MARMOR PARIUM

INSCRIPTIONES GRAECAE XII 5, 444, 263/2. pre n.e

KEKROPS 1528. pre n.e. (civilizacijska figura, uveo brak, pismenost, mnoge
kultove, predstavljan kao pola ovek-pola zmija)
KRANAJ 1532. pre .n.e.
AMFIKTION 1522. pre n.e.
ERIHTONIJE 1511. pre n.e. (rodila ga zemlja-Ge, navodno uveo Panatenejske
sveanosti)
PANDION 1506. pre n.e. (jedan od heroja koji su dali imena Klistenovim filama)
EREHTEJ 1410. pre n.e. (rodila ga zemlja, vodio rat sa Eleusinom, njegov unuk je
Jon, rodonaelnik jonskog plemena; eponimni heroj)
EGEJ 1295. pre n.e. (eponimni heroj)
TEZEJ 1259. pre n.e. (sproveo sinoikizam, ujedinjenje Atike)
MENESTEJ 1209. pre n.e. (predvodio Atinjane pod Trojom)
DEMOFONT 1208. pre n.e.
DIOGNET 907. pre n.e.

OSTALA TRADICIJA (Aristotel, Plutarh )

TIMOITAS druga polovina XII veka
MELANT poslednja etvrtina XII veka
KODRO rani XI vek (poslednji kralj)
MEDONT XI vek (kralj ili prvi doivotni arhont)

DRAKONTOVO ZAPISIVANJE ODREDBI OBIAJNOG PRAVA (THESMOI)

- u godini arhonta Aristehma (621/620. pre n.e., po Aristotelu, Atinski ustav, pogl.
4); sam Drakont je bio jedan od tesmoteta.
- po Atinskom ustavu, uveo tkzv. hoplitski cenz, tj. , politika prva su bila data
onima koji su sebi nabavljali bojnu opremu.
- Atinski ustav spominje sledee slubenike i kolektivne organe: arhonte,
blagajnike, stratege, hiparhe, pritane=vee od 401 lana, Areopag.
- ostali narativni izvori: ANDOKID, DEMOSTEN (sudski govori, gde kae da je
konsultovao i stelu, v. dole), ARISTOTEL (Politika 1274b: Dra/kontoj de\ no/moi me\n
eisi, politei# d' u(parxou/sv tou\j no/mouj eqhken: idion d' e)n toij no/moij ou)de\n
estin o ti kai mneiaj acion, plh\n h( xalepo/thj dia\ to\ th=j zhmiaj me/geqoj),

PLUTARH (Solonova biografija).

- natpis iz Atine (Inscriptiones Graecae I3 104) iz 409/8. godine: Dra/kontoj no/mon
to\m peri to= fo/[n]o a)nagra[f]sa/[n]ton oi a)nagr?afe=s to=n no/mon paralabo/ntej
para\ to= b?[a]s?[i]l?e/[oj me]t[a\ to= gramm]ate/os te=j boule=j e)ste/lei liqinei kai
ka[t]a[q]e/nt[on pro/s]qe[n] te=j stoa=j te=j basileiaj: oi de\ poletai a)p?omi[sqo]s[a/nton kata\ to\n n]o/mon, oi de\ e(llenotamiai do/nton to\ a)r[? g]u/[r]i[on]. pro=toj
axson. kai e)a\m me\ 'k [p]ronoi[a]j [k]t[e/nei tij tina, feu/g]e[n: d]ika/zen de\ to\j
basile/aj aiti?o[n] fo/n?[o] --- [b]oleu/santa: to\j de\ e)fe/taj diagn[o=]n?[a]i?. [aide/sasqai d' e)am
\ me\n pate\]r ei e a)delfo\[j] e Jue=j, Ja/pant[a]j, e to\n k?o[lu/onta
krate=n: e)a\n de\ me\]

J?ou=toi osi?, me/xr' a)nef[si]o/tetoj kai? [a)nefsio=, e)a\n Ja/pantej

aide/s]a?sqai e)qe/losi, to\n ko[lu/]ont?a [k]ra[te=n: e)a\n de\ tou/ton mede\ Je=j ei, kt]e/nei
de\ ako[n], gno=si de\ Joi? [pe]nt[e/konta kai Je=j Joi e)fe/tai akont]a? kte=nai,
e)se/sq[o]n de\ J?[oi f]r[a/torej e)a\n e)qe/losi de/ka: tou/toj d]e\

