Ishrana ovaca

By: Asima Skopljak

Specifinosti ishrane ovaca

Osnovni principi ishrane ovaca su dosta slini
ishrani goveda, ali postoje i specifinosti
ishrane ovaca o kojima treba voditi rauna
prilikom sastavljanja obroka. Ovo se naroito
odnosi na proteine gdje postoji vea potreba u
metioninu nego kod goveda.

Ishrana treba da bude ujednaena i njoj mora da

se posveti velika panja, ukoliko se od ovaca
oekuje dobra proizvodnja kvalitetna vuna,
dosta mlijeka i mesa.
Kao i kod ostalih kategorija preivara ishrana
ovaca predstavlja najveu stavku u trokovima
proizvodnje i zato ishrana mora da omogui
efikasno iskoriavanja hranljivih maksimalnu i

Ishrana bremenitih ovaca

Ovce treba adekvatno hraniti u toku citavog perioda
sjagnjenosti ako se eli dobiti zdrav, napredan i
vitalan podmladak. To prakticno znaci da gravidne
ovce treba hraniti sa odgovarajucim i dobro
izbalansiranim obrocima, koji obezbeduju njihove
uzdrne potrebe, porast vune i normalan razvoj
fetusa.
Pri nedovoljnoj ishrani ovaca u periodu sjagnjenosti,
najcece se radaju slaba i
nedovoljno vitalna jagnjad, a to se negativno
odraava na njihov kasniji porast i razvoj.
U toku perioda bremenitosti ovce treba da povecaju
tjelesnu masu. Povecanje tjelesne mase, zavisi od
rase, ali treba da iznosi 9-13kg. Bremenite ovce
treba da uu u period sisanja jagnjadi sa izvesnim
kolicinama tjelesnih rezervi, poto su potrebe ovaca
u laktaciji znatno vece nego u toku bremenitosti.

 Nakon oplodnje ovcama treba obezbediti

kvalitetnu pau, to je moguce due. Kako je
zimi obicno nedovoljna kolicina pae,
sjagnjenim ovcama treba obezbijediti
dopunsku hranu. Najpogodnije kabasto
hranivo za ishranu ovaca u toku zime je
kvalitetno seno leguminoza.
Travno sijeno mora biti od biljaka koje su
pokoene u optimalnoj fazi vegetacije i
adekvatno osuene. Gravidna ovca, sa
tjelesnom masom od oko 60kg, moe
konzumirati u toku jednog dana 1,5-2kg sena.
Potrebno je obezbijediti i neki od proteinskih
dodataka, sa potrebnim kolicinama minerala.

 Kolicina korijenasto-krtolastih hraniva i silae u

dnevnom obroku sjagnjenih ovaca treba da se krece od
2-3kg pojednom grlu. Pri tome, osnovu ishrane
sjagnjenih ovaca treba da predstavlja seno dobrog
kvaliteta.

U prvih 15 sedmica sjagnjenosti, ovce srednje teine

mogu da konzumiraju u toku dana 1,5-2kg sijena
srednjeg kvaliteta, ili 4-5 kg silae dobrog kvaliteta ili 710 kg korijenasto-krtolastih hraniva.

 U oskudnim uslovima ishrane sjagnjenih ovaca, u

brdsko-planinskim podrucjima,u zadnjoj fazi
bremenitosti mogu se koristiti obroci sledeceg
sastava:

6-4 sedmice pre jagnjenja: 1kg sijena + 200gr

koncentrata
4-2 sedmice pre jagnjenja: 1kg sijena + 400gr
koncentrata
2-0 sedmice pre jagnjenja; 1kg sijena + 500gr
koncentrata
Smatra se dovoljnim ako se ovce jednom dnevno
hrane sa ovakvim obrocima.
Treba izbjegavati ishranu sjagnjenih ovaca sa
pokvarenom, plesnivom, promrzlom i trulom
hranom.

 U zimskom periodu ishrane ne treba sjagnjene

ovce putati na pau u vrijeme golomrazice,kada
je trava pokrivena slanom ili rosom.
Kada je to neophodno, ovcama prije toga treba
dati izvjesnu kolicinu sijena.
Zimska ispaa smanjuje trokove ishrane ovaca,
poboljava promet materija u organizmu
sjagnjenih ovaca, doprinosi boljem razvoju ploda,
boljem formiranju vunskog pokrivaca i lakem
jagnjenju.

Ishrana ovaca u laktaciji

 Ishrana ovaca u laktaciji ovaca trebalo bi

da sadri dovoljne koliine hranljivih
materija za sintezu mlijeka, porast vune i
optimalnu kondiciju grla. Laktacija ovaca
obino traje oko etiri meseca, a mlijenih
rasa i do est mjeseci.
Maksimalna produkcija mlijeka dostie se
veoma brzo, dvije-tri sedmice poslije
jagnjenja.
Na mogunost ispoljavanja mlijenosti
ovaca posebno utie ishrana. Potrebe
ojagnjenih ovaca znatno su vee od
potreba bremenitih grla. To se naroito
odnosi na energiju i proteine

 Ovije mlijeko se po hemijskom sastavu

znaajno razlikuje od kravljeg to istovremeno
znai da za proizvodnju jednog kilograma
mlijeka ovaca treba obezbijediti oko 0,7
hranljivih jedinica energije, 100-110 grama
svarljivih proteina, 2,3 grama fosfora i 3,6
grama kalcijuma.
Ovce, u odnosu na svoju telesnu masu, daju
veliku koliinu mlijeka.
Ishrana ovaca, neposredno po jagnjenju, sastoji
se od postepenog privikavanja na konzumiranje
poveanih koliina hrane, koja treba da podmiri
potrebe u hranljivim materijama i sprei
prekomijerno troenje ranije stvorenih rezervi.

