VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

GLAVNI PROJEKAT TK NASTAVKA OPTIKOG KABLA OD

POSTOJEEG NASTAVKA DO JEDNE BAZNE STANICE
SPECIJALISTIKI RAD

Mentor:

Kandidat:

Mr Nikola Slavkovi

Jelena Doci 1004/12

Beograd, 2014.

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

Elektronske komunikacije
Modul: Mrene tehnologije

Predmet: Optike mree

Tema: GLAVNI PROJEKAT TK NASTAVKA OPTIKOG KABLA OD

POSTOJEEG NASTAVKA DO JEDNE BAZNE STANICE

Mentor:

Kandidat:

Mr Nikola Slavkovi

Jelena Doci 1004/12

Beograd, 2014.

SADRAJ

1.

Tehniko reenje
1.1.
1.2.
1.3.
1.4.
1.5.

2.

Uvod
Kapacitet optikog kabla
Izbor i opis trase optikog kabla
Izbor tipa i kapaciteta optikog kabla
Proraun regeneratorske deonice

Tehniki opis radova

2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.

Opte
Polaganje kablova
Radovi na polaganju optikog kabla
Montani radovi
Provera kvaliteta optikih kablovskih linija

3.

Organizacija rada

4.

Mere zatite na radu

4.1. Mere zatite kod polaganja kabla
4.2. Mere zatite kod montae kabla

5.

Mere zatite prirode i ivotne sredine

6.

Predmer i predraun

7.

Literatura

1.

TEHNIKO REENJE

1.1

UVOD

Ovo tehniko reenje predvia povezivanje bazne stanice u Velikoj Plani sa

nastavkom N34 na optikom kablu na koridoru 10 na autoputu E-75.
Pri izradi ovog reenja koriene su preporuke i vaei propisi ZJPTT koji se odnose
na optike kablove, Zakon o planiranju i izgradnji objekata i Zakon o telekomunikacijama.
1.2

KAPACITET OPTIKOG KABLA

Kapacitet optiog kabla definisan je zahtevom investitora. Du cele trase predvia se

polaganje optikog kabla od 96 optika vlakna tipa G-652.D.
1.3

IZBOR I OPIS TRASE OPTIKOG KABLA

Trasa optikog kabla za povezivanje BS u Velikoj Plani sa nastavkom na optikom

kablu na Koridoru 10 je izabrana tako da bi se na najekonominiji nain bazna stanica
povezala na postojei nastavak.
1.3.1

Opis trase

Pri odabiru trase projektni tim je vodio rauna da se na najjednostavniji i

najoptimalniji nain povee bazna stanica u Velikoj Plani sa optikim kablom na koridoru 10
na takav nain da se problemi oko imovinsko-pravnih odnosa, tehnikih uslova i zahteva
treih lica svedu na najmanju moguu meru.
Trasa OK: Trasa optikog kabla poinje u nastavku N34 u oknu koridora 10 na autoputu
E75 gde i podbuujemo autoput i nastavljamo ulicom ivana Petrovia u duini od oko
1600m sve do ulice Vojvode Miia koju prelazimo i iz nje ulazimo u ulicu Milorada
Stankovia. Trasa OK nastavlja ulicom Milorada Stankovia u duini od oko 550m sve do
outdoor kabineta kod bazne stanice na parceli 2012/2 KO Velika Plana gde i zavravamo
optiki kabl.
Na trasi optikog kabla postoje dva ukrtanja sa eleznikim prugama, oba u ulici ivana
Petrovia i to:
1. Osovinsko ukrtanje trase optikog kabla sa eleznikom prugim (Beograd)
Rakovica Rasputnica K1 Jajinci Mala Krsna Velika Plana u km 40+732
2. Osovinsko ukrtanje trase optikog kabla sa eleznikom prugim Beograd
Mladenovac Ni Preevo dravna granica u km 88+574 u Velikoj Plani
Ukrtanje optikog kabla i eleznikih pruga se na prvom ukrtaju izvodi u otvorenom iskopu
u km 40+732 pored trotoara ulice ivana Petrovia, a ispod eleznikog mosta (podvonjaka)
na udaljenosti 1m od ivice drugog obalnog stuba. Drugo osovinsko ukrtanje u km 88+574 se
vri ispod kolovozne konstrukcije u ulici ivana Petrovia, a ispod eleznikog mosta
(podvonjaka) na udaljenosti 1m od ivice stuba oporca. OK se postavlja u zatitnu PVC ili PE
cev 110mm, a tako da se krajevi cevi zavravaju na 8m upravno na ivicu eleznikog
objekta.

Kabl se polae u rov u zatitnoj PE cevi 40mm na dubini od 1,0m (0,6m u koliko
nije mogu dublji iskop zbog karakteristika zemljita) s obzirom da je celom svojom duinom
u naseljenom mestu.
Geodetska duina trase je 2.400m, a ukupna duina optikog kabla je 2.650m.

1.4

IZBOR TIPA I KAPACITETA OPTIKOG KABLA

Izbor tipa i kapaciteta optikog kabla na ovoj relaciji je izvren tako da, pre svega
zadovolji, zahteve iz tenderske dokumentacije i uslove montae, polaganja, eksploatacije, kao
i poetnu cenu ulaganja.
Optiki kablovi koji se danas najee primenjuju i koji su komercijalno dostupni su
optiki kablovi sa monomodnim optikim vlaknima, nearmirani i armirani. U naem
konkretnom sluaju, s obzirom na nain polaganja, koristie se nearmirani optiki kabl.
Izabrani optiki kabl mora da zadovolji TU za monomodni optiki kabl (PTT Vesnik
13/88), Uputstvo o polaganju i montai optikih kablova (PTT Vesnik 4/89 i 33/91) i TU za
TO kablove bez metalnih elemenata (PTT Vesnik 12/88).
Izabrani optiki kabl u naem sluaju je:
TO SM 03 (12x8) x II x 0,4 x 3,5 CMAN G652D

Optika vlakna treba da zadovolje sledee:

TO telekomunikacioni kabl sa optikim vlaknima

SM kabl sa monomodnim vlaknima
03 nearmirani kabl sa polietilenskim omotaem
n broj cevica
m broj vlakana u cevici
II optimIzovano za drugi optiki prozor
0,4 max. vrednost slabljenja optikog kabla u dB/km
3,5 max. vrednost koeficijenta hromatske disperzije u ps/nm km
C optiko vlakno u cevici
M kabl punjen vodonepropustljivom masom
A kabl sa armidnim vlaknima kao periferijskim noseim elementom
N kabl bez metalnih elemenata

Projektovani kabl je predvien za rad u talasnim duinama = 1.300 i 1.550 nm, pri
emu optika vlakna treba da zadovolje sledee:

Optike karakteristike prenosa

Srednja vrednost koef. slabljenja
Srednja
vrednost
koeficijenta
hromatske disperzije
Klimatske i mehanike karakteristike
Temperaturni opseg eksploatacije
Temperaturni opseg skladitenja
Temperaturni opseg polaganja
Minimalni prenik savijanja
Fabrika duina
Max. dozvoljena vuna sila

=1.300 nm
0,4 dB/km
3,5 ps/nm.km

=1.550 nm
0,25 dB/km
20 ps/nm.km

- 20C do + 50C
- 20C do + 50C
- 5C do + 40C
Rmin = 20x prenik kabla
1.050 m; 2.100 m
1.500 N

Kabl se isporuuje namotan na dobo i potrebno je da su mu oba kraja slobodna za

ispitivanje i zatiena termoskupljajuim kapama.

1.5

PRORAUN REGENERATORSKE DEONICE

Osnovna regeneratorska deonica poinje odmah iza izlaznog konektora jednog

regeneratora ili linijskog terminalnog ureaja, a zavrava se na taki koja neposredno prethodi
ulaznom konektoru sledeeg regeneratora, odnosno linijskog terminalnog ureaja. Ona
obuhvata sav fiziki medijum za prenos izmeu pomenutih taaka i odgovarajui pribor.
Proraun regeneratorske deonice zasniva se na razmatranju dva osnovna limitirajua
faktora fiber-optikog linka:
Gubici ili slabljenje na regeneratorskoj deonici ograniavaju njenu maksimalnu
duinu. Na osnovu ubaene optike snage u vlakno neposredno iza konektora i minimalne
prijemne optike snage na ulazu u regenerator ili linijski ureaj (pre konektora), za odreeni
stepen greke u regeneratorskom polju, treba utvrditi da li je premostivo slabljenje trase kabla
(od izlaznog do ulaznog konektora regeneratora ili linijskog ureaja);
Drugi vaan parametar koji ograniava performanse sistema je disperzija u vlaknu.
Za monomodna vlakna modalna dispezija je zanemariva, pa e se razmatrati samo hromatska
disperzija. Manifestuje se kao ogranienje brzine prenosa u zavisnosti od duine deonice i
talasnog podruja.

