/latinicom!

SVETSKA VLAST

Priredili
Jovan Babi

Petar Bojani

Biblioteka
DRUTVENA MISAO

Edicija
ILECS
#4

Urednik
Prof. dr Ilija Vujai

Glavni i odgovorni urednik

Slobodan Gavrilovi

SVETSKA VLAST

Priredili
Jovan Babi

Petar Bojani

Slubeni GLASNIK

Copyright Za Srbiju, za izbor i prevod, JP Slubeni glasnik, 2009

www.slglasnik.com

SADRAJ

PREDGOVOR

Jovan Babi i Petar Bojani

NASLOV

11

Jovan Babi
PONOVNO PROMILJANJE USTROJSTVA GLOBALIZACIJE 12
Riard Falk
SVETSKA VLAST: PREVAZILAENJE UTOPIJE 30
Stenli Hofman
SVETSKA VLADA, BEZBEDNOST I GLOBALNA PRAVDA

42

Kaj Nilsen
OIVLJAVANJE IDEJE SVETSKE VLADE65
Kembel Krejg
SVETSKA VLADA

76

Ketrin Lu
GLOBALNO GRAANSKO DRUTVO I MEUNARODNI MORAL

104

Pol Gilbert
ZATO JE SVETSKA DRAVA NEIZBENA?

114

Aleksander Vent
SECESIJA KAO ZLOIN PROTIV SVETSKE DRAVE

168

Aleksandar Pavkovi
DA LI SE SVETSKA VLAST MOE SPROVESTI NA DOBAR NAIN? TEKO!
177
Jan Narveson
NOZIKOVSKA MINIMALNA DRAVA I SVETSKA VLADA

191

Nenad Ceki
KANTOVI RAZLOZI PROTIV GLOBALNE DRAVE: NARODNA
SUVERENOST KAO PRINCIP MEUNARODNOG PRAVA
198
Ingeborg Maus
KANTOVI ARGUMENTI U PRILOG SAVEZA DRAVA 216
Polina Klajngeld
VRSTE KOSMOPOLITIZMA: BENTAM I KANT O MEUNARODNOJ
POLITICI
235
Peter Nizen

KOSMOPOLITIZAM: GLOBALNO UPRAVLJANJE BEZ GLOBALNE DRAVE

269
eron Anderson-Gold
SVETSKA VLAST, MEUNARODNO PRAVO I ETIKA BRIGE

284

Virdinija Held
SVETSKA VLAST I KLIMATSKE PROMENE: PITANJE ISTORIJSKE
PRAVDE?
307
Rudolf isler
HAOS ZAKONA I INSTITUCIJA IROM SVETA, SLUAJ NAUKE I PRAVA.
REALISTINA PERSPEKTIVA
327
Amedeo Santozuoso Sara Acini
(UNIVERZALISTIKA) MORALNOST (SINGULARNA) SVETSKA DRAVA
(PARTIKULARNO) POZITIVNO PRAVO 346
Odin Efsti
GRANICE POST-TERITORIJALNE POLITIKE ZAJEDNICE: OD
KOSMOPOLITSKE POLITIKE GLOBALNOG CIVILNOG DRUTVA DO
BIOPOLITIKE MNOTVA 366
Dejvid endler
PARADOKSI LJUDSKIH PRAVA

386

Kostas Duzinas
SVETSKA VLADA I SUDBINA OVEANSTVA 397
Ivan Vukovi
KORESPONDIRAJUI GRAANI 405
Filimon Peonidis
TREBA LI SVIJETU HUMANITET?

419

Zoran Kureli
PREPREKE DEMOKRATSKOM SVETSKOM UPRAVLJANJU 433
Radmila Nakarada
ANNEX

445

GOZBA, IV TRAKTAT

447

Dante Aligijeri
O TEMELJU NAIH VEROVANJA O BOANSKOM UPRAVLJANJU SVETOM
452
Johan Gotlib Fihte
BELEKA O AUTORIMA

465

PREDGOVOR

Jovan Babi i Petar Bojani

Deseta ILECS konferencija (International Law and Ethics Conference Series),

odrana na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 27. do 29. juna 2008. godine, bila je
posveena sledeem pitanju: da li nam je potrebna, i da li je mogua, svetska vlast koja bi
bila u stanju da na pravian i efikasan nain obezbedi mir i blagostanje u (celom) svetu?
Teoretiari koji su raspravljali o ovom pitanju bez pretenzije da se konano sloe
(odsustvo ovakve pretenzije je uslov za filozofski pristup bilo kojoj temi), doli su, kao
to je bilo i za oekivati, do veoma razliitih stavova i zakljuaka o ovom pitanju.
Stavovi su se kretali od kategorikog Ne, hvala Jana Narvesona, do pomalo
utopistikog zamiljanja kako bi to bilo dobro i udobno kada bismo u osnovi sveta imali
jednu vrstu institucionalnu shemu. Naravno, argumentacija se u okvirima ove razlike
razvija na sasvim razliit nain: dok se u prvom sluaju, polazei od pretpostavke da je
nacionalna drava ve dovoljno veliko zlo i da nam ne treba jo vee, ispituju se granice i
rizik uvoenja vrste svetske vlasti, te eventualni uticaj koji bi svetska vlast imala na
postojee sheme i etablirane vrednosti naeg sadanjeg sveta i ivota u njemu; u drugom
sluaju imamo otvoreno polje za matanje kako bi se svet mogao ustrojiti u skladu sa
onim to, u okviru moi nae imaginacije, moemo da zamislimo kao idealno i dobro.
Oba ova argumentativna sleda meutim ne moraju nuno da vode rauna o
drugom pitanju, da li je svetska vlast uopte mogua ili nije? Ovo pitanje je barem na
prvi pogled nejasno: zato ne bi bilo mogue neto to se iskazuje kao oigledna
tendencija globalizacije, kao (nasuna) potreba da se (konano) postigne trajni svetski
mir, da se zauvek ukinu granice u celom svetu koje su danas prepreke i za slobodu
kretanja i za slobodu biznisa i trgovine, i kao konano i trajno uvoenje jedinstvenog
7

zakonitog stanja u celom svetu? Ali to to bi, kada bi postojalo, neto bilo poeljno ne
podrazumeva da je ono mogue; kao ni da bi kao nepoeljno, povlailo da je, stoga,
nemogue. Rei da je neto nemogue, moe oznaavati dve sasvim razliite stvari. Prvo,
moe znaiti da neto nije mogue ovde i sada, jer za njegovu realizaciju nisu steeni
uslovi, to ne iskljuuje mogunost njihovog naknadnog sticanja. Drugo, radi se,
naprosto, o apsolutnoj nemogunosti sticanja bilo kojih moguih uslova.
Kada se kae da je svetska vlast nemogua, obino se misli da je ona nemogua u
ovom trenutku ali da e biti mogua u budunosti, kada okolnosti i uslovi ivota budu
uznapredovali. Sa ovom idejom povezana je jo jedna ideja da se mi postepeno,
pribliavamo jednom ovakvom stanju. Pretpostavka o kontinuiranom progresu u nauci i
tehnologiji, koju intuitivno nereflektovano prihvatamo, potkrepljuje ovo stanovite. Ova
optimistika vera u progres takoe ini vaan sastojak naih snanih predstava o
globalizaciji.
Proces globalizacije, u svom pozitivnom i negativnom aspektu, potkrepljuje ideju
o poeljnosti, ili ak nunosti efektivne svetske vlasti. Pozitivni aspekt je zasnovan na
neverovatnom razvoju tehnologije, naroito one kompjuterske. ini se da ovaj razvoj
ujedinjuje svet kao nikada ranije. World Wide Web je uinio svet dostupnim i naizgled
jedinstvenim, impresivno smanjujui razlike. Razlike unutar sveta i dalje postoje ali su
sve egzotinije, dok su granice sve poroznije i prozirnije. Brzina i dostupnost igraju u
svemu veoma vanu ulogu. Naravno, teko je pojmiti da je sve ovo uzalud ili da moda
sve ovo nije za dobrobit oveanstva!
Drugi, negativni aspekt globalizacije takoe pretpostavlja zakljuak o postepenom
stvaranju jedinstvenog sveta i sve veoj meuzavisnosti u svetu. Svet je, naravno, uvek
bio jedan, ali sa znaajnim ekolokim uincima razvoja tehnologije (koji su puni
nepoznatih rizika), sve je vea potreba za jedinstvenom i meunarodnom regulacijom
razliitih ljudskih delatnosti. Jedinstvena regulacija povlai potrebu za jedinstvenim
centrom moi i politikim autoritetom sposobnim da se suoava s novo-nastalim
okolnostima globalnog sveta. Kako broj i veliina ovih problema rastu, tako je i potreba
za jednom takvom vlau sve vea. Ova istinska potreba konstituie veoma snaan razlog
za postepeno uvoenje efikasne svetske vlasti, a ovo sasvim prirodno proizvodi zahtev da
ta vlast bude ne samo efikasna nego i pravina. Ponekad su ova dva zahteva, meutim, u
otroj suprotnosti: efikasnost oteava ili onemoguava pravinost, i obrnuto. Dobar

primer za ovo je tekui pojam odrivosti ako se odrivost definie suvie striktno,
onda vodi u produbljivanje postojeih podela u svetu jer favorizuje one koji su
uznapredovali u vreme kada je oveanstvo moglo sebi da dopusti znatno blae
kriterijume za odranje ivotne sredine. Ovo izuzetno komplikovano pitanje samo
ilustruje koliko je problem globalne pravde sloen i suptilan. Sve ee ova sloenost
mora da ustukne pred ozbiljnim problemima koji zahtevaju brzo i koliko-toliko
sveobuhvatno reavanje.
Naravno, svi istorijski procesi jo uvek ne mogu konkluzivno potvrditi ili
potkrepiti nae uverenje da je svetska vlast uopte konano mogua. Pitanje konane
mogunosti se ispostavlja kao konceptualno pitanje, a njegova artikulacija potvruje ono
to smo oduvek znali da ideje i pojmovi vladaju svetom. I ovde se susreemo s
presudnom tekoom na vidiku ne prepoznajemo uverljivu ideju o trajnoj legitimnosti
svetske vlasti, naroito ne u kontekstu vladajuih ideja o predstavnikim demokratijama i
takvom odreenju zakona koje kao svoj nuan sastojak ukljuuje slobodno prihvatanje,
odnosno slobodni pristanak.
Problemi u vezi s predstavljanjem povezani su sa obimom i veliinom sveta, to
jest s tekoom da se napravi reprezentativna svetska vlast. Ali ova tekoa ne povlai
nunost nemogunosti ve samo malu verovatnou da bi sredinja svetska vlast zaista
mogla da predstavlja moju politiku volju zato to bi proces delegiranja bio suvie
razvuen i posredovan. Meutim, postojanje veoma velikih drava kao to su Indija ili
Kina (pa i SAD) pokazuje da je ovo mane-vie tehniko pitanje.
Pristanak je znatno vei problem. On podrazumeva da je vaenje zakona zavisno
od mog slobodnog pristanka inae se gubi razlika izmeu prinude zakona i prinude koju
karakterie nasilje. Ovde imamo stvaran i potencijalno nereiv problem. On se sastoji u
tome da nai zakoni (koji vae za nas zato to smo ih slobodno prihvatili za sebe i za
ureenje naeg zajednikog ivota), pretpostavljaju postojanje jedne jedinstvene
zakonodavne volje zaloene u neki kolektivni identitet. Takav identitet imaju kolektivi
koji su u stanju da na jedinstven i istinski nain donose odluke koje e vaiti za sve
lanove ili pripadnike tog kolektiva. Sloboda sadrana u postupku donoenja zakona
podrazumeva mogunost da, prvo, zakoni mogu biti razliiti, i drugo, da se mogu menjati.
Kako sada stvari stoje, princip teritorijalnosti sadran u artikulaciji zakon na veoma

zgodan nain uva oba ova svojstva, i mogunost razliitosti zakon i mogunost njihove
promene.
Nije jasno kako bi se ta svojstva mogla odrati u situaciji kada teritorijalnost vie
ne bi igrala ovu konstitutivnu ulogu: u svetskoj dravi, ili u nekoj slinoj shemi svetske
vlasti, zakoni bi vaili svuda, nezavisno od mesta na kome se jedan postupak podvodi u
okrilje zakona. Dakle, svetska vlast se ne bi protezala na neku definisanu teritoriju, ve bi
vaila za ceo svet. Mogunost spora ili mogunost da se manifestuje neslaganje, povlailo
bi da je svaka samostalnost ugroavanje, ili potencijalno ugroavanje, monopola svetske
vlasti. Da li bi politika sloboda u takvom okruenju mogla uopte da opstane, ili bi
moda samo morala da radikalno promeni svoju formu, ostaje u velikoj meri nejasno.
Zato je pitanje da li je svetska vlast mogua razliito od pitanja da li nam je ona
potrebna ili nije. Mogui su svetski procesi koji pokazuju da je svetska vlast izuzetno
poeljna ili pak da je isuvie rizina i opasna, ali i da je sve u vezi sa svetskom vlau
ipak u sutini jedno irelevantno, ili utopistiko razmatranje jedne nemogue opcije. Ova
dva pitanja su opet velikim delom razliita od pitanja ta sve moe da znai svetska vlast.
Ovo poslednje pitanje je moda najjednostavnije i najlake: svetska vlast moe biti veliko
dobro kao to sasvim sigurno moe biti i osnovica najrazliitijih zloupotreba, kao i svi
drugi ljudski proizvodi. Broj i opseg moguih svrha svetske vlasti je sasvim sigurno
veoma veliki i zavisi od onog istog od ega zavisi ono to zamiljamo i inimo: od snage
nae imaginacije i odlunosti i hrabrosti da neto od toga to smo zamislili pokuamo i da
ostvarimo. Ovo je sigurno jedno veoma razueno polje mogunosti.
Upravo ovo polje je bilo predmet pomenute konferencije o svetskoj vlasti koja je
povod i poetni osnov za sadraj ove knjige. Ali da bi knjigu uinili kompletnijom i
reprezentativnijom, izabrali smo i odreeni broj dodatnih tekstova iz tekue svetske
literature o tom pitanju.1 Ta literatura nije naroito velika, kao to je sluaj u nekim
drugim oblastima drutvene teorije i politike filozofije, ali ona se u poslednje vreme brzo
razvija i uveava.

Odgovornost za izbor ovih tekstova delimo sa studentima i doktorantima filozofije

Filozofskog fakulteta u Beogradu koji su uestvovali na seminaru posveenom svetskoj vlasti, a
koji je maja 2009. godine vodio Petar Bojani. Na poziv Odeljenja za filozofiju Filozofskog
fakulteta i uz blagonaklonost i preporuke profesora ivana Lazovia, Jovana Babia i Maana
Bogdanovskog, ovaj seminar je ljubaznou gospoe Sonje Miladinovi i gospodina Duana
Bugarskog, finansirao WUS-Austria Belgrade Office u okviru Brain Gain Programa.

10

NASLOV

Jovan Babi

ldkfjqm ojfc^pzaef

11

PONOVNO PROMILJANJE USTROJSTVA GLOBALIZACIJE *

Riard Falk

Upravo je engleska kola meunarodnih odnosa bila ta koja je najuspenije

konceptualizovala dvostruku tezu o anarhinoj strukturi svetskog politikog sistema, s
jedne, i o normativnom poretku utemeljenom na meunarodnom pravu, diplomatskoj
smotrenosti i neformalnim sponama utivosti, s druge strane. Ovakve ideje bile su veoma
prihvatljive u kontekstu razliitih vestfalski diskursa koji su artikulisali logiku sistema
drava kao modifikaciju makijavelistikog pogleda na svet, povezanog s razliitim
formama istog politikog realizma. Naroito su Hedli Bul i Don Vinsent eleli da se
distanciraju od onih koji su ambicioznije tumaili ulogu normativnih dimenzija u
meunarodnim odnosima, bilo da su naglaavali budui znaaj meunarodnih institucija,
ili proirivali domen vaenja meunarodnog prava do take ponitavanja dravnih
suverenosti i delatne autonomije njihovih oficijelnih lidera. Ovakvo vienje
meunarodnih odnosa smetalo je potencijal za upravljanje i posredovanje u okvire
blagonaklone menaderske delatnosti vodeih drava, ali u kontekstu osnovnog
potovanja stabilnosti pluralistikog poretka sastavljenog od teritorijalnih drava iji se
suvereni status iroko uvaavao.
U kontekstu porasta transnacionalne ekonomske delatnosti, kako na ravni aktera,
tako i arena, a i u kontekstu multi-dimenzionalne prisutnosti transnacionalnih mrea
utemeljenih na razliitim informacionim tehnologijama, vestfalski diskurs izgleda
staromodan, ili bi ga u najmanju ruku trebalo dopuniti nekim post-vestfalskim
perspektivama. Ovaj esej eli ba to da uini, u kontekstu evoluirajueg kritikog
*

Deo teksta objavljenog u Richard Falk, Rethinking the role of global civil society in Gideon
Baker, David Chandler ur., Global civil society contested futures, London, Routledge, 2005.

12

razumevanja globalizacije, koje ne ukida primat sistema nacionalnih drava, ve

uslonjava razumevanje pitanja kako politika i vlast funkcioniu na globalnom nivou.
Pluralistiko usmerenje engleske kole sada bi se moralo prilagoditi tako da obuhvati
kako aktere na meunarodnom tritu (trgovina, investicije, novac), tako i aktere civilnog
drutva (transnacionalne dobrovoljne organizacije, militantne globalne graane i njihove
mree). Pojmovi moi i sigurnosti takoe su sutinski dovedeni u pitanje napadima 11.
Septembra kao i amerikim odgovorom na njih, kojim je zapoet u osnovi neteritorijalni
rat izmeu dva aktera, od kojih ni jedan nije drava po optem shvatanju teritorijalno
ogranienog entiteta. Naravno, SAD jesu teritorijalna drava ukoliko bacimo pogled na
svetsku mapu, ali ako zamislimo njeno globalno prisustvo u svemiru, okeanima, njene
baze u inostranstvu, i shvatimo globalni obim njene zone sigurnosti, korisnije bi bilo
napustiti pojam drave i nagovestiti promenu nazivom globalna drava.
Uzimajui u obzir odsustvo centralne strukture vlasti i globalno ustrojenog
sistema bezbednosti, koji bi delovao u okviru Ujedinjenih nacija, perspektiva
internacionalnog drutva ostaje plodna. Neka tumaenja dugorone amerike strategije
pripisuju sadanjem amerikom vostvu projekat svetske dominacije koji prvenstveno
nastoji da uspostavi globalni bezbednosni sistem, kojim bi se upravljalo iz Vaingtona.
Ako bi amerika globalna imperija postala stvarnost, to bi dovelo u pitanje relevantnost
pluralistike slike svetske politike, stvarajui prvu istorijsku manifestaciju solidaristike
vizije sveta, mada bi se takva manifestacija shvatala pre kao vrsta antiutopije, nego, kao
to je bio sluaj u prolosti, kao idealistika ili ak utopijska naspram postojeeg haosa i
sklonosti ratovanju, koji se povezuju s pluralistikim iskustvom.
Cilj ovog eseja jeste da razmotri te solidaristike tendencije dananjeg svetskog
drutva u okviru rekonstituisanog diskursa globalizacije. U poslednjem kratkom odeljku
bie ponovo uzeto u obzir pitanje kuda ide meunarodno drutvo, ali pod
prihvatljivijim retorikim naslovom budunost svetskog drutva. Ovaj potonji izraz je
poeljniji jer politiku matu oslobaa stega uokvirujuih praksi, kojima se jeziki
postulira da su odnosi izmeu nacija ili drava jedini plodotvorni fokus u
objanjavanju kooperativnog i normama upravljanog ponaanja kao ograniavajuih
energija u odnosu na ispoljavanje globalne volje za moi i bogatstvom. Istovremeno,
takva terminologija ostavlja prostor za naglaavanje, i dalje znaajne, uloge drava i
sistema drava, koja je za mnoge dimenzije meunarodnog ivota i dalje presudna,

13

ukljuujui postavljanje pravila lanstva za ostvarivanje ekskluzivnog pristupa

najznaajnijim meunarodnim institucijama i procedurama (ukljuujui donoenje
povelja).
1. Globalizacija pod stresom
Devedesetih godina bilo je oigledno da je globalizacija, uprkos primedbama o
nezadovoljavajuoj prirodi samog naziva kao zbunjujueg ili nejasnog, bila iroko
prihvaena kao korisna za opisivanje i objanjavanje: naime, smatralo se da je svetski
poredak, posle hladnog rata, bilo potrebno interpretirati u najveoj meri iz ekonomske
perspektive, i da je uspon sila globalnog trita uklanjao sa scene rivalitet meu
suverenim dravama kao glavnu temu u tretiranju svetskog poretka. Takva percepcija je
osnaena usponom Zapadnog stila kapitalizma, ideologizovanog kao neoliberalizam, ili
kao Vaingtonski konsenzus, okolnost, koju je dodatno osnaio raspad Sovjetskog
Saveza i diskreditacija socijalistike alternative. Izgledalo je mnogo plodnije razmiljati o
devedesetim u takvom svetlu, znaajno izmenjenom pozivanjem na globalizaciju, nego
ostaviti po strani pitanje definisanja svetske politike tako to bi se nova epoha i dalje
nazivala post-hladnoratovskom. Neki su o tom periodu ubedljivo govorili kao o
informacijskom dobu, istiui da je meunarodni ivot restrukturiran pomou
kompjutera i interneta, ali se inilo da ovakav naziv slabije korespondira sa irim
tendencijama usredsreivanja na globalni ekonomski rast na globalnom nivou, nego to to
ini terminologija globalizacije.
Ali tada se dogodio Jedanaesti septembar koji je istovremeno oiveo i temeljno
promenio savremeni diskurs svetske politike, istiui ozbiljnost problema bezbednosti,
kao i pitanja rata i mira, ali takoe, dovodei i do raanja doktrina i praksi koje se ne
mogu razumeti pozivanjem na interakciju izmeu teritorijalno suverenih drava tokom
prethodnih vekova. Tajnoj transnacionalnoj teroristikoj mrei, koja se pokazala
sposobnom da zada estok stvaran i simboliki udarac, vodeoj svetskoj dravi na
njenom sopstvenom tlu, ne bi se moglo suprotstaviti, niti ak takvu organizaciju razumeti,
pribegavanjem tradicionalnom ratu teritorijalne samoodbrane. Nije bilo pogodnog
neprijatelja u formi drave koji bi se mogao okriviti, a zatim zauvek poraziti, mada je ta
bazina i onespokojavajua realnost privremeno bila prikrivena naizgled prihvatljivim
ukazivanjem na Avganistan kao zemlju odgovornu za napade jer je pruila utoite AlKaidi. Meutim, kako je rat u Avganistanu doveo do pobede, u formi smene
14

talibanskog reima i unitenja Al-Kaidine infrastrukture, postalo je jasno da je takva

kampanja samo posredno povezana sa pobedom ukoliko pod pobedom
podrazumevamo eliminaciju pretnje u ovoj novoj vrsti rata. Pre svega, skoro su svi iz
vrha Al-Kaide i mnogi iz redova njenog ireg lanstva pobegli, to ukazuje na odsustvo
bilo kakve teritorijalne baze ili znaajne pobede ak i u kontekstu bojnog polja pre nego
rata, a amerika vlada je preusmerila fokus s pretnje mega-terorizma na sasvim
razliito, i u biti nevezano pitanje zemalja osovina zla. Ovakvi potezi su u svetskoj
politici dramatino poveali originalnost globalnog okruenja posle 11. Septembra, i
neminovno postavili pitanje diskursa i terminologije.
U smislu u kome zadravamo globalizaciju kao pojmovnu dinamiku, njena mrea
se mora znatno ire razapeti. Naredni odeljak e izloiti ovaj argument tako to e
razmotriti relevantnost napada 11. Septembra za preoblikovanje konflikta na globalnom
nivou, a pokuae i da pokae kako se traganje za novim okvirom regulatorne vlasti
promenio od devedesetih. Istovremeno, osnovna tvrdnja ovog eseja jeste da
globalizacija zadrava svoju relevantnost kao deskriptivni termin za sadanju fazu
meunarodnih odnosa, ali da je potrebno tumaiti je na manje ekonomski nain i daleko
sveobuhvatnije, nakon dogaaja iz 2001. Zavrni odeljak e razmotriti pristupe globalnoj
vlasti i svetskom drutvu u svetlu novog razumevanja pojma globalizacije.
2. Menjanje geopolitikog konteksta globalizacije i svetska vlast
Da bi se pripremio teren za ire vienje globalizacije koje u sebe inkorporira novu
geopolitiku post-dravnog politikog konflikta, potrebno je kratko se osvrnuti na
evoluciju svetske politike posle Hladnog rata.
Slom geopolitike prakse bipolarnosti koja je reavala konflikte tokom Hladnog
rata, proizveo je bezbednosni vakuum, koji je mogao biti, a i bio je, popunjen na razliite
naine. Irako osvajanje Kuvajta 1991. bilo je poetni izraz ovog sloma. Izgledalo je
gotovo sigurno da se tokom perioda Hladnog rata, bez odobrenja Moskve i Vaingtona
Irak ne bi opredelio za agresivnu borbu protiv malog suseda. Koalicija predvoena
Sjedinjenim Dravama, koja je obnovila suverenost Kuvajta, bila je znak nove ere,
oblikovane neprikosnovenim amerikim globalnim liderstvom to je, naizgled, bio
geopolitiki poetak principa unipolarnosti u globalnoj sferi bezbednosti. injenica da je
Savet bezbednosti UN odobrio odbrambena dejstva, i dao Americi mogunost pune

15

operativne kontrole u Zalivskom ratu, kao i injenica da je prihvatio uslove primirja, za

koje se Vaington zalagao da budu nametnuti Iraku, daleko upeatljivije su govorile o
aktuelnosti unipolarnosti, nego to je to bio znak da se san Vudroa Vilsona o
institucionalizovanoj meunarodnoj zajednici koja kolektivno odrava mir, konano
ostvaruje. Ono to se najvie pokazalo tokom Zalivskog rata jeste stepen spremnosti
Saveta bezbednosti UN da sebi dozvoli da bude upotrebljen kao mehanizam
legitimizacije kontroverznih amerikih spoljnopolitikih inicijativa za koje se inilo da
prelaze granice upotrebe meunarodne sile, predviene kako meunarodnim pravom tako
i Poveljom Ujedinjenih nacija.
Mogao se slediti jo jedan pravac delanja, koji je predsednik, Bu stariji, ak
naizgled i podsticao retorikim prizivanjem novog svetskog poretka, kao sredstva za
dobijanje javne podrke kao i podrke vlada u Ujedinjenim nacijama, za odobrenje
zajednikog bezbednosnog odgovora na iraku agresiju. Ovakvo oslanjanje na procedure
Saveta Bezbednosti, pri oblikovanju i nadgledanju odgovora, bilo bi pravi izraz
vilsonovskog projekta da se odluivanje o pitanju rata i mira premesti s nivoa drava na
nivo svetske zajednice. Ali, za tako neto nije bilo raspoloenja u Beloj Kui Bua
starijeg. Umesto toga, Sjedinjene Drave su se pokrenule da ispune bezbednosni vakuum,
delajui na svoju ruku u meri u kojoj su smatrale da je to nuno, istovremeno traei
unapred odobrenje Saveta Bezbednosti kako bi dobile temelj legitimnosti svog delanja,
kada god da im zatreba. Poetak rata na Kosovu 1999. pod okriljem NATO-a, uinio je
jasnom novu ameriku orijentaciju u pogledu zakona i moi, a injenica da je rat zapoet
tokom Klintonovog mandata nagovestila je partijsku saradnju na ovom novom
geopolitikom usponu, u svetlu nestanka Sovjetskog Saveza kao jedine drave koja bi
bila u stanju da zaustavi SAD. Zbog mogunosti ruskog i kineskog veta, amerika vlada
je zaobila Savet bezbednosti UN, organizujui istovremeno koaliciju voljnih pod
formalnim pokroviteljstvom NATO-a, to predstavlja nameran otklon od multipolarnosti
nezavisnog oblikovanja politike u Savetu bezbednosti. Takvo naputanje prakse
meunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija bilo je, uz odreene polemike,
prihvaeno irom Evrope i Sjedinjenih Drava.1 Opravdavano je kao izuzetan, nuan
1

Verovatno najpotpunije i najinteligentnije odbranjeno u: Michael J. Glennon, Limits of Law,

Prerogatives of Power: Interventionism After Kosovo, New, York, Palgrave, 2001; za uvid u
nijansiranije prihvatanje intervencije na Kosovu, koje nastoji da preispita meunarodno pravo
kako bi vie uzelo u obzir humanitarne pritiske za ograniavanjem prava suverenosti, videti The
Kosovo Report: Conflict, International Response, Lessons Learned, Oxford, Oxford University
Press, 2000.

16

sluaj, zbog uoene mogunosti bliske eskalacije etnikog ienja na Kosovu, a u svetlu
neuspeha da se zatiti bonjaki narod, olienog u 7.000 masakriranih bonjakih
mukaraca u Srebrenici 1995., dok su mirotvorake snage UN stajale kao nemoni
posmatrai.
Iraka kriza je predstavljala daleko otvorenije i doslednije ameriko odstupanje od
ograniavajuih okvira UN u pogledu korienja meunarodne sile u okolnostima koje
nisu samoodbrambene. Umesto da zaobie Savet bezbednosti, kao u sluaju Kosova,
Sjedinjene Drave su se veoma trudile da pridobiju Ujedinjene Nacije za svoje ratne
planove, i u poetku uspele da ubede kompletno lanstvo od petnaest zemalja da podri
Rezoluciju 1441 Saveta bezbednosti, koja je implicitno prihvatila ameriki stav, da
ukoliko se irako oruje za masovno unitenje ne nae i ne uniti dobrovoljnom akcijom
Bagdada, ili kroz proces inspekcije Ujedinjenih nacija, tada bi rat koji bi Amerika vodila s
blagoslovom UN dobio politiku podrku i meunarodni legitimitet. Napetost u Savetu
bezbednosti vladala je uglavnom oko pitanja vremenskog rasporeda i neophodnosti
davanja eksplicitne dozvole da se pribegne ratu. Oigledno zabrinute da bi inspekcija
mogla otkloniti mogunost rata, i da dozvola za rat moda ne bi ni bila data, SAD su
krenule na svoju ruku poetkom 2003., stvarajui koaliciju manje ili vie voljnih partnera
u vojnom poduhvatu, koji je doveo do brze pobede na bojitu, ali i do krvave okupacije
kojom sukob nije okonan.1
Predsednik Dord Bu je u znaajnom smislu ostvarivao zamisao novog svetskog
poretka, ali ne onakvu kakvu se inilo da je eleo njegov otac poetkom devedesetih, ili
onu za koju se Vilson tako estoko zalagao posle Prvog svetskog rata. Za razliku od
Zalivskog rata, gde je vojni odgovor, prihvaen od Saveta bezbednosti UN, predstavljao
zajedniku odbranu od prethodne agresije i osvajanja, ili rata na Kosovu, gde se vojna
akcija pokazala kao neophodna i opravdana kao humanitarna intervencija, ratu protiv
Iraka, koji nije poivao ni na legalnim, niti na moralnim osnovama koje bi bile ubedljive
veini vlada u svetu, protivilo se razjareno globalno javno mnjenje, a ak se inio i
politiki

nerazumnim

iz

perspektive

suprotstavljanja

Al-Kaidinom

izazovu

transnacionalnog terorizma. Buova Doktrina preventivnog rata, bez ubedljivog dokaza

postojanja

faktike

pretnje,

predstavljala

je

flagrantno

odbacivanje

centralne

Za analizu ovih pitanja, ukljuujui ocenu mogunosti opstanka u budunosti ogranienja

upotrebe meunarodne sile definisanih Poveljom, videti P. Falk, What Future for the UN Charter
System of War Prevention?, American Journal of International Law, u pripremi za 2003.

17

meunarodnopravne zabrane upotrebe ne-defanzivne sile kao opteprihvaene, i

ustanovila presedan koji bi, u sluaju da ga slede i ostale drave, mogao stvoriti niz
ratova, i podriti autoritet Povelje UN i modernog meunarodnog prava. 1 Takav ameriki
pristup ispunio je bezbednosni vakuum posle Hladnog rata unilateralizmom i
bezakonitou hegemonistikih prerogativa i, ini se, proirio ak i prihvaeno pravo na
preventivnu odbranu pribegavanjem ratu u odsustvu bliske opasnosti, a moda i u
odsustvu bilo kakve opasnosti proirivi tako princip unilateralizma i samovoljnog
pribegavanja ratu, ak preko granica ekspanzivnosti takozvanog preventivnog rata. Za
SAD, napasti Irak na svakom planu slabu dravu nedoraslu svom regionalnom statusu, i
dodatno oslabljenu iscrpljujuom pat-pozicijom u odnosu na Iran 80-ih, kao i totalnim
porazom u Zalivskom ratu i vie od decenije dugim otrim sankcijama podrazumevalo
je zapoeti rat bez meunarodne ili regionalne podrke, u kontekstu u kojem nije
postojala realna prola, sadanja, ili budua opasnost.
A tom smelou amerike vlade, koja je stalno opravdavana specifinim izazovom
globalnog megaterorizma, ispoljenog u napadima 11. Septembra, Sjedinjene Drave su
takoe rekonstituisale svetski poredak na tri sutinska naina: ozbiljno su podrivale
suverenost stranih drava potencijalnim pretvaranjem sveta kao celine u poprite za
voenje svog rata protiv Al-Kaide; odbacivale su ogranienja u vezi s meunarodnim
pravom i kolektivnim procedurama organizovane svetske zajednice u ime anti-terorizma;
i ponovo su uspostavile centralnu ulogu rata i sile u svetskoj politici, zamagljujui tako
svetla koja su obasjavala uspon trita, primat korporacijske globalizacije i uklanjanje
etatistike geopolitike. Kao posledica, umesto fokusa na terminologiju globalizacije i
tokove svetske ekonomije, doao je novi obrazac geopolitike 21. veka, u kome su glavne
suprotstavljene strane tajna transnacionalna mrea politikih ekstremista i globalna
drava koja deluje bez doslednog uvaavanja suverenih prava normalnih teritorijalnih
drava.2
Za oba ova politika aktera, okvir za diplomatiju i konflikt koji se razvijao posle
dramatinih dogaaja 11. septembra, ima pre radikalne nego umerene posledice u smislu
1

Za ocenu formulisanu u okvirima dominantnog diskursa, i pratee javne tekstove u formi

dodataka, videti Lawrence Korb, ur., A New National Security Strategy in an age of terrorists,
tyrants, and weapons of mass destructioni, New York, Council on Foreign Relations, 2003; za
ranu kritiku videti P. Falk, The New Bush Doctrine, The Nation, Sveska 275, br. 3, 15 July
2002.
2
Za jednu interpretaciju ovog novog okvira globalnog konflikta videti P. Falk, The Great Terror
War, Northampton, Olive Branch Press, 2003.

18

svetskog poretka. Ali postoje takoe i vani kontinuiteti koji daju trajan znaaj ulozi
Ujedinjenih nacija i meunarodnog prava. Imajui to u vidu, izgleda da je daleko bolje da
se bavimo sadanjim svetom ukazujui na njegove posebne nove odlike koje menjaju
nae shvatanje svetskog poretka, nego da tvrdimo da postoji jedinstven splet okolnosti
koji opravdava oslikavanje jednog novog sistema i usvajanje novog politikog renika.
Moj zakljuak je da bi, uprkos nekim zaslugama ovog shvatanja koje favorizuje potpuno
nov jezik za ovaj rani dvadesetprvi vek u odnosu na devedesete, i dalje bilo korisno
zadrati i ponovo promisliti diskurs globalizacije, i to naroito s obzirom na to da
relevantnost pitanja globalne vlasti, kao istraivakog fokusa, ne opada. Drugaiji
zakljuak bi, pak, mogao biti prihvatljiviji, ako se rasprava fokusira na procenjivanje
aspekata svetskog poretka kao to su politika ekonomija ili globalna bezbednost.
Vestfalski mir 1648., kojim je ureeno politiko ponaanje suverenih drava u
svetu, smatrao se zastarelim u pogledu reavanja goruih transnacionalnih konflikata. 1
Oslanjanje na diskurs globalizacije izgleda korisno da kako bi se naglasio stepen do kojeg
je umanjen znaaj uloge dravnih granica u pristupanju sutinskim dimenzijama svetske
istorije. Ove granice i dalje definiu vane politike aktere na svetskoj sceni, ali se ti
akteri vie ne tretiraju kao odluujue snage koje oblikuju istoriju naeg vremena.
3. Pet globalizacija za 21.vek
Nije jasno da li je sadanji raskid s prolou privremeno odstupanje ili je zapravo
u pitanju novo strukturiranje globalne vlasti. Konture i ideoloka orijentacija globalizacije
i vladavine ostae gotovo sigurno diskutabilne i fluidne, mnogo vie nego tokom
devedesetih, a budunost svetskog poretka e biti nestabilna. Stari politiki jezik etatizma
opstae u mnogim formalnim kontekstima, ali on ni priblino nee tako upeatljivo
oslikati promenljivost strukture svetskog poretka kao to bi to uinilo preoblikovano
oslanjanje na jezik globalizacije.
Pet pristupa vladavini koji se uzajamno prepliu, mogu se identifikovati kao
strukturalne alternative za budui svetski poredak. Oni e biti ukratko opisani i bie
izvedeno nekoliko zakljuaka: korporacijska globalizacija; graanska globalizacija;
imperijalna globalizacija; apokaliptina globalizacija; i regionalna globalizacija.
Novonastajua struktura svetskog poretka je sloena celina sainjena od ovih elemenata
1

Za proirenu raspravu videti P. Falk, Revisting Westphalia, Discovering Post-Westphalia,

Journal of Ethics 6, 2002, str. 311-352.

19

koji meusobno deluju, varirajui u odnosu na vremenske i prostorne uslove, i zato se ne

moe verodostojno konstruisati kao sveobuhvatni prikaz nove realnosti globalnog sveta
ivota. Drugim reima, mnoge teorijske konstrukcije se takmie u prihvatljivosti, ali ni
jedna ne moe biti preskriptivna. Konture i znaenja globalizacije ukorenjeni su u
dijalokom procesu, koji je dodatno zakomplikovan veoma divergentnim perspektivama i
zbunjujuom konstelacijom promenljivih kontekstualnih elemenata. Moramo se
zadovoljiti deliminim, fluidnim, probnim formulacijama za ovaj nastajui svetski
poredak utemeljen na globalizaciji.
Korporacijska globalizacija
U devedesetim je, s razreenjem sukoba Istok/Zapad, panja preusmerena na ideje,
arene, i prakse povezane s funkcionisanjem finansijskih trita i svetske trgovine, voenih
privilegovanjem stvaranja kapitala i efikasnosti. Uloga vlada se sve vie sagledavala u
odnosu prema ovoj dinamici, a politike elite su, da bi imale legitimnost, morale da se
izbore za prihvaenost od strane elita privatnog sektora. Ideoloka prilagoavanja su bila
poduzeta s ciljem da se unaprede trita, privatizuje irok spektar tipova preduzetnitva
ranije smetenih u okvirima javnog sektora, kao i da bi se minimizovala uloga vlade u
definisanju drutvenih ciljeva. Pojavile su se nove arene za formiranje politike, kako bi
odrazile ovu promenu fokusa, dajui veliki znaaj Svetskom ekonomskom forumu,
organizovanom kao skup poslovnih lidera, podstiui, meutim, i uee najznaajnijih
politiara, koji su dolazili u Davos kako bi potvrdili da su i oni takoe pobornici
korporacijske globalizacije. Vlade i meunarodne finansijske institucije prihvatile su i
promovisale taj ekonomistiki program, stvarajui arene koje su osmiljene tako da
olakaju ostvarenje ciljeva privatnog sektora, arene kao to je Godinji ekonomski samit
(Grupa 7, zatim 8), koji je okupio efove drava vodeih visokorazvijenih industrijskih
zemalja Severa.
Tokom devedesetih, inilo se da kapitalom voeni interesi svetske ekonomije,
organizovane prema principu ideologije slobodnog trita, prilino uspeno potiskuju
teritorijalne i bezbednosne karakteristike sistema drava. inilo se da nova, neteritorijalna
diplomatija, povezana s trgovinom i investicijama, preuzima primat u odnosu na staru
zaokupljenost alijansama, prijateljima, neprijateljima, bezbednou i blagostanjem
teritorijalnih zajednica graana. Dokle god se korporacijska globalizacija odravala
impresivnim stopama ekonomskog rasta, ak iako je bila praena sve brojnijim
20

pokazateljima trajnog sveprisutnog siromatva, rastuim nejednakostima u pogledu

prihoda i bogatstva, kao i uznemirujuim ignorisanjem ekonomskog stagniranja Podsaharske Afrike, bilo je malo opteprihvaenog preispitivanja pro-globalizacijskog
konsenzusa. Vani nosioci globalizacije su ovaj konsenzus smatrali univerzalnim
politikim lekom, koji je takoe doprinosio irenju ustavne demokratije.1
Tek je s poetkom azijske finansijske krize 1998., i njenim odjecima u toliko
razliitim zemljama kao to su Argentina, Japan i Rusija, ozbiljna kritika poela da
dovodi u pitanje budunost korporacijske globalizacije. U takvoj atmosferi, reformistiki
glasovi insajdera poput Dorda Soroa i Dozefa Stiglica sve vie su se uli, dajui
kredibilitet ranije zanemarivanim leviarskim kritikama. A onda su, krajem 1999.,
demonstracije u Sijetlu povodom ministarske konferencije MMF-a, ukazale itavom svetu
na raanje jednog irokog i dubokog anti-globalistikog pokreta, vrsto suprotstavljenog
samim temeljima politike povezane s primenom neo-liberalizma. Reakcija na Sijetl
najzad je proizvela debatu o posledicama globalizacije, procenjujui njen doprinos i njen
teret, naroito se usredsreujui na to da li globalizacija ini siromane irom sveta
svojom rtvom, ili im, pak, pomae na impresivan nain.2
Za vreme Buovog mandata, uprkos fokusiranju na globalnu bezbednost i na rat
protiv mega-terorizma, vlada SAD je dogmatski i bezuslovno ojaala svoju privrenost
korporacijskoj globalizaciji kao jedinom temelju legitimne vladavine na ravni suverenih
drava.3 Ovakva politika se promovie bez mnogo pompe zbog zaokupljenosti pitanjem
rata odnosno mira, ali korporacijskoj globalizaciji sada izazov upuuju, kako realnost
otre svetske recesije, tako i snani meunarodni graanski pokret, koji je svoj cilj
preusmerio sa anti-globalizacije ka alternativnoj globalizaciji.
Graanska globalizacija
Kao to je nagoveteno, posledice korporacijske globalizacije dovele su do
stvaranja pokreta otpora kako na idejnom, tako i na praktinom planu koji zahteva
ravnopravniju i odrivu svetsku ekonomiju, iako, kao pokret, nije nuno suprotstavljen
1

Za veoma itani entuzijastini osvrt na prednosti globalizacije videti Thomas Friedman, The
Lexus and the Olive Tree, New York, Farrar, Straus and Giroux, 1999.
2
Videti The Economist, tokom 2003. o formulaciji stanovita da trino orijentisana globalizacija
vie od bilo kog drugog pristupa pomae siromanima iz celog sveta.
3
Za tekst tvrdnje koja uiva najvei autoritet videti The National Security Strategy of the United
States of America, odgovarajui tekst u beleci 3, Dodatak A, 99-139.

21

globalizaciji kao takvoj. To jest, ukoliko globalizaciju poimamo kao saimanje vremena
i prostora usled tehnolokih inovacija i drutveno-ekonomske integracije, ako je shvatamo
kao prevashodno usmerenu na ljude, a ne voenu kapitalom, onda podrka ovakvoj
drugaijoj globalizaciji, najbolje opisuje identitet tog narodnog pokreta. Tokom godina,
graanska globalizacija je razjasnila svoje glavne tendencije, iako su njeni razliiti
predstavnici sa Severa i Juga, iz aktivistikih grupa zaokupljenih uglavnom ljudskim
pravima, ekonomskim blagostanjem i zatitom ivotne sredine, i iz pokreta predanih
irenju globalne demokratije stvorili unekoliko nekoherentnu sliku o tome ta se
zapravo podrazumeva pod pristupom globalizaciji koji je usmeren na ljude. Kao to je
pokazano, naroito je putem godinjih okupljanja u Porto Alegre-u, u Brazilu, graanska
globalizacija uspela da se oslobodi negativne predstave da se samo protivi korporacijskoj,
tako da se vie ne moe tano opisati kao anti-globalizacijski pokret, uprkos upornom
odbacivanju osnovnih postulata korporativne globalizacije. U potrazi za koherentnou i
pozitivnim programom, javlja se sve jaa sklonost da se graanska globalizacija shvati
prevashodno kao pokret posveen ostvarivanju globalne demokratije, to ukljuuje
stavljanje glavnog akcenta na veu participativnost, transparentnost i odgovornost procesa
oblikovanja i primene globalne ekonomske politike.
Kao to se moe oekivati, oni koji se bave posledicama korporacijske
globalizacije, takoe su veoma uznemireni amerikim odgovorom na napade 11.
septembra, i otpor imperijalnoj globalizaciji poimaju kao jednako vaan, ako ne i
ozbiljniji i nuniji od, suprotstavljanja korporacijskoj globalizaciji. Pokretanje miliona
ljudi radi suprotstavljanja ratu u Iraku poetkom 2003.uglavnom je bilo vezano za zemlje
Severa, ali je okupilo mnoge od onih koji su ranije bili deo graanskih kampanja protiv
korporacijske globalizacije. Za sada je jo neizvesno da li e se anti-ratni i antiimperijalistiki aktivizam uspeno povezati s borbom za drugaiju globalizaciju.
Imperijalna globalizacija
ak i u vreme zenita korporacijske globalizacije sredinom devedesetih, bilo je vie
osvrta koji su skinuli ekonomski veo sa amerikog projekta globalne dominacije. 1
Oigledno da su Sjedinjene Drave, tokom devedesetih, propustile da iskoriste svoj
1

Za dva veoma razliita pristupa nastanku imperijalne globalizacije videti Michael Hardt,
Antonio Negri, Empire, Cambridge, Harvard University Press, 2000; Andrew J. Bacevich,
American Empire: The realities and consequences of U.S. diplomacy, Cambridge, Harvard
University Press, 2002.

22

globalni vodei poloaj u zalaganju za nuklearno i opte razoruanje, ili u osnaivanju

mirotvorakog kapaciteta Ujedinjenih nacija, ili pak u posveivanju glavnim
nerazreenim konfliktima irom sveta. Naprotiv, vlada SAD je troila energiju na
otkrivanje novih neprijatelja koji bi opravdali veliki vojni budet, na odravanje mree
vojnih baza i regionalnih mornarikih komandi, razvijanje nuklearnog arsenala, i
pokretanje skupog programa militarizacije svemira. Retrospektivno gledajui, izgleda da
je teko opovrgnuti optube da je politika SAD, sa ili bez punog razumevanja, teila
strukturi svetskog poretka koji bi poivao na amerikom imperijalnom autoritetu. Uistinu,
oigledna prioritetna funkcija ovog autoriteta bila je da uini svet bezbednim i
profitabilnim za aktere korporacijske globalizacije, naroito s obzirom na rastue
suprotstavljanje.
Izbor Dorda Bua mlaeg, kao predstavnika radikalne desnice u Americi,
dodatno pojaan napadima 11. septembra, omoguio je otvaranje neoekivano irokog
polja najglasnijim zagovornicima imperijalne globalizacije meu amerikim tvorcima
politike. Ovaj izbor je preobrazio poduhvat od latentnog i indirektnog zagovaranja u
krugovima konzervativnih mislilaca, do najznaajnijeg bezbednosnog imperativa u istoriji
zemlje. Neposredno nakon napada, on je pruio najubedljiviji temeljni argument za
ameriko globalno vostvo jo od ere Hladnog rata, i to u okruenju gde je odsustvo
stratekog i ideolokog rivalstva meu dravama omoguavalo vladi Sjedinjenih Drava
da na miru projektuje budui svetski poredak i uiva plodove ponovo cvetajue
korporacijske globalizacije.1 Kao to je ranije pomenuto, antiteroristiki konsenzus bio je
od velike vanosti u poetku, dajui podstrek irokoj podrci za ameriku odluku da se
upusti u rat protiv Avganistana i zbaci talibanski reim. Dalji korak ka ratu u Iraku,
pokazao je granice ovog globalnog konsenzusa kao i diplomatske granice amerike moi
da stvori politiku podrku za svoj projekat globalne dominacije. Kao u sluaju
Avganistana, i iraki reim je iroko osuivan od strane ostalih vlada kao represivan i
militaristiki, ali za razliku od Avganistana, zahtevi Vaingtona za prevencijom, usmereni
na Irak, inili su se daleko vie povezani s geopolitikom ekspanzijom, naroito na
Bliskom Istoku, nego to su poimani kao odgovor opravdan defanzivnom potrebom u
odnosu na stalne pretnje Al-Kaidine mree. Zaista, kao to su isticali kritiari Irakog rata
1

U prvoj reenici, potpisanog predgovora dokumentu pod naslovom Nacionalna Bezbednosna

Strategija citiranom, u beleci 11, 99, Bu pie sledee: Velike borbe dvadesetog veka izmeu
slobode i totalitarizma zavrile su se odluujuom pobedom sila slobode i jedinog odrivog
modela nacionalnog uspeha: slobode, demokratije, i slobodnog preduzetnitva.

23

tokom debate koja mu je prethodila, mogui efekat rata bio bi jaanje, a ne slabljenje
pretnje koju je Al-Kaida predstavljala.
Poimanje imperijalne globalizacije, kao i njeni mogui efekti na upravljanje
politikim ponaanjem u svetu, stvar su razliitih tumaenja. Pobornici novog
imperijalizma naglaavaju njegove benevolentne mogunosti, koje se odnose na irenje
ustavne demokratije i ljudskih prava, kao i na mirotvorake kapacitete koje ona nudi, i
koji bi delovali daleko efikasnije nego to bi mogle Ujedinjene Nacije.1 Kritiari su
zabrinuti zbog mogunosti narastanja geopolitike reakcije u formi novog stratekog
rivalstva, koje bi moglo da podrazumeva kinesko-evropsku alijansu, kao i zbog
mogunosti daljeg naputanja amerikog republikanizma unutar zemlje i u svetu, pod
izgovorom reagovanja na prisutne bezbednosne pretnje. U ovakvim okolnostima, ini se
da je razlono brinuti o nastajanju nekog novog, represivnog politikog poretka koji bi
najtanije mogao biti opisan kao globalni faizam, politiko odreenje bez ikakvog
istorijskog prethodnika.2 Naravno, pobornici imperijalne globalizacije gledaju s prezirom
na trvenja koja se vezuju za graansku globalizaciju, i uprkos tvrdnjama o podrci
demokratiji, vie vole poslune vladajue elite i pasivna graanstva. Bu je nagradio i
izdano hvalio vlade koje su ignorisale i prenebregle jasno izraena anti-ratna
raspoloenja svojih graana, naroito Britaniju, ali takoe Italiju i paniju, dok je
kanjavao one koji su odbili da podre potpuno pribegavanje agresivnom ratu protiv
Iraka, izmeu ostalog Francusku, Tursku i Nemaku.
Apokaliptina globalizacija
Nema potpuno zadovoljavajueg naziva za onu vrstu politikog stanovita koje je
povezano s vizijom Osame Bin Ladena o globalnoj vlasti. ini se da je to stanovite
posveeno ekstremnim formama politikog nasilja koje putem rata upuuju izazov
najjaem konsolidovanju dravne moi u celoj ljudskoj istoriji. Njegova sposobnost da
uputi takav izazov jasno je demonstrirana 11. septembra, napadom na Sjedinjene Drave
direktno i mnogo uspenije nego to je to ikada uinila neka drava tokom itave
amerike istorije. Bin Ladenova vizija takoe otelovljava veoma dalekosene ciljeve, koji
1

Za uticajne formulacije ovog pro-imperijalnog stanovita videti Robert Kagen, The Benevolent
Empire, Foreign Policy, leto 1998, str. 24-35; Michael Ignatieff, The Burden: With a military of
unrivaled might, the United States rule a new kind of emprie. Will this cost America its soul or
save it? N.Y. Times Magazine, Jan. 1, 2003, str. 22-27, 50-53.
2
Za dva pravca argumentacije na ovom tragu videti P. Falk, Will the Empire be Fascist?,
Global Dialogue, 2003; Sheldon Wolin, Inverted Totalitarianism, The Nation, 1. May, 2003.

24

bi, u sluaju da budu postignuti, restrukturirali svetski poredak koji danas znamo:
izbacivanjem Sjedinjenih Drava iz islamskog sveta, zamenom dravnog sistema
islamskom ummom, preobraenjem ostatka nevernikog sveta u Islam, globalizujui na
taj nain ummu. Ovakav stav je ovde okarakterisan kao apokaliptian, zbog njegovog
religioznog prihvatanja nasilne iskljuivosti koja radikalno restrukturie svetski poredak
na osnovama specifine religijske vizije, kao i zbog njene pretpostavljene spremnosti da
istorijske tenzije dananjice razreava angaovanjem u istrebljivakom ratu protiv
krstakog mentaliteta onih koji su oznaeni kao neprijatelji, ukljuujui Jevreje,
hriane i ateiste. Poto i Sjedinjene Drave, kao meta i protivnik Al-Kaide takoe
formuliu svoj odgovor politikim jezikom dobra i zla, ali uz obrtanje moralnih identiteta,
izgleda da postoji osnov za termin apokaliptina globalizacija.1
Mogue je da pridajemo preveliki znaaj Al-Kaidi tretirajui njenu viziju kao
dovoljno relevantnu kako bismo joj dali poseban status nove vrste globalizacije koja
prilazi budunosti svojom sopstvenom formulom globalne vlasti. Trenutno, intenzitet
napada, kao i obim odgovora, izgleda da opravdavaju taj znaaj, iako moe izgledati
veoma diskutabilno da takva ekstremistika mrea ima bilo kakve dugoronije izglede u
ukidanju etatizma ili upuivanju izazova korporacijskoj globalizaciji. to se graanske
globalizacije tie, postoji slab antagonizam u odnosu na apokaliptiku globalizaciju, i jo
slabije osnove za ogranienu saradnju. Antagonizam nastaje zbog toga to glavna podrka
graanskoj globalizaciji dolazi od onih koji sebe smatraju sekularistima, ili, u najmanju
ruku, protivnicima ekstremistikih tumaenja bilo koje svetske religije koja daju osnova
za opravdavanje svetog rata. Mogunost, nesumnjivo preutne, saradnje pojavljuje se
usled odreenih zajednikih ciljeva, ukljuujui pravdu za Palestince i protivljenje
imperijalnoj i korporacijskoj globalizaciji.
Regionalna globalizacija
Kao i kod apokaliptine globalizacije, neposredan problem je terminologija. Zar
postulati regionalistikog svetskog poretka nisu u suprotnosti sa stremljenjima ka
globalizaciji? Sam jezik moda sugerie takvu tenziju, ali namera da se nagovesti
mogunost, da bi se globalna vlast u budunosti mogla delimino ili moda najbolje
zamisliti ako bi se odnosila na svet regija, nije nekoherentna. Osnovna perspektiva, s
1

Upotrebu rei apokaliptika u ovom kontekstu, dugujem prezentacijama Roberta Deja

Liftona i razgovorima koje sam s njim vodio.

25

dometom veim od ostalih, jeste da se evropski regionalizam sagleda kao istraivaki

poduhvat, koji e, ako bude uspean dovesti do slinog ponaanja u ostalim najvanijim
regionima sveta. Teko je razaznati ta bi tano znaio uspeh, ali svakako ukljuuje
ekonomski napredak, socijalnu demokratiju, reavanje sukoba vezanih za etnike i
teritorijalne sporove, otpor, ili makar ublaavanje, u odnosu prema imperijalnim,
apokaliptinim ili korporacijskim manifestacija globalizacije. Takve regionalizujue
perspektive su, na ovom stupnju, jo veoma spekulativne, ali ipak vredne razmatranja,
uzimajui u obzir dramatine transformacije koje Evropa proivljava u proteklih pedeset
godina, kao i tekoe povezane sa alternativama svetskog poretka.
Regionalizam je konceptualno i ideoloki privlaan kao ostvariva sinteza,
funkcionalnih pritisaka da se formiraju proirene politike zajednice, i uspona politike
identiteta povezane civilizacijskim i religijskim opredeljenjima. Regionalizam je
geopolitiki privlaan zato to poveava delatne kapacitete suverene drave a da ne
naputa njene centralne pozicije u politikom ivotu na nacionalnom nivou, te time
naroito omoguava van-amerikim centrima delatnosti da se ekonomski takmie i da
izgrade barikade politikog otpora pretnjama imperijalne i apokaliptine globalizacija.
Takoe je dobro ukazati na osnove za skepticizam u odnosu prema regionalnoj
globalizaciji. Sjedinjene Drave, moda i Kina, Rusija, Japan, Brazil i Indija, verovatno
e se suprotstaviti svakom jakom regionalizujuem pokretu van Evrope. Nejednakosti u
ne-zapadnim regionima su toliko velike da ambiciozni eksperimenti regionalizacije, u
doglednoj budunosti, izgledaju prilino utopijski. Takoe, regionalni konteksti nisu
sasvim u skladu s pretpostavljenim prihvatanjem civilizacijskih i religijskih identiteta.
ak i u Evropi postoje velike ne-zapadne, ne-Judeo-hrianske manjine, dok se u Aziji i
Africi, civilizacijski i religijski identiteti ne mogu kategorizovati na homogen nain a da
se ne zanemare realnosti njihovog bazinog stanja heterogenosti.
4. Zakljuno zapaanje
Osnovni argument, ovde razvijen, jeste da je i dalje korisno zadrati deskriptivnu
terminologiju globalizacije kada pristupamo izazovu globalne vladavine, ali da bi njene
osnove trebalo proiriti tako da uzimaju u obzir i one globalizujue tendencije koje nisu
povezane sa svetskom ekonomijom i anti-globalizacijskim pokretom koji je nastao kao
odgovor na njih. Da bi diskurs globalizacije i dalje bio koristan mora da proiri svoj obim

26

i na antagonizam nastao iz susreta Sjedinjenih Drava i Al-Kaide, ukazujui na njegov

karakter koji prevazilazi dravne granice, kao i na stepen u kome obe suprotstavljene
strane zastupaju razliita vizionarska reenja problema globalne vladavine, od kojih
nijedno, kako se ini, nije konzistentno s vrednostima povezanim s ljudskim pravima i
globalnom demokratijom. Takoe, evropski eksperiment organizovanja mnogih aspekata
politike zajednice na regionalnim osnovama, predstavlja alternativu oslanjanju na
etatizam (neupitan u vreme osnivanja Ujedinjenih nacija), kao i potencijalni izvor otpora
kako imperijalnim tako i apokaliptinim pretnjama.
Ovakvo uzimanje u obzir razliitih globalizacija nema nameru da bude posmrtni
mar za sistem drava koji je oblikovao svetski poredak od sredine sedamnaestog veka, ili
da nipodatava dostignua teritorijalne suverenosti u podsticanju tolerancije, razuma i
liberalne koncepcije odnosa drava/drutvo. Drava moe jo uvek da se vrati na scenu,
izmeu ostalog i u normativnom smislu, predstavljajui narodima sveta najveu nadu za
ublaavanje otrih posledica korporacijskih, imperijalnih, apokaliptinih, pa ak i
regionalnih dimenzija globalizacije.1 Oivljavanje pozitivne uloge drave u svetskom
poretku moe se dalje olakati kooperativnim poduhvatima koji bi povezali umerene
drave s transnacionalnim drutvenim energijama graanske globalizacije. Takva
mogunost se ve manifestovala kroz impresivne pokrete podrke Protokolu iz Kjotoa u
vezi s klimatskim promenama, kroz stavljanje van zakona nagaznih mina, i naroito, kroz
pokret za uspostavljanje Meunarodnog krivinog suda.
itav projekat globalne vladavine pomraen je dogaajima koji su se desili
proteklih godina, naroito usponom unilateralistike amerike vlasti poev od
predsednikih izbora 2000., praenim zapoinjanjem neteritorijalnog rata 2001. i
odlunim naporima Vaingtona da zaobie Ujedinjene Nacije nakon njihovog odbijanja
da primene politiku imperijalne globalizacije ak i udaranjem peata odobravanja. Deo
temeljnog razloga za ponovno promiljanje globalizacije jeste ohrabrivanje relevantnije
debate o potrebama za globalnom vladavinom i o njenoj mogunosti, to jest, debate koja
bi ukazala da situacija u svetu nije u potpunosti odreena ovim izraenim sukobom
mranih sila, jer konstruktivne mogunosti postoje i zasluuju angaman graana i
njihovih lidera irom sveta. Naravno, neki komentatori e tvrditi da se takvim

Ova mogunost je istraena u P. Falk, State of Siege: will globalization win out?,
International Affairs, Vol. 75, n 1, January 1997, str. 123-136.

27

poduhvatom globalizacija samo spaava od okolnosti pred kojima su diskusije iz

devedesetih izgubile na relevantnosti.
Vraajui se na zapaanja s poetka ove rasprave, postulat decentralizovanog
politikog poretka sainjenog od mnotva disperzovanih aktera, i dalje ide u prilog
pluralistikoj viziji svetskog drutva, ali ne i elegantno uproenoj viziji koja ograniava
domen politikih aktera na suverene drave. Osim toga, integrativne karakteristike
svetske ekonomije i globalnog graanskog drutva, kao i stremljenje globalnoj imperiji,
nikada do sada nisu davale veu teinu konceptualizacijama globalne stvarnosti
solidaristikog karaktera. Zaista se ini da bi najplodotvornije shvatanje globalizacije
poivalo na kreativnoj napetosti izmeu dva pola, pluralistikog i solidaristikog
procenjivanja povezanih sa Engleskom kolom. Nama jo uvek nedostaje ubedljiv
politiki jezik kojim bismo izrazili ovu novu dinaminu realnost, tako da tokom, moda
dugotrajnog iekivanja, najbolje reenje, kako se ini, predstavlja koncept sloene
globalizacije, jedno multi-dimenzionalno, dijalektiko stanovite, koje uoava
savremenu i zaotrenu interakciju glavnih suprotstavljenih aktera istorije. Da li e jedna
nova koherentnost proizai iz sloene globalizacije u potpunosti je neizvesno, iako je
prihvatljivo izdvojiti dva solidaristika kandidata za oblikovanje budunosti svetskog
drutva: prvi je povezan s projektom amerike dominacije, a drugi s predstavom globalne
demokratije koja daje formu aktivnostima svetskog graanskog drutva. Imperijalno
reenje pitanja svetskog poretka stvorilo bi negativnu formu solidarizma, dok bi ono
demokratsko otelotvoravalo pozitivnu formu. U bilo kom sluaju, pluralistika hipoteza
e verovatno biti odbaena do polovine ovog veka. Kao to je pomenuto u razmatranju
koncepta sveta sainjenog od regiona, to jest, regionalne globalizacije, mogue je makar
zamisliti da e trijumf regionalizma proizvesti novi pluralizam, i da nee voditi nekoj
novoj varijanti solidarizma, koja bi usledila nakon Vestfalske ere.
Budunost svetskog drutva, kako se ovde tvrdilo, kuje se na nakovnju sloene
globalizacije. Ona e verovatno iznedriti jedan svetski poredak koji e se karakterisati
visokim stepenom strukturalne hibridnosti, kombinujui aspekte pluralistikih i
solidaristikih organizacionih principa. Da li e takav poredak biti i na dobrobit ljudi
zavisie, pre svega, od neutralizovanja apokaliptine i imperijalne globalizacije, kao i od
demokratizovanja korporacijske, graanske i regionalne. U pitanju je jedna tekua

28

istorijska kosmo-drama, koja e verovatno stalno oscilirati dok ne doe do odreenog,

dovoljno stabilnog ishoda omoguivi novo, sveobuhvatno tumaenje svetskog drutva.
Prevod: Marjan Ivkovi

29

SVETSKA VLAST: PREVAZILAENJE UTOPIJE*

Stenli Hofman

Od vremena nastanka drava-nacija u modernom dobu, diplomate i politiki

teoretiari su pokuavali da osmisle meunarodne institucije koje bi to uspenije
osigurale mir i izvesnu koliinu pravde meu nacijama. Sama sloenost trenutne
meunarodne scene ini da je pravedan i delotvoran sistem svetske vlasti potrebniji nego
ikad, iako ga istovremeno ini i bezizglednim. U ovim okolnostima bilo bi korisno
skicirati emu svetske vlasti koja bi poboljala sadanje prilike, ali koja i ne bi bila
beznadeno utopijska. To znai da bi takva ema trebalo da odgovara meunarodnoj
politici kakva ona zaista i jeste.
Anarhinost je dugo bila najupadljivija karakteristika meunarodne politike.
Suverene drave-nacije od svog nastanka iznad sebe nisu imale suvereniju vlast. Ovo
odsustvo nad-Levijatana kombinovano sa odsustvom opte saglasnosti oko vrednosti ili
procedura regulisanja sukoba, znai da je meunarodna politika dugo vremena bila,
Rusoovim renikom, u stanju stvarnog ili potencijalnog rata. Bilo je primirja,
privremenih poputanja i perioda mira ali sve dok je preovladavala anarhija, rat je uvek
bio mogu.
U devetnaestom veku velike evropske sile sklapaju sporazum kako bi pokuale
da sauvaju post-napoleonovska primirja. Radilo se, meutim, prvenstveno o proceduri
savetovanja i sporazum je posle nekog vremena raskinut zbog spora koji se ticao uplitanja
u unutranje poslove drava.

Stanley Hoffmann, World governance: beyond utopia, Daedalus, Winter 2003, str. 27-35.

30

Posle Prvog svetskog rata, dravnici i graani su poeli da razmiljaju o

prevazilaenju suverene drave-nacije. Liga naroda je delovala kao veliki korak napred
zbog svojih odredbi protiv napadakih ratova i pravnih reenja za mirne promene.
Meutim, to je bila u potpunosti meunarodna organizacija: njene moi prinude zavisile
su od spremnosti vodeih zemalja da ih delotvorno sprovedu. Da stvari budu jo gore,
snane veze Lige s teritorijalnim status quo situacijama uspostavljenim u ugovorima
nakon 1918. kosile su se s primenom njenih pravnih reenja za mirnim promenama.
Kada su 1945. godine osnovane Ujedinjene nacije, namena te institucije je bila pre
u spreavanju fijaska kakav je bila Liga naroda nego u sreivanju nereda preostalog posle
Drugog svetskog rata. Savet bezbednosti UN-a je imao mnogo vie moi od Saveta Lige.
Ali, u roku od dve godine Hladni rat je pokazao da je ta mo nitavna u praksi izuzev
ukoliko bi najmonije drave bile u stanju da poslue kao vrsta upravljanja to za vreme
Hladnog rata nije bilo mogue.
Nakon zavretka Hladnog rata i raspada SSSR-a, ponovo su procvetale nade za
novim globalnim reimom. Meutim, ta nadanja su sruena uprkos tome to je eliminisan
osnovni uzrok blokade Saveta bezbednosti. U unipolarnom svetu u kome je dominantna
jedna suverena drava-nacija Sjedinjene Drave od 1990. UN bi mogle uspeno da
funkcioniu jedino pod vostvom Sjedinjenih Drava.
U drugoj polovini dvadesetog veka Ujedinjene nacije su se suoile s jo jednom
tekoom uzrokovanom slomom tradicionalne razlike izmeu meunarodnih i dravnih
sukoba. Za vreme Hladnog rata, jedan od glavnih sukoba izmeu Sjedinjenih Drava i
SSSR-a ticao se prirode i sastava unutranjih ureenja. U godinama nakon zavretka
Hladnog rata brojne drave su se raspale i to posebno one iz bivih kolonizovanih oblasti.
Njihova rascepkanost je podstakla spoljanje intervencije time jo vie zamaglivi razliku
meudravnih ratova u odnosu na one koji su voeni unutar samih drava.
Istovremeno je iznenadna briga za ljudska prava, sekundarni problem u vreme
formiranja UN-a, pomogla da se olabavi granica izmeu meudravnih i unutranjih
poslova, jer su UN u poslednjih nekoliko godina uspele da proire svoje nadlenosti i
pronau nove metode ouvanja mira. Ipak, one i dalje nemaju onu vrstu nad-dravne
moi koja je neophodna za dosledno sprovoenje ljudskih prava. Niti imaju mo da

31

prisile nepokorne delatnike da ree teke sukobe na Bliskom Istoku, Kamiru, Kipru i
Koreji i izmeu dve Kine.
Kao da problemi u tradicionalnoj oblasti svetske politike iji su glavni akteri
suverene nacije-drave nisu ve bili dovoljno sloeni, nastalo je novo, drugaije
podruje: globalno graansko drutvo, u kome sila (osim u obliku terorizma) i osvajanje
ne igraju veliku ulogu, i u kome su glavni akteri transnacionalne finansijske organizacije
i multinacionalne korporacije. Ovi akteri su sve slobodniji u ignorisanju suverenosti
odabranih drava-nacija, prvenstveno zato to vodea drava-nacija, Sjedinjene Drave,
tako hoe.
Osim toga, nova globalna graanska drutva ukljuuju milione privatnih
investitora i pekulanta, hiljade nevladinih organizacija (NVO) i brojne transnacionalne
saveze specijalizovanih birokratija (na primer, Svetsku zdravstvenu organizaciju i
Nacionalna ministarstva zdravlja). U meuvremenu inovacije u informacionoj tehnologiji
i komunikacijama sprovode postojanu integraciju graanskih drutava irom sveta.
Stoga, mi ivimo u svetu, gde jedan krucijalni sektor koji ukljuuje bezbednost i
opstanak ostaje zona fragmentacije, dok je drugi sektor koji ukljuuje prosperitet i rast
zona sve vee integracije. Istovremeno, globalizacija graanskih drutava neke dravenacije postepeno liava mnogih instrumenata posebno u monetarnoj i industrijskoj
politici koji su im nekada bile na raspolaganju.
Nema sumnje da je globalizacija novi izvor sukoba. Bogate nacije se ne slau oko
toga kako ili kako uopte treba da pomognu siromanijima, dok siromani oito
moraju da biraju izmeu vie ili manje ulepane zavisnosti i autarhinog siromatva. U
meuvremenu, strunjaci se ne slau oko toga koja bi bila najbolja formula u osiguranju
globalnog blagostanja. Zastupnici slobodne trgovine esto su u estokom sukobu sa
zagovornicima socijalne pravde i ljudskih prava. Interesi radnika se sukobljavaju s
potrebama preduzetnika, kao to se interesi ivotne sredine sukobljavaju sa zahtevima za
modernizacijom.
Javlja se i fenomen novih trans-nacionalnih formi terorizma, ilustrovan primerom
napada na Svetski trgovinski centar. Teroristi odgovorni za ove napade mogli su da
iskoriste otvorene granice nove svetske ekonomije, isto kao i globalni domaaj novih
medija komunikacije poput Interneta. Oni su pokazali da nasilje na globalnom nivou nije
32

vie monopol drava-nacija ili slavoljubivih voa drava-nacija. to je jo gore, trokovi

voenja sadanjeg rata protiv terorizma verovatno e jo vie umanjiti pomo
meunarodnom razvoju time pogoravajui nevolje ionako posrnule svetske ekonomije.
Poslednjih godina, uinjeni su brojni potezi kako bi se meunarodni odnosi uinili
manje haotinim. Ali, svaki od tih poteza je omanuo, osujeujui nade reformatora.
U drutvu drava su bile primetne i kontroverzne, dve struje napretka.
Mnogobrojne humanitarne intervencije su bile usmerene ka spreavanju masovnih
ubistava iz etnikih razloga. Ovi pokuaju su bili propraeni stvaranjem novih formi
meunarodnog krivinog prava. Meutim, branitelji nacionalne suverenosti su se
odupirali i internacionalizaciji ljudskih prava i asimilaciji unutranjih prava u
meunarodne sukobe. U oba sluaja, poraz isto kao i uspeh su bili oigledni pomislimo
na Ruandu, i na ameriko neprijateljstvo prema meunarodnom krivinom sudu.
Zaista, sredstva za ouvanje i stvaranje mira koja su na raspolaganju UN-u i
regionalnim organizacijama (za unutranje i meudravne sukobe) i dalje su u
finansijskom i vojnom pogledu alosno nedovoljna. A nastojanja da se ogranii irenje
oruja masovnog unitenja do sada su bila sporadina i uglavnom nedelotvorna.
U globalnom graanskom drutvu kakvo postoji poslednjih decenija, vlast je na
slian nain sporadina i neuspena. Brojnim trans-nacionalnim delatnicima, koji su
specijalizovani a esto i kontradiktorni u svojoj politici, dodeljen je razliit stepen
autoriteta i moi. Postojee globalne institucije htele su da reguliu probleme poput
ivotne sredine, rasta populacije i pitanja prava ena, i predstavljaju nita vie nego
obini talk show. Upravljanje svetskom ekonomijom je bilo slabo zbog jakog
suprotstavljanja interesnih grupa i nekih monih drava bilo emu to bi moglo
predstavljati smetnju slobodnom tritu; stoga je bilo krajnje nemogue regulisati strane
investicije ili kratkorone tokove kapitala dok meunarodni zakon o bankrotstvu jo
uvek ne postoji. Mnoge drave i njihove uticajne domae interesne grupe, radije imaju
svoje nacionalne institucije koje brinu o ekonomskoj i finansijskoj stabilnosti jer ne ele
da aspekte domae politike povere multinacionalnim agencijama. Sjedinjene Drave su
bile posebno nevoljne da prihvate multinacionalna ogranienja u trgovini i slobodnoj
razmeni valuta.

33

Sva ova ogranienja globalnog sistema prouzrokuju rastue nezadovoljstvo

trenutnim formama svetske vlasti. Kritiari osuuju ogranienja koja su UN-u i
regionalnim organizacijama nametnule najmonije drave posebno one kojima je u
Savetu bezbednosti UN-a povereno pravo veta. Odredbe Povelje UN-a, koje su ciljale na
to da Savetu bezbednosti prue vojne moi, nikada nisu utvrene. Propisi koji definiu
uslove mogunosti i nunosti sprovoenja humanitarne intervencije, nisu usklaeni. I
dalje postoji neslaganje, na primer, oko toga ta predstavlja genocid. Tu su i posebni
problemi prouzrokovani ogromnom moi Sjedinjenih Drava; one glasno trae pravo da
delaju bez saglasnosti UN-a kad im je ugroena bezbednost i esto, bez ikakve spoljne
podrke, pribegavaju jednostranom nametanju sankcija. Sjedinjene Drave se do nedavno
nisu osvrtale na kontrolu oruja UN-a.
Istovremeno, kritiari prigovaraju da su trenutni oblici ekonomske vladavine i
nepotpuni i nepravedni. U trenutnim okolnostima, drave moraju da se prilagode
ideologiji slobodne trgovine i ispune naredbe Meunarodnog monetarnog fonda, ak iako
ovo znai slabljenje unutranje podrke i demokratske demokratskog legitimiteta. Mnoge
meunarodne agencije optuene su da predstavljaju pione interesa Sjedinjenih Drava, da
iskoriavaju slabosti siromanijih drava i drava u krizi, i da zanemaruju standarde
ivotne sredine i ljudskih prava, da deluju u tajnosti, itd. Multinacionalne korporacije se
napadaju zbog uzurpiranja ovlaenja drave: one su sve globalnije u svojoj kontroli
sredstava, proizvoda, bankarstva i osiguranja; njihove privatne veze s politiarima ih ine
sve uticajnijim (u trgovinskim pregovorima, na primer); a njihova mogunost da svoje
aktivnosti prebace u zemlje s manjim dohotkom dovodi do sve veeg pada standarda.
Zahvaljujui odsustvu meunarodne kontrole, korporacije mogu nekanjeno da
iskoriavaju relativno slabe drave.
Tako je loe stanje u kom se svetska vlast nalazi danas. Ali, ta ipak moe da se
uini?
Ukoliko elimo da poboljamo sadanje stanje, a da ne budemo utopisti,
moraemo da zamislimo skup institucija koje odgovaraju trenutnom stanju meunarodne
politike.
to znai da moramo da odbacimo brojne sline predloge reformi. Kantova
formulacija konfederacije predstavnikih republika hronoloki je bila prva. S jedne strane,

34

njegove odredbe za ukidanjem rata nisu se bavile vanim savremenim pitanjima kao to
su terorizam i humanitarne intervencije (Kant je, u osnovi, neintervencionistiki liberal).
S druge strane, Kant nije video potrebu za sreivanjem graanskog drutva na globalnom
nivou, izuzimajui zatite slobodne trgovine i prava individue na gostoprimstvo u
inostranstvu. Ovo je previe povrno za svet u kome postoji mali broj liberalnih reima, u
kome su stajae vojske napredne i naoruanje je sve sofisticiranije, dok je svetska
ekonomija sve manje egalitarna.
Druga ema koja je imala mnogo zagovornika odmah nakon Drugog svetskog rata
predstavljala je stvaranje svetske drave, obino zagovarane u obliku globalne federacije,
nalik SAD-u. Ovaj predlog u prilog reformi priznaje svet drava-nacija, ali malo toga
moe da kae o globalnom drutvu u kome deluju kako drave i slobodno trite
pojedinanih delatnika, tako i privatne grupe i organizacije. Nadalje, upravo zahtev da se
drave odreknu svoje formalne suverenosti i dalje predstavlja nedostini most. Kantova
kritika takve svetske drave ostaje validna: takva drava bi morala biti nametnuta silom,
inae bi bila suvie slaba da prebrodi svakodnevne krize i izazove spoljanjih i
unutranjih poslova.
Ne nalazim uverljivom ni Don Rolsovu emu u Zakonu naroda. On malo ta kae
o vladavini, uprkos tome to shvata da bi u svetu onakvom kakav je to jest, u svetu
neidealne teorije drave imale teak zadatak da se izbore s bezobzirnim i agresivnim
delatnicima i optereenim drutvima kojima je potrebna ekonomska pomo. U
Rolsovoj idealnoj teoriji, njegovo razmatranje neophodnosti konsenzusa ireg od onog
koji poznaju liberalni reimi vodi ga ka paradoksalno ogranienom shvatanju ljudskih
prava koja bi morala da budu prihvatljiva za ono to on naziva hijerarhijskim pristojnim
reimima. Prioritet koji daje pravednosti drutva u odnosu na dobrobit pojedinca,
najzad otvara vana pitanja o sudbini sve veeg broja pojedinaca migranata, izbeglica i
drugih lica bez dravljanstva koji ne potpadaju pod zatitu ni jednog odreenog drutva.
Zbog toga u napustiti (uz izvesno aljenje) oblast utopije i ukratko opisati vrstu
upravljanja koja bi iz perspektive prilino tradicionalnog liberala sa socijal-demokratskim
sklonostima predstavljala veliko poboljanje.
U globalnom drutvu suverenih drava-nacija, dva pitanja su centralna. Prvo je
pitanje zatite ljudskih prava. U nekim delovima sveta, kao to je Evropa, postoje snane

35

institucije koje tite takva prava; graanima Evrope je relativno lako da podnesu albu
protiv ugnjetavanja drave. Meutim ove institucije ne pokrivaju planetu, i relevantne
agencije UN-a ostaju slabe, politizovane i skoncentrisane na dravu.
Zbog toga nam je potrebna svetska komisija i svetski sud za ljudska prava, po
evropskom modelu, kao i pravo posmatraa i inspektora da budu na raspolaganju takvoj
komisiji. Potonji bi bili duni da izvetavaju i da, ukoliko je potrebno, zahtevaju
odgovarajue mere od generalnog sekretara i politikih organa Ujedinjenih nacija u
skladu sa Poglavljem VII Povelje. Drave, kao najei krioci ljudskih prava, ne bi
trebalo da budu zaduene za prinudno sprovoenje sporazuma koji, ili nisu potpisale, ili,
to je ei sluaj, jesu potpisale ali ga se ne pridravaju. Mada je dolo do postepene
promene stava: od stalnog pozivanja na nacionalnu suverenost do pozivanja na ljudska
prava, sukob izmeu ova dva principa je i dalje veliki.
Drugo pitanje je pitanje upotrebe sile. Postoji slian prelaz s devetnaestovekovnog
polaganja prava drava na voenje rata sa ogranienjima samo u pogledu sredstava ka
modernoj verziji stare doktrine ius ad bellum koja zabranjuje napadanje i legalnim smatra
jedino ratove iz samoodbrane i solidarnosti sa rtvama napada. Ali ovde, takoe, muno
koegzistiraju dva kontradiktorna principa, s neizvesnim posledicama u pogledu voenja
rata.
Konzistentnije primene nunih principa svetske vlasti zahteva ogromno pojaanje
moi UN-a. Generalnom sekretaru ne bi trebalo da bude dozvoljeno samo da prosleuje
do saveta UN-a predmete koji prete da se pretvore u nasilje: trebalo bi da ima obavezu da
pokrene Savet i Generalnu skuptinu onda kada su povreena pravna ogranienja na
upotrebu sile meu dravama, ili kada je unutar drave poinjeno teko krenje ljudskih
prava. Trebalo bi da postoji pravni propis koji bi jasno definisao kada su humanitarne
intervencije opravdane. Dravama koje ele da upotrebe silu (ili samo tvrde da polau
pravo na silu) u individualnoj ili kolektivnoj samoodbrani, bilo bi potrebno odobrenje
Saveta bezbednosti, ili, ukoliko je Savet blokiran, Generalne skuptine a kada ni sama
Generalna skuptina ne moe da se saglasi oko odgovarajuih mera, upotreba sile kao
krajnje sredstvo treba da bude u potpunosti pod nadzorom tela UN.
Pre svega, Savet bezbednosti bi trebalo da ima stajau vojsku, regrutovanu u
dravama lanicama, ali pod vojnom komandom UN-a koja bi imala nad-dravni

36

karakter. Ova komanda bi mogla da bude zaduena za preventivne ili reaktivne operacije
po ovlaenju Saveta bezbednosti, i civilnog odbora sastavljenog od zvaninika UN-a,
koji bi pratili sve vojne akcije UN-a i mogli bi da ih nadgledaju. Ova tela bi takoe imala
pravo da nadgledaju zemlje osumnjiene da pripremaju oruja za masovno unitenje kao i
da, od strane Saveta bezbednosti, uvedu sankcije ako su ta oruja zaista steena.
Generalni sekretar bi bio zaduen kao glavni pregovara Ujedinjenih nacija u ozbiljnim
sukobima koji predstavljaju pretnju globalnom ili regionalnom miru pridruujui se
naporima drava i posredujui ukoliko su oni blokirani ili ukoliko napori drava ne daju
rezultate. Stalno nadnacionalno pregovarako telo za kontrolu naoruanja vrilo bi
pritisak na drave u opasnim regionima da oslabe svoje naoruanje i otvore svoje granice
za inspekcije.
U sluaju humanitarnih intervencija bilo u Jugoslaviji ili u Ruandi ovlaenja
UN-a bi trebalo da idu dalje od ponovnog uspostavljanja mira, i da se proire na odreene
oblike graenja ili obnove nacija koji bi bili neophodni. Oito je da bi ovo iziskivalo
ogromno poveanje budeta UN-a, i znaajan porast u broju meunarodnih dravnih
slubenika koji rade za sekretarijat UN-a.
Da bi obuzdala terorizam, institucija UN-a bi trebalo da bude kreirana tako da
osigura saradnju i kordinira odgovore dravnih snaga. Takva institucija moe da podnosi
periodine izvetaje relevantnim politikim i vojnim agencijama UN-a. Poput
unutardravnih i meudravnih ratova, ratovi protiv terorizma i ratovi protiv drava koje
podstiu ili tite terorizam treba da budu odobreni od strane Saveta bezbednosti i da se
odvijaju pod nadzorom vostva vojske UN-a.
Tradicionalni liberal s demokratskim sklonostima e u svojoj nameri da pobolja
vlast graanskog drutva na globalnom nivou nastaviti sa oprezom. Globalni dirigizam
nije mogu, a verovatno nije ni poeljan. Ipak, treba reiti nekoliko vanih problema. Kao
to je devetnaestovekovni i dvadesetovekovni kapitalizam postepeno prihvatio neka
nacionalna i meunarodna pravila kako bi zatitio radnike i potroae, ouvao stabilnost
cena, spreio monetarne katastrofe, i tako dalje globalnom kapitalizmu dvadesetprvog
veka potreban je regulatorni okvir koji je manje fragmentiran od onoga koji postoji danas.
Mislim na nedostatke koji su isplivali u vreme azijske krize od pre nekoliko godina, a tiu
se: MMF-og nadzora nad zemljama i bankama, este ravnodunosti MMF-a prema
lokalnim posledicama deflanatorne politike koju ta institucija namee, katastrofalnih
37

posledica volontarizma u tokovima privatnog kapitala, rizika prouzrokovanih isuvie

rigidnim deviznim kursevima, nedostatku pritiska na inostrane investitore da uzmu u
obzir ljudska prava i uslove rada, zdravstvene standarde i zatitu ivotne sredine.
Nisam kompetentan, niti pak ovde imam prostora da rekonstruiem ovu
institucionalnu arhitekturu ali mi se ini da je potreba za sveim politikim inicijativama
u etiri oblasti od sutinskog znaaja.
Prvo, trebalo bi da postoji jedan zametak ekonomske vlasti koja nadgleda i
pokuava da vodi razvoj svetske ekonomije. Ovde bi model mogla da bude Evropska
unija, ija nad-nacionalna komisija funkcionie kao ekonomski izvrni organ, i iji Savet
ministara postavlja pravila. (Za globalnu ekonomiju, bio bi potreban novi ekonomski i
graanski Savet koji bi mogao da se poredi sa Savetom bezbednosti). Usklaujui
aktivnosti Svetske trgovinske organizacije sa aktivnostima Meunarodne organizacije
rada, Svetska banka i MMF bi bile u nadlenosti ove ekonomske vlasti, i funkcionalni
ekvivalent komiteta Evropske unije bi mogao da slui kao njen izvrni organ. Razilaenja
u ciljevima iz oblasti ekonomske filozofije bi opstala, ali bi ova tela mogla da se
fokusiraju na postavljanje optih normi u vidu propisa dozvoljenog delanja ublaavajui
loe posledice kapitalistikog nadmetanja ishitren saveze i zdruivanja, to stvara
potrebu za globalnim mehanizmom u borbi protiv ekonomskih trustova.
Drugo, odgovornost za pruanje pomoi zemljama u razvoju trebalo bi da bude
centralizovanija, a ciljevi bi trebalo da budu poveanje pomoi za razvoj i smanjenje
nejednakosti izmeu bogatih i siromanih zemalja: ovo bi zahtevalo da UN iskoriste svoju
mo da oporezuju svoje drave lanice kako bi promovisale pravinije obrasce globalnog
razvitka, i da ispita, prijavi i preporui promene u politici zemalja koje primaju pomo
UN-a.
Tree, mora biti stvorena svetska agencija za zatitu ivotne sredine. Ona bi bila
zaduena za ugovaranje globalnih protokola i imala bi eksperte neophodne za nagledanje
njenih propisa i koji bi preporuivali sankcije protiv neizvrenja.
etvrto, UNESKO bi trebalo da bude obnovljen; od (vredne) brige za elitne i
ugroene lokalne kulture, aktivnosti UNESKO-a bi delimino trebalo da se okrenu
globalnoj borbi protiv fanatizma, parohijalizma i netolerancije. Ovo bi iziskivalo velika
novana sredstva kako bi se vrio uticaj i pokretanje vlasti, crkvenog i kolskog sistema.
38

Jo jednom, institucija koja bi sluila kao novi UNESKO-ov izvrilac, formirala bi se po

uzoru na Evropsku komisiju.
Trebalo bi naglasiti konanu poentu ove rekonstrukcije: Unapreenje globalnog
drutva ne zahteva samo vie moi i resursa za globalne institucije, ve i daleko veu
demokratizaciju. Generalna skuptina UN-a, koja predstavlja vlade drava, treba da bude
korigovana od strane UN-ove Skuptine predstavnika naroda, koja bi, u poetku, moda
imala jedino mo optih preporuka. ak i da bude tako, takva UN-ova Narodna skuptina
bi ove nezvanine glasove uinila delom globalnih debata. Generalna skuptina bi moda
takoe bila proirena dodatnim savetodavnim skuptinama sastavljenim od predstavnika
NVO-a i od vanih multinacionalnih korporacija (zvanina i javna dopuna, ako ne i
zamena za konferenciju u Davosu). Kao to sam to ranije i predloio, 1 Meunarodnom
sudu pravde bi mogao da bude poveren mandat za rutinski pregled rezolucija koje usvoje
Savet bezbednosti, Generalna skuptina, i sada novi Ekonomski i Socijalni savet, kako bi
se poveao autoritet i legitimnost ovih rezolucija, kao to vrhovni sudovi u mnogim
demokratskim dravama trenutno poboljavaju autoritet i legitimnost zakona koje donose
njihovi izabrani predstavnici.
Izuzev u sluaju mobilizacije izazvane svetskom katastrofom nuklearnog,
biolokog ili hemijskog rata koji bi ubio milione, ekonomske recesije pored koje bi ona iz
1929. godine izgledala beznaajno, meteora koji bi se sudario sa Zemljom, niza globalnih
epidemija koje niko ne bi znao kako da zaustavi, kljuanja usled globalnog zagrevanja
(danas shvatamo da holivudska nauna fantastika moe da predvidi stvarne dogaaje)
malo je verovatno da e mnotvo plemena ljudske vrste pokrenuti ustavotvornu skuptinu
koja bi mogla da, bez postojanih ostataka vestfalskog poretka, izbrie postojee drave i
posrnule meunarodne institucije koje ih slue, i proglasi svetsku dravu. Ukoliko do
ovih institucionalnih reformi uopte i doe, one e biti postepene i izrae kao odgovor na
krize.
Zaista, ako se neko seti kako je bilo teko dovriti transformaciju Evropske unije
od sloenog mehanizma meudravne saradnje u ono to ak Delor [Jacques Delors] voli
da zove, misteriozno, federacijom drava-nacija, onda se mora priznati da je transnacionalni reim koji sam opisao, u najboljem sluaju, jedna veoma daleka mogunost.
1

Videti Stanley Hoffmann, World Disorders, Boulder, Rowman & Littlefield, 1998, 12. pogl. str.
185.

39

Prepreka ima previe da bi ovde bile detaljno razmatrane, ali potrebno je otvoreno se
suoiti s glavnima.
Prvo, drava-nacija jo nije zastarela. Uprkos nagrizanju njihove pravne i
delotvorne suverenosti od strane svetskog trita i novih svetskih institucija koje polau
prava na univerzalnu jurisdikciju podeenu tako da redukuje nasilje i zatiti ljudska prava,
drave-nacije ostaju glavno mesto autoritativnog odluivanja kada je u pitanju veina
injenica javnog i privatnog ivota. Istrajavajua snaga drava-nacija, naravno, znai da
sukobi izmeu drava nee nestati i zaista, takvi konflikti mogu da postanu jo otriji sa
sve veim strahom drava od gubitka suverenosti. Iako je broj tobonjih suverenih drava
narastao u poslednjim decenijama, veini nedostaje pravi uticaj. injenica, da je mo
danas tako neravnomerno rasporeena, ini dogovore o pojedinanom znaaju razliitih
drava u institucijama svetske vlasti veoma neizvesnim. Vojne i ekonomske gigante nee
nadglasati ili zastraiti horda pigmejaca. Oni, takoe, verovatno nee prigrliti apstraktne
obaveze koje su u sukobu s konkretnom raunicom vezanom za nacionalni interes.
(Sjedinjene Drave stoga mogu da osuuju razvoj nuklearnog naoruanja kada su u
pitanju zle drave kao to su Irak ili Severna Koreja, dok ga toleriu kod saveznika
kakav je Izrael).
Drugu prepreku predstavlja velika raznolikost kultura koja se ogleda u sve veem
broju drava-nacija. I pored delimine globalizacije masovne kulture i javljanja vanih
ekolokih problema koji se mogu reavati iskljuivo globalnom saradnjom, poslednjih
nekoliko decenija je takoe zabeleeno irenje nacionalistikih i secesionistikih pokreta,
dolazi do novih religijsko-politikih pokreta, posebno u muslimanskim dravama, kao i
ponovnog oivljavanja lokalnih kulturnih praksi u mnogim zemljama irom sveta. U
svetu koji vode ekonomske i tehnoloke sile, gde su, u poslednja dva veka, politike
ideologije gotovo iscrpljene, i dalje preostaje nepremostivi jaz izmeu globalizatora, koji
polau nade u kapitalizam, i kulturnih partikularista meu kojima su mnogi podozrivi u
odnosu na stepen neljudskosti globalnog kapitalizma. Sve ovo je Rusoovu maksimu, o
odsustvu jedinstva u ljudskom rodu, uinilo istinitijom nego ikada ranije.
Trea prepreka reformi je neslaganje izmeu liberalno demokratskih reima, koji
potuju ljudska prava i prava naroda na samoopredeljenje, i totalitarnih reima koja ih ne
potuju. Rolsovi pristojni autoritarci fikcija su njegove idealne teorije. Mnogi tirani
nisu motivisani da drugim zemljama, ili globalnom krivinom sudu, prepuste nadlenost
40

nad onima koji su poinili zloin protiv ovenosti ili genocid. Drave iji su reimi
podigli politike zidove ak i kada otvore svoju ekonomiju ne doekuju s dobrodolicom
demokratizaciju koju sam predloio. Smena bi bila skuptina predstavnika naroda ija bi
prva polovina bila izabrana optim pravom glasa, dok bi drugu delegirali diktatori. Bez
kantovskog preduslova sveta liberalne demokratije, institucije svetske vlasti ostae polje
sukoba.
Poslednja prepreka s kojom treba da se suoimo mnogo nam je blia nego to se
misli: to su Sjedinjene Drave, supersila koja sebe vidi kao nosioca svetskog poretka i
prvaka liberalne demokratije. Mojoj emi svetskog poretka ne trebaju samo nove
meunarodne institucije ve takoe i dobra volja najmonije svetske suverene dravenacije. Bez moralne i finansijske podrke Sjedinjenih Drava i drugih velikih sila,
nemogue je zamisliti kako bi novi reim svetske vlasti mogao da sprovede u delo
principe i procedure koje sam skicirao.
Poslednjih godina znaajan deo amerikog establimenta izraava skepticizam u
pogledu vrednosti podrke Sjedinjenih Drava postojeim globalnim institucijama, bez
obzira to su neke od njih oni sami stvorili. tavie, za vreme mandata predsednika
Dorda Bua veliki broji meunarodnih protokola i sporazuma naputen je ili poniten.
Glavna poruka ovog hvalisavog unilateralizma je jasna: Sjedinjene Drave
predstavljaju samodovoljnog garanta svetskog poretka i poslednjeg tumaa onoga to je
svetskom poretku potrebno.
Ovo nije ba pogodno za konsenzualna emu. Druge drave ne ele da Amerika
sama vlada svetom. I bez odlunog odbijanja ove nove doktrine kao i povratka politici
amerikog vostva bez diktata, izgledi za stvaranjem novih demokratskijih oblika svetske
vlasti su, zaista, veoma slabi.1
Prevod: Naa Pavlica

Videti novu knjigu Joseph Nye Jr., The Paradox of American Power, New York, Oxford
University Press, 2002.

41

SVETSKA VLADA, BEZBEDNOST I GLOBALNA PRAVDA*

Kaj Nilsen

Svetska vlada e mnogima, ako ne i veini, zazvuati kao potpuno donkihotovska

ideja, mahnito nepraktina, ako ne i zaista opasna. ivimo u svetu utvrenih i esto
veoma neprijateljski nastrojenih, velikih i malih, nacija-drava. Ove drave su esto
ovinistike, gotovo uvek imaju oseaj da predstavljaju poseban narod presudnih
tradicija, i prilino su nevoljne da u bilo kom temeljnom smislu, ukoliko je to mogue,
prenesu vlast na iru jedinicu.
ak i unutar drava-nacija dolazi do etnikih i klasnih sukoba velikih razmera gde
jedna grupa (iako ponekad nestabilna) ima hegemoniju ukorenjenu u prostoj moi nad
drugim grupama. Odnosno, dolazi i do unutar-dravnih i do meu-dravnih konflikata.
Tamo gde postoje unutar-dravni konflikti dolazi do borbe, ponekad i nasilne, za nove
nacije-drave ili makar nove vlade, a tamo gde postoji nestabilan odnos snaga, u kojem
postojea hegemonija moe biti lako dovedena u pitanje, jedna grupa stie nadmo i kree
u ofanzivu. Sve ove situacije, na jedan ili drugi nain doprinose ugnjetavanju, borbi i
sukobima, i u naem svetu takve su situacije veoma prisutne.
Unato tome, u celom svetu je oseaj pripadnosti nekom narodu veoma ukorenjen.
Iako ivimo, kako se kae, u svetu Gesellschaft-a, postoji oseaj, takozvanog
Gemeinschaft-a. Ova ideja je, iako retko imenovana, izuzetno proimajua i postojana.
(Hitler je, uostalom, uinio da Gemeinschaft postane loa re). ak i visoko obrazovani,
politiki obrazovani ljudi koji su puno proputovali, ne smatraju se graanima sveta. Kod
*

K. Nielsen, World Government, Security, and Global Justice, in Steven Luper-Foy ur.,
Problems of International Justice, Boulder, Westview Press, 1988, str. 263-282.

42

njih je esto prisutan snaan oseaj pripadnosti nekom narodu, i ponekad, mada sve ree,
neko polu-ubeenje o sopstvenoj superiornosti. ak i kada nestane etnocentrizma, ostaje
partikularistiki identitet. Mi eznemo za Gemeinschaft-om.
Ali, hegemonijske drave-nacije, poput SAD-a i SSSR-a, meusobno se mrze i u
snanom su sukobu koji samo elementarna razboritost spreava da pree u rat. Sline
stvari preovladavaju kada je re o manjim dravama kao to su Sirija i Izrael, Mozambik i
Juna Afrika, Juna i Severna Koreja. S takvim konfliktima, anse da se krene u smeru
svetske vlade slabe su. Ako bi se nekim udom to pokrenulo, neko vreme bi sutinski bilo
nestabilno, jer bi, imajui u vidu razliite kulturne identitete, neprestano pretilo izbijanje
graanskog rata. Sagledavajui situaciju, opasno je, nerazborito i neodgovorno govoriti o
poeljnosti osnivanja svetske vlade.
elim da, suprotno oekivanjima, na jedan moda posve utopijski nain branim
smu ideju svetske vlade kao konanog autoriteta, najviu sudsku instancu. Izloiu i
braniti ideju svetske vlade ogranienih ovlaenja, bez svireposti Hobsovog suverena,
bratskog, kantonalnog sistema razliitih naroda. Ali pre nego to se suoim s prigovorom
da se radi o zemlji snova, moram se suoiti s prilino drugaijim prigovorom ako bi
svetska vlada i bila mogua, bila bi i nepoeljna.
Poeljnost svetske vlade
ivimo u svetu razliitih naroda raznolikih vrednovanja tradicija i delimino
razliitih koncepcija samorazumevanja. Narodi sveta imaju razliito vienje toga kako
treba da se ivi i kako drava treba da bude ureena. Potovanje linosti i verovanje u
moralnu ravnopravnost (verovanje da je svaiji ivot vredan i da jednako vredi) zahteva
(ili izgleda kao da zahteva) potovanje razliitih tradicija, ak i kada su u sukobu s naom
sopstvenom. Ovo moe, mada i ne mora, biti proireno tako da obuhvati relativistiku
tvrdnju prema kojoj svi naini ivota i verovanja imaju istu vanost.
Herderovski gledajui na stvari, postoji napor da se odravaju vrednosti kulturne
nezavisnosti i suverenosti, kao i posveivanje posebnim politikim zajednicama. Bez njih,
ivot bi bio ujednaen, a ljudi bi u njemu izgubili oseaj da su razliite osobe, to je neto
emu, iracionalno ili ne, ak i promiljeni i informisani ljudi pridaju prilian znaaj. Neki
tvrde da ne moemo pronai lini identitet u poistoveivanju s oveanstvom, u velikim
idealima Prosvetiteljstva ve u pripadnosti odreenom narodu, kao veanin,
43

Amerikanac, Francuz, katolik, Jevrejin, irski radnik, pelar, sportista, komunista, faista,
liberalni intelektualac, pravnik, arhitekta, i slino.1 Pronalazimo na identitet u razliitim
zajednicama koje su ponekad stvarne i ne tako esto zamiljene ili projektovane.
Mnogi od nas vrsto veruju da drave-nacije postoje kako bi zatitile integritet, u
najmanju ruku, veih zajednica, tih kulturnih entiteta koji konstituiu razliite narode.
(Drava nas titi kao veane, ali ne i kao arhitekte, iako se od ureene drave takoe
oekuje da zatiti naa prava.) Da bi se zatitio na cenjeni kulturni identitet, bez kog
bismo iskusili zaista duboko otuenje, ove drave-nacije, u odnosu na druge drave,
polau prava na teritorijalni integritet i politiki legitimitet na odreenoj teritoriji. Radi se
o legitimnom potraivanju iskljuivog prava suverene moi nad teritorijom i ljudima na
toj teritoriji.
Unutar svojih granica drava polae iskljuivo pravo na legitimna sredstva za
primenu sile. Svaka upotreba sile, koju nije sankcionisala (dravna) vlast, smatra se
nelegitimnom. Da bi imali suverenost, na koju polau pravo, moraju biti u mogunosti da
to nametnu. Prepoznajui ovo, i prepoznajui vrednost ovih naina ivota koje cenimo,
Majkl Volzer [Michael Walzer] tvrdi da moramo imati potovanja za integritet zajednice
i za razliite kulturne obrasce i politike razvitke. 2 Ono to imamo od dragocenosti,
zajednitvo je naroda. Ali, i dalje smo veoma daleko od zajednice oveanstva.
Relevantno mi nije oveanstvo kao celina, nego posebna zajednica u kojoj se
pronalazimo, u kojoj otkrivamo i odravamo svoj identitet. Kljuno je da je moralnost, u
osnovi, moralnost Sittlichkeit-a. Dodeljujui temeljnu politiku suverenost pojedinim
dravama-nacijama koje brane osobeni Sittlichkeit, najlake emo obezbediti zasebne
identitete i za nas ko god da jesmo, gledano sada kao na kolektivno mi oveanstva
bogatstvo ivota koje ne bi moglo da se uspostavi i odri kad bi postojalo samo jedno
1

Richard Rorty, Solidarity and Objectivity, in J. Rajchman, C. West ur., Post-Analytic

Philosophy, New York, Columbia University Press, 1985, str. 3-19; Richard Rorty, Postmodern
Bourgeois Liberalism, Journal of Philosophy 80, 1983, str. 583-589; Michael Walzer, Just and
Unjust Wars, New York, Basic Books, 1977, str. 51-63, 86-101, 106-108, 339-342; Michael
Walzer, The Rights of Political Communities, in Charles R. Beitz et al. ur., International Ethics
Princeton, Princeton University Press, 1985, str. 165-194. Videti u istom volumu, David Luban,
Just War and Human Rights, str. 195-216; Michael Walzer, The Moral Standing of States: A
Response of the Nation-State, str. 238-243; videti, takoe, G. A. Cohen, Reconsidering
Historical Materialism, in J. R. Penncock, J. W. Chapman ur., Marxism, New York, New York
University Press, 1983, str. 227-254; Isaiah Berlin, Against the Current, New York, Viking Press,
1979, str. 333-355.
2
M. Walzer, The Moral Standing of States, op. cit., str. 224.

44

oveanstvo s jednim nainom ivota. Ne elimo da svetska vlada ugura sve ovo u jednu
kulturnu jedinicu pod jednom suverenom vlau. Kao to argument se nastavlja ne
elimo jedan jedini jezik u svetu, tako ne elimo ni da imamo jednu jedinu kulturu.
Postoji bogatstvo, bujnost i lepota u razliitosti, i to takoe dri ljudske mogunosti
otvorenim.1
tavie, takva vlada, kako Majkl Volzer smatra, ne samo da bi nam donela
kulturnu jednolinost, ve je i opasna. Zapaanja Pitera Bauera [Peter Bauer] o
totalitarizmu su moda preterana, ali ipak ne bi trebalo da pokuavamo da prevaziemo
razliite politike zajednice praene njihovim razliitim i neretko suprotstavljenim
dravama-nacijama.2 Volzer tome u prilog navodi dva argumenta. 3 Prvo nas poziva da
imamo u vidu tolerantnu elementarnu opreznost. Krajnji rezultat politikih procesa je,
podsea nas on, neretko brutalan. Imajui to u vidu razumno je oekivati da e ishodi
deavanja u globalnoj areni takoe biti brutalni.4 Ali, takva surovost e, u sluaju svetske
vlade, biti daleko delotvornija te stoga i daleko opasnija, jer u tom sluaju nee biti
mesta za politiko utoite i nee preostati nijedan primer politikih alternativa.5
Prvi argument mi deluje neubedljivo. Ja ne zastupam bilo kakvu svetsku vladu, ja
zastupam svetsku vladu oko koje e se saglasiti nepristrasni, informisani i potpuno
racionalni moralni subjekti, ukoliko bi se oni odluili da, pod uslovima neporemeenih
odnosa, zajedniki odrede planove svojih ivota. Govorim o svetskoj vladi koja je
demokratska i federalna, u vidu kantonalnog sistema, koji u ustavnoj demokratiji
obezbeuje prostor za razliite narode. Drugim reima, morali bismo da olabavimo
federalizam kantonalnog sistema koji bi zatitio razliite naine ivota razliitih kultura.
Ta federalna ustavna demokratija zatitila bi tradicije svojih zasebnih komponenti kao i
prava pojedinaca u sistemu koji bi predao vrhovni autoritet demokratski kontrolisanoj
svetskoj vladi, posveenoj potovanju tradicija svojih zasebnih delova. Jednako kao to u
1

Johann Gottfried Herder, od klasinih autora i Isaija Berlin, meu naim savremenicima dele isto
razumevanje toga. Videti J. G. Herder, Herders Werke, Berlin/Weimar, Aufbau-Verlag, 1964);
Isaiah Berlin, Vico and Herder, London, Hogarth Press, 1976; Isaiah Berlin, Four Essays on
Liberty, London, Oxford Unversity Press, 1969; Isaiah Berlin, Fathers and Children, Oxford,
Claderon Press, 1972.
2
P. T. Bauer, Equality, The Third World and Economic Delusion, Cambridge, Hardvard University
Press, 1981, str.19.
3
M. Walzer, The Rights of Political Communities, op. cit., str. 165-194.
4
M. Walzer, The Moal Standing of States, op. cit., str. 236.
5
Ibid.

