Valter Benjamin

vodi kroz

PROJEKAT PASAI
Das Passagen-Werk
19271940

SADRAJ VODIA

Prolog

Predgovor

Valter Benjamin: Pariz, prestonica XIX veka

Uvod

I. Furije ili pasai

II. Dager ili panorame

III. Granvil ili svetske izlobe

IV. Luj Filip ili enterijer

11

V. Bodler ili ulice Pariza

13

VI. Osman ili barikade

15

Zakljuak (Ogist Blanki)

18

Pregled sadraja Projekta Pasai

20

O piscu

22

Bibliografska napomena

24

Odlomci iz Pasaa i drugih izvora ukljueni u Ilustrovani vodi

Pregled izvora

29

27

Prolog

Model nije bila konceptualna analiza ve pre neto slino tumaenju snova.
Devetnaesti vek je bio kolektivni san, u koji mi, njegovi naslednici, moramo ponovo
ui, sa to vie strpljenja i panje za svaki detalj, da bismo pratili njegova grananja i
konano se probudili iz njega. Iz predgovora Howarda Eilanda i Kevina
McLaughlina, prevodilaca amerikog izdanja (Walter Benjamin, The Arcades Project,
Harvard University Press, 1999, str. ix)
Kao to Prust poinje priu o svom ivotu buenjem, tako bi morala poinjati i svaka
istorijska prezentacija; u stvari, nju ne bi trebalo da zanima nita drugo. U skladu s
tim, ova istorijska prezentacija govori o buenju iz devetnaestog veka. Valter
Benjamin, Projekat Pasai, N4.3, O teoriji znanja. Teorija progresa., str. 464.
Re je o Valteru Benjaminu. Polok (Friedrich Pollock) kae da mu je Benjamin u
Parizu objasnio plan svog dela Pariz, prestonica XIX veka, koje sada zovemo
projekat Pasai i koje je bilo u sreditu mojih diskusija s Benjaminom u proteklih
deset godina. Rekao sam Poloku da taj rad smatram Benjaminovim chef doeuvre,
neim za ta e se pokazati da ima najvei mogui teoretski znaaj i ako je ta re
meu nama umesna briljantno osmiljenim. Teodor Adorno, iz pisma Maksu
Horkhajmeru, od 8. juna 1935.
Metod ovog projekta: knjievna montaa. Ne moram da kaem bilo ta. Samo u
pokazati. Neu dodavati nikakve line ukrase, nikakve originalne formulacije. Ali,
kada je re o tim krhotinama, otpacima neu praviti njihov popis, ve ih pustiti da
dou do izraaja, na jedini mogui nain: tako to u ih staviti u upotrebu. Valter
Benjamin, O teoriji znanja. Teorija progresa., N1a.8, str. 460.
Kako je ovo delo napisano: korak po korak, koliko je to doputao sluaj, na uskoj
stazi, kao to se neko uspinje na opasne visove i ni za trenutak ne doputa sebi da se
osvrne, da ga ne bi uhvatila vrtoglavica ali i zato to eli da sauva za kraj svu snagu
panorame koja se pred njim otvara. Ibid., N2.4, str. 460.
Moglo bi se rei da je jedan od metodolokih ciljeva ovog dela demonstracija
istorijskog materijalizma koji ukida u sebi ideju progresa. Upravo ovde, istorijski
materijalizam ima sve razloge da pokae koliko se otro razlikuje od buroaskog
naina miljenja. Njegov temeljni pojam nije progres, ve ostvarenje. Ibid., N2.2,
str. 460.

Predgovor

PROJEKAT PASAI je zbirka citata, ilustracija i komentara, koje je Valter Benjamin

sakupljao i beleio u periodu 19271940, s namerom da ih pretoi u veliku panoramu
XIX veka, njegovih opsesija i opsena (fantazmagorija, kako je govorio). Zbirka je
ostala nedovrena.
U dva navrata, 1935. i 1939, na predlog Teodora Adorna, odnosno Maksa Horkhajmera,
Benjamin je saeto predstavio opti plan Pasaa, u tekstu pod naslovom Pariz,
prestonica XIX veka. Prevod tog teksta ovde je dopunjen uvodom i zakljukom iz
verzije napisane 1939. Ta kasnija verzija je tematski identina prvoj, neto dua, ali i
malo suvoparnija. Opet, njeni uvod i zakljuak savreno zaokruuju verziju iz 1935.
Glavna svrha pisanja tog saetka (ili ekspozea) bila je da se ideja Pasaa priblii
prijateljima iz frankfurtskog Instituta za socijalna istraivanja, koji su se jo 1933.
prebacili iz Nemake u vajcarsku, a onda i u SAD, na Univerzitet Kolumbija, i tamo
pripremali teren za Benjaminov dolazak. Ali, on je ostao u Parizu, zagnjuren u svoje
spise, sve do dolaska nacista, u junu 1940. Kada se konano reio na put, ve je bilo
kasno. Odmah po prelasku u Frankovu paniju (gde je stigao peke, preko Pirineja, uz
pomo legendarne Lise Fittko), pogranine vlasti su mu stavile do znanja da njegovo
prisustvo ugroava bezbednost ostalih lanova grupe Heni (Henny) Gurland,
fotografkinje i budue supruge Eriha Froma, i njenog sina i da e po deportaciji u
Francusku biti izruen Gestapou. Poto je jo 1939. doiveo da ga francuske vlasti
uhapse i tri meseca dre u logoru za emigrante, nakon to je nacistika Nemaka
zvanino obavestila Francusku da je oduzela dravljanstvo svim Jevrejima (predratna,
desniarska vlada Francuske je tokom 1939. sprovodila i vrlo rigoroznu
antikomunistiku politiku) verovatno je dobro procenio ta ga eka. U noi izmeu 25. i
26. septembra 1940, Benjamin se ubio, tako to je uzeo veliku dozu morfijuma. Imao je
48 godina. Ve sutradan, Gurlandovoj i njenom sinu su odobrene tranzitne vize. Posle
nekoliko dana, njih dvoje su stigli u Lisabon, a onda i u Njujork. Benjamin je sahranjen
na lokalnom groblju, bez ikakvih obeleja. U oktobru 1940, na insistiranje Maksa
Horkhajmera, panske vlasti su potvrdile smrt nemakog gospodina i otkrile jo neke
pojedinosti, ali ne i gde je tano sahranjen. Mnogo godina kasnije, tek 1979, njegov
grob je bio jasno obeleen, a 1994, malo izvan groblja, na istom vidikovcu, otkriven je i
spomenik Pasai, iji je autor izraelski umetnik Dani Karavan. (Portbou, Katalonija)
Sveske ili convolutes Pasaa, Benjamin je pre polaska na put poverio oru Bataju
(Georges Bataille), koji je tada radio u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. On ih je sauvao
i 1947. poslao Adornu u Njujork. Tako su, vremenom, sveske stigle i do nas.
AG, avgust 2011.

PARIZ, PRESTONICA XIX VEKA

Nacrt iz 1935, sa Uvodom i Zakljukom iz 1939.

Vode su plave, a cvee ruiasto;

vee je tako lepo. Vreme je za etnju.
Velike dame izlaze na ulicu.
Iza njih, idu one male.
Nguyen Trong Hiep, Pariz, prestonica Francuske (Hanoj, 1897)

UVOD
Istorija je kao Janus. Bez obzira da li gleda u prolost ili sadanjost, ona vidi uvek iste stvari.
Maxime Du Camp, Paris, vol. 6, str. 315

Tema ove knjige je iluzija koju je openhauer izrazio sledeom formulom: da bi se

shvatila sutina istorije, dovoljno je uporediti Herodota i jutronje novine.1 Ovde je
izraeno oseanje vrtoglavice koju izazivaju XIX vek i njegovo shvatanje istorije.
Ono odgovara stanovitu prema kojem je kretanje sveta beskrajni niz injenica
stvrdnutih u obliku stvari. Karakteristian talog tog shvatanja je ono to se naziva
istorijom civilizacije, koja pravi popis, stavku po stavku, svih oblika ivota i
kreacija oveanstva. Bogatstvo koje se tako gomila u riznici civilizacije, zatim se
predstavlja kao utvreno za sva vremena Takvo shvatanje istorije zanemaruje
injenicu da to bogatstvo svoje postojanje, ali i prenoenje, duguje stalnom naporu
drutva naporu koji, pored toga, na udan nain preobraava i to bogatstvo. Nae
istraivanje pokuava da pokae kako, kao posledica te postvarene predstave o
civilizaciji, novi oblici ponaanja i nove ekonomski i tehnoloki zasnovane kreacije,
koje dugujemo XIX veku, stupaju u univerzum fantazmagorije (opsene). Te kreacije
prolaze kroz iluminaciju ne samo na teoretskom planu, na osnovu neke ideoloke
transpozicije, ve i na osnovu sopstvenog, opipljivog prisustva. One se ispoljavaju
kao fantazmagorije. Tako nastaju pasai prvi korak u oblasti gvozdene konstrukcije;
tako se pojavljuju i Svetske izlobe (sajmovi), ija spona sa industrijom zabave ima
veliki znaaj. U taj skup fenomena spada i iskustvo flneura,2 koji se odrie sebe i
preputa opsenama trita. Tim trinim fantazmagorijama, u kojima se ljudska bia
1

Nije sigurno da formula potie od openhauera, ali tako je navedeno i u izvoru koji koristi
Benjamin: Remy de Gourmont, Le IIme Livre des masques (Paris, 1924), str. 259.
2

