irokopojasni link dostupan svima

Sadraj:

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

Sadra
.................................................................................................................................................................
Izvrni rezime..........................................................................................................................................
1. Najbolja mogua veza u svakom trenutku - perspektiva krajnjih korisnika.........................................
2. Pregled pristupnih mrea.....................................................................................................................
3. Struna znanja Nokia Siemens Networks u oblasti kablovskih i beinih internet tehnologija.............
3.1 Portofolio beine tehnologije.......................................................................................................
3.1.1 3GPP irokopojasni link (HSPA, I HSPA, LTE, EDGE)........................................................
3.1.2 IEEE 802.16 WiMAX irokopojasni link................................................................................
3.1.3 Ostale radio tehnologije iz Nokia Siemens Networks.............................................................
3.1.4 CDMA 2000 Data Evolution..................................................................................................
3.1.5 Mobilni terminali ta je potrebno da bi tehnologija bila uspena ..........................................
3.1.6 Izazov postupka backhauling kod beine tehnologije..........................................................
3.2 Portofolio kablovske tehnologije ................................................................................................
3.2.1 Digital Subscriber Line (DSL) digitalna pretplatnika linija...............................................
3.2.2 Optiki internet......................................................................................................................
3.2.2.1Pasivne optike mree (Pasive Optical Networks) (PON).................................................
3.2.2.2 Umreeni Eternet pristup.................................................................................................
3.2.3 Pristupno izvorite koje prua vie vrsta usloga (Multi Service Access Node) (MSAN).........
3.2.4 Kablovska TV........................................................................................................................
3.2.5 Povezivanje u gradovima.......................................................................................................
3.3 irokopojasni link i fiksno mobilna konvergencija (FMC)..........................................................
4 Kako izabrati svoju irokopojasnu strategiju?.....................................................................................
4.1 Poslovno okruenje i vrste mrenog operatera.............................................................................
4.2 Koja je najbolja tehnologija za vas?.............................................................................................
5 Skraenice..........................................................................................................................................

Izvrni rezime

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

Industriju komunikacija oekuju velike mogunosti u narednim godinama, odnosno

istorijska prilika da veinu sveta poveu koristei beinu i kablovsku tehnologiju.
Predvidjamo da e do 2015. godine pet milijardi ljudi biti povezano na ovaj nain, da e
veina svetskog stanovnitva biti stalno na internetu i imati irokopojasni pristup.
irokopojasne konekcije bie dostupne gotovo u svim delovima sveta, irom razvijenih i
naprednih trita. Kablovska usluga ve postoji u oko milijardu domainstava, dok je putem
mobilne mree povezano skoro tri milijarde pretplatnika, sa raznovrsnim mogunostima koje
imaju u svojoj ponudi pravu irokopojasnu konekciju. Medjutim, da bi se istinska
irokopojasna konekcija ponudila broju od pet milijardi korisnika, trebalo bi omoguiti vei
pristup beinoj komunikaciji i nove kablovske instalacije poboljane performanse.
Kablovska usluga belei veu stopu korienja od beine. Broj korisnika kablovske
usluge je 30 puta vei od broja korisnika beine usluge, i obe vrste usluge se razvijaju i
menjaju na gotovo isti nain. Aplikacije poput IPTV zahtevaju vee brzine prenosa podataka
koje su toliko velike da ih jedino kablovska reenja mogu zadovoljiti. Meutim, beina
komunikacija moe da omogui veinu ostalih usluga, ukljuujui i mobilne TV e malih
ekrana.
Sadanji kablovski operateri tradicionalno koriste nasleene bakarne instalacije kako
bi svojim korisnicima ponudili irokopojasne usluge sa DSL-om. Sama injenica da krajnji
korisnici zahtevaju sve bri transfer podataka dovodi do toga da se kabl mora dovesti to
blie pretplatnicima, tako da se on moe dovesti do ulice ili do same zgrade, i konano do
samog stana ili kue, odnosno ovo se skraenicama moe izraziti kao FTTC, FTTB i FTTH.
U svakom sluaju, aplikacije koje zahtevaju ovakav nain prenosa podataka, kao to su
televizija visoke definicije ili korporacijske konekcije, utiu na to da operateri to vie i bre
usavravaju i modernizuju svoje kablovske mree.
Beine tehnologije, ipak, imaju veliku prednost nad kablovskim one nude pristup
svom sopstvenom modemu bez obzira gde se korisnik nalazi. To predstavlja pravu aroliju za
one korisnike koji su stalno u pokretu. Osim toga, ukoliko u nekom kraju nema kablovske
infrastrukture, onda se konekcija moe ostvariti beinim putem i to po ceni koja je znatno
manja od cene postavljanja novih kablovskih instalacija.Beini modem je jedna istinski
privlana opcija kako za korisnike koji ive u gusto naseljenim urbanim oblastima tako i za
one koji stanuju u ne tako gusto naseljenim ruralnim krajevima.
Ovaj rad se bavi beinim i kablovskim tehnologijama kao i time kako e se one
razvijati u budunosti. Beina tehnologija je na pragu da dostigne brzinu transfera od jednog
megabita u sekundi pa sve do vie od 100 megabita u sekundi, to e sve znatno uticati na
poveanje efikasnosti prilikom protoka i prenosa podataka.
Ovaj rad opisuje koliko prostora irokopojasne beine tehnologije mogu osvojiti i
daje pregled trenutnih i buduih kablovskih tehnologija. Rad takodje objanjava kako
poveati transfer preko DSL tehnologije i kako primeniti optiku mreu radi poveanja
brzine protoka informacija na vie od jednog gigabita u sekundi.

1. Najbolja mogua veza u svakom trenutku perspektiva

krajnjih korisnika
3

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

Kablovska komunikacija je poetkom 20. veka oznaila poetak jedne nove ere
komunikacija koje se nastavila razvojem beine komunikacije tokom poslednje decenije 20.
veka. Istovremeno, revolucionarni razvoj interneta dovodi do potpune promene radnih navika
i naina ivota velikog broja ljudi u svetu.
Tako se deava da je po prvi put u istoriji mogue da privatni i poslovni korisnici
imaju neogranien pristup kako informacijama tako i zabavnim sadrajima iz svih delova
sveta. Korisnici koriste sve ove tehnologije kako bi ostali stalno povezani na poslu, u
slobodno vreme, svuda, bilo kada. Biti u svakom trenutku konektovan je postala mantra
velikog broja ljudi.
Tehnologije i usluge su postale izuzetno sloene, a time i zahtevnije prema krajnjim
korisnicima a takodje i prema provajderima i operaterima.Korisnici se svakodnevno susreu
sa ogromnim brojem usluga i raznoraznih spravica koje im to omoguavaju. Koju uslugu
mogu dobiti na kom ureaju? Da li su mi potrebni drugi nalog i lozinka? Gde i kada tu
uslugu mogu koristiti? Kod kue, napolju, u inostranstvu? I konano, koliko to kota?
Iz perspektive krajnjih korisnika moe se rei da upotreba ovih usluga predstavlja
jedan sloen problem koji ih primorava da razmotre sve opcije i mogunosti ta, kada, gde,
kako i koliko kota:

Kako korisnici vide sve faktore koji utiu na pristup irokopojasnom linku
Razmatranja

Opcije

koja vrsta usluge

Glasovne poruke, prenos podataka, zabavni

sadraji;
Isporuka: sa ureaja korisnika, direktna
isporuka (peer - to - peer);
Tip: Personalizovan, ve na lageru;
ugraeni program usluge,
trostruki/etvorostruki paketi.

elje
Sloboda izbora,
Fleskibilnost.

kod kue

Ureaji: mobilni telefon, POTS/ISDN

telefon, laptop/desktop kamere, TV
i slino.

Sve vrste usloga koje su

dostupne na
najprikladnijim
ureajima sa
najmanjom pretplatom.

u kancelariji

Mobilni telefon, desktop telefon,

laptop/desktop raunar, korporacijska IT
mrea.

