Univerzitet u Beogradu

Elektrotehnicki fakultet

Seminarski rad iz predmeta:

Osnovi telekomunikacija
Tema: Prenos digitalnog signala u osnovnom opsegu kroz realne
kanale

Profesor: Student:
Br.indeksa:

U Kosovskoj Mitrovici

01.02.2016.
Contents
Prenos digitalnih signala u osnovnom opsegu ................................................................................ 3
Intersimbolska interferencija (ISI) .............................................................................................. 4
Idealni sistem prenosa ................................................................................................................. 6
Prvi i drugi nikvistov kriterijum .................................................................................................. 6
Kontrolisana ISI- duobinarni prenos ........................................................................................... 7
Širokopojasni prenos: .................................................................................................................. 8
Povećanje performansi propusnog opsega .................................................................................. 8
Literatura: ...................................................................................................................................... 11

2
Prenos digitalnih signala u osnovnom opsegu

Sistemi koji rade u osnovnom opsegu prenose digitalne signale preko jedne frekvencije. Signali
teku u obliku pojedinačnih električnih ili svetlosnih impulsa. Naslici je prikazan prenos u
osnovnom opsegu dvosmemog digitalnog talasa.

Kod ove vrste pre­nosa se čitav komunikacijski kapacitet kanala koristi za prenos samo jednog
signala. Digitalni signal koristi kompletan propusni opseg kabla, a to je jedan kanal. Termin
pro-pusni opseg (engl. bandwidth) se odnosi na kapacitet prenosa podataka, odnosno brzinu
prenosa u sistemu digitalnih komunikacija koja se izražava u bitovima po sekundi (bps).

Prenos u osnovnom opsegu često se naziva impulsna amplitudska modulacija (PAM - Pulse
Amplitude Modulation), jer se elementarnom impulsu, koji se prenosi u signalizacionom
intervalu T, dodeljuju različite diskretne vrednosti amplituda.

Telekomunikacioni sistem je sistem koji obuhvata sve sklopove neophodne za realizaciju

prenosa poruka na daljinu.

Za svaki sistem mogu se uočiti ulazni ili pobudni signali (pobude), ( ), ( ),..... ( ) 1 2 x t x t x t N i
izlazni signali (odzivi), ( ), ( ),..... ( ) 1 2 y t y t y t K . Sistem je potpuno definisan ako je poznata
zavisnost svakog odziva od pobudnih signala. U ovom kursu izučavaju se uglavnom sistemi sa
jednom pobudom i jednim odzivom. Kod takvih sistema je N = K =1, a zavisnost je obično data
u obliku:

y(t) = Κ[ ] x(t) ,

gde Κ označava funkcionalnu zavisnost, ili operator i opisuje kako funkcioniše sistem.

Prema tipu zavisnosti izlaznog od ulaznog signala, sistemi se dele na linearne i nelinearne, a
svaki od njih na inercijalne (sa memorijom) i neinercijalne (bez memorije). Sistemi sa
memorijom imaju osobinu da im vrednost odziva u svakom trenutku zavisi od vrednosti pobude
u posmatranom trenutku i ranijim trenucima (koji su prethodili posmatranom).

H ( f ) T , ) H ( f C i ) H ( f R predstavljaju funkcije prenosa predajnog filtra, kanala i prijemnog

filtra, respektivno. Predajni filtar uobliči signal i prilagodi ga kanalu, a uloga prijemnog filtra se
odnosi na smanjenje uticaja šuma i smetnji. Signal u tački B, na ulazu sistema ima oblik:

3
a u tački C:

pri čemu je H(T) uskopojasni impulsni odziv predajnog filtra.. U tački D, ispred odlučivača signal
je:

gde je n(t) uskopojasni šum na izlazu prijemnog filtra, a h(t) je impulsni odziv sistema čija je
Furijeova transformacija oblika:

Usled ograničenog propusnog opsega i izobličenja tokom prenosa doći će do intersimbolske

interferencije koja zajedno sa šumom može da prouzrokuje greške u prenosu.

Intersimbolska interferencija (ISI)

Pošto je sistem linearan borbu protiv šuma i ISI posmatraćemo odvojeno.Odlučivač odlučuje o
simbolu ak na osnovu odbirka primljenog digitalnog signala sD(t) uzetog u trenutku kT, prikazan
je na slici. Pretpostavlja se ispravan rad ekstraktora takta, tj. sinhron prenos.

4
Gde je:

posledica je izobličenja elementarnog impulsa i naziva se intersimbolska interferencija (ISI). Za

odbirak u kT = 0, ISI je:

Varijansa ISI je:

5
Idealni sistem prenosa

Za digitalni signal čiji se simboli prenose u ritmu digitalnog takta T, idealni sistem minimalnog
propusnog opsega zadovoljava sledeće uslove:

Prvi i drugi nikvistov kriterijum

Prvi Nikvistov kriterijum (I NK) odnosi se na prenos digitalnih signala, kod kojih se odluka na
prijemu donosi na osnovu amplitude odbiraka uzetih na sredini svakog signalizacionog intervala.
Njegova formulacija u vremenskom domenu glasi:

6
Kontrolisana ISI- duobinarni prenos

Ovo je tehnika koja se bazira na II NK i omogućava udvostručavanje brzine signaliziranja u

odnosu na Nikvistovu brzinu u sistemu koji ne zadovoljava uslov idealnog prenosa, uz
kontrolisanu ISI.

