1.

Informacioni izvori i signali

Informcioni izvori
Komunikcioni sistem prihvt input od jednog ili vie izvor i isporuuje informcije od
dtog izvor do doreene destincije. Z neku mreu, ko to je globlni Internet, izvor i
destincij informcij su pr plikcionih progrm koji generiu i konzumirju podtke.
Meutim, teorij komunikcije podtk se koncentrie n komunikcione sisteme nieg nivo, i
primenjuje se n bilo koje izvore informcij. N primer, pored konvencionlnih kompjuterskih
periferij ko to su tsttur i mi, informcioni izvori mogu ukljuivti mikrofone, senzore, i
merne ureje, ko to su termometri i vge. Slino tome, destincije ukljuuju udio izlzne
ureje ko to su zvunici i slulice ko i ureje ko to su LED diode koje emituju svetlost.
Sutin je:
Tokom istrivnj komunikcije podtk, znjno je zpmtiti d izvor informcij moe biti
bilo koji i ukljuuje ureje osim kompjuter.
Anlogni i digitlni signli
Komunikcij podtk uprvlj s dv tip informcij: nlogni i digitlni. Anlogni
signl krkterie kontinueln mtemtik funkcij - kd se input menj od jedne vrednosti do
druge, to ini pomernjem kroz sve mogue intermedijrne vrednosti. Nsuprot tome, digitlni
signl im fiksn set vlidnih nivo, svk promen se sstoji od momentlnog pomernj od
jednog vlidnog nivo do drugog. Slik 6.1 ilustruje ovj koncept prikzom primer kko signli
iz nlognog izvor i digitlnog izvor vrirju tokom vremen. N ovoj slici, nlogni signl
moe rezultovti ko se meri izlz iz mikrofon, digitlni signl moe rezultovti ko se meri
izlz iz kompjuterske tstture.

Slik 6.1 Ilustrcij () nlognog signl, i (b) digitlnog signl

Periodini i periodni signli
Signli se u irem smislu klsifikuju ko periodini i periodini (ponekd se koristi nziv
neperiodini), u zvisnosti od tog d li se ponvljju. N primer, nlogni signl n slici 6.1()
je periodin tokom prikznog vremenskog intervl jer se signl ne ponvlj, slik 6.2
ilustruje signl koji je periodin (tj, ponvlj se).
1

Slik 6.2 Periodin signl se ponvlj

Sinusni talasi i karakteristike signala
Videemo da vei deo analize komunikacije podataka ukljuuje upotrebu sinusidnih
trigonometrijskih funkcija, posebno sinusa, to se obino skrauje na sin. Sinusni talasi su
posebno znaajni kod izvora informacija jer prirodni fenomeni proizvode sinusne talase. Na
primer, kada mikrofon primi neki ton, autput je sinusni talas. Slino tome, elektromagnetna
radijacija se moe predstaviti kao sinusni talas. Ovde smo posebno zaniteresovani za sinusne
talase koji odgovaraju signalu koji oscilira u vremenu, kao to je talas koji je ilustrovan na slici 6
Zakljuak je:
Sinusni talasi su fundamentalni za obradu inputa jer mnogi prirodni fenomeni proizvode signal
koji odgovara sinusnom talasu kao funkcija vremena.
Postoje etiri znaajne karakteristike signala koji se odnose na sinusne talase:
-

Frekvencija: broj oscilacija u jedinici vremena (obino sekunde)

Amplituda: razlika izmeu maksimalne i minimalne visine talasa
Faza: dokle se start sinusnog talasa pomera od referentnog vremena
Talasna duina: duina ciklusa dok se signal iri kroz medij

Talasna duina se odreuje brzinom kojom se signal iri (tj., funkacija je osnovnog
medija). Ostale tri karakteristike se mogu izraziti matematiki.
Amplituda je najjednostavnija za razumevanje. Setimo se da sin(t) proizvodi vrednosti
izmeu -1 do +1, i ima aplitudu 1. Tako, ako se vrednost pomnoi sa A, amplituda rezultujueg
talasa je A.
Matematiki, faza je dodatak koji se dodaje na t i koji pomera sinusni talas na desno ili
levo du x-ose. Tako, sin(t + ) ima fazu .
Frekvencija signala se meri brojem ciklusa sinusnog talasa u sekundi, Hertz.
Kompletan sinusni talas zahteva 2 radijana. Tako, ako je t vreme u sekundama, a = 2,
sin(t) ima frekvenciju od 1 Hertz. Slika 6.3 ilustruje ove tri matematike karakteristike.

Slika 6.3 Ilustracija frekvencije, aplitude i faze

Frekvencija se moe izraunati kao inverzija vremena potrebnog za jedan ciklus, to je
poznato kao period. Primer sinusnog talasa na slici 6.3a ima period T = 1 sekundi, i frekvenciju
od 1/T ili 1 Hertz. Primer na slici 6.3b ima period od T = 0,5 sekundi, pa je njegova frekvencija 2
Hertz; gde se obe smatraju veoma niskom frekvencijom. Tipini komunikacioni sistemi koriste
visoke frekvencije koje se esto mere milionima ciklusa u sekundi. Da bi se razjasnile visoke
frekvencije, inenjeri izraavaju vreme u delovima sekunde ili izraavaju frekvenciju jedinicama
kao to je megahertz. Slika 6.4 prikazuje vremenske skale i opte prefikse koji s ekoriste sa
frekvencijom.
Jedinica vremena
Vrednost
Jedinica frekvencije
Vrednost
Sekunde (s)
100 sekundi
Hertz (Hz)
100 Hz
Milisekunde (ms)
10-3 sekundi
Kilohertz (KHz)
103 Hz
-6
Mikrosekunde (s)
10 sekundi
Megahertz (MHz)
106 Hz
Nanosekunde (ns)
10-9 sekundi
Gigahertz (GHz)
109 Hz
-12
Pikosekunde (ps)
10 sekundi
Terahertz (THz)
1012 Hz
Slika 6.4 Prefiksi i abrevijacije za jedinice vremena i frekvencije
Kompozitni signali
Signali kao to su oni koji su ilustrovani na slici 6.3 se klasifikuju kao jednostavni jer se
sastoje od jednog sinusnog talasa koji se ne moe rastavljati. U praksi, veina signala se
klasifikuje kao kompozitni jer se signal moe rastavljati na set jednostavnih sinusnih talasa. Na
primer, slika 6.5 ilustruje ilustruje kompozitni signal koji se formira dodavanjem dva
jednostavna sinusna talasa.
3

Slika 6.5 Ilustracija kompozitnog signala koji je formiran od dva jednostavna signala
Znaaj kompozitnih signala i sinusne funkcije
Zato komunikacija podataka izgleda neodvojiva od sinusnih funkcija i kompozitnih
signala? Kada govorimo o modulaciji i demodulaciji, uviamo jedan od primarnih razloga:
signali koji su rezultat modulacije su obino kompozitni signali. Za sada, samo je bitno shvatiti
motivaciju:
-

Modulacija obino formira kompozitan signal

Matematiar Fourier je otkrio da je mogue rastaviti kompozitni signal na njegove
sastavne delove, set sinusnih funkcija, svaka sa frekvencijom, amplitudom, i fazom

Fourierove analize pokazuju da ako je kompozitni signal periodian, sastavni delovi e

takoe biti periodini. Tako, videemo da veina sistema za komunikaciju podataka koristi
kompozitne signale za prenos informacija: kompozitni signal se kreira na strani poiljaoca, a
primalac rastavlja signal na originalne jednostavne komponente. Zakljuak je:
Matematika metoda koju je otkrio Fourier omoguava primaocu da rastavi kompozitni signal
na sastavne delove.
Predstavljanje domena vremena i frekvencije
Zbog toga to su fundamentalni, kompozitni signali su intenzivno prouavani i pronaeno
je nekoliko metoda za njhovo predstavljanje. Ve smo videli jedno predstavljanje na ranijim
slikama: grafik signala kao funkcije vremena. Inenjeri kau da ovakav grafik predstavlja signal
u domenu vremena (time domain).
4

Glavna alternativa predstavljanju domenom vremena je poznata kao predstavljanje

domenom frekvencije (frequency domain). Grafik domena frekvencije pokazuje set jednotavnih
sinusnih talasa koji sainjavaju kompozitnu funkciju. Y-osa daje aplitudu, a x-osa daje
frekvenciju. Tako se funkcija Asin(2t) predstavlja sa jednom linijom visine A koja je
pozicionirana na x=t. Na primer, grafik domena frekvencije na slici 6.6 predstavlja kompozit sa
slike 6.5c (dijagrami domena frekvencije koji se koriste u stvarnim sistemima komunikacije
podataka imaju x-osu koja ide do hiljada miliona Herca).

Slika 6.6 Predstavljanje sin(2t) i 0,5sin(22t) u domenu frekvencije

Ova slika pokazuje set jednostavnih periodinih signala. Predstavljanje domenom
frekvencije se takoe moe koristiti sa neperiodinim signalima, ali aperiodino predstavljanje
nije znaajno za razumevanje teme.
Jedna od prednosti predstavljanja domenom frekvencije je kompaktnost. U poreenju sa
predstavljanjem domenom vremena, ovo predstavljanje je i malo i lako za itanje jer svaki
sinusni talas zauzima jednu taku na x-osi. Ova prednost postaje jasna kada kompozitni signal
sadri mnogo jednostavnih signala.
Opseg analognog signala
Skoro svi su uli za opseg mree, i razumeju da je bolja mrea sa veim opsegom.
Kasnije emo govoriti o definiciji opsega mree. Za sada, istraiemo blizak koncept, analogni
opseg.
Opseg analognog signala definiemo kao razliku izmeu najviih i najniih frekvencija
sastavnih delova (tj., najvie i najnie frekvencije postignute Fourier analizom). U
najjednostavnijem primeru sa slike 6.5c, Fourier analiza proizvodi signale od 1 i 2 Herca, to
znai da je opseg razlika, ili 1 Herc. Prednost grafika domena frekvencije postaje jasna kada s
eobraunava opseg jer su najvie i najnie frekvencije oigledne. Na primer, grafik na slici 6.6
jasno pokazuje da je opseg 1.

Slika 6.7 pokazuje grafik domena frekvencije sa frekvencijama merenim Kilohertz-ima

(KHz). Ovakve frekvencije su u opsegu koje ljudsko uvo uje. Na ovoj slici, opseg je razlika
izmeu najvie i najnie frekvencije (5KHz - 1KHz = 4KHz).

Slika 6.7 Grafik domena frekvencije analognog signala sa opsegom od 4KHz

Zakljuak je:
Opseg analognog signala je razlika izmeu najvie i najnie frekvencije njegovih komponenti.
Ako se signal prikae u domenu frekvencije, opseg je veoma jednostavno obraunati.
Digitalni signali i nivoi signala
Pored toga to se mogu predstaviti analognim signalom, informacije se takoe mogu
predstaviti digitalnim signalom. Definisali smo da je signal digitalan ako je izabran fiksan set
validnih nivoa i da je u bilo kom vremenu taj signal na jednom od validnih nivoa. Neki sistemi
koriste napon za predstavljanje digitalnih vrednosti tako to pozitivan napon predstavlja
logikom jedan, a nula napon predstavlja logiko nula. Na primer, +5 volti se moe koristiti za
logiko jedan, a 0 volti za logiko nula.
Ako se koriste samo dva nivoa napona, svaki nivo predstavlja jednom bitu podataka (0 ili
1). Meutim, neki fiziki prenosni mehanizmi mogu podrati vie od dva nivoa signala. Kada su
dostupni viestruki digitalni nivoi, svaki nivo moe predstavljati vie bita. Na primer, uzmimo
sistem koji koristi etiri nivoa napona: -5 volti, -2 volti, +2 volti, i +5 volti. Svaki nivo moe
predstavljati dva bita podataka kao to slika 6.8 ilustruje.