Flneur: fran., dokoni gradski eta; u nekim ranijim prevodima samo dokoliar; izgovara se kao
flaner; Benjamin uvek koristi francuski izraz. Prvi tekst posveen flneuru Benjamin je napisao jo
1929: Die Wiederkehr des Flaneurs (Povratak flneura, eng. http://blindflaneur.com/contact/browsethe-archives/tutelary-spirits/the-return-of-the-flaneur/ ).

pojavljuju samo kao tipovi, odgovaraju fantazmagorije enterijera, koje izviru iz

ovekove neodoljive potrebe da u prostorijama u kojima boravi ostavi otisak svoje
privatne, individualne egzistencije. Kada je re o fantazmagoriji sme civilizacije, ona
svog ampiona pronalazi u baronu Osmanu (Georges Haussmann), a svoj oigledan
izraz u transformacijama Pariza. Uprkos tome, pompeznost i velelepnost kojima se
drutvo posveeno proizvodnji robe okruuje, kao i njegovo iluzorno oseanje
sigurnosti, nisu imuni na opasnosti; na to nas podseaju kolaps Drugog Carstva i
Pariska Komuna. U istom periodu, najstraniji neprijatelj tog drutva, Blanki
(Auguste Blanqui), u svom poslednjem spisu, otkriva drutvu zastraujue crte te
fantazmagorije. oveanstvo je osueno na propast. Za sve emu bi se moglo nadati,
pokazuje se da je stvarnost koja je oduvek bila sadanjost; i svi ti noviteti ne mogu joj
doneti mogunost osloboenja, isto kao to ni neka nova moda ne moe podmladiti
drutvo. Blankijeva kosmika spekulacija prenosi sledeu lekciju: da e oveanstvo
ostati plen mitske strepnje sve dok za fantazmagoriju u njemu ima mesta.

I. FURIJE ILI PASAI

Izmeu arobnih stubova tih palata,
Svaki amater je u prilici da sazna,
Preko predmeta iz njihovih pasaa,
Da je umetnost u industriji dobila rivala.
Nouveaux Tableaux de Paris (Paris, 1828), vol. 1, str. 27

Veina pariskih Pasaa potie iz perioda od deceniju i po posle 1822. Prvi uslov za
njihovu pojavu bila je ekspanzija trgovine tekstilom. Pojavljuju se Magasins de
nouveauts (Prodavnice galanterije), prve prodavnice koje su drala velike koliine
robe u posebnim odeljenjima.3 One su pretee robnih kua. Bio je to period o kojem je
Balzak pisao: Velika poema izloga pevui svoje arene strofe, od Crkve Madlen, sve
do Kapije Sen-Deni.4 Pasai su sredite trgovine luksuznom robom. Da bi se
opremili, umetnost stupa u slubu trgovaca. Savremenici ne prestaju da im se dive, a
dugo vremena su bili i atrakcija za strance. U jednom Ilustrovanom vodiu kroz Pariz
pie: Ovi pasai, nedavni izum industrijskog luksuza, staklom su pokriveni,
mermerom poploani koridori, koji se proteu kroz cele blokove zgrada, iji su se
vlasnici udruili u tom poslovnom poduhvatu. Sa obe strane tih koridora, u koje
svetlost stie odozgo, nalaze se najelegantnije prodavnice, tako da je passage zapravo
grad, svet u malom. Pasai su i scena prvog gasnog osvetljenja.
3

Prva takva prodavnica, Pygmalion, otvorena je u Parizu 1793. Izraz nouveaut znai novina ili
novitet; zbirna imenica, galantarerija, u poetku se odnosila na svu luksuznu robu.
4

Honor de Balzac, Histoire et physiolgie des boulevards de Paris, u George Sand, Honor de
Balzac, Eugne Sue, et al., Le Diable Paris, vol, 2 (Paris, 1846), str. 91.

Drugi uslov za pojavu pasaa je poetak gradnje pomou gvozdenih konstrukcija.

Carstvo je u toj tehnologiji videlo doprinos povratku arhitekture u klasinom grkom
smislu. Teoretiar arhitekture Betiher (Carl Boetticher) izraava opte vienje kada
kae da s obzirom na umetnike forme novog sistema, formalna naela helenistikog
metoda moraju odneti prevagu.5 Carstvo je stil revolucionarnog terorizma, iji je cilj
drava kao takva. Kao to Napoleon nije shvatio funkcionalnu prirodu drave, kao
instrumenta dominacije buroaske klase, tako ni arhitekte njegovog vremena nisu
shvatale funkcionalnu prirodu gvoa, s kojim graevinska naela zapoinju svoju
dominaciju nad arhitekturom. Nosei stubovi u tim arhitektonskim nacrtima
podseaju na stubove iz Pompeje, dok fabrike imitiraju stambene zgrade, kao to su
kasnije prve eleznike stanice bile oblikovane po uzoru na chalets (alpske kolibe).
Konstrukcija igra ulogu podsvesnog.6 Ipak, shvatanje uloge inenjera, koje datira iz
vremena revolucionarnih ratova, poinje da osvaja teren, a javlja se i rivalstvo izmeu
graditelja i dekoratera, izmeu Politehnike kole i kole lepih umetnosti.
Po prvi put u istoriji arhitekture pojavljuje se vetaki graevinski materijal: gvoe.
On proima evoluciju iji e se tempo tokom veka ubrzati. Taj razvoj ulazi u
odluujuu, novu fazu, kada postaje jasno da uz lokomotivu s kojom se
eksperimentisalo od kraja dvadesetih godina XIX veka idu samo gvozdene ine.
ina je bila prva montana gvozdena komponenta, pretea gvozdene grede. Gvoe se
izbegavalo u izgradnji stambenih kua, ali se koristilo za pasae, sajamske hale,
eleznike stanice za zdanja u funkciji prometa. U isto vreme, proiruje se ceo
spektar arhitektonskih aplikacija od stakla, iako e se drutveni preduslovi za njegovu
iru primenu pojaviti tek sto godina kasnije. U erbartovoj Glasarchitektur
(Scheerbart, Staklena arhitektura, 1914), ono se jo uvek spominje u kontekstu
utopije.7

Svaka epoha sanja onu koja sledi.

Mile, Budunost! Budunost!8

Ono to je odgovaralo formi novih sredstava za proizvodnju, kojima je u poetku jo

uvek vladala forma onih starih (Marx), jesu slike iz kolektivnog nesvesnog, u kojima
se novo preplitalo sa starim. To su slike elje; s njima kolektiv pokuava da prevazie
i preobrazi nezrelost drutvenog proizvoda i nedostatke drutvene organizacije
proizvodnje. U isto vreme, ono to se pojavljuje s tim slikama jeste odluan napor da
se ostane na odstojanju od svega antikvarnog to, meutim, ukljuuje i nedavnu
5

Karl Boetticher, Das Prinzip der Hellenischen und Germanischen Bauweise hinsichdich der
bertragung in die Bauweise unserer Tage (govor od 13. marta 1846), u Zum hundertjhrigen
Geburtstag Karl Bttichers (Berlin, 1906), str. 46.
6

Siffried Giedion, Bauen in Frankreisch (Leipzig, 1928), str. 3.

Paul Scheerbart, Glasarchitektur (Berlin, 1914).

Jules Michelet, Avenir! Avenir, Europe, 19, no. 73 (15. januar 1929): 6.

prolost. Te tendencije odbijaju matu (kojoj podsticaj daje novo) nazad ka

praiskonskoj prolosti (Urgeschichte) to jest, ka elementima besklasnog drutva. A
iskustvo o takvom drutvu pohranjeno u kolektivnom nesvesnom proizvodi, kroz
proimanje s novim, utopiju koja je ostavila traga u hiljadama konfiguracija ivota, od
trajnih zdanja, do prolaznih moda.
Ti odnosi se mogu uoiti u utopiji koju je osmislio Furije. Njen tajni klju je
napredovanje maine. Ali, ta injenica nije direktno izraena u furijeovskoj literaturi,
koja za svoje polazite uzima amoralnost poslovnog sveta i lani moral onih koji
stupaju u njegovu slubu. Falansterija (Furijeva zajednica) trebalo je da pripremi
ljudska bia za odnose u kojima e moralnost biti suvina. Izuzetno sloena
organizacija falansterije izgleda kao mainerija. Kombinacije strasti, zamrena
saradnja izmeu passion mchanistes (mehanike strasti) i passion cabaliste (strast ka
spletkarenju), jeste primitivni izum napravljen po analogiji s mainom od
psiholokog materijala. Taj mehanizam, koji su stvorili ljudi, proizvodi zemlju u kojoj
teku med i mleko, iskonski simbol elje, kojem je Furijeova utopija udahnula novi
ivot.
Furije je u pasaima video arhitektonski kanon falansterije. Oni kod njega prolaze
kroz reakcionarnu metamorfozu posebne vrste: dok su prvobitno imali komercijalnu
namenu, oni sada postaju mesta za stanovanje. Falansterija postaje grad pasaa. U
svetu ozbiljnih formi Carstva, Furije uspostavlja arenu idilu bidermajera. Njen sjaj
istrajava, ma koliko izbledeo, sve do Zole, koje preuzima Furijeove ideje u svojoj
knjizi Rad (Travail, 1901), kao to se oprata od pasaa u romanu Tereza Rakin
(Therese Raquin, 1867). Marks je stao u odbranu Furijea u svojoj kritici Karla Grina
(Carl Grn), naglaavajui njegovo kolosalno shvatanje oveka.9 Skrenuo je panju
i na Furijeov smisao za humor. Tanije, an Pol (Jean Paul) u svojoj Levani nalikuje
Furijeu kao pedagog, kao to mu i erbart u svojoj Staklenoj arhitekturi nalikuje kao
utopista.10

II. DAGER ILI PANORAME

Sunce, pripazi na sebe!
A. . Vjerc, Knjievna dela (Antoine-Joseph Wiertz, Ouvres littrraires, Paris 1870), str. 374.

