Три силе у успону (1660 -1715)

ЕНГЛЕСКА (1660-1715)

 Чарлс II Стјуарт (1660-1685)

o С и н уб и ј е н о г к р а љ а Ч а р л с а I ( 1 6 2 5 - 1 6 4 9 )
o П о з в а о г а п о б е д н и к р е в о л уц и ј е , М а н к
o Т е ж и о а п с о л ут н о ј в л а с т и и о с л а њ а о с е н а а н г л и к а н с к у ц р к в у
o С т а в о в и о њ е м у:
 Подржавали га:
o Велможе, ко је нису тежили измени
традиционалног режима
o Јомени, сељачка средња класа
o Сиротиња
 М р з е л и г а ( и о н њ и х) :
o Б у р жо а з и ј а и з л о н д о н с к о г С и т и ј а
 Доминирали Доњим домом
o Бродовласници
o Трговци
o Мануфактуристи
o Капиталисти филантропи (шта ово значи
к ур а ц ? )
o Сеоско племство
o Чланови џентрија
 Такође доминирали Доњим домом
 О г р а ђ и в а л и з е м љ у, к а к о б и с п р е ч и л и
било какв у добробит сиромашним
сељацима
  До лази до по деле парлам ента на дв е гла вне стр ује у
зависности од става према краљу (1680):
 Виговци
 Противили се сваком облику
а п с о л ут и з м а
 Д о б и л и и м е п о ш к о т с к и м р а з б о јн ц и м а
 Чинили их:
 П р е д с т а в н и ц и б ур ж о а з и ј е
 Члано ви џентри ја
 Торијевци
 Погрдан назив, к о ји су им дали
виго вци, што значи ирски поб уњени ц и
( з а ш т о ?)
 Ч и н и л и и х о н и к о ји с у п о т и ц а л и и з
англиканских и сеоских
традиционални х средин а
o К р а љ с е с в е в и ш е с ук о б љ а в а с п а р л а м е н т о м о к о н е к а к в и х
верс ки х пита ња, али и финан си јс ки х по треба и кр аљ евс ки х
прерогатива
 Парл амент о дби ја кр едит е нам ењен е во јсци или
двору
 К р а љ д о н о с и T e s t A c t ( п р е к о с в о ји х з а с т уп н и к а у
п а р л а м е н т у) , к о ји м п о к уш а в а д а и с к љ уч и о н е к о ји
не припадају англиканско ј цркв и из свих
административни х и фо јни х ф ун к ц и ј а (и из
парламента) (1673)
 Парламент изгласава Habeas corpus, по коме
с в а к о ух а п ш е н о л и ц е м о р а б и т и и з в е д е н о п р е д с у д
у року од 24 часа (1679)
  Дом лор дова не по тврђ ује За кон ск и предлог о
и с к љ у ч е њ у , к о ји м с у в и г о в ц и ж е л е л и к р а љ е в о г
брата, војводу од Јорка, лишити престола
o Чарлса II ипак сматрали човеком компромиса:
 О н ј е п р и хв а т и о с а м о н е к е м е р е п р о т и в к а т о л и к а ,
иако их ни је го тивио
 О н је ч и н и о и з в е с н е ус т уп к е п о с л о в н о м с в е т у ,
т а к о д а в л а д а с в е м а њ е и н т е р в е н и ш е у с ук о б и м а
између послодавац а (капиталиста) и њ и хо в и х
на јамни х р адни ка
 О н н е с п р е ч а в а џ е н т р и ј е д а о г р а ђ у ј у с в о је з е м љ е ,
иако их мрзи
 О н ус п е в а м а л о - п о м а л о д а и з и ђ е и з уп о т р е б е
