You are on page 1of 29

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

GLAVNI PROJEKAT TK NASTAVKA OPTIČKOG KABLA OD
POSTOJEĆEG NASTAVKA DO JEDNE BAZNE STANICE
SPECIJALISTIČKI RAD

Mentor:

Kandidat:

Mr Nikola Slavković

Jelena Docić 1004/12

Beograd, 2014.

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

Elektronske komunikacije
Modul: Mrežne tehnologije

Predmet: Optičke mreže

Tema: GLAVNI PROJEKAT TK NASTAVKA OPTIČKOG KABLA OD
POSTOJEĆEG NASTAVKA DO JEDNE BAZNE STANICE

Mentor:

Kandidat:

Mr Nikola Slavković

Jelena Docić 1004/12

Beograd, 2014.

SADRŽAJ

Opšte Polaganje kablova Radovi na polaganju optičkog kabla Montažni radovi Provera kvaliteta optičkih kablovskih linija 3.2. Mere zaštite prirode i životne sredine 6. Mere zaštite kod polaganja kabla 4. 1.4. 1.5.1.2.4. 2.3.3.1. Uvod Kapacitet optičkog kabla Izbor i opis trase optičkog kabla Izbor tipa i kapaciteta optičkog kabla Proračun regeneratorske deonice Tehnički opis radova 2. Predmer i predračun 7. Organizacija rada 4. 1. 2. Mere zaštite kod montaže kabla 5.1. Literatura 1. 1. Mere zaštite na radu 4.2. 2.1. Tehničko rešenje 1. TEHNIČKO REŠENJE . 2. 2.5.

1. . oba u ulici Živana Petrovića i to: 1.1 Opis trase Pri odabiru trase projektni tim je vodio računa da se na najjednostavniji i najoptimalniji način poveže bazna stanica u Velikoj Plani sa optičkim kablom na koridoru 10 na takav način da se problemi oko imovinsko-pravnih odnosa. Pri izradi ovog rešenja korišćene su preporuke i važeći propisi ZJPTT koji se odnose na optičke kablove. Duž cele trase predviđa se polaganje optičkog kabla od 96 optička vlakna tipa G-652.2 KAPACITET OPTIČKOG KABLA Kapacitet optičog kabla definisan je zahtevom investitora. Osovinsko ukrštanje trase optičkog kabla sa železničkom prugim Beograd – Mladenovac – Niš – Preševo – državna granica u km 88+574 u Velikoj Plani Ukrštanje optičkog kabla i železničkih pruga se na prvom ukrštaju izvodi u otvorenom iskopu u km 40+732 pored trotoara ulice Živana Petrovića. Osovinsko ukrštanje trase optičkog kabla sa železničkom prugim (Beograd) – Rakovica – Rasputnica „K1“ – Jajinci – Mala Krsna – Velika Plana u km 40+732 2. tehničkih uslova i zahteva trećih lica svedu na najmanju moguću meru.3. Trasa OK: Trasa optičkog kabla počinje u nastavku N34 u oknu koridora 10 na autoputu E75 gde i podbušujemo autoput i nastavljamo ulicom Živana Petrovića u dužini od oko 1600m sve do ulice Vojvode Mišića koju prelazimo i iz nje ulazimo u ulicu Milorada Stankovića. 1.3 IZBOR I OPIS TRASE OPTIČKOG KABLA Trasa optičkog kabla za povezivanje BS u Velikoj Plani sa nastavkom na optičkom kablu na Koridoru 10 je izabrana tako da bi se na najekonomičniji način bazna stanica povezala na postojeći nastavak.D. Trasa OK nastavlja ulicom Milorada Stankovića u dužini od oko 550m sve do outdoor kabineta kod bazne stanice na parceli 2012/2 KO Velika Plana gde i završavamo optički kabl. Zakon o planiranju i izgradnji objekata i Zakon o telekomunikacijama. a tako da se krajevi cevi završavaju na 8m upravno na ivicu železničkog objekta. Na trasi optičkog kabla postoje dva ukrštanja sa železničkim prugama. 1. Drugo osovinsko ukrštanje u km 88+574 se vrši ispod kolovozne konstrukcije u ulici Živana Petrovića. a ispod železničkog mosta (podvožnjaka) na udaljenosti 1m od ivice stuba oporca.1 UVOD Ovo tehničko rešenje predviđa povezivanje bazne stanice u Velikoj Plani sa nastavkom N34 na optičkom kablu na koridoru 10 na autoputu E-75. a ispod železničkog mosta (podvožnjaka) na udaljenosti 1m od ivice drugog obalnog stuba. OK se postavlja u zaštitnu PVC ili PE cev Ø110mm. 1.

koristiće se nearmirani optički kabl.6m u koliko nije moguć dublji iskop zbog karakteristika zemljišta) s obzirom da je celom svojom dužinom u naseljenom mestu. a ukupna dužina optičkog kabla je 2. U našem konkretnom slučaju. Izabrani optički kabl u našem slučaju je: TO SM 03 (12x8) x II x 0. nearmirani i armirani. eksploatacije.Kabl se polaže u rov u zaštitnoj PE cevi Ø40mm na dubini od 1. Izabrani optički kabl mora da zadovolji TU za monomodni optički kabl (PTT Vesnik 13/88). Optički kablovi koji se danas najčešće primenjuju i koji su komercijalno dostupni su optički kablovi sa monomodnim optičkim vlaknima.300 i 1. Uputstvo o polaganju i montaži optičkih kablova (PTT Vesnik 4/89 i 33/91) i TU za TO kablove bez metalnih elemenata (PTT Vesnik 12/88).650m. pre svega zadovolji.550 nm.5 CMAN G652D Optička vlakna treba da zadovolje sledeće:             TO telekomunikacioni kabl sa optičkim vlaknima SM kabl sa monomodnim vlaknima 03 nearmirani kabl sa polietilenskim omotačem n broj cevčica m broj vlakana u cevčici II optimIzovano za drugi optički prozor 0. pri čemu optička vlakna treba da zadovolje sledeće: .4 IZBOR TIPA I KAPACITETA OPTIČKOG KABLA Izbor tipa i kapaciteta optičkog kabla na ovoj relaciji je izvršen tako da. s obzirom na način polaganja. vrednost slabljenja optičkog kabla u dB/km 3. kao i početnu cenu ulaganja. 1.5 max.4 max. polaganja. vrednost koeficijenta hromatske disperzije u ps/nm km C optičko vlakno u cevčici M kabl punjen vodonepropustljivom masom A kabl sa armidnim vlaknima kao periferijskim nosećim elementom N kabl bez metalnih elemenata Projektovani kabl je predviđen za rad u talasnim dužinama  = 1. Geodetska dužina trase je 2.400m.4 x 3.0m (0. zahteve iz tenderske dokumentacije i uslove montaže.

Ona obuhvata sav fizički medijum za prenos između pomenutih tačaka i odgovarajući pribor. odnosno linijskog terminalnog uređaja. slabljenja Srednja vrednost koeficijenta hromatske disperzije Klimatske i mehaničke karakteristike Temperaturni opseg eksploatacije Temperaturni opseg skladištenja Temperaturni opseg polaganja Minimalni prečnik savijanja Fabrička dužina Max.300 nm 0. Proračun regeneratorske deonice zasniva se na razmatranju dva osnovna limitirajuća faktora fiber-optičkog linka: Gubici ili slabljenje na regeneratorskoj deonici ograničavaju njenu maksimalnu dužinu.550 nm 0.4 dB/km 3. Za monomodna vlakna modalna dispezija je zanemariva.5 ps/nm. za određeni stepen greške u regeneratorskom polju.20C do + 50C .Optičke karakteristike prenosa Srednja vrednost koef.ukupno slabljenje regenaratorske deonice ( dBm ) .km =1.050 m. Na osnovu ubačene optičke snage u vlakno neposredno iza konektora i minimalne prijemne optičke snage na ulazu u regenerator ili linijski uređaj (pre konektora).predajna optička snaga ( A dBm .km . a završava se na tački koja neposredno prethodi ulaznom konektoru sledećeg regeneratora. Drugi važan parametar koji ograničava performanse sistema je disperzija u vlaknu. Prijemna optička snaga ( dBm Pr  Pt  A ) se računa po obrascu: Pt .100 m 1.500 N Kabl se isporučuje namotan na doboš i potrebno je da su mu oba kraja slobodna za ispitivanje i zaštićena termoskupljajućim kapama. treba utvrditi da li je premostivo slabljenje trase kabla (od izlaznog do ulaznog konektora regeneratora ili linijskog uređaja). gde su: ) .5C do + 40C Rmin = 20x prečnik kabla 1. dozvoljena vučna sila =1.25 dB/km 20 ps/nm. 2. 1.20C do + 50C .5 PRORAČUN REGENERATORSKE DEONICE Osnovna regeneratorska deonica počinje odmah iza izlaznog konektora jednog regeneratora ili linijskog terminalnog uređaja. Manifestuje se kao ograničenje brzine prenosa u zavisnosti od dužine deonice i talasnog područja. pa će se razmatrati samo hromatska disperzija.