J?o?i pente/ko[n]t[a kai]

Je=j a)r[i]st?[inden Jaire/sqon. kai Joi de\ pr]o/te[r]on kte/[n]a[nt]e[j e)n] to=[ide to=i
qesmo=i e)nexe/sqon. proeipe=n d]e\ to=i kte/n?a?n?[ti e)n a)]gor?[a=i me/xr' a)nefsio/tetoj kai
a)nefsio=: sundio/k]en de\ [k]a)nefs[io\j kai a)nefsio=n paidaj kai gambro\j kai
penqero\]j kai fr?[a/]t[o]r[aj !---] aitioj [ei] fo/[no !--- to\j pente/kont]a ka?i
Je/na --- fo/no Je/l?os[i --- e)a\n d]e/ [t]ij to\[n a)n]d?r?[ofo/non kte/nei e aitioj ei
fo/no, a)pexo/menon a)gora=]j e)fori[a]j k?[a]i [aqlon kai Jiero=n Amfiktuoniko=n,
Jo/sper to\n A
qen]aion k?[te/na]n?[ta, e)n toij au)toij e)ne/xesqai: diagigno/sken de\
to\j] e)[f]e/ta[j] !---t?ei e(med?[ape=i !--]ONAT! !--A?N?A?!! N?[--- arxon]t?a xer?o=n?
a)[dikon !--- xer]o=n a)dikon kte/[nei -]S?[!-- diagigno/sk]en? de\ to\j e)[fe/t]aj !---

e)leu/qe[r]oj e?i?. k?a?[i e)a\n fe/ronta e agonta biai a)dikoj eu)qu\j] a)?muno/menos kte/[n]ei,
n?[epoine\ teqna/nai !--]S?EXONTOB!

IAN!!L?[--- t]e\n a)?po/sta? Drakontov zakon o

ubistvu: lanovi komsije za zapisivanje zakona neka ga ukleu, poto ga preuzmu od

(arhonta) kralja, zajedno sa sekretarom Vea, na kamenu plou i postave isped
kraljevskog trema; poletai neka u skladu sa zakonom sklope ugovor (o izradi stele) a
blagajnici Saveza neka daju novac. Prva ploa: i ako neko ne ubije drugog oveka sa
predumiljajem, neka bude prognan: (arhonti) kraljevi neka predsedavaju? sudjenju za
ubistvo - - - onaj koji je planirao, a efeti neka donesu presudu; [neka dobije oprost ako
postoji otac (rtve)], brat ili sinovi, od svih, a ako se neko pro[tivi, neka odnese
prevagu]; ako niko od njih nije iv, (neka mu oproste rodjaci, sve) do brae od strieva
i ujaka i njihovih sinova, [ako svi to ele], a ako neko ne eli, neka on nadvlada; [ako
niko od ovih nije iv, a ubica je izvrio] ubistvo bez predumiljaja i [sud od 51 efeta
presudi da je ubio bez zle namere], neka (umesto rodjaka pomilovanje d) 10 lanova
(rtvine) [fratrije, ako ele], a njih neka odabere sud od 51 efeta po (plemenitom)
poreklu; neka i oni koji su ranije poinili ubistvo [potpadaju pod ovaj zakon]; neka
ubicu na agori optue (rodjaci) do [brata od strica i ujaka i njihovog sina], i neka ga
gone i brat od strica i ujaka [i njihovi sinovi i zet i tast] i lanovi (rtvine) fratrije - - ako bude kriv za ubistvo [pedeset] i jedan - - - ubistvo - - - ako neko [ubije ubicu ili je
odgovoran za njegovo ubistvo, dokle god ostane daleko od pograninih trgova] i [ igara
i amfiktionskih rtvi, neka ima isti tretman kao onaj koji je ubio Atinjanina], a efeti
[neka donseu presudu u njegovom sluaju] - - -.
ATINSKI SUDOVI:
AREOPAG: ubistvo sa predumiljajem (lanovi Areopaga, bivi arhonti)
SUD KOD PALADIONA: ubistvo bez predumiljaja, ubistvo stranca,
meteka ili roba (arhont basileus i efeti)
SUD KOD DELFINIONA: ubistvo u samoodbrani, ubistvo preljubnika,
tiranina ili lopova (efeti)
SUD U FREATONU: drugo ubistvo izgnanog ubice (efeti)
SUD U PRITANEJU: nepoznat poinilac ubistva, ubistva koja su poinile
ivotinje ili predmeti (efeti?)