Videti Karl Marx i Friedrich Engels, Die deutsche ideologie (Nemaka ideologija, 1846), deo II.

10

Videti, Jean Paul, Levana, oder Erziehungslehre (Levana ili doktrina o obrazovanju), 1807.

Kao to s pojavom prvih gvozdenih konstrukcija arhitektura poinje da prerasta

umetnost, to se, za uzvrat, deava i sa slikarstvom, s pojavom prvih panorama
(diorame). Vrhunac u irenju panorama podudara se sa izgradnjom pasaa. Uz
pomo raznih tehnikih sredstava, neumorno se teilo da se od panoramskih scena
napravi savrena imitacija prirode. Pokuavalo se i sa reprodukcijama promene
prirodnog osvetljenja u pejzau, izlaska meseca, obruavanja vodopada. David (JeanLouis David) savetuje svoje uenike da crtaju na osnovu prirode, kao to je prikazano
na panoramama. U svom nastojanju da proizvedu varljivo ivotne promene u
predstavljenoj prirodi, panorame pripremaju teren za pojavu fotografije, ali i nemog i
zvunog filma.
Savremenik panorama je panoramska knjievnost. U nju spadaju dela kao to su
Paris ou le Livre des Cent-et-un (Pariz ili Knjiga stotinu i jednog), Les Franais
peints par eux-mmes (Francuzi na slikama Francuza), Le Diable Paris (avo u
Parizu), La grande ville (Veliki grad). Te publikacije utiru put beletristici, kojoj e
irardin (mile de Girardin), tokom tridesetih godina, pronai dom u feljtonu. One
se sastoje od zasebnih skeeva, ija anegdotska forma odgovara plastino araniranom
prvom planu panorama, dok njihova informativna osnova odgovara oslikanoj
pozadini. Ta knjievnost je panoramska i u drutvenom pogledu. Po prvi put, radnik,
izolovan od svoje klase, postaje deo idiline postavke.
Poto su najavile prevrat u odnosu umetnosti prema tehnologiji, panorame su u isto
vreme bile i izraz novog stava prema ivotu. Stanovnik grada, ija je politika nadmo
nad provincijom bila dokazana mnogo puta tokom veka, pokuava da selo prenese u
svoj grad. U panoramama, grad se otvara, postaje pejza kao to e kasnije, na
prefinjeniji nain, to biti i za flneura. Dager (Louis Daguerre) je uenik
panoramskog slikara Prevosta (Pierre Prvost), iji se atelje nalazi na Pasau
Panorama. (Opisati Prevostove i Dagerove panorame.) Godine 1839, Dagerova
panorama nestaje u poaru. Iste godine, on objavljuje otkrie dagerotipije.
Fransoa Arago (Franois Arago) predstavlja fotografiju u govoru pred Narodnom
skuptinom (1839). Dodeljuje joj mesto u istoriji tehnologije i prorokuje naunu
primenu. Na drugoj strani, umetnici zapoinju debatu o njenoj umetnikoj vrednosti.
Fotografija dovodi do izumiranja velike profesije portretnog minijaturiste. Do toga ne
dolazi samo iz ekonomskih razloga. Prve fotografije bile su umetniki superiorne u
odnosu na minijaturne portrete. Tehnika osnova te prednosti je dugako vreme
ekspozicije, koje od subjekta zahteva najveu koncentraciju; drutvena osnova lei u
injenici da su prvi fotografi pripadali avangardi, odakle je dolazila i veina njihove
klijentele. Nadarova (Flix Nadar) superiornost u odnosu na kolege vidi se u
njegovom pokuaju da fotografie parisku kanalizaciju: po prvi put, soiva se
pokazuju sposobnim da naprave otkria. Njihov znaaj postaje sve vei, kako se u
novoj tehnolokoj i drutvenoj stvarnosti subjektivna crta u piktoralnoj i grafikoj
informaciji sve vie dovodi u pitanje.

Svetska izloba 1855. po prvi put sadri poseban paviljon nazvan Fotografija. Iste
godine, Vjerc objavljuje svoj poznati lanak o fotografiji, u kojem kao njen zadatak
definie filozofsko prosvetljenje slikarstva.11 To prosvetljenje se, kao to pokazuju i
njegove slike, shvata u politikom smislu. Vjerc se moe smatrati prvim koji je
zahtevao, ako ne i predvideo, upotrebu fotografske montae u politikoj agitaciji. Sa
irenjem opsega komunikacije i transporta, informativna vrednost slikarstva opada. U
odgovoru na fotografiju, slikarstvo poinje da naglaava element boje. Do vremena
kada je impresionizam oznaio kretanje ka kubizmu, slikarstvo je za sebe izgradilo
prostrani domen u kojem, do daljeg, fotografija nije mogla da ga prati. Sa svoje
strane, od polovine veka nadalje, fotografija je u velikoj meri proirila sferu robne
razmene, tako to je preplavila trite bezbrojnim slikama figura, predela i dogaaja,
koji se do tada nisu mogli videti ili su bili nepoznati ili su se mogli videti samo na
slikama namenjenim posebnim kupcima. Da bi poveala obrt, fotografija je osveila
svoje teme pomodnim varijacijama u tehnici kamere inovacijama koje e presudno
uticati na dalju istoriju fotografije.

III. GRANVIL ILI SVETSKE IZLOBE

Kada se ceo svet, od Pariza do Kine,
O, boanski Sen-Simone, lati tvoje doktrine,
Zlatno doba zablistae opet u punom sjaju
I u potocima doneti nam aj i okoladu.
Po livadama ovce trae peene,
A dinstane tuke iskakati iz Sene.
Spana emo obaren vaditi iz zemlje,
S prezlama posvud glavice zelene.
Kuvane jabuke u kronjama e rasti,
A pamuk i ito ko pakete emo njati.
Pljutae kia od pilia i od vina vejavica,
A s neba patke, s prilogom od rotkvica.
F. Langle i Emil Vander-Burk: Luju Bronzani i sensimonovac (Parodija na Luja XI, 1832)12

Svetske izlobe su mesta hodoaa fetia robe. Evropa se sjatila da gleda robu,
pisao je Renan (Ernest Renan) 1855.13 Svetskim izlobama su prethodili nacionalni
sajmovi industrije, a prvi je odran 1798. na Marsovom polju (Pariz). Sajam nastaje iz

11

A. J. Wiertz, La Photographie, Oeuvres littraires (Paris, 1870), str. 309 ff.

12

Ferdinand Langl i Emile Vander-Burch, Louis-Brome et le Saint-Simonien: Parodie de Louis XI

(Thtre du Palais-Royal, 27. februar 1832), navedeno u Thodore Muret, LHistoire par le thtre,
17891851 (Paris, 1865), vol. 3, str. 191.
13

Navedeno u Paul Morand, 1900 (Paris, 1931), str. 71.

elje za zabavom radnike klase i za nju postaje festival osloboenja.14 Radnici

zauzimaju prvi plan, kao muterije. Opti okvir industrije zabave jo nije poprimio
oblik; okvir su ovde obezbedile narodne svetkovine. Sajam iz 1798. otvara aptalov
(Jean-Antoine Chaptal) govor o industriji. Sensimonovci, koji sanjaju o
industrijalizaciji planete, dolaze na ideju o svetskim izlobama. evalje (Michel
Chevalier), prvi autoritet u novoj oblasti, uenik je Enfantina (Barthlemy Prosper
Enfantin) i urednik sensimonovskog asopisa Le Globe. Sensimonovci su nagovestili
razvoj globalne ekonomije, ali ne i klasne borbe. Njihovo aktivno uee u
industrijskim i trgovakim poduhvatima iz sredine XIX veka u stopu prati njihova
bespomonost u svim pitanjima u vezi s proletarijatom.
Svetske izlobe slave razmensku vrednost robe. One stvaraju okvir u kojem se
upotrebna vrednost povlai u drugi plan. One otvaraju fantazmagoriju u koju osoba
stupa upravo zato da bi joj se skrenula panja. Industrija zabave to olakava tako to
osobu uzdie na nivo robe. Ona se preputa manipulacijama robe i uiva u svom
otuenju od sebe i drugih. Uzdizanje robe na presto, s njenim blistavim atrakcijama,
skrivena je tema Granvilove umetnosti (J. J. Grandville, 18031847). To se uklapa u
rascep izmeu utopijskog i cininog elementa u njegovom delu. Njegova dovitljivost
u prikazivanju nepokretnih predmeta odgovara onome to Marks naziva teolokim
finesama robe.15 One jasno dolaze do izraaja u spcialit kategoriji dobara koja se
u to vreme pojavljuje u industriji luksuzne robe. Pod Granvilovom olovkom, cela
priroda se pretvara u specijalitete. Granvil ih predstavlja na isti nain na koji
reklame izraz rclame takoe se pojavljuje u tom trenutku poinju da predstavljaju
svoje artikle. On zavrava u ludilu.