dužina regeneratorske deonice.4 dB/km.dužina n-tog vlakna ass . koja se sastoji od m segmenata (optičko vlakno iz jedne fabričke dužine kabla) između kojih se nalaze spojevi i/ili konektori je: m A    n Ln  a SS N SS  aCS N C  a m n 1 . može se uzeti maksimalna srednja vrednost optičkog slabljenja pa se tako dobija jednostavniji izraz za ukupno slabljenje: A  L  a SS N S  aCS N C  a m gde je L dužina cele regenarotorske deonice.koeficijent slabljenja n-tog vlakna Ln .ukupan broj konektora na regeneratorskoj deonici am . gde je: . .Ukupno slabljenje regeneratorske deonice.koeficijent hromatske disperzije vlakna. Uputstva o . Proračun osnovne regeneratorske deonice telekomunikacionog kabla sa monomodnim optičkim vlaknima urađen je na osnovu TU za osnovnu regeneratorsku deonicu telekomunikacionog kabla sa optičkim vlaknima (PTT vesnik 23/86). gde su: n .srednje slabljanje spojeva Ns .ukupan broj spojeva na regeneratorskoj deonici acs .srednje slabljenje konektora Nc .rezervno slabljenje (marža) regeneratorske deonice kabla Obzirom da podužno slabljenje ne sme da prelazi vrednost od 0. Ukupna hromatska disperzija regeneratorske deonice izračunava se po obrascu: H  ps / nm  L km M     ps / nmkm M  L .

Za veze zahtevane projektnim zadatkom na zadatim deonicama izvršićemo proračun slabljenja i hromatske disperzije. izmeštanja kabla i starenja kabla u toku eksploatacije) uzimamo u obzir i tzv.65 2 3. M()= 5.planiranju optičkih kablovskih deonica i sistema prenosa (PTT vesnik 6/91).70 0 2. Slabljenje kratkih priključnih kablova ne uzimamo u obzir. uz uvažavanje parametara i preporuka iz Smernica za planiranje i izgradnju optičkih kablova. 4dB za deonice od 20 do 60km.3 ps/nm km za talasno područje 1550 nm :  = 0. Ukupnu disperziju je potrebno razmatrati samo u slučaju dugačkih regeneratorskih deonica i/ili velikih binarnih protoka.BTS 2. M()= 18 ps/nm km Srednja vrednost slabljenja po spoju ass = 0. Ns = 0 U tabeli koja sledi dat je proračun slabljenja i ukupne hromatske disperzije na predmetnoj kablovskoj deonici.652.D A [db] H [ps/nm] Kablovska deonica L [km] Ns Nc am [db] 1300 nm 1550 nm 1300 nm 1550 nm N34 . U predmetnom projektu optičkog kabla potrebno je izvršiti proračun projektovane regeneratorske deonice: N34 na OK na koridoru 10 – BTS u ulici Milorada Stankovića u Velikoj Plani. U projektu sistema prenosa treba da se izvrši izbor opreme vodeći računa o vrednostima slabljenja i hromatske disperzije na svim relacijama koje pripadaju odgovarajućoj regeneratorskoj deonici. Zbog dodatnih slabljenja na trasi (eventualnih novih nastavaka.4 dB/km. i to pri prenosu u oba optička prozora.74 3. kada se koriste optički izvori sa velikom širinom spektra i kada talasna dužina optičkog izvora nije podešena na talasnu dužinu nulte disperzije vlakna. odnosno 6dB za duže deonice. Ulazni podaci za proračun regeneratorskih deonica: Ln = 2.04 dB.3 dB/km. Tabela 1.475 14. – G. Srednja vrednost slabljenja konektora je acs=0.34 dB.045 47.652.65 km.D : za talasno područje 1300 nm :  = 0. Za proračun su korišćene sledeće vrednosti: Za kabl G. rezervno slabljenje regeneratorske deonice od: 2dB za deonice do 20km. Nc = 2.0 .

koji kod uvlačenja kabla u kanalizaciju mora biti savladan. - maksimalna dozvoljena vučna sila. Minimalni dozvoljeni poluprečnik savijanja na koji kabl pod opterećenjem sme biti savijen iznosi max 20x prečnik kabla. - dužine kabla Na kosim deonicama i zakrivljenjima.1 TEHNIČKI OPIS RADOVA OPŠTE . Da bi kabl podneo vučno opterećenje bez oštećenja moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: - na krivinama na trasi mora se održati određeni minimalni poluprečnik savijanja koji zavisi od prečnika kabla i vrste omotača. Dozvoljena vučna sila za predmetne optičke kablove iznosi 1550 N.Na osnovu tehničkih podataka pojedinih proizvođača optičkih linijskih uređaja i TU ZJPTT . 2. - smera vučenja.4x3. delovanja kompletne težine kabla. 2. manji ili veći uticaj ima težina kabla. U projektu prenosnog sistema izvršiće se analiza proračunatih vrednosti i upoređivanje sa TU ZJ PTT-a i tehničkim karakteristikama proizvođača optičkog linijskog uređaja. znači da na primer za kabl TO SM 03 (12x8)xIIx0.a o maksimalnom premostivom slabljenju regeneratorske deonice sa stepenom greške BER<10 -9 zaključujemo da predmetne deonice mogu da se realizuju kao jedno regeneratorsko polje. Veličina vučne sile koja nastaje na početku kabla kod uvlačenja dužina u jednom potezu zavisi od: - otpora trenja. Minimalno dozvoljeni poluprečnik savijanja kabla i maksimalno dozvoljena vučna sila: Posebnu pažnju prilikom polaganja treba obratiti da ne dođe do prekoračenja maksimalnog dozvoljenog vučnog opterećenja kao i minimalno dozvoljenog poluprečnika savijanja koje je proizvođač deklarisao za kabl.5 CMAN on iznosi 20x15. ne sme biti prekoračena. odnosno nema potrebe za optičkim regeneratorom ili pojačavačem.2= 304mm. zavisna od konstrukcije kabla. tj. Na osnovu izvršenog proračuna kablovske deonice vrši se izbor linijske opreme sistema prenosa od strane projektanta sistema prenosa. pored sila trenja.

2 POLAGANJE KABLOVA Optički kablovi mogu se polagati: . Takođe. Pre početka radova izvođač mora da upozna sve zainteresovane o početku radova i da sarađuje sa njima kako bi se izbeglo oštećenje drugih instalacija. koji moraju da budu redovno overavani od strane nadzornog organa koji vodi objekat. Za transport javnim putevima treba obezbediti pratnju saobraćajne policije ukoliko izvođač smatra da bi saobraćaj mogao da bude ugrožen. kao i za eventualne štete proistekle iz toga. Po završetku radova na polaganju i montaži kabla treba uraditi tehničku dokumentaciju izvedenog stanja kabla sa geodetskom situacijom trase i protokolom svih merenja. Po . ona mora da bude obeležena znacima za upozorenje i važećim saobraćajnm znacima prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima (objavljen u „Sl. Radovi treba da se organizuju tako da teku bez zastoja. Glasniku” br.god. a kablovi bez metalnih elemenata (TO SM 03) provlače se kroz prethodno položenu PE cev. Posao se ne sme započinjati ako sav materijal nije prethodno obezbeđen. TO SM 19).06. PTT Vesnik 6/91. tako da se kablovima može prići radi ispitivanja i korišćenja.). Izvođač je dužan da obezbedi gradilišna skladišta na kojima treba složiti kablove prema redosledu polaganja.direktno u zemlju . 2.41/09 Republike Srbije 02. PTT Vesnik broj 4/89 i 33/91. Prilikom preuzimanja kablova i pribora od investitora ili iz fabrike izvođač može da izvrši kontrolu kablova na bubnjevima vizuelnim pregledom i merenjem na svim vlaknima kabla. izvođač treba da primenjuje Zakon o zaštitnim merama na radu i zaštitne mere koje su date u prilogu ovog projekta. Izvođač je dužan da vodi građevinsku knjigu i građevinski dnevnik.Radovi predviđeni ovim projektom moraju biti izvedeni kvalitetno prema važećim tehničkim propisima sa opremom izrađenom i atestiranom prema tehničkim propisima ZJPTT. Obaveza je izvođača je da pravilno obeleži gradilište kako bi se izbegli incidenti. Prilikom polaganja i montaže kabla izvođač radova mora da se pridržava Uputstva o polaganju i montaži optičkih kablova.u prethodno položenu cev u zemlju Direktno u zemlju polažu se kablovi sa metalnom armaturom (npr. Na gradilište treba dovoziti kablove i materijal koji će se upotrebiti tokom dana. Radovi se moraju izvesti u što kraćem roku kako bi se izbegla moguća oštećenja kablova i kablovske opreme. a prema Uputstvu o tehničkoj evidenciji linija sa optičkim kablovima. Na putu se ne smeju ostavljati vozila i oprema. Izvođač radova mora da se pridržava projekta i saglasnosti uloženih u projekat. Za nepridržavanje projekta prilikom izvođenja radova izvođač sam snosi odgovornost. a ako je to neizbežno. odnosno pribora pregledom isporučenih količina. a svaka izmena mora da bude prethodno odobrena od strane projektanta.u TK kanalizaciju .2009.