SOLON (? OKO 560.)

izvori: HERODOT, ARISTOTEL, PLUTARH, DIOGEN LAERTIJE.

arhont 594/3.

seisahteja = skidanje tereta: ukidanje dugova za koje je zalog bila zemlja,

ukidanje statusa hektemora, ukidanje dunikog ropstva.

Cenzovska reforma:

etiri klase bazirane na bogatstvu:

Pentakosiomedimni: > 500 medimni (1 med. 52 litara) = aristokratija

Hippeis: konjanici: 500 > x > 300 = konjica

Zeugiti: vlasnici para volova: 300 > x > 200 = hopliti

Teti: najamni radnici: 200 > x = veslai

Biranje arhonata rebom medju 40 kandidata predloenih od strane 4

rodovske file; arhonti birani samo medju pripadnicima dveju prvih klasa.

Boule (vee) of 400, po 100 iz svake file: priprema sastanke eklesije

(skuptine).

Areopag (Aresovo brdo): bivi arhonti, uvaju zakone, nadziru ustav,

mogu da kanjavaju i nameu globu, sude za udruivanje protiv ustavnog
poretka.

Porotni sud (helijeja) kao apelacioni sud sastavljen od pripadnika sve etiri
klase.

Povratak izgnanih i prodatih u roblje.

POSLEDICE SOLONOVE DELATNOSTI:

Politika mo zasnovana na bogatstvu, ne poreklu;

Politike odluke vie nisu samo u rukama Areopaga, ve i Vea od 400 lanova
i narodne skuptine;

Atina posle Solona: nezadovoljstvo, gradjanski sukobi, uzdizanje Pizistrata.

PISISTRAT (oko 600-528/7)

anarchia, 589/8. i 584/3.; arhont Damasija ostaje na vlasti
2 godine i 2 meseca (583/2-581/80).
Izvori za Pisistrata:
Herodot, Tukidid, atidografi, spiskovi arhonata,
Aristotelov Atinski ustav, Plutarh, Diogen Laertije
Stranke:
"ljudi iz ravnice" = pediakoi pod vodjstvom Likurga
Aristolaidinog sina (oligarsi)
"ljudi sa obale" = paraloi pod vodjstvom Megakla,
Alkmeonovog sina, oca reformatora Klistena i
Periklovog dede (umereni)
"ljudi preko planine" = hyperakrioi ili diakrioi pod
vodjstvom

Pisistrata

Hipokratovog

sina

(po

Plutarhu qhtiko\j oxloj kai ma/lista toij

plousioij a)xqo/menoj).
Pisistrat kao demotikotatos = "bio na glasu kao veliki
demokrata" (Atinski ustav 14).
Uspean vodja (polemarh?) u ratu potiv Megare, oko 565.,
kada uspeva da osvoji megarsku luku Niseju.
Prvo osvajanje vlasti 561/0. uz pomo tkzv. korynephoroi,
telohranitelja naoruanih buzdovanima (a ne doryphoroi,

kopljanici), dodeljenih od strane narodne skuptine, na

predlog Aristionov.
Nakon dva proterivanja i dva povratka? (Atinski ustav: I
proterivanje u estoj godini vladavine, II osvajanje vlasti
dvanaeste godine iza toga, II proterivanje sedme godine
iza toga, III osvajanje vlasti u jedanaestoj godini iza toga)
vladao bez prekida do smrti, 33 godine nakon prvog
dolaska na vlast (528/7.); sigurni su samo oni datumi uz
koje se spominje ime arhonta: poetak tiranije 561/0.
(Komeja), I proterivanje 556/5. (Hegesija), smrt 528/7.
(Filonej), a ako pretpostavimo da je samo jednom
proteran i da je to izgnanstvo trajalo 10 godina, dolazimo
do 546/5. kao godine drugog i konanog povratka na
vlast.

 Izbori za dravne slubenike odravani svake godine,

zakoni nisu menjani (upravljao dravom vie kao dobar
gradjanin nego kao tiranin Atinski ustav 14).
Pozajmljivao novac siromanima za obavljanje setve,
uveo desetinu/dvadesetinu na prihod sa zemlje, postavio
sudije po demama (Atinski ustav 16).
Atinska kontrola Trakog hersoneza, kontrola ostrva
Naksosa i osvajanje Sigeja.
Gradske Dionisije - 534/3. (kraj marta).
Velike/Male Panateneje 566 (?) (avgust).
Zapisivanje Ilijade i Odiseje.
Atenin hram na Akropolju (Stari hram, sagradjen pred
kraj Pisistratove vladavine ili neposredno nakon njegove
smrti).
Hram Apolona Patroosa na agori.
Poetak gradjenja hrama Olimpijskog Zevsa, najveeg u
kontinentalnoj Grkoj, koji je zavren tek u vreme cara
Hadrijana.
esma enneakrounos na agori.