Visoka pouzdanost,
sigurnost i
performance
osnovnih IT alatki.

napolju

vrsta korisnikog
iskustva (performansa)

Upotreba linih ureaja (kao to su

telefon, PDA, noutbuk);
Na mestima sa neigranienim pristupom
internet, u kolima, vozu, avionu, u
etnji, na udaljenim lokacijama, u
zatvorenom i otvorenom prostoru.
Brzina prenosa podataka, usporavanje,
prednosti za korisnike, pouzdanost i

Neogranien pristup
glavnim uslugama
pomou to manjeg
broja ureaja.
Brzina i jednostavna
upotreba.
4

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

sigurnost.
po kojoj ceni

Osnovna cena, cena po minutima, paketi

usloga, flat paketi, transparentnost cena.

Niske, transparentne
cene koje se mogu
kontrolisati.

Idealno reenje bi bilo kada bi se korisnicima omoguilo da uvek koriste najbolje

usluge sa najboljim pristupom internetu uz to je mogue manje opreme.
Iako potranja za uslugama zavisi od odreenog trita, mogu se izdvojiti tri glavne
grupe. Prvo, to su usluge vezane za glasovne vrste komunikacije, tradicionalni vid
komunikacija. Drugu grupu ine usluge prenosa podataka, kao to je pristup internetu velike
brzine. Konano, postoji sve vea potranja na tritu za aplikacijama zabavnog sadraja koje
se mogu dobiti preko interneta, kao to su video na zahtev, premotavanje programa unazad,
interaktivna televizija.
Kako broj usluga koje se nude stalno raste a one su sve raznovrsnije, tako se
poveava i broj korisnika irokopojasnog linka a takoe i njihovi zahtevi u pogledu kvaliteta
tih usluga. Moemo navesti samo neke primere kao to su prenos programa preko velikog
broja televizijskih kanala visoke definicije, video snimci visokog kvaliteta, kao i video
komunikacija. Evidentan je sve vei razvoj novih usluga iz oblasti zabave, kao to je
virtualni svet igrica, u kome igrai postaju virtualne linosti iz igre. Biznis pretplatnicima su
potrebne VPN (virtualna privatna mrea) usluge razne vrste, video konferencija i bekap
servera kompanije.
Osim toga, korisnici ele da sve ove usluge koje se dobijaju preko interneta imaju i na
mobilnom telefonu. U elji da ostanu uvek konektovani, korisnici ele da imaju pristup
razliitim sadrajima gde god da se nalaze. I mada su potranja za irokopojasnim linkom i
kvalitet ove usluge u porastu, osea se pad u zaradi od korisnika. Pretplatnici nerado
izdvajaju vie para za jai irokopojasni link boljeg kvaliteta, ali zato operateri moraju vie
da uloe u nove mree kako bi spreili da doe do neke zbrke. Ovakav potez bi trebalo da
uspostavi ravnoteu. Operateri moraju da to vie smanje operativne trokove i da izaberu
prave tehnologije pomou kojih mogu da naprave konvergentne mree kako bi preko
irokopojasnog linka i mobilnih ureaja penosili odreene sadraje i aplikacije. Ova
ravnotea se moe postii uspostavljanjem interfejsa izmeu pretplatnika i glavne mree pristupna mrea.

2. Pregled pristupnih mrea

5

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

Pristupne mree povezuju ureaje krajnjih korisnika sa sadrajima i aplikacijama

njihovih provajdera. One pokrivaju prvu etapu (first-mile access) do pretplatnika i jo jednu
(second-mile access) u kojoj se kontrolie saobraaj podataka i gde se nalaze i distribuiraju
razliite vrste usluga (prim.prev. ovo znate, ali samo da dodam: u IT reniku first-mile
access ili first-kilometre access za pretplatnika je u stvari last-mile access za provajdera)
Prvih kilometar i po, odnosno prva etapa, povezuje fiksni ili mobilni terminal
pretplatnika sa prvom pristupnom, baznom stanicom, kao na primer DSLAM, ili neto slino
tome, i dovodi do korisnika irokopojasni link. Transport se za mobilne telefone vri preko
radio interfejsa, ili prosto kroz vazduh. Kod kablovskog interneta, koriste se naravno bakarni
ili optiki kablovi. Nekoliko stvari odreuje koliki e biti maksimalni irokopojasni link po
pretplatniku broj pretplatnika povezanih na pristupnu mreu, udaljenost terminala
pretplatnika od pristupne take, kao i sredina kroz koju se vri prenos i njena transmisiona
frekvencija. Tehnologije pristupa prve milje (First-mile access) dovode irokopojasni link i
distribuiraju usluge i aplikacije do svakog pretplatnika pojedinano.
Pristup druge milje (The second mile) sadri nekoliko pristupnih taaka, odnosno
vorova, prve milje koje povezuje sa glavnom mreom (core network), a ceo proces se zove
backhauling. Pristupni vorovi se mogu prikupiti korienjem nekoliko vrsta tehnologija.
Kod savremenih mrea, najvie se koristi Eternet protokol a podaci se prenose preko
otptikog kabla. Dosta se koriste i Legacy aggregation technologies, kao to su ATM i TDMbaziran SDH i platforme koje omoguavaju veliki broj usluga, kao i beine mikrotalasne
radio tehnologije. Agregacijske mree moraju da budu u skladu sa utvrenim standardima
(carrier-grade standards), to znai da moraju da budu izuzetno pouzdane i dostupne i da
podravaju razliite usluge. One moraju da vrlo efikasno i za prihvatljivu cenu prenose
podatke do i od pristupnih vorova. Osim toga, moraju da podravaju razliite vrste tarifnih
paketa, kao to su tarifa prema protoku ili flet paket tarifa.
Danas se kao reenje za poslednjih nekoliko metara u stambenim zgradama koristi
kombinacija first-mile kablovskog i last-mile beinog interneta kako bi se povezali
kablovski DSL i beini terminali sa kunim ureajima. Reenja lokalnog pristupa tako
produuje pristup kablovskih linija opremi za beini internet krajnjih korisnika. Slika broj 1
pokazuje osnovne elemente internet mree mobilni ili fiksni terminali krajnjih korisnika,
beine bazne stanice,kablovski first-mile vorovi, agregacijske mree i paket glavne mree
(core network). Slika pri vrhu pokazuje gde se beina reenja najbolje mogu uklopiti; ispod
je prikazano gde je bolje sprovesti kablovski internet. Izmeu ova dva primera prikazano je
ta bi to znailo za krajnje korisnike, odnosno kako bi to za njih izgledalo u sluaju da imaju
kablovsku i beinu uslugu.
Naredna poglavlja detaljno opisuju razne vrste pristupnih tehnologija.

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

Slika 1:Prikaz irokopojasnog linka

3. Struna znanja Nokia Siemens Networks

kablovskih i beinih internet tehnologija

oblasti

Nokia Siemens Networks nudi jedan potpun i sveobuhvatan portfolio o kablovskom i

beinom internetu koji moe da udovolji zahtevima raznovrsnih krajnjih korisnika i trita.
Naredna poglavlja opisuju ove zahteve.
3.1 Portfolio beine tehnologije
Licencirani spektar predstavlja vrlo vano preimustvo koje imaju mobilni operateri
to je manja frekvencija (veliina mobilnog telefona) i to je vei opseg (kapacitet mobilnog
telefona), to je vea vrednost. Upareni spektar koji opsluuje Frequency Division Duplex
(FDD) tehnologija ini najvei deo licenciranog spektra danas. Time je Division Duplex
transmisija (TDD) dovoljna za opseg od 2.5 GHz i 3.5 GHz, a aplink i daunlink dele isti
spektar. Da bi se dostupan spektar najboje iskoristio potrebne su radio tehnologije za FDD i
TDD opseg.
Mobilnim operaterima sa UMTS i/ili GSM opsegom potrebna je irokopojasna
tehnologija za FDD spektar. Prema Nokia Siemens Networks, osnovno globalno reenje je
HSPA tehnologija i njen razvoj do LTE, i Mobile WiMAX 802.16e je tehnologija
predodreena da postane TDD tehnologija za opsege od 2.5 GHz i 3.5 GHz.
Prostor pokriven beinim internetom je vana kategorija jer odreuje koliki e biti
broj baznih stanica, koliko e investicija kotati i kakav e biti kvalitet internet veze unutra.
Slika broj 2 prikazuje kako oblast koju pokriva jedna bazna stanica ima ulogu u rasporedu
frekvencija u jednom predrau. Ovaj grafikon prikazuje dva sluaja samo spoljanji i
7

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

unutranji gubitak prenosa podataka od 15 dB. Treba obratiti panju na injenicu da je

potrebno rasporediti etiri puta vie sajtova pri frekvenciji od 2 GHz nego li pri frekvenciji
od 1 GHz, a deset puta vie pri frekvenciji od 3.5 GHz. Imajui u vidu trokove, poeljno je
primenjivati radio tehnologije na niim frekvencijama. Meutim, loe je to nie frekvencije
imaju manji irokopojasni kapacitet. Znai, najbolje reenje je kombinacija nie frekvencije
da bi se pokrilo to vee podruje i vie frekvencije da bi se stvorio to vei kapacitet.
Antene koje pretplatnik postavi napolju mogu znatno poveati pokrivenost internetom.