odnosno PE cevi prema dužinama pojedinih kablova i cevi.0 m za III kategoriju zemljišta. Bez obzira na vrstu iskopa. Prilikom trasiranja i iskopa treba voditi računa o postojećim podzemnim instalacijama. armatura). Treba težiti da trasa bude što više prava jer to smanjuje utrošak materijala. Zatim se postavljaju vidne oznake između kojih će se kopati rov ili voditi mašina. Naročito treba obratiti pažnju kod vučenja kablova. Cevi se polažu direktno sa doboša. 5. Cevi ili više njih uvode se u kućište za polaganje.1 %) Treba napomenuti da se kod vučenja za cevi koriste odgovarajuće vučne glave. Temperatura vazduha pri polaganju cevi treba da 0 C bude viša od 5 što je temperatura viša. Kod kablova vučne glave moraju da omoguće međusobno spajanje svih vučnih elemenata u kablu (uže. Za ručno polaganje treba obezbediti dovoljno radnika. Može se izvoditi ručno i mašinski. u narednom delu biće opisani načini polaganja PE cevi u zemlju.2 m od nivelete terena van naseljenih mesta. U slučaju ukrštanja ili paralelnog vođenja optičkog kabla sa drugim podzemnim instalacijama treba poštovati propise i uslove o minimalnim rastojanjima i načinu izvođenja ukrštanja koje daju nadležne organizacije. Polaganje PE cevi u zemlju Uz opšte napomene koje se odnose na polaganje kablova. Geodetskim elaboratom o privremenoj eksproprijaciji i urbanističko-tehničkim uslovima definisan je koridor za polaganje optičkog kabla. vodeći računa o prirodnim preprekama koje postoje na trasi i mestima odgranjavanja niti kabla. Nakon ovoga vrši se grupisanje kablova. pa je na delu trase gde one postoje potrebno prisustvo nadzornog organa iz nadležne organizacije. a potrebno je da se napravi i dokument o sili vučenja kabla. koristeći pri tom koordinatnu poligonu mrežu ili poprečne profile i naznačene kote. Do prekoračenja dozvoljene vučne sile ne sme da dođe ni u jednom trenutku. a kvalitet radova bolji. Ono se sastoji u prenošenju elemenata iz situacije trase u projektu na teren. Polažu se kablovi čija vlakna imaju zadovoljavajuće optičko slabljenje. doboš sa cevima mora biti postavljen na mašinu sa kojom je stegnut vibracioni plug. iz prikolice ili ručno. Za polaganje kablova ili PE cevi potrebno je prethodno izvršiti obeležavanje trase kabla. zavisno od opremljenosti izvođača radova i terenskih uslova na trasi kabla. zavisno od mogućnosti nabavke.1. a trasa se lakše otkriva i kablovi lakše provlače. . Izvođač radova treba da napravi plan polaganja kabla. Kada se polaganje cevi izvodi plugom. odnosno cevi i da ih priloži kao tehničku dokumentaciju izvedenog stanja.2. dno rova treba da bude ravno. Prema podacima proizvođača kablova. Pre polaganja kablova i cevi potrebno je odrediti dozvoljenu silu zatezanja koja ne sme biti prekoračena za vreme polaganja. rad sa cevima je lakši. transporta i polaganja. Dozvoljeno je polaganje samo ispravnih fabričkih dužina kablova i cevi koje nisu vidno oštećene.ovom projektu polagaće se nemetalni optički kabl u PE cevi 40 mm pa shodno tome u daljem tekstu opisujemo samo taj postupak. Polaganje cevi u našem slučaju se vrši na dubini 1. dozvoljena vučna sila za kabl tipa TO SM 03 je 1550 N (istezanje 0. Fabričke dužine cevi treba da budu što duže. a u naseljenim mestima 1. kevlar.

Zatim se utiskuje plastična cev u bušotinu. odnosno provlačenja kabla. Ukoliko izvođač nađe za shodno. Oštećeni i deformisani krajevi moraju se ukloniti. kabl se postavlja u zaštitnu cev. Trasa kabla se obeležava betonskim stubićima koje treba postaviti na svakih 100-200 metara i na mestima prelaza preko prirodnih i veštačkih prepreka. a nakon toga se nanosi drugi sloj do debljine 30 . izvesni prelazi izvode bušenjem umesto prokopavanjem.2. prugama i uopšte. a rezerve cevi ostavi se dovoljno da se kasnije izvrši nastavljanje sa prethodnom dužinom. uvlačenje kabla u cev može se vršiti i na dužinama cevi manjim od fabričke dužine kabla. Zato cevi koje se polažu na takvim mestima moraju imati iste prečnike. ako to izvođač nađe za shodno. Izrada prelaza Na mestima ukrštanja trase kabla sa rekama. Savršenije mašine imaju mogućnost vođenja bušećeg trna tako da se. rov se posle završenog ispitivanja cevi zatrpava u slojevima: prvo slojem peska ili sitne zemlje od 15 . putevima. Nakon postavljanja i nastavljanja cevi u dužini fabričke dužine kabla koji treba položiti. TK prelazi mogu da budu izvedeni bušenjem. treba koristiti gvozdeno-pocinkovane cevi. a mesto prelaza se obeležava stubićima. kao i prelazi preko manjih reka koje nemaju strme obale. Kasnije se cevi zatvaraju gumenim čepovima prilagođenim za određeni tip kabla. Bušenje se izvodi upravno na prepreku. 5. Nastavljanje cevi vršiti nakon temperaturne stabilizacije.2.2. 5.1. najbolje par dana nakon polaganja. odnosno nije zaštićen slojem zemlje. ali ne manje od 1000 m. Ako se cevi polažu u zemlju i ako je sloj zemlje iznad kabla veći od 60 cm. izvode se bušenjem trupa puta. Pri tome geometrijski oblik cevi ne sme da bude promenjen. Prilikom savladavanja prirodnih prepreka. dok na mestima gde kabl prelazi nadzemno. polažu se PVC cevi ili polietilenske cevi. Zatim se rov zatrpava. Položene cevi moraju biti zaptivene gumenim čepovima sve do polaganja. Izvođač radova je dužan da poštuje uslove za izvođenje prelaza koje su u svojim saglasnostima dale nadležne organizacije. na mestima gde kabl nije pristupačan i gde ne može da se izvrši brza intervencija. a spajanje cevi vrši se odgovarajućim spojnicama. vrši se provera kvaliteta zaptivenosti cevi i spojeva i ispitivanje prohodnosti cevi kalibratorom. Ako cev nije polagana plugom. često se operacije ne mogu izvoditi u kontinuitetu. potocima.20 cm. prokopavanjem ili pravljenjem specijalnih konstrukcija. Postavljanje kabla u cev se vrši i na mestima na kojima je kabl izložen mehaničkom opterećenju.2. a spoj mora da izdrži pritisak od najmanje 6 bara. odnosno ispod dna vodotoka. Preko njega se postavlja opomenska i identifikaciona traka sa oznakom “PTT kabl” koja služi za upozorenje i određivanje trase kabla u toku održavanja. Za bušenje se koristi bušeća garnitura ili se bušenje izvodi ručno.pa se kretanjem pluga one uvode u zemlju. bilo mehaničkim ili na bazi zavarivanja polietilena. Prelazi koji se izvode bušenjem Prelazi preko kategorisanih puteva i drugih asfaltnih puteva. kanalima.40 cm iznad kabla. a višak zemlje nanese na trasu. već se cevi moraju nastavljati na svakoj prepreci. što zavisi od važnosti objekta preko koga se radi TK prelaz i od uslova koje daje vlasnik objekta. Ovim se izbegava operacija dovođenja . Mesto završetka cevi mora da bude obeleženo jer se na ovom mestu kasnije uvlači kabl. ako to omogućava geološki sastav zemljišta i konfiguracija terena.