Prijemna optika snaga (

dBm

Pr Pt A

) se rauna po obrascu:

Pt

- predajna optika snaga (

dBm

, gde su:

- ukupno slabljenje regenaratorske deonice (

dBm

Ukupno slabljenje regeneratorske deonice, koja se sastoji od m segmenata (optiko

vlakno iz jedne fabrike duine kabla) izmeu kojih se nalaze spojevi i/ili konektori je:
m

A n Ln a SS N SS aCS N C a m
n 1

, gde su:

n - koeficijent slabljenja n-tog vlakna

Ln - duina n-tog vlakna
ass - srednje slabljanje spojeva
Ns - ukupan broj spojeva na regeneratorskoj deonici
acs - srednje slabljenje konektora
Nc - ukupan broj konektora na regeneratorskoj deonici
am - rezervno slabljenje (mara) regeneratorske deonice kabla
Obzirom da poduno slabljenje ne sme da prelazi vrednost od 0,4 dB/km, moe se
uzeti maksimalna srednja vrednost optikog slabljenja pa se tako dobija jednostavniji izraz za
ukupno slabljenje:
A L a SS N S aCS N C a m

gde je L duina cele regenarotorske deonice.

Ukupna hromatska disperzija regeneratorske deonice izraunava se po obrascu:
H ps / nm L km M ps / nmkm
M

, gde je:

- koeficijent hromatske disperzije vlakna,

- duina regeneratorske deonice.

Proraun osnovne regeneratorske deonice telekomunikacionog kabla sa

monomodnim optikim vlaknima uraen je na osnovu TU za osnovnu regeneratorsku
deonicu telekomunikacionog kabla sa optikim vlaknima (PTT vesnik 23/86), Uputstva o

planiranju optikih kablovskih deonica i sistema prenosa (PTT vesnik 6/91), uz

uvaavanje parametara i preporuka iz Smernica za planiranje i izgradnju optikih kablova.
Ukupnu disperziju je potrebno razmatrati samo u sluaju dugakih regeneratorskih
deonica i/ili velikih binarnih protoka, kada se koriste optiki izvori sa velikom irinom
spektra i kada talasna duina optikog izvora nije podeena na talasnu duinu nulte disperzije
vlakna.
Za veze zahtevane projektnim zadatkom na zadatim deonicama izvriemo proraun
slabljenja i hromatske disperzije, i to pri prenosu u oba optika prozora. U projektu sistema
prenosa treba da se izvri izbor opreme vodei rauna o vrednostima slabljenja i hromatske
disperzije na svim relacijama koje pripadaju odgovarajuoj regeneratorskoj deonici.
Za proraun su koriene sledee vrednosti:
Za kabl G.652.D :
za talasno podruje 1300 nm : = 0,4 dB/km, M()= 5,3 ps/nm km
za talasno podruje 1550 nm : = 0,3 dB/km, M()= 18 ps/nm km
Srednja vrednost slabljenja po spoju ass = 0,04 dB.
Srednja vrednost slabljenja konektora je acs=0,34 dB.
Slabljenje kratkih prikljunih kablova ne uzimamo u obzir.
Zbog dodatnih slabljenja na trasi (eventualnih novih nastavaka, izmetanja kabla i
starenja kabla u toku eksploatacije) uzimamo u obzir i tzv. rezervno slabljenje regeneratorske
deonice od: 2dB za deonice do 20km, 4dB za deonice od 20 do 60km, odnosno 6dB za due
deonice.
U predmetnom projektu optikog kabla potrebno je izvriti proraun projektovane
regeneratorske deonice: N34 na OK na koridoru 10 BTS u ulici Milorada Stankovia u
Velikoj Plani.
Ulazni podaci za proraun regeneratorskih deonica:
Ln = 2,65 km, Nc = 2, Ns = 0
U tabeli koja sledi dat je proraun slabljenja i ukupne hromatske disperzije na
predmetnoj kablovskoj deonici.

Tabela 1. G.652.D
A [db]

H [ps/nm]

Kablovska
deonica

L [km] Ns

Nc am [db]

1300 nm

1550 nm

1300 nm

1550 nm

N34 - BTS

2,65

3,74

3,475

14,045

47,70

2,0

Na osnovu tehnikih podataka pojedinih proizvoaa optikih linijskih ureaja i TU

ZJPTT - a o maksimalnom premostivom slabljenju regeneratorske deonice sa stepenom
greke BER<10 -9 zakljuujemo da predmetne deonice mogu da se realizuju kao jedno
regeneratorsko polje, odnosno nema potrebe za optikim regeneratorom ili pojaavaem.
Na osnovu izvrenog prorauna kablovske deonice vri se izbor linijske opreme
sistema prenosa od strane projektanta sistema prenosa. U projektu prenosnog sistema izvrie
se analiza proraunatih vrednosti i uporeivanje sa TU ZJ PTT-a i tehnikim karakteristikama
proizvoaa optikog linijskog ureaja.
Minimalno dozvoljeni poluprenik savijanja kabla i maksimalno dozvoljena vuna
sila:
Posebnu panju prilikom polaganja treba obratiti da ne doe do prekoraenja
maksimalnog dozvoljenog vunog optereenja kao i minimalno dozvoljenog poluprenika
savijanja koje je proizvoa deklarisao za kabl.
Da bi kabl podneo vuno optereenje bez oteenja moraju biti ispunjeni sledei
uslovi:
-

na krivinama na trasi mora se odrati odreeni minimalni poluprenik savijanja koji zavisi od
prenika kabla i vrste omotaa,

maksimalna dozvoljena vuna sila, zavisna od konstrukcije kabla, ne sme biti prekoraena.
Dozvoljena vuna sila za predmetne optike kablove iznosi 1550 N.
Minimalni dozvoljeni poluprenik savijanja na koji kabl pod optereenjem sme biti
savijen iznosi max 20x prenik kabla, znai da na primer za kabl TO SM 03
(12x8)xIIx0.4x3.5 CMAN on iznosi 20x15.2= 304mm.
Veliina vune sile koja nastaje na poetku kabla kod uvlaenja duina u jednom
potezu zavisi od:

otpora trenja, koji kod uvlaenja kabla u kanalizaciju mora biti savladan,

smera vuenja, tj. delovanja kompletne teine kabla,

duine kabla
Na kosim deonicama i zakrivljenjima, pored sila trenja, manji ili vei uticaj ima
teina kabla.

2.
2.1

TEHNIKI OPIS RADOVA

OPTE

Radovi predvieni ovim projektom moraju biti izvedeni kvalitetno prema vaeim
tehnikim propisima sa opremom izraenom i atestiranom prema tehnikim propisima ZJPTT.
Radovi se moraju izvesti u to kraem roku kako bi se izbegla mogua oteenja
kablova i kablovske opreme.
Izvoa radova mora da se pridrava projekta i saglasnosti uloenih u projekat, a
svaka izmena mora da bude prethodno odobrena od strane projektanta. Za nepridravanje
projekta prilikom izvoenja radova izvoa sam snosi odgovornost, kao i za eventualne tete
proistekle iz toga. Takoe, izvoa treba da primenjuje Zakon o zatitnim merama na radu i
zatitne mere koje su date u prilogu ovog projekta.
Izvoa je duan da vodi graevinsku knjigu i graevinski dnevnik, koji moraju da
budu redovno overavani od strane nadzornog organa koji vodi objekat.
Radovi treba da se organizuju tako da teku bez zastoja. Posao se ne sme zapoinjati
ako sav materijal nije prethodno obezbeen.
Pre poetka radova izvoa mora da upozna sve zainteresovane o poetku radova i da
sarauje sa njima kako bi se izbeglo oteenje drugih instalacija.
Obaveza je izvoaa je da pravilno obelei gradilite kako bi se izbegli incidenti. Na
gradilite treba dovoziti kablove i materijal koji e se upotrebiti tokom dana. Izvoa je duan
da obezbedi gradilina skladita na kojima treba sloiti kablove prema redosledu polaganja,
tako da se kablovima moe prii radi ispitivanja i korienja.
Za transport javnim putevima treba obezbediti pratnju saobraajne policije ukoliko
izvoa smatra da bi saobraaj mogao da bude ugroen. Na putu se ne smeju ostavljati vozila
i oprema, a ako je to neizbeno, ona mora da bude obeleena znacima za upozorenje i
vaeim saobraajnm znacima prema Zakonu o bezbednosti saobraaja na putevima
(objavljen u Sl. Glasniku br.41/09 Republike Srbije 02.06.2009.god.).
Prilikom preuzimanja kablova i pribora od investitora ili iz fabrike izvoa moe da
izvri kontrolu kablova na bubnjevima vizuelnim pregledom i merenjem na svim vlaknima
kabla, odnosno pribora pregledom isporuenih koliina.
Prilikom polaganja i montae kabla izvoa radova mora da se pridrava Uputstva o
polaganju i montai optikih kablova, PTT Vesnik broj 4/89 i 33/91. Po zavretku radova na
polaganju i montai kabla treba uraditi tehniku dokumentaciju izvedenog stanja kabla sa
geodetskom situacijom trase i protokolom svih merenja, a prema Uputstvu o tehnikoj
evidenciji linija sa optikim kablovima, PTT Vesnik 6/91.