Slika 6.8 (a) Digitalni signal koji koristi dva nivoa, i (b) digitalni signal koji koristi etiri nivoa
Kao to slika pokazuje, glavna prednost upotrebe vie nivoa signala je mogunost
predstavljanja vie od jednog bita u jednom vremenu. Na slici 6.8b, na primer, -5 volti
predstavlja dvobitnu sekvencu 00, -2 volti predstavlja 01, +2 volti predstavlja 10, a +5 volti
predstavlja 11. Zbog toga to se koriste viestruki nivoi signala, svaki vremenski slot moe da
prenosi dva bita, to znai da predstavljanje sa etiri nivoa na slici 6.8b alje dvostruko vie bita
po jedinici vremena od predstavljanja sa dva nivoa na slici 6.8a.
Odnos izmeu broja nivoa potrebnih i broja bita koje treba slati je jednostavan. Mora
postojati nivo signala za svaku moguu kombinaciju bita. Zbog toga to je mogue 2n
kombinacija sa n bita, komunikacioni sistem mora koristiti 2n nivoa za predstavljanje n bita.
Zakljuak je:
Komunikacioni sistem koji koristi dva nivoa signala moe da alje samo jedan bit u nekom
vremenu; sistem koji podrava 2n nivoa signala moe da alje n bita u nekom vremenu.
Moe se uiniti da je napon proizvoljna veliina, i da se moe postii proizvoljan broj
nivoa deljenjem napona na proizvoljno male delove. Matematiki, moe se kreirati milion nivoa
izmeu 0 i 1 volti jednostavnim koritenjem 0,0000001 volti za jedan nivo, 0,0000002 za sledei
nivo, i tako dalje. Naalost, praktini elektronski sistemi ne mogu da razlikuju signale koji imaju
male razlike u vrednosti. Tako, praktini sistemi su ogranieni na nekoliko nivoa signala.
Bod i biti u sekundi
Koliko se podataka moe poslati u datom vremenu? Odgovor zavisi od dva aspekta
komunikacionog sistema. Kao to smo videli, brzina po kojoj se podaci mogu slati zavisi od
broja nivoa signala. Drugi faktor je takoe bitan: koliina vremena u kom sistem ostaje na
nekom nivou pre pomeranja na sledei. Na primer, dijagram na slici 6.8a pokazuje vreme du
x-ose, a to vreme je podeljeno na osam segmenata, gde se jedan bit alje tokom svakog
segmenta. Ako se komunikacioni sistem modifikuje da koristi pola vremena za neki bit, poslae
se dva puta vie bita u isto vreme. Zakljuak je:

Alternativni metod poveanja koliine podataka koji se kogu preneti u datom vremenu se sastoji
od smanjenja koliine vremena za koje sistem naputa signal na nekom nivou.
Kao i kod nivoa signala, hardver kod praktinih sistema predstavlja ogranienje na to
koliko kratko to vreme moe da bude - ako signal ne ostane na nekom nivou dovoljno dugo,
hardver koji ga prima nee ga moi detektovati. Zanimljivo je da prihvaena mera
komunikacionog sistema ne odreuje duinu vremena. Umesto toga, inenjeri mere suprotno:
koliko puta se signal moe promeniti u sekundi, to se definie kao bod (baud). Na primer, ako
sistem zahteva da signal ostane na nekom nivou 0,001 sekundi, kaemo da sistem funkcionie na
1000 bodova.
Kljuna ideja je da i bod i broj nivoa signala kontroliu brzinu slanja. Ako sisitem sa dva
nivoa signala funkcionie na 1000 bodova, taj sistem moe da prenosi tano 1000 bita u
sekundi. Meutim, ako sistem koji funkcionie na 1000 bodova ima etiri nivoa signala, on
moe da prenosi 2000 bita u sekundi (jer etiri nivoa signala mogu da predstavljaju dva bita).
Jednaina 6.1 izraava odnos izmeu boda, nivoa signala, i brzine prenosa.
bita u sekundi = bod x [ log2 (nivoi)]

(6.1)

Konvertovanje digitalnog signala u analogni

Kako se digitalni signal moe konvertovati u ekvivalentni analogni signal? Setimo se da
prema Fourieru, proizvoljna kriva se moe predstaviti kao kompozit sinusnog talasa, gde svaki
sinusni talas u setu ima specifinu amplitudu, frekvenciju i fazu. Zbog toga to se primenjuje na
bilo koju krivu, Fourierova teorema se takoe primenjuje na digitalni signal. Sa inenjerske
perspektive, Fourierov rezultat je nepraktian za digitalne signale jer precizno predstavljanje
digitalnog signala zahteva beskonaan set sinusnih talasa.
Inenjeri usvajaju kompromis: konverzija signala sa digitalnog na analogni je priblina.
Odnosno, inenjeri proizvode opremu za generisanje analognih talasa koji su priblini digitalnom
signalu. Aproksimacija ukljuuje izgradnju kompozitnog signala od samo nekoliko sinusnih
talasa. Biranjem sinusnih talasa koji koji su pravi umnoak frekvencije digitalnog signala, moe
se koristiti samo tri. Tani detalji prevazilaze namenu ove knjige, ali slika 6.9 ilustruje
aproksimaciju prikazivanjem (a) digitalnog signala i aproksimacija sa (b) jednim sinusnim
talasom, (c)kompozit originalnog sinusnog talasa plus sinusni talas 3 puta vee frekvencije, i (d)
kompozit talasa u (c) plus jo jedan sinusni talas sa 5 puta veom frekvencijom od originalne.

Slika 6.9 Aproksimacija digitalnog signala sa sinusnim talasima

Opseg digitalnog signala
ta je opseg digitalnog signala? Setimo se da je opseg signala razlika izmeu najviih i
najniig frekvencijskih talasa koji sainjavaju signal. Tako, jedan nain za obraunavanje opsega
se sastoji od primene Fourier analize da se pronau konstituentni sinusni talasi, a zatim istrae
frekvencije.
Matematiki, kada se primeni Fourier analiza na kvadratni talas, kao to je digitalni
signal ilustrovan na slici 6.9a, analiza daje beskonaan set sinusnih talasa. Pored toga,
frekvencije u setu se nastavljaju u beskonanost. Znai, kada se predstavi grafikom u domenu
frekvencije, ovaj set se nastavlja du x-ose do beskonanosti. Znaajna posledica je:
Prema definiciji opsega, digitalni signal ima beskonaan opseg jer Fourier analiza digitalnog
signala daje beskonaan set sinusnih talasa sa frekvencijama koje rastu u beskonanost.
Sinhronizacija i dogovaranje oko signala
Nai primeri izostavljaju mnoge suptilne detalje koji su ukljueni u kreiranje odrivog
komunikacionog sistema. Na primer, da bi se garantovalo da se primalac i poiljalac slau oko
koliine vremena dodeljenog svakom elementu signala, elektronika na oba kraja fizikog medija
mora imati kolo koje e precizno meriti vreme. Odnosno, ako jedna strana alje signal sa 10 9
elemenata u sekundi, druga strana mora da prihvati tano 109 elemenata u sekundi. Na manjim

brzinama, slaganje izmeu dve strane je jednostavno. Meutim, kreiranje elektronskih sistema
koji e se slagati na veim brzinama koje se koriste u modernim mreama je izuzetno teko.
Jo znaajniji problem se pojavljuje zbog naina na koji se podaci predstavljaju u
signalima. Ovaj problem se odnosi na sinhronizaciju poiljaoca i primaoca. Na primer, uzmimo
da primalac ne prihvati prvi bit koji stigne, i pone da interpretira podatke poev od drugog bita.
Ili uzmimo ta se deava ako primalac oekuje podatke da stignu pri veim brzinama nego to
poiljalac emituje podatke. Slika 6.10 ilustruje kako neslaganje kod interpretacije moe da
dovede do greaka. Na ovoj slici, i poiljalac i primalac poinju i zavravaju na istoj taki u
signalu, ali zbog toga to primalac dodeljuje malo manje vremena po bitu, on pogreno
interpretira signal tako da izgleda da ima vie bita nego to je poslano.
U praksi, greke u sinhronizaciji mogu biti teko primetne. Na primer, uzmimo da
hardver primaoca ima greku tajminga od 1 u 10-8. Ova greka moe da se ne primeti ak i nakon
slanja deset miliona bita u sekvenci. Ipak, zbog toga to brzi komunikacioni sistemi prenose
gigabite u sekundi, ovako male greke mogu se brzo pojaviti i postati veoma znaajne.

Slika 6.10 Ilustracija greke u sinhronizaciji gde primalac dozvoljava malo manje vremena po
bitu od poiljaoca
Linijsko kodiranje
Kreirano je nekoliko tehnika koje pomau da se izbegnu greke u sinhronizaciji.
Generalno, postoje dva ira pristupa. U jednom pristupu, pre nego to pone da emituje podatke,
poiljalac emituje poznat uzorak bita, tipino set promenljivih 0 i 1, koji omoguava primaocu da
se sinhronizuje. U drugom pristupu, podaci se predstavljaju signalom na takav nain da ne moe
biti zabune u vezi sa znaenjem. Izraz linijsko kodiranje koristimo za opisivanje naina na koji se
podaci kodiraju u signalu.
10

Primer linijskog kodiranja koje eliminie dvosmislenost bi moglo biti kako se moe
koristiti prenosni mehanizam koji podrava tri posebna nivoa signala. Da bi se garantovala
sinhronizacija, rezervie se jedan od nivoa signala za start svakog bita. Na primer, ako ova tri
mogua nivoa mogu da se predstave sa -5, 0, i +5 volti, rezervisati -5 za start svakog bita.
Logiko 0 se moe predstaviti sekvencom -5 0, a logiko 1 sekvencom -5 +5. Ako specifikujemo
da ni jedna druga kombinacija nije validna, pojavljivanje -5 volti uvek startuje bit, a primalac
moe koristiti pojavljivanje -5 volti da se pravilno sinhronizuje sa poiljaocem. Slika 6.11
ilustruje ovo predstavljanje.
Naravno, upotreba viestrukih elemenata signala za predstavljanje jednog bita znai da se
manje bita moe preneti po jedinici vremena. Tako, dizajneri preferiraju eme koje prenose vie
bita po elementu signala, kao to je ona na slici 6.8b.