45

nekim dravama-nacijama postoje zasebne partije i razliite koncepcije alternativnih

socioekonomskih ureenja na primer, laissez faire kapitalizam, kapitalizam drave
blagostanja, dravni socijalizam, libertarijanski socijalizam i slino tako bi i unutar
svetske vlade postojale takve alternative. tavie, kao to su unutar drave-nacije mogue
pobune, revolucije i secesije, to isto bi moglo da se postigne i nastankom svetske drave. I
u ovom sluaju, kao i u dananjoj situaciji, postoji mesto za politiku zatitu. Nema
razloga za verovanje da svetska vlada mora biti autoritarna, a kamoli [pratei Bauera]
totalitarna.
Okrenimo se sada Volzerovom drugom argumentu protiv sme mogunosti da
svetska vlada bude poeljno stanje stvari. Svetska vlada bi, tvrdi Volzer, potkopala smu
mogunost politikog ivota, neega to je ve ugroeno u modernim dravama.
Politika, kae on, zavisi od zajednike istorije, oseaja zajednitva, prihvaenih
dogovora.1 Te stvari su, meutim, teko zamislive u globalnoj dravi. ivot u zajednici i
sloboda, zahtevaju postojanje relativno zatvorenih arena politikog razvoja. 2 Ali, svetska
vlast bi ili to Volzer samo tako vidi poruila ograde i unitila zajednice. 3 Pojedinci
bi u tom sluaju izgubili neto to smatraju vrednim i na ta imaju pravo, naime, na
ueu u razvoju koji se odvija i moe se odvijati unutar ograde, gde, nasuprot strancima,
pojedinci imaju pravo na svoju sopstvenu dravu.4
Ponovo mi Volzerov argument deluje neubedljivo. U poreenju s nacionalnim
dravama zasebnih naroda, koje su smetene u razliitim oblastima ili kantonima u
federalnom sistemu, slabi federalizam svetske vlade bi, takoe, razliitim grupama, u
vanim sferama njihovog ivota, dao autonomiju (a) adekvatnije ih titei od rata (b) jo
vie poboljavajui uzajamno korisnu saradnju meu njima, nego to bi to mogao sistem
nacionalne drave. Neke moderne nacionalne drave potuju autonomiju i privrenost
lokalnom razliitih naroda, obezbeujui i dalje jedinstvenu kontrolu legitimnih sredstava
sile. Isto to moe da uradi i svetska drava. Nekada Italija, Jugoslavija, Nemaka nisu bile
drave, ve kneevine u estim sukobima. Ovi regioni, iako sada ujedinjeni u pojedinane
nacije drave, i dalje imaju (naroito u Jugoslaviji, manje u Nemakoj) posebne tradicije,
koje sarauju u ujedinjenoj dravi, ne gubei svoje razliitosti. Iako Jugoslavija ima svoja
1

Ibid.
Ibid.
3
Ibid.
4
Ibid.
2

46

etnika trvenja, i dalje postoji opte prihvatanje jedne nacije-drave, i raznoliki, etniki
razliiti delovi drave rade plodno u irokoj uzajamnoj saradnji. Postoje, uoptimo sada
stvar, nacije-drave s raznolikom populacijom, i mada trvenja nisu retkost (poput
Belgije), one uprkos tome nastavljaju saradnju na uzajamnu korist, sa zajednikom
vojskom, valutom, porezom i slinim stvarima. S jedne strane, imamo relativnu
zatvorenost i potovanje pojedinanih tradicija i naroda, i, s druge, ti pojedinani narodi
se, ponosni na svoju razliitost, i dalje mogu smatrati braom i sestrama u zajednikoj
dravi. Kanada, kao i vajcarska, su dobar primer za ovo. Ljudi u vajcarskoj sebe
tradicionalno smatraju pripadnicima jednog kantona, ali, takoe se vide i kao vajcarci.
Ljudi iz Kejp Bretona i Saskaevana imaju jasan doivljaj lokalnog identiteta, ali, pritom,
vide sebe kao Kanaane, i sve to bez ikakve ambivalentnosti ili konflikta.
S univerzalistikim produbljivanjem vrednosti prosvetiteljstva, ovo se prirodno
nastavlja. Sebe moemo videti i kao pripadnike pojedine nacije i kao graane sveta koji
nam je zajedniki. Moemo, kao to to Herder naglaava, imati pojedine lokalne
identitete i privrenosti, a da nemamo oseaj kulturne superiornosti. Neko moe biti
ponosan to je Danac, ne mislei da su Danci bogom izabran narod. Amerikanci i
Novozelanani e, u svetskoj dravi, biti ono to su danas stanovnici Britanske Kolumbije
i stanovnici Njufaundlenda u odnosu na Kanaane. Razliiti narodi mogu da tite svoje
identitete bez svoje drave-nacije, zaduene da, na neki iskljuujui ili dominantan nain,
zastupa ovaj identitet. Oni mogu da sauvaju svoje identitete ivei u svetskoj dravi i
posveujui joj se. Unutar te svetske drave postojae odreene oblasti sa, i dalje
priznatom prilinom autonomijom, dok i vrhovna suverena mo globalne drave nee
gubiti autonomiju, radikalno smanjujui mogunost rata i poveavajui mogunosti
uzajamne saradnje.
Pratei Volzera, izgleda da ovde moemo imati i jare i pare. Posveenost
osnovnim ljudskim pravima neemu univerzalnom to nam pripada samom injenicom
to smo ljudi nas obavezuje, kao to to ini i moralna ravnopravnost, na veoma razliita
gledita. Vano je da moemo imati oba i posveenost univerzalnom i lokalne
naklonosti ali moemo imati i pravo da neke vane stvari obavljamo na osobene naine.
Pojedini delovi sveta imaju, i zaista treba da imaju, pravo na izbor jezika u javnom
obrazovanju, kao to je oblast oko Belcana, dok u drugim predelima, recimo, oko Perta,
nee postojati takvo pravo. U isto vreme, druga prava, recimo, seksualna ravnopravnost,

47

predstavljaju ljudska prava i treba da budu potpuno univerzalna. Moemo imati

univerzalistiku moralnu politiku, uz to i univerzalni oseaj sestrinstva i bratstva, a da i
dalje imamo oseaj vrednosti o tome da smo osoba koja pridaje vanost lokalnoj
privrenosti. Kosmopolitsko vienje ovenosti ne mora biti filozofska misao i nije
nesaglasno, kao to to Isaija Berlin pokazuje, sa herderovskim priznanjem ogromne
vrednosti razliitih i, mogue, nesamerljivih naina ivljenja.1 Ono to naglaavaju
Herder i Markiz de Kondorse [Marques de Condorcet] ne mora biti suprotstavljeno.
Nacionalna suverenost ne treba da bude viena kao nae najvanije dato pravo kao
da, ukoliko ne bi bilo suverenosti, gubimo tlo pod nogama, odnosno, da nismo ljudi. Nije
nam potrebna nacionalna suverenost te vrste da bismo bili ljudi, i trebalo bi sebe da
vidimo ako postavimo stvari moralistiki prvo kao lanove ljudske zajednice, a onda
kao Italijane, Amerikance, Grke, Nemce, Kanaane. Treba da spoznamo da prava bez
kojih niko ne moe, ukoliko on ili ona treba da ive barem priblino podnoljiv ivot
socijalno neophodna prava bezbednosti i opstanka treba da budu univerzalna. I povrh
toga, i zato to niko ne moe da opstane bez ovih prava, ona bi trebalo da budu pripisana
svim ljudima, i ne bi trebalo da budu dovedena u pitanje nacionalistikim razmiljanjem.
Ovaj moralni stav proizilazi iz potovanja linosti.
U savremenom svetu a ovo je svakim danom sve blie istini nacije nisu
zatvorene. Kako modernizacija napreduje, ekonomska, kulturna i politika meuzavisnost
raste. Metafora globalnog sela je do sada bila truistiko preterivanje, ali tamo gde je kao
takva prepoznata, teko da nije tana. Nacionalizam koji bi globalnu zajednicu video kao
zajednicu suverenih drava, a ne kao oveanstva, nazadno je stanovite. Takav
nacionalizam ne uspeva da vidi stalni rast kosmopolitizma, koji, mada ne bez prepreka,
jaa jo od doba prosvetiteljstva, i njegovo srastanje s naom ekonomskom
meuzavisnou, uveanim obrazovanjem i sveobuhvatnijim razumevanjem. Dodue, sa
ovim stvorenjima, ovom decom prosvetiteljstva, raste oseaj prava na samoopredeljenje,
pravo da se bira politika forma koju ljudi ele da nad njima vlada. to i ne mora da vodi
nastavku hegemonije drave-nacije. S razvojem oseaja univerzalizma (paralelnim
gubitkom etnocentrinog ovinizma) i prepoznavanjem potrebe za ouvanjem stalnog
mira u nenasilnom svetu, ljudi poinju dobrovoljno i na demokratski nain da prihvataju
svetsku vladu. Ne govorim ovde o prisilnom prihvatanju svetske drave. Radije
1

I. Berlin, Vico and Herdrer, op. cit., str. 145-216.

48

obrazlaem poeljnost pristanka na nju, tamo gde ona ima karakter kakav je predstavljen
u ovom odeljku.
Zastupanje svetske vlasti
Pod pretpostavkom da sam uinio delimino plauzibilnim verovanje da bi svetska
vlada odreene vrste, ukoliko bismo mogli da je ostvarimo, bila dobra stvar, elim da se
suoim s prigovorom da je zastupanje takve ideje neodgovorno, imajui u vidu kakav je
svet i kakav bi bilo razumno oekivati da bude (pomislimo, na primer, na duboku mrnju
izmeu Arapa i Jevreja i izmeu irskih protestanata i irskih katolika). S obzirom na
nacionalni ovinizam i nacionalnu netrpeljivost imajmo u vidu samo SSSR i Sjedinjene
Drave kretanje u tom pravcu naprosto nije mogue. Ukoliko je na cilj postizanje
pravednijeg i humanijeg sveta, i ukoliko smo ozbiljni, umesto da troimo vreme
usmeravajui nau politiku i moralnu snagu na ostvarivanje svetske vlade, potrudimo se
da uinimo neto praktinije. Nastavljajui argument, pretpostavimo da e nacije drave
opstati (barem u nekoj predvidljivoj budunosti); trebalo bi da, s jedne strane, ili teimo
proirenju ili oplemenjivanju drave blagostanja recimo, da usmerimo naa drutva
neto blie u smeru vedske ili, s druge strane, da teimo drutvenoj revoluciji i
transformaciji naih drutava u demokratska socijalistika drutva. Opasno je, osipanje
naih politikih snaga, uloiti u donkihotovske napore ostvarenja svetske vlade.
Moj odgovor bi bio i da i ne. Da, u smislu da ono to u zvati neidealnom teorijom
treba da odobri prethodno navedeno, i ne jer se ne treba baviti pitanjem osnivanja svetske
vlade. Neidealna teorija bi, najpre, trebalo da se, umesto socijalnim pitanjima i socijalnim
borbama, bavi ovim to je ovde i sada, kako moemo preurediti naa postojea drutva ka
pristojnosti, u smislu boljeg, brinijeg drutva za one unutar njihovih granica, ali i u
brinijem, odgovornijem odnosu prema onima koji su izvan njihovih granica. (Govorei o
neidealnoj teoriji, govorim o teoriji koja se mnogo vie bavi mehanizmima, na primer,
kako odavde stii tamo.)
Ova borba moe biti, i esto e biti, vana za manja drutva, pre svega, po pitanju
pojedinanih socijalnih pitanja (bolja bolnika nega, bolje obrazovanje, vea jednakost
izmeu mukaraca i ena, bolje i jeftinije ustanove za celodnevni boravak dece, i slino),
mada se nadam da bi iri plan takoe bio utemeljen. Dozvolite mi da ovde kaem neto
to sam zastupao jednom drugom prilikom: borba bi, uporedo sa ovakvim pojedinanim

49

problemima, trebalo da se bavi i time da li treba, i ako treba kako treba, da teimo
ostvarivom socijalizmu? Ova pitanja, koja se u naim drutvima esto izbegavaju, treba
staviti na dnevni red.
Sve ovo je, onako kako je ja shvatam, deo neidealne teorije. Ipak, postoji takoe i
idealna teorija, koja ne postavlja pitanje kako da odavde stignemo tamo, ve pita ta je to
to bismo, idealno i uopte, voleli da ostvarimo, zaboravljajui na trenutak kako bismo to
postigli. Ako bismo bili bogovi, svedobri, sveznajui i svemoni, i ukoliko bismo mogli
da postignemo to tako lako, pitali bismo se kakav je to svet koji bismo eleli za ljudska
bia irom sveta, onaj koji bi im obezbedio sigurnost i zadovoljio njihove potrebe, koji bi
bio pravedan i human, i koji bi predstavljao mesto na kome bi ljudski razvitak mogao biti
doveden do maksimuma. Nastojau da pokaem da bi jedna od stvari koju bi takav svet
imao bila i svetska vlada.
Zato bi takav svet trebalo da ima svetsku vladu? Zato to bi bezbedno, pravedno i
humano drutvo bilo ono koje je ureeno vladavinom prava, to bi nalagalo i postojanje,
izmeu ostalog, neega to lii na suvereni autoritet koji bi raspolagao procedurama
nepristrasnog, autoritarnog reavanja konflikata izmeu razliitih etnikih grupa i kultura.
Te procedure bi, nepribegavajui ratu ili borbi gde prevladava mo, reavale konflikte.
Svetska vlada bi imala samo jedan vrhovni autoritet koji reava takva pitanja, slino
mnogim dananjim vrhovnim sudovima i/ili razliitim izvrnim vlastima unutar teritorija
za koje su nadleni u raznoraznim dravama-nacijama. Nijedan svet koji bi se sastojao od
nezavisnih drava-nacija ne bi mogao da obezbedi takvu sigurnost.
Moda bi, vratimo se na trenutak na neidealnu teoriju, takav svet bio nestabilan.
Narod (nacija) kome se ne bi dopale odluke doneene od strane vrhovnog autoriteta, bi se
mogao veoma lako pobuniti i mi bismo, s nekom vrstom graanskog rata unutar svetske
drave pred nama, bili ponovo suoeni sa istom situacijom. Ali, ako bismo postulirali
(unutar idealne teorije bismo to mogli), da se narodi ne bi pobunili, mogli bismo, potpuno
saglasno, imati sa svetskom vladom jedan mehanizam koji bi mirno i pravino reavao
konflikte interesa.
Bilo kako bilo, injenica je da bi mogla postojati svetska vlada za koju bi se
ispostavilo da je autoritarna i tiranska kao i bilo koja druga vlada meu dravamanacijama. Mada ne bi, u sluaju svetske vlade, postojala mogunost da neka strana mo

50

srui tu tiraniju, moglo bi da doe do graanskog rata ili coup detat. Prema tome, ne radi
se o svetskoj vladi koja bi bila poeljna po sebi, ve o posebnoj vrsta svetske vlade
kantonalnog tipa demokratske federacije, u kojoj bi odreena autonomija prela na
pojedine kulturne entitete unutar globalne federacije. Pri reavanju konflikta, postojao bi
vrhovni autoritet svetske vlade. Na ovom mestu se utvruje odgovornost. U ovom sluaju
nije teko deliti anarhistike brige Mihaila Bakunjina. Ipak, svetska vlada o kojoj je re
bila bi izabrana demokratskim putem, i predstavljala vladu sa uobiajenim demokratskim
kontrolama federalnog sistema. Stoga bi postojao demokratski mehanizam imenovanja
vrhovnog suda i uspostavila bi se ustavna svetska demokratija sa specifinim sistemom
prava, od kojih bi neka bila preneta na kanton, a neka bi zavisila od centralne vlade. to
bi obezbedilo zatitu ustavne demokratije u svetskoj vladi.
Suoavanje s razmatranim stavovima
Federalni sistemi poput vajcarskog i kanadskog, teko da su paradigma pravednih
drutava. ta nam je jo potrebno kako bismo obezbedili pravedni svetski poredak? Treba
nam koherentna i ostvariva koncepcija svetske pravde koja bi se suoila s naim
razmotrenim stavovima u proirenom promiljenom ekvilibrijumu koncepcija koja bi
se, na koherentan i opravdan nain, suoila sa svim onim to znamo ili u ta moemo
razumno da verujemo, i sa svim onim moralnim ubeenjima kojima smo vrsto
posveeni, u svetlu znanja i razumnog verovanja.1 To takoe mora biti koncepcija svetske
pravde, za koju, u poetku, moramo biti u stanju da pokaemo, da ima dobre anse unutar
odreene institucije u ostvarivom moguem svetskom poretku. (to ne znai da sutra
mora da bude ostvariva.)
1

John Rawls, A Theory of Justice, Cambridge, Hardvard University Press, 1971, str. 19-21, 48-51,
577-587; John Rawls, The Independence of Moral Theory, Proceedings and Addresses of the
American Philosophical Association 47, 1974/5, str. 7-10; Norman Daniels, Wide Reflective
Equilibrium and Theory Acceptance in Ehtics, The Jurnal of Philosophy 76, 1979; Norman
Daniels, Moral Theory and Plasticity of Persons, The Monist 62, July 1979; Norman Daniels,
Some Methods of Ehtics and Linguistics, Philosophical Studies 37, 1980; Norman Daniels,
Reflcetuve Equilibrium and Archimedean Points, Canadian Journal of Philosophy 10, March
1980; Norman Daniels, Two Approaches to Theory Acceptance in Ethics, in David Copp, David
Zimmerman ur., Morality, Reason and Truth, Totowa, Rowman and Allanheld, 1985; Jane
English, Ehtics and Science, Proceedings of the XVI Congress of Philosophy; Kai Nielsen, On
Needing a Moral Theory: Rationality, Considered Judgements and the Grounding of Morality,
Metaphilosophy 13, April 1982; Kai Nielsen, Considered Judgements Again, Human Studies 5
April-June 1982; Kai Nielsen, Equality and Liberty, Totowa, Rowman and Allanheld, 1985, 2.
poglavlje; Kai Nielsen, Searching for an Emancipatory Perspective: Wide Reflective Equilibrium
and the Hermeneutical Circle, Even Simpson ur., Anti-Foundationalism and Practical
Reasoning, Edmonton, Alberta, Academia Press, 1987.

51

Zaponimo opisujui je kao apstraktnu koncepciju socijalne pravde i preimo na

razmatranje da li moemo odrediti mogui institucionalni okvir za to. (Idealna i neidealna
teorija, u ovom poslednjem pitanju, tee da se susretnu). Da bismo krenuli, ponimo sa
opte utvrenim miljenjem, koje je u savremenim modernim drutvima, makar u teoriji,
veoma prihvaeno naime, verovanjem u moralnu jednakost, verovanjem da svaiji ivot
vredi i da vredi jednako.1 Ovo zaista nailazi na razliita itanja i razliite formulacije, ali
je u nekoj formi prihvaeno u politikom moralnom spektrumu modernih drutava. Meu
savremenim socijalnim filozofima, moralna jednakost je prihvaena kod Roberta Nozika,
F. A. Hajeka i Miltona Fridmana, jednako kao kod Dona Rolsa, Majkla Volzera i
Alasdeira Mekintajera.
Ako krenemo od utvrenog miljenja da svaiji ivot vredi i da vredi jednako,
onda emo (ako mislimo ispravno) eleti svet, dokle god je to mogue postii, u kome
postoji jednaka zatita svaijih prava, jednaka socijalna briga za blagostanjem svakoga,
briga za postignuem dokle god je to razumno mogue, jednakog stanja za svakoga na
nain koji je saglasan sa individualnom autonomijom i mogunou ljudskog napretka, te
konano, briga za najpotpunijim zadovoljenjem potreba u saglasnosti s pravednim
odnoenjem prema ljudima i jednakim potovanjem i brigom drutva za njihovu
autonomiju kao nezavisnih individua.2
Ovo je, naravno, previsok zahtev, i nije nerazumno verovati da su komponente
paketa nesaglasne do te mere da sve ove vrednosti ne bi mogle biti istovremeno
zadovoljene. Naroito, jednakost stanja i autonomija moda ne mogu istovremeno biti
postignute.3 To je bilo glavno teite moje knjige Jednakost i sloboda. Hteo sam da
pokaem da privrenost najobuhvatnijoj moguoj autonomiji za svakoga zahteva obavezu
postizanja ili to je vie mogue pribliavanja stanju jednakosti. Ukoliko ovde nema
nekog razumnog uspeha razvie se asimetrini odnosi moi meu ljudima, koji e
umanjiti autonomiju pojedinih te e se sukobiti s posveenou moralnoj jednakosti.
1

Thomas Nagel, Mortal Questions, New York, Cambridge University Press, 1979, str. 106-127.
Opirno sam zastupao ova gledita u Equality and Liberty: A Defense of Radical Egalitarianism,
op. cit.; Kai Nielsen, Capitalsm, Socialism and Justice, in T. Regan, D. VanDeVeer ur., And
Justice for All, Totowa, Rowman and Littlefield, 1982, str. 264-286; Kai Nielsen, On Liberty and
Equality: A Case for Radical Egalitarianism, The Windsor Yearbook of Access of Justice 4, 1984,
str. 121-142.
3
Fridrich A. Hayek, The Constitution of Liberty, Chicago, University of Chicago Press, 1960. Za
temeljnu kritiku Hajekovog gledita, videti Richard Norman, Does Equality Destroy Liberty?,
in Keith Graham ur., Contemprorary Political Philosophy, Cambridge,: Cambridge University
Press, 1982, str. 83-109.
2

52

Moda ni sveopta ljudska jednakost, a ni autonomija nisu ostvarive u modernom svetu,

ali bez njihovog ostvarenja ni moralna jednakost ne bi mogla da postoji i bez nje ne bi
bilo ni moralne pravde. Ako su priblina jednakost stanja i autonomija zaista mogue,
onda je moralna jednakost jedan privid. Potpuno je upitno, imajui u vidu ljudske razlike,
da li je bilo ta, kao to je jednako zadovoljenje potreba ili jednako blagostanje, mogue
za sve, posebno onda kada je naglasak na jednakom blagostanju na najviem moguem
nivou za svakog, povezano s posveenou najveem moguem prosperitetu ljudi ije
potrebe su, u odreenim pojedinostima, razliite. Posveivanjem moralnoj jednakosti, bili
bismo posveeni i to veem moguem pribliavanju i najveem zadovoljenju potreba
moguih za svakoga, uzimajui u obzir da potrebe ljudi nisu identine. Biti posveen
najpotpunijem zadovoljenju potreba znai biti posveen ostvarenju, dokle god je ono
mogue, najveeg ljudskog prosperiteta za svako pojedinano ljudsko bie.
Globalna pravda e se dostii samo ako imamo ve neto priblino zadovoljenju
ovih uslova, ili, barem, ako imamo svet u kome nema institucionalnih prepreka u
ostvarenju ovih uslova. Svetska vlada s legitimnim autoritetom bila bi vlada posveena
obezbeivanju uslova koji bi omoguili ostvarenje svetske pravde.
Takozvani teki sluajevi
Ipak, pitanja koja izaziva neidealna teorija neprestano se vraaju. Narodi su, kada
ih gledamo kroz njihove raznolike kulture, sasvim drugaiji, njihovi sistemi verovanja su
razliiti, razliito poimaju interese kao i neka izvorno razliita stremljenja. Svetska vlada
koja bi pokuala, na jedan pravedan nain, da predstavlja ove razliite ljude ne bi u tome
uspela jer bi naprosto postojalo previe konflikata koje bi trebalo pravino reiti. Uzmimo
u obzir, na primer, oskudno naseljene, prilino srene delove sveta kao to je Novi Zeland
i prenaseljene osiromaene delove sveta kao to je Banglade. Ljudi iz Bangladea mogu
poeleti da dou na Novi Zeland, ali Novozelanani bi, ak i kad bi prevazili socijalne i
etnike predrasude, i dalje mogli da ele da sauvaju svoj svet s malom populacijom,
nepretrpanim plaama i planinskim vencima. Prema tome, u interesu Novozelanana je
da sauvaju Novi Zeland takvim kakav je i da ne poveaju naseljenost, a u interesu je
mnogih stanovnika Bangladea da emigriraju na Novi Zeland. Ovde se interesi, oito
racionalne vrste, sukobljavaju. Globalna pravda, posveena moralnoj jednakosti, bila bi
posveena davanju prednosti obuhvatnijem zadovoljenju interesa i osnovnih stremljenja.
Stoga bi, razmatranje globalne pravde vodilo daljem otvaranju imigracije na Novi Zeland
53

kako bismo ostvarili oba zadovoljenja sveobuhvatnije blagostanje i veu jednakost

uslova za ivot. Ali, ovo moe, kako bi Don Rols to rekao, dovesti do take pucanja
konca posveenosti.1 Naravno, postojae konflikti pravih interesa, to mora da se pokae
iako je pogubno za ono na ta elim da ukaem ovde, jer nema principa i praksi globalne
pravde koji, zajedno s dobrim znanjem o svetu, mogu da nam daju konanu vodilju ta
treba da uradimo.
Nema sumnje da su konflikti, poput ovog upravo opisanog, veoma stvarni i
razumljivo je neopravdano verovati da bi bilo previe oekivati od Novozelanana, na
primer, da se odreknu cenjenog naina ivota kako bi pravino izgladili problem koji je
ukorenjen u potrebama esto nesrenih ljudskih bia. Pa ipak, pravednost zasnovana na
moralnoj jednakosti izgleda da to zahteva. I uprkos cenjenom nainu ivota, ako su ivoti
ljudi bedni i ako mogu da budu uinjeni srenijim takvom preraspodelom stanovnitva,
onda pravda zahteva preraspodelu stanovnitva, ali tako da to pogora situaciju, posebno
tamo gde se trenutni stanovnici (u naem sluaju, Novozelanani) ne bi uinili nesrenim
takvom preraspodelom. Mada, insistirati na tome strano bi se opteretila posveenost. To
je nesumnjivo prevelik zahtev za ljude.
Ova otrica je otupljena injenicom (zaista, zgodnom injenicom) da u pravom
ivotu mogu biti preduzete druge mere kako bi pritisak potrebe za emigracijom prestao da
postoji. Uopteno govorei, u statistiki znaajnim brojkama, ljudi ne bi voleli da
emigriraju u daleke predele s radikalno drugaijom kulturom i jezikom, ukoliko uslovi
ivota kod kue ne bi bili uasni. Ako bi sigurnost i potrebe odranja ivota bile
obezbeene, a uslovi ivota napredovali uporedo s razvojem produktivnih sila, ljudi ne bi
eleli da promene mesto ivota i da odlaze. Njihovo poistoveivanje s narodom je za tako
neto prejako.
Razvojem proizvodnih snaga, inteligentnom i drutveno odgovornom upotrebom
resursa (svetskih resursa) i s dubokom posveenou konceptima globalne pravde koje
sam ovde u kratkim crtama izloio narodi Treeg sveta mogu u dobroj meri imati
podnoljiv ivot i bez emigracije. ivoti mnogih nee imati obilje novozelandskih
resursa, a kamoli onih vajcarskih. Ali, takva upotreba resursa e im dozvoliti da
napreduju, a i bolje e odgovoriti na njihove potrebe imajui u vidu kulturne veze nego
to e to uiniti emigracija. Ako izvesno vreme budemo imali svetsku vladu posveenu
1

John Rawls, A Theory of Justice, op. cit., str. 145, 176 i 423.

54

delatnostima osmiljenim da postignu moralnu jednakost, neemo morati da pravimo

teke izbore koji su prethodno razmatrani, izbore koji znatno optereuju oekivanje onoga
to veina ljudi treba da ini. Ali i tamo gde ih pravimo, ukoliko ih uopte i pravimo, jo
uvek moemo da vidimo uslove koje pravda zahteva.
Jedna lasta ne ini prolee, a ne ini ga ni jedan lep dan. Ako pogledamo razliite
konflikte interesa izmeu razliitih naroda moemo doi do zakljuka da, esto, zaista
previe esto, pri postizanju drutvene pravde ne moe biti pravinog reenja konflikta
interesa. Ali, makar u sluaju koji je prethodno razmatran, konflikt izgleda neukrotivo i
oigledno obe strane imaju pravo. Mada je, okarakterisati konflikt kao neukrotiv, povrno
gledite. Ako u potpunosti sagledamo konflikt, uzimajui sve u obzir, ono ta bi pravda
zahtevala takoe je oigledno. Pravda zahteva davanje prednosti (ako tako elite)
utilitarizmu prava koji zahteva zatitu irih interesa, tamo gde interesi svih ne mogu biti
zatieni. Ako je ve neizbeno da neki interesi budu narueni, bolje je manje naruavanje
nego vee. Meutim, injenica je da, u stvari, da ne bi trebalo da postoji potreba za
takvim sukobom. Ukoliko bi se problem sagledao racionalno i moralno, moglo bi se
pronai reenje koje bi bilo politiki i ekonomski prihvatljivo i ne bi zahtevalo
redistribuciju ljudi. Za ostvarenje pravednog reenja nedostaje politika volja i odluna
upotreba ljudske inteligencije. Manjak politike volje proizilazi iz neijih utvrenih
interesa kao i, od strane mnogih drugih, iz mistifikacije oko toga koji su njihovi interesi.
(Verujem da se najveim delom radi o klasnim interesima sa obe strane, ali to ovde ne
moram da pretpostavim.)
Verujem da ovaj teak sluaj predstavlja primer za itav niz sluajeva koji
ukljuuju pitanja globalne pravde, kao i da su su svi oni racionalno reivi na slian nain
kao i moj paradigmatini sluaj. U skoro svim moralnim konfliktima koji nisu vezani za
problem pustog ostrva, detaljno poznavanje injenica predmeta kao i uravnoteena svest i
prihvatanje nekoliko optih mesta dovoljno je da bi se na racionalan i moralno prihvatljiv
nain odredilo ta treba da se ini. Truizam je kad se tvrdi da su ljudi na razliiti nain
razliiti, ali je isto tako truizam da su ljudi slini na slian nain. Postoji dovoljno
zajednikih potreba i interesa meu ljudima da prui osnovu neke zajednike politike i
nekih, obino, opravdanih moralnih sudova (ukljuujui i one koji se odnose na globalnu
pravdu) koji bi mogli da rukovode svetsku vladu, delujui u skladu sa optim interesima
svojih graana. Pri ovakvim procenama, neke razlike meu ljudima mogu biti prihvaene

55

kao podnoljive, a neke druge gde su interesi sukobljeni bi mogle da budu i reene u
skladu s principima globalne pravde, kao to smo videli u prethodnom primeru, jer bi se
krenulo od iroko prihvaenih moralnih ubeenja i dobrog poznavanja odreenih optih
injenica koje bi prihvatili razumni ljudi paljivih razmatranja koji bi bili prihvatljivi u
neemu to slii prvobitnom stanju.
Osnovna drutvena prava
Iako ne bih branio etiku teoriju zasnovanu na pravima, mislim da osnovna poenta
izreena u prethodnom odeljku moe biti pojaana ako uvedemo termine ljudskih prava i
ako se iskoriste neki predlozi koje su razvili Henri u [Hanry Shue] i Dejvid Luban
[David Luban].1 Kada govorim o ljudskim pravima, govorim o zahtevima celokupnog
oveanstva celokupnom oveanstvu. Meu ovim ljudskim pravima, neka jesu a neka
nisu osnovna drutvena ljudska prava. Pod osnovnim drutvenim pravom ja
podrazumevam pravo ije je zadovoljenje nuno za uivanje bilo kog drugog prava. 2
Onako kako u to postavlja, osnovna drutvena prava predstavljaju minimum razumnih
zahteva koje pojedinac moe da zahteva od ostatka oveanstva. 3 Neka od ovih prava u
naziva bezbednosnim pravima: kao to je pravo da se ne bude ubijen, muen, napadnut i
slino. Tu su takoe i prava na odranje ivota, kao to je pravo na ist vazduh, vodu,
adekvatnu hranu, odeu i krov nad glavom. Postoje, naravno, i druga ljudska prava kao
to su naa graanska prava, ali su ta osnovna drutvena prava strateki centralna jer
predstavljaju sredstva za zadovoljenje svih drugih prava. Svetska vlada posveena
globalnoj pravdi, bila bi posveena najobuhvatnijem zadovoljenju ovih prava za sve.
tavie, ova prava moraju da budu osigurana pre svih drugih prava.
U uslovima umerenog bogatstva i razvijene bezbednosti, ova prava, vie ili manje,
mogu biti uzeta zdravo za gotovo, ali na svet nije jo uvek ni priblino takav. Glavni cilj
dobre svetske vlade je da obezbedi ova osnovna drutvena prava za svakoga, dok e s
kontinuiranim razvojem produktivnih snaga to postati mnogo lake ostvarivo. Ako
1

Henry Shue, Basic Rights: Subsistence, Affluence and U.S. Foreign Policy, Princeton, Princeton
University Press, 1980, 1. poglavlje; David Luban, Just Wae and Human Rights, op. cit., str.
195-216. U optem kontestu, videti Marshall Cohen, Moral Skepticism and International
Relations; Charles R. Beitz, Justice and International Relations, op. cit.
2
D. Luban, ibid., str. 209.
3
H. Shue, Foundations for a Balanced U.S. Policy on Human Rights: The Significance of
Subsistence Rights, Working Paper HRF-1, College Park, Center for Philosophy and Public
Policy, 1977, str. 3.

56

razvijemo produktivne odnose koji e optimalno razviti te produktivne snage i ako

ostanemo posveeni globalnoj pravdi, postae lake za dobru svetsku vladu da obezbedi
ta osnovna drutvena prava za sve, i to na pravian nain (poevi od osnovne
pretpostavke da svaka osoba ima jednako pravo na njih). Kad osiguramo ta prava, postae
mogue u veoj meri osigurati ostala ljudska prava, kao i mnoge druge interese ljudskih
bia, nego to je to ranije bio sluaj. Ovi kasniji interesi e postajati sve ispunjeniji u meri
u kojoj produktivne sile budu nastavile da se razvijaju. 1 Ukoliko postoji konflikt interesa,
interes koji odgovara ovim osnovnim drutvenim pravima e, naravno, prevladati.
Osnovni drutveni interesi e jednostavno nadvladati nie interese, koji se ne mogu
smatrati ljudskim pravima, to obezbeuje osnov za moj rasuivanje u primeru sa Novim
Zelandom. Ali ova drutveno nuna ljudska prava e, isto tako, normalno istisnuti druga
prava jer e se njihovo postojanje kauzalno zasnivati na postojanju prethodnih prava. S
njima bismo imali osnovu u pravima globalne pravde, koja bi za svoje ostvarenje
zahtevala svetsku vladu.
Saetak
Ostavio sam po strani pitanja koja se tiu mehanizma po kome bi ujedinjena
globalna drava bila ostvariva, iako sam tvrdio da to nije tako nerealno u nekim
povoljnijim okolnostima. Takoe sam zastupao stav da se, zamiljajui prihvatljivu
globalnu dravu, mi ugledmo na ustavne demokratije s modelom kantonalne federacije.
Ona obezbeuje model kako bi trebalo da izgleda dobra globalna drava naime, ona bi
trebalo da bude pravedna i humana kantonalna federacija na globalnom nivou, sa irokom
kantonalnom autonomijom svih pojedinanih kantona. Naravno, nita ni priblino toj
federaciji nije mogue. Ali, takoe, nita nije ni konceptualno ili moralno neprikladno niti
nepovoljno, i pod odreenim uslovima moglo bi se postaviti na stvarni politiki dnevni
red.
Takoe sam tvrdio da svetska vlada nije neto to bismo, u ovom trenutku,
postavili na na dnevni red kao prioritet. Jer onda kada svetska vlada bude praktino
ostvariva, moda nee biti potrebna. U svetu demokratsko-socijalistikih drava-nacija,
one bi bile u prijateljskim, mirnim odnosima jedne s drugima i sigurno bi uzajamno
saraivale. U takvom svetu socijalistikih demokratija globalna drava moda ne bi bila
potrebna.
1

G. A. Cohen, Karl Marxs Theory of History: A Defense, Oxford, Clarendon Press, 1978.

57

Mi sigurno ne bismo mogli unapred da odgovorimo na ovaj ili onaj nain pre nego
to se desi sam drutveni eksperiment. Svetska vlada i svetska drava, kao i svaka druga
drava ili vlada, imaju samo instrumentalnu vanost. Takve institucije vrede samo
ukoliko, vie od nekih drugih alternativnih ljudskih ureenja, budu adekvatnije i
pravinije u odnosu na ljudske potrebe. Anarhisti su zasigurno u pravu kada misle da bi
bilo dobro ako bismo mogli i bez drave bez bilo kakve drave da se slaemo, a
moda emo, jednog dana, u nekom nejasnom smislu tog pojma to i moi da uradimo. 1
Nema niega lepog u tome da bilo koja grupa ljudi, bez obzira koliko ona bila moralna,
pravedna i dobro upuena, ima monopol na sredstva sile. Takva stvar je poeljna jedino
ukoliko moe da sprei jo vee nasilje. Nema razloga da volimo dravu po sebi, ali ona
je moda neto s im emo nastaviti da ivimo i to emo, u odreenim oblicima,
pozdravljati kao manje zlo.
Moj argument je bio da je svetska drava na nain na koji sam je okarakterisao
na najbolji ulog, neto od ega moemo najvie da oekujemo, jer odgovara naoj
potrebi za sigurnou (omoguavajui relativno stabilni mir). Takoe sam zastupao stav
da bi svetska vlada, s vrstom posveenou ljudskim pravima i napretku za dobro
oveanstva kao celine, bila pravedniji i humaniji drutveni poredak nego ijedna od
njenih alternativa. Osim toga, obezbeujui meunarodno pravo sa sankcijama,
obezbedila bi uslove, bolje nego ijedno alterantivno ureenje, za dalju uzajamnu saradnju
koja bi mogla da bude materijalno korisna.
Ako bi se ispostavilo da nijedna od ovih stvari nije verovatna, onda ne bi bilo
razloga da se poeli svetska vlada. Bez takvih prednosti, vrednost potpunije autonomije
za zasebne narode bi pretegla nad svetskom vladom. Ali tako, ili samo ja tako tvrdim,
stvari ne stoje.
Dalje sumnje o svetskoj vladi
Neko bi mogao da tvrdi da nam ne treba globalna drava koja obezbeuje
globalnu pravdu, i to posebno da najbolje zatititi osnovna drutvena ljudska prava.
Postoji neto to se zove meunarodno pravo, ono postoji bez svetske drave i bez
sankcija.2 Zaista, postoji zakon kojim se ne preti snanim sankcijama, ali, radi se, isto

O paljivoj raspravi o tom sloenom pitanju, videti Andrew Levine, The Withering Away of the
State, London, Verso, 1987.

58

tako, o tome da je verovatnije da postoji slabije pravilo u vladavini prava ukoliko nema
snanih sankcija protiv neistomiljenika.
U svetu nezavisnih drava-nacija ne bi postojalo sredstvo kojim bi se iznudio
pristanak, u takvom svetu ne bi postojalo pretee meunarodno pravo te, stoga, ne bi bilo
vladavine meunarodnog prava kojom bi se odluke sprovodile. Ako nita drugo, svetska
drava s meunarodnim pravom koje je sposobno da nametne svoje odluke, potrebna nam
je iz bezbednosnih razloga. Ostavimo po strani pravdu i humaniji poredak, radi se o miru,
sigurnosti od najave rata, ponajpre nuklearnih ratova, koji ini od svetske drave
instituciju sposobnu da to zaista obezbedi. Nemono meunarodno pravo sadanje
stanje stvari to ne moe da obezbedi. ak i velike ratnike nacije, kao to su SAD i
Rusija, smatraju da je pitanje elementarne razboritosti da se izbegne nuklearni rat (neto
to je razumno verovati da bi pokuali) mada je, imajui u vidu njihov ovinizam,
uzajamno neslaganje i nepoverenje, obilne nuklearne zalihe, verovatnost sluajnog
nuklearnog rata razarajuih proporcija zapravo veoma stvarna jer raste u meri u kojoj ove
drave nastavljaju sa izgradnjom svoje ratne maine. Svetska drava bi nam pruila
znaajnu zatitu u odnosu na ovu situaciju, i samo je to vredno cene ulaska.
Neko bi mogao da odgovori da nas svetska vlast ne bi adekvatnije zatitila od
razornog delovanja rata i nezamislivih posledica nuklearnog unitenja. Sa elementima
koji se tako sukobljavaju, u suprotstavljanju koje smo do sad imali, pobune i revolucije bi
se neprestano deavaju. Pomislite, na primer, na entitete kao to su SSSR i SAD u statusu
predimenzioniranih i nevetih kantona.1 Oni se, da bi uinili svetsku dravu moguom,
odriu prava na suverenost, ali, nije nerazumno tvrditi, da se od njih nikad ne bi moglo
oekivati prihvatanje diktata meunarodnog prava jer se ono suprotstavlja neemu to oni
smatraju u njihovoj sferi interesa.
Iako sam ostavio po strani uzrona pitanja koja se tiu toga kako bismo uveli ove
bive drave u kantonalni status, ukoliko bismo to i mogli da uradimo, dolo bi do
uspostavljanja dodatnih moralnih i legalnih konica gole agresije i potisnuli bi se njihovi
interesi koji bi ih, kako ih oni vide (nekada se varajui), vodili na taj nain ka globalnom
2

H. L. A. Hart, The Concept of Law, Oxford, Oxford University Press, 1961. Videti raspravu o
meunarodnom pravu.
1
Oni su, zasigurno preveliki da bi bili kantoni, i to posebno u Rusiji gde ivi raznolika populacija.
Pri radu na svetskoj federaciji kantona, strogo prihvatanje starog pojma drave-nacije, kao osnove
za kantonske jedinice, ne bi bilo prikladno reenje. Bilo bi vano tragati za karakteristinim
kulturnim jedinicama.

59

ratu. Naposletku bi postojali vojska, izvrni organ svetske drave, svetski parlament i
pravni sistem, pri emu nijedna od tih institucija ne bi bila proizvod pojedinanog
kantona ili grupe kantona ve bi predstavljala ire interese. Pored toga bi se imali u vidu
dubina kulturnih razlika, radikalno razliite ekonomske pozicije razliitih drava, njihovi
odnosi zavisnosti-dominacije i slino, koji bi svakako mogli da dovedu do netrpeljivosti i
borbi, do pokuaja secesije, pobuna, revolucija, coup d`etats, promenljivih, neprijateljski
nastrojenih saveza, zlonamernih i destruktivnih strategija i ostalog. Verovatno bi i dalje
bilo problema s nuklearnim pitanjima. Pretpostavimo da svetska vlada, optim
konsenzusom, unititi nuklearno naoruanje. Takva vlada teko da bi mogla da zabrani,
nuklearno znanje. Kantoni, kojima se ne bi dopadalo kako se stvari odvijaju u federaciji,
mogli bi, iako to ne bi bilo lako, tajno da razvijaju oruane sisteme, i to naroito onda
kada bi, vie njih odjednom, to radili jer bi to veoma liilo na ve poznatu nuklearnu
mrtvu taku koja bi moglo ponovo da se dogodi. Neki bi ak mogli da kau, da to lako
moe da se oekuje uzimajui u obzir ogromne ekonomske nejednakosti i radikalno
drugaije ideologije koje postoje irom sveta. Nijedna svetska drava, prirodno je misliti,
ak ni u labavoj federaciji ne bi mogla adekvatno da odgovori na takve posve razliite
interese ili da rei konflikte meu njima.
Ako bismo probali da formiramo svetsku dravu, ak i federaciju o kojoj sam
govorio, ona bi bila inherentno nestabilna i, ili bi se raspala, ili bi, pokuavajui da ujedini
suprotstavljene i neprijateljske elemente, vodila u represivnu diktaturu. Ne postoji
dovoljno zajednikih veza da se takva federacija uini moguom. Zavrili bismo pod
autoritativnim reimom.
Hteo bih da se ovde suoim, i na trenutak prihvatim, najgori mogui scenario i da
pretpostavim da bi svetska vlada bila nestabilna, i da bi vremenom postala represivno
autoritativna vlada sklona dominaciji, graanskim ratovima i prilikama u kojima bi se
neki kantoni borili za mo unutar sistema koji bi opet razvio sistem nuklearnog
naoruanja. Iako je ovaj uasni scenario verovatniji i mogao bi zaista da ugleda svetlost
dana, bilo bi nam bolje nego to je sad. ak i sa okrutnom svetskom vladom, pretnja od
nuklearnog pustoenja bila bi manja nego to je to trenutno.
Postoji, takoe, neto to je potrebno uzeti u obzir, a to oni koji ive u Severnoj
Americi nastoje da zaborave, ili ak, nikad adekvatno ne prihvataju i ne primaju k srcu.
Imam u vidu injenicu da sada postoji mnogo represivnih vlada. Nekad su one represivne
60

samo na unutranjem planu, a nekad samo na spoljanjem (Sjedinjene Drave), nekad se

to deava na oba plana. Uostalom, od kraja Drugog svetskog rata, i dalje neprestano
postoje ratovi, nekad su oni graanski a nekad se javljaju izmeu drava i, ako i nema rata
i dalje postoji masovno rasprostranjena eksploatacija, glad i siromatvo. ivimo u svetu
gde neki uivaju u preobilju dok drugi samo preivljavaju. Zaista, iako bi svetska vlada
bila represivna, nije sigurno da bi bila gora od stanja stvari koje imamo sada. Ukoliko bi
itali Hans Magnusa Encensbergera [Hans Magnus Enzensberger] i Noama omskog, a
ne samo Hajeka i Bauera, imali bismo iv oseaj toga.
U stvari, ma koliko loe bilo, ak i autoritarna i represivna svetska vlada, osim ako
bi (to je malo verovatno) na svetskoj skali bila poput nacista, bila bi manje zlo od
svetskog poretka koji imamo sada. (Setimo se da deset hiljada ljudi dnevno umire od
gladi, da imamo zastraujuu nuklearnu nesigurnost i da postoji znaajan broj
neprijateljskih, represivnih, i autoritarnih drava koje s vremena na vreme ratuju). Za nae
potrebe, moda je najvanije zapaziti da bi nuklearna pretnja, ak i s takvom loom
svetskom dravom, bila manja od one s kojom se sada suoavamo. Bilo bi mnogo tee
obnoviti sadanje ratne maine koje postoje u savremenim dravama-nacijama ukoliko bi
postojala svetska vlada, ak i ona koja bi bila ugnjetavalaka. ak i agresivno preveliki
kantoni, ne bi ni priblino bili opasni kao to su danas u svetskom sistemu dravanacija. Postojao bi otpor, a bilo bi potrebno i vreme kako bi se ponovo transformisali u
nacije-drave.
Na stranu sve to, u trenutku kada sma ideja svetske federacije bude u mislima
velikog broja ljudi i kada bude imala kratku, ak i prilino nestabilnu, institucionalizaciju
iji bi perverzni oblik bio autoritarni oblik svetske vlade, javio bi se napor koji bi povratio
svetsku dravu u njenu federativnu formu. Ljudi bi, kao to su i sada, bili motivisani da se
bore za ponovno postizanje demokratije. Kada se to desi, kao to se desilo u Grkoj,
Argentini, paniji, Portugalu, Brazilu i Urugvaju, i kao to se deavalo u ileu, postojae
pokuaj, koji e eventualno biti uspean, uspostavljanja demokratskog poretka. U
mnogim od ovih sluajeva, drutvo koje je nasledilo represivni reim, postalo je mnogo
demokratskije nego drutvo koje je mu je prethodilo.
Ukoliko poemo od ideje svetske federacije, podcrtane idejom temeljne
humanosti, i krenemo, pod tekim politikim okolnostima, ka svetskoj diktaturi kako
bismo ukrotili pobunjenike elemente, mogli bismo oekivati da e se posle par godina
61

diktature, odigrati borbe ponovnog postizanja federacija kao i da e, istovremeno, doi do

pomaka izmeu sukobljenih elemenata i da e u veoj meri biti prilagoeni jedni prema
drugima jer e istrajavati u zajednikoj borbi protiv opresivnog reima. Takoe je
razumno nadati se da bi ovi kantoni izabrali izbegavanje istih prilika koje su pratile uspon
nove dominantne moi, ve da bi umesto toga, u meusobnoj saradnji prepoznali
zajedniki interes.
Kao i sva politika deavanja u razliitim kulturama i klasama koje se bore za
mesto pod suncem, teko je za sve ovo se izboriti, ali ne i tee nego u naoj situaciji i u
odnosu na nau sadanju situaciju kada postoji vea ansa za svetski mir, vie nade za
globalnu pravdu, vie zatite ljudskih prava, i vie proirenih veza sestrinstava i bratstva,
kada svi, makar iz obaveza, budu pokriveni mreom pod istim statusom. Mnogo je lake
nekome ili bar nekome ko je obrazovan da ovo ceni i iskreno prihvati u Treem nego
u Prvom svetu.
Takoe mislim da ovaj, skoro najgori scenario nije ni priblino verovatan kao neki
mnogo benigniji scenariji. Ja sam ga samo provizorno prihvatio, radi argumenta.
Osvajanje sveta od strane neke sile, uzimajui u obzir datu nuklearnu situaciju, malo je
verovatno i jedina vrsta svetske vlade (ukoliko bi bi postojala) koja bi imala anse da je
prihvate razliite sile, bila bi ona koja bi imala neto nalik na demokratsku i federalistiku
strukturu svetske vlade kakvu sam opisao. Ali, takva struktura sigurno ne bi mogla da se
ostvari dok se ideja demokratije ne proiri mnogo vie na celokupno oveanstvo, nalik
na popularnu ideologiju, i dok razliiti nacionalizmi, makar kao ideje, znaajno ne oslabe.
S drava koje su nastale u imperijalistikim i rasistikim dominacijama, rastao je
nacionalizam, ali je, paradoksalno, rastao i internacionalizam. Jednom uvedena, ideja
demokratije je postala veoma primamljiva. Nju prati paralelno poveanje meuzavisnosti,
irenje komunikacija i znanja, stalni razvoj produktivnih snaga, kao i neumorna
modernizacija. Tu nema ravnomernog razvoja, postoje usponi i padovi, poput onih koji se
trenutno deavaju u nekim delovima sveta, ali ako pratimo sve to na due staze,
primeujemo da sve ove sile razvijaju u skladu s logikom prosvetiteljstva.
Sa ovim prosvetiteljskim idejama demokratije i zajednice oveanstva, s jakim
oseajem opreza u odnosu na uzajamno nuklearno unitenje (ili slina unitenja) i sa

62

stalnim razvojem produktivnih snaga, pred nama imamo stanje koje bi, uz malo sree,
moglo biti podstrek neophodnosti da svetska vlada postane ivotno opredeljenje.
Zakljuak
Branio sam utopijsku mogunost svetske vlade, u koherentnim stabilnim
okolnostima, posebne demokratske vrste, i takoe sam branio poeljnost postojanja takve
vlade, ukoliko ona moe postojati na relativno podnoljiv nain. U ovom trenutku ne
vidim da se bilo ta deava to nas navodi ka njoj, iako verujem da e dijalektiki razvoj
prosvetiteljstva i produktivnih sila, sa uporedim razvojem proizvodnih odnosa,
eventualno dovesti do takvog sveta, ukoliko u meuvremenu ne dignemo sebe u vazduh
(to predstavlja izvodljivu neutopijsku mogunost). Ja ne poriem da na tom putu postoje
ogromne tekoe, a i na neke sam sm ovde aludirao. Naravno, osnovno pitanje poiva u
problemu da li dokle god kapitalizam predstavlja sredinji element svetskog poretka
ima izgleda da svetska vlada bude onakva kakvom sam je okarakterisao. Ne verujem da,
iako je ova tvrdnja sigurno tendenciozna i potrebno je o njoj raspravljati, svetska vlada
ima anse dokle god kapitalizam jeste glavni element svetskog poretka. Mislim, meutim,
da nas iste sile koje nas guraju prema svetskoj vlasti, ak evidentnije i bre guraju prema
demokratskom socijalizmu koji, od politikog do ekonomskog podruja, predstavlja
proirenje ideje demokratije. Ukoliko smo dobro obaveteni i moralno razboriti,
poeleemo industrijsku demokratiju, radnici e kontrolisati svoja radna mesta kao i javna
vlasnitva sredstava proizvodnje i politiku demokratiju, ali mi ove stvari elimo naelno
jer se time poveava ljudsku autonomiju i ljudsko blagostanje.1 Zapravo, bez industrijske
demokratije neemo napredovati. Radi se, isto tako, o tome da u nedostatku politike
demokratije ni ekonomska demokratija ne moe da cveta. Mada, uprkos svemu, kljuno
razmatranje, koje ide u prilog naem argumentu ideje demokratije povezane sa idejom
moralne jednakosti, od trenutka kada joj se ljudi priblie bie sve primamljivije. Gledano
na due staze, izuzev ukoliko nae drutveno tkivo ne bude potpuno uniteno, ne postoji
nita to bi moglo da nas odvrati od demokratije, koja e nastaviti da se iri.
Prevod: Vanja Spiri

Andrew Lavine, Arguing for Socialism, London, Routledge and Kegan Paul, 1984.

63

OIVLJAVANJE IDEJE SVETSKE VLADE*

Kembel Krejg

Ideja svetske vlade ponovo se vraa u sredite akademskih razmatranja o

meunarodnim odnosima. Univerziteti u Severnoj Americi i Evropi, sada rutinski
raspisuju konkurse za predavae o globalnoj vlasti, izraz koji se retko mogao uti pre
deset godina. Poglavlja o kosmopolitizmu i vlasti pojavljuju se u velikom broju
savremenih udbenika o meunarodnim odnosima. Vodei strunjaci se nose s tom
temom, ukljuujui i Aleksandra Venta, oda najuticajnijeg savremenog teoretiara
meunarodnih odnosa, ki je nedavno sugerisao da je svetska vlada, naprosto,
neizbena.1 Dok pojedini teoretiari predviaju formalnu svetsku dravu, i drugi se
zalau za mnogo labaviji oblik globalne vlasti, moglo bi se rei da se sve vei broj radova
na ovu temu moe podvesti pod iru kategoriju svetske vlade kole miljenja koja
podrava stvaranje meunarodnog autoriteta (ili meunarodnih autoriteta) koji bi bio u
stanju da reava globalne probleme, koje nacionalne drave trenutno ne mogu da ree.
To, naravno, nije nova ideja. Zamiljajui svet bez ratova, ili vlast bez tiranije,
idealisti su se zalagali za neku vrstu sveta ili univerzalne drave jo od renesansnog doba.
Italijanski pesnik Dante je video svetsku vlast kao neku vrstu utopije. Holandski
teoretiar Hugo Grocijus, koji se esto smatra osnivaem meunarodnog prava, verovao
je da e doi do stvaranja svetske vlade koja bi sprovodila meunarodno pravo. Ideja je
*

Campbell Craig, The Resurgent Idea of World Government, Ethics & International Affairs,
Vol. 22 (2), Summer 2008.
1
Videti prevod teksta u zborniku, Aleksandar Vent, Zato je svetska drava neizbena?
[Alexander Wendt, Why a World State is Inevitable, European Journal of International
Relations, vol. 9, br. 4, 2003, str. 491-542]. Za vie informacija o novom uenju o svetskoj vlasti,
videti prevod teksta u zborniku: Katrin Lu, Svetska vlada, [Catherine Lu, World Government,
in Edward N. Zalta, ur., The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Winter 2006 Edition, dostupno
na plato.stanford.edu/entries/world-government/].

64

zainteresovala mnoge mislioce vizionare krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog

veka, ukljuujui H. D. Velsa [H. G.Wells] i Oldosa Hakslija [Aldous Huxley].
Nekadanji republikanski predsedniki kandidat, Vendel Vilki [Wendell Willkie], objavio
je 1942. godine poznatu knjigu na tu temu One World. A posle Drugog svetskog rata,
pretnja atomskim ratom pokrenula je mnoge istaknute amerike strunjake i aktiviste,
meu kojima Alberta Ajntajna, Roberta Hainsa [Robert Hutchins] predsednicu
univerziteta u ikagu i kolumnistkinju Doroti Tomson [Dorothy Thompson], da
zagovaraju ideju hitnog stvaranja svetske drave ne toliko zbog idealistikih snova, ve
zato to bi jedino takva drava, po njihovom miljenju, mogla da sprei Trei svetski rat u
kome bi se koristilo oruje koje je sravnilo sa zemljom Hiroimu i Nagasaki. Ta kampanja
je trajala do 1950. godine, kada je popularni asopis

Readers Digest poeo da, u

nastavcima, objavljuje knjigu Emeri Rivs [Emery Reves], zagovornika svetske vlasti, dok
je istovremeno podkomitet Senata za spoljne poslove razmatrao nekoliko zahteva koji bi
naveli Trumanovu administraciju da to pre prihvati politiku svetskog federalizma. 1
Zaista, do dananjeg dana, meunarodna nevladina organizacija Svetski federalistiki
pokret, osnovana 1947. godine i koju su priznale Ujedinjenje nacije, moe da se pohvali s
trideset do pedeset hiljada lanova irom sveta.
Meutim, pedesetih godina dvadesetog veka prestaju ozbiljni razgovori o svetskoj
vladi. Propali pokuaj Baruhovog plana za uspostavljanje meunarodne kontrole
atomskog naoruanja krajem 1946. godine, najavio je svoju propast prokrivi put (kako
su autori plana potajno nameravali) Sjedinjenim Dravama i Sovjetskom Savezu da
nastave odvojeno, ali jednakim tempom, sa svojim nuklearnim programima. Koja bi
zemlja imala poverenja u svetsku vlast kada postoje suverene nacije koje poseduju, ili bi
uskoro mogle da poseduju, atomske bombe?2
Sasvim je izvesno da ni Sjedinjene Drave, niti Sovjetski Savez, nisu bili spremni
da to uine, a kada su obe drave ule u meunarodno nadmetanje, poznatije kao hladni
rat, postalo je jasno da je istinska globalna vlada nemogua pa je utihnula i kampanja koja
je voena njoj u prilog. ak i nakon uvoenja termo-nuklearnog oruja i
interkontinentalnih raketa krajem pedesetih godina dvadesetog veka, odnosno
1

Videti Paul Boyer, By the Bombs Early Light: American Thought and Culture at the Dawn of
the Atomic Age, New York, Pantheon, 1985; Luis Cabrera, Introduction, in Cabrera ur., Global
Goverment/Global Governance, u pripremi.
2
Campbell Craig, Sergey Radchenko, The Atomic Bomb and the Origins of the Cold War, New
Haven, Yale University Press, 2008.

65

tehnolokog razvoja koji je pretio da uniti oveanstvo, na Zapadu se premalo ljudi

pokrenulo sa zahtevom o stvaranju nove vrste vlade koja bi nekako mogla da eliminie
ovu opasnost (dok, u Sovjetskom bloku, to nikada nije ni bila tema, ako nita drugo, do
dolaska Gorbaova na vlast). Bilo je nekoliko izuzetaka: jedno iznenaenje predstavlja
isti zakljuak do koga su nezavisno dola dvojica amerikih realista, Rejnold Nejbur
[Reinhold Neibuhr] i Hans Morganto [Hans Morgenthau], koji su ezdesetih godina
rezonovali da je nuklearna revolucija uinila svetsku dravu logiki nunom. Ali kako
bi se do svetske drave dolo, kad Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez nikada ne bi ni
pristali na nju? Nejbur i Morganto nisu imali odgovor na ovo pitanje. Meutim, imao ga
je britanski filozof Bertrand Rasel: poto se njegovo eljeno reenje opteg razoruavanja
nee ostvariti, ovaj antinuklearni aktivista je zakljuio da je nuklearna revolucija izazvala
hitnu potrebu za globalnom vladom, a jedni nain da se do nje doe bio bi da se povede
rat protiv SSSR-a. Bilo je perverzne logike u ovome, ali moemo biti zahvalni to njegovi
zahtevi nisu uslieni.
Kraj hladnog rata, zajedno s pojavom teko reivih globalnih problema, podstakao
je ponovno pojavljivanje radova o svetskoj vladi. U ovom eseju u predstaviti tri teme
koje se esto javljaju u tim radovima: u kojoj meri problem kolektivnog delanja lei u
pozadini mnogih sadanjih globalnih kriza; zatim, o raspravi izmeu onih koji podravaju
blai oblik vlasti i onih koji su naklonjeni vrsto ustanovljenoj svetskoj dravi; i
osnovno pitanje da li je svetska vlada mogua, i da li je uopte poeljna.
Sve vea opasnost od meunarodne anarhije
U novije vreme, jedan od najoiglednijih neuspeha principa nacionalne drave
jeste njena nesposobnost da uspeno reava probleme koji ugroavaju veliki, ako ne i
veinski deo svetske populacije. Kako svet postaje sve vie globalizovan ekonomski sve
integrisaniji i kulturno povezaniji pojedinane drave razvijaju averziju prema
reavanju meunarodnih problema koje nisu izazvale pojedinane drave i koji ne mogu
da se ree ak ni zajednikim snagama pojedinanih vlada. Teoretiari politike ovu
averziju nazivaju problemom kolektivnog delanja. Pod tim podrazumevaju dilemu koja
nastaje kada je nekolicini uesnika u interesu da otklone problem koji ih sve pogaa ali bi
svaki od njih eleo da se neko drugi prihvati neprijatnog posla i rei problem. Ako svi
imaju priblino jednaku korist od reavanja problema, ali snosi trokove samo onaj koji ih

66

reava, onda bi verovatno svi eleli da budu na tuoj grbai. Rezultat je da niko ne
reava problem i da su svi na gubitku.
Nekoliko takvih problema kolektivnog delanja preovlauje u dananjoj
meunarodnoj politici i teoretiari, naravno, raspravljaju o njihovoj vanosti i njihovoj
relevantnosti u vezi sa svetskom vladom. Ipak, izdvaja se nekoliko oiglednih problema,
meu kojima su najistaknutiji, predstojea opasnost od klimatskih promena, problem
reavanja terorizma i sloeni zadatak humanitarnih intervencija. Obino se (mada ne i
univerzalno) smatra da su ovo ozbiljni problemi za koje su neophodna hitna reenja i u
svakom od ovih sluajeva mone drave su u vie navrata pokazale da bi vie volele da te
probleme rei neko drugi.
Reenje problema kolektivnog delanja je odavno poznato: potrebno je
uspostavljanje neke vrste autoritativnog reima koji moe da nametne opta reenja za
opte probleme i da pravedno raspodeli trokove. Stoga mnogi teoretiari i aktivisti,
zabrinuti za gorue globalne probleme, podravaju neki od oblika svetske vlade.
Zagovornici svetske vlasti nisu toliko naivni da veruju da bi takav sistem bez napora
stavio taku na problem globalnog zagrevanja, terorizma ili strahota krenja ljudskih
prava, kao to ak ni najefikasnije nacionalne vlasti nisu eliminisale zagaenje ili
kriminal. Glavni argument u prilog pristupa problemima globalizacije putem svetske
vlasti, ne sastoji se u tome da bi ona lako reila ove probleme, ve da je ona jedini entitet
koji bi mogao da ih rei.
Tema koja je medijski manje privlana, ali je bitnija mnogim zagovornicima
svetske vlasti, jeste stalna mogunost Treeg svetskog rata u kome bi upotreba
megatonskog termo-nuklearnog naoruanja mogla da uniti veinu ljudske rase. Tokom
hladnog rata, nuklearni konflikt je spreavan pretnjom uzajamnim unitenjem (Mutal
Assured Destruction MAD) odnosno Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su bile
svesne opasnosti od meusobnog samounitenja. Zasigurno bi ovaj strani vid
meusobnog zastraivanja mogao i u budunosti biti u upotrebi u meunarodnim
odnosima, ali ne bi bilo mudro posmatrati hladni rat kao obeavajui model budue
meunarodne politike. Uopte nije sigurno da je meunarodnoj politici predodreeno da
se vrati stabilnom bipolarnom poretku koji je preovlaivao tokom druge polovine hladnog
rata, ali ak i ako bi do toga dolo, nema garancije da bi nuklearno zastraivanje bilo isto
tako efikasno kao i tokom druge polovine dvadesetog veka. Dobro je prisetiti se da su dve
67

strane bile na ivici nuklearnih napada tokom kubanske krize, do koje je dolo zbog
relativno sitne stvari koja nije ugroavala elementarnu sigurnost nijedne od ovih drava.
Kako je Martin Amis pisao, problem s nuklearnim zastraivanjem je u tome to ne moe
da potraje neophodni vremenski period, koji bi trajao, priblino, od sadanjice do
hlaenja Sunca.1 Dokle god postoji meu-dravna politika, ne moemo iskljuiti
mogunost da e u nekom buduem konfliktu sistem upozoravanja podbaciti, da e se
neki lider uspaniiti, da e vlade odbiti da se povuku, da e trea strana isprovocirati
reakciju zaista postoji veliki broj scenarija po kojima bi zastraivanje moglo da podbaci
i da doe do termonuklearnog rata.
Mogue je da e Sjedinjene Drave, ako ne i druge nacije, moi da se bore protiv
termonuklearnih dilema uz pomo tehnologije. Konstruisanjem sistema protivraketnog
tita (anti balistic missle ABM), Amerika bi moda mogla da se odbrani od nuklearnog
napada. Zloslutni scenario bi bio da Sjedinjene Drave razviju takvo napredno napadako
nuklearno oruje koje bi im omoguilo da prve napadnu nuklearnog protivnika i da ga
potpuno razoruaju.2 Ali to je hvatanje za slamku. Kako stvari trenutno stoje ABM sistemi
su jo uvek vrlo ranjivi i padaju na jeftine tehnike zavaravanja, na blokiranje signala, kao
i na jednostavan odgovor pravljenja veeg broja raketa. Mogunost prvog napada je pod
jo veim znakom pitanja: agresivne ili uplaene Sjedinjene Drave mogle bi da pokrenu
nuklearni rat protiv velikog protivnika, ali nijedan ameriki voa ne bi mogao da bude
siguran da je celokupno neprijateljsko naoruanje uniteno, rizik od zapoinjanja takvog
rata (osim u sluaju sigurnog i neizbenog neprijateljskog termo-nuklearnog napada) bio
bi verovatno od vee koristi. Tehnologija verovatno nee reiti nuklearnu dilemu.
Teoretiari koji govore o svetskoj vlasti, smatraju termonuklearnu dilemu prilino
vanom jer ona predstavlja klasian primer opasnosti koja uzrokuje nastavak postojanja
meudravnog sistema. Dokle god suverene nacije nastavljaju da poseduju nuklearne
arsenale, nuklearni rat e biti mogu, i jedini vidljivi nain da se stavi konana taka na
ovu mogunost bie da se razvije neka vrsta svetske vlasti, entiteta koji bi imao dovoljnu
mo da sprei drave ne pominjimo pod-nacionalne grupe da se opreme nuklearnim
arsenalom i njime izazovu rat.
1

Martin Amis, Einsteins Monsters, London; Jonathan Cape, 1987, str. 16-17.
Keir Lieber, Daryl Press, The End of MAD?: The Nuclear Dimension of U.S. Primacy,
International Security 30, 4, 2006, str. 7-44. Liber i Pres ne zastupaju ideju da Amerika prva
napadne potencijalnog neprijatelja; oni samo tvrde da su Sjedinjene Drave osposobljene za to.
2

68

Globalna vlast versus svetska drava

Teoretiari se, meutim, ne slau oko toga da li je neformalni, labavi oblik vlasti
dovoljan, ili je neophodna formalnija svetska drava. Pristalice globalne vlasti smatraju
da se jedinstvena opasnost stvorena globalizacijom moe prevazii postepenim jaanjem
postojeih meunarodnih institucija i organizacija, to e uiniti nepotrebnim nametanje
potpuno razvijene svetske drave. Antoni Mek Gru [Anthony McGrew], jedan od vodeih
strunjaka globalizacije meu britanskim intelektualcima koji podravaju globalnu vlast,
smatra da se globalni problemi mogu uspeno reavati liberalnim meunarodnim
agencijama, kao to su Svetska trgovinska organizacija; nevladine organizacije poput
Grinpisa [Greenpeace] i Doktora bez granica [Doctors Without Borders], bezbednosnih
tela, kao to je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mek Gru obrazlae da je kljuno
dati vea i formalnija ovlaenja ovakvim institucijama i organizacijama, kako bi se
omoguila njihova vea efikasnost i uticaj na meunarodnoj sceni u odnosu na uticaj
postojeih nacionalnih drava. Drugi britanski teoretiar, Dejvid Held [David Held], istie
znaaj meunarodnih institucija koje bi bile podlone demokratskoj kontroli. Held smatra
da svetska populacija mora da ima direktan glas u sastavljanju i politici meunarodnih
tela koja postaju sve monija.1 Zajedno sa ostalima koji insistiraju na veoj demokratskoj
kontroli globalnih institucija, Helda zabrinjava trenutni nedostatak demokratinosti koji
teti postojeim meunarodnim telima, kao to su Meunarodni monetarni fond i Savet
bezbednosti Ujedinjenih nacija, jer bi on mogao postati mnogo vei ukoliko ova tela
steknu jo veu mo koja bi njima vladala.
Evropska unija se esto nudi kao model onoga to bi se moglo desiti na
meunarodnom nivou. Postepeno, nekada neprijateljske Evropske drave, poele su da
sarauju na razvijanju oblika trans-nacionalne vlasti ne insistirajui na naglom i, moda,
nasilnom zadatku kreiranja jedne evropske drave. Nacije koje bi mogle da odbiju
formiranje dominantne drave, ipak su spremno prihvatile osnivanje institucija i
birokratije koja polako stvara trans-nacionalne politike veze i smanjuje suverenost samih
1

Za pregled stavova Mek Grua i Helda videti, Anthony McGrew, David Held, ur., Governing
Globalization, London, Polity, 2002, poglavlja 13. i 15.; takoe, Andrew Hurrell, On Global
Order, New York, Oxford University Press, 2007. Meu amerike teoretiare, zagovornike
globalne vlasti, spadaju i Richard Falk, On Humane Governance, University Park, Pennsylvania
State University Press, 1995; Anne-Marie Slaughter, A New World Order, Princeton, Princeton
University Press,2005. Za inovativni tretman problema globalne demokratije videti, Luis Cabrera,
Political Theory of Global Justice: A Cosmopolitan Case for the World State, London, Routledge,
2004.

69

drava. Uistinu, sam proces uspostavljanja Evropske unije nije tekao glatko, i on je za
one koji su eleli da vide jau politiku zajednicu ostao nedovren iako se, ipak,
dogodio, na miran nain. Slian proces na meunarodnom nivou, tvrde pobornici
globalne integracije, odredio bi praktian put za uspostavljanje svetske vlasti.
Nije nuno da se teoretiari, koji veruju da je formalnija drava neophodna, ne
slau s logikom globalne vlasti: teko je osporiti tvrdnju da bi postepeno stvaranje nadnacionalnih institucija bilo izvodljivije i mirnije u odnosu na nametanje prave svetske
drave. Meutim, kljuni problem argumenta vlasti jeste nedozvoljeno nasilje od
strane bezobzirnih velikih sila kako pie Aleksandar Vent. Drugim reima, dokle god
suverene drave nastave da postoje pod ovim sistemom vlasti, ne postoji nita to bi ih
spreilo da upotrebe silu i narue meunarodni mir zarad sopstvenih ciljeva. Evropska
unija je stvorila oblike trans-nacionalne vlasti, ali donoenje odluka u oblastima
bezbednosne i odbrambene politike jo uvek je u domenu drava lanica. Stoga je EU
skoro nemona da zaustavi nasilje koje bi nainila neka od njenih sopstvenih lanica (kao
to je uee Velike Britanije u Irakom ratu), da ne pominjemo ratove koje su vodile
druge nacije, ak i u njenom dvoritu (kao to je rat u Bosni i Hercegovini). Dokle god se
ovaj problem ne rei, zagovornici svetske drave tvrde da e svaki globalni poredak biti
isuvie slab da bi potrajao. Pre ili kasnije suverene drave e povesti rat, a nesposobnost
reima globalne vlasti da to sprei, oduzee joj autoritet i legitimitet. Meunarodna
politika bi se tada vratila na stari dravni sistem.
U tekstu Zato je svetska drava neizbena, Vent zastupa stanovite da e se
formalna svetska drava pod kojom podrazumeva istinski nov suvereni politiki entitet,
sa ustavnim autoritetom nad svim nacijama prirodno razviti, jer e narodi i nacije
shvatati da ne mogu da zadre istinsku nezavisnost, ili kako Vent to naziva, priznanje
(drave), ukoliko ne postoji jedna takva svetska vlast. Drugim reima pojava globalnih
tehnologija i naoruanja nerazvijenim drutvima ostavlja izbor izmeu potinjavanja
monim dravama i globalnim silama ili uea u autentinoj svetskoj vlasti. Svetska
drava ne bi bila pretnja razliitim nacionalnim kulturama, kako pluralisti tvrde, ve
jedini entitet koji bi mogao da ih ouva. Vent ovo vidi kao teleoloki fenomen pod kojim
podrazumeva da logika globalizacije i borba svih drutava i kultura za priznanjem
neizbeno vode svetskoj vlasti, bilo da je ona eljena ili ne. Takva drava, tvrdi Vent, ne
bi morala da bude posebno centralizovana ili da ima posebnu hijerarhiju; dokle god bude

70

mogla da spreava suverene drave da zapoinju ratove, ona e moi da omoguava

lokalnim kulturama, tradicijama i politikama nastavak postojanja.1 Ali labaviji sistem
vlasti ne bi bio dovoljan, zato to drutva koja trae priznanje, ne bi mogla da se pouzdaju
da e ih ona zatititi od monih drava koje prieljkuju dominaciju.
Nova knjiga Danijela Dednija [Daniel Deudney] Sila koja vezuje, prua
najpotpuniju i najkreativniju savremenu viziju formalne svetske vlasti do sada.2 Dedni
smatra da je pokretaka snaga, koja stoji iza svetske vlasti, u injenici da je meunarodni
rat postao previe opasan. Ujedinjene, zajednikim interesom izbegavanja nuklearne
katastrofe, drave postaju sposobne da se udrue na slian nain na koji su to u prolosti
inila plemena i feudi kada je napredak vojne tehnologije uinio da konflikti meu njima
postanu samoubilaki. Za razliku od Venta, Dedni, meutim, to ne smatra neizbenim:
drave bi, isto tako, uvek mogle da toleriu meudravne anarhije, iako bi, pre ili kasnije,
one mogle da dovedu do nuklearnog rata. Dedni je, takoe, optimista i smatra da bi
ovakva svetska vlast, stvorena zarad izbegavanja jednog takvog rata, mogla biti mala,
decentralizovana i liberalna. U Sili koja vezuje, on razvija argument uspostavljanja
svetske republike, zasnovanog na istoj premisi ograniavanja i irenja moi koja je
motivisala osnivae amerike republike krajem osamnaestog veka.
Teoretiari svetske drave, kao Vent i Dedni, istiu opasnost koju pobornici
globalne vlasti esto zanemaruju: rizik da meunarodne institucije i agencije, ak i one
institucije i agencije za koje postoji opasnost da steknu mo kakvu nikada niko nije imao,
nee biti prepreka ambicioznim suverenim dravama da zarate iz tradicionalnih razloga
kakvi su mo i profit. Za Venta, ovakav bi oruani sukob samo ubrzao neizbeni proces
osnivanja sveta-drave, jer bi drutva i narodi uvideli da bi povratak na meudravnu
anarhiju samo otvario prostor takvim ratovima, dok bi ih svetska vlast okonala i time
garantovala kulturnu nezavisnost. Dedni je ovde manje optimistian. Oruani sukob u
dananje vreme moe znaiti i nuklearni rat, koji moe ak i okonati tenje za
smislenom ljudskom nezavisnou kao i svetskom vlau koja bi takvu nezavisnost
potovala.
Da li je svetska vlast mogua?
1

Ibid., posebno str. 507-10, 514-16. Za argument, da bi svetska vlada bila pretnja kulturnom
pluralizmu videti, Michael Walzer, Arguing About War, New Haven, Yale University Press, 2004.
2
Daniel H. Deudney, Bounding Power: Republican Security Theory from the Polis to the Global
Village, Princeton, Princeton University Press, 2006.

71

Poetni argument protiv svetske drave, pa i koherentnog sistema globalne vlasti,

jeste najoigledniji: nepraktina je. Kako bi nacije, s radikalno drukijim ideologijama i
kulturama, mogle da se sloe oko zajednikog politikog autoriteta? Ali, argument
nepraktinosti zanemaruje istorijsko iskustvo. Istorija formiranja drava, od vremena
gradova-drava pa do dananjeg doba, upravo je ujedinjavanje sukobljenih grupa s
razliitim ideologijama u vee entitete. Mada Evropska unija ipak jo uvek nije drava,
pre sedamdeset godina proglasili bi neuraunjivim bilo koga ko bi predviao politiku i
ekonomsku uniju izmeu Francuske, Nemake i ostalih evropskih drava. Da li bi se iz
istog razloga, i pre etrdeset godina, inilo praktinim predvianje mirnog zavretka
hladnog rata? Kako Dedni tvrdi, manje politike jedinice su se uvek stapale u vee kada
god bi tehnologija uinila sukobe meu njima nepodnoljivim. Bilo bi iznenaujue,
nastavlja on, kada se to ne bi desilo na planetarnom nivou.
Ozbiljniji prigovori svetskoj vlasti ne istiu njenu nepraktinost, ve njenu
izlinost, ak i nepoeljnost. U skladu s jednim takvim argumentom, svetom ne bi trebalo
da upravlja neki istinski meunarodni autoritet, ve Sjedinjene Amerike Drave, bio bi
to Pax Americana.1 Ova kola miljenja naglaava dve stvari: verovatnije je da bi ovakav
autoritet mogao da nastane bez nasilnih potresa, koji bi, mogue je, pratili stvaranje prave
svetske drave; i kao to neokonzervativni autori posebno istiu, svet kojim bi upravljale
Sjedinjene Drave bio bi bolji od prave transnacionalne svetske vlasti s obzirom na
superiornost amerikih politikih, ekonomskih i kulturnih institucija.
Argument protiv koncepta Pax Americana moe se svesti na jednu jedinu re:
Irak. Rat u Iraku je pokazao da vojne operacije, preduzete od strane individualne
nacionalne drave, kao i uvek, vode nacionalistikim i tribalistikim reakcijama protiv
agresora, i da se ne obaziru na velike rei o superiorniji i inferiornijim civilizacijama.
Propast u Iraku je ohrabrila ostale revizionistike drave i grupe da prkose amerikoj
volji, a pre svega je uinila da saveznici i prijatelji Sjedinjenih Drava preispitaju namere
i ovlaenja SAD-a. Istovremeno, katastrofa je ohladila ameriki narod od buduih
avantura protiv drugih drava, koje ne predstavljaju otvorenu pretnju. Zapoinjanjem i
voenjem rata u Iraku, Buova administracija nije mogla uspenije da minira projekat
Pax Americana, ak i da se zaista trudila da to uradi. Sjedinjene Drave su mogle, u
budunosti, da odaberu pridobijanje miljenja drugih drava za sebe, ukoliko bi bile
1

Na primer, Niall Ferguson, Colossus: The Rise and Fall of the American Empire, New York
Penguin, 2004.

72

uspele da ih ubede u globalnu pretnju koja mora da se savlada. Ali, kako Vent
nagovetava, ostvarenje toga bi zapravo znailo zapoinjanje procesa formiranja svetske
drave.
Drugaiji prigovor svetskoj vlasti prvi je prepoznao Imanuel Kant. Artikulisanjem
plana venog mira, Kant se na kratko uzdrao od zastupanja svetske drave, iz straha da
bi takva drava mogla postati tiranska. U svetu, sastavljenom od nekoliko nacionalnih
drava, tiraniju bi mogle otkloniti druge drave ili bi se mogla zbaciti iznutra. Bilo bi, u
najmanju ruku, mogue da potlaeni stanovnici te drave prebegnu u druge, manje
represivne drave. Ali takve mere ne bi uticale na suverenu svetsku vladu. Nju ne bi
mogao da porazi spoljanji politiki rival. Oni koji bi eleli da je zbace iznutra ne bi imali
gde da se sakriju i ne bi bilo nikoga spolja ko bi mogao da im pomogne. Kant je zakljuio
da ove opasnosti prevazilaze korist od venog mira postignutog svetskom vlau, te je, na
kraju, zastupao konfederaciju suverenih, trgovakih drava.
Odgovarajui na Kantovu ozbiljnu zabrinutost, moglo bi se ukazati na dva sporna
mesta. Prvo, on je pisao u osamnaestom veku, kada sablast rata nije pretila istrebljenjem
celog oveanstva i kada planeti nije pretila opasnost od globalnih kriza, kao to su
klimatske promene i meunarodni terorizam. Tadanja meunarodna politika, za razliku
od onoga to potencijalno predstavlja dananja, nije bila opasna alternativa Kantovoj
viziji venog mira. Drugo, kao to Dedni tvrdi, postoji jedan kljuni razlog zbog koga
verujemo da svetska vlast moe da izbegne iskuenja da postane tiranija i da zaista postoji
kao mali, federativni autoritet pre nego kao globalni Levijatan. 1 Nesumnjiva je injenica
da izuzimajui invaziju vanzemaljaca svetska vlast ne bi imala potrebe za politikom
spoljne bezbednosti. Drave se obino okreu tiraniji kada ponu da koriste spoljanje
pretnje kako bi opravdale unutranju represiju i autoritarnu politiku. Ove pretnje, bilo da
su stvarne ili izmiljene, vladari koriste kroz istoriju do dana dananjeg kako bi opravdali
ogromne poreze, regrutacije, preki sud i suzbijanje drugaijeg miljenja. Ali nijedna
svetska vlast ne bi imala mogunost da radi takve stvari.
Da li e pokret svetske vlasti postati mona politika sila ili e izbledeti kao to je
izbledeo u kasnim etrdesetim. Deo odgovora na ovo pitanje zavisi od meunarodne
politike u bliskoj budunosti. Ako Sjedinjene Drave izmene svoju spoljnu politiku i
otvorenije pristupe upravljanju unipolarnim sistemom, ili ako se nova sila (kao to je
1

D. Deudney, Bounding Power, op. cit. posebno 6. poglavlje i zakljuak.

73

Kina) brzo uzdigne i uspostavi balans sa amerikom te time podstakne novi hladni rat
pokret bi mogao izbledeti. Meutim, pokret e takoe izbledeti, ako postojee
meunarodne organizacije nekako uspeju da uspore klimatske promene, doprinesu borbi
protiv terorizma, spree humanitarne krize i ree preostale globalne probleme. S druge
strane, ako Sjedinjene Drave nastave s nametanjem Pax Americana, ili ako se meunacionalni problemi pogoraju, pokret bi mogao da postane vaan meunarodni cilj.
Ostavimo li ova razmatranja po strani, kako su Rejnold Nejbor, Hans Morgento i
drugi uoili tokom vrhunca hladnog rata, najozbiljniji argument u korist svetske vlasti
sablast globalnog nuklearnog rata postojae dokle god suverene nacionalne drave budu
razvijale nuklearno naoruanje. ta god da se desi u blioj budunosti, ova injenica nee
nestati. Velika razlika izmeu meunarodnog sistema, iz doba Nejbora i Morgentoa, i
naeg, savremenog sistema, poiva u injenici da su anse za ostvarenje nekog oblika
svetske vlasti radikalno poveane posle kraja hladnog rata, s nastankom unipolarnog
poretka. Meutim, ni ovo stanje stvari nee veito trajati.
Prevod: Vlasta Sikimi

74

SVETSKA VLADA*

Ketrin Lu

Svetska vlada je pojam koji oznaava ideju o oveanstvu ujedinjenom pod

jednim zajednikim politikim autoritetom. Sa opravdanjem moemo rei da ona jo uvek
nije ostvarena u istoriji oveanstva, iako predlozi u prilog ujedinjena politike vlasti
postoje jo od antikih dana u ambicijama kraljeva, papa i imperatora, i u snovima
pesnika i filozofa.
Pristalice svetske vlade nude razliite razloge za to zato je ona ideal politike
organizacije. Neki su negativno motivisani i svetsku vladu vide kao ono definitivno
reenje za stare i nove ljudske probleme kao to su rat i razvoj oruja masovnog unitenja,
globalno siromatvo i nejednakosti, i ekoloke degradacije. Neto pozitivniji podravaju
svetsku vladu kao odgovarajui odraz jedinstva kosmosa, voenu umom ili Bogom.
Zastupnici ove ideje se takoe i istorijski razlikuju u svojim miljenjima o tome kakav
oblik treba da poprimi ovakva svetska vlada. Dok su se srednjevekovni mislioci zalagali
za svetsku vladu, pod jednim monarhom ili imperatorom koji bi posedovao vrhovni
autoritet nad svim ostalim niim vladarima, moderni branioci ove ideje, naelno, ne
predlau temeljno razaranje sistema suverenih drava, ve uvoenje dodatne inovacije u
globalnoj institucionalnoj strukturi kako bi oveanstvo pribliili svetskom federalizmu
ili kosmopolitskoj demokratiji.

Catherine Lu, World Government, in Edward N. Zalta, ur., The Stanford Encyclopedia of
Philosophy, Winter 2006 Edition, dostupno na plato.stanford.edu/entries/world-government/

75

Kritiari svetske vlade pruaju tri glavne vrste prigovora oni se tiu
ostvarljivosti, poeljnosti i nunosti uspostavljanja zajednikog globalnog politikog
autoriteta.
Prvo, realistiki argument koji na scenu postavljaju teoretiari meunarodnog
realizma tvrdi da je svetska vlada neostvariva. Ideje o svetskoj vladi predstavljaju
samo vebe utopijskih razmiljanja i u potpunosti su nepraktine kao ciljevi ljudske
politike organizacije. Pod pretpostavkom da bi svetska vlada vodila poeljnim ishodima
poput venog mira, realisti su skeptini da bi svetska vlada ikada bila materijalizovana
kao institucionalna realnost, ako se uzmu u obzir problemi egoistine ili iskvarene ljudske
prirode, ili logika meunarodne anarhije kojom se odlikuje svet drava, gde svaka drava
ljubomorno uva svoju sopstvenu suverenost ili polaganje prava na vrhovni autoritet.
Svetska vlada je, stoga, neostvarljiva kao reenje za globalne probleme zbog
nezaobilaznih tekoa uspostavljanja autoritativnih hijerarhija na globalnom ili
meunarodnom nivou.1 U sprezi sa ovim je i konsekvencijalistiki argument koji
nagovetava da ak i kada bi svetska vlada bila poeljna, proces stvaranja svetske vlade
mogao bi da prouzrokuje vie zla nego dobra; nuna zla poinjena na putu ka ostvarivanju
svetske vlade mogla bi da nadjaaju sve koristi koje bi mogle da budu rezultat njenog
dostizanja.2
Drugo, ak i kada bi se svetska vlada pokazala kao ostvarljiv politiki projekat,
ona bi i dalje mogla da bude projekat koji je nepoeljan. Ceo niz razloga njene
nepoeljnosti istie potencijalnu mo i opresivnost globalnog politikog autoriteta. U
jednoj verziji ovog prigovora argumentu tiranije svetska vlada bi prela u globalnu
tiraniju, koja bi vie spreavala nego to bi unapreivala ideal ljudske autonomije. 3
Umesto da obezbedi nepristrasnu globalnu pravdu i mir, svetska vlada bi mogla da stvori
neizbenu tiraniju koja bi imala mo da primora oveanstvo da slui njenim sopstvenim
interesima, a pobuna protiv nje bi mogla da izazove neprestane i neukrotive graanske

S. Krasner, Sovereignty: Organized Hypocrisy, Princeton, Princeton University Press, 1991, str.
42.
2
J.-J. Rousseau, A Lasting Peace through the Federation of Europe i The State of War (1756), C.
E. Vaughan prev., London, Constable and Co., 1917.
3
Immanuel Kant, Idea for a universal history with a cosmopolitan purpose, in H. Reiss, ur.,
Kant: Political Writings, Cambridge, Cambridge University Press, 1991, str. 41-53; Perpetual
peace: a philosophical sketch, ibid., str. 93-130.

76

ratove.1 U drugoj verziji ovog prigovora argumentu homogenosti svetska vlada bi

mogla da bude toliko snana i proimajua da bi stvorila homogenizujui efekat,
unitavajui tako razliite kulture i zajednice koje imaju intrinsine vrednosti. Institucija
svetske vlade bi time unitila bogati drutveni pluralizam koji nadahnjuje ljudski ivot. 2
Dok prethodna dva argumenta izrastaju iz straha od potencijalne moi svetske vlade,
drugi niz razloga za nepoeljnost svetske vlade usredsreuje se na njene mogue slabosti
kao oblika politike organizacije. Prigovori ovog tipa tvrde da bi neumitna udaljenost
globalnog politikog autoriteta obesnaila zakone, te da bi ih time uinila nedejstvenim i
lienim smisla. Postavljena slabost svetske vlade stoga vodi prigovorima koji su osnovani
na njenoj potencijalnoj neefikasnosti i bezdunosti.3
Tree, savremeni liberalni teoretiari uglavnom obrazlau da svetska vlada, u
formi globalnog Levijatana s vrhovnim zakonodavnim, izvrnim, sudskim i
sprovodilakim moima, u mnogome nije neophodno sredstvo za reavanje problema
poput rata, globalnog siromatva i ekolokih katastrofa. Tako zamiljena svetska vlada
nije ni nuna ni dovoljna za ostvarenje ciljeva liberalnog programa. ak ni kosmopolitski
liberali ne smatraju da moralni kosmopolitizam nuno povlai politiki kosmopolitanizam
u formi svetske vlade. Liberalno odbacivanje svetske vlade se, meutim, ne svodi na
podravanje konvencionalnog sistema suverenih drava ili savremenog meunarodnog
poretka,

njegovim

ekstremnim

nepravdama,

osakaujuim

siromatvom

nejednakostima4. Umesto toga, veina liberalnih teoretiara razmatra potrebu za

autoritativnim meunarodnim i globalnim institucijama koje znaajno modifikuju moi i
povlastice koje su tradicionalno pripisivane suverenoj dravi.
U ovom tekstu e se prvo razmatrati pozitivne i negativne motivacije koje se
nalaze u osnovi projekata za svetsku vladu. U selektivnoj diskusiji o istoriji ove ideje,
fokus teksta e biti na Danteovoj srednjevekovnoj raspravi o neophodnosti svetskog
monarha ili imperatora, a potom e uglavnom biti razmatrani argumenti koje su izneli
Hobs, Ruso i Kant, a koji otkrivaju vie skepticizma u pogledu svetske vlade kao reenja
za problem rata i mira izmeu suverenih drava. Veina prigovora protiv ideje svetske
1

K. N. Waltz, Theory of International Politics, Toronto, McGraw-Hill Publishing Company,

1979.
2
Michael Walzer, Arguing About War, New Haven, Yale University Press, 2004.
3
Immanuel Kant, Idea for a universal history with a cosmopolitan purpose, op. cit., str. 41-53;
Perpetual peace: a philosophical sketch, op. cit., str. 93-130.
4
John Rawls, The Law of Peoples, Cambridge, Harvard University Press, 1999, str, 117.

77

vlade koji su napred skicirani izloeni su u njihovim spisima. Odeljak o istorijskoj

pozadini nastavie s preporodom ideja o svetskoj vladi u dvadesetom veku, koji je
pokrenut tehnolokim napretkom, ekonomskom globalizacijom i iskustvom od

dva

pustoea svetska rata. Rasprave o svetskoj vladi tokom Hladnog rata su bile proete,
ipak, ideolokom podelom sveta i odeljak se zavrava ispitivanjem socijalistikih pogleda
na svetsku vladu.
Drugo, tekst e se baviti ispitivanjem rasprava u savremenoj teoriji. Jedna grupa
rasprava smetena je u okvire teorije meunarodnih odnosa, izmeu neorealista,
meunarodnog drutva, liberalnih internacionalista i konstruktivistikih kola. Druga
grupa rasprava o svetskoj vladi nalazi se u okviru savremene liberalne teorije, ukljuujui
najistaknutijeg liberalnog politikog filozofa dvadesetog veka, Dona Rolsa i njegove
kosmopolitske liberalne kritiare. Obe grupe rasprava pokazuju da, praktino, niko od
njih ne podrava politiki projekat uspostavljanja svetske vlade po modelu
centralizovanog domaeg autoriteta koji koristi prisilu. Od ovoga se unekoliko izdvaja
konstruktivistiki teoretiar, Aleksandar Vent, koji zastupa miljenje da je svetska drava,
s globalnim monopolom na legitimnu upotrebu sile, neizbena ako se uzima u obzir
priroda borbe za priznanjem koja se nalazi u osnovi logike anarhije. 1 Ideja svetske vlasti
je, u savremenom uenju, postepeno ustupila mesto pojmu globalne vlasti, koji
naglaava sve veu dejstvenost globalnog graanskog drutva i nedravnih aktera, ali
promiljeno izbegava nasilnike i centralizovane komponente domaih modela vlade u
prilog slabijim, decentralizovanim nainima ostvarenja slinih funkcija vlade. Zakljuak
teksta ispituje da li globalna vlast, u uslovima u kojima se nalazi savremeni svet, zaista
moe da doprinese globalnoj bezbednosti, univerzalnim ljudskim pravima, socijalnoj
pravdi i zatiti ivotne okoline koji su ideal svetske vlade uinili neprestanim, premda,
neuhvatljivim ljudskim nadahnuem.
1. Istorijska pozadina
Jer uronih u budunost, toliko daleko dokle ljudski pogled see,
I sagledah Viziju sveta, i sva uda koja ostvarenju tee; [...]
Sve dok udar ratnog bubnja ne utihne, i gde borbena zastava se ne skine
U Skuptini oveka, Federaciji sveta.
Tamo e se zdrav razum veine plaiti carstva nemira,
1

Videti prevod teksta u zborniku: Aleksandar Vent, Zato je svetska drava neizbena?
[Alexander Wendt, Why a World State is Inevitable, European Journal of International
Relations, vol. 9, br. 4, 2003, str. 491-542].

78

A zakonoljubiva Zemlja e usniti, u krilu univerzalnog prava.1

Predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava, Hari Truman, koji je nadgledao

osnivanje Ujedinjenih nacija nakon Drugog svetskog rata, ove stihove Tenisonove poeme
uvao je u svom novaniku.2 Nakon tog brutalnog globalnog rata koji je odneo vie od
pedeset miliona ivota, isto kao i nakon Prvog svetskog rata u kojem je izgubljeno skoro
deset miliona dua, obini ljudi i dravnici jednako su nastojali da uspostave posleratni
meunarodni poredak koji bi mogao da sprei izbijanje jo jednog rata koji bi opustoio
svet. Zapravo, poto nas problem rata ili drutveno organizovanog nasilja na visokom
nivou, prati kroz celokupnu ljudsku istoriju, ideal univerzalne zajednice oveanstva, koja
ivi u venom miru, nije uopte bio nov.
Istorija ideja svetske vlade i graanstva Dereka Hitera [Derek Heater], poinje
zapaanjem njenog prisustva u antikoj kineskoj i indijskoj kao i u grko-rimskoj misli. 3
Prema Hiterovom miljenju, ideja ljudskog jedinstva proizvela je ideal o tome da bi takvo
jedinstvo trebalo da bude izraeno i u politikom obliku. Meutim, odreeni karakter tog
oblika, radikalno se menjao kako je vreme prolazilo. Iako su stoike ideje o jedinstvenosti
univerzuma bile politiki nerazvijene, one su inspirisale srednjevekovne hrianske nacrte
globalne politike vlasti; u isto vreme, istorijski model Rimske imperije (ili mitova o njoj)
bio je inspiracija za srednjevekovne pohode za stvaranje svetskog carstva.
Italijanski pesnik, filozof i dravnik Dante, moda je najbolje artikulisao
hrianski ideal ljudskog jedinstva i njegovog utelovljenja u svetu kojim bi vladao
univerzalni monarh. U Gozbi [Il Convivio], Dante obrazlae, da bi ratovi i svi njihovi
uzroci bili eliminisani ukoliko bi, celokupna Zemlja i sve to bi ljudi mogli da poseduju,
bili monarhija, odnosno jedna vlada pod jednim vladarom. Poto bi posedovao sve, vladar
ne bi imao elje da poseduje nita vie, i stoga bi sa zadovoljstvom drao kraljeve u
okvirima granica njihovih kraljevstava i odravao bi mir izmeu njih. 4 U Monarhiji,
bogatoj politikoj raspravi u prilog univerzalne monarhije, Dante se oslanja na Aristotela
1

For I dipt into the future, far as human eye could see, / Saw the Vision of the world, and all the
wonders that would be; / / Till the war-drum throbbd no longer, and the battle-flags were furl'd
In the Parliament of man, the Federation of the world. / There the common sense of most shall
hold a fretful realm in awe, / And the kindly earth shall slumber, lapt in universal law. Alfred,
Lord Tennyson, Locksley Hall (1835).
2
P. Kennedy, The Parliament of Man: The Past, Present, and Future of the United Nations, New
York, Harper Collins, 2006, str. xi.
3
D. B. Heater, World Citizenship and Government: Cosmopolitan Ideas in the History of Western
Political Thought, London, Macmillan, 1996, str. ix-x.

79

kako bi opravdao tvrdnju da ljudsko jedinstvo izrasta iz zajednikog cilja, svrhe ili
funkcije, gde se potpuno i trajno razvija i ostvaruje svojevrstan intelektualni potencijal
oveanstva.1 U prvopomenutoj knjizi, Dante obrazlae da je mir kljuni uslov za
ostvarenje ovog cilja, a mir ne moe da se odri ukoliko je oveanstvo podeljeno. Kao
to e i svako kraljevstvo, koje je podeljeno u sebi, biti uniteno, budui da oveanstvo
deli jedan isti cilj, mora, stoga, postojati jedna osoba koja e usmeravati i vladati
oveanstvom, i toj osobi dolikuje ime Monarha ili Imperatora. Oigledno je da
blagostanje sveta zahteva postojanje monarhije ili carstva.2 Najvanije jeste da, kada
neizbeno doe do konflikta izmeu dva vladara koja su meu sobom jednaka, mora
postojati trea strana ire jurisdikcije koja vlada nad oboma uz pomo prava; univerzalni
monarh neophodan je kao prvi i vrhovni sudija, iji sud razreava sve sporove bilo
neposredno bilo posredno.3 U odsustvu univerzalnog monarha, oveanstvo se pretvara
u vieglavu zver, koja stremi oprenim stvarima4; ipak e, oveanstvo ureeno pod
vlau univerzalnog monarha, najvie liiti Bogu, odraavajui princip jedinstvenosti ili
skladnosti, kojih je on, savreni primer. 5 Dante zavrava svoju raspravu veliajui
Rimsko carstvo kao deo Boijeg providencijalnog plana za oveanstvo.6 I dok je
Dante navodio razloge u prilog univerzalnog imperatora ija bi se prolazna, zemaljska
mo razlikovala od one religijske moi pape, i koja ne bi bila izvedena iz potonje, on je
smatrao da bi Boija volja morala da zahteva da papa i imperator formiraju meusobni
odnos saradnje i pomirenja, a ne takmiarstva i antagonizma.
Ideja ujedinjenja oveanstva pod jednim carstvom ili monarhom, ipak, nije ostala
nedvosmisleno privlana i u sedamnaestom veku kada je utvren sistem suverenih drava
nakon Vestfalskog mira (1648).
U Levijatanu je Hobs [1651.] pruio sutinsku formulaciju suverenosti kao
vrhovne zakonite prinudne vlasti nad pojedinom populacijom i teritorijom. Hobs je
smatrao da, iako zajednike slabosti i interesi vode tome da se pojedinci odreknu svojih
4

Dante Alighieri, Il Convivio [1304], in C. J. Nederman, K. L. Forhan ur., Readings in

Medieval Political Theory 1100-1400, Indianapolis, Hackett, 1993, str. 169.
1
Dante Alighieri, Monarchia [1309-13], Prue Shaw prev. ur., Cambridge, Cambridge University
Press, 1995, str. 13.
2
Ibid., str. 15.
3
Ibid., str. 21-2.
4
Ibid., str. 43-4.
5
Ibid., str. xvii, 19.
6
Ibid., str. xxxiii.

80

sloboda iz prirodnog stanja, u zamenu za zatitu time uspostavljajui suverene drave

nevolje koje prate pluralitet suverenih drava nisu toliko tegobne za pojedince, i zbog
toga ima manje racionalnih osnova za politiku organizaciju koja bi vodila ka globalnom
Levijatanu: zato to drave podravaju Radinost svojih Podanika; iz meunarodnog
prirodnog stanja ne sledi ona beda, koja prati Slobodu pojedinanog oveka. 1 Za razliku
od realistikih tumaenja Hobsa u teoriji meunarodnih odnosa, sm Hobs nije smatrao
meunarodno pravo, ili kooperaciju izmeu suverenih drava, nemoguim ili
nepraktinim. Anticipirajui razvoj meunarodnog prava, organizacija kolektivne
bezbednosti, Lige naroda i Ujedinjenih nacija, on je potvrdio mogunost i efikasnost liga
republika osnovanih na interesima drava u miru i pravdi: Lige politikih zajednica
nad kojima nije ustanovljena nikakva ljudska Mo kako bi ih drala u stanju straha nisu
samo zakonite (jer ih odobrava politika zajednica) ve, takoe, i probitane onda kada su
ostvarene.2 Kod Hobsa pronalazimo prvu artikulaciju argumenta prema kojem svetska
vlada ili drava nije neophodna, iako je on predvideo da je razvoj zakonitog
meudravnog poretka mogu i potencijalno poeljan.
U osamnaestom veku, arl Kastel, opat Sen Pjera (1658-1743), je u svom
Projektu za ostvarenje venog mira u Evropi [1731], proirio Hobsov argument da
racionalni interes za samoodranje nuno vodi stvaranju domaeg Levijatana na
meunarodni domen, tvrdei da um treba da vodi prineve Evrope u formiranju federacije
drava putem drutvenog ugovora. Suvereni koji bi sklopili ugovor formirali bi veni i
neopozivi savez, uspostavljajui trajnu Skuptinu ili Kongres koji bi presuivao u svim
konfliktima izmeu ugovornih strana. Federacija bi, takoe, prognala kao dravnog
neprijatelja3 svakog lana koji bi prekrio Sporazum ili se ogluio o odluke kongresa; u
takvoj situaciji bi se svi lanovi naoruali i preli u ofanzivu, udrueno i na zajedniki
troak, protiv svake Drave koju je Evropa proglasila odmetnikom kako bi sproveli
odluke federacije4. Drugim reima, veni mir bi mogao biti postignut ako bi se prinevi
Evrope sloili da se odreknu svojih suverenih prava da zapoinju ratove ili da odravaju
mir u prilog superiornom, federalnom telu koje garantuje zatitu njihovih osnovnih
interesa.
1

Thomas Hobbes, Leviathan [1651], Markham, Penguin, 1986, str. 188.

Ibid., str. 286.
3
J.-J. Rousseau, A Lasting Peace through the Federation of Europe i The State of War [1756], C.
E. Vaughan prev., London, Constable and Co., 1917, str. 63.
4
Ibid., str. 61-4.
2

81

U svojim komentarima ovog predloga, Ruso priznaje njegovu savrenu

racionalnost: Ostvarite ovaj Komonvelt Evrope na jedan dan, i moete biti sigurni da e
on trajati zauvek; iskustvo bi u potpunosti uverilo ljude da se njihova sopstvena dobrobit
nalazi u dobru za sve.1 Meutim, za Rusoa su postojea drutva toliko korenito iskvarila
ljudsku prirodnu nevinost da su ljudi uglavnom nesposobni da otkriju svoje prave i
istinske interese. Stoga, opatov predlog nije bio utopijski, ali je bio veoma teko ostvarljiv
jer su ljudi ludi, a biti zdravog razuma, u svetu ludaka samo po sebi je vrsta ludila. 2 U
isto vreme, Ruso je primetio da je mala verovatnoa da bi suvereni Evrope dobrovoljno
pristali na stvaranje takve federacije, postavljajui time konsekvencijalistiki prigovor na
predlog: Federacija ne bi mogla biti uspostavljena nijednim drugim putem osim
revolucijom. A ako je to tako, ko bi se od nas usudio da kae da li je Liga Evrope stvar
koju treba pre eleti, nego plaiti se iste? Ona bi moda nanela vie zla u jednom trenutku
nego to bi ga odagnala u vekovima nakon toga.3
Ruso je video rat kao proizvod defektno ureenih drutvenih institucija; drave su
one koje kao javni entiteti ratuju, a pojedinci uestvuju u ratovima samo kao lanovi ili
graani drava. Ruso, koji je bio daleko od gledita da je ostvarenje domaeg Levijatana
moralni napredak, primetio je da stanje sveta ispreplitanih suverenih drava vodi ljudska
bia u veu opasnost od onog u kojem institucije takvog tipa ne bi uopte postojale. Nije
li sluaj, pisao je on, da smo time to je svako od nas u graanskom stanju u odnosu na
nae sugraane ali u prirodnom stanju kada je u pitanju ostatak sveta preduzeli svaku
vrstu predostronosti protiv privatnih ratova samo da bi raspalili nacionalne ratove koji su
hiljadu puta straniji? I da smo, prikljuujui se odreenoj grupi ljudi, ve sebe zaista
proglasili neprijateljima itave rase?4 Po Rusoovom miljenju, reenje za ratove je u
uspostavljanju drutava kojima se dobro vlada, u skladu sa smernicama koje su
postavljene u Drutvenom ugovoru [1762]; samo e u takvim kontekstima ljudska bia
moi da ostvare svoj racionalni i moralni potencijal. Kako bi uspostavili veni mir, mi
onda ne bi trebalo da stremimo svetskoj vladi, ve moralnom savrenstvu drava. Svet
idealnih drutava ne bi imao razloga za rat, i nikakve potrebe, za svetskom vladom.

Ibid., str. 93.

Ibid., str. 91.
3
Ibid., str. 112.
4
Ibid., str. 56.
2

82

Kant je, u svojoj Ideji opte istorije, usmerene ka ostvarenju svetskog graanskog
poretka [1784], pokuao da opovrgne tvrdnju da je razvoj domaih drava moralni korak
unazad za oveanstvo, stavljajui je zajedno s njenim isprobavanjima u istoriju itave
vrste, kao neprestanog napredovanja ali sporog razvoja oveijih izvornih (racionalnih)
sposobnosti.1 Priroda se slui nedrutvenou ljudi kako bi motivisala moralni
napredak; stoga je rat sredstvo kojim priroda podstie drave da naprave korak koji je
um mogao da im predoi ak i bez toliko mnogo nemilih iskustava da napuste
bezakonito stanje divljatva i da uu u federaciju naroda u kojoj svaka drava, ak i ona
najmanja, moe da oekuje da njena bezbednosti i njena prava nee voditi poreklo iz
njene sopstvene moi ili sopstvenog pravnog suenja, ve iskljuivo iz ovog velikog
saveza (Foedus Amphictyonum), iz ujedinjenih moi i odluka kojima vlada zakon
ujedinjene volje.2 Ovo je neizbeni rezultat 3 ljudske istorije tvrdnja koju je Kant
ponovo izneo u Venom miru [1795] kada je raspravljao o tome da racionalnost diktira
stvaranje meunarodne drave (civitas gentium), koja bi neizbeno nastavila da raste sve
dok ne bi obuhvatila sve narode na zemlji.4
Ipak, Kant primeuje da u trenutnim uslovima pozitivna ideja svetske republike
ne moe da bude ostvarena, i zato ova rasprava o venom miru poinje s drutvenom
injenicom sveta drava koje su odvojene, ali ipak vre uticaj jedna na drugu. ta je
potrebno, pod uslovom da je svet takav, da bi se ostvario veni mir? Kant iznosi tri
argumenta. Prvo, svaka drava mora da poseduje republikanski ustav koji garantuje
slobodu i jednakost graana kroz vladavinu prava i predstavnike politike institucije.
Malo je verovatno da e republikanska drava koja ima dobro unutranje ureenje
zapoinjati ratove bez dobrog razloga; pod ustavima u kojima podanici nisu graani, i
koji stoga nije republikanski, najlaka je stvar na svetu zapoeti rat. 5 Drugo, takve
iznutra dobro ureene drave trebalo bi da stupe u federaciju naroda, koja se razlikuje
od meunarodne drave.6 Federacija mira (foedus pacificum) [...] ne stremi da
zadobije mo kakvu poseduju drave, ve samo onoliku kolika je potrebna za ouvanje i
zatitu slobode svake posebne drave, u skladu sa slobodama ostalih konfederativnih
1

Immanuel Kant, Idea for a universal history with a cosmopolitan purpose, op. cit., str. 41.
Ibid., str. 47.
3
Ibid., str. 48.
4
Immanuel Kant Perpetual peace: a philosophical sketch, op. cit., str. 105.
5
Ibid., str. 100.
6
Ibid., str. 102.
2

83

drava.1 U ovom kontekstu, federalnoj zajednici slobodnih i nezavisnih drava, smatra

Kant, jo uvek treba da se daje prednost u odnosu na amalgam odvojenih nacija pod
jednim monikom koji je nadvladao sve ostale i stvorio univerzalnu monarhiju. Njegovi
razlozi protiv univerzalne monarhije predstavljaju meavinu straha od svemonog i straha
od nemone svetske vlade: Jer zakoni postepeno gube svoju snagu kako se opseg vlade
uveava, a bezduni despotizam, nakon to zdrobi zametke dobrote, napokon e se survati
u anarhiju.2 U najubedljivijoj artikulaciji prigovora tiranije, Kant je tvrdio da e
univerzalni despotizam svoj kraj nai na groblju slobode.3 Trei uslov za veni mir u
svetu razdvojenih ali meudejstvenih drava jeste pokoravanje kosmopolitskom pravu,
koje Kant ograniava na univerzalni hospitalitet. Iako ljudska rasa deli zajedniko pravo
na celokupnu povrinu zemlje, Kant je smatrao da stranci nisu ovlaeni da se nasele na
tuoj teritoriji bez dogovora sa starosedeocima. Stoga, kosmopolitsko pravo opravdava
posete stranim zemljama, ali ne i njihovo osvajanje. Zato je Kant kritikovao trgovake
drave svoga vremena koje su to uinile u Americi, crnim zemljama, ostrvima zaina, na
Rtu i Istonoj Indiji.4
Kantovo stanovite o poeljnosti svetske vlade oigledno je sloeno. Njegovo
usvajanje ideala ljudskog jedinstva nalae da svetsku republiku slobodnih i jednakih
pojedinaca vidi kao idealnu svrhu u napretku ljudske istorije. U isto vreme, on osuuje
svaki korak koji vodi univerzalnoj monarhiji, jer monarhija, u suprotnosti s republikom,
ne garantuje, i ak je verovatnije da e podrivati, slobodu i jednakost pojedinaca. Iako je
svetska republika Kantov vrhovni politiki ideal, njegova se realistina utopija 5 sastoji
od federacije slobodnih (republikanskih) drava daleko od svetske drave. Moglo bi se
rei da bi takva federacija republikanskih drava bila najpriblinija idealnoj svetskoj
republici.
Kantovo delo pokazuje da su ak i u osamnaestom veku, rasprave o svetskoj vladi
bile ive i plodne, ukljuujui tu i argumente koje su izlagali radikalni politiki
kosmopoliti poput Anaharzisa Kloca [Anacharsis Cloots, Jean-Baptiste du Val-de-Grce
baron de Cloots, 17551794], koji je koristio teoriju drutvenog ugovora kako bi odbranio
1

Ibid., str. 104.

Ibid., str. 113.
3
Ibid., str. 114.
4
Ibid., str. 106.
5
John Rawls, The Law of Peoples, op. cit., str. 11-16.
2

84

ukidanje sistema suverenih drava u prilog univerzalne republike koja bi obuhvatala

itavo oveanstvo.1
Devetnaesti i dvadeseti vek svedoe o preporodu predloga za svetsku vladu koji su
bili voeni pozitivnim, poput tehnolokog razvoja u putovanjima i komunikaciji
omoguivi brzu ekonomsku globalizaciju, kao i negativnim dogaajima, poput razornog
uticaja ratova voenih uz pomo moderne tehnologije.
Nakon atomskog bombardovanja Hiroime i Nagasakija, nuklearni naunici su
lobirali u korist meunarodne kontrole atomske energije koja bi predstavljala glavnu
funkciju svetske federalistike vlade. Albert Ajntajn je 1946. godine napisao da je
tehnoloki razvoj, kroz uveane ekonomske meuzavisnosti i obostrane ranjivosti
stvorene orujem za masivno unitenje, smanjio planetu. Kako bi mir bio osiguran,
Ajntajn je tvrdio, mora se formirati svetska vlada koja bi mogla da razrei konflikte
izmeu nacija putem sudskih odluka. Ova vlada mora da bude osnovana na jasno
definisanom ustavu, odobrenom od strane vlada i nacija, koji bi joj pruio jedinstveni
pristup oruju za napad.2 Organizacije poput Ujedinjenih svetskih federalista (UWF),
osnovane 1947., pozivale su na preinaenje Ujedinjenih nacija u univerzalnu federaciju
drava s moima da kontroliu naoruanje. Svetski mir je nalagao da se drave odreknu
svojih tradicionalnih neogranienih suverenih prava na gomilanje oruja i zapoinjanje
ratova i da svoje sporove podnose ovlaenim meunarodnim institucijama za suenje i
sprovoenje kazni; svetski mir bi mogao da bude postignut samo kroz uspostavljanje
svetskog prava.3
Pozivi za osnivanje svetske vlade u posleratnoj eri, nakon Drugog svetskog rata,
nagovetavali su duboku sumnju u pogledu potencijala suverenih drava kao nosilaca
moralnog napretka u svetskoj politici. Uticajna Anatomija mira Emerija Rivsa [Emery
Reves] predstavlja osudu nacije-drave kao politike institucije: Moderna Bastilja je
drava-nacija, bez obzira da li su tamniari konzervativci, liberali ili socijalisti. 4 Ponovo
1

P. Kleingeld, E. Brown, Cosmopolitanism, in Edward N. Zalta, ur., The Stanford Encyclopedia

of Philosophy, Winter 2006 Edition, plato.stanford.edu/entries/cosmopolitanism/.
2
A. Einstein, Towards a World Government [1946], in Out Of My Later Years: the Scientist,
Philosopher and Man Portrayed Through His Own Words, New York, Wings Books, 1956, str.
138.
3
Clark, G. i L. Sohn, World Peace Through World Law, drugo izdanje Cambridge: Harvard
University Press, 1960.
4
Emery Reves, The Anatomy of Peace, New York: Harper and Brothers, 1945, str. 270.

85

oivljavajui Rusoove misli, Rivs je smatrao da nacije-drave ugroavaju ljudski mir,

pravdu i slobodu, skreui finansijske fondove od bitnih potreba, odravajui globalnu
klimu nepoverenja i straha i stvarajui ratnu mainu koja na kraju prelazi u stvarni rat.
Iskustvo svetskih ratova je uinilo da je drave teko bilo videti kao stvarne inioce
moralnog napretka u svetu. Dejvid Mitrani [David Mitrany] je, moda motivisan takvim
sumnjama, stavio u zagrade ideju svetske federacije ili svetske drave i usredsredio se na
ulogu koju bi mrea meunarodnih aktivnosti i delatnika, koja se sve vie iri mogla
igrati u potrazi za svetskom integracijom i mirom.1
Neki nisu odbacili nacije-drave per se, ve samo despotske nedemokratske
drave kao nepodobne partnere za stvaranje miroljubivog svetskog poretka. Komitet
atlantske unije, koji je, na primer, 1949. formirao Klarens Strejt [Clarence Streit]
zagovarao je stvaranje federalne unije demokratskih drava koja bi bila izvor slobodne
svetske vlade, jer bi nacije bile podstaknute primerom da upranjavaju principe koji bi ih
uinile podesnim za lanstvo, naime, principe predstavnike vlade i zatite slobode
pojedinaca uz pomo prava.2
Meutim, u kontekstu Hladnog rata (1945-89) podela sveta na dva ideoloki
suprotstavljena tabora voena Sjedinjenim Amerikim Dravama i Savezom Sovjetskih
Socijalistikih Republika proizvela je uzajamno nepoverenje koje je potpuno proelo
prihvatanje svakog predloga za svetsku vladu. Sovjetsko suprotstavljanje svakom
zapadnjakom predlogu, kao pokuaju da se svetu nametne ameriki monopolistiki
kapitalizam,3 uinilo je ostvarenje cilja svetskog federalistikog pokreta za
uspostavljanje univerzalne federacije, potpuno neizvodljivim. Sovjetsko rukovodstvo je
takoe osudilo predlog AUC-a da se uspostavi ukljuujuih unija demokratija kao deo
suparnitva u Hladnom ratu kao pokuaj da se osnai anti-komunistiki (anti-sovjetski)
blok.
U iskvarenom vidu, Sovjetski Savez je postao istorijska manifestacija
socijalistike ili komunistike misli. Socijalistike ideje mogu da se prate od Francuske
1

D. Mitrany, A Working Peace System [1966], in B. Nelson, A. Stubb ur., The European Union:
Readings on the Theory and Practice of European Integration, Boulder, Lynne Rienner, 2003, str.
101.
2
J. Baratta, The Politics of World Federation: United Nations, UN Reform, Atomic Control, 2
toma, Westport, Praeger, 2004, str. 470.
3
E. Goodman, The Soviet Union and World Government, The Journal of Politics 15, 2, 1953,
str. 234.