2.2

POLAGANJE KABLOVA

Optiki kablovi mogu se polagati:

- u TK kanalizaciju
- direktno u zemlju
- u prethodno poloenu cev u zemlju
Direktno u zemlju polau se kablovi sa metalnom armaturom (npr. TO SM 19), a
kablovi bez metalnih elemenata (TO SM 03) provlae se kroz prethodno poloenu PE cev. Po

ovom projektu polagae se nemetalni optiki kabl u PE cevi 40 mm pa shodno tome u

daljem tekstu opisujemo samo taj postupak.
Za polaganje kablova ili PE cevi potrebno je prethodno izvriti obeleavanje trase
kabla. Ono se sastoji u prenoenju elemenata iz situacije trase u projektu na teren, koristei pri
tom koordinatnu poligonu mreu ili poprene profile i naznaene kote. Geodetskim
elaboratom o privremenoj eksproprijaciji i urbanistiko-tehnikim uslovima definisan je
koridor za polaganje optikog kabla. Zatim se postavljaju vidne oznake izmeu kojih e se
kopati rov ili voditi maina. Treba teiti da trasa bude to vie prava jer to smanjuje utroak
materijala, a trasa se lake otkriva i kablovi lake provlae. Prilikom trasiranja i iskopa treba
voditi rauna o postojeim podzemnim instalacijama, pa je na delu trase gde one postoje
potrebno prisustvo nadzornog organa iz nadlene organizacije. U sluaju ukrtanja ili
paralelnog voenja optikog kabla sa drugim podzemnim instalacijama treba potovati
propise i uslove o minimalnim rastojanjima i nainu izvoenja ukrtanja koje daju nadlene
organizacije.
Nakon ovoga vri se grupisanje kablova, odnosno PE cevi prema duinama pojedinih
kablova i cevi, vodei rauna o prirodnim preprekama koje postoje na trasi i mestima
odgranjavanja niti kabla. Izvoa radova treba da napravi plan polaganja kabla, odnosno cevi
i da ih priloi kao tehniku dokumentaciju izvedenog stanja.
Pre polaganja kablova i cevi potrebno je odrediti dozvoljenu silu zatezanja koja ne sme
biti prekoraena za vreme polaganja. Naroito treba obratiti panju kod vuenja kablova. Do
prekoraenja dozvoljene vune sile ne sme da doe ni u jednom trenutku, a potrebno je da se
napravi i dokument o sili vuenja kabla. Prema podacima proizvoaa kablova, dozvoljena
vuna sila za kabl tipa TO SM 03 je 1550 N (istezanje 0.1 %)
Treba napomenuti da se kod vuenja za cevi koriste odgovarajue vune glave. Kod
kablova vune glave moraju da omogue meusobno spajanje svih vunih elemenata u kablu
(ue, kevlar, armatura).
Dozvoljeno je polaganje samo ispravnih fabrikih duina kablova i cevi koje nisu
vidno oteene. Polau se kablovi ija vlakna imaju zadovoljavajue optiko slabljenje.

5.2.1. Polaganje PE cevi u zemlju

Uz opte napomene koje se odnose na polaganje kablova, u narednom delu bie
opisani naini polaganja PE cevi u zemlju. Moe se izvoditi runo i mainski, zavisno od
opremljenosti izvoaa radova i terenskih uslova na trasi kabla.
Polaganje cevi u naem sluaju se vri na dubini 1,2 m od nivelete terena van
naseljenih mesta, a u naseljenim mestima 1,0 m za III kategoriju zemljita.
Bez obzira na vrstu iskopa, dno rova treba da bude ravno.
Cevi se polau direktno sa doboa, iz prikolice ili runo. Za runo polaganje treba
obezbediti dovoljno radnika. Fabrike duine cevi treba da budu to due, zavisno od
mogunosti nabavke, transporta i polaganja. Temperatura vazduha pri polaganju cevi treba da
0
C
bude via od 5
to je temperatura via, rad sa cevima je laki, a kvalitet radova bolji.
Kada se polaganje cevi izvodi plugom, dobo sa cevima mora biti postavljen na
mainu sa kojom je stegnut vibracioni plug. Cevi ili vie njih uvode se u kuite za polaganje,

pa se kretanjem pluga one uvode u zemlju, a rezerve cevi ostavi se dovoljno da se kasnije
izvri nastavljanje sa prethodnom duinom. Nastavljanje cevi vriti nakon temperaturne
stabilizacije, najbolje par dana nakon polaganja. Prilikom savladavanja prirodnih prepreka,
esto se operacije ne mogu izvoditi u kontinuitetu, ve se cevi moraju nastavljati na svakoj
prepreci. Zato cevi koje se polau na takvim mestima moraju imati iste prenike. Oteeni i
deformisani krajevi moraju se ukloniti, a spajanje cevi vri se odgovarajuim spojnicama, bilo
mehanikim ili na bazi zavarivanja polietilena. Pri tome geometrijski oblik cevi ne sme da
bude promenjen, a spoj mora da izdri pritisak od najmanje 6 bara.
Nakon postavljanja i nastavljanja cevi u duini fabrike duine kabla koji treba
poloiti, vri se provera kvaliteta zaptivenosti cevi i spojeva i ispitivanje prohodnosti cevi
kalibratorom. Poloene cevi moraju biti zaptivene gumenim epovima sve do polaganja,
odnosno provlaenja kabla. Kasnije se cevi zatvaraju gumenim epovima prilagoenim za
odreeni tip kabla. Mesto zavretka cevi mora da bude obeleeno jer se na ovom mestu
kasnije uvlai kabl. Ukoliko izvoa nae za shodno, uvlaenje kabla u cev moe se vriti i na
duinama cevi manjim od fabrike duine kabla, ali ne manje od 1000 m.
Ako cev nije polagana plugom, rov se posle zavrenog ispitivanja cevi zatrpava u
slojevima: prvo slojem peska ili sitne zemlje od 15 - 20 cm, a nakon toga se nanosi drugi sloj
do debljine 30 - 40 cm iznad kabla. Preko njega se postavlja opomenska i identifikaciona
traka sa oznakom PTT kabl koja slui za upozorenje i odreivanje trase kabla u toku
odravanja. Zatim se rov zatrpava, a viak zemlje nanese na trasu. Trasa kabla se obeleava
betonskim stubiima koje treba postaviti na svakih 100-200 metara i na mestima prelaza
preko prirodnih i vetakih prepreka.
5.2.2. Izrada prelaza
Na mestima ukrtanja trase kabla sa rekama, potocima, kanalima, putevima, prugama
i uopte, na mestima gde kabl nije pristupaan i gde ne moe da se izvri brza intervencija,
kabl se postavlja u zatitnu cev. Postavljanje kabla u cev se vri i na mestima na kojima je
kabl izloen mehanikom optereenju. Ako se cevi polau u zemlju i ako je sloj zemlje iznad
kabla vei od 60 cm, polau se PVC cevi ili polietilenske cevi, dok na mestima gde kabl
prelazi nadzemno, odnosno nije zatien slojem zemlje, treba koristiti gvozdeno-pocinkovane
cevi.
TK prelazi mogu da budu izvedeni buenjem, prokopavanjem ili pravljenjem
specijalnih konstrukcija, to zavisi od vanosti objekta preko koga se radi TK prelaz i od
uslova koje daje vlasnik objekta. Izvoa radova je duan da potuje uslove za izvoenje
prelaza koje su u svojim saglasnostima dale nadlene organizacije.
5.2.2.1. Prelazi koji se izvode buenjem
Prelazi preko kategorisanih puteva i drugih asfaltnih puteva, kao i prelazi preko
manjih reka koje nemaju strme obale, izvode se buenjem trupa puta, odnosno ispod dna
vodotoka, ako to omoguava geoloki sastav zemljita i konfiguracija terena. Zatim se
utiskuje plastina cev u buotinu. Buenje se izvodi upravno na prepreku, a mesto prelaza se
obeleava stubiima.
Za buenje se koristi buea garnitura ili se buenje izvodi runo. Savrenije maine
imaju mogunost voenja bueeg trna tako da se, ako to izvoa nae za shodno, izvesni
prelazi izvode buenjem umesto prokopavanjem. Ovim se izbegava operacija dovoenja

terena u prvobitno stanje. Odgovarajuim saglasnostima takoe moe da bude uslovljeno da

se prelaz izvede buenjem.
Ovim projektom predviena su podbuivanja svih asfaltnih puteva koje see trasa OK
kao i odreen broj betonskih prelaza, takoe predvieno je i podbuivanje manjeg broja
odvodnih kanala za drenau koji su manjih dimenzija i gde ne postoji potreba za elnovanjem
sa FeZn cevima.
5.2.2.2. Prelazi preko seoskih puteva
Prelazi seoskih puteva i makadamskih povrina izvodie se prokopavanjem.
Prokopavanje seoskih puteva vri se u jednom potezu. Posle polaganja cevi rov se odmah
zatrpava i dobro nabije, a gornja povrina se dovodi u prvobitno stanje. Mesto prelaza
obeleava se sa obe strane odgovarajuim stubiima.
5.2.2.3. Prelazi preko vodotokova
Prelazi vodotokova izvode se u svemu prema priloenim detaljima prelaza za svaki
konkretan sluaj. Pri izvoenju radova na prelazu vodotokova izvoa radova je duan da
ispuni sledee uslove:
Prelaz kabla preko vodotoka izvodi se upravno na vodotok u zatitnoj cevi 40mm
ili se, kao u naem sluaju, vri elnovanje FeZn cevi po bonoj ivici mosta.
Posle izvoenja radova na prelazu, obale i korito vodotoka moraju se dovesti u
prvobitno stanje.
Na oba kraja prelaza kabl se obeleava stubiima sa oznakom 'PTT kabl'.
Po zavretku radova treba da se izvri geodetsko snimanje trase sa poloajem kabla i
vezivanjem na dravnu koordinatnu mreu.
Prokopavanje reka i potoka izvodi se tako to se postavi zagat do sredine korita,
zatim se prokopa, postave se cevi i izvri zatrpavanje. Nakon toga se zagat premesti na drugu
polovinu i tada se prokopa druga polovina korita. Dubina cevi ispod potoka ne treba da bude
manja od 1.5 m. Obalne strane se utvruju kamenjem kako voda ne bi iskopala cev.