Slika 2: Uloga prostora pokrivenog jednom baznom stanicom pri rasporedu frekvencija
Vano: Pokrivenost zavisi i od uslova okoline kao i od neophodnog broja bitova u sekundi

3.1.1

3GPP irokopojasni link (HSPA, I-HSPA, LTE, EDGE)

The High-Speed Downlink Packet Access (HSDPA)air interface Paket velike brzine
prenosa podataka ka korisnicima omoguava istinski irokopojasni link sa vie od jednog Mb
u sekundi po pretplatniku i jednim Giga bajtom po pretplatniku meseno.Veina of preko 150
komercijalnih UMTS mrea su se apgrejdovale kako bi podravale HSDPA najvee brzine
protoka podataka od 3.6 do 7.2 Mb u sekundi. Paket velike brzine prenosa podataka od
korisnika,High-SpeedUplink Packet Access (HSUPA), pak, omoguava najvee brzine do 2.0
Mb u sekundi i trebalo bi da izae na trite u toku 2007. HSDPA tehnologija je ve prema
broju korisnika premaila upotrebu telefona u nekim sluajevima, to pokazuje da korisnici
pridaju veliku vanost sveprisutnom irokopojasnom linku. Nokia Siemens Networksima u
svojoj ponudi ureaje koji potpuno podravaju daunlinkHSDPA od 14.4 Mb u sekundi i
aplinkHSUPA od 5.76 Mb u sekundi
HSPA mree koje su danas aktuelne imaju 3GPP u verziji 5 HSDPA i u verziji 6
HSUPA. Slika broj 3 pokazuje dalji razvoj 3GPP standarda. Verzija 7 HSPA Evolution
maksimalno koristi najvea dostignua radio tehnologije kako bi se smanjilo vreme
podizanja sistema, poveala brzina protoka podataka i kako bi se korisniku isporuili sadraji
8

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

to boljeg kvaliteta. Ova verzija takoe poveava efikasnost spektra i jaine mobilnog
telefona. Ova poboljanja su nazvana jednim imenom HSPA+. Primenom MIMO, verzija 7
poveava maksimalnu brzinu prenosa podataka na 28.8 Mb u sekundi. Dodavanjem 64QAM,
verzija 8 omoguava poveanje do 43.2 Mb u sekundi a smanjenje vremena latencije na
manje od 30 ms. 3GPP verzija 7 predstavlja korak napred ka pribliavanju karakteristika
HSPAonome to su ciljevi 3GPP Long Term Evolution (LTE) (dugorone evolucije), utirui
put ka LTEperformansi za krajnje korisnike. 3GPP je zaokruio (doveo do zavretka) rad na
verziji 7 u prvoj polovini 2007. Nokia Siemens Networksnastoji da sve prednosti verzije 7
prenese na HSPA mree uz softver za apgrejdovanje po izuzetno povoljnoj ceni.
3GPP Ver.5 3GPP Ver.6

3GPP Ver.7

HSDPA
14.4 Mb/s

HSDPA
28.8 Mb/si
HSUPA
11.5 Mb/s

IP transport

HSUPA
5.76 Mb/s

Multimedia
I-HSPA flat
broadcast
architecture
multicast (MBMS)
EDGE evolucija
do 1.4 Mb/s

3GPP Ver.8
Dalja evolucija
HSPA
do
43 Mb/s
LTE skalarni
irokopojasni
link
1.4 - 20 MHz
Long term
evolution (LTE)
(Dugorona
evolucija):
Novi radio
maksimalne
brzine
do
173 Mb/s

Najea
3GPP verzija od
R99

Slika 3: Razvoj 3GPP beinih irokopojasnih tehnologija

Kao specifikacija 3GPP verzije 8, LTE e dovesti do dodatnog poveanja radio

mogunosti. Uz maksimalnu daunlink brzinu koja se kree do 173 Mb/s i latenciju manju od
10 ms, ova verzija e verovatno narednih deset godina biti verzija sa najboljom radio
performansom. Velika brzina protoka podataka, mala latencija, velike mogunosti i velika
pokrivenost dovode do toga da LTE omoguava operaterima da koriste fleksibilnost spektra
sa razliitim irokopojasnim linkovima i frekvencijskim varijantama i snagom terminala na
najefikasniji mogui nain. Namera je da 3GPP zavri prvi set specifikacija u prvoj polovini
2008.
Ove maksimalne brzine prenosa podataka su dostupne u delovima onih oblasti koje
pokrivaju makro elije. elijska interferenca i postavljanje mree utiu na proseni kapacitet
elije. Spektralna efikasnost irokopojasnog linka se obino kree do jednog ili dva b/s po Hz
po sektoru. Ukoliko jedan operater ima na raspolaganju 20 MHz za daunlink, onda prosean
daunlink protok iznosi 20 do 40 Mb/s po sektoru. Linearno usmeravanje snopa i korienje
malih elija mogu poveati spektralnu efikasnost beine tehnologije.
9

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

Mada se kod mobilne mree podaci prenose novim tehnologijama velike brzine,
operateri moraju da smanje cene isporuke podataka kako bi ponudili pristupaan flet tarifni
sistem. Nove irokopojasne HSPA, WiMAX i LTE radio tehnologijeznatno smanjuju visoku
cenu koja je bila karakteristina za starije oblike radio mree. Postavljanjem linearno
usmerenih mrenih elemenata u radio i bazne mree postie se da se poveava efikasnost
njihove visoke performanse, efikasnog transporta i flet internet dizajna. Upravo ta mogunost
ini operatere konkurentnijim. 3GPP Verzija 7 HSPA dizajna, I-HSPA, koristi isti flet dizajn
kao i LTE i WiMAX. Ovo smanjuje trokove oko izgradnje kapaciteta mree i utire put
tehnologiji budunosti, LTE za HSPA operatere. Ovaj flet dizajn je kompatibilan sa verzijom
5 HSDPA terminala.
EDGE (Enhanced Data Rates for GSM Evolution)(Poboljana brzina protoka
podataka za GSM) ima brzine od 120 do 160 kb/s, i pokriva velika podruja a takoe
obezbeuje ogromnu podrku terminala. Uz postojanje 718 GSM mrea koje su trenutno
aktuelne u preko 200 zemalja u svetu (GSA april 2007.), moe se rei da je GSM tehnologija
zaista na vrstom tlu i da podrava EDGE reenje za protok podataka. EDGE je zastupljen u
258 mrea u 136 zemalja (GSA januar 2007.). Moe poveati pokrivenost HSPA/ WiMAX
mreama kako bi se obuhvatile i oblasti u kojima tek treba izgraditi HSPA/ WiMAX. EDGE
takoe omoguava i veliku rouming mreu na globalnom nivou.
3GPP Verzija 7 obuhvata EDGE Evolution, koja brzinu protoka podataka poveava
do 1.4 Mb/s. EDGE Mree koje rade na GSM frekvencijama mogu se apgrejdovati pomou
ovih evolucionih karakteristika. EDGE Evolution je znaajan jer dopunjuje HSPA mree i
poveava mogunosti beinog prenosa podataka na globalnom nivou. Nokia Siemens
Networks nastoji da prednosti EDGE Evolution priuti operaterima koji imaju mree
zasnovane na EDGE-u, dodajui i softver za apgrejdovanje kao novu karakteristiku ve
postojeeg GSM BSS.
3.1.2

