Bila jedna carica koja nije

imala od srca poroda, pa se

jednako molila Bogu da joj
da da rodi. Jedno vee molei
se tako uzdahne i ree: "Ta
daj mi, Boe, od srca poroda,
da bi i ljuta zmija bila!" Posle
nekoga vremena ona se oseti
trudna, i kad bude na tom
doba, rodi zmiju, pa je stane
negovati, hraniti, dojiti, kao
svaka mati svoje dete. Ta
zmija za dvadeset i dve
godine nije od sebe pustila
nikakva glasa, d kad joj se
navre dvadeset i dve
godine, ona progovori i ree
ocu i materi: "Sad hou da

me enite." A oni joj

odgovore: "Ko e dati za
zmiju devojku, koja li e
devojka poi za zmiju?" "E,"
odgovori im zmija, "vi ne
gledajte od carskoga ili
gospodskog roda, nego onu
koje e doi u carstvo da
ivi." Na to mu reku otac i
mati da bi on sam sebi
izabrao koju hoe. On onda
nae sam jednu sirotu i
polje oca da mu je prosi.
Otac otide i devojku zaprosi,
a ona onako u sirotinji poe
rado i veselo. Posle je
prstenuju, dovedu je i
venaju ih, i zmija stane

iveti sa svojom nevestom,

te ti ona bogme zatrudni.
Onda ree svekrva snasi:
"Kako, erko, za Boga,
ostade trudna sa zmijom?" A
ona joj ne htedne odmah
kazati, ali kad je svekrva
zaokupi nekoliko dana
jednako za to pitati, najposle
joj ree da on nije zmija nego
momak da ga lepeg u svetu
nema, "preko dan je" veli
"zmija, ali kako vee doe,
on svue sa sebe onu
zmijinju koulju te izie
momak, lepota na svetu. Kad
bi samo i danju onakav bio
kao to nou biva, ali kako

zora zabeli, on se opet uvue

u svoju koulju i postane
zmija." Svekrva kad to uje,
vrlo se obraduje, pa ree
snasi: "E kad je tako, to
emo mi uiniti da on takav
ostane kakav je nou s
tobom." Pa se onda
dogovore ta e raditi. Kad
bude u vee, a on svue
koulju zmijinju sa sebe, te
je kao i prije metne pod
uzglavlje, pa legne spavati
Kad ga prvi san uhvati, ena
mu polako izvue koulju
ispod glave, i materi kroz
pender doda, a mati je
odmah baci u vatru. Kako

koulja pone goreti a on

skoi od sna pa povie: "ta
to uradi, da od Boga nae!
Sad me vidi, pa me vie ne
e videti dok ne podere
gvozdene opanke i ne satre
gvozden tap traei me, niti
e se s tim detetom to ti je
pod srcem pre rastati dokle
ruku preko tebe ne
prebacim." To izree pa ga
nestane. Ona je posle nosila
ono dete pune tri godine, i
na posletku joj dotui pa
naumi traiti svoga mua. I
tako naini gvozdene opanke
i gvozden tap pa poe u
svet. Idui tako i traei ga

svuda, doe k sunevoj majci

i nae je gde pe ari i golim
rukama vatru izgre. A ona
kad to vidi, bre bolje odree
svoj skut pa joj ruke njim
umota, a suneva je majka
zapita: "Od kud ti ovde,
rajska duice?" Ona joj
odgovori: "Nevolja me,
majko, naterala," pa joj
pripovedi kako je stradala,
kako je mu prokleo i kako
ide po svetu te ga trai, "pa
sam" veli "dola pitati tvoga
sina, ne bi li mi mogao on
zanjga to kazati, nije li ga
gde video, jer on preko
svega sveta prelazi "

Sunevoj se majci na to vrlo

raali, pa joj ree da se
skloni malo za vrata: "Eto ide
sunce umorno, a moe biti
da su ga i oblaci naljutili, pak
ti u ljutini moe to uiniti,
ve se pritaji dok se ono ne
odmori." I ona se skloni za
vrata, ali eto ti sunca, pa
nazvavi materi dobar vee,
ree joj: "Majko! tu mirie
rajska duica." A majka mu
odgovori: "Nema tu, sinko,
nikoga; ta ne moe ovamo ni
tica doleteti, a kako bi rajska
duica dola?" Sunce joj
odgovori: "Ima, ima, majko,
nego neka izie slobodno, ne

u joj nita." Ona onda izie,

pak mu pripovedi svu svoju
nevolju, najposle mu ree:
"Jarko sunce! ti sija po
celome svetu, nisi li gdegod
videlo takoga i takoga
oveka." Sunce joj odgovori
da ga ono nije danju nigde
videlo, i poalje je k mesecu
da pita njega nije li ga on
gde video nou. Na pohodu
odande pokloni joj suneva
majka zlatnu preslicu sa
zlatnom kudeljom i sa
zlatnim vretenom. Kad ona
otide k mesecu, nae
meseevu majku kod kue,
pa je poljubi u ruku i nazove:

"Pomozi Bog, meseeva

majko!" A ona joj odgovori:
"Bog ti pomogao, rajska
duice. A od kud ti ovde?"
Onda joj ona kae svu
nevolju svoju, i kako je bila
kod sunca, i pokae joj to
joj je njegova majka
poklonila, i ree kako je
sunce poslalo da pita meseca
nije li on gde video njezina
mua. Meseeva joj majka
odgovori da se malo skloni
za vrata, jer e sad doi
mesec ljutit i umoran, i ona
se skloni, kad ali eto ti
meseca, kako doe, nazva
materi dobro jutro, pa joj

ree: "Ovde mirie rajska

duica." A mati mu odgovori:
"Nema, sinko, nikoga; ta
ovamo ne moe ni tica
doleteti, a kako e rajska
duica doi?" Mesec joj opet
ree: "Ima, majko, ima, nego
neka izie slobodno, ne u
joj nita." Onda ona izie, pa
mu pripovedi sve to je i
kako je, pa mu najposle ree:
"Sjajni mesee! ti sja celu
no po svemu svetu, nisi li
gdegod video takoga i takog
oveka?" A mesec joj
odgovori: "Rajska duice, ja
ga nou na zemlji nisam
nigde video, nego idi ti k

vetru, te njega zapitaj nije li

ga gde video, on prevre
drvlje i kamenje i zavlai se
svuda." Kad ona odande
poe, pokloni joj meseeva
majka zlatnu kvoku s
piliima. Po tome ona doe k
vetrovoj majci, te joj
pripovedi sve kako je
stradala, i kako je dola da
pita njenoga sina vetra nije li
on gdegod video takoga i
takog oveka. Vetrova joj
majka na to ree: "Ukloni se
malko za vrata, rajska
duice, jer e sad moj sin
srdit doi, pa te moe svu
izdrapati." I ona se skloni za

vrata, kad ali eto ti vetra,

duva, rui, kri, prevre
gdegod to nae, sav
izgreben i poderan, pa kako
doe, nazva materi pomoz
Bog! pa joj ree: "Majko!
ovde mirie rajska duica." A
ona mu odgovori: "Bog s
tobom sinko! ovamo ne moe
ni tica doleteti, a kako e
rajska duica doi?" Vetar joj
odgovori: "Ima, majko, ima,
ve neka izie slobodno, ne
u joj nita." I tako ona izie
pred vetra, i pripovedi mu
nevolju svoju; a vetar joj
odgovori: "Ja sam ga video,
on je ak u drugome carstvu,

tamo se oenio i caruje.

Nego moja e ti majka dati
zlatan razboj sa zlatnom
preom i ekrkom, pa kad
doe u onaj grad, a ti
namesti prema carevome
dvoru taj razboj, pa tkaj, i
pusti kvoku i pilie pak ih
hrani, i iznesi preslicu." Ona
tako i uini. Kad doe u onaj
grad, i opanci joj se poderu i
tap prebije; ona prema
carevome dvoru namesti
razboj, pusti kvoku s
piliima, i iznese preslicu, pa
stane tkati. Ali je carica
ugleda s dvora, pa stane
govoriti sama sebi: "O Boe

moj! ja sam carica, pak

nemam zlatnog razboja ni
preslice, ni zlatne kvoke ni
pilia", i polje svoga slugu k
eni da je pita hoe li prodati
te stvari. Ona odgovori: "Ja
ne u prodavati, nego da me
pusti carica da prenoim
jednu no s carem njenim, pa
u joj dati preslicu." Carica
obenelui cara i dopusti joj
prenoiti s njima. Car kako
legne u postelju, on se
zanese i kao mrtav utia se,
a ona kad ostane sama s
njim, stane mu govoriti:
"Svetli care, sunce ogrejalo!
baci desnu ruku preko mene,

ne bih li se rastala s tvojim

detetom." Ali car niti to vidi
ni uje. Sutradan ona da
carici zlatnu preslicu sa
zlatnim povesmom i zlatnim
vretenom, a carica zaite i
kvoku s piliima, a ona joj
rekne da e joj dati ako je
pusti jo jednu no da
prenoi s njenim carem.
Carica pristane i na to, pa
cara opet obenelui, i tako
se car opet zanese i ne uje
kad ona stane vikati: "Svetli
care, sunce ogrejalo! baci
desnu ruku preko mene, ne
bih li se rastala s tvojim
detetom." Kad bude ujutru,

straa pripovedi caru kako

ve dve noi ona ena s
njime spava, i jednako vie
da prebaci desnu ruku preko
nje, ne bi li se rastala s
njegovim detetom. Kad
carica primi kvoku s
piliima, zaite i razboj sa
zlatnom preom i ekrkom, i
ena joj obea ako joj
dopusti jo jednu no s
njenim muem da prenoi.
Ona dopusti u misli da mua
opet opoji, ali on doznavi od
slugu ta je i kako je, metne
u vee pod bradu suner, te
unj saspe ono pie koje mu
carica donese, i tako ostane

pri sebi. Kad legnu u krevet,

on se uini kao da spava, a
ona povie: "Svetli care,
sunce ogrejalo! prebaci ruku
preko mene, ne bih li se
rastala s tvojim detetom." A
car kad to uje, odmah ruku
preko nje prebaci, i onaj as
pone se ona truditi, i rodi
mu muko edo zlatoruko i
zlatokoso. Po tom on ostavi
onu zemlju i caricu a s prvom
se enom i detetom vrati u
preanje carstvo svoje.