Закон о сиромашнима, к о ји м је предвиђао
о б а в е з н у п о м о ћ п а р о хи ј а м а
o Спољна политика:
 Рат против Холан дије , ко ја је глав ни трго вачки
к о н к ур е н т
 Рат против Француск е
o Чарлс, па ра до кса лно , иако је тр ажио о сло нац у англик анско ј
ц р к в и , б и о к а т о л и к , ш т о ј е и с к а з а о н а с в о јо ј с а м р т н о ј
по стељи, ка да је тражио да прими по следњ у п рич ест о д
католичког свештеника (1685)
 Џејмс II Стјуарт (1685-1688)
o Д р уг и с и н Ч а р л с а I и м л а ђ и б р а т Ч а р л с а I I
o Т е ж и о а п с о л ут н о ј в л а с т и , з б о г ч е г а с е о с л а њ а н а Ф р а н ц ус к у ,
с к о јо м г р а д и п р и ј а т е љ с к е о д н о с е
o Верска политика
 О н је б и о к а т о л и к , а л и п р и хв а ћ е н о д с т р а н е н а р о д а
( в е ћи н с к и а н г л и к а н ц и )
 Т р уд и о с е д а п р е в е д е с в о је п л е м с т в о у к а т о л и ч а н с т в о
(мека политика)
 Он по ставља у на јв ажни је епис ко пи је, прелате за ко је
с е г о в о р и л о д а с и м п а т и ш у к а т о л и ч а н с т в о ( јо ш је д а н
одраз меке политике)
 Доноси Декларацију о индулгенцији, уп р к о с
противљењу папе и свих сав ета енглеских католика,
к о ји с у г а о к р уж и в а л и ( 1 6 8 7 )
o Бракови и деца:
 Ана Хајд (1660-1671)
 П р в а с уп р уг а
 Била је Енглес кињ а (из Виндзо ра)
 И м а л и с у д в е ће р к е :
 Марија
 Удата за Виљема III Оран ског,
хо л а н д с к о г с т а т х уд е р а
 Ана
o Обе ћерке биле с у п ротестанткиње
 Марија Моденска (1687-1701)
 Д р уг а с уп р уг а
 Била је итали јанс ка принц еза
 Добили су сина Џејмс Френсис Ст ујарт (1688-
1766), ко га је о дма х кр стио като личк и свештеник
o Славна револуција (1688)
 Узроци:
 Енглези невољни да п р и хв а т е о б р а ће њ а у
католичк у в еру
 Б ур ж о а з и ј а н е ж е л и а п с о л ут и з а м
 Нико м се не свиђа кр аљ ева т ежња да нек е сво је
по данике о сло бо ди о д по ко рно сти зако на и да
самог себе прогласи изнад закона
 Б ур ж о а з и ј и с м е т а с а в е з с а ф р а н ц ус к и м к р а љ е м
Л у ј е м X I V , к о ји ј е б и о т р г о в а ч к и к о н к ур е н т и
прогонитељ протестан ата
 Пароле:
 За слободан парламент, за протестантску веру
 Т о к р е в о л уц и ј е :
 Без великог насиља
 Шефови о по зиције з а хт е в а ј у од Ви љема III
Оранског да интерв енише
 Виљем III се искрцав а у Торбеју ( 5. новембра
1688. године)
 Џ е ј м с I I б е ж и у Ф р а н ц ус к у
 П р о б л е м уп р а ж њ е н о г п р е с т о л а :
o П а р л а м е н т н уд и к р ун у М а р и ј и и В и љ е м у
( о б о м а ) , п о д ус л о в о м д а с е з а к ун у д а ћ е
по што вати Деклар ацију о пра ви ма (1 689)