IEEE802.16 WiMAX irokopojasni link

Fixed WiMAX 802.16d ima sertifikat i moe se kupiti od Nokia Siemens

Networks.Ovaj proizvod predstavlja alternativu kablovskom ADSL za one oblasti u kojima
ADSL nije dostupan i do kojih se ne moe dovesti kablovski irokopojasni link prihvatljive
cene. WiMAX 802.16d prua Frequency Division Duplex (FDD) podrku za opseg od 3.5
GHz.
Mobile WiMAX 802.16e ima izgleda da postane najbolje pozicioniran Time Division
Duplex (TDD) tehnologija za fiksni, nomadski i mobilni pristup namenjen za frekvencije od
2.3, 2.5, i 3.5 GHz. WiMAX irokopojasni link ima opseg od pet do deset MHz i moe se
poveati do 20 MHz. Mobilni WiMAX nudi maksimalnu brzinu od 40 Mb/s uz irokopojasni
link od deset MHz i do 80 Mb/s uz 20 MHz.
Ovu standardizovanu tehnologiju irokopojasnog pristupa podravaju mnogi
distributeri te tako stvaraju globalni ekosistem kao i mogunost da u budunosti ponude
mobilni irokopojasni pristup.
Pod uticajem finansijskih prednosti kao i usled interoperativnosti distributera,
WiMAX trite se takoe razvija od fiksnog WiMAX 802.16d do mobilnog WiMAX
802.16e za fiksne aplikacije. Nokia Siemens Networksnudi sertifikovane WiMAX 802.16e
10

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

proizvode.

3.1.3

Ostale radio tehnologije izNokia Siemens Networks

Postoje i druge radio tehnologije koje, pored 3GPP HSPA/LTE i WiMAX, postoje u
portfoliu Nokia Siemens Networksi koje odgovaraju nekim specifinim potrebama kupaca.
Definisan u 3GPP verzija 4, TD-SCDMA radio tehnologija se bazira na TDD
tehnologiji i ima za cilj kinesko trite. Poznata je i kao niskopojasni TDD pristup male
brzine.
Kao FDD tehnologija namenjena operaterima sa pristupnim spektrom do 450 MHz,
FLASH-OFDM koristi velike elije kako bi se omoguile irokopojasne usluge u okviru
itave zemlje a uz male izdatke.
Ova tehnologija, koja je danas u komercijalnoj upotrebi, predstavlja privlanu
mogunost da se irokopojasne usluge koriste na mestima uskopojasnog spektra. Ovaj
irokopojasni mobilni pristup se pokazao kao koristan za WiFi hot spotove u autobusima i
brzim vozovima.
Broj brodova koji imaju WiFi kao neto to predstavlja standardnu karakteristiku i
raspon mobilnih terminala i PDA opremljenih WiFi tehnologijom sve vie raste. Dananji
WiFi ureaji rade na 802.11b i .11g standardima, a oekuje se da se razviju do 802.11n, sa
maksimalnom brzinom protoka podataka do 200 Mb/s pa i vie.Mada se esto koristi unutra,
WiFi se moe koristiti i na otvorenom u okviru spektra od 2.4 GHz i 5.4 GHz. Poto se u
Severnoj Americi najvie koristi, MetroWifi se pokazao korisnim jer obezbeuje pristup
internetu i napolju u urbanim oblastima.Treba jo razreiti neka pitanja vezana za
pokrivenost internetom u zatvorenom prostoru kao i cene transfera podataka. Sloena WiFi
mrea znai da se povezuju klasteri pristupnih taaka za backhaul mreu kako bi bilo manje
interkonekcija i znaajno manje cene transporta. WiFi koristi neregistrovani spektar te
interferenca koja moe doi iz neke druge lokalne mree koja radi u istom spektru moe
nakoditi WiFi performansi.
3.1.4

Cdma2000 Data Evolution

Prisustvo cdma2000 na globalnom mobilnom tritu, koje trenutno iznosi 10 %, dosta

opada od 2004. Kako bi iskoristili sve pogodnosti velikog, otvorenog ekosistema i
mogunost zarade na jeftinim mobilnim ureajima, mnogi glavni cdma operateri se okreu
GSM/WCDMA tehnologijama. Kako u teoriji omoguuju maksimalnu brzinu do 3.1 Mb/s na
namenskim nosaima podataka, cdma reenja EV-DO Rev.0 i Rev.A se koriste u
komercijalne svrhe.to se razvoja usluga koje pruaju u budunosti tie, mnogi operateri se
okreu HSPA ili WiMAX za kratkorone, odnosno 3GPP LTE za dugorone usluge.
3.1.5

Mobilni terminali ta je potrebno da bi tehnologija bila uspena

Krajnji korisnici kupuju atraktivne pakete usluga i terminala, ne radio sistema. Dakle,
uspeh radio sistema zavisi od toga da li je veliki izbor jeftinih terminala dostupan.Nokia
Siemens Networksprua potpune beine usluge koje ima veliki broj Nokia ureaja. Upravo
11

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

terminali odreuju uspeh GSM tehnologije na tritu telefona. Kako je sigurno da e HSPA
uskoro postati standardna karakteristika svih 3G terminala, to se moe rei da se oekuje da
dostupnost HSPA terminalaupravlja upotrebom podataka.Ve je lansirano vie od 300
ureaja baziranih na HSDPA, od toga da su HSDPA ipovi ugraeni u laptopove do
multimeijalnih kompjutera i mobilnih terminala.
WiMAX terminali e biti dostupni 2008. Nokia nastoji da uini dostupnim i WiMAX
multimedijalne kompjutere i tablete.
Mada su mobilni terminali deset puta brojniji od noutbukova, ovi drugi pak mogu
vrlo lako da generiu deset puta vei protok podataka od ovih prvih. Ovo znai da e
dostupnost integrisane radio tehnologije kod noutbuka imati glavni uticaj na obim podataka i
veliinu mree. Danas je jako rairena upotreba integrisanih HSPAzasnovanih noutbuk radio
reenja, dok e uskoro postati dostupni i integrisani ureaji zasnovani na WiMAX.
Noutbukovi i tableti sa internetom veih dimenzija su pogodnije platforme terminala od
tradicionalnih mobilnih telefona jer mogu da koriste usavrene sisteme antena kao to su
MIMO, dizajniran za HSPA Evolution, WiMAX i LTE.
3.1.6

Izazov postupka backhauling kod beine tehnologije

Transport iz bazne stanice je tradicionalno koristio TDM (E1, T1) linije, od kojih je
svaka obezbeivala kapacitet od 1.5 do 2.0 Mb/s. Mada se moe prihvatiti kod telefona i
aplikacija manje brzine prenosa podataka, E1 kapacitet nije adekvatan za beine prenose
podataka vee brzine. Slika 4 pokazuje maksimalne brzine izabranih kablovskih i beinih
tehnologija. Levo je prikazan daunstrim maksimalne brzine, a desno apstrim maksimalne
brzine. HSPA i WiMAX mree mogu za postupak backhauling koristiti DSL tehnologiju.
DSL zasnovana reenja mogu obezbediti vee brzine prenosa podataka. Ona su i jeftiniji
nain prenosa podataka od upotrebe viestrukih E1 linija. Da bi se obezbedile maksimalne
brzine prenosa podataka LTE od 160-Mb/s zahteva irokopojasni pristup velike brzine kao
to je umreeni eternet ili pasivna optika mrea (PON). Kablovska reenja, opisana u
poglavlju 3.2, takoe se uspeno koriste za postupak backhauling kod beinog pristupa.
Danas mikrotalasni radio linkovi ine vie od 50 procenata beinog pristupa.
Njihova prednost je fleksibilnost kao i brzo oslobaanje memorije, uz znaajno manje
operativnih trokova. Mikrotalasni radio ureaji najnovije generacije takoe koriste propusni
opseg na efikasniji nain tako to imaju hibridni pristup prenosu paketa do i od globalne
mree u Eternet saobraaju du TDM (E1, T1) i statistiki multipleksno nerealno vreme
saobraaja paketa.Nove tehnologije omoguavaju mikrotalasnim linkovima da poveaju
kapacitet prenosa do 180 Mb/s u 28 MHz RF propusnom opsegu, to znai da operateri mogu
da prihvate sve vei broj podataka sa istom RF licencom spektra.Mikrotalasni prenos je
jedina mogunost u onim oblastima gde je iz geografskih razloga ili ekonomskih ogranienja
nemogue koristiti kablovski prenos podataka.