Slika 6.11 Primer dva elementa signala koji se koriste ta predstavljanje svakog bita
Slika 6.12 prikazuje imena tehnika linijskog kodiranja koji se najvie koriste, i grupie ih
u povezane kategorije. Iako detalji prevazilaze namenu ove knjige, dovoljno je znati da izbor
zavisi od specifinih potreba nekog komunikacionog sistema.
Kategorija
Unipolarna
Bipolarna
Multinivoska
Multilinijska

ema

Sinhronizacija
NRZ
Ne, ako se mnogo 0 i 1 ponavlja
NRZ-L
Ne, ako se mnogo 0 i 1 ponavlja
NRZ-I
Ne, ako se mnogo 0 i 1 ponavlja
Bifazna
Da
AMI
Ne, ako se mnogo 0 ponavlja
2B1Q
Ne, ako se mnogo duplih bita ponavlja
8B6T
Da
4D-PAM5
Da
MLT-3
Ne, ako se mnogo 0 ponavlja
Slika 6.12 Imena tehnika linijskog kodiranja u optoj upotrebi

Zakljuak je:

11

Postoje razne tehnike linijskog kodiranja koje se razlikuju po tome kako upravljaju
sinhronizacijom kao i drugim svojstvima kao to je opseg koji se upotrebljava.
Manester kodiranje koje se koristi u kompjuterskim mreama
Pored liste sa slike 6.12, jedan poseban standard za linijsko kodiranje je posebno
znaajno za kompjuterske mree: Manester kodiranje (Manchester Encoding) koje se koristi
kod Eterneta.
Da bi se shvatilo manester kodiranje, potrebno je znati da je detektovanje tranzicije u
nivou signala lake od merenja nivoa signala. injenica, koja se pojavljuje iz naina na koji
hardver radi, objanjava zato Manester kodiranje koristi tranzicije umesto nivoa za definisanje
bita. Tanije, umesto specifikovanja da 1 odgovara nekom nivou (npr., +5 volti), Manester
kodiranje specifikuje da 1 odgovara tranziciji od 0 volti do pozitivnog nivoa napona. Isto tako, 0
odgovara tranziciji od pozitivnog nivoa napona do nule. Pored toga, tranzicija se pojavljuje na
sredini vremenskog slota alociranog na bit, to omoguava da se signal vrati na prethodni nivo
u sluaju da podaci sadre dve ponavljajue 0 ili dve ponavljajue 1. Slika 6.13 ilustruje ovaj
koncept.
Varijacija poznata kao Diferencijalno Manester kodiranje (Differential Manchester
Encoding (takoe poznato kao Conditional DePhase Encoding)) koristi relativne tranzicije
umesto apsolutnih. Odnosno, predstavljanje bita zavisi od prethodnog bita. Vremenski slot
svakog bita sadri jednu ili dve tranzicije. Tranzicija se uvek pojavljuje u sredini vremena bita.
Logika vrednost bita se predstavlja prisustvom ili odsustvom tranzicije na poetku vremena
bita: logiko 0 se predstavlja tranzicijom, a logiko 1 se predstavlja nepostojanjem tranzicije.
Slika 6.13b ilustruje Diferencijalno Manester kodiranje. Moda znaajnije svojstvo
diferencijalnog kodiranja predstavlja to to kodiranje radi pravilno ak i ako se dve ice koje
nose signal sluajno zamene.

Slika 6.13 (a) Manester i (b) Diferencijalno Manester kodiranje; svaki pretpostavlja da se
prethodni bit zavrio sa niskim nivoom signala
12

Konvertovanje analognog signala u digitalni

Mnogi izvori informacija su analogni, to znai da se moraju konvertovati u digitalnu
formu za dalju obradu (npr., pre nego to se mogu deifrovati). Postoje dva osnovna pristupa:
-

Pulsna kodna modulacija

Delta modulacija

Pulsna kodna modulacija (Pulse code modulation - PCM (akronim PCM je dvosmislen
jer se moe odnositi na optu ideju ili specifinu formu pulsne kodne modulacije koju koristi
telefonski sistem; o ovome se govori kasnije)) se odnosi na tehniku gde se nivo analognog
signala meri stalno pri fiksnim vremenskim intervalima i konvertuje u digitalnu formu. Slika
6.14 ilustruje ove korake.

Slika 6.14 Tri koraka koja se koriste kod pulsne modulacije koda
Svako merenje je poznato kao uzorak, to objanjava zato je prva faza poznata kao
uzorkovanje. Nakon to se zabelei, uzorak se kvantizuje njegovim konvertovanjem u male
vrednosti koje se zatim kodiraju u specifian format. Kvantizovana vrednost nije mera napona ili
bilo kog drugog svojstva signala. Umesto toga, opseg signala od minimalnih do maksimalnih
nivoa se deli na set slotova, tipino stepen 2. Slika 6.15 ilustruje ovaj koncept prikazivanjem
signala koji je kvantizovan na osam slotova.

Slika 6.15 Ilustracija uzorkovanja i kvantizacije koji se koriste kod pulsne kodne modulacije
13

Na ovoj slici est uzoraka je predstavljeno vertikalnim linijama. Svaki uzorak je

kvantizovan biranjem najblieg kvantum intervala. Na primer, treem uzorku, uzet blizu najvie
take krive, je dodeljena kvantizovana vrednost 6.
U praksi su kreirane male varijacije u uzorkovanju. Na primer, da bi se izbegla
nepreciznost uzrokovana kratkim skokom ili padom u signalu, moe se koristiti usrednjavanje.
Odnosno, umesto oslanjanja na jednu meru za svaki uzorak, mogu se uzeti tri mere i
izraunati aritmetika sredina.
Glavna alternativa pulsnoj kodnoj modulaciji je poznata kao delta modulacija. Delta
modulacija takoe uzima uzorke. Meutim, umesto slanja kvantizacije za svaki uzorak, delta
modulacija alje jednu kvantizacionu vrednost koju prati niz vrednosti koje daju razliku izmeu
prethodne vrednosti i trenutne vrednosti. Ideja je da prenos razlika zahteva manje bita nego
prenos punih vrednosti, posebno ako signal ne varira brzo. Glavni ustupak kod delta modulacije
se pojavljuje zbog efekta greke ako se bilo koja stavka u sekvenci izgubi ili oteti, sve naredne
vrednosti e biti pogreno interpretirane. Tako, komunikacioni sistemi koji oekuju da se
vrednosti podataka izgube ili promene tokom prenosa obino koriste pulsnu kodnu modulaciju
(pulse code modulation PCM).
Nyquist teorema i brzina uzorkovanja
Bilo da se koristi pulsna kodna modulacija ili delta modulacija, analogni signal se mora
uzorkovati. Koliko esto analogni signal treba uzorkovati? Uzimanje premalo uzoraka (poznato
kao undersampling) znai da digitalne vrednosti daju samo grubu aproksimaciju originalnog
signala. Uzimanje previe uzoraka (poznato kao oversampling) znai da e se generisati vie
digitalnih podataka, koji koriste vie opsega.
Matematiar Nyquist je otkrio odgovor na pitanje koliko je potrebno uzorkovanja:
brzina uzorkovanja = 2 x fmax

(6.2)

gde je fmax najvia frekvencija u kompozitnom signalu. Rezultat, koji je poznat kao Nyquist
teorema obezbeuje praktino reenje za problem: uzorkovati signal najmanje dva puta bre od
najvie frekvencije koja se mora ouvati.
Nyquist teorema i prenos u telefonskom sistemu
Kao poseban primer Nyquist teoreme uzmimo telefonski sistem koji je originalno
dizajniran za prenos glasa. Merenja ljudskog glasa pokazuju da ouvanje frekvencija izmeu 0 i
4000 Hz obezbeuje prihvatljiv kvalitet zvuka. Tako Nyquist teorema specifikuje da kada se
konvertuje glasovni signal iz analognog u digitalni, on treba da se uzorkuje po brzini od 8000
uzoraka u sekundi.
Da bi se dalje obezbedila razumno kvalitetna reprodukcija, PCM standard koga koristi
telefonski sistem kvantifikuje svaki uzorak u vrednost od 8 bita. Odnosno, opseg inputa se deli
na 256 moguih nivoa tako da svaki uzorak ima vrednost izmeu 0 i 255. Kao posledica, brzina
po kojoj se digitalni podaci generiu za jedan telefonski poziv je:
digitalizovani glasovni poziv =

(6.3)
14

Kao to emo videti u narednim poglavljima, telefonski sistem koristi brzinu od 64000
bita u sekundi (64 Kbps) kao osnovu za digitalnu komunikaciju. Pored toga emo videti da
Internet koristi digitalna telefonska kola za povezivanje velikih distanci.
Kodiranje i kompresija podataka
Izraz kompresija podataka koristimo za oznaavanje tehnike koja redukuje broj bita
potrebnih za predstavljanje podataka. Kompresija podataka je posebno znaajna za
komunikacioni sistem jer smanjenje broja bita koji se koriste za predstavljanje podataka
smanjuje vreme potrebno za prenos. Odnosno, komunikacioni sistem se moe optimizovati
kompresovanjem podataka pre prenosa.
U poglavlju 29 se govori o kompresiji u multimedijalnim aplikacijama. Ovde samo treba
da se shvate osnovne definicije dve vrste kompresije:
-

Sa gubicima (lossy) neke informacije se gube tokom kompresije

Bez gubitaka (lossless) sve informacije se ouvaju u kompresovanoj verziji

Kompresija sa gubicima (lossy) se generalno koristi sa podacima koje ljudi

upotrebljavaju, kao to su slike, segment videa, ili audio datoteka. Kljuna ideja je da kompresija
treba samo da ouva detalje do nivoa ljudske percepcije. Odnosno, promena je prihvatljiva ako
ljudi ne mogu da uoe promenu. Videemo da dobro poznate kompresione eme kao to su JPEG
(za slike) ili MPEG-3 (skraeno MP3, a upotrebljava se za audio snimke) koriste kompresiju sa
gubicima.
Kompresija bez gubitaka (lossless) zadrava originalne podatke bez ikakve promene.
Tako se ova kompresija moe koristiti za dokumente ili u bilo kojoj situaciji gde se podaci
moraju precizno ouvati. Kada se koristi za komunikaciju, poiljalac kompresuje podatke pre
slanja, a primalac dekompresuje rezultat. Zbog toga to je ova kompresija bez gubitaka, bilo koji
podaci se mogu kompresovati i dekompresovati da se dobije tana kopija originala.
Veina kompresija bez gubitaka koristi pristup renika (dictionary). Kompresija
pronalazi nizove koji se ponavljaju u podacima, i formira renik nizova. Da bi se kompresovali
podaci, svako pojavljivanje niza se zamenjuje sa referencom iz renika. Poiljalac mora
emitovati renik zajedno sa kompresovanim podacima. Ako podaci sadre nizove koji se
ponavljaju mnogo puta, kombinacija renik plus kompresovani podaci je manja od originalnih
podataka.
Ukratko
Informacioni izvor moe da isporuuje analogne ili digitalne podatke. Analogni signal
ima svojstvo periodinosti ili aperiodinosti; periodian signal ima svojstva amplitude,
frekvencije i faze. Fourier je otkrio da se proizvoljna kriva moe formirati iz sume sinusnih
talasa; jedan sinusni talas se klasifikuje kao jednostavan, a signal koji se moe rastaviti na vie
sinusnih talasa se klasifikuje kao kompozitan.
Inenjeri koriste dva glavna predstavljanja kompozitnih signala. Predstavljanje u domenu
vremena pokazuje kako signal varira tokom vremena. Predstavljanje u domenu frekvencije

15

pokazuje amplitudu i frekvenciju svake komponente u signalu. Opseg, koji je razlika izmeu
najviih i najniih frekvencija u signalu je posebno jasna na grafiku domena frekvencije.
Stopa boda signala je broj koliko puta se signal moe promeniti u sekundi. Digitalni
signal koji koristi viestruke nivoe signala moe predstavljati vie od jednog bita po promeni,
inei da je efektivna brzina prenosa broj nivoa puta brzina boda. Iako ima beskonaan opseg,
digitalni signal se moe aproksimirati sa tri sinusna talasa.
Razne tehnike linijskog kodiranja postoje. Manester kodiranje, koje se koristi kod
Eterneta, je posebno znaajno. Umesto upotrebe apsolutnih nivoa signala za predstavljanje bita,
Manester kodiranje koristi tranzicije u nivou signala. Diferencijalno Manester kodiranje koristi
relativne tranzicije, i ima svojstvo da radi ak i kada se dve ice zamene.
Pulsna kodna modulacija i delta modulacija se koriste za konvertovanje analognog
signala u digitalni. PCM ema koja se koristi kod telefonskog sistema upotrebljava 8-bitnu
kvantizaciju i uzima 8000 uzoraka u sekundi, to rezultira brzinom od 64 Kbps.
Kompresija moe biti sa gubicima i bez gubitaka. Kompresija sa gubicima je
odgovarajua za slike, audio ili video koje e koristiti ljudi jer se gubici mogu kontrolisati da se
odre promene ispod praga ljudske persepcije. Kompresija bez gubitaka je odgovarajua za
dokumente ili podatke koji se moraju precizno ouvati.