86

revolucije, ali su potpunije razvijene kao odgovor na negativne aspekte ubrzanog

industrijskog rasta u devetnaestom veku. U isto vreme kada su tehnoloka unapreenja
obeavala veliki materijalni progres, promene koje su donosila, u drutvenim i
ekonomskim odnosima, nisu bile pozitivne. Dok su mnogi radnici, ili proleteri u novim
industrijskim postrojenjima, radili u strano loim uslovima za bedne nadnice, novi
vlasnici fabrika, buruji ili kapitalisti, sticali su ogromnu mo i bogatstvo. Prema
Karlu Marksu, ljudska istorija ne predstavlja borbu izmeu nacija ili drava, ve izmeu
klasa koje se stvaraju ili propadaju uz pomo smenjujuih naina proizvodnje. Drava se
kao centralizovana, prinudna vlast pojavljuje pod drutvenim modusom proizvodnje na
odreenom stupnju razvoja, a nuna je samo u klasnom drutvu kao instrument prisile
vladajue klase. Kapitalistiki ekonomski sistem, meutim, u sebi sadri seme svog
sopstvenog unitenja: kapitalizam iziskuje stvaranje stalno rastue klase proletera, a
globalna revolucija proletarijata e zbrisati uslove za postojanje klasnog antagonizma i
klasa uopte.1 Drava e pasti zajedno s padom klasa: Drutvo, koje e organizovati
proizvodnju na osnovama slobodnog i jednakog udruivanja proizvoaa, smestie itavu
dravnu maineriju tamo gde e tada i pripadati: u Muzej antikviteta, odmah pored toka
koji se okree i bronzane sekire.2 U komunistikoj viziji, kapitalizam je neophodan, ali
prolazan i efemeran poredak stvari; revolucionarno zbacivanje kapitalizma snagama koje
je sam oslobodio nuno je za postizanje novog svetskog poretka, u kojem je slobodan
razvitak svakoga uslov za slobodan razvitak svih. 3 Svetski mir i sloboda za sve,
pogotovu sloboda za otueni rad4 proizveden u kapitalizmu, bie postignuti kroz
preobraaj kapitalistikog u komunistiki drutveni poredak: Proporcionalno nestanku
antagonizma izmeu klasa nestajae i nacija, neprijateljstvo jedne nacije prema drugoj e
se okonati.5
Ruski revolucionar, V. I. Lenjin, oslanja se na Marksa kako bi obrazloio da klasa
proletera treba da se doepa dravnog aparatusa prisile, potinjavajui one koji pruaju
otpor (ugnjetae i buroaziju). No ipak je Lenjin bio posveen svetskoj revoluciji i
1

K. Marx, The Communist Manifesto [1848], F. Bender ur., New York, W.W. Norton, 1988, str.
75.
2
F. Engels, The Origin of the Family, Private Property, and the State, 1884, in R. Tucker ur., The
Marx-Engels Reader, New York, W.W. Norton, 1978, str. 755.
3
K. Marx, The Communist Manifesto [1848], op. cit., str. 75.
4
K. Marx, Economic and Philosophic Manuscripts of 1844, in R. Tucker ur., The Marx-Engels
Reader, op. cit., str. 71-81.
5
Ibid. ,str. 73.

87

miljenju da je drava organ klasne vladavine te da bi ak i drava proletera poela

postepeno da se gasi neposredno nakon njene pobede, jer drava nije nuna i ne moe da
opstoji u drutvu u kojem nema klasnih antagonizama. 1 Kasnije Sovjetske voe i elite
koje su odbacivale zapadnjake predloge za svetsku federaciju donekle su bile
nekonzistentne u razmatranju nadilaenja nacije-drave i svetskog kapitalizma, i
uspostavljanja svetske socijalistike ekonomije kojom bi upravljala Boljevika svetska
drava.2 U komunistikoj ideologiji, na kraju krajeva, politika ravnotee moi izmeu
drava koje uivaju neogranieni suverenost nije bila uzrok ratova. Pravi uzrok rata bio je
kapitalizam. U praksi su unutranje i spoljanje represivne strategije Sovjetskog Saveza
bile one koje su ismejale socijalistike ideale besklasnog drutva, ili sveta miroljubivih
socijalistikih republika, a sam raspad Sovjetskog Saveza je nagovestio praktini svretak
jedne od alternativa kapitalistikom ekonomskom svetskom poretku.
Danas su predlozi za svetsku vladu s moima prisile i centralizovanom vlau
ustupili mesto predlozima za neprisilne, decentralizovane strukture globalne vlasti. Ova
evolucija od svetske vlade ka globalnoj vlasti otkriva nadu, ali i probleme, u izgradnji
svetskog poretka utemeljenog na liberalnim principima i vrednostima.
2. Rasprave u savremenoj politikoj teoriji
2.1 Teorija meunarodnih odnosa
Savremena teorija meunarodnih odnosa razvila se iz hitne potrebe da se objasne i
predvide uzroci rata i mira izmeu suverenih drava koje opstoje u stanju anarhije, ili u
stanju u kojem je odsutno nadvijanje nekog centralnog autoriteta.
Savremeni meunarodni realisti ili neorealisti tvrde da oni ne procenjuju
savremene dravne sisteme u normativnom smislu. Oni meunarodni poredak porede sa
hobsovskim prirodnim stanjem, gde nema mesta za pojmove pravde i nepravde, i u kojem
je svaka jedinica racionalno motivisana da upotrebi svako sredstvo koje je u njenoj moi
kako bi osigurala sopstveni opstanak, ak i po cenu osnovnih interesa drugih. Kenet Volc
[Kenneth Waltz], u svom zaetnikom delu o neorealizmu, Teoriji o meunarodnoj

V. I. Lenin, The Communist Manifesto and the State, in F. Bender ur., The Communist
Manifesto, op. cit., str. 135.
2
E. Goodman, The Soviet Union and World Government, The Journal of Politics 15, 2, 1953,
str. 231.

88

politici, meutim, jasno favorizuje sistem suverenih drava u odnosu na svetsku vladu. 1
Svetska vlada, prema Volcovom miljenju, ne bi obezbedila univerzalnu, bezinteresnu,
nepristrasnu pravdu, poredak ili sigurnost, ve bi poput domaih vlada bila voena svojim
sopstvenim pojedinanim ili iskljuivim organizacionim interesima, koje bi teila da
ostvari na raun interesa i slobode drava. Stoga, dok Volc lamentira nad injenicom da je
meunarodna anarhija neizbena odlika meudravnih odnosa, on takoe velia njene
vrline, od kojih je jedna, kako tvrdi, prostor koji ona prua nacionalnoj slobodi. ini se da
Volc ovim argumentom izrie jednu normativnu tvrdnju da atomistikom poretku
suverenih drava treba davati prednost s moralne take gledita u odnosu na bolje
integrisani poredak koji bi mogao dravama da nametne jarmove i da sputa njihovu
autonomiju.2 Ovakvi zakljuci su ironini, budui da je neorealistiko objanjenje uzroka
meudravnog rata predstavlja sm uslov meunarodne anarhije, shvaene kao odsustva
svetske vlade s vrhovnom vlau. Savremeno realistiko stanovite je da je ova odlika
sistema drava neizmenljiva drutvena injenica; ratovi izmeu drava su stoga tragedije
neizbene vrste.3
Teoretiari meunarodnog drutva, ili engleska kola, tvrde da i tako ne
postoji centralna primarna vlast nad suverenim dravama, i da njihovi odnosi nisu
potpuno bezakoniti ili lieni nadlenih i prinudnih normi i naela ponaanja. Anarhija
meu dravama ne iskljuuje pojam drutva drava kojima upravljaju norma. 4 Budui da
teoretiari meunarodnog drutva ne vide odsustvo centralne globalne vlasti kao da
nuno vodi svetu u kojem jedna drava jede drugu, oni smatraju ideju svetske vlade
beskorisnom i potencijalno opasnom jer moe da poslui kao maska u borbi za
imperijalnom dominacijom meu dravama. Martin Vajt [Martin Wight] je primetio da su
moralni ideali kosmopolitanizma u praksi tipino pretvoreni u politiku tiraniju i
imperijalizam.5 Kao alternativu za svetsku vladu, a ponavljajui misli Rusoa i Kanta, Kris
Braun [Chris Brown] zagovara ideal pluraliteta moralno autonomnih, pravednih
1

K. N. Waltz, Theory of International Politics, Toronto, McGraw-Hill Publishing Company,

1979, str. 111-2.
2
Catherine Lu, Just and Unjust Interventions in World Politics: Public and Private, Houndmills,
Palgrave Macmillan, 2006.
3
J. Mearsheimer, The Tragedy of Great Power Politics, New York, W.W. Norton, 2001.
4
H. Bull, The Anarchical Society: A Study of Order in World Politics, New York, Columbia
University Press, 1997.
5
M. Wight, The Three Traditions of International Theory, International Theory: The Three
Traditions, Leicester, Leicester University Press, 1991.

89

zajednica koje su meusobno povezane u sistemu mira i zakona. 1 Uspostavljanje

meunarodnog drutva, onakvog kakvo je u ideji zamiljeno, uinilo bi vrhovnu svetsku
vladu izlinom.
Pogledi na svetski poredak liberalnih internacionalista nisu motivisani iskljuivo
tradicionalnom zabrinutou za probleme rata i mira. Ova kola miljenja o
meunarodnim odnosima, vie je nego prethodne dve eksplicitno kritina prema
tradicionalnim shvatanjima dravne suverenosti. Riard Falk [Richard Falk] je oslikao
savremeni svetski poredak kao primer nehumane vlasti, identifikujui sledea zla: teko
globalno siromatvo koje pogaa vie od milijardu ljudskih bia, uskraivanje ljudskih
prava drutveno i kulturno ranjivim grupama, neprestana upotreba rata i pretnja ratom kao
oruem politike,

ekoloka degradacija

i manjak

transnacionalne

demokratske

odgovornosti.2 Plan liberalnih internacionalista napreduje onda kada ima napretka u

otklanjanju ili ispravljanju ovih nesrea. Falk je, meutim, izriit da je humanu vlast
mogue postii bez svetske vlade, i da je ovo ujedno i verovatniji i poeljniji pravac
delovanja.3 Pod svetskom vladom, Falk podrazumeva oblik globalne politike
organizacije koja ima, ako nita drugo, ove odlike: obavezujue mirno razreenje svih
sporova uz pomo odluke tree strane u skladu sa zakonom; opte i potpuno razoruanje
na dravnim i regionalnim nivoima; globalnu zakonodavnu mo koju podrava
sposobnost za sprovoenje zakona i neki oblik centralizovanog rukovodstva.4 Umesto
svetske vlade, Falk zahteva stvaranje transnacionalnih demokratskih inicijativa
globalnog civilnog drutva kao i reforme Ujedinjenih nacija, od kojih bi obe ujedno
komplementirale i predstavljale izazov za etatistike i trine snage koje trenutno
proizvode naa savremena globalna zla.5
Dok se ini da teoretiari meunarodnih odnosa svih ubeenja odbacuju
mogunost ili poeljnost svetske vlade, konstruktivistiki teoretiar Aleksandar Vent
smatra da logika anarhije u sebi ve sadri seme preobraaja u pravcu globalnog
1

C. Brown, International Political Theory and the Idea of World Community in K. Booth, S.
Smith ur., International Relations Theory Today, Pennsylvania, The Pennsylvania State
University Press, 1995, str. 106.
2
R. Falk, On Humane Governance: Toward a New Global Politics, University Park, Pennsylvania
State University Press, 1995, str. 1-2.
3
Ibid., str. 8.
4
Ibid., str. 7.
5
Ibid., str. 207.

90

monopola legitimne upotrebe organizovanog nasilja svetske drave. 1 Koristei se

aristotelovskim i hegelovskim uvidima, Vent nudi teleoloko objanjenje razvoja svetskog
poretka od anarhinih sistema drava do svetske drave, obrazlaui da e borba za
priznanjem izmeu drava imati isti ishod kao ona izmeu pojedinaca, formiranje
kolektivnog identiteta i naposletku jedne drave.2 Tehnoloke promene, posebno one
koje uveavaju cenu rata kao i opseg u kojem je mogue organizovati dravu, utiu
na borbu za priznanjem meu dravama umanjujui njihovu samo-dovoljnost i inei
svetsku dravu neizbenom.3 Vent se ovde oslanja na delo Danijela Dednija,4 koji je
smatrao da evolucija destruktivnih tehnologija ini drave jednako ranjivim kao to su to
bili pojedinci u hobsovskom prirodnom stanju: I zato nuklearna jedno-svetskost kao
to su opasnosti prirodnog stanja za pojedince uinile funkcionalnim da se povinuju
optoj vlasti sve vie ine funkcionalnim promene u snagama destrukcije dravama da
postupe na isti nain.5 Formiranje svetske drave, prema Ventovom miljenju, bilo bi
okarakterisano pojavom univerzalne zajednice za bezbednost, u kojoj bi lanovi teili
razreavanju konflikata mirnim putem radije nego kroz upotrebu sile; sistemom
univerzalne kolektivne sigurnosti koji bi pruao zatitu svakom lanu ponaosob u
sluaju da se pojave zloini; i univerzalnim nad-nacionalnim autoritetom koji bi
mogao da donese obavezujue merodavne odluke koje bi se ticale kolektivne upotrebe
sile.6 Ono to pokree ovaj preobraaj jeste borba za priznanjem, i politiki razvoj
sistema nee biti okonan sve dok subjektivitet svakog pojedinca i svake grupe ne bude
priznat i zatien od strane globalne veberovske drave.7
Vent uzima u obzir injenicu da e se mone drave, koje uivaju sve prednosti
asimetrinog uvaavanja, najvie opirati stvaranju svetske drave. Uprkos tome, on
smatra da e s difuzijom potencijala za veliko nasilje na manje snage (poput Al-Kaide i
Severne Koreje), sposobnost Velikih sila da se izoluju od globalnih zahteva za
1

Videti prevod teksta u zborniku: Aleksandar Vent, Zato je svetska drava neizbena?
[Alexander Wendt, Why a World State is Inevitable, European Journal of International
Relations, vol. 9, br. 4, 2003, str. 491.]
2
Ibid., str. 493.
3
Ibid., str. 493-494.
4
D. Deudney, Geopolitics and Change, in M. Doyle, G. J. Ikenberry ur., New Thinking in
International Relations Theory, Boulder, Westview Press, 1999; D. Deudney, Nuclear Weapons
and the Waning of the Real-State, Daedalus 124, 2, 1995, str. 209-31.
5
A. Wendt, Why a World State is Inevitable, op. cit., str. 508.
6
Ibid., str. 505.
7
Ibid., str. 506.

91

priznanjem polako uruavati, to e sve vie oteavati odravanje sistema u kojem

njihove moi i privilegije nisu vezane za sprovodivu vladavinu prava. 1 Utemeljeno na
pretpostavci da sistemi tee razvoju u pravcu stabilnog konanog stanja, svetska drava u
kojoj e svi pojedinci i drave takoe izgubiti negativnu slobodu da se uputaju u
jednostrano nasilje, ali e zadobiti pozitivnu slobodu u potpunosti priznatog
subjektiviteta2 neizbeni je krajnji ishod ljudske borbe za priznanjem. Istovremeno, Vent
vidi formiranje svetske drave kao neizbenu putanju u borbi za priznanjem izmeu
pojedinaca i grupa i smatra da svetska drava moe zadobiti razliite oblike:
kolektivizujui organizovano nasilje, na globalnom nivou ona ne mora da kolektivizuje
kulturu, ekonomiju i lokalnu politiku; zahtevajui strukturu koja moe da naredi i
sprovede kolektivni odgovor na pretnje, ona ne mora da ukloni nacionalne armije ili da
zahteva jedinstvenu vojsku UN-a; i dok zahteva proceduru za sprovoenje obavezujuih
izbora, ona ak ni ne mora da zahteva svetsku vladu, ako pod njom podrazumevamo
jedinstveno telo s jednim predvodnikom ije su odluke konane.3
2.2. Liberalno odbacivanje svetske vlade
Sada se okreemo raspravama o svetskoj vladi meu savremenim liberalnim
teoretiarima. Od objavljivanja prekretnike Teorije pravde Dona Rolsa 1971. godine,
liberalni teoretiari poput arlsa Bejca [Charles Beitz] i Tomasa Pogea [Thomas Pogge]
tragali su za formulacijom kosmopolitske verzije liberalizma proirujui rolsovske
principe domae pravde na meunarodni domen. Prema Bejcovom miljenju,
kosmopolitska liberalna koncepcija meunarodnog morala tie se moralnih odnosa
lanova univerzalne zajednice u kojoj granice drava imaju samo derivativni znaaj. 4
Kosmopolitski liberalizam procenjuje moralnost dravnih i meunarodnih institucija na
osnovu nepristrasnog razmatranja tvrdnji svake osobe koja bi bila pogoena.5
Kosmopolitska liberalna teorija globalne pravde stoga poinje pojmom oveanstva kao
opte moralne zajednice slobodnih i jednakih linosti. Ovakav moralni kosmopolitizam

Ibid., str. 524.

Ibid., str. 525.
3
Ibid., str. 526.
4
C. Beitz, Political Theory and International Relations [1979], Princeton Princeton University
Press, 1999, str. 181-2.
5
C. Beitz, International Liberalism and Distributive Justice: A Survey of Recent Thought,
World Politics 51, 2, 1999, str. 287.
2

92

koji usvajaju Bejc i drugi liberalni teoretiari se, ipak, razlikuje od politikog ili
institucionalnog kosmopolitizma u formi svetske drave ili vlade.1
Iako je sam Rols odbacio kosmopolitski liberalizam, ne slaui se s liberalnim
kritiarima u nekoliko kljunih pitanja vezanih za globalnu distributivnu pravdu, oni su
ujedinjeni u svom slaganju da svetska drava nije deo liberalnog ideala svetskog poretka.
U svojoj raspravi o globalnom poretku, Pravo naroda, Rols predlae koncepciju drutva
naroda, voenog principima koji bi napravili mesta za kooperativna udruivanja i
federacije meu narodima, ali koje nee utvrditi svet-dravu. 2 On eksplicitno navodi
svoje razloge za odbacivanje ideje svetske drave ili vlade: Ovde ja pratim Kantov trag
iz Venog mira [1795] kada smatram da bi svetska vlada koju shvatam kao ujedinjeni
politiki reim sa zakonskim moima koje normalno upranjavaju centralne vlade bila
ili globalni despotizam ili bi neko drugi vladao krhkim carstvom koje bi razdirali esti
graanski sukobi nastali u pokuaju razliitih regiona i naroda da zadobiju svoju politiku
slobodu i autonomiju.3 Drugi liberalni mislioci su, na slian nain, odbacili poeljnost
svetske vlade u obliku domae drave razvuene dovoljno da prekrije itav globus.4
U vezanom prigovoru, komunitaristiki liberali, poput Majkla Volcera [Michael
Walzer]), zalau se protiv centralizovane svetske vlade kao pretnje drutvenom
pluralizamu. Volcer, stoga, prihvata suverenu dravnost kao nain da se zatite
razliite istorijske kulture, koje su nekada nacionalnog, nekada etniko/religijskog
karaktera, i odbacuje centralizovani globalni poredak jer ne vidi kako bi on mogao da
napravi mesta za bilo ta slino nizu kulturnih i religijskih razlika koje danas vidimo oko
sebe. [...] Jer neke kulture i veina ortodoksnih religija mogu da preive jedino ako im je
doputen stepen separacije koji je nepomirljiv s globalizmom. I tako bi opstanak ovih
grupa bio u opasnosti; pod vladom globalne drave, one ne bi bile u mogunosti da se
1

C. Beitz, Cosmopolitan Liberalism and the States System, in Chris Brown ur., Political
Restructuring in Europe: Ethical Perspectives, London, Routledge, 1994.
2
John Rawls, The Law of Peoples, op. cit., str. 36.
3
Ibid.
4
C. Beitz, International Liberalism and Distributive Justice: A Survey of Recent Thought, 1999,
str. 182; C. Jones, Global Justice: Defending Cosmopolitanism, Oxford, Oxford University Press,
2001, str. 229; K. C. Tan, Justice Without Borders: Cosmopolitanism, Nationalism and Patriotism,
Cambridge, Cambridge University Press, 2004, str. 100; K. C. Tan, Toleration, Diversity, and
Global Justice, Pennsylvania, The Pennsylvania State University Press, 2000; T. Pogge, Moral
Progress, in Steven Luper-Foy ur., Problems of International Justice, Boulder, Westview, 1988,
str. 285; D. Satz, Equality Of What among Whom? Thoughts on Cosmopolitanism, Statism, and
Nationalism, in Ian Shapiro, Lea Brilmayer ur., Nomos XLI: Global Justice, New York, New
York University Press, 1999, str. 77-8.

93

odre i da nastave da ive na svojim ivotom. 1 U isto vreme, te razliite zajednice mogu
da konstituiu intrinsina ljudska dobra, Volcer takoe usvaja drutveni i politiki
pluralizam kao instrumentalno dobro: pod pretpostavkom raznolikosti ljudskih vrednosti,
on smatra da je njima najbolje stremiti politiki u okolnostima u kojima postoji mnogo
puteva njihovog postizanja, mnogo delatnika u poteri za njima. San o jednom jedinom
delatniku prosveenom despotu, civilizujuem carstvu, komunistikom predvodniku,
globalnoj dravi opsena je.2 Svet razliitih, autonomnih zajednica moe biti od znaaja
za ogranienje apetita hegemonijske ili globalne drave u uobliavanju sveta po uzoru na
svoj lik.
Bilo kako bilo, liberalno odbacivanje svetske vlade ne znai da veina liberalnih
politikih teoretiara zagovara status quo ili tradicionalnu dravnu suverenost. Rolsovo
odbacivanje svetske vlade ne porie legitimnost i poeljnost uspostavljanja meunarodnih
ili transnacionalnih institucija koje bi regulisale kooperaciju izmeu naroda ili koje bi ak
ispunjavale izvesne opte meu-drutvene dunosti. Stoga, nakon odbacivanja svetske
drave, Rols nastavlja da u dobro-ureenom drutvu naroda, organizacije (poput idealno
zamiljenih Ujedinjenih nacija) mogu imati ovlaenje da u ime drutva dobro-ureenih
naroda izraze svoju osudu nepravednih domaih institucija u drugim zemljama i jasnih
sluajeva ugroavanja ljudskih prava. U ozbiljnim sluajevima one mogu pokuati da ih
isprave uz pomo ekonomskih sankcija, ili ak putem vojne intervencije. Domen ovih
moi protee se preko svih naroda i dopire do njihovih unutranjih poslova. 3 Rolsova
vizija globalnog poretka sasvim jasno odbacuje svet atomistikih suverenih drava s
tradicionalnim moima apsolutne suverenosti. Umesto toga, njegova globalna vizija
ukljuuje nove institucije i prakse za sputavanje odmetnikih drava kada se pojave, 4
za promovisanje ljudskih prava i za preuzimanje dunosti da se prui pomo koja je
potrebna preoptereenim drutvima.
Tomas Pog smatra da e ostvarenje mirne i ekoloki stabilne budunosti [...]
zahtevati nad-nacionalne institucije i organizacije koje e mnogo stroe ograniavati
suverena prava drava nego to se to danas praktikuje. 5 On smatra da je ovakav razvoj
1

M. Walzer, Arguing About War, op. cit., str. 172. i 176.

Ibid., str. 188.
3
Ibid., str. 36.
4
Ibid., str. 48.
5
T. Pogge, World Poverty and Human Rights, Oxford, Polity Press, 2000, str. 213.
2

94

mogu jedino kada veina drava bude predstavljala stabilne demokratije.1 Stoga izgleda
da se Pog slae sa Rolsom (i Kantom) da put do venog mira (i ekoloke sigurnosti) lei u
podsticanju

razvoja

dobro-ureenih

drava,

koje

imaju

obeleje

demokratski

predstavnikih, uviajnih i odgovornih domaih vlada.

Ovakav pravac argumentacije, Rolsa i Poga, sugerie nam da su liberali s lakoom
odbacili da izbor svetskog poretka stave u okvir ili/ili izbora izmeu sveta tradicionalnih
suverenih drava i sveta s globalnom centralnom vladom. Pog je tvrdio da liberali treba
da se rastanu od tradicionalnog pojma suverenosti i da ostave za sobom sve-ili-nita
rasprave o svetskoj vladi. Umesto toga on se zalagao za srednje reenje koje predvia
neke centralne organe svetske vlade kojima se, meutim, ne dodeljuju vrhovne suverene
moi i ovlaenja.2 Debra Zac [Debra Satz]) takoe, tvrdi da postavljanje iskljuivog
izbora izmeu aktuelnog dravnog sistema i svemonog sveta-drave predstavlja lanu
dilemu: kontrast izmeu sistema suverenih drava i centralizovane svetske drave je
previe grub. Postoji jo mnogo drugih mogunosti, ukljuujui dravni sistem koji je
ogranien meunarodnim i meuvladinim institucijama, ekonomski sistem koji nije
baziran na dravama, globalnu emu razdvajanja-moi, meunarodni federalizam i
regionalne politiko-ekonomske strukture, poput onih koje su trenutno u razvoju u
zapadnoj Evropi i Amerikama (via NAFTA).3
Mnogi liberalni predlozi za moralno unapreenje svetskog poretka nagovetavaju
da liberalni prigovori svetskoj vladi bilo da oni imaju oblik argumenata
tiranije/homogenosti i/ili prigovora za neefikasnost/bezdunost nisu motivisani
popustljivim stavom prema savremenom svetskom poretku i njegovim rezultujuim
stanjem.4 Kako je arls Douns [Charles Jones] to izrazio, ovi valjani i plauzibilni
prigovori svetskoj vladi ne pokazuju da status quo treba preferirati o odnosu na neko
alternativno stanje stvari.5 Dok liberalni teoretiari priznaju tiranski potencijal svetske
vlade, oni takoe priznaju da su same suverene drave esto uzrok krenja prava svojih
graana.6 Kok-Kor Tan [Kok-Chor Tan], stoga, opisuje liberalne predloge svetskog
1

Ibid.
T. Pogge, Moral Progress, op. cit., str. 285.
3
D. Satz, Equality Of What among Whom? Thoughts on Cosmopolitanism, Statism, and
Nationalism, op. cit., str. 77-8.
4
T. Pogge, World Poverty and Human Rights, op. cit.
5
C Jones, Global Justice: Defending Cosmopolitanism, op. cit., str. 229.
6
Ibid.
2

95

poretka kao da u sebe ne ukljuuju ni svetsku vladu ni apsolutnu dravnu suverenost.

Umesto toga, liberali se konzistentno zalau za ogranienje tradicionalnih moi
suverenosti, kao i za vertikalne disperzije suverenosti, nagore u pravcu nad-nacionalnih
tela, i takoe nadole u pravcu posebnih zajednica u okviru drava. 1 U takvom svetskom
poretku, drave postaju samo jo jedan nivo kojem se obraamo za apelaciju, i vie ne
predstavljaju jedini i krajnji nivo.2
Dejvid Held [David Held] tvrdi da je ova disperzija suverenosti neizbena ako
drava-nacija ne postoji u ostrvskom svetu, ve u visoko meuzavisnom i kompleksnom
sistemu: savremena realnost se sastoji od globalizovane ekonomije, meunarodnih
organizacija, regionalnih i globalnih institucija, meunarodnog prava i vojnih saveza, od
kojih svi funkcioniu tako da uobliavaju i ograniavaju pojedinane drave. Iako
nacionalna suverenost i dalje ima svoje mesto u savremenom svetskom poretku,
meupovezane strukture vlasti [...] uklanjaju zamisli suverenosti kao neograniene,
nedeljive i ekskluzivne forme javne moi.3 U Heldovoj oceni kosmopolitske
demokratije, univerzalno ostvarenje liberalnog ideala autonomije, nasleeno od Kanta, u
krajnjoj taki zahteva dugoroni institucionalni razvoj koji bi se sastojao u stvaranju
globalnog parlamenta, meunarodnog krivinog suda, demilitarizacije drava i ostvarenju
globalne distributivne pravde u obliku garantovanog godinjeg prihoda za svakog
pojedinca.4
Kritika teoretiarka Iris Merion Jang [Iris Marion Young] na slian nain poziva
na globalnu politiku nedominacije, koja bi podrala viziju lokalne i kulturne autonomije
u kontekstu globalnih regulatornih reima.5 Njen model globalne vlasti postsuverenistika alternativa postojeem sistemu drava6 povlai za sobom decentrirani
raznorodni demokratski federalizam.7 Dok bi svakodnevna vlast bila prvenstveno
lokalnog tipa, odvijala bi se u kontekstu globalnih regulatornih reima, izgraenog na
1

K. C. Tan, Toleration, Diversity, and Global Justice, op. cit., str. 101.
Ibid.
3
D. Held, Democracy and the Global Order: From the Modern State to Cosmopolitan
Governance, Stanford, Stanford University Press, 1995, str. 137.
4
Ibid., str. 279-80.
5
I. M. Young, Inclusion and Democracy, Oxford, Oxford University Press, 2002, str. 237.
6
I. M. Young, Hybrid Democracy: Iroquois Federalism and the Postcolonial Project, in Duncan
Ivison ur., Political Theory and the Rights of Indigenous Peoples, Cambridge, Cambridge
University Press, 2000, str. 238.
7
Ibid., str. 253.
2

96

temelju postojeih meunarodnih institucija funkcionalno definisane da se brinu za (1)

mir i bezbednost, (2) ivotnu sredinu, (3) trgovinu i finansije, (4) direktne investicije i
korienje kapitala, (5) komunikacije i saobraaj, (6) ljudska prava, ukljuujui i radne
standarde i socijalna prava, (7) dravljanstva i migracije. 1 Jangova zamilja ove globalne
regulatorne reime tako da se oni ne odnose samo na drave, ve i na nedravne
organizacije, poput korporacija i pojedinaca. U pogledu izvodljivosti, Jangova ukazuje na
razvoj snane globalne javne sfere2 kao na kljuno mesto za uspostavljanje snanijih
globalnih regulatornih institucija obavezanih na principe globalne i lokalne demokratije.3
Dok Jangova tvrdi da globalna vlast treba da bude demokratski organizovana, 4
En-Mari Sloter [Anne-Marie Slaughter] odbacuje ideje kosmopolitske demokratije i
globalnog parlamenta kao neostvarljive i nezgrapne.5 Sloterova je zastupnica ideje
globalne vlasti, u smislu mnogo labavijeg i manje ugroavajueg koncepta kolektivne
organizacije i regulacije bez prinude, za reavanje optih globalnih problema kao to su
meu-nacionalni kriminal, terorizam i unitavanje ekolokog sistema. 6 Prema miljenju
Sloterove, drave nisu ujedinjene, ve su razloene i sve vie umreene kroz
informatike, prinudne i harmonizujue mree7 proizvodei svet vlada, s potpuno
razliitim institucijama koje vre osnovne funkcije vlada zakonodavnu, sudsku, izvrnu
saraujui jedna s drugom na domaem planu ali takoe i sa odgovarajuim stranim i
supranacionalnim institucijama.8 Ona smatra da bi umreeni svetski poredak bio
efikasniji i moguno pravedniji svetski poredak od onog koji imamo danas kao i od
svetske vlade u kojoj niz globalnih institucija postavljenih visoko iznad drava-nacija
sprovodi globalna pravila.9 Iako je Sloterova naklonjena naglaavanju da globalna vlast
kroz mree vlada obeava kao dobra javna politika za svet i dobra nacionalna
spoljanja politika,10 ona priznaje da bi u uslovima sadanjeg stanja sveta s radikalnim
1

I. M. Young, Inclusion and Democracy, op. cit., str. 267.

J. Habermas, Kants Idea of Perpetual Peace: At Two Hundred Years Historical Remove, in C.
Cronin, P. De Greiff ur., The Inclusion of the Other: Studies in Political Theory, Cambridge, MIT
Press, 1998.
3
I. M. Young, Inclusion and Democracy, Oxford, Oxford University Press, 2002, str. 272.
4
Ibid., str. 256.
5
Slaughter, A, A New World Order, Princeton: Princeton University Press, 2004, str. 8. i 238.
6
Ibid., str. 9.
7
Ibid., str. 167.
8
Ibid., str. 5.
9
Ibid., str. 6-7.
10
Ibid., str. 261.
2

97

drutvenim, ekonomskim i politikim nejednakostima izmeu drava i naroda, delotvorna

i pravina globalna vlast zahtevala postojanje mrea koje bi obuhvatale globalnu vlast
koja bi se pridravala normi globalne deliberativne jednakosti, tolerancije prema
razumnim i legitimnim razlikama i pozitivne utivosti u formi konsultacija i aktivne
podrke meu organizacijama; dodatno, mree globalne vlasti bi morale da budu uinjene
odgovornijim sistemom meusobnog ograniavanja i pouzdanijim putem principa
podreenosti1. Ne kreui se ka nepristrasnijem svetu uzajamnog potovanja, meutim,
teko je zamisliti stvarno postojee mree globalne vlasti koje delaju u nepristrasnom i
dareljivom duhu kako bi pomogle svim nacijama i njihovim narodima da postignu vei
mir, prosperitet, bolje rukovoenje zemljom i minimalne standarde ljudskog
dostojanstva.2
3. Zakljuak: Mo, pouzdanost i odgovornost
Neki smatraju da je ideja svetske vlade paradoksalna: kako god da je osmiljena
institucionalno, kada postoje dobitni uslovi za ostvarenje poeljnog oblika svetske vlade
ili globalne vlasti onog koji e garantovati ljudsku bezbednost zajedno sa slobodama
pojedinca, zatititu ivotne sredine i unapreenje globalne socijalne pravde ona vie
nee biti neophodna.3 Kada sve vlade, pogotovo one najmonije, budu voljne da izgrade i
koriste upravljake mree kako bi unapredile globalni mir, pravdu i zatitu okoline, i
prenele neka tradicionalna prava suverenosti na nad-nacionalne institucije u oblastima
poput upotrebe vojne sile, upravljanja i zatite okoline i prirodnih resursa i distribucije
bogatstva, uspostavljanje globalne politike vlasti bi se inilo potpuno izlinim. Meutim,
kao to je Aleksandar Vent istakao, stabilan krajnji ishod razvitka svetskog poretka
zahteva takve idealne uslove ako bi on uopte mogao da bude ostvaren kako bi se
institucionalizovao u svetsku dravu koja poseduje globalni monopol na legitimnu
upotrebu organizovanog nasilja;4 mehanizmi prisile nisu suvini, poto uvek postoji
mogunost da odmetnike drave i grupe ine prekraje.

Ibid., str. 244-260.

Ibid., str. 166.
3
Videti prevod teksta u zborniku: Kai Nielsen, Svetska vlada, bezbednost i globalna pravda. [K.
Nielsen, World Government, Security, and Global Justice, in Steven Luper-Foy ur., Problems of
International Justice, Boulder, Westview Press, 1988, str. 276.]
4
Videti prevod teksta u zborniku: Aleksandar Vent, Zato je svetska drava neizbena?
[Alexander Wendt, Why a World State is Inevitable, European Journal of International
Relations, vol. 9, br. 4, 2003, str. 471].
2

98

Neko bi se, ipak, mogao zapitati da li vezivanje realizacije kosmopolitskih etikih

ciljeva za program rada svetske vlade moe da dovede do pogrene identifikacije granica
njihove realizacije.1 Zato Pog navodi razloge u prilog Dividende globalnih resursa (GRD
Global Resources Dividend) za iskorenjivanje tekog globalnog siromatva, 2 koja bi
mogla efikasno da funkcionie s decentralizovanim metodom sprovoenja, ali primeuje
da, bez podrke Sjedinjenih Drava i Evropske unije masivno globalno siromatvo i
gladovanje, nee sa sigurnou biti iskorenjeno sve dok smo mi ivi. 3 Na slian nain,
bivi specijalni izaslanik generalnog sekretara UN-a za HIV/AIDS u Africi, Stiven Luis
[Stephen Lewis], nije se alio da je nepostojanje svetske vlade razlog manjka tretmana
velike veine inficirane populacije u Africi, ve je nakon to je iznova bio razoaran
razlikom obeanih i isporuenih sredstava pomoi za oko sedam miliona (postoje
predvianja da e se ova brojka uveati na trideset miliona) siromanih koji boluju od
AIDS/HIV-a u Africi umesto toga, osudio bogate vlade zapadnog sveta rekavi da se
njima jednostavno ne moe verovati da e uiniti ono to se od njih oekuje. 4 Svetska
vlada, ili struktura globalne vlasti kojoj na slian nain nedostaje politika predanost u
ovakvim pitanjima, najverovatnije bi, na isti nain, bila nesposobna da uini ono to se od
nje oekuje.
Prema miljenju Nezavisne radne grupe za budunost Ujedinjenih nacija
[Independent Working Group on the Future of the United Nations], verovatno je da e se
do sredine ovog veka priroda dravnosti i pretpostavke o nacionalnoj suverenosti razviti
kao odgovor na globalne potrebe i pojaani oseaj svetskog zajednitva. 5 U okolnostima
u kojima se nalazi savremeni svet, obeleenim radikalnim ekonomskim nejednakostima i
ogromnom neujednaenou moi, pitanja, iji oseaj svetskog zajednitva i ije
globalne potrebe definiu globalni politiki program i poredak, mogu vrlo lako biti
zatamnjena diskursom o globalnoj vlasti.

C. Lu, Just and Unjust Interventions in World Politics: Public and Private, Houndmills,
Palgrave Macmillan, 2006, str. 106-7.
2
T. Pogge, , World Poverty and Human Rights, op. cit.
3
Ibid., str. 211.
4
S. Lewis, Race Against Time: Searching for Hope in AIDS-Ravaged Africa, Toronto, House of
Anansi, 2006, str. 198.
5
Videti, J. Baratta, The Politics of World Federation: United Nations, UN Reform, Atomic
Control, op. cit., str. 527.

99

Zagovornici svetske vlade mogu biti ohrabreni realizacijom institucionalnog

razvoja situacije u savremenom svetskom poretku uspostavljanjem Meunarodnog
krivinog suda [ICC, International Criminal Court] za suenje pojedincima, ukljuujui i
efove drava, za zloine genocida, ratnih zloina i zloina protiv ovenosti. ICC je
meunarodna institucija osnovana sporazumom i njena jurisdikcija je ograniena
konceptom komplementarnosti, koji dozvoljava Sudu da sprovodi svoju jurisdikciju
samo onda kada domai nacionalni sudovi, bilo zbog nedostatka volje ili
nekompetentnosti, ne uspeju u krivinom gonjenju. U naelu, ICC tada ne ugroava niti
ne podriva autoritet domaih pravnih poredaka koji dobro funkcioniu, a istovremeno
moe da ogranii i uvea dravna prava i odgovornost. Stoga nije nuno da globalna vlast
time oslabljuje strukture nacionalne vlasti. Neki e, meutim, moda biti uznemireni
injenicom da se prva institucija kosmopolitske pravde utvrena na meunarodnom
nivou ne brine o globalnoj distributivnoj pravdi ve o globalnoj krivinoj pravdi.
Svetskom poretku je lake da kanjava uz pomo ICC, ali mu je teko da pomogne
siromanima i marginalizovanima, to bi pre liilo na izopaenje nego na ispunjenje
kosmopolitskih ideala.1
Svetska vlada, kao ideal, izraava stremljenje ka zakonom-ureenim, pravednim i
miroljubivim odnosima izmeu raznorodnih grupa koje ine moralnu zajednicu
oveanstva. Meutim, svetska vlada, kao ideja ili kao predlog o tome kako politiki
organizovati svet, mogla bi a moda i ne bi mogla da ostvari taj ideal. Odnosno, ak i ako
bi nastala svetska vlada s vrhovnim zakonodavnim, sudskim i izvrnim moima,
eliminacija organizovanog nasilja, siromatva i unitavanja ekolokog sistema, ona ne bi
iz toga automatski proishodila. Pristalice globalne vlasti se suoavaju sa slinim
izazovom. Ostaje da se vidi da li delatnici, mree i strukture globalne vlasti, razvoja koji
je u toku, mogu efikasno da unaprede zatitu okoline; da li mogu da razviju merodavne
mehanizme disciplinovanoe upotrebe sile, uz pomo nedravnih aktera kao i najmonijih
drava u svetu; i da li e moi da budu na usluzi interesima one polovine oveanstva
koja se nalazi na ivici izmeu ivota i smrti, ak i ukoliko bi to znailo da srenih
petnaest procenata oveanstva koji ive u svetskim ekonomijama visokih dohodaka,
uine malu rtvu. Onima koji se ale nad trenutnim okolnostima, Ventova teleoloka
1

Catherine Lu, The International Criminal Court as an Institution of Moral Regeneration:

Problems and Prospects, in Joanna Harrington, Michael Milde, Richard Vernon ur., Bringing
Power to Justice? The Prospects of the International Criminal Court, Montreal, McGill-Queens
University Press, 2006, str. 206.

100

teorija razvoja svetskog poretka bi mogla da prui malo utehe i nadahnua jer nas podsea
da istorija jo uvek nije zavrena.
Prevod: Miljana Milojevi

101

GLOBALNO GRAANSKO DRUTVO I MEUNARODNI MORAL*

Pol Gilbert

1. Politike identiteta, naroito u svojim nacionalistikim oblicima, izazivaju

kosmopolitsku reakciju. Nacionalisti smatraju da mi imamo posebne obaveze prema
naim sunarodnicima s obzirom na zajedniki nacionalni identitet. Nasuprot njima,
kosmopolite ovo poriu, tvrdei umesto toga, da mi u naelu imamo iste etike obaveze
prema svakome, uz mogui izuzetak u sluaju porodice i prijatelja. Tanije, mi nemamo
nikakve moralne obaveze koje mogu da se neposredno izvedu iz nae pripadnosti
nacionalnim, ili slinim identitetskim grupama ili iz odnosa prema naim ve postojeim,
ili eljenim pripadnostima politikim grupama. Naravno, mi moemo imati politike
obaveze koje neposredno mogu uzrokovati moralne obaveze. Meutim, uopteno
govorei, one su rezultat politikih dogovora opravdanih administrativnim pogodnostima,
a, moda, i psihikim prinudama. Takve posebne obaveze prema sunarodnicima nisu
osnovne, pa kao takve ne mogu biti ni osnova politikih grupisanja, koja bi u idealnom
sluaju bila istinski kosmopolitska. Niti bi se, posmatrano s kosmopolitske take gledita,
smelo dozvoliti da takve obaveze zamagle injenicu da bi na osnovni etiki pogled na
svet trebalo da bude kao u graanina sveta koji ne gleda ni u ovaj, ni u onaj oak, ve
granice svoje nacije meri zracima sunca, kao to je rekao stoiki filozof Seneka.1
Ovo miljenje obino je poduprto tvrdnjom, koju drevni Stoici, naravno, nisu
koristili naime da mi sada ivimo u globalnom graanskom drutvu, iako samo u
*

Paul Gilbert, Global Citizenship and International Morality, Filozofski godinjak 21

Supplement: Svetska vlast, 2009, str. 25-34.
1
Nigel Dower, An introduction to Global Citizenship, Edinburgh, Edinburgh University Press,
2003, str. 22.

102

njegovom poetnom obliku. Izgleda da je namera da se ovom tvrdnjom kosmopolitizam

podri na makar tri naina. Prvi je psiholoki. Skloniji smo da mislimo o sebi kao o
graanima sveta, nego o graanima manjih zajednica, pa stoga i da prihvatimo vei broj
obaveza s obzirom na na oseaj pripadnosti globalnom drutvu. Na primer, Grci i
Rimljani sa svojim poznavanjem okolnih drutava, ali i nedostatkom dodira sa istim,
napustivi stoiku tenju ka svetskom graanstvu i ostavivi je samo kao ideju, nisu bili u
ovakvom poloaju. Drugi deo argumenta je normativan. Pod pretpostavkom da su
posebne obaveze izvedene iz nacionalnog identiteta, iz nekih vrsta odnosa u kojima
stojimo prema naim sunarodnicima, tvrdi se da iste takve obaveze postoje i meu
pripadnicima globalnog graanskog drutva, jer se smatra da meu njima postoji isti tip
moralnih odnosa. Na osnovni identitet, ukoliko je identitet etiki relevantan, jeste
globalni identitet. Trei deo je politiki. ta god da ini temelj za zasnivanje politikog
dogovora o dravnosti, na osnovu slinosti s graanskim drutvom, biva preneeno u
princip globalne vladavine, u najmanju ruku, u politiku ravnopravnost meu ljudima
generalno, kakva postoji meu lanovima pravedne [equitable] drave; prema ovoj
tvrdnji zajedniko upravljanje i politika jednakost proizii e iz zajednikog pripadanja
globalnom graanskom drutvu.
2. Postoje neke krupne i prilino nejasne filozofske pretpostavke unutar ovih linija
miljenja, koje idu u prilog kosmpolitskoj politikoj etici. Moja jedina namera ovde je da
samo ispitam pojam globalnog graanskog drutva koji oni koriste. Ali, da bismo videli
ta bi to globalnog graansko drutvo moglo da bude, u kojem god obliku da postoji i
koje god etike posledice da slede iz njega, moramo da pogledamo ta je sve ukljueno u
pojam graanskog drutva. Meutim, taj posao nee biti lak, jer je to dvosmislen i sporan
pojam, zbog ega emo morati da pronaemo specifian oblik tog pojma koji je prikladan
za kosmopolitsku upotrebu.
Iako je savremeni pojam graanskog drutva u svim svojim oblicima otiao daleko
od svojih korena, ipak verujem da se nije u potpunosti udaljio od njih. Kao to je opte
poznato, u sedamnaestom veku graansko drutvo bilo je suprotstavljeno prirodnom
stanju. Opte je mesto kako je prema Hobsovoj teoriji prirodno stanje, rat svih protiv svih,
lieno drutvenih odnosa. Prema Lokovoj teoriji u prirodnom stanju ve postoje drutveni
odnosi, zato to prirodni zakon zahteva od nas da potujemo prava drugih isto onako kako
nam dozvoljava da branimo svoja. I Lok doputa postojanje prava na slobodu i

103

blagostanje u prirodnom stanju, kao dodatak Hobsovom pravu na ivot, u smislu prava na
samoodranje. Ali obojica bi se sloili da u prirodnom stanju nedostaju odnosi koji bi
mogli da utemelje modernu dravu. U Hobsovom sluaju to je zbog toga to je neto
poput drave neophodno da bi graansko drutvo uopte postojalo. Po Loku, pak, iako
ljudi mogu doi do drutvenosti pre dravnosti, to drutvo bi ipak zahtevalo vladu koja bi
ih ustanovila kao lanove drave. Obojici se Amerika inila kao savremeni predmoderni
primer onoga to je nedostajalo za nastanak graanskog drutva. 1 ta je to to se ovim
misliocima inilo da tamo nedostaje?
Nije od pomoi, uzevi u obzir samo savremeni pojam graanskog drutva, rei da
je nedostatak drutvenog ugovora u drutvima amerikih uroenika ono to spreava da ih
kvalifikujemo kao graanska drutva. Pre e biti da je to ono to je Adam Ferguson
[Adam Ferguson] kasnije istakao2 kao nuno, naime samo graanstvo. Ne poznajui
pravila koja su zapravo ureivala nain ivota amerikih uroenika, mislioci
sedamnaestog veka videli su njihove odnose kao nekontrolisane i nasilne. Zatim, poto su
smatrali da potrebna pravila nastaju kroz neku vrstu uzajamnog dogovora predstavljenog
ugovorom a poto isti nije bio prisutan zakljuili su da se radi o prirodnom stanju.
Trajna odlika koncepta graanskog drutva jeste da su njegovi lanovi povezani
pridravanjem odreenim zajednikim pravilima. Sm Ferguson se kree upravo u ovim
okvirima dok raskida s drutveno-ugovornim uslovom i, iako ne suprotstavlja prirodno
stanje graanskom drutvu poput kasnijih mislilaca, ipak misli da pridravanje pravila
prua okvir graanskom drutvu dostignutom kako je on mislio kroz ispoljavanje
graanske vrline a ne kroz prostu poslunost u strahu pred sankcijama koje bi drava
mogla da sprovodi.
Dok suprotstavlja prirodno stanje graanskom drutvu, Hegel ovo drugo vidi kao
sferu u kojoj je svaki lan samom sebi svrha, i u kojoj mu nita drugo ne znai do njega
samog.3 Meutim, da bi se postigli ciljevi pojedinaca neophodno je njihovo uee u
sistemu u kojem bi bili meusobno zavisni, sistemu koji zahteva pridravanje pravila.
Hegel ovo ne vidi ni kao stvar linog morala, poto se ono moe sprovesti i pod prisilom,
niti kao neto to je prosto motivisano strahom od kazni. Pre bi se reklo da je to posledica
1

Videti T. Hobs, Levijatan, pog. 13; D. Lok, Dve rasprave o vladi, II, str. 49.
Adam Ferguson, An Essay on the History of Civil Society, Millar & Cadell and A. Kincaid & J.
Bell, Edinburgh, 1768
3
G. W. F. Hegel, Philosophy of Right, prev. T. M. Knox, New York, Oxford University Press,
1967, t. 3, str. ii, 182.
2

104

uloge koju pojedinac zauzima u graanskom drutvu i Hegel istie raznovrsnost uloga
koje unutar graanskog drutva sainjavaju postojei sistem i u kojem su pojedinci
meusobno zavisni. Mnoge od tih uloga mogle bi da se prepoznaju u ekonomskim
okvirima to je Marksa navelo da vidi graansko drutvo kao mesto sukoba
suprotstavljenih linih interesa. Naravno, ovo se udaljava od ideje koju je Hegel preuzeo
iz prethodnih teorija o pravilima koja su neophodna za funkcionisanje drutva uopte.
Moda ba iz tog razloga savremena shvatanja radije slede Gramija [Gramsci] nego
ranije teoretiare kada je re o iskljuivanju, iz sfere graanskog drutva, ekonomskih
interakcija, kao i odnosa s dravom. Sa ekonomske take gledita, ovekova motivacija je
predstavljena na suroviji i sebiniji nain nego to je Hegel zamiljao, dok preuzimanje
drutvenih uloga koje konstituie graansko drutvo zahteva drugaiju vrstu motivacije.
Stoga uobiajena savremena shvatanja graanskog drutva koje kosmopolite
preuzimaju za svoju globalnu koncepciju podrazumevaju sistem drutvenih odnosa koji
nisu direktno politike ili ekonomske prirode. I iako se ovo uglavnom podrazumeva i
nedovoljno precizira, radi se o vrstama sistema drutvenih odnosa koja doprinose
pravednim politikim i potenim ekonomskim odnosima. Izgleda da se ovde misli kako
su pravila koja upravljaju drutvenim odnosima u graanskom drutvu, opte uzev,
neusklaena moralna pravila s najee nametnutim i eksploatatorskim politikim i
ekonomskim interakcijama. Ovo gledite su mislioci, skeptini u pogledu graanskog
drutva, kakav je, na primer, bio Marks, naravno odbacivali. Kako god, to je vana odlika
miljenja u prilog ideji globalnog graanskog drutva. Dok takvi teoretiari zapaaju
odsustvo velikih politikih i ekonomskih problema unutar drava za koje se
pretpostavlja da odgovaraju zdravim graanskim drutvima oni primeuju njihovo
prisustvo na meunarodnom nivou i veruju da bi razvoj globalnog graanskog drutva
mogao da ih umanji. Oni tvrde da se upravo to sada deava.
3. Kako kosmopolite vide globalno graansko drutvo? Mislim da postoji vie
razliitih trenutaka, u tvrdnji da takvo drutvo postoji, makar samo u poetnom obliku,
zajednikih veini kosmopolita koji upotrebljavaju tu ideju, iako ih ne istiu svi na
razliite naine. Prvi je injenica da su procesi globalizacije, kao to je povean pristup
komunikaciji i informacijama, porast trgovine i sve ea putovanja preko dravnih
granica, doveli do razvoja drutvenih odnosa izmeu ljudi iz razliitih zemalja u irokim
razmerama. Drugi je da je ova vrsta razvoja omoguila ljudima da vide sebe ne samo kao

105

graane pojedinanih drava, ve i kao graane sveta. Trei i ne nuno povezan stav, jeste
da se status globalnog graanina, u kojem meunarodni zakon prepoznaje pojedince
irom sveta kao nosioce prava i dunosti, promovie u sve veoj meri. etvrta injenica
koja se ovde iznosi jeste da je prisutan porast drutvenih pokreta s razliitim
meunarodnim ciljevima, ukljuujui promociju ljudskih prava, smanjenje siromatva i
bolesti, borbu protiv klimatskih promena itd. Iako su esto ostvareni kroz udruenja
pojedinaca, mnogi postaju institucionalizovani u vidu ne-vladinih organizacija i kao takvi
mogu biti povezani s promenama statusa prethodno spomenutih pojedinaca koji mogu biti
spreeni od strane Ujedinjenih nacija I meunarodnih sudova. Glavna ideja koju moramo
da napomenemo, jeste da sve navedene odlike savremene scene jesu uzete kako bi
stvorile sliku o rastuoj naklonosti prema kosmopolitskoj politikoj etici, koja naelno
pretpostavlja globalne vrednosti.
Ipak, ovu poslednju taku moemo da ostavimo po strani, jer nam ona, ak i da je
istinita, uopte ne govori zato bi trebalo prihvatiti kosmopolitsku etiku. Ovom rastuem
broju ljudi koji postupa na taj nain moe nedostajati odgovarajue opravdanje. U stvari,
oni mogu da budu dovedeni u zabludu, upadajui u zamku postavljenu od strane
meunarodne kapitalistike elite, kao to tvrde neki neogramijanci, 1 naputajui
pridravanje lokalnom, koje bi moglo da prui mnogo efektnije vidove borbe protiv
nepravdi globalizacije. Najpotvreniji razvoj kosmopolitske etike mogao bi da pokae da
ne postoji psiholoka prepreka prema tome, kao to pretpostavljaju neki teoretiari
identiteta. Slina razmatranja mogu se primeniti i na drugi, gorepomenuti, trenutak, to jest
da ljudi sve vie i vie vide sebe kao globalne graane, s irim lojalnostima i
odgovornostima koje ovo povlai za sobom. Nije nam dato dovoljno razloga da mislimo o
sebi na taj nain. Niti prosta injenica o preko-graninim odnosima, napomenuta u prvom
trenutku, prua opravdanje. Ona samo objanjava. Moglo bi da se prui opravdanje kroz
odnose koji bi bili poput onih koji postoje unutar drava zasnovanih na hegelijanskom
sistemu meuzavisnosti gde se stvara reciprona obaveza. Ali, kad je re o ovim
odnosima, teko je zamisliti ta je to to bi moglo da sistematski stvori meuzavisnost.
Najbolji kandidati bi mogli da budu ekonomski odnosi, u okolnostima koje su dovodile
do pokuaja poboljanja odreene materijalne neprilike, kada se artikli troe na zapadu a

Videti Hagai Katz, Hegemony and Global Civil Society Networks, Voluntas 17, 2006, str. 33247.

106

proizvode negde drugde. Uprkos tome, ba ovi ekonomski odnosi, jesu neto to veina
kosmpolitskih teoretiara iskljuuje iz sfere graanskog drutva.
Druga oblast koja je iskljuena jesu, naravno, politiki odnosi i to je ono to
onesposobljuje trei momenat spomenut u razmatranjima, iako izgleda da to izmie
teoretiarima koji upuuju na njega.1 Pretpostavljeni status globalnog graanina, koji
nastaje iz stvorenog pravnog subjekta u meunarodnom pravu, sutinski ukljuuje
politike odnose sa zastupnicima onih zemalja, koje su stupile u relevantne ugovore, ili su
na drugi nain postale odgovorne pred normama meunarodnog prava. Pojam graanina
je dvoznaan izmeu lana drave ili nad-dravne organizacije s jedne strane, i
stanovnika grada ili sline zajednice u kojoj boravi, s druge strane. Nije da je drugo
metaforika upotreba2 koja zavisi od prvog, ve je prvo specijalizovanija upotreba
drugog. I, zasigurno je da je drugi pojam u okviru kojeg kosmopolita zamilja globalno
graansko drutvo kao skup globalnih graana na jednom mestu, to jest celom svetu, na
nain koji stvara odnose sline onima koji postoje meu stanovnicima istog grada. Ovde
bi za takve kosmopolite ponovo bilo bolje da razmisle o primeni ovog znaenja na
svakoga, kao to je sluaj u neprihvatljivom treem momentu, koji se koristi
dvosmislenou pojma graanina. Jer ako bi se, kao to neki pretpostavljaju, 3 on
primenjivao samo na one koji tako misle o sebi, onda bi analogija otpala, ali ubrzo u se
vratiti na mogunost ovakve analogije.
U meuvremenu moramo da razmotrimo etvrti trenutak koji ukazuje na porast
globalnog graanskog drutva, to jest na porast broja udruenja s meunarodnim
lanstvom i globalnim ciljevima a moda i od kosmopolitskog znaaja zajedno s
povezanim institucijama kao to su NVO. Ostavljajui po strani prigovore da su one
najveim delom politike organizacije koje rade tako to vre pritisak mada uz njihovu
saglasnost na svest pojedinanih drava, zasigurno je prisutno preusko shvatanje
udruenja koja karakteriu graansko drutvo o kojem je ovde re. Iako se organizacije
poput crkvi, kulturnih grupa, profesionalnih udruenja i sindikata najee navode kao
primeri fokusa odnosa u graanskom drutvu, one su veoma formalne, i one pre
pretpostavljaju nego to ilustruju graanstvo graanskog drutva. Zbog toga mi moramo
1

Na primer, N. Dower, An introduction to Global Citizenship, op.cit. str. 141; Mary Kaldor, The
idea of global civil society, International Affairs 79, 2003, str. 588.
2
Ibid., str. 26.
3
Ibid., str. 144.

107

da se okrenemo nekoj vrsti uobiajenog udruenja koje sadri komijske, kolegijalne i

ortake odnose u irokoj lepezi zajednikih aktivnosti. Sporno je da je to neto to
uzrokuje posebne obaveze koje bi kosmopolite hteli da uopte do globalnih razmera.
Samo lanstvo u formalnim udruenjima to, zasigurno ne moe. Pa ako je lanstvo u
takvim meunarodnim udruenjima uzeto kao izraz svetskog graanstva, onda je ak i
psiholoki deo argumenta, tj. da nam taj smisao omoguava prihvatanje irih obaveza
slabo podran, a kamoli normativan ili politiki. Sve u svemu, tada padaju argumenti za
globalno graansko drutvo, a samim tim i argumenti za kosmopolitsku politiku etiku.
4. Verujem da kosmopolite obmanjuje greka u vezi s vrstom morala koji je
ukljuen u odnose graanskog drutva. On ukljuuje ravo izveden korak, od ideje da se
kroz takve odnose promovie zajednika roba, do tvrdnje da je vrednovanje takvih
dobara, ono to motivie odnose i obrasce recipronih obaveza koje oni ukljuuju.
Formulacija, da se kroz ovakve odnose trae 1 zajednika dobra, dvoznana je. Potom,
kosmopolite tvrde da mogu uzeti na sebe drutvene obaveze i time stupiti u tako
konstituisane odnose, samo zbog toga to samozvani globalni graani globalno vrednuju
zajednika dobra. Ipak, smatram da ovi odnosi ne mogu tako lako da se uspostave. Radi
se o stvarnim odnosima, zasnovanim na aktuelnim meuzavisnostima, naroito na onima
koje su zasnovane na izvravanju odreenih uloga. Iz ovoga proistiu obaveze bez
obzira ta uesnici vrednuju pa je sasvim nevano da li su, ili nisu, uesnici u njemu
motivisani potragom za zajednikim dobrima. Potrebno je samo da su oni zauzeli
odgovarajue uloge ili druge, pravilima odreene, pozicije. Meutim, u odsustvu
udruene meuzavisnosti na globalnom nivou, ove pozicije prosto su nedostine za
samozvane graane sveta. Vrednovanje zajednikih dobara im nije zamena.
Ono nije zamena jer ne uvodi reim pravila koji, ma koliko bio nejasan i
neosnovan, jeste ono to ustanovljava graansko drutvo. Upravo taj reim pravila
nedostaje na globalnom nivou. Zbog toga, da se vratimo na ranije spomenuti trenutak,
analogija izmeu graana drava i takozvanih globalnih graana ne stoji. Ali ne zato to
su graani drava lanovi politikih organizacija koje ne postoje na globalnom nivou, ve
zato to je njihovo (dravno) graanstvo zasnovano na drutvenoj ulozi graana, koja u
ovom drugom (globalnom) sluaju ne postoji. Drutvena uloga koja je zasnovana na
zauzimanju istog mesta zajedno s drugima, jeste kao takva sloena. Ona pored ponaanja
1

Ibid., p. Xii.

108

koje ne kodi drugima, podrazumeva i davanje doprinosa drutvu kroz rad pojedinca i
druge postupke pomou kojih se on udruuje s drugima. Otuda, da bi neko bio graanin u
ovom smislu neophodno je da vri razliite uloge, ispravno izvrava ono to je neophodno
da bi se bilo dobrim graaninom, to je uostalom poenta koju Aristotel ostvaruje putem
poreenja graanstva s posadom broda, na kojem svako vri razliitu ulogu. 1 Ovo
poreenje otkriva tekou koja postoji unutar ideje globalnog graanstva. I dok lako moe
da se uvidi kako ispravno vrenje ovih uobiajenih uloga moe da doprinese dobrobiti
grada, ili drave, i kako njihovo zanemarivanje moe da im nakodi, sasvim je nejasno
kako bi se to odraavalo na globalnom nivou. Radi se, naime, delimino, i o tome to
pojedinac na lokalnijem nivou, moe da uvidi kako se dobrobit drutva u veoj meri
sastoji u injenici da njegovi lanovi privreno potuju pravila, nego u njihovom
nekontrolisanom i nepredvidljivom ponaanju koje bi ivot u drutvu uinilo
nepodnoljivim. Ne postoji, a verovatno ne bi ni mogao da postoji, takav univerzalni
reim pravila na globalnom nivou.
Politiko graanstvo je izvedeno, kako sam ve istakao, iz drutvenog graanstva
ove vrste, njegovih preciznijih, artikulisanijih pravila, koja preutno upravljaju razvojem
ovog drugog. Poto ono to kosmopolite podrazumevaju pod globalnim graanskim
drutvom, ne ini takvo drutveno graanstvo nama dostupnim, otuda sledi da analogija
izmeu dravnog i globalnog graanstva ne stoji. Zajedno s njom nisu valjani ni
argumenti o globalnom vladanju, ili slinim ureenjima zasnovanim na tvrdnjama da ve
postoji globalno graansko drutvo. Ako uopte i postoji, ono jednostavno nije valjana
podrka tim ureenjima.
5. Postoje drugi, moda ak i bolji, argumenti za kosmopolitizam koji se ne
oslanjaju na ideju globalnog graanskog drutva. Ali oni koje sam ja odbacio, imali su za
cilj da potkopaju pretpostavljenu osnovu politika identiteta u njihovim nacionalistikim
oblicima. Nita od onog to sam do sada rekao o prirodi graanskog drutva ne daje
podrku takvim politikama. Zapravo, te su stvari potpuno odvojene od njih. Na prvom
mestu, prema mojoj proceni, ne postoje implikacije da su drutveni odnosi graanskog
drutva zasnovani na zajednikom nacionalnom identitetu, te da se obaveze graanstva
posmatraju kroz intenzitet takve veze. Naprotiv, ovime bi se napravila ista greka koju
sam pripisao kosmopolitama, to jest da se takve obaveze zasnuju na onome to pojedinci
1

Aristotle, The Politics III, prev. Lord Carnes, Chicago, Chicago Univesity Press, 1984, str. iv.

109

vrednuju. Pre e biti da one nastaju iz drutvenih uloga koje oni vre. Graanske obaveze
ne nastaju samo iz jednog izvora, ve iz mnotva novih uloga i naina kojima one
doprinose sistemu meuzavisnosti.
Drugo, iako sam nagovetavao da e pravila koja reguliu graansko drutvo biti
razliita na razliitim mestima, te da nikakvi univerzalni uslovi nee biti od pomoi, to ne
znai da ova razliita pravila, na neki nain, odraavaju nacionalne razlike. Ponekad
moda i ogledaju. Inae, one ogledaju mnotvo razliitih vrednosti i oblika drutvenog
ivota, unutar i izvan nacionalnih granica. U drugom sluaju, obiaji elita tee da budu
meusobno sliniji nego to je to sluaj sa obiajima drugih drutvenih grupa, i to je
nesumnjivo doprinelo iluziji o mogunosti svetskog graanstva. Ipak, da li sasvim
razliiti obiaji mogu dovesti do opteg koncepta graanstva jeste pitanje koje zahteva
konkretan odgovor. S tim u vezi, onda izgleda da nema pravila za karakterisanje posebnih
graanskih drutava. Upravo zbog toga nacionalna pripadnost nee pribaviti takvo naelo
ak i pod spornom pretpostavkom da zajedniki nacionalni identitet doprinosi postojanju
graanskog drutva.
Uprkos odbacivanju kosmopolitske politike etike, zasnovane na globalnom
graanskom drutvu, mi nismo osueni na svet koji je lien meunarodnog morala, kao
to ni ne moramo da se vratimo nacionalistikom scenariju. Nije nam potreban pojam
globalnog graanstva da bi se zasnovao takav moral. Za sporno dravljanstvo dovoljno je
da graani podre ideju s kojom bi se trebalo odnositi poteno i ovekoljubivo prema
graanima drugih drava, kroz meudravne odnose i ekonomske transakcije. Ulogom
graanina, pojedinac moe do nekog stepena da utie na inostranu politiku i
meunarodnu trgovinu. Sasvim razumno je pretpostaviti da e, poto su u drugim
stvarima jednaki, ljudi teiti da budu voeni idejom ponaanja koje proizvodi
prijateljstva, a ne neprijateljstva. Jer, naroito u uslovima globalizacije, s porastom
putovanja i komunikacije, ljudi su neugodno izloeni posledicama drugih obiaja.
Naravno, ovo je posebno tano za dravnike i dravnice koji predstavljaju graane i koji
moraju da se susreu i pregovaraju sa svojim koleginicama i kolegama. Njihovi poslovi
moraju biti voeni meunarodnim pravilima, ak i ukoliko poslovi obinih graana to ne
mogu biti.
Nakon svega, zakljuio bih da pretpostavljene dobiti naeg shvatanja ns smih
kao globalnih graana, mogu da se ostvare i bez te slike (o nama smima), to je srena
110

okolnost jer, ako sam u pravu, ne postoji odgovarajua osnova da sebe vidimo na takav
nain.
Prevod: ore Jovanovi i Milo Jadi

111

ZATO JE SVETSKA DRAVA NEIZBENA?*

Aleksander Vent

U ovom radu u predloiti teleoloku teoriju logike anarhije, koja sugerie da je

svetska drava neizbena.1 Kao bilo koja strukturalna tendencija, brzina kojom e se ova
ostvariti istorijski je kontigentna. Na mikronivou proces nije ni deterministiki ni
linearan, a dalji napredak moe biti zaustavljen u odreenim vremenskim periodima.
Postoji veliki broj naina dostizanja svetske drave, i u svakom od njih je ljudsko delanje
vrlo vano. U tom smislu, anarhija je (i dalje) ono to drave od nje ine. 2 Meutim,
ovde se neu baviti istorijskim sluajnostima. Moje predvianje je da e svetska drava
nastati u roku od sto do dvesta (?) godina, ali nita u daljem tekstu nema veze sa ovim
predvianjem. Umesto toga, baviu se makrostukturom naina svih moguih reenja, koji
prenose razvoj meunarodnog sistema na neizbeno konano stanje. Ova teorija je pre
progresivistika u eksplanatornom smislu nego u normativnom.
Otpor prema progresivistikom miljenju, mnogo manje nego prema teleolokom,
duboko je ukorenjen u savremenoj literaturi o meunarodnim odnosima. Realisti su
skeptini, smatrajui da logika anarhije predstavlja tek jedan od beskonanih sukoba i
rat.3 Liberali su vei optimisti kada tvrde da meunarodne institucije, meuzavisnost i/ili
demokratske drave mogu dovesti do saradnje i mira u okviru anarhije. 4 Meutim,
*

Alexander Wendt, Why a World State is Inevitable, European Journal of International

Relations, vol. 9, br. 4, 2003, str. 491-542.
1
Videti Barry Buzan, Charles Jones, Richard Little, The Logic of Anarchy, New York, Columbia
University Press, 1993.
2
Alexander Wendt, Anarchy is what states make of it, International Organization 46, 1992, str.
391-425.
3
Kenneth Waltz, Theory of International Politics, Reading, Addison-Wesley, 1979.
4
Robert Keohane, International liberalism reconsidered, in J. Dunn, ur., The Economic Limits
to Modern Politics, Cambridge, Cambridge University Press, 1990, str. 165-194.

112

liberalni progresivizam nije teleoloki ve je kontigentan. Ako se podre institucije, ako

se produbi meuzavisnost, ako/ili se demokratija proiri, onda je progres mogu.
Prognoza je zasnovana na ekstrapolaciji regulativa zakona iz prolosti u budunost, pod
pretpostavkom da e odreeni uslovi nastaviti da vae. Poto nema garancija da hoe, ni
za koju budunost ne moemo rei da je neizbena.
Zaista, ako postoji i jedna stvar oko koje se danas skoro svi drutveni teoretiari
slau, od najtvrdokornijih pozitivista do najradikalnijih postmodernista, to je da su
teleoloka objanjenja nelegitimna. Nazvati neku teoriju teleolokom smatra se, bez
potrebe za daljim objanjenjima, odlunom kritikom. Verovatno zbog injenice zato to se
teleologija smatra nenaunom jo od trijumfa mehanistikog pogleda na svet u
sedamnaestom veku, kao i zbog toga to se ponekad smatra da porie ljudsko delanje u
drutvenom svetu. Miljenja sam da su oba prigovora bez osnova kao i, s njima, apriori
otpor prema teleolokom razmiljanju o svetskoj politici.
Da bih ovo pokazao, u prvom odeljku u pokuati da spojim skoranje pokuaje
da se rehabilituje teleoloko objanjenje. Ovi pokuaji obuhvataju mnoge discipline i
pokazuju da se nauni status teleologije, iako ostaje kontroverzan, sve ozbiljnije uzima u
obzir. Jedan od razloga je i u tome to vei deo ove literature poiva na teoriji
samoorganizacije, koja postaje bitan izazov neodarvinistikoj teoriji evolucije. 1 Teorija
samoorganizacije pretpostavlja da se poredak u prirodi javlja ne samo kroz mehanizam
mutacija-selekcija-prilagoavanje, ve i spontano u prelazu s dinamike sistema
strukturalnih uslova ogranienja na izrazita konana stanja. Ne raunajui par izuzetaka,
ova teorija je slabo primeena u radovima o meunarodnim odnosima, 2 koji su tek poeli
1

Za dobar pregled videti pre svega Stuart Kauffman, At Home in the Universe, Oxford, Oxford
University Press, 1995; Bruce Weber, David Depew, Natural selection and self-organization,
Biology and Philosophy, 11, 1996, str. 33-65, o odnosu prema neodarvinizmu. U svom
interdisciplinarnom karakteru, razmiljanje o samoorganizaciji ima razliite specifine forme:
teorija autopoijezisa, teorija dinaminih sistema, teorija kompleksnosti, modelovanje zasnovano
na delatniku, i tako dalje.
2
Videti Robert Axelrod, Building new political actors, poglavlje 6. in R. Axelrod ur., The
Complexity of Cooperation, Princeton, Princeton University Press, 1997, str. 121-44; Lars-Erik
Cederman, Emergent Actors in World Politics, Princeton, Princeton University Press, 1997; LarsErik Cederman, Modeling the democratic peace as a Kantian selection process, Journal of
Conflict Resolution, 45(4), 2001, str. 470-502; James Fearon, Causes and counterfactuals in
social science: Exploring an analogy between cellular automata and historical processes, in P.
Tetlock, A. Belkin ur., Counterfactual Thought Experiments in World Politics, Princeton,
Princeton University Press, 1996, str. 39-67; Robert Jervis, System Effects: Complexity in
Political and Social Life, Princeton, Princeton University Press, 1997. Meutim, treba primetiti da
su kibernetika tradicija i tradicija optih sistema teorija meunarodnih odnosa u pedesetim i

113

da koriste neodarvinizam.1 Meutim, u drutvenim naukama ideja samoorganizacije je

prisutna kroz naslee spontanog poretka kotskih empirista, a i danas zadobija primetnu
panju.2 Veina ovih radova nisu teleoloki, i mnogi teoretiari samoorganizacije snano
odbacuju bilo koje takvo tumaenje njihovog pristupa. S druge strane, mnogi drugi
prepoznaju tu vezu i smatraju da teorija samoorganizacije obezbeuje naunu osnovu
teleolokog objanjenja.3
Pod pretpostavkom da je to mogue, pitanje je prema kom se to konanom stanju
kree meunarodni sistem, i kojim e mehanizmom stii tamo. Nameu se tri konana
stanja pacifistika federacija republikanskih drava, realistiki svet nacionalnih drava
gde rat ostaje legitiman, i svetska drava. Prvo se povezuje s Kantom, 4 a drugo sa
Hegelom,5 pri emu su obojica zasnovali svoje ideje na eksplicitno teleolokim
argumentima.6 Prema tome, sloili su se da bi odbacivanjem svetske drave, strogo
govorei, anarhija ostala princip organizacije sistema, iako bi se radilo o razliitim
ezdesetim godinama imale vie slinosti sa skoranjom teorijom samoorganizacije; videti
Haywar Alker, Rediscoveries and Reformulations, Cambridge, Cambridge University Press, 1996,
str. 93, beleka 28.
1
Videti Miles Kahler, Evolution, choice, and international change, in D. Lake and R. Powell,
ur., Strategic Choice and International Relations, Princeton, Princeton University Press, 1999, str.
165-196; William Thompson ur., Evolutionary Interpretations of World Politics, London,
Routledge, 2002; Videti George Modelski, Is world politics evolutionary learning?,
International Organization, 44 (1), 1990, str. 1-24.
2
Za interdisciplinarni prikaz, videti Niklas Luhmann, Social Systems, Stanford, Stanford
University Press, 1995; Joshua Epstein, Robert Axtell, Growing Artificial Societies: Social
Science from the Bottom Up, Cambridge, MIT Press, 1996; Robin Vallacher, Andrzej Nowak,
The emergence of dynamical social psychology, Psychological Inquiry, 8 (2), 1997, str. 73-99;
Russ Marion, The Edge of Organization: Chaos and Complexity Theories of Formal Social
Systems, Thousand Oaks, Thousand Oaks, Sage Publications, 1999; Michael Macy, Robert Willer,
From factors to actors: computational sociology and agent-based modeling, Annual Review of
Sociology, 28, 2002, str. 143-166.
3
Videti, na primer, Stanley Salthe, Development and Evolution, Cambridge, MIT Press, 1993;
Wayne Christensen, A complex systems theory of teleology, Biology and Philosophy, 11, 1996,
str. 301-320; Robert Ulanowicz, Ecology: The Ascendent Perspective, New York, Columbia
University Press, 1997; Rod Swenson, Autocatakinetics, evolution, and the law of maximum
entropy production, in L. Freese, ur., Advances in Human Ecology, vol. 6, Greenwich, JAI Press,
1997, str. 1-47; Alicia Juarrero, Dynamics in Action: Intentional Behavior as a Complex System,
Cambridge, MIT Press, 1999; Glenn Albrecht, Directionality theory: Neo-organicism and
dialectical complexity, Democracy and Nature, 6 (3), 2000, str. 401-419; Peter McLaughlin,
What Functions Explain, Cambridge, Cambridge University Press, 2001; Andreas Weber,
Francisco Varela, Life after Kant: Natural Purposes and the Autopoietic Foundations of
Biological Individuality, Phenomenology and the Cognitive Sciences 1 (2), 2002, str. 97-125.
4
Immanuel Kant, Idea for a universal history with a cosmopolitan purpose, in H. Reiss, ur.,
Kant: Political Writings, Cambridge, Cambridge University Press, 1991, str. 41-53; Perpetual
peace: a philosophical sketch, ibid., str. 93-130.
5
G. W. F. Hegel, Phenomenology of Spirit, Oxford, Clarendon, 1977.

114

vrstama anarhije. to se tie mehanizma progresa, Kant i Hegel su, na razliite naine,
takoe naglaavali ulogu konflikta Kant, u ovekovoj nedrutvenoj drutvenosti, i
Hegel u borbi za priznanjem.
Ne mogu se ovde uputati u detaljno razmatranje i kritiku Kantovih i Hegelovih
argumenata. Meutim, poto se slaem s njihovim naglaavanjem konflikta kao
mehanizma razvoja, iako dolazim do drugaijeg zakljuka, bilo bi korisno da predstavim
svoj argument istiui dva aspekta po kojima se on razlikuje od njihovih. Prvi se tie
efekata konfilkta na identitet drave. Zamiljajui konflikt kao nastojanje kojim se stvara
republikanska drava, Kant nije oekivao da se na osnovu njega razvije kolektivni
identitet. Njegove drave ostaju egoistike drave koje poseduju suverenost. Hegel daje
osnovu za drugaiji zakljuak, poto je efekat borbe za priznanjem upravo u
transformisanju egoistinog u kolektivni identitet, i na kraju, u dravu. Ali, Hegel ovaj
ishod oekuje samo u borbi izmeu pojedinaca. Drave, takoe, trae priznanje ali one,
po njegovom miljenju, ostaju samodovoljni totaliteti. Njihova borba za priznanjem ne
stvara nadnacionalnu solidarnost ostavljajui nas na rubu istorije sa svetom
sastavljenom od vie drava.1 Neki kritiari su smatrali da je Hegelovo zakljuivanje na
ovom mestu nekonzistentno, i da je trebalo da zagovara svetsku dravu. 2 U svakom
sluaju, smatram da e borba za priznanjem izmeu drava imati isti ishod kao i borba

Iako su njihova shvatanja teleologije primetno razliita, Kant je verovao da svrhovitost nije
objektivno svojstvo prirode, pa samim tim teleoloka objanjenja imaju samo heuristiku
vrednost, dok je Hegel zauzeo jae, ontoloko stanovite da je sama priroda teleoloka. (Po ovom
pitanju, moj pristup je hegelijanski.) O razlikama njihovih pristupa teleologiji videti Willem
DeVries, The dialectic of teleology, Philosophical Topics, 19 (2), 1991, str. 51-70; Daniel
Dahlstrom, Hegels appropriation of Kants account of teleology in nature, in S. Houlgate, ur.,
Hegel and the Philosophy of Nature, Albany, State University of NewYork Press, 1998, str. 167188,; o tenzijama u okviru Kantove pozicije videti Pauline Kleingeld, Kant, history, and the idea
of moral development, History of Philosophy Quarterly, 16 (1), 1999, str. 59-80; Paul Guyer,
Nature, morality, and the possibility of peace, 12. poglavlje in P. Guyer ur., Kant on Freedom,
Law, and Happiness, Cambridge, Cambridge University Press, 2000, str. 408-434; Weber,
Andreas, Francisco Varela, Life after Kant: Natural Purposes and the Autopoietic Foundations of
Biological Individuality, op. cit.
1
Videti takoe Francis Fukuyama, The End of History and the Last Man, New York, Avon Books,
1992.
2
Videti Andrew Vincent, The Hegelian state and international politics, Review of International
Politics 9, 1983, str. 2002; Peter Nicholson, The Political Philosophy of the British Idealists,
Oxford, Oxford University Press, 1990, str. 225, ovde referira na neohegelijanca Bernarda
Bosenkea [Bernard Bosanquet, Adriaan Peperzak, Hegel contra Hegel in his Philosophy of
Right: The contradictions of international politics, Journal of the History of Philosophy, 32 (2),
1994, str. 241-263.]

115

meu pojedincima, u formiranju kolektivnog identiteta te, na kraju, i drave. 1 Jedan od

razloga ovoga tie se druge razlike u mom pristupu koja razmatra ulogu tehnologije. Kant
je odbacio mogunost svetske drave delom zbog toga to je tehnologija njegovog doba
to iskljuivala,2 dok Hegelova predstava konanog stanja, u kojoj rat ostaje legitiman, nije
uzimala u obzir da se cene tehnologije ne mogu tolerisati. Nijedan od njih dvojice nije
predvideo dramatine tehnoloke promene u prethodnom veku, delom uzrokovane
dilemom bezbednosti, koje su potekle iz anarhije. Kao to Danijel Dudni [Daniel
Deudney] ubedljivo tvrdi, ove promene su u mnogome poveale cene rata, kao i skalu na
kojoj je mogue organizovati dravu. Sa ovim materijalnim promenama, borba za
priznanjem meu dravama potkopava njihovu samodovoljnost i svetsku dravu ini
neizbenom. Jednom reju, u borbi za priznanjem logika anarhije vodi ka sopstvenoj
propasti.
Dve napomene. Prvo, zbog ogranienja ovog lanka nije moemo se posvetiti
metodolokim i sutinskim problemima u ovoj diskusiji. To bi zahtevalo (barem) dva
nezavisna lanka, ali s obzirom na savremeni otpor prema teleologiji, argument se ne
branei njegovu metodologiju moe apriori odbaciti, dok ovo drugo moe izgledati
nemotivisano ukoliko se ne ispituje uverljivost. Spojio sam ih, uz rizik da u oba
obraditi neadekvatno. Meutim, pod pretpostavkom da e logika teleolokog objanjenja
biti manje poznata ali i od ireg interesa u odnosu na teoriju formiranja svetske drave
kada sam bio primoran da se odluim za jedno od njih, izabrao sam da ouvam raspravu o
prvom i da sutinu teorije ostavim u veoj meri na nivou nacrta, s mogunou da se ona
razvije u budunosti. Drugo, opet zbog ogranienog prostora, neu govoriti o odnosu
izmeu logike anarhije i logike kapitala, koja formira razliitu razvojnu dinamiku u
sistemu. Logika kapitala stvara distributivnu borbu koja se ne moe svesti na borbu za
priznanjem3 i, kao takva bi je znaajno komplikovala, iako je, na duge staze, i ona
usmerena ka svetskoj dravi.4 Tako da njenu ulogu ovde stavljam u zagrade, pod
pretpostavkom da ona svetsku dravu samo ini neizbenijom.
1

Videti Michael Walzer, The Reform of the International system, in yvind sterud ur, Studies
of War and Peace, Oslo, Norvegian University Press, 1986, str. 227-40.
2
Thomas Carson, Perpetual Peace: What Kant should have said, Social Theory and Practice, 14
(2), 1988, str. 173-214; Paul Guyer, Nature, morality, and the possibility of peace, op. cit.
3
Nancy Fraser, Rethinking recognition, New Left Review 3, 2000, str. 107-120.
4
Christopher Chase-Dunn, World state formation: historical processes and emergent necessity,
Political Geography Quarterly, 9 (2), 1990; Martin Shaw, Theory of the Global State, Cambridge,
Cambridge University Press, 2000.

116

Teleoloko objanjenje se brani u narednom odeljku. Potom u objasniti ta

podrazumevam pod dravom, ukljuujui tu i svetsku dravu. U treem odeljku
diskutujem o borbi za priznanjem, dok etvrti pokazuje zato bi takva borba, u okviru
anarhije, trebalo da kulminira svetskom dravom. Uloga delanja u ovom procesu se
razmatra u zakljuku.
Kauzalni pluralizam i teleoloko objanjenje
U skorije vreme, u radovima o meunarodnim odnosima ima dosta rasprava oko
onoga to bi se moglo nazvati kauzalnim pluralizmom1 odnosno, da li objanjenja
svetske politike mogu da imaju drugaije forme. Pozicija ortodoksnih pozitivista, koja
potie od njutnovskih pogleda na svet, jeste da objanjenje uvek odslikava mehaniki
odnos izmeu prethodnih uslova i potonjih posledica. 2 Druge forme istraivanja bi se
mogle vrednovati kao deskriptivna zakljuivanja,3 ali one ne pruaju objanjenja.
Objanjenja moraju da budu uzrona, a uzronost mora biti mehanika. Iz ove
perspektive, uzroni pluralizam ili konfuzno ne zna ta objanjenje jeste, ili predstavlja
pretnju samoj nauci. Sledei interpretativistike filozofe drutvenih nauka, konstruktivisti
i postmodernisti su bili protiv uzronog monizma, a na strani konstitutivne analize.
Neki njihov rad vide kao neto to prua razumevanje stvari i time uklanja u stranu
paradigmu objanjavanja,4 dok ga drugi vide kao oblik objanjenja. 5 Meutim, svi se
slau da konstitutivne teorije nisu samo deskriptivne i da doprinose drutvenoj nauci, tako
da se ne mogu svesti na mehaniku uzronost.
Glavno pitanje ovde jeste da li u prirodi postoje razliite vrste uzronosti. 6 Ako je
uzroni monizam zasnovan na njutnovskom pogledu na svet, onda prototip uzronog
pluralizma predstavlja aristotelovski pogled na svet. Zastupnici konstitutivne teorije u
1

Stephen Asma, Darwins causal pluralism, Biology and Philosophy, 11, 1996, str. 1-20.
Pozitivizam ovde ukljuuje i empirijski i nauni realistiki pristup nauci, koji se inae
razlikuju u raznim vidovima. [Alexander Wendt, Social Theory of International Politics,
Cambridge, Cambridge University Press, 1999, 2. poglavlje]
3
Gary King, Robert Keohane, Sidney Verba, Designing Social Inquiry, Princeton, Princeton
University Press, 1994.
4
Martin Hollis, Steve Smith, Explaining and Understanding International Relations, Oxford,
Clarendon Press, 1990.
5
John Ruggie, What makes the world hang together?, International Organization, 52 (4), 1998,
str. 855-885, str. 871-4; Alexander Wendt, On constitution and causation in international
relations, Review of International Studies, 24, 1998, str. 101-117.
6
Ovo pretpostavlja da odbacujemo Kantovo stanovite da teleoloka stanovita imaju samo
heuristiku vrednost.
2

117

meunarodnim odnosima nisu ponudili odbranu aristotelovskog tipa u svom pristupu. 1

Takvo postupanje bi moglo da bude pouno, i navodi na to da bi teleoloko objanjenje
trebalo da se dopie pluralistikoj agendi.
Aristotelijanci razlikuju etiri vrste uzronosti. (1) Eficijentna uzronost se
odnosi na neki mehaniki odnos izmeu prethodnog uzroka i kasnije posledice. Ovako
pozitivizam definie uzronost. (2) Materijalna uzronost se odnosi na smisao u kome
je neki entitet ili proces uzrokovan time to ima odreenu strukturu. (3) Formalna
uzronost se odnosi na nain na koji struktura nekog objekta ili procesa daje formu. (4)
Finalna uzronost kljuni element u teleologiji odnosi se na nain na koji svrha, ili
cilj, nekog sistema utie na njegov razvoj. kolski primer ovih viestrukih uzroka je
izgradnja kue2 eficijentni uzrok je rad izvoaa radova; njen materijalni uzrok su cigle
i cement od kojih je izgraena; njen formalni uzrok je plan koji ovim materijalima daje
konanu formu; a njen finalni uzrok je namera zbog koje je pojedinci grade. Znaajno je
da se sva etiri uzroka smatraju nunim za kompletna objanjenja, i bie makar prisutni u
svakoj naunoj teoriji. Tako da cilj nije pluralizam radi pluralizma, ve da se dobije
potpuno razumevanje jednog fenomena.
Ako pozitivistiko stanovite objanjenja pretpostavlja eficijentnu uzronost, onda
konstitutivna analiza nudi zanimljive paralele materijalnoj i formalnoj uzronosti. U
meunarodnim odnosima takvi su se argumenti esto koristili kako bi naglasili vanost
ideja, iako i materijalni uslovi, takoe, mogu da budu konstitutivni. Tako su konstitutivni
teoretiari pokazali kako su fenomeni, kao to je mo, a koji se obino shvataju kao
materijalni, zapravo konstituisani idejama (materijalna uzronost). A ove ideje postoje i
imaju posledice zbog diskurzivnih formi (norme, institucije, ideologije) u kojima su
utisnute (formalna kauzalnost). Ovde se ne radi o obrani eksplanatornog sadraja takvih
stanovita. Poenta je, jedino, da apriorno odbacivanje njihovog eksplanatornog statusa
pretpostavlja uzroni monizam. Meutim, pozitivisti i postpozitivisti na slian nain
odbacuju finalnu uzronost. Ako kauzalni pluralizam opravdava konstitutivnu teoriju,
onda moda moe da uradi isto i za teleologiju.
Teleoloko objanjenje3
1

Za izuzetak, videti Hayward Alker, Rediscoveries and Reformulations, op. cit., str. 64-103.
Robert Ulanowicz, Ecology: The Ascendent Perspective, op. cit.
3
Moje shvatanje u ovom odeljku je uglavnom proisteklo iz razgovora sa Lorom Violom [Lora
Viola]; za njeno sopstveno shvatanje teleolokog objanjenja videti Lora Viola, Re-Introducing
2

118

Teleoloka objanjenja objanjavaju pozivajui se na cilj ili svrhu prema kojima je

sistem usmeren. Kao i druga objanjenja, ona su odgovori na pitanja, 1 u ovom sluaju
emu X? Kao takva, esto imaju gramatiki oblik zbog, ili da bi reenica Y je
finalni uzrok X-a, ako se X dogodi da bi se Y ostvarilo. 2 Jo od Frensisa Bejkona, filozofi
su pokuavali da diskredituju takva objanjenja kao nenauna, kao i da pokau da uvek
mogu da se svedu na mehaniku uzronost. Ipak, interesovanje za teleologiju se nedavno
vratilo. Jedan razlog je opte prihvaeni smisao da eficijentna uzronost ne moe objasniti
oiglednu usmerenost ka cilju u prirodi, tako da je neka eksplanatorna struktura
izgubljena ako se iskljui i teleoloko zakljuivanje.3
Savremeni radovi o teleolokom objanjenju su duboko podeljeni oko toga kako
ono treba da se definie. Razlike se tiu dva glavna pitanja (1) da li neintencionalni ili
samo intencionalni procesi mogu biti teleoloki; 4 i (2) da li je teleoloko objanjenje
sutinski usmereno ka nazad ili ka napred. Po mom miljenju, ove alternative su pre
komplementarne nego suprotstavljene, i treba da ostavimo pre supstantivnim
razmatranjima da o tome odlue, nego to apstraktno pretpostavljamo ispravnu
alternativu. Na taj nain, moj argument o formaciji svetske drave ima i intencionalne i
neintencionalne elemente, i, iako su oni usmereni ka napred, ovo ne iskljuuje ulogu
stanovita usmerenih unazad.
U nekom intencionalnom teleolokom procesu, cilj ka kojem se sistem kree jeste
cilj delatnika koji ima neku nameru i ija elja za ishodom pomae dolasku do njega.
Finalna uzronost ovde ukljuuje traenje cilja, prisutnog barem kod razvijenijih
ivotinja, a moda i kod svih organizama. Meutim, paradigmatian sluaj predstavlja
Final Causation to Social Science: Neofunctionalist Theory and European Integration, Master
Thesis, University of Chicago.
1
Charles Cross, Explanation and the theory of questions, Erkenntnis, 34, 1991, str. 237-260;
Alexander Wendt, On constitution and causation in international relations, op. cit.
2
Ova forma je takoe zajednika u funkcionalnim objanjenjima, a neke od dananjih debata o
teleolokom objanjenju motivisane su obnovljenim interesom za funkcionalizam, iako ove dve
stvari nisu iste [videti Larry Wright, Teleological Explanations, Berkeley, University of California
Press, 1976; Peter McLaughlin, What Functions Explain, op. cit.].
3
Peter Machamer, Teleology and selective processes, in R. Colodny, ur., Logic, Laws, and Life,
Pittsburgh, University of Pittsburgh Press, 1977, str. 129-142; G. A. Cohen, Functional
explanation, consequence explanation, and Marxism, Inquiry 25, 1982, str. 48 gde se referira na
specifino objanjenja posledica.
4
Peter McLaughlin, What Functions Explain, op. cit.; videti Ernst Mayr, Teleological and
teleonomic: a new analysis, in H. Plotkin, ur., Learning, Development, and Culture, New York,
John Wiley & Sons, 1982, str. 17-38.

119

ljudsko delanje gde se objanjenja, s pozivanjem na razloge (ili elje i verovanja) kao u
teoriji racionalnog izbora, mogu posmatrati kao teleoloka. Nekolicina drutvenih
teoretiara, pod pretpostavkom da su [eficijentni] uzroci racionalni, izbor smatra
teleolokim.1 Ali to je dovedeno u pitanje. 2 Mnogi filozofi razloge smatraju za
konstitutivne, te time i formalne, uzroke dok drugi idu dalje i smatraju ih za finalne
uzroke.3
Nasuprot ovome, u ne-intencionalnom teleolokom procesu, svrha ka kojoj se
sistem kree konstituisana je nesvesnim graninim uslovima. Paradigmatian sluaj je
ontogeneza, proces u kom embrion odrasta. Ovde nema traenja cilja (tene ne trai da
postane pas), a samim tim ni namere. Meutim, proces je i dalje usmeren ka cilju, poto
e, osim ako se ne prekine boleu ili smru, normalni organizam neumitno odrastati. Oni
koji zastupaju mehanicizam tvrde da i ovo moe da se svede na eficijentnu uzronost,
inei tako lanom vezu s finalnom uzronou. Teleolozi se ne slau, i tvrde da konano
stanje ka kom se razvijaju organizmi sutinski predstavlja deo objanjenja toga kako se do
njega dospeva.
Pretpostavljajui da i intencionalni i neintencionalni procesi mogu biti teleoloki,
koji od njih najbolje opisuje logiku formiranja svetske drave? To delom zavisi od toga da
li ima smisla pripisati intencionalnost bilo kom drutvenom sistemu, a naroito, svetskom
sistemu. Dok je filozofski otvorena, ova pretpostavka da bar neki drutveni sistemi,
naime drave, jesu intencionalni puni stranice radova o meunarodnim odnosima. 4 Ja u
to isto pretpostaviti, pa je na mikro nivou, moj argument isto tako intencionalan.
Meutim, manje je jasno da intencionalnost karakterie svetski sistem kao celinu. Poto
1

Videti Donald Davidson, Actions, reasons, and causes, Journal of Philosophy, 60, 1963, str.
685-700.
2
Na primer, Georg Von Wright, Explanation and Understanding, Ithaca, Cornell University Press,
1971; Daniel Hutto, A cause for concern: Reasons, causes and explanations, Philosophy and
Phenomenological Research, 59 (2), 1999, str. 381-401; Scott Sehon, An argument against the
causal theory of action explanation, Philosophy and Phenomenological Research, 60 (1), 2000,
str. 67-85; to se meunarodnih odnosa tie, videti Friedrich Kratochwil, Rules, Norms, and
Decisions, Cambridge, Cambridge University Press, 1989; Steve Smith, Wendts world, Review
of International Studies, 26 (1), 2000, str. 151-163.
3
Krajnji problem priroda mentalne uzronosti ovde je ukorenjen u problemu duh-telo, koji
je doveo u pitanje mehanistiko reenje [David Chalmers, The Conscious Mind, Oxford, Oxford
University Press, 1996]. Sluaj teleolokog tumaenja intencionalnog objanjenja zavisi od tog
neuspeha.
4
Za odbranu videti Alexander Wendt, The State as Person in International Theory, Review of
International Studies, 30 (2), 2004.

120

ovde i onako imam dosta problema, na makronivou u odigrati sigurnije i izvesti svoj
argument na neintencionalnim osnovama, dok u samo na kraju razmatrati kako se istorija
sistema moe prepriati u intencionalnim terminima.
U okviru neintencionalne kategorije, na drugoj strani, postoji debata oko toga da li
teleoloka objanjenja treba da se shvate u terminima usmerenosti unazad ili unapred.
Ova dva pristupa imaju dosta slinosti, ali se razlikuju u centralnom pitanju, o tome ta
takva objanjenja objanjavaju.1
Pristup usmerenosti unazad pretpostavlja da kada neko postavi pitanje emu?,
onda on eli znati kako i zato je sistem zadobio odreene karakteristike ili ponaanja. 2
Pitanje je o poreklu, a na njega se odgovara navoenjem etiologije ili istorije
karakteristika u terminima njegovih posledica po preivljavanje. Teleoloko objanjenje
zebrinih pruga, na primer, pokazalo bi kako su one funkcionalne za diferencijalno
prilagoavanje zebre u prirodnoj selekciji, kao to bi i jedan od vestfalskih sistema mogao
da pokae kako je monopol sile dao prednost u nadmetanju protiv grupa koje nemaju
prednost.3 Prema tome, poput neodarvinizma, ova koncepcija teleologije bavi se vrstama
organizama, pa se moe nazvati evolutivnim pristupom teleologiji. Ova konvergencija
moe izgledati kontraintuitivno, poto je neodarvinizam strogo antiteleoloki. Meutim,
evolucionistiki teleolozi tvrde da neodarvinizam sadri implicitan teleoloki element koji
obavlja nesvodiv posao objanjavanja.4 Taj element je skriven u definiciji onoga to e
poboljati uklopljivost u dati kontekst, i to konstituie funkcionalni princip u smislu
odabranih posledica.5 Kriterijum uklopljivosti je u kamuflai u savani, u posledici koja
objanjava zebrine pruge, kao to i u anarhiji, prednost rata moe objasniti drave.
Pristup usmerenosti ka napred daje teleolokim objanjenjima drugaiji odgovor.
Prema ovom stanovitu, emu? pitanja pitaju kako neka karakteristika ili ponaanje
1

Ova dva pristupa seu do klasinih razmatranja funkcionalizma pre svega Hempela i Nejgela;
videti Peter McLaughlin, What Functions Explain, Cambridge, Cambridge University Press,
2001.
2
Larry Wright, Teleological Explanations, op. cit.
3
Videti Hendrik Spruyt, The Sovereign State and its Competitors, Princeton, Princeton University
Press, 1994.
4
Videti Stephen Asma, Darwins causal pluralism, op. cit.; Colin Allen, Marc Bekoff, George
Lauder, ur., Natures Purposes, Cambridge, MIT Press, 1998; T. L. Short, Darwins concept of
final cause: neither new nor trivial, Biology and Philosophy, 17, 2002, str. 323-340.
5
Peter Machamer, Teleology and selective processes, op. cit.; T. L. Short, Teleology in
Nature, American Philosophical Quarterly 20 (4), 1983, str. 311-20.

121

slui funkcijama veeg sistema. Ovde se pita o tome kako stvari funkcioniu, a ne odakle
potiu. U biologiji to vodi do razmatranja starenja individualnih organizama a ne vrsti
organizama, pa bi se to moglo nazvati razvojnim pristupom teleologiji. Ovo je dosta
slino Aristotelovom vienju teleologije, i zaista, prema ovom stanovitu evolucionisti su
potpuno promenili temu, tako to su sveli teleologiju na specijalnu vrstu eficijentne
uzronosti.1 To je moe uiniti pitkijom za modernu nauku, ali je takoe ini manje
interesantnom. U svakom sluaju, poto je meunarodni sistem jedan sistem, moj pristup
formaciji svetske drave je razvojni. Ovo nudi jasno drugaiju interpretaciju teleologije
od eficijentnog uzronog objanjenja, i kao takvo, predstavlja jau formu argumenta.
Pa ipak, jo uvek ne postoji autoritativno, neintencionalno razvojno stanovite
teleolokog objanjenja. Meutim, radovi uporno ukazuju na interakciju dva procesa, na
mikro, ili uzlazni proces samoorganizacije, i na makro, ili silazni proces strukturalne
konstitucije. Prvopomenuti ukljuuje eficijentnu uzronost, a potonji formalnu uzronost,
a da ni jedna od njih nije intrinsino teleoloka.2 Finalna uzronost nastaje iz njihove
interakcije.
Samoorganizacija i uzlazna uzronost
Mikroosnove teleolokih procesa se opisuju teorijom samoorganizacije ukazujui
kako poredak moe da nastane u nekom sistemu kao rezultat interakcija elemenata sledei
isto lokalna pravila. Nevidljiva ruka Adama Smita je moda najpoznatiji primer takve
dinamike.3 Noviji primer je studija Tomasa elinga [Thomas Schelling] (1971) o rasnoj
segregaciji. eling je, od prvobitno potpuno belog komiluka, izgradio jednostavan model
pokazavi da e komiluk ako porodice variraju u svojoj toleranciji prema crnim
komijama s nekoliko porodica koje ga napuste doseljenjem prve crne porodice, i neto
vie s dolaskom dve crne porodice, itd., konaan rezultat, progresivno, biti potpuno crni
komiluk, iako se skoro nijedna porodica nije protivila ex ante da ivi u integrisanom
komiluku. Slino tome, Robert Darvis [Robert Jervis] (1997), u primenama teorije
kompleksnosti na svetsku politiku, razumeva balans teorije moi kroz termine
samoorganizacije, gde je rezultat odluka koje donosi individualna drave kao odgovor na
1

O Aristotelovoj konceptualizaciji finalne uzronosti videti Allan Gotthelf, Aristotles

conception of final causality, in A. Gotthelf, J. Lennox, ur., Philosophical Issues in Aristotles
Biology, Cambridge, Cambridge University Press, 1987, str. 204-242.
2
Oba ukljuuju materijalnu uzronost, koju e biti prisutna u narednoj raspravi.
3
Edna Ullmann-Margalit, Invisible-hand explanations, Synthese, 39, 1978, str. 263-291.

122

lokalne pretnje, obrazac makronivoa koji se vremenom pojavljuje. U svakom sluaju, u

uzlaznom uzronom procesu, sistematini poredak raste bez centralne koordinacije. to
znai da, u ovom smislu, teorija samoorganizacije ima jaku metodoloku individualistiku
orijentaciju.1
Mehanizmi, u skladu s kojima poredak raste, predstavljaju negativne i pozitivne
posledice.2 Negativna posledica moe da funkcionie ili na mikronivou, kanjavajui
ponaanje pojedinaca, ili na makronivou, kroz sistemsku kompenzaciju (kao u
korekcijama na berzi). Oba nivoa pomau odravanje status quo sistema, ili
homeostaze, kao kod funkcionisanja ravnotee moi u anarhiji. Negativne posledice su,
u prolosti, briljivo prouavali drutveni teoretiari i bez teorije samoorganizacije, 3 tako
da novina ove teorije prvenstveno lei u naglaavanju pozitivnih posledica, gde su
ponaanja, ili efekti, pojaani dinamikom rastuih uzvraanja 4 ili autokatalizom.5
Vano je da, kada pozitivne posledice dou do granine take, rezultujua ne-linearna
dinamika moe proizvesti promenu sistema.
Nema niega intrinsino teleolokog u vezi s negativnim i pozitivnim
posledicama. Oba sluaja ukljuuju samo eficijentnu uzronost, iako zbog cirkularne ili
reciprone vrste gde X uzrokuje Y, a Y daje povratnu reakciju X-u X stabilizuje ili
ojaava Y, i tako dalje. Oni teoretiari samoorganizacije koji se fokusiraju na takvu
dinamiku povratne reakcije svoj rad ne ele da vide kao teleoloki. S druge strane, neki
teoretiari samoorganizacije ipak uspostavljaju vezu s teleolokim objanjenjem,
smatrajui da je status teleologije, u okviru ove teorije, trenutno nerazreen. 6 Obeleje
samoorganizacionih sistema koji postavljaju pitanje jeste u njihovoj usmerenosti ka cilju,
to nastaje interakcijom samoorganizacije u graninim uslovima makronivoa,
primenjujui silaznu uzronost na delovima sistema.
1

Joshua Epstein, Robert Axtell, Growing Artificial Societies: Social Science from the Bottom Up,
op. cit.
2
Robert Jervis, System Effects: Complexity in Political and Social Life, op. cit.
3
Ulrich Witt, Self-organization and economics what is new?, Structural Change and
Economic Dynamics, 8, 1997, str. 490-1.
4
Paul Pierson, Increasing returns, path dependence, and the study of politics, American
Political Science Review, 94 (2), 2000, str. 251-267.
5
Rod Swenson, Autocatakinetics, evolution, and the law of maximum entropy production, op.
cit.; Primeri o meunarodnim odnosima ukljuuju logiku domino teorije i spiralnog modela.
Robert Jervis, System Effects: Complexity in Political and Social Life, op. cit., str. 165-75.
6
David Hodgson, Constraint, empowerment, and guidance: A conjectural classification of laws
of nature, Philosophy, 76, 2001, str. 369.

123

Granini uslovi i silazna uzronost

Kao to je pria o uzlaznoj teoriji samoorganizacije ukorenjena u metodolokom
individualizmu, tako je pria o silaznoj teoriji ukorenjena u metodolokom holizmu.
Holizam opisuje sisteme koji imaju strukturalni integritet konstituisane kao nesvodive
totalitete, ili kao totalitete koji su neto vie od prostog skupa njihovih delova. 1 Ovaj
integritet proizilazi iz organizacionih principa makronivoa ili graninih uslova, koji
odvajaju sistem od njegovog okruenja i nameu odreeni stepen zatvorenosti
njegovim unutranjim procesima.2 Granini uslovi mogu biti organski (kao DNK) ili
drutveni (poput kultura anarhije, videti ispod). Ono to je zajedniko obema teorijama
jeste da one objanjavaju informacije na sistematskom nivou. To ne znai da sistem
postoji potpuno odvojeno od svojih elemenata, ve da samo nije mogue svesti ga na njih.
Delovi i celina su uzajamno konstitutivni delovi imaju identitet samo u odnosu prema
celini (nije mogue biti rob ako nema ropstva), dok celina ne moe postojati bez svojih
delova. Holizam implicira hijerarhiju meusobno zavisnih nivoa, od kojih svaki ima
sopstvene uzrone moi.3
Konvencionalno stanovite odnosa izmeu nivoa ukljuuje samo uzlaznu
uzronost interakcija elemenata na mikronivou proizvodi obrasce na makronivou. Takav
redukcionizam pretpostavlja da je sva uzronost mehanistika. Meutim, naoruani
pojmom formalne uzronosti, holistiko tvrenje moemo shvatiti tako da sistemi imaju
silaznu eksplanatornu ulogu. Poznat primer u svetskoj politici je nain na koji norme
vestfalskog sistema konstituiu drave sa spoljanjom suverenou, jedan nesvodivi
drutveni status s pravima i obavezama kojih, bez ovih normi, ne bi ni bilo. Ovaj primer
opisuje statiku posledicu sistema. Dinaminija formalna uzrona posledica objanjava se
pojmom silazne uzronosti.

Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit.

O ulozi zatvaranja u samoorganizacionim sistemima videti Jerry Chandler, Gertrudis Van de
Vijver, ur., Closure: Emergent organizations and their dynamics, Annals of the New York
Academy of Sciences, 901, 2000, str. 1-349.
3
Videti William Bechtel, Teleological functional analyses and the hierarchical organization of
nature, in N. Rescher, ur., Current Issues in Teleology, Lanham, University Press of America,
1986, str. 26-47; Michael Boylan, Monadic and systemic teleology, in N. Rescher, ur., Current
Issues in Teleology, op. cit., str. 15-25; Stanley Salthe, Development and Evolution, Cambridge,
MIT Press, 1993; Keith Sawyer, Emergence in sociology: Contemporary philosophy of mind and
some implications for sociological theory, American Journal of Sociology, 107 (3), 2001, str.
551-585.
2

124

Silazna uzronost se odnosi na nain kojim granini uslovi ograniavaju i

usmeravaju interakciju delova sistema.1 Posledica koja pokree odravanje sistema, ovde
je konzervativna.2 U okviru graninih uslova, ova informacija definie koje su vrste
interakcija nekonzistentne s funkcionisanjem nekog sistema, te na ovoj osnovi, sistem
selektuje ponaanje i karakter svojih delova koji odreuju delimino distribuciju
dogaaja na niem nivou.3 Re delimino je vana, poto moe postojati mnogo
naina da se zadovolje potrebe sistema izbor koji se javlja na mikronivou moe se
viestruko realizovati.4 U tom smislu e posledice ogranienja mikronivoa biti slabe. 5
Meutim, ovo ne potkopava glavnu poentu da su sistemi, u smislu njihovih graninih
uslova, u stanju da posmatraju i interveniu u sopstvenom funkcionisanju kako bi se
odrali.6 Ovo pretpostavlja eficijentni uzroni mehanizam i kao takav zavisi od interakcija
na mikronivou,7 ali nije svodiv na njega, poto eficijentna uzronost zahteva zasebno
postojanje uzroka i posledice. U strukturisanom totalitetu, delovi i celina su uzajamno
1

Za razliite odnose prema silaznoj uzronosti videti Donald Campbell, Downward causation
in hierarchically organized biological systems, in F. Ayala and T. Dobzhansky, ur., Studies in the
Philosophy of Biology, Berkeley, University of California Press, 1974, str. 179-186; Alicia
Juarrero, Dynamics in Action: Intentional Behavior as a Complex System, Cambridge, MIT Press,
1999, str. 131-150; Claus Emmeche, Simo Koppe, Frederik Stjernfelt, Levels, emergence, and
three versions of downward causation, in P. Andersen, et al., ur., Downward Causation, Aarhus,
Aarhus University Press, 2000, str. 13-34; Theo Meyering, Physicalism and Downward
Causation in Psychology and the Special Sciences, Inquiry 43 (2), 2000, str. 181-202; Keith
Sawyer, Simulating Emergence and Downward Causation in Small Groups, in Scott Moss, Paul
Davidson ur., Multi-Agent Based Simulation, Berlin, Springer Verlag, 2001, str. 46-69; Geoffrey
Hodgson, Reconstructive Downward Causation, in Edward Fullbrook ur., Intersubjectivity in
Economics, London, Routledge, 2002, str. 159-80.
2
Alicia Juarrero, Dynamics in Action: Intentional Behavior as a Complex System, Cambridge,
MIT Press, 1999, str. 131-150.
3
Michael Boylan, Monadic and systemic teleology, in N. Rescher, ur., Current Issues in
Teleology, op. cit., str. 22; videti takoe William Bechtel, Teleological functional analyses and
the hierarchical organization of nature, op. cit., str. 36; Alicia Juarrero, Dynamics in Action..., op.
cit.; David Hodgson, Constraint, empowerment, and guidance: A conjectural classification of
laws of nature, op. cit. str. 359.
4
Helmut Pape, Final causality in Peirces semiotics and his classification of the sciences,
Transactions of the Charles S. Peirce Society, 29, 1993, str. 590; Menno Hulswit, Teleology: A
Peircean critique of Ernst Mayrs theory, Transactions of the Charles S. Peirce Society, 32 (2),
1996, str. 185-6; i Berent Enc, Fred Adams, Functions and goal-directedness, in C. Allen et al.,
ur., Natures Purposes, Cambridge, MIT Press, 1998, str. 388. O viestrukoj mogunosti
realizacije videti Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit. str. 152-6.
5
Alicia Juarrero, Dynamics in Action: Intentional Behavior as a Complex System, op. cit., str.
126.
6
Rei poput nadgledanje i intervenisanje mogu sugerisati intencionalnost, ali tako ne treba da
se tumae. Na primer, ljudsko telo neprestano nadgleda svoje podsisteme i intervenie protiv
patogena, gde nema intencionalnosti.
7
John Elster, Strategic uses of argument, in K. Arrow et al. ur., Barriers to Conflict Resolution,
New York, W.W. Norton and Co., 1995, str. 236-257.