2.2. Ovim projektom predviđena su podbušivanja svih asfaltnih puteva koje seče trasa OK kao i određen broj betonskih prelaza. . - optička vlakna ne smeju biti izložena trajnom istezanju.5 m. Dubina cevi ispod potoka ne treba da bude manja od 1.terena u prvobitno stanje. Pri izvođenju radova na prelazu vodotokova izvođač radova je dužan da ispuni sledeće uslove: Prelaz kabla preko vodotoka izvodi se upravno na vodotok u zaštitnoj cevi  40mm ili se. Prokopavanje seoskih puteva vrši se u jednom potezu. kao u našem slučaju. kao što su: - granično istezanje optičkog vlakna od svega 1% u odnosu na 20% kod kablova sa bakarnim provodnicima.3. objavljenom u PTT Vesniku br. kao ni periodičnom odnosno cikličnom savijanju.3 RADOVI NA POLAGANJU OPTIČKOG KABLA Postupci polaganja i montaže kablova sa optičkim vlaknima propisani su Uputstvom o polaganju i montaži optičkih kablova. 2. obale i korito vodotoka moraju se dovesti u prvobitno stanje. Mesto prelaza obeležava se sa obe strane odgovarajućim stubićima.2. uz uvažavanje specifičnosti vezanih za same optičke kablove.2.2. vrši šelnovanje FeZn cevi po bočnoj ivici mosta. a gornja površina se dovodi u prvobitno stanje. Polaganje optičkih kablova se u opštem slučaju vrši istim metodama koje se koriste i kod klasičnih kablova s metalnim provodnicima. 5. postave se cevi i izvrši zatrpavanje. 4/89. Prokopavanje reka i potoka izvodi se tako što se postavi zagat do sredine korita. Posle izvođenja radova na prelazu. Po završetku radova treba da se izvrši geodetsko snimanje trase sa položajem kabla i vezivanjem na državnu koordinatnu mrežu. Na oba kraja prelaza kabl se obeležava stubićima sa oznakom 'PTT kabl'. takođe predviđeno je i podbušivanje manjeg broja odvodnih kanala za drenažu koji su manjih dimenzija i gde ne postoji potreba za šelnovanjem sa FeZn cevima. 5. Posle polaganja cevi rov se odmah zatrpava i dobro nabije. i 33/91. - osetljivost na velike vučne sile. Odgovarajućim saglasnostima takođe može da bude uslovljeno da se prelaz izvede bušenjem. Prelazi preko seoskih puteva Prelazi seoskih puteva i makadamskih površina izvodiće se prokopavanjem. Obalne strane se utvrđuju kamenjem kako voda ne bi iskopala cev. Prelazi preko vodotokova Prelazi vodotokova izvode se u svemu prema priloženim detaljima prelaza za svaki konkretan slučaj. Nakon toga se zagat premesti na drugu polovinu i tada se prokopa druga polovina korita. zatim se prokopa.

u tom slučaju uzdužna naprezanja. a s tim u vezi i potrebna vučna sila. To je postupak koji koristi kombinaciju veoma slabog mehaničkog potiska i struju komprimovanog vazduha. projektovane dubine polaganja PE cevi. a sa više mašina i višestruko više. biće utoliko veći ukoliko je razlika između prečnika kabla i prečnika PE cevi manja i ukoliko su PE cevi manjeg prečnika. a) Mora se računati sa većim i češćim horizontalnim. čime se povećava negativan efekat valovitosti prema tački a). posebno ako su prisutni napred navedeni nedostaci. Nastoji se da se polože velike dužine optičkog kabla jer svako spojno mesto prouzrokuje: - dodatno prigušenje na spojnom mestu. Kabl se nalazi u struji vazduha velike brzine i lebdi na vazdušnom jastuku. između ostalih.3. polaganja kabla. na koja su optički kablovi vrlo osetljivi. . - skup spojni materijal i rad. odnosno ekonomičnost polaganja.- optički kablovi imaju mnogo manji prečnik i manju težinu. - deformacija PE cevi zbog grubog izvođenja zemljanih radova. uvlačenja tj. koja se velikom brzinom kreće duž kabla. 5. ali isto tako i znatnim vertikalnim promenama pravca. su neznatna. sledeći: - nekvalitetan iskop rova. Međutim kod polaganja optičkih kablova dužina do 2100 m pojavljuju se problemi druge prirode. odnosno ne poštovanje konstantne. Uduvavanje optičkog kabla u PE cev Proizvođači optičkih kablova naglašavaju da se optički kablovi po pravilu polažu na isti način kao koaksijalni kablovi.3. bilo da je reč o primeni rovokopača ili kablovskog pluga. nego pri dužinama od 500 m. Zato se nastoji da se pojedine deonice tako projektuju i izvedu da se dostigne maksimalna dužina. zbog čega se po pravilu i proizvode u većim fabričkim dužinama. c) Otpor trenja između kabla i PE cevi. Na ovaj način moguće je silom potiskivanja od svega 30 N provući kabl u dužini do 1200 m. - sleganje / ispiranje terena. Imajući sve ovo u vidu. Problemi koji se tu pojavljuju su isključivo prouzrokovani tehnologijom provlačenja. jer se sila koja deluje na kabl svodi na potiskivanje kabla u struji brzog vazduha. razvijen je čitav niz metoda pogodnih za uvlačenje optičkih kablova u PE cevi. Naime. b) Velike dužine kabla stvaraju znatno veći otpor trenja. Vazduh se uduvava u cev koja sprovodi kabl i služi mu kao omotač. Razlozi za to su. odnosno zbog korišćenja PE cevi koje imaju malu debljinu zida. no mi ćemo se zadržati na opisivanju metode uduvavanja kao najpogodnije metode koja je ujedno i predviđena tehničkim rešenjem.

a rov proširiti kako bi se ona mogla smotati. u spojnicama treba obezbediti kontinuitet svih elemenata kabla. zahvaljujući odgovarajućem obliku. 2) minimalni dozvoljeni poluprečnik savijanja koji iznosi 20 prečnika optičkog kabla.1.4. . koja zahteva vučnu mašinu sa sajlom.4 MONTAŽNI RADOVI Nakon polaganja fabričkih dužina optičkih kablova pristupa se izradi nastavaka. Cev kompresora se priključuje na ulaznu komoru koja. pogon kabla i izduv vazduha. 2. Bez obzira na metodu koja se primenjuje. tj. 5. Ostale metode provlačenja optičkih kablova kroz PE cevi su: metoda direktnog provlačenja. na dno rova ili na predviđena mesta za završne kutije. sekundarne zaštite i omotača.Uređaj za uduvavanje kablova se sastoji iz tri osnovna dela: ulazne komora. Nastavljanje optičkih kablova sastoji se iz nastavljanja optičkih vlakana. Izrada nastavaka na optičkim kablovima dozvoljena je na temperaturama od +5C do +40C. sprovodi vazduh ka unutrašnjosti cevi. U toku ovakvog uvlačenja kabla vrši se podmazivanje medicinskim parafinom koji ne zagađuje sredinu i izbacuje se zajedno sa izduvnim vazduhom. nakon izrade nastavka. Ovim projektom je predviđeno uduvavanje kabla kroz položene cevi u rov duž cele trase. formirati rezervu kabla i sve zaštititi betonskim pločama. bitno je naglasiti da se pri provlačenju nikako ne sme prekoračiti: 1) dozvoljena vučna sila koja za ovde izabrane kablove iznosi 1550 N. U proširenom rovu.Završavanje optičkih kablova Optički kablovi se završavaju u objektima na optičkim razdelnicima kada se radi o većim telekomunikacionim čvorištima sa velikom i srednjom koncentracijom optičkih vlakana i na završnim optičkim kutijama za objekte sa malom koncentracijom optičkih vlakana. Ovom potisnom silom se kompenzuje vazdušni pritisak koji ima tendenciju potiskivanja kabla nazad u ulaznu komoru. Po spajanju svih vlakana i smeštanju u kasetu pristupa se zatvaranju spojnica odnosno završnih optičkih kutija i njihovom postavljanju na nosače u kablovsko okno. Pogon kabla se sastoji od pneumatskog motora koji pokreće četiri kompleta valjaka koji potisnu silu prenose na kabl. metoda provlačenja pomoću pneumatskog metka i ručno provlačenje. Na mestima izrade nastavaka ostaviti po 20 m rezerve kabla sa obe strane. Izbor metode za provlačenje kabla zavisi od opremljenosti izvođača radova odgovarajućom aparaturom i opremom.