VLADAVINA PISISTRATOVIH SINOVA (528/7-510.)

Pisistrat imao dva sina od ene Atinjanke: Hipiju i
Hiparha i dva od ene Argivke: Iofonta i Hegesistrata
zvanog Tesal.
Do 514., kada su Harmodije i Aristogiton iz roda Gefireja
ubili Hiparha, vladavina bila blaga, nakon toga postaje
otrija.
Proterani Alkmeonidi (prethodno je Klisten 525/4. bio
arhont) pokuavaju da obore tiraniju 513. iz svoje baze u
severnoj Atici, ali im ne polazi za rukom: obnavljaju
hram u Delfima koji je stradao u poaru 548/7. i time
stiu naklonost lokalnog svetenstva, na iji nagovor
Spartanci upuuju najpre Anhimolija protiv Hipije
morem (511.), a nakon propasti ovoga pohoda, 510. kralj
Kleomen kopnenim putem upada u Atiku i opseda Hipiju
na akroplju.
Poto su mu zarobljeni lanovi porodice koje je pokuao
da evakuie iz Atine, Hipija je prinudjen da prihvati
izgnanstvo; Atinjani donose odluku o doivotnom
izgnanstvu za njega i njegove potomke.
Hipija odlazi u Sigej (tamo kuje novac sa sovom i
legendom HIP) i potom na dvor Darija I.

KLISTENOVE REFORME
"TRITIJA"
FILA

Erehtejida
(po Erehteju,
kralju Atine)
Egejida
(po Egeju,
Tezejevom
ocu)

ASTY (grad)
MESOGEIA PARALIA
Centralne Prigradske (unutranjost)
(obala)
optine
optine

Collytus

Pandionida
(po Pandionu,
Cydathenaion
kralju
Atine)
Leontida
(po
Leuconoe
istoimenom
Cholleidai
Scambonidai
atinskom
heroju)
Akamantida
(po
Akamantu,
Tezejevom
sinu)
Ojneida
(po Ojneju,
Dionisovom
Oa
ili
Pandionovom
sinu)
Kekropida
(po Kekropsu,
prvom kralju

Euonymon
Agyle

Cephisia

Lamptrai
Anagyrous

Ancyle
Colonus

Erchia
Gargettus
Icaria
Teithrasus

Halai
Araphenides
Philaidai

Cytheraioi

Paiania

Myrrhinus
Angeleis
Prasiai
Probalinthus
Steiria

Halimus

Eupyrides
Cropia
Paionides
Hecale

Phrearrhoi
Sunium

Cerames
Cholarges
Hermeion

Sphettus
Cephale
Hagnus
Prospaltes

Thoricus

Laciadai
Perithoedai

Acharnai

Thria
Cothocidai
Phile

Melite
Xypete

Phlia
Athmonia

Exone
Halai
Esonides

Atine)
Hipotontida
(po
istoimenom
Posejdonovom
sinu)
Ajantida
(po Ajantu,
kralju
Salamine)
Antiohida
(po Antiohu,
Heraklovom
sinu)

Coele

Piraieus

Decelea

Phaleron

Aphidna

Alopece

Pallene

Eleusis
Oenoe
(istona)
Marathon
Oenoe
(zapadna)
Rhamnus
Anaphlystus
Egilia
Amphitrope
Ateneis
Thorai