2. Modulacija i modemi
Prenosnici, frekvencija i rasprostiranje
Mnogi komunikacioni sistemi za vee distance koriste kontinuelno oscilirajui
elektromagnetni talas koji se zove prenosnik (carrier). Sistem ini malu promenu na prenosniku
koja predstavlja informaciju koja se alje. Da bi se razumelo zato su prenosnici znaajni, setimo
se iz poglavlja 7 da frekvencija elektromagnetnoe energije odreuje kako se ta energija
rasprostire. Jedna motivacija z upotrebu prenosnika dolazi iz elje za izborom frekvencije koja e
se dobro rasprostirati, nezavisno od stope po kojoj se podaci alju.
Analogna modulaciona ema
Koristimo izraz modulacija za promene nainjene na prenosniku prema informacijama
koje s ealju. Konceptualno, modulacija uzima dva inputa, prenosnika i signal, i generie kao
izlaz moduliran prenosnik, kao to slika 10.1 ilustruje.

Slika 10.1 Koncept modulacije sa dva ulaza

16

U sutini, poiljalac mora promeniti jednu od fundamentalnih karakteristika talasa. Tako postoje
tri primarne tehnike koje moduliraju elektromagnetni prenosnik prema signalu:
-

Amplitudna modulacija
Frekvencijska modulacija
Modulacija pomeranjem faze

Prva dva metoda modulacije su najpoznatija i ekstenzivno se koriste. Oni u stvari ne

potiu od kompjuterskih mrea - koriste se za radio emitovanje, kao i za televiziju.
Amplitudna modulacija
Tehnika poznata kao amplitudna modulacija izmenjuje amplitudu prenosnika u proporciji
sa informacijama koje s ealju (tj, prema signalu). Prenosnik nastavlja osciliranje na fiksnoj
frekvenciji, ali amplituda talasa varira. Slika 10.2 ilustruje nemodulirani prenosni talas, analogni
signal informacija, i rezultujui modulirani prenosnik.
Amplitudna modulacija nije teka za razumeti jer se samo amlituda (tj, jaina) sinusnog
talasa modifikuje. Pored toga, grafik vremenskog domena moduliranog prenosnika ima oblik
slian signalu koji je upotrebljen. Na primer, ako zamislimo omotnicu koja se sastoji od krive
koja povezuje vrhove sinusnog talasa na slici 10.2c, rezultujua kriva ima isti oblik kao i signal
na slici 10.2b.

17

Slika 10.2 Ilustracija (a) nemoduliranog prenosnog talasa, (b) analognog signala
informacija, i (c) amplitudno moduliranog prenosnika

Frekvencijska modulacija
Alternativa amplitudnoj modulaciji je poznata kao frekvencijska modulacija. Kada se
koristi frekvencijska modulacija, amplituda prenosnika ostaje fiksna, ali se menja frekvencija
prema signalu: kada je signal jai, frekvencija prenosnika se malo pojaa, a kada je signal slabiji,
frekvencija prenosnika se malo smanji. Slika 10.3 ilustruje tla sprenosnika moduliran sa
frekvencijskom modulacijom prema signalu na slici 10.2b.
Kao to slika pokazuje, frekvencijska modulacija je malo tea za vizuelizovanje jer male
promene frekvencije nisu tako vidljive. Meutim, moe s eprimetiti da modulirani talas ima vee
frekvencije kada je signal koji s ekoristi za modulaciju jai.

Slika 10.3 Ilustracija prenosnog talasa sa frekvencijskom modulacijom prema signalu na

slici 10.2b
Modulacija promenom faze
Tree svojstvo sinusnog talasa je njegova faza, offset od referentnog vremena kada
sinusni talas poinje. Mogue je koristiti promene u fazi da s epredstavi signal. Koristimo izraz
promena faze za oznaavanja ovih promena.
Iako je modulacija faze mogua u teoriji, ova tehnika se retko koristi sa analognim
signalom. Da bi se razumelo zato, pogledajmo da ako se faza promeni nakon ciklusa k, sledei
sinusni talas e poeti malo kasnije od trenutka kada se ciklus k zavri. Ovo malo kanjenje lii
na promene u frekvenciji. Tako, kod analognog inputa, modulacija promenom faze se moe
posmatrati kao posebna forma frekvencijske modulacije. Videemo, meutim, da je promena
faze znaajna kada se kroisti digitalni signal za moduliranje prenosnika.
Amplitudna modulacija i enonova teorema
Ilustracija na slici 10.2c pokazuje amplitudu koja varira od maksimuma do skoro nula.
Iako je lako ljudima da shvate, ova slika je pomalo zbunjujua: u praksi, modulacija samo malo
menja amplitudu prenosnika, u zavisnosti od konstante poznate kao modulacioni indeks.
Da bi se razumelo zato praktini sistemi ne dozvoljavaju da se modulirani signal priblii
nuli, pogledajmo enonovu (Shannon) teoremu. Pretpostavljajui da je koliina uma
18

konstantna, racio signal-um e se pribliiti nuli kako se signal pribliava nuli. Tako
odravanjem prenosnog talasa blizu maksimuma obezbeuje da racio signal-um ostane to je
mogue vei, to omoguava prenos vie bita u sekundi.
Modulacija, diigtalni input, i pomeranje
Prethodni opis modulacije pokazuje kako se analogni signal informacija koristi za
moduliranje prenosnika. Postavlja se pitanje, kako se digitalni input moe koristiti? Odgovor lei
u jednostavnim modifikacijama modulacionih ema gore opisanih: umesto modulacije koja je
proporcionalna kontinuelnom signalu, digitalne eme koriste posebne vrednosti. Pored toga, da
bi se razlikovale analogna i digitalna modulacija, koristimo izraz pomeranje (shift keying)
umesto modulacija.
U sutini, pomeranje funkcionie slino analognoj modulaciji. Umesto kontinuuma
moguih vrednosti, digitalno pomeranje ima fiksan set. Na primer, amlitudna modulacija
omoguava amplitudi prenosnika da varira proizvoljno malim koliinama kao odgovor na
promenu u signalu koji se koristi. Nasuprot tome, amplitudno pomeranje koristi fiksan set
moguih amplituda. U najjednostavnijem sluaju, puna amplituda moe odgovarati logikom 1, a
znaajno manja amplituda moe odgovarati logikom 0. Slino tome, frekvencijsko pomeranje
koristi dve osnovne frekvencije. Slika 10.4 ilustruje prenosni signal, digitalni ulazni signal, i
rezultujuu formu talasa za amplitudno pomeranje (Amplitude Shift Keying - ASK) i
frekvencijsko pomeranje (Frequency Shift Keying - FSK).
Pomeranje faze
Iako amplitudne i frekvencijske promene funkcioniu dobro kod zvuka, oboje zhteva bar
jedan ciklus prenosnog talasa da s epoalje jedan bit osim ako se koristi posebna kodna ema
(npr, osim ako se pozitivni i negativni delovi signala ne promene nezavisno). Nyquist teorema
opisana u poglavlju 6 predlae da se broj bita poslanih po jedinici vremena moe poveati ako
kodna ema dozvoljava vie bita da se kodiraju u jednom ciklusu prenosnika. Tako sistemi
komunikacije podataka esto koriste tehnike koje mogu slati vie bita. Tanije, pomeranje faze
(phase shift keying) menja fazu prenosnog talasa naglo da bi se kodirali podaci. Svaka ova
promena se naziva pomeranje faze. Nakon pomeranja faze, prenosnik nastavlja da osciluje, ali
momentalno skae na drugu taku u ciklusu sinusnog talasa. Slika 10.5 ilustruje kako pomeranje
faze utie na sinusni talas.

19

Slika 10.4 Ilustracija (a) prenosnog talasa, (b) digitalnog ulaznog signala, (c) amplitudnog
pomeranja, i (d) frekvencijskog pomeranja

Slika 10.5 Ilustracija modulacije pomeranjem faze sa strelicama koje pokazuju vreme
kada prenosnik naglo skae na novu taku u ciklusu sinusnog talasa

20

Pomeranje faze se meri uglom promene. Na primer, krajnje levo pomeranje na slici 10.5
menja ugao za /2 radijana ili 180 o. Druga promena faze na slici takoe odgovara promeni od
180o. Trea promena faze odgovara promeni od -90o (to je ekvivalentno 270o).
Pomeranje faze i dijagram konstelacije
Kako se podaci mogu kodirati upotrebom pomeranja faze? U najjednostavnijem sluaju,
poiljalac i primalac se mogu sloiti u vezi sa brojem bita u sekundi, i mogu koristiti odsustvo
pomeranja faze za oznaavanje logikog 0, i prisustvo pomeranja faze za oznaavanje logikog
1. Na primer, sistem moe koristiti pomeranje faze od 180 o. Dijagram konstelacije se koristi za
izraavanje tane dodele bita podataka odreenim promenama faze. Slika 10.6 ilustruje ovaj
koncept.
Hardver moe da radi vie od detektovanja prisustva pomeranja faze - primalac moe da
meri koliinu za koju se prenosnik pomerio tokom promene faze. Tako je mogue kreirati
komunikacioni sistem koji prepoznaje set pomeranja faza, i koristi svako posebno pomeranje
faze da predstavi odreene vrednosti podataka. Obino su sistemi dizajnirani da koriste snagu
dva mogua pomeranja, to znai da poiljalac moe koristiti bite podataka da bira izmeu
pomeranja.

Slika 10.6 Dijagram konstelacije koji pokazuje logiko 0 kao 0o pomeranje faze i logiko
1 kao 180o pomeranje faze
Slika 10.7 pokazuje dijagram konstelacije za sistem koji koristi etiri mogua pomeranja
faze (tj, 22). Na svakom stadijumu prenosa, poiljalac koristi dva bita podataka za izbor meu
etiri mogue vrednosti pomeranja.