125

konstitutivni, to znai da njihove interakcije ne mogu biti mehanike.1

Silazna uzronost se moe objasniti u terminima programa.2 Konvencionalno
stanovite objanjenja je okrenuto ka procesu X objanjavamo pronalazei proces na
mikronivou koji ga je prouzrokovao. esto je ovaj pristup dovoljan, ali tamo gde se do
rezultata moe doi na vie naina, nee uspeti da obuhvati relevantne eksplanatorne
injenice i zato mu nedostaje uzrona dubina.3 Iako ne koristi ovu terminologiju, dobar
primer, meu radovima o meunarodnim odnosima, jeste Volcova [Waltz] teorija (1979)
kako anarhija uzrokuje balansiranje. Teorija procesa balansiranja posmatrala bi, na
mikronivou, kako pojedinane drave prihvataju i reaguju na pretnje. Takva teorija nastoji
da protumai balansiranje kao intencionalno. Nasuprot tome, Volc, na makronivou,
posmatra kako anarhina struktura meunarodnog sistema bira za balansiranje, drave
koje tokom vremena ne uspevaju vie da balansiraju, ve su, jednostavno, eliminisane
ostavljajui samo balansere.4 Treba primetiti da njegova teorija ne zahteva da drave
nameravaju da balansiraju ili ak da budu svesne logike sistema. U principu, sm
program anarhije kontrolie koje se vrste eficijentnih uzronosti aktiviraju, te time
omoguava Volcu da uvede eksplanatorni okvir vieg reda, pojednostavljujui podatke
koji se odnose na objanjenja procesa, i na osnovu kojih moemo da izvedemo proverljive
hipoteze.5
Usmerenost ka cilju i finalna uzronost
Teleoloko objanjenje zavisi od interakcije uzlazne i silazne uzronosti, ali
1

Claus Emmeche, Simo Koppe and Frederik Stjernfelt, Levels, emergence, and three versions of
downward causation, op. cit., str. 25; Alicia Juarrero, Dynamics in Action: Intentional Behavior
as a Complex System, op. cit., str. 133.
2
Videti Ernst Mayr, Teleological and teleonomic: a new analysis, op. cit.; T. L. Short,
Darwins concept of final cause: neither new nor trivial, op. cit., str. 319; Frank Jackson, Philip
Pettit, Structural explanation in social theory, in D. Charles and K. Lennon, ur., Reduction,
Explanation, and Realism, Oxford, Oxford University Press, 1993, str. 97-131; Menno Hulswit,
Teleology: A Peircean critique of Ernst Mayrs theory, Transactions of the Charles S. Peirce
Society, 32 (2), 1996, str. 182-214; Theo Meyerling, Physicalism and downward causation in
psychology and the special sciences, op. cit., str. 189.
3
Theo Meyerling, ibid., Robert Wilson, Causal depth, theoretical appropriateness, and
individualism in psychology, Philosophy of Science, 61, 1994, str. 55-75.
4
Sasvim je druga stvar da li je Volcova konceptualizacija anarhije spremna za zadatak ovog
argumenta. Videti Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit.
5
O uoptenoj poenti videti Henry Byerly, Teleology and evolutionary theory: Mechanisms and
meanings, Nature and System 1, 1979, str. 157-176; Berent Enc, Fred Adams, Functions and
goal-directedness, op. cit., str. 386.

126

zahteva jo jedan element. Silazna uzronost je okrenuta homeostazi, te ne objanjava

promenu, dok je fokus uzlazne uzronosti teorije samoorganizacije usmeren ka nelinearnoj dinamici, te ne objanjava njihov pravac. Ono to nedostaje jeste objanjenje
nastojanje sistema da napreduju ka dravi zavrenog razvoja. 1 Ovoj slici moramo da
dodamo finalnu uzronost koja ukazuje na ulogu konanih stanja u prevazilaenju
dinamike sistema prema odreenim ishodima. Interakcija sve tri forme uzronosti
(zajedno s materijalnom uzronou, koja je implicitna u ovoj raspravi) konstituie
teleoloke procese.2
Teorija samoorganizacije referira na konana stanja kao na privlane faktore,
koji se javljaju na etiri naina tano-odreeno (to odgovara ekvilibrijumu u
ekonomiji), periodino, kvaziperiodino i haotino. 3 Svaki predstavlja razliit obrazac
kome sistem moe da tei i u kome moe da se zatvori, nakon ega se uspostavlja u
samoodravajuoj logici. Mogli bismo da kaemo da je sistem tada organizovan kao
suprotstavljen organizovanju, iako je tekui proces nuan za produenje njegovog
opstanaka. U zavisnosti od njegovih graninih uslova, neki privlani faktor karakterie
dati sistem. Volcovo tvrenje da anarhija tei ka balansiranju (i time produenoj anarhiji),
implicira tano-odreene privlane faktore, kao i moje tvrenje da tei ka svetskoj dravi.
Opti nain razmiljanja o eksplanatornoj ulozi konanih stanja jeste da sistem, na
mikronivou, bira dogaaje u relaciji prema svojim buduim stanjima. 4 Specifikacija ovih
1

Jonathan Jacobs, Teleological form and explanation, in N. Rescher, ur., Current Issues in
Teleology, op. cit., str. 51.
2
Kao to je sluaj u Kantovoj i Hegelovoj teoriji razvoja svetskog sistema. Iako oni ovo povezuju
s teleologijom, kvalitetnu raspravu o vanosti interakcije izmeu uzlaznih i silaznih procesa u
Kantovoj teoriji, videti Wade Huntley, Kants third image: systemic sources of the liberal peace,
International Studies Quarterly, 40, 1996, str. 45-76; Ewan Harrison, Waltz, Kant and systemic
approaches to IR, Review of International Studies, 28, 2002, str. 143-162; videti Andreas Weber,
Francisco Varela, Life after Kant: Natural Purposes and the Autopoietic of Biological
Individuality, op. cit.
3
Za dobar saetak, videti Robin Vallacher, Andrzej Nowak, The emergence of dynamical social
psychology, op. cit.; takoe videti Alicia Juarrero, Dynamics in Action: Intentional Behavior as
a Complex System, op. cit.
4
David Hodgson, Constraint, empowerment, and guidance: A conjectural classification of laws
of nature, op. cit. str. 350. U radovima se koriste razliiti glagoli koji opisuju ovaj efekat
usmerenosti ka kraju, kao to su aktiviranje, uvoenje, kontrolisanje, dirigovanje, itd;
videti Henry Byerly, Teleology and evolutionary theory: Mechanisms and meanings, op. cit.,
str. 172; Willem DeVries, The dialectic of teleology, op. cit., str. 62; Berent Enc, Fred Adams,
"Functions and goal-directedness, op. cit., str. 390-401; Alicia Juarrero, Dynamics in Action:
Intentional Behavior as a Complex System; op. cit., Theo Meyerling, Physicalism and downward
causation in psychology and the special sciences, op. cit., str. 196.

127

stanja sutinska je za kompletnu teoriju razvoja sistema tokom vremena, jer bismo, bez
nje, izgubili eksplanatornu mo. Zamislimo, samo, da pokuavamo da objasnimo razvitak
nekog organizma, a da ne znamo kako e izgledati kad odraste oigledno je da ovde
neto nedostaje. Kada ovoj slici dodamo konana stanja, razumemo kako sistem upravlja,
ne samo reprodukcijom, ve i proizvoenjem svojih delova.
Poto dobar deo odbojnosti prema teleologiji proizlazi iz nerazumevanja uloge
konanih stanja, razmotriemo dva razloga za to. Prvo, to ne znai da budunost uzrokuje
sadanjost, ili povratnu uzronost. Nije konano stanje ono koje proizvodi rezultat ve
su to granini uslovi koji konstituiu konano stanje koje to ini. Prema tome, ovde je
legitimnost holizma i silazna uzronost1 pravi problem, a ne da li budunost ima uzrone
moi. Drugo, skeptici su se esto alili da, poto svi organizmi neumitno umiru,
teleologija implicira apsurdno tvrenje da je smrt svrha ivota. I ovo je pogreno. Smrt
nije konano stanje, poto mrtav sistem vie nije sistem. Konana stanja se definiu
stupnjem na kojem su sistemi dostigli privlaan faktor, a ne onim to se deava nakon
toga. To to svi organizmi umiru, dokazuje samo da na kraju izgube bitku za opstanak.2
ta to tano uzrokuje sisteme da se razvijaju ka svojim konanim stanjima? Opti
odgovor je nestabilnost.3 Kao to smo videli gore, izmeu svojih elemenata za ponaanja i
osobine, granini uslovi samoorganizacionih sistema biraju one koji su konzistentni sa
odravanjem sistema, ali ovaj proces nije deterministiki poto obino postoji vie naina
odravanja sistema. To znai da se mnogo toga moe dogoditi na mikronivou, a da nije
kontrolisano na makronivu. Ovi dogaaji e periodino proizvoditi dinamiku koja preti
opstanku sistema. Sistem u razvoju e unosei nove informacije u svoje granine uslove
na takve pretnje odgovoriti razmatranjem sopstvene strukture ograniavajui dalje svoje
elemente. Sve dok tako neto stabilizuje sistem, povremeno e se konstituisati lokalni
1

Peter McLaughlin, What Functions Explain, op. cit., str. 27.

Ovaj prigovor daje za pravo da se razmotri tvrenje da teleoloki sistemi neizbeno
kompletiraju svoj razvoj. Doslovno posmatrano, to nije tano. Organizmi mogu da umru pre nego
to dostignu zrelost, a u meunarodnoj politici mogu se zamisliti razni egzogeni okovi koji bi
spreili formiranje svetske drave udar asteroida, epidemija, ekoloka katastrofa, itd. Svi realni
svetski sistemi delimino su otvoreni sistemi i time su ranjivi za nezgode. Na drugoj strani,
konstitutivna osobina bilo kojeg teleolokog sistema jeste da ona ograniava protok energije
preko svojih granica, omoguavajui ga u okviru granica, odreujui, za sebe, na koji e stimulus
odgovoriti [Alicia Juarrero, Dynamics in Action: Intentional Behavior as a Complex System, op.
cit., str. 143]. Ponekad e okovi nadjaati sistem koji e propasti, ali u njihovom odsustvu
normalni teleoloki sistem e zaista neizbeno zavriti svoj razvoj.
3
Leo Buss, The Evolution of Individuality, Princeton, Princeton University Press, 1987.
2

128

privlani faktor. Meutim, sa svakom elaboracijom strukture, na mikronivou se mogu

javiti novi izvori nestabilnosti i na njih e sistem odgovoriti daljom elaboracijom,
stvarajui dodatnu nestabilnost sve dok se ne dostigne globalni privlani faktor ili
konano stanje po kome e dinamika sistema zapoeti samu sebe da sprovodi. Tada ovde,
na izvestan nain, logika tee da bi stajala mirno, kreui se u progresivnom pravcu sve
dok sistemu vie nije potreban tok.
injenica,

da

razvoj

ka

konanim

stanjima

ukljuuje

potiskivanje

destabilizirajuih interakcija na mikronivou, razlog je zato kritiari brinu o

implikacijama teleologije sistema po ljudsko delanje.1 Vratiu se na ovaj problem u
zakljuku, ali ovde treba istai nekoliko stvari. Tano je da, zbog toga to je razvoj po
svojoj prirodi kretanje od neodreenosti ka odreenosti, 2 postoji umanjen obim
pojedinanog delanja. U svetskoj dravi, na primer, drave lanice gube slobodu voenja
rata unilateralno. Ipak je, u dva kljuna smisla, delanje sauvano u teleolokim
objanjenjima. Prvo, viestruka ostvarljivost znai da moe postojati prilino mesta za
delanje, u izboru puta kojim e se sistem razvijati. Drugo, mali gubitak delanja na
mikronivou moe stvoriti delanje na makronivou. 3 Uklanjajui rat sa agende, svetska
drava bi proizvela sposobnosti za kolektivno delanje koje njeni pripadnici nikada ne bi
mogli ostvariti u anarhiji.
Falsifikovanje teleolokih objanjenja
U literaturi se malo panje pridaje tome kako se vrednuju teleoloka objanjenja,
ali kao opte pravilo hteli bismo da saznamo dve stvari. Prvo, koje su to duboke strukture,
ili granini uslovi, za koje se smatra da proizvode usmerenost ka cilju u nekom sistemu?
Ove strukture mogu da budu neopaene te time samo indirektno pristupane, ali u ovom
smislu, nije tee falsifikovati teleoloka tvrenja nego bilo koje strukturalno objanjenje. 4
Drugo, da li razvoj sistema neprestano rezultira odreenim konanim stanjem? U biologiji
je lako odgovoriti na ovo pitanje poto moemo posmatrati ivotni put organizama.
Meutim, u meunarodnim odnosima to nije mogue, poto svetski sistem jo nije
1

Videti Alon Peled, The New Sciences, Self-Organization and Democracy, Democratization 7
(2), 2000, str. 19-35.
2
Stanley Salthe, Koichiro Matsuno, Self-organization in hierarchical systems, Journal of Social
and Evolutionary Systems, 18 (4), 1995, str. 329.
3
Alicia Juarrero, Dynamics in Action... op. cit., str. 143 passim.
4
O ontolokom statusu neopaenih entiteta, videti Alexander Wendt, Social Theory of
International Politics, op. cit., gl. 2.

129

dostigao svoje konano stanje. To dovodi do velikog epistemolokog problema kako

moemo da znamo da li je svetska drava neizbena pre nego to sistem do nje dospe?
Ne postoji lak odgovor na ovo pitanje, mada, najmanje tri vrste empirijskog
svedoanstva izgledaju kao relevantne. Prva je istorija meunarodnog sistema do danas.
Da li vidimo tendenciju da se politiki autoritet konsoliduje u vee jedinice? Ovde je
zanimljiva procena Roberta Karneiroa [Robert Carneiro] (1978) da je hiljadu godine pre
nove ere bilo est stotina hiljada nezavisnih politikih zajednica na Zemlji, dok ih danas
ima oko dve stotine. Iako je teko brojati drave od pre tri hiljade godina, kao i njihov
porast u dvadesetom veku zbog dekolonizacije, ovaj trend je oevidan i prima facie dokaz
za neku vrstu razvojnog procesa.1 Drugo predstavljaju istorije postojeih drava, koje se
mogu protumaiti kao lokalni privlani faktori u regionalnim podsistemima. Ovi
podsistemi mogu biti otvoreniji nego svetski sistem i time ranjiviji u odnosu na egzogene
okove, ali ako je moja teorija formacije svetske drave tana, njihov razvoj bi trebalo da
bude objanjiv, barem u neku ruku, istom logikom. Napokon, argument se moe
simulirati vetakim modelom, kako bi se videlo da li proizvodi predvieni rezultat.
Sedermanov2 rad je, u ovom smislu, pouan. Iako nije eksplicitno teleoloki, niti okrenut
borbi za priznanjem, on nastoji da razdvoji razvojne tendencije u anarhiji. Nijedan od
ovih dokaza nee biti presudan zbog datih potekoa da se sazna konano stanje svetskog
sistema iz unutranjosti istorije, ali stvaranjem neke delimine procene nagovetava se,
da je ono to sledi, nauna pretpostavka.
Uopteno govorei, teleoloko objanjenje ukljuuje etiri razlite vrste uzronosti
materijalnu, eficijentnu/uzlaznu, formalnu/silaznu i finalnu. Okreem se sada svetskom
sistemu. Poto sam na drugim mestima branio centralnost ideja u konstituisanju svetske
politike,3 staviu u zagrade priu o materijalnoj uzronosti koja sledi. U sledea dva
odeljka u se baviti mikro stranom argumenta, nakon ega u se okrenuti makro strani.
Definisanje drave
Prvi korak se sastoji u specifikaciji delova sistema. U krajnjoj liniji, radi se o
1

Christopher Chase-Dunn, World state formation: historical processes and emergent necessity,
Political Geography Quarterly 9 (2), 1990.
2
Lars-Erik Cederman, Emergent Actors in World Politics, op. cit.; Lars-Erik Cederman,
Modeling the democratic peace as a Kantian selection process, op. cit.
3
Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit.

130

pojedincima, ali od poetka istorije pojedinci su se organizovali u autonomne politike

zajednice i uglavnom su kroz taj medijum bili u interakciji u okviru svetskog sistema kao
celine. U sistemu postoje dva nivoa, pojedinci i grupe. U ovom odeljku definiem glavne
politike grupe u dananjem sistemu (drave), to e, takoe, pruiti definiciju svetske
drave. Pojedincima se vraam u narednom odeljku.
Istorijski gledano, politiki autonomne grupe imale su mnogo oblika plemena,
gradovi-drave, carstva, savezi, itd. ali se tokom vremena ovo mnotvo danas svelo na
jedan oblik, na teritorijalnu dravu. Ako je teorija tana, ova konvergencija je po sebi bila
neizbena, ali to neu tvrditi ovde,1 poto, u sutini, nije znaajno za moj argument o
dravama kao jedinim autonomnim grupama sistema. Dovoljno je da su drave
dominantne, to nam dozvoljava da se fokusiramo na njih kao na relevantne grupe.2
Sledei Vebera,3 dravu definiem kao organizaciju koja ima monopol nad
legitimnom upotrebom organizovanog nasilja u okviru nekog drutva. 4 Ova definicija ima
etiri bitna aspekta, koje emo sada razmotriti.
Prvi je monopol sile. To znai da je potencijal za organizovano nasilje ujedinjen u
smislu da oni koji kontroliu njenu primenu ne mogu donositi odluke nezavisno jedni od
drugih, ve da uvek moraju da rade kao tim. 5 Nazovimo ovo, zajedno sa Hobsom,6
zajednikom moi.
Drugi aspekt je legitimnost. Ono to je potinjeno zajednikoj moi, njeno
postojanje i delanje mora prihvatiti kao ispravno. Legitimnost je konstituisana strukturom
politikog autoriteta koja daje mo nekim ljudima da sprovode pravila i obavezuju druge
da ih ispunjavaju.7 Kao takvu, nju ne donosi sama drava, ve pripadnici drutva koji

Videti Hendrik Spruyt, The Sovereign State and its Competitors, op. cit.
injenica da borbe, unutar grupe u okviru drava, ukljuuju ne-dravne grupe nije ugroena
ovom pretpostavkom, jer, kada se uzme u obzir dominantnost drava na nivou sistema, ove grupe
ili ele sopstvene drave ili e na kraju reiti svoje konflikte u okviru dravnih granica.
3
Max Weber, Economy and Society, Berkeley, University of California Press, 1978.
4
Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit.
5
Videti Robert Sugden, Thinking as a team: Towards an explanation for nonselfish behavior,
Social Philosophy and Policy 10, 1993, str. 69-89. Primetiemo da dravni tim ne mora da ima
jedan vrhovni element, kao u federalnim ili demokratskim sistemima.
6
Thomas Hobbes, Leviathan, London, Penguin Books, 1968.
7
Roger Benjamin, Raymond Duvall, The capitalist state in context, in R. Benjamin, ur., The
Democratic State, Lawrence, University of Kansas Press, 1985, str. 25-6.
2

131

daju sopstveni sud nad sprovoenjem drutvenog reda u dravi. 1 To iskljuuje

postojanje drava kao grupa koje odravaju monopol sile samo kroz nasilje i
primoravanje, poput naoruanih bandi, ve u okviru tog ogranienja mogu da variraju
osnove legitimnosti drave. U odreenim istorijskim okolnostima podanici su mogli da
prihvate, monarhije, komunistike drave, ak i neke harizmatine diktature, kao
legitimne. Vano je da veberovska drava ne mora zadovoljiti striktnu neophodnost
hegelijanske drave, naime, jednako priznanje svih njenih pripadnika (videti dole).
Kada se uzme u obzir moja napomena o borbi za priznanjem, ja u zapravo tvrditi da
emo veberovsku svetsku dravu dobiti stvaranjem hegelijanske.
Zajednika mo i legitimnost zajedno konstituiu trei aspekt, suverenost,
definisanu kao ekskluzivno pravo da se sprovodi zakon odreene zemlje. Ovo pravo je
prvo i vrhovno unutranje pravo koje donosi drutvo. Unutranju suverenost bi takoe
mogle da priznaju druge drave u nekom drutvu drava (spoljanja suverenost), ali ovo
nije nuno za ono to se tvrdi. Prema Karlu mitu, suverenost se svodi na sposobnost
jednostranog odluivanja da odreeni pojedinci ili grupe nisu delovi zajednice, te da, ako
je potrebno, mogu biti ubijeni. Nemogunost uraunavanja takvih odluka e se kasnije
pojaviti kao nit vodilja u stvaranju svetske drave.
Konano, drava je korporativni delatnik. Ovaj delatnik je sainjen od mnogo
pojedinaca i kao takav takoe predstavlja strukturu, dok pojedinane karakteristike te
strukture konstituiu kolektivnu intencionalnost, odnosno sposobnost svojih lanova da
delaju skladno kao jedan delatnik.2 ta omoguuje korporativno delanje? Sopstveni
interes i prinuda oigledno da ovde imaju odreenu ulogu. Ako pojedinci ne shvate
dravu kao neto to im je u sopstvenom interesu, onda ona moda nee dugo trajati, a
ako ustanu protiv drave, ona e vriti prinudu nad njima. Meutim, stabilna struktura
kolektivne intencionalnosti zahteva vie, ona zahteva zajedniko verovanje njegovih
lanova da konstituiu kolektivni identitet ili Mi, kome su voljni da potine svoje line
sudove. Rezultat je grupni duh u kom pojedinci definiu svoje identitete i interese, u
smislu pripadnosti grupi,3 ime im je omogueno da uestvuju u institucionalizovanom
1

Peter Blau, Critical remarks on Weber's theory of authority, American Political Science
Review 57, 1963, str. 307.
2
Za dalju diskusiju videti Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op cit. i The
State as Person in International Theory, op cit.
3
David Sloan Wilson, Incorporating group selection into the adaptationist program: A case study
involving human decision making, in J. Simpson, D. Kendrick, ur., Evolutionary Social

132

kolektivnom delanju. Ukratko, delanje drave je nesvodivo na njene pripadnike, to znai

da su drave sposobne za ponaanje koje je usmereno ka cilju.
Prema ovoj definiciji, svetska drava je oigledno u drugom planu, i zahtevala bi
tri fundamentalne promene u trenutnom svetskom sistemu. 1 Prva je pojava univerzalne
bezbednosne zajednice da pripadnici sistema, jedni druge, vie ne smeju da posmatraju
rutinski kao fizike pretnje, kao i to se oekuje da mirno zakopaju ratne sekire. 2 To ne
znai da bi mehanizam sprovoenja bio suvian poto uvek postoji mogunost zloina
ve da vie ne bi postojala opta bezbednosna dilema. Druga se odnosi na univerzalnu
kolektivnu bezbednost ako se zloin dogodi, drugi pripadnici sistema moraju reagovati
kao da je pretnja jednom od njih, pretnja svima. Zajedno bi ove dve promene stvorile
globalnu zajedniku mo. Trea predstavlja univerzalni nadnacionalni autoritet
proceduru proizvoenja obavezujuih, i legitimnih, odluka prilikom primenjivanja ove
zajednike moi. to bi od teritorijalnih drava zahtevalo preputanje suverenosti
globalnom podanitvu u bezbednosnom domenu, koje bi kao takvo ilo preko kolektivne
bezbednosti i Kantove pacifistike federacije u kojoj drave zadravaju svoju suverenost.
Kao i s teritorijalnim dravama danas, kooperacija sa svetskom dravom bila bi obavezna
i sprovodiva. Poto sam delimino definisao dravu u smislu suverenosti, ovo bi zapravo
znailo da elementi svetske drave vie ne bi bili drave u striktnom smislu, ve bi
predstavljali lokalne realizacije vee drave.
Ukoliko je veliina takvih promena poznata, veberovski kriterijum konstituie
teak sluaj za bilo koje tvrenje da je svetska drava neizbena. 3 Ne-veberovski
pristup, naroito onaj koji umanjuje monopol nad zahtevom za silom, mogao bi
nagovestiti da je svetska drava ve prisutna (UN?), ili da je tu negde, 4 to bi argument
Psychology, Hillsdale, Erlbaum, 1997, str. 345-386; Robert Wilson, Causal depth, theoretical
appropriateness, and individualism in psychology, op. cit.
1
to povezuje tri vrste ugovora za koje je Fihte tvrdio da konstituiu dravu kao organizam, a o
kojima je Hegel kasnije pisao [Robert Williams, Hegels Ethics of Recognition, Berkeley,
University of California Press, 1998, str. 296-7].
2
Emanuel Adler, Michael Barnett ur., Security Communities, Cambridge, Cambridge University
Press, 1998.
3
Kao konkretna realnost, veberovska drava je teak sluaj ak i na teritorijalnom nivou, u emu
mnoge moderne drave ne uspevaju da ispune sve njene kriterijume. Meutim, za ovaj
argument to nije sporno, poto ovo poslednje ne zavisi od svih jedinica sistema bivanja dravom,
da ostavimo po strani sada one koje su veberijanske. Neuspeh nekih teritorijalnih drava da
zadovolje veberijanski ideal prosto znai da u nekim oblastima proces formiranja svetske drave
mora mnogo vie da se potrudi.
4
Martin Shaw, Theory of the Global State, Cambridge, Cambridge University Press, 2000.

133

uinilo lakim, ali manje zanimljivim. Ipak, u svetlu internacionalizacije politikog

autoriteta koja se ve dogodila u sistemu gde ne postoji centralizacije sile u obliku UN,
EU, MTO, MTK, itd javlja se pitanje da li veberovski pristup nepotrebno ograniava
nau matu oko toga kakvo bi moglo da bude konano stanje sistema. Moda to uopte
nee biti drava, ve pacifistika federacija, savez drava, 1 novi srednjevekovni
sistem,2 ili ve neto tree to jo ne moemo da zamislimo i gde nee biti monopola sile.
Moda, ali po mom miljenju bile bi to tek tranzicione strukture, u kojima se politiko
razvijanje sistema nee zavriti sve dok se, subjektivnost svih pojedinaca i grupa, ne
prizna i ne zatiti globalnom veberovskom dravom. Kljuni problem bilo koje druge
arhitekture jeste sprovoenje neovlaenog nasilja od strane Velikih zlih sila. Sve dok se
nasilje velikih monika uraunava, sistem e biti sklon nestabilnosti, i nastavie svoj
razvoj dok ne doe do veberovskih kriterijuma.
Meutim, poto ne bih da budem optuen za nedostatak imaginacije, naglasiu da
bi se do sistemskih promena, neophodnih za svetsku dravu, moglo doi na vie naina, i
svetska drava bi mogla da izgleda potpuno drugaije u odnosu na dananje drave. Pre
svega, mogla bi da bude decentralizovanija, i to u tri smisla. Prvo, ne bi zahtevala od
svojih elemenata da napuste lokalnu autonomiju. Kolektivizovanje organizovanog nasilja
ne znai da kultura, ekonomija ili lokalna politika moraju da se kolektivizuju;
subsidiranost bi mogao da bude operativni princip. Drugo, ne bi zahtevala jednu vojsku
UN-a. Sve dok bi postojala struktura koja bi mogla da komanduje i da sprovodi kolektivni
odgovor na pretnje, svetska drava bi mogla da bude kompatibilna s postojanjem
nacionalnih armija, ijim bi operacijama sprovoenja mogla se potini (moda kao
NATO). Napokon, ne bi zahtevala ak ni svetsku vladu, ako pod ovim mislimo na
jedinstveno telo s jednim vladarom ije su odluke konane.3 Sve dok bi mogli da se
donose izbori koji obavezuju, donoenje odluka bi u svetskoj dravi moglo da ukljui
opsena razmatranja snane javne sfere, pre nego upravljanje jedne osobe.4 Ukratko,
sve dok postoji zajednika mo legitimnosti, suverenosti i delanja, ne bismo mogli da
predvidimo koji bi to oblik svetska drava mogla da ima. Na regionalnom nivou EU ve
1

Morten Ougaard, Richard Higgott, ur., Towards a Global Polity, London, Routledge, 2002.
Jrg Friedrichs, The meaning of new medievalism, European Journal of International
Relations, 7 (4), 2001, str. 475-502.
3
Videti Bulovu domau analogiju [Hedley Bull, The Anarchical Society, New York, Columbia
University Press, 1997].
4
Jennifer Mitzen, Toward a Visible Hand: The International Public Sphere in Theory and
Practice, doktorska teza, University of Chicago, 2001.
2

134

nije daleko od ispunjavanja ovih zahteva. Kada bi se zavrena EU globalizovala, onda

to bi bila svetska drava.
Zarad koherentnosti rasprave, bilo bi korisno sumirati ovo stanovite drave u
teleolokom ruhu. Drave se stvaraju i odravaju uzlaznim uzronim stilom preko
samoorganizujuih interakcija njihovih pripadnika. Ova interakcija je strukturisana
graninim uslovima unutranjim u obliku sprovodivih pravila, spoljanjim u obliku
teritorijalne zatvorenosti koji preko silazne uzronosti konstituiu drave kao razliite
sisteme. A kao samoorganizacioni sistemi, drave su, barem na lokalnom nivou, dostigle
konano stanje svog razvoja.
Borba za priznanjem
Istorijski posmatrano, drave su uvek postojale u mnoini, te stoga pojava svetske
drave zahteva transformaciju njihovih identiteta na globalnom osnovu. Ovaj zadatak
komplikuje injenica da su teritorijalne drave lokalno privlane. Izvesno je da su one,
odravane praksama domae i spoljne politike koja ih konstituie kao razliite
jedinice,1 uvek u razvoju, ali ove prakse podupiru homeostatike logike, otporne na
promene.2 Ipak, tvrdim da, na duge staze, teritorijalne drave nisu stabilne. Mogu da budu
lokalni ekvilibrijumi, ali ipak zauzimaju sistem koji je u neekvilibrijumu, i ije reenje
vodi do svetske drave. Interakcija izmeu borbe za priznanjem na mikronivou i kultura
anarhije na makronivou, predstavlja mehanizam koji vodi ka ovom ishodu. Najpre u
govoriti o prvoj, a potom i o drugoj interakciji.
U borbi za priznanjem radi se o izgradnji pojedinanih i grupnih identiteta, te
konano i o idejama, ali ta borba je posredovana materijalnim nadmetanjem. Poto je
materijalni aspekt ove prie ve delom ispriao Dedni [Deudney], te bi se to moglo
smatrati dovoljnim za stvaranje svetske drave, zapoeu ukazivanjem na nunost aspekta
identiteta. Meutim, to radim pod pretpostavkom da identiteti formiraju integrisanu
celinu.

David Campbell, Writing Security, Minneapolis, University of Minnesota Press, 1992; Patrick
Jackson, Daniel Nexon, Relations before states, European Journal of International Relations 5,
1999, str. 291-332.
2
Videti pre svega Francisco Varela, Patterns of life: intertwining identity and cognition, Brain
and Cognition 34, 1997, str. 72-87; Alicia Juarrero, Dynamics in Action..., op. cit. o istovremenim
procesualnim i homeostatinim kvalitetima samoorganizacionih sistema.

135

Materijalno nadmetanje
Materijalni aspekt borbe za priznanjem odnosi se na Hobsovo opravdanje
teritorijalnih drava.1 Meutim, prema Hobsu kao i prema veini realista, borba je
uperena ka anarhiji, a ne ka svetskoj dravi. 2 Samo sa Hercom3 nalazimo jasan realistiki
argument za krajnje prevazilaenje drave, koje je Dedni4 sistematizovao u svojoj tezi
nuklearnog jedno-svetizma.5 Ni Herc ni Dedni ne donose teleoloki sud da je svetska
drava neizbena, niti njihovi argumenti sami po sebi podupiru takvo stanovite.
Meutim, oni obezbeuju sutinski deo prie.
Hobs je pruio opravdanje za dravu na osnovu toga to jedino kroz poslunost
zajednikoj moi pojedinci mogu da izbegnu lo, brutalan i kratak ivot u prirodnom
stanju. Zajednika mo je nuna zbog fizike jednakosti i ranjivosti ljudskih bia poto
ak i slabi mogu da ubiju jake, u interesu je svih da prihvate bezbednost koju daje drava.
Argument je, zapravo, racionalistiki. Poto je smrt najvia cena, oekivana korist od
poslunosti dravi vea je od one koju bi dao produetak prirodnog stanja. Ipak, Hobs je
smatrao da se ovo zakljuivanje ne odnosi na drave. Drave nisu ranjive te ne mogu biti
ubijene kao pojedinci, pa je prirodno stanje, u kome se one nalaze, podnoljivije. Ova
asimetrija potkopava opise svetske politike kao hobsovske,6 ali, takoe, izgleda da
opravdava realistiki skepticizam da bi anarhija odvela do svetske drave.
Dedni dovodi u pitanje ovaj zakljuak tvrdei da se skala, na kojoj je funkcionalno
za drave da obezbede sigurnost, odnosi na destruktivnost tehnologije primoravanja.
Poto evolucija u snagama destrukcije podie sposobnost za nasilje interakcije u
sistemu, relativno jednakim ljudima se ne isplati da vode borbu, te time ini mnogo
delotvornijim da, svoju bezbednost, oni organizuju na zajednikoj osnovi. 7 Ponovljeni
1

Fukojama [Francis Fukuyama, The End of History and the Last Man, op. cit.] naglaava
ekonomiju kao drugaiji materijalni aspekt borbe za priznanjem. Videemo o tome kasnije.
2
Realisti su tvrdili da je svetska drava nuna za svetski mir, ali ne i da je neizbena [videti James
Speer, Hans Morgenthau and the World State, World Politics 20 (2), 1968, str. 207-27].
3
John Herz, Rise and demise of the territorial state, World Politics, 9, 1957, str. 473-493.
4
Daniel Deudney, Geopolitics and change, in M. Doyle, J. Ikenberry, ur., New Thinking in
International Relations Theory, Boulder, Westview Press, 1999, str. 91-123; Daniel Deudney,
Regrounding realism, Security Studies, 10 (1), 2000, str. 1-45.
5
Ibid., Dedni, takoe, ukazuje na E. H. Carr kao na prethodnika svog argumenta.
6
Mark Heller, The use and abuse of Hobbes: The state of nature in international relations,
Polity, 13, 1982, str. 21-32; videti John Mearsheimer, The Tragedy of Great Power Politics, New
York, Norton, 2001.
7
Daniel Deudney, Regrounding realism, op. cit.

136

pokuaji da se stvori sistem kolektivne bezbednosti nakon velikih ratova 1815., 1918. i
1945., potvruju ovu inicijativu. Slino tome, kada je razvoj vojne tehnologije
asimetrian, snanijim dravama postaje lake proirenje svojih teritorija na raun
slabijih, kao to je barut doprineo kasnoj srednjevekovnoj ekspanziji evropskih drava, i
artiljerija, za vreme kolonijalizma. Skale drava koje su preivele mogle su da budu
delotvorne tokom vie vekova, ali ih balistike rakete i nuklarno oruje sada ine
zastarelim. Rakete mogu lako da probiju granice, dok kombinovane s nuklearnim
orujem, omoguavaju agresoru da vrlo brzo ubije dravu. U poreenju s bilijarskom
kuglom prednuklearne drave, drave u nuklearnom svetu pre lie na jaja ije se
ljuture lako razbijaju odlunim napadom.1 U ovim materijalnim okolnostima, drave vie
nisu u stanju da zatite svoje pripadnike, te i same postaju ranjive u meri u kojoj su ranjivi
pojedinci u prirodnom stanju. Otuda potie nuklearni jedno-svetizam, kao to je rizik od
prirodnog stanja uinio funkcionalnim za pojedince da se potine zajednikoj moi, tako i
promene u rasporedu snaga unitenja to isto ine funkcionalnijim i za drave.2
Uprkos svom oiglednom karakteru usmerenosti ka cilju, Dednijeva teorija
pronalazi primarni uzrok integracije van dravnog sistema, u egzogenim promenama u
tehnologiji.3 Ove promene su kontigentne i prenose se na sistem u stilu eficijentne
uzronosti, te se, onda, s pravom upozorava da, iako postaje funkcionalno za bezbednost
da ona bude organizovana na globalnoj skali, to ne znai da e tako nuno i biti. Ukratko,
Dedni ne pripisuje telos sistemu, i na taj nain ne brani njegovu neizbenost, ve samo
mogunost njegove integracije.4
Meutim, dilema bezbednosti sugerie da tehnoloki razvoj (takoe) nastaje iz
sistema, dajui svom materijalnom aspektu teleoloku logiku. Drave ne moraju da veruju
jedna drugoj po pitanju namera, a poto u anarhiji nema tree strane na koju bi se moglo
raunati kao na bezbednosnu, prinuene su da se oslone na sopstvena sredstva u odbrani
od pretnji. Rezultat je poznati zaarani krug trke u naoruanju ak i ako nema agresivne
namere, uplaena drava je prinuena da se naorua, primoravajui tako svoje susede da
se naoruaju kao odgovor, pri emu se tada preti jo vie prvoj dravi itd. Vano je da ova
1

Daniel Deudney, Nuclear weapons and the waning of the real-state, Daedalus, 124 (2), 1995,
str. 228.
2
injenica da nuklearno oruje poseduje relativno malo drava ograniava snagu ovog argumenta
danas, ali e on postajati sve snaniji ako se proire oruja masovnog unitenja.
3
Daniel Deudney, Geopolitics and change, op. cit., str. 108.
4
Ibid., str. 102.

137

logika podstie kvalitativno nadmetanje, poto tehnoloka nadmo moe odluiti

pobednika u ratu. Nee sve drave odgovoriti na ovaj podsticaj, ali e one koje to urade
stei prednost, koju su onda druge drave prisiljene ili da isprate, ili da nestanu, time
poboljavajui minimalnu tehnologiju neophodnu za bezbednost. Tako anarhija proizvodi
nastojanje da tehnologija i rat, tokom vremena, postaju destruktivniji, pojaavajui time
pritisak na optimalnoj skali drava.
Moglo bi se pomisliti da je ova materijalna dinamika po sebi dovoljna da svetsku
dravu uini neizbenom, ali to nije sluaj, iz dva razloga. Prvo, kao to Gregori Kavka 1
istie, stanje drava u nuklearnom svetu razlikuje se u kritinom smislu od stanja
pojedinaca u prirodnom stanju Zajedniko Zagarantovano Unitenje znai da nuklearni
agresor ne moe da oekuje da preivi rat. Time, iako su drave ranjive i u stanju da budu
ubijene nuklearnim napadom, ako nisu samoubilaki nastrojene mi moemo oekivati
od njih da odustanu od napada zbog pretnji od kontraudara. Odravajui cenu zalivskog
rata koju je nemougue tolerisati, ZZU garantuje da ranjivost drava u anarhiji ne bi bila
toliko beznadena kao u sluaju pojedinaca, to znai da bi one mogle vie da tee
nuklearnoj protivtei nego da svoje suverenosti predaju svetskoj dravi, kao to smo
videli za vreme trajanja Hladnog rata.
Drugi problem ima veze s Kavkom i potcenjenom osobinom Hobsove prie. Hobs
je svoju teoriju iskoristio kako bi opravdao pokornost postojeoj dravi (upozoravajui
ljude ta e se desiti ako to ne urade), a ne stvaranje nove drave iz prirodnog stanja.
Radilo se o retrospektivnoj teoriji. To je vano zato to, ak i ako prihvatimo Hobsovo
opravdanje poslunosti postojeoj dravi, kada se upotrebljava prospektivno kakvo bi
moralo da bude ponaanje u teoriji stvaranja svetske drave njegova teorija je ranjiva u
vezi s problemom kolektivnog delanja. injenica, da je kolektivno racionalno potiniti se
zajednikoj moi, ne znai da se isto deava i sa individualno racionalnim. U anarhiji
ljudi moda ne bi dovoljno verovali jedni drugima da stvore dravu, ak i ako to dovodi
do sveta koji nije u potpunosti najbolji. Za takve nesigurne delatnike, samo nakon
stvaranja drave, postaje racionalno potpisivanje drutvenog ugovora, jer samo tada oni
mogu verovati da e se ugovor sprovesti. tavie, ak i ako se ljudi potine zajednikoj
moi, ta garantuje sigurnost njenih pripadnika (vojnika i policije) u odnosu jednih prema
drugima? Opet se susreu s prirodnim stanjem svako je naoruan i predstavlja
1

Gregory Kavka, Nuclear weapons and world government, The Monist, 70, 1987, str. 304.

138

potencijalnu pretnju za druge, dok i dalje nema vie zajednike moi koja bi ih titila.
Obraanje autoritetu suverena nee funkcionisati, poto, po Hobsu, to potpuno zavisi od
monopola sile, od mogunosti onoga to ovde predstavlja problem. Drugim reima, kada
se upotrebi prospektivno, Hobsovo zakljuivanje vodi ka beskonanom regresu, i time ne
moe da uini svetsku dravu neizbenom, iako moe da bude funkcionalno nakon to se
ona dogodi.
Materijalistikoj teoriji formiranja svetske drave, u stvari, nedostaje stanovite
promene identiteta. To stanovite pretpostavlja da su delatnici u predravnoj situaciji, isti
kao i delatnici u postdravnoj situaciji da se radi o racionalnim ljudima sa interesom da
sebe maksimalno realizuju. Sa stvaranjem drave se menjaju samo cene i koristi od
poslunosti, a ne i identiteti, odnosno, interesi njenih stanovnika. Ista pretpostavka poiva
i u osnovi Kantovog odbacivanja svetske drave. Iako republikanske drave dovoljno
veruju jedna drugoj prilikom postizanja venog mira, njihovi identiteti, kao egoisti koji se
suoavaju sa logikom ugovora, ostaju nepromenjivi. 1 Tako da, ako bi tvrdili da je svetska
drava neizbena, trebalo bi da obezbedimo objanjenje zato je potrebno proiriti granice
identiteta drave kako bi ona ukljuila sve narode, a ne samo svoje prvobitne pripadnike.
Borba za priznanjem
Hegelova rasprava o borbi za priznanjem tema je velikog broja knjiga u
savremenoj politikoj teoriji, i izaziva irok dijapazon miljenja koji se tiu ne samo
njenog normativnog statusa, ve i njenog sadraja. tavie, veina ovih radova se bavi
borbom za priznanjem u okviru drava, to je drugaiji kontekst od meunarodnog
sistema u kome je nasilje legitimna opcija. Poto ovde ne mogu da se bavim polemikama
iz ovih radova, a jo manje da ponudim tumaenje Hegela, ono to sledi moda
predstavlja idiosinkratiko shvatanje ove borbe,2 koja delom odraava kontekst anarhije.
Razmatram tri problema elju za priznanjem i njen odnos prema kolektivnom identitetu
ili solidarnosti; nestabilnost asimetrikog priznanja; i dva nivoa na kojima se odigrava
1

Za argumente da je Kantov veni mir nestabilan ekvilibrijum videti Thomas Carson, Perpetual
Peace: What Kant should have said, op. cit.; P. Guyer, Nature, morality, and the possibility of
peace, op. cit., str. 417.
2
Glavni savremeni izvori na koje se pozivam su Francis Fukuyama, The End of History and the
Last Man, op. cit.; Axel Honneth, The Struggle for Recognition, Cambridge, MIT Press, 1996;
Robert Williams, Hegels Ethics of Recognition, op. cit.; Robert Pippin, What is the question for
which Hegels theory of recognition is the answer?, European Journal of Philosophy, 8 (2),
2000, str. 155-172; Kenneth Baynes, Freedom and recognition in Hegel and Habermas,
Philosophy and Social Criticism, 28 (1), 2002, str. 1-17.

139

borba za priznanjem u svetskoj politici.

Priznanje i solidarnost. Kao i kod neorealizma, moj argument je strukturalan.
Meutim, da bi se napravio bilo kakav pokret u nekoj strukturalnoj teoriji moramo da
pretpostavimo da delatnici neemu tee, tako da na mikronivou mora postojati element
traenja cilja (teleoloki element). Neorealisti pretpostavljaju da ljudi, pre svega, hoe
fiziku sigurnost,1 to znai da se logika anarhije bavi borbom za sigurnost. Slaem se
da ljudi hoe sigurnost. Meutim, mislim da takoe hoe priznanje, to znai da se logika
anarhije takoe bavi borbom za priznanjem. Poto neorealisti pre oekuju nastavljenu
anarhiju nego svetsku dravu, ove dve borbe mogu biti usmerene u razliitim smerovima.
Ali, tu takoe postoji i intrigantna mogunost da borba za priznanjem moe zapravo, u
mnogome, da objasni realpolitik ponaanje, ukljuujui i rat koji neorealisti pripisuju
borbi za sigurnost.2 Ovo iziskuje dalje istraivanje.3
Preduslov za priznanje je prosta injenica razliitosti ili Drugosti. Pojedinci
imaju razliita fizika tela, dok su drave razliite jer izmeu sebe i drugih drava
povlae granice.4 Ove injenice mogu i ne moraju priznati drugi delatnici. Priznanje se
odnosi na prepoznavanje razlika koje ima specifino znaenje drugi delatnik (Drugi)
je konstituisan kao subjekat s legitimnim drutvenim statusom u odnosu prema samom
sebi. Ovaj status podrazumeva prihvatanje normativnih ogranienja o tome kako Drugi
moe da se tretira, i obavezu pruanja razloga ukoliko se ogranienja moraju prekriti.
Drugi poinje da se uraunava.5 Delatnici koji nisu priznati, poput robova ili
neprijatelja u prirodnom stanju, ne raunaju se, i mogu biti ubijeni ili se nad njima, prema
potrebi, moe vriti nasilje.
Poslednja mogunost predstavlja i razlog zato bi delatnici mogli da poele
priznanje, kao to to sugerie izraelsko-palestinski sukob. Meutim, eli se mnogo vie od
proste fizike sigurnosti jer se tek kroz priznanje Drugog konstituie Sopstvo u prvom
koraku. Ovu zavisnost Sopstva u odnosu na Drugog moemo da vidimo u naim
svakodnevnim identitetima niko ne moe da bude uitelj ukoliko ga ne priznaju uenici,
1

Kenneth Waltz, Theory of International Politics, Reading, Addison-Wesley, 1979, str. 126.
Francis Fukuyama, The End of History and the Last Man, op. cit.
3
Videti Erik Ringmar, The recognition game: Soviet Russia against the West, Cooperation and
Conflict, 37 (2), 2002, str. 115-36.
4
U poslednjem sluaju, razliitost je drutvena konstrukcija, ali se onima koji su iskljueni iz
grupe ipak moe predstaviti kao sirova injenica.
5
Robert Williams, Hegels Ethics of Recognition, op. cit., str. 199.
2

140

mu ne postoji ako nije priznat od strane ene, nema graanina bez priznanja drugih
graana. Ali, poenta je optija, i vodi do konstitucije sme subjektivnosti. U prirodnom
stanju nema izvorne subjektivnosti, ve postoji prirodni solipsizam ivotinja. 1 Samo
kroz priznanje, ljudi mogu da zadobiju i odravaju razliit identitet. Ukratko, Sopstvo
nastaje preko Drugog subjektivnost zavisi od intersubjektivnosti. Dokle god ljudi ele
da budu subjekti, elee priznanje.
Postoje barem dve vrste elje za priznanjem, mravo i debelo, i oba su
potencijalno relevantna u formiranju svetske drave. 2 Mravo priznanje znai biti
nezavistan subjekat u okviru zajednice prava. Biti priznat, na ovaj nain, znai imati
pravni status suverene osobe pre nego biti nastavak nekog drugog (poput deteta ili roba),
te time biti legitiman locus potreba, prava i delanja biti subjekt a ne objekt. Ova prava
su, meutim, mrava jer o delatnikovoj jedinstvenosti ne priznaju nita vie od proste
injenice razliitosti, te je, sa ovim statusom, svako sutinski ista univerzalna osoba.
Nasuprot tome, debelo priznanje potuje ono to osobu ini posebnom ili jedinstvenom.
Kao i mravo priznanje ono konstituie odreeni vid subjektivnosti, te s tim i legitimnu
razliitost, ali je ona sada pojedinana. Na taj nain, zahtevi za debelim priznanjem
postizanje vrline, uspeha, statusa Velike sile, ili bivanje Boijim odabranim narodom
znae da su borbe za debelim priznanjem otvorenog tipa i bez kraja, dok mrava
priznanja to nisu. Istina, prva e biti relevantna u formiranju drave samo ukoliko uzmu
formu zahteva prava sprovodivih od strane drava (ili, alternativno, ukoliko, ako nemaju
prava, konstituiu osnovu za secesiju), ali prema istom principu izgleda nemogue
stipulirati ex ante koje bi vrste debelog priznanja mogle uzeti tu formu. Na sreu, ovaj
nedostatak sadraja koji se moe specifikovati, nije problem poto je za formiranje
svetske drave vano samo to da borba za debelo priznanje bude odomaena tokom
vremena u smislu prihvatanja nenasilja i autoriteta drave ma koji bio njen cilj.
Moda je paradoksalno ako je elja za priznanjem u tome da se bude prihvaen
kao razliit efekat uzajamnog priznanja u konstituisanju kolektivnog identiteta
solidarnosti. Poetna taka za ovo tvrenje je u priznavanju statusa Drugog i prihvatanju
normativnih ogranienja Sopstva koje ono implicira, Drugi je delom sainjen od Sopstva,
on vie nije isti Drugi. Kada priznanje postane reciprono, dva Sopstva, u stvari,
1

Robert Williams, Hegels Ethics of Recognition, op. cit., str. 50.

Ovo, grubo reeno, odgovara Honetovom priznanju kategorija pravnog i drutvenog potovanja
[Axel Honneth, The Struggle for Recognition, op. cit.]
2

141

postaju jedno Mi ili kolektivni identitet1 ali ne u njihovoj celini ve u odnosu na

njihov status u uzajamnom priznanju. Razmotrimo uzajamno priznanje suverenosti
evropskih drava 1648. godine. Svaka od njih je tada bila konstituisana kao razliit
subjekt sa odreenim pravima, kao i to su sve, takoe, konstituisane kao pripadnice
drutva drava obavezane odreenim pravilima, i spremne da brane zajedno ta pravila
protiv nekih drugih koji nisu lanovi, poput Otomanskog carstva. 2 Zasigurno, mogle su da
stvore ovu strukturu radi sopstvenih interesa, pa tako kada kaem da njihovo uzajamno
priznanje konstituie kolektivni identitet, ja ne elim da sugeriem da se on odmah osea.
Meutim, kolektivni identitet je ipak imanentan u uzajamnom priznanju, poto su oblici
subjektivnosti koji ga konstituiu zavisni od Drugih. Vestfalske drave nisu imale
odreena prava izuzev u drutvu drava. Kada se jednom ispotuje ova zavisnost od
grupe, moemo da oekujemo da e delatnici, koji se uzajamno priznaju, ukazivati
solidarnost prema grupi kao grupi. Ukratko, dva delatnika se ne mogu meusobno
priznati kao razliiti a da, na nekom nivou, takoe nisu i isti.3
Nestabilnost asimetrinog priznanja. elja za priznanjem predstavlja dobijanje
priznanja od Drugog, a ne odavanje istog Drugom. Kao takva, ona, u principu, moe biti
zadovoljena simetrino ili asimetrino, priznanjem jednakosti Drugog ili obezbeivanjem
njegovog priznanja Sopstva, a da ne bude reciprono. Za Hegela, pravilno formirana
drava konstituisana je uzajamnim priznanjem jednakosti, koje prevazilazi Veberov prosti
monopol legitimne sile. to odraava Hegelovo teleoloko stanovite da svrha drave nije
samo u zatiti fizike sigurnosti njenih pripadnika, ve i u tome da njihovu subjektivnost
uini moguom, to se ne moe potpuno shvatiti dok se svi ne priznaju kao jednaki, dok
nepristrasan sudija postoji da sprovodi ovaj status protiv kriminalaca. 4 U takvoj dravi je
elja svih delatnika za priznanjem zadovoljena, pa stoga moemo oekivati da e ta
drava biti prilino stabilna.
Asimetrino priznanje je manje stabilno, i centralno je za argument koji sledi.
Moe da ima razliite oblike, da jedna strana uopte ne priznaje (robovi su prosto
1

Robert Williams, Hegels Ethics of Recognition, op. cit., str. 293.

Videti Iver Neumann, Jennifer Welsch, The Other in European Self-Definition: An Addendum
to the Literature on International Society, Review of international Studies 17 (4), 1991, str. 32748.
3
Videti Marilynn Brewer, The social self: On being the same and different at the same time,
Personality and Social Psychology Bulletin, 17, 1991, str. 475-82.
4
Kenneth Baynes, Freedom and recognition in Hegel and Habermas, op. cit., str. 6.
2

142

pomona sredstva gospodarima), ili delikatniji oblik kao to je bio ancien regime
Francuske, gde je priznanje bilo uzajamno ali nejednako (seljaci imaju subjektivnost koja
je daleko manja nego subjektivnost plemstva). Meutim, sve takve hijerarhije deli
injenica da jedan delatnik zadovoljava svoju elju za priznanjem tako to porie puno
priznanje drugog.1 U hipotetikom svetu gde je sve mogue, biti dominantna strana u
takvom odnosu moe biti delatnikov prvi izbor, poto priznanje znai prihvatanje
ogranienja Sopstva. U teoriji priznanja, ovo upuuje na verovanje nekih realista da su
ljudska bia voena voljom za mo2 ili animus dominandi.3 Meutim, po istom principu
oni koji nisu u potpunosti priznati borie se za priznanje najbolje to mogu, to ini bilo
koji drutveni poredak zasnovanim na nejednakom priznanju koje je nestabilno na duge
staze.
Izvori nestabilnosti su materijalni i idejni. Materijalno, cena da se suzbiju elje za
priznanjem moe biti visoka. Ako se ljudima porekne neto od fundamentalnog znaaja
po njih, njihovo prihvatanje reima e najverovatnije biti neiskreno i zavisno od prinude,
to je jo Hobs smatrao manje efikasnom i stabilnom osnovom za red u odnosu na
legitimitet. Naravno, u datim istorijskim okolnostima ak i ljudi koji nisu priznati mogu
da posmatraju reim kao legitiman, ali od trenutka kad se njihova elja za priznanjem
aktivira u otpor, stabilnost e biti teko odriva. Sa idejne strane, postoji i dugorona
pretnja, ukorenjena u samoj logici priznanja. Iako elja nekog A da ga B prizna nije po
sebi razlog za A da uzvrati, Hegel tvrdi da je priznanje zasnovano samo na prinudi
njegov primer je odnos gospodara i roba potpuno nezadovoljavajue, jer proputanje
priznanja roba dovodi u pitanje sopstvenu subjektivnost gospodara. 4 Priznanje je valjano
jedino ako dolazi od nekoga ko se smatra vrednim i dostojnim, a poto rob to nije,
njegovo priznanje gospodara je potpuno bezvredno.5 Stoga je jedini nain da se osigura
puno stabilno priznanje Drugog na duge staze, uzvratiti priznanjem. Prema Hegelu, ovo je
preduslov za slobodu. Neko moe da bude slobodan samo ako ga priznaju kao takvog, a
1

Francis Fukuyama, The End of History and the Last Man, op. cit., str. 163, 182.
Friedrich Nietzsche, On the Genealogy of Morals, New York, Vintage Books, 1989.
3
Hans Morgenthau, Scientific Man vs. Power Politics, Chicago, University of Chicago Press,
1946. Za dalje diskusije o ovoj sugestiji videti Francis Fukuyama, The End of History and the
Last Man, op. cit.
4
Robert Williams, Hegels Ethics of Recognition, op. cit., str. 63; Erik Ringmar, The recognition
game: Soviet Russia against the West, op. cit.; takoe videti Francis Fukuyama, The End of
History and the Last Man, op. cit., str. 193.
5
Robert Williams, Hegels Ethics of Recognition, op. cit.
2

143

to priznanje je jedino vredno ako je dato slobodno.1

Na drugoj strani, injenica da nejednako priznanje moe biti skupo ili potpuno
bezvredno ne znai da ne moe da se pojavi kao veoma stabilno, pa ak i legitimno u
oima potinjenih delatnika. Zaista, istorijski gledano, upravo su nejednaki politiki
poretci, ne-hegelijanske veberovske drave, preiveli duge vremenske periode. Ali, ako
razmotrimo izvore stabilnosti u takvim poretcima, moemo videti da se to nije bilo u
protivrenosti s transformativnim snagama borbe za priznanjem.
Na mikronivou, priznanje nije jedina elja koja postoji u sistemu fizika
sigurnost je druga i ona moe izazvati delatnike da pre priznanja, uloe svoje ivote. 2
Moglo bi se pomisliti da je sigurnost fundamentalnija, jer priznanje ne moe da se uiva
ako je neko mrtav. Meutim, elja za priznanjem ne funkcionie na taj nain. Kao
preduslov za izvornu subjektivnost, priznanje je deo onoga to na prvom mestu ini
sigurnost vrednom posedovanja, i ljudi e esto za to rtvovati svoje ivote. Bombai
samoubice su ekstreman sluaj, ali izgleda teko objasniti spremnost bilo koga da ratuje
ili uestvuje u revoluciji a da pritom nema elju za priznanjem. Na drugoj strani, isto tako
je jasno da ljudi esto nee rizikovati svoje ivote zbog priznanja. Za Niea,3 ovaj izbor
donosi rob, i on to smatra karakteristikom robovskog morala. 4 Ja samo tvrdim da elja
za priznanjem ide u paru sa sigurnou, ali je i ne prevazilazi. U dodatku, postoji faktor
hegemonije i lane svesti. Ljudi mogu da budu tako socijalizovani da misle da ne
zasluuju priznanje, ili da o tome ne treba da misli neko ko je u njihovoj poziciji.
Meutim, to ne znai da ljudi u osnovi ne ele priznanje. Ova potreba se moda nee
subjektivno uvideti, ali bi i dalje bila objektivni interes, 5 koji e, kada bude aktiviran,
motivisati delatnike da se bore za njega. Mogunost hegemonije, zauzvrat, ukazuje na
ulogu struktura makronivoa fizike i drutvene moi u stabilizaciji nejednakog priznanja.
Drave su homeostatini sistemi koji, silaznu uzronost, sprovode na svoje pripadnike.
Ovo disciplinuje ljude da se pokoravaju dravi uglavnom svojevoljno i daje ovlaenje,
1

Ibid., str. 57; Robert Pippin, What is the question for which Hegels theory of recognition is the
answer?, op. cit., str. 163; videti takoe Kenneth Baynes, Freedom and recognition in Hegel and
Habermas, op. cit., str. 1-17.
2
emu bismo takoe mogli da dodamo i elju za ontolokom bezbednou; videti Jennifer
Mitzen, Ontological security in world politics, op. cit.
3
Friedrich Nietzsche, On the Genealogy of Morals, op. cit.
4
Prema tome, kada se uzme u obzir da ono ini sigurnost najviim ciljem, moemo rei da je
neorealizam robovska moralnost.
5
Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit., str. 231-3.

144

ukoliko se ljudi ne pokoravaju, za upotrebu nasilja od strane dravnih inovnika. Ako

ovome dodamo probleme kolektivnog delanja, potencijalnih revolucionara, jasno je da,
ak i ako ljudi aktivno ele priznanje, moe da se dogodi da ne budu u stanju da dovedu u
pitanje stabilnost nejednakog sistema u datim istorijskim okolnostima. Stoga moram da
pokaem da se ne radi o tome da elje za priznanjem nikad ne nailaze na otpor ili da su
one uvek uspene, ve da, na duge staze, one potkopavaju sisteme koji ih ne
zadovoljavaju.
Individualno i grupno priznanje. Poto su, istorijski posmatrano, ljudska bia
oduvek bila organizovana u autonomne grupe, borba za priznanjem nije samo borba za
priznanjem pojedinca uopte, ve pojedinca kao pripadnika odreene grupe. Takvo
priznanje je konstitutivni aspekt individualnog identiteta, jer pojedinci kroz grupu
ostvaruju identitet. Prikljuivanje grupama, danas vieno u nacionalizmu, odraz je ove
injenice. Ljudi ne odbacuju lojalnost grupi tek tako, ak i ako postoje druge alternativne
grupe. Ova privrenost pojedinaca grupama kljuni je princip komunitarizma. 1 Liberali
su, po tom pitanju, ambivalentniji. Fukojama, 2 verovatno govori u ime mnogih liberala,
kada tvrdi da su duboka prikljuivanja kolektivnim identitetima, kao to su nacije,
iracionalna. Ipak, u tom sluaju preostaje pitanje da li e se istorija zavriti u svetu
suverenih drava. Ako je istorija prosveenost Razuma, zato bi se zaustavila pre nego to
nadjaaju takva iracionalna prikljuivanja? S druge strane, neki liberali su prilagodili
konstitutivnu ulogu grupe, pojedinanom identitetu.3 Poput komunitarista, i oni vide
privrenost grupi kao neto prirodno i normativno vredno.
injenica da su ljudska bia privrena razliitim grupama ima dve vane
implikacije po borbu za priznanjem. Prvo, u okviru sistema kao celine, ljudi se
meusobno ne sukobljavaju samo kao pojedinci ve i kao pripadnici grupa, pa je tako
borba za priznanjem posredovana ogranienjima grupe. Ovo se deava i izmeu grupa i u
okviru grupa. U unutranjem smislu, ogranienja grupe znae da oni od kojih se trai
priznanje, barem u poetku, jesu samo pripadnici grupe, a ne bilo koji pojedinci. Zaista,
razlika izmeu pripadnika i onih koji ne pripadaju grupi esto je konstitutivna u domaim
1

Michael Sandel, Liberalism and the Limits of Justice, Cambridge, Cambridge University Press,
1982.
2
Francis Fukuyama, The End of History and the Last Man, op. cit., str. 201.
3
Yael Tamir, Liberal Nationalism, Princeton, Princeton University Press, 1993; Will Kymlicka,
Multicultural Citizenship, Oxford, Oxford University Press, 1995; Andrew Linklater, The
Transformation of Political Community, Columbia, University of South Carolina Press, 1998.

145

borbama oko priznanja, poto uee u privilegovanom statusu vis--vis autsajdera moe
biti razlog zbog kojeg oni koji su unutar grupe trae priznanje. U spoljanjem smislu,
nasuprot tome, ogranienja grupe znae da, ak i kada se jednom zavri borba za
priznanjem u okviru grupe, pripadnici mogu i dalje da se suoavaju s problemom ne
priznavanja od strane ljudi iz drugih grupa. Drugim reima, suverenost teritorijalne
drave, po sopstvenoj prirodi, predstavlja strukturu nejednakog priznanja. Kao rezultat
toga, autsajderima se poriu prava i mogu ak i biti ubijeni, ne zato to to su uradili neto
kao pojedinci, ve naprosto zbog toga to su pripadnici drugaije grupe. U tom smislu,
pripadnici suverene drave podnose zajedniku sudbinu.1 Ovo moe biti od male
vanosti za pojedince sve dok ih drava titi od rata, ali kad rat postane mogu, njihovo
priznanje vie nee biti kompletno.
Drugo, poput pojedinaca, i grupe imaju elju za korporativnim priznanjem. Ova
elja postoji samo kao elja pripadnika grupe kako bi se obezbedili uslovi za njihovu
subjektivnost, ali poto ti uslovi ukljuuju zajedniku sudbinu, ako subjektivnost grupe ne
prizna druge grupe, onda ni njeni pripadnici, samim tim, nee biti priznati. U tom smislu,
elja grupa za priznanjem ne moe da se svede na elju za pojedinanim priznanjem. 2
Ponavljam, primetiemo da to ne znai da grupe trae svetsku dravu. Ono to grupe hoe
jeste da ih Drugi priznaju, a ne nuno i da oni priznaju Druge. Isto tako, to ne znai da su
grupe zauvek nepromenjive. Identitet grupe je proces, a ne stvar, te i njena transformacija
u vei identitet kolektiva upravo jeste ono to poinje da se deava kroz uzajamno
priznanje. Ali, kao to spremnost pojedinaca da uestvuju u identitetu kolektiva u
potpunosti zavisi od njihovog priznanja kao zasebnih pojedinaca, tako bi i grupe koje
ulaze u vei identitet htele da se prizna njihova razliitost. Ukratko, univerzalizam zavisi
od priznanja partikularizma.3 Formiranje svetske drave nije samo kosmopolitski proces,
ve i komunitaristiki.
Borba za priznanjem se, dakle, odvija istovremeno na dva nivoa, izmeu
pojedinaca i grupa. Ako ovome pridodamo injenicu da se neke borbe unutar grupe
deavaju danas u okviru drava (kao u sluaju nacionalnih manjina), a neke borbe unutar
1

Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit., str. 349-53.
Videti Alexander Wendt, The State as Person in International Theory, op. cit.
3
Videti Andrew Linklater, The Transformation of Political Community, op. cit., Charles Taylor,
Living with difference, in A. Allen, M. Regan, ur., Debating Democracys Discontent, Oxford,
Oxford University Press, 1998, str. 212-226; Linda Zerilli, This universalism which is not one,
diacritics 28, 1998, str. 3-20.
2

146

grupe se odvijaju na globalnom nivou (kao u globalnom graanskom drutvu), onda

imamo prilino sloenu sliku, s mnogo ukrtenih odnosa. Na drugoj strani, moj argument
poiva u tome da sve ovo predstavlja deo jedne sistematske logike. Da bih istakao tu
logiku, u onome to sledi, pretpostaviu dve pojednostavljene stvari (1) borbe za
priznanjem unutar drava, bilo meu pojedincima ili grupama, mogu se staviti u zagrade;
i (2) jedinice u borbama za priznanjem, na nivou sistema, inicijalno su drave. Prva
pretpostavka ne povlai za sobom da su domae borbe za priznanjem gotove, ili da nee
obuhvatiti proces odvijanja globalne borbe za priznanjem na primer, ruenjem
postojeih drava.1 Poto se telos sistema moe realizovati na vie naina na mikronivou,
detalji domaih borbi ne zahvataju njegovo eventualno konano stanje. Druga
pretpostavka je opravdana injenicom da se sistem oduvek sastojao od autonomnih grupa
koje ograniavaju unutranje borbe meu pojedincima u okviru granica grupe, a te grupe
su dananje drave. Meutim, uprkos ovom dravocentrinom zakljuku, pojedinane
elje za priznanjem e se pojaviti i odigrati kljunu ulogu u razvoju sistema.
Logika anarhije
Borba za priznanjem je uzlazni aspekt argumenta. Sada se okreem njegovoj
silaznoj strani. Smatram da se proces formiranja svetske drave odvija kroz pet faza
priznanja, od kojih prve etiri konstituiu razliite kulture anarhije. 2 Svaka kultura
namee granine uslove koje sve vie ograniavaju interakcije delova sistema, ali to
inei, omoguavaju porast subjektivnosti i slobode na globalnom nivou. Ono to sistem
gura napred jeste logika anarhije, koja kroz silaznu uzronost uslovljava borbe za
priznanjem na dva naina omoguavajui da se priznanje trai putem nasilja i
stvaranjem ojaane vojne tehnologije koja takvo nasilje ini sve manje tolerantnim.
Ovakve sve vee cene slamaju samodovoljni identitet drave u Hegelovoj prii,
omoguavajui dravama da razviju nadnacionalno Mi oseanje te time da prevaziu
ono to Hegel smatra fundamentalno traginim karakterom njihove borbe za priznanjem. 3
Svaka kultura anarhije relativno je stabilna faza u ovom procesu, formirajui lokalni
privlani faktor u razvoju sistema. Meutim, sve faze koje ne dostiu svetsku dravu
nestabilne su. Nove faze, sa vie zahtevajuih graninih uslova, javljaju se kao reenja za

Michael Walzer The Reform of the International System, op. cit.

Videti Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit.
3
Robert Williams, Hegels Ethics of Recognition, op. cit., str. 257-63.
2

147

nestabilnosti u prethodnoj fazi,1 iako zauzvrat donose nove nestabilnosti koje zahtevaju
dalje razraivanje njihovog reenja. Ukratko, logika anarhije transformie strukture
priznanja i identiteta iz teritorijalne na globalnu osnovu, ostvarujui, stvaranjem
hegelijanske, veberovsku dravu.
Ono to sledi je vie konceptualni nego istorijski argument, jer je pre zasnovan na
konceptualnoj analizi problema priznanja koje bi trebalo reiti kako bi svetska drava
mogla da nastane, nego na istorijskom iskustvu. injenica da postoji malo anarhinih
sistema koji odgovaraju ovim idealnim tipovima, nije od velikog znaaja. Predloena
progresija faza ne iskljuuje recidive u datom istorijskom trenutku. Argument nije
linearan; on samo tvrdi da e bilo koji korak unazad, na kraju, biti izbalansiran s dva
koraka napred. S takvim kvantifikacijama na umu, razmatram svaku od faza ponaosob.
Faza prva: sistem drava
Ovo je faza kompletnog nepriznanja, Hobs je nazvao rat svih protiv svih a Bul2
sistemom drava. Ovaj sistem konstituiu tri granina uslova injenica viestruke
interakcije drava (gde pojedinci uopte nisu delatnici), ili prosta razlika; odsustvo bilo
kojeg mehanizma koji e iznuditi kooperaciju meu ovim dravama (anarhija); i
uzajamno verovanje da su neprijatelji,3 uz odsustvo bilo kakvih prava te time i
drutvenih ogranienja o tome ta mogu da rade. Poto nema priznanja, nema ni
kolektivnog identiteta u sistemu, i sledstveno tome, drave nemaju ak ni izvornu
subjektivnost. Dokle god su drave svesne da se nalaze u hobsovskom sistemu stvarae se
kultura, ali e ova kultura i njen imlicitni kolektivni identitet biti potisnuti.4
Hobsovska faza je nestabilna na duge staze jer ne uvia potrebe za priznanjem.
Uzimajui u obzir prvo sluaj dijade, moemo da vidimo ovu nestabilnost i posledice
njenog razvoja razmatrajui dva mogua ishoda borbe za priznanjem u takvom sistemu.
Jedan je osvajanje slabije drave, mogli bismo da ga oekujemo ako je jedna drava
primetno jaa od druge. Dijada e postati jedna jedinica, i locus samoorganizacije se tada

Ovo se moe shvatiti kao proces epigeneze; videti Amitai Etzioni, The epigenesist of political
communities at the international level, American Journal of Sociology, 68 (4), 1963, str. 407421.
2
Hedley Bull, The Anarchical Society, New York, Columbia University Press, 1977.
3
Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit., str. 260-3.
4
Ibid., str. 278.

148

pomera na interakciju ove uveane drave sa drugim dravama.1 Ako uspeh prouzrokuje
nov uspeh i osvajanja se nastave, na kraju e preostati samo jedna drava, i sistem vie
nee biti anarhian. Takav ishod bi, podanici drave ak mogli da protumae kao
legitiman, ona bi mogla da bude stabilna neko vreme. Meutim, ako osvaja ne priznaje
svoje rtve, onda e one, na kraju, pokuati da mu se odupru i time e ponovo stvoriti
anarhini sistem. Drugim reima, veberovska svetska drava, koja nije ujedno i
hegelijansko carstvo, bie nestabilna na duge staze. S druge strane, ako svetski osvaja
prizna svoje rtve kao potpune subjekte, onda bi se stabilna drava postigla bez posrednih
faza razvoja.
Drugi mogui ishod bi se dogodio ako bi dve drave bile jednake po snazi. U tom
sluaju, nijedna ne bi mogla da osvoji onu drugu, pa se borba za priznanjem nastavlja.
Ovo ne mora da ukljuuje konstantno ratno stanje, ali zahteva konstantne pripreme za rat
koje iscrpljuju drutvene resurse, dok rat ostaje uvek mogu. Ni ova dinamika nije
stabilna. Ili e jedna strana na kraju stei premo i osvojiti drugu, ili e jedna drugu
iscrpeti2 do take u kojoj e shvatiti da je dalja borba besmislena, te e se dogovoriti o
uzajamnom priznanju. Ovde je vaan efekat anarhije po vojnu tehnologiju, poto se
vremenom uveava cena rata, te time javlja i negativan odraz na politiku ne-priznanja.
Nasuprot tome, uzajamno priznanje bi stvorilo pozitivan odraz, poto bi, onima koji se
nadmeu da svoja sredstva usmere ka drugim svrhama, dozvolilo ukljuujue borbe s
drugima. Ovo se moe shvatiti kao stilizovano gledite procesa koji je doveo do
vestfalskog mira, i moglo bi se oekivati kao slian ishod, na primer, u izraelskopalestinskom sukobu danas.
Koji god da se dogodi ishod, hobsovska anarhija je nestabilna na duge staze, i na
kraju e dovesti do ne-hobsovskog privlanog faktora. U principu, to bi mogla da bude
bilo koja od razvojnih faza, ukljuujui i svetsku dravu, koje emo kasnije pomenuti.
Meutim, da bih mogao da predstavim detaljno celu logiku, pretpostavimo da sistem
moe reiti samo jedan problem razvoja u odreeno vreme.
Faza druga: Drutvo drava
1

Istorijski, veina konsolidacije politikog autoriteta globalno se dogodila na ovaj nain. Videti
Stuart Kaufman, The fragmentation and consolidation of international systems, International
Organization, 51 (2), 1997, str. 173-208.
2
John Burbidge, The cunning of reason, in R. Hassig, ur., Final Causality in Nature and
Human Affairs, Washington, Catholic University of America Press, 1997, str. 157.

149

Nestabilnosti u hobsovskoj kulturi mogu razreiti prelaskom na drutvo drava 1

ili na lokovsku kulturu anarhije.2 U ovoj kulturi drave jedna drugoj priznaju pravnu
suverenost kao nezavisni subjekti, ali ne i nezavisnost graana jednih od drugih. Ovo
povlai prihvatanje odreenih ogranienja delanja drave, ali ini moguim odgovarajue
mere pozitivne slobode i subjektivnosti koja ne postoji u hobsovskom svetu. Javlja se,
takoe, pojava solidarnosti meu dravama, one sebe vide kao mi obavezane
odreenim pravilima, koja obezbeuje sredstva za ogranienu kooperaciju. S druge
strane, ovaj kolektivni identitet ostaje plitak i ogranieni rat ostaje prihvatljiv. Rat ne sme
da se upotrebi za osvajanje drugih drava, ali je i dalje legitiman za teritorijalne ili sline
dobitke to Don Radi3 naziva pozicionim u suprotnosti prema konstitucionom
ratom. Na taj nain, poto drave vie ne konstituiu jedna drugu kao neprijatelje, one
to i dalje ine kao rivali.4 to proizvodi dva izvora nestabilnosti.
Prvo, iako pozicioni ratovi nisu pretnja po ivote drava, i dalje mogu biti skupi,
dok cene, tokom vremena, rastu sa sekularnim poboljanjima vojne tehnologije. Danas,
ak i konvencionalni ratovi izmeu jednakih drava mogu da budu destruktivni u velikoj
meri, i u budunosti e biti samo jo gori, to je injenica koja moe da pomogne u
objanjavanju njihove sve ree pojave u savremenom svetu.
Drugo, ak i ako drave ne budu ubijene u pozicionim ratovima, to ne vai za
ljude. Kao u hobsovskoj kulturi, pojedinci nisu priznati van svoje sopstvene drave, te
time ni kao subjekti u svetskom sistemu. Pojedinci ne vole umiranje u ratu, naroito kada
neke druge drave ne priznaju njihove grupne identitete. Kada se prida vanost grupnom
identitetu pojedincima, rtvovanje u ratu ima smisla u hobsovskoj kulturi, jer se ljudi
istovremeno bore i za pojedinano priznanje. Ali, u lokovskoj kulturi, drave su stekle
neto malo priznanja, pa je onda manje jasno kako bi se rtvovanje za dravu preklopilo s
potrebama pojedinaca. Tokom vremena bi se moglo oekivati od pojedinaca da te potrebe
uine oiglednim svojim liderima, ukljuujui i rastui oprez u upotrebi sile kao
diplomatskog sredstva i to naroito kada rastu cene rata. Na kraju e nie drave u
lokovskoj kulturi, kroz ovaj pritisak, nauiti da se sve zajedno suzdravaju od rata i da
1

Hedley Bull, The Anarchical Society, op. cit.

Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit.
3
John Ruggie, What makes the world hang together?, International Organization, 52 (4), 1998,
str. 855-885.
4
Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit., str. 162-3.
2

150

pronau nenasilne naine da reavanja problema spoljne politike (barem kada su u pitanju
drava koje su podjednako nevoljne da uu u rat). Ovde vidimo da je pojava borbe
pojedinaca za priznanjem paralelna s borbom drave kao sile na sistematskom nivou.
Problem rata bi znaio da pojedinano priznanje mora da bude koliko unutranje toliko i
spoljanje, to zahteva slamanje njegovog posredovanja putem dravnih granica.
Ovaj narativ o nestabilnosti slian je logici demokratskog mira, gde oklevanje
pojedinaca da poginu za svoju zemlju pomae uspostavljanju mirnodopskih odnosa meu
demokratskim dravama. Meutim, nije jasno da moja pria zavisi od demokratije na
nivou jedinica. Takve drave mogu biti dovoljne za prevoenje elja pojedinaca za
priznanje u meudravni mir, ali ne znamo da li su one neophodne. 1 Poto je za argument
bitno da se elje pojedinaca za priznanjem od strane autsajdera nekako razumeju, izgleda
mudro ostaviti ovo otvorenim kao to bi se to uradilo na domaem nivou.
Ako lokovska kultura nije stabilno konano stanje, u kom e onda pravcu ii
sistem? Jedna od mogunosti je da se vrati nazad na hobsovsku kulturu, kao to smo
videli u Drugom svetskom ratu. Ali, sve i da su sile Osovine osvojile svet, ovo bi samo
postavilo fazu za naredne dogaaje. Ili bi se osvojeni narodi pobunuli, svrgavajui carstvo
sila Osovine i ponovo uspostavljajui logiku anarhije, ili bi ih Osovina priznala,
konstituiui svetsku dravu. Tako da, iako sistem povremeno skree sa svoje razvojne
putanje, nestabilnosti hobsovske kulture znae da na kraju mora da se vrate do lokovske
kulture i njenog primarnog izvora nestabilnosti rata to se moe razreiti jedino ako se
nastavi dalje.
Faza tri: Svetsko drutvo
Neposredni problem rata se reava stvaranjem univerzalne pluralistike
bezbednosne zajednice, to dodaje zahtev za nenasilno reenje putem rasprave graninim
uslovima sistema. Uzajamno priznanje, na sistemskom nivou, sada poinje da se iri na
pojedince kao i na drave, inei to proirenje analognim s priznanjem zasnovanim u
potpuno formiranim teritorijalnim dravama. Kao takva, ova faza bi mogla da se nazove
kosmopolitskim ili svetskim drutvom. Sistem ograniava slobodu svojih delova jo vie
(vie nisu slobodni da vode ratove), i takvi postupci razvijaju puniji oblik solidarnosti
drutva drava, koje proiruje pozitivnu slobodu i za pojedince i za drave.
1

Moglo bi biti dovoljno, na primer, da drave budu pristojne u Rolsovom smislu.

151

Ipak, ni ova razvojna faza ne predstavlja stabilno konano stanje, zbog odsustva
kolektivne zatite protiv agresije. ak i ako su danas svi obavezni na mirno reenje
razgovorom, u budunosti uvek postoji mogunost prevrtljivih ili kriminalnih drava
koje se pojavljuju kroz domae revolucije, odbacujui nenasilje i napadajui druge
lanove sistema.1 U principu, postoje dva naina, da se izae na kraj sa ovim problemom,
od kojih nijedan nije dostupan u ovoj kulturi. Jedan je preko centralizovane prinude. To
nije dostupno, jer u svetskom drutvu drave zadravaju suverenost. Drugi je
decentralizovano sprovoenje preko kolektivnog bezbednosnog sistema. I to je
nedostupno, jer je bezbednosna zajednica kompatibilna s dravama koje su ravnodune
prema meusobnim sudbinama, to ne namee nikakve zahteve za uzajamnu pomo.
Drava kojoj preti neka druga nasilna, ne moe se pouzdati u druge da e je braniti od
napada. Da bi se odravalo drutvo drava, uesnicama treba zahtevnija forma priznanja,
koja namee ne samo negativne (nenasilje), ve i pozitivne (uzajamna pomo) dunosti.
Kuda sistem odatle ide? Uvek postoji mogunost povratka na drugu fazu, ili ak i
na prvu ali, kao to smo ranije videli, ovi ishodi nisu stabilni na duge staze, pa e nas
samo opet vratiti na fazu tri. Nasuprot tome, ima dobrih razloga da se krene napred ka
obavezi uzajamne pomoi. Razmotrimo sistem sastavljen od tri drave, A, B i C. Ako A i
B oforme bezbednosno drutvo, obe e osetiti pozitivne posledice nema straha od rata,
bar na neko vreme; manji se troi na skupoceno oruje; a tu je i priznanje obe grupe i
individualnih subjekata. A i B e se teko odrei ovih koristi, pa kada je jednom
uspostavljen mir, imae interesa da bude vene. Sada, neka C postane pretnja po
egzistenciju (samo) B-a. To bi stvorilo mogunost za A, kojoj prethodno mirnu granicu
sada okupira neprijateljska drava, vraajui granicu ponovo na ratno stanje. Zbog toga je
A-u u interesu da pomogne B, ak iako A nije direktno ugroena. 2 Zapravo, anticipirana
negativna posledica propasti njenog suseda podstie pozitivan odgovor koji obezbeuje
njihov miroljubivi odnos. Poto su ovi podsticaji uzajamni, obe imaju razloga da se
staraju o sudbinama obeju i da oforme trajni savez. To ne znai da e drave uvek priznati
ove koristi, ve da e one koje produbljuju njihovu solidarnost imati vee anse da

Videti John Mearsheimer, The Tragedy of Great Power Politics, op. cit.
Cederman naglaava vanost teritorijalnog sporazuma u obezbeivanju zona mira. Lars-Erik
Cederman, Modeling the democratic peace as a Kantian selection process, op. cit
2

152

opstanu od onih koje to ne ine, to sugerie da e na duge staze kolonizovati sistem 1.2
Kada sistem dostigne fazu svetskog drutva, elja za njegovim proirenjem e doprineti
njegovom brem razvoju.
Faza etiri: Kolektivna bezbednost
Na ovom stupnju sistem zahteva dodatni granini uslov: ne samo to njegovi
lanovi sada i pojedinci i drave moraju da priznaju meusobne suverenosti i da
upranjavaju nenasilno reavanje problema, ve se od njih oekuje i da brane jedni druge
od pretnji, po principu svi za jednog, jedan za sve. Sistem je sada dostigao kantovsku
kulturu kolektivne bezbednosti prijateljstva.3 Delatnici imaju dobro razvijeni oseaj
kolektivnog identiteta u smislu bezbednosti, tako da svako podrava svoju razliitost
identifikujui je sa sudbinom celine. Iako smo danas daleko od toga da imamo takav
identitet na globalnoj skali, njegove koristi su se ve pokazale na regionalnom nivou.
Lakoa s kojom je SAD uspeo da stvori koaliciju za rat u Zalivskom ratu i za rat protiv
terorizma, opstanak NATO-a nakon zavretka Hladnog rata, pa ak i Savet Evrope, 4
najbolja su objanjenja za prihvatanje zajednike sudbine. U svim ovim sluajevima je
uzajamno priznanje imalo vie pozitivnih nego negativnih posledica po ponaanje.
Meutim, univerzalni kolektivni bezbednosni sistem ne predstavljaju svetsku
dravu. Teritorijalne drave zadravaju svoju suverenost, i kao takve, njihovo
funkcionisanje zavisi od njihove saglasnosti. Kolektivno bezbednosni sistem ne moe
zahtevati od svojih elemenata da nastave sa priznavanjem jedni drugih, u smislu
komandovanja legitimnim monopolom sile koja ih tera da to rade. Sistem je dobrovoljan
u onom smislu u kom drava nije. Striktno govorei, on ostaje anarhian. S druge strane,
poto izgleda da kolektivna bezbednost zadovoljava i individualne i grupne potrebe za
priznanjem, i ima neku sposobnost da sprovodi to priznanje, nije neposredno jasno zato
bi bilo ta jo bilo potrebno.
1

Thomas Cusack, Richard Stoll, Collective security and state survival in the interstate system,
International Studies Quarterly, 38, 1994, str. 33-59; Lars-Erik Cederman, Modeling the
democratic peace as a Kantian selection process, op. cit.
2
Ovo je primer grupne selekcije na radu; videti David Sloan Wilson, Incorporating group
selection into the adaptationist program: A case study involving human decision making, op. cit.
3
Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit., str. 298-9.
4
Paul Schroeder, The transformation of political thinking 1787-1848, in R. Jervis ur., Coping
with Complexity in the International System, op. cit.; Jennifer Mitzen, Toward a Visible Hand:
The International Public Sphere in Theory and Practice, op. cit.

153

Ovu potekou je osetio Kant, ija se teleologija zavrava na pacifistikoj

federaciji, a ako je Fukujama reprezentativan, onda je to takoe mesto gde se i dananji
liberali zaustavljaju. Zapravo, Kant je mnogo dvosmisleniji na ovim mestima nego to se
to ponekad misli. U tekstu Ideja opte istorije sa kosmopolitskom namerom, izgleda da
on odobrava sile sprovoenja kada se uzme u obzir federacija koje bi znaajno
kvalifikovale suverenost njenih pripadnika. Meutim, kasnije u Venom miru on
mnogo jasnije pristaje na isto konsenzusni sistem, u kome nema nasilne primene na
nadnacionalnom nivou (iako je upuivao na to da bi ovaj drugi ishod bio najbolji. 1
Kantov skepticizam u vezi sa svetskom dravom je trostruk nije mogue odravati
politiki autoritet na globalnoj skali; drave se nee odrei svojih suverenosti zarad
svetske drave; i, svetska drava bi bila despotska. Vraajui se na Dednija, prvu stvar
sam ve razmotrio tehnoloke promene od osamnaestog veka su danas uinile moguim
da se projektuje sila izvravanja na planetarnoj skali. Meutim, preostaje druga stvar, koja
ukazuje na to da e razvoj sistema stati sa univerzalnom kolektivnom bezbednou.
Argument za neizbenost jo jedne faze mora poeti sa nestabilnostima kolektivne
bezbednosti kao reenjima borbe za priznanjem. Moda najee navoena nestabilnost
kao dokaz, koju obino naglaavaju realisti, jeste da problemi kolektivnog delanja ine
kolektivnu bezbednost neadekvatnom za spreavanje agresije; kada je najpotrebnija,
najverovatnije e omanuti. Dokle god ovaj problem ima neku snagu, on nije uperen ka
svetskoj dravi, ve ka degradaciji anarhije nazad do lokovske kulture, ako ne i do rata
svih protiv sviju. tavie, argument realista pretpostavlja da drave ostaju egoisti sa
sopstvenim interesom, koji je oslabljenim vrstom formacije kolektivnog identiteta za koji
sam tvrdio da bi pratio razvoj kolektivnog bezbednosnog sistema. Meutim, postoje jo
dva izvora nestabilnosti s kojima nije lako izai na kraj.
Prvo, poto je kolektivna bezbednost sistem zasnovan na konsenzusu, gde drave
zadravaju svoju suverenost, ona ne bi imala prava da sprei neku dravu da izae iz
drutva i da se naorua radi agresivnih namera. 2 Kant je pokuao da rei ovaj problem
pozivajui na svojevoljno razoruavanje, ali ak i da je to bilo uspeno, ono ne reava
1

Immanuel Kant, Idea for a universal history with a cosmopolitan purpose, in H. Reiss, ur.,
Kant: Political Writings, Cambridge: Cambridge University Press, 1991, str. 41-53; Ibid.,
Perpetual peace: a philosophical sketch,, str. 93-130; videti Andrew Hurrell, Kant and the
Kantian paradigm in international relations, Review of International Studies, 16, 1990, str. 190-4,
raspravu o Kantovoj ambivalenciji.
2
Thomas Carson, Perpetual Peace: What Kant should have said, op. cit.

154

problem mogunosti ponovnog naoruavanja u budunosti.1 Drugo, i mnogo vanije,

kolektivna bezbednost ne zadovoljava u potpunosti elje za priznanjem. Konano, emu
zadravanje suverenosti ako ne zbog zadravanja prava na unilateralno odluivanje i
opozivanje neijeg priznatog statusa i, ukoliko je nuno, njegovog ubistva? Drava moe
da obea da ovo nee praktikovati, pa ak i da e to obeanje odravati dugo vremena.
Ali, sve vreme dok pravo na ubistvo ne bude potpuno predato nekom autoritetu koji je u
mogunosti da sprovede priznanje, Drugi ostaje podloan promeni politike Sopstva. Ovi
problemi upuuju na to da kolektivno bezbednosni sistem ne bi mogao da predstavlja
stabilno konano stanje. Ali, nama je i dalje potreban argument zato bi tako neto vodilo
ka svetskoj dravi pre nego to bi nas vratilo na primitivnije oblike anarhije. Nameu nam
se tri odgovora.
Jedan predstavlja kolektivno pamenje onoga ta je anarhija bila pre kolektivne
bezbednosti, kada je s Prvim i Drugim svetskim ratom bila vaan izvor evropskih
integracija.2 Istina, kolektivna seanja upuuju na kolektiv, a dananji kolektivi su
mnogo puniji na regionalnom nego na globalnom nivou. Meutim, jaanje
meuzavisnosti produbljuje kolektivni identitet na sistemskom nivou, a kada se udrui sa
brzim porastom transnacionalne javnosti, prava globalna seanja, poput 11. Septembra,
postaju mogua po prvi put. Stoga bi, bolna globalna pamenja u budunosti regionalni
nuklearni rat? mogla biti izvor univerzalne integracije. Ova seanja bi ograniila
degradaciju sistema, poput Hobsovog retrospektivnog argumenta drave, inei korak
unazad ka anarhiji manje privlanim nego korak napred ka svetskoj dravi.
Drugi faktor bio bi ukoliko su drave oformile dovoljno duboko kolektivni
identitet kako bi branile jedna drugu ak i kad nisu same ugroene, onda one de facto
priznaju obaveze jedna drugoj i njihovim graanima, dok bi de jure problem bio otvoren.
Jedini razlog da priznanje ne bude obavezujue da se konstitucionie bio bi da se
ostavi otvorenom mogunost promene njihovih stavova, iako je to teko uklopivo sa
izvornom obavezom na univerzalno priznanje. Ovde moe da ue u igru Hegelov
argument da je neuzvraeno priznanje krajnje nezadovoljavajue. Vrste delatnika koji su
najverovatnije ranjivi na ovakvo nezadovoljenje upravo predstavljaju one koji se nalaze u
toj fazi istorije koji sebe razumevaju kao civilizovane delatnike obavezane zakonom i
1

Videti John Mearsheimer, The Tragedy of Great Power Politics, op. cit.
Ole Waever, Securitization and desecuritization, in R. Lipschutz, ur., On Security, New York,
Columbia University Press, 1995, str. 46-86.
2

155

veruju da svi pojedinci i grupe treba da se priznaju. tavie, takve delatnike bi pogaala
civilizujua sila hipokrizije,1 te im je teko da, na duge staze, samima sebi opravdaju
nekonstitucionisanje njihovog priznanja autsajdera.
Meutim, kada se uklanjaju ogranienja za formiranje svetske drave, ova dva
problema su i dalje, u izvesnom smislu, negativna jer se svode na odupiranje privlanosti
svetske drave i njeno neprihvatanje. Trei faktor, sma borba za priznanjem, stoga je
kljuan. Priznanje koje smo nije sprovodivo, na kraju krajeva i nije priznanje jer zavisi
od dobre volje i izbora onoga koji priznaje. Izvorno priznanje znai priznati da se ima
pravo na priznanje, te da time Sopstvo ima dunost prema Drugom. Izvorno priznanje je
obaveza, a ne milosre. Priznanje je osigurano samo kada je delanje, u korist Drugog,
postalo sprovodiva obaveza.
Ova taka postaje naroito primetna za Velike sile koje su, navodno, najvea
prepreka u formiranju svetske drave. Borba pojedinaca i slabih sila za sprovodivo
priznanje nije posebno sloena jer ih, u odnosu prema jaima, njihova slabost ini
ranjivim. Izuzev uzajamnog priznanja jednakosti koje se pripisuje svetskoj dravi, oni
nemaju mnogo da izgube, i kao takve predstavljaju prvobitni pokreta u razvoju sistema.
Velike sile su u drugaijoj poziciji, manje su ranjive u odnosu na druge delatnike, mogu
da uivaju trenutno bogatstvo kao rezultat svog suverenog prava na ogranienje
imigracije, i mogu da se odnose, prema drugim dravama, kako im odgovara. Zapravo,
time to su samostalna sila, one ve uivaju blagodati priznanja koje nema cenu. 2
Trenutni otpor Sjedinjenih Drava prema obavezujuim multilateralnim obavezama
simptomatian je za ovaj problem. ta bi dobile Velike sile pristupanjem svetskoj dravi?
To je dobro pitanje, ali razmotrimo ta bi se dogodilo na duge staze ako bi Velike
sile insistirale da zadre svoju suverenost. Iz gore navedenih razloga, neobavezujui
sistem kolektivne bezbednosti nije stabilno konano stanje. Moemo da oekujemo od
malih sila i pojedinaca da nastave s pritiskom za priznanjem, i dok njihovo nasilje
potencijalno raste kroz uveanje destruktivnijih oruja, one e biti u stanju da sve vie
prete Velikim silama (setimo se ovde Severne Koreje ili Al-Kaide). Slabe i Srednje sile e
takoe imati dobre razloge da sarauju, stvarajui nove Velike sile koje mogu da
1

John Elster, Strategic uses of argument, op. cit.

Alexander Wendt, Social Theory of International Politics, op. cit., str. 331; Lloyd Gruber, Ruling
the World, Princeton, Princeton University Press, 2000.
2

156

odravaju ravnoteu postojeih, moda ak i da pokrenu trku u naoruanju. U takvim

uslovima, sposobnost Velikih sila da se izoluju od globalnih zahteva za priznanjem opada
i ini sve teim odravanje sistema u kojima njihova mo i privilegije nisu vezane za
nesprovodiva pravila prava. Proi e izvesno vreme pre nego Velike sile naroito super
sila poput Sjedinjenih Drava ne ugledaju svetlo. Ali, ako postoji izbor, izmeu sveta
rastuih pretnji kao rezultata odbijanja da se potpuno prizna Drugi, naspram sveta gde su
elje za priznanjem zadovoljene, izgleda jasno koju e konanu odluku doneti Velike sile.
Faza pet: Svetska drava
to nas dovodi do svetske drave. S prenoenjem suverenosti drave na globalni
nivo, priznanje pojedinaca nee vie biti posredovano granicama drave, iako bi kao
priznati subjekti same drave zadrale neto od individualnosti (partikularizam u okviru
univerzalizma). Pojedinci i drave bi izgubili negativnu slobodu mogunosti uestvovanja
u unilateralnom nasilju, ali bi dobili pozitivnu slobodu potpuno priznate subjektivnosti.
Sm sistem bi postao pojedinac.1
Preostaje, meutim, pitanje da li bi svetska drava bila stabilno konano stanje, ili
bi i sama bila razlog nestabilnosti svoje sopstvene konane razgradnje. Drugim reima,
ak i ako pretpostavimo da je logika anarhije teleoloka, kako moemo da znamo da ona
ukljuuje utvreni privlani faktor pre nego, na primer, periodini privlani faktor koji bi
proizveo cikluse anarhije i svetske drave?
Delimian odgovor jeste da bi svetska drava imala sposobnost da sprei secesiju,
omoguivi snaniju homeostatinu logiku u odnosu na bilo koju kulturu anarhije. Iako,
meutim, ne izgleda da je sama sila dovoljna, poto e pojedinci i grupe nastaviti da se
razvijaju, i mogli bi da odlue da ono to im je zadovoljavalo elje za priznanjem u
prolosti vie nije dovoljno. Napori da se takve aspiracije srue silom, nisu spreile neke
postojee drave da se raspadnu dok je nametanje priznanja silom, u svakom sluaju, u
suprotnosti sa osnovnim principom da priznanje, koje nije slobodno dato, zapravo i nije
priznanje. Stoga bi se, u najboljem sluaju, sposobnou da se sprei secesija osigurala
privremenu bezbednost, ali ne i priznanje.
Kada se razmilja o tome da li logika anarhije ima utvrenu taku koja je suprotna
u odnosu prema nekom drugom privlanom faktoru, vano je naglasiti da potonji ne
1

Leo Buss, The Evolution of Individuality?, op. cit.

157

podrazumeva nuno veno trajanje svetske drave. Ekvilibrijumi su uvek ranjivi na

egzogene okove. Poto bi i svetska drava ostala delimino otvoren sistem, takvi okovi
bi uzrokovali njen raspad. Umesto toga, pitanje privlanog faktora jeste da li postoji neto
u dinamici samog sistema to bi nuno proizvelo mogui kolaps, aljui ga na drugu
razvojnu putanju. Postavljanje ovog pitanja dozvoljava razmatranje tri prigovora mom
argumentu, od kojih svaki naglaava potencijalni endogeni izvor nestabilnosti u svetskoj
dravi.1
Prvi je Kantova briga oko despotizma. Da li bi svetska drava mogla da bude
despotska? Ako bi svetska drava imala samo mrave veberovske kriterijume
legitimnog monopola, onda bi, u principu, mogla da bude despotska. Ali, u tom sluaju,
ne bi predstavljala stabilno konano stanje, poto ne bi zadovoljavala deblji Hegelov
kriterijum uzajamnog priznanja jednakosti. U takvoj dravi bi se nastavila borba za
priznanjem. Poto je moj argument da emo, stvaranjem hegelijanske, dobiti veberovsku
dravu, pravo pitanje jeste da li prvopomenuta moe da bude despotska, to izgleda
neverovatno. Najoiglednija pretnja je demokratski deficit.2 Klackalica izmeu svetske
drave i odgovarajueg smanjenja glasa njenih pripadnika, stvorila bi veliku rastojanje
izmeu njih i drave.3 Iako dananje brige oko demokratskog deficita dolaze primarno iz
nedostatka, virtuelno, bilo kog formalnog sredstva na osnovu koga se meunacionalne
strukture moi mogu smatrati odgovornima, one ve predstavljaju izvor otpora prema
politikim integracijama i mogu se intenzivirati sa produbljivanjem potonjih.
S druge strane, velike demokratije se ve danas susreu sa ovim problemom, i
zbog toga se, ipak, ne smatraju nestabilnima. Moderna tehnologija komunikacija i
institucionalni kompromisi poput predstavnike demokratije i subsidiranja, u velikoj meri
mogu da ublae brige oko demokratije. Ali prava lekcija modernih drava jeste da
demokratija nije samo osnova politike legitimnosti. Sprovoenje uzajamnog priznanja
1

Distributivni konflikt konstituie etvrti potencijalni izvor nestabilnosti. Za kritiku politike

priznanja iz ove perspektive videti Nancy Fraser, Rethinking recognition, New Left Review 3,
2000, str. 107-120; i Zygmunt Bauman, The great war of recognition, Theory, Culture and
Society, 18 (2-3), 2001, str. 137-150. Ovaj problem zasluuje mnogo vie podrke nego to ja
mogu da pruim ovde. Rei u da, dok distributivni konflikt moe da komplikuje i odloi
formiranje svetske drave, po mom miljenju, u ekonomiji globalizacije on ne daje nikakvo
ubedljivo opravdanje za trajno zadravanje teritorijalne suverenosti.
2
Na primer Klaus-Dieter Wolf, The new raison detat as a problem for democracy in world
society, European Journal of International Relations, 5 (3), 1999, str. 333-363.
3
Robert Dahl, A democratic dilemma: system effectiveness versus citizen participation,
Political Science Quarterly, 109 (1), 1994, str. 23-34.

158

jednakosti, dobro ponaanje u ekonomiji i efikasnost mogu biti podjednako vani, a mogli
bi da budu jo vaniji u svetskoj dravi. tavie, promislite alternativu svetske drave
anarhini svet u kojem teritorijalne drave zadravaju svoju suverenost. U biti suverenosti
je da se mo i nasilje mogu primenjivati protiv ne-lanova, i da to ne povlai nikakvu
odgovornost. Zar to nije despotizam?1 Bilo da je opravdano ili ne, kome su Sjedinjene
Drave odgovorne za njihovo skoranje ubijanje hiljada civila na Kosovu, Avganistanu i
Iraku? Kakvi god bi mogli biti problemi odgovornosti u svetskoj dravi, izgleda da su
mnogo manji nego oni u anarhiji.
Druga potencijalna pretnja je nacionalizam, koji je u poslednjem veku bitno
uveao, procesom dekolonizacije, broj drava u sistemu te time donekle privremeno
preokrenuo istorijski obrazac globalnog politikog ujedinjenja na koji ukazuje Karneiro. 2
Meutim, uspon nacionalizma moe, zapravo, da se protumai kao dokaz za moj
argument, jer se tu radi o borbi za priznanjem. Veina svetske populacije je 1945. godine
ivela u carstvima koja ih nisu priznavala kao potpune podanike. Plod toga je bio da su se
borili za samoopredeljenje i na kraju pobedili. U tom sluaju nacionalizam je uinio
moguim da delatnici, koji nisu prethodno priznati, uestvuju u sistemu, i da ak razmotre
svoje vezivanje s nadnacionalnim institucijama. Koje god ogranienje da prihvate ono e
biti usvojeno konsenzusom i, u sladu s tim, stabilno. Nacionalistike borbe za priznanjem,
svakako, jo uvek nisu zavrene i vie novih drava vie anarhija mogle bi da budu
stvorene. Meutim, dok je dalja fragmentacija u izvesnom smislu jedan korak nazad, ona
je takoe preduslov za napredak jer je iri identitet stabilan samo onda kada se prizna
razliitost.3 to je vea razlika izmeu pojedinaca ili partikularija, to je iri identitet ili
univerzalija u kojoj se sreu razliitosti.4 Umesto da gui nacionalizam, svetska drava
e biti mogua samo ukoliko ga prihvati.
Poslednji potencijalni izvor nestabilnosti u svetskoj dravi ukljuuje ono to moe
da izgleda kao protivrenost u sri moje analize. S jedne strane, poput dananjih drava,
tvrdim da bi svetska drava bila subjekat korporativna osoba ili Sopstvo. S druge strane,
1

Yael Tamir, Liberal Nationalism, op. cit., str. 263.

Robert Carneiro, Political expansion as an expression of the principle of competitive
exclusion, in R. Cohen, E. Service, ur., Origins of the State, Philadelphia, Institute for the Study
of Human Issues, 1978, str. 205-223.
3
Michael Walzer, The Reform of the International system, op. cit.
4
Peter Nicholson, The Political Philosophy of the British Idealists, Oxford: Oxford University
Press, 1990, str. 209.
2

159

moje objanjenje svetske drave pretpostavlja da stabilno Sopstvo zavisi od uzajamnog

priznanja jednakosti s Drugim. Kada asimiluje sve podanike u jedan kolektivni identitet,
svetska drava izgleda kao da nema Drugog i da je zbog toga nestabilna. Pored tuinskog
Drugog,1 kako e ovo globalno Sopstvo zadrati svoju subjektivnost? Ukratko, ko
priznaje svetsku dravu?
Priznanje pretpostavlja centar diferencijacije izmeu potencijalnih subjekata. Ovo
nagovetava odgovor na postavljeno pitanje u dva dela. Prvo, svetsku dravu bi priznali
pojedinci i grupe koje konstituiu njene delove, dok bi ih ona, zauzvrat, konstitutisala i
priznala. To je mogue zato to, iako su delovi i celina uzajamno konstitutivni, oni nisu
identini; izmeu njih postoji granica razliitosti. Pripadnici svetske drave imaju
sopstvene subjektivnosti koje ograniavaju njeno ponaanje, a svetska drava ima svoju
subjektivnost koja ograniava njihovo ponaanje. Ova unutranja diferencijacija
dozvoljava svakoj strani da prizna onu Drugu, dok to Drugo inkorporira u okviru svoje
sopstvene definicije Sopstva. Takav proces se odvija svakodnevno u okviru dananjih
teritorijalnih drava. Meutim, ovo poreenje takoe naglaava bitnu razliku izmeu ova
dva sluaja, jer u teritorijalnim dravama borba za priznanjem pretpostavlja prostornu
granicu izmeu pripadnika i onih koji joj ne pripadaju. lanovi formiraju svoj smisao
Sopstva ne samo u relaciji jedni prema drugima, ve kroz postupke koji ih razlikuju od
onih koji nisu lanovi Drugog. Poto bi svetska drava bila globalna, takvo spoljanje
Drugo za koje bi se moglo smatrati da potkopava njenu subjektivnost ne bi bilo
dostupno.
Ovo nas dovodi do drugog dela odgovora svetska drava bi mogla da
kompenzuje odsustvo teritorijalne diferencijacije kroz vremensku diferencijaciju izmeu
njene sadanjosti i njene prolosti.2 Prolost je ovde anarhija, sa svim neprijatnim
stvarima koje je, sa sobom, nosila. Hegelovim reima, mogli bismo da kaemo da
istorija postaje Drugo u meri u kojoj je definisano globalno Sopstvo. Naravno, ovo
Drugo nema sopstvenu subjektivnost, pa ne moe doslovno da prizna svetsku dravu. Ali,
funkcionalni ekvivalent priznanja se moe postii aktom vremenske samodiferencijacije.
Na individualnom ili na kolektivnom nivou, identiteti uvek konstituiu sheme 3 u kojima
1

Prema, Albert Harrison, After Contact: The Human Response to Extraterrestrial Life, New York,
Plenum, 1997.
2
John Ruggie, Territoriality and beyond: Problematizing modernity in international relations,
op. cit.; Ole Waever, Securitization and desecuritization, op. cit.
3
Erik Ringmar, On the ontological status of the state, op. cit.

160

se prisutni identitet legitimie u odnosu na prolost (a esto i u odnosu na budunost).

Ponekad, kao u mnogim nacionalistikim shemama, ovaj proces tumai prisutno Sopstvo
kao identino imaginarnom Sopstvu iz prolosti. Meutim, u drugim prilikama,
kolektivne sheme povlae razliku izmeu prolih i sadanjih identiteta. Dananja
Nemaka, na primer, konstituie svoj identitet delom kroz svoju razliku u odnosu na
nacistiku dravu. Vremenska samodiferencijacija ini moguom uzajamnu konstituciju,
osposobljavajui time neko Drugo u stabilizaciji globalnog Sopstva.
Ta stabilnost postavlja poslednje pitanje ta se deava nakon to se dostigne
svetska drava? Da li se zavravaju politika i istorija? Ako pod politikom i istorijom
podrazumevamo ono to one rade u anarhiji naime, borbe za priznanjem posredovane
ratom onda se, u izvesnom smislu, one zavravaju. Kaem u izvesnom smislu zato to
bi svetska drava i dalje morala da reprodukuje sebe, te time i da ostane u venom
procesu, ona nije zatvoreni sistem i uvek e biti ranjiva na privremene smetnje. Meutim,
svetska drava bi se razlikovala od anarhije utoliko to bi ustanovila takve nelagodnosti
kao zloin, a ne kao politiku ili istoriju. Zloin je uvek mogu, ali on ne konstituie
stabilnu alternativu svetskoj dravi. tavie, politika ili istorija u nekom razliitom,
neanarhinom smislu, oigledno ne bi bile gotove. Svetska drava ne bi bila utopija u
kojoj ne bi preostalo nita oko ega bi se mogla razviti borba. Setimo se ta se deava
unutar dananjih drava. Prepune su problema zloina, siromatva, zagaenja koji
predstavljaju politike sadraje. ak bi se i borbe za priznanje, u debljem smislu,
nastavile. Uvek ima novih naina konstituisanja velikog broja priznanja, i, u tom smislu,
borba za isto predstavlja deo ljudskog stanja.1 Ali, onoga trenutka, kad se pojavi svetska
drava, ove borbe e se odomaiti primenom prava, te tako svrha formiranja drave vie
nee biti presudna. Bilo bi moda bolje da se kae da se nee raditi o kraju istorije, ve da
e svetska drava predstavljati samo jednu vrstu istorije. ak i ako je jedan telos zavren,
drugi e zapoeti.
Zakljuak
Nasuprot venom ratu realizma i kontigentnom venom miru modernog
liberalizma, tvrdio sam da je svetska drava neizbena. Njen uzrok je teleoloka logika
anarhije, koja prebacuje borbe za priznanjem u konano stanje koje prevazilazi tu logiku.
1

Axel Honneth, The Struggle for Recognition, op. cit.; Zygmunt Bauman, The great war of
recognition, op. cit.

161

Kao takav, ovaj argument preokree tradicionalnu retro perspektivu drutvenih

teoretiara o vremenu i uzronosti,1 poto upuuje na to da je krajnji princip organizacije
[sistema] u procesu, a ne u njegovom genetikom poreklu. 2 Moglo bi se rei da se radi o
logici priznanja, a ne o anarhiji, poto jedino svetska drava moe da spozna ili izvri
uzajamno priznanje suverenosti, najpre utemeljenog u drutvu drava.
Prirodno je, na ovom stupnju pitati da li bi svetska drava bila poeljna. Iako ovo
pitanje nije direktno vezano za moj argument, i ne treba da se postavi ovde, 3 ini se da je
odgovor pozitivan. to ne znai da bi svetska drava zadovoljila sve zahteve pravde,
predstavljala bi minimalni uslov pravednog svetskog poretka.
Tvrdio sam da e se svetska drava pojaviti, bez obzira na namere delatnika da
tome doprinesu. Poto je ovo lako kritikovati jer se izostavlja aktivno ljudsko delanje u
politici, u zakljuku bih pokazao da to nije sluaj, ni na mikro, niti na makronivou.
Na mikronivou delanje je vano onoliko koliko je vano u neteleolokim
teorijama. Borbe za priznanjem su intencionalne i nema niega u logici anarhije to ih
tera da se odvijaju u jednom ili drugom smeru u datom momentu. Anarhija je (i dalje) ono
to drave (i drugi delatnici) od nje uine, te su oni i dalje odgovorni za kvalitet ivota u
svetskoj politici. tavie, u dodatku intencionalnosti borbe delatnika za njihovo priznanje,
postoji takoe mogunost za globalnije orijentisanu intencionalnost u formi delatnika koji
veruju u neizbenost svetske drave i pokuavaju da ubrzaju stvari. Zasigurno je ova vrsta
delanja ma s dve otrice. S jedne strane bi verovanje u neizbenu svetsku dravu pruilo
ljudima razloge da namerno redefiniu njihove interese u konzistentnim pojmovima te bi
time olakali ovaj proces. S druge strane, takvo verovanje bi se takoe moglo upotrebiti u
opravdavanju nasilne istorije, pa ak i rata, protiv onih koji odbiju da uvide svetlost. Neki
od najgorih istorijskih ekcesa ljudskog delanja nacizam, boljevizam, itd. bili su
voeni upravo takvom teleolokom verom. Meutim, tako neto bi trebalo samo da
izazove jo vie razloga za etiku i politiku budnost na mikronivou.
1

Alexander Wendt, Driving with the rearview mirror: On the rational science of institutional
design, op. cit.
2
Jeff Tollaksen, New insights from quantum theory on time, consciousness, and reality, in S.
Hameroff et al., ur., Toward a Science of Consciousness, Cambridge, MIT Press, 1996, str. 563.
3
Videti Yael Tamir, Whos Afraid of a Global State?, in Kjell Goldman, Ulf Hannerz, Charles
Westin ur., Nationalism and International in the Post-Cold War Era, Routledge, London, 2000,
str. 244-67; David Ray Griffin, Beyond Anarchy, Plutocracy, and Imperialism: The Need for
Global Democracy, Mimeo, Claremont Graduate School, 2003.

162

tavie, moj argument ima zanimljivu politiku implikaciju velike strategije.

Velike strategije bi trebalo da budu zasnovane na ispravnoj teoriji kretanja svetskog
sistema. Ako su u pravu realisti, da je anarhija programirana kako vi vodila u rat, onda
ima smisla, neiju suverenost i interese, definisati egoistikim pojmovima i delovati na toj
osnovi. Meunarodno pravo se ne tie nacionalnih interesa ili im je smetnja, te bi trebalo
kad god je to mogue, da ono tei unilateralistikoj politici. S druge strane, ukoliko su
Idealisti u pravu u vezi s krajnjom fazom sistema, i jo vanije da ni besmislenost
politike nije toliko daleko, tada se pojavljuje drugaija velika strategija. U globalnoj
konstituciji koja se javlja, drave bi pre trebalo da pokuaju da dou do najboljeg
mogueg dogovora, nego da tonu s brodom nacionalne suverenosti. To zahteva uee u
multilateralnim institucijama. Ironino, ukoliko su Idealisti u pravu, drave koje tee
takvoj politici na duge staze e imati vie koristi od onih koje zauzimaju realistiko
stanovite. Ukratko, bolje je ii u korak s programom nego ekati da se on na tebe
odnosi.
Postoji, konano, zanimljiva ali mnogo kontroverznija mogunost za delovanje na
makronivou, gde je svetski sistem delatnik u sopstvenom razvoju. To nisam ovde tvrdio,
jer sam ograniio moju argumentaciju o procesu makronivoa na njegove neintencionalne
aspekte. Ipak bi, poput dananjih drava, sveobuhvatna svetska drava bila subjekat.
Takav subjekat ne bi teio sopstvenoj kreaciji (to bi bila povratna uzronost) izgleda
kontraintuitivno misliti, ali pre njegovog pojavljivanja ne bi ni bilo intencionalnosti na
sistemskom nivou sve dok se iznenada ne bi pojavila potpuno formirana svetska drava.
Umesto toga, uverljivije je pretpostaviti da proces formiranja svetske drave ukljuuje
progresivno pojaavanje intencionalnosti pojedinaca i grupa ka globalnom nivou. Na
ranom stupnju globalna intencionalnost je prilino niska, ali kako sistem sazreva, ona sve
vie zadobija atribute subjektivnosti. to navodi na formiranje svetske drave kao sistema
koji postaje svestan samog sebe sve vie omoguavajui uee sebe kao delatnika u
sopstvenom razvoju. Nuno nameui granice delovanju svojih pripadnika, oni e samo
na taj nain, u potpunosti, postati svesni svoje subjektivnosti.1
1

Za vrlo korisne kritike i sugestije, zahvalan sam: Emanuel Adler, Amar Athwal, Thomas
Biersteker, Deborah Boucoyannis, Mlada Bukovansky, Raymond Duvall, Xavier Guillaume,
Ayten Gundogdu, Dirk Hannemann, Anne Holthoefer, Valerie Hudson, Ian Hurd, Patrick Jackson,
Matthew Kocher, Friedrich Kratochwil, Keith Labedz, Doowan Lee, Thomas Lindemann, Andrew
Linklater, Michael Loriaux, Patchen Markell, Jennifer Mitzen, Daniel Nexon, Nicholas Onuf,
Richard Price, Philippos Savvides, Sebastiao Velasco e Cruz, Lora Viola, David Waldner, Jutta
Weldes, i trojici anonimnih sudija. lanak je takoe imao puno koristi od reakcija slualaca na
sledeim univezitetima: University of Chicago, Iowa State University, Ohio State University,

163

Prevod: eljko Mani

University of Toronto, University of Wales at Aberystwyth, University of Wisconsin, kao i Annual

Meeting of the International Studies Association 2000. u Njuorleansu.