Ako se odabiranje signala, koji predstavlja odziv na signal poslat u trenutku kT (tačka B sistema
na slici, izvrši u trenutku t kT T = − 2 , u tački D dobija se:

7
Širokopojasni prenos:

Širokopojasni sistemi rade na principu analognih signala i opsega frekvencija. Kod analognog
prenosa signali su neprekidni i nisu pojedinačni. Signali kroz fizički medijum teku u obliku
elektromagnetnih ili optičkih talasa. Prenos u širokom opsegu je jednosmeran po jednom kanalu.
Na slici je prikazan prenos signala u širokom opsegu.

Ukoliko je širina propusnog opsega dovoljna, jedan kabl može da posluži za istovremeni prenos
više sistema analognih signala, recimo za prenos kablovske televizije ili mrežni prenos. Svakom
prenosnom sistemu dodeljen je deo ukupnog prenosnog opsega. Svi uređaji po­vezani određenim
prenosnim sistemom, kao na primer računari u LAN-u, moraju biti po­dešeni tako da koriste
samo frekvencije koje su unutar dodeljenog dela ukupnog opsega.

U širokopojasnom prenosu signali se kreću jednosmerno, tako da je neophodno da pos­toje dva

različita puta za podatke da bi signali mogli da stignu do svih uređaja. Postoje dva uobičajena
načina da se ovo postigne:

Ukupan propusni opseg može da se podeli na dva kanala sa različitim frekvencijama. U takvoj
situaciji jedan kanal se koristi za slanje signala, a drugi za prijem.

Korišćenjem dvostrukih kablova u širokopojasnom prenosu. Svaki uređaj je tada pove­zan sa

dvostrukim kablom, tako da se jedan provodnik koristi za prijem, a drugi za slanje podataka.

Povećanje performansi propusnog opsega

Fizički rast mreža i povećanje saobraćaja u njima dovodi do neophodnosti povećanja br­zine
prenosa informacija. Maksimalnim korišćenjem određenog kanala razmenjujemo veću količinu
podataka u kraćem vremenu.

Najjednostavniji oblik prenosa informacija ili podataka naziva se simpleks. U ovom slučaju,
podaci se šalju samo u jednom smeru, od predajnika ka prijemniku. Primeri simpleksnog prenosa
su radio i televi-zijski prenosi.

8
Kod simpleksnog prenosa, problemi do kojih dođe za vreme prenosa ne mogu da se otkriju i
otklone. Oni koji šalju podatke na ovaj način čak ne mogu da budu sigurni ni u to da li su ti
podaci uopšte primljeni.

U sledećem nivou prenosa podataka, koji se naziva poludupleksni prenos (engl. half-duplex
transmission), podaci mogu da se šalju u oba smera, ali ne istovremeno. Primeri ovakve
komunikacije su kratkotalasne radio stanice i toki-voki.

Kod poludupleksne komunikacije moguće je otkrivanje grešaka i zahtev da se vrate podaci koji
su oštećeni u prenosu. Skoro sve komunikacije modemom su poludupleksne. Krstarenje po
World Wide Webu je forma poludupleksne komuni­kacije. Vi pošaljete zahtev za određenu Web
stranicu, a zatim čekate da vam se ona pošalje.

Najefikasniji metod prenosa podataka je korišćenje punog dupleksnog prenosa (engl. full-duplex
transmission). U ovom slučaju, podaci mogu istovremeno da se prenose u oba smera, a dobar
primer ove vrste predstavljaju kablovske veze koje mogu da se koriste za prijem TV kanala,
telefonske veze i veze sa Internetom. Telefon je, takođe, primer ure­đaja koji radi na principu
punog dupleksnog prenosa, oba sagovornika mogu da pričaju istovremeno.

9
Modemi su poludupleksni uređaji, što znači da, ili šalju poda­tke, ili ih primaju, neprekidno
prelazeći iz jednog režima rada u drugi. Moguće je napra­viti punu dupleksnu modemsku vezu
korišćenjem dva modema i dve telefonske linije. Jedini zahtev je da oba računara budu povezana
i na odgovarajući način podešena za ovu vrstu komunikacije.

10
Literatura:

http://www.konides.ag.rs/mreze/04-Kablovi/prenos_signala.html

http://www.ktios.net/stari/images/stories/clanovi_katedre/cedomir_stefanovic/ODT/06%20Preno
s%20u%20osnovnom%20opsegu.pdf

11