Slika 10.7 Dijagram konstelacije za sistem koji koristi etiri mogua pomeranja faze od
kojih svako predstavlja dva bita podataka
21

Sumiramo:
Glavna prednost mehanizama kao to je pomeranje faze je sposobnost predstavljanja vie od
jednog bita podataka po datoj promeni. Dijagram konstelacije pokazuje dodelu bita podataka
promenama faze.
Postoje mnoge varijacije pomeranja faze. Na primer, mehanizam pomeranja faze kao to
je onaj ilustrovan na slici 10.6 koji omoguava poiljaocu da alje jedan po jedan bit se
klasifikuje kao mehanizam binarnog pomeranja faze (Binary Phase Shift Keying - BPSK).
Notacija 2-PSK se koristi za oznaavanje dve mogue vrednosti. Slino tome, varijacija
ilustrovana na slici 10.7 je poznata kao 4-PSK mehanizam.
U teoriji, mogue je poveati brzinu podataka poveanjem opsega pomeranja faze. Tako,
16-PSK mehanizam moe slati dva puta vie bita u sekundi od 4-PSK mehanizma. U praksi,
meutim, um i distorzija ograniavaju mogunost hardvera da razlikuje male razlike u
pomeranjima faze. Zakljuujemo:
Iako mnoge varijacije pomeranja faze postoje, um i distorzija ograniavaju mogunosti
praktinih sistema da razlikuju vrlo male razlike u promenama faze.
Kvadraturna amplitudna modulacija
Ako hardver nije u stanju da detektuje proizvoljne promene faze, kako se brzina podataka dalje
moe poveati? Odgovor lei u kombinaciji modulacionih tehnika koje menjaju dve
karakteristike prenosnika u isto vreme. Najsofisticiranija tehnologija kombinuje amplitudnu
modulaciju i pomeranje faze. Poznat kao Kvadraturna amplitudna modulacija (Quadrature
Amplitude Modulation QAM (u literaturi se esto koristi izraz kvadraturna amplitudna
modulacija umesto kvadraturno amplitudno pomeranje faze)), ovaj pristup koristi i promenu u
fazi i promenu u amplitudi za predstavljanje vrednosti.
Da bi se QAM predstavilo na dijagramu konstelacije, koristimo distancu iz porekla kao
meru amplitude. Na primer, slika 10.8 pokazuje dijagram konstelacije za varijantu poznatu kao
16QAM sa tamno sivim podrujem koje oznaava amplitude.

Slika 10.8 Dijagram konstelacije za 16QAM u kome distanca od porekla reflektuje

amplitudu
22

Hardver modema za modulaciju i demodulaciju

Hardverski mehanizam koji prihvata niz bita podataka i primenjuje modulaciju na
prenosni talas prema bitima se naziva modulator; hardverski mehanizam koji prihvata
modulirani prenosni talas i rekreira niz bita podataka koji su upotrebljeni za moduliranje
prenosnika se naziva demodulator. Tako prenos podataka zahteva modulator na jednom kraju
prenosnog medija i demodulator na drugom. U praksi, veina komunikacionih sistema su
poptunio dupleks sistemi, to znai da svaka lokacija zahteva i modulatora, koji se koristi za
slanje podataka, i demodulatora, koji se koristi za primanje podataka. Da bi se smanjili trokovi i
omoguilo da ureaji budu laki za instaliranje i koritenje, proizvoai kombinuju mehanizme
modulacije i demodulacije u jedan ureaj koji se naziva modem (modulator i demodulator). Slika
10.9 ilustruje kako par modema koristi 4-inu konekciju za komunikaciju.

Slika 10.9 Ilustracija dva modema koji koriste konekciju sa 4 ice

Kao to slika pokazuje, modemi su dizajnirani da obezbede komunikaciju na velikim
udaljenostima. Kolo sa 4 ice koje povezuje dva modema moe da se prostire unutar zgrade,
izmeu zgrada, ili izmeu gradova (kolo koje se prostire kroz javnu svojinu se mora iznajmiti od
provajdera usluga, obino telefonske kompanije).
Optiki i radio frekventni modemi
Pored ica, modemi se takoe koriste sa drugim medijima, ukljuujui RF prenos i
optika vlakna. Na primer, par radio frekventnih (Radio Frequency - RF) modema se moe
koristiti za slanje podataka preko radio talasa, a par optikih modema se moe koristiti za slanje
podataka preko para optikih kablova. Iako ovakvi modemi koriste potpuno drugaije medije
nego modemi koji rade sa icama, princip ostaje isti: na strani poiljaoca modem modulira
prenosnika; na strani primaoca, podaci se ekstrahuju iz moduliranog prenosnika.
Dialup modemi
Jo jedna zanimljiva primena modema ukljuuje govorni telefonski sistem. Umesto
upotrebe elektrinog signala kao prenosnika, dialup modem koristi audio ton. Kao i kod
konvencionalnih modema, prenosnik se modulira na strani poiljaoca i demodulira na strani
23

primaoca. Tako, pored mogunosti uspostavljanja telefonskih poziva, glavna razlika izmeu
dialup i konvencionalnih modema je manji opseg audio tonova.
Kada su dialup modemi dizajnirani, ovaj pristup je imao smisla - dialup modem je
konvertovao podatke u modulirani analogni prenosnik jer je telefonski sistem prenosio analogne
signale. Ironino je da je unutranjost modernog telefonskog sistema digitalna. Tako na strani
poiljaoca dialup modem koristi podatke za moduliranje audio prenosnika, koji se prenosi do
telefonskog sistema. Telefonski sistem digitalizuje dolazei audio, transportuje digitalnu formu, i
konvertuje digitalnu verziju nazad u analogni audio za isporuku. Modem na strani primaoca
demodulira analogni prenosnik, i ekstrahuje originalne digitalne podatke. Slika 10.10 ilustruje
ironiju upotrebe analognih i digitalnihsignala dialup modemima.

Slika 10.10 Ilustracija digitalnih i analognih signala (oznaenih kvadratnim talasom i sinusnim
talasom) koji se pojavljuju kada se dialup modem koristi za slanje podataka od
jednog kompjutera do drugog
Kao to slika pokazuje, dialup modem se obino nalazi u sklopu kompjutera. Koristimo
izraz interni modem za oznaavanje ureaja koji je sastavni deo kompjutera, a izraz eksterni
modem za oznaavanje ureaja koji je poseban fiziki ureaj.
QAM primenjen na dialup
Kvadraturna amplitudna modulacija se takoe koristi sa dialup modemima kao nain
maksimiziranja brzine po kojoj se podaci mogu slati. Da bi se shvatilo zato, uzmimo sliku
10.11, koja pokazuje opseg dostupan kod dialup konekcije. Kao to slika ilustruje, veina
telefonskih konekcija prenosi frekvencije izmeu 300 i 3000 Hz, ali neka konekcija moda nee
moi da radi sa krajnjim vrednostima. Tako, da bi se garantovala bolja reprodukcija i manje
uma, dialup modemi koriste frekvencije izmeu 600 i 3000 Hz, to znai da je dotupni opseg
2400 Hz. QAM ema moe da povea brzinu podataka dramatino.

Slika 10.11 Ilustracija opsega glasa i podataka kod dialup telefonske konekcije
24

V.32 i V.32bis dialup modemi

Kao primer dialup modema koji koriste QAM, pogledajmo V.32 i V.32bis standarde. Slika
10.12 ilustruje QAM konstelaciju za V.32 modem koji koristi 32 kombinacije amplitudnog
pomeranja i pomeranja faze da postigne brzinu podataka od 9600 bps u svakom smeru.

Slika 10.12 Ilustracija QAM konstelacije za V.32 dialup modem

V.32bis modem koristi 128 kombinacija pomeranja faze i pomeranja amplitude da
postigne brzinu podataka od 14400 bps u svakom smeru. Slika 10.13 ilustruje ovu konstelaciju.
Potrebna je sofisticirana analiza signala da se detektuje minorna promena koja se pojavljuje od
neke take u konstelaciji do susedne take.

3. Izbor medija je sloen, i ukljuuje evaluaciju vie faktora . Stavke koje se moraju
razmotriti su:

Trokovi: materijali, instalacija, operacija i odravanje

Brzina podataka: broj bita u sekundi koji se mogu poslati
Kanjenje: vreme potrebno za prenos signala ili obradu
Uticaj na signal: rasipanje i distorzija
Okruenje: podlonost ometanju i elektrinom umu
Bezbednost: podlonost prislukivanju

Merenje prenosnih medija

Dve najvanije mere performansi koje se koriste za procenu prenosnih medija:

25

- Kanjenje prenosa: vreme koje je potrebno da signal proe medij

- Kapacitet kanala: maksimalna brzina podataka koju medij moe da podri
1920-tih, istraiva Nyquist otkrio fundamentalni odnos izmeu opsega prenosnog sistema i
njegovog kapaciteta za prenos podataka. Poznato kao Nyquist teorema, ovaj odnos obezbeuje
teoretsku granicu za maksimalnu brzinu po kojoj se podaci mogu slati bez uzimanja u obzir
efekte uma. Ako prenosni sistem koristi K moguih signalnih nivoa i ima analogni opseg B,
Nyquist teorema navodi da de je maksimalna brzina podataka u bitima u sekundi, D:

D = 2 B log2K

(7.2)

Efekat uma na komunikaciju

Nyquist teorema obezbeuje apsolutni maksimum koji se ne moe postii u praksi.
Tanije, inenjeri su uoili da na realan komunikacioni sistem utie mala koliina elektrinog
uma i da takav um onemoguava postizanje teoretskog maksimuma brzine prenosa. 1948,

Klod anon (Claude Shannon) je proirio Nyquist-ov rad tako da specifikuje

maksimalnu brzinu podataka koja bi trebala da se postigne kroz prenosni sistem
koji doivljava um. Rezultat se, navodi anonova teorema (ovaj rezultat se jo naziva i
Shannon-Hartley-ev zakon), moe izraziti:

C = B log2(1+S/N)

(7.3)

gde je C efektivno ogranienje kapaciteta kanala u bitima u sekundi, B je opseg hardvera, a S/N
je racio signal-um, odnos prosene snage signala podeljeno sa prosenom snagom uma.
Kao primer anonove teoreme, uzmimo prenosni medij koji ima opseg od 1 KHz,
prosenu snagu signala od 70 jedinica, i prosenu snagu uma od 10 jedinica. Kapacitet kanala
je:
C = 103 x log2(1+7) = 103 x 3 = 3.000 bita u sekundi

(7.4)

Odnos signal-um se esto daje u decibelima (skraenica dB), gde se decibel definie
kao mera razlike izmeu dva nivoa snage. Slika 7.14 ilustruje ovu meru.