12

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

Slika 4: Razvoj brzine protoka podataka kod kablovskog i beinog interneta

3.2 Portfolio kablovske tehnologije

Velika prednost kablovskog irokopojasnog pristupa jeste mogunost da se na taj
nain istovremeno omogue najvee brzine velikom broju pretplatnika. Ova tehnologije utire
put jednom broju novih usluga kao to su IPTV iTV visoke definicije (HDTV).
irokopojasni internet paket omoguava biznis klijentima da uivaju u virtuelnoj privatnoj
mrei (VPNs) kao i mogunosti umreenja
Operateri mogu ponovo da koriste bakarne telefonske linije kako bi ponudili
irokopojasni pristup velikog propusnog opsega i obogatili svoj paket usluga a da ne
investiraju u nove transmisione ureaje.Meutim, iako inenjeri dosta uspeno uspevaju da
produe domet DSL-a do svakog pretplatnika kao i da poveaju propusni opseg, ipak e se
na kraju suoiti sa fizikim ogranienjima bakra. Upotreba kabla moe da se nosi sa sve
veom potranjom za veim propusnim opsegom, a FTTB i FTTH e sigurno biti reenja
izabrana za budue irokopojasne linkove.
Slika broj 5 prikazuje kablovski pristup internetu. Dostupne su razliite tehnologije
prve milje (first-mile) digitalne linije kupaca, pasivni optiki internet, umreeni Eternet i
pristupni vorovi koji pruaju razliite usluge i koji kombinuju ove tehnologije sa klasinim
telefonskim saobraajem. Prikljuenje se vri pomou Carrier Ethernet prekidaa koji
povezuju veliki broj pristupnih vorova prve milje sa glavnom mreom kao to su IP/MPLS
13

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

mree,PSTNili kontrola radio mree.

Mada u ovom pregledu to nije navedeno, druge tehnologije se mogu koristiti za
prikljuivanje u velikim gradovima, kao to su privremene platforme bazirane naSDHi koje
pruaju mnotvo usluga, multipleksiranje po talasnim duinama i mikrotalasni radio.
Naredna poglavlja daju kratak pregled tehnologija dostupnih za kablovski pristup preko
bakarnog i optikog kablija.
3.2.1

Digital Subscriber Line (DSL) Digitalna pretplatnika linija

Mada je dobro poznata kao klasian irokopojasni pristup koji se obavlja preko
telefonske linije pomou uvrnutog para bakarnih ica, DSL u stvari obuhvata mnoge
tehnologije koje se istiu karakteristikama, kao to su brzina protoka podataka, domet i
aplikacija. Sledi kratak pregled najznaajnijih primera.

ADSL/ADSL2/ADSL2plus (Asymmetric DSL, ITU-T G.992.1/3/5). ADSL se

najee koristi od svih DSL tehnologija i ima daunstrim kapacitet do 20 Mb/s i maksimalni
apstrim kapacitet od jedan do tri Mb/s. Ovaj odnos izmeu daunstrim i apstrim brzine od
10:1 je idealan za IPTV usluge sa velikom daunstrim brzinom i velikom brzinom interneta.
Telefonski saobraaj preko IP koji zahteva 120 kb/s moe da se istovremeno
neometano odvija preko ADSL linka. ADSL linije se mogu postaviti na daljinama do pet km i
moe se njima upravljati iz jednog centra. Bakarne petlje postavljene u centrima gradova su
otprilike dugake 2 km, to znai da je brzina do 16 Mb/s. Radi se na standardizaciji u ITU-T
to e u budunosti poboljati otpornost na neeljenu buku.Ureaji DSLAM koje proizvodi
Nokia Siemens Networks imaju kartice za ADSL koje podravaju ADSL2plus, ADSL2 i
ADSL.

Slika 5: ematski prikaz kablovskog pristupa internetu

14

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

- SHDSL/SHDSL.bis (Single-pair High-Speed DSL(Simetrina linija velike brzine interneta),

ITU-T G.991.2).Apstrim i daunstrim kapaciteti SHDSL-a su jednaki. Maksimalna brzina je
do 2.3 Mb/s na duini do 5 km kablija, to se moe poveati korienjem regeneratora.
Poboljanjem SHDSL standarda, SHDSL.bis prua i do 5.7 Mb/s za daunstrim i apstrim.
Spajanjem nekoliko linija moe se poveati brzina do N x 5.7 Mb/s. Ureaji Nokia Siemens
Networks-a koji imaju DSLAMkoriste i SHDSL i SHDSL.bis. Kako su apstrim i daunstrim
brzina iste, SHDSL/ SHDSL.bis najvie odgovaraju biznis aplikacijama (umreeni ureaji) i
mobilnim meu linijama.
Sa brzinom do 100 Mb/s u oba smera, VDSL2 (Very high-speedDSL(internet veoma
velike brzine), ITU-T G.993.2) je pravo reenje za moderne aplikacije koje zahtevaju veliki
propusni opseg. Poto se koristi za brojne TV kanale visoke definicije,brz pristup internetu i
VoIP moe se rei da prua pravo trostruko iskustvo. Nedostatak je to, da bi postigao brzinu
veu od 50 Mb/s, koristi bakarne kablija krae od 500 metara, to je manje negoli prosena
duina u veini zemalja u svetu. To znai da se VDSL2 DSLAM moraju dovesti blie
pretplatnicima pomou FTTC arhitekture. FTTB, u kome seVDSL2 koristi za kuni
kablovski internet, moe jo da povea VDSL2 propusni opseg simetrino do 100 Mb/s.
Ova mogunost da se do pretplatnika dovede vrlo brz simetrini internet prua pravu
trostruku uslugu, umreene aplikacije, kao to je video ering, i ostale usluge u virtuelnoj,
internet zajednici.Ova mogunost takoe ima i najvei potencijal da se ostvari zarada.

Slika 6: Daunstrim brzina kod razliitih DSL tehnologija

Mada je standard VDSL2 odobren 2005., jo uvek predstoji veliki rad na unapreenju
15

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

ove tehnologije. Nastoji se uglavnom da se unapredi otpornost na interferencu i smanji

meanje signala ili drugih razgovora kako bi se poveala brzina.Ovo poslednje se naziva
Dynamic Spectrum Management Level 3(Dinamino upravljanje spektrom treeg nivoa)
(DSM L3). Inenjeri se nadaju da mogu da udvostrue brzinu i znaajno poveaju VDSL2
domet.
Slika broj 6 pokazuje kako brzina protoka podataka zavisi od duine petlje.
DSL je technologija koju biraju operateri koji mogu ponovo da iskoriste telefonsku
instalaciju. ADSL/VDSL koristi spektar iznad POTS/ISDN, tako da se telefonski saobraaj
odvija neometano. AlternativnoADSL/VDSL moe raditi bez osnovnog POTS/ISDN pomou
usluga razdvajanja. Konkurentni lokalni snabdevai mogu stoga doi do novih poslovnih
prilika ponudom telefonskog saobraaja kao VoIP prekoDSL.
Nokia Siemens Networks ima u ponudi veliki broj DSLAM ureaja koji imaju DSL i
Eternet pretplatniki interfejs. Kako je Nokia Siemens Networks kompanija posveena tome
da sve vie u budunosti razvija VDSL2 tehnologiju, to znai da ona tei ka postizanju
najbolje mogue performanse i usluga najvieg kvaliteta kako bi kreirala najbolje mogunosti
za irokopojasni pristup preko bakarnih kablova.
3.2.2

Optiki internet

Upotreba optikog kabla umesto bakarnog nekoliko puta poveava brzinu i domet
interneta. Optiki kabl se moe koristiti kod umreenih ureaja od centralnog prekidaa ili od
optike razvodne kutije do pretplatnika ili do naspramnog DSLAM a. Osim toga, nekoliko
pretplatnika moe deliti kabl kod pasivnih optikih mrea. Slika broj 7 prikazuje ove opcije
koje su i opisane u narednim poglavljima.