 Д о к ум е н т п р о т и в а п с о л ут и з м а , к о ји м
се кр аљ у з а бра њ ује :
 О б ус т а в љ а њ е з а к о н а
 О с л о б а ђ а њ е њ и хо в о г и з в р ш е њ а
 У с п о с т а в љ а њ е в а н р е д н и х с уд о в а
 Уби рањ а по реза и држа ње во јск е
без дозволе парламента
 Виљем III Ор ански (1688-1702) и Марија Стјуарт (1688-1694)
 Владар јо ш ув е к располаже м о ћн и м средствима
ут и ц а ј а , к а к в и с у:
o И м е н о в а њ е о ф и ц и р а с ув о з е м н е в о јс к е
o Именовање официра морнарице
o И м е н о в а њ е в и с о к и х д р ж а в н и х ф ун к ц и о н е р а
 И п а к к р а љ б е з п р а в о г ут и ц а ј а , о н ј е с а м о о т п р а в н и к
послова нације (Џон Лок, виговски филозоф)
 Т р и ј ум ф о в а л а т е о р и ј а о м о н а р х и ј и з а с н о в а н о ј
на уговору
o П о њ о ј, з а д а т а к д р ж а в е ј е с а м о с т в а р а њ е
повољних ус л о в а за слободн у делатност
п р е д уз е т н и к а
 П а р л а м е н т ј е н а ј м о ћн и ј а и н с т и т уц и ј а у з е м љ и :
o Изгласава краљев у цивилну листу
o Д о н о с и А к т о у с т а н о в љ е њ у , к о ји м о д р е ђ у ј е
краљев е наследни ке, само у протестантско ј
грани његове породице (1701)
o Поставља чланове краљевог кабинета (као
нпр. хунту петорице (1694))
 К р а љ с в о ј ут и ц а ј ш и р и п р е к о :
o Доњег до ма, чи је ч лано ве бира сва к е тре ће
године (Акт о тријеналитету (1694))
o Трезора
o Н а ј в а жн и ј и х м и н и с т а р с т а в а
o Енглеске банке (основана 1694. године)
 После 1688. године, држава остав ља капиталисте
з е м љ о п о с е д н и к е и т р г о в ц е д а уп р а в љ а ј у е к о н о м с к и м
живо то м
 Ана Стјуарт (1702-1714)
o М л а ђ а ћ е р к а Џ е ј м с а I I и м л а ђ а с е с т р а М а р и ј е С т ј уа р т
o Слаба краљица, ментално отишла у стран у
o Д е ш а в а с е р а т п р о т и в Ф р а н ц у с к е , а п а р л а м е н т јо ј п о с т а в љ а
м и н и с т а р с к у е к и п у, к о ј а т а ј р а т в о д и ( 1 7 0 5 - 1 7 1 0 )
 Она незаинтересована
 Сматра да су ратне тем е досадне
o И п а к , е к о н о м с к и б ум у њ е н о в р е м е , п р о ш и р уј е с е ц и љ а н о
тржиште
o Уједињење са Шкотском (1707)
o Г уб и к о н т р о л у н а д л о к а л н о м уп р а в о м
 П о т п ун о п р е п уш т а л о к а л н у уп р а в у уг л е д н и м г р а ђ а н и м а
 Н е и н т е р в е н и ш е ч а к н и у д р уш т в е н о м ж и в о т у
 М о г ућн о с т о р г а н и з о в а њ а с к р о м н и х д р уш т в е н и х р а д о в а
п р е п уш т а к а п и т а л и с т и м а , к о ји т о з л о уп о т р е б љ а в а ј у
o Нако н њене смрти, изби ја ју побун е (1715) , те се заво ди
опсадно стање
БРАНДЕНБУРГ (1660-1715)