Moda: Gospoo Smrti! Gospoo Smrti!

Leopardi, Dijalog izmeu Mode i Smrti.16

Svetske izlobe promoviu univerzum robe. Granvilove fantazije prenose na

univerzum karakter robe. One ga modernizuju. Saturnov prsten postaje balkon od
livenog gvoa, na koji stanovnici Saturna izlaze da se nadiu nonog vazduha.
Knjievni pandan te grafike utopije se moe pronai u knjigama furijeovskog
naturaliste Tusnela (Alphonse Toussenel). Moda propisuje obrede po kojima treba
oboavati feti robe. Granvil proiruje vlast mode na predmete za svakodnevnu
upotrebu, kao i na kosmos. Time to je dovodi do krajnosti, on otkriva njenu prirodu.
Moda je suprotnost organskom. Ona sparuje ivo telo s neorganskim svetom. U
odnosu na ive, ona brani prava lea. Fetiizam koji podlee seksualnoj privlanosti
14

Sigmund Englnder, Geschichte der franzsischen Arbeiter-Associationen (Hamburg, 1864), vol. 4,

str. 52.
15

Marx, Das Kapital, vol. 1, 1867.

16

Giacomo Leopardi, Dialogo della moda e della morte, 1827.

(http://leopardi.scarian.net/translate_english/leopardi_dialogue_between_fashion_and_death.html)

10

neorganskog njen je vitalni nerv. Kult robe prisiljava takav fetiizam da mu se stavi na
raspolaganje.
Povodom Svetske izlobe u Parizu 1867, Viktor Igo (Victor Hugo) objavljuje
manifest: Narodima Evrope. Pre toga, mnogo nedvosmislenije, njihove interese su
zastupale delegacije francuskih radnika, od kojih je prva poslata u London, na Svetsku
izlobu 1851, a druga, od 750 delegata, na onu 1862. Ta druga delegacija je imala
indirektan znaaj za Marksa, prilikom osnivanja Meunarodnog radnikog udruenja.
Fantazmagorija kapitalistike kulture, u svom najsjajnijem izdanju, dolazi do izraaja
na Svetskoj izlobi 1867. Drugo Carstvo je na vrhuncu moi. Pariz je priznat kao
prestonica luksuza i mode. Ofenbah (Jacques Offenbach) zadaje ritam pariskog
ivota. Opereta je ironina utopija duge vladavine kapitala.

IV. LUJ FILIP ILI ENTERIJER

Glava
Na nonom stoiu, kao ljuti,
Poiva.
Bodler, Muenik17

Pod Lujem Filipom (Louis Philippe), privatna individua stupa na istorijsku pozornicu.
Ekspanzija demokratskog aparata, preko novog izbornog zakona, podudara se s
parlamentarnom korupcijom u reiji Gizoa (Franois Guizot). U njenoj senci,
vladajua klasa stvara istoriju; drugim reima, zavrava svoje poslove. Ona nastavlja
sa izgradnjom eleznice, da bi poveala vrednost svojih akcija na berzi. Ona
promovie vladavinu Luja Filipa, kao primer privatnog pojedinca koji upravlja svojim
poslovima. U Julskoj revoluciji (1830), buroazija ostvaruje svoje ciljeve iz 1789
(Marx).
Po prvi put, mesto stanovanja privatnog pojedinca ne poklapa s njegovim radnim
mestom. Ono prvo poinje da se konstituie kao enterijer. Njegova dopuna je
kancelarija. Privatnom pojedincu, koji u kancelariji mora da se bavi stvarnou,
potrebna je domaa unutranjost, da bi ga zadrala u njegovim iluzijama. Ta nuda je
utoliko vea utoliko to on nema nameru da dopusti da njegove trgovake
preokupacije ugroze one drutvene. U stvaranju njegovog privatnog okruenja, obe te
sfere se dre na odstojanju. Odatle izvire fantazmagorija enterijera, koji za privatnog
pojedinca predstavlja univerzum. U enterijeru, on povezuje daleko i davno. Njegova
dnevna soba je loa u pozoritu sveta.

17

Charles Baudelaire, Une martyre, Les Fleurs du mal, drugo, proireno izdanje, iz 1861 (prvo
izdanje je objavljeno 1857).

11

Digresija o jugendstilu. Razbijanje enterijera, do kojeg dolazi s jugendstilom, deava

se na smeni vekova. Naravno, u skladu sa sopstvenom ideologijom, jugendstil bi
trebalo da dovede enterijer do savrenstva. Njegov cilj je preobraaj usamljene due.
Individualizam je njegova teorija. Sa Van de Veldeom (Henry Van de Velde), kua
postaje izraz linosti. Za takvu kuu, ornamentacija je isto to i potpis za sliku. Ali, ta
ideologija ne izraava pravo znaenje jugendstila. On predstavlja poslednji
kontranapad umetnosti, koju je u njenoj kuli od slonovae opkolila tehnologija. Taj
pokuaj mobilie sve unutranje rezerve. On pronalazi svoj izraz u medijumskom
jeziku linije, u cvetu kao simbolu gole, biljne prirode suoene s tehnoloki
naoruanim svetom. Novi elementi gvozdene konstrukcije nosei stubovi
zaokupljaju jugendstil. U ornamentima, on pokuava da te forme vrati umetnosti.
Beton mu nudi nove mogunosti za plastinu kreaciju u arhitekturi. Otprilike u to
vreme, stvarni centar gravitacije ivotnog prostora pomera se u kancelariju. Nestvarni
centar pronalazi sebi mesto u kui. Posledice jugendstila opisane su u Ibzenovom
Majstoru graditelju (Henrik Ibsen, Bygmester Solness, 1892): pokuaj pojedinca da
se, na osnovu svoje unutranje snage, nadmee s tehnologijom, vodi ga u propast.

Verujem u svoju duu: Stvar.

Leon Deubel, Oeuvres (Paris, 1929), str. 193

Enterijer je azil za umetnost. Kolekcionar je pravi stanar enterijera. On se posveuje

tome da preobraava stvari. Na njega pada sizifovski zadatak oslobaanja stvari od
karaktera robe, tako to dolazi u njihov posed. Ali, on im dodeljuje samo vrednost
znalca, pre nego upotrebnu vrednost. Kolekcionar sanja kako stie ne samo u neki
udaljeni ili davni svet, ve i bolji u kojem ljudska bia sigurno nisu bolje
opskrbljena svakodnevnim potreptinama, ali u kojem su stvari osloboene
mukotrpne obaveze korisnosti.
Enterijer nije samo univerzum ve i tui (ukrasna kutijica) privatne individue.
Stanovati znai ostavljati tragove. U enterijeru je to naglaeno. Pokrivai i miljei,
kutije i koveii, prisutni su u izobilju; u njih su utisnuti tragovi najobinijih
upotrebnih predmeta. Na potpuno isti nain, tragovi stanari su utisnuti u enterijer.
Pojavljuje se i detektivska pria, koja sledi tragove. U Filozofiji nametaja (The
Philosophy of Furniture, 1840, esej o unutranjoj dekoraciji), kao i u svojoj
detektivskoj fikciji, Po (Edgar Allan Poe) se predstavlja kao prvi fiziognomist kunog
enterijera. Kriminalci iz prvih detektivskih pria nisu ni dentlmeni, niti drumski
razbojnici, ve privatni graani iz srednje klase.

V. BODLER ILI ULICE PARIZA

12

Sve mi postaje alegorija.

Bodler, Labud18

Bodlerov genije, koji se hranio melanholijom, jeste alegorijski genije. S Bodlerom,

Pariz po prvi put postaje tema lirske poezije. Ta poezija nije himna domovini; to je pre
pogled alegoriste, koji se sputa na grad, pogled otuene osobe. To je pogled flneura,
iji nain ivota, iza svog ublaenog oreola, jo uvek uspeva da sakrije predstojeu
ispraznost itelja velikog grada. Flneur se jo uvek nalazi na pragu kako
metropole, tako i srednje klase. Ni jedna, niti druga, jo uvek nemaju vlast nad njim.
U bilo kojoj od njih on nije na svome. On trai utoite u gomili. Rani doprinosi
fiziognomici gomile mogu se pronai kod Engelsa i Poa. Gomila je veo kroz koji se
poznati grad flneuru ukazuje kao fantazmagorija as kao pejza, as kao soba.
Oboje postaju elementi robne kue, koje i sme koriste flanerizam da bi prodale
robu. Robne kue su flneurova poslednja promenada.
U liku flneura, inteligencija zakorauje na trite naizgled, samo zato da bi malo
razgledala okolo, ali u stvari zato da bi pronala kupca. U toj prelaznoj fazi, u kojoj
inteligencija jo uvek ima pokrovitelje, iako ve poinje da se upoznaje s tritem, ona
poprima lik boema. Njenom nesigurnom ekonomskom poloaju odgovara
neizvesnost njene politike uloge. Ova druga najjasnije dolazi do izraaja kod
profesionalnih zaverenika, koji bez izuzetka dolaze iz redova boemije. Njihova prva
oblast delovanja je vojska; kasnije to postaje malograantina, povremeno i
proletarijat. Ipak, u pravim voama proletarijata ta grupa vidi protivnike.
Komunistiki manifest oznaava kraj njihove politike egzistencije. Svoju snagu
Bodlerova poezija crpe iz buntovnikog patosa te klase. On staje na stranu
asocijalnog. Svoj jedini seksualni odnos ostvaruje s prostitutkom.