Treba da omoguće pričvršćenje krajeva optičkog kabla.3. tip. vrstu i kapacitet kabla. spajanje i prespajanje optičkih kablova. Za konektore na koje se priključuju uređaji manje brzine prenosa ulazno slabljebje (insertion loss) ne sme da prelazi 0. Prečnik savijanja kabla i vlakna u optičkim razdelnicima ne sme biti manji od propisane vrednosti kako ne bi došlo do povećanog slabljenja. 5. Nosač za optičke konektore mora takođe da bude tako označen da se bez teškoća može pronaći optičko vlakno određene relacije. prema PTT Vesniku broj 24/68. a na mestima izrade nastavka na kablu približava se površini zemlje. 5. odnosno optički razdelnik. Obeležavanje trase kabla Trasa kabla mora da bude obeležena radi lakšeg pronalaženja kabla prilikom intervencije i redovnog održavanja. odnosno stubići ne mogu precizno da odrede trasu kabla. Oni se u principu trebaju postavljati što bliže uređajima za prenos čime se izbegavaju velike dužine prespojnih kablova . na nekoliko mesta duž kabla treba postaviti identifikacione plastične pločice sa podacima o relaciji i konstrukciji kabla.4. pogotovo što se one vremenom unište. ZJ PTT je preporučila da se u tu svrhu koristi traka za označavanje trase podzemnih telekomunikacionih kablova i propisala Tehničke uslove koji su objavljeni u PTT Vesniku broj 27/93. Zato je potrebno. promene pravca i prelazi preko prirodnih i veštačkih prepreka moraju biti obeleženi betonskim stubićima. Svi nastavci. Ova traka služi kao upozorenje o postojanju TK kabla. Konektori koji će biti korišćeni za saobraćaj od 2.5 Gb/s moraju biti specijalno ispolirani tako da njihovo povratno optičko slabljenje (optical return loss) bude iznad 52 dB. galerijama i privodnim kanalizacijama. sve češće.Optički razdelnici i završne optičke kutije se koriste za završavanje. Označavanje optičkih kablova Radi lakše identifikacije optički kablovi se označavaju u oknima.Treba posebno obratiti pažnju na kvalitet adaptera i završnih vlakana sa konektorom (pigtail) koji se ugrađuju u razdelnike. odnosno završnoj optičkoj kutiji. Isto važi i za optičku kutiju. . smeštaj spojeva i rezervne dužine optičkih vlakana. koja se pričvršćuje za kabl providnom PVC trakom. Oznaka mora biti tako postavljena da bude lako uočljiva.2. smeštaj adaptera i završnih optičkih vlakana (pigtail) i završnih optičkih kablova sa jednim vlaknom (patchcord).4. Na optičkom razdelniku. obeležiti trasu tako da se ona može otkriti nekom od poznatih metoda za otkrivanje kablova. Traka se polaže u rov na 30-40cm iznad kabla.5 dB. Vidne oznake. kod optičkih kablova bez metalnih elemenata. Kod razdelnika u sistemu veza u Srbiji koriste se FC/PC i. treba da stoji nalepnica sa naznačenom relacijom za svako vlakno. Nastavljanje trake vršiti prema uputstvu proizvođača trake. Oznaka se nanosi na plastičnu pločicu pogodnih dimenzija. godinu izgradnje i naziv investitora. Na svakom nastavku kabla potrebno je da se označi redosled vlakana. kao i za identifikaciju trase kabla. Kada se kabl formira kroz objekat. Oznaka mora da sadrži: naziv relacije. Ovo je veoma bitno za stabilnost emisije lasera a samim tim i na ukupni propusni opseg sistema prenosa. SC/APC konektori.

najbolje odmah posle polaganja.2.Optical Time Domain Reflectometer ) stabilisani izvor kontinualnog optičkog zračenja-predajnik ( Laser Source ) merač optičke snage -prijemnik ( Optical Power Meter ) Optički reflektometar ( OTDR ) treba da bude predviđen za monomodno vlakno i talasna područja 1300 nm i 1550 nm. daje totalno slabljenje vlakna. zbog utvrđivanja ispravnosti položenih kablovskih dužina i zbog potrebe podešavanja terminalne opreme.Merenje optičkog slabljenja Za merenje optičkog slabljenja primenjuju se dve merne metode: - metoda merenja u dve tačke (direktna metoda) - metoda merenja u jednoj tački (reflektometarska metoda). Naime. lokalna prigušenja. Signal povratnog rasejanja se u kapleru rutira ka fotodetektoru. Električni signal se zatim obrađuje.2. tako i u toku montaže. Pr . njihovih spojeva.5. Pored toga proizvođač kabla treba da naznači u atestu indeks prelamanja vlakna.nivo primljene snage. b) Metode merenja u jednoj tački: Reflektometarska metoda je bazirana na korišćenju principa povratnog rasejanja (backscattering). 5. 5. preko "Y" kaplera. koji se vezuje za drugi kraj: Predajnik (laser) generiše kontinualni i stabilni nivo svetlosti.Optički merni instrumenti Za merenje propisanih optičkih karakterstika vlakana neophodni su sledeći instrumemti: optički reflektometar ( OTDR .om se određuju sledeće veličine: . u ispitivano optičko vlakno se ubacuje kratki impuls laserske svetlosti snage reda mW. a prijemnik meri primljenu optičku snagu.Pr (dBm). Razlika: A(dBm) = Pt (dBm) . Na monitoru se prikazuje logaritamska zavisnost slabljenja u funkciji rastojanja. najznačajniji su rasejanje i refleksija svetlosti. odnosno po završenoj montaži.5 PROVERA KVALITETA OPTIČKIH KABLOVSKIH LINIJA Da bi izgrađena optička kablovska linija obezbedila kvalitetan prenos informacija potrebno je obaviti čitav niz merenja. kao i slabljenje eventualno montiranih konektora. U zavisnosti od dužine kablovske linije reflektometar treba da ima dovoljnu dinamiku (maksimalni domet merenja) i dovoljnu rezoluciju merenja. U vlaknu se javljaju različiti efekti. OTDR . koje obuhvata: sopstveno slabljenje optičkih vlakana.1. gde je: Pt . Ovakvo merenje se vrši na položenim kablovima. Izmereno slabljenje predstavlja ukupno slabljenje cele trase.nivo snage predate vlaknu.5. koji se zatim upisuje u OTDR kao potrebni parametar. podešen na istu talasnu dužinu kao i laser na ulazu. a) Metoda merenja u dve tačke zahteva kalibrisani izvor svetlosnog zračenja predajnik koji se vezuje za jedan kraj ispitivanog vlakna i merač optičke snage. kako pre polaganja optičkih kablova.

nego da se tu desio kritičan slučaj sučeljavanja dva vlakna sa maksimalno dozvoljenim tolerancijama ovog parametra ali . neposredno posle spajanja. Ponekad se dogodi da instument pokaže da je na spoju negativno slabljenje. od fabričkog protokola ili ako postoje diskontinuiteti u dijagramu slabljenja na vlaknima ili defekti. što ne znači da su ona neispravna. Optičke karakteristike kabla koje treba ispitati su: - optička dužina (m) svakog pojedinačnog vlakna u kablu i međusobno odstupanje izmerenih vrednosti koje ne sme da prelazi 0. nedozvoljenim savijanjem vlakna u okolini spoja ili oštećenjem kabla tj. Ove rezultate treba da priloži u izveštaju o ispitivanju optičkog kabla. Merne procedure Merenja pre preuzimanja. Kod merenja na 1550 nm slabljenje spoja ne sme biti veće od 0.25 dB. Merenja posle polaganja kabla se vrše u cilju otkrivanja eventualnih nedozvoljenih opterećenja ili prekida na kablu.ukupno slabljenje kablovske linije ( dB ) .05 dB/km. proizvođač je dužan da izvrši merenje svih karakteristika prenosa za sve kablove koje je spremio za preuzimanje. Potrebno je obeležiti kraj sa koga je vršeno merenje.05 dB u odnosu na rezultat merenja na 1300 nm.2 %. Merenje optičkih karakteristika se vrši na kraju kabla koji je dostupan i koji se posle merenja zatvara vulkanizirajućom trakom ili termoskupljajućom kapom.05 dB/km od vrednosti dobijene pri preuzimanju.optička dužina defekta ili prekida na vlaknu. maksimalna dozvoljena vučna sila i minimalni dozvoljeni poluprečnik savijanja kabla. Merenja pre polaganja kabla podrazumevaju ispitivanja pojedinih karakteristika vlakana. dok je kabl još na bubnju. kao i merenje slabljenja spoja sa obe strane na 1300 i 1550 nm.2 % . Odstupanja ne smeju biti veća od 0. tj. pre i posle izrade svakog spoja. to obično znači da su vlakna različite širine polja moda.3. Merenja u toku montaže. Dozvoljeno odstupanje dužine vlakna iznosi 0. 5. konstrukcija i pakovanje. obaveštava se nadzorni organ koji će dozvoliti ili zabraniti polaganje takvog kabla. Mere se iste veličine kao i pre polaganja. karakteristike prenosa. Ako rezultati znatno odstupaju od propisa. Prilikom preuzimanja proveravaju se spoljašnji izgled.podužno slabljenje ( dB/km ) .1 dB. - slabljenje po jedinici dužine na 1300 i 1550 nm. U ovo kontrolno ispitivanje je uključena i vizuelna identifikacija eventualnih oštećenja nastalih tokom transporta. Eventualno prekoračenje je prouzrokovano mehaničkim pritiskom na vlakno. U slučaju većeg odstupanja merenje se vrši na oba kraja.optička dužina vlakna ( m ) . Ovo merenje se vrši pre polaganja kabla. a dobijene vrednosti se porede sa vrednostima koje daje proizvođač kabla.5. Sva vlakna se mere na položenoj kablovskoj dužini odmah po polaganju. vrši se merenje optičke dužine i podužnog slabljenja vlakna. Podužno slabljenje vlakna ne sme odstupati više od 0. Rezultati se unose u istu tabelu sa rezultatima merenja pre polaganja. Prosečna vrednost slabljenja spoja dobijenog zavarivanjem na 1300 nm na regeneratorskoj deonici ne sme biti veća od 0. odnosno kabla na kalemu. a max vrednost po jednom spoju ne sme biti veća od 0.. postojanje mikrosavijanja u vlaknu.slabljene na spojevima ( dB ) . Rezultati se upisuju u odgovarajuću tabelu u protokolu merenja. po obavljenom transportu do odredišta.

