You are on page 1of 59

КРИМИНАЛИСТИЧКА ИДЕНТИФИКАЦИЈА

Дактилоскопија
 УТВРДИТИ ИДЕНТИТЕТ ЛИЦА –
УСТАНОВИТИ СВА ОНА ОБЕЛЕЖЈА ПО КОМЕ
СЕ ОНО РАЗЛИКУЈЕ ОД СВИХ ОСТАЛИХ
ЛИЦА
 ОБЕЛЕЖЈА ПРАВНЕ ПРИРОДЕ (ИМЕ И ПРЕЗИМЕ)
 ФАКТИЧКА ОБЕЛЕЖЈА (ДАН, МЕСЕЦ, ГОДИНА
РОЂЕЊА, МЕСТО РОЂЕЊА)
 ТЕЛЕСНА ОБЕЛЕЖЈА (ЛИЧНИ ИЗГЛЕД СА ОСОБЕНИМ
ЗНАЦИМА)
 ЛИЧНОСТ НН ИЗВРШИОЦА
 ДА ЛИ ЈЕ ОДРЕЂЕНО ЛИЦЕ У ПОВРАТУ
 ОТКРИТИ ЛАЖНА ИМЕНА
 ОДРЕДИ ЛИЧНОСТ ДУШЕВНОГ БОЛЕСНИКА
 УТВРДИТИ ИДЕНТИТЕТ ЛЕША И СЛ.
 АБЕЦЕДНИ СПИСКОВИ
 АНТРОПОМЕТРИЈА
 СИЊАЛЕТИЧКА ФОТОГРАФИЈА
 ЛИЧНИ ОПИС
 ВЕШТАЧЕЊЕ РУКОПИСА
 ВЕШТАЧЕЊЕ ЛИЧНЕ ИСПРАВЕ
 ИСПИТИВАЊЕ СВЕДОКА
 ДАКТИЛОСКОПИЈА
 ХЕЈРОСКОПИЈА
 DAKTILOS – ПРСТ,
 SKOPEIN - РАЗГЛЕДАТИ, ПОСМАТРАТИ,
ПРОУЧАВАТИ
 ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОСОБА НА ОСНОВУ
ЦРТЕЖА ПАПИЛАРНИХ ЛИНИЈА
 МЕТОД
◦ проучавања,
◦ регистрације,
◦ класификације
◦ и упоређивања пап. линија -
◦ у ЦИЉУ - идентификације лица према
индивидуалним карактеристикама које постоје
на папиларним линијама - испупчењима на кожи,
пре свега учинилаца кривичних дела, али и других
лица
 На јагодицама прстију =
 На унутрашњој страни шаке (длана) =
 На табанима =
 На непчаном своду =

 ЛИНИЈЕ И БРАЗДЕ = разне фигуре на кожи


 ИНДИВИДУАЛНОСТ
◦ непоновљива генетска игра природе
◦ не постоје два идентична цртежа
◦ ни код једнојајчани близананаца
 НЕПРОМЕЊИВОСТ- облик и детаљи
◦ од трећег месеца живота у мајчиној утроби до
распадања леша
◦ не могу се трајно променити ни болешћу,
операцијом, атомским зрачењем или на др.
начин
 МОГУЋНОСТ КЛАСИФИКАЦИЈЕ - сви цртежи
могу се сврстати према свом облику у три
основне групе (ОСНОВНА КЛАСИФИКАЦИЈА)–
лукови, петље и кружни цртежи =
класификовање и вођење дактилоскопске збирке
 ЛУЧНИ ЦРТЕЖИ – папиларне линије иду у
виду лука од једне ивице прста до друге,
с већим или мањим испупчењима
◦ деле се на:

ЧИСТИ ЛУК ЈЕЛОВИТ ЛУК


 пап.линије (више њих) полазе са једне
стране прста, иду ка центру, ту се савијају
и враћају на исту страну правећи петљу