Do podzemlja se lako stie.

Vergilije, Eneida19

Jedinstvena crta Bodlerove poezije je to to se slika ene i slika smrti prepliu u

treoj: u slici Pariza. Pariz iz njegove poezije je potonuli grad: vie podvodni, nego
podzemni. Htonski elementi grada njegovi topografske formacije, staro, naputeno
korito Sene oigledno su mu posluili kao model. Ipak, u Bodlerovoj smru
ispunjenoj (gradskoj) idili, odluujuu ulogu ima odreeni drutveni, moderni
supstrat. Moderno je glavni naglasak u njegovoj poeziji. Kao splin, on razbija ideal
(Spleen et idal; Splin i ideal, prvi deo zbirke Cvee zla, Les Fleurs de mal,
1857). Ali, upravo se modernitet, la modernit, stalno poziva na drevnu istoriju. Ovde
se to deava na osnovu dvosmislenosti svojstvene drutvenim odnosima i proizvodima
18

Charles Baudelaire, Le Cygne, ibid.

19

Vergilije (Publius Vergilius Maro, 7021. pre n. e.), Eneida, knjiga esta, stih 126. (varijacija)

13

te epohe. Ta dvosmislenost dolazi do izraaja u predstavi o zastoju dijalektike, o

zakazivanju njenih zakona. Taj zastoj je utopija, a takva slika o dijalektici, prema
tome, slika sna. Tu sliku stvara roba kao takva: to je feti. Njen izraz su pasai, koji su
kua, nita manje nego ulica. To je i slika prostitutke prodavaice koja prodaje samu
sebe.

Putovao sam da bih upoznao sopstvenu geografiju.

Beleka jednog ludaka, u Marcel Rja, LArt chez les fous (Umetnost ludih, Paris 1907), str. 131

Poslednja pesma iz Cvea zla: Putovanje (Le Voyage). Smrti, kapetane stari, sidro
gore! Poslednje flneurovo putovanje: smrt. Njegovo odredite: novo. Na dno
Nepoznatog, da naemo novo!20 Novo je kvalitet koji ne zavisi od upotrebne
vrednosti robe. Njegov izvor je iluzorna pojavnost koja nepogreivo pripada slikama
kolektivnog nesvesnog. Novo je sma sutina one lae svesti iji je moda neumorni
agent. Ta prividnost novog se odraava, kao u ponovljenim odrazima ogledala, u
prividnosti onoga to se veito ponavlja. Proizvod tog odraza je fantazmagorija
istorije civilizacije, u kojoj se buroazija potpuno preputa uivanju u svojoj lanoj
svesti. Umetnost koja poinje da sumnja u svoju misiju i koja vie nije neodvojiva
od korisnosti21 (Baudelaire) mora od noviteta napraviti svoju najveu vrednost.
Arbiter novarum rerum22 (sudija onoga to je novo) takve umetnosti postaje snob.
On je za umetnost isto to i kico za modu. Ako je u XVII alegorija postala kanon za
dijalektike slike, to u XIX veku postaje nouveaut (novitet). Dnevna tampa ide u
korak sa magasins de nouveauts. tampa organizuje trite duhovnih vrednosti, koje
odmah belei nagli rast. Nekonformisti se bune protiv vezivanja umetnosti za trite.
Protestuju pod parolom lart pour lart. (umetnost radi umetnosti). Iz te parole
nastaje pojam totalnog umetnikog dela Gesamtkunstwerk koji e izolovati
umetnost od razvoja tehnologije. Sveani obred kojim se slavi takva ideja o
umetnikom delu, samo je jo jedan ukrasni element zabave koja preobraava robu.
Oba shvatanja nastoje da se apstrahuju (izdvoje) iz drutvene egzistencije ljudskih
bia. Bodler podlee vagnerovskoj obmani.

VI. OSMAN ILI BARIKADE

Slavim lepotu, Boga i sve stvari velike;
Predivna priroda, na kojoj sva velika umetnost poiva,
kako samo uho i oko oarava!
20

Charles Baudelaire, LeVoyage, Les Fleurs du mal, prvo izadnje, 1857. Prevod: I. V. Lali.

21

Charles Baudelaire, Oeuvres compltes, d. Claude Pichois (Paris, 1976), vol. 2, str. 27.

22

Aluzija na encikliku Pape Lava XIII, Rerum Novarum, o Pravima i dunostima kapitala i rada, iz
1891.

14

Volim prolee u cvatu: ene i rue.

Baron Osman, Ispovest ostarelog lava23
Iza cvetnog carstva dekoracije,
Drai predela, arhitekture,
I svih efekata scenografije,
Stoji samo zakon perspektive.
Franz Bhle, Theater-Catechismus (Mnich, 1840), str. 74

Osmanov ideal u gradskom planiranju je iroka perspektiva koja se prua niz dugake,
prave ulice. Taj ideal odgovara tenji uobiajenoj za XIX vek da se tehnoloke
nunosti oplemene umetnikim ciljevima. Institucije buroaske svetovne i duhovne
dominacije pronale su svoju apoteozu u bulevarima. Dok su radovi na njima jo bili u
toku, bulevari su bili zastrti platnima, da bi se onda otkrivali kao spomenici.
Osmanova aktivnost je povezana s napoleonskim imperijalizmom. Luj Napoleon
promovie investicioni kapital, a Pariz prolazi kroz spekulantsku groznicu. Trgovina
akcijama zamenjuje razne oblike kockanja, nasleene od feudalnog drutva.
Fantazmagoriji prostora, kojoj se posveuje flneur, odgovara fantazmagorija
vremena, iji je zavisnik kockar. Kockanje pretvara vreme u drogu. Pol Lafarg (Paul
Lafargue) objanjava kockanje kao minijaturnu imitaciju misterija ekonomske
fluktuacije.24 Eksproprijacija koja se sprovodi za vreme Osmana, podstie talas
prevarantskih spekulacija. Presude Kasacinog Suda, koje inspiraciju pronalaze u
stavovima buroaske i orleanistike opozicije, poveavaju rizike osmanizacije.
Osman pokuava da ojaa svoju diktaturu tako to u Parizu uvodi vanredno stanje.
Godine 1864, u govoru pred Narodnom Skuptinom, dao je oduka svojoj mrnji
prema urbanoj populaciji beskunika, koja je samo nastavila da raste, kao posledica
njegovih projekata. Sve skuplje stanarine potiskuju proletarijat u predgraa. Pariske
quartiers (etvrti) tako gube svoju posebnu fizionomiju. Formira se crveni pojas.
Osman je sebi dodelio titulu umetnika ruitelja, artiste dmolisseur. Svoj posao je
video kao poziv i to naglaavao u svojim memoarima. U meuvremenu, nastavlja da
otuuje Pariane od sopstvenog grada. Oni se u njemu vie ne oseaju kao kod kue i
tako postaju svesni neljudskog karaktera metropole. Monumentalno delo Maksima di
Kampa (Maxime Du Camp), Pariz, svoj nastanak duguje toj svesti.25 U Jrmiades

23

Georges Haussmann, Confession dun lion devenu vieux (Paris, 1888), str. 4. Baron Osman je ovaj
tekst prvi put objavio anonimno, bez navedene godine i mesta izdanja.
24

Paul Lafargue, Die Ursachen des Gottesglaubens, Die neue Zeit, 24, no. 1 (Stuttgart, 1906), str.
512.
25

Maxime Du Camp, Paris, ses organes, ses fonctions, sa vie dans la seconde moiti du XIX sicle, 1
6, vol. 6 (Paris, 18691875).

15

dun Haussmannis (alopojke osmanizovanog oveka) ona poprima formu

biblijskog lamenta.26
Pravi cilj Osmanovih projekata bilo je obezbeivanje grada od graanskog rata. Hteo
je da jednom za svagda sprei podizanje barikada. Sa istim ciljem na umu, Luj Filip je
ve uveo drvenu kaldrmu. Uprkos tome, barikade su imale vanu ulogu u Februarskoj
revoluciji (1848). Engels je prouavao taktiku borbe na barikadama.27 Osman je
pokuao da tu taktiku neutralizuje na dva fronta. Proirivanje ulica je trebalo da
onemogui podizanje barikada, dok su nove ulice trebalo da obezbede najkrai put od
kasarni do radnikih etvrti. Savremenici su tu operaciju krstili kao strateko
ulepavanje.

