Rod i nauka

Jasmina auevi

ensko pitanje u nauci je dvostruko. Prvo, razmatra ene u znanosti ili, preciznije,
odsustvo ena iz znanosti.1
***
Da li je mogue zamisliti da neko ko se bavi enskim ili rodnim studijama postane
lan/ica akademije nauka u nekoj od drava na Balkanu?2

Da li ste znali da je Hedy Lamarr, uvena holivudska glumica i ljepotica, bila je i

velika inovatorica u polju beinih komunikacija. Kao poznata antifaistkinja, za vrijeme
Drugog svjetskog rata, 1942. prijavila je patent upravljanja torpedom izmjenjivim
frekvencijama, koje je tada bilo nemogue predvidjeti i omesti. Da li ste znali da se ta
tehnologija danas koristi za mobilne telefone i da bez ovog otkria WiFi ne bi bio
mogu? Hedy Lamarr za ivota nije dobila nagradu i zahvalu za svoj veliki izum, ali se
danas meunarodni Dan izumitelja slavi 9.novembra, na njen roendan. Kada vam neko
kae da se ene ne razumiju u informatike znanosti, nasmijte se i ispriajte mu ovu
priu.
Bilo da nauku razumijemo tradicionalno kao akumulaciju objektivnih injenica,
koja vodi ka istinitom razumijevanju prirode, ili relativistiki kao istinu koja je socijalni

Bahovec D. Eva (2009). Znanost, rod i glupost. U: Rod i nauka, zbornik (Jasminka Babi Avdispahi et al,
ur). Sarajevo: CIPS, 2009, str. 75.
2
Blagojevi, Marina (2009). Nauna izvrsnost na poluperiferiji: hijerarhije, iskljuivanja i mogua
feministika strategija za proizvodnju znanja. U: Rod i nauka, zbornik (Jasminka Babi Avdispahi et al,
ur). Sarajevo: CIPS, 2009, str. 38

konstrukt uspostavljen u skladu s drutvenim specifinostima u odreenom historijskom

trenutku, propitivati odnos izmeu nauke i rodnih politika, prije svega znai staviti u prvi
plan feministika kritika itanja medicine, filozofije, biologije, knjievnosti, ekonomije,
prava, odnosno - umjetnosti, nauke, kulture i svakodnevice u najirem znaenju.
Kako historija civilizacije pokazuje gotovo svim drutvima je, uz manje izuzetke,
zajedniko bilo to da su ene, u svakom smislu i svakoj sferi javnog ivota, bile
inferiorne u odnosu na mukarce, te da su vrlo selektivno uivale prava, ukoliko su ih
uope i imale. Takoer, slijedei put Zapadne civilizacije, i ono emu na ue u kolama,
kada se promilja o enama u javnom ivotu, od Platona (tj. od 4. vijeka prije nove ere)
pa sve do 18. vijeka enska participacija u naunom, kulturnom ili politikom ivotu nije
bila posebna tema analitikih razmiljanja. Ova injenica ve dovoljno pokazuje koliko
su ene bile zanemarivane i iskljuivane iz svih sfera javnog djelovanja tokom vie od
2000 godina.
Kada se openito pria o jednakim intelektualnim, mentalnim i drugim
sposobnostima ena i mukaraca, protivnici feministikih ideologija esto navode
injenice da uspjenih ena nije bilo u mnogim zanimanjima nema znaajnih
matematiarki, kompozitorki, naunica, slikarki, filozofkinja itd, ne pitajui se da li ih
zaista nije bilo ili samo ne uimo o njima u kolama; ne pitajui se ako ih zaista i nema
zato iz zapravo nema, ve jednostavno zakljuujui da ene po prirodi nisu mentalno
jednake sa mukarcima. Kako bi se jo preciznije objasnilo pitanje zato u historiji
nauke nema velikih enskih imena poput naunika koje dovodimo u vezu sa najveim
svjetskim naunim otkriima posluiu se odgovorom koji nudi Eva Bahovec:
Odgovor je u najmanju ruku dvostruk. Prvo je tu argument kojeg moemo saeti
metaforom vlastite sobe: ene nisu imale objektivnih mogunosti. Nije bilo

uvjeta da uu u sferu javnog ivota, da se bave filozofijom, znanou i umjetnou.

Nisu im bili dostupni ni obrazovanje, ni znanstveni rad, niti su uope imale vlastiti
ivot. (...) Drugo, podjednako vano, (...) moe biti da je u stvari neto pogreno sa
samom idejom znanosti, historijom znanosti i historijom ideja. Mora da je neto
jako pogreno u samom strukturi znanosti, znanstvenog otkria, akumulacije znanja
i samim osnovnim nainom na koji znanstvena zajednica stvara sve ono to Thomas
Kuhn naziva normalna znanost.3