Delta
Лева петља Десна петља
 КРУЖНИ ЦРТЕЖИ – у центру папиларне
линије формирају кругове, овале, елипсе,
спирале, дупле петље и др. цртеже
◦ са обе стране налазе се делте – цртежи у виду
грчког слова “делта”
◦ ТРИ ПОМОЋНЕ ГРУПЕ
 ОШТЕЋЕНЕ ПАПИЛАРНЕ ЛИНИЈЕ – немогуће
одредити тип – означавају се као “X”
 СЛОЖЕНИ ОТИСЦИ ПРСТИЈУ – три и више делти, две
конфигурације разних отисака- означавају се као
“X1”
 АМПУТИРАНИ ПРСТ- потпуно или највећим делом
недостаје прва фаланга прста- означавају се као “0”
 Велики број људи има исту
дактилоскопску основну формулу због
малог броја главних дактилоскопских
група
 Онемогућена практична употреба
 Уведена допунска класификација која
омогућава да се отисци исте главне групе
разврстају на већи број по обиму мањих
подгрупа
 Обухвата три прста обе руке – кажипрст,
средњи и домали прст
 Вучетић увео подкласификацију –

◦ 1) Лучни узорци (јединица) се не могу


поткласифицирати, па се такви узорци обележавају у
подкласификацији са “О”

◦ 2) Петљани узорци (двојка и тројка) подкласификују се


по методу бројања папиларних линија које секу
замишљену праву линију која спаја два тачно одређена
места на отиску, тј. спољашњи и унутрашњи терминус
 Спољашњи терминус се налази у средишту делте
 Унутрашњи терминус у центру отиска, на супротној страни
од делте
◦ 3) Кружни узорци (четворке) подкласификују се
по методу праћења папиларних линија
 ПРЕНОСИВОСТ
◦ преносе се додиром или хватањем предмета
прстима и длановима или гажењем босим
стопалом

◦ знојне жлезде – непрестано луче зној, зато


папил. линије увек влажне
 да омогући прецизну регистрацију
учинилаца кривичних дела и обезбеди
њихово што брже откривање и
идентификовање
 природа ових задатака доводи до
разликовања регистрационе и истражне
дактилоскопије
 за отиске прстију знало се још у предисторијском
добу
 у Кини и Јапану још у 7. веку пре нове ере на
разним уговорима, уместо потписа, стављани
отисци прстију, који су служили за оверу
докумената
 у периоду од 10. до 13. века нове ере у Кини се
помињу отисци прстију у вези с кривичним
поступком, што је први наговештај њиховог
криминалистичког значаја
 Кинески хироманти у 13. веку праве разлику, на
основу конфигурације папиларних линија, на
кружне и петљане отиске
 У Русији - у најстарије доба отисци
прстију коришћени за оверу уговора
 Крајем 17. века италијански анатом
Марчело Малпиђи изучио састав папила и
пора, уочио постојање кружних и
петљастих линија као анатомског
обележја човека
 1823. чешки анатом Иван Еванђелиста
Пуркиње – дао основну класификацију
папиларних линија на 9 типова
 нису сагледали практичну вредност
отисака прстију за идентификацију људи
 први увидео Viljem Heršel енглески
администратор једног округа у Бенгалу
(Индија), који је отиске користио за
закључивање разних уговора са домаћим
становништвом
 предложио да се отисци прстију употребе за
регистрације затвореника
 увео обавезно узимање отисака прстију пре
узимања пензије, код регистровања
притвореника, умрлих особа итд.
 оснивачем дактилоскопије у научном
смислу сматра се енглески антрополог
Francis Galton (први израдио целовити
систем дактилоскопске класификације)
 касније тај систем усавршио Edvard Henry
 за развој дактилоскопије важни Иван
Вучетић и Роберт Хаиндл
 Шеф идентификационог бироа у полицији
аргентинског града Ла Плата
 Започео с редовним дактилоскопирањем
затвореника и коришћењем десетопрсног
евиденционог картона
 Створио сопствени систем дактилоскопске
класификације
 Објавио рад под називом “Дактилоскопија”
 Аустро-Угарска 1902
 Немачка 1903
 Енглеска 1904
 Русија 1907
 Француска 1914
 У Београду 1911
 Вучетић у почетку користио назив
ИНКОФАЛАНГОМЕТРИЈА по узору на
антропометрију
 1894. године један новинар у свом чланку
спојио речи daktilos и skopein
 Обухвата и методе идентификације на
основу цртежа папиларних линија на
длановима и табанима човека
 Појам дактилоскопија постао преузак
 Деф –
◦ све методе криминалистичке регистрације и
идентификације засноване на проучавању цртежа
папиларних линија, без обзира на којим се
деловима коже човека налазили
 ТРИ ОСНОВНЕ ГРАНЕ:
◦ ДАКТИЛОСКОПИЈА –
◦ регистрација и идентификација лица уопште,
учинилаца кривичних дела и лешева на основу
проучавања цртежа папиларних линија на
прстима
◦ ХЕЈРОСКОПИЈА –
◦ регистрација и идентификација учинилаца
кривичних дела на основу проучавања цртежа
папиларних линија на длановима
◦ ПЕДОСКОПИЈА –
◦ идентификација НН учинилаца кривичних дела на
основу трагова папиларних линија табана
 ДЕКАДАКТИЛОСКОПИЈА –
◦ ОПШТА ДАКТИЛОСКОПИЈА-РЕГИСТРАЦИОНА