Pokai pokvarenima,
O, Republiko,
Dok spletke njihove otkriva,
Svoje veliko lice Meduze,
Okrueno crvenim munjama.
Radnika pesma, oko 1850.28

Barikade su oivele u Komuni. Jae su i utvrenije nego ikada. Pruaju se preko

irokih bulevara, esto u visini dvospratnica, kao tit za rovove iza njih. Kao to
Komunistiki manifest objavljuje kraj profesionalnih zaverenika, tako Komuna
oznaava kraj fantazmagorije koja je vladala sveu ranog proletarijata. Ona razbija
iluziju da je zadatak proleterske revolucije zavravanje posla iz 1789, ruku pod ruku s
buroazijom. Ta iluzija je dominirala u periodu 18311871, od Lionskih ustanaka do
Komune. Buroazija nije nikada upadala u tu greku. Njena bitka protiv drutvenih
prava proletarijata potie jo iz Velike Revolucije i sustie se s filantropskim
pokretom, koji joj slui kao paravan i svoj vrhunac dostie pod Napoleonom III. Za
vreme njegove vladavine, pojavljuje se monumentalno delo tog pokreta: La Plajova
knjiga Evropski radnici (Frdric Le Play, Ourivers europens, 1855).29 Iza javne
filantropske maske, buroazija je uvek ostajala na pozicijama klasnog rata. Jo 1831,
u Journal des dbats, ona priznaje kako svaki industrijalac ivi u svojoj fabrici kao
vlasnik plantae meu svojim robovima. Ako je nesrea starih radnikih pobuna bila
u tome to nijedna revolucionarna teorija nije usmeravala njihov tok, onda je, s druge
strane, upravo odsustvo teorije obezbeivalo njihovu spontanu energiju i entuzijazam,
26

Anonymous, Paris dsert: Lamentations dun Jrmie haussmannis (Naputeni Pariz: alopojke
osmanizovanog oveka), Paris, 1868.
27

Friedrich Engels, uvod za Karl Marx, Die Klassenkmpfe in Frankreich, 18481850 (Berlin, 1895),
str. 13, 14.
28

Zabeleio Adolf Stahr, Zwei Monate in Paris (Oldenburg, 1851), vol. 2, str. 199.

29

Frdric Le Play, Les Ouvriers europens: Etudes sur les travaux, la vie domestique et la condition
morale des populations ouvrires de l'Europe, prcdes d'un expos de la mthode d'observation
(Paris, 1855).

16

s kojima su pokuavale da uspostave novo drutvo. Taj entuzijazam, koji svoj vrhunac
dostie u Komuni, povremeno uspeva da na svoju stranu privue najbolje elemente
buroazije, ali na kraju podlee onim najgorim. Rembo i Kurbe izraavaju svoju
podrku Komuni. Spaljivanje Pariza stie kao pravi zakljuak Osmanove rutiljske
misije.

Moj dobri otac je bio u Parizu.

Karl Gutzkow, Briefe aus Paris (Leipzig, 1842), vol. 1, str. 58

Balzak je prvi progovorio na ruevinama buroazije.30 Ali, nadrealizam je bio prvi koji
nam je otvorio oi za njih. Razvoj proizvodnih snaga je uzdrmao simbole elje iz
prethodnog (XIX) veka, ak i pre nego to su se spomenici koji su ih predstavljali
uruili. U XIX veku, taj razvoj je radio na oslobaanju oblika gradnje od umetnosti,
kao to se u XVI veku nauka oslobodila od filozofije. Poetak obeleava arhitektura
kao inenjerska konstrukcija. Zatim dolazi fotografska reprodukcija stvarnosti.
Kreacije mate pripremaju se da postanu praktine kao i komercijalna umetnost.
Knjievnost se preputa montai u obliku feljtona. Svi ti proizvodi nalaze se na pragu
trita, kao robe. Ali, one jo stoje na pragu. Iz te epohe potiu pasai i intrieurs,
sajamske hale i panorame. To su ostaci sveta sna. Ostvarivanje elemenata snova,
tokom buenja, paradigma je dijalektike misli. Shodno tome, dijalektika misao je
organ istorijskog buenja. Svaka epoha ne samo da sanja onu koja sledi ve zapravo,
u svojim snovima, hita u susret svom buenju. Ona u sebi nosi svoj kraj i razvija ga
kako je to Hegel ve primetio pomou lukavstva. U potresima koji pogaaju trinu
ekonomiju, u spomenicima buroazije poinjemo da prepoznajemo ruevine i pre
njihovog konanog pada.

ZAKLJUAK
Ljudi devetnaestog veka, vek naih prikaza utvren je jednom za svagda i one e nam se stalno
vraati, uvek jedne te iste.
Ogist Blanki, Venost preko zvezda (Pariz, 1872), str. 7475

Za vreme Komune, Blanki je bio zatoen u tvravi Toro. Tamo je napisao Lternit
par les astres (Venost preko zvezda). Ta knjiga dovrava konstelaciju fantazmagorija
XIX veka onom konanom, kosmikom, koja posredno saima najotriju kritiku svih
ostalih. Naivna razmiljanja samouke osobe, koja ine najvei deo tog dela, utiru put
30

Honor de Balzac, Ce qui disparat de Paris, u Le Diable Paris (Paris, 1845), vol. 2, str. 18.

17

nemilosrdnim spekulacijama koje otkrivaju pravo stanje autorovog revolucionarnog

elana. Shvatanje univerzuma, koje Blanki razvija u toj knjizi, na osnovu nekoliko
glavnih premisa preuzetih od mehanikih nauka, zapravo je vizija pakla. Pored toga,
ona odgovara drutvu pred kojim je Blanki, pred kraj ivota, morao da prizna poraz.
Ironija te zamisli ironija koja je oigledno promakla smom autoru sastoji se u
tome to strana presuda koju Blanki izrie drutvu poprima oblik bezuslovnog
potinjavanja njegovim posledicama. Blankijeva knjiga predstavlja ideju o venom
vraanju istog, deset godina pre Zaratustre, na nain nita manje dirljiv od Nieovog i
sa izuzetnom halucinatornom snagom.
Ta snaga je sve samo ne trijumfalistika; naprotiv, ona odie oseanjem potlaenosti.
Blanki tu pokuava da iscrta sliku progresa praiskonske drevnosti koja paradira kao
poslednji novitet koja se otkriva kao fantazmagorija sme istorije. Evo kljunog
odlomka:
Ceo univerzum se sastoji od astralnih sistema. Da bi ih stvorila, priroda ima na
raspolaganju svega stotinu prostih tela. Uprkos velikoj dobiti koju uspeva da izvue iz
tih resursa i bezbrojnim kombinacijama koje ti resursi doputaju njenoj plodnosti,
ishod je nuno neki ogranien broj, kao to je i broj smih elemenata; i da bi ispunila
svoje prostranstvo, priroda mora da ponavlja, do u beskraj, svaku od tih prvobitnih
kombinacija ili tipova. Na taj nain, svako nebesko telo, ta god bilo, postoji u
ogranienom broju, u vremenu i prostoru, ne samo u jednom od svojih aspekata ve
takvo kakvo jeste, u svakoj sekundi svog postojanja, od roenja do smrti Zemlja je
jedno od tih nebeskih tela. Ovo to piem, ovog asa, u eliji tvrave Toro, pisao sam i
pisau tokom cele venosti za ovim stolom, sa ovom olovkom, obuen kao to sam
sada, u istim ovim okolnostima. I tako je sa svakim Broj naih dvojnika u vremenu
i prostoru je ogranien. ista savest ne bi mogla traiti vie. Ti dvojnici su od krvi i
mesa tavie, s pantalonama i sakoima, s krinolinama i punama. To nikako nisu
neki fantomi; oni su veita sadanjost. Ipak, tu lei veliki uzmak: nema progresa
Ono to nazivamo progresom, ogranieno je na svaki zasebni svet i nestaje s njim.
Uvek i svuda u zemljaskoj areni, ista drama, isti raspored, na istoj, uskoj pozornici
larma oveanstva zaluenog sopstvenom veliinom, koje za sebe misli da je
univerzum i ivi u svom zatvoru kao da je neko beskrajno prostranstvo, samo zato da
bi odmah potonulo negde unazad, zajedno sa svojom planetom, na koju je s
najdubljim prezirom prenelo breme svoje oholosti. Ista monotonija, ista nepokretnost,
na ostalim nebeskim telima. Univerzum se ponavlja do u beskraj i tapka u mestu. U
beskonanosti, venost mirno izvodi iste predstave.31
Rezignacija bez nade, poslednja je re velikog revolucionara. Devetnaesti vek nije bio
u stanju da na nove tehnoloke mogunosti odgovori novim drutvenim poretkom. To
je razlog zato poslednju re imaju zabludeli posrednici izmeu starog i novog, koji se
nalaze u samom srcu tih fantazmagorija. Svet u vlasti sopstvenih opsena da
31

Louis-Auguste Blanqui, Lternit par les astres: Hypothse astronomique (Paris, 1872), str. 7475,
Benjamin se sa ovim tekstom upoznao krajem 1937.

18

upotrebimo Bodlerov izraz jeste modernitet. U Blankijevoj viziji, ceo univerzum

stupa u modernitet, iji su glasnici Bodlerovih sedam staraca (Les sept vieillards,
1859). Na kraju, Blanki u novitetu vidi atribut svega to je osueno na prokletstvo.
Slino onome to se deava u Ciel et enfer (Raj i pakao), vodviljskom komadu koji
prethodi knjizi: paklene muke su tu prikazane kao poslednji noviteti, kao iste vene i
uvek nove patnje.32 Ljudi XIX veka, kojima se Blanki obraa kao prikazama,
stanovnici su te oblasti.
19351939.

32

Thtre des Funambules. Le Ciel et lenfer, drame-vaudeville fantastique en 11 tableaux, de M.

Daniel, Paris, 1846. Blanki u svom tekstu kae: To je novo koje je uvek staro i staro koje je uvek
novo.

19

Projekat Pasai: pregled sadraja

Prema izdanju The Belknap Press of Harvard University Press, 2002.

OPTI SADRAJ

SADRAJ SVESKI 29825

Spisak ilustracija vi

A: Pasai. Magasines de nouveauts.