Slika 7.14 Nivoi snage mereni na svakoj strani sistema

26

Kada se izmere dva nivoa snage, razlika se izraava u decibelima , kako je

definisano:

(7.5)
Koritenje dB kao mere moe izgledati neobino, ali ima dve zanimljive prednosti. Prvo,
negativna dB vrednost znai da je signal oslabljen (tj, smanjen), a pozitivna dB vrednost znai da
je signal pojaan. Drugo, ako komunikacioni sistem ima vie delova poreanih u niz, mere
decibela delova se mogu sabrati da se dobije mera itavog sistema.
Glasovni telefonski sistem ima odnos signal-um od priblino 30 dB, a analogni opseg od
priblino 3000 Hz. Da bi se konvertovao dB odnos signal-um u jednostavan razlomak, treba
podeliti sa 10 i taj rezultat koristiti kao stepen na 10 (tj, 30/10=3, a 10 3=1000, pa je odnos signalum 1000). anonova teorema se moe primeniti za odreivanje maksimalnog broja bita u
sekundi koji se mogu preneti preko telefonske mree:
C = 3000 x log2(1+1000)
ili priblino 30.000 bps. Inenjeri primeuju da je to fundamentalno ogranienje - vee prenosne
brzine e biti mogue samo ako se odnos signal-um pobolja.

Znaaj kapaciteta kanala

Teoreme Nyquist i Shannon koje su ovde opisane imaju uticaja na inenjere koji
dizajniraju podatke za komunikacione mree. Nyquist-ov rad je dao podsticaj za istraivanje
sloenih naina za kodiranje bita u signalima:
Nyquist teorema ohrabruje inenjere da istrauju naine za kodiranje bita u signalima jer
pravilno kodiranje omoguava da se vie bita prenese po jedinici vremena.
U nekom smislu, anonova teorema je fundamentalnija jer predstavlja apsolutno
ogranienje dobijeno iz zakona fizike. Vei deo uma na prenosnoj liniji, na primer, se moe
pripisati zaostaloj radijaciji u svemiru od Velikog praska. Tako,
anonova teorema obavetava inenjere da ni jedna koliina pravog kodiranja ne moe prevazii
zakone fizike koji fundamentalno ograniavaju broj bita u sekundi koji se mogu preneti u
realnom komunikacionom sistemu.
Ukratko
Razni prenosni mediji postoje koji se mogu klasifikovati kao voeni/nevoeni ili podeliti
prema formi energije koju koriste (elektrina, svetlosna, ili radio transmisija).
Elektrina energija se koristi za ice. Da bi se zatitile od elektrinog ometanja, bakrene
ice mogu da se sastoje od torzionog para ili mogu biti umotane u zatitu.
27

Svetlosna energija se moe koristiti kroz optiko vlakno ili za komunikaciju taka-nataku koristei infracrveno svetlo ili lasere. Zbog toga to se reflektuje sa granice izmeu vlakna
i omota, svetlo ostaje u optikom vlaknu pod uslovom da je ugao pada vei od kritinog ugla.
Dok prolazi kroz optiko vlakno, svetlosni puls se rasipa; rasipanje je najvee kod
multimodalnog vlakna, a najmanje u jednomodalnom vlaknu. Jednomodalno vlakno je skuplje.
Elektromagnetna energija se koristi u Beinoj komunikaciji. Frekvencija koja se
koristi odreuje i opseg i prenos; niske frekvencije prate povrinu zemlje, vee frekvencije se
reflektuju od jonosfere, a najvie frekvencije se ponaaju kao vidljivo svetlo tako to zahtevaju
direktnu putanju bez prepreka od transmitera do prijemnika.
Glavne nezemaljske komunikacione tehnologije se oslanjaju na satelite. Orbita GEO
satelita odgovara rotaciji zemlje, ali velika visina dovodi do kanjenja merenog u desetinkama
sekunde. LEO sateliti imaju malo kanjenje, a pomeraju se preko neba brzo; klasteri se koriste za
prenos poruka.
Nyquist-ova teorema daje teoretsko ogranienje za kapacitet kanala prenosnog medija
kada um nije prisutan; anonova teorema odreuje kapacitet kanala u realnim situacijama kada
je um prisutan. Odnos signal-um, izraz u anonovoj teoremi, se esto meri decibelima.

4. Pouzdanost i kodiranje kanala

Tri glavna izvora prenosnih greaka
Svi sistemi komunikacije podataka su podloni grekama. Neki problemi su povezani sa
samom fizikom protora, a neki su rezultat bilo ureaja koji ne rade bilo opreme koja ne odgovara
inenjerskim standardima. Iscrpno testiranje moe eliminisati mnoge probleme koji se pojavljuju
od loeg inenjeringa, a paljiv monitoring moe identifikovati opremu koja ne radi. Meutim,
male greke koje se pojavljuju tokom prenosa je mnogo tee detektovati od potpunih slomova, a
vei deo kompjuterskog umreavanja se fokusira na naine kontrole i oporavka od ovakvih
greaka. Postoje tri glavne kategorije greaka u prenosu:
-

Interferencija. Kao to se govori u poglavlju 7, elektromagentna radijacija koju emituju

ureaji kao to su elektrini motori i kosmika radijacija uzrokuju um koji moe ometati
radio prenos i signale koji prolaze kroz ice.
Distorzija. Svi fiziki sistemi deformiu signale. Kako puls prolazi kroz optiko vlakno
on se raspruje. ice imaju svojstvo kapacitivnosti i induktivnosti koji blokiraju signale
na nekim frekvencijama dok proputaju signale na nekim drugim. Jednostavno
postavljanje ice blizu velikog metalnog objekta moe promeniti set frekvencija koje
mogu da prolaze kroz icu. Slino tome, metalni objekti mogu da blokiraju neke
frekvencije radio talasa, dok druge proputaju.
Atenuacija. Kako signal prolazi kroz medij, on postaje slabiji. Inenjeri kau da je signal
oslabljen. Tako signali u icama ili optikim vlaknima postaju slabiji na velikim
udaljnostima, kao to radio signal slabi sa distancom.

28

enonova (Shannon) teorema predlae jedan nain da se smanje greke: poveati signalum racio (bilo poveanjem signala ili smanjenjem uma). Iako mehanizmi kao to je
omotavanje ica moe pomoi smanjenju uma, fiziki prenosni sistem je uvek podloan
grekama, i nije mogue nekad promeniti racio signal-um.
Iako se ne mogu potpuno eliminisati, mnoge greke u prenosu se mogu detektovati. U
nekim sluajevima, greke se mogu ispraviti automatski. Videemo da detekcija greaka
poveava optereenost. Tako je upravljanje grekama u stvari ustupak gde dizajner sistema mora
da odlui da li e se neka greka pojaviti, i ako hoe, kakve e biti posledice (npr, greka u
jednom bitu kod bankarskog transfera moe napraviti razliku od milion dolara, ali je jedan bit na
nekoj slici manje znaajan). Sumiramo:
Iako su greke u prenosu neizbene, mehanizmi detekcije greaka poveavaju optereenost.
Stoga dizajneri moraju paljivo da izaberu koji e se mehanizmi detekcije greaka i mehanizmi
kompenzacije koristiti.
Efekat greaka u prenosu na podatke
Umesto prouavanja fizike i tanog uzroka greaka u prenosu, komunikacija podataka se
fokusira na efekat greaka na podatke. Slika 8.1 prikazuje tri glavna naina na koja greke u
prenosu utiu na podatke.
Iako bilo koja greka u prenosu moe dovesti do bilo koje mogue greke u podacima,
ova slika naglaava da se greka u prenosu esto manifestuje kao odreena greka u podacima.
Na primer, ekstremno kratko trajanje interferencije, koje se naziva spike, je esto uzrok greke u
jednom bitu. Due interferencije ili distorzije mogu dovesti do velikog broja greaka. Ponekad
signal nije jasno ni 1 ni 0, nego pada u neodreeni region, koji je poznat kao oteenje (erasure).
Vrsta greke
Greka u jednom bitu
Veliki broj greaka
Oteenje (nejasnoa)

Opis
Jedan bit u bloku bita je promenjen, a svi
drugi biti u tom bloku su nepromenjeni
(esto rezultat veoma kratke interferencije)
Vie bita u bloku bita su promenjeni (esto
rezultat duih interferencija)
Signal koji stie do primaoca je nejasan (ne
odgovara jasno ni logikom 1 ni logikom 0
(moe rezultirati od distorzije ili
interferencije))

Slika 8.1 Tri vrste greaka u podacima u sistemu komunikacije podataka

Kod veeg broja greaka, veliina tog broja (burst size), ili duina, je definisana kao broj bita od
poetka prekida do kraja prekida. Slika 8.2 ilustruje ovu definiciju.

29

Slika 8.2 Ilustracija velikog broja greaka sa promenjenim bitima markiranim sivom bojom

Dve kategorije za upravljanje grekama

Razvijene su brojne matematike tehnike koje reavaju greke u podacima i poveavaju
pouzdanost. Kolektivno poznate kao kodiranje kanala, ove tehnike se mogu podeliti na dve ire
kategorije:
-

Mehanizmi prosleivanja korekcije greaka (Forward Error Correction - FEC)

Mehanizmi automatskog zahteva za ponavaljanjem (Automatic Repeat reQuest - ARQ)

Osnovna ideja prosleivanja korekcije greaka je jednostavna: dodati dodatne informacije

podacima koje omoguavaju primaocu da verifikuje da podaci stiu pravilno i da ispravi greke,
ako postoje. Slika 8.3 ilustruje konceptualnu organizaciju ovog mehanizma.
ORIGINALNA PORUKA

ORIGINALNA PORUKA
dekoder

koder

proveriti i opciono
ispraviti

dodati dodatne
bite za zatitu

primiti kodnu
re

izlazna kodna
re

prenos preko kanala

Slika 8.3 Konceptualna organizacija mehanizma prosleivanja korekcije greke

Osnovni mehanizmi detekcije greaka omoguavaju primaocu da detektuje kada se
greka pojavi; mehanizmi prosleivanja korekcije greaka omoguavaju primaocu da odredi
tano koji biti su promenjeni i da obrauna tane vrednosti. Drugi pristup kodiranju kanala,
poznat kao ARQ (u delu 8.15), zahteva kooperaciju poiljaoca - poiljalac i primalac razmenjuju
poruke da se obezbedi da svi podaci stignu pravilno.
Blok i konvolucioni kodovi greaka
30

Dve vrste tehnika prosleivanja korekcije greaka zadovoljavaju posebne potrebe:

-

Blok kodovi greaka. Blok kod deli podatke koji treba da s epoalju na set blokova, i
svakom bloku dodaje dodatne informacije poznate kao redudantnost. Kodiranje za neki
blok bita zavisi samo od samih bita, ne od bita koji su poslani ranije. Blok kodovi greaka
su bez memorije u smislu da kodirajui mehanizam ne nosi informacije o stanju sa jednog
bloka podataka na drugi.
Konvolucioni kodovi greaka. Konvolucioni kod posmatra podatke kao niz bita, i
obraunava kod za neki kontinuelni niz. Tako kod obraunat za neki set bita zavisi od
trenutnog unosa i nekih od ranijih bita u toku. Za konvolucione kodove se kae da su sa
memorijom.