164

SECESIJA KAO ZLOIN PROTIV SVETSKE DRAVE*

Aleksandar Pavkovi

Zagovornici svetske drave s pravom istiu da bi efektivna svetska drava,

ukoliko bi ikada u budunosti bila stvorena, uvela vladavinu prava na celoj naoj planeti.
Svetska drava bi, shodno tome, bila opunomoena da sprei, ili prekine, bilo koju
nezakonitu upotrebu nasilja, odnosno, upotrebu nasilja koje nije odobrila legitimna vlada.
Dok bi svaka drava te implicitno i ona svetska zabranila nezakonitu upotrebu nasilja,
ostaje veoma nejasno koju bi vrstu kolektivnih delanja, izuzev nasilnih, svetska drava
zabranila i spreavala. Naroito je nejasno da li bi svaki pokuaj odvajanja, ili secesije, od
svetske drave bio eksplicitno zabranjen od strane globalno primenjivanog prava. Na
ovom stupnju, pak, svaki pokuaj, da se utvrdi koje bi kolektivno delanje trebalo, ili
moralo, da bude zabranjeno, spekulativan je. Ovakva vrsta spekulacije, u savremenim
okolnostima disciplinarnih granica, esto ostaje privilegija normativno nastrojenih
politikih ili etikih teoretiara. Ovaj lanak istrauje spekulacije i argumente jednog
veoma uticajnog normativnog teoretiara.
U tekstu Zato je svetska drava neizbena,1 Aleksandar Vent tvrdi da svako
ruenje svetske drave ne bi predstavljalo akt iz politikog ubeenja, ve zloin.
Trenutno, remeenje svetskog poretka ili odnosa izmeu drava recimo kroz stvaranje
novih drava putem secesije ne predstavlja zloin, ve politiki proces s esto
neizvesnim ishodima i pravnim posledicama. U svetskoj dravi koja e, kako Vent
*

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008.
1
Videti prevod teksta u zborniku: Aleksandar Vent, Zato je svetska drava neizbena?
[Alexander Wendt, Why a World State is Inevitable, European Journal of International
Relations, vol. 9, br. 4, 2003, str. 491-542].

165

prieljkuje, biti uspostavljena u narednih sto ili manje godina, ovakva vrsta remeenja ne
bi predstavljala remeenje svetskog poretka, ve svetske drave. Ako je to tako, onda ta
remeenja potpadaju pod pravnu regulativu svetske drave. Poremeaji tetni po svetsku
dravu bi, bez sumnje, predstavljali krenje ovih pravnih regulativa, te time i zloin.
Odatle sledi da bi secesija, kao ruenje svetske drave, predstavljala zloin za koji Vent ne
odreuje kaznu.
Ventov lanak je pouan na dva razliita naina. Prvo, on nudi nekoliko razloga za
miljenje da secesija predstavlja zloin. Drugo, on predlae kako bi svetska drava trebalo
da zauzda i pripitomi secesionistike tendencije zasnovane na nacionalistikim
narativima. U tom smislu, lanak ovaplouje standardni model tapa i argarepe koji
svetski etatisti koriste u svom pristupu problemu secesije. S jedne strane, svetska drava
bi trebalo da oslabi inicijative za secesijom time to bi se zadovoljili interesi i elje koji, u
naem anarhistikom svetu, vode do nje; dok bi s druge strane, svetska drava trebalo da
kriminalizuje i kazni svaki stvarni in secesije.
Koliko god smatrao da je svetska drava poeljna, ovaj aspekt sadanjih nacrta
koji se tiu svetske drave nalazim pomalo zabrinjavajuim. Zabrinjavajui su zbog svog
dogmatskog i utilitaristikog pristupa politici. Unutar ovog pristupa, svaki politiki akt
koji moe na neki nejasan nain da teti svetskoj dravi treba da bude kriminalizovan.
Istorija dvadesetog veka pokazuje da pokuaji, da se kriminalizuju navodno neeljeni
politiki akti, skupo kotaju u pogledu gubitaka ljudskih ivota i imovine, te da obim ovih
gubitaka moe da prui dobar utilitaristiki razlog protivljenju kriminalizaciji politikog
delovanja. Na primer, boljevika i nacistika kriminalizacija politikog delovanja i
politikih ubeenja vodila je sukobu velikih srazmera, kao i sistematinim zlostavljanjima
i egzekucijama sopstvenih graana od strane dotinih drava. Po Ventovom miljenju,
istorijske pouke su jednostavne: svetska drava bi trebalo da bude dobra, a ne loa
ustanova. Dobra ustanova verovatno ne bi ubijala svoje graane zbog toga to oni
pokuavaju uspostave politike organizacije po svom izboru politike organizacije koje
same po sebi nisu loe.
Ipak, ukoliko takva dobra organizacija drava koja se izdvaja predstavlja,
po miljenju vladara svetske drave, pretnju srei i bezbednosti itavog oveanstva, onda
bi po Ventovom miljenju ti vladari imali za pravo da primene smrtonosnu silu protiv
njenih zagovornika. Tako je, navodno, dobra svetska drava opravdana za korienje
166

smrtonosne sile i ubijanje svojih graana ukoliko njihova politika delovanja i tenje, ma
koliko sluajno, tete bezbednosti i srei celokupnog oveanstva. U prolosti je
koriena ista vrsta rezonovanja da bi se opravdala loa drava i masovna ubistva
njenih potencijalnih protivnika koji ak nisu ni bili svesni da su bili oponenti reimu.
Kako se, dakle, utilitaristiko opravdavanje ubijanja od strane loe drave razlikuje od
opravdanja istog, od strane dobre drave? Da li pod ovim okolnostima dobroudnost ili
zlonamernost drave zavisi samo od dobra koje je navodno ugroeno od strane njenih
protivnika? Te je loe ubijati zarad otklanjanja opasnosti po budui svet jednakosti
(komunisti), dok je dobro ubijati zarad otklanjanja mogue opasnosti po bezbednost i
sreu celog oveanstva (svetska drava)? Vent ne nudi ikakve odgovore na ova pitanja.
Ipak nudi objanjenje na pitanje zato bi secesija trebalo da bude zloin u buduoj
svetskoj dravi. Razmotrimo sada ovo njegovo objanjenje.
Protiv anarhije
Prema Ventu, svetska drava je neizbena, delimino zbog toga to e kolektivni
delatnici racionalno odluiti da su trokovi anarhije i jednostranog prava da se koristi
nasilje i vode ratovi previsoki. Svetska drava e, tavie, biti u stanju da prizna kao
jednake sve individue i grupne subjekte time otklanjajui nejednakost i dominaciju koje
karakteriu dananje dravne i grupne odnose. Borba grupa za priznavanjem bie
pripitomljena, to jest, bie prepoznata unutar municipalnog prava svetske drave.
Upotreba nasilja zarad priznavanja ne samo to e biti zabranjena nego i besmislena
priznanje e biti ostvareno i ostvarljivo i bez korienja nasilja. Ovo je svakako preterano
pojednostavljivanje Ventovog argumenta ali, poto ne ispitujem Ventov argument za
neizbenost svetske drave moe mi se oprostiti to ga inim.
Zato je onda secesija zabranjena? Postoje dva razloga: prvo, secesija
podrazumeva povratak anarhiji koju karakterie jednostrano pravo grupe da ubija ljude. U
anarhiji, drave zadravaju pravo da ubijaju svoje navodne neprijatelje, a da, pri tom,
ostaju nekanjene. U svetskoj dravi nijedna grupa, osim vlade svetske drave, nema
pravo da ubija. Ukoliko deo svetske drave eli da se otcepi, on e teiti da ponovo
zadobije unilateralno pravo ubijanja. Ovo ne samo da je disfunkcionalno jer nas vraa u
anarhiju ve je i nepravedno.

167

Drugo, svi zahtevi secesionista za jednakim i uzajamnim priznanjem mogu se

ispuniti unutar svetske drave. Jedini zahtev koji se ne moe ispuniti je, nuno, onaj za
neravnopravnim, te otuda, unilateralnim priznanjem. Separatisti, zahtevajui nezavisnu
suverenu dravu, zapravo trae da budu priznati ne samo kao drugaiji, ve i kao
nadmoniji. Oni veruju da su iz nekog razloga nadmoni jer njihova grupa, za razliku od
velikog broja ili veine drugih, zasluuje, ili treba, suverenu dravu. Ali ne postoji
opravdanje za verovanje da je jednoj grupi, ili veem broju grupa, potrebna posebna
suverena drava, odvojena od postojee svetske drave. Nema opravdanja za njihovo
verovanje da su, u ovom smislu, nadmoni. Takav zahtev, za priznavanjem nadmoi jedne
grupe nad ostalima, neutemeljen je i nepravedan a nepravedan zahtev ne treba ispuniti.
Iako bi neke grupe mogle da budu priznate kao superiorne u nekom smislu na primer, u
pogledu toga da odreene vetine cene vie od drugih nijedna superiornost koja iziskuje
nezavisnu suverenost ne moe biti ispunjena. Vent moda veruje da je suverenost dbro
koje jedino moe biti jednako podeljeno i da stoga nijedna grupa ne moe da ima vie
suverenosti u odnosu na bilo koju drugu.
Protiv Ventovog prvog argumenta moe se istai da secesija od svetske drave
nuno ne vodi ka anarhiji izmeu drava koju karakterie pravo drava da unilateralno
ubijaju ljude. Odmetnuta drava ne mora nuno da udi za pribavljanjem ili korienjem
prava da unilateralno ubija. Drave mogu da prihvate, i prihvataju spoljanja (odnosno,
meunarodna) ogranienja svojih prava ukljuujui tu i njihovo pravo da ubijaju negraane. U stvari, ne verujem da, ak i u dananjem drutvu drava, drave imaju pravo
da unilateralno ubijaju ljude. Drave, unutar naeg drutva drava, imaju pravo da ubijaju
one koji napadaju njihovu teritoriju i graane, ili one koji se pripremaju da to uine. Iako
nemamo nikakav delotvoran pravni i prinudni mehanizam da nametnemo ili reguliemo
ovo pravo, ono ipak znaajno ograniava pravo drave da ubija. Na svet, dakle, nije onaj
svet anarhije koji Vent opisuje u svom dokazu protiv secesije.
Ako je to sluaj, zato onda Vent opisuje na svet pozivajui se na navodno pravo
drava da unilateralno ubijaju ljude? U svom Levijatanu Hobs koristi veoma slino
lukavstvo kako bi opisao prirodno stanje ili anarhiju koja se navodno pojavljuje u
odsustvu suverena ili drave. Pojedinci, u Hobsovom anarhinom stanju, imaju istovetno
pravo da unilateralno ubijaju ljude koje je, u Ventovom stanju anarhije, predato dravi.
Funkcija Ventovog prava unilateralnog ubijanja je isto tako slina Hobsovom pravu:

168

itaoce treba uveriti u potrebu za jakom dravom pomou ubedljivih iznoenja i

preuveliavanja navodnih gubitaka u sluaju odsustva svetske drave. Kao to su,
izmeu ostalih, primetili Lok i Hjum, u odsustvu modernih drava i njihovog monopola
na primenu sile, pojedinci se meusobno ne ubijaju, niti se smatraju imaocima prava da
tako ine. Hobsov opis rata svih protiv svih, kao opis drutva u kome jo nije
uspostavljena drava sa svojim apsolutnim monopolom na korienje sile, naprosto nije
taan. Slino tome, Ventov opis anarhije, kao opis sadanjih praksi u naem drutvu
drava, naprosto nije taan. Obojica koriste svoj opis prava na unilateralno ubijanje kao
retoriko lukavstvo ija je funkcija da predupredi svako detaljno ispitivanje gubitaka i
koristi od jake drave koja ima apsolutni monopol na upotrebu sile.
Protiv Ventovog drugog argumenta moe se istai da grupa, zahtevajui
teritorijalni suverenost, ne zahteva nuno priznavanje njene superiornosti nad drugim
grupama. Grupa koja zahteva nezavisnu dravu to moe initi na osnovu toga to njihovi
interesi nisu u dovoljnoj meri zadovoljeni u svetskoj dravi; te da bi drava, nad kojom bi
oni imali punu kontrolu, mnogo bolje sluila njihovim interesima, a da pri tom ne bi
oteivala tue. Njihov argument je da deljenje suverenosti nad teritorijom ne slui
njihovim interesima u jednakoj meri kao ni sopstvena suverenost nad teritorijom. Oni
veruju da su njihovi interesi bolje zadovoljeni ukoliko oni sami odreuju obim i prirodu
njihovog kontakta s drugima. Ovo nije zbog toga to su nadmoniji od drugih, ve zato
to im se interesi razlikuju u odnosu na duge. Poto su im interesi, po njihovom miljenju,
razliiti u odnosu na druge, oni zahtevaju da se prizna jednaka znaajnost njihovog
interesa u odnosu na druge. Ukoliko su interesi drugih zadovoljeni u svetskoj dravi, a
interesi secesionistike grupe nisu, onda princip jednakosti nalae da se secesionistikoj
grupi odobri nezavisna drava. Secesionistika grupa ne zahteva da sprovodi svoj
suverenost nad svojim potinjenima niti da potinjava, kao inferiorne, one koji preferiraju
svetsku u odnosu na nezavisnu dravu. Stoga, zahtev za nezavisnom suverenou moe
da bude zahtev za priznavanjem jednakosti interesa oni secesionistiki moraju da budu
tretirani kao ravnopravni u odnosu na druge. Ako je tako, to prepoznavanje bi ukljuivalo
i priznanje nezavisne suverene drave kao secesionistike grupe.
Predvieno je da e se Ventova svetska drava pojaviti u narednih sto, do dvesta,
godina i da e pokazati, danas moda teko zamislive, ovlaenja i institucije. Otuda se
naa rasprava tie jednog izmiljenog sveta sveta koji moda izmie mogunostima

169

nae mate. Pokuajmo da izmislimo mogui scenario za secesiju u takvom zamiljenom

svetu koji NE BI: (A) pretio povratkom u anarhiju i (B) podrazumevao zahtev za
superiornou.
Izmiljena secesija u zamiljenoj svetskoj dravi
Ponimo sa osnovnom podelom kulturnih praksi i verovanja u naem zamiljenom
svetu. U nekim delovima sveta, ljudski ivot se smatra toliko vrednim da se svako ljudsko
bie odrava u ivotu, putem svih dostupnih medicinskih sredstava, bez obzira na to da li
on ili ona eli da bude odravan(a) u ivotu. U tim delovima/zemljama, postoje veliki
medicinski centri za oivljavanje gde se hiljade, ili moda i milioni, ljudi odravaju u
ivotu uz pomo raznoraznih naprednih maina. U nekim delovima, meutim,
preovlauje ideja prirodnog ivotnog veka, te ukoliko osoba ostane nepokretna i izgubi
osnovne kognitivne sposobnosti, njemu, ili njoj biva, doputeno da umre. Ljudi koji dele
ovo miljenje esto se sele u zemlje prirodnog ivotnog veka kako bi izbegli dugotrajno
uvanje u vegetativnom stanju.
Sada, jedan deo iz sfere prirodnog ivotnog veka s nekoliko miliona stanovnika
posveen je takmiarskoj igri koja se jednostavno zove IGRA. To je sloena igra koja
podrazumeva korienje moi raunanja, fiziko kretanje i sposobnost da se hvata lopta.
Neto nalik dananjem kriketu samo sa opsenim korienjem raunarske i optike
opreme koja predvia i usmerava kretanje lopte. IGRA se igra irom planete, ali naa
IGRA jedinica/zemlja ponosi se time to je IGRA iz nje potekla i to ima najbolje svetske
igrae. Svi entuzijasti za IGROM tee da odu u zemlju IGRE, gde revnosno i posveeno
mogu njome da se bave.
U jednom trenutku nekolicina igraa i menadera predloe da se svakom
stanovniku zemlje IGRE, koji je sposoban da igra IGRU, ponude besplatne prostorije za
igranje kao i da se uvede obaveza igranja IGRE u svim kolama s nagradama za sve
kategorije takmiara. Trokovi ovakvog preusmeravanja budeta su bili toliko veliki da su
vlasti u zemlji IGRE zahtevali od Planetarnog saveta da se smanji doprinos koji zemlja
IGRE izdvaja za Planetarni budet. Planetarni savet, posle paljivog i priljenog rada,
odbacuje zahtev uz obrazloenje da bi i druge zemlje koje neguju popularne sportove
mogle da slede ovaj primer to bi ispraznilo Planetarni budet. Nepravedno bi bilo
opteretiti ne-separatistike zemlje vie od separatistikih, tvrdili su oni.

170

Entuzijasti IGRE, kao odgovor pokreu kampanju pod sloganom: Mi se

zalaemo za ivot i IGRU, a ne za umiranje. Tvrde da planetarna redistribucija prihoda
favorizuje one zemlje koje ulau puno sredstava u vetako odravanje ivota svojih
graana. Na taj nain ivi, i oni koji su puni ivota, subvencioniu umirue. Kao odgovor,
novinari i intelektualci, protivnici prividnog ivotnog veka, optuuju entuzijaste IGRE za
nemoral i za obezvreivanje vrednosti ivota. Optube i protivoptube slobodno se
razmenjuju i u jednom trenutku, entuzijasti IGRE utvruju da je njihov nain ivota
ugroen stalnom obavezom neprekidnog raspravljanja s njihovim protivnicima kada oni
brane, od optubi i aluzija, sopstvene vrednosti i nain ivota. Zar ne bi mogli da uivaju
osloboeni ovog pritiska moralista i njihovih zahteva za potovanjem umiruih?
Ovako se raa ideja za secesijom. Ona je jednostavna: zemlja IGRE bi trebalo da
postane odvojena budetska jedinica tako da moe da doprinosi samo za one planetarne
trokove za koje njeni graani smatraju da su neophodni. Secesionisti tvrde: deliemo
trokove odbrane i zajednikih policijskih snaga, i, moda, nekih drugih neophodnih
funkcija ali ne i drugih trokova, posebno ne onih za medicinsku i slinu brigu
neprirodnog-produavanja-ivotnog-veka.
Ovakav predlog potom die uzbunu u Planetarnom savetu ukoliko bi sve zemlje
pristalice prirodnog-ivotnog-veka povukle svoja davanja, kroz ovakav vid budetske
secesije, morale bi se ugasiti maine za odravanje ivota hiljadama, ako ne i milionima
umiruih. Mnogi od lanova Planetarnog vea, inae pobornika prirodnog-ivotnog-veka,
slau se da je to neprihvatljivo, delimino zbog toga to se time naizgled povlai
priznanje vrednostima pristalica neprirodnog-produavanja-ivotnog-veka.
Kao odgovor, zagovornici IGRE istiu, da oni u potpunosti priznaju znaaj
ouvanja ivota za pristalica neprirodnog-produavanja-ivotnog-veka, ali da oni samo
trae jednako priznanje za njihovu IGRU. Ni zagovornici IGRE, ni pristalice
neprirodnog-produavanja-ivotnog-veka ne bi trebalo da finansiraju tue preferencije:
svakome svoje, tvrde oni.
Planetarni savet upozorava da Planetarni zakon ne dozvoljava jednostrano
izuzimanje iz budetskih doprinosa. IGRAi uzvraaju da je njihov predlog o izuzimanju
podstaknut razlozima pravednosti njihova akcija je pravedna, a zakon je u ovom
sluaju, zapravo, nepravedan, te ga se ne treba pridravati. Planetarni savet zatim koristi

171

silu kako bi pribavio budetske doprinose aljui sa svih strana sveta svoje zvaninike
zajedno s naoruanom jedinicama.
IGRAi potom proglaavaju ponitenje zakona Planete (svetske drave) i pozivaju
na nenasilni otpor zvaninicima. Planetarne snage, sukobljavajui se s demonstrantima
koji su ih zasipali uvredama i paradajzima (ili njihovim ekvivalentima iz dvadesetdrugog
veka), upotrebljavaju najmoderniju tehnologiju omamljivanja koja u potpunosti
onesposobljava nekoliko demonstranata (koji nisu ubijeni ve zavravaju na mainama
za odravanje ivota). Oni postaju muenici za cilj i IGRAi zahtevaju kaznu za
planetarne snage i povlaenje naoruane jedinice za razbijanje nereda. Kako je oruana
intervencija ubrzano otuila IGRAku populaciju i unitila planetarni Mi identitet,
mnogi od planetarnih zvaninika i oficira oruanih snaga poinju da sumnjaju u mudrost
oruane intervencije i nasilnog nametanja ovog zakona.
Planetarni savet je suoen s dilemom ili da nastavi da koristi nasilje
provocirajui dalji nasilan sukob ili da se povue iz zemlje IGRE dozvoljavajui time i
drugim zemljama prirodnog-ivotnog-veka da povuku svoje doprinose za maine za
umirue. Obe stranice alternative skupo staju i nijedna od njih ne spreava secesiju.
O emu se, u stvari, radi?
Da li svetska drava ima naina da sauva samu sebe u okolnostima suprotnih
prioriteta u nainu ivota od kojih neki zahtevaju finansiranje od strane grupa
koje ne dele te prioritete?
Vanost ove prie nije samo u naglaavanju ovog pitanja ve i isticanju injenice
da secesija nije nuno zahtev za pravom na jednostrano ubijanje niti da vodi pribavljanju
tog prava. IGRAi su eleli budetsku secesiju i bili su spremni da ostanu pod
sigurnosnim kiobranom svetske drave. Oni su se odrekli svog prava da se naoruavaju i
koriste silu protiv ne-IGRAa, bar do momenta kada su bili izloeni nasilju od strane
planetarnih snaga. Oni su zahtevali jednako priznanje, ne i superiornost.
Zato bi zbog toga bili kanjeni? Zbog ega je kriminalno zahtevati ono to su oni
zahtevali? Da su IGRAi ponitili zajedniki bezbednosni dogovor i poeli da se
naoruavaju u odsustvu ikakvih pretnji na ovo bi se zaista moglo gledati kao na
krenje zakona koje zahteva preventivnu oruanu intervenciju. Ali preventivna oruana

172

intervencija je sprovedena protiv budetske secesije zato to je ugroavala verovanja i

nain ivota grupe ljudi. Ti ljudi su zaista ova verovanja drali za najvanija ona su bila
sredite njihovog identiteta a njihov identitet se temeljio na nainu ivota koji je
podrazumevao korienje maina za odravanje ivota. ak i da je tako, da li je pretnja
ovim verovanjima u koje se duboko veruje (verovanja-vezana-za-identitet) dovoljno
dobar razlog za upotrebu smrtonosne sile (ili njenog savremenog ekvivalenta) protiv onih
koji nee da se priklone tim verovanjima?
Ventova koncepcija dobre svetske drave ni pod najboljim uslovima ne nudi
nikakav odgovor na ovo pitanje. Ali lako moemo da uvidimo kako unutar dobre
svetske drave, oni kojima su ugroena verovanja-vezana-za-identitet u ovoj pretnji ne bi
videli ugroavanje verovanja do kojih dre, ve ugroavanje celokupnog poretka drave;
oni bi na ovu pretnju koja je u stvari pretnja njihovim verovanjima gledali kao na
pretnju po sreu i bezbednost svih. Najzad, za pristalice neprirodnog-produavanjaivotnog-veka, itav poredak Planetarne drave, u naem zamiljenom svetu, poiva na
postojanju i funkcionisanju maina za odravanje ivota: ukoliko je ovo potonje
ugroeno, ugroen je i poredak celog sveta.
Pod ovim uslovima, oni koji uznose vrednost ljudskog ivota i njegovog ouvanja
bili bi spremni da nau opravdanje za upotrebu smrtonosne sile, ili njenih ekvivalenata,
protiv onih koji ugroavaju njihovu koncepciju ljudskog ivota. Njihova situacija, stoga,
postaje veoma slina onoj idealistikih boljevika, koji su spremni da ubiju svakog ko
preti buduem egalitarnom drutvu verovanju u kojem se oblikuje boljeviki identitet.
I tako pobornici ivota unutar dobre svetske drave zapravo zavravaju u looj
dravi koja ubija kako bi sauvala ivot.
Sve u svemu, Ventova zamiljena svetska drava niti spreava sve uzroke ili
motive za secesiju, niti nudi zadovoljavajue bilo utilitaristiko ili moralno
utemeljenje za kriminalizaciju secesije. tavie, kriminalizacija secesije moe samo da
bude simptom njene fundamentalne ambivalencije i njenog potencijala da postane kao
to su to postale brojne prethodne organizacije koje su pokuale da stvore svetsku dravu
loa, to jest, ubilaka ustanova.
Prevod: Sran Prodanovi

173

DA LI SE SVETSKA VLAST MOE SPROVESTI NA DOBAR NAIN? TEKO!*

Jan Narveson

Za nas koji gajimo sumnje oko vlade kao takve na bilo kom nivou, sma pomisao
na svetsku vladu bi verovatno izazvala utisak pribliavanja potpunog uasa. Da li postoji
dobar razlog za ovakvu averziju? Mislim da postoji. Svetska vlada nasleuje probleme
koje bilo koja vlada uopteno ima, ali i dodaje ozbiljniji nivo problema. Alternative su, u
najmanju ruku bolje, ako ne i najbolje. Ovo je glavna teza, za koju u pokuati da pruim
neku osnovnu potporu u ovom eseju.
Primamljivo je misliti o svetskoj vladi kao plemenitoj ideji, i veoma je lako
podlei tom iskuenju. Pomislite na sve divne stvari koje bi takva vlada mogla da uini!
Tako neto bi rekli entuzijasti. Ali oni koji tako misle, misle o vladi koja je, po njihovom
miljenju, najidealnija mogua. Veina nas, usuujem se da kaem, dobronamerni smo
despoti: ako bismo mi bili na vlasti, stvari bi bile izvanredne. Svaki takav teoretiar gleda
na ovu stvar kroz svoju posebnu nijansu ruiastih naoara. Upravo tu poinju
problemi. Razliite, idealizovane zamisli svetske vlade meusobno su nekompatibilne, i
kako bi dogovor bio postignut izmeu njih, i po kojoj ceni? U svakom sluaju, ipak, jo je
vanije da nijedna takva zamisao nije ni blizu svoga ostvarenja. Ne treba da mislimo o
tome ta u najboljem sluaju moe ili treba da bude, ve najpre, o tome emu moemo da
se nadamo i ta da oekujemo imajui u vidu ono to znamo o ljudima, o njihovim
dravama, i o njihovoj prolosti. U tom duhu predstavljena su sledea razmiljanja.

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008.

174

Oigledno je da sve ovo pretpostavlja odreene stvari koje se tiu pitanja o

nameni vlade. Ja spadam u one koji sumnjaju da vlada moe da slui bilo kojoj dobroj
svrsi zbog koje je, po svoj prilici, podravaju, ili barem toleriu, oni koji su pod njenom
vlau. U najmanju ruku, bie korisno razmatrati da li bismo od svetske vlade mogli da
oekujemo da ispuni svaku, ili bilo koju, namenu barem jednako dobro, a kamoli bolje,
od zbira nezavisnih drava, spojenih meusobnim vezama i odnosima, bilateralnim ili
multilateralnim sporazumima koji povezuju mali broj drava ili drugih dogovora.
Zato vlada? Liberalna perspektiva
ta, onda, moemo da oekujemo da e vlada uiniti? Naravno, bilo je dosta
neslaganja oko ovog pitanja. Meutim, ovo neslaganje moe uspeno i znaajno da se
ublai ako se napravi opta razlika izmeu onoga to u nazvati liberalnim, i u irem
smislu, neliberalnim pogledima. Opta prepoznatljiva crta liberalizma jeste da smatra
d je:
1) Vlada opravdana, samo ako i u meri, dok vlda za dobro onih [nad] kojima vlada, pre
nego za dobro onih koji vladaju; i
2) Dobro onih nad kojima se vlada dobro ljudi kako ga oni sami vide pre nego [dobro]
u odnosu na neki, navodni, cilj ili idealistiku teoriju, neprihvaenu od strane pojedinaca
kojih se tie. Vlada se, dakle, bavi time d omogui ljudima da dobiju ono to ele.
Svi ostali pogledi po pitanju vlade odreuju se ili, u maniru Trasimaha, da je cilj
vlasti samo dobro vldara, bez obzira ta misle podreeni, ili, s druge strane, u maniru
Aristotela, da je Dobro takvo-i-takvo i da vlast treba da ga podstie, elela to ona ili ne.
Naravno, postoje neprebrojive varijante koje proizilaze iz oba pravca. Prvo, zaista, teko
da moe da se nazove pravcem, u pravom smislu, nijedan razuman filozof nee smatrati
da treba svi da navijamo za despota bez obzira na njegove ciljeve. Drugi [pravac] je, u
stvari, iroko prihvaen i, mislim, jo uvek esto primenjivan u praksi, uglavnom od
strane onih koji tvrde da su liberali.
Jasno je da prva vrsta gledita koje nazivam donekle pogrenim, ali dovoljno
preciznim, imenom konzervativizam nema nikakve anse da ostvari svetsku vladu.
Ako svetska vlada moe da se uspostavi, i zatim odrava silom, naravno, onda vizija
uspenog osvajaa moe, do neke mere, biti zastupana. Ali, to se nee dogoditi, niti treba

175

da se dogodi. Konzervativizam je, kao ujedinjujua snaga za sve, bespomoan. Naredno

izlaganje pretpostavlja, stoga, ispravnost liberalizma bez dalje argumentacije. 1 Naravno,
liberalizam je, takoe, imao razliite predstavnike i oblike u poslednjih nekoliko vekova i
naroito u poslednjih nekoliko decenija, i vrste razmimoilaenja koje meu njima postoje,
igraju odreenu ulogu u raspravi koja sledi. Ali, s liberalizmom, izgledi ujedinjenja barem
nisu bukvalno onemogueni na samom poetku, kao to je to sluaj s razliitim strujama
konzervativizma.
Moja vrlo blaga generalizacija opravdanja svrhe vlade jeste da se radi o ideji koja
treba uiniti da ljudima bude bolje da ive bolje ivote. Prema naem liberalnom
gleditu, meutim, ovi bolji ivoti su ivoti koje ba ti ljudi nad kojima se vlada
moraju da vide kao bolje za sebe, ne samo bolje za sebe jer to tvrdi neki ekspert ili
pretpostavljeni autoritet. Vizija dobrog ivota, na osnovu koje se nad njima vlda, mora
biti ona o boljem ivotu, koji oni ele da ive. Ali, naravno, ovo je vrlo neodreeno u
svojoj praktinoj primeni. Istina, neki se od nas slaui se s duhom Henrija Dejvida
Toroa [Henry David Thoreau] pitaju da li je najbolji nain kojim vlada doprinosi
optem cilju postizanja najboljeg ivota ijem ispunjenju mogu razumno da se nadaju,
uzimajui u obzir svoje savremenike i trenutno okruenje, da se, uopte, prestane s bilo
kojim oblikom vladavine. Ali, ipak, opte stanovite liberalizma, u najmanju ruku,
sugerie neke uoptenije i konkretnije ciljeve kojima vlade treba da tee.
U svakom sluaju, ovom prilikom, moemo ih klasifikovati na sledei nain:2
1) Mir, i unutranji i spoljanji: to jest, spreiti ljude da ubijaju i da, na druge
naine, ugroavaju jedni druge kako sugraane (domai mir), tako i ljude drugih drava
(meunarodni mir). Na vrhu svake liste (priroiteta) je kontrola graanskog nasilja. Vlada
treba da obezbedi policiju koja e kanjavati meusobne napade, pljake i ubistva.
Naravno, takoe treba da organizuje takvu odbranu koja e biti neophodna u posebnom
sluaju stranog upada. Meutim, oigledno je da upravo takva sluba, koja omoguava
odbranu, takoe omoguava a i otkako je sveta i veka, oduvek je koriena napad.
Stoga, dalje izvedena namena jeste da, na najmanju moguu meru, smanji nasilje protiv
graana od strane samih vlada.
1

Moja nedavno objavljena knjiga You and The State [Lanham, Rowman and Littlefield, 2008],
istrauje uopteno politiko, na osnovu ove opte podele teorija.
2
Ovde se sluim klasifikacijom koju je napravio Sv. Toma Akvinski, u svojoj zanimljivoj
raspravi, On Kingship, odeljak 15.

176

2) Unapreenje ivotnog blagostanja, naroito po pitanju zdravstva, obrazovanja i

proizvodnje osnovnih potreptina i luksuznih stvari. Ljudi su pretpostavili, i oekuju, da
vlada treba da unapredi nae zdravlje, obrazovanje i blagostanje: u najmanju ruku da
zatiti ljude da ne umiru od rasprostranjenih, a izleivih bolesti, da ih opismeni, i da
omogui onima koji su u najgorem poloaju da ne gladuju.
3) Slube velikih razmera: infrastrukture, poput puteva i mostova, i ono to je neki
veni student korisno nazvao igralitem s peskom. (Akvinski pominje zajednike
sveanosti i uoptenije, dobro dela zajednice). U drugoj od ovih uloga, ljudi trae od
vlade da im omogui javne ustanove kao sto su parkovi, organizacije javnih festivala i
slino na primer kao to su Olimpijske igre.
Za svaki od ovih ciljeva, vredno je zapaanja, da vlada uopte nije neophodna da
bi se oni ostvarili. Ljudi mogu da se suzdre od nanoenja povreda svojim komijama,
mogu da im pomognu kada im je potrebno, i mogu da oforme udruenja kao to su
kompanije ili kooperativna drutvena udruenja kako bi stvarali infrastrukture, sredstava
zabave i druge razliite segmente. Oni koji brane ideju vlade moraju da nam pokau da od
vlasti moemo oekivati bolje sprovoenje ovih stvari nego to bi se to moglo oekivati
od nezavisnih pojedinaca koji postupaju dobrovoljno. Ovde, naravno, nee biti pokuaja
da se to pokae. tavie, namera nam je da odmaknemo dalje u rasvetljavanju pozadine
nae teme, jedne svetske vlade koja bi vredela svima. Da li zaista postoji ozbiljna nada u
napredak koji bi mogla da obezbedi svetska vlada. Pitanje je da li bi zaista postojala
ozbiljnija nada u napredak jedne svetske vlade u odnosu na ono to bi slobodna i
dobrovoljna udruivanja pojedinanih drava najverovatnije mogla da postignu.
Nacionalne drave su imale veoma razliite stepene uspeha u unapreenju ova tri
opta cilja. Po pitanju prvog, one su, naprimer, izazvale ogroman broj malih i velikih,
ratova, i ubile su zastraujue velik broj svojih graana. Po pitanju drugog, one su
ponekad uspevale da dovedu svoj narod do ivice izumiranja od gladi, a s vremena na
vreme su i prelazile tu ivicu. Njihovo stanovnitvo je dostiglo vrlo razliite nivoe
pismenosti, bogatstva i zdravlja. Onim najboljima ide prilino dobro. Najgorima ide
bedno. Ocenjivanje tree svrhe zavisi delom od naeg ukusa. Prikazivanje samovelianja
sopstvenog znaaja, na primer ako vam je do toga stalo sigurno predstavlja veliko
dostignue Drave kroz vekove, od piramida do velianstvenih palata i slino, kao i estih
znaajnih dobroinstava u razliitim umetnostima. Ali, i dostignua nevladinih
177

organizacija i pojedinaca, u najmanju ruku, isto su toliko impresivna. Niti treba da

previdimo sklonost vlada ka nadjaavanju pokuaja udruenja iz privatnog sektora u
ovom smeru.
Pristupanje Svetskoj Vladi
ta e se to promeniti kada pristupimo Svetskoj Vladi? Stenford internet
enciklopedija, na tipino usluan nain, kae nam da Pristalice svetske vlade nude
razliite razloge zato smatraju da se radi o idealnoj politikoj organizaciji. Neki su
negativno motivisani i svetsku vladu vide kao ono definitivno reenje za stare i nove
ljudske probleme, kao to su rat i razvoj oruja masovnog unitenja, globalno siromatvo
i nejednakosti, i ekoloku degradaciju. Neki neto pozitivniji, podravali su svetsku vladu
kao odgovarajui odraz jedinstva kosmosa voenu umom ili Bogom.
Interesantno je da zagovornici svetske vlade sve ove, ipak veoma razliite razloge,
meaju zajedno. Svetski mir je odsustvo rata. Svetsko siromatvo, iako bi i moglo, i ne
mora da vodi do rata. Niti do njega vodi svetska nejednakost, iako je svest, da drava s
druge strane granice oajnim tragaima za dobrima nudi primamljive ostatke, sigurno
doprinela nekim ratovima. S druge strane, prihvatanje jednakosti kao cilja, isto tako,
moe lako da dovodi, a verovatno je esto na ovaj ili onaj nain i dovodila, do rata.
Degradacija ivotne sredine je noviji dodatak, i prilino udan partner u ovoj grupi, mada,
i pored toga, entuzijasti mogu spremno da ga upotrebe jer svetsku vladu mogu da vide
kao nain reavanja svetskih probleme ivotne sredine, kao to je globalno zagrevanje,
koje trenutno ubedljivo vodi u ovoj grupi.
A to se globalnog ujedinjenja tie, blago reeno, nije sasvim jasno na koji nain
bi uspostavljanje svetske vlade predstavljalo bilo kakvo jedinstvo kosmosa. Prvo,
ukoliko jedinstvo zaista postoji, onda bismo sigurno bili ujedinjeni i bez svetske vlade.
Ali, kao to je daleko verovatnije, ako smo u stvari razliiti i podeljeni, onda bi moda
trebalo da zaboravimo na jedinstvo kosmosa i da odemo svako na svoju stranu. U
svakom sluaju, verodostojnije stanovite bilo bi da smo mi u stvari podeljeni, i odista,
takvi problemi koji nas navode da uspostavimo svetsku vladu, proizilaze upravo iz ove
injenice.
Iako smatram da je malo razloga da se nadamo bilo emu korisnom od svetske
vlade po drugom ili treem pitanju pozabaviu se time nadalje. U svakom sluaju, i bez
178

svetske vlade mi ve imamo Olimpijske igre, kao i neizmeran broj drugih, meunarodnih
ili svetskih, organizacija, priznatih festivala i tako dalje. Fokusirajmo se onda, u
potpunosti, na prvo. Svetska vlada bi trebalo prvenstveno da ouva mir. Ako ne bi bila
dovoljna i neophodna da u velikoj meri pobolja naa oekivanja po pitanju mira, onda
nema mnogo razloga da se oslonimo na nju po pitanju bilo ega drugog.
Sa stanovita svetske vlade, uvati ono to je trenutno meunarodni mir
predstavlja pitanje ouvanja svetsko-domaeg mira. Postavlja se pitanje da li postoji
dovoljno dobar razlog da verujemo: 1) da bi postigla takav cilj, i 2) da bi se ograniila na
tu funkciju. Ja u razraditi oba pitanja u kratkim crtama ali, verujem, dovoljno dobro
kako bih podrao negativan odgovor.
Svetska vlada=Svetska federacija
Kako stvari stoje, svetska vlada bi sigurno bila neka vrsta federacije, la Kant.
Jedan od razloga tome u prilog jeste da bi, ukoliko bi svet bio pretvoren u jednu ogromnu
dravu demokratskih principa, drave kao Sjedinjene Drave postale male manjine, dok
bi moja zemlja, Kanada, bila jedva vidljiva taka na politikom horizontu. Sutinski je
nezamislivo da bi bilo koja drava, ak i ona jako velika, prihvatila nedeljivu uniju sveta
koja podvrgava svoju vladu i graane nesigurnom svetskom veinskom sistemu glasanja.
Ovo teko da je jedinstven sluaj. Kanada i Sjedinjene Drave su federalne. Tuce
drava je predhodilo nastanku Sjedinjenih Drava, dok je nekoliko razliitih provincija
predhodilo stvaranju Kanade, a mnoge jo uvek ekaju u redu za pripajanjem. U oba
sluaja, snage su podeljene izmeu manjih i veih politikih entiteta. Ali, to ne spreava
obe federalne vlade ovih drava da ine mnoge stvari koje kritiare vlade podstie da se
pobune. Da li Ontariju ili Britanskoj Kolumbiji ide bolje zato to su podreene federalnoj
dravi Kanadi? Kvebek i Njufaundland moda tako misle: federalna vlada namee poreze
kako bi izjednaila situaciju u te dve, relativno siromanije, provincije u odnosu na one
koje imaju vie. Navodno, svima bi bilo bolje, ukoliko bi potpuno slobodno trgovale
izmeu sebe. Meutim u jednoj uspostavljenoj politikoj demokratiji teko da e tako
neto biti iroko prihvaeno od ljudi naime, Naroda koji glasa. Pomislite, sada, samo
na priblino dvestotine vlada u dananjem svetu, uporedite ih sa svetskom vladom i
njenim mogunostima da sprovede program izjednaavanja izmeu njih, uporedite, isto
tako, njihove mogunosti da unaprede slobodnu trgovinu izmeu njih samih.

179

Sve nacionalne jedinice koje se uobiajeno, i navodno s pravom, smatraju

suverenim dravama bile bi delovi svetske vlade. To je pojam koji je teko odrediti, i
status drave kao suverene je neto to je veoma teko odrivo u modernom svetu, ak
iako uspemo da ga razumemo. Ali, u bilo kom prihvatljivom smislu, oigledno je da e to
predstavljati prepreku na putu bilo kog vieg nivoa onoga to bi se tvrdilo da predstavlja
vladu. Ako vai podreeni tvrde da su vam po rangu jednaki, va autoritet nad njima je
doveden u pitanje. Mada e, ukoliko su jasno podreeni, njihov entuzijazam pristupanja
instituciji, u najboljem sluaju, biti verovatno skroman.
Nedavno se u jednim novinama, u Kanadi, jedan kolumnista pozabavio pitanjem
ta bi moglo da se uradi po pitanju vlade Burme i njenog odbijanja dozvole inostranim
humanitarcima da pomognu brojnim rtvama velikog tajfuna u delti Iravade. Njegov
odgovor je bio obeshrabrujui, ali sigurno taan: nita ne moe da se uradi. Mnogo se
pria u svetskim bla-bla organizacijama, kao to su UN ili Komonvelt, o odgovornosti
da se zatiti i o mekoj sili, ali sva ova visokoumna naklonjenost i poetine retorike,
nita manje nego vrsta sila nee spasiti veinu rtava humanitarnih kriza. I Zapad je,
sasvim ispravno, nevoljan da ide i okupira suverene drave kad god neki generalissimo ili
doivotni predsednik odlui da koristi ciklon, suu, cunami ili socijalni nemir kako bi
drao svoj narod u pokornosti i oslabio opoziciju. 1 Robert Mugabe, vlada Sudana, Fidel
Kastro da ne spominjemo Mao Ce Dunga i Staljina sve smi zli ljudi, ostali su imuni,
ceo svoj ivot, ili u najmanju ruku vie decenija, uprkos UN-u, uprkos ogromnoj sili,
ekonomiji i vojsci, na svetski pristojnije reime. Zato je [to] tako? Teko je, odupreti se
zakljuku, da e drave koje su navikle da misle da poseduju suverenu mo, odbiti da
prepuste tu mo sve dok ne doe do rata, i naporedo s tim, da e se drave, koje bi mogle
da zaponu rat s njima u interesu prava graana, teko odluiti u smeru te vrlo skupe i
opasne stvari. I lako je pretpostaviti da e, isto tako, pre nego da rizikuju gubitak svoje
suverene moi od strane jake sveobuhvatne vlade, drave odmah dati prednost tome da
ovo drugo uopte i ne prihvate.
Moe da se pomisli da bi svetska vlast ovde mogla neto vie da uini. Ali to je,
bojim se, samo pusta elja. Svaki rat u svetu, sa svetskom vladom bio bi graanski rat, i
graanski ratovi su nekako gori nego meunarodni ratovi kojima je svet dovoljno
izmuen. Ideja je, moda, u ovome: u zvaninoj svetskoj federaciji, trebalo bi da postoji
1

Lorne Gunter, National Post, 12. Maj, 2008.

180

sveobuhvatna dadilja koja bi drala svoje neobuzdane tienike pod kontrolom. Ali, ova
analogija vrlo brzo gubi na svojoj verodostojnosti. Dadilje su uglavnom velike, u odnosu
na one o kojima se staraju. Pitanje je da li bi svetska vlada to bila? Na papiru, bi i bla. Ali
da li bi bila voljna da rizikuje resurse svojih lanova za ove potrebe ako, kao to mislim
da je neizbeno, vlda, izuzev snage, s malo toga iza sebe osim snage moralnog
dogovora?
Svetska vlada, u situaciji slinoj sadanjoj, ne bi nastala na uobiajeni nain, tj.
osvajanjem. Aleksandar Veliki, Cezar i Dingis Kan vie nisu aktuelni (ako su, uopte,
ikada i bili). Nasuprot tome, svetska vlada bi bila ostvarena u nekoj vrsti ustavne
konvencije, nalik na Ujedinjene Nacije. S takvim entitetom, imamo lanac koji je jak
koliko i njegova najslabija karika. Ako svaki lan pristupa svojim pristankom da bude
lan, onda bi uslovi zdruivanja bili vrlo slabi jer oni za koje, zapravo, elimo da se
ulane, to ne bi uinili, ili bi to radili samo pod besmislenim uslovima kao kad bi, na
primer u UN-u, Libija bila zaduena za ljudska prava. I ukoliko se nestane drave ipak
ulane, ogranienja bi bila toliko slaba da im ne bismo mogli nita. Zaista, pogoralo bi
situaciju. U svetu kakav je bio, NATO snage su mogle da povedu rat protiv Srbije u ime
Kosova, na primer. UN ne bi to uinile, jer bi samo protivljenje Rusije za to bilo dovoljna
garancija.
Stoga, zaista je pitanje da li bi svetska vlada mogla zaista da omogui konano
reenje [...] za probleme kao to je rat [...] a da i ne govorimo o svetskom siromatvu ili
nejednakosti. I o ovome, ini mi se, verodostojan stav morao bi da odjekuje negativno.
Razlog za ovo je poznat: ili je problem rata takav da uini efikasnu svetsku vladu
nemoguom, ili, ukoliko je uopte mogua, da je ini nepotrebnom. I jedan i drugi pravac
dileme zasluuju dalji komentar.
Kako bi svetska vlada spreila rat? Da li bi drave lanice bile spremne da
doprinesu trupama (na primer) u vojnoj ekspediciji na osnovu veine glasova svih
lanica? Teko. Ukoliko bi, od strane nekog drugog tela, samo bile pitane da odobre
slanje trupa, ta bi onda bilo s lanicom protiv koje bi akcija bila usmerena? Da li bi ona
imala pravo na veto ili ne? Ako bi i imala, to je kraj nae policijske akcije. Ako ne bi
imala, koja bi se to drava ulanila u tako monu organizaciju.

181

S druge strane, hajde da pretpostavimo da su razliite drave spremne da nau mir

s drugima, da stupe u trgovinske odnose, i da potuju ugovorene dogovore. U tom sluaju,
meutim, zato nam je svetska vlada potrebna? Sigurno bi neko mogao da kae: da
sprovede te dogovore. Ja u potpunosti odbacujem ovaj argument, mada bi, govoriti vie o
njemu, prevazilazilo granice ove rasprave. Ukratko, moemo primetiti da oni koji prave
dogovore, te se potom na njih ne obaziru, prave problem koji moe da urodi i objavom
rata, i poto je to ozbiljan problem, onda je uslov, o kome ovde razmiljam, jednostavno
neispunjen. Stenford enciklopedija citira Kaj Nilsena [Kai Nielsen]:
[...] kada budu postojali dovoljni uslovi za uspostavljanje eljene forme svetske
vlade ili globalne vlasti one koja e garantovati ljudsku sigurnost sa individualnim
slobodama, zatitu ivotne sredine, i naprednu svetsku socijalnu pravdu onda ona vie
nee biti neophodna.1

Naravno, po Nilsenovom miljenju, prikladan cilj za svetsku vladu recimo,

zatita ivotne sredine i ono za ta on tvrdi da je socijalna pravda, poeljna forma
svetske vlade jeste takav da za njega nikad nee postojati dovoljni uslovi. On
ostavlja po strani pitanje, da li bi, prethodno, uopte i prieljkivao svetsku vladu. Kao da
ponavlja Marksovu distinkciju izmeu pre-idealistinog socijalizma koji bi mogao da
zahteva ogromnu birokratiju, i idealnog komunizma, za koji je pretpostavljao da e biti
bez vlasti. Diskusija o potonjem miljenju je akademska: imajui u vidu nain na koji se
ljudi oduvek ponaaju, komunistiki ciljevi nee biti dostignuti u anarhistikom uslovu, i
tu je taka. Kapitalistiki ciljevi, nasuprot tome, naizgled bi mogli biti, barem koliko ja
vidim, dostignuti. Uzajamno korisna razmena izmeu slobodnih individua ne zahteva
vrstu obavezujue raspodele kakvu komunizam zahteva. Ali, ta e se dogoditi na
meunarodnom nivou?
Na takvom nivou, ini mi se, problem koji ima globalna anarhija, u poreenju sa
svetskom vladom, daleko je manje ozbiljan. Sasvim je lako zamislivo da mogu da postoje
drave sveta koje sarauju na taj nain da meusobno ne vode ratove, i zaista, vei deo
vremena, i za veinu njih to se i deava. Svetska vlada je nepotrebna meu onima koji su
spremni da potuju dogovore, i spremni su da prave te dogovore sa sebi slinima. Dakle,
u toj meri do koje je svet takav, nikakva svetska vlada nije potrebna da bi se dostiglo

Videti prevod teksta u zborniku: Kai Nielsen, Svetska vlada, bezbednost i globalna pravda. [K.
Nielsen, World Government, Security, and Global Justice, in Steven Luper-Foy ur., Problems of
International Justice, Boulder, Westview Press, 1988, str. 276.]

182

eljeno stanje stvari. Ali u meri u kojoj on nije takav, mogunost za formiranje svetske
vlade, kao efikasne federacije, skoro da je ravan nuli.
Pitanje je, takoe, da li e svetski mir zaista biti potpomognut od strane svetske
vlade? Sklonost vlda jeste da se udrue protiv relativno slabih. Znajui to, relativno slabi
imaju podstrek da postanu relativno jaki, spreavajui time nasilniku nameru svetske
vlade. Naravno, u isto vreme ova relativna snaga e osnaiti, upravo, ono ponaanje koje
je svetska vlada elela da sprei. Nije dobro!
Iz ponaanja drava lanica Ujedinjenih nacija, moemo takoe lako da
zakljuimo da bi, neto robusnija, svetska federacija, u odnosu na ovu relativno
bezopasnu organizaciju, bila obeleena sitniarskom svaom svojih lanova. Ako
pojedine drave imaju pravo veta, kao to je sluaj u Savetu bezbednosti, to bi moglo
spreiti uspenu operaciju ouvanja mira. Svi ele mir, naravno ali da je sproveden po
njihovim uslovima. Meutim, i tu se u velikoj meri razmimoilaze po pitanju uslova. I ta
onda?
Demokratija
Dalji bitan aspekt problema meunarodnog mira je argument, koji dugujemo
Kantu iz prvog lana Venog mira, po kome, ukoliko bi svetske drave bile ono to on
naziva republikama emu su savremene demokratije dovoljno pribline onda rata,
po svemu sudei, ne bi ni bilo. Tamo gde narod izabere vladu, Kant je mislio, ljudi ne bi
trpeli da se njihov novac i deca troe na inostrane avanture. Oni bi se, nasuprot tome,
ograniili na odbranu. Ukoliko bi svi vani akteri na meunarodnoj sceni, razmiljali
slino, onda ne bi bilo agresije. Ukoliko ne bi bilo agresije, onda ne bi bilo potrebe za
odbranom, te bi stoga dalji Kantov zahtev, odsustvo velikih stajaih armija, takoe bio
postignut.
Demokratija je politiki sistem izbora u modernom svetu, i dok je, moda, previe
optimistino da pretpostavimo da je svim zemljama sveta predodreeno da postanu u
bliskoj budunosti istinske demokratije, ova mogunost u najmanju ruku nije za
odbacivanje na prvi pogled. Jo jednom, poenta je da bi svetska vlada bila nepotrebna za
postizanje svetskog mira u svetu demokratija.
Tenja svetskom dadilja-etatizmu

183

Ovo nas dovodi do problema koji je, mislim, daleko opasniji. Tenja da se
uspostavi vlada je oigledna, u drutvenim grupama gotovo svuda, i tenja e se sigurno
pojaviti za formiranjem svetske vlade uprkos nedostatku najbitnijih razloga za njeno
postojanje. Mogli bismo oekivati da bi svetska vlada sigurno mogla, i sigurno htela, da
prigrlili na svoje grudi sve vrste popularnih politikih ciljeva svetsko zdravlje,
blagostanje i naroito jednakost. I sigurno bi to uinila na jo manje efikasan i
kontraproduktivan naine u odnosu na pojedine nezavisne vlade koje tako neto, u ovom
trenutku, u svetu ine. Verovatno bi propisala da sve kobasice moraju biti dugake
dvadeset i tri milimetra i da svu decu treba vakcinisati protiv nekih bolesti koje nikada
nisu postojale u tom delu sveta, kao i da bi trebalo uraditi neverovatnu koliinu slinih
stvari, dok bi se odeljenja i komiteti pune sekretarima, pod-sekretarima, pod-podsekretarima i tako u nedogled. Moemo da oekujemo da svetska vlada u najmanju
ruku, a veoma verovatno u daleko viem stepenu ima sve mane aktuelnih vlada irom
sveta. Mladi ljudi bi rekli, kome to treba?
Anticipirajui ovako neto, Kant kae da ono, to on zove pacifistikom
federacijom [...] nema cilj da uspostavi bilo kakvu mo slinu onoj koju ima drava, ve
jedino da ouva i obezbedi slobodu svake drave u samoj sebi, i zajedno s drugim
dravama u konfederaciji (str. 104). Iskustvo nam sugerie da ne treba da budemo
previe optimistini s tim u vezi. Drave uvek gledaju da se domognu moi, i organizacije
s kvazi-dravnim moima uvek hoe da uzmu svoj deo. Primer Ujedinjenih nacija nas ne
ohrabruje po ovom pitanju. Uprkos definitivno nepacifistikoj prirodi njenih razliitih
lanica, UN, sa svim svojim unutranjim komitetima i asocijacijama, sigurno pokuava da
uini dosta vie od onoga to Kant predlae. I uopteno govorei, dosta loe to radi, a i
ono to uradi, ini uz ogromne trokove. ak i ako pogledamo manje super-dravne
organizacije, kao to je Evropska Unija, situacija se granii s besmislom. Gledamo na EU
kao na spektakularan primer birokratije koja je poludela, s neverovatnim haotinim, vrlo
arbitrarnim, pravilima vezanim za skoro sve aspekte ivota.
Drave uspostavljaju i promoviu vladavinu zakona. Da, naravno, ali ovde nam
treba distinkcija: izmeu vladavine ideje Zakona, i vladavine zakona, to jest, ustava i
ukaza i operativnih procedura ogromnog broja vladinih agencija. Vladavina zakona,
ispravno govorei, bila bi vladavina osnovnih drutvenih zakona, te iznad svega,
vladavina zakona o meusobnom neugroavanju. Ali, vlade, injenica je, nisu ba uvek

184

spremne da se na to ogranie. Dok odreeno vreme posveuju na obraunavanje s

pljakama i ubistvima, mnogo vie vremena posveuju na kontrolu trgovine drogom, na
sprovoenje zakona o ogranienju brzine, zidanje spomenika u sopstvenu ast i druge
sline stvari da ne spominjemo prilino slobodno krenje, na razne naine, svojih
sopstvenih zakona.
Prava namena vladavine zakona jeste da postupke ljudi sprovede pod zajedniko
pravilo, to jest pod zajedniki interes. Imajui u vidu razliitost ljudi, to zajedniko
pravilo bi bilo opte pravilo slobode, odnosno, nenanoenje tete drugom. Donja crta
vladavine zakona, bila bi da ljudi ne napadaju, ne pljakaju i ne ubijaju jedni druge. Ali
ovaj osnovni nivo zakona, iako zahteva neku vrstu mehanizma za primenu, za svoje
sprovoenje oigledno ne zahteva vladu. Naravno, svi mi, manje ili vie, sprovodimo ovo
pravilo, i u svakom sluaju veliki deo primene je, u stvari, po prirodi pravni. Ljudi koji su
upueni na odnose s drugim ljudima, u principu, videe mudrost ovog opteg pravila, i, u
principu, pridravae ga se.
Interesantan primer, kako stvari mogu da se rade ak i na meunarodnom nivou i
to bez svetske vlade, prepoznajemo u skoranjem lanku Leifa Venara (Leif Wenar), o
meunarodno dravnoj pljaki i o tome ta treba uraditi povodom toga. 1 Venar primeuje
da su, po uverenju gotovo svih, mnoge savremene transakcije primarnih sirovina, u
principu, nevaee. Radi se o krai ljudi, iz zemalja koje sluajno imaju velike koliine
vrednih primarnih sirovina, kao to su nafta ili dijamanti. Trgovci, i vlade koje trguju s
lopovskim reimima, trebalo bi da se okanu tih radnji. Ali, oni to verovatno nee uiniti te
stoga ne znaju ta treba da se radi? Njegov predlog bi bio da bilo koji reim, koji trguje s
lopovskim dravama, treba redom podvrgnuti taksi primerene veliine od koje bi dobit
trebala da ide u fond, na kraju, upotrebljen da popravi situaciju opljakanih stanovnika te
drave. Ovo je interesantna ideja, i u sluaju veoma velike i veoma bogate, osrednje
liberalne drave, kakva je SAD na primer, to bi ak bilo i zamislivo. Verovatno bi moglo
da uspe i to ne pribegavajui, pritom, svetskoj vladi. Ali, ako bismo imali svetsku vladu,
ve moemo da budemo sigurni da nita ne bi bilo uinjeno. Poto veina vlada uestvuje
u ovoj vrsti pljake, koju Venar osuuje u svom lanku, takoe moemo i da posumnjamo
da bi uopte i pokuali da se ukljue u opisani program. Ali, bez svetske vlade to bi bilo

Leif Wenar, Property Rights, and the Resource Curse, Philosophy and Public Affairs, Winter
2008.

185

verovatno ostvarivo. Organizovani ekonomski bojkoti, prethodnih godina, imali su, na

primer, odreeni efekat. Sve slino, zahteva nezavisno i nepodreeno donoenje odluka.
Moemo da dodamo jednu krajnju beleku koja bi se odnosila na plemenite
ciljeve Ujedinjenih nacija, na unapreenje, naroito, zdravlja, obrazovanja i socijalnog
blagostanja, a zbog kojih su zagovornici svetske vlade veliki entuzijasti. Tvrdio bih da
vlada, u poreenju s privatnim pruanjem pomoi, u naelu, nije nadlena da upravlja
ovim stvarima. Postoji slian sluaj protiv pruanja pomoi od strane svetske vlade u
poreenju s pruanjem pomoi od strane nezavisnih drava. Rumuniji bi bilo bolje da
pokua da pomogne Rumunima nego to to oekuju od svetske vlade, sa seditem u
Briselu (ili, moda, u verovatnoj budunosti, Nju Delhiju, angaju). Pojedinane zemlje
mogu da priznaju svoje neveliko znanje, ali u najmanju ruku, one bolje poznaju u
odnosu na strane zemlje s razliitim jezicima i kulturama svoj narod. Na ovom mestu bi
se oekivalo odsustvo ekonomskih mera, dok bi, u stvari, svetska vlada pokazala potpuno
odsustvo ekonominosti.
Zakljuak
Svetska vlada zaista jeste strano pogrena ideja. Nain postojanja stvarnih
svetskih drava, kao i kakve su one ve vekovima, sugerie da, ostvarivanje svetske vlade
jednoglasnom federacijom, apsolutno nije mogue, i ukoliko bi takva neka stvar i bila
mogua kao rezultat relativne racionalnosti drava konstituiu takvu jednu federaciju,
onda bi ona, takoe, bila i potpuno nepotrebna, jer bi mir bio u svaijem interesu i kao
takav bi bio odravan. Ali ukoliko bi takva institucija mogla da postoji, ona bi nasledila
sve najgore odlike vlade, i pokazala bi se kao nepotrebna za primarnu ulogu vlade za
odravanje mira. S druge strane, svetska vlada bi sigurno pokuala da nametne veliki broj
potpuno pogrenih zakona koji bi se odnosili na mnoge stvari, ali bi bili potpuno
nedelotvorni, skupi u sprovoenju, te bi ograniavali svetsku trgovinu, glavnog saveznika
u svetskom prosperitetu. Jednom rei, uinili bi ivot teim za sve. Oni koji misle da je
svetska vlada sjajni ideal, smatram da treba da razmisle ponovo.
Prevod: Ljubomir Stevanovi

186

NOZIKOVSKA MINIMALNA DRAVA I SVETSKA VLADA*

Nenad Ceki

Nozik smatra nespojivim sa svojom teorijom drave svaki oblik utilitarizma

(konsekvencijalizma), pa i utilitarizam prava. Njegovo gledite razlikuje se od teorija koje
sama moralna ogranienja (to jest prava) ugrauju u poeljno krajnje stanje, odnosno
bilo kakav cilj: Gledite ivinih ogranienja [moral side constraints] zabranjuje vam da u
ostvarivanju sopstvenih ciljeva naruite ova moralna ogranienja. S druge strane, gledite
po kome je cilj umanjiti krenje ovih prava dozvoljava vam krenje prava (ogranienja)
radi smanjivanja njihovog sveukupnog krenja u drutvu.1
U Nozikovoj teoriji, prava drugih ljudi, definiui granicu koja odreuje oblast
koju u moralnom prostoru zauzima pojedinac, funkcioniu kao zabrane ili ogranienja. 2
Ipak, ova ogranienja nisu potpuno neelastina. Nozik smatra da ona ne funkcioniu tako
da iskljuuju svako iskoriavanje drugoga, odnosno nekakvu vrstu saradnje.
Dovoljno je da druga strana iz nastale razmene dobije toliko da je spremna da na nju
pristane ak i ako ima izvesne primedbe na neke naine korienja ostvarene dobiti. Pod
ovakvim uslovima druga strana nije u tom pogledu iskoriena samo kao sredstvo, smatra
Nozik, dajui tako sasvim kantovski ton svojoj argumentaciji. Kantovski zahtev, da se
drugi ne koriste iskljuivo kao sredstva strani koja inicira neki oblik razmene, nalae
obavezu da drugoj strani prui kompletnu informaciju o nameravanim ciljevima i nainu
na koji e druga strana biti iskoriena. Jednostavnije reeno, Nozik je uveren da je

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008.
1
R. Nozick, Anarchy, State and Utopia (u daljem tekstu, ASU), Basil Blackwell, Oxford 1974, str.
29.
2
Videti ASU, str. 57.

187

pojedinac zloupotrebljen ako se neki oblik razmene obavlja prinudno, odnosno bez
izriite i dobrovoljne saglasnosti svih strana koje u razmeni uestvuju.
Moralna ogranienja onoga to smemo da uradimo, tvrdim, odraavaju injenicu
odvojenosti naih egzistencija, kae on.1 Nema sveukupnog drutvenog dobra koje bi
opravdalo rtvovanje pojedinaca. Zbog toga nema ni opravdanosti komunizma, pa ni
blaeg koncepta socijalne drave. rtve su mogue samo pojedinano i to dobrovoljno.
Pojedinano, svako od nas ponekad izabere podnoenje izvesnog bola, ili rtve, radi vee
koristi ili da bi izbegao veu tetu. Ali, nema nijednog drutvenog bia sa svojim dobrom
koje podnosi izvesnu rtvu tueg dobra radi. Postoje samo pojedinani ljudi, razliiti
pojedinani ljudi, sa sopstvenim pojedinanim ivotima. Korienje ovih ljudi da bi se
koristilo ostalima ove ljude iskoriava, a koristi drugima. I nita vie.2
Nozik je uveren da iz injenice razliitosti individua sledi zabrana ugroavanja
drugoga takozvano libertarijansko ogranienje.
II Minimalna drava kao anti-anarhistiki argument
Nozik prihvata Veberovu tezu da svaka drava mora zadovoljiti jedan uslov: da na
odreenoj teritoriji uspostavi potpuni monopol sile. Ipak, iako bi se pojam moralnih
ogranienja i prava mogao uskladiti s tradicionalnom idejom drutvenog ugovora kao
nainom stvaranja moralno opravdane drave, Nozikov dravni monopol sile iz prirodnog
stanja nastaje sasvim spontano i bez bilo kakvog sveopteg ugovora. Osim toga, Nozik ne
pretpostavlja da se pojedinci u korist drave moraju unapred odrei dela svoje slobode ili
bilo kog pojedinanog prava. Ovu mogunost Noziku prua objanjenje na osnovu
delovanja nevidljive ruke [invisible-hand explanation]. Za razliku od ugovornih teorija
drave, objanjenje koje se poziva na dejstvo nevidljive ruke ne podrazumeva nikakvu
elju, niti nastojanje da se dravna struktura stvori.
Nozikovo objanjenje nastanka drave na osnovu delovanja nevidljive ruke
zahteva opis poetnog (ne-politikog) drutvenog stanja u kome nema nikakvih elemenata
drutvene organizacije, niti pojedinane ili kolektivne namere da se takva organizacija
stvori to jest opis prirodnog stanja. Nozik je uveren da prirodno stanje treba zamisliti
kao stanje podjednako udaljeno od dva ekstrema isuvie pesimistike vizije hobsovskog
1
2

ASU, str. 33.

ASU, str. 32-33.

188

rata svih protiv svih, s jedne strane, i nerazumnog optimizma koji podrazumeva sveoptu
moralnost, s druge strane. Stoga je, prema Nozikovom uverenju, logino usredsrediti se
na opis prirodnog stanja u kome ljudi uglavnom potuju moralna ogranienja, ali uz
neminovne i relativno malobrojne prekraje. Za Nozika, ovakvo prirodno stanje je
najbolja mogua anarhistika situacija kojoj bi se iko mogao nadati.
Nozik, bez navoenja posebnih razloga, usvaja Lokov opis prirodnog stanja prema
kojem je to stanje savrene slobode da odreuju svoje radnje i raspolau svojim
posedima i linostima kako smatraju da je prikladno u granicama prirodnog zakona, a da
ne pitaju za doputenje nekog drugog oveka ili da zavise od njegove volje.1
Lokovski prirodni zakon nalae da niko ne treba da nanosi zlo tuem ivotu,
zdravlju, slobodi ili posedu. Neki pojedinci ipak prekorauju ove granice, pa ljudi imaju
pravo da i sebe i druge zatite od takvih napadaa. Oteeni i oni koje je on ovlastio da ga
zastupaju imaju pravo da naplate odtetu (kompenzaciju) koja iznosi onoliko koliko
moe da iznosi zadovoljenje za tetu koju je pretrpeo. Ali, u prirodnom stanju postoji
ozbiljna opasnost od precenjivanja sopstvene tete, a samim tim i opasnost od preterane
odmazde, to moe odvesti u kontra-odmazdu (odmazdu zbog preterane odmazde).
Ovakvi sukobi mogu se beskonano produavati jer u prirodnom stanju nema naina da
se sukob razrei tako da obe strane postanu svesne da je problem reen. Razlog je u tome
to i jedna i druga strana uvek mogu sumnjati da nisu dobile punu kompenzaciju ili da
su (u procesu preteranog kompenzovanja) dodatno oteene. Osim toga, pojedinci
ponekad ne poseduju dovoljno sredstava ili snage da do kraja realizuju svoja prava. Kao
logino reenje problema efikasne zatite i obezbeenja pune kompenzacije namee se
udruivanje pojedinaca u udruenja za zatitu. U prvoj fazi, ovakve asocijacije
predstavljaju drutva (udruenja) za uzajamnu zatitu. To moe izazvati dva nova
problema. Prvo, u drutvima za uzajamnu zatitu svi su obavezni da uestvuju u zatiti
drugih. Drugo, svaki lan udruenja moe da aktivira ostale lanove prostim pozivom
na zatitu ugroenih prava. Druga tekoa moe imati dalekosene posledice zato to
ukazuje na mogunost da paranoici ili beskrupulozni lanovi zloupotrebe drutvo i
drugima (to jest ne-lanovima) nanesu nezasluenu tetu. U ovoj situaciji nejasan je i
1

Don Lok, Dve rasprave o vladi, Beograd, Mladost, Velika edicija ideja, 1978, II, 4. paragraf,
str. 11. Videti ASU, str. 10. Zanimljivo je da na istom mestu Lok govori i o prirodnom stanju kao
stanju jednakosti, ali to Nozik izbegava da pomene. Razlozi se mogu naslutiti tek nakon
upoznavanja celine njegove teorije: naime, on eksplicitno odbija mogunost da zahtev za
jednakou moe biti moralno opravdan.

189

nain reavanja konflikata izmeu lanova istog drutva. Dakle, namee se potreba da se
ustanovi procedura za utvrivanje krivice, bez obzira da li se pojedinac ali na nekoga ko
jeste ili na nekoga ko nije lan dotinog drutva za zatitu. I pored mogunosti da ove
procedure budu potpuno proizvoljne, Nozik smatra da je logino pretpostaviti da e
najvei broj lanova imati ona udruenja koja slede proceduru za valjano utvrivanje
ispravnosti bilo ijeg zahteva. Takoe, da bi se izbegla opta obaveza sluenja
udruenju, moe se pretpostaviti da e, u drugoj fazi razvoja udruenja, biti obavljena
podela rada i da e neki ljudi biti unajmljeni u cilju obavljanja zatitnih funkcija.
Oigledno je da e u ovakvoj situaciji izvestan broj udruenja (sada ve:
kompanija, odnosno agencija)1 za zatitu nuditi svoje usluge na istoj teritoriji. ta e se
desiti ako one, u sluaju sukoba zahteva svojih klijenata, dou do razliitih zakljuaka, pa
svaka agencija odlui da zatiti sopstvenog klijenta? Mogua su tri glavna scenarija: 1)
agencije stupaju u borbu, jedna od njih pobeuje, pa klijenti ostalih agencija, radi bolje
zatite svojih prava, odluuju da postanu klijenti pobednike agencije; 2) jedna agencija
ostvaruje faktiku vlast u odreenoj oblasti, druga u drugoj. Svaka agencija dobija one
bitke koje su blizu njenog sedita, a njena mo opada srazmerno udaljenosti od centra.
Ljudima koji ive na teritoriji pod kontrolom jedne, a imaju ugovor s drugom agencijom,
preostaje ili da promene agenciju ili da se presele na teritoriju na kojoj vlast dri agencija
koju su izabrali; i 3) nakon borbe ili ak bez nje, a u cilju izbegavanja tetnih i estih
sukoba, agencije postiu dogovor o proceduri za reavanje konflikata. Iako funkcioniu
dve agencije, postoji jedinstveni sistem pravila pravni sistem, u kome dve agencije
uestvuju kao komponente.
Sva tri scenarija vode ka istom ishodu obrazovanju tvorevina koje lie na
dravu, ali nemaju neophodni monopol sile agencija za zatitu. One su zaetnik
minimalne drave. Nozik smatra da sada treba odgovoriti na dva znaajna pitanja: 1) kako
se, s moralne take gledita, moe objasniti nastanak veberovskog monopola prinude? i 2)
da li ovakva drava zaista nije redistributivna?
Videli smo da dominantna agencija za zatitu niti titi sve pojedince u oblasti u
kojoj dominira, niti ima prava da bilo kome zabrani privatnu odmazdu. Stoga, ona nema
monopol sile. Kupovinom bezbednosnih usluga na tritu pojedinci i dalje u privatnoj
1

Na ovom mestu napomenuemo da udruenja nisu isto to i agencije ili kompanije, ali emo se
tom problemu vratiti i neto kasnije.

190

reiji mogu da organizuju odbranu onoga to oni vide kao svoje pravo. Takvo ponaanje
dodatno uveava opasnost od neopravdanih i preteranih odmazdi i optu nesigurnost. Zato
se postavlja pitanje: moe li se, u ime prava na zatitu od agresije, prekoraiti granica
moralnog prostora koji zauzima pojedinac? Ako se odbaci utilitaristika vera u cilj koji
moe opravdati sva sredstva i ako su moralna ogranienja koje injenica razliitosti
individua postavlja apsolutnim, na osnovu ega bi se moglo opravdati zabranjivanje
izvesnih postupaka, ak i ukoliko je plaena puna kompenzacija za izazvane neprilike?
Zastanimo ovde na kratko i razmotrimo jedan karakteristian prigovor Nozikovoj
teoriji. Dejvid Lajons primeuje da se Nozikov koncept dominantne agencije za zatitu
umnogome oslanja na pretpostavku da svako ima pravo da kazni poinitelja bilo kog (i
bilo kakvog) zlodela. A to je, prema Lajonsu, sumnjiva pretpostavka. 1 Naime, dominantna
agencija za zatitu moe imati samo ona prava koja su joj njeni klijenti legitimnim putem
preneli. Lok (kojeg Nozik na ovom mestu sledi) pretpostavlja da osim primarnih prava na
nenaruavanje sopstvenih prava pojedinci imaju i sekundarna prava: pravo na
kompenzaciju tete i pravo na kanjavanje poinioca zlodela. Ako dominantna agencija
bez specijalnog ovlaenja ima pravo da (u ime pojedinanih klijenata) kazni svakog
poinioca bilo kog zlodela, onda to vodi u situaciju koja prevazilazi matanja
najkrvoednijih retributivista. (U osnovi lei pretpostavka da svako ima pravo na
kanjavanje bilo koga ko je ugrozio tua prava. A ako bi svako mogao da kazni krivca,
onda bi krivac iskusio kaznu mnogostruko veu od greha kojim ju je zasluio!). Stoga je,
smatra Lajons, neophodno utvrditi specijalan odnos poinioca zlodela i onoga ko
kanjava. Drava svoje pravo na kanjavanje ne crpi iz pretpostavke o sveoptem pravu
kanjavanja krivaca, ve upravo iz konkretnog i na agenciju za zatitu prenetog prava
nekog pojedinca da kazni onoga ko mu je naneo tetu.
Privatna odmazda, budui da je nepouzdana u pogledu procene pretrpljene tete,
ili izaziva opti strah ili poveava rizik od prekoraenja granice. Stoga se, ba u ime
individualnog prava na zatitu od agresije, moe nametnuti zabrana privatnog
sprovoenja pravde. Naravno, dominantna agencija za zatitu ne mora to tako da
formulie. Ona prosto moe da objavi da e kazniti svakog ko u individualnom deljenju
pravde koristi nepouzdanu i nepotenu (to jest pristrasnu) proceduru. Na ovaj nain
pojedinci su obavezani da svoje ponaanje usklade sa zahtevima i eventualnim pravilima
koje propisuje dominantna agencija za zatitu. Iako se ona ne mora u svakoj situaciji
1

D. Lyons, Rights Against Humanity, Philosophical Review LXXXV, 2, April 1976, str. 210.

191

pojaviti kao neposredni akter, dominantna agencija za zatitu sebi zadrava pravo procene
svih akata deljenja pravde, ime uspostavlja jedan deo neophodnog dravnog monopola
sile.
Mora se naglasiti da je Nozikov opti argument u prilog libertarijanskog koncepta
drave isuvie kompleksan da bi bio iznet u ovako kratkom izlaganju. Ipak, sasvim je
jasno da je re o dravi sa minimalnim ovlaenjima u pogledu bezbednosti koja nema
prava ak ni da ubire porez osim naknade za svoje bezbednosne usluge. Iz ovako
postavljenog koncepta, jasno je da s libertarijanske pozicije nije mogue ni razmiljati o
svetskoj vladi.
Osnovna stvar lei u principu dobrovoljnosti koji u sluaju stvaranja svetske vlade
teko da moe biti potovan. Nema ni realistinog ni hipotetikog scenarija po kojem bi
se nacionalne drave odrekle svog identiteta u korist svetske drave.
Libertarijanska

drava

nastaje

svoju

stabilnost

odrava

zahvaljujui

ograniavanju pojedinaca u njihovom moralnom prostoru. Upravo zbog ovih

ogranienja nije mogue izmetanje u tiraniju. Sadanje drave, naroito velike, potpuno
su amoralne. Ali to nije toliko bitno. Bitno je da u zamiljenoj svetskoj dravi ulogu
pojedinaca, koji se meusobno ograniavaju, moraju preuzeti pojedinane drave. Kada
tih ogranienja nema, diktatura je gotovo izvesna.
Svetska drava u minimalnom smislu ne moe da nastane ni pojedinanim
razmenama jer Nozik ukazuje da se drava formira u takmiarskom procesu
konkurentskih agencija za zatitu. Postojanje odmetnikih (teroristikih) agencija je uvek
mogue, kao i otcepljenje ili podela. Zbog toga ostale agencije (minimalne drave) imaju
regulativnu ulogu.
Nozik ne naglaava posebno problem nacionalnog identiteta. Ali, iz Nozikovog
istrajavanja na zatiti individue, to jest osobe, jasno je da se individualnost drave ne sme
ugroziti. Svetska drava ponitila bi individualnost pojedinanih drave. To bi u
nemarksistikom smislu bio i kraj istorije.
Ove primedbe stoje ve na nivou Evropske unije koja je do sada jedina izrazila
otvorenu kandidaturu za poziciju svetske drave, makar samo u ogranienom broju
oblasti i na ogranienoj teritoriji. Ve sada je uoljiva njena relativna nefunkcionalnost
koja za posledicu ima vaninstitucionalne pritiske na manje vane lanice Unije i ad hoc
192

mehanizme za reavanje pre svega bezbednosnih ali i politikih problema. Meutim,

svaka, pa i u institucionalnom smislu minimalna drava mora biti funkcionalna makar na
elementarnom nivou. EU to sada nije, ve ni na na po definiciji minimalnom
bezbednosnom nivou. Uzmimo za primer problem avionskih letova unutar Unije, a
kamoli van nje. Da ne govorimo o bezbednosnim razlikama izmeu starih lanica Unije
i (istonjakih) pridolica ili o injenici da Velika Britanija ne eli da bude deo
engenskog ugovora.
Zamislimo samo kako bi svi ti problemi izgledali u svetskoj dravi!

193

KANTOVI RAZLOZI PROTIV GLOBALNE DRAVE: NARODNA SUVERENOST

KAO PRINCIP MEUNARODNOG PRAVA*

Ingeborg Maus

Dopustite mi da zaponem napominjui da je glavni odeljak ovog rada (II), koji se

usredsreuje na Kantove razloge protiv globalne drave, preuzet iz nedovrenog rukopisa
napisanog 1996., te da, stoga, on ne treba da bude shvaen kao trenutni pokuaj reakcije
na ideju uspostavljanja globalnog mira putem neogranienog rata, ve da je, u tom istom
kontekstu, on zaista neoekivano savremen.
Uvodni deo ovog rada (I) je nov, i saeto se odnosi na vezu izmeu 2. konanog
lana Venog mira i argumenata teorije narodne suverenosti u ostalim delovima
Kantovog spisa. Ovde bi trebalo pokazati da je, za Kanta, dravna suverenost prosto
spoljanji aspekt narodne suverenosti unutar drave, te da mu je zbog ove potonje
dimenzije potrebna zatita na nivou meunarodnog prava. Zakljuni pasusi (III), koji su
takoe novi, ukratko suprotstavljaju savremene vladajue modele globalne drave ili
drugih globalnih politikih organizacija, sa argumentima Kantove odbrane dravne
suverenosti (koji se podjednako oslanjaju na ljudska prava, demokratiju i mir). Ista
zapaanja e biti primenjena i na postojea razmimoilaenja izmeu Povelje Ujedinjenih
nacija, shvaene kao pozitivizacija Kantovog teksta o miru u meunarodnom pravu, i
praksi vojne intervencije. Razmatranja iz II dela dopunjena su funkcionalnim
odreenjima Kantovog dopusnog zakona.1
*

Izlaganje sa skupa Kant and the Ethics of International Relations, International Law and
Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, June 30-July 2, 2004.
1
Immanuel Kant, To Perpetual Peace: A Philosophical Sketch, in Perpetual Peace and Other
Essays on Politics, History, and Morals, prevod Ted Humphrey, Indianapolis, Hackett, 1983, str.
107-143. [Imanuel Veni mir: Filozofski nacrt, prev. Marcel najder, Valjevo, Gutembergova

194

I
Kantovim razlozima protiv globalne drave u spisu o miru prethode argumenti
principa narodne suverenosti tako da ni njegovo iskljuivo opredeljenje za ligu nacija niti
odbrana dravne suverenosti ne mogu biti shvaeni kao provincijalizam koji protivrei
kosmopolitskim principima. Preliminarni lanovi 2. i 5., u potpunosti ine jasnim stav da
je dravna suverenost u biti narodni suverenost. Prema Kantu, ne sme se dopustiti da
jedna drava prisvoji neku drugu dravu miroljubivim putem na osnovu privatnog prava,
niti da drava ima pravo prisilno se meati u ureenje i vladu neke druge drave.
Razlozi su u oba sluaja isti: drava jeste narod; ona jeste zajednica ljudskih bia i u
skladu sa idejom prvobitnog ugovora ona zadobija formu nacije graana. Zasnivanje
drave na osnovama privatnog prava ne naruava je kao takvu, ve naruava dravu u
njenom svojstvu moralne osobe (savremeni izraz bi bio pravno lice), to jest dravu
kao zajednicu graana. Pri takvom postupku, prema graanima bi se loe postupilo kao
prema stvarima i oni bi izgubili svoje samoodreenje kao graani kao to se, na
primer, dogodilo kada je enova Francuskoj dravi prodala Korziku. U sluaju nasilnog
uplitanja, skandal, koji bi ugroavao samostalnost svih drava, lei u povredi prava
jednog nezavisnog naroda koji se bori sa svojim unutranjim bolestima. 1 Kada Kant, na
pitanja meunarodnog prav, primenjuje svoj republikanski epigram gde su drava i
narod dve razliite osobe, tamo ete pronai despotizam 2 jasno je da mir ne treba
uspostavljati po cenu slobode graana.
Tesna veza izmeu slobode i mira dobija jau ulogu u 1. konanom lanu Venog
mira. Na ovom mestu je republikanski poredak zakonske slobode shvaen kao
preduslov kako bi se drava miroljubivo odnosila prema drugim dravama. Radi se, u
stvari, o jedinom [poretku] koji bi mogao da dovede do venog mira. 3 Kant je jasno
razgraniio zakonsku slobodu na koju se ovde misli od razliitih oblika pravne
sraunatosti u jednoj autoritarnoj dravi. Za graane ona znai privilegiju da se ne
pokoravam nikakvim spoljanjim zakonima do onima za koje sam dao svoju saglasnost. 4
galaksija, 1995, str. 34.]
1
Ibid., str. 32. Kurziv je moj.
2
Immanuel Kant, Vorarbeiten zu Zum Ewigen Frieden, in Kants Werke. Akademie
Textausgabe, vol. XXIII, Berlin, Walter de Gruyter, 1968, str. 193.
3
I. Kant, Veni mir, op. cit., str. 40. Kant potvrdno odgovara na postavljeno pitanje u sledeem
pasusu.
4
Ibid, str. 39.

195

Pravo jednakosti, pred zakonom, koje je spomenuto u istom kontekstu, anticipira kasniju
formulaciju u Metafizici morala: Tako samo saglasna i sjedinjena volja svih, ukoliko
svaki o svima i svi o jednome odluuju upravo isto, dakle samo opte sjedinjena narodna
volja moe biti zakonodavna.1
Ostvarena narodna suverenost unutar drave, tako je preduslov za miroljubivu
dravnu suverenost vis-a-vis drugih drava. Uspostavljanje venog mira koji je
zasnovan na republikanizmu svih drava i na njihovom udruivanju, na nain koji je
odreen u sporazumima,2 mogue je samo kao proces kontinuirane aproksimacije.
Kasnije emo se osvrnuti na temporalne uslove ovog projekta (III deo). Ovi temporalni
uslovi, u svakom sluaju, proizlaze iz Kantove centralne pretpostavke po kojoj je narodna
suverenost po sebi neotuivo ljudsko pravo3 te je iz tog razloga autonomni proces uenja,
koji vodi do republikanskog ustava, koji ne sme biti ometen spoljnim silama, i one njime
ne smeju vladati.
Po ovom shvatanju su i cilj uspostavljanje republike u svim dravama kao i
sredstvo za ostvarenje ovog cilja doputanje interakcije meu dravama na razliitim
stupnjevima njihovog puta do ovog cilja kosmopolitski. Kantov kosmopolitizam, dakle,
ne mora da zavisi od brisanja granica meu dravama, jer ih odrava otvorenim za
slobodno kretanje ljudi, razmenu ideja i globalnu javnu sferu. Kantovo kosmopolitsko
pravo je time osloboeno kontradikcija, zato to prua zakone koje treba razmatrati
prilikom meugraninih razmena koje se obavljaju izmeu nadlenosti razliitih
nacionalnih pravnih sistema. Ono, zapravo, pretpostavlja postojanje granica.
II
injenica da Kantov projekat o miru nije odreen ciljem ostvarivanja globalne
republike, ve da razvija navodno slabiji pojam federacije suverenih republika, prema
skoranjim tumaenjima se posmatra gotovo kao skandal njegove praktike filozofije.
Ipak, sa ove take gledita, Kantov stvarni izbor je, u stvari, upravo odreen i zbog toga
se pretpostavlja da svaki osvrt na njegov spis o miru, na primer radi potkrepljujuih
1

Immanuel Kant, The Metaphysics of Morals, prevod Mary J. Gregor, Cambridge, Cambridge
University Press, 1991, str. 125. Imanuel Kant, Metafizika morala, Sremski Karlovci, Novi Sad,
Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 1993, str. 116.
2
Ibid, str. 15661, 160.
3
I. Kant, Veni mir, op. cit., str. 39.

196

argumenata za reorganizaciju UN-a u globalnu dravu, zahteva dalekosenu

reformulaciju njegove teorije.1 Danas se javlja sve snanije nastojanje da se primeti sve
aktuelnija potreba za globalnom dravom; to je ve prisutno u Kantovoj teoriji. Spektar
tumaenja je irok i ukljuuje: (a) probni pokuaj da se Kantova federacija drava, u
najmanju ruku, podvede pod pojam ultra minimalne globalne drave koja bi, idui dalje
od Kanta, ipak morala da bude proirena do nivoa sporednog poretka ekstremno
minimalne globalne drave;2 (b) preovladavajue tumaenje, naime, da Kant u stvari
brani ideju svetske republike, ali da kroz preusmerenje ka jednoj obinoj federaciji drava
poputa pred superiornou injenica;3 (c) zanimljivu tezu da Kant federaciju drava vidi
samo kao prelazni stepen u procesu zasnivanja svetske republike. 4 Takvoj situaciji
doprinose ne samo povremene varijacije u terminologiji koja se koristi, ve i izuzetna
sloenost Kantovih argumenata. Zbunjujui pasus u Kantovom spisu o miru ispravno je
uoen kao pravi izazov za tumaenje glavnog cilja.5 On glasi ovako:
Za drave, u njihovom meusobnom odnosu, postoji samo jedan razumski put da
izau iz bezakonskog stanja neprekidnog rata: da se, isto kao i pojedinci, odreknu divlje
(bezakonske) slobode, da se prilagode javnim prinudnim zakonima te da obrazuju
meunarodnu dravu (civitas genitium), koja e se, naravno, sve vie iriti dok naposletku
ne obuhvati sve narode na zemlji. Ali, kako to one, prema svome shvatanju
meunarodnog prava, nikako ne ele, odbacujui na taj nain in hipothesi ono to je
ispravno in thesi, to se na mesto pozitivne ideje jedne svetske republike moe postaviti
(neemo li da nam sve propadne) kao negativni surogat samo jedan protivratni, sve iri
savez, koji e zaustaviti bujicu protivpravnih, neprijateljskih sklonosti [...] 6

U prvi mah, ini se da se Kant na ovom mestu zalae za svetsku dravu kao pravu
ideju toliko nedvosmisleno, da dalji prigovori preovladavajuim tumaenjima ne bi bili
1

Jrgen Habermas, Kants Idea of Perpetual Peace, with the Benefit of Two Hundred Years
Hindsight, in James Bohman, Matthias Lutz-Bachmann ur., Perpetual Peace. Essays on Kants
Cosmopolitan Ideal, Cambridge, MIT Press, 1997, str. 114119.
2
Otfried Hffe, Vlkerbund oder Weltrepublik? in Kant, Zum ewigen Frieden, Berlin,
Akademie, 1995, str. 115 beleka, 119 beleka, 122.
3
Kao jednog od predstavnika pogledati: Leslie A. Mulholland, Kant on War and International
Justice, Kant-Studien 78, 1987, str. 25 beleka, 34.
4
Howard Williams, Kants Political Philosophy, Oxford, Oxford University Press, 1983. Takoe,
Georg Cavallar, Pax Kantiana, Vienna, Bhlau, 1992, str. 211. Slino, Matthias Lutz-Bachmann,
Kants Idea of Peace and the Philosophical Conception of a World Republic, in James Bohman,
Matthias Lutz-Bachmann ur., Perpetual Peace. Essays on Kant's Cosmopolitan Ideal, op. cit., str.
74. Nijansiraniji je, James Bohman, The Public Sphere of the World Citizen, ibid., str. 179200,
koji razvoj ka kosmopolitskoj demokratiji vidi kao neto ve prisutno u jednoj inovativnoj
kosmopolitskoj javnoj sferi.
5
G. Cavallar, Pax Kantiana, op. cit., str. 209.
6
I. Kant, Veni mir, op. cit., str. 49-50.

197

dopustivi da nije injenice da je ovo mesto (po ovom preovladavajuem tumaenju) u

oiglednoj suprotnosti sa svim argumentima izloenim u 2. konanom lanu. Zbog toga
se najvaniji zadatak tumaenja zaista sastoji u razreavanju (priznate) kontradikcije
koja dominira jezgrom itavog spisa o miru.1 Kant ovde navodi razloge u prilog
federaciji slobodnih drava, lige naroda, a, ne drave sastavljene od naroda. U
dravi sastavljenoj od nacija Kant prepoznaje protivurenost sopstvenoj pretpostavci po
kojoj je uspostavljanje mira analogno osnivanju drave, pri emu, u potonjoj, pojedinci ne
moraju da ieznu u kolektivitetu. Ovu protivurenost on odreuje na sledei nain: Vie
naroda u jednoj dravi sainjavalo bi samo jedan narod, a to se protivi pretpostavci (jer mi
ba imamo u vidu pravo pojedinih naroda u meunarodnom odnosu, ukoliko ti narodi
ine razliite drave, a ne da su stopljeni u jednu).2
Kantovo snano opravdanje dravne suverenosti kao narodne suverenosti, oituje
se na ovoj taki. To se dalje oituje i u drugim tvrdnjama u Venom miru. On ne tvrdi
nita manje nego da je saglasnost izmeu politike i morala mogue jedino u federativnoj
zajednici (koja je prema pravnim principima data a priori i nuna je), i na istom mestu
podvlai da je federativno stanje meu dravama ija je iskljuiva svrha da ukloni rat je
jedino pravno stanje koje ne zadire u slobodu drava.3
Kant ideju univerzalne drave smatra toliko nerazumnom, da je ak i ratoborno
prirodno stanje poeljnije u poreenju s njom:
Ideja meunarodnog prava pretpostavlja da postoje mnoge susedne drave,
nezavisne i odvojene jedna od druge. I premda takvo stanje znai ve samo po sebi rat
(ako federativna zajednica drava ne sprei da planu neprijateljstva), ipak je i ono, prema
ideji naeg uma, bolje no to da jedna od drava svojom moi nadvise ostale i da se one
pod njenom vlau stope u univerzalnu monarhiju,4

u kojoj efektivnost zakona opada, a bezduni despotizam se iri. U potpunoj

saglasnosti sa ovim je to to u izreci: moe biti ispravno u teoriji, ali nema nikakvu
praktinu korist on pie da prisila na stalni rat drave na kraju dovodi
ili do take ulaska u okvire kosmopolitskog poretka, ak i protiv njihove volje; ili,
ako je takav sluaj univerzalnog mira sa svoje strane jo opasniji po slobodu zbog toga to
1

O. Hffe, Vlkerbund oder Weltrepublik?, op. cit., str. 109-110.

I. Kant, Veni mir, op. cit., str. 45.
3
Ibid., str. 100.
4
Ibid., str. 67.
2

198

vodi do zastraujueg despotizma (kao to se ve nekoliko puta dogodilo u prevelikim

nacijama), ovo nastojanje mora da prinudi nacije na stanje u kome ne postoji
kosmopolitska zajednica koju bi predstavljao jedan vladar, ali bez obzira na to, postoji
zakonit sluaj federacija koja se prilagoava opteprihvaenom meunarodnom pravu. 1

U Metafizici morala, federacija slobodnih drava takoe se eksplicitno prihvata

kao institucija koja je prema ideji prvobitnog drutvenog ugovora [...] nuna da se jedna
drugoj ne mea u unutranje konflikte, ve da okona prirodno stanje izmeu drava.2
Tako, naizgled, deluje da je dolo do znaajnog otkria. Sa jedne strane, globalna
drava i njeni javni prinudni zakoni (Zwangsgesetze) pokoravaju se zahtevima razuma,
pri emu se federacija drava pojavljuje samo kao negativni surogat; s druge strane, taj
isti razum, principi prava a priori, kao i ideja drutvenog ugovora, zahtevaju federaciju
drava u kojoj je ouvan zakonodavni suverenost pojedinanih drava. Problem ne moe
biti reen tvrdnjom da Kant naprosto nije dosledan u terminologiji na primer, Religija
unutar granica istog razuma govori o ligi naroda kao svetskoj republici, o ligi
naroda kao o republici slobodnih nacija koje tvore federaciju. 3 ini se da se u
Kantovim razmiljanjima o federaciji drava i globalnoj dravi, razum suprotstavlja
razumu. Ni esto uoavani istorijski razvoj Kantove misli na ovu temu nije koristan kao
objanjenje, jer se njegovo oito dvoumljenje izmeu dva shvatanja moe nai u istim
spisima u neodlunost koja se prvi put javlja u Ideji o univerzalnoj istoriji
kosmopolitske namere iz 1784. Mnogo je korisnije stanovite po kome se dva
suprotstavljena poimanja organizacije globalnog mira mogu pronai u Kantovom delu,4
ak iako su ovi pojmovi ishitreno poistoveeni s pretpostavkom stupnjevitog modela: od
federacije drava do globalne drave. S obzirom na nereenu enigmu, javlja se pitanje ta
Kant u stvari misli, kada u zbunjujuem pasusu kae da pojedinane drave (u skladu
sa svojom idejom meunarodnog prava) ne prihvataju globalnu dravu, te tako odbacuju
in hypothesi, ono to je ispravno in thesi, usled ega se federacija drava pojavljuje kao
surogat svetske republike.

Immanuel Kant, On the Proverb: That May Be True in Theory, But Is of No Practical Use, in
Perpetual Peace and Other Essays, str. 6192, na str. 8788.
2
Metafizika morala, str. 145.
3
Immanuel Kant, Religion Within the Limits of Reason Alone, prev. Theodore M. Green, Hoyt H.
Hudson, San Francisco, Harper Torchbooks, 1960, str. 30, 29 beleka.
4
Videti G. Cavallar, Pax Kantiana, op. cit., str. 73.

199

Kantovo suprotstavljanje in thesi i in hypothesi se u kritikama esto

poistoveuje s razlikovanjem teorije i (empirijski voene) prakse. 1 Odatle sledi
prenagljeno izjednaavanje svetske republike sa idejom mira i odreenje federacije
drava kao drugog najboljeg shvatanja, naprosto prilagoenog empirijskim uslovima. 2 U
svetlu Kantovih argumenata u O izreci, koji se tiu odnosa izmeu teorije i prakse
uopte, a posebno projekta globalne drave, ova uitavanja su ipak neodriva. Zakljuna
reenica tog spisa glasi: Zbog toga ak i na kosmopolitskom nivou, ostaje tvrdnja: ono
to na osnovu razuma vai u teoriji, vai i u praksi.3 Ako se globalna drava na ovom
mestu nedvosmisleno brani (uz pozivanje na opata Sen Pjera) od empirijskih argumenata
onih koji razmiljaju real-politiki (politische Praktiker), ironino, samo nekoliko
pasusa ranije, nailazimo na ve navedenu misao o tome da razum zahteva: [...] ili
prihvatanje kosmopolitskog ustava [...] ili ako je takav sluaj univerzalnog mira jo
opasniji po slobodu (kao to se u prevelikim dravama, uistinu, dogodilo ve nekoliko
puta), stvaranje federacije. Ovo ili/ili ukazuje da oba reenja, i globalna drava i
federacija drava, mogu biti u saglasnosti s razumom i da su neki drugi aspekti odluujui
u celoj prii.
Stoga, iako je globalna drava ispravna in thesi, to jest u saglasnosti je s razumom
(kao i federacija drava), odbaena je in hypothesi. Ova potonja odredba sadri one druge
aspekte. Poto Kant izvodi kategoriku dunost da se dela ka venom miru iskljuivo iz
injenice da se nemogunost dostizanja ovog cilja ne moe dokazati, 4 sva rasuivanja o
sredstvima za dostizanje cilja, nuno su hipotetika. Uskoumno odbijanje politiara
opsednutih moi, nije ono to je odluujue za ova hipotetika razmatranja; pre bi se
radilo o tome da je potraga za odgovarajuim modelom mira odreena iskljuivo
kriterijumom najveeg mogueg pribliavanja ideji mira, u pokuaju realizacije te ideje;
ona je odreena isto normativno. Ideja svetske republike i ideja federacije drava po sebi
samo su sredstva i modeli koji treba da budu razmatrani u odnosu na to da li odgovaraju
ostvarenju vrhovne ideje mira, konanog cilja nauke o pravu.5

Pogledati Williams, Kants Political Philosophy, op. cit., str. 255; Mulholland, Kant on War and
International Justice, op. cit., str. 34 beleka; G. Cavallar, Pax Kantiana, op. cit., str. 178-79, 210.
2
Videti, na primer James Bohman, str. 180.
3
I. Kant, On the Proverb, op. cit., str. 89.
4
Ibid., str. 87.
5
I. Kant, Metafizika morala, op. cit. str. 156.

200

Kao norme za ovo razmatranje, Kant uvodi principe politike koji su ve bili
korieni za utvrivanje najveeg pribliavanja respublica noumenon-u. Na tom mestu,
principi politike posreduju, kao neempirijski principi, izmeu ideje i jo neostvarene
republike i to na nain koji u potpunosti odgovara funkciji principa u Kantovoj
teorijskoj filozofiji. Ako principi politike pre svega omoguavaju da se principi prava
primene na sluajeve iskustva,1 onda oni funkcioniu kao transcendentalna shema
koja upravlja procedurom rasuivanja (Urteilskraft) podvoenjem predmeta pod ist
pojam razumevanja.2 Principi politike su, stoga, analogno (teorijskom) podvoenju
tanjira pod ist pojam kruga, sluili raspoznavanju prave republike (ba kao pravljenje
razlike izmeu tanjira i ne-tanjira), koja poseduje injenini zakonodavni autoritet naroda
u odnosu na ne-republika, gde je procedura narodnog zakonodavstva samo simulirana u
umovima predstavnika vlasti, ali su (principi politike) istovremeno i odreivali razliku
izmeu idealnih i ostvarivih republika, s jedne strane izmeu zakonodavstva od strane
svih, s druge, zakonodavstva prava veine i predstavnikog sistema (u velikim
dravama).3
Ako se isti poduhvat ispita u okviru Kantovog shvatanja filozofije mira, onda
ubrzo postaje oigledno da kada se ideja mira uzme u obzir, federacija drava nije
odreena kao ostvarivi ali nesavreni tanjir u odnosu na globalnu dravu. Locus
classicus za funkciju principa politike u filozofiji mira glasi:
Ali poto, uz preveliko protezanje takve drave naroda na prostrane predele, njena
vlada, prema tome i zatita svakog lana, najzad mora postati nemogua, a mnotvo
takvih korporacija opet dovodi do ratnog stanja: to je veni mir (krajnji cilj itavog
meunarodnog prava), naravno, neizvodljiva ideja. Ali politika naela kojima je to svrha,
naime da sklope takve veze drava koje slue za kontinuirano pribliavanje njemu, nisu
neizvodljiva, nego su svakakvo izvodljiva, kao to je to pribliavanje zadatak osnovan na
dunosti, pa i na pravu ljudi i drava.4

Immanuel Kant, ber ein vermeintes Recht aus Menschenliebe zu lgen, in Werkausgabe, vol.
VIII, Frankfurt am Main, Suhrkamp, 1999, str. 641.
2
Immanuel Kant, Critique of Pure Reason, prev. Norman Kemp Smith, London, Macmillan,
1973, str. 176-79, 180-87.
3
I. Kant, On the Proverb, op. cit., str. 77; ber ein vermeintes Recht, op. cit., str 641-42. Radi
vie detalja o ovom dokazu pogledati Ingeborg Maus, Volkssouvernitt und das Prinzip der
Nichtintervention in der Friedensphilosophie Immanuel Kants, u Hauke Brunkhorst ur.,
Einmischung erwnscht? Menschenrechte und bewaffnete Intervention, Frankfurt am Main,
Fischer, 1998, str. 96-97.
4
I. Kant, Metafizika morala, op. cit., str. 151.

201

Na ovom mestu bi se takoe mogao stei pogrean utisak da Kant poistoveuje

veni mir s globalnom dravom, iako je jasno da politiki principi ne ciljaju ka drugom
najboljem reenju, jer globalna drava, u skladu sa ovom tvrdnjom, nije u stanju da
garantuje mir. Kantovo sinoptiko gledite meunarodnog prava (Vlkerrecht), ipak
ini jasnim da je veni mir sm po sebi stvar koja se ne moe dokazati ni opovrgnuti 1 i
da je neizvodiva samo iz modela globalne drave. Politiki principi nas podstiu da ne
odustanemo od ideje mira ve da ostvarimo najprihvatljiviju verziju mira to bi, po
Kantu, ovde bio republikanizam svih pojedinanih drava.2 Stoga on, kao hipotezu,
razmatra samoprihvatljivost modela za dostizanje globalnog mira. Isprobava onaj model
koji je bio prihvaen s najvie odobravanja u diskusijama tog vremena i poistoveen sa
idejom mira. Kant pobija to poistoveivanje i odbacuje sam taj model kao
neodgovarajui. Globalna drava se izgleda pokazala kao etvrtasti tanjir.
Mirovnim projektom opata Sen Pjera, koji je privukao veliku panju u ekstraktu
koji je pripremio Ruso, dominiralo je izjednaavanje svetskog mira i globalne drave. U
mnogim Kantovim napomenama o ovom projektu,3 ne pravi se razlika izmeu Sen
Pjerovih i Rusoovih namera, jer prvi zastupa potpuno istu poziciju kao i potonji kada plan
mira brani od podsmeha praktiara, s tom razlikom to nereivost tog plana vidi kao
problem ostvarivosti. U sopstvenom komentaru vezanom za Sen Pjerov mirovni plan koji
je objavljen 1782., vie od dvadeset godina nakon objavljivanja ekstrakta, Ruso takoe
plan brani in thesi, a odbacuje ga in hypothesi. Ono to Ruso pie u svom komentaru
zvui kao Kantova tvrdnja iz teksta O izreci: Hajde za poetak da ispitamo potekoe
onih koji na osnovu razuma sude, ne u skladu s razumom, ve u skladu s injenicama, i
koji nita nemaju da prigovore ovom planu, sem toga da on nije realizovan. 4 Ova
odbrana in thesi je ve postavljena Rusoovim zapaanjem u Ekstraktu (Extract):
Brbljivcima emo dopustiti one izraze koji su u ministarskim kancelarijama izazivali
toliko podsmeha uperenih protiv idejnog tvorca i njegovog plana, ali za razliku od njih mi
neemo potcenjivati njegove argumente.5
1

Ibid, str. 155.

Ibid.
3
Immanuel Kant, Idea for a Universal History with a Cosmopolitan Intent, in Perpetual Peace
and Other Essays, op. cit., str. 35; On the Proverb, op. cit., str. 89.
4
Jean-Jacques Rousseau, Gutachten ber den Plan eines ewigen Friedens, in
Sozialphilosophische und politische Schriften, Munich, Winkler, 1981, str. 395.
5
Jean Jacques Rousseau, Auszug aus dem Plan des Ewigen Friedens des Herrn Abb de SaintPierre, in Kurt von Raumer, Ewiger Friede. Friedensrufe und Friedensplne seit der
2

202

Ruso, fetiistiki i sa ironijom, razvija sredstva za ostvarivanje plana ve

tematizujui lukavost, tesnu vezu izmeu interesa istorijskih aktera i ostvarivanja ideje
mira.1 Rusoovo izlaganje istorijskog neuspeha glavnih pobornika mira Enrija IV i
ministra Silija, koje je prvobitno izneo opat Sen Pjer, predstavlja vaan razlog za
odbacivanje plana in hypothesi, to igra kljunu ulogu u Kantovom daljem arsenalu
argumenata protiv globalne drave: njeno uspostavljanje putem sile, to jest rata. Pre
prelaska na prenagljeno izjednaavanje osnivanja drave i uspostavljanja mira poetnim
inom sile, kao to su tumaili neki Kantovi tumai, 2 vredno je jo jednom, na kratko,
usmeriti panju na Rusoa. Rusoovo ironino izvrtanje odnosa teza-hipoteza Stoga se
ne kae da njegov (opata Sen Pjera) sistem nije ostvaren zato to nije valjan; sasvim
suprotno, kae se da je bio previe dobar da bi bio ostvaren 3 zasnovano je na proceni
Sen Pjera kao naivnog pri izboru sredstava u realizaciji njegove ideje. Na osnovu
uverenja da uskoumni prirodni interesi pojedinanih drava i aktera imaju veu snagu od
opteg interesa u vetaki proizvedenom miru,4 Ruso smatra da e se projekat mira
najverovatnije ostvariti pripremom za rat kojim bi se uspostavila hegemona globalna
drava. U ovom kontekstu pronalazimo zanimljiv epigram koji se odnosi na politiku
Henrija IV, a koji su Karl mit i njegovi sledbenici rado isticali kako bi omalovaili svaki
oblik pacifizma: Rat koji je trebalo da bude poslednji omoguio je veni mir. 5 Suprotno
tome, upravo ova perspektiva navodi Rusoa da naposletku prihvati opatov mirovni plan
in thesi, ali da ga odbaci in hypothesi: Hajde da se umesto toga divimo takvom
prelepom planu, ali da se istovremeno pomirimo s tim da neemo videti njegovo
ostvarenje; jer on moe biti ostvaren samo uz pomo sile koja je pogubna po
oveanstvo.6 U svetlu savremenih radova koji iznose predloge za mirno uspostavljanje
globalne drave, koji (poput opatovog projekta) ne uzimaju u obzir pitanje miroljubivog
globalnog pristanka na planirana institucionalna ureenja i oblike politikog
predstavljanja, hajde da citiramo Rusoovo skeptino zapaanje: ovo su bila (vojna)

Renaissance, Freiburg, Munich, Alber, 1953, str. 360.

1
J.-J. Rousseau, Gutachten, op. cit., str. 399 beleka.
2
Na primer, L. Mulholland, Kant on War and International Justice, op. cit., str. 38.
3
J.-J. Rousseau, Gutachten, op. cit., str. 404.
4
Ibid., str. 399 i 404.
5
Ibid., str. 403.
6
Ibid., str. 404. U ovoj reenici re umesto ponitava suprotnu mogunost koja je bila
spomenuta malo ranije.

203

sredstva koja je Henri IV sakupio kako bi stvorio istu onu instituciju koju je Sen Pjer
eleo da osnuje uz pomo knjige.1
Ne ini se da postoji ikakav dokaz da je Kant pored Rusoovog Ekstrakta, znao i
za njegov Komentar (Gutachten) o ve spomenutom mirovnom projektu, ali Kantovo
(u najmanju ruku objektivno) slaganje s Komentarom toliko je oigledno da nije
neophodan dalji dokaz. Sm za sebe, zanimljiv je i Kantov saobrazni odnos prema
nasilnom zasnivanju globalnog pravnog stanja. Kao to nam je poznato uzimajui u
obzir pravna stanja unutar drave Kantovo opravdanje kategorike pravne dunosti da
se ostvari ideja republike razumela kroz asimptotiko pribliavanje, povezano je s
prihvatanjem okrutnog poetka. Razlika u partikularnim voljama pojedinaca ne
predstavljaju prepreku uspostavljenoj republici,2 ve osnivanju poetnog pravnog stanja,
tako da ostvarenje ovog pravnog stanja moe poeti samo uz pomo sile, a ta prisila e
potom stvoriti osnove za javno pravo.3 Naputanje prirodnog stanja koje je vladalo meu
pojedincima, na prvom mestu, dovodi do uspostavljanja drave koja je u ekstremnom
sluaju iskljuivo izvrna, ili, jo bolje, iskljuivo predstavlja monopol sila, koji je tokom
istorijskog razvoja, u sve veim razmerama bivao pravno ureen, dok na kraju nije dolo
do toga da se uspostavljanjem republike, dravni aparat moe kontrolisati pravom koje
poiva na demokratskom zakonodavstvu. U Kantovom shvatanju mira ne postoji niti
ovakva postepenost, niti nasilni poeci. Naputanje 4 prirodnog stanja, u pogledu ustavnog
prava, svoj ekvivalent ima u vidu meunarodnog prava: drave su poput divljaka u
stanju bezakonja, i i u obavezi su da iz njega izau. 5 Stoga, kategoriki imperativ
prava ima svoj korelat u kategorikom imperativu mira. 6 Naputanje prirodnog stanja
meu dravama nije omogueno zapoinjanjem juridifikacije kroz prinudne zakone, ve
sporazumom o formiranju federacije mira. Sledea Kantova tvrdnja ukazuje na ovu
razliku: i poto za drave po meunarodnom pravu ne moe da vai isto to i za

Ibid., str. 403-404.