2.3

RADOVI NA POLAGANJU OPTIKOG KABLA

Postupci polaganja i montae kablova sa optikim vlaknima propisani su Uputstvom

o polaganju i montai optikih kablova, objavljenom u PTT Vesniku br. 4/89. i 33/91.
Polaganje optikih kablova se u optem sluaju vri istim metodama koje se koriste i
kod klasinih kablova s metalnim provodnicima, uz uvaavanje specifinosti vezanih za same
optike kablove, kao to su:
-

granino istezanje optikog vlakna od svega 1% u odnosu na 20% kod kablova sa bakarnim
provodnicima,

osetljivost na velike vune sile,

optika vlakna ne smeju biti izloena trajnom istezanju, kao ni periodinom odnosno
ciklinom savijanju,

optiki kablovi imaju mnogo manji prenik i manju teinu, zbog ega se po pravilu i
proizvode u veim fabrikim duinama.
Nastoji se da se poloe velike duine optikog kabla jer svako spojno mesto
prouzrokuje:

dodatno priguenje na spojnom mestu,

skup spojni materijal i rad,

Zato se nastoji da se pojedine deonice tako projektuju i izvedu da se dostigne
maksimalna duina, odnosno ekonominost polaganja.
Problemi koji se tu pojavljuju su iskljuivo prouzrokovani tehnologijom provlaenja,
uvlaenja tj. polaganja kabla.
5.3.3. Uduvavanje optikog kabla u PE cev
Proizvoai optikih kablova naglaavaju da se optiki kablovi po pravilu polau na
isti nain kao koaksijalni kablovi. Meutim kod polaganja optikih kablova duina do 2100 m
pojavljuju se problemi druge prirode.
a) Mora se raunati sa veim i eim horizontalnim, ali isto tako i znatnim
vertikalnim promenama pravca, nego pri duinama od 500 m.
Razlozi za to su, izmeu ostalih, sledei:

nekvalitetan iskop rova, odnosno ne potovanje konstantne, projektovane dubine polaganja

PE cevi, bilo da je re o primeni rovokopaa ili kablovskog pluga,

sleganje / ispiranje terena,

deformacija PE cevi zbog grubog izvoenja zemljanih radova, odnosno zbog korienja PE
cevi koje imaju malu debljinu zida.
b) Velike duine kabla stvaraju znatno vei otpor trenja, posebno ako su prisutni napred
navedeni nedostaci.
c) Otpor trenja izmeu kabla i PE cevi, a s tim u vezi i potrebna vuna sila, bie utoliko vei
ukoliko je razlika izmeu prenika kabla i prenika PE cevi manja i ukoliko su PE cevi
manjeg prenika, ime se poveava negativan efekat valovitosti prema taki a).
Imajui sve ovo u vidu, razvijen je itav niz metoda pogodnih za uvlaenje optikih
kablova u PE cevi, no mi emo se zadrati na opisivanju metode uduvavanja kao najpogodnije
metode koja je ujedno i predviena tehnikim reenjem. Naime, u tom sluaju uzduna
naprezanja, na koja su optiki kablovi vrlo osetljivi, su neznatna, jer se sila koja deluje na kabl
svodi na potiskivanje kabla u struji brzog vazduha. Kabl se nalazi u struji vazduha velike
brzine i lebdi na vazdunom jastuku. Na ovaj nain mogue je silom potiskivanja od svega 30
N provui kabl u duini do 1200 m, a sa vie maina i viestruko vie.
To je postupak koji koristi kombinaciju veoma slabog mehanikog potiska i struju
komprimovanog vazduha, koja se velikom brzinom kree du kabla. Vazduh se uduvava u cev
koja sprovodi kabl i slui mu kao omota.

Ureaj za uduvavanje kablova se sastoji iz tri osnovna dela: ulazne komora, pogon
kabla i izduv vazduha.
Cev kompresora se prikljuuje na ulaznu komoru koja, zahvaljujui odgovarajuem
obliku, sprovodi vazduh ka unutranjosti cevi.
Pogon kabla se sastoji od pneumatskog motora koji pokree etiri kompleta valjaka
koji potisnu silu prenose na kabl. Ovom potisnom silom se kompenzuje vazduni pritisak koji
ima tendenciju potiskivanja kabla nazad u ulaznu komoru.
U toku ovakvog uvlaenja kabla vri se podmazivanje medicinskim parafinom koji ne
zagauje sredinu i izbacuje se zajedno sa izduvnim vazduhom.
Ostale metode provlaenja optikih kablova kroz PE cevi su: metoda direktnog
provlaenja, koja zahteva vunu mainu sa sajlom, metoda provlaenja pomou pneumatskog
metka i runo provlaenje.
Izbor metode za provlaenje kabla zavisi od opremljenosti izvoaa radova
odgovarajuom aparaturom i opremom.
Bez obzira na metodu koja se primenjuje, bitno je naglasiti da se pri provlaenju
nikako ne sme prekoraiti:
1) dozvoljena vuna sila koja za ovde izabrane kablove iznosi 1550 N;
2) minimalni dozvoljeni poluprenik savijanja koji iznosi 20 prenika optikog kabla.
Na mestima izrade nastavaka ostaviti po 20 m rezerve kabla sa obe strane, a rov
proiriti kako bi se ona mogla smotati. U proirenom rovu, nakon izrade nastavka, formirati
rezervu kabla i sve zatititi betonskim ploama.
Ovim projektom je predvieno uduvavanje kabla kroz poloene cevi u rov du cele
trase.

2.4

MONTANI RADOVI

Nakon polaganja fabrikih duina optikih kablova pristupa se izradi nastavaka.

Nastavljanje optikih kablova sastoji se iz nastavljanja optikih vlakana, sekundarne zatite i
omotaa, tj. u spojnicama treba obezbediti kontinuitet svih elemenata kabla. Po spajanju svih
vlakana i smetanju u kasetu pristupa se zatvaranju spojnica odnosno zavrnih optikih kutija
i njihovom postavljanju na nosae u kablovsko okno, na dno rova ili na predviena mesta za
zavrne kutije.
Izrada nastavaka na optikim kablovima dozvoljena je na temperaturama od +5C do
+40C.
5.4.1.Zavravanje optikih kablova
Optiki kablovi se zavravaju u objektima na optikim razdelnicima kada se radi o
veim telekomunikacionim voritima sa velikom i srednjom koncentracijom optikih
vlakana i na zavrnim optikim kutijama za objekte sa malom koncentracijom optikih
vlakana.