Kada se implementiraju u softver, konvolucioni kodovi greaka obino zahtevaju vie

obraunavanja nego blok kodovi. Meutim, konvolucioni kodovi esto imaju veu verovatnou
detektovanja problema.
Primer blok koda: provera jednog pariteta
Da bi se razumelo kako se dodatne informacije mogu koristiti za detektovanje greaka,
pogledajmo mehanizam provere jednog pariteta (single parity checking - SPC). Jedna forma
SPC-a definie da blok ima 8-bitnu jedinicu podataka (tj, jedan bajt). Na strani poiljaoca, koder
dodaje dodatni bit, koji se naziva bit pariteta svakom bajtu pre prenosa; primalac uklanja bit
pariteta i koristi ga za proveru da li su biti u bajtu pravilni.
Pre nego to se paritet moe koristiti, poiljalac i primalac moraju da budu konfigurisani
ili za paran paritet ili za neparan paritet. Kada koristi paran paritet, poiljalac bira bit pariteta 0
ako bajt ima paran broj 1 bita, a 1 ako bajt ima neparan broj 1 bita. Nain da se zapamti ova
definicija je: paran ili neparan paritet specifikuje da li 9 bita koji se alju kroz kanal imaju paran
ili neparan broj 1 bita. Slika 8.4 prikazuje primere bajtova podataka i vrednost bita pariteta koji
se alje koristei paran ili neparan paritet.
Sumiramo:
Provera jednog pariteta (SPC) je osnovna forma kodiranja kanala gde poiljalac dodaje dodatni
bit svakom bajtu da bi sainio paran (ili neparan) broj 1 bita, a primalaca verifikuje da dolazei
podaci imaju pravilan broj 1 bita.
Originalni podaci
Paran paritet
Neparan paritet
00000000
0
1
01011011
1
0
01010101
0
1
11111111
0
1
100000000
1
0
01001001
1
0
Slika 8.4 Bajtovi podataka i odgovarajua vrednost jednog bita pariteta kada se koristi paran
paritet ili neparan paritet

31

Provera jednog pariteta je slaba forma kodiranja kanala koja moe da detektuje greke, ali
ih ne moe ispraviti. Pored toga, mehanizmi pariteta mogu samo da upravljaju grekama gde se
neparan broj bita promeni. Ako se jedan od devet bita (ukljuujui bit pariteta) promeni tokom
prenosa, primalac e prijaviti da je dolazei bajt nevaei. Meutim, ako se pojavi greka veeg
broja gde dva, etiri, est ili osam bita promeni vrednost, primalac e nepravilno klasifikovati
dolazei bajt kao validan.
Matematika blok kodova greke i (n, k) notacija
Uoiemo da prosleivanje korekcije greke kao input uzima set poruka i dodaje dodatne
bite da bi se dobila kodirana verzija. Matematiki, definiemo set svih moguih poruka kao set
rei podataka (datawords), a set svih moguih kodiranih verzija kao set kodnih rei (codewords).
Ako re podataka sadri k bita, a r dodatnih bita se doda da se formira kodna re, kaemo da je
rezultat
(n, k) ema kodiranja
gde je n = k + r. Klju uspene detekcije greaka lei u izboru podstea od 2n moguih
kombinacija koje su validne kodne rei. Validan podset je poznat kao kodna knjiga (codebook).
Kao primer, uzmimo proveru jednog pariteta. Set rei podataka se sastoji od bilo koje
mogue kombinacije 8 bita. Tako, k = 8 i postoji 28 ili 256 moguih rei podataka. Podaci koji se
alju se sastoje od n = 9 bita, pa postoji 29 ili 512 mogunosti. Meutim, samo polovina od tih
512 vrednosti formira validne kodne rei.
Pogledajmo set svih moguih n-bitnih vrednosti i validan podset koji formira kodnu
knjigu. Ako se greka pojavi tokom prenosa, jedan ili vie bita u kodnoj rei e se promeniti, to
e proizvesti ili jo jednu validnu kodnu re ili nevaeu kombinaciju. Na primer, u emi jednog
pariteta, promena jednog bita validne kodne rei dovodi do nevaee kombinacije, ali promena
dva bita daje jo jednu validnu kodnu re. Naravno da elimo kodiranje gde greka dovodi do
nevaee kombinacije. Generalno:
Idealna ema kodiranja kanala je ona gde svaka promena bita u validnoj kodnoj rei dovodi do
nevaee kombinacije.
Hemingovo rastojanje: mera jaine koda
Ni jedna ema kodiranja kanala nije idealna - menjanje dovoljno bita e se uvek
transformisati u validnu kodnu re. Tako, radi praktine eme, postavlja se pitanje, koji je
minimalan broj bita validne kodne rei koji se mora promeniti da se dobije druga validna kodna
re?
Da bi odgovorili na ovo pitanje, inenjeri koriste meru poznatu kao Hemingovo
rastojanje, koja je dobila ime po jednom teoretiaru u Bell laboratorijama koji je bio pionir u
polju informacione teorije i kodiranja kanala. Sa data dva niza gde svaki ima n bita, Hemingovo
rastojanje se definie kao broj razlika (tj, broj bita koji se moraju promeniti da se transformie
jedan niz bita u drugi). Slika 8.5 ilustruje ovu definiciju.
d(000,001) = 1

d(000,101) = 2
32

d(101,100) = 1
d(001,010) = 2
d(110,001) = 3
d(111,000) = 3
Slika 8.5 Primeri Hemingovog rastojanja za razliite parove nizova od 3 bita
Jedan nain da s eobrauna Hemngovo rastojanje se sastoji od postavljanja exclusive or
(xor) izmeu dva niza i brojanja 1 bita u odgovoru. Na primer, uzmimo Hemingovo rastojanje
izmeu nizova 110 i 011. Xor ova dva niza je:
110 011 = 101
koji sadri dva 1 bita. Stoga, Hemingovo rastojanje izmeu 011 i 101 je 2.
Hemingovo rastojanje meu nizovima u kodnoj knjizi
Setite se da nas zanima da li greke mogu transformisati validnu kodnu re u drugu
validnu kodnu re. Da bi izmerili ovakve transformacije, obraunavamo Hemingovo rastojanje
izmeu svih parova kodnih rei u datoj kodnoj knjizi. Kao jednostavan primer, uzmimo neparni
paritet primenjen na re podataka sa 2 bita. Slika 8.6 prikazuje etiri mogue rei podataka, etiri
mogue kodne rei koje su rezultat dodavanja bita pariteta, i Hemingovo rastojanje za parove
kodnih rei.
Re podataka
00
01
10
11

Kodna re
001
010
100
111

d(001,010) = 2
d(001,100) = 2
d(001,111) = 2

d(010,100) = 2
d(010,111) = 2
d(100,111) = 2

(a)
(b)
Slika 8.6 (a) Rei podataka i kodne rei za kodiranje jednim paritetom 2-bitnog niza podataka, i
(b) Hemingovo rastojanje za sve parove kodnih rei
Kompletan set kodnih rei je poznat kao kodna knjiga. Koristimo dmin za oznaavanje
minimalnog Hemngovog rastojanja meu parovima u kodnoj knjizi. Ovaj koncept daje precizan
odgovor na pitanje koliko greaka bita moe uzrokovati transformisanje iz jedne validne kodne
rei u drugu validnu kodnu re. U primeru jednog pariteta sa slike 8.6, ovaj set se sastoji od
Hemingovog rastojanja izmeu svakog para kodnih rei, a dmin = 2. Ova definicija znai da
postoji najmanje jedna validna kodna re koja se moe transformisati u drugu validnu kodnu re
ako se dve greke bita pojave tokom prenosa. Sumiramo:
Da bi se pronaao minimalan broj promena bita koje mogu da transformiu validnu kodnu re u
drugu validnu kodnu re, obraunava se minimalno Hemingovo rastojanje izmeu svih parova u
kodnoj knjizi.
Ustupci izmeu detekcije greaka i preoptereenja

33

Za neki set kodnih rei, velika vrednost za dmin je poeljna jer je kod imun na vie greaka
bita - ako se promeni manje od dmin bita, kod moe detektovati da su se greke pojavile.
Jednaina 8.1 specifikuje odnos izmeu dmin i e, maksimalnog broja greaka bita koje se mogu
detektovati:

e = dmin - 1
(8.1)
Izbor koda greaka je ustupak - iako detektuje vie greaka, kod sa veom vrednou dmin
alje vie redudantnih informacija nego kod greaka sa manjom vrednou dmin. Da bi se izmerila
koliina optereenja, inenjeri definiu stopu koda koja daje odnos veliine rei podataka i
veliine kodne rei. Jednaina 8.2 definie stopu koda, R, za (n, k) emu kodiranja.
R = k/n

(8.2)

Korekcija greaka sa paritetom redova i kolona (Raw and Column (RAC) Parity)
Videli smo kako ema kodiranja kanala moe da detektuje greke. Da bi se shvatilo kako
se kod moe koristiti za korekciju greaka, uzmimo jedan primer. Pretpostavimo da se re
podataka sastoji od k = 12 bita. Umesto posmatranja bita kao jednog niza, zamislimo da se urede
u niz od tri reda i etiri kolone, gde se bit pariteta dodaje za svaki red i za svaku kolonu. Slika 8.7
ilustruje ovaj raspored, koji je poznat kao kod reda i kolone (Raw and Column RAC). RAC
kodiranje u primeru ima n = 20, to znai da je to (20, 12) kodiranje.

Slika 8.7 Primer kodiranja redova i kolona sa bitima podataka ureenim u 3 x 4 niz i
bitom parnog pariteta dodanim za svaki red i svaku kolonu
da bi se videlo kako korekcija greaka radi, pretpostavimo da se jedan od bita podataka
na slici 8.7 promeni tokom prenosa. Kada primalac uredi bite u niz, a biti pariteta se ponovo
prebroje, dve kalkulacije se nee sloiti sa primljenim bitima pariteta, kao to slika 8.8 ilustruje.

Slika 8.8 Ilustracija kako se greka jednog bita moe ispraviti koristei kodiranje reda i
kolone

34

Kao to slika pokazuje, grekja jednog bita e uzrokovati da se dva prebrojana bita
pariteta ne slau sa bitom pariteta koji je primljen. Ova dva neslaganja odgovaraju redu i koloni
greke. Primalac koristi prebrojane bite pariteta da odredi tano koji bit podataka je u greki, a
zatim ispravlja taj bit podataka. Tako RAC moe da ispravi bilo koju greku koja se menja jedan
bit podataka.
ta se deava RAC kodu ako greka menja vie od jednog bita u datom bloku? RAC
moe samo ispraviti greke jednog bita. U sluajevima gde se dva ili vie bita menja RAC
kodiranje e moi da detektuje neparan broj greaka.
Sumiramo:
Kodiranje redova i kolona (RAC) omoguava primaocu da ispravi bilo koju greku jednog bita i
da detektuje greke gde se dva ili vie bita menja.
16-bitna kontrolna suma koja se koristi u Internetu
Odreena ema kodiranja kanala ima kljunu ulogu u Internetu. Poznat kao Internet
kontrolna suma (Internet checksum), ovaj kod se sastoji od 16-bitne 1s komplementne kontrolne
sume. Internet kontrolna suma ne postavlja fiksnu veliinu na re podataka. Umesto toga,
algoritam omoguava da poruka bude proizvoljno duga, i obraunava kontrolnu sumu kroz
itavu poruku. U sutini, Internet kontrolna suma posmatra podatke u poruci kao niz 16-bitnih
integera, kao to slika 8.9 ilustruje.