Videti Ingeborg Maus, Zur Aufklrung der Demokratietheorie. Rechts und
demokratietheoretische berlegungen im Anschlu an Kant, Frankfurt am Main, Suhrkamp,
1992.
3
I. Kant, Veni mir, op. cit., str. 77.
4
I. Kant, Metafizika morala, str. 113-120.
5
Ibid., str. 145.
6
Kao to je to Hffe prigodno formulisao: str. 19, i str. 21.
2

204

pojedinca u bezakonskom stanju po prirodnom pravu, to jest da treba izii iz takvog

stanja (jer kao drave one ve imaju iznutra svoj pravni ustav [...]).1
Uz pomo ovog potonjeg aspekta moe biti objanjeno kontradiktorno
kontrapunktiranje koje Kant, zarad sistematske strukture svoje nauke o pravu, mora da
postavi izmeu (prihvaenog) nasilnog osnivanja drave, i (odbaenog) nasilnog
uspostavljanja mira: bez pojedinaca koji prihvataju poetni ustav kao takav, nezamisliv
je napredak ka buduoj republici. Suprotno tome, prelaskom u globalnu dravu bili bi
uniteni postojei ustavi unutar drava, a funkcionisanje globalnog ustava bilo bi
nesigurno. Kako to Kant uobiajeno formulie jer tada bi se desio trenutak unitenja
sveg pravnog stanja,2 to znai povratak u prirodno stanje.
Zbog toga, u skladu sa Kantovim shvatanjem, uspostavljanje mira putem
zasnivanja globalne drave, bilo bi u suprotnosti sa osnivanjem drave. To nas ne bi
izvelo iz prirodnog stanja, ve vratilo nazad u njega. Uspostavljanje mira na ovaj nain,
nije analogno osnivanju drave, ve propaloj revoluciji koja vodi u prirodno stanje, zato
to ne uspeva da ouva zakonodavni i ustavni suverenost kao pretpostavku nove
ustavnosti.3 Ako je Kant od svake revolucionarne prakse zahtevao da izbor sredstava ne
dolazi u sukob s njenim ciljevima (demokratija reeno savremenim reima nikada
nee moi da bude uspostavljena uz pomo nedemokratskih sredstava), 4 onda isto vai za
svaki korak koji izlazi iz okvira ustava koji su uspostavile pojedinane drave. Kantov
zahtev, da je realizacija (ideje) ograniena na uslov saglasnosti njenih sredstava sa [...]
moralnou5, vai i za ideju mira. Rizik rata se mora izbei prilikom uspostavljanja
globalnog mirovnog poretka. Upravo iz razloga to praksa u potpunosti mora odgovarati
teoriji bilo je mogue da doe do toga da je globalna drava prihvaena in thesi, ali
odbaena in hypothesi.

I. Kant, Veni mir, op. cit., str. 47.

I. Kant, Metafizika morala, op. cit., str. 156.
3
Vie informacija o ovome videti I. Maus, Zur Aufklrung, op. cit., str. 81 beleka, 115 beleka.
4
Tako, na primer Kantov princip javnosti ne iskljuuje revoluciju kao takvu, ve revoluciju
prosveene avangarde koja mora da izbegne da njeni planovi postanu javni, mora da potvrdi
svoje principe nasuprot ovoj veini i zbog toga dolazi u opasnost da izazove ili anarhiju, tj.
prirodno stanje, ili graanski rat, s obzirom na pravni poredak koji treba da bude uspostavljen.
Videti I. Maus Zur Aufklrung, op. cit., str. 125 beleka.
5
Immanuel Kant, The Conflict of the Faculties, prevod Mary J. Gregor, Lincoln, University of
Nebraska Press, 1992, str. 157 beleka.
2

205

injenica, da Kant daje prednost federaciji drava u odnosu na globalne drave,

ima dublje, isto normativno opravdanje. Globalna drava je u suprotnosti s Kantovom
filozofijom slobode uopte, a posebno s principom graanske (staatbrgerlich)
autonomije, to jest narodne suverenosti. Prema Kantu, svrha predloene federacije nije
sticanje moi, ve obezbeivanje slobode.1 S druge strane, stvaranje globalnog monopola
nad silom vodi do bezdunog despotizma jer funkcionisanje prava, postepenim
irenjem drave,2 gubi na sigurnosti. Tako je uniteno ono to ini sr republike:
potinjavanje dravnog aparata demokratskom pravu. Groblje koje je naslikano na
znaku holandskog krmara a ijim pominjanjem Kant zapoinje svoj spis o miru
simbolizuje ne samo rtve poslednjeg rata za uspostavljanje mira, to Kant odbacuje, ve
i despotizam globalne drave, drugim reima radi se o groblju slobode.3
Kao to vulgarno izjednaavanje globalne monarhije s globalnom republikom i
pokazuje,4 Kantov snani sud nije uperen protiv neke posebne strukture globalne drave,
ve protiv same njene veliine. Teza o neizbenom despotizmu prevelikih drava bila je
dobro poznata u osamnaestom veku, kada je kao kod Monteskjea ili Rusoa5
odreivanje oblika vlade bilo u tesnoj vezi sa irenjem drava. Kant, preko i povrh ovoga,
na umu ima poseban sluaj. Kantovi meunarodno-pravni argumenti upravo su analogni
ustavno-pravnim argumentima amerikih antifederalista, to je i pokazano nainom na
koji se on bavio amerikim zasnivanjem unije kao protivprimerom njegovom sopstvenom
pojmu kongresa drava.6 Njihova odbrana koja je uglavnom motivisana demokratskim
interesima pojedinaca i manjih grupa graana Severnoamerike konfederacije drava na
osnovu lanova Konfederacije iz 1777. godine nasuprot federaciji uspostavljenoj
Ustavom iz 1787. godine, bila je upravljena na, u krajnjoj liniji, pobedonosnoj alternativi
federalista. To je dovelo do znaajne promene politikih ovlaenja s pojedinanih drava
na federalnu dravu. Argument antifederalista koji se odnosio na preobimnost Unije,
bio je sledei: jedino je u malim politikim zajednicama pojedinanih drava narodu
omogueno da kontroliu donoenje politikih odluka. Samo irenje Unije onemoguava
1

I. Kant, Veni mir, op. cit., str. 47.-48.

Ibid., str. 77.
3
Ibid.
4
Istovremeno, Kant smatra kosmopolitski ustav, kao i globalnu monarhiju, najstranijim
despotizmom. I. Kant, On the Proverb, op. cit., str. 88.
5
J.-J. Rousseau, The Social Contract, u The Social Contract i Discourses, prevod G.D.H. Cole
(London: Dent, 1973), Knjiga II, poglavlje 9; Knjiga III, poglavlje 1.
6
I. Kant, Metafizika morala, str. 151.
2

206

efikasnu demokratsku kontrolu. Antifederalisti, u ovom kontekstu, predviaju da e

centralna vlast postajati sve nezavisnija u odnosu na ostatak Unije. Povrh svega, oni su
predviali stalno podrivanje, jo uvek ustavom zagarantovanih ovlaenja, pojedinanih
drava. Ovo bi se onda ostvarilo putem ustavnog prava o implicitnim ovlaenjima.
Kantov snani republikanizam, koji cilja na potpunu juridifikaciju monopola nad silama i
na potinjavanje dravnog aparata zakonodavstvu naroda, objektivno je morao da se sloi
sa argumentima koji kritikuju Uniju. Njegov republikanizam je pronaao svoje
opravdanje u strukturalnim suprotnostima onih vrsta ustava o kojima se raspravlja. Dok
se mnogi ustavi pojedinanih amerikih drava (posebno Pensilvanije) karakteriu trajnim
nepoverenjem u odnosu na dravni aparat i zvaninike, te pokuavaju da spree njihovo
osamostaljivanje od narodne volje, Ustav iz 1787. godine, nasuprot prethodno
spomenutom, karakterie nepoverenje prema narodu. Nije poeljno da narod i njihovi
predstavnici u zakonodavstvu kontroliu autoritet vlade putem donoenja zakona; ve
predsednik i Vrhovni sud dobijaju ovlaenje da korektivno utiu na zakonodavni proces.
Vertikalna kontrola svog ovlaenja vlade od strane zakonodavaca u skladu s logikom
ustava nekih drava i podelom vlasti kod Dona Loka, Rusoa i Kanta bila je zamenjena
horizontalnim uravnoteavanjem polusuverenih organa vlasti kao u Monteskjeovom
modelu. Vie od bilo ega drugog, upravo ova strukturalna razlika u odnosu na Kantove
ustavne principe, unapred ini Ustav iz 1787. godine protivprimerom njegovog
sopstvenog shvatanja drave i meunarodnog prava. To je takoe i razlog zbog kojeg
Kant govori samo o jednoj, ve uspostavljenoj republici koja bi mogla da bude polazna
taka postepenog razvoja mirovne konfederacije drava, iako ustavi Francuske revolucije
u nekim pogledima nisu uspeli da zadovolje Kantove zahteve za ostvarivom
republikom.
injenica da njegov spis o miru zapoinje mogunou napetosti izmeu mira i
slobode ironinim referisanjem na sliku tiine groblja prva je indikacija dubljeg,
centralnog aspekta u Kantovoj normativnoj zamisli. Veni mir je konani cilj nauke o
pravu, najvie politiko dobro,1 ali iz smog tog razloga, on je materijalni princip koji
je voen najviim principom, slobodom, kao formalnim principom. Veni mir je cilj
koji smo mi prosto duni da ostvarimo, ali ova dunost ne moe biti izvedena iz samog
cilja, ve jedino iz nesvrhovitog principa slobode.2 Ono to vai za sva dobra sadrana u
1
2

Ibid., str. 156.

I. Kant, Veni mir, op. cit., str. 86.

207

uenju o srei vai i za najvie etiko dobro za mir, naime, te vrednosti se tim lake
mogu ostvariti to su principi slobode ve ostvareniji. Ovo objanjava zato Kant veruje
da mir ne moe biti ostvaren ako se sloboda suspenduje ak i za trenutak; ba suprotno
tome, samo e moralnim politiarima koji utemeljuju svoju orijentaciju na principima
javnog prava i ideji republikanizma, cilj (blagodeti venog mira) doi sam od sebe. 1
Kantovo odreenje odnosa izmeu formalnih i materijalnih principa, jo jednom,
opravdava visoku normativnu poziciju federacije drava naspram globalne drave. Ova
distinkcija dolazi do vrhunca u ve citiranom pasusu: saglasnost politike i morala je
mogua iskljuivo u federativnoj zajednici ija je svrha uklanjanje rata, ali ne po cenu
slobode drava.2 Veza izmeu republikanske slobode i mira kod Kanta zato nimalo nije
nalik na onu koja je esto odreivana sa stanovita savremenih nastojanja globalizacije.
Kod Kanta je normativni uslov republikanizma toliko jak, ne zato to ostaje jedina
garancija mira u odsustvu meunarodne prinudne vlasti; 3 ve pre vai suprotno: mir u
globalnoj dravi ne moe biti ostvaren iz razloga to je republikanizmu dat toliko jak
normativni status.
III
Kantov snani republikanizam je doveden u neugodan poloaj u savremenim
konceptima globalnih politikih organizacije koji, ili brane model globalne drave, ili
zastupaju srednje reenje izmeu lige nacija i globalne drave. Narodna suverenost, koja
ne moe biti ostvarena na globalnom nivou, usled toga je ili zanemarena, ili odreena kao
tiranski princip. Nepodeljena suverenost naroda, to jest, iskljuivo pravo naroda (ili
njihovih predstavnika) da stvaraju sopstvene zakone i strogo razbijanje dravnog
monopola fizike prinude, ostaje neshvaena u svojoj nameri da osigura slobodu poto
globalna (i nadnacionalna) shvatanja politike ureenja podele suverenost vide kao
zasnovanu na mrenim strukturama ime neutraliu politiku odgovornost koja im se
moe pripisati, i prisvajaju funkcije kontrole. Nedavno obnavljanje srednjevekovne ideje

Ibid., str. 88.

Ibid., str.. 100.
3
L. Mulholland, Kant on War and International Justice, op. cit., str. 36.
2

208

Rajha, u ovim kontekstima4 ukazuje suprotno namerama njenih zastupnika na to da su

demokratski oblici legitimacije i donoenja odluka, radikalno dovedeni u pitanje.
injenica da je kategorija suverenosti odbaena kao zastarela (u korist
predmodernih oblika politike), oituje se u dananjem odnosu spram Povelje UN-a, koju
treba shvatiti kao pozitivizaciju Kantovog spisa o miru. Njegov filozofski projekat i
dananja kodifikacija meunarodnog prava, bili su ponovo tumaeni u kriznim
situacijama poslednjih godina kako bi se opravdala intervencija dok se ukazivalo na
ugroavanje ljudskih prava, koja su pritom ostala daleko ispod zloina poinjenih u
nacistikoj Nemakoj.
Ipak, ista veza izmeu dravne suverenosti i narodne suverenosti, koju je Kant
vredno branio, moe se pronai u Povelji UN-a. Povelja ukazuje na suverenu jednakost
svih drava lanica, koja vai bez obzira na njihovu veliinu, a sadri i zabranu upotrebe
sile protiv politike nezavisnosti bilo koje drave. Vojna intervencija je doputena samo u
sluaju zatite suverenosti svih drava, to jest, doputena je u skladu s lanom 7., ako je
jedna drava napadnuta od strane druge.
Kao i kod Kanta, suverena jednakost je dovedena u vezu s datim principom
prava jednakosti i samoodreenja naroda (lanovi I.2 i II.1). Sve ovo objanjava zato
Povelja UN-a ni u jednom trenutku ne doputa povredu ljudskih prava, ve kao cilj istie
promovisanje i ohrabrivanje potovanja ljudskih prava (lan I.3).
Ovo snano isticanje suverenosta ima istorijske razloge i sistematske
pretpostavke. Povelja UN-a, sastavljena je nakon II svetskog rata, kao mirovni poredak
koji je kao takav istovremeno reagovao na povredu ljudskih prava i povredu suverenosti,
to je bilo neposredno vezano s ponaanjem Nemake tokom rata. Istraivanja holokausta
ukazuju da je planirano ubijanje Jevreja, to jest da je najekstremnije krenje ljudskih
prava bilo mogue jedino pod velom rata. Kako je suverenost drava bila povreena od
strane nemakih okupatorskih snaga, sva graanska autonomija i demokratsko
samoodreenje su bili poniteni. Zato Povelja UN-a pretpostavlja, kao i Kantov tekst o
4

David Held, Democracy, the Nation-State and the Global System, in David Held ur., Political
Theory Today, Stanford, Stanford University Press, 1991, str. 22324. Videti David Held,
Democracy and the Global Order, Cambridge, Polity Press, 1995; Christoph Mllers,
Verfassunggebende Gewalt Verfassung Konstitutionalisierung. Begriffe der Verfassung in
Europa, in Armin von Bogdandy ur., Europisches Verfassungsrecht. Theoretische und
dogmatische Grundzge, Berlin, Springer, 2003, str. 19.

209

miru, da ljudska prava, demokratska sloboda i mir nisu izolovani jedni od drugih, ve
mogu biti ostvareni jedino putem reciprone optimizacije. Ako cilj Povelje nije da
prisiljava ve da promovie ljudska prava, onda je to pokazatelj dodatnog faktora
vremena, koji je Kant na sistematian i kompleksan nain opravdao. To ima veze s
razreenjem oitog paradoksa da i Kantov kategoriki zahtev razuma svaka drava mora
biti republikanska kao i visoki standardi demokratije i ljudskih prava Povelje UN-a
nemaju uspeha ako se neposredno implementiraju kada se radi o suverenosti
individualnih drava.
U vezi sa ovim, Kant uvodi teoretski konstrukt koji, analogno shematizmu istog
uma ili principa politike, omoguava posredovanje izmeu istih pojmova ili principa a
priori i predmeta iz sveta iskustva. To je konstrukt koji dodatno posreduje u dimenziji
vremena: dopusni zakon razuma. Kantov dopusni zakon tvrdi da loe drutvene
institucije, loe stanje prava, i loi politiki ustavi moraju biti tolerisani dokle god ne bude
bilo mogue promeniti ih bez rizika od povratka u varvarsko prirodno stanje (to jest
stanje potpunog bezakonja, bez ureenja). Upravo ovaj dopusni zakon, u vremenskom
pogledu posreduje izmeu ideala republike i bedne realnosti autokratskih sistema, a da
ovu realnost jasno ne definie kao takvu.1 Dopusni zakon je oblikovao Kantovu
evaluaciju revolucija i doprineo stavu protiv globalne drave na osnovama principa
politike, i u meri u kojoj je opravdao prihvatanje znatnih vremenskih okvira za
uspostavljanje republika u svim pojedinanim dravama. Vano je setiti se ove mirovno
orijentisane vremenske perspektive u svetlu sadanjeg intervencionizma koji je do sad
unitio loe (ili samo neadekvatne) ustave u pojedinanim dravama i iza sebe ostavio
strahote prirodnog stanja.
Kantov dopusni zakon nas primorava da budemo strpljivi s trenutnim devijacijama
postojeeg politikog sistema u odnosu na nae predviene ciljeve demokratije, vladavine
prava, i ljudska prava, tako da sredstva ishitrene intervencije ne naruavaju same

Tomas Makarti, sa stanovita takvog razumevanja, prigovara Rolsovom sputanju kriterijuma

ljudskih prava koji politiki sistem odreuju kao dobro-ureeno drutvo. Dok Rolsove
uoptavajue tvrdnje prima facie poriu univerzalistiki karakter ljudskih prava, a implicitno
ostavljaju prostor za vojne intervencije; Makartijeva kritika stavlja naglasak na kriterijume koje
aspekt mira eliminie. Radi se o razlici koja teko da moe biti reena van vremenske perspektive.
Videti John Rawls, The Law of Peoples, in On Human Rights. The Oxford Amnesty Lectures
1993, S. Shute, S. Hurley ur, New York, Basic Books, 1993, str. 41-82. Thomas McCarthy, On
the Idea of a Reasonable Law of Peoples, in Perpetual Peace, op. cit., str. 201-217.

210

ciljeve. ini se da danas nedostaje Urteilskraft [rasuivanje], kako bi se normativno

ispravni principi primenili na realne uslove.
Prevod: Jelena Miji

211

KANTOVI ARGUMENTI U PRILOG SAVEZA DRAVA*

Polina Klajngeld

Uobiajeno je miljenje da je Kant, kada se radi o meunarodnih odnosa, zastupao

tezu o dobrovoljnoj zajednici naroda, i da je ideal svetske federacije drava odbacio kao
opasan, neostvarljiv i pojmovno nekoherentan. Ovakvo miljenje preovladava u literaturi
o Kantu, a takoe i u raspravama koje se odvijaju meu kantovski nastrojenim filozofima
politike. Tako, na primer, koliko god se Don Rols i Jirgen Habermas mogu razlikovati po
pitanju da li je Kant u pravu kada brani dobrovoljnu asocijaciju drava, u pozadini takvog
spora je slaganje po pitanju standardne interpretacije. U svom Pravu naroda, Rols se
poziva na Kantove razloge kojima odbacuje ideal svetske vlade i to koristi kao teorijsku
preicu koja ga oslobaa od kritikog ispitivanja poeljnosti svetske federacije drava. 1 S
druge strane, Habermas u svom eseju iz 1995. o Kantovom Venom miru, navodi sluaj
transformacije Ujedinjenih nacija u kosmopolitsku demokratiju s pojaanom moi
prinude. Njemu pak prethodi opiran argument kojim pokazuje da je Kantova pozicija u
Venom miru proeta protivrenostima i, tavie, da su njegovi sopstveni principi trebali
da ga navedu da brani ideju federacije drava koja bi posedovala i mo prinude.2
*

Paulina Kleingeld, Kants Arguments for the League of States, izlaganje sa skupa Kant and
the Ethics of International Relations, International Law and Ethics Conference Series (ILECS),
Belgrade University, June 30-July 2, 2004. Deo teksta, pod naslovom Approaching Perpetual
Peace: Kants Defense of a League of States and his Ideal of a World Federation, objavljen je u
European Journal of Philosophy, December 2004.
1
John Rawls, The Law of Peoples, Cambridge, Harvard University Press, 1999, str. 36. Upadljivo
esto Rols navodi kako sledi Kantov put, odobravajui ono to vidi kao njegovo odbacivanje
ideje svetske vlade [str.36] kao i argument, na primer, str. 10, 19, 21, 22, 54, u prilog foedus
pacificum.
2
Jurgen Habermas, Kants Idea of Perpetual Peace, with the Benefit of Two Hundred Years
Hindsight, in James Bohman, Matthias Lutz-Bachmann ur., Perpetual Peace: Essays on Kants
Cosmopolitan Ideal, 113/153, Cambridge, MIT Press, 1997, str. 114-126. O Habermasovoj

212

U ovom radu u zastupati tezu da je standardna interpretacija Kantove pozicije

pogrena i da, tavie, Kant kombinuje odbranu dobrovoljnog saveza drava sa
argumentom u prilog svetske federacije koja bi posedovala mo prinude. Da bih to
postigla, prethodno u ispitati dva argumenta koja Kant daje u prilog dobrovoljnog
saveza, kao i dve standardne kritike koje se uobiajeno navode protiv njih. Ovakve kritike
se mogu nai u literaturi o Kantu kao i u delima njegovih protivnika. Ipak, one su
posebno u centru panje u skorijim pokuajima da se Kant iskoristi protiv njega samog
kako bi se legitimisala ideja o uspostavljanju svetske vlade. Naime, Kantu se prvenstveno
zamera to je, na temelju empirikih uvida, ideal o dravi-drava redukovao na ideju
dobrovoljnog saveza drava koji ne bi posedovao bilo kakvu mo prinude, dok mu je
istovremeno isti um nalagao upravo ideju o dravi-drava. Kritiari smatraju da bi Kant
bio dosledniji da je branio ideju federativne drave drava koja bi posedovala mo
prinude, te da njegovo pozivanje na injenicu da drave ne ele da obrazuju takvu
instituciju nesumnjivo predstavlja njemu nesvojstven nain polemisanja. 1 S druge strane,
kritiari smatraju da ideja o dravi-drava ne predstavlja pojmovnu kontradikciju te da
Kant, na temeljima pojmovne nekoherentnosti, nije trebalo da je odbaci.2

skorijoj promeni stanovita, videti 5. poglavlje.

1
Tako, na primer, Alen Vud smatra da Kantov argument, iznet u Venom miru, kao da zahteva
instituciju drave drava, ali i da je ovakvo objanjenje proeto odreenim tekoama. Slino
tome, Tomas Poge naziva Kantovo objanjenje krajnje promenjljivim prikazujui ga kao
nekoga ko jedan za drugim proverava argument ne razvijajui nijedan uspeno. Prema njemu,
Kant pokuava da izvrda zahteve o ideji svetske drave koje mu namee njegova teorija. Vidi
Thomas W. Pogge, , Kants Theory of Justice, Kant-Studien 79, 1988, str. 427-433; Allen W.
Wood, Kants Project for Perpetual Peace, in Hoke Robinson ur., Proceedings of the Eight Kant
Congress, vol. 1.1., Milwaukee, Marquette University Press, 1995, str. 11. Videti takoe Thomas
Carson, Perpetual Piece: What Kant Should Have Said, Social Theory and Practice 14, 1998,
str. 173-214; Georg Cavallar, Kant and the Theory and Practice of International Right, Cardiff,
University of Wales Press, 1999, str. 123; Kevin Dodson, Kants Perpetual Piece: Universal Civil
Society or League of States?, Southwest Philosophical Studies 15, 1993, str. 1-9; Jurgen
Habermas, Kants Idea of Perpetual Peace, with the Benefit of Two Hundred Years Hindsight;
Otfried Hoffe, Volkerbund oder Weltrepublik?, in Otfried Hoffe ur., Immanuel Kant: Zum
ewigen Frieden, Berlin, Akademie Verlag, 1995; Otfried Hoffe, Some Kantian Reflections on a
World Republic, Kantian Review 2, str. 51-71, 1998; Mathias Lutz-Bachmann, Kants Idea of
Peace and the Philosophical Conception of World Republic, in James Bohmann and Matthias
Lutz-Bachmann ur., Perptual Peace: Essays on Kants Cosmopolitan Ideal, Cambridge, MIT
Press, 1997, str. 59-77.
2
Thomas Carson, Perpetual Piece: What Kant Should Have Said, op. cit., str. 177, 202; Paul
Guyer, Nature, Morality, and the Possibility of Peace, in P. Guyer, Kant on Freedom, Law, and
Happiness, Cambridge, Cambridge University Press, 2000, str. 416; Wolfgang Kerstig,
Philosophische Probleme der internationalen Beziehungen, in Kurt Bayertz ur., Politik und
Ethik, Stuttgart, Reclam, 1996.

213

Smatram da se Kantova pozicija moe braniti od ovakvih prigovora i da oni

poivaju na nedovoljnom razumevanju njegovih argumenata u prilog saveza drava,
posebno u nerazumevanju da postoji veza izmeu njegove odbrane ideje o savezu drava
kao i tvrdnje da isti um nalae postojanje drave-drava. Naime, injenica je da Kant,
bar u svojim zrelim radovima (poput Venoga mira i Metafizike morala), zastupa tezu o
uspostavljanju saveza drava koji ne bi posedovao mo prinude. 1 Ipak, on to ini iz
razloga koji su i veoma utemeljeni u njegovoj politikoj filozofiji i koji su u skladu s
jaom tezom o idealu drave drava.
Bez obzira to se argument koji u ovde navesti tie Kantove teorije o miru, on se
takoe odnosi na obe gorepomenute struje kantovski orijentisanih filozofa politike. Protiv
onih koji smatraju da njihovo opravdanje federativne drave drava, koja bi
istovremeno posedovala i mo prinude, predstavlja samo kantovsko pojaavanje pozicije
Kantovog argumenta pokazau da Kantovi razlozi, kojima brani dobrovoljni savez
drava umesto dravu-drava, nisu protivreni i da stoga zasluuju ozbiljnu panju. Protiv
onih koji, poput Rolsa, koriste Kanta kako bi izbegli ozbiljniju raspravu o ideji federalne
svetske vlade, pokazau da takav manevar nije legitiman.
Kantova teorija o miru se ne iscrpljuje samo u argumentima u prilog saveza
drava i drave drava. Tako, na primer, on ukazuje i na da dobrovoljni savez drava, bez
obzira to ne poseduje autoritet prinude, moe da ostvarenje ideala drave-drava uini
bliim. Ovakvi aspekti njegove teorije mogu da vode prigovorima poput onog da puki
savez naroda ne moe da obezbedi mir jer ne postoji praktina razlika izmeu takvog,
dobrovoljno uspostavljenog saveza, koji ne poseduje mo prinude, i sluaja u kome takav
savez uopte ne postoji.2 Ipak, u ovom radu baviu se prvenstveno argumentima u prilog

Istina, postoji nekolicina autora koji (ispravno) smatraju da je Kant branio ideal drave-drava;
mada, oni idu suvie daleko u jednom drugom pravcu, tvrdei da je utisak kojim nam se ini da
Kant izraava sklonost prema savezu drava, u stvari zavodljiv. Oni se u svojoj argumentaciji
pozivaju na ono u ta veruju da je u skladu sa onim to je Kant trebalo da kae, a ne na ono to je
Kant stvarno rekao. Videti: Sharon B. Byrd, The State as a Moral Person, in Hoke Robinson ur.,
Theories of Empire, 1450-1800, Aldershot, Ashgate, 1995, str. 178-9; Sidney Axinn, Kant on
World Government, in G. Funke, Th. Seebohm ur., Proceedings of the Sixth International Kant
Congress, Washington, University Press of America, 1989, str. 245-9.
2
Ovaj prigovor je iznet jo 1800. godine [videti Friedrich Gentz, Uber den enwigen Frieden,
Historisches Journal 2, #3, September-December, 1800, str. 710-90. Ponovo objavljeno Reprinted
in Kurt von Raumer ur., Ewiger Friede Friedensrufe und Friedensplane seit der Renaissance,
461-497, Freiburg, Karl Alber, 1953. Takoe videti Jurgen Habermas, Kants Idea of Perpetual
Peace, with the Benefit of Two Hundred Years Hindsight, op. cit., 117-8.

214

saveza drava i argumentima u prilog drave-drava, a problem ostvarljivosti u ostaviti

po strani.
to se tie strukture ovog rada, u prvom odeljku u pokazati na koji tano nain
Kant smatra da drave koje se nalaze u prirodnom stanju nemaju pravo da prinude druge
drave da protiv svoje volje pristupe dravi-drava, ak i ako, po analogiji sa prirodnim
stanjem u kome se nalaze individue, moe izgledati da na to polau pravo. U drugom
odeljku u pokazivati da Kant nije smatrao da je pojam drave-drava kontradiktoran kao
i da je sama njegova odbrana ideala drave-drava kompatibilna s njegovim shvatanjem
dravne suverenosti.
Pre nego to ponem, rei u neto o upotrebi pojmova drave i narodi.
Potpuno je jasno da se Kant bavio istraivanjem odnosa meu dravama a ne meu
nacijama ili narodima u etnikom, kulturolokom ili nacionalistikom smislu. Pojam
Volkerstraat referira na dravu drava, bez obzira na to to je pojam Volk najbolje prevesti
kao narod. Ni na jednom mestu Kant ne brani stav da treba ukinuti postojee drave
radi formiranja jedinstvene drave-drava kojoj bi individue bile neposredno podreene.
U takvom sluaju Kant bi koristio pojam narod koji bi se u politikom smislu odnosio
na grupu individua koja, s obzirom da je ujedinjena obiajnim pravom, ini dravu [PP
VIII, str. 344].1 Shodno tome, Kant na samom poetku razmatranja meunarodnog prava 2
u Venom miru nagovetava da razmatra narode kao drave (Volker als Staaten) [str.
354] te da su u daljem tekstu pojmovi savez drava i savez naroda uzajamno
zamenljivi. Na drugom mestu, Kant napominje da je pojam pravo naroda (Volkerrecht,
meunarodno pravo) pogrean naziv i da bi pravilno bilo koristiti pojam pravo drava
[Staatenrecht, MM VI, str. 343; narod s dokazanim zajednikim poreklom naziva
Stammvolk, MM VI, 311]. Ja u, u cilju da rasprava ostane u okvirima ispitivanja odnosa
izmeu naroda kao drava i u cilju da se izbegnu pogrena shvatanja naroda kao nacija,
1

Citati Kantovih dela uzeti su iz Kants Gesammelte Schriften, prireenih pod pokroviteljstvom
pruske kraljevske akademije nauka [Berlin, Walter de Gruyter, 1902-]. Navodi iz Critique of Pure
Reason odnose se na prvo i drugo izdanje. Prevodi su moji. Prilikom navoenja Kantovih dela,
koristiu sledee skraenice: C1 Critique of Pure Reason; IUH Idea for a Universal History
from a Cosmopolitan Point of View; MM Metaphysics of Morals; PP Perpetual Piece; Rel
Religion within the Limits of Reason Alone; TP On the Common Saying: This May Be True in
Theory But It Does Not Apply in practice.
2
Sledim uobiajenu praksu i prevodim Kantov pojam Recht u ovom kontekstu kao
pravo(engleski: Right, prim. prev.) kako bih ukazala na to da ne oznaava pravo potraivanja
ve celokupan uslov spoljanje zakonitosti (spoljanja zakonitost se ovde uzima kao razlika u
odnosu na unutranju moralnu zakonitost).

215

pojmove drava naroda i drava-drava koristiti kao sinonime. To nas, pak, nee
voditi nerazumevanju koje mogu da naine etatisti. Jer, potrebno je uvek imati na umu da
Kant dravu shvata kao instituciju nastalu politikim samo-organizovanjem grupe
individua, te da prava dodeljena dravi ne smatra nezavisnim od prava koja ove individue
poseduju.
1.Potencijalni despotizam prinudno uspostavljene drave drava
U jednom od svojih najozloglaenijih pasusa, u kojima brani uspostavljanje saveza
drava umesto drave-drava, Kant pie:
to se tie odnosa koji postoji meu dravama, u skladu je sa idejom uma da ne
postoji drugaiji nain da one izau iz stanja bezakonja, koje podrazumeva samo rat, do da
napuste, na isti nain na koji to ine individue, svoju divlju (bezakonitu) slobodu, i da se
priviknu na javne, obavezujue zakone i time obrazuju (neprestano ireu) dravu naroda
(civitas gentium), koju bi konano sainjavali svi narodi na zemlji. Pa ipak, one to, shodno
njihovim shvatanjem prava naroda, ne ele da uine (na taj nain odbacujui in hypothesi
ono to je ispravno in thesi);1 shodno tome, umesto pozitivne ideje o svetskoj republici
(ukoliko ne elimo da sve bude izgubljeno), samo bi negativni surogat postojanog i
neprekidno ireeg saveza (Bund), koji bi spreavao rat, bio u stanju da zauzda stihiju
krenja zakona i neprijateljskih sklonosti, pa i tada uz stalnu pretnju da se takav savez
prekine [...]2

Ovde Kant pominje ideju drave drava (drave naroda) kao ideju uma.
Sredinje mesto u njegovoj politikoj teoriji jeste stav da se prirodno stanje u kome se
nalaze individue moe prevazii jedino njihovim potinjavanjem optim zakonima unutar
drave. U navedenom pasusu, Kant tvrdi da um nalae da drave uine isto, te da izau iz
prirodnog stanja, odreknu se svoje spoljanje suverenosti i podrede se zakonima dravedrava (koja se takoe imenuje kao svetska republika). Pa ipak, Kant, na zaprepaenje
svojih italaca, uprkos svemu nastavlja da brani uspostavljanje dobrovoljnog saveza
drava bez prinudnog sprovoenja zakona.
Uopteno, navedeni pasus se tretira kao protivrean, a njegova standardna
interpretacija direktno vodi prvom prigovoru protiv Kantovog zastupanja saveza drava.
Neki komentatori su ga zbog toga kritikovali, dok su ga drugi hvalili jer je, toboe, na
1

U svom O uobiajenoj izreci, Kant pojanjava ove termine: in thesi znai u teoriji dok je in
hypothesi ekvivalentno u praksi [TP VIII str. 276]. O shvatanju meunarodnog prava, kako ga
tumae drave, kao prava da ostanu u prirodnom stanju, vidi Vorarbeiten to Perpetual Peace,
XXIII, str.169.
2
PP VIII, str. 357.

216

osnovu empirijskog uvida da drave ne ele da se udrue u zajedniku svetsku dravu,

umanjio znaaj onoga to nam nalae um. Ipak, i jedni i drugi bi se sloili da je
gorenavedeni argument stran Kantovom nainu filozofiranja.1 Jer, Kant je ovde neko ko
zastupa tezu da je ideja svetske drave dobra u teoriji iako je neostvariva u praksi, a to je
upravo isti argument koji stalno odbacuje, naroito u svom spisu O uobiajenoj izreci:
ono to moe da vai u teoriji, ne mora da vai u praksi.
Suprotno ovakvim interpretacijama, moj je predlog da se znaaj onoga to
postojee drave stvarno ele moe i treba interpretirati na drugaiji nain, te da njihovo
odbijanje da se udrue u dravu-drava ide u prilog Kantu, koji, zajedno sa ostalim
obavezama koje prihvata u svojoj teoriji moe da zastupa ideju dobrovoljnog
uspostavljanja saveza drava. Kao prvo, elim da ukaem na to da Kant nigde ne pie da
(kao to mu se to uobiajeno pripisuje) treba u potpunosti odbaciti ideju drave drava.
Niti on smatra da nijedna drava u budunosti nikada nee eleti da se udrui u jednu
takvu instituciju. Ono to on kae jeste da jedna takva institucija nije u stanju iz razloga
to postojee drave ne ele da se u nju udrue, i to (pogreno) interpretiraju
meunarodno pravo kao pravo da se ostane u prirodnom stanju da zauzda stihiju
krenja zakona i neprijateljskih sklonosti koje su karakteristini za prirodno stanje, te da
je savez drava, koji se neprekidno proiruje, jedina institucija koja takav zadatak moe
da ostvari. Iz toga se vidi da Kant ne eli da ideju o svetskoj dravi odbaci samu po sebi.
Umesto toga, on kae da, na osnovu toga to postojee drave ne ele da se udrue u
takvo telo, ne treba teiti njenoj neposrednoj realizaciji. Zbog toga Kant tvrdi da je upravo
savez, a ne svetska drava, nuan instrument za izlazak iz prirodnog stanja (u cilju
zauzdavanja stihija neprijateljstva).
tavie, Kant brani ideal drave-drava ne samo u gorenavedenom citatu ve i u
drugim, veoma esto zanemarenim, pasusima. Tako, na primer, u Venom miru on
izraava nadu da najudaljeniji delovi sveta mogu mirnim putem da se poveu na nain
da ta veza na kraju postane javno ozakonjena i da se time oveanstvo konano, u

Dodsonova formulacija predstavlja dobar primer: Ovakav argument otvoreno prihvata da nae
promiljanje o pravednosti treba da se podredi emprikom rasuivanju koje nam govori ta je
ostvarivo u bliskoj budunosti [...]. Iznosei ovaj argument, Kant podlee istoj onoj slabosti na
koju nas esto upozorava ostavljajui nas samo sa jednim ureenjem surogatom da bi se bar
neto moglo sauvati [Kevin Dodson, Kants Perpetual Piece: Universal Civil Society or League
of States?, op. cit., str. 7].

217

najveoj meri, priblii kosmopolitskom ustrojstvu.1 U istom delu on pie i to da

pravednost nalae unutranje ustrojstvo drave koje bi bilo u skladu sa istim principima
prava, a pored toga i ujedinjenje takve drave sa ostalim susednim i udaljenim dravama
u cilju zakonskog izravnanja njihovih sporova.2 Na slian nain, Kant u Metafizici
morala tvrdi da je, pre nego to drave izau iz prirodnog stanja, itavo meunarodno
pravo samo provizorno i da se ono definitivno moe utemeljiti i uspostaviti veni mir
jedino u sveobuhvatnom ujedinjenju drava Staatenverein (na nain slian onom u
kome jedan narod tvori dravu), telu koje Kant na ovom mestu takoe naziva drava
naroda.3
Prelazei sada na pitanje na koji nain bi trebalo uskladiti Kantovo zalaganje za
savez drava s njegovom odbranom drave-drava kao idealom, rei u nekoliko rei
analogiji izmeu prirodnog stanja u kome se nalaze individue i prirodnog stanja u kome
se nalaze drave. Mnogi komentatori smatraju da je Kant, s obzirom da je smatrao da
prirodno stanje u kome se nalaze individue moe biti prevazieno jedino uspostavljanjem
drave koja bi posedovala opte zakone i zakonsku prinudu, takoe bio u obavezi da
koristi dravu kao model kojim bi se prevazilo meunarodno prirodno stanje. Iz toga
sledi da je trebalo da se zalae za ideju federacije drava koja bi posedovala javne zakone
koji bi imali mo prinude, i koja bi posedovala autoritet da prinudi svaku od drava da
sudeluje u takvoj federalnoj dravi drava.
Interesantno je da je sm Kant, u tekstovima iz 1780. godine (poput Ideja
univerzalne istorije sa kosmopolitske take gledita), branio ovako jaku interpretaciju
analogije izmeu dva pomenuta stanja prirode. 4 Ipak, kasnije je uvideo da takva analogija
nije adekvatna u sutinskom smislu. Kao rezultat, on je napustio ranije stanovite i
otvoreno odbacivao tezu da pomenuta analogija na dovoljno dubok nain opravdava
odbranu ideje drave-drava koja bi bila od znaaja za meunarodno pravo (pravo
naroda).

U komentarima Treeg konanog lana, VIII, str. 358. Ranije u tekstu je Kant razjasnio da savez
drava ne bi posedovao javne zakone. Stoga se moe zakljuiti da ovaj pasus nagovetava ideal
drave drava. [PP VIII str. 358].
2
PP VIII, str. 379.
3
Volkerstaat, MM VI, str. 350.
4
Poglavlje VIII, str. 24-25.

218

Ne-analogija se, kako to Kant navodi u Venom miru, sastoji u tome to drave
ve poseduju unutranje zakonsko ustrojstvo, te su stoga prerasle prinudu ostalih drava
da ih potine u jedno ire zakonsko ustrojstvo koje bi bilo u skladu s njihovim (to jest
drugaijim) shvatanjima prava.1 Ovaj pasus je zagonetan i Kantova metafora o rastu nam
ovde nije od pomoi. Moemo biti u iskuenju da se pozovemo na 2. i 4. uvodni lan iz
Venoga mira koji formuliu princip ne-meanja. Ipak, pozivanje na takav princip ne
pokazuje nam zbog ega Kant smatra pogrenim da se pojedinane drave udrue u
dravu drava, naroito ako imamo u vidu da on smatra da praktini um nalae takvu
ideju.
Bez obzira na ovakve probleme, smatram da postoji adekvatan nain da se razume
znaaj elje za udruivanjem, koji nam ranije navedene sporne pasuse ini smislenim i
koji nam objanjava u kom su to smislu drave prerasle pokuaj prinude od strane
drugih drava. Ovakvo itanje se ini plauzibilnijim od uobiajenog stanovita jer od nas
ne zahteva da Kanta tretiramo kao da u jednom istom pasusu grubo protivrei sebi, te i
zato to nam time omoguava da pronaemo koherentnu liniju argumentovanja koja bi se
dobro slagala sa ostalim vanim naelima njegove teorije.
Kada pojedinci izau iz prirodnog stanja, drava koju formiraju ne mora da bude
savrena. Kant, pak, veruje da je to uvek bolje nego prirodno stanje koje su ostavili za
sobom s obzirom da je, prema njemu, bilo kakvo stanje koje je regulisano zakonima ak
i ono koje je samo delimino u skladu sa principima prava, bolje nego stanje u kome
zakona uopte nema2 ak i ako je sluaj (a verovatno i jeste) da najmoniji pojedinci ili
grupe donose zakone i upravljaju na despotski nain. (Kant takoe smatra da se i takve
despotske drave mogu preoblikovati u drave sa republikanskim ureenjem, i da takva
pozitivna promena moe biti podstaknuta sopstvenim interesom samog naroda ili
njegovog vladara, ako ne njihovom dobrom voljom).3
Na meunarodnom planu je situacija potpuno drugaija. U sluaju kada drave
izlaze iz prirodnog stanja, drava-drava koja bi posedovala mo prinude u terminima
prava nije nuno bolje reenje od meunarodnog prirodnog stanja. Tu lei veoma vana
ne-analogija koja nam govori zbog ega Kant ideji drave-drava, koja bi posedovala
1

PP VIII, str. 355-6.

PP VIII, str. 373, u napomeni.
3
Videti uveni pasus u kome Kant tvrdi da se problem stvaranja dobre drave moe reiti ak i u
sluaju naroda pokvarenjaka (samo ako imaju razumevanja) PP VIII, str. 366.
2

219

mo prinude, pretpostavlja dobrovoljno zasnovani savez drava u kome takva mo ne bi

postojala.
Ovakva ne-analogija izlazi na videlo ukoliko razmotrimo sledei sluaj.
Pretpostavimo da se odreenim dravama podari pravo da nateraju druge drave da uu u
federaciju u kojoj postoji mo prinude, slino onom pravu koje poseduju odreene
individue da nateraju druge da pristupe jednoj dravi. U tom sluaju, stvar bi se zavrila
tako to bi najjaa drava (ili grupa drava) postavljala uslove, ime bi primoravala ostale
drave da se podrede njenim zakonima i interesima. Kant je verovao da se u sluaju
individua koje naputaju prirodno stanje postie progres ak i kada je novoformirana
drava despotska. Suprotno tome, po pitanju drava koje izlaze iz prirodnog stanja,
drava-drava, koja bi bila despotska, bila bi u stanju da narui postojea prava koja
individue poseduju u svojim dravama koje su dravi drava potinjene, te se stoga moe
desiti da despotska drava-drava grubo kri zakonom garantovane slobode. Iz toga se
vidi da nemamo dobar razlog da pretpostavimo kako e najjaa drava (ili grupa drava)
postupati u skladu sa zahtevima koje nalae pravo (ili pak da e to initi bolje nego to bi
to uinile podreene drave). Mogue je da upravo drave koje poseduju manju mo u
veoj meri postupaju u skladu s principima pravde. Mogue je da u dravi-drava vladaju
zakoni koji nisu u skladu sa slobodom (autonomijom) odreenih drava lanica, te da
federalna despotska drava-drava, na primer, uniti republikanske institucije
pojedinanih drava pomou kojih su njeni graani sebi propisivali zakone. 1 Iz toga se
vidi da, pod odreenim uslovima, ak i dobro ureene republikanske drave ne bi elele
da se udrue u dravu drava.
To ne znai da rizik od loih posledica, sam po sebi, predstavlja razlog zbog kojeg
je Kant bio protiv toga de se drave, mimo svoje volje, prinude da pristupe federaciji.
Kant smatra da to nije sluaj, jer kada bi i bio, tada bi se otvorio prostor za
konsekvencijalistiki argument koji bi ga obavezao da podri sluajeve u kojima grupa
monih republikanskih drava, koje potuju prava svojih graana, na silu teraju
despotske drave u federaciju. Tada bi, nakon svega, takva prinuda proirila spoljanju
slobodu stanovnitva koje ivi u despotski ustrojenoj dravi, te bi se inilo da, ukoliko je
opasnost od gubitka slobode razlog da se ne dozvoli da se pravedne drave prinude da
uu u federaciju, mogunost proirenja slobode, naprotiv, predstavlja razlog da se na
1

Ovo je sugerisao Georg Geismann, Kants Rechtslehre vom Weltfrieden, Zeitschrift fur
Philosophische Forschung 37, 1983, str. 367.

220

ulazak u federaciju prinude nepravedne drave. Ipak, ovo je strategija koju Kant na
nedvosmislen nain odbacuje.
Ono to objanjava znaaj elje neke drave da pristupi zajednici drava, a to se
moe nai u Kantovim spisima, jeste njegovo stanovite prema kome je idealna drava
zajednica individua iji je cilj ivot pod zajednikim, slobodno uspostavljenim zakonima,
kao i uverenje da bi prinuda pojedinanih drava da, mimo svoje volje, pristupe dravidrava, naruavala autonomiju koje takve individue poseduju na isti nain kao i
autonomiju naroda koji te individue kolektivno sainjavaju. Kant shvata drave
prvenstveno kao zajednice individua, a u idealnom smislu i kao republikanske zajednice
politiki autonomnih (to jest samozakonodavnih) individua. Prinuditi ih da pristupe
dravi drava bilo bi suprotno osnovnoj ideji kojom se drava shvata kao samoodreujua
i samozakonodavna zajednica.
To se najbolje pokazuje primerom u kome bi despotska drava drava unitila
prava i slobode koje su obezbeene u okviru relativno pravednih drava. Ipak, to vai ak
i u sluajevima u kojima se prinuda vri zarad dobra samog naroda. Jer, iako moe da se
ini kako bi graani neke drave, koja je brutalno opresivna, pre izabrali da ive u
republikanskoj federaciji drava nego li pod svojim opresivnim vladarem, moe biti
sluaj da ono to ti ljudi stvarno ele jeste da budu ba u poziciji da po tom pitanju sami
odluuju. Mogue je da oni zaista ele da se oslobode despota. Ipak, iz toga ne sledi da e
eleti da se udrue u pojedinanu dravu-drava u kojoj e vaiti posebno shvatanje
pravde. Otuda, prinudno ukljuivanje neke drave, zarad dobra njene populacije, sutinski
potpada pod paternalistiku liniju rezonovanja, koja prelazi preko politike autonomije
naroda kojoj ona treba da slui, a Kantovi prigovori protiv paternalizma dobro su poznati.
Ovakva misao je dobro ilustrovana brojnim bezuspenim pokuajima monih drava, koje
sebe vide kao republikanske ili demokratske, da svoje shvatanje republikanizma ili
demokratije nametnu stanovnicima nekadanjih despotija. Takva su, na primer, iskustva
revolucionarne Francuske na kraju osamnaestog veka kao i Sovjetskog Saveza i
Sjedinjenih Drava tokom dvadesetog (i dvadesetprvog) veka.
Izgleda da je upravo to smisao ranije navedenog pasusa u kome Kant tvrdi da su
drave prerasle prinudu drugih drava da ih potine ulaskom u ire zakonsko ustrojstvo
koje je u skladu sa njihovim (to jest drugaijim) shvatanjima prava. 1 U ovom stavu se ne
1

PP VIII, str. 355-6.

221

pominju rizici o kojima smo maloas govorili, ali se ipak ukazuje na to da autonomija
individua koje stvaraju dravu postavlja normativna ogranienja koja se tiu naina na
koji te drave naputaju prirodno stanje u meunarodnim okvirima. 1 Stoga, na
meunarodnom nivou ne postoji nita to je slino pravu koje je individuama u prirodnom
stanju priznato, naime, da u prirodnom stanju nateraju druge individue da ili zajedno
formiraju dravu, ili da ih ostave na miru.2
Kantova poenta nije u tome da bi drava-drava bila u veoj meri despotska nego
to su to drave koje su njeni konstituenti. Njegova ideja je pre u tome da su poetne
pretpostavke, prirodnog stanja u kome se nalaze individue i prirodnog stanja u kome se
nalaze drave, razliite. U prvom sluaju imamo univerzalno prirodno stanje, dok u
drugom prirodno stanje postoji samo kao spoljanja relacija meu dravama koje unutar
sebe ve poseduju graansko ustrojstvo. Prinuda koja se vri nad individuama sa ciljem
da napuste prirodno stanje i da se potine zajednikim graanskim zakonima moe da
vodi samo unapreenju (shvaeno Kantovim normativnim terminima), jer se u takvom
sluaju uspostavlja graansko stanje koje pre toga nije postojalo. Suprotno tome,
primoravanje postojeih drava da pristupe dravi-drava koja bi imala mo prinude
predstavlja naruavanje autonomije njihovih naroda (a takoe moe voditi krenju prava i
sloboda koje su garantovane unutar njihovih drava). Stoga, niko nema pravo da prinudi
bilo koju dravu da pristupi dravi-drava. Ova misao se moe nai i u Kantovom
Predgovoru za Veni mir u kome on tvrdi da je dravama dozvoljeno da se suprotstave
prinudi od strane drugih drava da pristupe federativnoj dravi drava zbog toga to je
unutar njih javni zakon ve uspostavljen, dok se ne moe rei da to vai u sluaju
individua koje se nalaze u prirodnom stanju.3
Kantovo naglaavanje ne-analogije, izmeu prirodnog stanja u kome se nalaze
individue i prirodnog stanja u kome se nalaze drave, ne sastoji se u tome da brani
izolacionizam ili samoivu politiku nesavrenih drava. Pre se radi o tome da ne postoji
pravo da se neka drava mimo njene volje prinudi da pristupi dravi-drava. Iz toga,
naravno, ne sledi da on ima povoljno miljenje o izolacionizmu ili samoivoj spoljanjoj
1

Mogue je i ne slagati s jakim zakljucima protiv intervencionizma koje Kant, na osnovu

ovakvih uvida, izvodi. Ipak, ovakvo rezonovanje se ne mora tumaiti kao oigledno nedosledno.
Za kritiku Kantovog ne-intervencionizma videti Fernando Teson, The Kantian Theory of
International Law, 92, Columbia Law Review, 1992, str. 67-8.
2
PP VIII, str. 349, napomena.
3
PP XXIII, str. 168.

222

politici, jer treba imati na umu da Kant takoe smatra da svaka drava ima dunost da
pristupi savezu drava, vodei rauna o promovisanju meunarodnog mira, tako da bi
drave trebalo da to uine, bez obzira to ne bi trebalo da na to budu prinuene.
Vredno je pomena ukazati da komentatori, koji kritikuju Kanta zbog toga to je
imao odbojnost prema analogiji izmeu prirodnog stanja u kome se nalaze individue i
prirodnog stanja u kome se nalaze drave, esto ni sami ne uzimaju za ozbiljno probleme
koje za sobom nosi striktna analogija. Mnogi od njih (nedosledno) zastupaju stanovite
koje podrava dobrovoljno pridruivanje i secesiju. Nekolicina autora, koji iz analogije
dosledno izvode logiki zakljuak, izlau se opasnostima povezanim s takvim
stanovitima. Tako, na primer, Tomas Karson u svom eseju pod nazivom Veni mir: ta
je Kant trebalo da kae tvrdi da za stvaranje drave drava nije neophodna ni
demokratija ni saglasnost drava:
Ukoliko je za stvaranje svetske vlade neophodno da sve nacije imaju demokratski
ili republikanski oblik vladavine, onda takav poduhvat nema dobre izglede na uspeh. Jer,
moe nam izgledati kao neverovatna mogunost da se sve nacije ikada sloe u tome kako bi
takva vlada trebalo da izgleda. Ipak, nije nuno da se sve drave sloe. Dovoljno je da se
sve velike sile (ili sve nuklearne sile) sloe oko ideje svetske vlade. Tada bi one bile u
stanju da se ujedine i da prinude i druge drave da isto uine. 1

Jasno je da bi ukoliko se dozvoli da svetska drava bude zasnovana na istoj sili

nekolicine drava koje poseduju oruje za potinjavanje svih ostalih drava politika
autonomija ovako pokorenih graana iezla te da je despotska priroda ovakvog procesa
oigledna.2 Stoga je Kant imao dobre razloge da, na temelju svojih optih uverenja,
zastupa ideju saveza drava umesto ideje drave-drava koja bi imala mo prinude.
Zbog toga to drave ne ele da pristupe dravi-drava, i zbog toga to ne postoji
pravo po kome bi se one mogle naterati da to uine, Kant tvrdi da je jedino savez drava u
1

Thomas Carson, Perpetual Piece: What Kant Should Have Said, op. cit., str. 211. Prema
njemu, svetska vlada bi posedovala vojnu silu dovoljnu da uniti i porazi bilo koju nacionalnu
armiju koja je u procesu stvaranja [str. 185; dalje videti dalekosenu intelektualnu mreu
svetske vlade i Karsonovu pretpostavku da je za spreavanje vojnog prevrata dovoljno posedovati
pravila koja su protiv njega, str. 203-4]. Takoe, videti Sidney Axinn, Kant on World
Government, op. cit., str. 249: Moemo koristiti nasilje da bi se lanstvo primoralo na
meunarodnu federaciju. Ovo zvui ne-kantovski, pa ipak, da bismo dobili ovakav zakljuak,
treba samo da spojimo tvrenja koja je sam Kant izneo.
2
Komentatori koji kritikuju Kantovu odbranu saveza drava iz razloga to bi takav savez, po
svoj prilici, imao mnogo nedostataka, i koji tvrde da bi jedino drava drava bila u stanju da rei
ovakve probleme esto previaju injenicu da bi i sama drava-drava, ukoliko bismo teili njoj
umesto savezu drava, takoe, po svoj prilici, bila manjkava.

223

stanju da zauzda stihiju krenja zakona i neprijateljskih sklonosti, iako ne odjednom i

zauvek. Ipak, dovoljno je vano to takav savez potpomae mir do izvesnog stepena.
Ukoliko pogledamo ulogu takvog saveza u irem kontekstu Kantove filozofije istorije,
jasno se vidi da on uvek posmatra ostvarenje mira kao postepen i spor proces, a ne kao
neto to se na voleban nain moe postii vojnim ili drugim sredstvima prinude. Savez
drava obezbeuje forum u kome drave mogu da izmire meusobne konflikte; takoe,
savez po svoj prilici na sebe preuzima i ostale, manje neposredne, zadatke iji je cilj
promovisanje mira, kao to je obrazovna ili kulturoloka inicijativa i slino. Doprinosi
zajednice, ak iako su mali, imaju korisne posledice, i kao rezultat vie sredstava moe
biti korieno za reforme (politike, obrazovne, itd.), dok ove reforme, zauzvrat, imaju
korisne posledice za mirovni proces, i tako dalje. Na taj nain, savez drava zapoinje
proces koji se samostalno intenzivira; i, kada se samo jednom naini napredak ovakve
vrste, ideja drave drava postaje dostina jer je eljena. (Drave postaju demokratske;
njeni graani bivaju dovoljno prosveeni da uvide znaaj mira i ljudskih prava itd).
Verujem da ovakva interpretacija Kantovog argumenta zahvata pravi smisao
pasusa navedenog na poetku poglavlja. Ipak, ona se izdvaja iz uvreenog miljenja da se
Kant opredelio za savez drava pre nego za dravu-drava na osnovu realistikih
uverenja. Kant, zapravo, nikad nije odustao od ideala federalne drave-drava iz razloga
koji bi se ticali njene ostvarljivosti. Naprotiv, njegova odbrana saveza drava inspirisana
je uvidom da bi drava-drava uspostavljena prinudom nedragovoljnih drava da joj
pristupe bila u potpunom neskladu s politikom autonomijom graana njenih drava
lanica. Iz toga se moe izvesti da istinski i trajni mir zahteva da drave formiraju dravu
drava (analogno formiranju drave), ali da Kant odbija da nain na koji se takav cilj
postie treba da bude takoe analogan.
II. Suverenost i vanost politikog i moralnog razvoja
Kant takoe iznosi i jedan drugi argument za savez drava (kao i protiv
primoravanja drava da se pretvore u prinudnu dravu drava). Taj argument se uopteno
smatra kao veoma sporan. Ipak, ja u opet zastupati tezu da takve kritike poivaju na
pogrenoj interpretaciji njegovog stanovita. U jednom vanom pasusu, na poetku
razmatranja principa meunarodnog prava, izgleda kao da Kant odbacuje uspostavljanje
drave drava navodei protivrenost koja bi u tom sluaju nastala:

224

Narodi, shvaeni kao drave, mogu se posmatrati kao pojedinana ljudska bia
koja, kada se nalaze u prirodnom stanju (to jest kada su nezavisni od spoljanjih zakona),
ve priinjavaju tetu jedni drugima time to su meusobno blizu; i svako od njih, radi
sopstvene sigurnosti, moe i treba da zahteva od drugog da zajedno s njim stupi u zakonom
ureeno stanje (constitution), slino graanskom stanju, u kome su svakom garantuju
njegova prava. Time bi se uspostavila federacija/savez naroda (Volkerbund), koja ne bi
nuno bila drava naroda.1 Ipak, ovde poiva protivrenost. Jer, svaka drava u sebi sadri
odnos izmeu nadreenog (onaj koji donosi zakone) i podreenog (onaj koji se pokorava,
naime, narod), dok bi mnogi narodi unutar jedne drave inili samo jedan narod, a to
protivrei poetnoj pretpostavci (zbog toga to, dokle god narodi tvore mnotvo razliitih
drava i dok se ne stapaju u jednu dravu, treba da razmotrimo pravo naroda koje oni imaju
jedni naspram drugih).2

Interpretatori esto pretpostavljaju da se Kantova fraza ovde poiva

protivrenost odnosi upravo na pojmovnu nekoherentnost samog pojma drave drava.
U svom prevodu, koji se veoma esto koristi, H. B. Nisbet pojaava ovakvu pretpostavku
itajui sporednu reenicu kao: Zbog toga to je ideja meunarodne drave protivrena,
otuda [...].3 Prema ovakvom tumaenju, Kant je smatrao da ideja drave u sebi sadri
ideju potpune suverenosti. U sluaju kada bi drave pristupile jednoj dravi-drava, tada
bi se odrekle svoje suverenosti i stoga bi prestale da postoje kao drave u pravom smislu
te rei. Ponitavanjem svoje dravnosti inom pridruivanja, drave formiraju samo jednu
dravu, te se stoga smatra da je Kant, na bazi ovakvog uvida, ideju drave-drava smatrao
protivrenom.
Na osnovu ovakve interpretacije, kritiari su zamerali Kantu da je zanemario
mogunost da drave prenesu samo deo svoje suverenosti na federativni nivo drave
drava. Prema ovakvom shvatanju, drave bi se odrekle svoje suverenosti samo po pitanju
njihovog meusobnog odnosa, dok bi i dalje zadrale suverenost po pitanju unutranjih
1

Ovakvo zapaanje ukazuje da je pojam Volkerbund sam po sebi neutralan po pitanju toga da li
takva institucija ima mo da primeni sopstvene zakone [poglavlje Idee, VIII, 24, red 23-28, gde je
ovaj pojam jasno upotrebljen da oznai meunarodnu federativnu uniju sa javnim zakonima koji
je povezuju, kao i sa autoritetom koji takve zakone stavlja na snagu]. Ovakvu neutralnost je teko
sauvati u engleskom prevodu [odnosi se na federation/league of peoples, prim. prev.]. Pojam
federacija poseduje znaenje vrsto centralizovane vlasti; s druge strane, termin savez
ukazuje na slabiju povezanost. Ja sam prevela Volkerbund kao savez naroda gde god se jasno
vidi da Kant govori o dobrovoljno zasnovanoj asocijaciji koja ne poseduje mo prinude, pa ipak
se ini da na ovom mestu vredi pomenuti dvosmislenost termina. Ista dvosmislenost se moe nai
u Kantovoj upotrebi latinizovane verzije ovog termina, kao to je, na primer, sluaj s rei
federalizam u 2. konanom lanu Venoga mira. Ovde je takoe sluaj da iri kontekst uklanja
dvosmislenost.
2
PP VIII, str. 354.
3
. Immanuel Kant, Hans Reiss ur., H. B. Nisbet prev, Kant: Political Writings, Cambridge,
Cambridge University Press, 1991, str. 102.

225

poslova. Stoga se Kantu spoitava da je bio opinjen hobsovskim predrasudama po

pitanju suverenosti, predrasuda koje se, sreom, lako mogu otkloniti bez bilo kakvih
strukturnih promena u njegovoj politikoj teoriji. Stoga bi konano (i po svom sadraju
konzistentnije) stanovite, koje bi bilo u duhu kantovstva, bilo odbrana ideje svetske
drave.1
elela bih da tvrdim da protivrenost poiva na drugom mestu. Kao prvo, vredi
pomenuti da drugi prigovor koji se Kantu upuuje teko da ide zajedno sa onim prvim,
bez obzira to mnogi komentatori istovremeno iznose oba. Ukoliko je sluaj da Kant
odbacuje ideju drave-drava kao pojmovno protivrenu, argument koji se napada prvim
prigovorom ne samo da je lo, ve i potpuno suvian. Ako neko pokae da je ideja
kvadrature kruga pojmovno protivrena, tada nije neophodno tavie, veoma je udno
takoe dokazivati da postoje i empirijski razlozi zbog kojih bi ljudi odbili da ga nacrtaju.
Jo je vanije da Kant nigde nije napisao da je pojam drave-drava protivrean.
Pre bi bio sluaj da je smatrao da postoji protivrenost izmeu pojma drave-drava s
jedne, i temeljnih pretpostavki meunarodnog prava s druge strane. Pojmovno gledano,
drava-drava

konstituie

samo

jednu

dravu.

druge

strane,

pretpostavka

meunarodnog prava (prava naroda, prava drava) jeste da treba uzeti u obzir meusobni
odnos mnotva drava. Stoga, pravo shvaeno kao meunarodno pravo, ne moe biti
utemeljeno na idealu drave-drava koja bi bila rasprostranjena irom sveta, jer, u sluaju
kada bi postojalo takvo globalno politiko telo, postojala bi u strogom smislu samo jedna
jedina drava, te stoga meunarodno pravo ne bi bilo primenjivo. Slino tome, Kant
kasnije u Venom miru zapoinje raspravu reima: Ideja prava naroda podrazumeva
odvojenost mnogih susedskih drava koje su nezavisne jedna od drugih. 2 Ukratko, kada
govorimo o meunarodnom pravu, treba da se usredsredimo prvenstveno na zakonsko
ureivanje meusobnog odnosa mnotva drava, a ne na unutranje zakone jedinstvene
svetske drave.3

Wolfgang Kerstig, Philosophische Probleme der internationalen Beziehungen, in Kurt Bayertz

ur., Politik und Ethik, Stuttgart, Reclam, 1996, str. 437-8.
2
PP VIII, str. 367, videti takoe, PP XXIII, str. 168.
3
Kantov argument jo jedanput naglaava da termin narod treba tumaiti u politikom smislu.
Posle svega, ukoliko bi se ovaj pojam koristio u nacionalistikom smislu, lako bi se mogla
zamisliti drava sainjena od mnotva naroda.

226

Kako god, ukoliko je ovo Kantov argument, moglo bi se prigovoriti da je mogao

da se oslobodi protivrenosti zamenjujui pojam pravo naroda pojmom pravo drave
drava.1 Na taj nain se upravo pretpostavka, da je vano uspostaviti meunarodno
pravo, moe smatrati kao sporna premisa.
Kantov odgovor moemo nai u, na prvi pogled, neobinom zapaanju, koje se
nalazi u navodu na poetku poglavlja, kada se kae da drave ne treba stapati u jedno. 2
Ovakvo uverenje navodi na neizostavno zahtevanje uspostavljanja meunarodnog prava
(prava drava koje je suprotstavljeno uspostavljanju prava drave-drava). Ipak, nije
nam odmah jasno zbog ega drave ne treba da se meusobno spajaju, posebno imajui u
vidu Kantovo uverenje da je ideja drave-drava zasnovana na naelima uma.
Razlog zbog kojeg Kant ne veruje da drave treba da se spoje u jednu dravu nije
u tome da one treba da uvaju svoju suverenost, ve da je spajanje, koje ovde ima u vidu,
opasno. On to objanjava tvrenjem da bi bilo loe da drave formiraju takozvanu
univerzalnu monarhiju. Pod ovim pojmom Kant podrazumeva globalno carstvo koje
nastaje stapanjem drava apsorbovanih u jednu jaku hegemonistiku dravu.3 Ovakva
vrsta ne-federalne svetske vlade uspostavljene od strane jedne imperijalistike drave
koja prodire sve ostale, vodi u bezduni despotizam i grobni mir.4
Prigovor koji Kant navodi protiv formiranja univerzalne monarhije ne povlai za
sobom odbacivanje ideje federalne drave-drava. U pasusima koje smo razmatrali, Kant
objanjava svoje odbacivanje ideje stapanja drava pojmovima koji odbacuju ideju
formiranja univerzalne monarhije koja bi imala mo prinude. To ne znai da on odbacuje
ideal globalne federacije drava. Jer, da je bio protiv bilo kakve vrste ustupanja spoljanje
suverenosti, tada bi se od njega moglo oekivati da estoko kritikuje stvaranje Sjedinjenih
Amerikih Drava, to on pak nije inio,5 a takoe bi bilo udno to je u vie navrata
tvrdio da ideju drave-drava nalau naela uma. Stoga se moemo sloiti sa aron
1

Videti MM VI, str. 311, gde sam Kant koristi pojam Volkerstaatsrecht.
PP VIII, str. 354.
3
PP VIII, str. 367.
4
PP VIII, str. 367. O pojmu univerzalna monarhija, koji se javljao u raspravama iz
devetnaestoga veka, videti Georg Cavallar, Pax Kantiana: Systematisch-hystorische
Untersuchung des Entwarfs Zum ewigen Frieden (1795) von Immanuel Kant. Vienna, Bohlau,
1992; Franz Brosbach, The European Debate on Universal Monarchy, in David Armitage ur.,
Theories of Empire, 1450-1800, 81-98, Aldershot, Ashgate, 1998.
5
MM VI, 350.
2

227

Birdom, da su mnogi komentatori pogreno shvatali Kantove argumente protiv

univerzalne monarhije kao argumente protiv svih vrsta svetske vlade.1
Na taj nain, Kant moe dosledno da odbaci stapanje drava a da ipak brani
ideju globalne federacije. U stvari, prema njegovom stanovitu, prvobitno odvajanje
drava, pojaano razlikama u jeziku i religiji, podstie unutranji razvoj drava (to Kant
takoe imenuje reju kultura), a takav razvoj e, u budunosti pripremiti oveanstvo
za uspostavljanje svetske federacije u pozitivnom smislu. Kant je oekivao da e
kulturoloki razvoj, koji se odvija unutar drava, voditi veoj usklaenosti principa (pre
svega je mislio na pravno-politike principe, ukljuujui i principe meunarodnog prava).
Prema njemu, ovakva poveana saglasnost po pitanju normativnih principa potpomae
ne-despotskom stvaranju mira u koji narodi (kao drave) stupaju autonomno i svojom
voljom.2 I kada jednom prosveenost dovoljno uznapreduje, i kada narodi naue da stvari
posmatraju mimo njihovih kulturolokih razlika, te kad se stekne istinsko razumevanje i
potovanje principa ljudskih prava, republikanizma i meunarodnog i kosmopolitskog
prava, tada e nastupiti pravi trenutak ostvarivanja prelaska u globalno pravno stanje.3
U ovom procesu savez drava igra kljunu ulogu. Kantove pretpostavke iz
filozofije istorije ovde su od velikog znaaja. On u savezu drava vidi premda
stupnjevito unapreenje mira. Ipak, uvrivanje mira, zauzvrat, unapreuje reforme
koje se odvijaju unutar pojedinanih drava (politike reforme, bolje obrazovanje
njihovih graana, i tako dalje), a ove reforme e dalje pokretati mirovni proces uvek u
pravcu istinskog ideala drave-drava. Ovaj ideal se nikada ne moe u potpunosti
ostvariti, ali mu se moe, i treba sve vie, pribliavati.
Zakljuak
Nakon ovih razmatranja moemo uvideti da je sutina Kantovog argumenta u
tome da potpuno ostvarenje ideje venoga mira zahteva federalnu dravu-drava koja je
podrana moralnim osobinama pojedinaca unutar drava lanica, ali da ovom cilju treba
1

Sharon B. Byrd, The State as a Moral Person, op. cit., str. 186-187, beleka 58.
VIII, str. 367.
3
Ovakvo razvojno stanovite takoe lei u osnovi Kantove pozicije izraene u Religiji, gde
upozorava protiv preranog i stoga (s obzirom da dolazi pre nego to ljudi postanu moralno bolji)
tetnog spajanja drava. [Rel VI, str. 123 n.]: poglavlje Conjectural Beginning of Human
History VIII, str. 121. Za raspravu koja se tie Kantovog pokuaja da izmiri nacionalne
razliitosti sa idejom globalnog jedinstva, videti Thomas McCarthy, On Reconciling
Cosmopolitan Unity and National Diversity, Public Culture 11, 1999, str. 175-208.
2

228

teiti posredno, preko dobrovoljnog uspostavljanja saveza drava, a ne prenagljenim

pokuajima da se odmah uspostavi drava-drava. Kant iz obzira koje ima prema ideji
uvanja autonomije smatra da je pravi nain pribliavanja idealu drave-drava da se
prvo razvije institucija saveza drava. Graani i politiari bi trebalo da se u praksi zalau
za uspostavljanje saveza drava, ali krajnji cilj koji bi trebalo, inei to da imaju na umu,
jeste stanje u kome bi sve drave postale republike i u kome bi njihovi graani postali
prosveeni u toj meri da ponu da ele da se potine javnim i vaeim zakonima
republikanske drave drava. Ovakav ideal potpunog ostvarenja ideje venoga mira moe
nam izgledati kao nedostian zapravo Kant to i misli pa ipak, on smatra da se takvom
idealu moe i treba stremiti i da mu se moemo stalno pribliavati.
Ovako predstavljena Kantova pozicija nam se ini mnogo konzistentnijom i
mnogo nijansiranijom nego to se to obino misli. Pa ipak, on je propustio da navede
dovoljan broj detalja koji bi se ticali predloene strukture saveza drava i federativne
drave-drava, kao i pitanje kako da se odredi pravi trenutak prelaska iz saveza drava u
instituciju drave-drava. Na jednom mestu je naveo da e takav proces trajati hiljadama
godina,1 tako da mu se moglo uiniti da pitanje pravog trenutka i nije toliko hitno za
razmatranje.
Dananji kantovski nastrojeni teoretiari razvili su, u svetlu stvarnih dostignua i
katastrofa koje su se desile u proteklih sto godina, objanjenja kojima se popravlja ovaj
nedostatak. Naime, dananji svet se veoma razlikuje od onog koji je Kant imao u vidu.
Danas postoji savez drava sastavljen od ogromne veine drava na planeti. Ujedinjene
nacije se, kao to bi i sam Kant u svoje vreme mogao da oekuje, suoavaju s mnogim
problemima, ali se takoe mogu pohvaliti i znaajnim uspesima. Dalje, svet se u nekim
znaajnim aspektima ve upustio u proces stvaranja struktura koje mnogo vie obavezuju
(to je, na primer, nagoveteno stvaranjem takvih institucija kao to su Meunarodni
krivini sud i Svetska trgovinska organizacija, kao i injenicom da dananje drave mogu
biti kanjene za krenje ljudskih prava). Ovakve promene, svako ko se slui Kantovom
teorijom mira, nuno mora uzimati u obzir i to je ono ega je veina kantovski
orijentisanih teoretiara svesna.2 Kakogod stvari stajale u vezi s tim, ukoliko je moja
interpretacija tana, moe se rei da je argument koji je sam Kant izneo ne samo u skladu
1

Lectures of Anthropology XXV, 696-7.

Vidi posebno Habermas, Jurgen , Kants Idea of Perpetual Peace, with the Benefit of Two
Hundred Years Hindsight.
2

229

s pokuajima dananjih filozofa da usavre njegovu poziciju, ve je (jo uvek) za mnoge

od njih ostao daleko van granica njihovog poimanja.
Preveo: Duko Prelevi

230

VRSTE KOSMOPOLITIZMA: BENTAM I KANT O MEUNARODNOJ POLITICI*

Peter Nizen

Primamljivo je meusobno suprotstaviti Kantovu i Bentamovu politiku

filozofiju, principu deontologija vs. konsekvencijalizam, ili modelu zasnovanom na
pravima vs. modela zasnovanog na dobru. Naravno, dovoljna poetna plauzibilnost
ovakvog pristupa postoji, iako smatram da je, kao heuristiko sredstvo, ovakav pristup
pojednostavljen i to na neubedljiv nain. Prvo, ne objanjava se plauzibilno bitna slinost
izmeu ove dve teorije, ve se svaka podudarnost prikazuje kao isto empirijska. Drugo,
prisiljava nas da objasnimo izvesne Bentamove ili Kantove strategije i pozicije koje, na
prvi pogled, deluju nekompatibilno u odnosu na stroga opredeljenja prema pravima ili
najveem dobru, kao prema slabosti i nedoslednosti. Umesto toga, elim da predloim
jedno alternativno stanovite koje se, iako ogranieno u okvire politike filozofije, odnosi
na polje meunarodne politike. elim da nastupim u tri koraka. U prvom delu,
predstavljam Kanta i Bentama u jasnom slaganju oko mnogih pitanja vezanih za
konceptualne strategije kao i za politiku. O ovome raspravljam u pet odeljaka: o
meunarodnom pravu, miru, kodifikaciji i institucionalizaciji, javnosti, te konano, o
demokratiji i o ekonomiji. Zakljuujem da obojica sprovode strategiju pravnog
pozitivizma, institucionalizma, federalizma i republikanizma na razliitim stepenima. U
drugom delu, usredsreujem se na jedno specifino polje na periferiji meunarodnog
prava, kolonijalizam. Izmeu dva mislioca, na tom mestu dolazi do sutinskih raskola.
Njihovi putevi se razilaze i vode dvema jasno razgranienim i suprotstavljenim
pozicijama o meunarodnoj politici. Dok se Kant zalae za egalitaristiku odmerenost,
*

Izlaganje sa skupa Kant and the Ethics of International Relations, International Law and
Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, June 30-July 2, 2004.

231

Bentam zagovara hegemonistike odnose i intervenciju. U treem delu, pokuavam da

pruim nekakvu unutar-teorijsku motivaciju ovog rezultata. elim da utvrdim razliku
izmeu intervencionistike i odmerene perspektive u koncepcijama kosmopolitizma oba
autora. Moja slika je, stoga, takoe stilizovana suprotnost, iako poiva na irokoj osnovi
slaganja.
1. Meunarodna politika i meunarodno pravo
1. 1. Meunarodno pravo
U svom Uvod u naela morala i zakonodavstva Bentam je uveo termin
meunarodno pravo kako bi razjasnio ono to je shvatio kao zbunjujuu dvosmislenost
pojma pravo nacija, jer taj izraz ne obuhvata samo pravo meu nacijama, ve i pravo
meu nacijama s jedne i strane i pravo stranih dravljana s druge. 1 Isti nesporazum navodi
Kanta da napravi razliku, u svojim politikim esejima i Doktrini prava, izmeu
Vlkerrecht [meunarodnog prava] i Weltbrgerrecht [kosmopolitskog prava], gde
Vlkerrecht odreuje odnose meu narodima, dok Weltbrgerrecht utvruje prava
pojedinaca naspram bilo kojeg naroda sveta.
injenica da Bentam pria o pravu meu nacijama, a Kant o pravu naroda, od
neznatnog je znaaja jer obojica imaju na umu drave, kao pravna tela, koje karakterie
suverenost vlasti. Iako oba autora vode rauna izdvajajui se u odnosu na ranije autore
tradicije prava naroda, premisa koju s njima dele jeste ideja o suverenoj jednakosti svih
drava.2 Kant definie drave kao naroita agregatna stanja naroda.3 Kae da Vlkerrecht
1

Za meunarodno pravo pogledati Introduction to the Principles of Morals and Legislation

[IPML], poglavlje XVII, 25 beleka. Za meunarodne odnose, pogledati Book of Fallacies,
Bowring II, 447. Referiram na veinu Bentamovih dela kratkim naslovom, brojem toma
Borovingovog [Borowing] izdanja njegovih dela, i brojem stranice. Samostalni brojevi stranica se
odnose na John Bentham, Principles of International Law, II, str. 535-560, koji ukljuuju A
Plan for an Universal and Perpetual Peace (546-560). Bentamove rukopise citiram iz transkripata
koje je omoguio Bentham Project na University College London preko www.data-archive.co.uk,
s brojevima signature i stranice. Tamo gde je dostupno, koristim dela iz novog Collected Works
izdanja, Oxford, glavni urednici F. Rosen and P. Schofield.
2
Immanuel Kant, ZeF, str. 196, 2. kon. lan, str. 248, Reiss str. 94, 128; Bentham, str. 538.
3
Vlker, als Staaten [ZeF 208]. Uporediti takoe Staat [...] ist eine Gesellschaft von
Menschen [ZeF 197]. Referiram na Kantova dela u Weischedel izdanju, Frankfurt am Mein,
1977; KrV: Kritik der reinen Vernunft, vol. III-IV, MdS: Die Metaphysik der Sitten, RL:
Rechtslehre, vol. VIII, Gemeinspruch: ber den Gemeinspruch, vol. XI, Aufklrung:
Beantwortung der Frage: Was ist Aufklrung? vol. XI, Religion: Die Religion innerhalb der
Grenzen der bloen Vernunft, vol. VIII, ZeF: Zum ewigen Frieden, vol. XI, Streit: Streit der
Fakultten, vol. XI, Idee: Idee zu einer allgemeinen Geschichte in weltbrgerlicher Absicht, vol.

232

vai meu dravama i krivi nemaki izraz za bilo kakvu konfuziju koja moe proistei. 1
Iz toga sledi da narodi koji ne obrazuju drave ne mogu biti zakonski subjekti
meunarodnog prava. Kant ovde ne misli na nacionalne manjine (na primer, u naem
savremenom smislu nacionalnih manjina), ve na nomadske, pastirske i lovake narode
izvan Evrope koji nemaju dravu.2 On kae da e graani bilo koje drave voditi rauna
da se ne meaju s bilo kojim susednim narodima koji ive u prirodnom stanju, koji
uivaju svoju bezakonsku interpretaciju slobode, naspram tumaenja dobro ureene
slobode, te stoga ne obrazuju drave. Meunarodno pravo se, ipak, odnosi na pravo
drava u odnosu jedne prema drugoj.3 U drugom delu mog rada, naveu probleme koje
je proizvela ovakva implikacija pojma Vlkerrecht.
Bentam je, u svojim spisima o meunarodnom pravu, sklon naizmeninoj upotrebi
rei nacija i drava; dok kod Kanta, pojam nacije jo uvek ne pretpostavlja etiko
znaenje van javnog prava.4 Vano je da u meunarodnim poslovima (str. 538) narode
predstavljaju njihove vlade, kao i to pregovori izmeu njihovih suverena zavise od
njih.5 Meunarodno pravo, za Bentama, nita manje nego za Kanta, regulie odnose
izmeu vlada. Teko je videti kako se ovo moe izvesti bez ujedinjenih struktura
predstavljanja. Ovo nam prua prvi nagovetaj da Bentam, kao i Kant, nisu spremni da
proire znaenje meunarodnog prava na odnose s narodima koji nisu konstituisali sebe
kao dravu. Drugo razmatranje sledi.
Kao osnovu meunarodnog prava, Bentam uvodi princip korisnosti koji tumai
kao zajedniku i jednaku korisnost svih nacija (str. 537). Imajte u vidu da ova
formulacija uvodi ogranienje u distribuciju korisnosti koje je po prirodi egalitarno, te
odslikava uslov suverene jednakosti klasine tradicije prava nacija. Ipak, ova
formulacija nam, na prvi pogled, ne daje razlog da iskljuimo narode koji nemaju dravu
XI. Tamo gde je mogue, dajem brojeve stranice iz Rajsovog [Reiss] izdanja Kants Political
Writings, Cambridge, CambridgeUniversity Press, 1970, ije prevode konsultujem i esto
menjam.
1
ZeF str. 203 beleka, 1. kon. lan, Reiss, str. 99; RL str. 53, Reiss, str. 164.
2
RL str. 62, Reiss str. 173. Uporediti s bezakonskom slobodom lovaca, ribolovaca, i pastira.
ZeF, Reiss str. 110.
3
RL str. 53, Reiss, str. 164, Kantov kurziv.
4
Za optu upotrebu videti Ingeborg Maus, Volk und Nation im Denken der Aufklrung,
Bltter fr deutsche und internationale Politik 39, 1994, str. 602-612. Bentam veruje da spone
jezika, kulture, prijateljstva, simpatije ili zajednikog pretka, ine savren paravan za
eksploataciju i nepravdu njegov primer je doseljenika kolonija.
5
Bentham, IPML XVII, str. 25. Kant RL str. 55, Reiss str. 166.

233

kao kandidate za status lanstva u meunarodnom pravu naprotiv, deluje da se dobro

slae s njihovim prikljuenjem. Po analogiji sa unutar-dravnim razmatranjem zahteva o
jednakom tretmanu, pitanje, koje mora da se postavi ne bi bilo: Da li oni imaju dravu?,
ve dobro znano: Da li su sposobni za patnju?1
Ovo pitanje je Bentam uveo prilikom prouavanja principa zakonodavstva unutar
drave na koji se esto poziva kao na princip korisnosti. U naem kontekstu, on
preformulie taj princip u najveu sreu date drutvene zajednice (str. 537). Ovim
principom bi trebalo da se rukovodi zakonodavstvo unutar drave i politiko odluivanje,
a vlada ima obavezu da ga realizuje. Meutim, ukoliko kombinujemo unutar-dravni
princip maksimizacije sree date drutvene zajednice s meunarodnim principom
maksimizacije zajednike i jednake korisnosti svih nacija, dolazi do problema u
celokupnoj doslednosti Bentamove koncepcije koga je Bentam i te kako svestan. Da li se
vladi odreene drave, obaveznoj da obezbedi najveu sreu svom stanovnitvu, datom
drutvu, dozvoljava da se obavee na meunarodnu korist? Bentam smatra da treba da se
obavee. Njegov argument je da e okolnosti meunarodne politike harmonizovati
princip unutranje korisnosti s principom meunarodne korisnosti. Suveren koji namerava
da maksimizira unutranju korisnost zarad meunarodne korisnosti, kae Bentam, ne
moe a da, uvek, ne naie na izvestan otpor, dok e ga iskustvo koje se ponavlja navoditi
da pronae liniju najmanjeg otpora, taka mirovanja e biti ona [taka] u kojoj sve sile
pronalaze svoj ekvilibrijum (str. 538). Takav ekvilibrijum se moe upotrebiti u
oznaavanju odnosa snaga izmeu nacionalnih drava u Evropi i kao rezultat priblino
jednakih snaga drava ili saveza drava priblino jednakog potencijala koji predstavlja
pretnju i prua otpor. Ipak, ako narod koji nema dravu ne moe uverljivo da predstavlja
pretnju ili da prui dovoljan otpor zbog svog nedostataka dovoljnog jedinstva,
organizacije ili discipline, teko da to ne bi iskoristila neka inostrana vlada. Vano je
uvideti da izraz teko je to ne iskoristi ne treba tumaiti u smislu da se mona vlada
poziva da pljaka ili pokorava narod koji nema dravu. Bilo bi teko da to ne uini iz
normativnih razloga, koji se tiu blagostanja sopstvenog naroda, sree datog drutva.
Stoga zakljuujem, da narodi koji nemaju dravu, prema Bentamu i Kantu, nemaju pravo
na status subjekta ili lana meunarodnog prava. Dakle, nije jasno da li se jednak tretman
u meunarodnom pravu tie i njih. Ravnopravnost izmeu drava, koju zagovaraju
Bentam i Kant, saglasna je s nejednakim odnosima izmeu drava i ne-drava.
16

IPML XVII, str. 4, beleka 1 (str. 311).

234

1. 2. Mir
I Bentamova i Kantova koncepcija meunarodnog prava posveene su
uspostavljanju vene drave mira. Obojica autora su uronili u tradiciju evropski
prosveenih projekata mira osamnaestog veka (iako se oni, koliko sam bio u mogunosti
da proverim, meusobno ne itaju), te dele prosvetiteljski konsenzus protiv rata.1 Stoga
nije ni sluajno da i naslovi njihovih glavnih dela o ratu i miru Nacrt za univerzalni i
veni mir i O venom miru lie jedan na drugi.2 Ne samo to Kant i Bentam iznose
predloge koji se podudaraju kodifikacijom, razoruanjem, uspostavljanjem meunarodnih
institucija, u promovisanju mira kao i politikom nekolonizovanja ili dekolonizovanja, ve
i prepoznaju sline uzrone po svoj prilici korisne mehanizme u uspostavljanju i
odravanju mira: slobodne unutranje institucije, slobodnu trgovinsku i globalnu
komunikaciju, koje u uskoro razraditi. Deo zahteva njihovih pozicija proizilazi iz
injenice da oni ne smatraju protivrenim tvrdnju da je mir obavezujui, te da je u isto
vreme i racionalan u cilju ostvarenja sopstvenog interesa. Iako je, u prilog miroljubivih
odnosa dostupan niz normativnih argumenata, oni veruju da e, uopteno, sopstvena
motivacija racionalnim avolima biti dovoljna kako bi ih prouzrokovala. Obojica
autora su svesni da moraju da obrazloe ovakav sluaj ukoliko ele da dokau
ostvarljivost svojih predloga.
Za obojicu autora problem koji nameravaju da ree jeste aporetiki status klasine
tradicije prava nacija, koji je saeo Emer De Vatel [Emer De Vattel], veliki poznavalac te
osamnaestovekovne tradicije. Poznato je da Kant vidi Vatela kao oajnog teioca, poto
njegovo pravilo dobrovoljnog prava naroda iako bogatog etikog sadraja ne
podstie suverene na redovno potovanje istog.3 Tradicionalno pravo naroda pati od
nedostatka autoriteta prinude. Po Kantovom miljenju, ono onda odreuje prirodno stanje,
1

Stephen Conway, Bentham on Peace and War, Utilitas 2, 1989, str. 82-101, 99. I Kant i Benam
su bili upoznati s nacrtom projekta opata Sen Pjera [Abb St. Pierre], bilo putem originala ili
putem Rusoove prerade istog. Videti Universal History No. 7, Reiss str. 47, Gemeinspruch
poglavlje III, Reiss str. 92. O Bentamovom poznavanju Sent Pijera kroz Rusoa, videti Conway,
Bentham versus Pitt: Jeremy Bentham and British Foreign Policy 1789, Historical Journal 30,
4, 1987, str. 791-809, 804. Bentam takoe odaje priznanje politikim ekonomistima Doaji
Takeru [Josiah Tucker] i Dejmsu Andersonu [James Anderson]. Videti Plan str. 546.
2
Iako je Bentamov esej naknadno sastavljen iz tri razliita rukopisa i objavljen tek posthumno,
naslov je autentino njegov. Gunhild Hoogsen, Benthams International Manuscripts Versus the
Published Works, Journal of Bentham Studies 4, 2001. Stranica je konsultovana
http://www.ucl.ac.uk/Bentham-Project/journal/, 2. maja 2004.
3
ZeF str. 210, Reiss str. 103.

235

to je isto kao i rei stanje prikrivenog rata. 1 Stoga, on poistoveuje opseg tradicionalnog
prava nacija sa ius in bello, time tvrdei njegovu nevanost za prethodno pitanje o ius ad
bellum.2 esto se tvrdilo da istorijska zasluga klasine tradicije prava naroda pre lei u
formalizaciji i civilizovanju vetine ratovanja, nego u doprinosu ius ad bellum.3 Kantovo
gledite o pravu naroda je, ipak, radikalnije. Njegov obim, pravilno shvaen, obuhvata
samo ius in bello.
injenica da Kant smeta tradicionalnu kazuistiku prava naroda u potpunosti u
okvir ius in bello, prua objanjenje tvrenja koje je zbunjivalo neke tumae. Na koji
nain Kant moe tvrditi da manja drava moe biti ugroena uveanjem moi druge
drave, te da time bude ovlaena na neiznuenu agresiju protiv te nje?4 Razlog poiva u
tome to Kant ne pria o pravu da se vodi preventivan rat u smislu ius ad bellum, ve da,
u prirodnom stanju kao stanju rata, preventivni napadi predstavljaju legitimna sredstva u
saglasnosti sa ius in bello. Poto drave nisu podreene zajednikoj spoljanjoj
prinudi,5 prirodno stanje se ne moe okonati. U okvirima tradicije koja doivljava
vrhunac u Vatelovom Le droit des gens, nikakav napredak ne moe da potisne ovo
aporetino stanje.6
U razgovoru, Bentam iznosi jo jedan argument protiv Vatela i njegove tradicije.
Pored njegovog nedostatka prinudne moi, pravo nacija pati od dubljeg nedostatka:
Mnoga [Vatelova] tvrenja jednostavno se svode na ovo: nije ispravno initi ono to je

RL 54, str. 467.

RL 57, str. 470, uporediti takoe, ZeF str. 212, kraj 2. kon. lana.
3
Kimmenich, in Mnkler, Fetscher Bd. 3; Uporediti Carl Schmitt, Nomos der Erde.
4
RL 56. Videti Alessandro Pinzani, Das Vlkerrecht, in O. Hffe ur., Immanuel Kant,
Metaphysische Anfangsgrnde der Rechtsleher, Berlin 1999, str. 235-255, 246.
5
2. kon. lan, Reiss str. 103.
6
Kantov iscrpan fokus na rat i mir implicira saetak tradicionalnog spiska dunosti prirodnog
prava meu narodima. Pravo naroda od Vitorija i Grocijusa do Volfa i Vatela obiluje pozitivnim
dunostima drava, uz dunosti da pomau jedna drugoj i da mre za sreu drugog naroda,
dunosti koje su pruile svojim dobroiniteljima ak manju pouzdanost predvianja nego prava
rata i mira. Iako se Bentamovi spisi o meunarodnom pravu usredsreuju na dunosti da se ne
oteti druga strana, on nastavlja da ukljuuje pozitivne dunosti, to jest dunosti drave da
pomae sve druge narode, uvajui ugled koje je svojstven njenom blagostanju (str. 538). Na
primer, kada bi jednu inostranu dravu zadesila nesrea, te bi joj bila potrebna pomo, [drava
koja] bi zanemarila da je snabde, delala bi suprotno meunarodnom pravu (str. 538). Ako je
voenje rata pozitivan zloin, uskraivanje pomoi predstavlja negativan prekraj (ibid.). Pri
isticanju legalnih dunosti dobroinstva, Bentam upuuje na perfekcionistiku crtu tradicionalnog
prava naroda koju Kant zanemaruje.
2

236

neispravno.1 Klasino pravo nacija je tautoloko,2 pati od nedostatka kognitivne

odreenosti koja bi mogla da rezultira u nasilju. Ako drava smatra da su njena prava po
njenom miljenju naruena, na koji nain, kojim sredstvima e se primeniti, ili traiti
zadovoljenje? Nema drugog naina osim rata. (str. 538): Rat se moe shvatiti kao vrsta
procedure po kojoj se od jedne ili druge strane zahteva da steknu ili sauvaju prednost, za
koju obe smatraju da imaju pravo.3 Ovo gledite zastupa i Kant. Obojica autora se slau
sa starijim zastupnicima prirodnog prava da izbijanje neprijateljstava moe biti
motivisano bona fide, to jest: zasnovano na neslaganju oko tumaenja ispravnih zahteva,
koji, po sebi, nisu nerazloni. 4 Gledanje na prirodno stanje kao na stanje kognitivne
neodreenosti karakteristino je za Kantovu koncepciju, ak i malo vie od onoga to bi
neznatno isticanje odsustva prinudne moi nagovestilo. Kantov argument za naputanje
prirodnog stanja meu pojedincima, na primer, uopte ne zavisi od aktualnih problema
sprovoenja zakona unutar drave. Narod se moe zamisliti kao da je dobronameran i da
se pokorava zakonu koliko god elimo injenica da e proirenje mojih prava ostati
neodreeno jeste dovoljan razlog da se napusti prirodno stanje.5 Pre nego to bi se
problem prisustva, ili odsustva snaga sprovoenja mira, mogao uvesti, neodreenost
pravnog iekivanja karakteristina je za stanje rata. Stanje prikrivenog rata je, pre svega,

Bowring Works X, Benthams Conversation, (1827-8), str. 584.

Ibid.
3
View, Bowring III, str. 200.
4
B str. 545, uporedi Kant RL str. 56, Reiss str. 167: Ako drava veruje da joj druga drava teti,
ima pravo da pribegne nasilju, jer u prirodnom stanju ne moe da zadobije zadovoljenje izuzev
pravnim sredstvima koji su jedini nain reavanja sporova u pravnoj dravi.
5
RL 44, Reiss str. 137.
2

237

stanje epistemikog nedostatka.6 Iz perspektive obojice autora, reavanje problema

odreenosti deluje mnogo lake nego reavanje problema prinude.
1. 3. Kodifikacija i institucionalizacija
I Bentam i Kant vane su figure u istoriji domaeg pravnog pozitivizma; bore se
za nepogreivo jasne i javne pravne norme koje obavezuju podjednako i podanike i
vladare, pravila izvedena iz injenice suverenosti, podlona voluntaristikoj promeni i
reviziji.1 Obojica pokuavaju da priblie svojstva pravnog pozitivizma da vae i za
meunarodno pravo. Bentam zavrava svoj prvi esej o meunarodnom pravu s kratkom
agendom koja se iskljuivo odnosi na poboljanja pozitivnog karaktera meunarodnog
prava: potvrivanje nepisanog, obiajnog prava, uvoenje novih odredbi, i konano,
stilska korekcija internog i meunarodnog prava.2 Bentamova tri predloga kombinuju dve
strategije koje se ne mogu postii nezavisno jedna od druge: politika strategija
utvrivanja pravila/konvencija i tehnika strategija pravne ekspertize koja uvodi prinudu.
Bentamovo uverenje je da se ratovi mogu izbei uveanjem pravnog profesionalizma, te
da su za prethodne ratove krive greke nekompetentnih pravnika. 3 On zamilja kad bi se
6

Bentamova usredsreenost na odlunost, a ne na prinudu, objanjava zato on razvija manje

skeptinu poziciju o pravnom karakteru meunarodnog kodeksa nego njegov uenik Don Ostin.
Prema Ostinu, meunarodno pravo, striktno govorei, moe se svesti samo na pravila pozitivne
moralnosti dokle god se njegove norme ne izdaju kao komande u odnosima politike
subordinacije [J. Austin, The Province of Jurisprudence Determined, str. 142, 202). Bentam se
najvie pribliava ovoj poziciji u njegovom View of a Complete Code of Laws, u kome kae da se
obiaji koji konstituiu ono to se naziva pravo naroda, mogu nazivati pravima samo
proirivanjem znaenja termina, kao i uz pomo metafore. [Bowring III, str. 162, kurziv autora]
U istom delu on primenjuje ovaj skepticizam na Plan meunarodnog kodeksa, prava i dunosti
za koje veruje da su upravo samo prava i dunosti moralnosti. Meutim, ovaj skepticizam
proizilazi iz injenice da se teko moe nadati da e svi narodi sveta ui u opti sporazum i
stvoriti sudstva (str. 200 beleka). Ipak, kao to emo odmah videti, prema Naelima
Meunarodnog Prava, meunarodni kodeks bi se zasnivao na tano tim institucijama (iako one ne
bi bile prinudne institucije). Zakljuujem da norme koje nisu prinudne, a pripadaju
meunarodnom kodeksu i stvorene su putem sporazuma, koje sudstvo odbija, za Bentama bi
mogle da imaju kvalitet prava (govorei bez metafora).
1
Za Kanta, videti I. Maus, Aufklrung. Za Bentama, videti G. J. Postema, Bentham and the
Common Law Tradition i Hart, Essays.
2
Ibid., str. 540. Bentamov uticaj na razvoj meunarodnog prava esto se svodi na progres u
kodifikovanju. Uz pomo Deremi Bentama, i utilitarizma koji je od njega potekao,
kodifikovanje meunarodnog prava postalo je fundamentalni cilj naravno, uz cenu da se druge
namere, odnosno ciljevi zapostave [...], Bentam je odgovoran za to da se meunarodno pravo vie
ne smatra samo kao jedno injenino stanje, ve da predstavlja zadatak koji treba ispuniti korak
po korak, te da se ono posmatra kao zakonodavni i organizacioni problem. [Ernst Reibstein,
Vlkerrecht Bd. II, Mnchen, Karl Alber Freiburg, 1963, str. 153 beleka.]
3
Bowring II, str. 540. Deluje da je ovo uverenje Bentam nasledio od zastupnika prirodnog prava
tradicije prava naroda.

238

graaninu sveta pruila ansa da napie meunarodni kodeks, te da je verovatno

ispravno rei da bi odmah to i prihvatio, kao u sluaju Grke, Tripolija, panije i nekoliko
drava Latinske Amerike.1 Kant je zlurad prema pravnicima njegovog doba, kao i
Bentam, i obojica, za izbijanje mnotva ratova, svaljuju krivicu na apologetsku kazuistiku
koju je uvelo tradicionalno pravo nacija.2
Iako vie znaaja pridaje pravno-tehnolokom progresu meunarodnog prava u
odnosu na Kanta, Bentam uvia da posao pravnih eksperata mora ostati jalov ukoliko ga
ne podri progres u proizvoenju normi i otklanjanju konflikata. Bentam, kao i Kant u
svom poznatom projektu, predlae institucionalnu proceduru za stvaranje meunarodnih
normi putem ugovornog sporazuma izmeu predvodnika suverenih drava u okviru
trajnog kongresa ili meunarodne skuptine. Bavei se raspravama o poeljnosti,
ostvarivosti i celishodnosti svetske drave koje su esto okupirale Kanta, Bentam se
neposredno usredsreuje na negativan surogat saveza nacija. 3 Kant vidi strukturalno
jezgro ili kljunu taku takvog saveza, kod nacija koje su nedavno prihvatile
republikanski ustav, jer pretpostavlja da e republikanske drave pohrliti jedne drugoj
kako bi saraivale u meunarodnim institucijama.4 Bentam, s druge strane, oekuje da e
jezgro takvog saveza definisati dve savremene sile, Engleska i Francuska. Kad bi
Engleska ukljuila Francusku u razgovore o trajnom miru, Holandija, panija i ostale
nacije mogle bi da se prikljue tim pregovorima koji bi, kao svestrani, stoga vodili
razoruanju i dekolonizaciji.5
Nasuprot Kantovom predlogu, koji ne sumnja u saveze i sporazume izmeu vlada,
Bentam, takoe, predlae nad-nacionalnu instituciju sudskog karaktera, koju oznaava
kao Tribunal mira (str. 545). Bentama su prekorili zbog njegove ad hoc kombinacije
1

Legislator of the World, CW, P. Schofield ur.; Securities against Misrule, Bowring; i tako dalje.
Kant referira na jezuitizam pravnika [ZeF str. 196, 1. prel. lan, Reiss str. 94] i okrivljava
pravnike u diplomatskoj slubi za proizvoenje lakomislenih i ideolokih opravdanja rata, ZeF str.
206, 2. kon. lan, Reiss str. 100.
3
Pronaao sam samo dve reference o univerzalnoj republici. U okviru sistema meunarodnog
prava imperativ ne sme upotrebljavati nikakav autoritet, ak ni meunarodni kongres. Mogunost
izdavanja zapovednih dekreta sa ovlaenjem koje im prua izvrenje i delanje imalo bi za posledicu
pokuaj osnivanja Univerzalne Republike, nepomirljive sa suverenou nekolicine suverena u
okviru njihovih dotinih gospodarstava. (1827) MS o Meunarodnom Kodeksu, navedeno od strane
Ernesta Nisa [Ernest Nys], The Codification of International Law, American Journal of
International Law 5, 4, October, 1911, str. 871-900, 879. Videti takoe Conway, Bentham on
Peace and War, op. cit.
4
ZeF str. 211, 2. kon. lan, Reiss str. 104.
5
Plan str. 546-550.
2

239

ideje trajnog kongresa i trajnog suda,1 koja nastaje u dva rukopisa,2 gde zaista na
zbunjujui nain, naizmenino koristi pojmove kongres, skuptina i sud. Da li on
pridaje vei znaaj sporazumnom proizvoenju meunarodnih normi ili pravnoj funkciji
razreavanja sporova zamiljene skuptine? Kasniji rukopis razjanjava da mu je namera
da institucionalizuje i kongres meunarodnih poslanika i trajno sudstvo. Dok se
neposredno sudstvo moe obrazovati od jednog sudije koga izabere kongres,
meunarodni kongres moe po sebi oformiti vrstu apelacionog sudstva. 3 Stoga e, bez
obzira to se odluke trajno ustanovljenog suda nee odrati u oima kongresne opozicije
te saradnja izmeu vlada prevagnuti, izgleda da se zamilja, izmeu funkcionalno
odreenih institucija, ograniena meunarodna podela rada i snaga.
1.4. Javnost
Iako se Bentam nosi milju da drave razmeste odreene vojne jedinice u
meunarodnom sudu, njegova zvanina pozicija je ista kao i Kantova. On nije voljan da
opremi federalne institucije prinudnim sredstvima.4 Zbog kognitivnih, a ne motivacionih
nedostataka tradicionalnog prava naroda, Kantov i Bentamov institucionalni predlog bie
uspean u ispunjenju: Osnivanjem zajednikog suda, neophodnost rata vie ne sledi iz
razlike u miljenju.5 Po Bentamovom shvatanju, snaga meunarodnog suda bi se
sastojala u: 1. saoptavanju njegovog miljenja i 2. uzrokovanju da se to miljenje iri po
gospodarstvima svake drave.6 Naravno, snaga da se razglase odluke i miljenja po svim
dravama lanicama, konstituisala bi krenje suverenosti tih drava. Po Bentamu,
objavljivanje i razglaavanje miljenja e stvoriti funkcionalni ekvivalent drugim
sredstvima poslednjeg uporita koje razmatra, naime, stavljanje drave koja kri takvu
odluku pod zabranu Evrope uz pomo vojnih jedinica, koje obezbeuju drave lanice,
kako bi primorale na pridravanje odluka Kongresa. (str. 554) Po svim ljudskim
mogunostima, ova sredstva se, ipak, mogu izbei upoznavanjem instrumenta kojim je
1

Kurt von Raumer ur., Ewiger Friede. Friedensrufe und Friedensplne seit der Renaissance,
Munich, Alber Freiburg, 1953.
2
Gunhild Hoogsen, Benthams International Manuscripts Versus the Published Works, op. cit.,
uporediti takoe Verner tarkov [Werner Stark] predgovor Colonies and Navy in Benthams
Economic Writings, op. cit.
3
Ernest Nys, The Codification of International Law, op. cit., navodi ovaj pasus, 11. juna 1827.,
na osnovu razmatranja meunarodnog kodeksa. Nepoznati izvor, British museum.
4
Plan str. 552, videti Kant, ZeF str. 211, 2. kon. lan, Reiss str. 104.
5
Ibid.
6
Ibid.

240

ovakav sud ustanovljen, klauzulom koja garantuje slobodu tampe svake drave tako da
bi svi dekreti kongresa/suda bili u najirem i neogranienom opticaju. (str. 554) Bentam
mora da pretpostavi da bi javno mnenje unutar i izvan dravne granice prinudilo vlade na
pokornost dekretima meunarodne organizacije. Sud javnog mnenja bi kako Bentam
na nekim mestima naziva tu neformalnu instituciju po svoj prilici potvrdio i sproveo
presude Suda mira. Ovo nije jedina zajednika taka na kojoj Bentam trai snagu
javnog mnenja kao kauzalno sredstvo u meunarodnoj politici. On se zalae za potpunu
javnost u inostranoj politici, koja se paradigmatiki kri u sluaju tajnih pregovora i
uvoenjem tajnih odredaba u inostrane sporazume. 1 U sluaju rata, on predlae
imenovanje ambasadora rata ija bi funkcija bila da civilizuju odnose time to bi imali
mogunost da iznesu zverstva na videlo. (str. 545)
Javnost igra uzronu ulogu i kod Kanta. Ona ini da vlade pristupe zakonski ili
pravno orijentisanim debatama, jer iz zdravorazumskih razloga ne mogu da dopuste da
ne uestvuju u takvim razgovorima. Ljudi se nee otvoreno usuditi da [] svi zajedno
odbiju pokoravanje bilo kom pojmu javnog prava (koje je posebno znaajno u sluaju
meunarodnog prava). Umesto toga, oni tim pojmovima odaju svu poast koju zasluuju
iako mogu izmisliti hiljadu opravdanja.2 U odsustvu pravnog poretka meunarodnih
odnosa, saglasnost sa zahtevima meunarodnog prava ne moe se osigurati. Ipak, Kant
zahteva globalnu javnost i globalnu komunikaciju kao faktore koji doprinose pravnim
globalnim odnosima, zato to su sveano narodi Zemlje, razliitih stepenova, na taj
nain uli u univerzalnu zajednicu i ona se razvila do take, na kojoj, kad se prekraj oseti
na jednom delu, oseti se svuda.3 Bentam je s ovim u vezi, skeptiniji. U skladu s
njegovim gleditem, Kant precenjuje aktuelan uticaj globalne komunikacije, jer ljudska
vrsta jo uvek nije dostigla taj nivo na putu ka civilizaciji [] jer za dravljane drugih
civilizovanih nacija nemamo toliko oseanja kao (to imamo) za nae crnce. (str. 555)

Uporediti Kantov ironian predgovor Secret Article, kojim predlae javna prava filozofa po
maksimama rata i mira u Venom miru.
2
ZeF str. 238, Reiss str. 121, odnosno ZeF str. 210, 2. def. lan., Reiss str. 103, gde Kant razumeva
retoriko potovanje koje svaka drava odaje (bar reima) pojmu prava kao da ukazuje na
skriveni moralni kapacitet ljudi.
3
ZeF 216, 3. kon. lan, Reiss 107 beleka. Po Kantu, ovo saoseanje postoji u sluaju povrede
prava pojedinaca kod naroda koji nemaju dravu. On takoe veruje u uzrone sile javnosti koje,
izazivajui saoseanje ili entuzijazam, doprinose procesu republikanizacije kod susednih naroda,
Streit str. 359, Reiss str. 183.

241

Dodaje i da ubistvo koje se poini u Londonu ostavlja vei utisak nego hiljade
poinjenih ubistava i zverstava u Istonoj Indiji. (str. 557) Ovo nam daje prvi nagovetaj
zato kolonijalna uprava, dok upravlja s daljine, treba da bude problematina, na ta u se
vratiti u 2. odeljku. Dovoljno je naglasiti da se obojica autora slau oko racionalizacije i
civilizovanja sila javnosti u globalnim odnosima, iako su im razliite procene njegovog
trenutnog uticaja.
1.5 Demokratija i ekonomija
Ni za Bentama, kao ni za Kanta, apel demokratske samouprave ne lei iskljuivo u
njegovom doprinosu mirnim meunarodnim odnosima, 1 ali za obojicu, njegovi
pretpostavljeno korisni uticaji na meunarodnom nivou pridodaju se zaslugama narodne
suverenosti. Prema Kantu, kombinacija plaenike vojske s jedne strane, i demokratskog
procesa donoenja odluka o ratu i miru s druge, osiguravaju da drave nee ulaziti u rat iz
lanih, avanturistikih razloga.2 Iako Kant predstavlja ovaj zakljuak kao posledicu
neposredno demokratskog karaktera donoenja odluka o ratu i miru, nema razloga zato
se ne bi odrao u predstavnikim demokratijama, jer narod nee glasati za vlade koje su
spremne da stupe u rat iz lanih, avanturistikih razloga. Mada Bentamov mirovni plan
nije ambiciozan koliko i Kantov, jer podrazumeva ogranienje stajae vojske optim i
trajnim ugovorima a ne njeno ukidanje, Bentam daje prednost sistemu plaenike vojske. 3
Ipak, on istie praktian problem predstavnike vlade. Iako je u Engleskoj ve
uspostavljena parlamentarna kontrola finansiranja rata te je parlament ovlaen da okona
rat im on zapone kao i da ukloni odgovorne lanove Kabineta, Bentam doputa da i
dalje bude mogue iako zlonamerno i protivno ustavu (Plan) da se narod uvue u
rat i protiv njegove volje.4 Na due staze Bentam se ipak slae s Kantom, demokratska
1

Za Bentamovo shvatanje demokratije, videti F. Rosen, Jeremy Bentham and Representative

Democracy, Oxford, Oxford University Press, 1984. Za Kanta, videti Ingeborg Mauss, Zur
Aufklrung der Demokratietheorie. Rechts-und-demokratietheoretische berlegungen im
Anschlu an Kant, Frankfurt am Mein, 1992.
2
ZeF str. 205 beleka, 1. kon. lan, Reiss str. 100; RL str. 55, Reiss str. 167.
3
Plan str. 550; uporediti Short Views on Economy, in P. Schofield, C. Pease-Watkin, C.
Blamires ur., Rights, Representation, and Reform. Nonsense upon Stilts and other writings on the
French Revolution, Oxford, Oxford University Press, 2002, str. 201. Uporediti takoe J. Bentham,
First Principles Prefatory to Constitutional Code, Oxford, Oxford University Press 1989, str. 183
beleka, i Stephen Conway, Bentham on Peace and War, op. cit., str. 82-101, 102.
4
Kant prua suprotno tumaenje ustavne situacije u Britaniji. On cilja na kraljevski prerogativ da
se objavi rat kako bi se dokazalo da je Britanija apsolutna, a ne ograniena monarhija. Streit str.
364 beleka, Reiss str. 187. Iako je ovo istorijski tano i tehniki ispravno da dananjeg dana, ve
u vreme Kantovog pisanja (1798) bilo je zastarelo. U to vreme, prerogativ o kome se pria odavno

242

vlada e vie doprinositi miru nego to bi to uradila autokratska.1 On zajednikom

argumentu prua tumaenje vezano za kategoriju novca: narod, u sutini, nee biti sklon
ratnim avanturama im shvati u kojoj meri vena drava mira moe da smanji poreze.
Kako bi ovo utvrdio, Bentam predlae da se znaajno smanjenje poreza mora uvesti istog
trenutka sa uspostavljanjem meunarodnog kongresa. (str. 553) Za Kanta, poreski razlozi
igraju glavnu ulogu,2 te verovatno ni Bentam ni Kant ne bi prigovorili da se ova vizija
oznai kao vizija buroaskog ili kapitalistikog mira. 3 Kao to sam ve napomenuo,
obojica veruju da je vrlina njihovih projekata u tome to e dokazati da doprinose miru
ak i u dravama ije stanovnitvo ine racionalni avoli, ili egoistini maksimizeri
koristi.4 Pored toga, pohlepa i smelost mogu imati korisne uticaje na globalnom nivou,
poto obojica autora cene osobine globalne ekonomije koje doprinose miru. Jirgen
Habermas u prvoj rekonstrukciji Venog mira, slobodnu trgovinu, pored republikanizacije
i globalne komunikacije, ubraja kao jedan od tri empirijska faktora koji treba da osiguraju
celishodnost Kantovog mirovnog projekta.5 Meutim, trgovaki duh, zajedno s
finansijskom ili monetarnom snagom, ima ambivalentan status u Kantovim spisima o
meunarodnom pravu (u istoriji nemake filozofije, pominjanje Geldmacht [finansijske
moi] uvek se odnosilo na Englesku). S jedne strane slobodna trgovina ne moe da
postoji uz rat.6 Dok s druge, neregulisana finansijska trita mogu upotrebiti sile jedni
je ve bio prihvaen i izvren od strane kralja ili predsednika vlade. Bentam se, u njegovoj
raspravi o parlamentarnim odgovornostima rata u Planu (1786/9), ne trudi da pomene poziciju
kralja.
1
Da li demokratija ima tendenciju da stvara rat? Da bi se nastavilo s ratom, mora postojati
porez kao i prinudna vojna sluba: dva izvora ispoljavanja patnje vladajueg mnotva. MS UC
xv. 81, navedeno u S. Conway, op. cit., 96.
2
nadoknaujui gubitke rata iz sopstvenih izvora ..., [i] morajui da prihvate ne sebe teret duga
(ZeF 205f., 2. kon. lan, Reiss 100).
3
Ovo je umpeterova [Schumpeter] dijagnoza u Zur Soziologie der Imperialismen (1919)
[Schumpeter, Aufstze zur Soziologie, Tbingen 1953, str. 72-146]; uporediti Michael Doyle,
Liberalism and World Politics, American Political Science Review, 80, 4, 1986, str. 1151-1169,
1153.
4
Patrik Rajli [Patrick Riley], u svom Will and Political Legitimacy, Cambridge, Cambridge
University Press, 1982, str. 129, uverljivo tumai Kantovu koncepciju razboritih avola
[verstndige Teufel] kao bentamovske maksimizere korisnosti. Za pitanja o unutar-dravnoj
politici, uporediti tumaenje Kantovog republikanizma zasnovanog na racionalnom samointeresu.
Peter Niesen, Volk-von-Teufeln-Republikanismus. Zur Debatte ber die moralischen Grundlagen
der liberalen Demokratie in Wingert, Gnther ur., Die ffentlichkeit der Vernunft und die
Vernunft der ffentlichkeit, FS Habermas, Frankfurt am Main, 2001.
5
Kants Idee des ewigen Friedens-aus dem historischen Abstand von 200 Jahren, in J.
Habermas, Die Einbeziehung des Anderen, Frankfurt am Main, Suhrkamp, 1996, str. 192-236,
199-206. Za Bentama videti Conway, op. cit.
6
ZeF str. 226, prvi dodatak, Reiss str. 114.