koja mogu da nastanu usled izmene terenskih ili opštih uslova ili na osnovu zahteva investitora ili vlasnika objekta i terena. potrebno je pregledati i srediti u mesnom magacinu. istovar i transport. pristupa se organizaciji gradilišta i planiranju izvršenja predmetnih radova. Broj osoblja koje treba angažovati za izvršenje radova zavisi od postavljenih rokova za izvršenje radova. prirode terena. Završna merenja . izvođač će po njemu postupiti tek nakon pismenog zahteva nadzornog organa putem knjige izvođača radova. Kablove je potrebno čuvati na uređenom skladištu. atmosferskih uslova. Vrednosti merenja se unose u posebne tabele.suprotnog znaka. slabljenje svih spojeva na 1300 i 1550nm takođe u oba smera. Radovima se ne sme pristupiti pre nego što se pribave odgovarajuće saglasnosti javnih preduzeća. Merenjem iz suprotnog smera treba utvrditi da li je srednja vrednost slabljenja veća od nule. koja moraju da budu redovno overavani od strane nadzornog organa koji vodi objekat. Materijal potreban za građenje objekta. ORGANIZACIJA RADA S obzirom na specifičnost radova pri polaganju i montaži optičkih kablova. Nakon ustupanja posla investitor predaje izvođaču Glavni projekat i od tada počinje rok za izvođenje radova. 3. organizaciji rada (građenja) treba pokloniti posebnu pažnju da bi se radovi obavili po predviđenom planu i uz minimalne ekonomske troškove. po mogućstvu sa nadstrešnicom. po završenoj montaži kabla na celoj regeneratorskoj deonici vrši se kontrola kvaliteta. Merenje vrednosti podužnog slabljenja za svaku pojedinačnu dužinu kabla (između spojeva) vrši se u jednom smeru i rezultati se unose u posebnu tabelu. Neispravne kablovske dužine ne smeju se polagati. Izvođač radova je obavezan da pre početka radova prouči projekat i da blagovremeno zatraži od projektanta eventualna objašnjenja. Sva merenja i protokol merenja treba da budu usaglašeni sa upustvom o merenju na telekomunikacionim linijama sa optičkim kablova (PTT vesnik 12/91) . Svi navedeni rezultati sačinjavaju protokol merenja koji je deo dokumentacije izvedenog stanja. Ukoliko se ukaže potreba za izvesnim izmenama u odnosu na data rešenja u projektu. lako izdvajanje doboša i vršenje potrebnih merenja na kablovima. Na skladištu treba da se izvrši raspored doboša po izvesnom planu. Meri se ukupno slabljenje obema metodama u oba smera. saobraćajnih i drugih uslova. . vodoprivrednih. Izvođač je dužan da vodi građevinsku knjigu i građevinski dnevnik. Kablovi se na gradilište. po pravilu transportuju specijalnim kablovskim prikolicama koje su snabdevene posebnim uređajima za lak i bezbedan utovar. odobrenje za izgradnju i izvrši prijava radova. Kada su ispunjeni svi uslovi da se može pristupiti izvođenju radova. Izvođačka organizacija obavezna je da obavesti pre početka zemljanih radova sve zainteresovane radne organizacije koje imaju svoje podzemne objekte u zoni raskopavanja. primenjene mehanizacije. koji je dat u projektu. koji omogućava povremeni pregled.

101/05). lokacije polaganja i dužinom svake od njih. glasnik RS br. koji ne bi trebalo da traju duže od 20 dana. Po otklanjanju primedbi investitor zahteva formiranje komisije za tehnički prijem. treba uraditi pre kopanja rova ili najkasnije za vreme kopanja rova. pristupa se njihovom nastavljanju i pneumatskom ispitivanju na jednoj kablovskoj dužini. Nakon pripremnih radova. Ako bi i one odstupale od propisanih vrednosti. daje mišljenje o tome da li su radovi izvedeni kvalitetno i u skladu sa važećim propisima. Po završenom polaganju PE cevi. a potom i uvlačenju kabla. Ako rezultati slabljenja spojeva nisu u propisanim granicama. Nedolazak predstavnika obaveštenih organizacija ne oslobađa izvođačku organizaciju obaveze da preduzme potrebne mere sigurnosti u odnosu na podzemne objekte. prelaze preko mostova. obustavlja se dalje polaganje i montaža kabla i o tome obaveštava investitor. čim se iskopa određena dužina rova. Ove operacije treba obavljati po deonicama i uz punu sinhronizaciju tako da se. cev položi i rov odmah zatrpa. Datum pismenog zahteva je datum završetka radova. propisima o merama i normativima zaštite na radu. odnosno da li i pod kojim uslovima kabl može biti pušten u rad. Na osnovu pozitivnog mišljenja komisije za tehnički prijem nadležni organ izdaje dozvolu za upotrebu novoizgrađenog TK objekta. MERE ZAŠTITE NA RADU Radovi pri polaganju i montaži kablova u mesnim i međumesnim mrežama moraju biti izvedeni prema Uputstvu o polaganju i montaži optičkih kablova (PTT Vesnik br. kako bi polaganje kabla bilo nesmetano. potoka i sl. nakon pregleda investiciono tehničke dokumentacije i izgrađenog objekta. opštim aktom i kolektivnim ugovorom. Komisija vrši pregled izvedenih radova i sačinjava zapisnik sa eventualnim primedbama i preciziranim rokom za njihovo otklanjanje. Pre početka radova na polaganju optičkog kabla izvođač radova u prisustvu nadzornog organa pravi plan polaganja dužina kabla. Sve putne prelaze. sa označavanjem početka i kraja svake fabričke dužine. 4. Polagati maksimalno tri fabričke dužine na kojima treba odmah vršiti izradu nastavaka. Izvođač radova je takođe u obavezi da prati i eventualne promene vrednosti slabljenja spojeva na prethodno urađenim nastavcima. vršiti odmah merenje i sa drugog kraja kabla. Ukoliko bi se pojavila veća odstupanja. Zaposleni (radnik) ostvaruje zaštitu na radu u skladu sa Zakonom bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. . dopremi doboš sa PE cevi. Ovako sačinjen plan treba da bude sastavni deo tehničke dokumentacije izvedenog stanja. način rukovanja i zaštite njihovih objekata. Komisija za tehnički prijem. a potom izvođač radova obaveštava investitora da su radovi završeni i od investitora zahteva obrazovanje komisije za kvalitetni prijem izgrađenog objekta. pristupa se trasiranju kabla i kopanju rova. Po završenim radovima na polaganju i montaži kabla izrađuje se dokumentacija izvedenog stanja. Dinamika polaganja i montaže se tako podešava da najviše tri fabričke dužine ostanu nenastavljene. da bi se dobile srednje vrednosti slabljenja spojeva. 4/91). treba prekinuti radove i obavestiti investitora.Obaveštene organizacije treba službeno da upute svog predstavnika na mesto gde se radovi izvode radi ukazivanja na položaj.

radnim prostorijama i radilištima ( Sl.. do 32. list SFRJ br. 9. od 88. U daljem tekstu opisan je način zaštite za slučajeve koji se pri polaganju i montaži kabla najčešće sreću. 7. preduzeće svojim opštim aktom određuje mere zaštite na radu i predviđa korišćenje odgovarajućih ličnih zaštitnih sredstava. do 86. Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima ( Sl.) 2. od 26. Pravilnik o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila ( Sl.21/89 )... Preporučuje se korišćenje hidrauličkih dizalica koje se mogu montirati na jedno od teretnih vozila. Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu ( Sl. maksimalnoj dozvoljenoj nosivosti vozila. 6.Izvođač radova je dužan da u toku izvođenja radova po predmetnoj dokumentaciji pored Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ispoštuje i sledeće propise o zaštiti na radu : 1. Gradilište treba propisno označiti. 21/71 ). 16/47. 19/85 ). od 78. atmosferskim ili drugim uticajima.list SFRJ br. 3. do 99. 4. list SFRJ br. do 186. list SFRJ br. Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova ( Sl. glasnik SRS br. osiguranju tereta. Prilikom izvođenja radova na polaganju kablova kao i prilikom montažnih radova na kablovima postoji mogućnost da se oštete strani objekti i . osim čl. 36/50. struje u objektima namenjenim za rad. Voditi računa o ispravnosti vozila. glasnik RS br. Za radove koji se vrše u slobodnom prostoru pod nepovoljnim klimatskim. do 75. 41/68 ). Opšti pravilnik o higijensko tehničkim merama zaštite pri radu ( Sl. Pravilnik o obezbeđivanju smeštaja i ishrane radnika odnosno njihovog prevoza od mesta stanovanja do mesta rada i natrag ( Sl. Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u železničkom saobraćaju ( Sl. 35/69 ). odnosno opreme pri vršenju tih radova. od 50. brzini kretanja i sl.. od 104. Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi ( Sl. glasnik SRS br. 8. i od 184. 5.1 MERE ZAŠTITE KOD POLAGANJA KABLA Za transport kablova koristititi odgovarajuća vozila i prikolice. 53/97 ). list SFRJ br. do 151. 17/66 ). 55/65 ). Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva el. list SFRJ br. 7.