 Породица Хоенцелерн
o С и л а у ус п о н у у Е в р о п и
o П р а т и л а и х р е п ут а ц и ј а д о б р и х в о јн и к а
 Победа над Шве ђаним а, код Фербелина (1675)
o Унапреди ли административни рад
o И м а л и п р е ћ ут н и с а в е з с п л е м с т в о м , к о ј е ј е п р и хв а т и л о
а п с о л ут и з а м

 Фридрих Вилхелм Хоенцолерн од Бранденбурга (1640-1688)

 Ни је наследио д р ж а в у, већ гомилу т ерито ри ја
рас е јани х о д Ње мена до М еза
 Поседи:
o У исто чно ј По мерани ји
o Р а с ут а к н е ж е в с т в а
o М а л е г р о ф о в и је б л и з у Р а ј н е
o В о јв о д с т в о К л е в
 Т и т ул е :
o По ста је војвода Пруске, к о јо м влада
с ув е р е н о и н е п о в и н уј е с е в и ш е п о љ с к о м
краљу (1657)
o У Ц а р с т в у, он је кнез и електор
Бранденбурга
 Он терито ри јам а вла да о преко сво г Савета, и у
свако ј п р о в и н ц и ји имао по је д н у сталешку
с к у п шт и н у
 Он живео од прихода са сво ји х поседа
(средњевековни начин), а не од пореза
o Административн а политика:
 Б и о ј е в и ш е а д м и н и с т р а т и в а ц , н е г о в о јн и к
 И м а о ј е ц и љ д а у ј е д и н и с в о ј е з е м љ е и ув е ћ а њ и хо в
п о р е с к и п р и н о с ( к а к о к ур а ц п о р е з , к а д а с т е р е к л и д а
ж и в и о д п р и хо д а с а п о с е д а ? ! ? ! ? ! )
 Т р уд и о се да смањи власт локалних сталешких
с к уп ш т и н а
 О д уз е о и м п р о в и н ц и јс к е б л а г а ј н е , к о је ј е д а о
с в о ји м ф ун к ц и о н е р и м а
 Створио систем сталних пореза
o Т р о ш а р и н у , к о ј у н е м о г у и з б е ћи н и с а м и
п л е м и ћи
 Д о д е л и о с в а к о ј п р о в и н ц и ји н а м е с н и ч к и с а в е т , а њ е м у
потчинио провинцијске функционере
 Н а д п р о в и н ц и ј и м а о р г а н и з у ј е ч в р с т у ц е н т р а л н у уп р а в у
(без министарстава):
o Тајни савет
o Канцеларија (за спољне послове)
o Савет спорова
o Комора финансија
o Генерални комесаријат рата
 То су к о л е г и ј ум и , к о ји разматрају и пиш у
и з в е ш т а ј е , с а к о ј и м а с е о н уп о з н а ј е и с а м д о н о с и
о д л ук е
o Доноси Постдамски едикт (1685)
 Њ и м е о ја ч а в а п р и в р е д н у м о ћ, т а к о ш т о п р и в л а ч и р а д н у
снагу
 Д о в о д и ф р а н ц ус к е п р о т е с т а н т е , к о ји н а с е љ а в а ј у
је дан берлинс ки кв арт
o Да је им зем љ у и мате ри јал за гр адњ у
o Да је им привр емено о сло бађањ е о д по реза
 o Заводи ригорозни меркантилизам
 З а б р а њ у ј е ув о з п р о и з в о д а , к о ји с е м о г у п р о и з в е с т и у
његовој зем љи
 Извоз дозвољен само ук о л и к о се ради о
п о љ о п р и в р е д н и м п р о и з в о д и м а ( к о ји ц в е т а )

 Фридрих ( III од Бранденбург а) (I, краљ Пруск е) (1688/1701-1713)

 Наследио рат к о ји је зап очео његов отац, против
Ф р а н ц у с к е ( з а п р а в о в и ш е к а о и с п о м о ћ А ус т р и ј и )
o У з н а к з а хв а л н о с т и , ц а р Л е о п о л д I ( 1 6 5 8 - 1 7 0 5 )
г а уз д и ж е н а л е с т в и ц и , т е П р ус к а п о с т а ј е
краљевина (1701)
o К р ун и с а н ј е у К е н и н с б е р г у ( 1 8 . ј а н у а р а )
o К р а љ е в с т в о је п р и з н а т о у г о в о р о м у У т р е хт у
 В а ж н о је уо ч и т и , д а о н н е д о б и ј а
т и т ул у краља Б р а н д е н б ур г а , већ
с а м о П р ус к е , з а т о ш т о П р ус к а н и ј е
део Царства, а у оквиру Царства
с а м о је ц а р с ув е р е н и в и ш е ( н з м
ка да је то про мењено ) нема кр аљ ева
РУСИЈА (1660-1715)