243

protiv drugih kao instrumente agresije, kao to nagovetava kreditni sistem izum za
koji Kant krivi promuurne trgovce.1 Za Bentama, iako je dogmatski libertanijanac po
pitanju domae dobrobiti,2 meunarodni ekonomski protekcionizam bezuslovno je zlo.
Naroito su trgovinski odnosi izmeu drava nepomirljivi s dobrobiti i s mirom. Oni su
glavni uzroci i povodi rata i bili bi spreeni optom slobodom trgovine (str. 554).
elim da zakljuim ovo poglavlje saimajui preliminarne rezultate naeg
prvobitnog poreenja Bentamovog i Kantovog stanovita o meunarodnom pravu i
meunarodnoj politici. Pri razraivanju meunarodnog prava, i Bentam i Kant
pokuavaju da iskljue nasilne ratove kao pravna sredstva politike. Oni trae
egalitaristike projekte prava naroda koji, iako im nedostaje prinudna mo, dele sutinske
institucionalne osobine: trajni kongres ili skuptinu za razreenje konflikata oko
ovlaenja i institucije sa sporazumnim snagama koje stvaraju pravo. Pri tom, obojica
autora ele da zatite vidljivu suverenost drava o kojima je re. Obojica dele uverenje da
e ovaj institucionalni program, bez obzira to nije uspean u potpunom prevazilaenju
motivacionog nedostataka tradicionalnog prava naroda, biti dovoljan da obezbedi veni
mir i pravne meunarodne odnose ako mu pripomognu, na osnovu racionalnog
sopstvenog interesa strana koje uestvuju, razni zajedniki faktori kao to su: unutardravna demokratija, slobodna trgovina meu nacijama, neometana javna komunikacija.
Utvrdiu da sutinsko preklapanje njihovih pozicija nestaje im se okrenemo marginama
meunarodnog prava, pitanju kolonijalizma.
2. Kolonijalizam
Setite se da ni Bentam niti Kant narode koji nemaju dravu ne vide kao subjekte,
ili kao lanove [Rols] sistema meunarodnog prava. Ipak, obojica autora su slavljena
kao protagonisti prosveene borbe protiv kolonijalizma, 3 te, na prvi pogled, deluje da se
njihove pozicije slau kao i to su se slagale po pitanju mnogih problema meunarodnog
prava. Zaista, poslednje decenije osamnaestog veka deluju kao da odgovaraju na tu borbu
jer kolonijalistiki razlozi, proizali iz hrianske religije, vie nisu dovoljno ubedljivi, 4
1

ZeF str. 198, 4. prel. lan, Reiss str. 95. U sledeem i u poslednjem poglavlju dopuniu dokaze
koji ukazuju na ogranienost Kantovog entuzijazma u pogledu slobodne trgovine.
2
Paul Kelly, Utilitarianism and Distributive Justice, Oxford, Oxford University Press, 1990.
3
Sankar Muthu, Enlightenment Against Empire, Princeton, Princetom University Press, 2003, str.
4 (Bentham), str. 122-209 (Kant).
4
Videti Kant RL 62, Reiss str. 173.

244

dok su njena kulturoloka i civilizacijska opravdanja, koja e kasnije postati

preovladavajua u delu Viljema Dejmsa i Dona Stjuarta Mila, jo ne obavezujua. 1 Isto
tako, Bentamove i Kantove koncepcije slobode i bezbednosti pod okriljem zakona,
zasnovanih na neograniavajuim pojmovima hedonizma, jo uvek ne doputaju razliku
izmeu viih i niih formi samospoznaje koje Don Stjuart Mil kasnije uvodi kako bi
obuhvatio sfere pravnih i politikih sporazuma. 2 Nije iznenaujue, stoga, da je poziv na
kolonijalnu emancipaciju centralni element Bentamovog mirovnog plana, njegovih spisa
o ustavnom i meunarodnom pravu, kao i glavni subjekt dva poznata obraanja narodima
Francuske i panije, kao onima koji poseduju kolonije, Emancipate your colonies!
(1792) i Rid yourselves of Ultramaria (1822). Slino tome Kant, u Venom miru,
raskrinkava kolonijalno prisvajanje, eksploataciju i ratnu trgovinu evropskih naroda u
udaljenim regijama sveta. On po kratkom postupku odbacuje opravdanja zasnovana na
prirodnom zakonu. U poznatom pasusu, on tvrdi: negostoljubivo ponaanje civilizovanih
drava naeg kontinenta, pogotovu trgovakih drava, nepravda koju ispoljavaju pri
poseivanju stranih drava i naroda (to je u njihovom sluaju isto kao i da ih osvajaju)
deluje prekomerno veliko.3 Evropljani su videli teritorije kao bez vlasnika zato to su
se domorodci raunali kao nita. [...] Strane trupe su dovedene pod izgovorom da samo
treba da postave mesta za trgovinu. Ovo je dovelo do tlaenja domorodaca,
podstrekivanja ratova irokih razmera, gladi, pobuna, izdaja i do celog niza zla koja
mogu zadesiti ljudsku rasu. (Reiss str. 106)
elim da pruim kratak prikaz Kantove pozicije, prvo, razloge za njegovo
suprotstavljanje kolonijalizmu (2.1), a kasnije, da se pozabavim Bentamovim stanovitem
(2.2.).
2.1. Kant

Za razliku izmeu Bentamovog stava o kolonijama i stavova Dejmsa i Don Stjuart Mila, videti
Jennifer Pitts, Legislator of the World? A Rereading of Bentham on Colonies, Political Theory
31, 2, April, 2003, str. 200-234, 230 beleka. Postoje neki marginalni pasusi u Bentamovom delu
Prirunik za politiku ekonomiju u kome upotrebljava argument civilizacione nadmoi za
kolonijalno proirenje, ali poto se slaem sa Donaldom Vinom [Donald Winch], Classical
Political Economy and Colonies, London 1965, 26 beleka, 34 beleka, da ti pasusi nastaju zbog
privremene opijenosti nacionalizmom, sklon sm da ih zanemarim.
2
Za Kanta videti Sankar Muthu, Enlightenment Against Empire, op. cit. str. 199. Za Bentama
videti John Stuart Mill, Bentham, i uporediti sa Mill, Utilitarianism.
3
ZeF str. 214, 3. kon. lan, Reiss str. 106.

245

Zbog toga to se Kantovo antikolonijalno miljenje podudara s njegovim antiintervencionistikim stavovima u okvirima meunarodnih odnosa, u okvirima odnosa
meu dravama, elim ukratko da ispitam tu poziciju. Ako shvatamo intervenciju u
minimalnom smislu kao prinudu radi ostvarivanja nekog cilja koji eli interventna strana,
ovakav koncept bismo mogli primeniti na pitanje kolonijalizma jer bi se tada intervencija
pojavila kao nuan uslov kolonijalne uprave.
Iako Kant, kao to sam razmotrio gore, opisuje odnose meu dravama kao
odnose prirodnog stanja, njegovo stanovite je anti-intervencionistiko u dva smisla.
Prvo, meu preduslove za veni mir, on ubraja zabranu svih meanja i intervenisanja
jedne drave u konflikte oko ustava ili vlade druge drave, jer to potkopava autonomiju te
drave.1 Drugo, njegovo stanovite je anti-intervencionistiko jer se suprotstavlja bilo
kakvoj prinudi drava u cilju naputanja meunarodnog prirodnog stanja. Ovo je istinito
za pokuaje da se takve drave stave pod jaram suverene svetske republike, ali to takoe
vai i za pokuaje primoravanja da stupe u foedus pacificum [sporazum o miru] saveza
nacija. Ono to razlikuje meunarodno prirodno stanje od intersubjektivnog prirodnog
stanja je da drave ve imaju zakonski ureeno unutranje ustrojstvo, te su stoga prerasle
prinudno pravo drugih da ih potine irem pravnom ustrojstvu u saglasnosti s njihovom
koncepcijom prava.2 Kantov anti-intervencionistiki stav o meunarodnom prirodnom
stanju otro se razlikuje od njegovog intervencionistikog stava o intersubjektivnom
prirodnom stanju. Drugaije nego na meunarodnom nivou, obaveza da se napusti
prirodno stanje postoji izmeu bilo koje dve individue ukoliko ne mogu izbei meusobni
kontakt. Ova obaveza je pravna dunost, odnosno, moe biti primenjena u sluaju
nepokornosti (RL 42), a moe je primeniti bilo ko (RL 15, 375).

ZeF str. 199, 5. prel. lan, Reiss str. 96. Kantova glavna namera je, naravno, da izbegne
intervenciju u republikanskoj Francuskoj. Slino tome, anglo-francuski naglasak Bentamovog
Plana moe se objasniti injenicom da je Bentam veoma cenio britansku intervenciju u
Francuskoj u poetnim stupnjevima revolucije korak za koji smatra da ga je pripremio
predsednik vlade Vilijam Pit [William Pitt]. Stephen Conway, Bentham versus Pitt: Jeremy
Bentham and British Foreign Policy 1789, op. cit., str. 791-809, 807, pravi scenario po kome je
Plan molba za neintervenciju (str. 797) zajedno s pasusima Bentamovih antimakijavelistikih
pisama protiv Pitove inostrane politike [Bowring X]. Takoe skree panju na Bentamovo pismo
Moreleu [Morrelet] 18. juna 1879. Strepim od pomisli da vas uznemiravaju i ometaju naa
glupost i nepravda. [Correspondence vol. str. iv, 75].
2
ZeF str. 209, 211, 2. kon. lan, Reiss str. 102, 104. Zahvaljujui Oliveru Eberlu [Oliver Eberl],
Realismus des Rechts: Kants Beitrag zum internationalen Frieden, Bltter fr deutsche und
internationale Politik 2, 2004, bio sam u mogunosti da uvidim sr ovog argumenta.

246

Sloenost naeg razumevanja Kantove antikolonijalne pozicije proizilazi iz

injenice da razlozi zbog kojih nikakva prinudna prava i dunosti izmeu drava ne mogu
da se primene, ne vae u odnosima izmeu drava i naroda koji nemaju dravu. Prvi
razlog koji Kant prua za ne-intervenciju, o autonomiji drave, neprimenjiv je na narode
koji nemaju dravu. Drugi razlog, da ve imaju zakonski ustav, takoe ne vai. Dalje,
Kant razreava drave dunosti ne-intervenisanja u stanju anarhije, 1 jer bi to omoguilo
da se zauzmu strane u ratu. Narodi koji nemaju dravu, meutim, izgleda da se nalaze u
situaciji anarhinog prirodnog stanja. Kant esto upotrebljava termine divljaci ili
divljak kada pria o narodima koji nemaju dravu i o njihovom bezakonskom traganju
za slobodom. Njegov opis odnosa meu divljacima slui da motivie dobro ureene
narode da napuste meusobno prirodno stanje. Sa stanovita nae graanske unije, mi
gledamo s dubokim prezirom na nain na koji se divljaci dre svoje bezakonite
slobode. Oni bi se pre upustili u neprekidnu borbu, nego to bi se potinili pravnim
ogranienjima [] jer vie vole slobodu ludosti, od slobode razuma. Mi gledamo na ovo
kao na varvarizam, prostakluk i sirovu degradaciju ljudskosti. 2

Divljaci zanemaruju prirodni zakon, hladnokrvno ubijaju i prodiru jedni

druge,3 krei time jedni drugima uroeno pravo na slobodu. Pored prava na slobodu,
postoji pravo humanosti koje izgleda narueno sirovom degradacijom. 4 To su vrste
povreda koje bi uklonilo naputanje prirodnog stanja i ulazak u graansko stanje. Ipak,
Kant zagovara strogo laissez-faire ophoenje prema narodima koji nemaju dravu.
Zato mora postojati dunost da se ne diraju narodi koji nemaju dravu, na primer,
s kolonijalnom namerom? Naravno, neko bi mogao tvrditi da su nedae kolonijalizma
veoma oigledne. Kant se esto oslanja na te argumente smatrajui da opravdanja
kolonijalizma uvek povrno zaklanjaju izgovore za razbojnitvo na osnovu nepravih
1

ZeF str. 199, 5. prel. lan, Reiss str. 96.

ZeF str. 209, 2. kon. lan, Reiss str. 102.)
3
Anthropologie 77, str. VII 257, o kanibalizmu ZeF str. 209, 2. kon. lan, Reiss str. 103,
Amerika plemena su u potpunosti pojeli njihovi neprijatelji. Ovde nema Kantove kritike, jer
nekanibalizovanje neprijatelja navodi evropske suverene da ih upotrebe kao ivi tit. Bentam
koristi isti argument, zamenjujui Novozelanane za Amerikance uroenike: Osvajanja koja su
poinili Novozelanani imaju nekakvog smisla u sebi dok se pokoreni peku, osvajai se goje.
[...] Osvajanja koja je poinio moderni despot kontinenta i dalje imaju neki smisao po sebi. [...]
ma koliko god mislio da je podesno da ostavi njegov trag, (opet) poveava svoje armije. [Plan
str. 557].
4
Prirodno ljudsko pravo na slobodu: MdS, Einteilung der RL, Bentam, str. 345; 6: 237. Pravo
humaniteta: Einteilung der MdS, str. 345, videti Einteilung der Rechtslehre, A. [Ulpianformula 1], str. 344, i RL str. 17, 382.
2

247

motiva.1 Ipak, deluje da je svestan da mora da predupredi bolji argument zasnovan na

njegovoj sopstvenoj koncepciji neophodnosti javnog prava. Promislimo sledei pasus, iz
odeljka o Privatnom pravu u Doktrini prava.
I dalje se moe pitati da li, kad nas ni priroda ni sluajnost, ve samo naa volja
dovede u susedstvo naroda koji ne deli perspektivu s graanskom unijom, mi nismo
ovlaeni da osnivamo kolonije, silom ako je potrebno, kako bi utvrdili graansku uniju s
njima i doveli ova ljudska bia (divljake) u zakonsko stanje (kao to je sluaj sa
Amerikim Indijancima, Hotentotima i stanovnicima Nove Holandije); ili (to nije nita
bolje), da osnujemo kolonije nepotenim steajem njihove zemlje, te da tako postanemo
vlasnici njihove zemlje, upotrebljavajui nau superiornost bez obzira na njihovo
prvobitno posedovanje.2

Kant formulie izazov koji bi se sastojao u tome da propituje ukoliko bi

uspostavljanje graanskog stanja izmeu domorodaca retrospektivno opravdalo nau
intervenciju. On odgovara odrino, oslanjajui se na prisvajanje prava svojine silom ili
prevarom. No, da li bi se Kantova osuda odrala u svim sluajevima u kojima prava
svojine nisu dobijena na nain tako bezono nezakonit kako, on razmatra?3 Ne verujem.
Argument odeljka Kantovog Privatnog prava u Doktrini prava jeste da zakonsko
prima facie pravo na svojinu ovlauje pojedinca da primora sve susede na graansko
stanje. Pravo da se primoraju drugi da pristupe graanskom stanju vezano je za posebnu
viziju pojedinane line svojine kao iskljuenja drugih iz upotrebe stvari (RL 2, str.
355). Pojedinac koji insistira na svom pravu line svojine stoga bi imao adut protiv svake
individue u okviru naroda koji nemaju dravu, jer bi onda bio ovlaen na konanu
interpretaciju proirenja sopstvenog prava svojine, pod ujedinjenom optom voljom (RL
15), i na prinudnu zatitu njenog nastalog proirenja. Njegovo prima facie pravo nee se
neminovno pretvoriti u trajno pravo u onome to on smatra sopstvenom svojinom, 4
takoe, to mu ne daje za pravo da uvede opsean sistem line svojine (jer bi, u
suprotnom, opta volja smatrala da je privatno vlasnitvo zemlje, u suprotnosti prema

Opet treba okriviti Jezuite. Kroz ovaj veo nepravde (jezuitizam) lako se providi odobravanje
upotrebe svih sredstava da bi se stiglo ka ispravnim ciljevima; ovaj nain sticanja osnove je prema
tome neprihvatljiv. MdS str. 377, RL 15. Videti takoe ZeF str. 215, 3. kon. lan, Reiss str. 106.
2
RL 15, Gregor prevod, str. 52.
3
Naravno, ovo bi bila privremena prava svojine, jer prema Kantu jedino je mogue imati
neophodno posedovanje objekata u graanskom stanju, RL 15. Opet, takva privremena prava se
razlikuju od prava na svojinu koja se izvode iz nepotenih ugovora ili prvobitnog liavanja
pravinog koji ima svojinu, imajui (u vidu) pretpostavku pravinosti.
4
Reinhard Brandt, Freiheit, Gleichheit, Selbstndigkeit in Forum fr Philosophie Bad
Homburg Die Ideen von 1789, Frankfurt am Main, Suhrkamp, 1989.

248

javnom, nezakonito).1 Ipak, njegovo pravo na privatno vlasnitvo jedne stvari nuno je i
dovoljno da oslobodi razvoj izgradnje drave koji se ne sme zaustaviti dok se ne
postigne utvrivanje prava svojine u graanskom stanju (RL 15). Ako se, s druge strane,
niko ne protivi javnoj upotrebi zemlje ili ostalih stvari, ljudima nedostaje glavni genetiki
argument kako bi napustili prirodno stanje. Stoga je ispravno rei da narodi koji nemaju
dravu, ceteris paribus, nisu obavezni da napuste prirodno stanje,2 dok e ta obaveza da
se neminovno uvede u populaciju koja nema dravu im se ustanovi plauzibilno prima
facie pravo na svojinu. U drugom sluaju, sistem Privatnog prava bi morao da zaobie
bilo kakav utvren nain koordinacije koji nije dravni, a koji je narod mogao razviti, te
e ubudue utvrdi njihovu upotrebu stvari i naina reenja konflikata.
Sada se Kant, ak i u sluaju intersubjektivnog prirodnog stanja, ne zavarava da se
obaveza naputanja tog stanja moe ispuniti na nenasilan nain. Opet, na nivou individua,
smatra da se upotreba nasilja moe retrospektivno opravdati. U pitanju je funkcija
odobravajueg propisa,3 zakona koji doputa postupak koje je u sutini zabranjen zbog
normativno nunih posledica tog postupka.4 Na nivou graanskog stanja, to jest u okviru
drave, Kant vidi da odobravajui propis vai jer bi se i dalje bilo u stanju bezakonja
da su ljudi imali ikakvog oklevanja oko upotrebe nasilja kada su stvorili zakonsku
dravu (Reiss str. 173). Meu narodima, Kant kae, ovaj se argument ne moe upotrebiti.
Time se kae da u sluaju kolonizovanih naroda ne moe postojati povratno spasenje,
pomirenje sa stanjem koje je nasilje prouzrokovalo. Jedno ex post-moralno opravdanje
koje upuuje na korisno uvoenje zakonitog graanskog stanja ne moe otkloniti mrlju
nepravde sredstava koja su koriena da ga ostvare. (RL 62, Reiss str. 173). Nanovo,
upravo se ovo dogodilo kada su pojedinci napustili prirodno stanje zarad graanskog (RL
8, 14, 15). Ovde postepeno nestaje mrlja nepravde zajednikim progresom koji
graani ostvaruju u skladu s republikanskom vladom. U naem odnosu prema
kolonizovanim narodima, Kant kae, nije mogua nikakva ispravka prole nepravde, ak
iako u odsustvu takve nepravde narod ne bi uao u graansko stanje. Zakljuujem da ak i
1

Stoga, prikazani argument ne zavisi od tumaenja Kantove doktrine Privatnog Prava kao
kategorikog postulata privatne svojine [Franz Neumann] i ne iskljuuje redistribucionistika
tumaenja Kantovog pogleda na svojinu [Kersting, Wohlgeordnete Freiheit, New Preface,
Frankfurt am Main, Suhrkamp, 1993.]
2
Muthu, Enlightenment against Empire, op. cit., str. 206-209.
3
RL 2, 16, videti ZeF 201, Reiss 97.
4
Reinhard Brandt, Das Erlaubnisgesetz, oder: Vernunft und Geschichte in Kants Rechtslehre,
in Brandt ur., Rechtsphilosophie der Aufklrung, Berlin 1982, str. 233-285.

249

ako narodi koji nemaju dravu ne mogu biti pravni subjekt meunarodnog prava, postoji
dunost, u okviru meunarodnog prava koja se odnosi na narode koji nemaju dravu,
dunost da ne smeju biti pokoreni ili kolonizovani.
2.2. Bentam
Tokom cele svoje karijere, Bentam izraava antikolonijalni stav koji se, na prvi
pogled, ini veoma slian Kantovom: Emancipujte vae kolonije!, savetuje
republikansku Francusku 1792: Pravda, doslednost, politika, ekonomija, ast,
dareljivost, svi to zahtevaju od vas.1
Bentam razvija svoju poziciju protiv kolonijalizma iz druge perspektive. Sledei
Adama Smita, on tvrdi da se kolonijama i zatienom trgovinom nikada ne moe
rukovoditi profitabilno, te da mogu samo istroiti finansijski dravu maticu jer stvaraju
trokove, a ne uveavaju sumu postojeeg kapitala.2 Kantova dijagnoza je veoma slina.
U trenutku Schadenfreude, on potvruje nedostatak profita sakupljenog s Tahitija,
uporita najokrutnijeg i najorganizovanijeg robovlasnitva.3 On to ocenjuje kao
najgori, ili s gledita moralnog suda, najbolji uinak kolonijalne nadmoi, naime, da
im nasilje ne koristi, da su sva ta trgovaka drutva na granici revolucije. Kant je ubeen
da je jedina produktivna upotreba kolonijalne eksploatacije obuavanje mornara na
ratnim brodovima ime se potpomae voenje ratova u Evropi (RL str. 216, Reiss str.
107, izmenjen prevod). Bentam se slae i s Kantovom normativnom poentom koja se tie
robova kao pokretne imovine, kao i s proraunom profita. On uvia cirkularnost
argumenta na osnovu obuke: Za ta su kolonije dobre? za zbrinjavanje tako velike

Emancipate 291. Iako nameravam da kratko prikaem suprotnost izmeu ova dva autora, treba
da istaknem da njihove njihove razliite pozicije delom proizilaze iz injenice da Kant u glavnom
retrospektivno ima posla sa istorijskom nepravdom kolonizacije, dok Bentam uglavnom pokuava
da pronae konstruktivna reenja za savremenu situaciju tekueg kolonijalnog pravila..
2
J. Bentham, Defense of Usury [1776, Bowring III 1-29], Plan (1786/9), Short Views on
Economy, Emancipate your Colonies (1792) in Rights, Representation, and Reform, Oxford,
Oxford University Press, 2002.
3
ZeF str; 216, Reiss str. 107, promenjen prevod. Bentam na slian nain prekorava sistem
robovlasnitva kao pokretne imovine. U kolonijama Zapadne Indije, slobodan ovek [...] je
mogao da uiva povlasticu, kao to je injenje po elji udovinosti na svaki nain, izuzev
ubistava, na telima osoba u stanju ropstva [...] Na nekim mestima zamena svih ostalih kazni za
malu, dozvola da se dopuni ili zameni ubistvo nekim drugim prekrajem je kompletna. View of
the Rationale of Evidence, Bowring, str. 86. Za odmeren Bantamov pogled na robovlasnitvo, vidi
Lea Campos Boralevi, Bentham and the oppressed, Berlin, New York, Walter De Gruyter Inc.,
1984, str. 142-165.

250

mornarice. Za ta je dobra tako velika mornarica? za odravanje i pokoravanje

kolonija1 te predlae da se mornarice smanje do veliine neophodne da odbije pirate. 2
Predviena veliina ove mornarice, kako Bentam istie u istom eseju, relativna je u
odnosu na ostale snage na moru, u odnosu na Francusku, Holandiju, paniju moda bi
Engleska mogla da dopusti da se stvori ujedinjena snaga jednaka polovini njene snage ili
pak veoj od njene snage (str. 550). Takoe, kolonije tete demokratiji i ekonomiji u
zemlji matici, zato to uvode korupciju i proizvode drutvenu nejednakost, i to samo
jedna mala grupa, na osnovu kolonijalnog sistema, u politikom i ekonomskom smislu
profitira. Izuzev nekoliko kosmopolitskih uitaka srednje klase dorukovanje aja, kafe
i okolade umesto mesa i piva nema nikakve preraspodele kolonijalnog bogatstva.
Samo e vii sloj drutva profitirati od trgovine ili administrativnog investiranja, te
upotrebiti svoj profit za politiku korupciju, time odravajui neastan sistem politikog
klijentizma i patronae.
Bentamov glavni normativni argument protiv kolonijalizma je, ipak, onaj koji sam
ve naveo: on veruje da je vladanje na daljinu isprepletano nepravdama koje je teko
uoiti, a krajnje je nemogue unititi ih: Olakanje sledi nakon tlaenja u rasponu od 365
dana: tlaenje je kamila, olakanje je kornjaa.3 I dalje, dok Kant, koliko mogu da vidim,
dosledno tei antikolonijalnoj poziciji, moraju se uvesti velika ogranienja ako elimo da
okarakteriemo Bentama kao antikolonijalistikog mislioca. To je zato to njegov
antikolonijalizam ima jedan veliki izuzetak, Britansku Indiju. 4 Dok pokuava da ubedi
Francusku da odustane od svojih poseda u Istonoj Indiji, on predlae da ih preda
Britaniji: Ako je utvreno da moraju imati gospodare, traiete bar najmanje rave koje
1

Panopticon vs. New South Wales (1802), Bowring Works, op. cit., str. 209.
Predlog IV Plana tvrdi Nije interes Velike Britanije da dri bilo koju mornariku snagu
izvan onoga to moe biti dovoljno da odbrani svoju trgovinu od pirata. (str. 550). Short Views
on Economy govori o odbrani od piratskih drava ( str. 200).
3
U.C. box 172 str. 271 [MS Rid yourselves of Ultramaria].
4
Tano je da u Planu Bentam tvrdi da Britanija treba da odustane od svojih poseda u Istonoj
Indiji, uglavnom, ali ne samo, iz razloga linog interesa (str; 548 beleka). Ipak, s obzirom da on
eksplicitno i napismeno tvrdi upravo suprotno 1792. (videti pod Emancipate) pa sve od tada, ovo
u ignorisati. Kasnije, Bentam veruje da je Indija izuzetak i na nivou profitabilnosti: Jedina
instanca u kojoj je neto profit ili pojava neto profita izoptena iz dalekih kolonija su posedi
istono indijske kompanije u Hindustanu. (MS [clxxii. 142] 8. septembar 1820. panska
emancipacija 14.) Stoga bi se kvalifikovalo kao empririjski kontra-primer Bentamovom i Adam
Smitovom ranijem miljenju da kolonije ne mogu da uveavaju, ve samo da preraspodeljuju
koliinu kapitala. (Bentam i dalje moe da tvrdi da bi, kao to sam naveo gore, iznenaujue
nejednaka profitabilnost Indije i dalje bila nepovoljna sa stanovita politike jednakosti i
ekonomije, ili sa stanovita potpune sree.)
2

251

bi mogli uzeti: i nakon svega to smo uli, pitam se da li biste pronali ikakve manje
rave od ovog naeg engleskog drutva. [Emancipate str. 311] Indija je srean sluaj gde
profitabilnost kolonije nije inkompatibilna s pravdom: Samo u Hindustanu mukarci
plaaju bogatstvom za sigurnost koju ranije nisu poznavali: bolja pogodba za obe strane
nije nikada ranije napravljena.1
Iako je privlano itati ovo kao jasno balansiranje relativnih koristi (razliitih
formi) kolonijalne vlade i uroene samozavisnosti, verujem da bi na taj nain Bentamov
argument bio banalizovan. Kako moe Bentam priutiti tako strastveno opiranje
balansiranju u sluajevima Francuske i panije? Da li je njegova pozicija podeena da se
prilagoava engleskim interesima? Ili je njegovo antikolonijalistiko stanovite dosledno?
Verujem da uvoenje etiri dalja aspekta Bentamovog stanovita moe rasvetleti njegovu
poziciju.
(1)

Prvo, Bentamovo miljenje o emancipaciji u potpunosti odgovara

postojeoj, dominatntoj, hegemonistikoj poziciji matine drave. Racionalan i

modernizovan postkolonijalni odnos bi zamenio neposrednu dominaciju zatitnikim
autoritetom: Kad bi se samo mudrost sluala, uobiajen predmet previranja bi bio
suprotan drava matica bi elela da vidi svoja eda tako mona da mogu postati
slobodna, a kolonije bi se plaile gubitka tog zatitnikog autoriteta koji im je pruio
veni spokoj i sigurnost po pitanju spoljanjih neprijatelja.2
Kao to u i uskoro istai, jedino pitanje s kojim Bentam ne postupa dogmatski
odnosilo bi se na silu ili sile koje bi trebalo da preuzmu takvu hegemonistiku, zatitniku
ulogu. Kako je prvobitno emancipacija kolonija Severne Amerike od strane Engleske
to je Bentam strastveno podrao3 moda podstakla gore navedeno miljenje, Bentam bi
uskoro predloio Anglo-amerikim Sjedinjenim Dravama kako ih je rado nazivao
da preuzmu ulogu nezainteresovane hegemonistike sile kako bi donele spokoj i sigurnost
delovima starog i novog sveta. Vratiu se na Bentamov plan za Sjedinjene Drave u
takama (3) i (4), ali e se moja poenta ovde odnositi samo to da kolonijalna
1

Manual of Political Economy, Bowring III, 31-84, 58. Bentam u principu nema nita protiv
privatnih kompanija koje nude protekciju i bezbednost. Videti Peter Niesen, Mhle, die
Schurken ehrlich mahlt. Jeremy Benthams Panoptikum, Neue Rundschau 2, 2003.
2
Bowring Works III, 56, navedeno u Robert Livingston Schuyler, The Rise of Anti-Imperialism
in England, Political Science Quarterly 37, 3, 1922, str. 440-471, 460.
3
H. L. A. Hart, Essays on Bentham, Oxford, Oxford University Press, 1982.

252

emancipacija, kao i uzdizanje bivih kolonija u lanove egalitarnog prava naroda,

potpuno odgovaraju neprestanoj ili novoostvarenoj hegemoniji.
(2)

Bentamova pozicija je konzistentna u osnivanju novih kolonija na raun

domae populacije. Ovde je glavni projekat Drutvo za kolonizovanje Australije, projekat

koji ima posla s domaom populacijom iskljuivo kao sa sigurnosnim rizikom. 1 Naravno,
kolonizacija Australije je preduzeta u pogledu njene emancipacije, verovatno pod, kako
sada moemo dodati, zatitnikim autoritetom. U potpunosti je u saglasnosti s tom
emancipatorskom aspiracijom Bentamova glavna zamerka politici Britanske Australije
odsustvo lokalnog zakonodavnog autoriteta,2 te time ponavljajui svoj argument protiv
vlade na daljinu.
(3)

Procesi dekolonizacije odgovaraju novim pohodima. Trebalo bi pre

osvojiti Berberiu,3 to jest teritoriju na obali Severne Afrike, Bentam savetuje svoje
panske itaoce dok ih preklinje da se oslobode njihovih amerikih gospodarstava.
Izmeu panije i Severne Afrike, argument na daljinu ne vai. U poreenju s
putovanjem u Peru ili ile, koliko je dugo putovanje u bilo koji deo Berberie ili Maroka?
Takoe, procesi dekolonizacije u Americi ne iziskuju neposredno po Bentamovom
gleditu politiko samoopredeljenje emancipovanih pokrajna. Oni odgovaraju
ponovnom ocrtavanju politikih granica. Predlae da se panske srednjoamerike
kolonije, ili oslobode ili da se predaju predsedniku Anglo-amerikih Sjedinjenih Drava,
iako shvata da bi se zbog velikog rastojanja izmeu Vaingtona i Meksika rastavljanje
uveanih Sjedinjenih Drava, na etiri suverene republikanske teritorije, moglo pokazati
korisnim.4 Dekolonizacija nije samo instrument ispravljanja pohoda, ve i konstruktivno
sredstvo u korist novog svetskog poretka.
(4)

Konano, epizoda Bentamovog linog uputanja u meunarodnu politiku

upuuje u istom smeru. Iako na osnovu injenice da jedan autor aktivno podrava
1

Nesigurnost nasuprot teti, od osobe do svojine iz neprijateljstva necivilizovanih Aboridina

MS Colonization Society, 11. August 1831, UC VIII, str. 155.
2
Videti A Plea for the Constitution, Bowring IV.
3
Ipak, Um vam apsolutno ne preporuujem. Rid yourselves of Ultramaria, in Colonies,
Commerce, and Constitutional Law: Rid yourselves of Ultramaria and other Writings on Spain
and Spanish America. P. Schofield ur., Oxford, Oxford University Press, 1995, str. 187. Berberija
je odmah pored Maroko je odmah pored. Razdaljina mnogo manja od panije do bilo kog dela
Berberije, [...] no od bilo kog dela panije do mnogih drugih. (str. 188)
4
Rid yourselves str. 144. Za racionalnost osvajanja u sluaju teritorijalne povezanosti, u
Kontinentalnoj Evropi, videti Plan str. 557.

253

odreenu politiku, ne sledi da on smatra da je dopustivo podravati tu politiku, elim da

bar prikaem sopstveni kljuni dokaz uz shemu koju je Bentam razvio sa Hasuna Dgis
[Hassuna DGhies], ambasadorom paom Tripolija u britanskoj vladi 1823. Bentam
opisuje Tripoli kao politiku zajednicu koja, niti je potpuno nalik dravnoj, niti je potpuno
anarhina, te joj namenjuje liberalni ustav.1 U kratkim pismima Donu Kvinsi Adamsu
(John Quincy Adams), tadanjem amerikom dravnom sekretaru, pokuava da pridobije
podrku amerike mornarice u liberalnom puu, tako otpoinjujui liberalnu revoluciju u
sve etiri drave obale Severne Afrike. 2 Predstavlja Tripoli kao buduu dravu zla pod
monstruoznim prestolonaslednikom vladajueg monarha neko jednak njemu po
surovosti se teko moe pronai na nekoj stranici istorije. Zato je potrebno da amerika
mornarica bude katalizator revolucije, Bentam objanjava u pismu Hasuni: Vaa drava
je jedina [] na zemlji u kojoj bi /ako uopte i bi/ mogla da se pojavi mala opasnost od
nacionalne nezavisnosti, ukoliko bi do nje i dolo. Va ustav ne dozvoljava [sic]
pokoravanje. Va ustav ne dozvoljava daleke kolonije. Bentam je prevalio dalek put od
neintervencije do demokratija, te do demokratskog intervencionizma. Ako itamo njegov
Dgis/Adams predlog zajedno s gornjim navodom o zatitnikom autoritetu, moglo bi
imati smisla Bentamu pripisati reenje motivacionog problema meunarodnog prava (vidi
gore 1.3) zasnovanog na hegemoniji, kao dodatka javnosti (1.4), koje e verovatno biti
teko usaglasiti s manifestom egalitarizma meunarodnog prava. Ovo e, pak, biti
predmet daljeg istraivanja.
Sada, moramo upitati da li je Bentamovo stanovite o kolonijama uopte dosledno.
Kako se moe njegov strasan retoriki antikolonijalizam usaglasiti sa izuzecima,
projektima kolonizacije, globalnog ocrtavanja dravnih granica, a moda ak i s
vangraninom liberalnom revolucijom? Verujem da postoji nain posmatranja
Bentamovih spisa o kolonijama, koji bi njegovu poziciju uinio doslednom, itanje koje
vidi

nepravdu

kolonijalizma

ponajvie

kao

krenje

graanskih

prava

(Brgerrechtsverletzung). Setite se da se Bentamova antikolonijalna polemika usresreuje

Bentam razrauje svoje predloge u Securities against Misrule, adapte to a Mahommedan State,
and prepared with particular reference to Tripoli in Barbary, Bowring VIII, 555-600. Ovo delo je
mnogo manje republikansko no to je Bentam planirao u svojim kratkim pismima Kvinsi Adamsu
[Quincy Adams], gde predlae da bude primenjen Reprezentativni sistem plana virtuelne
univerzalnosti[,] tajnosti, jednakosti i godinjeg izvoenja glasanja (str. xxiv 382).
2
Od etiri snage Berberije, Tripoli bi bio drava za zapoinjanje revolucije. Navod u ovom
paragrafu je preuzet iz MS J.B. to Quincy Adams for Trip, 10. januar 1823., str. xxiv 379, 380,
410.

254

na Tahiti i na panske posede u Srednjoj i Junoj Americi. Kada malo bolje pogledamo,
deluje da poputa po pitanju subjekata emancipacije, izmeu kolonija i kolonijalista,
to jest doseljenika iz matine drave. Kao glavno gnuanje francuskog kolonijalnog
pravila, on navodi slobodu, svojinu, jednakost naruene od strane velike grupe graana
(kolonijalista) te odbacuje legitimnost kolonijalne vlade ak i pod uslovom jedinstva
kolonijalista, i jedinstvenosti u vau korist.1 Zbog toga to su kolonijalisti francuski
graani, u sreditu Bentamove brige za emancipaciju, on moe sada upotrebiti argument
na daljinu u osobito politikom smislu. Zlodela vlade na daljinu se mogu uoiti u
bezuspenom pokuaju da se politiki uticaj u matinoj dravi uini primetnim.
Kolonijalisti su ovlaeni samo na posredovanu reprezentaciju: Vladanjem nad milion ili
dva ljudi za koje vas nije briga, vi priznajete nekolicinu ljudi koje nije briga za vas
Otvorena dominacija bi bila manja nepravda nego ravnoduni pokuaji republikanskog
uvoenja (Emancipate str. 292). Jednom reju, nedostatak prava na uestvovanje i anse
se svode na ozbiljno naruavanje politike jednakosti.2 Slino tome, u sluaju panije, u
drugom delu Rid Yourselves [Injury to Spanish Ultramaria] iskljuivo se razmatraju
povrede panskih i kreolskih naroda, izostavljajui, sa stanovita ustava, Aboridine i
uveene Crnce (str. 80). Bentam istie razliite povrede koje se svode na ekstremne
nejednakosti politikog uticaja, na primer, nejednaka veliina birakih oblasti,
nedostupnost paralamenta i vlade (76 fragment), kao i nemogunost kontrolisanja i
opozivanja korumpiranih predstavnika (93 fragment). Dok je u sluaju Australije (Plea),
glavna zamerka da stanovnici Amerike panskog porekla nemaju pravo da trae odtetu
od strane lokalnih pravnih tela.3 Zakljuujem, stoga, da je Bentamova glavna
antikolonijalna poenta da politiko predstavljanje ne funkcionie na daljinu, te da time
iziskuje krenje prava na jednako politiko uestvovanje dravljana matine drave, na
kolonizovanoj teritoriji. Bentam prihvata ovo objanjenje kada, na marginama svog Rid
yourselves rukopisa, oseti pritisak da objasni razliku izmeu Britanske Indije i panske
Amerike: Narod engleske Indije priznat je pokoren narod koji je povezan sa Engleskom,
ali vai ultramarijanski srodnici nisu pokoren narod koji je povezan s vama ili vaim
1

Emancipate your colonies! str. 299, 296.

Bentamov kljuni rani tekst o politikoj jednakosti je Considrations d'un Anglois sur la
Composition des tats-Gnraux, in Rights, Representation ... Konsultovao sam sie rukopisa
koji je sastavio Filip ofild. [Philip Schofield, Jeremy Bentham, the French Revolution and
Political Equality].
3
Kant pretpostavlja da kolonije (ili provincije u rimskom smislu) imaju sopstveno odvojeno
zakonodavstvo i ustav, ali stoje pod inostranom/dalekom izvnom moi (RL 58). Obratite panju
da ovo napisano u fragmentu u kome Kant pie o prirodnom pravu naroda, tj. ius in bello.
2

255

vladaocima [] Oni su potomci osvajaa.1 Usredsreivanje na krenje graanskih prava,

pre objanjava nego to pretpostavlja, zato bi Bentamov antikolonijalizam trebalo da
vai za evropske doseljenike kolonije, dok argument deluje veoma slabo u sluaju
kolonija s veinom starosedelake populacije.2 Naravno, ako jednoj starosedelakoj
populaciji, kao to je narod Indije, nedostaje pravo na dekolonizaciju koje doseljenika
kolonija poseduje, to ih ne spreava da pokuaju revoluciju. Bentamu je jasno da jedina
preostala prednost vlade na daljinu predstavlja uveanje mogunosti uspenog otpora. Za
razliku od utvrenog despotizma kod kue, u Engleskoj ultramariji tlaenje ima pobunu
kao svoj lek, a u meuvremenu, radi svoje kontrole, javljaju se mogunosti pobune i
nezavisnosti [] (Rid str. 153). Ovo je, pak, u ravni s naom ranijom interpretacijom
uslova za subjektivnost ili lanstvo meunarodnog prava (videti gore 1.1.). im
kolonizovan ili pokoren narod prui otpor ili ga na verodostojan nain nagovesti, nee
vie biti prepreka koje e se ticati razlonosti njihovog uvrtavanja u pravo meu
nacijama.
Pravei saetak argumenta u ovom drugom odeljku, Kantov antikolonijalizam je
strog i dosledan do take na kojoj izuzima narode koji nemaju dravu iz dunosti da
napuste prirodno stanje. Kolonijalno osvajanje, koje daleko da moe biti retrospektivno
opravdano uvoenjem graanskog stanja, ini nepravdu koja ne moe biti ispravljena.
Bentam je, s druge strane, manje zainteresovan za istorijski znaaj kolonizacije a vie za
tekue kolonijalno pravilo. Kolonijalno pravilo je problematino u svim sluajevima koji
obuhvataju vladu na daljinu, jer daljina oteava sa se uoi, razume i lei zlo. Samo u
nekim sluajevima ovo dovodi do jasnog i jednoznanog poziva na dekolonizaciju
tvrdio sam da je to zbog toga to se u nekim sluajevima, prava graana na politiku
jednakost kre kolonijalnim pravilom, dok u drugim sluajevima, oni koji su oteeni od
strane vlade na daljinu nemaju potpun graanski status. U jasnom kontrastu u odnosu na
1

MS Rid Yourselves, 4. Pretpostavljeni izvor, 4. Profit iz ultramarijanskih uprava, [str. clxvii. 279]
1. avgust 1821.
2
Razlika izmeu kolonija doseljenika i kolonija domorodaca u Bantamovu literaturu je uvela Lea
Kampos Boralevi [Lea Campos Boralevi, Bentham and the Oppressed, op. cit. str. 120-135]. Moji
stavovi su razliiti, ali pogledajmo objanjenje koje nudi Kampos Boralevi: za Bentama, princip
korisnosti prua razliite zakljuke politike nezavisnosti preteno zapadnih naroda i i onih koji to
nisu (str. 134). Denifer Pits, sa svoje strane, porie da razlika izmeu doseljenikih i
domorodakih kolonija igra ulogu, te je time i prisiljena da objasni jasnu koncepciju Indije. Ona
tvrdi da Bentam nije [...] imao nameru da napravi razliku izmeu doseljenikih kolonija i
kolonija naseljenim domorocima: argumenti protiv vlasti su bili isti za sve (str. 209). Ona ne
pominje primere australijskih Aboridina, i primere preureivanja kolonijalnog pejzaa izmeu
panije i Sjedinjenih Drava, kao to se ne uputa u objanjavanje Hasuna Dgis epizode.

256

Kanta, Bentam je zainteresovan da razvije konstruktivnu perspektivu sveta koji je

ustrojen kolonijalnim odnosima. Njegov pogodno idealizovani primer za emancipaciju
jesu Sjedinjene Drave, odgovarajue idealizovane: nezavisne, republikanske, ali i dalje
pod hegemonistikim uticajem matine drave. Kasnije, Sjedinjene Drave treba da
preuzmu ulogu aktivnog uea u svetskoj politici koja bi bila od znaaja za vojnu
intervenciju. S druge strane, narodi koji nemaju dravu mogu se marginalizovati
(Aboridini u Australiji), dok veliki ne-graanski, kolonijalni narodi mogu ostati pod
britanskom upravom (Indija), a narodi kontroverznog ustavnog poloaja mogu se gurnuti
u liberalno ustavno stanje (Tripoli).
Ako se pitamo o tekuoj vanosti njihovih stavova u savremenoj situaciji,
Bentamov je verovatno podesniji po svojoj fleksibilnosti, ali je njegovo slaganje sa
egalitarnim meunarodnim pravom sumnjivo. Kantov pristup se, strogo govorei, odnosi
na svet koji vie nije na. Dunost da se ne osvajaju i kolonizuju narodi koji nemaju
dravu nije vie primenjiva na savremen svet, jer dananji relevantni narodi koji nemaju
dravu, npr. oni u takozvanim propalim dravama, nisu u pred-, ve post-graanskom
stanju i nemaju alternativan nain koordinacije koji su drava i zakon prinude uveli. Rei
da je Kantov argument samo od istorijskog znaaja, ipak, ne znai da je beznaajan, jer
moe imati vane implikacije u dananjim odnosima izmeu prethodno kolonizujuih i
prethodno kolonizovanih naroda. Kada Kant kae da se nepravda kolonizacije ne moe
ispraviti, on kae da takvi odnosi, u istoriji kolonizacije, nikada nee biti osloboeni
krivice. Ovo nas moe navesti da sledimo pravila kompenzacije u odnosima s prethodno
kolonizovanim narodima.
3. Kosmopolitsko graanstvo dva tumaenja
U ovom zavrnom odeljku teiu da utvrdim glavne podleue motive Kantovog i
Bentamovog stanovita o kolonijalizmu s obzirom na njihove koncepcije kosmopolitizma
i kosmopolitskog prava. I Kant i Bentam se mogu, verujem, ispravno klasifikovati kao
autori koji nastavljaju svoje projekte u weltbrgerlicher Absicht, s kosmopolitskom
namerom, ako ne i sa istom koncepcijom o tome kako bi ovo kosmopolitsko stanje
trebalo da izgleda, ili kako bi trebalo doi do njega da li antikolonijalnim
samoogranienjem ili emancipujui doseljenike kolonije, zatitnikom hegemonistikom
ili liberalnom revolucijom. Kad Kant daje naznake svoje vizije kosmopolitskog stanja u
delu Ideja univerzalne istorije, on to uvodi kao stanje globalne javne bezbednosti u kome
257

perfekcionistiki razvoj u moralnosti i kulturi moe da nastupi (str. 44, 47, 50, Reiss str.
49, 51, 53). Bentam ne skicira analognu viziju, a njegova koncepcija kosmopolitizma,
suprotno od Kanta, nije detaljno razraena. Kosmopolitska orijentacija je oigledna po
mnogim stavkama, ali najvie kada on graaninu sveta poveri stvaranje meunarodnog
kodeksa.
Analitika je istina da je kosmopolitizam forma graanstva (Weltbrgertum)
ipak, nije beznaajno rei kom drutvu ili dravnoj zajednici kosmopolitski poloaj
dodeljuje lanstvo, te i ta taj status iziskuje. U Kantovim spisima, koncept
Weltbrgertum igra mnoge uloge. Ovde elim da se usredsredim na dve najvanije forme
lanstva u drutvenoj i pravnoj zajednici. Obe zajednice ukljuuju sva ljudska bia, stoga
se weltbrgerlicher Zustand moe odnositi na bar dva razliita stanja univerzalnog
lanstva: na svetsko drutvo (drutveno graanstvo) ili na globalno kosmopolitsko pravo
(pravno graanstvo). Kako ja tumaim, Kant kombinuje relativno oskudnu koncepciju
globalnog pravnog graanstva sa snanijom verzijom drutvenog graanstva.
Pravni kosmopolitizam kod Kanta se usredsreuje na ue pravo hospitaliteta,
prava da se bude prisutan, iako privremeno, u nekoj dravi i ponudi razmena
komunikacione ili ekonomske prirode.1 Ovo subjektivno pravo nad svakom dravom
protee se dok god ljudi ne doive da budu odbijeni; to, ipak, nije pravo da se ue u
odnose privatnog prava s njima. Na primer, to nije pravo na sticanje svojine, a da ne
govorimo o uspostavljanju ili postavljanju trgovakih tendera. 2 Kant referira na
ogranienja trgovine koje su uvele kineske i japanske vlade kako bi prikazao svoje
uverenje da ne postoji kosmopolitsko pravo na slobodnu trgovinu ili slobodan pristup
tritima. Weltbrgerrecht pokriva samo uslove mogunosti pokuaja da se ue u
odnose, te je to stoga pravo pristupa, a ne ulaska.3 Kantova uska definicija
kosmopolitskih subjektivnih prava, kao to sada moemo videti kada se osvrnemo na
odeljak 2, namerava da izvede opravdanje kolonijalnih praksi. U prethodnom odeljku
(2.1) pokuao sam da motiviem ovo ogranienje problematinom zajednikom
1

ZeF str. 214, Reiss str. 106. Videti tekst Polina Klajngeld, Kantovi argumenti u prilog saveza
drava, prevod teksta ini integralni deo zbornika Svetska vlast.
2
Francisco de Vitoria, u svom Relectiones De Indis Recenter Inventis, Tbingen 1952, str. 93-117,
u mogunosti je da izvede legitimnost celokupnog sistema panske vladavine nad amerikim
Indijancima jer je oprezan pri uvoenju ovlaenja ne samo da bi sebe ponudio za commercium,
ve da bi se, to inei, skrasio. Za vanost trgovakih mesta, uporedi takoe Donald O. Wagner,
British Economists and the Empire, deo I, Political Science Quarterly 46, 2, 1931, str. 248-276.
3
ZeF str. 214, 216, Kantovi navodi, Reiss str. 106, 107, izmenjen prevod.

258

podlogom privatnog prava i meu-nacionalnog prava. Grubo reeno, iz unutranje

dinamike Kantove koncepcije privatnog prava sledi da pravo doseljenika na eventualno
nezaposednutu teritoriju iziskuje pravo na aktiviranje vojske da uspostavi dravu (ako
njegovi susedi ne izbegavaju bilo kakav kontakt s njim). Iako logika kosmopolitskog
prava ne doputa domaem drutvu obezbeivanje subjektivnih kosmopolitskih
kolonizatora nasuprot njihovih potencijalnih kolonizatora, 1 pokuao sam da pokaem da
Kant ukazuje na dunost, u okviru svoje koncepcije meunarodnog prva, da se ne smeju
pokoriti i kolonizovati narodi koji nemaju dravu. Ovo se odraava neznatnim
proirenjem kosmopolitskog prava na hospitalitet.
Iako Bentam razlikuje meunarodno pravo, u strogom smislu te rei kao pravo
izmeu nacija, i ire pravo nacija koje bi sadravalo pravne odnose izmeu drava i nedravljana (uporedi s gore navedenim, 1.1.), on ne odreuje odvojenu kategoriju
kosmopolitska prava graanstva. Delom je to zbog njegovog opteg skepticizma vezanog
za supra-pozitivna prava.2 Stoga, ne treba da traimo opsene tvrdnje u meri u kojoj,
iznad i mimo njihove domae pravne pozicije, ljudi imaju pravo na slobodnu trgovinu, ili
na slobodnu komunikaciju. to ne znai da se Bentam sutinski ne slae s takvim
pozicijama. On savetuje da se ne stupa u odobravanje pogodbi ili obezbeivanje
trgovinskog izbora (Plan), te nagovara na optu slobodu trgovine (vidi iznad, 1.5).
Kada je u pitanju domae ustavno pravo, on ak porie da vlade imaju autoritet da spree
narod

naseljavanju

daleke

zaposednute

ili

nezaposednute

teritorije.

lan

Zakonodaveva inauguralna deklaracija u Parlamentu, glasi: Nikada silom ili

zastraivanjem, nikada zabranom ili opstrukcijom neu nastojati da spreim moje
sunarodnike, ili ijednog od njih, da trae da poboljaju sopstveno stanje na nekom delu
ove zemaljske kugle, bilo naseljenom ili ne.3
Kada se radi o britanskim doseljenicima na udaljenim mestima, kao to smo
videli, Bentam na to gleda kao na krenje njihovih ustavnih prava ako su uskraeni za
lokalni pravni autoritet (2.2, iznad). Ipak, sve ovo je obuhvaeno meunarodnim ili
1

Postoji jedan pasus u Venom miru koji predlae da se po kosmopolitskom pravu, i drave i
pojedinci mogu posmatrati kao dravljani univerzalnog ljudskog stanja [allgemeiner
Menschenstaat], str. 8. Videti Klajngeld, op. cit. Ovo bi dopustilo zakljuak da drave mogu biti
nosioci kosmopolitskog prava. Teko je uvideti kako mogu imati pravo na hospitalitet. Nisam
mogao da pronaem bilo koji primer prava drava ili, shodno prilici, naroda koji nemaju dravu,
izvan meunarodnih prava.
2
Vidi Nonsense upon Stilts in Rights, Representation and Reform, str. 317-401.
3
Constitutional Code, CW, str. 144.

259

domaim pravom, a ovlaenja pojedinaca pokriva domae, a ne kosmopolitsko,

graanstvo.
ak i ako Bentamova pravna teorija ne prua kategoriju kosmopolitskog prava,
trebali bismo da primetimo dareljivo proirenje pozitivnih prava nedravljana koja
Bentam zagovara pod (domaim) principom korisnosti.1 O graanskim pravima
stranaca slinim Grcima govori 4. lan Bentamovog nacrta ustava Grke. U naem
kontekstu, najvaniji primer ovlaenja stranaca, na koje treba obratiti panju u svakoj
dravi, jeste njihovo uee u Tribunalu javnog mnenja (TJM). Ovaj tribunal obuhvata ne
samo glasae i ostale stalne prebivaoce, ve i svakog ljudskog pojedinca, te savetuje,
iznosi kritiku i sankcionie sve vladine akcije.2 Ako kosmopolitska prava razumevamo,
kao kod Kanta, kao prava pojedinaca iznad svake drave, mogue je pretpostaviti da kod
Bentama kao i kod Kanta glavno znaenje kosmopolitskih pravnih zahtev
(izostavimo pojam prava) predstavlja ovlaenje uea u optoj javnoj sferi u
velikoj javnoj upravi tribunala sveta.3
Ovo se poklapa s Kantovom koncepcijom kosmopolitskog prava. Dokle god
pojedinac smatra sebe lanom [] kosmopolitskog drutva, kae Kant u Was ist
Aufklrung?, on ima legitimno pravo da se obrati irokoj javnosti (Reiss str. 56). Stoga
javna upotreba uma, to jest, sloboda izraavanja u vidu irokog spektra tema ukljuujui
religiju, politiku, metafiziku, moral, kao i skuptinske potrebe predstavlja jo jedno
subjektivno kosmopolitsko zakonsko pravo u odnosu na bilo koju dravu,4 i ono proizilazi
iz bilo ijeg lanstva u svetskom drutvu. Na primer, neko ne mora da bude pruski

U svakom politikom drutvu, pod vostvom univerzalnog interesa, mogu biti uvreni interesi
ne samo onih koji se smatraju za doivotne, ili pak za stalne lanove drutva ve i svih
stanovnika zemlje, dokle god oni nameravaju da to budu. Rid yourself of Ultramaria str. 31. Radi
se o neizmenjenom svojstvu Bentamove politike misli jo od njegovog dela Introduction to the
Principles, I, 6; XVII, 4, beleka 1.
2
Constitutional Code, CW, F. Rosen ur., str. 39. Tribunal ima etvorostruku funkciju: statistiku,
cenzorsku, izvrnu i poboljavajue-sugestivnu, str. 86-7.
3
J. Bentham, Panopticon Writings, London, Verso, 1995, str. 48.
4
Javna upotreba razuma, kao kosmopolitsko pravo, razliita je od ljudskog prava jer proistie iz
postojeeg drutvenog i komunikacionog odnosa. Imali bismo sva ljudska prava i onda kada
bismo bili izolovani u odnosu na sve ostale ljude. To nije ni graansko pravo jer ne zavisi od
dravljanstva odreene drave. Setimo se Kantovog nevoljnog odobravanja zahteva Pruske
drave protiv nemira stranaca (na primer, protiv pobornika francuske revolucije spreavajui ih da
razglaavaju propagandni materijal republike, koji on naziva nevinim politiki podsmeh [nije u
pitanju tra, kako prevodi Reiss str. 183]). Razliku izmeu razliitih prava na slobodu izraavanja
razmatram u knjizi P. Niesen, Kants Theorie der Redefreiheit. Baden-Baden, Nomos, 2004.

260

dravljanin da bi mogao da diskutuje o vrlinama republikanske vlade u Pruskoj. 1 Ostaje

tehniko pitanje da li takvo kosmopolitsko pravo vai, ne samo i u nekoj drugoj dravi,
ve i meu narodima koji nemaju dravu. Tome u prilog vodi i zakljuak da, ukoliko
kombinujemo kosmopolitsko pravo na hospitalitet s pravom na javnu upotrebu uma,
moemo stvoriti obavezu da se ponude komunikacije za razliku od ekonomskih ne
mogu strukturalno ili trajno odbaciti. Na osnovu kantovskih izvora, mi na taj nain
stvaramo globalno pravo na neometanu komunikaciju.
Jedna iznenaujua osobina kosmopolitskog pravnog graanstva razlikuje se od
svih drugih uloga graanstva u Kantovoj praktinoj filozofiji na taj nain to ne
predstavlja figuru autonomije karakteristinog dualiteta bivanja subjektom zakona jer
se to bivanje, istovremeno, shvata kao uee u stvaranju tog istog zakona. Dok imamo
pravo da posmatramo jedni druge kao sa-zakonodavce u carstvu svrha i carstvu domaeg
javnog prava, ne postoji odgovarajua globalna koncepcija graana zajedno odgovornih
za zajednike norme kojima se pokoravaju. Kosmopolitsko stanje, u Kantovom smislu,
nema utoite na svetskom nivou, ve u republikanskom graanstvu samo na nivou
drava, te odgovara institucionalnom modelu foedus pacificum suprotnom u odnosu na
onaj univerzalne republike. Stoga se javna upotreba uma moe videti kao negativan
surogat2 globalnog pravnog uea. Ova ideja se dobro slae s Kantovom otrom
moralnom i etikom kritikom naroda koji nemaju dravu, dok u isto vreme zagovara
politiku i vojnu apstinenciju i dozvoljava ekonomski protekcionizam. Jedine dopustive
intervencije na teritorijama koje nisu zakonski ureene jesu komunikacione prirode, koje
bi u praksi, zasigurno, konstituisale krenje autonomije naroda, ali sigurno manje ozbiljno
nego nasilno uplitanje u domae ili meunarodno graansko stanje.
Da li treba, takoe, rei da u Bentamovoj koncepciji nema mesta kosmopolitskom
pravu aktivnog dravljanstva koje uestvuje u stvaranju zakona? Poasna titula
Zakonodavca sveta, koju je jedan latino-ameriki oboavalac dodelio Bentamu,
izazvala je sumnju u to da je Bentam svoja dela shvatao kao da poseduju kvazi-pravnu
funkciju.3 Naravno, Deremi Bentam je kao ustavni preduzetnik u iskuenju da
1

Streit str. 359, Reiss str. 183.

ZeF str. 213, 2. kon. lan, Reiss str.105.
3
Bentham, Codification Proposal, videti P. Schofield, Jeremy Bentham: Legislator of the
World, in G. J. Postema, Bentham: Moral, Political and Legal Philosophy vol. II, Aldershot
2002, str. 483-516. Videti takoe Jennifer Pitts, citat i tom Legislator of the World u Collected
Works.
2

261

preuzme ulogu graanina sveta koji utvruje inostrane i meunarodne kodekse. On ovu
ulogu poistoveuje sa nezainteresovanim zakonodavcem. Takoe, predlaui nacrte
domaih ustava, stranac [bi trebalo da] ima prioritet pri zapoljavanju (IV str. 560).
Stoga to e biti osloboen mesnih predrasuda (IV str. 535), osloboen line klijentele,
te otuda i odreenih ravih interesa i naklonosti (IV str. 560). Nanovo Bentamovi
institucionalni predlozi, koji se tiu meunarodnog prava, ne obezbeuju, vie nego Kant,
takvu ulogu. Iako Bentam nijednog trena ne mea ulogu eksperta dizajnera ustavnog ili
zakonodavnog kodeksa sa ulogom suverenog tela, stvaranje zakona prihvatanjem ili
odbacivanjem kodeksa, njegova kvazi-zakonodavna perspektiva o problemima globalnog
poretka mogla je da ga navede na stav koji bi u veoj meri bio intervencionistiki. On bi,
kao lan Tribunala Javnog Mnenja, ipak bio ovlaen da isprati ustavni autoritet svih
naroda, bilo kritikom ili potpuno razraenim nacrtom ustava. 1 Na osnovu sopstvene
koncepcije kosmopolitskog slobode izraavanja, Bentam bi posvuda imao pravo da
isproba i ispolji uticaj poboljavanjem ustava i zakona. Izgleda da ovo ne prua nikakvu
naelnu razliku u odnosu na kantovski model, po kome ne-dravljani imaju jednako pravo
da lobiraju za promenu ustava.
Konano, tvrdim da razlike Kantove i Bentamove strategije meunarodne politike
zavise od dva faktora. Prvi sam ve spomenuo, radi se o njihovim razliitim
koncepcijama kosmopolitske normativnosti i ekonomske razmene. Drugi faktor, ini se,
kao da se usredreuje, ne toliko na njihove koncepcije ovlaenja kosmopolitskog prava
koliko na procene, obojice autora, o kauzalnoj uspenosti javne komunikacije. Za vreme
dok uvodi kosmopolitsko pravo, Kant sveano iznosi opaske o narodima Zemlje [koji
su] na razliitim stupnjevima, stupili u univerzalno drutvo, a ono se razvilo do te granice
da, ukoliko doe do nasilja u jednom delu sveta, ono se posvuda osea. 2 Bentam, u
nekim od svojih spisa, ima slino optimistine poglede u vezi s kauzalnim moima
javnosti. Nakon to ustanovljava trajni kongres naroda koji predstavlja Bentamov
ekvivalent Kantovoj ligi naroda on veruje da bi se sva pitanja pokornosti reila kad bi
institucija mogla da [svoje dekrete] saini takvima da se rasprostiru po gospodarstvima
svake drave (Plan 552). Videli smo da je tano ono to bi kosmopolitsko pravo, u
1

Ovo je istinito za ustave na osnovu popularne suverenosti, kao i njegov Constitutional Code,
CW, str. 25-44. U autokratskim ustavima je uloga TJM slabija; videti Securities against misrule.
2
ZeF str. 216, 3. kon. lan, Reiss str. 107 beleka. Prema Kantu, ova empatija vai za sluaj
krenja prava pojedinaca kod naroda koji nemaju dravu. On takoe veruje u kauzalne sile
javnosti koje, stvarajui empatiju ili entuzijazam, doprinose procesu republikanizacije susednih
naroda, Streit str. 359, Reiss str. 183.

262

Bentamovom smislu, pruilo svakom pojedincu. Ali, s take globalne drutvene empatije,
on se direktno suprotstavlja Kantovom pogledu da se nasilje u jednom delu sveta
posvuda osea: Ljudska vrsta jo uvek nije dostigla taj stepen na putu ka civilizaciji
[] jer za dravljane drugih civilizovanih nacija nemamo toliko oseanja kao (to
imamo) za nae Crnce. (str. 555) On dodaje da i ubistvo, koje se poini u Londonu,
ostavlja vei utisak nego hiljade poinjenih ubistava i zverstava u Istonoj Indiji. (str.
557). U odsustvu trajnog meunarodnog kongresa, i u nedostatku dovoljnih kauzalnih sila
globalnih komunikacionih odnosa, Bentam je moda bio u iskuenju da odredi ponovnu
procenu intervencionistikih sredstava. Bentamova razmiljanja o hegemoniji, zajedno sa
Hasuna Dgis epizodom (2.2.), mogu nas navesti da razmislimo da li je njegovo okretanje
politikim i vojnim intervencijama jedne ili dve velike nezainteresovane svetske sile
trebalo da kompenzuje ogranien uticaj kvazi-pravne argumentacije u okviru Tribunala
Javnog Mnenja. Ova odstupajua pozicija izgleda da se teko uklapa u manifest
egalitarizma meunarodnog prava. Radi se, meutim, o neemu to e biti stvar daljeg
istraivanja.
U poslednjem poglavlju sam ispitao aspekte kosmopolitizma i kosmopolitskog
prava u Bentamovim i u Kantovim spisima. Iako Bentamovoj pravnoj teoriji nedostaje
taan analogon Kantovom naelu kosmopolitskih prava, obe koncepcije se plauzibilno
mogu uporediti. Prvo, poto za Kanta kosmopolitska prava predstavljaju prava nedravljanja iznad svake drave, i Bentam ima uporedivo jaku koncepciju pravnog statusa
ne-dravljana.

Drugo,

za

obojicu

autora,

glavno

znaenje

kosmopolitizma

kosmopolitskog prava lei u globalnoj trgovini i komunikaciji, a ne u ueu u globalnoj

politici. Bentam i Kant se otro razilaze oko poeljnog proirenja kosmopolitskih
ekonomskih prava ovo je jedan deo objanjenja njihovog neslaganja kada se radi o
kolonijama, razmatrano u 2. odeljku ovog rada. Meutim, obojica dele koncepciju
kosmopolitske komunikacije koja iziskuje pravna ovlaenja slobode izraavanja posvuda
i protiv bilo koga. ini se da, ovde, njihov nesporazum u pogledu legitimnosti
intervencionistikih sredstava zavisi od razliitih empirikih procena uspenosti globalne
javne komunikacije.
Prevod: Marina Bubni

263

KOSMOPOLITIZAM: GLOBALNO UPRAVLJANJE BEZ GLOBALNE DRAVE *

eron Anderson-Gold

Uvod
Imanuelu Kantu se esto pripisuje predvianje nastanka sveta u kome ekonomska
i bezbednosna pitanja nacija postaju globalizovana. U takvom svetu, reenja problema
utiu na sve nacije, i zato je potrebno usklaeno i kooperativno politiko delovanje. ini
se da Kant ima u vidu dva modela po kojima bi takav meuzavisni svet trebalo da bude
organizovan. Jedan po pretpostavci u teoriji taan model, podrazumevao bi da se
nacije odreknu svoje nezavisnosti u korist svetskog suverena koji bi posedovao moi
prinude pomou kojih bih implementirao sopstvene zakone. Drugi, negativni surogat
svetske republike, organizovao bi nacije u dobrovoljnu odbrambenu uniju, utemeljenu na
republikanskim principima upravljanja te posveenu kosmopolitskim principima pravde.
Neu ulaziti u obimnu argumentaciju o vezi izmeu ova dva modela, ve u se baviti
sledeim pitanjem: ta kosmopolitsko pravo dodaje modelu odbrambene unije republika,
to nam moe biti od pomoi da razumemo kako je globalno upravljanje mogue u
odsustvu globalne drave?
Ovaj rad istrauje osnovni karakter kosmopolitskog prava, kao jedne od tri forme
javnog prava u Kantovoj teoriji prava, i njegovu ulogu u ostvarivanju globalnog
upravljanja bez globalne drave. Dok je na prvi pogled kosmopolitsko pravo svakako
znaajan deo Kantove teorije prava pojavljuje se i u Metafizici morala kao forma
javnog prava i u Venom miru kao trei definitivni lan tradicionalnog tumaenja
*

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008.

264

Kantove teorije isticale su nacionalno ili politiko pravo s premalim interesom za

sistematski kontekst u kojem se svi zakoni moraju razviti. Kosmopolitsko pravo, kao
normativni princip koji uobliava razvoj javnog zakona i tie se interakcije pojedinaca i
drava, mora za uzvrat uobliiti dravne i meudravne zakone. Zakljuujem da, ne samo
da celokupno pravo, prema Kantovom vienju, mora imati osnovu u kosmopolitskom
pravu, ve i da kosmopolitsko pravo zahteva razvijanje demokratskih institucija na
meunarodnom nivou, kako bi se univerzalno osigurala javna prava svih individua, i kako
bi se iznela na videlo kosmopolitska zajednica kao krajnji cilj istorije i politike.
Kantova teorija javnog prava
Po Imanuelu Kantu, svi pojedinci ili organizovane grupe (drave) sposobne za
meusobni uticaj, moraju ili biti voene principima prava ili biti u ratu. Dunost je svih
takvih pojedinaca da stupe u odgovarajue pravne odnose. Pravni principi koji upravljaju
ljudskim odnosima jesu trostruki, to jest, dravno pravo koje formira drave od
pojedinaca, meunarodno pravo koje regulie meudravne odnose i kosmopolitsko
pravo koje regulie odnose izmeu pojedinaca i drava i pojedinaca iz drugih drava.
Kosmopolitsko pravo, koje se univerzalno odnosi na sve pojedince najkontroverznije je,
jer za sobom povlai oblik globalnog upravljanja izgraenog na osnovama nezavisnih
drava. Mnogi su bili zbunjeni nad ovim trostrukim sistemom principa, smatrajui da
trei stepen prava nije saglasan s tradicionalnim shvatanjem suverenosti na kojoj
poiva nezavisnost drava. Oni tvrde da kosmopolitsko pravo ne moe imati jak pravni
status jer ne moe biti prinudno primenjeno i da zbog toga federacije ne mogu
predstavljati korak ka svetskoj dravi.
Jasno je da Kantov trostruki pravni sistem dovodi u pitanje tradicionalna shvatanja
suverenosti izgraena na atomistikom konceptu nezavisnih drava, gde svaka drava
odreuje i brani svoja prava kako joj odgovora. Umesto tradicionalnog atomistikog
shvatanja dravne suverenosti, ja u usvojiti Kantov model mnogobrojnih nezavisnih
drava koje meusobno deluju. Braniu tezu da ovaj model zahteva univerzalni princip
kosmopolitskog prava, kako bi postavio u ravnoteu suprotstavljene snage interakcije i
nezavisnosti (dinamiki ekvilibrijum zajednica). Upravo ovaj oblik zakona osigurava
nezavisnost meuzavisnih drava.

265

Moja teza ima tri zakljuka: zajednica je drava nuno zasnovana na

kosmopolitskom pravu jer se nalazi pod pravnim uslovima dinamikog ekvilibrijuma;
kosmopolitsko pravo nuno ima univerzalnu pravnu nadlenost; implementacija normi
gostoprimstva zahteva globalne institucije zasnovane na demokratskom predstavljanju.
Prvo, smatram da svaka zajednica drava, koja ulazi u pravne odnose, mora
priznati kosmopolitsko pravo kao uslov svog udruivanja. Pored injenice da svaka
drava mora imati granice priznate od drugih kao uslov miroljubive federacije, sve drave
moraju prihvatiti (moralnu) injenicu da trgovinski odnosi ostaju deo prvobitnog prava
svih pojedinaca. Kant smatra da pravo predstavljanja pojedinca u ime drutva, pripada
svakom ljudskom biu kao posledica injenice da prvobitno niko nije imao vie prava u
odnosu na nekog drugog u naseljavanju bilo kojeg dela planete. Celokupno posedovanje
zemlje pre njene ratifikacije od strane pravno konstituisanih federacija provizorno je. Zato
to mogua pojedinana aktivnost svakog pojedinca postavlja u stalne odnose sa svima
ostalima i zato to ovo ostaje istinito ak i nakon to graansko drutvo donese svoja
pravila u odreivanju unutranjih poseda, federacija treba da razmotri i definicije granica
i kriterijume za univerzalni odnose meu pojedincima. To pravo, ukoliko se odnosi na
mogue ujedinjavanje svih naroda u svrhu izvesnih optih zakona njihovog mogueg
saobraanja, moe se nazvati kosmopolitskim (ius cosmopoliticum).1 Upravo je to pravo
ius cosmopoliticum, ono koje obezbeuje osnovu za univerzalne zakone koji odreuju
meunarodne odnose. Kantovo insistiranje na pravnom (a priori) statusu kosmopolitskog
prava ne ini se ni kontingentnim niti podreenim u odnosu na priznavanje granica. Ono
proizilazi iz mnogo fundamentalnijeg individualnog prava, implicitno sadranog u
univerzalnom i prirodnom pravu na spoljanju slobodu, koja nam doputa da uradimo bilo
ta to ne umanjuje pravo drugih. Neije predstavljanje u ime drutva ne naruava niija
osnovna prava.
Kosmopolitsko pravo stoga oblikuje prirodu pravinih odnosa meu dravama i
time obezbeuje ogranienja po pitanju oblika koji federacija moe da poprimi. Federaciji
je, prema kosmopolitskom pravu, zabranjeno da postane zatvoreni sistem izolovanih
zajednica ili zajednica koje trguju samo pod uslovima nacionalistikih interesa.
Izolacionistike zajednice mogu biti neagresivne, ali za svrhu argumenta, ne bi bile
1

Immanuel Kant, Metafizika morala, Beograd, BIGZ, str. 153. Immanuel Kant, The Metaphysics
of Morals, in Hans Reiss ur., Kant: Political Writings, Cambridge, Cambridge University Press,
1970, str. 172.

266

privrene kosmopolitskim normama gostoprimstva i mogle bi skliznuti u nasilje i rat

ukoliko se stranci pojave na njihovim granicama. Nacionalistiki interesi mogu da brane
ideju trgovine, ali u sutini to bi radili samo na osnovu moi, to bi moglo odvesti u
eksploatacije koja bi dalje vodila u osvajanje i ratove. Kant povezuje miroljubive saveze s
principima koji su univerzalno ukorenjeni u individualnoj slobodi i kosmopolitskoj
zajednici.
Zato federacija po nainu formiranja pravnog saveza zahteva odreivanje normi
gostoprimstva u pozitivnom pravu, koje su implicitne u kosmopolitskom pravu. Zbog
toga neki oblik globalnog prava striktno je impliciran samim uslovom mnotva
meusobno povezanih nezavisnih drava koje tee miroljubivim odnosima. Dalje, s
obzirom na odreenja globalnog oblika pozitivnog prava, kosmopolitsko pravo usmerava
drave ka razvoju univerzalno nadlenih pravnih institucija, kao to je svetski sud, koji bi
imao autoritet da odredi krenje kosmopolitskog prava. Presude svetskog suda moraju biti
samo-implementirane po cenu gubitka lanstva u (kosmopolitskoj) zajednici drava i
ponovnog uspostavljanja stanja rata izmeu ujedinjenih zajednica i izoptene drave. 1
Kasnije u ovom radu, govoriu o uslovima pod kojima federacije mogu kolektivno
primeniti norme kosmopolitskog prava u odnosu na odmetnute ili izoptene drave. Na
kraju, s datim normama gostoprimstva sadranim u pojmu kosmopolitskog prava,
federacija

mora

razviti

meunarodne

institucije

zasnovane

na

demokratskom

predstavljanju koje bi usmeravalo razvoj meunarodnog prava. Kosmopolitsko

demokratsko predstavljanje, kao oblik javnog prava koje proizilazi iz meudravnih
odnosa, obavezno je jer se njime trajno spreava uvrivanje strukturalne zloupotrebe od
strane dominantnih drava.
Ako je moje tumaenje da je kosmopolitska zajednica drava upotpunjena
usvajanjem i primenjivanjem kosmopolitskog prava ispravna, onda nije jasno u kom
smislu svetska drava moe da doprinose Kantovom projektu mira. Svakako moemo
1

Moe se prigovoriti da tradicionalna koncepcija suverenosti ostaje na snazi, jer drave mogu
dobrovoljno prekinuti sopstveno lanstvo u pravnoj zajednici, na primer, Drave ne mogu biti
primorane da prihvate bilo koje univerzalne principe. Ipak, u kontekstu juridikcijske federacije,
koja vie ne podrava prva drava putem rata, javno nepriznavanje presuda koje se tiu
meunarodne pravde okarakterisalo bi izdvojenu dravu kao nepravednog neprijatelja, izrazom
koji nije primenljiv na prethodno prirodno stanje u kojem je neregulisana suverenost predstavljala
normu. U Metafizikim elementima pravde [str. 170] Kant tvrdi da su nepravedni neprijatelji
pretnja svim drugim dravama i da se drave mogu pravedno ujediniti i spreiti dravu
prekrioca da ponovo dela na slian nain.

267

nastaviti da smatramo da je republika svih republika regulativni ideal koji pomae u

formiranju praktinih principa u voenju politikog razvoja, ali bilo koji pokuaj da se
preskoi federacija i da se direktno sve drave pretoe pod jednu izvrnu vlast,
predstavlja nerazumevanje toga kako ideal treba da bude realizovan. Republikanski ideali
slobode, jednakosti i nezavisnosti, unutar i meu dravama, moraju biti rezultat
kosmopolitskih principa koji uobliavaju ponaanje na svim nivoima, ali ne smeju biti
nametnuti od strane jedne sile. Ako je glavna svrha svetske drave da stvori sistem javnog
prava koji bi mogao da garantuje svakom pojedincu i/ili dravi odreeni deo slobode, da
presuuje u konfliktima i izbegava ratove, onda ne treba da zamiljamo taj sistem kao
produkt prisilnog nametanja univerzalnih zakona odozgo na dole. S obzirom na kolektivni
pristanak na dunost ka ostvarenju mira, sa svim moralnim ogranienjima i podnosei
katastrofinu destrukciju vrsta, kosmopolitski sistem zakona se moe izdii procesom
istorijskog razvoja odozdo na gore, sledei principe kosmopolitskog prava.
Kosmopolitsko pravo, gostoprimstvo i demokratsko predstavljanje
Same meunarodne institucije meutim, ne konstituiu kosmopolitsku zajednicu.
Meunarodne institucije, kakve ih znamo, ne predstavljaju u potpunosti princip
kosmopolitskog prava jer ne ukljuuju demokratske principe predstavljanja koje zahteva
princip gostoprimstva na kojem je kosmopolitsko pravo zasnovano. Princip
gostoprimstva, koji regulie sve odnose meu pojedincima i dravama, zabranjuje
prevaru, iznuivanje i eksploataciju. Stavljanjem monih drava na pozicije trajne moi u
veini meunarodnih institucija, takve institucije uvruju poredak ekonomske
eksploatacije i vojne dominacije razvijenih nad nerazvijenim dravama. Budui da ideal
republike svih republika ne moe imati formu univerzalne drave pod jednim vladarom,
ne moemo se obratiti centralizovanom autoritetu kako bi ozakonio vrednosti potrebne za
blagostanje republikanskog sistema. Ve sistem pozitivnog prava prava meunarodne
politike, koje mora da prati i dopunjuje razvoj meunarodnog prava unutar federacije
mora biti upravljan pravednim elementom odnosa ne samo meu dravama kao silama,
ve i u odnosu na pojedinaca kao na graana sveta.1 Kant smatra da meunarodno
pravo, razvijeno na principima kosmopolitskog prava, transformie pomenuto (nacionalno

Diskutabilno je da su meunarodni trgovinski dogovori, koji ignoriu prava radnika, zdravlje i

uticaj trgovine na okolinu, eksploatatorski i da stvaraju nepravedne odnose meu pojedincipa, a
ne samo nepravedni odnosi meu dravama.

268

pravo) i stvara meunarodno pravo kao univerzalno pravo oveanstva. 1 Kako to

kosmopolitsko pravo transformie nacionalno pravo i stvara meunarodno politiko
pravo? Oigledno je da kosmopolitski kontekst definisan s tri konana lana, u kojima
se drave opisuju kao stvaraoci globalnog javnog prava i globalne javne institucije s
ciljem regulisanja njihovih meusobnih odnosa ne predstavlja ve pomenuti kontekst
politike sile, ve onaj gde je potovanje ljudskih prava internalizovano u konkretnom
pravnom sistemu stvorenom od strane zdruenih drava. Potreba za globalnim
institucijama koje mogu da osiguraju univerzalne republikanske vrednosti postaje
oiglednija ako ispitamo princip gostoprimstva, oblik kosmopolitskog prava koji Kant
stipulativno uvodi u Venom miru kao trei definitivni lan federacije iz ugla tipova
interakcije koje naruavaju ovaj princip.
ta zahteva princip gostoprimstva?
Kant insistira da je gostoprimstvo pravni princip to jest pravna dunost. 2 Pojedinci
imaju pravo da trguju i komuniciraju kao delovi prvobitne lokalne zajednice posmatrane
kao zajednice recipronog delanja.3 Kant nije pokuao da prui detaljan pravni propis za
ove interakcije, ali njegovi primeri onoga to sainjava negostoprimljive interakcije, daju
nam smernice normi koje bi predstavljale deo pravinih interakcija. Stoga u razviti
norme svojstvene pomenutim primerima radi ispitivanja mogunosti kako bi
kosmopolitsko pravo bilo nuno praeno institucionalnim dodacima federaciji slobodnih
naroda, u formi globalnih institucija utemeljenih na demokratskom predstavljanju.
Kosmopolitsko demokratsko predstavljanje je neophodno kako forma javnog prava, koja
nastaje iz meudravnih odnosa, ne bi trajno uvrstila eksploataciju normi
kosmopolitskog prava od strane dominantnih drava.
Dok princip gostoprimstva ne bi imao teinu bez Kantove pretpostavke
fundamentalnog prava na ponudu da se sarauje s drugima preko trgovine i putovanja, 4
Kantova analiza etikih ogranienja proirivanja na nove teritorije, oblikovana je
njegovom brigom o eksploataciji izmeu evropskih drava i ljudi van drava u novom
1

Imanuel Kant, Veni mir: Filozofski nacrt, prev. Marcel najder, Valjevo, Gutembergova
galaksija, 1995; Immanuel Kant, Perpetual Peace: A Philosophical Sketch, in Hans Reiss ur.,
Kant: Political Writings, Cambridge, Cambridge University Press, 1970, str. 103.
2
Immanuel Kant, Perpetual Peace: A Philosophical Sketch, op. cit., str. 105.
3
Immanuel Kant, The Metaphysics of Morals, op. cit., str. 172.
4
Immanuel Kant, Perpetual Peace: A Philosophical Sketch, op. cit., str. 106.

269

svetu. U brizi da Evropljani ne iskoriste svoje superiornije organizacione

sposobnosti/forme u kontroli nad starosedelakim narodima, Kant izgleda da garantuje,
ljudima van drave, moralno stanovite i prava na svojinu kao rezultat njihovog naina
ivota. Iz njegove obazrivosti da Evropljani ne budu u prednosti, zbog njihovih
superiornih naina da opeljee uroenike, Kant kao da omoguava da narodi bez drave
dobiju moralni status i prava putem imovine i vrednosti koju imaju zbog svog naina
ivota. Na pitanje da li drave mogu stvarati nove naseobine kao posledice istraivanja u
blizini neke nacija koja je ve nastanjena (koja nije organizovana u dravu), Kant
odgovara da je pravo na to neosporivo, ali pod uslovom da nova naseobina ne ometa
upotrebu zemlje onih koji su na njoj od ranije nastanjeni. On upozorava da e to, u
mnogim sluajevima, zahtevati razmatranje injenice da nedravne kulture mogu
razumeti pravino posedovanje i korienje zemlje drugaije od onoga to su drave
razvile kao legalne standarde trajnih poseda. On kae: Ali ako su nacije, koje su u
pitanju, pastirski ili lovaki narod (kao to su Hotentoti, Tunguzi i veina starosedelaca
Amerike) iji opstanak zavisi od velikih povrina neobraene zemlje, nove naseobine ne
bi trebalo ustanoviti nasiljem, ve samo sporazumom; ak i tada, ne sme biti pokuaja da
se iskoristi neznanje domorodaca u ubeivanju da se odreknu svojih teritorija. 1 Socijalne
organizacije nedravnih naroda moda jo nisu pravine (zadovoljavaju Kantovu
definiciju graanskog drutva) ali oigledno je da imaju neku formu provizornog prava za
razliku od ljudi koji se jo nisu naselili, dok prinuda i eksploatacija u interakciji s njima
ostaju moralna zla koja ne mogu biti opravdana. Negostoljubivo ponaanje koje vodi
potinjavanju, po Kantu dolazi od razmatranja novootkrivenih prostranstava kao
nevlasnike teritorije: jer se domorodci smatraju za nita.2
ak ni potencijalni razvoj (ekonomski i kulturni) koji se protee na budue
generacije, ne opravdava otimanje. Ni sve, navodno, dobre namere ne mogu sprati mrlju
nepravde sa sredstava koja su koriena da bi se postigle iste. 3 Argument da je nasilje
korieno u stvaranju samih drava, s ime se i Kant uglavnom slae, ne menja Kantovu
poziciju da kosmopolitsko pravo apsolutno zabranjuje prinudno nametanje poretka.
Njegovo poreenje ovog argumenta s takozvanim pravom na revoluciju zarad napretka
politike organizacije (koju on uveliko odbija), ponovo pokazuje da socijalna organizacija
1

Immanuel Kant, The Metaphysics of Morals, op. cit., str. 173.

Immanuel Kant, Perpetual Peace: A Philosophical Sketch, op. cit., str. 106.
3
Immanuel Kant, The Metaphysics of Morals, op. cit., str. 173.
2

270

nedravnih naroda ne treba da se posmatra kao prosto anarhino stanje pojedinaca koji
mogu biti apsorbovani u drugu dravu. Pravni uslovi su univerzalni i ne mogu se ponititi,
a pokrivaju svaku individuu, bila ona civilizovana ili ne.
Kant izlae kritici i komercijalne/trgovake odnose kao i naseljavanje na
temelju principa gostoprimstva. U raspravi o negostoljubivom ponaanju trgovakih
drava on ide tako daleko da izjednaava poseivanje stranih zemalja i naroda s
njihovim osvajanjem. On kae:
Amerika, crnake zemlje, Ostrva Zaina, Rog, itd. u trenutku kada su otkrivene
su smatrane su za teritorije bez vlasnika; njihovi domorodaki stanovnici smatrani su za
nita [] Ovo je dovelo do ugnjetavanja domorodaca [] i do celog lanca zla koji moe
da nanese tetu ljudskom rodu.1

S obzirom na ova iskustva, Kant zakljuuje da su odluke Kine i Japana da

ogranie interakcije izmeu njihovih drava i ljudi sa evropskom trgovinom, ne samo
opravdane nego i mudre. Iz ovih primera moemo zakljuiti da je neophodno iskljuiti
sve oblike prinude i eksploatacije kako bi princip gostoprimstva imao uinka. Oni koji
prihvate ponudu za interakciju, moraju to uiniti ne samo slobodno, ve i sa oekivanjem
pravinih ishoda.2 Meutim, prinuda i eksploatacija nisu ograniene na odnose meu
dravnim i nedravnim narodima u XVIII i XIX veku. Eksploatacija se oigledno moe
desiti, a i deava se u modernim meudravnim odnosima, pogotovo u odnosima izmeu
visoko razvijenih i nerazvijenih drava. Smatram da takva iskoriavanja u meusobnim
odnosima naruavaju princip gostoprimstva i u suprotnosti su s kosmopolitskim pravom.
U XXI veku, nedravni narodi uglavnom su postali deo drava, a drave su na
razne naine organizovane u meunarodne organizacije. Prema tome, na savremeni
politiki sistem bi, ini se, bio blii kantovskom idealu kosmopolitskog stanja. S druge
strane, drave ne predstavljaju ujednaeno interese njihovih naroda, dok se i u smoj
dravi interesi razliitih grupa esto tretiraju razliito. U knjizi World Poverty and Human
Rights, Tomas Pog [Thomas Pogge] tvrdi da je bogatstvo prirodnim resursima, u
nerazvijenim zemljama sistematski povezano s diktaturom i siromatvom. On tvrdi da u
nerazvijenim dravama dra line moi i bogatstva, korumpira politiko rukovodstvo, a ta
1

Immanuel Kant, Perpetual Peace: A Philosophical Sketch, op. cit., str. 106.
Kantove reference na nepravedne komercijalne odnose pretpostavljaju da nepravda u tim
odnosima ima univerzalni uticaj to jest, da drutvo koje je u pitanju nije ogranieno na
neposrednih subjekte. To je stoga to svi imaju pravo nad svima i nepravda u meunarodnim
odnosima je na kraju nepravda za sve.
2

271

korupcija je podrana sadanjim meunarodnim odreenjem suverenosti.1 U ovom

kontekstu, nacionalno pravo ne obeshrabruje razvoj diktatura i time, onima koji su na
vlasti, osigurava stalni pristup ogromnom linom bogatstvu na tetu unutranjeg razvoja.
Svakako, time to se svakome ko ima vlast daje pravo da prodaje nacionalna prirodna
bogatstva, sadanji meunarodni zakoni i praksa doputaju ovakav tip politike korupcije.
Ovaj savez internacionalnog priznanja diktatorske moi, zajedno sa unutranjom
nerazvijenou, nije ista istorijska sluajnost. S obzirom na nain na koji razvijene
zemlje tee da iskoriste svoju vojnu superiornost i ekonomsku mo kako bi dobile
prednost u svim meunarodnim skupovima, razvijenim zemljama ide u korist da
podravaju reime spremne da im omogue pristup prirodnim resursima, pod uslovima
koji su dobri za njih, bez obzira na predstavniki karakter vlade koja je na vlasti.
Shodno tome, ekonomski raskorak izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja poveava se
uprkos naporima nekih meunarodnih organizacija da obezbede sredstva za razvoj. Ove
organizacije nisu osnovane kako bi ublaile uinke dominacija razvijenih nacija, i zbog
toga ne mogu istinski da utiu na vrstu unutranjeg razvoja koji bi sistematski smanjio
siromatva u svetu.2
S obzirom na negativne uticaje politike ovih organizacija na najugroenije,
globalni teoretiari, kao to je Dejvid Held,3 smatraju da pored meunarodnog zakona
zasnovanog na dravnim meunarodnim organizacijama, kosmopolitski zakon mora biti
baziran direktno na internacionalnim demokratskim institucijama iji predstavnici bi bili
odgovorni pojedincima kao graanima sveta. Takve institucije bi obezbedile forum
unutar kojeg bi obini graani mogli da kritikuju politiku njihovih vlada, i da stvaraju
saveze s graanima drugih drava u cilju otvaranja pitanja od svetskog znaaja, posebno u
oblasti mira, siromatva i degradacije ivotne okoline.
Politika moi, tvrdi Held u Kantovom maniru, utie na sposobnost bilo koje, kao i
svih drava, da razviju svoje unutranje vrednosti. Unutranja demokratija ima malo
1

Thomas Pogge, World Poverty and Human Rights, New York, Polity Press, 2002.
Sharon Anderson-Gold, Cosmopolitanism and Human Rights, Cardiff, University of Wales
Press, 2001, 7. poglavlje. Globalizacija i razvoj ostavljaju negativan trag neo-liberalnih
ekonomskih politika osamdesetih godina dvadesetog veka na politike razvoja Svetskog
monetarnog fonda i Svetske banke.
3
David Held, Cosmopolitan Democracy and the Global Order: A New Agenda, in James
Bohman, Matthias Lutz-Bachmann ur., Perpetual Peace: Essays on Kants Cosmopolitan Ideal,
Cambridge, MIT Press, 1997; takoe pogledati, David Held, Democracy and the Global Order,
Stanford, Stanford University Press, 1995.
2

272

prostora za razvoj tamo gde autokrate imaju mo da po povoljnim uslovima ponude

prirodne resurse razvijenim zemljama. Mone elite u nerazvijenim dravama tako
odraavaju optu sliku raspodele moi meu dravama. Dok Kant naglaava univerzalni
republikanizam i jednakost drava pod meunarodnim zakonom, kao neophodne uslove
za razvoj kosmopolitskog zakona, Held na ta dva uslova dodaje potrebu za osnivanjem
meunarodnih demokratskih institucija. Potreban je odreen nivo kosmopolitskog
demokratskog zakona da bi se kosmopolitsko pravo na kraju ostvarilo, jer trgovina
(barem pod uslovim globalnih kapitalistikih trita) tei da ima razliite uinke u
razliitim dravama s obzirom na pojedince/grupe koji podrivaju mogunost, onih koji su
nepovoljno pogoeni, da imaju jednaka prava (kao to republikanski sistem zahteva) u
svojim zasebnim zajednicama.1 U sistemu interakcija koje su oblikovane od strane
monih elita Held tvrdi demokratija (ili republikanska jednakost) unutar tog sistema
mora biti dopunjena demokratijom koja dolazi spolja.
Jasno je da postojee organizacije meunarodnih odnosa ne odraavaju principe
jedne kosmopolitske federacije. Strukturalna, ekonomska i kulturna eksploatacija
podrivaju mnoge savremene borbe za politike promene kao i pokrete koji imaju za cilj,
pre svega, nadoknadu i destrukciju.2 Ako je Kant u pravu, sa svojom teorijom koja se
odnosi na put ka miru, podrazumevajui da je mir prihvaen kao poeljan cilj (to su neki,
kako u teoriji tako i u praksi, odbacivali)3 onda je priroda neophodnih reformi jasna.
Ali u kom smislu kosmopolitska federacija, kada joj je jednom data odgovarajua
institucionalna forma, garantuje mir? Zato to takva federacija ak i u svojoj
kosmopolitskoj formi zadrava dinamiki karakter s mogunou neslaganja koje bi
vodilo u razjedinjnje i rat moe se prigovoriti da ona ne moe ispuniti Kantov imperativ
venog mira. Smatrano je da jedino republika svih republika, svetska drava, moe zaista
ostvariti veni mir, dok odbacivanjem predloga svetske drave, Kant naruava sopstvene
1

Iako je Kant prihvatio ekonomski zasnovanu politiku nejednakost do nekog stepena (aktivni v.
pasivni graanin), u okviru barem delimino konstituisane drave, on je smatrao da mora biti
ostavljena mogunost da se ostvari nezavisnost. Stalna strukturalna ekonomska nejednakost
naruava ovaj princip.
2
Kulturnoj diskriminaciji se ne sme dozvoliti uporite u zakonu, jer e ona teiti da postane stalna
i strukturalna odlika asocijacije. Ovo znai da u multikulturalnom kontekstu za veinu, koja titi
interese manjine, moraju biti ustanovljena odreena ogranienja.
3
Neke forme faizma i nacistike ideologije oslikavaju borbu i rad kao trajno poeljno stanje i
dihad ili sveti rat je za neke kvazi-trajno stanje koje treba prihvatiti barem do trenutka kada je
nevernik preobraen. Iako iz razliitih razloga, nijedna od ovih teorija ne prihvata osnovni
kantovski princip univerzalnih ljudskih prava.

273

principe. Ima li onda elemenata nedoslednosti u okviru Kantove teorije? U Kantovim

argumentima za uniju drava, Polina Klajngeld predstavlja zanimljivu i razumnu
odbranu unije. Ona tvrdi da je najbolje shvatiti republiku svih republika kao ideal, koji
samo moe biti priblino dostignut kroz korienje praktinih/pravnih principa kao to je
kosmopolitsko pravo. Zakljuuje da kosmopolitska federacija nije drugo najbolje
reenje koje zamenjuje republiku svih republike, ve da ono predstavlja formu koju ova
republika svih republika dobija u stvarnom svetu. 1 Veni mir moda nije u potpunosti
ostvariv, ali je mogue, u praktinom smislu, njemu teiti.
Kako kosmopolitsko pravo moe biti ostvareno?
Jedna od najinovativnijih odlika kosmopolitskog prava je to kroz taj princip
pojedinci postaju pravna lica, (graani sveta), sa zagarantovanim pravom da imaju prava
bez pomoi svetske drave. Ali koji su institucionalni mehanizmi prikladni u sprovoenju
ovih prava? Da li kosmopolitsko pravo prelazi izvan kritike javnosti, to i otvara
mogunost vojnih intervencija u unutranja pitanja drava, iako je to zabranjeno, ne samo
preliminarnim lanom broj 5 Venog mira, ve i odbrambenom ulogom Federacije koja
ima posao da obezbedi slobodu svake drave? Imajui u vidu obavezu prema
kosmopolitskom pravu, da li e krenje ljudskih prava unutar neke drave dozvoliti
sprovoenje vojnih intervencija od strane drugih drava? Da li bi se takve unapred
ovlaene intervencije, raunale kao krenje zabrane meanja? Alisa Berntajn [Alyssa
Bernstein] podrava ideju mogunosti sprovoenja kosmopolitskog javnog zakona,
tvrdei da za drave koje ostaju potpisnice kosmopolitske unije, a u isto vreme uestvuju
u sistematskom krenju osnovnih prava graana, intervencije u cilju zaustavljanja tih
prekraja nisu spoljna agresija, ve jednostavno predstavljaju sprovoenje zakona.2
Iako kosmopolitska federacija ne moe biti bez sukoba, smatram da je ona
razliita struktura od ostalih formi saveza izgraenim na samo-interesu i moi. Zbog svog
pravnog karaktera takav savez moe sebe pravedno braniti od nepravednih neprijatelja.
Najproblematinije pitanje proizilazi od onih drava, snanih iznutra, ije su javno
1

Pauline Kleingeld, Kants Arguments for the League of States in Luigi Caranti ur., Kants
Perpetual Peace: New Interpretative Essays, Roma Luiss University Press, 2006. Polina
Klajngeld, Kantovi argumenti u prilog saveza drava, prevod teksta ini intergralni deo
zbornika Svetska vlast.
2
Alyssa R. Bernstein, Kant on Rights and Coercion in International Law: Implications for
Humanitarian Military Intervention, in Byrd, Hruschka, Joerden ur., Jahrbuch fr Recht und
Ethik, Berlin, Duncker & Humblot, 2009.

274

izreene smernice neprijateljski nastrojene prema kosmopolitskim vrednostima i

meunarodnom zakonu bilo koje vrste, te koje odbijaju da se ulane ili ostanu lanice bilo
koje mirovno nastrojene unije. Primenjujui pojam koji je razvio Dord Kavaljar [Georg
Cavallar], Bernsteinova razvija svoj argument o sprovoenju kosmopolitskog javnog
zakona na sledei nivo, tvrdei da su otvoreno neprijateljske drave, u odnosu na
meunarodno pravo, kao nepravedni neprijatelji.1 Verujem da je ovo interesantna
distinkcija koja nam skree panju na injenicu, da takav neprijatelj moe jedino biti
prepoznat i definisan unutar stanja internacionalnog prava (iz perspektive pacifistike
federacije), a ne iz pozicije tradicionalne pretpostavke o prirodnom stanju meu
dravama, u kojem bi takav koncept bio u najboljem sluaju suvian. S kosmopolitskom
federacijom, nalazimo da Kant ipak prihvata neku vrstu teorije pravinog rata, teoriju
koju ne bi mogao da prihvati ukoliko bi drave odbijale da se obaveu kosmopolitskim
principima, i insistiraju na svojim pojedinanim pravima da odreuju pravednost svojih
ciljeva.
Nepravedni neprijatelj je, dakle, onaj ija je javno izraena politika neprijateljska
prema kosmopolitskim vrednostima i meunarodnim savezima. Da li takvu nevaljalu
dravu treba jednostavno izolovati i ostaviti samu? Jasno je da, ako drava jednostavno
radije bira stanje izdvojenosti i ne izraava nikakve neprijateljske namere prema
federaciji, federacija ne bi imala pravednog osnova da prinuuje dalje pridruivanje.
Meutim, cena takve izoptenosti jeste da nikakav odnos izmeu takve drave, i bilo koje
lanice ujedinjenog saveza, ne bi imao pravnog osnova i takve izdvojene drave bi,
zapravo, postale zatvoreni i izolovani sistemi. ini se da, dok princip gostoprimstva
doputa takvu izdvojenost, dokle god ona ne postane neprijateljska takva drava nanosi
drugima visok stepen tete jer odbija da dopusti primenjivanje prava commercium i
blokira put ka trajnom miru i kosmopolitskoj zajednici.
Ali ta ako takva izdvojena drava zapone sa upotrebom nasilja protiv svojih
graana? Da li to treba posmatrati, naprosto, kao unutranje sukobe? Moe se rei da
odbijanje tih drava, koje su ve odbacile meunarodne zakone i savez, da priznaju
ljudska prava interno, moe biti shvaeno kao znak da se toj dravi ne moe verovati ni
na planu spoljnog mira i zbog toga se ona moe smatrati kao sutinska pretnja svima.
Drave sa izraenim neprijateljskim namerama, bilo da su one izraene unutranje ili
1

Ibid.

275

spoljanje, postaju nepravedni neprijatelji jer njihovo negiranje prava nije samo
unutranji sukob, ve oblik nasilja za koje ne moe oekivati da ima samo unutranje
namere. ini se da su takvi prekraji, imajui u vidu vrednosti kosmopolitske zajednice,
direktan izazov pravima svuda u svetu. Jasno je da je veza izmeu genocida i Hitlerovog
rata za evropsku dominaciju motivisala Deklaraciju o ljudskim pravima UN-a i naknadne
sporazume kojima je genocid meunarodno prihvaen kao zloin protiv ovenosti.1
Kant smatra da je dozvoljeno da ostale drave, kada su suoene sa nepravednim
neprijateljem, lie tu nepravednu dravu njene moi da ponovo dela na slian nain.
Za vreme dok Kant ne raspravlja o punom spektru dozvoljenih naina delovanja protiv
takve drave, on pominje instituciju ustavnih izmena (ali ne i ponitenje graanskog
saveza naroda), koja je, po pretpostavci, koncipirana tako da eliminie despotske odlike
ustava odgovorne za agresivne namere drave. Bez pretpostavke da despotske odlike
takve drave ukazuju na optu naklonost protiv mira, spoljanje zapoete ustavne
promene mogle bi lako naruavati ogranienja neintervenisanja. Akcija protiv
nepravednog neprijatelja ne moe biti zasnovana samo na agresivnoj retorici, ve mora
biti odgovor na zaista nepravedno ponaanje, ozbiljne i pretee vrste. Stoga su osude UNa i drugi odgovori na krenje ljudskih prava, kao to su sankcije, zahtevale da te
zloupotrebe budu teke i sistematske, pre nego povremene. Razlika izmeu
povremene i sistematske zloupotrebe je u pokuaju da se identifikuje i odgovori na
ustaljeni karakter nekog reima, radije nego neki zaseban problem. O nepravednom
neprijatelju Kant kae: Jer oni predstavljaju pretnju njihovoj slobodi i izazov za njih da
se ujedine protiv takve vrste zloupotrebe te da uskrate mo krivcu da dela ponovo na
slian nain2
Zakljuci
Nezavisno od reagovanja na nasilne i/ili agresivne izdvojene drave, defanzivna
federacija ostaje posveena miru i potovanju sloboda, kao i slobodi izbora za njene
lanice. Iako je prvobitno ograniena na princip gostoprimstva, takva unija takoe se
moe posvetiti razliitim meunarodnim pravilima koja proizvode interkulturalnost i
ekonomsku razmenu.

1
2

. Anderson-Gold, Cosmopolitanism and Human Rights, op. cit., 4. poglavlje.

Immanuel Kant, The Metaphysics of Morals, op. cit., str. 170.

276

to se tie toga koliko se od rastue zajednice meu-odnosa moe oekivati da

donese dalji razvoj kako nacionalnog tako i meudravnog zakona kosmopolitski ili
svetski zakon bie neophodan dodatak za dovoenje meudravnih zakona u sklad s
kosmopolitskim pravom. Globalni (internacionalni) zakon na ovom nivou dok se o
njemu pregovara dobrovoljno zahtevae razvoj pravne ekspertize i sudova za
izvravanje presuda, nezavisnih od drava koje mogu biti stranka u odreenom sporu,
imajui u vidu samo primenu pravila. Ove pravne odluke se ne mogu smatrati smetnjama
suverenosti ili slobodi, drava koje su na ovaj nain udruene. Vei deo ovih
internacionalnih politikih zakona odreivae kako e se drave odnositi prema pravima
pojedinaca koji uu u ove razmene, i time, takoe, uticati na formiranje domaih zakona. 1
Kosmopolitski principi ii e u pravcu republikanskih sloboda bez obaveze da
pojedinana drava na sebe preuzme zadatak izvoza republikanskih vrednosti.
Svakako, kao to je Kant predvideo u Ideji za univerzalnu istoriju takav
defanzivni savez e proi kroz mnogo transformacija pre nego to sve drave budu
sposobne da usavre svoje unutranje graanske ustave, i posvete se 1. konanom lanu
Venog mira. Meutim, ako kosmopolitsko pravo vodi putem rane instantijacije
defanzivne unije, ono e poloiti temelj za stabilnu i univerzalnu instituciju
republikanizma, i nee biti potrebno pojedinanim republikama da zapoinju rat kako bi
sauvale mir. Stoga, zakljuujem da kosmopolitsko pravo, implementirano od strane
meunarodnih institucija pod uslovima kosmopolitskog demokratskog zakona, moe da
stvori ustrojstvo svetske vlade bez svetske drave. Iako se ovaj rad bavio uglavnom
pravnom strukturom kosmopolitske zajednice, neka se (iz bojazni) pomene da ja verujem
da kosmopolitska zajednica nije nita drugo do tanak pravni okvir. elim da istaknem da
su vra shvatanja kosmopolitizma mogua u zavisnosti od tipa mnogobrojnih kultura
koje niu unutar miroljubivih, otvorenih i interaktivnih zajednica. Meutim, to su vrlo
kompleksna pitanja koja zalaze daleko izvan teme ovog rada. Kosmopolitski mir nee biti
jednostavan zadatak koji moe da bude ostvaren u bilo kom konanom istorijskom
periodu.

Iskustvo suda Evropske unije o ljudskim pravima daje nam odlian primer kako ovo moe
funkcionisati u praksi. Kritiari najee ukazuju na to da je uspenost tog suda izgraena na
zajednikoj istoriji i istim vrednostima. Meutim, to jednostavno znai da bi moda mogle da
postoje mnogostruke nadlenosti takvih sudova koji bi delovali na ujedinjenom podruju sline
istorije i vrednosti. Vrhovni ili svetski sud je, naravno, mnogo komplikovanije institucionalno
pitanje, koje odreuje unutranje odnosno spoljanje aspekte lanstva federacije.

277

Prevod: Damjan Dobrila

278

SVETSKA VLAST, MEUNARODNO PRAVO I ETIKA BRIGE*

Virdinija Held

anse da Sjedinjene Drave prepuste svoju suverenost nekoj svetskoj vlasti u

doglednom vremenu ravne su nuli. A i anse da e u nekoj doglednoj budunosti postojati
svetska vlast bez Sjedinjenih Drava prilino su male, imajui u vidu ak i skoranje
slabljenje SAD-a. Zato neu ak ni razmatrati poeljnost svetske vlade koja moe postati
tiranska ili koja bi pretvorila sva kulturna dostignua u robu na prodaju ili koju bi inila
duboko korumpirana birokratija na svetskom nivou. Kao ni onu koja e odravati mir i
titi ivotnu sredinu.
Umesto toga, razmatrau jednu mnogo izvodljiviju stranu, radi se o
meunarodnom pravu. Posle munog rascepa, posebno osetnog tokom vladavine Dorda
V. Bua, mogue je da e se nastojanja, u politici Sjedinjenih Drava, okrenuti ka
ponovnom prihvatanju meunarodnog prava. Ukoliko je to tano, ta nastojanja e prei
odreen put na ijem kraju je reavanje nasilnih sukoba za koje su neki smatrali da mogu
biti reeni samo kroz svetsku vladu.
Moramo pogledati kakav svet jeste u ovom trenutku, i ime bi trebalo spreiti i
olakati njegove uasne boljke. Jalove nade u idealnu budunost skoro da ne pomau. S
druge strane podrka meunarodnom pravu je preko potrebna i vredi mu je pruiti.

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008. Izlaganje predstavlja delove knjiga Virdinije Held, Lina, politika i globalna etika
brige [The Ethics of Care: Personal, Political, and Global, New York, Oxford University Press,
2006] i Kako je terorizam pogrean, moral i politiko nasilje [How Terrorism Is Wrong: Morality
and Political Violence, New York: Oxford University Press, 2008].

279

Braniu poziciju da u doglednoj budunosti, nasilje treba biti obuzdavano kroz upotrebu
meunarodnog prava. Raspravi prilazim iz perspektive etike brige.
Etika brige i nasilje
Verujem da nam etika brige moe pruiti osnovu za jednu sadrajnu moralnu
teoriju, iako mnogi aspekti ovog novog pristupa etikom teoretisanju tek treba da budu
razraeni. Etika brige moe ljudima pruiti moralne smernice u svim njihovim vezama s
drugim ljudima, od njihovih najbliih veza s lanovima porodice i malim grupama, pa sve
do najudaljenijih, ako ne, ak, i globalnih odnosa, kao lanova drava i kao ljudskih bia,
to oni sami i jesu. Briga je najvidljivija porodina praksa i predstavlja primarnu vrednost
u linim odnosima u porodici i sa prijateljima. Ona se odmah moe prepoznati kao
sutinska u svom najneposrednijem obliku, s obzirom da nijedno dete ne moe da preivi
bez ogromne brige koja mu se prua u prvih nekoliko godina njegovog ivota. Svi mi
imamo iskustva sa onim to moemo priznati kao vrednost brige. Briga poinje da se
shvata kao sve vanija i u politikim i meunarodnim odnosima, kao i u intimnim i
najoptijim vezama graanskog drutva.
Etika brige posebno ceni brian odnos izmeu osoba, vidljiv na linom nivou
unutar porodica i meu prijateljima, ali i na najoptijem nivou odnosa meu svim
ljudskim biima. Ona razume vrednost i nunost brinog rada kao i vrednosti empatije,
oseajnosti, poverenja i reagovanja na potrebe. Ona kultivie prakse poput izgradnje
poverenja, i prakse reagovanja na aktuelne potrebe. Ona prua kritiku analizu i
vrednovanja postojeih praksi, bilo da su to prakse brige koje su tradicionalno bile
zloupotrebljavane ili prakse nedostatka brige gde bi problemi trebalo da su oigledniji.
Koncepcija linosti, u centru etike brige, predstavlja vienje jedne linosti kao povezane s
drugima, za razliku od modela nezavisnog, samodovoljnog liberalnog pojedinca.
Izrastajui iz feministikog ukazivanja na, u ogromnoj meri, nezapaen, meutim,
apsolutno nuan rad u podizanju dece i brige nad bolesnima ili onima kojima je briga
potrebna, etika brige artikulie upravo vrednosti i smernice koje proistiu iz tih
ukazivanja.
Etika brige je postavila brigu kao vrednost koja je barem onoliko vana koliko i
pravda. Ona je zasnovana na iskustvu koje je zaista univerzalno, na iskustvu da neko
brine o vama jer nijedna osoba ne bi mogla da preivi da nije bila predmetom ogromne

280

brige. S tim u vezi, briga moe da se poredi s kontraktualistikim stavovima za koje se

samo tvrdi da su univerzalni. Ne zasniva se na religioznim vienjima koja su razliita, ve
na zajednikom iskustvu.
Tamo gde druge moralne teorije, kao to su kantovska etika i utilitarizam,
zahtevaju, pre svega, univerzalnost normi, etika brige shvata moralnu vanost naih veza
s naim porodicama i grupama. Ona upravo vrednuje te veze i razlikuje se od etike vrline
fokusirajui se na odnosima brige pre nego na vrlinama pojedinca. Trebalo bi videti kako
bi neke ustanovljenije vrednosti poput pravde, jednakosti i prava pojedinaca trebalo
povezati s vrednostima brinih odnosa.
Etika brige moe da konceptualizuje ono to, unutar udaljenih i slabih veza brige
koje mogu biti oformljene, mi moemo da razvijemo kao politike i pravne puteve
interakcije kojima bi bile podesnije poznatije moralne teorije. Tradicionalne i dominantne
moralne teorije kao to su kantovska etika i utilitarizam, sa svojim deontolokim i
konsenkvencijalistikim pristupima, i dalje su podesne za mnoga pitanja unutar pravnog i
politikog okvira kada se posmatraju kao deo jedne ire mree odnosa izmeu ljudskih
bia, iako su sme teorije u manjoj meri zadovoljavajue nego to se mislilo kada su bile
razvijane u sveobuhvatne moralne teorije. Za nasilje koje proistie iz politikog sukoba i
koje se reava politikim i pravnim sredstvima, tradicionalni pristupi u reavanju esto
ostaju najpodesniji. tavie, mislim da bi etika brige bila vie obeavajua u dugoronim
procenjivanjima politikih institucija i praksi grupa, nasilja kojim se oni esto koriste kao
i naina na koji bi ove oblasti trebalo podesiti unutar irih drutava ukljuujui i
potencijalno globalno drutvo.1 Elementi brige bi uvek trebali da se uzimaju u obzir kada
se politiki i pravno odreuju u irem kontekstu. Naa velika zabrinutost trebalo bi da se
tie pitanja o tome kakva je briga potrebna svim ljudskim biima.
Etika brige obezbeuje snanu osnovu u davanja prednosti ne-nasilju u odnosu na
nasilje u regionalnim i globalnim sukobima. Nama poznate politike i moralne teorije
stvorene su zbog meusobne interakcije graana jedne drave, a potom proirene na
meudravne kontekste u kojima one ne razmatraju pokuaj smanjenja nasilja. U tradiciji
koje su je pratile kroz istoriju, Pitanja o tome koje osobe ili grupe treba ukljuiti u ugovor
nikada nisu bila dobro postavljana u tradiciji drutvenog ugovora ili u moralnim teorijama
1

Videti posebno 7. i 10. poglavlje in Virginia Held, The Ethics of Care: Personal, Political,
Global, Oxford, Oxford University Press, 2006.