Optiki razdelnici i zavrne optike kutije se koriste za zavravanje, spajanje i

prespajanje optikih kablova. Treba da omogue privrenje krajeva optikog kabla, smetaj
spojeva i rezervne duine optikih vlakana, smetaj adaptera i zavrnih optikih vlakana
(pigtail) i zavrnih optikih kablova sa jednim vlaknom (patchcord). Oni se u principu trebaju
postavljati to blie ureajima za prenos ime se izbegavaju velike duine prespojnih
kablova .Treba posebno obratiti panju na kvalitet adaptera i zavrnih vlakana sa konektorom
(pigtail) koji se ugrauju u razdelnike. Kod razdelnika u sistemu veza u Srbiji koriste se
FC/PC i, sve ee, SC/APC konektori. Konektori koji e biti korieni za saobraaj od 2,5
Gb/s moraju biti specijalno ispolirani tako da njihovo povratno optiko slabljenje (optical
return loss) bude iznad 52 dB. Ovo je veoma bitno za stabilnost emisije lasera a samim tim i
na ukupni propusni opseg sistema prenosa. Za konektore na koje se prikljuuju ureaji manje
brzine prenosa ulazno slabljebje (insertion loss) ne sme da prelazi 0,5 dB.
Prenik savijanja kabla i vlakna u optikim razdelnicima ne sme biti manji od
propisane vrednosti kako ne bi dolo do poveanog slabljenja.
5.4.2. Obeleavanje trase kabla
Trasa kabla mora da bude obeleena radi lakeg pronalaenja kabla prilikom
intervencije i redovnog odravanja. Svi nastavci, promene pravca i prelazi preko prirodnih i
vetakih prepreka moraju biti obeleeni betonskim stubiima, prema PTT Vesniku broj
24/68.
Vidne oznake, odnosno stubii ne mogu precizno da odrede trasu kabla, pogotovo to
se one vremenom unite. Zato je potrebno, kod optikih kablova bez metalnih elemenata,
obeleiti trasu tako da se ona moe otkriti nekom od poznatih metoda za otkrivanje kablova.
ZJ PTT je preporuila da se u tu svrhu koristi traka za oznaavanje trase podzemnih
telekomunikacionih kablova i propisala Tehnike uslove koji su objavljeni u PTT Vesniku
broj 27/93. Ova traka slui kao upozorenje o postojanju TK kabla, kao i za identifikaciju trase
kabla. Traka se polae u rov na 30-40cm iznad kabla, a na mestima izrade nastavka na kablu
pribliava se povrini zemlje. Nastavljanje trake vriti prema uputstvu proizvoaa trake.
5.4.3. Oznaavanje optikih kablova
Radi lake identifikacije optiki kablovi se oznaavaju u oknima, galerijama i
privodnim kanalizacijama. Oznaka mora biti tako postavljena da bude lako uoljiva.
Oznaka mora da sadri: naziv relacije, tip, vrstu i kapacitet kabla, godinu izgradnje i
naziv investitora.
Oznaka se nanosi na plastinu ploicu pogodnih dimenzija, koja se privruje za
kabl providnom PVC trakom.
Kada se kabl formira kroz objekat, na nekoliko mesta du kabla treba postaviti
identifikacione plastine ploice sa podacima o relaciji i konstrukciji kabla.
Na svakom nastavku kabla potrebno je da se oznai redosled vlakana. Isto vai i za
optiku kutiju, odnosno optiki razdelnik.
Na optikom razdelniku, odnosno zavrnoj optikoj kutiji, treba da stoji nalepnica sa
naznaenom relacijom za svako vlakno. Nosa za optike konektore mora takoe da bude
tako oznaen da se bez tekoa moe pronai optiko vlakno odreene relacije.

2.5

PROVERA KVALITETA OPTIKIH KABLOVSKIH LINIJA

Da bi izgraena optika kablovska linija obezbedila kvalitetan prenos informacija

potrebno je obaviti itav niz merenja, kako pre polaganja optikih kablova, tako i u toku
montae, odnosno po zavrenoj montai.
5.5.1.Merenje optikog slabljenja
Za merenje optikog slabljenja primenjuju se dve merne metode:
-

metoda merenja u dve take (direktna metoda)

metoda merenja u jednoj taki (reflektometarska metoda).

a) Metoda merenja u dve take zahteva kalibrisani izvor svetlosnog zraenja predajnik
koji se vezuje za jedan kraj ispitivanog vlakna i mera optike snage, podeen na istu talasnu
duinu kao i laser na ulazu, koji se vezuje za drugi kraj:
Predajnik (laser) generie kontinualni i stabilni nivo svetlosti, a prijemnik meri primljenu
optiku snagu.
Razlika: A(dBm) = Pt (dBm) - Pr (dBm),
gde je: Pt - nivo snage predate vlaknu, Pr - nivo primljene snage, daje totalno slabljenje
vlakna.
Izmereno slabljenje predstavlja ukupno slabljenje cele trase, koje obuhvata: sopstveno
slabljenje optikih vlakana, njihovih spojeva, lokalna priguenja, kao i slabljenje eventualno
montiranih konektora. Ovakvo merenje se vri na poloenim kablovima, najbolje odmah posle
polaganja, zbog utvrivanja ispravnosti poloenih kablovskih duina i zbog potrebe
podeavanja terminalne opreme.
b) Metode merenja u jednoj taki: Reflektometarska metoda je bazirana na korienju
principa povratnog rasejanja (backscattering). Naime, u ispitivano optiko vlakno se ubacuje
kratki impuls laserske svetlosti snage reda mW, preko "Y" kaplera. U vlaknu se javljaju
razliiti efekti, najznaajniji su rasejanje i refleksija svetlosti. Signal povratnog rasejanja se u
kapleru rutira ka fotodetektoru. Elektrini signal se zatim obrauje. Na monitoru se prikazuje
logaritamska zavisnost slabljenja u funkciji rastojanja.
5.5.2.Optiki merni instrumenti
Za merenje propisanih optikih karakterstika vlakana neophodni su sledei
instrumemti:
optiki reflektometar ( OTDR - Optical Time Domain Reflectometer )
stabilisani izvor kontinualnog optikog zraenja-predajnik ( Laser Source )
mera optike snage -prijemnik ( Optical Power Meter )
Optiki reflektometar ( OTDR ) treba da bude predvien za monomodno vlakno i
talasna podruja 1300 nm i 1550 nm. U zavisnosti od duine kablovske linije reflektometar
treba da ima dovoljnu dinamiku (maksimalni domet merenja) i dovoljnu rezoluciju merenja.
Pored toga proizvoa kabla treba da naznai u atestu indeks prelamanja vlakna, koji se
zatim upisuje u OTDR kao potrebni parametar. OTDR - om se odreuju sledee veliine:

- poduno slabljenje ( dB/km )

- optika duina vlakna ( m )
- slabljene na spojevima ( dB )
- ukupno slabljenje kablovske linije ( dB )
- optika duina defekta ili prekida na vlaknu.
5.5.3. Merne procedure
Merenja pre preuzimanja, proizvoa je duan da izvri merenje svih karakteristika
prenosa za sve kablove koje je spremio za preuzimanje. Ove rezultate treba da priloi u
izvetaju o ispitivanju optikog kabla. Prilikom preuzimanja proveravaju se spoljanji izgled,
konstrukcija i pakovanje, karakteristike prenosa, maksimalna dozvoljena vuna sila i
minimalni dozvoljeni poluprenik savijanja kabla. Merenje optikih karakteristika se vri na
kraju kabla koji je dostupan i koji se posle merenja zatvara vulkanizirajuom trakom ili
termoskupljajuom kapom. Potrebno je obeleiti kraj sa koga je vreno merenje.
Merenja pre polaganja kabla podrazumevaju ispitivanja pojedinih karakteristika
vlakana, odnosno kabla na kalemu, po obavljenom transportu do odredita. U ovo kontrolno
ispitivanje je ukljuena i vizuelna identifikacija eventualnih oteenja nastalih tokom
transporta. Ovo merenje se vri pre polaganja kabla, dok je kabl jo na bubnju. Optike
karakteristike kabla koje treba ispitati su:
-

optika duina (m) svakog pojedinanog vlakna u kablu i meusobno odstupanje izmerenih
vrednosti koje ne sme da prelazi 0,2 %.

slabljenje po jedinici duine na 1300 i 1550 nm, a dobijene vrednosti se porede sa

vrednostima koje daje proizvoa kabla. Odstupanja ne smeju biti vea od 0,05 dB/km.
Rezultati se upisuju u odgovarajuu tabelu u protokolu merenja. Ako rezultati znatno
odstupaju od propisa, tj. od fabrikog protokola ili ako postoje diskontinuiteti u dijagramu
slabljenja na vlaknima ili defekti, obavetava se nadzorni organ koji e dozvoliti ili zabraniti
polaganje takvog kabla.
Merenja posle polaganja kabla se vre u cilju otkrivanja eventualnih nedozvoljenih
optereenja ili prekida na kablu. Sva vlakna se mere na poloenoj kablovskoj duini odmah
po polaganju. Mere se iste veliine kao i pre polaganja. Rezultati se unose u istu tabelu sa
rezultatima merenja pre polaganja. Dozvoljeno odstupanje duine vlakna iznosi 0,2 % .
Poduno slabljenje vlakna ne sme odstupati vie od 0,05 dB/km od vrednosti dobijene pri
preuzimanju. U sluaju veeg odstupanja merenje se vri na oba kraja.
Merenja u toku montae, pre i posle izrade svakog spoja, vri se merenje optike
duine i podunog slabljenja vlakna, kao i merenje slabljenja spoja sa obe strane na 1300 i
1550 nm, neposredno posle spajanja. Prosena vrednost slabljenja spoja dobijenog
zavarivanjem na 1300 nm na regeneratorskoj deonici ne sme biti vea od 0,1 dB, a max
vrednost po jednom spoju ne sme biti vea od 0.25 dB. Kod merenja na 1550 nm slabljenje
spoja ne sme biti vee od 0,05 dB u odnosu na rezultat merenja na 1300 nm. Eventualno
prekoraenje je prouzrokovano mehanikim pritiskom na vlakno, nedozvoljenim savijanjem
vlakna u okolini spoja ili oteenjem kabla tj. postojanje mikrosavijanja u vlaknu. Ponekad se
dogodi da instument pokae da je na spoju negativno slabljenje; to obino znai da su vlakna
razliite irine polja moda, to ne znai da su ona neispravna, nego da se tu desio kritian
sluaj sueljavanja dva vlakna sa maksimalno dozvoljenim tolerancijama ovog parametra ali

suprotnog znaka. Merenjem iz suprotnog smera treba utvrditi da li je srednja vrednost

slabljenja vea od nule.
Zavrna merenja , po zavrenoj montai kabla na celoj regeneratorskoj deonici vri se
kontrola kvaliteta. Meri se ukupno slabljenje obema metodama u oba smera, slabljenje svih
spojeva na 1300 i 1550nm takoe u oba smera. Vrednosti merenja se unose u posebne tabele.
Merenje vrednosti podunog slabljenja za svaku pojedinanu duinu kabla (izmeu spojeva)
vri se u jednom smeru i rezultati se unose u posebnu tabelu.
Svi navedeni rezultati sainjavaju protokol merenja koji je deo dokumentacije
izvedenog stanja. Sva merenja i protokol merenja treba da budu usaglaeni sa upustvom o
merenju na telekomunikacionim linijama sa optikim kablova (PTT vesnik 12/91) .