Slika 7: Reenja za optiki pristup internetu

16

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

PON tehnologije
DS bit rejt
US bit rejt
Spliting faktor
Payload
3.talasna duina za
overlay kablovske TV

BPON
622 Mb/s
155 Mb/s
32
ATM elije
Standardizovan

GEPON
1.2 Gb/s
1.2 Gb/s
Min 16
Eternet
Nestandardizovan

GPON
2.5 Gb/s
1.2 Gb/s
Max 64
ATM / Eternet / TDM
Standardizovan

NG-PON
10 Gb/s
2.5 Gb/s
Max 512
ATM / Eternet / TDM
Standardizovan

3.2.2.1 Pasivne optike mree (Passive Optical Networks) (PON)

Pasivne optike mree se baziraju na tome da se preko kablova mogu preneti sadraji
do pretplatnika najveom brzinom. PON ureaji su privlani upravo zbog toga to koriste
pasivne optike komponente koje se mogu ugraditi u kablovske cevi te im ne treba nikakav
dodatni snabdeva strujom. PON sistemi su pogodni jer omoguavaju operaterima da koriste
jedan kablovski pristup za itav niz stambenih zgrada tako to pomou pasivnih splitera
(razdelnika) distribuiraju internet do svakog domainstva posebno, kao to je prikazano u
desnom delu slike broj
7. Savremeni PON sistemi mogu da pokriju oblast na udaljenosti do 20 km od
centralne stanice, te stoga imaju mnogo vei domet od DSL-a, ali iziskuju ulaganje u
kablovsku infrastrukturu.
PONsistemi sadre optike linijske terminale (OLT) smetene u centralnoj stanici i optike
mrene terminale (ONT) u kuama pretplatnika. Kako su ONT kreirani za biznis i kune
aplikacije to znai da mogu da ponude irok dijapazon pretplatnikog interfejsa.
PON sistemi se razlikuju po performansi i noseim protokolima koje podravaju (ATM,
Eterneti TDM). Tabela 2 daje pregled raznovrsnih tipova PON tehnologije.
BPON (Broadband PON) (irokopojasni PON) koji se zasniva na ATM transmisiji i
koji se puno koristi u Severnoj Americi podrava brzinu od 622 Mb/s za daunstrim i 155
Mb/s za apstrim.

The First Mile project (IEEE 802.3 (2005) (Projekat Prve milje) navodi GEPON
(GigabitEthernet PON) kao tehnologiju kojom se Eternet prenosi do kua pretplatnika.
Ovo se postie Eternet frejmovima razliite duine, a takoe je i vrlo isplativa tehnologija
jer koristi vrlo rasprostranjenu Eternet tehnologiju.

Kao novo reenje na tritu optikog interneta, GPON (Gigabit-capable PON) nudi
brzine do neverovatna 2.5 Gb/s za daunstrim i 1.2 Gb/s za apstrim. GPON nadmauje ve
postojee PON tehnologijejer ima najmanju koliinu ekstra podataka (Overhead) od samo
sedam procenata.Uz Eternet (10/100/ 1000BASE-T), ADSL2plus/VDSL2, E1iznajmljene
linije i POTS, ova tehnologija takoe ima i najveu fleksibilnost u pogledu usluga koje
prua i pretplatnikog interfejsa. Razni mreni razvodnici jedno domainstvo ili jedan
biznis kao i prilino fleksibilne i skalarne zgrade u kojima je vie domainstava
17

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

podravaju ove usluge.

NG-PON (Next Generation PON) (PON sledee generacije) je poboljanje GPON.

Nokia Siemens Networkstrenutno istrauje koji su njegovi kvaliteti. NG-PON se prostire
na 100 km izmeu OLT i maksimalno 512 ONT-ova, to znai da je potrebno mnogo
manje centralnih jedinica i manje finansijskih izdataka za prenosnike. Kako omoguava
10 Gb/s za daunstrim i 2.5 Gb/s za apstrim, ovaj sistem moe opsluivati veliki broj
pretplatnika i omoguiti bri internet svakom pojedinanom pretplatniku.
Sa GPON i GEPONNokia Siemens Networksje proizvoa koji nudi dokazano dobra
reenja za internet velikog protoka. GEPON ima koristi od finansijskih prednosti koje prua
Eternet tehnologija a GPON reenja nude najvei stepen efikasnosti i najvei nivo
fleksibilnosti.
3.2.2.2 Umreeni Eternet pristup
iroko rasprostranjeni Eternet (IEEE 802.3) ima standardne interfejs ponude, dodatne
komponente kao i dobru reklamu na tritu, to sve doprinosi tome da mu je cena vrlo
povoljna. Na levoj strani slike broj 7 moe se videti kako umreeni Eternet pristup moe do
svakog pojedinanog pretplatnika da dovede internet velikog opsega ili da se povee sa
udaljenim pristupnim voritem kao to je naspramni DSLAM.
Nokia Siemens Networksima u svojoj ponudi umreeni Eternet pristup koji se
distribuira od optikih razvodnika koji mogu takoe da poslue kao pasivne optike mree.
Operateri mogu da biraju izmeu linijskih kartica sa Eternet portovima od vie gigabita za
umreeni optiki pristup i onih sa pasivnim optikim mreama. I jedan i drugi se distribuiraju
iz iste kutije, pa stoga operateri ne moraju da instaliraju dodatnu opremu, ali mogu ipak da
zadre potpunu fleksibilnost.ak i da postoji samo jedna kutija i ona moe smanjiti trokove
jer se onda u njoj skladiti manje istorije pretraenih sadraja.
3.2.3

Pristupno vorite koje prua vie vrsta usluga (Multi-Service Access Node)
(MSAN)

Cilj je da se na surovo konkurentnom tritu tri puta povea broj usluga i da prevagu
odnese zamena za PSTN. Kako bi se izvukla korist iz oba ova cilja moraju se fleksibilno
postaviti instalacije i konfiguracije interneta tamo gde uopte nije ni postojao i mora se
produiti domet buduih pristupnih mrea. Da bi se omoguilo funkcionisanje PSTN u
pristupnom internet paketu, neophodni su novi pretplatniki interfejs, pouzdanost i QoS.
Reenje koje se zasniva na pristupnim voritima koja pruaju vie vrsta usluga
(MSAN) moe da odgovori svim ovim izazovima. Da bi se to postiglo neophodno je da
MSAN obuhvata obiman pretpatniki interfejs, kao to su DSL, gigabitni Eternet (GE),
sistemi budunosti POTS/ISDN i GPON, a takoe i nekoliko mrenih interfejsa od 10GE.
Fleksibilnost znai i da postoji sloboda izbora: da li e se koristiti bakarni ili pasivni
kabli u kui pretplatnika kao krajnjeg korisnika? Odgovor na ovo pitanje zavisi od naina na
koji je osmiljena distribucija interneta, bez obzira da li se radi o centralnoj jedinici, FTTC,
FTTBili FTTH. Proizvod Nokia Siemens Networks, MSAN,podrava sve njih. Njegova
skalarnost odgovara zahtevima, podrava POTS interfejssa konverzijom u H.248 ili
SIPiposeduje ve postojei DSL, GEi GPON interfejs.
Budue MSAN reenje e morati da uzme u obzir i laganu migraciju u jedan H.248
18

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

ili SIP zasnovani NGN, ali i da podri budue POTS/ISDN interfejse za pretplatnike. Ovo e
omoguiti da se izvri tranzicija mree na NGN a da se ne poremeti usluga POTS/ISDN u
telefonskom saobraaju kupaca.
Sveobuhvatno MSAN reenje poput ovog pomae da se kupci zadre, zatim ono
obezbeuje nove vrste usluga, zadobija nove kupce, omoguava prihod, migrira mreu u
NGNiprenosi je u IP/Eternet. tavie, zamena za PSTN moe dovesti i do smanjenja
operativnih trokova.
3.2.4

Kablovska TV

Kablovska TV je tehnologija koja ima istaknutu ulogu na severnoamerikom tritu.