Povrede usled rušenja rova: Ako je zemljište peskovito ili se kopa rov dublje od 1m može doći do odronjavanja zemljišta i zatrpavanja rova i povrede radnika. da se poremeti javni saobraćaj ili druge javne službe ili da se životi susednih stanovnika i slučajnih prolaznika izlože opasnosti. Prilikom utovara doboša. Pri prekopavanju kolovoza postavljaju se znaci opreznosti i branici za sprečavanje saobraćaja. Ako iskopani rov ostaje preko noći raskopan postavljaju se na pogodnim mestima svetleći signali za upozorenje. Ako je to potrebno postaviti odgovarajuće prelaze za pešački i kolski promet.2 MERE ZAŠTITE KOD MONTAŽE KABLA . Da bi se sprečile štete i obezbedila sigurnost i zdravlje radnika preduzimaju se odgovarajuće tehničke i higijenske mere zaštite. b) Zaštita radnika pri polaganju kabla Ako se za prevoz kablova koristi obično terensko vozilo umesto specijialnog za prevoz kablova. Ukoliko postoji mogućnost pojavljivanja vode u rovu. Iz ovih razloga se pri ovakvom utovaru treba poslužiti rampom ili strmom ravni. Da bi se ovo izbeglo potrebno je da rukovodilac radova. u cilju sprečavanja saobraćajnih udesa. angažovati saobraćajnu policiju za regulisanje saobraćaja.TK postrojenja na području gradilišta. Utovar se ne sme vršiti na strmom terenu. Isto tako prilikom istovara užetom se reguliše spuštanje doboša niz strmu ravan. potrebno je preduzeti mere za njeno otklanjanje. treba da se vrši saglasno saobraćajnim propisima. kod koga su projekti. Osiguranje iskopanog rova. Radi zaštite radnika mora se izvršiti propisno podupiranje i razupiranje rova. pre početka kopanja obeleži na terenu mesto ukrštanja sa energetskim kablom. provuče se kroz osovinu doboša uže i nekoliko radnika sa vozila obezbeđuje da se doboš ne vrati nazad i povlačenjem pomaže utovar. Kada se radovi obavljaju na samoj saobraćajnici. a vozilo na ravnom terenu mora biti obezbeđeno od pokretanja. a da rad na ovom mestu izvodi specijalno kvalifikovan radnik. postoji opasnost da doboš isklizne i povredi radnike prilikom utovara i istovara. 7. Osim toga u mnogim slučajevima su sami radnici koji izvode radove izloženi životnoj opasnosti i uticajima štetnim po zdravlje. a) Zaštita radnika prilikom kopanja rova Prilikom kopanja rova postoji opasnost povrede radnika u sledećim slučajevima: Povrede usled dejstva visokog napona : Pri nepažljivom kopanju rova može se dogoditi da radnik alatom probije armaturu i omotač energetskog kabla i na taj način dođe u dodir sa visokim naponom.

primenjeno je posebno obezbeđenje. Zračenje ovih lasera nije vidljivo. koju u toku izvođenja radova prouzrokuju rovokopač. itd). Oštećenja vida koja nastaju na ovaj način su kumulativna što znači da se svakim izlaganjem očnog dna bespovratno uništi izvestan broj ćelija. MERE ZAŠTITE PRIRODE I ŽIVOTNE SREDINE Kod izgradnje optičkog kabla se radi o privremenom zauzimanju površina. kao i priključne optičke kablove prilikom merenja i ispitivanja. Međutim direktan upad laserskog zraka u oko može prouzrokovati oštećenje vida. izričito zabranjuje direktno gledanje u optičke konektore i vlakna. Time se ublažava posledica privremenog. a u zoni neposrednog kontakta sa postojećim stambenim objektima iskop rova vršiti ručno. kliženja. odnosno trajnog uništavanja vegetacije na pojasu širine iskopanog rova i širine radnog pojasa. kada se koristi kompresor. potrebno je upotrebu ovih mašina organizovati u periodu dana od 8 do 18 časova. Zbog smanjenja uticaja buke građevinskih mašina. kompresor. a na delovima trase gde je nagib veći. zato na uređajima i opremi gde može da dođe do neposrednog kontakta sa laserskim zračenjem treba da stoji upozoravajuća nalepnica sa obaveštenjem o mogućoj opasnosti. Sam optički kabl nije generator bilo kakvih uticaja koji bi u procesu eksploatacije mogli uticati na zdravlje ljudi. koje se posle izgradnje mogu u najvećoj meri privesti prethodnoj funkciji. 5. Potrebno je još ukazati na opasnosti koje mogu da nastupe zbog dejstva lasera. Posle iskopa rova i polaganja optičkog kabla rov se zatrpava zemljom iz iskopa. Organizacijom izvođenja radova može se eliminisati većina uticaja sa potencijalnim negativnim posledicama po životnu sredinu. a površina dovodi u prethodno stanje. Dimenzija rova je takva da se iskopom ne može bitno uticati na degradaciju tla ( erozije. nemogućnost direktnog pristupa izvoru svetlosti). .Kod uvlačenja kabla u cev uduvavanjem. uz opšte mere sigurnosti koje sprovode proizvođači uređaja (isključivanje pri prekidu vlakna. pneumatski čekić ili eventualno miniranje. Zbog toga se. nikada ne traba stajati naspram izlaza iz cevi kada se vrši otvaranje ventila za vazduh. U telekomunikacijama se koriste laseri male snage čije zračenje ne može izazvati opekotine.

00 0.00 96.00 15.00 1.00 250.00 13.00 342.00 Jed.00 16.00 2.00 12.00 4.00 1.5 CMAN G652D UKUPNO KABL OPTIČKI SPOJNICE OPTIČKE SA PRIBOROM PIGTAIL SM 9/125 CS/PC 1.00 15.50 10.0 0 5.00 0.317.821.00 2. NAZIV MATERIJALA / POZICIJA RADOVA 1 2 KABL OPTIČKI Kabl optički TO SM 03 (12x8)xIIx0.50 1.50 6.125.0 0 1.4x3.50 310.6.00 735.500.00 3.00 .00 m3 m3 m3 24.650.0 0 8.00 70.00 120.50 4.5m Cevčice za zaštitu spoja(12 kom/pak) UKUPNO SPOJNICE OPTIČKE SA PRIBOROM ROV I KABLOVSKA KANALIZACIJA PVC cev fi 110mm / 6m PE cev fi 100 mm 3 Cev PE 40 mm 4 5 Spojnica za PE cevi fi 40 mm FeZn cev fi 76 mm Betonski stubić za označavanje trase i nastavaka PVC traka za identifikaciju trase sa metalnim elementom UKUPNO ROV I KABLOVSKA KANALIZACIJA UKUPNO KABLOVI I MATERIJAL GRAĐEVINSKI MATERIJAL Pesak Šljunak Beton MB-20 GRAĐEVINSKI MATERIJAL RADOVI PRIPREMNI RADOVI Trasiranje 1 1 2 6 7 1 2 3 1 Jed mer e Ukupn o količin a m 2.N34 R.00 kom m m kom m kom m 23.b .90 5.00 22.258.15 375.50 10.10 250.50 12.45 4.500.035.035. cena (euro) Ukupna vrednost (euro) 528.00 m 2.00 8.500.50 180.00 kom pak 96.00 5.00 28.125.00 432.0 0.00 240. PREDMER I PREDRAČUN PREDMER I PREDRAČUN radova i materijala na izgradnji privodnog OK za Velika Plana .