3.

ORGANIZACIJA RADA

S obzirom na specifinost radova pri polaganju i montai optikih kablova,

organizaciji rada (graenja) treba pokloniti posebnu panju da bi se radovi obavili po
predvienom planu i uz minimalne ekonomske trokove.
Nakon ustupanja posla investitor predaje izvoau Glavni projekat i od tada poinje
rok za izvoenje radova.
Izvoa radova je obavezan da pre poetka radova proui projekat i da blagovremeno
zatrai od projektanta eventualna objanjenja. Ukoliko se ukae potreba za izvesnim
izmenama u odnosu na data reenja u projektu, koja mogu da nastanu usled izmene terenskih
ili optih uslova ili na osnovu zahteva investitora ili vlasnika objekta i terena, izvoa e po
njemu postupiti tek nakon pismenog zahteva nadzornog organa putem knjige izvoaa
radova. Radovima se ne sme pristupiti pre nego to se pribave odgovarajue saglasnosti
javnih preduzea, odobrenje za izgradnju i izvri prijava radova.
Kada su ispunjeni svi uslovi da se moe pristupiti izvoenju radova, pristupa se
organizaciji gradilita i planiranju izvrenja predmetnih radova.
Izvoa je duan da vodi graevinsku knjigu i graevinski dnevnik, koja moraju da
budu redovno overavani od strane nadzornog organa koji vodi objekat.
Broj osoblja koje treba angaovati za izvrenje radova zavisi od postavljenih rokova za
izvrenje radova, prirode terena, primenjene mehanizacije, atmosferskih uslova,
vodoprivrednih, saobraajnih i drugih uslova.
Materijal potreban za graenje objekta, koji je dat u projektu, potrebno je pregledati i
srediti u mesnom magacinu. Kablove je potrebno uvati na ureenom skladitu, po mogustvu
sa nadstrenicom. Na skladitu treba da se izvri raspored doboa po izvesnom planu, koji
omoguava povremeni pregled, lako izdvajanje doboa i vrenje potrebnih merenja na
kablovima.
Neispravne kablovske duine ne smeju se polagati. Kablovi se na gradilite, po
pravilu transportuju specijalnim kablovskim prikolicama koje su snabdevene posebnim
ureajima za lak i bezbedan utovar, istovar i transport.
Izvoaka organizacija obavezna je da obavesti pre poetka zemljanih radova sve
zainteresovane radne organizacije koje imaju svoje podzemne objekte u zoni raskopavanja.

Obavetene organizacije treba slubeno da upute svog predstavnika na mesto gde se

radovi izvode radi ukazivanja na poloaj, nain rukovanja i zatite njihovih objekata.
Nedolazak predstavnika obavetenih organizacija ne oslobaa izvoaku organizaciju
obaveze da preduzme potrebne mere sigurnosti u odnosu na podzemne objekte.
Nakon pripremnih radova, koji ne bi trebalo da traju due od 20 dana, pristupa se
trasiranju kabla i kopanju rova. Ove operacije treba obavljati po deonicama i uz punu
sinhronizaciju tako da se, im se iskopa odreena duina rova, dopremi dobo sa PE cevi, cev
poloi i rov odmah zatrpa. Po zavrenom polaganju PE cevi, pristupa se njihovom
nastavljanju i pneumatskom ispitivanju na jednoj kablovskoj duini, a potom i uvlaenju
kabla.
Sve putne prelaze, prelaze preko mostova, potoka i sl. treba uraditi pre kopanja rova ili
najkasnije za vreme kopanja rova, kako bi polaganje kabla bilo nesmetano.
Pre poetka radova na polaganju optikog kabla izvoa radova u prisustvu nadzornog
organa pravi plan polaganja duina kabla, sa oznaavanjem poetka i kraja svake fabrike
duine, lokacije polaganja i duinom svake od njih. Ovako sainjen plan treba da bude
sastavni deo tehnike dokumentacije izvedenog stanja.
Polagati maksimalno tri fabrike duine na kojima treba odmah vriti izradu
nastavaka. Ako rezultati slabljenja spojeva nisu u propisanim granicama, vriti odmah
merenje i sa drugog kraja kabla, da bi se dobile srednje vrednosti slabljenja spojeva.
Ako bi i one odstupale od propisanih vrednosti, obustavlja se dalje polaganje i
montaa kabla i o tome obavetava investitor. Izvoa radova je takoe u obavezi da prati i
eventualne promene vrednosti slabljenja spojeva na prethodno uraenim nastavcima. Ukoliko
bi se pojavila vea odstupanja, treba prekinuti radove i obavestiti investitora. Dinamika
polaganja i montae se tako podeava da najvie tri fabrike duine ostanu nenastavljene.
Po zavrenim radovima na polaganju i montai kabla izrauje se dokumentacija
izvedenog stanja, a potom izvoa radova obavetava investitora da su radovi zavreni i od
investitora zahteva obrazovanje komisije za kvalitetni prijem izgraenog objekta. Datum
pismenog zahteva je datum zavretka radova. Komisija vri pregled izvedenih radova i
sainjava zapisnik sa eventualnim primedbama i preciziranim rokom za njihovo otklanjanje.
Po otklanjanju primedbi investitor zahteva formiranje komisije za tehniki prijem.
Komisija za tehniki prijem, nakon pregleda investiciono tehnike dokumentacije i
izgraenog objekta, daje miljenje o tome da li su radovi izvedeni kvalitetno i u skladu sa
vaeim propisima, odnosno da li i pod kojim uslovima kabl moe biti puten u rad. Na
osnovu pozitivnog miljenja komisije za tehniki prijem nadleni organ izdaje dozvolu za
upotrebu novoizgraenog TK objekta.

4.

MERE ZATITE NA RADU

Radovi pri polaganju i montai kablova u mesnim i meumesnim mreama moraju

biti izvedeni prema Uputstvu o polaganju i montai optikih kablova (PTT Vesnik br. 4/91).
Zaposleni (radnik) ostvaruje zatitu na radu u skladu sa Zakonom bezbednosti i
zdravlju na radu (Sl. glasnik RS br. 101/05), propisima o merama i normativima zatite na
radu, optim aktom i kolektivnim ugovorom.

Izvoa radova je duan da u toku izvoenja radova po predmetnoj dokumentaciji

pored Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ispotuje i sledee propise o zatiti na radu :
1. Opti pravilnik o higijensko tehnikim merama zatite pri radu
( Sl. list SFRJ br. 16/47, 36/50, osim l. od 26. do 32., od 50. do 75., od 78. do 86., od 88.
do 99., od 104. do 151. i od 184. do 186.)
2. Pravilnik o zatiti na radu pri odravanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima
( Sl. list SFRJ br. 55/65 );
3. Pravilnik o zatiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovaru tereta iz
takvih
vozila ( Sl. list SFRJ br. 17/66 );
4. Pravilnik o obezbeivanju smetaja i ishrane radnika odnosno njihovog prevoza od mesta
stanovanja do mesta rada i natrag ( Sl.list SFRJ br. 41/68 );
5. Pravilnik o sredstvima line zatite na radu i linoj zatitnoj opremi ( Sl. list SFRJ br. 35/69
);
6. Pravilnik o opremi i postupku za pruanje prve pomoi i organizovanju slube spasavanja
u
sluaju nezgode na radu ( Sl. list SFRJ br. 21/71 );
7. Pravilnik o posebnim merama zatite na radu u eleznikom saobraaju
( Sl. glasnik SRS br. 19/85 );
8. Pravilnik o optim merama zatite na radu od opasnog dejstva el. struje u objektima
namenjenim za rad, radnim prostorijama i radilitima ( Sl. glasnik SRS br.21/89 );
9. Pravilnik o zatiti na radu pri izvoenju graevinskih radova ( Sl. glasnik RS br. 53/97 );
Za radove koji se vre u slobodnom prostoru pod nepovoljnim klimatskim,
atmosferskim ili drugim uticajima, preduzee svojim optim aktom odreuje mere zatite na
radu i predvia korienje odgovarajuih linih zatitnih sredstava, odnosno opreme pri
vrenju tih radova.
U daljem tekstu opisan je nain zatite za sluajeve koji se pri polaganju i montai
kabla najee sreu.