DRAVNI ORGANI DEMOKRATSKE ATINE NAKON

KLISTENOVIH REFORMI
BOULE (VEE OD 500 LANOVA):
Sainjavaju ga predstavnici prve tri Solonove imovinske
klase
Od 450. se biraju kockom od kandidata predloenih u
demama
Od IV veka atinski gradjani mogu samo dva puta u
ivotu obavljati dunost venika
File se smenjuju po redu koji je utvrdjen rebom
Epistat i sa njim jedna od tri tritije njegove file deuraju
tokom 24 asa
Nakon Efijaltovih reformi 462/1. godine dobija vea
ovlaenja
Poslovi koje obavlja Vee od 500 lanova
o Saziva narodnu skuptinu i od 450. predsedava
njenim sastancima
o Prima poslanike i slubena pisma upuena atinskom
polisu
o Probouleusis Vee odredjuje teme za dnevni red
narodne skuptine i utvrdjuje predloge za usvajanje
(ovo drugo nije obavezno); na sastanku skuptine
svaki Atinjanin moe da predloi novu odluku ili
amandaman na postojei predlog Vea; ako se pojavi
nova tema ra raspravu, skuptina moe ovlastiti Vee
da pripremi probouleumu za sledei sastanak
o Nadzire dravnu administraciju i rad komisija
izabranih za obavljanje konkretnih poslova
o Vodi brigu o javnim finansijama i hramovnim
riznicama na teritoriji Atike
o Brine za gradnju i odravanje ratnih brodova i ostale
pomorske opreme, kao i za konjanike i njihove konje,
ije je izdravanje plaano iz dravne kase

o Obezbedjuje sredstva za nagrade pobednicima na

Panatenejskim sveanostima, izgradnju i odravanje
javnih gradjevina, isplatu pomoi invalidima koje
izdrava drava
o Obavlja dokimasiju i eutinu arhonata i buleuta
NARODNA SKUPTINA
Najee se sastaje na Pniksu u jugozapadnom delu
grada, od IV veka ee u Dionisovom pozoritu na
junim obroncima Akropolja; prisutni su punopravni
gradjani starosti od 20 godina navie
Sastaje je 4 puta po pritaniji, tj., 40 puta godinje, a
prvobitno jednom u toku pritanije (kyria ekklesia)
Sazivaju je pritani i od 450. godine predsedava jedan od
njih - epistat; prethodno su to, najverovatnije, obavljali
arhonti; od ranog IV veka predsedava devetorica
proedara komisija Vea od 500 lanova izabrana
kockom medju pritanima fila koje trenutno nemaju
pritaniju
Novana nadoknada za prisustvovanje sastancima
narodne skuptine uvedena 403. godine (Agirije, najpre
jedan obol, potom 2 pa 3)
Glasalo se tajno kada je bio potreban kvorum
(ostrakizam, dodeljivanje gradjanskog prava), inae
javno, dizanjem ruke (heirotonija), kada nije potreban
kvorum, a veinu utvrdjuju predsedavajui magistrati
Poslovi koje obavlja narodna skuptina:
o Sprovodi glasanje o ostrakizmu (poslednji put 417/6.
ili 415. godine, kada je proteran Hiperbol)
o Bira vojne i finansijske slubenike (u IV veku, od oko
1.200 slubenih lica atinskog polisa, skuptina je
glasanjem birala 100, dok su ostali, tj., 500 venika i
600 drugih magistrata, birani kockom), kontrolie ih

o
o

svakog meseca, smenjuje, sudi im i kanjava ih ako je

nezadovoljna kako obavljaju svoj posao
Donosi zakone (nomoi) veinom glasova prisutnih
gradjana (410/9. godine izvrena je revizija svih
zakona i vaei zakoni su zapisani na kamene stele da
se samo njima slue i da imaju veu snagu od odluka
narodne skuptine psefizmi)
Donosi odluke (psefizme) o konkretnim pitanjima
trenutne unutranje ili medjunarodne politike
situacije
Dodeljuje gradjansko pravo zaslunim strancima
Sudi u sluajevima eisangelije veleizdaje (svrgavanje
demokratije, izdaja na ratnom pohodu, velika uvreda
naneta kultu, zlonamerno iznoenje lanih podataka
pred atinski narod)

STRATEZI
Biraju se hirotonijom od 501/500., na godinu dana, po
jedan iz svake file; biraju se u prolee (nakon este
pritanije) da bi preuzeli dunost poetkom atinske
civilne godine, tj., sredinom leta; broj mandata nije
ogranien
Od 487/6., kada polemarh, kao i ostali arhonti, poinje
da se bira kockom od prethodno izabranih kandidata
(klerosis ek prokriton), stratezi postaju sve vaniji
Komanduju peadijom i flotom i postaju politike
vodje: imaju direktan pristup skuptini, kojoj mogu
iznositi predloge na usvajanje
Kasnije je delimino (u sluaju da odredjene godine
jedna fila ima dvojicu dobrih kandidata, a neka
nijednog), a onda i potpuno naputeno strogo biranje
stratega po filama; strategos autokrator od skuptine
dobija posebna ovlaenja da tokom vojnog pohoda na
licu mesta donosi odluke bez konsultovanja skuptine