 Алексеј Романов (1645-1676)

o В е о м а ч е с т и р а т о в и с а с ус е д и м а , п р и н уд и л и с у Р ус и ј у д а
п р и хв а т и и п р е уз м е н е к е т е хн и ч к е н о в и н е с а З а п а д а
o Д о л а з и д о ја к о г н е м а ч к о г ут и ц а ј а

 Фјодор Романов (1676 -1682)

o Д о л а з и д о ја к о г п о љ с к о г ут и ц а ј а

 Петар I Велики Романов (1682-1725)

o Н а с л е ђ у ј е п р е с т о к а о м а л о л е т н и к , т е ум е с т о њ е г а д р ж а в у в о д и
сестра Софија (1682-1689)
o Спољни проблеми на почетку владав ине:
 Т ур ц и з а т в а р а ј у Р ус и м а п у т к а Ц р н о м м о р у, а Ш в е ђ а н и
ка Балтику
 Пета р тежи изби јањ у на мо ре, ко је н ема ле да п ре ко целе
године
 О н о с м и ш љ а р е ф о р м е , к а к о б и п р е о б р а з и о Р ус и ј у ,
т а к в а д а м о ж е д а о с т в а р и г о р е п о м е н ут и ц и љ и д а с е
ј а с н о с уп р о т с т а в и н е п р и ј а т е љ и м а у р а т у
o У н ут р а ш њ и п р о б л е м и Р ус и ј е н а п о ч е т к у в л а д а в и н е :
 О г р о м н а в е ћи н а с е љ а к а ( м н о г и к м е т о в и )
 Мала мањин а племи ћа
 Врло мало грађана
 Градови с у само велика села
 Б ур ж о а з и ј а г о т о в о н е п о с т о ји
  В е л и к а т р г о в и н а је у р ук а м а с т р а н а ц а , к о ји у М о с к в и
имају посебн у четврт ( Слобода)
 У м н о г и м к р а ј е в и м а јо ш ув е к в л а д а ј у т а т а р с к и о б и ч а ј и
 Р ус к а т е хн и к а ј е п р и л и ч н о н а з а д н а
 Админист раци ја је с ко ро па непо сто је ћа
o Петров преокрет:
 Млади П е т а р уп о з н а ј е н е к е с т р а н ц е и з ч е т в р т и
Сло бо да, ко ји с у би ли велики авант уристи
 Они м у по ста ју н а јбо љи при јат ељи
 У п о з н а ј у г а с а н о в и м с в е т о м , д р уг а ч и ји м о д Р ус и ј е
 О н п о ч и њ е д а с т в а р а в о ј с к у о б уч е н у н а е в р о п с к и
начин
 П р и ј а т е љ и и в о јс к а м у п о м а ж у д а с е о с л о б и т ут о р с т в а
с в о је с е с т р е и с а с е д а м н а е с т г о д и н а п о с т а н е ц а р ( 1 6 8 9 )
o Административн е реформе :
 Њима тежио да о јач а сво ју в ласт и да по бо љша
порески принос
 Инсистира на наслеђ у византијског цара –
с а м о д р шц а , те ствара нови вид а п с о л ут и з м а ,
заснованог на божанском праву)
 Сенат
o У в о д и и н с т и т уц и ј у с е н а т а , к о ји г а м е њ а к а д а ј е
о д с ут а н
o Има 9 чланова
o И м а а п с о л ут н у в л а с т
 По д претњо м смртне к азне је жалит и се
на неког сенатора
o Оснива министар ске колегијуме, подлежене
сенат у
 Н а ч е л у с у уп р а в е , к о ј у ц а р п о к уш а в а д а
централиз ује
 Административн а подела:
 Губерније (има их 8)
 Провинције
o Окрузи
 Срезови
o О к р уз и м а уп р а в љ а ј у к о м е с а р и о к р у г а , к о ј е