7.1 MERE ZATITE KOD POLAGANJA KABLA

Za transport kablova koristititi odgovarajua vozila i prikolice. Preporuuje se

korienje hidraulikih dizalica koje se mogu montirati na jedno od teretnih vozila. Voditi
rauna o ispravnosti vozila, maksimalnoj dozvoljenoj nosivosti vozila, osiguranju tereta,
brzini kretanja i sl.
Gradilite treba propisno oznaiti. Prilikom izvoenja radova na polaganju kablova
kao i prilikom montanih radova na kablovima postoji mogunost da se otete strani objekti i

TK postrojenja na podruju gradilita, da se poremeti javni saobraaj ili druge javne slube ili
da se ivoti susednih stanovnika i sluajnih prolaznika izloe opasnosti. Ako je to potrebno
postaviti odgovarajue prelaze za peaki i kolski promet. Kada se radovi obavljaju na samoj
saobraajnici, angaovati saobraajnu policiju za regulisanje saobraaja.
Osim toga u mnogim sluajevima su sami radnici koji izvode radove izloeni ivotnoj
opasnosti i uticajima tetnim po zdravlje. Da bi se spreile tete i obezbedila sigurnost i
zdravlje radnika preduzimaju se odgovarajue tehnike i higijenske mere zatite.
a) Zatita radnika prilikom kopanja rova

Prilikom kopanja rova postoji opasnost povrede radnika u sledeim sluajevima:

Povrede usled dejstva visokog napona :
Pri nepaljivom kopanju rova moe se dogoditi da radnik alatom probije armaturu i
omota energetskog kabla i na taj nain doe u dodir sa visokim naponom. Da bi se ovo
izbeglo potrebno je da rukovodilac radova, kod koga su projekti, pre poetka kopanja obelei
na terenu mesto ukrtanja sa energetskim kablom, a da rad na ovom mestu izvodi specijalno
kvalifikovan radnik.
Povrede usled ruenja rova:
Ako je zemljite peskovito ili se kopa rov dublje od 1m moe doi do odronjavanja
zemljita i zatrpavanja rova i povrede radnika.
Radi zatite radnika mora se izvriti propisno podupiranje i razupiranje rova.
Osiguranje iskopanog rova, u cilju spreavanja saobraajnih udesa, treba da se vri saglasno
saobraajnim propisima. Ako iskopani rov ostaje preko noi raskopan postavljaju se na
pogodnim mestima svetlei signali za upozorenje. Pri prekopavanju kolovoza postavljaju se
znaci opreznosti i branici za spreavanje saobraaja.
Ukoliko postoji mogunost pojavljivanja vode u rovu, potrebno je preduzeti mere za
njeno otklanjanje.
b) Zatita radnika pri polaganju kabla

Ako se za prevoz kablova koristi obino terensko vozilo umesto specijialnog za prevoz
kablova, postoji opasnost da dobo isklizne i povredi radnike prilikom utovara i istovara.
Iz ovih razloga se pri ovakvom utovaru treba posluiti rampom ili strmom ravni.
Utovar se ne sme vriti na strmom terenu, a vozilo na ravnom terenu mora biti obezbeeno od
pokretanja. Prilikom utovara doboa, provue se kroz osovinu doboa ue i nekoliko radnika
sa vozila obezbeuje da se dobo ne vrati nazad i povlaenjem pomae utovar. Isto tako
prilikom istovara uetom se regulie sputanje doboa niz strmu ravan.

7.2 MERE ZATITE KOD MONTAE KABLA

Kod uvlaenja kabla u cev uduvavanjem, kada se koristi kompresor, nikada ne traba
stajati naspram izlaza iz cevi kada se vri otvaranje ventila za vazduh.
Potrebno je jo ukazati na opasnosti koje mogu da nastupe zbog dejstva lasera. U
telekomunikacijama se koriste laseri male snage ije zraenje ne moe izazvati opekotine.
Meutim direktan upad laserskog zraka u oko moe prouzrokovati oteenje vida. Oteenja
vida koja nastaju na ovaj nain su kumulativna to znai da se svakim izlaganjem onog dna
bespovratno uniti izvestan broj elija. Zraenje ovih lasera nije vidljivo, zato na ureajima i
opremi gde moe da doe do neposrednog kontakta sa laserskim zraenjem treba da stoji
upozoravajua nalepnica sa obavetenjem o moguoj opasnosti.
Zbog toga se, uz opte mere sigurnosti koje sprovode proizvoai ureaja
(iskljuivanje pri prekidu vlakna, nemogunost direktnog pristupa izvoru svetlosti), izriito
zabranjuje direktno gledanje u optike konektore i vlakna, kao i prikljune optike kablove
prilikom merenja i ispitivanja.

5.

MERE ZATITE PRIRODE I IVOTNE SREDINE

Kod izgradnje optikog kabla se radi o privremenom zauzimanju povrina, koje se

posle izgradnje mogu u najveoj meri privesti prethodnoj funkciji.
Dimenzija rova je takva da se iskopom ne moe bitno uticati na degradaciju tla
( erozije, klienja, itd), a na delovima trase gde je nagib vei, primenjeno je posebno
obezbeenje.
Posle iskopa rova i polaganja optikog kabla rov se zatrpava zemljom iz iskopa, a
povrina dovodi u prethodno stanje. Time se ublaava posledica privremenog, odnosno
trajnog unitavanja vegetacije na pojasu irine iskopanog rova i irine radnog pojasa.
Sam optiki kabl nije generator bilo kakvih uticaja koji bi u procesu eksploatacije
mogli uticati na zdravlje ljudi.
Organizacijom izvoenja radova moe se eliminisati veina uticaja sa potencijalnim
negativnim posledicama po ivotnu sredinu.
Zbog smanjenja uticaja buke graevinskih maina, koju u toku izvoenja radova
prouzrokuju rovokopa, kompresor, pneumatski eki ili eventualno miniranje, potrebno je
upotrebu ovih maina organizovati u periodu dana od 8 do 18 asova, a u zoni neposrednog
kontakta sa postojeim stambenim objektima iskop rova vriti runo.

6. PREDMER I PREDRAUN

PREDMER I PREDRAUN
radova i materijala na izgradnji privodnog OK za Velika Plana - N34

R.b
.

NAZIV MATERIJALA / POZICIJA RADOVA

1
2

KABL OPTIKI
Kabl optiki TO SM 03 (12x8)xIIx0,4x3,5
CMAN G652D
UKUPNO KABL OPTIKI
SPOJNICE OPTIKE SA PRIBOROM
PIGTAIL SM 9/125 CS/PC 1,5m
Cevice za zatitu spoja(12 kom/pak)
UKUPNO SPOJNICE OPTIKE SA
PRIBOROM
ROV I KABLOVSKA KANALIZACIJA
PVC cev fi 110mm / 6m
PE cev fi 100 mm

Cev PE 40 mm

4
5

Spojnica za PE cevi fi 40 mm
FeZn cev fi 76 mm
Betonski stubi za oznaavanje trase i
nastavaka
PVC traka za identifikaciju trase sa metalnim
elementom
UKUPNO ROV I KABLOVSKA
KANALIZACIJA
UKUPNO KABLOVI I MATERIJAL
GRAEVINSKI MATERIJAL
Pesak
ljunak
Beton MB-20
GRAEVINSKI MATERIJAL
RADOVI
PRIPREMNI RADOVI
Trasiranje

1
2

6
7

1
2
3

Jed
mer
e

Ukupn
o
koliin
a

2.650,0
0

1,90

5.035,00
5.035,00

kom
pak

96,00
16,00

4,50
6,00

432,00
96,00

Jed.
cena
(euro)

Ukupna
vrednost
(euro)

528,00
kom
m
m
kom
m
kom
m

23,00
250,00
2.500,0
0
5,00
15,00

13,50
4,50

310,50
1.125,00

0,45
4,50
12,00

1.125,00
22,50
180,00

15,00
2.500,0
0

8,00

120,00

0,15

375,00
3.258,00
8.821,00

m3
m3
m3

24,00
28,50
10,50

10,00
12,00
70,00

240,00
342,00
735,00
1.317,00

2.500,0

0,10

250,00

1
2
3
4

1
2

1
2
3
4

1
2
3
4
5
6
7
8

UKUPNO PRIPREMNI RADOVI

RUENJE ASFALTNIH/BEOTNSKIH
POVRINA
Seenje asfalta/betona, po liniji u kolovozu
Seenje asfalta/betona, po liniji u trotoaru
Ruenje asfaltnog/betonskog kolovoza
Ruenje asfaltnog /betonskog trotoara
UKUPNO
RUENJE
ASFALTNIH/BETONSKIH POVRINA
OPRAVKA RUENIH POVRINA
Betoniranje kolovoza betonom MB-20, d=20
cm sa prethodnom izradom tampona od
ljunka d = 10 cm
Izrada betonske podloge u trotoaru betonom
MB 20, d=8 cm sa prethodnom izradom
tampona od ljunka d=10 cm
UKUPNO OPRAVKA RUENIH POVRINA
ZEMLJANI RADOVI
Runi iskop rova dimenzije 0,4x1,0 m u zemlji
do III kategorije
Mainski iskop rova dimenzije 0,4x1,0 m u
zemlji do III kategorije
Zatrpavanje rova peskom sa nabijanjem
Zatrpavanje rova dimenzija 0,4x1,0 m sa
nabijanjem zemlje, peska i sljunka u slojevima
UKUPNO ZEMLJANI RADOVI
POLAGANJE CEVI, TRAKE, STUBIA,
TITNIKA I IZRADA PRELAZA