Trgovaki slubenici. 31

Predgovor prevodilaca ix

B: Moda 62
EXPOSS 1
Pariz, prestonica XIX veka (1935) 3

C: Stari Pariz. Katakombe. Ruenje. Opadanje

Pariza. 82

Pariz, prestonica XIX veka (1939) 14

D: Dosada. Veito vraanje istog. 101

E: Osmanizacija. Barikade. Borbe. 120

SVESKE (glavni deo knjige, u nastavku s

detaljnim pregledom) 27

F: Gvozdena konstrukcija 150

Pregled 29825

G: Sajmovi. Reklamiranje. Granvil. 171

H: Kolekcionar 203

PRVE SKICE 827

I: Enterijer. Trag. 212

PRVI NACRTI

J: Bodler 228

Pasai 871

K: Grad snova i Kua snova. Snovi o

budunosti. Antropoloki nihilizam.
Jung. 388

Pariski pasai 873

Saturnov prsten 885

L: Kua snova. Muzej. Banja. 405

DODATAK

M: Flneur 416

Expos iz 1935, rana verzija 893

N: O teoriji znanja. Teorija Progresa. 456

Materijal za Expos iz 1935. 899

O: Prostitucija. Kockanje. 489

Materijal za Pasae 919

P: Pariske ulice 516

Rolf Tiedemann: Dijalektika u zastoju 929

Q: Panorama 527

Lisa Fitko: Pria o starom Benjaminu 946

R: Ogledala 537

Prevodilake napomene 955

S: Slikarstvo. Jugendstil. Novitet. 543

Vodi kroz imena i pojmove 1016

T: Naini osvetljenja 562

Indeks 1055

U: Sen-Simon. eleznica. 571

V: Zavere, Compagnonnage (druine) 603
W: Furije 620
X: Marks 651
Y: Fotografija 671
Z: Lutka. Automaton. 693

20

OSTALE BELEKE

k: Komuna 788
l: Sena. Najstariji deo Pariza. 796

a: Drutveni pokret 698

m: Dokolica 800

b: Domijer 740

n:

c: (znai da pod tim slovom nema beleki)

o:

d: Istorija knjievnosti. Igo. 744

p: Antropoloki materijalizam. Istorija

sekti. 807

e:
f:

q:

g: Berza. Istorija ekonomije. 779

r: Politehnika kola 818

h:

sw:

i: Reproduktivna tehnologija. Litografija. 786

21

Valter Benjamin
Berlin, 15. juli 1892. Portbou, Katalonija, 26. septembar 1940.

ujem da si digao ruku na sebe,

Ne bi li preduhitrio krvnika.
Posle osam godina izgnanstva, u kojima si
gledao uspon neprijatelja,
Na kraju doveden do neprohodne granice,
Preao si onu koja se, kau, moe prei.
Carstva se rue. Voe bandi
paradiraju kao dravnici. Narodi se
vie ne vide od oruja.
I tako, budunost je u tami, a snage dobra su
Slabe. Sve si to video,
Kada si telo podlono muenju unitio.
Bertolt Breht, Povodom samoubistva izgnanika V. B. (B. Brecht, Zum Freitod des
Flchtlings W. B., 1941). Na osnovu originala i prevoda Slobodana Glumca, Bertolt
Breht, Izabrane pesme, Nolit, Beograd 1979, str. 215216.
*
Moram da spomenem dostojanstvo i, sve dok u pitanje ne bi doao goli opstanak,
strpljivu staloenost s kojima je Benjamin podnosio svoje izgnanstvo, iako je prvih
godina iveo u najbednijim materijalnim uslovima, pri emu nikada nije gajio iluzije o
bezbednosti svog boravka u Francuskoj. Zbog svog magnum opus, Projekta Pasai,
prihvatio je opasnost. U to vreme, s takvim stavom, njegova potpuna
nezainteresovanost za line stvari samo mu je ila na ruku: poto je sebe video kao
instrument sopstvene misli i odbijao da svoj ivot postavi kao cilj za sebe uprkos ili
moda ba zbog neizmernog obilja supstance i iskustva koje je ugradio u sebe
nikada se nije alio na svoju sudbinu kao na neku linu nesreu. Uvid u objektivne
uslove te sudbine dao mu je snagu da se postavi iznad nje; istu onu snagu koja mu je
omoguila da 1940, oigledno zaokupljen mislima o smrti, formulie svoje
Istorijsko-filozofske teze.
Samo time to je rtvovao ivot, Benjamin je mogao postati duh koji je iveo u skladu
s jednom idejom: da mora postojati ljudsko stanje koje ne zahteva nikakvo
rtvovanje.
Theodor W. Adorno, iz predgovora za Benjaminovu Korespondenciju, Benjamin,
pisac pisama (Benjamin, der Briefschreiber), 1966. (Walter Benjamin, Briefe I, ed.

22

Gershom Scholem i Theodor W. Adorno, Frankfurt am Main, Suhrkamp, 1966, 1978,

str. 1421; takoe, T. W. Adorno, Noten zur Literatur IV, 1974, str. 583590).

23

Bibliografska napomena

Kod nas je objavljeno nekoliko Benjaminovih zbirki i pojedinanih eseja. Delimian

pregled se moe nai u katalogu Narodne biblioteke Srbije. Najbolji izbor tekstova
objavio je beogradski Nolit, 1974:
Walter Benjamin, Eseji, Nolit, edicija Sazvea 41, Beograd, 1974. Prevod: Milan
Tabakovi. Redakcija prevoda: Branimir ivojinovi. Eseji koji se najvie oslanjaju
na materijal iz Pasaa su Nadrealizam (iz 1928, objavljen 1929), O nekim
motivima kod Bodlera (iz 1939, objavljen posthumno) i Istorijsko-filozofske teze,
iz 1940 (naalost, nije re o integralnoj verziji Teza, koja sadri neke napomene i
veoma vanu paralipomenu ili dodatak).33
Glavna Benjaminova inspiracija za Projekat Pasai bile su knjige Luja Aragona,
Seljak iz Pariza (1926) i Andrea Bretona, Naa (1928):
Luj Aragon, Seljak iz Pariza, Prosveta, Beograd, 1964. Prevod: Nikola Bertolino.
Louis Aragon, Le Paysan de Paris, Editions Gallimard, Paris, 1926. Najvei deo
knjige je objavljen u nastavcima, u La Revue europenne, od juna do septembra 1924.
i od marta do juna 1925. Kompletno delo se pojavilo 20. jula 1926.
Andre Breton, Naa, Nolit, Beograd, 1999. Prevod i predgovor: Jelena Novakovi.
Andr Breton, Nadja, La Nouvelle Revue Franaise (NRF), Paris, 1928. Prvi delovi
knjige pojavili su jo 1926, u asopisu Littrature, koji su, posle raskida s dadom
(1919), pokrenuli Breton, Aragon i Filip Supo (Philippe Soupault).

OSTALI PREVODI
Walter Benjamin, Estetiki ogledi, kolska knjiga, Zagreb, 1986. Prevod: Snjeka
Kneevi. (Posebno esej, Pariz Drugog Carstva u Bodlera, 19371938.)
Moskovski dnevnik, Veselin Maslea, Sarajevo 1986. Prevod: Mira orevi.
Jednosmerna ulica, Svetovi, Novi Sad 1989. Prevod: Jovica Ain.
Berlinsko detinjstvo, Svetovi, Novi Sad 1993. Prevod: Jovica Ain.
Jednosmerna ulica/ Berlinsko detinjstvo, Rad, Re i misao, Beograd 1997. Prevod:
Jovica Ain.
Kulturni centar Beograda je 2007. objavio zbirku u kojoj su sakupljeni Benjaminovi
fragmenti i eseji na temu fotografije i umetnosti. Tu se nalazi i prevod fragmenta
33

Napomena iz 2015: prireeno 2013, kao O shvatanju istorije, sa svim navedenim elementima,
http://anarhija-blok45.net1zen.com.

24

Dager ili panorame, iz 1935. Valter Benjamin, O fotografiji i umetnosti, KCB,

Beograd, 2007. Prevod: Jovica Ain. U najavi knjige i predgovoru dr Milanke Todi,
Benjamin se, po ko zna koji put, predstavlja samo kao esteta, besmrtni uivalac
slika ili umetniki svetac-zatitnik i smeta u kontekst postmodernizma. To je postalo
tipino za percepciju Benjaminovog dela u sektoru umetnike produkcije i teorije,
ne samo kod nas; njegove prave kritike namere, kao i njihov puni opseg, ili se
falsifikuju ili prosto ignoriu. U takvim pristupima, glavni oslonac je njegov esej
Umetniko delo u veku svoje tehnike reprodukcije (1936), iji kritiki optimizam
u pogledu nekih novih tehnologija i masovne kulture demantuje ve sam Benjamin,
u svojim Istorijsko-filozofskim tezama (1940), pored svega ostalog to nam je sam
taj razvoj doneo u meuvremenu. Jedan od ishoda je upravo ta korisnika perspektiva,
koja preovlauje i meu umetnicima: zaokupljenost tehnikim sredstvima, u okviru
ove ili one specijalizacije, uz komotno ignorisanje njihovih drutvenih (Benjamin:
varvarskih) pretpostavki bezimenog kuluka njihovih savremenika (Teza VII)
kao i ukupnih posledica cele te dinamike. Ta najava, kao i sadraj zbirke, mogu se
pogledati na sledeoj adresi:
http://www.delfi.rs/ka1un10380/delfi_knjige_o_fotografiji_i_umetnosti.html (poslednji put poseena
29. avgusta 2011)