 Poslovi koje obavljaju stratezi:

o Komanduju kopnenim i pomorskih pohodima,
obino jedan po pohodu, redje vie njih
o Obavljaju mobilizaciju i brinu se za odravanje
flote sistemom trijerarhije (liturgija za bogate
gradjane koja je obuhvatala komandovanje,
odravanje i popravku broda koji je drava
izgradila, snabdela osnovnom opremom i
obezbedila platu za posadu; trokovi ove liturgije
iznosili su oko jedan talent=6000 drahmi)
o Sude u sluajevima izbegavanja vojne slube,
neopravdanog naputanja vojnog pohoda i u
parnicama koje se tiu trijerarhije
o Od IV veka jedan strateg predvodi hoplite, drugi je
zaduen za odbranu Atike, trei i etvrti za odbranu
Pireja, peti za trijerarhiju, a ostala petorica se
upuuju tamo gde se ukae potreba
o Po okonanju slube prolaze kroz proceduru
eutine, a i pre toga se svake pritanije u skuptini
glasalo o tome kako obavljaju svoje dunosti; u
sluaju negtivnog ishoda glasanja, svaki strateg je
mogao biti uklonjen ili, ak, izveden na sud
ARHONTI
Od 487/6. poinju da se biraju kockom od prethodno
izabranih kandidata (klerosis ek prokriton), a potom je
i preliminarni izbor zamenjen rebom; testmotetima je
dodeljen sekretar, te su tako sainjavali kolegijum od
deset lanova predlaganih na nivou fila
Od 457/6. i zeugiti se mogu birati na funkciju
arhonata
Biraju se na poloaj arhonta samo jednom u ivotu i po
okonanju jednogodinje slube postaju doivotni
lanovi Areopaga

 Dokimasiju kandidata za arhonte obavljaju lanovi

Vea od 500 i narodni sud; dokimasija obuhvata
pitanja o ocu, njegovoj demi, dedi, majci, majinom
ocu i njegovoj demi, porodinim svetinjama,
porodinoj grobnici, potovanju prema roditeljima,
plaanju poreza i sluenju vojske
Poslovi koje obavljaju arhonti:
o Od kraja V veka imaju uglavnom verska i sudska
ovlaenja
o Tokom sudjenja sprovode istragu (anakrisis) i
predsedavaju porotnim sudovima koji donose
presudu
o Arhont eponim je zaduen za Dionisije i Targelije
(Apolon), njemu se podnose javne i privatne tube
za loe postupanje sa roditeljima, siroiima,
kerima naslednicima, odredjivanje tutora i slino
o Arhont basileus je zaduen za eleusinske misterije i
Lenejske sveanosti (Dionis); njemu se podnose
javne tube zbog bezbonosti i sve tube za ubistvo
koje on prosledjuje odgovarajuim sudskim
instancama (Areopag sudi za ubistva i ranjavanja
sa predumiljajem, za paljevine i trovanja; sud kod
Paladiona sudi za ubistva bez predumiljaja,
ubistva po nagovoru, ubistva robova, meteka ili
stranaca; sud kod Delfiniona sudi za opravdana
ubistva, kao to su ubistvo preljubnika, ubistvo
poinjeno u ratu ili tokom sportskih takmienja;
sud kod Freata sudi onima koji su, prognani zbog
ubistva, poinili novo ubistvo u izgnanstvu)
o Arhont polemarh prinosi rtve Artemidi Agroteri (u
ast pobede na Maratonu) i Enijaliju, priredjuje
pogrebne igre i rtve zadunice u ast palih u ratu
rtve u ast Harmodija i Aristogitona; njemu se
prinose privatne tube koje se tiu meteka,