 МОНОДАКТИЛОСКОПИЈА –
◦ ИСТРАЖНА ДАКТИЛОСКОПИЈА
 Појам –
◦ грана која се бави регистрацијом и
идентификацијом лица уопште и лешева
 Назив носи и ОПШТА зато што се често
користи у хумане сврхе
◦ Лица која нису у стању да дају податке о себи
(у несвестици, губитка гласа, тренутне амнезије
и сл.)
◦ Жртве у природним катастрофама
◦ Жртве у саобраћајним катастрофама

МОГУ ИДЕНТИФИКОВАТИ САМО ЛИЦА КОЈА СУ


РАНИЈЕ БИЛА РЕГИСТРОВАНА
 ЗА ОПШТУ ЗБИРКУ региструју се следећа
лица:
◦ Лица која се налазе у притвору, на издржавању
казне, у казнено-поправним домовима,
казнено-поправним домовима за малолетнике
и млађа пунолетна лица
◦ Малолетни учиниоци кривичних дела у
васпитно-поправним домовима за малолетнике
◦ Лица приведена у органе унутрашњих послова
због непознатог идентитета или сумње у
истинитост датих података о идентитету
◦ Лица која због својих физичких и психичких
недостатака нису у стању да дају податке о свом
идентитету
◦ регистрација познатих и непознатих учиниоца
◦ идентификацијом непознатих учинилаца кривичних
дела на основу појединачних трагова папиларних
линија прстију

 Састоји се од два дела:


◦ Збирке отисака прстију
◦ Збирке трагова папиларних линија НН учинилаца
кривичних дела
◦ ПУНОЛЕТНА И МАЛОЛЕТНА ЛИЦА ЗА КОЈА
ПОСТОЈИ ОСНОВАНА СУМЊА ДА СУ ИЗВРШИЛИ
НЕКО ОД СЛЕДЕЋИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА:
 Крађу, тешку крађу, разбојничку крађу,
разбојништво
 Силовање, недозвољене полне радње
 Изнуду и уцену
 Превару
 Убиство
 Тероризам и саботажу
 Недозвољену трговину оружјем, муницијом
 Недозвољену трговину дрогама
 Фалсификовање новца
Ради се о откривеним учиниоцима кривичних
дела
 Посебни обрасци:
 Монодакстилоскопски комплет картона за
регистрацију једног лица састоји се од:
 Десет монокартона величине 10,5 x 7,5, који садржи место за:
 уписивање монодактил.формуле
 имена и презимена
 датума рођења
 основне опште дактилоскопске формуле
 место за узимање отиска са називом прста
 место за узимање контролног отиска (десни кажипрст)
ОТИСЦИ СУ УЗИМАНИ ДВА ПУТА – ВАЉАЊЕМ И ДОДИРОМ
 Да би отисци прстију, дланова и табана
од лица и непознатих лешева били
потпуно јасни и трајни морају се вршити
према одређеним правилима
 Важно је обезбедити прибор:
◦ црна штампарска боја,
◦ глатка метална или стаклена плоча,
◦ гумени ваљак,
◦ мали гумени ваљак јајастог облика,
◦ кашика за дактилоскопирање лешева,
◦ бочица бензина за чишћење прибора
 Руке лица које се дактилоскопирају морају бити
чисте и суве
 Гуменим ваљком се равномерно размаже
штампарска боја по глаткој плочици, дебљине
0,1 мм
 Поред плоче стоји причвршћен картон на који се
наносе отисци (дактилоскопски фиш)
 Дактилоскопер – својим палцем и кажипрстом
хвата врх и корен прста лица, ваља прст од
једне ивице нокта до друге по премазаној плочи
и преноси на одговарајуће место на фишу,
пажљиво притиском опет ваља по фишу и то
само једном
 Након што се руке леша добро оперу и
осуше
 Папиларне линије се премажу помоћу малог
јајастог ваљка, премазаном бојом
 Прсти се потом притискају одређеним
редом на комаде чисте хартије који стоје у
специјалној кашици за дактилоскопирање
 Сваки комадић хартије се лепи на
одговарајуће место на дактилоскопском
картону
 Јагодице прстију смежуране – да би
набубриле-у врхове прстију убризгати
раствор глицерина и воде
 Леш се распада, кожа на прстима се скида-
кожу скинути и ставити у теглу са
формалином ради скидања отисака прстију
 По Вучетићевом систему