Beogradski Slubeni Glasnik za 2011. najavljuje prvi tom Benjaminovih izabranih

dela, koja se, za sada, sastoje od ranije objavljivanih prevoda: Valter Benjamin,
Izabrana dela 1: Jednosmerna ulica; Berlinsko detinjstvo; O fotografiji i umetnosti;
Slubeni glasnik, Beograd, 2011, 382 str., 20 cm. Prevod: Jovica Ain.
Za pregled eseja objavljenih po raznim publikacijama, videti katalog Narodne
biblioteke Srbije (traiti i kao Walter i Valter Benjamin):
http://www.nb.rs/pages/article_link.php?id=109

BENJAMIN NA ENGLESKOM
Prevedeno je praktino sve, a dobar deo toga je dostupan preko interneta (to vai i za
kompletne Pasae; pogledajte urnal za listu blok-45 ili samo potraite). Ipak,
najvaniji izdavaki poduhvat, Benjaminovi izabrani spisi, u etiri toma, jo nisu
osvanuli na tom kanalu:
Walter Benjamin: Selected Writings, Volumes 1-4 (19131940), The Belknapp Press
of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts (USA), prvo izdanje 1999;
izdanje u mekom povezu se pojavilo 20042006 (5 tomova).
Harvard University Press http://www.hup.harvard.edu/results-list.php?author=1239
Takoe: http://www.sacredchaos.com/readings/reviews/walter_benjamin_selected_writings.html

Do pojave tog izdanja, Benjaminovi tekstovi su na engleskom govornom podruju

cirkulisali uglavnom u dve zbirke: Illuminations: Essays and Reflections (1968) i

25

One-Way Street and and Other Writings (1978). Obe zbirke su dostupne preko
interneta.

26

Odlomci iz Pasaa i drugih izvora ukljueni u

Ilustrovani vodi
http://picasaweb.google.com/aleksa.golijanin/TheArcadesProject

Sve je poelo sa Aragonom sa Seljakom iz Pariza. Nou, dok bih leao u krevetu,
nisam mogao da odjednom proitam vie od dve ili stranice, a da srce ne pone da mi
lupa tako snano, da sam morao da ostavim knjigu. Kakav znak! I kakav podsetnik na
sve te godine koje sam morao da naniem izmeu sebe i takve vrste itanja. A opet,
prve skice Pasaa potiu ba iz tog vremena. Valter Benjamin, iz pisma Teodoru
Adornu, od 31. maja 1935. (Benjaminov prikaz glavnih razlika izmeu njegovog i
Aragonovog pristupa moe se videti u N1.9, str. 458)
U tim loe osvetljenim oblastima ljudske delatnosti, kao u tamnom repu neke
komete, utapa se i ovekoveuje sva fauna matarija, sva njihova podmorska
vegetacija Ljudska slabost otvara vrata tajne i vodi nas u kraljevstvo mraka. Neki
pogrean korak, neki loe izgovoren slog, otkrivaju misao oveka. Tako i u meteu tih
mesta ima brava koje loe zatvaraju beskraj. Luj Aragon, Seljak iz Pariza (1926),
Pasa Opere, str. 18 (Prevod: Nikola Bertolino)
Tom su svetlou udnovate obasjane one da ih tako nazovemo pokrivene
galerije, koje su brojne u Parizu, u okolini velikih bulevara, i koje zbunjuju svojim
nazivom pasai, kao da nikome nije dozvoljeno da se makar i za trenutak zadri u
tim hodnicima skrivenim od sunca. Njihova priguena svetlost, zelenkasta kao u
dubinama, podsea na iznenadni blesak noge koja se pokae ispod zadignute suknje
Proetajmo se onda tim pasaom Opere, o kojem govorim, osmotrimo ga Ibid.,
str. 1920.
Prve robne kue bile su oblikovane po uzoru na orijentalne bazare... (A7.5, str. 48)
Godine 1852, ukupna vrednost prodaje u robnoj kui Bon Mare iznosila je svega
450.000 franaka; do 1869, taj iznos je dostigao 21 milion. (A6.2, str. 46)
Glavne inovacije, od 1852: prodaja po diskontnim cenama (veliki obrt, mali profit),
mogunost zamene kupljene robe, vezivanje nadnica za ostvarenu prodaju i fiksne
cene, bez mogunosti pogaanja. (Na osnovu A12.1, str. 5860)
Dobitak u vremenu, koji je maloprodaja ostvarila ukidanjem pogaanja, verovatno je
uticao na poetne kalkulacije robnih kua. (A12.2, str. 60)
Trgovina i promet su dve komponente ulice. Sada, u pasaima, ova druga praktino
odumire: promet je sveden na osnove. Pasa je ulica namenjena trgovini
lascivnostima; potpuno je prilagoen podsticanju elje. Poto krvotok ulice u njemu

27

tei zastoju, roba prodire du margina i stupa u fantastine kombinacije, slino tkivu
kod tumora. (A3a.7, str. 42)
Flneur sabotira promet. Tanije, on nije kupac. On je roba. (A3a.7, str. 42 ;
poslednji deo prethodnog fragmenta, odvojen sa . )
U toj prelomnoj istorijskoj taki, pariski trgovci dolaze do dva otkria, koja e
revolucionisati svet la nouveaut: to su izlog s robom i muki prodavac. Izlog, koji e
ih navesti da svoje radnje napune od poda do plafona i rtvuju trista metara materijala
da bi svoje fasade okitili kao admiralske brodove; i muki prodavac, koji zamenjuje
zavoenje mukarca od strane ene neto do ega su doli prodavci iz ancien
rgime zavoenjem ene od strane mukarca, koji je psiholoki pronicljiviji. (H.
Clouzot i R. H. Valensi, A8.3, str. 52)
Furije, o ulicama-galerijama: Provesti zimski dan u Falansteriji, posetiti sve njene
delove bez izlaganja elementima, ii u pozorite ili operu u lakoj odei i lakiranim
cipelama, bez brige zbog blata i hladnoe, dra je tako nova da sama po sebi moe
posramiti sve nae gradove i dvorce. Ako se Falansterija stavi u civilizovanu
upotrebu, puka pogodnost njenih pokrivenih, zagrejanih i provetravanih pasaa uinila
bi je izuzetno dragocenom. Njena trina vrednost bila bi dvostruko vea od
vrednosti zdanja iste veliine. (A4a.4, str. 44)
Prudonova ispovest, pred kraj ivota (iz knjige De la justice; uporediti s Furijeovim
vienjem falansterije): Morao sam biti civilizovan, nije moglo biti drugaije. Ali,
treba li da objanjavam? I od to malo civilizovanja koje sam primio obuzima me
gaenje Mrzim kue koje imaju vie od jednog nivoa, kue u kojima se, potpuno
suprotno drutvenoj hijerarhiji, oni pokorni diu u visine, a oni moni smetaju blie
zemlji. (A11a.2, str. 58)
Ova godina je izgubljena za propagandu, izjavljuje jedan socijalistiki govornik na
kongresu 1900. (Godina odravanja Svetske izlobe u Parizu; G4.5, str. 180)
Osmanizacija Pariza i provincija jedna je od najveih poasti Drugog Carstva.
Nikada neemo saznati koliko je hiljada nesrenika izgubilo ivote zbog bede u koju
ih gurnula ta sumanuta izgradnja. Unitavanje miliona ljudi, jedan je od glavnih
uzroka sadanjih nemira Ogist Blanki, Kapital i rad (Auguste Blanqui,
Capital et Travail), 1869. (E11a.1, str. 145146)
Pred blankistiki pu 14. avgusta 1870 (sedam meseci pre Komune), bilo je
podeljeno 300 revolvera i 400 velikih bodea. Za uline borbe tog vremena bilo je
karakteristino da su radnici radije koristili bodee, nego revolvere. (E10a.5, str. 143)

28

Paris, die Hauptstadt des XIX Jahrhunderts (19351939; eng., Paris, the Capital of the Nineteenth
Century)
Walter Benjamin, Das Passagen-Werke (19271940)
Suhrkamp Verlag, 1982.
1354 str., 18,8 x 11,1 x 6,8 cm
ISBN-10: 3518112007, ISBN-13: 978-3518112007
Walter Benjamin, Gesammelte Schriften: Band V: Das Passagen-Werk. 2 Teilbnde
(u okviru Sabranih dela, tom V)
Suhrkamp Verlag, 1982.
1354 str., 18,6 x 11,3 x 6,6 cm
ISBN-10: 3518285351, ISBN-13: 978-3518285350
Walter Benjamin, The Arcades Project, translated by Howard Eiland and Kevin McLaughlin.
Cambridge, Mass. and London: Belknap Press of Harvard University Press, 1999.
1088 pages, 25,6 x 16,8 x 5,6 cm
ISBN-10: 067404326X, ISBN-13: 978-0674043268
Ovaj vodi se oslanja na drugo ameriko izdanje:
Belknap Press of Harvard University Press, 2002.
1088 pages, 25,6 x 16,8 x 5,6 cm
ISBN-10: 0674008022, ISBN-13: 978-0674008021
http://www.hup.harvard.edu/catalog.php?isbn=9780674008021

Tekst je predstavljen u urnalu za listu-blok 45, Walter Benjamin: Vodi kroz Projekat Arkade
(19271940): http://groups.google.cm/group/blok45 (septembar, 2011)
Preveo i priredio AG, 2011.
aleksa.golijanin@gmail.com
http://anarhija-blok45.net1zen.com

29