бира локално племство
 Има ју је дан о сно вни задат ак: р аспо дел у
и уб и р а њ е п о р е з а
o С р е з о в и м а уп р а в љ а ј у к о м е с а р и с р е з о в а , к о ј е
бира ју сељаци
 Има ју је дан о сно вни задат ак: р аспо дел у
и уб и р а њ е п о р е з а
 Пореска реформа:
 Главарина
 Главни порез
 П р е м а ф р а н ц ус к о м м о д е л у
 В л а с т е л а ј е п р и к уп љ а л а о д с е љ а к а ,
а то је пре дав ано царско ј бл ага јни
 Војно-сељачки порез
 Уведен за потребе ратова ња
 Сваки властелин је морао
обезбедити одређен бро ј сељака,
к о је ј е ц а р о б уч а в а о з а в о јн и к е
o Због честог бежања пореских и в о јн и х
о б в е з н и к а , о н п о с т е п е н о ус п е в а д а з а б р а н и
сељацима н а п уш т а њ е зем ље без дозволе
локалног племића
 o Пореска политика према манастирима:
 З а т в а р а м н о г е м а н а с т и р е и њ и хо в е п о с е д е
п р и д р уж у ј е , већ ионако о г ро м н и м ,
царско ј поседима
 О с т а л е м а н а с т и р е п р и н уђ у ј е н а п л а ћ а њ е
пореза
 Црквно -админи стративн а реформа :
 Уки да мо ско вск у п атри ја рши ју
 Оснива црквени савет – Синод
o Њиме замењ ује патри јарши ју
o Има свог представника ( главног прокуратора)
у Синоду (нека врста министра црквени х
послова)
o Економска политика:
 Делимично је мер кантили стич ка
 Уводи високе цене з а иностране фабричке производе
 Намеће колбертистичке прописе
 Да је :
o Мо но по ле
o С уб в е н ц и ј е
o За јмо ве без инте ре са
 Д о в о д и т е хн и ч а р е с а с т р а н е
 П о в е ћ а в а и з в о р с и р о в и н а , н а јв и ш е г в о ж ђ а ( к о ј е к уп у ј у
Енглези)
 О с н и в а м а н уф а к т ур е ( д о с м р т и и х б и л о 2 8 )
 В е ћи н а п о с в е ће н а производњи ратне опреме и
ство рена је у р ат у и за рат про тив Ка рла XII
o Н а ј м о ћн и ј а ј е б и л а д р ж а в н а м е т а л у р г и ј с к а
индустрија на Уралу
o Д р уш т в е н е р е ф о р м е
 И н д ус т р и ј с к и и т р г о в и н с к и р а з в о ј н е д о в о љ а н д а с е с т в о р и
б ур ж о а з и ј а
 О н , з б о г т о г а , м о ж е , н а уп р а в н и м п о л о ж а ји м а с а м о
д а к о р и с т и п л е м и ће
o П р и м о р а в а и х н а о б а в е з н у с л уж б у у в о ј с ц и и л и
уп р а в и
 Свим чиновницима неплемићима да је т и т ул у
п л е м и ћа ( п р е д л о г с а в е т н и к а С а л т и к о в а )
 Указ из 1722.
 Њиме се стварају чинови или ранг-листе
 Степен до сто јанс тва у племству одговара
хи ј е р а р хи ј и ф ун к ц и ј а
o По чев о д извесно г степена, пл емств о по ста је
наследно
 Последиц е:
 В е л и к и п о с е д и н а п р е д у ј у, а м а л и с е љ а ч к и
поседи нестају
 Проширење и погоршање кметств а
 П л е м и ћ к а к л а с а с е з н а т н о п о в е ћа в а
 Сви чланови старе властеле обавезн и с у