U nekim evropskim zemljama, kablovski operateri su poeli da se ozbiljno nadmeu sa
sadanjim distributerima tako to pruaju trostruko vee usluge vezane za kablovsku TV.Loa
strana svega toga je da je negde oko 2.000 pretplatnika u bliem okruenju povezano na
kablovsku TV. To dovodi do smanjenja brzine interneta a i do moguih sigurnosnih rizika
zbog slabe enkripcije.
3.2.5

Povezivanje u gradovima

Nekoliko IP rutera postavljenih po ivicama glavne mree mogu da opsluuju veliki

broj pristupnih vorita i da pokriju veliku oblast.Lako je povezati ivine rutere i pristupna
vorita preko jedne Eternet mree, ali nije lako obezbediti QoS.
Mogu se upotrebiti razne tehnologije da bi se postavili namenski tuneli u jednoj
Eternet mrei koju je u sutini nemogue povezati.Oni obuhvataju virtualne LANsisteme
(VLAN sistemi, Distributer Eternet tehnologije), dodatne opcije, nazive na frejmovima
(Layer 2-MPLS tehnologija)i VLANsistemi sa MAC adresama (PBB-TE tehnologijasa
standardizacijom koja poinje u IEEE 802.1). QoS parametri, kao to su opseg protoka,
kanjenje
i slino moe se pripisati protoku u ovim tunelima. Nokia Siemens
Networkspodrava VLANsisteme, Layer 2-MPLS i PBB-TE na zahtev.
Slika broj 8 prikazuje aplikacije za tunele koji prolaze kroz Eternet paket. VLANs,
Layer 2-MPLS i PBB-TE se koriste da bi se izgradili ti tuneli.

19

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

Slika 8: Povezani mreni tuneli za obezbeenje QoS

Mrena vorita moraju biti izuzetno fleksibilna i skalarna kako bi udovoljila svim
zahtevima aplikacija kao to su kompanije koje se bave trgovinom na veliko.
Kako bi postigla oba cilja kompanija Nokia Siemens Networksrazvija u svojoj bogatoj
ponudi reenja za inenjering saobraaja koji odgovara svakom posebnom kupcu.
3.3 irokopojasni link i fiksno mobilna konvergencija (Broadband Access and Fixed
Mobile Convergence) (FMC)
irokopojasni pristup internetu omoguava isporuku svih vrsta korisnikih usluga bez
obzira na sredstvo pristupa VoIP je karakteristian primer irokopojasnog linka koji
omoguava korisnike usluge. Dostupnost fiksnog irokopojasnog linka doveo je do glavnog
preokreta u nainu na koji se obezbeuje telefonski saobraaj.
Iz perspektive interneta, irokopojasni link je od kljune vanosti za tranziciju od
vertikalnih na horizontalne mree. Tradicionalne mree su bile vertikalne jer su
distributeriprimenjivali namenske kombinacije pristupa, povezivanja i glavnih, matinih
mrea kako na telefonski saobraaj tako i na mobilne i fiksne mree.
Mree sa irokopojasnim linkom koriste IP kablove sa kapacitetom protoka
dovoljnim da isporui sve vrste usluga krajnjim korisnicima. Danas gradske mree i bekboun
mree migriraju prema internet paketima a glavne mree prema unifikovanoj IP kontroli
usluga.Kontrola usluga i slojevi aplikacija zavise od pristupa internetu. Sve se vie razvija
horizontalna mrea. IP multimedijalni podsistem (Multimedia Subsystem) (IMS) omoguava
unifikovanu IP kontrolu usluga kao i fiksno mobilnu konvergenciju (FMC) prema
konvergentnim mreama sledee generacije.
Iz perspektive krajnjeg korisnika, konvergencija se fokusira na ureaje korisnika i
korisnike usluge, odnosno, na bilo koju uslugu ili ureaj na nain koji najvie odgovara
karakteristikama ureaja.Mobilni telefoni sa WLAN mogu se koristiti za VoIP preko WLAN
sa UMA (nelicencirani mobilni pristup) (Unlicensed Mobile Access) ikontinuiteta
telefonskog razgovora (Voice Call Continuity) (VCC) zasnovanog na IMS. Desktop raunari
i noutbukovi predstavljaju primarne irokopojasne pristupe internetu u kuama, ali uz
mogunost adekvatne pokrivenosti u zatvorenom prostoru, u kui, sve e se vie koristiti
personalni irokopojasni ureaji. Femto kune bazne stanice takoe koriste sve prednosti
kune kablovske konekcije kao i to da je 3G radio u mobilnim terminalima prilino
dostupan.Svi obeavaju da e dovesti internet velike brzine do kunih 3G terminala krajnjih
korisnika a da ne opterete 3G mreu koja se nalazi napolju.

4. Kako izabrati svoju irokopojasnu strategiju

Ekonomski uslovi suu svetu prilino razliitite je tako neophodno ispitati pojedinana
trita kako bi se u potpunosti razumela situacija u telekomunikacionoj industriji irom sveta.
Kljunu ulogu imaju i dalje pravila, poto je beini spektar zakonom regulisano vlasnitvo.
20

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

Kune kablovske konekcije podleu vrlo strogim regulatornim pravilima jer je teko postaviti
vie od jedne linije za jednu zgradu.
Mnoga nova trita uopte nemaju konkurenciju upravo zbog regulatornih barijera.
Na tritima na kojima posluje vrlo mali broj provajdera ili na kojima jo uvek preovlauje
monopolsko poslovanje, usluge su skupe za kupce.esto postoji dosta mogunosti da se
poboljaju opseg protoka, kvalitet usluga kao i cena.Nova pravila koja omoguavaju fer
konkurenciju e verovatno poveati domet internet usluga kao i smanjiti cene usluga jer sve
vie zainteresovanih provajdera izlazi na trite sa razliitim alternativnim (kablovskim i
beinim) tehnologijama.
Ovo e poveati investiranje u pristup internetu, povezivanje i transportne mree, to
sve poveava propusni opseg i prua kupcima bolji kvalitet za manju cenu.A kako posao
provajdera usluga i interneta postaje sve efikasniji, njihov profit sve vie raste.Osim toga,
usluge koje su dostupnije i koje kupci mogu sebi priutiti mogu da donesu dosta socijalne i
ekonomske dobrobiti samim kupcima i klijentima.
4.1 Poslovno okruenje i vrste mrenog operatera
Mreni operateri se mogu svrstati u tri opte kategorije na osnovu vrste pristupa koju
obezbeuju: mobilni, kablovski i hibridni operateri. Druga distinkcija se moe napraviti
izmeu sadanjih, postojeih i novih operatera na osnovu istorije njihovih kompanija i stanja
njihovog poslovanja. Mnogi razmiljaju da uu u posao obezbeenja pristupa velikom broju
korisnika. ISP (provajderi internet usluga ) mogu da nastoje da afirmiu svoj brend i prue
jedno sveobuhvatno reenje korisnicima, ukljuujui internet i usluge. Emiteri bi moda
eleli da prue komunikacione usluge. Neko moe postati mreni operater tako to e poeti
kao virtualni mreni operater (VNO) i postepeno investirati u infrastrukturu, ili e moda
investirati u primenu novih pristupnih tehnologija kako bi one dosegle do krajnjih korisnika.
Ukoliko izaberu da budu provajderi integrisanih komunikacija, operateri mogu
stvoriti ono to strunjaci u ovoj oblasti nazivaju etvorostruka usluga kablovski telefonski
saobraaj, irokopojasni prenos podataka, TV usluge i mobilni pristup. Uz usluge koje su
jednostavne za korienje, direktan odnos sa kupcima, jedinstven raun i dobar ugovor dobit
e sigurno biti poprilina.
Kablovske bekboun i meunarodne konekcije belee napredak na mnogim novim
tritima. Jedan mobilni operater moda nee moi da zakupi transmisione linije, ili se moe
desiti da ne postoji internet bekboun (kablovski ili beini) na koji bi se operater povezao.
Mada takva situacija moe posluiti kao prilika da se obezbedi jaka pozicija kako u domenu
kablovskog tako i u domenu beinog interneta, ona moe i da dovede do proirenja
investicija na veliki broj tehnologija.
Kablovske bekboun i meunarodne konekcije belee napredak na mnogim novim
tritima. Jedan mobilni operater moda nee moi da zakupi transmisione linije, ili se moe
desiti da ne postoji internet bekboun (kablovski ili beini) na koji bi se operater povezao.
Mada takva situacija moe posluiti kao prilika da se obezbedi jaka pozicija kako u domenu
kablovskog tako i u domenu beinog interneta, ona moe i da dovede do proirenja
investicija na veliki broj tehnologija.
4.2 Koja je najbolja tehnologija za vas
21

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

Na osnovu nekih istraivanja. moe se rei da je kablovski interent postavljen u oko

milijardu domainstava i da prua usluge broju od dve milijarde ljudi. Meutim, to nije
dovoljno. Nokia Siemens Networks ima u planu pet milijardi korisnika koji e biti povezani
na internet do 2015. Da bi se to postiglo bie neophodna velika upotreba beinog interneta
ali takoe i nove kablovske instalacije.