stranaca, isotela i proksena i na sud iznosi tube

protiv oslobodjenika i meteka
o Arhonti tesmoteti se bave sudskim poslovima:
dodeljuju sudove magistratima, iznose pred narod
tube za veleizdaju, za predlaganje tetnih zakona,
uvode eutinu za stratege; njima se podnose javne
tube za nezakonito upisivanje medju gradjane i
podmiivanje, kao i privatne tube koje prostiu iz
trgovine, rudnikih poslova i odnosa robova i
slobodnih ljudi
HELIJEJA/DIKASTERIA
Sudije porotnici se rebaju po filama, od strane
devetorice arhonata i sekretara tesmoteta, svaki
kandidate iz svoje file; kandidata za sudije ima 6000 na
broju, svi su punopravni gradjani stariji najmanje 30
godina, koji ne duguju dravnoj blagajni i nisu lieni
gradjanskih prava; na poetku godine oni polau tkzv.
sudijsku zakletvu i stavljaju se na raspolaganje
arhontima
rebanje se obavlja na sledei nain:
o Ulaza u sudnice ima 10 (po jedan za svaku filu),
maina za obavljanje reba dvadeset (po dve za
svaku filu), koveia za sudijske etone 100 (po
deset za svaku sudnicu, za svaku filu jedan), jo
koveia u koje se bacaju etoni irebanih sudija, i
2 hidrije; na svakom ulazu se postavlja toliko
tapova, koliko sudija treba irebati, i u hidriju se
stavlja onoliko irova koliko je tapova; na irovima
su urezana slova za oznaavanje sudnice (od 11 do
30)
o Svaki kandidat za sudiju porotnika ima bronzani
eton sa svojim imenom, patronimikom i
demotikom, kao i brojem od A do I (1-10), prema
filama; tesmotet prvo rebom izvue slova za

pojedinane sudnice i dravni rob na ulaz svake

sudnice okai odgovarajue slovo (od 11 do 30)
o Ispred svake sudnice stoji 10 koveia za 10 fila;
svaki sudija ubaci svoj eton u odgovarajui
kovei, prema broju na etonu koji oznaava
njegovu filu; rob dobro protrese koveie i tesmotet
iz svakog izvue jedan eton; izvueni pojedniac
(empektes uglavljiva) potom sve etone iz svog
koveia/file uglavljuje u red za rebanje (kanonis)
na kojem stoji isti broj kao na koveiu i kojih ima
pet na svakoj spravi za rebanje (red obino
obuhvata 50 mesta za etone ljudi iz iste file, a reba
se manji broj od toga, nekada samo jedan)
o Arhont sa strane ubacuje u okrugli otvor na
kamenu, u vrstu levka koji je izdubljen celom
visinom kamena, od vrha do dna, onoliko loptica
koliko ima etona u redu njegove file, pri emu broj
belih odgovara broju sudija koji je potreban za
konkretnu priliku (ubacuje se uglavnom jedna bela
loptica na svakih pet etona); kada okretanjem
ruice postavljene pri dnu maine za rebanje otvori
levak i ispusti jednu lopticu i ona bude bela, vadi
eton koji je bio na redu i proziva sudiju ije se ime
nalazi na etonu; irebani sudija prilazi i izvlai ir
sa brojem sudnice iz hidrije, pokazuje broj arhontu
i ovaj njegov eton stavlja u odgovarajui kovei
za sudnicu u kojoj e suditi; kandidatima koji ne
budu izvueni uglavljiva vraa eton do sledee
prilike (sutradan ili nekog drugog dana)
Svaki sud dnevno moe presuditi u etiri privatne parnice
ili jednoj javnoj
Vreme za govore suparnikih strana ogranieno je u
skladu sa vrednou parnice: od 52 do 24 minuta ukupno
Po okonanju govora suparnikih strana, bez uea
advokata, sudije glasaju; svaki ima dva istovetna etona,

pri emu je osa jednog uplja, a drugog puna: probueni

eton je namenjen tuiocu, puni optuenom; prilikom
naputanja sudnice, sudije prolaze pored dva suda
bronzanog i drvenog u bronzani ubacuju svoj glas za
tuioca ili tuenog, u drveni nevaei
Veina glasova odluuju o pobedniku, a ako je broj
glasova jednak, parnicu dobija optueni
Na kraju sudije odredjuju kaznu, koja ve moe biti
definisana zakonom ili je treba na licu mesta odrediti,
prema predlozima tuioca i tuenog; na presudu
narodnog suda ne postoji mogunost albe

DNEVNICE DRAVNIH SLUBENIKA U IV VEKU:

Narod za uee na Skuptini 1 drahma za obinu
skuptinu, jedna i po za glavnu
Sudije porotnici tri obola=pola drahme
lanovi Vea od 500 5 obola + 1 za hranu, ukupno 1
drahma
Arhonti ne primaju platu, ve samo 4 obola za hranu
Stratezi ne primaju platu