д а с т е к н у м и н и м ум п о т р е б н и х з н а њ а д а
б и п о с т а л и о ф и ц и р и / ф ун к ц и о н е р и
 П р и м о р а в а и х д а п о л а з е с т р уч н е
школе
o К ур с е в и ш к о л а м а т е м а т и к е
o Поморску академи ју ( 1705)
o Школу за инжењере
o Артиљ ери јс к у шко л у (171 2)
  У з а м е н у з а о б а в е з н у с л уж б у, о н п л е м и ћи м а ч и н и
в е л и к е ус т уп к е н а д р уш т в е н о м п л а н у
 П р е д а ј е и м у р ук е ч и т а в у л о к а л н у уп р а в у
 Д а ј е и м д о з в о л у и з в р ш а в а њ а д уж н о с т и
п о л и ц а ја ц а
 Да је им до зво л у извршав ања пр авде
 Д а ј е и м д а с а м и п р и к уп љ а ј у п о р е з
 Д а ј е и м д а с а м и р е г р ут у ј у в о ј н и к е
o Због тога, он ограничава сељаке, тако што им
забр ањ ује ( свима, па ча к и о ним сл о бо дним)
н а п уш т а њ е села, без одобрења п л е м и ћа
надређеног за то село (1718)
o Однос са Западом :
 Х т е о је д а Р ус и ј а п о д р а ж а в а З а п а д
 П о с е ћ у ј е з а п а д н е з е м љ е , к а к о б и с е ув е р и о ш т а т р е б а
у Р ус и ј и д а с е п р и м е н и :
o П о с е ћ у ј е д в а п ут а :
 1697. године
 1716-1717. године
o По се ћује :
 Пруску
 Холандију
 Француску
 Енглеску
o О с т а л о је з а б е л е ж е н о д а с е з а с в а к у с и т н и ц у
р а с п и т и в а о и д а с е о д уш е в и о б р о д о г р а д њ о м
  П о с л е д и ц а п ут о в а њ а :
o Низ мера намењени х томе да промене изглед
р ус к о г д р уш т в а , ч а к и у њ е г о в о м с в а к о д н е в н о м
животу
 Забрана, под претњом к н ут е , да
м уш к а р ц и н о с е б р а д е и д уг е ха љ и н е п о
источњачки
 Забран а да жене покривају лиц е и да живе
затворене
 У в о ђ е њ е уп о т р е б е д ув а н а
o К а л уђ е р и и с и т н и с в е т с е п р о т и в е т и м м е р а м а ,
је р пре дст ављ а ју ра ски д с на чино м живо та,
коме су они били привржени
o Санкт Петербург (1703)
 Г л а в н и с и м б о л о т в а р а њ а Р ус и ј е п р е м а З а п а д у ( д а
с т в о р и е в р о п с к у д р ж а в у)
 Гра д је ство р ен:
o Драконским мерама
o Опорезивањем племства
o П р и н уд н и м р а д о м хи љ а д а с е љ а к а у м о ч в а р а м а
Неве
 Н а п уш т а њ е М о с к в е , д о п р и н е л о је р а ђ а њ у п о б ун а и
з а в е р а ( к о ји х ј е б и л о м н о г о )
o Н е т р е б а з а б о р а в и т и д а ј е М о с к в а , з а в е ћи н у
Р ус а , и м а л а п о с е б н о в а ж а н с т а т ус ( Т р е ћ и Р и м ,
Свети град)
o Д в е с у з н а ч а ј н и ј е ( в е ће ) п о б ун е :
 Побуна из 1698. године
 Тада се само г о в о р и ло о новој
престоници
 Петар п р и н уђ е н да се врати с
п ут о в а њ а
 У г уш и о револт старе во јск е
стрелаца
 Побуна из 1718. године
 Пре дво ди је Пе тро в син, царевић
Алексеј
 Т а т а г а с т а в љ а н а м ук е и уб и ј а г а