1,000

NG-PON*
DSM L3

Kablovski

GPON*

100 Mbps
VDSL2
25-50 Mbps

100
ADSL2plus
16-20 Mbps

10

ADSL
1-3 Mbps

WiMAX*
HSPA MIMO*

ADSL
6-8 Mbps

HSDPA*
3.6-7.2 Mbps

HSDPA*
1.8 Mbps
UMTS*
0.384 Mbps

0.1
0.01
2000

LTE*

Beini

GPRS*

* Bandwidth of shared media (e.g. wireless,

0.075 Mbps

PON) are commercial offers per subscribers

2005

2010

Godine dostupnosti interneta

Slika 9:

Znai, kablovska veza moe definitivno pruiti vee brzine interneta negoli beina.
Na slici 9 prikazana je evolucija brzine interneta. Brzina kod kablovske veze je nekih 30 puta
vea negoli kod beinog interneta. Brzina beinog interneta moe biti dovoljna za veinu
usluga, izuzev za IP TV jer ova usluga zahteva velike brzine interneta.
Dananji kablovski operateri koriste bakarne kablije kako bi pruili irokopojasni link
sa DSL-om. Imajui u vidu injenicu da krajnji korisnici stalno pokazuju sve veu potrebu za
irokopojasnim linkom potrebno je da se optiki kabli dovede to blie do pretplatnika, kao
to su FTTC i FTTB.Sledei korak je FTTH, gde kabli dolazi direktno do kue pretplatnika.
Aplikacije kojima je potreban irokopojasni link, kao to su TV visoke definicije i
korporativni internet,sigurno e uticati na to da se povea potranja za kablovskim
internetom.
Distributeri koji nastoje da obezbede kablovski internet velike brzine od preko 8 Mb/s
i da ga dovedu do prigradskih a posebno do ruralnih oblasti preko bakarnih kablija suoavaju
se sa izazovom vezanim za ogranienja duine petlje.Velika brzina interneta odreuje koliko
blizu doma pretplatnika e se postaviti kablovska veza i kolika e biti cena postavljanja
kablovske infrastrukture.
Naravno da je beina tehnologija neophodna u situacijama kada je korisnik u
pokretu, kada je mobilan, ai ukoliko u nekoj oblasti ne postoji kablovska infrastruktura
22

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

beini pristup moe da obezbedi irokopojasni link po znatno nioj ceni nego to bi kotalo
postavljanje novih kablovskih instalacija.Tako je beini irokopojasni pristup primamljivo
reenje. Za gusto naseljene urbane oblasti kao i za slabo naseljene ruralne krajeve, pogotovo
na novim tritima.tavie, cene beine opreme naglo opadaju, te se mogu nai reenja
koja po povoljnoj ceni odgovaraju zahtevima kupaca a i raspoloivim kapacitetima.
Da bi se beini irokopojasni link sproveo do bazne stanice neophodan je transport
velikog kapaciteta, to se moe uraditi pomou mikrotalasnog radija.Sloena umreenaj
mogu zahtevati vei kapacitet kada se koristi kablovska veza.
Mogunost da se optiki kablovski internet transportuje do barem neke od baznih
stanica doprinee masovnom tritu beinog irokopojasnog linka.
Kako bi izabrali beinu tehnologiju koja najvie odgovara njihovim ciljevima
operateri moraju izvriti analizu svoje kablovske mree, licenca za frekvence, opreme i
sajtova, osnovne mree i kompatibilnosti, kao i usluga koje ele da prue.
Danas je dostupno vie razliitih tehnologija irokopojasnog lina. Nokia Siemens
Networks nudi najvei izbor reenja za irokopojasni pristup u odnosu na druge kompanije.
Nokia Siemens Networks moe pomoi operaterima da izaberu najbolje mogue reenje, ono
koje njima najvie odgovara uzimajui u obzir CAPEX, OPEX, brzinu brisanja pretraene
istorije i podrku za usluge koje planiraju da prue.

Jedinstven na tritu, ovaj portfolio koji daje Nokia Siemens Networks, kao i
veliko iskustvo koje ova kompanija ima u oblasti kablovskog i beinog
irokopojasnog linka zadovoljavaju potrebe velikog broja operatera. Mi
obezbeujemo standardizovani, komplementarni i integrisani irokopojasni link
koji omoguava neophodnu brzinu interneta po najboljoj ceni po jedinici brzine
(bitu).

23

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

5. Skraenice
ADSL
ATM
BRAS
BSS
BTS
CAT5/6/7
CAPEX
CATV
CET
CLEC
CPE
DSL
DSLAM
DSM L3
EDGE
EV-DO
FDD
FMC
FTTB
FTTC
FTTH
GE
GSM
HSDPA
HSPA
HSUPA
IEEE
I-HSPA
IMS
IMT
IP
ISDN
ITU
LTE
MDU
MIMO
MNO
MPLS
MSAN
MVNO
NGN

Asymmetric DSL
Asynchronous Transfer Mode
Broadband Remote Access Server
Base Station Subsystem
Base Transceiver Station
Category class 5/6/7 of twisted-pair copper cablesfor data transfer
Capital Expenditure
Cable TV
Carrier Ethernet Transport
Competitive Local Exchange Carrier
Customer Premises Equipment
Digital Subscriber Line
Digital Subscriber Line Access Multiplexer
Dynamic Spectrum Management Level 3
Enhanced Data Rates for GSM Evolution
Evolution data only (of cdma2000)
Frequency Division Duplex
Fixed Mobile Convergence
Fiber To The Building
Fiber To The Curb
Fiber To The Home
Gigabit Ethernet
Global System for Mobile communication
High-Speed Downlink Packet Access
High-Speed Packet Access (= HSDPA + HSUPA)
High-Speed Uplink Packet Access
Institute of Electrical and Electronics Engineers
Internet HSPA
IP Multimedia Subsystem
International Mobile Telephony
Internet Protocol
Integrated Services Digital Network
International Telecommunication Union
Long Term Evolution of UMTS Radio Access
Multi-Dwelling Unit
Multiple Input Multiple Output
Mobile Network Operator
Multi-Protocol Label Switching
Multi-Service Access Node
Mobile Virtual Network Operator
Next Generation Network
24

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

OFDM
Orthogonal Frequency Division Multiplexing
OLT
Optical Line Terminal
ONT
Optical Network Terminal
OPEX
Operating Expenditure
PBB-TE Provider Backbone Bridge with Traffic Engineering
PDA
Personal Data Assistant
PON
Passive Optical Network (B-, E-, G-, GE-, NG-)
POTS/PSTN Plain Old Telephone Service/Public Switched Telephone Network
SFU
Single Family Unit
SHDSL
Single-pair High-Speed DSL
RF
Radio Frequency
SIM
Subscriber Identity Module
TDD
Time Division Duplex
TD-SCDMA Time Division Synchronous Code Division Multiple Access
UMA
Unlicensed Mobile Access
UMTS
Universal Mobile Telecommunication System
VCC
Voice Call Continuity
VDSL
Very high-speed DSL
VoIP
Voice over IP
WCDMA
Wideband Code Division Multiple Access
WiFi/WLAN Wireless Fidelity/Wireless Local Area Network
WiMAX
Worldwide Interoperability for Microwave Access

25