50 2.000.00 12. po liniji u trotoaru Rušenje asfaltnog/betonskog kolovoza Rušenje asfaltnog /betonskog trotoara UKUPNO RUŠENJE ASFALTNIH/BETONSKIH POVRŠINA OPRAVKA RUŠENIH POVRŠINA Betoniranje kolovoza betonom MB-20.00 12.938.00 10.00 250.00 750.00 10.25 385.00 m 1.00 0.00 m m 135.130.0 1 2 3 4 1 2 1 2 3 4 1 2 3 4 5 6 7 8 UKUPNO PRIPREMNI RADOVI RUŠENJE ASFALTNIH/BEOTNSKIH POVRŠINA Sečenje asfalta/betona.00 15.00 600.0 0 0.95 4.50 52.808.000. STUBIĆA.00 m 2.00 720.00 0. ŠTITNIKA I IZRADA PRELAZA 3.980. po liniji u kolovozu Sečenje asfalta/betona. STUBIĆA.00 m2 50. TRAKE.00 975.00 m m m2 m2 Izrada prelaza ispod puteva bušenjem i utiskivanjem po jedne PE/PVC cevi fi 100mm sa pripremnim radovima Podbušivanje ispod površina širine preko 6m bez ugradnje zaštitne cevi sa pripremnim radovima Podbušivanje ispod površina širine do 6m bez ugradnje zaštitne cevi sa pripremnim radovima Postavljanje betonskog stubića za obeležavanje trase kabla UKUPNO POLAGANJE CEVI.00 m 60.0 m u zemlji do III kategorije Zatrpavanje rova peskom sa nabijanjem Zatrpavanje rova dimenzija 0. TRAKE.75 .776.00 25.00 2.75 1.630.00 101. peska i sljunka u slojevima UKUPNO ZEMLJANI RADOVI POLAGANJE CEVI.00 700.00 7.00 m2 25.35 693.4x1.00 100.00 10.0 m sa nabijanjem zemlje. d=20 cm sa prethodnom izradom tampona od šljunka d = 10 cm Izrada betonske podloge u trotoaru betonom MB 20. ŠTITNIKA I IZRADA PRELAZA 250.00 m 250.00 200.00 kom 15.4x1.50 1.50 m 1.00 15.00 17.00 40.0 m u zemlji do III kategorije Mašinski iskop rova dimenzije 0.00 m m3 500.00 m 15.00 9.00 m 60.000.00 225.0 0 1.130.4x1.00 225.00 850.00 3.00 50.50 2. d=8 cm sa prethodnom izradom tampona od šljunka d=10 cm UKUPNO OPRAVKA RUŠENIH POVRŠINA ZEMLJANI RADOVI Ručni iskop rova dimenzije 0.00 3.00 385.50 Polaganje 1 PE cevi fi 40 mm u iskopan rov Polaganje 1 PE/PVC cevi prečnika fi 110 mm u iskopan rov Uvlačenje 1 PE cevi fi 40 mm u slobodnu cev Montaža FeZn cevi fi 76 mm po zidu ili parapetu mosta sa fiksiranjem šelnom 200.0 0 2.00 2.

00 864.00 kom 1.00 kom 1.50 7.00 kom 8.00 kom 1.obračun po opto cevčici Završetak opto kabla na optičkom razdelniku ili završnoj kutiji .00 m 550.00 3.00 195.00 45.00 195.00 220.po opto vlaknu UKUPNO MONTAŽNI RADOVI OPTO ELEKTRIČNA MERENJA Električna merenja pre polaganja na optičkom kablu kapaciteta: 96 vlakna Električna merenja posle polaganja na optičkom kablu kapaciteta: 96 vlakna Električna merenja prilikom izrade nastavka na optičkom kablu kapaciteta: 96 vlakna kom 1.06 118.50 m 2.100.00 14.00 9.30 Izrada nastavka na optičkom kablu (bez iskopa proširenja.00 1.1 1 2 3 4 5 6 POSEBNI GRADJEVINSKI RADOVI Iskop i zatrpavanje proširenja za izradu nastavka na PE cevima u zemlji do III kategorije UKUPNO POSEBNI GRAĐEVINSKI RADOVI POLAGANJE OPTO KABLA I PE CEVI Polaganje PVC trake sa metalnim elementom za detekciju trase u iskopani rov Uvlačenje PVC trake sa metalnom trakom 10x0. montaže betonskih ploča I formiranja kabla) kapaciteta: 1 2 3 4 1 2 3 96 optičkih vlakana (u saobraćaju) Montaža "PIGTAIL"-a od 1.80 m kom 520.00 2.50 144.00 750.00 kom 2.1 mm za detekciju trase u cev Montaža spojnice za optičke cevi fi 40 mm Ugradnja optičkog kabla u cev položenu u rov kapaciteta: 96 vlakana Ugradnja optičkog kabla u cev položenu na prelazu kapaciteta: 96 vlakana Obeležavanje optičkog kabla sa isporukom pločice UKUPNO POLAGANJE OPTO KABLA I PE CEVI MONTAŽNI RADOVI kom 5.00 4.10 2.980.00 kom 96.00 kom 96.00 .100.00 m 1.00 195.50 36.00 9.5m sa FC/PC ili SC/APC konektorom i adapterom za konektor u kutiju ili razdelnik Formiranje rezerve i izrada završetaka na opto kablu ispred optičkog razdelnika ili završne kutije .00 220.00 1.00 750.20 660.00 2.00 0.0 0 1.00 5.90 52.794.00 45.952.0 0 0.00 195.00 1.

0 0 0.875.844.650.500.00 1.16 UKUPNO RADOVI 35.00 kom 1.056.4 Završna električna merenja na optičkom kablu kapaciteta: 96 optičkih vlakana kom 1.71 OSTALE USLUGE 1 2 3 4 5 Izrada Glavnog projekta.00 150. dozvola i saglasnosti Geodetska snimanja sa kartiranjem Opravka asfaltno/betonskih površina Provera sabijenosti tla Izrada eleborata i postavljanje putne signalizacije UKUPNO USLUGE DRUGIH 10. Teh.500.500.0 0 75.084.30 795.00 13.55 25.00 250. kontrola i kontrola Zaštite na radu sa pribavljanjem potrebnih taksi.00 UKUPNO BEZ PDV-A: 58.000.215.00 0.0 0 UKUPNO OPTO ELEKTRIČNA MERENJA OSTALI TROŠKOVI 1 2 3 Izrada tehničke dokumentacije izvedenog stanja za optičke kablove komplet (građevinski i montažni radovi) Transportni troškovi i organizacija gradilišta Utovar i odvoz viška zemlje i ostalog materijala UKUPNO OSTALI TROŠKOVI m % m3 1.821.317.16 42.00 35.650.00 1.00 REKAPITULACIJA KABLOVI I MATERIJAL GRAĐEVINSKI MATERIJAL RADOVI Ukupna vrednost (еuro) 8.110.00 2.00 250.00 2.00 150. pribavljanje kopije plana vodova.00 m m2 kom 2.7 OSTALE USLUGE 13.056.00 336.00 3.00 1.00 8.650.00 1.375.00 4.7 .00 1.

10. 7. Uputstvo o obimu ispitivanja pri preuzimanju telekomunikacionih kablova sa optičkim vlaknima (PTT vesnik. 9. 27/90). 4/89 i 32/92). br. 23/87 i 6/91). 2. Uputstvo o polaganju međumesnih kablova po mostovima. Uputstvo o planiranju optičkih kablovskih deonica i sistema prenosa (PTT vesnik. 8. br. Uputstvo o merenju optičkih karakteristika i karakteristika prenosa optičkih vlakana (PTT vesnik. 21/87 i 22/87). 6. . TU za osnovnu regeneratorsku deonicu telekomunikacionog kabla sa optičkim vlaknima (PTT vesnik. 12/88). br. br. 14/88). br. 5. 23/86). 12. br. br. Uputstvo o polaganju i montaži optičkih kablova (PTT vesnik. br. 13/88 i 16/92). Uputstvo o merenjima na telekomunikacionim linijama sa optičkim kablovima (PTT vesnik. 4. br. TU za završne telekomunikacione kablove sa jednim optičkim vlaknom (PTT vesnik. br. 11. 3. 4/89). br. 12/91). TU za telekomunikacione kablove sa optičkim vlaknima bez metalnih elemenata (PTT vesnik. br. 25/87). 4/89).LITERATURA: 1. TU za spojnice za nastavljanje telekomunikacionih kablova sa optičkim vlaknima (PTT vesnik. TU za polietilenske cevi malog prečnika za kablovsku kanalizaciju (PTT vesnik. TU za telekomunikacione kablove sa monomodnim optičkim vlaknima (PTT vesnik. preko vodotoka i kanala (PTT vesnik.

14. 64/10-odluka US i 24/11). Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. Preporuka L. 44/03 i 36/06). 19. 17. br. Uputstvo o tehničkoj evidenciji međumesnih i spojnih telekomunikacionih linija sa optičkim kablovima (PTT vesnik. Tehnički uslovi za konektore za monomodna optička vlakna (PTT vesnik.glasnik RS 101/05). br. 21. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. br. 3/99 i 8-9/05). Tehnički uslovi za traku za označavanje podzemnih telekomunikacionih kablova (PTT vesnik. 81/09-ispravka.glasnik RS. 13/01) 18. 23/86). 23. 24/97).glasnik RS. 72/09. Generalni plan telefonske mreže (PTT vesnik. Zakon o telekomunikacijama (Sl. br. Tehnički uslovi za nastavljanje optičkih kablova (PTT vesnik. 35 (izdanje 10/98). br. 22.13. 27/93). 20. 15. Izmene i dopune tehničkih uslova za telekomunikacione kablove sa monomodnim optičkim vlaknima (PTT vesnik. . 16. 7-8/04). br. 652D (izdanje 06/05). Preporuka ITU-T G.