Slika 8.9 Internet kontrolna suma deli podatke na 16-bitne jedinice, dodajui nule ako
podaci nemaju tano 16 bita
da bi obraunala kontrolna suma, poiljalac dodaje numerike vrednosti 16-bitnih
integera, i alje rezultat. Da bi proverio validnost poruke, primalac obavlja isti obraun.
Algoritam 8.1 daje detalje ovog obrauna.
Algoritam
Dato:
Poruka, M, proizvoljne duine
Obraunati:
16-bitnu 1s komplementnu kontrolnu sumu, C, koristei 32-bitnu aritmetiku
Metod:
Dodati na M nula bite da se dobije tano 16 bita
Postaviti 32-bitni integer kontrolne sume, C, na 0;
35

za (svaka 16-bitna grupa u M)

{Posmatrati 16 bita kao integer i dodati na C;}
Ekstrahovati 16 bita vieg reda od C i dodati ih na C;
Inverzija 16 bita nieg reda od C je kontrolna suma;
Ako je kontrolna suma nula, zameniti sve 1s forme nule.
Algoritam 16-bitne kontrolne sume koji se koristi u Internet protokolima
Klju za rezumevanje ovog algoritma je shvatiti da se kontrolna suma obraunava u 1s
komplementnoj aritmetici umesto 2s komplementnoj aritmetici koja je na veini kompjutera, i
koristi 16-bitne integere umesto 32-bitnih ili 64-bitnih integera. Tako je ovaj algoritam napisan
da koristi 32-bitnu 2s komplementnu aritmetiku za obavljanje 1s komplementnog obrauna.
Tokom petlje for, dodatak moe da se prekorai. Tako, praenjem petlje, algoritam dodaje pretek
(bite vieg reda) nazad u sumu.
Zato se kontrolna suma obraunava kao aritmetika inverzija sume umesto sume?
Odgovor je efikasnost: primalac moe da primeni isti algoritam kontrolne sume kao poiljalac,
ali sam moe da uvrsti kontrolnu sumu. Zbog toga to sadri aritmetiku inverziju totala,
dodavanje kotrolne sume totalu e dati nulu. Tako primalac uvrtava kontrolnu sumu u obraunu,
a zatim testira da vidi da li je rezultujua suma nula.
Konaan detalj 1s komplentne aritmetike se pojavljuje u zadnjem koraku algoritma.
Komplementna aritmetika ima dve forme nule: sve nule i sve jedinice. Internet kontrolna suma
koristi formu sve jedinice da ukae da je kontrolna suma obraunata i da je vrednost kontrolne
sume nula; Internet protokoli koriste formu sve nule da ukau da kontrolna suma nije obraunata.
Kodovi cikline redudantnosti
Jedna forma kodiranja kanala poznata kao kod cikline redudantnosti (Cyclic
Redundancy Code CRC) se koristi u brzim mreama podataka. CRC kodovi imaju tri kljuna
svojstva koja ih ine znaajnim, kao to slika 8.10 sumira.
Kao i kod kontrolne sume, veliina rei podataka nije
Poruka proizvoljne
fiksna, to znai da se CRC moe primeniti na poruku
duine
proizvoljne duine
Zbog toga to obraunata vrednost zavisi od niza bita u
Izvrsna detekcija
poruci, CRC obezbeuje sposobnost dobre detekcije
greaka
greaka
Brza implementacija Uprkos sofisticiranoj matematikoj osnovi, CRC obraun
hardvera
se moe sprovesti ekstremno brzo hardverom
Slika 8.10 Tri kljuna aspekta koja CRC ine znaajnim u mreama podataka
Izraz ciklini je dobijen zbog svojstva kodnih rei: cirkularna promena bita bilo koje
kodne rei proizvodi drugu kodnu re. Slika 8.11 ilustruje (7, 4) ciklini redudantni kod koga je
uveo Heming.
Re podataka
0000
0001
0010
0011
0100
0101
0110
0111

Kodna re
0000 000
0001 011
0010 110
0011 101
0100 111
0101 100
0110 001
0111 010

36

Re podataka
1000
1001
1010
1011
1100
1101
1110
1111

Kodna re
1000 101
1001 110
1010 011
1011 000
1100 010
1101 001
1110 100
1111 111

Slika 8.11 Primer (7, 4) ciklinog redudantnog koda

CRC kodovi se ekstenzivno prouavaju, i dobijeno je mnogo matematikih objanjenja i
obraunskih tehnika. Opis izgleda tako razliito da je teko shvatiti kako svi oni mogu da se
odnose na isti koncept. Glavne stavke ukljuuju:
-

Matematiari objanjavaju CRC obraun kao ostatak deljenja dva polinoma sa binarnim
koeficijentima, gde jedan predstavlja poruku, a drugi fiksnog delitelja.
Teoretiari kompjuterskih nauka objanjavaju CRC obraun kao ostatak deljenja dva
binarna broja, gde jedan predstavlja poruku, a drugi fiksnog delitelja.
Kriptografi objanjavaju CRC kao matematiku operaciju u Galois polju reda 2, pisano
GF(2).
Kompjuterski programeri objanjavaju CRC kao algoritam koji se ponavlja kroz poruku i
koristi pretragu tabele da dobije dodatnu vrednost za svaki korak.
Hardverske arhitekte objanjavaju CRC kao malu hardversku cev koja kao input uzima
niz bita iz poruke i proizvodi CRC bez deljenja ili ponavljanja.

Kao primer ovih stavki, uzmimo deljenje binarnih brojeva pod pretpostavkom of no
carries. Slika 8.12 ilustruje deljenje 1010, to predstavlja poruku, konstantom izabranom za
odreeni CRC, 1011.

Slika 8.12 Ilustracija CRC obrauna posmatranog kao ostatak binarnog deljenja bez
carries
Da bi se razumelo kako matematiari posmatraju ovo kao deljenje polinoma, pogledajmo
svaki bit u binarnom broju kao koeficijent izraza u polinomu. Na primer, moemo posmatrati
delitelja na slici 8.12, 1011, kao koeficijente u sledeem polinomu:
1 x x3 + 0 x x2 + 1 x x1 + 1 x x0 = x3 + x + 1
37

Slino tome, deljenik na slici 8.12, 1010000, predstavlja polinom:

x6 + x4
Koristimo izraz generator polinom za opisivanje polinoma koji odgovara delitelju. Izbor
polinoma generatora je klju za kreiranje CRC-a sa dobrim svojstvima detekcije greaka. Stoga
je sprovedeno mnogo matematikih analiza na polinomima generatorima. Znamo, na primer, da
je idealni polinom nesmanjiv (tj, moe se podeliti bez ostatka samo sa sobom i 1) i da polinomi
sa vie od jednog ne-nula koeficijenta mogu detektovati sve greke jednog bita.
Efikasna hardverska implementacija CRC-a
Hardver potreban za obraun CRC-a je iznenaujue jednostavan. CRC hardver je
podeen kao pomeraki registar sa exclusive or (xor) kapijama izmeu nekih bita. Registar
pomeranja funkcionie jednom po unesenom bitu. U svakom stadijumu, registar ili prihvata bit iz
prethodnog stadijuma ili vri xor operaciju bita i prihvata rezultat. Kada se itav unos pomeru u
registar, vrednost u registru je CRC.
Slika 8.13 ilustruje hardver potreban za 3-bitni CRC obraun sa slike 8.12. Zbog toga to
xor operacija i pomeranje (shift) se oba mogu obaviti pri velikoj brzini, ovaj raspored se moe
koristiti za brze kompjuterske mree.

Slika 8.13 Hardverska jedinica za obraunavanje 3-bitnog CRC-a za x3 + x + 1

Mehanizmi automatskog zahteva za ponavaljanjem (ARQ)
Setimo s eda ARQ pristup korekciji greaka zahteva da poiljalac i primalac komuniciraju
metainformacijama. Odnosno, kada jedna strana poalje poruku drugoj, strana koja prima alje
nazad kratku poruku potvrde. Na primer, ako A poalje poruku do B, B alje potvrdu nazad do A.
Kada primi potvrdu, A zna da je poruka primljena ispravno. Ako se ne dobije potvrda nakon T
vremenskih jedinica, A pretpostavlja da je poruka izgubljena i ponovo alje kopiju.
ARQ je posebno koristan u sluajevima gde osnovni sistem obezbeuje detekciju
greaka, ali ne i korekciju. Na primer, mnoge kompjuterske mree koriste CRC za detektovanje
greaka u prenosu. U ovakvim sluajevima, ARQ ema se moe dodati da se garantuje isporuka ako se pojavi greka u prenosu, primalac odbacuje poruku, i poiljalac ponovo alje kopiju.
Poglavlje 26 govori o detaljima Internet protokola koji koristi ARQ pristup. Pored
pokazivanja kako ova paradigma isteka vremena i ponovnog slanja radi u praksi, ovo poglavlje
govori o tome kako poiljalac i primalac identifikuju podatke koji se potvruju, i dalje se govori
o tome koliko poiljalac eka pre ponovnog slanja.
Ukratko
38

Fiziki sistemi prenosa su podloni interferenciji, distorziji, i atenuaciji, i sve to moe da

uzrokuje greke. Greke u prenosu mogu biti rezultat greke u jednom bitu ili veem broju bita, a
oteenja se mogu pojaviti kada je primljeni signal nejasan (tj, ni jasno 1 ni jasno 0). Da bi se
kontrolisale greke, sistemi komunikacije podataka koriste mehanizam prosleivanja korekcije
greke ili koriste tehniku automatskog zahteva za ponavljanjem (ARQ).
Prosleivanje korekcije greke ureuje da poiljalac doda redudantni bit podacima i
kodira rezultat pre slanja kroz kanal, a primalac da dekodira i proveri dolazee podatke. Kodna
ema je (n, k) ako re podataka sadri k bita a kodna re sadri n bita.
Jedna mera kodiranja procenjuje ansu da e greka promeniti validnu kodnu re u drugu
validnu kodnu re. Minimalno Hemingovo rastojanje obezbeuje preciznu meru.
Pojednostavljeni blokovi kodova, kao to je jedan bit pariteta koji se dodaje svakom bitu,
mogu da detektuju neparan broj greaka bita, ali ne mogu da detektuju paran broj promena bita.
Kod reda i kolone (RAC) moe da ispravi greke jednog bita, detektuje do tri greke u bloku, i
moe da detektuje svaku greku gde se neparan broj bita menja.
16-bitna kontrolna suma koja se koristi u Internetu se moe koristiti sa proizvoljnom
veliinom poruke. Algoritam kontrolne sume deli poruke na 16-bitne blokove, i obraunava
aritmetiku inverziju 1s komplementne sume blokova; pretek se dodaje ponovo na sumu.
Ciklini redudantni kodovi (CRC) se koriste kod brzih mrea jer CRC prihvata poruku
proizvoljne duine, obezbeuje veoma dobru detekciju greaka, i ima efikasnu hardversku
implementaciju. RCR tehnike imaju matematiku osnovu, i ekstenzivno se prouavaju. CRC
obraun se moe posmatrati kao obraunavanje ostatka binarnog deljenja, obraunavanje ostatka
polinomskog deljenja, ili operacija koja koristi Galois teoriju. Hardver za funkcionisanje CRC
obrauna koristi registar pomeranja i exclusive or operacije.

39