31343
2x242

Основни и помоћни типови


 Лучни 5 – 7%
 Лева петља 30 – 31%
 Десна петља 30 – 31%
 Кружни 30 – 34%
 Сви остали мање од 1%
 Други степен класификације

 Има више метода подкласификације:


◦ Бројање папиларних линија
◦ Праћење папиларних линија
 Допунска класификација петљаних узорака
 Састоји се у бројању папиларних линија
које пресецају дуж, ограничену са две тачке
назване “терминуси”- унутрашњи и
спољашњи
 а) чиста централна петља
 б) непаран број штапића
 в) паран број штапића
 г) додирни штапићи и укрштене петље
 А) отворена делта Б) затворена делта
 Ц) делта са фрагментима
 Када су одређена оба терминуса
папиларних линија бројање се врши уз
помоћ специјалне дакрилоскопске лупе
која у свом постољу има уцртану праву
линију
 Та линија се тако постави да пролази кроз
оба терминуса
 Помоћу игле се врши бројање
 Броји се свака папиларна линија која сече
или додирује линију бројања
 Сви петљани узорци разврставају се у
четири групе:
◦ 2-6 линија обележавају се са 1
◦ 7-10 линија са 2
◦ 11-14 линија са 3
◦ 15 и више са 4
 Подкласификују се кружни узорци
 Кружни узорци имају по две делте
 Овом методом се утврђује међусобни
положај делти
 Положај се одређује према положају
доњег крака леве делте у односу на десну
делту
 Прати се доњи крак леве делте све док се
не нађе на страни десне делте
 Цени се да ли је доњи крак леве делте
изнад, испод или у нивоу са доњим
краком десне делте
 Групе се обележавају на следећи начин
◦ Ако је доњи крак леве делте изнад доњег крака
десне делте – 5
◦ Ако је доњи крак у нивоу са доњим краком десне
делте (од 1 до 3 пап.линије) – 6
◦ Ако је доњи крак леве делте испод доњег крака
десне делте - 7
 Три средња прста и леве и десне руке
 Поменуте ознаке уписују се у разломак који
се ставља у заграду и уписује црвеним
мастилом
 Због тешкоћа у селектирању допуњена је
покласификацијона формула и бројем
пап.лин.
 На малом прсту десне руке ако је овај
петљани узорак
31343 (017) 15
2x242 (x36)

Остали типови цртежа се не квалификују већ се


за лучне и непостојеће пише нула (0), а за
остале X
Аутоматски систем за
обраду података
ЧИСТИ ЛУК
ОТИСЦИ ПРСТИЈУ У ОБЛИКУ ЛУКА
ПЕТЉАНИ ОТИСЦИ
Лева петља
ПЕТЉАНИ ОТИСЦИ
Десна петља
КРУЖНИ ОТИСАК
 Живојин Алексић, Милан Шкулић,
Криминалистика, Правни факултет
Универзитета у Београду, Београд, 2016.

You might also like