 Pri odreivanju potreba za hranljivim

materijama treba imati u vidu da
ojagnjene ovce, osim to daju odreene
koliine mlijeka, produkuju i vunu, koja po
svojoj prirodi predstavlja proizvod
proteinskog karaktera.
Mlade ovce koje u isto vreme i rastu dio
hranljivih materija treba da obezbijede za
porast.
Sve su ovo razlozi za to da se ishrana
ovaca u laktaciji u prvih mjesec-dva
organizuje po volji.
Pri zimskom jagnjenju obroci ojagnjenih
ovaca treba da sadre sijeno dobrog
kvaliteta, slau, koncentrovana hraniva, so

 Kao dobra dopuna obroku ojagnjenih ovaca moe

posluiti koncentrovana smijea sastavljena od:

19 % zrna ovasa
15 % suncokretove same
3 % sladnih klica
30 % peninih mekinja
31 % stonog brana i
2 % mineralnih materija.

U obroku ovaca u laktaciji, udio sirove celuloze u

suhoj materiji moe biti neto vei. Obrok ovaca u
laktaciji u
zimskom periodu treba da sadri seno dobrog
kvaliteta, silau, slamu leguminoza,
koncentrovana hraniva i
eventualno korijenasto-krtolasta hraniva.

Ishrana jagnjadi i jagnjadi u tovu

 Osnova za uspijenu proizvodnju mesa

predstavlja pravilna ishrana jagnjadi od
samog poetka tova.
Posebnu panju treba obratiti na genetski
potencijal grla i pravilno korienje krmnih
smijea u zavisnosti od uzrasta i
postignute teine .
Potpune krmne smijee za porast i tov
jagnjadi proizvode se u branastom i
peletiranom obliku.
Kod svih faza tova jagnjadi, obrok treba
dopuniti kvalitetnim lucerkinim sijenom u
neogranienim koliinama zbog pravilnog
razvoja predeludaca i odravanja
digestivnog zdravlja ivotinja.

 Dobra smijea za tov jagnjadi obezbeuje:

Optimalan balans energije i proteina

Optimalan nivo vitamina i minerala
Optimalan odnos digestivnih vlakana
Odlinu konverziju
Odlino varenje
Visok prirast
Odlian randman mesa

Sistemi tova jagnjadi u RS.

 Intenzivan tov jagnjadi do 90-120 dana starosti

Ishrana se bazira na mlieku (sisanje), uz dodatak
pravilno spremljenih smijea i kvalitetnog sijena.
Odbijanje sa 30-40 dana.
Na kraju tova jagnjad dostiu teinu od 25-30 kg
randman do 55%.
Koncentrat treba da sadri kukuruz, ovas jeam
mekinje i uljanu samu.
Vitamiski mineralni panel u koliini od 2%

Ishrana priplodnih ovaca i ovnova

Ishrana ovnova
Ishrana ovnova za VO (imaju poseban reim ishrane u
centrima za VO i na drutvenim farmama). Ishrana
ovnova za prirodno parenje je slina reimu ishrane
odraslih ovaca, s tim to se 30 dana prije sezone
parenja prihranjuju koncentratom u koliini od 100-400
grama, a u sezoni parenja koncentratom 500-600
grama dnevno po grlu i 30 dana po zavretku parenja
sa koncentratom u koliini od 100-400 grama dnevno
po grlu.

 Proizvodnja priplodnih ovaca uslovljena je

prvenstveno genetskim, ali I velikim brojem
paragenetskih faktora.
Jedan od najvanijih paragenetskih faktora
koji direktno utice na proizvodnost
priplodnih ovaca je ishrana.
Iz tog razloga, ishrana priplodnih ovaca
mora biti u skladu sa potrebama ivotinja,
Najveci zahtjevi u pogledu hranljivih
materija kod priplodnih ovaca, javljaju se u
prvom mjesecu i posljednjoj trecini
graviditeta, kao i u periodu
gajenja jagnjadi.
Iz tog razloga u ovim periodima fiziolokog
stanja ovaca mora se posvetiti posebna
panja njihovoj ishrani.

Flaing metoda u ishrani ovaca

Sprovodi se 50 60 dana prije pripusta
Treba utvrditi kondiciju priplodnih ovaca
Dnevi obroci se poveevaju u cilju poboljanja
kondicije priplodnih grla.
Dodavanje itarica, kvalitetnija kabasta hrana,
silaa (do 2 kg dnevno), kvalitetan panjak.