Dominantni drutveni sistemi sve su radili, kroz vjekove i milenijume, da ene ne budu
zainteresirane da proizvode znanje od toga da nisu smatrane zrelim osobama, da su
sa njima njihovi oevi/muevi mogli da rade ta su eljeli (da ih prodaju, mue, pa ak i
ubiju), preko toga da nisu imale prava da se koluju, a kasnije kad su tek u 19. vijeku
mogle malo da se koluju,4 da nisu mogle da upisuju fakultete, da nisu imale pravo
glasa na izborima, pravo na svojinu, pravo nad svojim tijelom itd. Ovako koncipirana
tradicija i iskustvo ostavilo je posljedice na ulogu ena u nauci, koja prirodno i
normalno pripada mukarcima, jer se oni njome bave oduvijek. Kako je i moglo da
bude ena koje su se bavile naukom, kada im je bilo zabranjeno se obrazuju u naunim
oblastima? Ipak, ono to je jo paradoksalnije, i pored svih ovih ogranienja, bilo je
izuzetnih naunica, ali su izostavljene iz historije, o njihovom radu se nije pisalo i
jednostavno su zakopane u vremenu. Bilo je naunica, ali se o njima rijetko ui u
kolama.
Svjetsku historiju nauke zaduile su brojne ene, a ovdje, zbog ogranienosti
prostora, navodimo samo neke ija su otkria promijenila nauku i pogled na svijet:
3

Bahovec D. Eva (2009). Znanost, rod i glupost., str. 76.

Sve do druge polovine 19. vijeka, sa izuzetkom Njemake, Rusije i SAD, srednjokolsko obrazovanje
djevojaka nije bilo mogue.

astronomkinje Hypatia (370-415. godina), Caroline Herschel (1750-1848) i Maria

Mitchel (1818-1889); matematiarke Maria Agnesi (1718-1799) i Ada Lovelace (18151852); medicinske naunice Elizabeth Blackwell (1821-1910), Florence Sabin (18711953) i Dorothy Hodgkin (1910-1994); fiziarke i nobelovke Marie Curie (1867-1934) i
Maria Goeppert Mayer (1906-1972); seizmologinja Inge Lehmann (1888-1993);
hemiarke i nobelovke Gerty Cori (1896-1957) i Irne Joliot-Curie (1897-1956);
biohemiarke Rachel Brown (1898-1980) i novelovka Gertrude Elion (1918-1999);
psihoanalitiarka Ana Freud (1895-1982); antropologinja Margaret Mead (1901-1978);
genetiarke Barbara McClintock (1902-1992) i Rosalind Franklin (1920-1958);
informatiarke Grace Hopper (1906-1992) i Hedy Lamarr (1914-2000); neurologinja i
nobelovka Rita Levi-Montalcini (1909-2012); primatologinja Jane Goodall (1934).
Nauna historija Bosne i Hercegovine, takoer, obiluje enama. Sasvim kratko,
zbog boljeg razumijevanja poetaka prie o rodu i nauci na ovim prostorima, a bez
ulaenja u politike motive, treba spomenuti da je etrdesetogodinja integracija BiH u
Habsburkoj monarhiji imala vanog uticaja na ivote enske djece, zbog novog odnosa
prema neophodnosti obrazovanja, koje je otvorilo vrata ulasku ena u kulturni,
umjetniki, nauni i svaki drugi javni bh. prostor. Periodi oko dva svjetska rata, vrijeme
smjenjivanja vladajuih ideologija, socijalistiki period, te ratno doba BiH, kao i
sadanjost obiljeile su i u naunom smislu izuzetne ene. Sjetimo se ovdje samo nekih
ena koje su ostavile dubok trag na naunu historiju, misao i ivot nae zemlje: doktorice
evala Zildi-Iblizovi (19031978) i Maa ivanovi; matematiarke Vera najder
(19041974) i Mirjana Vukovi (1948); radiologinja Jelena orevi (19291988);
imunologinja i pedijatrica Zulejka Popovi (19301991); hemiarke Jela Gruji-Vasi

(19232009) i Natalija Dozet (1923); informatiarka Branislava Perunii (1936);

mikrobiologinja Mirsada Huki (1950); biologinja Jasna ari (poginula 1993).
Feministike studije, u ijoj je osnovi izazivanje dominantnog znanja, kroz
pruanje kritikog otpora podrazumijevanju i prihvatanju stvari zdravo-za-gotovo,
pokazuju da ni nauka nije objektivna datost, ve da je, kao i sve ostalo drutveni
konstrukt, jer se nauno iskljuivanje (se) ne sprovodi na osnovu znanja, sposobnosti,
talenata, ve na osnovu razliitih biolokih, drutvenih ili lokacijskih karakteristika. 5 I za
kraj, feministiko promiljanje historije nauke nam je neophodno da imena izuzetnih
naunica, njihov rad i doprinosi nauci ne bi ostali zauvijek zakopani u prolosti.
Feministiko promiljanje nauke nam treba i da bismo razbijali line predrasude i
mijenjali odnos prema imenovanju ena u nauci, tj. prema titulama i zvanjima koje ene
nose, te da nam se ne bi desilo da se iznenadimo ako na nekom skupu najave izlaganje
svjetski priznatog neurohirurga i ena izae da govori. ta vie, bilo bi poteno i
gramatiki ispravno tu enu osloviti enskim oblikom imenice zvanja koje je osvojila
neurohirurginja.

Blagojevi, Marina, navedeni tekst. str. 29