250,00

m
m
m2
m2

Izrada prelaza ispod puteva buenjem i

utiskivanjem po jedne PE/PVC cevi fi 100mm
sa pripremnim radovima
Podbuivanje ispod povrina irine preko 6m
bez ugradnje zatitne cevi sa pripremnim
radovima
Podbuivanje ispod povrina irine do 6m bez
ugradnje zatitne cevi sa pripremnim
radovima
Postavljanje
betonskog
stubia
za
obeleavanje
trase
kabla
UKUPNO POLAGANJE CEVI, TRAKE,
STUBIA, TITNIKA I IZRADA PRELAZA

3,50
2,00
17,00
10,00

700,00
200,00
850,00
250,00
2.000,00

m2

50,00

15,00

750,00

m2

25,00

9,00

225,00
975,00

1.630,0
0

2,95

4.808,50

2,00
3,50

1.000,00
0,00

m
m3

500,00

2.130,0
0

1,00

2.130,00
7.938,50

1.980,0
0

0,35

693,00

m
m

135,00
385,00

0,75
1,00

101,25
385,00

15,00

15,00

225,00

250,00

40,00

10.000,00

60,00

12,00

720,00

60,00

10,00

600,00

kom

15,00

3,50

52,50

Polaganje 1 PE cevi fi 40 mm u iskopan rov

Polaganje 1 PE/PVC cevi prenika fi 110 mm
u iskopan rov
Uvlaenje 1 PE cevi fi 40 mm u slobodnu cev
Montaa FeZn cevi fi 76 mm po zidu ili
parapetu mosta sa fiksiranjem elnom

200,00
100,00
50,00
25,00

12.776,75

1
2
3

5
6

POSEBNI GRADJEVINSKI RADOVI

Iskop i zatrpavanje proirenja za izradu
nastavka na PE cevima u zemlji do III
kategorije
UKUPNO POSEBNI GRAEVINSKI RADOVI
POLAGANJE OPTO KABLA I PE CEVI
Polaganje PVC trake sa metalnim elementom
za detekciju trase u iskopani rov
Uvlaenje PVC trake sa metalnom trakom
10x0,1 mm za detekciju trase u cev
Montaa spojnice za optike cevi fi 40 mm
Ugradnja optikog kabla u cev poloenu u
rov kapaciteta:
96 vlakana
Ugradnja optikog kabla u cev poloenu
na prelazu kapaciteta:
96 vlakana
Obeleavanje optikog kabla sa isporukom
ploice
UKUPNO POLAGANJE OPTO KABLA I PE
CEVI
MONTANI RADOVI

kom

5,00

9,00

45,00
45,00

1.980,0
0

0,06

118,80

m
kom

520,00
5,00

0,10
2,90

52,00
14,50

2.100,0
0

1,00

2.100,00

550,00

1,20

660,00

kom

2,00

3,50

7,00
2.952,30

Izrada nastavka na optikom kablu (bez

iskopa proirenja, montae betonskih
ploa I formiranja kabla) kapaciteta:
1
2
3
4

96 optikih vlakana (u saobraaju)

Montaa "PIGTAIL"-a od 1,5m sa FC/PC ili
SC/APC konektorom i adapterom za konektor
u kutiju ili razdelnik
Formiranje rezerve i izrada zavretaka na
opto kablu ispred optikog razdelnika ili
zavrne kutije - obraun po opto cevici
Zavretak opto kabla na optikom razdelniku
ili zavrnoj kutiji - po opto vlaknu
UKUPNO MONTANI RADOVI
OPTO ELEKTRINA MERENJA
Elektrina merenja pre polaganja na
optikom kablu kapaciteta:
96 vlakna
Elektrina merenja posle polaganja na
optikom kablu kapaciteta:
96 vlakna
Elektrina
merenja
prilikom
izrade
nastavka na optikom kablu kapaciteta:
96 vlakna

kom

1,00

750,00

750,00

kom

96,00

1,50

144,00

kom

8,00

4,50

36,00

kom

96,00

9,00

864,00
1.794,00

kom

1,00

195,00

195,00

kom

1,00

195,00

195,00

kom

1,00

220,00

220,00

Zavrna elektrina merenja na optikom

kablu kapaciteta:
96 optikih vlakana
kom

1,00

1.500,0
0

UKUPNO OPTO ELEKTRINA MERENJA

OSTALI TROKOVI

1
2
3

Izrada tehnike dokumentacije izvedenog

stanja
za
optike
kablove
komplet
(graevinski i montani radovi)
Transportni trokovi i organizacija gradilita
Utovar i odvoz vika zemlje i ostalog
materijala
UKUPNO OSTALI TROKOVI

m
%
m3

1.500,00
2.110,00

2.650,0
0

0,30

795,00
3.084,16

42,00

8,00

336,00
4.215,16

UKUPNO RADOVI

35.056,71

OSTALE USLUGE

1
2
3
4
5

Izrada Glavnog projekta, pribavljanje kopije

plana vodova, Teh. kontrola i kontrola Zatite
na radu sa pribavljanjem potrebnih taksi,
dozvola i saglasnosti
Geodetska snimanja sa kartiranjem
Opravka asfaltno/betonskih povrina
Provera sabijenosti tla
Izrada eleborata i postavljanje putne
signalizacije
UKUPNO USLUGE DRUGIH

10.000,00
m
m2
kom

2.500,0
0
75,00
1,00

0,55
25,00
150,00

1.375,00
1.875,00
150,00

kom

1,00

250,00

250,00

13.650,00

REKAPITULACIJA

KABLOVI I MATERIJAL
GRAEVINSKI MATERIJAL
RADOVI

Ukupna
vrednost
(uro)
8.821,00
1.317,00
35.056,7

OSTALE USLUGE

13.650,00

UKUPNO BEZ PDV-A:

58.844,7

LITERATURA:
1. TU za osnovnu regeneratorsku deonicu telekomunikacionog kabla sa optikim
vlaknima (PTT vesnik, br. 23/86);
2. Uputstvo o merenju optikih karakteristika i karakteristika prenosa optikih
vlakana (PTT vesnik, br. 21/87 i 22/87);
3. Uputstvo o planiranju optikih kablovskih deonica i sistema prenosa (PTT vesnik,
br. 23/87 i 6/91);
4. TU za polietilenske cevi malog prenika za kablovsku kanalizaciju
(PTT vesnik, br. 25/87);

5. TU za telekomunikacione kablove sa monomodnim optikim vlaknima (PTT

vesnik, br. 13/88 i 16/92);
6. Uputstvo o polaganju meumesnih kablova po mostovima, preko vodotoka i
kanala (PTT vesnik, br. 14/88);
7. TU za spojnice za nastavljanje telekomunikacionih kablova sa optikim vlaknima
(PTT vesnik, br. 4/89);
8. TU za zavrne telekomunikacione kablove sa jednim optikim vlaknom (PTT
vesnik, br. 4/89);
9. TU za telekomunikacione kablove sa optikim vlaknima bez metalnih elemenata
(PTT vesnik, br. 12/88);
10. Uputstvo o polaganju i montai optikih kablova
(PTT vesnik, br. 4/89 i 32/92);

11. Uputstvo o obimu ispitivanja pri preuzimanju telekomunikacionih kablova sa

optikim vlaknima (PTT vesnik, br. 27/90);
12. Uputstvo o merenjima na telekomunikacionim linijama sa optikim
kablovima (PTT vesnik, br. 12/91).

13. Uputstvo o tehnikoj evidenciji meumesnih i spojnih telekomunikacionih linija

sa optikim kablovima (PTT vesnik, br. 24/97).
14. Tehniki uslovi za traku za oznaavanje podzemnih telekomunikacionih kablova
(PTT vesnik, br. 27/93).
15. Izmene i dopune tehnikih uslova za telekomunikacione kablove sa
monomodnim optikim vlaknima (PTT vesnik, br. 7-8/04);
16. Tehniki uslovi za nastavljanje optikih kablova (PTT vesnik, br. 23/86);
17. Tehniki uslovi za konektore za monomodna optika vlakna
(PTT vesnik, br. 13/01)

18. Generalni plan telefonske mree (PTT vesnik, br. 3/99 i 8-9/05);
19. Preporuka ITU-T G. 652D (izdanje 06/05);
20. Preporuka L. 35 (izdanje 10/98);
21. Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.glasnik RS, 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-odluka
US i 24/11);
22. Zakon o telekomunikacijama (Sl.glasnik RS, 44/03 i 36/06);
23. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl.glasnik RS 101/05);