281

poput kantovske etike i utilitarizma koje su pratile istoriju drutvenog ugovora. Odgovori
na takva pitanja su se naprosto podrazumevali. U stvarnosti, sila i nasilje su igrali
odluujuu ulogu u formiranju granica i lanstva drava. Namesto predugovornih
dogovora, nacionalizam i imperijalizam su proimali njihov razvoj, te i nastavljaju da
budu vladajui nain meudravnih delovanja.
Etika brige insistira na tome da mi spovodimo nae namere u delo, da teimo
promenama i da odravamo red na najnenasilniji mogui nain. Ona to radi tako to se
obraa svetu onakvom kakav on jeste, za razliku od idealistikih teorija koje su zasnovane
na hipotetikim ugovorima meu dravama. Kada se principi, koji su omoguili odnose
meu graanima, univerzalizuju i time postanu moralne teorije, ili ak i teorije
meunarodnih odnosa, one ostaju apstraktne i skoro ne primenjive na svet koji je duboko
zabrazdio u nejednakost meu dravama. U svetu kakav jeste, monik esto iskoriava i
namee svoju volju drugima umesto da potuje slabe drave kao sebi jednake. Moralna
teorija kao to je etika brige potrebna je kako bi nam osigurala da dovoljno brinemo o
drugim ljudskim biima, da zaista potujemo njihova prava i da se ozbiljno pozabavimo
njihovim interesima, posebno se uzdravajui od ofanzivnog nasilja.
U meunarodnom kontekstu, kao i unutar drava, etika brige ne preporuuje da se
pravda prosto zameni brigom, ni u njenim institucijama niti u nainima teoretisanja o
njima i o moralnosti. Ipak, ona prepoznaje ogromna ogranienja prava i superiornost
drugih moralnih pristupa u proceni ljudskih vrednosti. Ona razume vanost zakona unutar
drava, njegovu primenu u zatiti ljudi od nasilja i u otelotvorenju njihovih prava. Ona
ak moe da prepozna da, iako pravne institucije treba vie da brinu, ipak pravda kao
vrednost treba da ima prioritet nad brigom u ogranienom polju prava, dok briga moe
biti primarna u iroj moralnosti unutar koje pravo treba da upravlja odreenim odnosima.
Analogno tome, u meunarodnom kontekstu briga moe preporuiti potovanje
meunarodnog prava dok se istovremeno zalae za alternativno reenje koje vie obeava.
Briga i nasilje su oigledno nekompatibilni. Nasilje unitava ono to briga
marljivo stvara. Briga nam nalae da uspostavimo sredstva za zauzdavanje, odravanje,
predupreivanje i odbijanje nasilja koje tipino vodi jo veem nasilju. Pri podizanju
dece, ovo zahteva dug proces podizanja i vaspitanja: kultivisati nenasilna oseanja, samouzdravanje, primereno poverenje i razumevanje bolje alternative nasilnom konfliktu. U
interakciji s drugima na nekoj udaljenosti, primarne institucije kojima bi trebalo da se
282

predupreuje i reava nasilje politike su i pravne i briga bi mogla da preporui

prihvatanje ovakvih institucija kada je to potrebno prepoznavajui istovremeno njihova
ogranienja i alternativni nain interakcije bi mogao da bude veoj meri
zadovoljavajui.ti celishodniji. Ovakva razumevanja mogu imati svoje parnjake i na
meunarodnom nivou, poto briga preporuuje potovanje meunarodnog prava, kao to
preporuuje i alternativne i bolje naine za odravanje meusobnih veza. Trebalo bi da
teimo izgradnji interakcija koje nisu primarno politike i pravne. esto nas, upravo
nevladine mree graanskog drutva, u svojim kooperativnim institucijama koje
zahvataju kulturu, ekonomiju, obrazovanje, ekologiju, nauku i dravu blagostanja,
povezuju i istiu nae probleme. Postepeno moemo proiriti njihove domaaje kako bi
briga bila izraenija.1
Da bi se izbegla paternalistika dominacija, briga treba da bude tumaena iz
perspektive onoga ko je prima, kao i onoga koji je prua. Na osnovu linog iskustva
zbrinutih postae jasno kako briga, koju primaju, treba da bude puna potovanja i
primereno osnaujua pre nego poniavajua i opresivna, bilo da se radi o porodici ili o
globalnom kontekstu. Briga se ponekada izkazuje na ohol, bezoseajan i neefikasan
nain, ali to nije dobra briga. Etika brige, na efikasan, oseajan, oslobaajui i odgovoran
nain, prua smernice o ispunjenju potreba osoba, ukljuujui tu i potrebe za mirom i
sigurnou.
Sara Radik je ispitivala zato su majke, u stvari, esto nasilne iako je ideal
nenasilja ono to odreuje praksu materinske brige.2 Ona ukazuje na relevantnost takve
praksa za one koji tee unapreenju mira. Majke, Radik primeuje, esto same tee da se
okanu nasilnih strategija kontole [...]. Politika mira bi trebalo da bude odluno odbojna
prema nasilju ak i zarad najboljih ciljeva. Mirotvorci se retko kada zalau za potpunu
obustavu nasilja, ali se fokusiraju na osmiljavanje raznoraznih oblika saradnje,
pomirenja i nenasilnog otpora.3 Naravno da niko ne tvrdi da se s teroristima ili nasilnim
dravama moe ophoditi isto onako kako se roditelji ophode prema svojoj nasilnoj deci.

Videti, na primer, V. Held, The Ethics of Care, op. cit., pogl. 10; John Keane, Global Civil
Society?, Cambridge, Cambridge University Press, 2003; Fiona Robinson, Globalizing Care:
Ethics Feminist Theory, and International Affairs, Boulder, Westview Press, 1999; Anne-Marie
Slaughter, A New World Order, Princeton, Princeton University Press, 2004.
2
Sara Ruddick, Maternal Thinking: Toward a Politics of Peace, Boston, Beacon Press, 2004.
3
Ibid. str. xviii-xix.

283

Radi se o tome da vrednosti i prakse brige mogu pruiti smernice za ophoenje i prema
deci, i prema teroristima.
Voeni etikom brige prepoznaemo da su nasilje ili mogunost nasilja oekivane
stvari u ljudskoj realnosti, i da sa uspehom moemo obuzdati njihovo prisustvo i umanjiti
tetu koju one stvaraju. Pre bismo teili ogranienju nego unitenju osoba koje postaju
nasilne, i nastojali bismo da predupredimo nasilje, a ne da eliminiemo nasilnike, te
bismo time obuzdali nasilje na najnenasilniji mogui nain.
U nedavno objavljenom lanku, u kom ispituje duboku dvosmislenost upotrebe
politikog nasilja kod Simon de Bovoar, Kimberli Haings daje pregled raznih
feministikih spisa na tu temu. 1 Kae da rasprava Sare Radik ilustruje postojeu napetost
izmeu feministikog poverenja u politiko nasilje i ubeenost da pod okolnostima
opresije, upotreba politikog nasilja ponekad biva nuno zlo. 2 Za Bovoarovu kae da je
uslov politikog delanja [...] u dvosmislenosti, i na tim osnovama, ona brani tezu da
pitanje legitimnosti politikog nasilja ostaje otvoreno. 3 Odbacivanje nasilja a priori u
istoj meri je opasno koliko je opasna i tiranska ili revolucionarska sklonost u prisvajanju
nasilja. Hakingsovoj argument Bovoarove ukazuje da s obzirom na politiko nasilje, ne
postoji vrsto reenje u vezi s dvosmislenou feministikih odgovora [...] Preostaje nam
odgovornost donoenja suda.4 Moja rasprava, o politikom nasilju, uklapa se vrlo lako u
ovu tradiciju.
Robin Mej ot [Robin May Schott] ubedljivo napada tradiciju pravednog rata oko
koje se vrti veliki deo moralnog teoretisanja vezanog za nasilje. Ona smatra da tradicija
pravednog rata olako normalizuje rat, ukazujui na to da rat biva moralno prihvatljiv sve
dok se ne prelaze odreene granice.5 Koristi Kanta kako bi pokazala da rat nikada nije
moralno prihvatljiv, ali odreena etika brige e nas, moda, jo bolje podseati na to da je
rat uvek lo, ak iako je ponekad bolji od postojeih reenja. Presudno je videti koji se
izrazi koriste u isticanju razlike izmeu toga da je rat ponekad nuan ili bolji od
postojeih reenja, ali nikada i moralno prihvatljiv. Svakako treba zapamtiti da rat uvek
1

Kimberly Hutchings, Simone de Beauvoir and the Ambiguous Ethics of Political Violence,
Hypatia 22:3, Summer 2007, str. 111-132.
2
Ibid, str. 114.
3
Ibid, str. 121.
4
Ibid., str. 128-129.
5
Robin May Schott, Just War and the Problem of Evil, Hypatia, 23:2, Spring 2008, str. 122140.

284

treba spreiti, da od rata treba odvraati i da je potrebno izbegavati ga. Ako je rat bolje
reenje od kapitulacije pred agresorom ili od odricanja od odgovornosti pred genocidom,
ta situacija ve predstavlja ogromnu moralnu tragediju.
Neko bi mogao tvrditi da problemi tradicije pravednog rata proizilaze iz
zloupotrebe normi, onako kako je to inila Buova administracija, a ne iz samih normi
koje zahtevaju da rat bude poslednje reenje. Meutim, konkretne norme su razvijene za
konflikte izmeu oruanih snaga drava. Nije jasno da li se one mogu primeniti na onu
vrstu nasilja u koju ulazi, na primer, nedravna grupacija koja pokuava da se oslobodi
kolonijalizma ili strane okupacije ili da se otcepi od neke postojee drave. Etika brige
moe prihvatiti razne norme koje lee u osnovi tradicije pravednog rata, kao to je zahtev
da cilj rata bude pravedan i da upotrebljeno nasilje mora biti proporcionalno. Vanije je
imati u vidu bitniji kontekst brinih odnosa izmeu ljudskih bia koja su oigledno
rastrzana ratom.
Argument za meunarodno pravo
Postoje dobri razlozi za sumnju u vezi sa utemeljenou meunarodnog prava kao
smernice za moralno procenjivanje meunarodnih odnosa. U principu, meunarodno
pravo je osmiljeno da bi sluilo interesima postojeih drava bez obzira na to koliko su
sumnjive, njihove tvrdnje o legitimnosti ili njihove namere. Meunarodno pravo je
naklonjeno postojeim dravama i usmereno je protiv grupa koje zahtevaju nezavisnost
njihovih lanova, i protiv nekih fundamentalnih promena koje bi unapredile moral. A i
primena meunarodnog prava nije uvek bila adekvatna.
No, uprkos sopstvenim ogranienjima, meunarodno pravo moe biti najbolji
izvor smernica kojima moemo raspolagati u blioj budunosti vezano za sve to drave
ne bi trebalo da rade. Napadi na valjanost meunarodnog prava, od strane lanova
kabineta Dorda Bua, naneli su puno tete i tu tetu treba popraviti. 1 Meunarodno
pravo ima ozbiljnih problema, ali potrebno je poboljati ga, a ne odbaciti.

Videti, na primer, Charles Krauthammer, The Case of Legalism: International Law? Its Purely
Advisory, The New Republic, 6. novembar 1989; kao i Jack Goldsmith, Eric A. Posner, The
Limits of International Law, New York, Oxford University Press, 2005. Za raspravu o ovim
napadima videti: Harold Hongju Koh, Commentary: Is International Law Really State Law?
Harvard Law Review, 111, 1997-1998, str. 1824-186; kao i Mary Ellen OConnell, The Power
and Purpose of International Law: Insights from the Theory and Practice of Enfocement, New
York, Oxford University Press, 2008.

285

Nasilje, izvreno kroz vojne intervencije, jeste meu najveim moguim izvorima
nasilja velikih razmera. Ako uzmemo u obzir pitanje kada bi i kada ne bi bilo moralno
opravdano za dravu da vojno intervenie na teritoriji koja nije njena i kako bi neko
trebalo da misli ovaj problem, posle ispitivanja raznih argumenata zakljuujem da nam je
meu dostupnim reenjima, meunarodno pravo, koje najvie i obeava. Isto tako
zakljuujem da bi sama etika brige preporuivala potovanje meunarodnog prava u svetu
kakav je on sada, iako bi insistirala da se na due staze smanji zavisnost od prava i ubrza
razvoj alternativa vezanih za brigu.1 To bi ukljuivalo razliite meudravne pokuaje
reavanja problema pre nego to oni odvedu nasilju, a i napore da se spree napetosti kroz
formalne i neformalne meunarodne sporazume. Razliite nevladine organizacije trude se
da ublae ekonomske nepravde, te i slube koje nastoje da podstiu na mir i da odvraaju
od nasilja mogu biti mnogo bolji primeri brige od veine zakona, ali ovo potonje bi
verovatno i dalje bilo potrebno kako bi se spreile ili ograniile eksplozije nasilja, dok bi
se etika brige s tim sloila.
Oslanjajui se na iskustvo, moemo zakljuiti da norme, na koje nezavisne drave
pristaju da primenjuju na sebe same, olakavaju napredak ka manje nasilnom i manje
razarajuem, preteem i nesigurnom svetu, ka i da je takvo meunarodno pravo najbolji
postojei izvor takvih normi. Moemo priznati da meunarodno pravo ne bi trebalo da je
uvek odluujui faktor pri kreiranju politike, iako i dalje tvrdimo da ono zasluuje vrlo
visok nivo potovanja.
U svojoj knjizi Mo i svrha meunarodnog prava: Pogled iz teorije i prakse
primene Meri Elen OKonel [Mary Ellen OConnell] razmatra kako je, za veinu
teoretiara, celokupno pravo, ukljuujui i ono meunarodno, pravo iskljuivo zbog
drutvenog pristanka, a ne iskljuivo, odnosno primarno, zbog njegove sposobnosti da
bude primenjeno.2 Pravo obezbeuje interese onih na koje se odnosi, ali to nije sve to ga
podrava. Veina drutva mora voljno da se povinuje pravilima pravnog sistema kako bi
sistem opstao.3 Za meunarodno pravo je ova podrka problematina ali postoji velika
saglasnost, postoje sankcije i postoji donoenje odluka. OKonel primeuje neke pokuaje
SAD-a da se podrije autoritet meunarodnog prava, ali nudi i sledei zakljuak: Bilo koji
1

Vidi Held, The Ethics of Care, op. cit., posebno poglavlje 10.
Mary Ellen OConnell, The Power and Purpose of International Law: Insights from The Theory
and Practise of Enforcement, New York, Oxford University Press, 2008, str. 7.
3
Ibid., str. 11.
2

286

pokuaj da se oslabi meunarodno pravo ide u prilog jedino pokuajima da se umanje

anse za postizanje ureenog sveta i podriju pokuaji ostvarivanja ciljeva koje deli celo
oveanstvo [...].1
Postoji mnogo toga to nije u redu s meunarodnim pravom, a na zadatak bi
trebalo da bude da ga nainimo boljim. Etika brige bi podrala ovakav jedan poduhvat i
pomogla bi proces popravke. Time bismo se nali pred zahtevom da nainimo nove
napore koji e osigurati vie adekvatne brige za sve osobe, smanjivi potrebu za
kanjavanjem onih koji kre zakon. No ipak, da li pristup podravanja meunarodnog
prava moe preiveti izazove terorizma?
Terorizam i unilateralizam
Administracija Dorda Bua tvrdila je da su napadi 11. septembra 2001. godine
potpuno promenili svet, i da su njihove unilateralne odluke o preventivnoj vojnoj
intervenciji i neobaziranje na meunarodno pravo, bile neophodne kako bi se SAD
odbranile od preteeg terorizma. Koristei rat protiv terorizma kao izgovor, napali su
Irak uprkos oitom krenju meunarodnog prava, i insistirali su na pravu preventivnog
rata kako bi odbranili SAD od napada. Takva politika pokazuje ono to mnogi ozbiljni
teoretiari, koji se bave terorizmom, smatraju kao najozbiljnije nerazumevanje terorizma,
a to su najistaknutija imena u meunarodnom pravu i meunarodnim odnosima
posmatrala kao ogromnu pretnju miru i svetskom poretku.
Razmiljajui kakva bi politika SAD trebala da bude, trebali bismo da ponemo
odbacivanjem prazne osude koja demonizuje sve teroriste kao izuzetno iracionalne i
izuzetno nemoralne. Kao to zakljuuje Marta Kreno [Martha Crenshaw], koja je kao
politikologinja prouavala terorizam nekoliko decenija, terorizam je bio jedan bitan deo
uspene borbe za nezavisnost od strane dominacije. 2 Jedino racionalno jeste da drugi ue
iz ovog iskustva. Terorizam, ona nastavlja, jeste izuzetno podraavajua inovacija u
taktici nasilja; ona kombinuje dramu, simbolizam, mali budet i lakou implementacije
[...] Stoga, moni modeli mogu stimulisati podraavanja terorizma [...].3

Ibid., str. 14.

Martha Crenshaw ur., Terrorism, Legitimacy and Power, Middletown, Wesleyan University
Press, 1983, Uvod, str. 7.
3
Ibid., str. 18.
2

287

Mia Blum [Mia Bloom], druga politikologinja, dolazi do slinog zakljuka u

svojoj vrlo korisnoj studiji o samoubilakom terorizmu. Ona primeuje da iako
pojedinani bombai mogu biti inspirisani s nekoliko ponekad i komplementarnih
motiva, organizacija koja alje bombae to ini jer su takvi napadi efektivno sredstvo
zastraivanja i demoralisanja protivnika [...] [takve] organizacije su racionalno motivisane
i koriste nasilje kako bi postigli sopstvene ciljeve. Operacije su paljivo proraunate i cilj
im je da se prekine strana okupacija, poveavajui time presti organizacije koja ih je
koristila, to vodi do regionalne autonomije i/ili nezavisnosti.1
Robert Pejp [Robert Pape], branei svoj stav velikom koliinom empirijskih
podataka, pokazuje da su primarni ciljevi skoro svih terorista u oslobaanju zemlju od
grupacija koje su prepoznate kao zavojevake vojne snage. 2 Ovo bi svakako trebalo uzeti
u obzir prilikom procenjivanja argumenata u korist vojnih odgovora na terorizam. Bilo je
potpuno predvidivo da e invazija na Irak proizvesti veliki broj novih teroristikih
regruta.
U svojoj uticajnoj knjizi o terorizmu, Luiz Riardson [Louise Richardson] istie
kako je rat protiv terorizma krenuo u pogrenom smeru. Kao to bi trebalo da je
oigledno, jako je malo verovatno da e se ikada proglasiti pobeda nad terorizmom ili
terorom, koji je mnogo manje zlo.3 Ukoliko je cilj ratovanja da se kao to je Bu
ukazao svet oslobodi od terorista, njima postaje mnogo lake da unazade nae ciljeve
povremenim napadima. Teroristi ele da budu posmatrani kao vojnici u ratu.4
Riardsonova tvrdi da je samoporaavajue obezbediti im ovaj status koji je i sjajno
sredstvo za regrutovanje.5 Mnogo bolji cilj bio bi da se smanje pretnje i da se umanji
privlanost samih teroristikih grupa kod moguih regruta. Riardsonova ispituje istoriju
borbe protiv terorizma vojnom silom i zakljuuje lekciju koja je bila nauena u mnogo

Mia Bloom, Dying to Kill: The Allure of Suicide Terror, New York, Columbia University Press,
2007) str. 3.
2
Robert A. Pape, Dying to Win: The Strategic Logic of Suicide Terrorism, New York, Random
House, 2005.
3
Louise Richardson, What Terrorist Want: Understanding the Enemy, Containing the Threat,
New York, Random House, 2006, str. 176.
4
Ovo ilustruju izjave Kalida aika Muhameda [Khalid Shaikh Mohammed]. Videti Adam Liptak,
Suspected Leader of Attacks on 9/11 Is Said To Confess, New York Times, 15. mart 2007. str. 1,
23.
5
L. Richardson, What Terrorist Want, op. cit., str 177.

288

navrata drave ne mogu pretoiti u ogromnu vojnu snagu u pobedi nad teroristima. 1
Rusi u eeniji, Izraelci u Libanu i okupiranim teritorijama, Peru u porbi protiv Svetle
Staze, kao i mnogi drugi, pruaju dokaze za tako neto.
Riardsonova pokazuje kako terorizam, ak i onaj religiozni, nije neto novo kao i
da nije povezan sa islamom. Poput mnogih drugih koji su zaista prouavali terorizam, ona
shvata da teroristi gotovo nikada nisu psihopate niti jednoumni zloinci kakvim ih
predstavljaju.2 Radi se najee o ljudskim biima koja misle kao i mi ali poseduju
politike ciljeve, koje pokuavaju da ostvare.3 To su esto ljuti, mladi idealisti koji ele
da doprinesu svojoj zemlji ili grupi, a motivisani su eljom da isprave nepravdu i daju
sve od sebe za ono to oni smatraju plemenitim ciljem. 4 Neuspeh vlade SAD-a da
razume terorizam ili da naui iz prethodnog iskustva izazvalo je mnoge katastrofe. Mi ne
moemo poraziti terorizam razbijajui svaki teroristiki pokret, pie ona, jer svaki
pokuaj da se to uini samo e stvoriti vie terorista, i to e se ponavljati. Nismo nikada
trebali da objavimo globalni rat protiv terorizma jer znamo da se takav rat nikada ne moe
dobiti [...] Bolje bi bilo da smo teili skromnijim i dostinijim ciljevima, poput smanjenja
broja novih teroristikih regruta i smanjivanjem broja onih stvari koje su potencijalna
meta u teroristikoj taktici.5
Umesto da prekinu teroristiko nasilje, masovni napadi iz odmazde najee
stvaraju jo vie terorista. Mia Blum primeuje da je Izrael na svako primirje
palestinskih samoubilakih napada odgovorio s ciljanim atentatima i time otvorio novi
krug odmazde i protivnapada.6 Razlog poiva u tome da se atentatom njihovih
operativaca podriva efikasnost teroristikih ogranizacija. Ali stvar se nije tako odvijala,
organizacije su u potpunosti sposobne za zamenu operativaca onoliko brzo koliko ih
izraelski ciljani atentati eliminiu.7 Za svakog ubijenog, postoje dva koja e zauzeti
njegovo mesto. Umesto toga, po vienju Blumove, klju bi pre bio u smanjivanju motiva
Palestinaca za bombakim samoubistvima nego u smanjivanju mogunosti da se ona
1

Ibid, str. 180.

Videti Bruce Hoffman, Inside Terrorism, New York, Columbia University Press, 1998; R. Pape,
Dying to Kill in The Mind of Terrorist, Science, 307, 28 January 2005, str. 511.
3
L. Richardson, What Terrorist Want, op. cit., str. Xvii.
4
Ibid., str. xv.
5
Ibid., str. xix. Vidi takoe V. Held, How Terrorism Is Wrong, poglavlje 1.
6
M. Bloom, Dying To Kill, op. cit., str. 190.
7
Ibid., str. 38.
2

289

izvre [...] Ne postoji vojno reenje za terorizam. 1 U svim ranijim iskustvima pokazano
je da sirova antiteroristika taktika ima obrnut efekat. Iako to moe biti politiki
popularno meu pristalicama onih koji koriste takvu taktiku, terorizam se, u stvari,
okonao onda kada su oni koji su mu pribegavali nali druge naine da tee ostvarenju
sopstvenih ciljeva.
Pojavile su se nedavne tvrdnje da smo suoeni s novom vrstom terorizma. Tvrdi
se da je iako su teroristi u prolosti bili otvoreni za pregovore i iako su bili u stanju da
odustanu od napada novi terorizam islamskih fanatika zatvoren za racionalne
odgovore te da ne moe biti suzbijen ve iskljuivo uniten. Argument slui promociji
rata protiv terorizma, ali je efektivno bio pobijen od strane Marte Kreno i drugih.2
Jedna od najveih greaka Buove administracije u vezi s odgovorom na terorizam
bila je u sklapanju razliitih elemenata nasilnih protivnika politike SAD-a u jednom
sjedinjenom i zlom neprijatelju. Kontekst u kome razliite grupe pribegavaju terorizmu
je bitan: potrebne su razliite politike za svaku situaciju koja se pretvara u nasilje.
Moemo zakljuiti da terorizam nije jedinstveno svirep. Radi se o politikom
nasilju koje esto, iako ne nuno, cilja na civile. esto tei da stvori dovoljnu koliinu
straha kako bi naveo one koji nisu napadnuti da promene svoj smer. esto izaziva znatno
manji broj civlinih rtava u odnosu na rat, i u manjoj meri je neopravdan u odnosu na rat.
Podsea na gerilske ratove ili na neki oblik manjeg rata, iako i nije isto to i rat.
Teroristike grupe koriste zloine u ostvarenju svojih politikih ciljeva i mogui odgovor
bio bi pokuaj svoenja atraktivnosti takvog nasilja na najmanju moguu meru brzim
hapenjem, suenjem i kanjavanjem onih koji su sudelovali u teroristikom aktu.
Odgovarajui veim ratom uveava se ne samo nasilje, sa svom svojom moralnom
cenom, ve i saoseanje prema rtvama rata i teroristikim grupama koje tvrde da se bore
za te rtve. Na due staze, odgovori treba da ukljuuju diplomatske, politike, drutvene i
ekonomske mere.
esto se istie razlika izmeu namernog gaanja civila, kao to terorizam esto ili
po nekim definicijama uvek ini, i prostog nenamernog ubijanja civila, kao to se deava
tokom konvencionalnog ratovanja po miljenju onih koji zastupaju stav da
1

Ibid., str. 39-40.

Videti, na primer, Martha Crenshaw, The Debate over New vs Old Terrism, predstavljeno
na godinjem okupljanju American Political Science Association, Chicago, 1. Septembar 2007.
2

290

konvencionalno ratovanje moe biti moralno opravdivo, ali terorizam nikada. Kao i
mnogi drugi, ne verujem da ova razlika moe imati moralnu teinu.
Nije mnogo bitna razlika izmeu namernog gaanja civila i prostog ubistva koje
e se posmatrati kao kolateralna teta onima koji se identifikuju s rtvama. ak i ukoliko
terorizam zaista cilja na civile (a, u stvari, terorizam isto tako esto napada i vojne
ciljeve) to i dalje esto donosi mnogo, mnogo manje rtava nego konvencionalno
ratovanje. Konvencionalno ratovanje moe objaviti nameru da potedi civile, a da potom
doe do bombardovanja celih gradova i svih njegovih stanovnika to se onda prikazuje
kao vojna nunost kao to se desilo u Drezdenu ili Hiroimi na kraju Drugom
svetskog rata. Ili, poto su oruja sve preciznija, ona mogu ciljati na odreene osobe i
nesmotrenou ubiti samo civile, i to u mnogo veem broju nego to moe terorizam.
Tokom vie godina palestinske civilne rtve su bile mnogobrojnije u odnosu na izraelske
civilne rtve.
SAD-ov odgovor vojnom silom, u Iraku na ono za ta se tvrdilo da predstavlja
teroristiku pretnju olienu u Sadamu Huseinu, uzrokovao je smrt na desetine hiljada
civila samo u poetnoj invaziji.1 Od tada, rat je usmrtio vie desetina hiljada, a moda i
stotina hiljada civila.2 U poreenju s tim, terorizam je odneo, srazmerno jako mali broj
rtava.
U konvencionalnom ratu, ubistvo civila postaje rutina i esto se niko ne osvre na
to. U pregledu nekoliko knjiga o tome kakav je zaista rat u Iraku, jedan autor citira izjavu
oveka koji podrava rat i koji se prisea da je, za vreme dok je njegov vod bio u patroli,
jedan civilni kamion sa slatkiima pokuao da se prikljui naoj koloni oruanih vozila, i
mi smo ga samo pregazili i spljotili. Oni koji su bili unutra, iskasapljeni su do te mere da
niko nije mogao da ih prepozna [...] otvorene utrobe i pokidani udovi, njihova creva bili
su rasuti po razbacanim kutijama slatkia [...] Autor dodaje da ovaj dogaaj skree
panju, jedino zbog toga to je vod stao; po veini izjava koje sam proitao o ratu u Iraku,
kada ameriki konvoj pregazi kola, najee samo nastavlja dalje.3
1

Michael Massing, Iraq: The Hidden Human Costs, New York Review, 20. December 2007, str.
82-87; minimum deset hiljada civila ubijeno tokom invazije, velikom veinom kao rtve
koalicije. [str. 87]
2
Lawrence K. Altman i Richard A. Oppel Jr., W.H.O. Says Iraq Civilian Death Toll Higher Than
Cited, New York Times, 10. January 2008, str. 14.
3
Massing, Iraq: The Hidden Human Costs, op. cit., str. 82.

291

Svakako, neki teroristi ine zverstva koja su apsolutno grozna. to ine i

pripadnici nekih oruanih sila tokom ratovanja. Razlika je u tome to se o potonjima
mnogo manje pria.
Terorizam je esto povezivan sa ubistvom, a teroristi sa osobama slepih i
krvoednih namera koje su van racionalne kontrole. Teroristi ne ulaze u, esto shvaena,
asna nadmetanja meu suprotstavljenim ratnim snagama potinjenim pravilima rata. Oni
ubijaju nedune i raznose decu u vazduh, ne rukovode se principima Pravednog Rata za
koje se veruje da ih je, u ratovima koje mi i nai saveznici vojujemo, mogue opravdavati.
Pogledajte ipak kako problem moe biti posmatran s protivnikove take gledita.
Zahtev da se protivnici SAD-a bore na nain na koji SAD to radi, sa oruanim snagama i
konvencionalnim orujem, vodi do pozicije da oni treba da se sukobe s nama na naoj
teritoriji, gde smo brojano nadmoni i gde ih moemo poraziti. S protivnikove take
gledita, bilo bi izuzetno neracionalno, neko bi mogao rei i samoubistveno, ako bi se
tako neto uinilo. Racionalan smer za svakoga ko se suprotstavlja SAD-u i njegovim
saveznicima bi naravno bio da se, ogromnom vojnom arsenalu usmerenom protiv njega,
suprotstavi na nain koji bi mu pomogao da neutralizuje takvu superiornost, a terorizam
se pokazao kao sposoban za tako neto. Svaki racionalni protivnik ima razloga da dovede
u pitanje zahtev drava s monim oruanim snagama i sofisticiranim naoruanjem da se
napadi protiv njih svedu na napade protiv njihovih oruanih snaga. Time se od protivnika
trai da se bori sa orujem monijeg, gde bi u toj situaciji ovi bili u nemerljivo loijoj
poziciji. Kao to je Lajonel Mekferson [Lionel McPherson] odgovorio Majkl Valcerovom
[Michael Walzer] zahtevu da starosedelake grupe koje ele osloboenje moraju da
zaslue svoju slobodu svoenjem svojih napada na lanove oruanih snaga i ne
napadajui nikoga drugog: ovo smrdi na [...] snishodljivost. 1 S nepristrasne take
gledita moe se razumeti da je terorizam korisno oruje ili taktika koja pomae da se
neutralie ogromna vojna mo koju poseduju neke drave. Korienje takvog oruja bio
bi racionalan smer za protivnike jakih drava, i nije izvesno da je takvo oruje
nemoralnije od rata.
eik Ahmad Jasin, osniva i duhovni voa Hamasa, na koga je Izrael izvrio
atentat, u martu 2004., izneo je sledeu tezu: Jednom kada imamo ratne avione i rakete,
1

Komentar za glavni APA simpozijum Is Terrorism Ever Justifiable?, Chicago, 7. april 2008.
transkript str. 8.

292

onda emo moi da razmiljamo promeni sredstava legitimne samo-odbrane, ali trenutno,
na vatru moemo krenuti golim rukama i rtvovati same sebe. 1 Generalni sekretar
Palestinskog islamskog dihada, kako je preneo Ehud Sprinzak, objasnio je to na sledei
nain: Na neprijatelj poseduje najsofisticiranija oruja na svetu i njegova vojska je
trenirana po visokim standardima [...] Mi nemamo nita, osim oruja muenika, ime
bismo se odbranili od ubistava i razbojnitvo nad nama. To oruje je jednostavno i kota
nas samo naih ivota [...] ljudske bombe ne mogu biti poraene [...].2
Ciljevi nekih terorista su, bez sumnje, moralno obezglavljeni. Ali isti takvi su i
ciljevi nekih koji koriste uobiajena sredstva vojne moi ili nasilnike represije. Ukoliko
su, pak, njihovi ciljevi opravdani i ako je nasilje korieno jedino kao poslednje sredstvo,
oruje terorizma i nain na koji se ono koristi, nuno je moralno gore od oruja
konvencionalne vojne snage i naina na koji se ono koristi.
Etika brige bi nas usmerila da obratimo panju na to ta se deava sa onima koji
koriste terorizam kao i da mu se suprotstavimo politikom koja, ne samo da bi bila brinija
u nainima koji, sami po sebi minimalizuju nasilje, ve bi bila i efektivnija u podrivanju
nasilja onih koji nam se suprotstavljaju.
Administracija Dorda Bua je umesto toga koristila rat protiv terorizma kao
izgovor napada na Irak i ignorisala je meunarodno pravo. Insistirali su na ouvanju
prava da pokrenu preventivne ratove kako bi zatitili SAD i njene graane od
zlonamernika koji mogu krenuti sami ili, koji mogu pomoi drugima u teroristikim
napadima protiv njih. Posledica toga je izuzetno opadanje moi Sjedinjenih Drava u
pribavljanju podrke za svoje odluke i interese.
OKonel razmatra kako je uestvovanje SAD-a u stvaranju i jaanju
meunarodnog prava imalo velikog uticaja, sve dok nisu prevladali neokonzervativni
stavovi o superiornosti i izuzetnosti SAD-a iz administracije Dorda Bua, koji SAD-u
daju za pravo da budu iznad meunarodnog prava. Ostatak sveta ne deli takve stavove.
Posledica je bila reputacija SAD potonula koja je potonula zajedno s njenim uticajem.3

The Daily Star (Bejrut), 8. februar 2002. Citirano u M. Bloom, Dying to Kill, op.cit., str. 3-4.
Ibid., str. 89-90.
3
M. E. OConnell, The Power and Purpose of International Law, op. cit., str. 129-131.
2

293

Meunarodno pravo osuuje terorizam, ali istovremeno odbacuje mogunost

reakcij koje kre osnovne meunarodne norme nemeanja. Zaista se moramo zapitati da
li bi prevencija ili reakcija na terorizam bila legitimna moralna osnova za vojnu
intervenciju? Da li bi takva intervencija mogla biti opravdana iz humanitarnih razloga?
Ili, da li bi vojna intervencija spreavanja terorizma bila opravdana na klasinim
osnovama samoodbrane?
Kada je vojna intervencija opravdana?
Ako od meunarodnog prava zatraimo da nam pomogne u potrazi za odgovorima
na pitanja terorizma, moemo dobiti neke dvoznane odgovore, ali i dosta korisnih
preporuka koje bi usmerile stvaraoce politika i njihove kritiare. Norme meunarodnog
prava koje zahtevaju od drava da odstupe od napada na drugu dravu i da pribegnu
vojnoj sili samo na osnovama individualne ili kolektivne samoodbrane, koju je odobrio
Savet bezbednosti UN-a, ve su otvoreno objavljene. Principi, takozvanog vestfalijskog
svetskog poretka, koji je vekovima vladao, formulisani u periodu posle Drugog svetskog
rata, utkani su u povelju Ujedinjenih nacija i samim tim u rezoluciju Saveta bezbednosti.
Izmenjeni su kako bi ukljuili dozvolu na predupreen napad u sluajevima bliske
opasnosti ali kako bi i odbacili pravo, koje je administracija Dorda Bua sebi dala kako
bi pokrenula preventivni rat.1 Diskusije o preventivnom ratu takoe su dovele do
zakljuka koliko je to podjednako nepromiljena i nezakonita opcija.2
Poevi od devedesetih godina dvadesetog veka, razvijena je ozbiljna knjika
graa o intervenciji na humanitarnim osnovama ukljuujui i vojnu intervenciju koja
treba da sprei masovno krenje ljudskih prava, poput onog u genocidima i etnikom
ienju pomirena s meunarodnim pravom.3 Moglo bi se zakljuiti da je potovanje
1

Tom J. Farer, The Prospect For International Law An Order In The Wake Of Iraq, American
Journal of International Law, Vol. 97, 2003, str. 621-628. Analizu agresivnog unilateralizma
administracije Dorda Bua, videti u John L. Hammond, The Bush Doctrine, Preventive War,
and International Law, The Philosophical Forum, XXXVI, spring, 2005.
2
Videti, na primer, Benjamin R. Barber, Fears Empire: War, Terrorism, and Democracy, New
York, Norton, 2004.
3
Na primer, Laura W. Reed, Carl Kaysen, ur., Emerging Norms of Justified Intervention: A
Collection of Essays from a Project of the American Academy of Arts and Sciences, Cambridge,
Committee on International Security Studies. American Academy of Arts and Sciences, 1993;
Stanley Hoffmann, The Ethics and Politics of Humanitarian Intervention, Notre Dame, University
of Notre Dame Press, 1996; Simon Chesterman, Just War or Just Peace? Humanitarian
Intervention and International Law, Oxford, Oxford University Press, 2001; International
Commission on Intervention and State Sovereignty, The Responsability to Protect, Ottawa,
International Development Research Center, 2001; J. L. Holzgrefe and Robert O. Keohane, ur.,

294

ljudskih prava postalo deo uslova priznatih meunarodnim pravom, iako norme vezane za
intervenciju kao preventivnu zatitu ljudskih prava ostaju mnogo neizvesnije nego norme
samoodbrane. Kao to Tomas Frank opisuje savremeno meunarodno pravo piui da je
postalo uobiajeno da meunarodni poredak ima puno pravo da intervenie u situacijama
kataklizmikih graanskih sukoba i drugih masovnih krenja ljudskih prava, sa ili bez
pristanka vlade zemlje u kojoj se krenje deava.1 Ostaju primetna neslaganja kako bi
trebalo tumaiti ove norme ali jedna nezavisna komisija je pokazala odreeni konsenzus u
svom izvetaju naslovljenom Odgovornost da se zatiti. Ono to ostaje nejasno jesu
razumne norme koje bi mogle biti utelotvorene u meunarodno pravo o vojnoj
intervenciji spreavajui ili reavajui problem terorizma, s obavezom da svaka
intervencija mora posedovati pristanak Saveta bezbednosti.
Savremeno meunarodno pravo kree se u suprotnim smerovima kad se radi o
intervencijama. S jedne strane, kljuni i davno ustanovljeni principi meunarodnog prava
zahtevaju potovanje suverenosti, a samim tim zahtevaju i neintervenisanje. Istovremeno
se stvorio odreeni imperativ za intervenciju: kada vlade pompezno pregaze prava onih
kojima vladaju ili nesreno ne uspeju da odbrane svoje graane od krupnog krenja prava
prilikom etnikog ienja ili genocida meunarodno pravo dozvoljava, ili ak poziva
drave da preduzmu akcije. Meunarodna norma koja je bitna u trenucima uzburkanosti
na Balkanu kao i zahtevi za secesijom na tim i drugim prostorima izgledala je kao
neto to tek treba razviti. Ta norma zahteva da u borbi za samoodreenjem mora
postojati ogranienje od strane drava koje se protive secesiji, kao i od strane onih koji
zahtevaju nezavisnost.2 Prilino je jasno da u dananjem meunarodnom pravu suverenost
dravama ne obezbeuje potpuni imunitet od intervencije.
S Margaret Dinajk se moemo sloiti u tome da bi moglo biti opasno podravati
humanitarnu intervenciju.3 Neprijatelji su demonizovani kao varvari koji nanose
grozote bespomonim rtvama, posebno enama i deci, i time indirektno pravdaju
Humanitarian Intervention: Ethical, Legal, and Political Dilemmas, Cambridge, Cambridge
University Press, 2003; Deek K. Chatterjee, Don E. Scheid, Ethics and Foreign Intervention,
Cambridge, Cambridge University Press, 2003.
1
Thomas M. Franck, The Power of Legitimacy and the Legitimacy of Power: International Law
in an Age of Power Disequilibrium, American Journal of International Law, Vol. 100, 2006, str.
88-106, 99.
2
Videti Anne F. Bayefsky, ur., Self-Determination in International Law: Quebec and Lessions
Learned, The Hague, Kluwer, 2000; posebno Alain Pellet, Legal Opinion on Certain Questions
of International Law Raised by the Reference, in Bayefsky, ur. Self-Determination in
International Law, op. cit., str. 118.

295

zapadnjaku intervenciju u ime civilizacije. Amerika intervencija u Iraku daje nam puno
pravo da budemo oprezni prema takvom narativu. Ipak, zakljuak ne bi trebalo da bude
da mi uvek treba da izbegavamo intervenciju ne preuzimajui nikakvu odgovornost za
masakre i genocide. Potrebno je napraviti razliku, a meunarodno pravo nam pomae u
tome. Moglo bi se pomisliti da bi meunarodno pravo moglo da bude od male pomoi pri
odreenju moralne vrednosti vojne intervencije zbog toga to se unutar njega provlai
protivrenost, ali ovo ne bi trebalo da bude zakljuak. Naprotiv, trebalo bi da moe da
prui normativne preporuke u opasnom stvarnom svetu.
Nakratko razmotrite tri sluaja vojne intervencije ili mogue intervencije u sivim
zonama intervencije na osnovu samoodbrane: Ruanda, Kosovo i Irak. Ne ukljuujem
Avganistan, poto je ovo generalno posmatrano kao sluaj samoodbrane protiv napada pre
nego sluaj intervencije.1 Posle napada 11. septembra, Savet bezbednosti UN-a je odredio
da ukoliko drava podrava ili krije nedravnu teroristiku grupu, ona sebe izlae merama
individualne ili kolektivne odmazde koja, u skladu s prihvaenim meunarodnim
zakonima, moe biti preduzeta prema toj dravi po napadu takvih grupa. 2 Mnogi aspekti
vojne reakcije SAD-a u Avganistanu mogu biti nepromiljene i neopravdane, ali to nije
bila pretnja meunarodnom pravu kakva je, na primer, invazija Iraka. Sluaj u
Avganistanu nije ni bio shvaen kao sluaj humanitarne intervencije, a ovu raspravu
ograniavam na vojnu intervenciju na osnovama razliitim od samoodbrane koju je
odobrio UN.
Kada je Ruanda u pitanju, stvorio se odreeni konsenzus o tome da je svetska
zajednica trebala da intervenie kako bi spreila genocid koji se tamo desio 1994. godine,
i u kom je ubijeno, verovatno, milion ljudi. Slaem se, iako s manjim ubeenjem nego
neki drugi, da je i relativno jasno da je meunarodno pravo trebalo da se prilagodi takvoj
intervenciji.
Isto tako mislim da je udeo SAD-a u NATO intervenciji na Kosovu 1999. godine
moralno odbranjiv, iako je mnogo toga moralo ranije biti uraeno kako bi se smanjilo
3

Margaret Denike, The Human Rights of Others: Sovereignty, Legitimacy, and Just Causes for
the War on Terror, Hypatia 23:2, April-June 2008, str. 95-121.
1
Franck, The Power of Legitimacy, Jane Stromseth, Rethinking Humanitarian Intervention:
Gradations in Sovereignty, in Keohane Holzgrefe ur., Humanitarian Intervention, op. cit.
2
Thomas M. Franck, Interpretation and Change in the Law of Humanitarian Intervention, in
Keohane Holzgrefe ur., Humanitarian Intervention, op. cit.

296

nasilje u regionu i kako bi se spreilo raspadanje koegzistencije etnikih grupa koje se

desilo u rasparavanju bive Jugoslavije. U zavisnosti od tumaenja, meunarodno pravo
se takoe moe sloiti sa zakljukom da je intervencija bila opravdana. ak iako NATO
intervencija nije ispunjavala zahteve koje postavlja Savet bezbednosti kako bi autorizovao
odreenu intervenciju, izgleda da je u meunarodnom pravu naeno pokrie. 1 Jake
argumente za intervenciju iznela je Nezavisna meunarodna komisija za Kosovo, koja je
zakljuila da je intervencija nezakonita, ali legitimna. 2 Riard Falk, koji je i sam bio
lan komisije, piui za Ameriki urnal o meunarodnom pravu rekao je da su moralni i
politiki argumenti u prilog intervencije na Kosovu izgledali jaki: ranjivo i dugo
ugroavano veinsko stanovnitvo je bilo suoeno sa imanentnom pretnjom od etnikog
ienja od strane srpskih vlasti, scenario za efektivnu intervenciju s minimalnim rizikom
od nepredvienih negativnih posledica ili vee kolateralne tete, kao i odsustvo bitnijih
nehumanitarnih motiva za intervenciju. Zbog svega toga, izgledalo je da postoje osnove
za principijelno odstupanje od striktnog tumaenja Povelje u vezi upotrebe sile pod
izuzetnim okolnostima.3
Intervencija u Iraku bila je potpuno drugaija. Sasvim je jasno da je SAD-ova
invazija na Irak rane 2003.-e godine bila moralno pogrena isto kao to je i teko krila
meunarodno pravo. Meunarodno pravo je jasno odbacilo ovo krenje suverenosti i
nastavilo je da reafirmie takav stav jo od invazije.
Izgleda da se poslednjih godina razvila vrsta retroaktivne podrke ili ex post
facto potvrde nekih intervencija.4 Naprimer, iako intervencija NATO-a na Kosovu nije
na poetku dobila odobrenje od Saveta bezbednosti (zbog pretnje Rusije na veto), Savet
bezbednosti je naknadno preduzeo odreene poteze koji su implicitno podravali
intervenciju. U ovom, kao i u nekoliko drugih sluajeva (Liberija, Siera Leone), iako je
meunarodno pravo bilo tehniki prekreno, to nije ozbiljnije potkopalo samo
1

Thomas M. Franck, Interpretationand Change in the Law of Humanitarian Intervention, in

Keohane Holzgrefe, ur., Humanitarian Intervention, op. cit.
2
Independent International Commission on Kosovo, The Kosovo Report: Conflict, International
Response, Lessons Learned, Oxford, Oxford University Press, 2000.
3
Richard A. Falk, What Future For the UN Charter System of War Prevention?, American
Journal of International Law, Vol.97, 2003, str. 591.
4
T. Franck, Interpretation and Change, in Keohane Holzgrefe, ur., Humanitarian Intervention,
op. cit.; Carsten Stahn, Enforcement Of The Collective Will After Iraq, American Journal of
International Law, Vol. 97, 2003, str. 804-823. Za nijansirano i drugaije tumaenje retroaktivnog
opravdanja, videti Michael Byers, Simon Chesterman, Changing the Rules About Rules? in
Holzgrefe i Keohane, ur., Humanitarian Intervention, op. cit.

297

meunarodno pravo, jer je sam in krenja bio kasnije legitimizovan. Meutim, prilikom
invazije SAD-a na Irak to nije bio sluaj. Ne samo da invazija nije dobila autorizaciju
Saveta bezbednosti, ve je sasvim jasno da to nije bio izraz kolektivne volje.
Intervencija, isto tako, nije dobila ni retroaktivnu podrku.
Za mnoge koji brane meunarodno pravo, injenica da se sistem odupreo SAD-u
u izdavanju dozvole za invaziju Iraka i to nije udovoljio SAD-u dajui mu retroaktivnu
podrku, jeste znak da sistem meunarodnog prava zaista poseduje prilino snage. 1 Frenk
primeuje da je Savet bezbednosti bio obazriv u svojoj odluci vezanoj za Irak kako bi
izbegao bilo ta to bi moglo biti shvaeno kao naknadno legalizovanje invazije.2
Retroaktivno

opravdanje,

svakako

ne

predstavlja

zadovoljavajui

izraz

meunarodne legalnosti ili globalne moralne savesti. Ali, bolje je da uopte i postoji nego
da i toga nema. Mogao bi se stvoriti prostor za ogledne normativne principe na osnovu
kojih bi se stvorila nuna razlika izmeu razliitih vrsta intervencije. To nam daje za
pravo da kaemo da samo one intervencije koje su u stanju da pribave barem retroaktivno
opravdanje putem meunarodnog prava ukoliko ih na njihovom poetku Savet
bezbednosti ne bi ak ni razmatrao mogu da budu kandidati moralno odbranjive
intervencije. Invazija na Irak pada na ovom testu, dok NATO intervencija na Kosovu
prolazi isto kao i intervencija u Ruandi. Ovo su rezultati do kakvih mislim da treba da
doemo kada je u pitanju moralno opravdanje, koristei verziju metoda reflektivnog
ekvilibrijuma koju sam zastupala: zahtevom da se zamislimo nad elementima brige koji
su artikulisani u etici brige.3
Meunarodno pravo i etika brige
Postoje razliite teorije meunarodnog prava. Ono je amorfno i teko definljivo,
ali ono ipak moe imati ono to teoretiari zgodno nazivaju mo prava da povede drave
ka pristanku.4 Moralnost je amorfnija i tea za definisanje, a ak postoje i vee razlike
1

R. Falk, What Futur For The UN Charter System; T. Franck, The Power of Legitimacy, op.
cit.; C. Stahn, Enfocement Of The Collective Will, op. cit.
2
T. Franck, The Power of Legitimacy, op. cit., str. 97, beleka 35.
3
Posebno videti V. Held, Rights and Goods: Justifying Social Action, Chicago, University of
Chicago Press, 1989, poglavlja 4 i 15; V. Held, Feminist Morality: Personal, Political and
Global, Chicago, University of Chicago Press, 1993, poglavlje 2; V. Held, How Terrorism Is
Wrong, poglavlje 8.
4
T. Franck, The Power of Legitimacy, op.cit., str. 90.

298

meu sukobljenim teorijama, iako ona moe, a oigledno je da i treba, da utie na ono ta
mi inimo. Meunarodno pravo nije ogranieno na eksplicitne dokumente, rezolucije ili
odluke. Ono ukljuuje argumente teoretiara i komentatora, i zajednike principe svetske
zajednice. Neko moe tvrditi da bi meunarodno pravo, ak i vie nego domae pravo,
trebalo da se potuje kao moralno obavezno jer mnogo vie zavisi od tumaenja i snage
dobrih moralnih argumenata, a i manje je vezano za naruene aktuelne institucije. Filozofi
morala su naviknuti da dosta ue od pravnih teoretiara i od pravnih odluka u domaem
pravu. Isto bi trebalo da se priviknu da ine i s meunarodnim pravom.
ini se oiglednim da bi u svetu, u kom dominiraju drave koje se trude da
zastupaju sopstvene interese i kojima se povremeno pripreti ratom, terorizmom i
katastrofama, trebalo da bude branjena i zastupana vladavina prava, te time i vladavina
meunarodnog prava. Ovo se moe zahtevati na osnovu brojnih moralnih osnova kao
to su kantovska etika i utilitarizam ali nju moe zahtevati i etika brige. S druge strane,
iz perspektive etike brige, meunarodno pravo nije najbolji odgovor na svetske probleme
i konflikte kao to nagovetavaju mnogi teoretiari. Iz perspektive brige, pravo ima
ogranien pristup u ogranienom domenu ljudskih aktivnosti. Za taj domen bi, usaivanje
prava bilo neto najbolje emu bismo se mogli nadati na kratke staze. Meunarodno
pravo moe nam pomoi da uzmaknemo pred najgorim katastrofama nasilnog sukoba
izmeu drava i grupa, kao i imperijalizma, faizma i neznanja. Ipak, ukoliko pogled
usmerimo napred i pogledamo kako oveanstvo treba da se razvije, etika brige nudi nadu
u neto to zadovoljava vie od sveta drava i grupa gde sve one jure sopstvene interese
i gde su u najboljem sluaju ograniene meunarodnim pravom.
Kao to Fiona Robinson [Fiona Robinson] tvrdi, feministika politika etike brige,
svojim pogledom koji prepoznaje odnose meu osobama i svojom svesnou o stvarnoj
brizi, kontekstualizuje ljudsko stanje. Za razliku od neo-liberalnih politika, etika brige se
fokusira na drutvene, ekonomske i politike kontekste u kojima se javlja [...] neka
posebna potreba, i na to kako ove kontekste treba unaprediti.1 Okvir etike globalizacije
koji se zasniva na brizi, Robinson pokazuje, moe pruiti osnovu za normativnu kritiku,
transformativne politike globalnog drutva i inovativnih lokalnih i globalnih institucija
koje reavaju nejednakost, siromatvo i patnju na globalnom nivou.2
1

Fiona Robinson, Care, Gender and Global Social Justice: Rethinking Ethical Globalization,
Journal of Global Ethics, 2, 1 June 2006, str. 5-25; str. 14.
2
Ibid., str. 22.

299

Doen Tronto [Joan Tronto] je sugerisala da je i ouvanje mira isto tako vrsta
brinog rada. Ona vidi bitan pomak u diskursu o humanitarnim intervencijama, s neega
poput prava da se intervenie do odgovornosti da se titi. Radi se o pomaku koji je
paralelan pomaku u moralnom diskursu vezanom za meunarodne odnose, od etike
pravde ka etici brige.1
Voeni etikom brige, mi bismo ohrabrivali drave da preuzmu odgovornost za
zatitu ranjivog stanovnitva i za unapreenje mirnog razreenja sukoba pre nego to ti
sukobi prerastu u nasilje. Izravnavanje nesporazuma, ukoliko je mogue izuzimajui
prinudu, i bavljenje problemima onih koji su politiki nevidljivi ili ekonomski
ugnjetavani, mogu postati predmetom prakse brige. Radilo bi se o mnogo boljem primeru
brige nego to bi bila primena sankcija na drave koje prekre zakon ili na kanjavanje
pojedinaca koji poine ratne zloine. Ako budu ispravno razvijeni, ovakvi primeri brige
mogli bi da stvore situacije u kojima bi se javljala sve manja potreba za vojnom
intervencijom, za snagama koje odravaju mir izmeu zaraenih grupa, kao i za
nametanjem razumnih zakonskih ogranienja na koja bi svi trebalo da se naviknu.
Umesto da se fokusira na pravila koja treba potovati i prekraje koje treba kazniti, etika
brige bi se bavila politikim i drutvenim i ekonomskim problemima koji stvaraju pravila,
esto izuzetno neadekvatna u zatiti stvarnih osoba i grupa. Etika brige bi fokusirala nau
panju na obezbeivanje potreba svih nas, na brigu o okolini, na negovanje odnosa
poverenja i meusobnog slaganja.
Postepeno bi, unutar mree interakcije i brige, potreba za vojnom intervencijom i
nametanjem meunarodnog prava, mogla biti smanjena, ali ne i uklonjena. Moemo se
nadati i raditi na tome, mada bi promene sveta ka brinijem svetskom poretku zahtevale
ogroman, dugotrajan i organizovan trud. Moemo ipak biti ohrabreni time kako je
interesovanje o ljudskim pravima za samo pola veka transformisalo meunarodno pravo i
smer mnogih drava. Ovo bi se moglo poklopiti sa interesovanjem za brine mree.
Upravo su brine mree te koje odravaju ljudska bia ija prava treba potovati, one
omoguavaju osobama da procvetaju.
Prevod: eljko Nei

Joan C. Tronto, Is Peace Keeping Care Work?, in Rebecca Whistnant, Peggy DesAutels
ur.,Global Concerns: Feminist Ethics and Social Theory, Lanam, Rowman and Littlefield, 2007.

300

SVETSKA VLAST I KLIMATSKE PROMENE: PITANJE ISTORIJSKE PRAVDE? *

Rudolf isler

U globalnom previranju za to povoljniju nacionalnu poziciju u pregovorima

povodom strategije o klimatskom promenama, zemlje u razvoju i tek industrijalizovane
zemlje, esto se pozivaju na istorijsku pravdu. One tvrde da su prole generacije, u starim
industrijskim zemljama, zagadile atmosferu gasovima koji prouzrokuju efekat staklene
bate, u daleko veoj meri od dela koji im pravedno pripada. Za mnoge, radi se o
nepravdi koja iziskuje nadoknadu.
Ovaj rad e ispitati da li prethodne emisije gasova, od strane industrijalizovanih
drava, daju pokrie pitanju istorijske nepravde koja mora biti ispravljena. Uputie nas na
neke sloenosti ovog pitanja i dovesti do zakljuka da niko ne treba da dobije nadoknadu.
Ali ovo ne znai da stare industrijske zemlje nemaju moralnu obavezu da smanje svoju
emisiju tetnih gasova. to samo znai da nikakvo dodatno smanjenje, u odnosu na ono
koje je odreeno ogranienjem na osnovu dispariteta trenutne emisije, nije moralno
neophodno na istorijskim osnovama. Ovaj zakljuak ostaje ispravan ak iako razmatranja
istorijske pravde nisu utemeljena na uinjenoj teti, ve na trenutnoj koristi od prethodne
potronje fosilnih goriva.1
*

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008.
1
Moji zakljuci su stoga u potpunosti suprotni u odnosu na: Axel Gosseries, Historical
Emissions and Free Riding, Ethical Perspectives 11, 2004, str. 36-60; Lukas Meyer, Dominic
Roser, Distributive Justice and Climate Rights. The Allocation of Emission Rights, Analyse &
Kritik 28, 2006, str. 223-249; Lukas Meyer, Dominic Roser, Climate Justice. Past Emissions and
the Present Allocation of Emission Rights, in Paul Cobben et al. ur., Justice Research, Berlin
2008.

301

Usredsreujui se na emisionu kvotu, ovaj rad e govoriti o istorijskoj pravdi

uzimajui u obzir trokove ublaavanja efekta globalnog zagrevanja. Pored ovog
ublaavanja, mogue je pozvati se na istorijsku pravdu u vezi s prilagoavanjem ljudskih
drutava na globalno zagrevanje. Dok je prvi kontekst kljuan za rad, drugi kontekst e
biti dodirnut samo povremeno. Ipak, vei deo reenog e se odnositi na oba.
Prvi odeljak (1) e se uopteno baviti temom istorijske klimatske pravde. Drugi
odeljak (2) e postaviti pitanje da li su (ili e) prethodna zagaivanja koja stvaraju efekat
staklene bate nakodila ljudima toliko da zahtevaju nadoknadu od strane potomaka
zagaivaa. Odeljak tri (3) ispituje problem neznanja ranih zagaivaa u vezi sa efektom
staklene bate. Rasprava tvrdi da odustajanje od pripisivanja odgovornosti za
nenameravane posledice ovog neznanja moe biti legitimno ako je injenje ovog ustupka
postalo institucionalizovano pre pojave postupaka koji povlae odgovornost. Proirivanje
odgovornosti u ekoloki kontekst je tek nedavno institucionalizovano. Stoga, ranija
zagaivanja koja stvaraju efekat staklene bate ne povlae odgovornost koja moe biti
prenesena na naredne generacije. U odeljku etiri (4) se tvrdi protiv pretpostavke da
dobrobiti koje proizilaze iz rane industrijalizacije vode ka odgovornosti za smanjenje
emisije gasova. Prvo, dobrobiti rane industrijalizacije nisu prosta posledica potronje
fosilnog goriva ve zbir sloenih procesa gomilanja bogatstva. Iako su fosilna goriva bila
preduslov za stvaranje bogatstva, proces nagomilavanje bogatstva je verovatno bio
posledica napornog rada, vetine i inventivnosti.1 Ako se ovo ima u vidu, postaje jasno da
bi bilo nepravedno veinu ovih dobara preraspodeliti osim ako se ne prihvati
egalitarizam sree kao teorija distributivne pravde ne uzimajui u obzir naputeno
shvatanje o jednakoj dobiti od zajednike proizvodnje. Egalitarizam sree bi ipak mogao
da potvrdi nae odbaene tvrdnje jer uzima u obzir naporan rad, te sticanje vetina i
inventivnost posmatra kao nezasluenu sreu steenu obrazovanjem (ili genetskom
prednou). Meutim, tada bi postalo arbitrarno da li treba preraspodeliti dobra prema
standardima zvaninih zakona u vezi sa klimom ili prema optoj potrebi, jer u
egalitarizmu sree, ne postoji razlika izmeu raznovrsnih izvora nezasluene sree.
Videemo da ovo ne znai da bi perspektiva opte potrebe trebalo da zameni klimatsku
pravdu, kao to se ponekad postulira, ve samo da podriva stanovite istorijske klimatske
pravde.
1

Molim vas da obratite panju da se ovde ne tvrdi da su dobra ovog procesa bila jednako
rasporeena meu uesnicima.

302

1. Pitanje istorijske klimatske nepravde

Nesporno je da su stare industrijalizovane drave (na primer Evropa, Severna
Amerika i do izvesne mere, Japan) zapoele ekonomski rast koji je doveo do velikog
poveanja emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bate (uglavnom CO 2). Kada je
zapadni moderni kapitalizam zapoeo svoju karijeru u sedamnaestom veku, uzdigao se
pomou ugljopotroake ekonomije. Potronja uglja je otro rasla tokom sledeih vekova,
dovodei do neponovljenog poveanja broja stanovnitva. Krajem devetnaestog veka
nafta je prikljuena uglju kao najveem gorivu industrije, doprinosei daljem porastu
emisije ugljendioksida (CO2). Veina svetskih zemalja nije uestvovala u ovom razvitku.
Pojedine su ostale na veoma niskom stupnju emisije tetnih gasova do dana dananjeg,
dok su se druge, kao Japan, prikljuile trci za ekonomskoj moi u devetnaestom veku, a
neki su, kao Kina i Indija, tek nedavno poeli da ih sustiu. S njihovog gledita, stare
industrijalizovane drave prednjaile su vezujui potronju fosilnog goriva i ekonomski
rast u spoju koji ne moe biti nastavljen u budunosti, ukoliko elimo da se sauvamo
od katastrofe globalnog zagrevanja. Stoga, drave u razvoju tvrde da su prethodne
generacije u starim industrijalizovanim zemljama potroile izvore za ekonomski razvitak,
ime su uskratile ostalim zemljama mogunost za istim, usled ega zahtevaju svoj deo
bogatstva (ili priliku da steknu bogatstvo) od potomaka prethodnih zagaivaa.1
Zahtevi onih koji su zakasnili su razliiti. Jedni trae subvencije, drugi bi radije
prihvatili savremenu tehnologiju, ali svi odbijaju ograniavanje svoje emisije i verovatno
e zahtevati dodatni udeo u zagaivanju ako se ogranienje postavi. Ostanimo za trenutak
na tvrdnji u vezi sa dodatnim udelom, jer veoma lako moe biti pogreno shvaena.
Pojam dodatnog udela potreban je usled nude za referentnom takom naspram koje se
porast moe odrediti. Razliiti politiki dogovori i ideje o pravednoj raspodeli e dovesti
do razliitih normalnih udela kao referentnih taaka. Stoga se suoavamo sa
problemom odreivanja normalnog udela zagaivanja. Najvie razmatrana i prihvaena
ideja pravedne raspodele dozvoljene emisije zahteva, za sve drave, jednaku emisiju po
glavi stanovnika.2 Javljaju se mnogi problemi ovog reenja kojima bi filozofi morala
1

Najpoznatija tvrdnja na ovu temu je Ponuda Brazila koja je sastavljena za Kjoto protokol,
videti M. den Elzen, M. Schaeffer, Responsibility for Past and Future Global Warming.
Uncertainties on attributing anthropogenic climate change, Climatic Change 54, 2002, str. 29-73;
Michael Grubb et al., The Kyoto Protocol. A Guide and Assessment, London, 1999.
2
Videti, na primer, Sven Bode, Equal Emissions Per Capita over Time, HWWA discussion
paper 253, Hamburg, 2003.

303

trebalo da pozabave. Ipak, koristiemo zahtev o jednakosti po glavi stanovnika jer je

veoma prihvaen i zato to se radi o moralnom standardu u rivalitetu razliitih koncepcija
distributivne pravde.1 Ukoliko bi prosuivali injenice samo na osnovu nedostatka
suprotnih dokaza, svi ljudi bi trebalo da dobiju jednak deo dobara ukoliko bi se pokazalo
da nijedna od meusobno iskljuivih varijanti distributivne pravde ne predstavlja
neprotivrenu, bolju varijantu. Ovakvo razmiljanje mi se ini razumnim. Ali, molim vas,
primetite da izbor osnovnog modela nije od presudnog znaaja za argument u ovom radu.
Bilo koja osnova moe da poslui ali jedna mora biti izabrana da bi olakala raspravu.
Po grubom modelu jednake emisije gasova po glavi stanovnika, preostali deo
emisije izmeu sadanje koncentracije zagaenja u atmosferi i prihvatljive gornje granice
zagaenja, trebalo bi da bude jednako raspodeljen po glavi stanovnika. Naravno, moramo
da uzmemo u obzir da je emisija gasova po glavi stanovnika, daleko via, po godini, u
starim industrijalizovanim nego u ne-industrijalizovanim ili nedavno industrijalizovanim
zemljama. Stanovnici starih industrijalizovanih drava imaju, stoga, izbor ili da svoj deo
emisije gasova brzo potroe i onda doive krah, ili da se prilagode ekonomiji s veoma
smanjenom (otprilike Evropa 80%, SAD 90%) emisijom zagaenja. S druge strane,
veina drava koje se tek industrijalizuju jo uvek bi mogle da se otisnu na put
ekonomskog razvoja s prilino velikom emisijom zagaenja.
Do ovakvih posledica bi dolo ak i ne uzimajui u obzir prethodne emisije, te bi
pruili osnovu protiv koje, istorijski zasnovane tvrdnje, mogu biti procenjene. Stoga se i
postavlja pitanje zato se ove drave koje se tek sada industrijalizuju ne bi zadovoljile
mogunou za razvojem koju i dalje poseduju, dok bi stare industrijalizovane drave
morale ve sada da preu na tedljivu zelenu ekonomiju. Jedan od odgovora nas
usmerava na pitanje o prirodi ovih pravednih zahteva. Ukoliko je poinjeno neto loe,
nadoknada moe biti traena bez obzira na cenu koju ima po prestupnika. Ali mogu da
postoje i ekonomski razlozi za pozivanje na istorijsku pravdu. Kina, Indija i jo neke
drave u procesu industrijalizacije, napreduju isuvie brzo za model jednake emisije po
glavi stanovnika. Iako imaju veliku populaciju, jednaka emisija po glavi stanovnika
izuzetno bi smanjila njihova oekivanja po pitanju svog razvitka. Vrlo je verovatno da
njihovi graani ne bi imali prilike da dostignu proli, ili sadanji, nivo blagostanja starih
industrijalizovanih drava. Jasno je, ipak, da model jednake emisije po glavi stanovnika
1

O ovom standardnom shvatanju, pogledati John Horty, Reasons as Defaults, Philosophers

Imprint 7, 1-28, 2007.

304

zahteva poreenje sa nivoom blagostanja, i to ne prolim ili sadanjim, ve sa onim u

kome je u svetu uspostavljena jednakost emisije po glavi stanovnika. Od sada ovo e biti
osnova za merenje pravde u budunosti. Ne treba da pretpostavimo da e nivo blagostanja
u starim industrijalizovanim dravama do tog trenutka ostati nepromenjen. Veliko
ogranienje emisije, koje je neophodno pre nego to se jednakost dostigne, verovatno e
uticati na blagostanje, iako e veti politiari svojim glasaima rei suprotno.
Zanimljivo je da bi drave koje zaostaju, pokuavajui da se pozovu na istorijsku
pravdu mogle da izbegnu ovaj prigovor. Mogle bi tvrditi da imaju pravo na isti
maksimalni nivo blagostanja u starim industrijalizovanim zemljama, dostignutim pre
uspostavljanja granice. Zar nisu stare industrijalizovane zemlje dostigle vrhunac svog
blagostanja samo zato to su uzimale deo prirodnih bogatstava od drugih? I zar drugi ne
bi trebalo da dobiju ista dobra i istu koliinu dobara za uzvrat? Jasno je da smo ve
uveliko zapoeli raspravu, te je vreme da pogledamo paljivije njene osnove.
2. Pitanje tete i nadoknade tete
Zahtevi za istorijskom pravdom su uglavnom zasnovani na stvarnim ili navodnim
zloinima, uglavnom poinjenim od strane ljudi koji su preminuli, iji naslednici mogu
biti pozvani da izvre nadoknadu. Na prvi pogled, ova paradigma se ne ini da odgovara
sluaju prethodne emisije gasova odgovornih za efekat staklene bate. Bilo bi teko
loenje uglja i nafte, tokom prolog veka, nazvati zloinom, izmeu ostalog i zbog toga
to protiv toga nije postojao zakon. 1 ak i prirodni zakon zloslutna zamena za neuspeli
pozitivan zakon ne poznaje naredbu vrste, Ne koristite fosilna goriva! Jasno, ukoliko
je potrebno povui analogiju s drugim sluajevima istorijske pravde, treba nam ubedljiv
sluaj tete nastale kao rezultata korienja fosilnih goriva.
Pretpostavka da emisija gasova odgovornih za efekat staklene bate jeste vrsta
zagaenja, izgleda da prua potreban razlog za potraivanje nadoknade. U najmanju ruku,
esto se pretpostavlja da princip, zagaiva plaa, opravdava kompenzaciju za prole

Nepostojanje zloina je prepoznato i od strane Goserisa: Axel Gosseries, Historical Emissions

and Free Riding, op.cit.; Lukas Meyer, Dominic Roser, Distributive Justice and Climate Rights.
The Allocation of Emission Rights, Analyse & Kritik 28, 2006, str. 223-249; Lukas Meyer,
Dominic Roser, Climate Justice. Past Emissions and the Present Allocation of Emission Rights,
in Paul Cobben et al. ur., Justice Research, Berlin 2008. Zbog toga ne mislim da je ovaj odeljak
posebno kontraverzan. Naravno, ovo ne stoji za specifini pravac u kome elim da produbim
potpore svojoj tvrdnji.

305

emisije gasova.1 Ali posle blie provere, primena principa zagaiva plaa, na istorijsku
emisiju tetnih gasova deluje veoma problematino. Gasovi odgovorni za efekat staklene
bate nisu obini zagaivai. U paradigmatinom sluaju zagaivanja kodljiva supstanca
se isputa, i teti ljudima s kojima doe u kontakt. Postoje razni naini da se ova teta
definie u ovom kontekstu. Uobiajen nain je medicinski koji podrazumeva da su
supstance tetne ukoliko tete zdravlju. Ekonomisti bi mogli da smatraju da su zagaivai
spoljanje supstance koje negativno utiu na produktivnost ljudi. Gasovi koji izazivaju
efekat staklene bate nisu zagaivai ni u jednom od ova dva smisla. Oni ne tete zdravlju
ljudi i ne utiu na produktivnost ljudi. Stoga, oni nisu zagaivai u obinom smislu, te
princip zagaiva plaa, ne moe biti neposredno primenjen.
Naravno, moe se tvrditi da gasovi koji izazivaju efekat staklene bate poinju da
tete ljudima u odreenoj koncetraciji kada pospeuju opasno (vrlo mogue tetno)
globalno zagrevanje. Time bi ovi gasovi spadali u kategoriju zagaivaa ukoliko bi preli
dozvoljeni prag te bi priinjavali tetu samo iznad odreenog praga koncetracije. U
takvim sluajevima, proizvoai ovakvih zagaenja ne bi nikome dugovali nadoknadu
sve dok ne bi preli odreeni prag. Ovo je vano za procenu rane industrijske emisije
gasova. U kojoj koncentraciji u atmosferi, gasovi koji izazivaju efekat staklene bate
poinju da deluju kao jedan od mnogih uzroka opasnog globalnog zagrevanja, daleko je
manje sigurno nego to to mediji od nas ele da pomislimo. Ali skoro da postoji nauni
konsenzus da e taj nivo, ako se sadanja emisija nastavi bez smanjenja, ubrzo biti
dostignut. S tim u vezi vie ne moramo da budemo odreeniji, jer nam, ovaj nedavno
postignut konsenzus, govori da nai preci, u okviru razumne sumnje, nisu preli prag
opasne koncentracije gasova koji izazivaju efekat staklene bate. Stoga, nai preci ne bi
trebalo da su odgovorni za kompenzaciju sledei princip zagaiva plaa.
Oni koji zastupaju princip zagaiva plaa esto pokuavaju da zamagle ovaj
zakljuak tako to povezuju zajedno, prolu i sadanju, emisiju gasova neke drave. 2 Ako
pretpostavimo da je crvena linija ve preena, emiteri u devetnaestom i ranom
dvadesetom veku smatraju se kao saodgovorni za odreeni procenat ukupnog zagaenja.
1

Pogledati Eric Neumayer, In Defence of Historical Accountability for Greenhouse Gas

Emissions, Ecological Economics 33, 2000, str. 185-192. Globalno otopljavanje je izazvano
kumulativnom emisijom i razvijene drave su doprinele mnogo vie toj kumulativnoj emisiji nego
zemlje u razvoju, te bi, stoga, istorijska odgovornost obezbedila, da odtetu plati zagaiva a ne
rtva zagaivanja.
2
Videti Eric Neumayer, In Defence of Historical Accountability for Greenhouse Gas Emissions,
op. cit.

306

Ali ovakvo prosuivanje je daleko od konkluzivnog. Ono jednostavno podrazumeva da

proli i sadanji emiteri gasova u dravi ine jednu mreu zagaivaa. Meutim,
sadanji i proli emiteri su, u stvari, moralno nezavisni subjekti. Zamislimo da postoji
kola koji treba podeliti izmeu n broja ljudi. Sluajno va predak je pojeo veliko pare
tog kolaa. Da li biste smatrali da ste samo iz toga razloga vi dobili manje pare od
drugih? Sigurno je da biste mogli da razumete koncept pravde koji zabranjuje ovakvu
porodinu raunicu. Pogledajmo, ipak, malo temeljnije ovaj problem tete, pre nego to
dublje zagazimo u sloenost istorijske odgovornosti.
Nema zagaenja ne znai nema tete. Vraanjem na zloine, kao na osnovne
razloge istorijske nepravde, mogla bi se braniti tvrdnja da je spreavanje drugih zemalja u
procesu industrijalizacije i emitovanju gasova, u veoj meri bio zloin nego to je to bilo
emitovanje gasova u industrijalizovanim zemljama. Ova tvrdnja nas dovodi do debate o
kolonijalizmu.1 Kolonijalni sistem, sproveden od strane zapadnih zemalja u prolim
vekovima, mnogi smatraju zloinom protiv ovenosti. Drugi, meutim, vide meavinu
loih i dobrih stvari u kolonijalnom sistemu (a skoro niko vie ne slavi breme belog
oveka). Ne moramo da zauzmemo stranu u ovoj debati, iako smatram da se radi o
zloinu. Ali pretpostavimo, argumenta radi, da je kolonijalizam blokirao industrijalizaciju
mnogih potencijalnih drava kao to su Kina i Indija. ak i ako dozvolimo ovu
pretpostavku, raniji emiteri gasova koji izazivaju efekat staklene bate ne bi imali nikakvu
obavezu da prue nadoknadu dravama iji je industrijski razvitak bio blokiran.
Odgovornost za kompenzaciju bila bi na bivim kolonijalnim silama koje nisu jednake
velikim ranijim emiterima. Britanija bi bila glavni zloinac, i trebalo bi da gotovo sasvim
sama nadoknadi tetu Indiji, dok bi SAD izale istih ruku jer nisu imale kolonije. U
svakom sluaju, ispravljanje kolonijalistikih greaka nije ono to se ima u vidu kada se
govori o nadoknadi tete za stare emisije.
Tema kolonijalizma nam je pokazala da stanovnici kasnije industrijalizovanih
drava, kroz sadanju emisiju nisu nimalo oteeni. to znai da nikakva prola teta nije
nainjena od strane emitera gasova koji izazivaju efekat staklene bate. Kada je emisija
gasa u pitanju, svi su mogli da krenu putem visoke emisije u devetnaestom veku.
injenica da su to neki radili dok su neki drugi bili onemogueni u istom, ne predstavlja
1

Neki autori smatraju da su zapadnjaki zakoni o klimi, zapravo, nastavak kolonijalizma. Videti
A. Agarval, S. Narain, Global Warming in an Unequal World, Centre for Science and
Enviroment, New Delhi, 1991.

307

posledicu emisije gasa na Zapadu. Naravno, vesti o efektu staklene bate bre bi se
prenele da su svi koristili toliko fosilnih goriva koliko i vodee zapadnjake ekonomije.
Ali ovo nije krivica ekonomija na Zapadu.
Trebalo bi, do sada, da bude jasno: jedini mogui nain povezivanja efekta
staklene bate i odgovarajue tete za koju bi naslednici zapadnjakih predaka mogli da
budu istorijski odgovorni, odnosi se samo na sadanje i budue stanovnike nerazvijenih
zemalja.1 teta o kojoj govorimo je gubitak mogunosti za razvitak zemalja koje kasne u
industrijalizaciji. Ova vrsta naruene mogunosti ne bi smela da se pomea s
klimatskom tetom kao to su poplave ili sue. Prethodni emiteri ne mogu da se smatraju
odgovornim za ove tete jer nisu proizveli dovoljnu koncetraciju gasova koji izazivaju
efekat staklene bate, i sledstveno tome, poplave ili sue, barem u okvirima razumne
sumnje. Ipak, raniji emiteri jesu napunili atmosferu gasovima i time smanjili emisione
mogunosti buduih generacija. Dokle god ekonomski razvoj i emisija gasova, koji
izazivaju efekat staklene bate bude povezani, ovo e uzrokovati gubitkom mogunosti
daljeg razvoja.
Naravno, uobiajeno smatramo da niko nije odgovoran za gubitak mogunosti
drugih ako je gubitak nastao legitimnom upotrebom svoje imovine. Ali korienje
atmosfere za isputanje gasova od strane prvih pokretaa industrijalizacije ne moe se
smatrati legitimnim prema standardima teorije prisvajanja kao to je Lokova. 2 Lokovo
shvatanje prisvajanja niijih dobara iskljuivo je legitimna ukoliko se i drugima ostavlja
isto toliko i isto toliko dobro. U sadanjem sluaju, zapadni svet nije ostavio ostalima
isto toliko i isto toliko dobrih mogunosti za razvijanje. Nelegitimno prisvajanje
zajednikog dobra, naime, zemljine atmosfere kao sopstvenog kapaciteta za tetne
gasove, zaista oduzima onima koji kasne u industrijalizaciji odreene mogunosti za
razvitkom, od trenutka kada bude uspostavljena granica emisije gasova izazivaa efekta
staklene bate. Naravno, ovo oduzimanje zavisi od ostvarenja dogovora oko ove granice.
I pored toga, ono im smanjuje prostor za delovanje kao suvlasnicima atmosfere te jasno
ne ostavlja isto toliko i isto toliko dobre mogunosti kao to bi se to desilo ukoliko ne bi
1

Videti Lukas Meyer, Dominic Roser, Climate Justice. Past Emissions and the Present
Allocation of Emission Rights, op. cit.
2
Videti A. J. Simmons, The Lockean Theory of Rights, Princeton, Princeton University Press,
1992. Mada ne (!) i Nozika, barem to se tie Loka. Lokova i Nozikova teorija se razliku u bitnim
stvarima, i Lok moe biti prihvaen bez prihvatanja Nozikovih tvrdnji i njegovog problematinog
hvatanja Loka.

308

bilo zapadne industrije. Stoga, ovde moe da se primeni Lokov koncept nelegitimnog
prisvajanja. tavie, moemo da se zapitamo da li oduzimanje mogunosti za razvijanje
upravo poziva na odgovornost naslednike prvih zagaivaa atmosfere.
Moe biti prigovoreno da jo uvek nismo uzeli u obzir neznanje prvih emitera o
efektima visoke koncentracije gasova koji izazivaju efekat staklene bate. Vrlo brzo emo
se okrenuti problemu neznanja, ali bi, pre toga, trebalo razmotriti jedan drugi problem
koji se tie istorijske odgovornosti. Ogranienje emisije e smanjiti ne samo mogunosti
za razvijanje zemalja koje kasne u industrijalizaciji, ve i potomke onih iz devetnaestog
veka koji su zapoeli proces industrijalizacije. 1 Pod reimom jednake emisije po glavi
stanovnika, stanovnitvo zapadnih zemalja e morati da se odrekne svojih matarija o
bogatstvu zasnovanom na fosilnim gorivima. Ni manje ni vie u odnosu na stanovnike u
zemljama u razvoju. to znai da, barem to se tie mogunosti za razvitak, politika
ubrzanog razvitka zapadnjakih predaka ini tetu i njihovim potomcima kao i drugima.
Izvesno je da su materijalne dobrobiti rane industrijalizacije otile, vie nego bilo kome
drugom, njihovim potomcima. Ali pitanje o dobrobitima e biti kasnije obraeno, dok
emo se sada usredsrediti na odgovornost industrijalizovanih drava po pitanju tete.
Ovako miljenje e imati najbolje izglede s pretpostavkom ogranienja emisije gasova. Sa
ogranienjem na snazi, veliki emiteri e morati da smanje svoj planirani rast ukoliko
ekonomski rast i emisija gasova ostane blisko povezani. Mali, slabo razvijeni emiteri e i
dalje imati donekle otvoren razvojni put iako ba sve mogunosti prljave industrije nee
ostati otvorene.2 Ovo znai da e ogranienje nakoditi mogunost za razvitak svih.
Pitamo se, sada, zato bi neke od rtava (naslednici prvih emitera) bile odgovorne da
nadoknade druge rtve (naslednici ne-emitera) za smanjenje mogunosti razvoja. Takva
nadoknada teko da bi imala smisla. Jer da bi nevini nasledili odgovornost, trebalo bi
uslov da bude da oni smi nisu rtve tog zloina ili da smi nisu oteeni.

Nojmajer svoju ideju zasniva na jednakim mogunostima pretpostavke da negiranje istorijske

odgovornosti daje odreenu privilegiju prolim stanovnicima razvijenih zemalja na utrb
sadanjih i buduih stanovnika zemalja u razvoju. On ne uvia da treba da uzme u obzir i efekte
na sadanje i budue stanovnitvo u razvijenim zemljama. [Eric Neumayer, In Defence of
historical Accountability for Greenhouse Emissions, op. cit.]
2
Ako pretpostavimo emu doivotne jednake emisije, sluaj je komplikovaniji, jer e se krajnja
granica menjati tokom tog perioda. Meutim, ujednaavanje e, one koji su emitovali manje
gasova pre krajnje granice, staviti u sledeoj prednosti u ovom scenariju, pa e time podrati nae
rezultate a fortiori.

309

Naravno, razvijene i nerazvijene zemlje nisu na isti nain pogoene uvoenjem

emisionog ogranienja. Meutim, da bismo izbegli ovaj prigovor o surtvovanju moramo
pokazati da je mogunost razvitka nerazvijenih zemalja daleko vie ograniena i ugroena
nego to je sluaj kod njihovih industrijalizovanih surtava. Ovo nije lako uraditi. Prvo,
mora biti prihvaeno da emisiono ogranienje mora da se odredi tako da najvie pogoduje
siromanima. Potrebno je da se siromanima ostave dovoljne mogunosti razvitka
osnovnog ali pristojnog ivota, ukoliko uopte hoemo da rasprava o klimatskoj etici ima
smisla. Drugo, ne treba olako pretpostaviti da e gubitak mogunosti daljeg razvitka
industrijalizovanih zemalja biti zanemarljiv. Niko ne zna tano ta bi 80% (ili slino)
smanjenje emisije znailo za razvijene ekonomije. Ipak, moemo da pretpostavimo da bi
bilo vrlo bolno za veinu graana.
Da li je vana injenica da bogatije zemlje imaju novac koji e im pomoi u
prilagoavanju zelenoj ekonomiji? Ovo e sigurno, do odreene granice, igrati neku
ulogu, kao to emo videti kada budemo govorili o zbiru blagodeti proizalih iz
ekonomije razvijene na potronji fosilnih goriva. Daleko od toga da nam je jasno kakve to
ima veze s prigovorom o surtvovanju. U konanom razmatranju, nemamo jasan sluaj
selektivne tete koja bi pozvala na odgovornost jednu stranu. I ovo je tano ak i pre nego
to je problem neznanja, kojim emo se sada baviti, uzet u obzir.
3. Sluaj neokrivljivog neznanja?
esto se tvrdi da neznanje ne tereti ranije emitere gasova koji su izazivali efekat
staklene bate. Arhenijev [Arrhenius] rad o efektu staklene bate, Prvi nauni dokument
koji je pokazao postojanje takvih posledica, objavljen je krajem devetnaestog veka. Pre
njega niko nije mogao da zna za postojanje klimatske opasnosti ukoliko se koriste fosilna
goriva. tavie, moe se opravdano tvrditi da ak i posle Arhenija niko nije morao da zna
o opasnostima globalnog zagrevanja, jer da bi neko nauno znanje postalo obavezna
premisa praktinog razmiljanja, treba da bude potkrepljeno i raireno. to se tie efekta
staklene bate i globalnog zagrevanja ovo je verovatno postalo tano 80-ih i 90-ih godina
dvadesetog veka. Stoga veliki deo poveanja emisije gasova, tokom industrijske
revolucije i veim delom dvadesetog veka, odigrao se pod velom jednako velikog
neznanja po pitanju efekata. Ukoliko neznanje moe da opravdava u moralnom ili
sudskom smislu, izgleda da ono to ovde ini. Zastupnici istorijske odgovornosti ne poriu
ovu vezu, ali odbacuju generalnu pretpostavku da neznanje oslobaa od nadoknade za
310

nenamerno ili nevoljno nanoenje tete.1 Oni uobiajeno argumentuju na osnovu

forenziarskih primera koji im slue kao intuitivna pumpa. Intuitivna pumpa je
filozofski termin koji govori, trenutno i snano, u prilog neke ideje. Opasnosti intuitivne
pumpe su oigledni, moe da nas krivo navede da prihvatimo reenja koja nisu odriva
posle blie provere. Imajui u vidu ovo upozorenje sada emo se okrenuti sluajevima
gde se ini da neznanje ne ponitava odgovornost. Pretpostavimo da je saobraajnu
nesreu, nesvesno prouzrokovalo N.N. lice, koje je parkirajui auto otetilo, a da to nije
primetio, drugi auto. N.N. lice odlazi posle nekoliko minuta, ali ga primeuje svedok koji
pamti broj registarskih tablica. Svedok poziva policiju i, naravno, N.N. se smatra
odgovornim za tetu koju je prouzrokovao. Oigledno, to to je nenamerno napravio tetu
a da to nije primetio, ne oslobaa ga obaveze plaanja popravke. Svakako bi se moglo
tvrditi da bi N.N. primetio nezgodu da je bio vie skoncentrisan na svoje parkiranje. U
stvari, sluajevi u kojima se akter smatra odgovornim a da nije ni na koji nain mogao da
zna tetu, veoma su retki. I pored toga, odgovornost osoba ili organizacija moe da se
protegne i preko sfere internacionalne kontrole. Uzmimo za primer firmu koja prodaje
neki produkt i odgovorna je za tetu prouzrokovanu tim produktom ak iako se od firme
ne moe oekivati da je imala neko prethodno znanje o tetnim efektima.
Na prvi pogled se ini pogodnim da prenesemo ovo forenziarsko shvatanje na
prethodne emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate. Ukoliko su prethodne
emisije izazvale tetu, oni koji su odgovorni za tetu mogu biti smatrani odgovornima, a
ako su ve mrtvi, njihovi naslednici mogu da zauzmu njihovo mesto. Ali ako blie
razmotrimo, videemo da je ovako razmiljanje potpuno nekompatibilno sa zakonskom i
etikom tradicijom na Zapadu. to, naravno, nije razlog koji bez dalje potpore ima teinu
u drugim kulturama, mada je bitno za pitanje o tome ta zapadnjaci moraju da prihvate
kao moralno. Relativizam titi ne samo tradiciju drugih ve i sopstvenu tradiciju. Ako
hoemo da budemo moralni univerzalisti, zapadnjaka etika tradicija e ponovo igrati
glavnu ulogu zbog svojih dobro razvijenih stavova o univerzalnom vaenju naroito u
domenu proceduralne pravde, kljune u ovom kontekstu. Stoga emo morati da
pogledamo institucionalnu pozadinu pripisivanja odgovornosti u zapadnjakom pravu i

Videti Axel Gosseries, Historical Emissions and Free Riding, op.cit., i Nojmejarovu jo jau
tvrdnju: U pravnom sistemu skoro svake drave je ustanovljen princip da neznanje ne oslobaa
od odgovornosti za tetu uinjenu u sluaju graanskog prava ili od kazne u sluaju krivinog
prava.

311

etici. Individualna krivica je temeljna u obema disciplinama, gotovo od dvanaestog veka. 1

Negde u to vreme je prihvaen princip da niko nije kriv ukoliko nije imao potenu ansu
da izbegne krivicu. Stoga osoba, koja ne zna i ne mora da zna neku injenicu koja je ini
krivim, u normalnim uslovima, ne moe biti kriva. Naravno, odredba ne mora da zna
dolazi sa odgovornou o prikupljanu informacija. Ali ukoliko su ove dunosti ispunjene
a da relevantna informacija i dalje nije prisutna, neznanje se mora smatrati kao
nepobedivo (invincibilis) i mora biti proglaena nevinost. Zato onda vozai i poslovni
ljudi mogu biti odgovorni za dogaaje koje nisu mogli da kontroliu? Proirena
odgovornost je povezana sa principom, nema kontrole, nema odgovornosti, kroz
intencionalno prihvatanje institucionalnih normi. Ko god vozi auto ili osniva preduzee
(ili prihvata posao direktora) tim inom potpisuje da on, ili ona, prihvata proirenu
odgovornost. U tom smislu subjekti su mogli da delaju drugaije i time izbegnu proirenu
odgovornost ak iako to povlai da se uzdre od vonje ili od poslovne karijere. tavie,
niko ne moe da se pozove da legitimno ne zna ove injenice jer se svi vozai ili direktori
moraju informisati o moguim odgovornostima.
Sa ovakvom pozadinom postaje jasno da se prvi emiteri gasova ne mogu smatrati
odgovornima za emisiju. U nedostatku prethodne institucionalizacije, nikakva proirena
odgovornost ne moe se pretpostaviti racionalnom individualistikom sistemu prava i
etike. Korienje fosilnih goriva, naprosto, nije bilo institucionalizovano tada na nain
koji bi dozvolio pripisivanje proirene odgovornosti barem u skladu sa zapadnim
moralom i pravnim individualizmom. Niko, do pre par decenije, nije bio duan da zna
ukoliko,on, ili ona, prihvata proirenu odgovornost kada god on, ili ona, koristi ugalj ili
naftu.
Neki branitelji proirene odgovornosti u kontekstima istorijske pravde mogu da
ukau na rast kulture kolektivne odgovornosti. Nije li to znak da zapadni pravni i etiki
individualizam slabi? Moda, ali to ne znai da treba da pozdravimo ovaj proces, naroito
ukoliko se on kree van granica individualizma. Individualizam ostaje kompatibilan s
kolektivnom odgovornou sve dok je dostupna i prihvaena izlazna opcija ili opcija
neslaganja za pojedince. Ako ne elite da bude saodgovorni za postupke kolektiva, onda
bi moda bilo razumno neophodno da se odvojite od tog kolektiva. 2 Ovo moe imati
1

Videti H. Berman, Recht und Revolution, Frankfurt am Mein, Suhrkamp, 1995.

U terminologiji Alberta Hirmana morate da izaberete opciju izlaza, a ako to nije mogue, onda
morate da odaberete opciju glasa, to e rei da morate da signalizirate neslaganje ili da barem
2

312

formu izlaska, na primer, naputanjem grupe kakva je bila SS, ili protivljenjem, na
primer, manifestujui svoje neodobravanje.1 Kad je u pitanju grupa kao to je SS,
verovatno nee biti dovoljno da se podigne glas protiv, ve e izlazak biti obavezan
(naravno, najbolja opcija bi bila da se tu nikada i ne ulazi). Meutim, u kontekstu
strategije o klimatskim promenama, sugestija da se napusti zemlja koja ne uspeva da se
izbori sa kvotom emisija, izgleda preterana. Otuda ovek mora biti u stanju da izbegne
linu odgovornost za globalno zagrevanje u otvorenom protivljenju i adekvatnom nainu
ivota. Ipak, zajednica kao celina moe prihvatiti odgovornost za prolu emisiju i
opteretiti svoje pripadnike plaanjem dodatnih smanjenja emisija ili kompenzacionih
mera. Mada zajednica ne mora da iskljui iz svojih dabina one koji se brinu o okolini.
Prosto moe da odlui da sprovodi univerzalne dabine kroz uobiajene kanala donoenja
politikih odluka. Ovo je osnova za tumaenje principa zajednica plaa, koji ostaje
kompatibilan sa individualizmom. Pojedinac ima dobar razlog da eli da ivi u
slobodnom demokratskom drutvu.2 Stoga pojedinac ima dobar razlog da prihvati
rezultate donoenja demokratskih odluka, ak i ako veruje (a) da je ve dao sve od sebe u
dovoljnoj meri ili (b) da nema odgovornost da ini bilo ta. Nije vano da li graanin eli
da njegova zajednica preuzme odgovornost za prola zlodela ili ne. Potovanje rezultata
demokratskog politikog procesa u dovoljnoj meri e obavezivati graane. ak i ako ja
ne prihvatam bilo kakvu istorijsku odgovornost kada se radi o emisiji gasova
odgovornih za efekat staklene bate dobra demokratska praksa uinila bi legitimnim da
moja zajednica odlui da sledi suprotno zakljuivanje (nije vano to to ja to ne smatram
konkluzivnim) i da preuzme kolektivnu odgovornost za minule dogaaje.
Meutim, pomalo je pogreno nazvati ovaj rezultat principom zajednica plaa.
Zapravo, zajednica je ovlaena da odlui da li e pratiti zakljuivanje za ili protiv
plaanja u veem delu sluaja istorijske nepravde. Drugim reima, zajednica je moralno
slobodna da plati ili da ne plati. O tome je re zato to bi stroga obaveza nadoknade kao
zajednice mimo izvilaca i korisnika bivih zlodela bila veoma retka. Zajednica bi morala
izbegnete signaliziranje poslednje opcije lojalnosti. U filozofskoj misli i u holivudskim B
filmovima poslednja opcija je esto nedostupna. Bila je otvorena i nacistikoj Nemakoj, kao to
su pokazale istorijske studije.
1
Izlaz i glas su dve opcije koje je diskutovao Albert Hirman. Ja dajem prednost
suprotstavljanju u odnosu na vieznani pojam glas. Albert Hirschman, Leidenschaften und
Interessen, Frankfurt am Mein, Suhrkamp, 1984.
2
Videti Meyer za liberalno stanovite elje za kompenzacijom i principom zajednica plaa.
[Lukas Meyer, Historische Gerechtigkeit, op.cit.]

313

da ini zlodela kao jedinstven delatnik, i da ostane veim delom nepromenjena dok se ne
pojavi pitanje nadoknade zbog pojave stroge kolektivne odgovornosti. Prema tome,
sadanji argument doprinosi drutvenoj debati oko pretpostavljanja kolektivne
odgovornosti. Na ovom stupnju moemo prosto da poreknemo da bilo kakav princip,
zajednica plaa, treba da se primeni. U ovom sluaju, ovo poriemo zato to prethodna
emisija gasova odgovornih za efekat staklene bate ne povlai nikakvu odgovornost.
Drugim reima, ne postoji obavezujui moralni razlog zbog koga bi stare
industrijalizovane drave morale da prihvate dodatni teret klimatskog prilagoavanja i
adaptiranja cenama zbog masivnih emisija gasova odgovornih za efekat staklene bate
tokom industrijalizacije. Meutim, ako bi industrijalizovane drave trebalo da prihvate
takav teret, njihovi graani bi bili ne samo pravno, ve i moralno, obavezni da plaaju.
Teko je videti kako odgovornost zajednice moe dalje da se proiri na zdravim
individualistikim osnovama. Bilo kakvo dalje rizikovanje u pravcu kolektivne
odgovornosti izdalo bi individualistiku tradiciju ne samo zbog toga to se meanje
individualne i, nesvodivo, kolektivne odgovornosti veoma esto sree u totalitarnim
ideologijama (svaki kulak je odgovoran za zloine kulaka uopte). Ishod ovih
razmatranja je da neznanje oslobaa krivice za emisiju gasova odgovornih za efekat
staklene bate iz prolosti, i da im se ne moe nametnuti nikakva istorijska odgovornost u
smislu moralnih argumenata.
4. Problem profitiranja iz ranih emisija gasova odgovornih za efekat staklene
bate
Profiter plaa je verovatno postao najoptiji princip istorijske pravde u
debatama oko klimatskih promena. Profiteri istorijskih zloina se esto posmatraju kao
saodgovorni za ispravku i nadoknadu.1 Meutim, ve smo videli da ekonomski profit iz
prolih potronji fosilnih goriva ne proistie iz prolog loeg postupanja. Ipak,
prihvatiemo kao injenicu da veliki deo dananjeg zdravlja u industrijalizovanim
zemljama proizlazi iz procesa koji su ili rame uz rame s masovnim emisijama
odgovornih za efekte staklene bate. Ovaj odeljak e ispitati moralne implikacije ove
premise.

Videti Axel Gosseries, Historical Emissions and Free Riding, op. cit.; Lukas Meyer,
Historische Gerechtigkeit, op.cit; Lukas Meyer, Dominic Roser, Distributive Justice and Climate
Rights. The Allocation of Emission Rights, op. cit.

314

Pre nego to se posvetimo ovom zadatku, trebalo bi prokomentarisati opte

preuzetu distribuciju profita iz prethodnih emisija. Obino se pretpostavlja da je profit
industrijalizacije u velikoj meri uvean u industrijalizovanim dravama, dok e budue
tete nastale emisijama gasova odgovornih za efekat staklene bate uglavnom pogoditi
zemlje u razvoju.1 Ova slika izgleda u redu, izuzimajui njen jedan aspekt. Ona ne
ukljuuje cenu ogranienja emisija industrijalizovanih drava. Nadoknada za, prolim
postupcima, postignut profit, ima smisla samo u vezi s neto profitom, a proraun neto
profita zahteva referentnu taku u vremenu, u kojoj je uspostavljena ravnotea cena i
profita. Odgovarajua referentna taka za jednaku raspodelu emisija po glavi stanovnika
predstavlja zamiljenu konanu taku ogranienja i reima konvergencije emisija gasova
odgovornih za efekat staklene bate.2 Ovo je vano, jer znai da bilo koji istorijski
argument zasnovan na profitu za dodatno uestvovanje u emisijama zemalja u razvoju,
mora da izvede cene kontrolisanja klime, to e morati da ponesu industrijalizovane
zemlje dok se ne dostigne nivo jednakih emisija po glavi stanovnika. U suprotnom,
industrijalizovane zemlje bi duplo plaale trokove klimatske strategije. Ovakav zahtevi
bi bio kao kada biste vlasnika kue naterali da kupi skupu izolaciju ne bi li time smanjio
trokove energije, a da se potom njegovi prihodi iskoriste pre nego to se proraunaju
trokovi izolacija za njegov doprinos shemi egalitarne redistribucije energetskih trokova.
Takav ematizam ne bi bio pravedan ni istorijski, niti na bilo koji drugi nain.
Ali, koliko velik e biti istorijski profit industrijalizovanih drava nakon to se
proraunaju cene njihove klimatske strategije (uzimajui u obzir pretpostavljenu emu
jednakosti emisije po glavi stanovnika)? Neke ekonomske analize pretpostavljaju da e
cene velikog smanjenja emisija biti jednaka jednocifrenom procentu svetskog ND u
budunosti, recimo 2050. godine.3 Bie neophodno, naravno, da se izraunaju cene u
odnosu na ND svake industrijalizovane drave. Mada nije jasno do koje mere bi se moglo
verovati ekonomskim predvianjima cena klimatskih strategija i profita za 50 godina ili
vie. U poreenju sa obinim, ve dovoljno nesigurnim ekonomskim predvianjima,
ovakve dalekosene procene bile bi nalik na Nostradamusove. I to je jo vanije,
1

Videti Lukas Meyer, Dominic Roser, Distributive Justice and Climate Rights. The Allocation of
Emission Rights, op.cit., str. 240.
2
Takvu emu je predloio Mejer i ona je osnova vie detaljnijih sugestija Aubrey Meyer,
Contraction and Convergence. The Global Solution to Climate Change, Dartington, Green Books,
2000.
3
Videti Nicholas Stern, The Economics of Climate Change, The Stern Review, Cambridge,
Cambridge University Press, 2007.

315

klimatski ekonomski scenario ignorie mogunost ekonomskog kraha kao rezultata

preoptereenja ekonomije. Ukoliko bi pogrena politika ogranienja uzrokovala svetsku
ekonomsku depresiju poput one iz 1929. godine, onda bi ovo moglo kotati dvadeset do
trideset procenata svetskog ND, to svakako jeste znaajan broj iako bi verovatno bio
rezultat dogaaja za koje postoji mala verovatnoa da e se dogoditi. S druge strane, ko
moe meriti verovatnou takvog dogaaja pod uslovom smanjenja emisije od osamdeset
procenata u svim glavnim razvijenim ekonomijama?
Poslednje razmatranje bi trebalo donekle da razjasni injenicu da je (dobro
poznati) sadanji ND nedovoljno sredstvo merenja neto profita kod relevantnih
industrijalizacija u moguoj redistribuciji profita. Relevantnije prognostike cene balansa
profita su manje ili vie neizvesne i zavise od verovanja dalekosenih ekonomskih
predvianja. Ako graanima industrijalizovanih drava omoguimo da sumnjaju, dodatno
optereenje istorijskim razlozima nee predstavljati dovoljno opravdanje. Konano, oni
moraju da nose teret smanjenja emisije, ak i ako ne postoji bilo kakav istorijski
motivisan dodatni teret.
Jo vei problem nastaje u neadekvatnosti paradigme profiteri plaaju za
istorijsku pravdu emisija. Tee je odgovoriti na pitanje o adekvatnosti ili neadekvatnosti
paradigme nego to bi to mogla da nagovesti iroko rasprostranjena spremnost
prihvatljive eme profiter plaa. Da bi smo to videli, prvo moramo da ponovimo
standardni pristup redistribuciji profita u upotrebi fosilnog goriva. Argumenti, profiter
plaa obino su zasnovani na injenici da je rast bogatstva u industrijalizovanim
zemljama tesno povezan sa porastom emisija gasova odgovornih za efekat staklene bate.
Tvrdi se da veina bogatstava, o kojima se radi, nisu rasprostranjena po svetu ve ostaju
skoncentrisana

industrijalizovanim

dravama.

Sadanji

graani

starih

industrijalizovanih drava, stoga su gotovo jedini profiteri istorijskih emisija gasova

odgovornih za efekat staklene bate. U skladu s distributivnom pravdom, trebalo bi da
prenesu odreeni deo profita onima koji e osetiti iskljuivo loe posledice emisije
gasova. Ali, zar nije vana i injenica da je, pored uglja i nafte, mnogo tekog rada,
vetina i inventivnosti uloeno u proizvodnju industrijskog bogatstva?
Stare industrijalizovane zemlje se nisu obogatile tako to su samo skupljale i
koristile ugalj, bogatstvo nije nastalo tako to su samo posmatrali kako ugalj gori. Tvrda
goriva su dovela do bogatstvo samo u kombinaciji s radom, industrijom, inventivnou, i
316

vetinama organizovanja. Drugim reima, mnogi profiti kojih ne bi bilo bez emisije
gasova odgovornih za efekat staklene bate, ipak su bili plod zarade u standardnom
znaenju ove rei. Egalitaristi, koji tvrde da bi profit nastao tokom decenija napornog
rada, trebalo da se preraspodeli bez obzira na sve kako bi se izjednaile ivotne prilike
svih ljudi, nisu u velikoj meri zastupljeni u glavnim tokovima moralne filozofije. 1
Pretpostavka kojom bi se profit od emisija gasova odgovornih za efekat staklene bate
raunao, ako nita drugo onda kao ekoloki dug, naprosto nee vaiti za one meu
nama koji elimo da greka treba da se prepozna. Profit od prole industrijalizacije, ako
nita drugo barem je delom pravedno steen u uobiajenim procesima stvaranja
bogatstva. Veliina ovog dela moe biti stvar neslaganja. Meutim, poto jo uvek niko
nije pronaao formulu nestabilnih vrednosnih komponenti istorijskih procesa stvaranja
bogatstva, egalitarizam profita, koji poiva na prostoj logici emisije povezane sa
bogatstvom mora da bude arbitraran.
Naravno, egalitarista bi ovaj argument mogao da pomeri korak dalje. Standardni
potez egalitariste u odnosu na zahteve o odustajanju jeste da uzima u obzir sposobnost
postajanja osobom koja zasluuje nagradu kao plod lutrije prirode, te se, stoga, radi o
nezasluenoj nagradi. Poslednje utoite egalitariste profita, u ovom problemu, zove se
egalitarizam sree. Egalitarizam sree pretpostavlja da neka talentovana osoba
predstavlja plod lutrije prirode. Oni takoe smatraju, da bi barem poetne anse svih ljudi,
u ostvarenju zadovoljavajueg, ivota trebalo da budu jednake. U skladu s ovim
premisama, nasleeno bogatstvo bi trebalo izjednaiti, a bogatstvo sadanjih generacija
svakako je velikim delom nasleeno od predaka, bez obzira u kolikoj meri su mogli da ga
zarade na osnovu svog rada i vetina.
Iznesimo na videlo jednu stvar, koja trenutno nije centralna, pre nego to se
okrenemo egalitarizmu sree kao osnovi za istorijsku pravdu klimatske strategije. 2 Dokle
god se bavimo emisijama gasova odgovornih za efekat staklene bate, ne bismo trebali da
1

Za makar implicitnu odbranu egalitarizma profita kao konanog rezultata eksplicitnog profita
prioriteta u klimatskoj strategiji videti Axel Gosseries, Historical Emissions and Free Riding,
op.cit.; Lukas Meyer, Dominic Roser, Distributive Justice and Climate Rights. The Allocation of
Emission Rights, op.cit. Za vrste egalitarizma videti, Nils Holtug, A Note on Conditional
Egalitarianism, Economics and Philosophy, vol. 23 (1), Cambridge, Cambridge University Press
2007, str. 45-63.
2
Za stanovite mogue uloge egalitarizma sree u etici klimatske strategije videti Axel Gosseries,
Cosmopolitan Luck Egalitarianism and Climate Change, Canadian Journal of Philosophy
Supplementary, vol. 31, 2007, str. 279-309.

317

pretpostavljamo da je srea sadanjih zapadnih generacija plod prevare njihovih predaka.

O ovome se ve raspravljalo. Niko nije odgovoran za proteklu potronju goriva i njegove
posledice po atmosferu, iako ove posledice mnogim ljudima nanose tetu u odnosu na
mogunosti njihovog razvoja. To to se nekome posreilo pa je roen u bogatoj dravi
sa istorijom masovne potronje karbonata jednostavno ne znai da bilo ko u toj dravi
izvlai profit na osnovu prolih zloupotreba. On, ili ona, prosto je imao sree da se rodi
bogat, to je egalitaristi sree dovoljno da pozove na izjednaavanje poetnih uslova.
Upravo stoga to egalitarizam sree predstavlja u tolikoj meri optu, sveobuhvatnu
poziciju, on nije pogodan u reavanju problema istorijske pravde klimatske strategije.
Videli smo da bi jedini razlog, zbog koga bi prvobitno stanje bogatstva trebalo da se
izjednai, ili da se dalekoseno obavee u ravnomernom izjednaavanju, bio ukoliko ga
primalac ne bi ve zasluio. Uopte nije bitno kako je dolo do nezasluenog udela
primaoevog dodatnog dela bogatstva. Zapravo udeo, sve dok ostaje nezasluen, ne mora
da bude zasnovan na istoj srei. Potpuno je nevano, stoga, da li su neki ljudi bolji od
drugih zbog udaljenih istorijskih dogaaja ili zbog, na primer, njihovih roditelja koji su
mukotrpno radili, odnosno dobili novac na lutriji. U egalitarizmu sree nita se ne tie
istorije ili specifinog mehanizma stvaranja bogatstva. Iz ovih razloga, egalitarizam sree
poziva na redistribuciju bogatstva uopte i otvoren je za raspravu da li bi ova
prilagoavanja trebalo da se obave u odnosu na klimatske strategije ili putem finansijske
pomoi kolama, zdravstvenom brigom, ili nekim drugim odgovarajuim sredstvima.
Takve alternative su napadali kritiari (kopenhaki konsenzus) Kjoto procesa, bilo bi
korisno, razmotriti ih.1 Argument, kojim se tvrdi da je bolje umanjiti patnju ili izjednaiti
ivotne anse na najekonominiji mogui nain, za razliku od neizvesnih i skupih
klimatskih strategija, u prednosti je u odnosu na egalitarizam sree. Meutim,
primetiemo da on vai samo u odnosu na egalitarizam sree. Ako govorimo o
nadolazeim klimatskim tetama, itava postavka se menja. Veliki proizvoai jesu, ili e
biti, kolektivno odgovorni kada izlau graane siromanih drava ozbiljnoj stopi
smrtnosti ili oteenju zdravlja, kao to to priznaju mnogi uesnici u debatama vezanim
za klimatske strategije. Zbog toga se sada suoavamo sa sluajem otrovnih estica, i u tim
sluajevima oteenim stranama bi trebalo pruiti nadoknadu, ili bi novac trebalo potroiti
na spreavanje tete. Bilo bi udno ako bi proizvoa otrovne supstance odbio
1

O Kopenhakom konsenzusu videti Bjrn Lomborg, Global Crises, Global Solutions,

Cambridge, Cambridge University Press, 2004.

318

odgovornost za trokove leenja svojih rtava, tvrdei da je mnogo ekonominije umanjiti

patnju u Africi. Otuda je, ovaj argument jeftinijeg umanjenja, na vie naina neadekvatan
u debatama oko klimatske strategije. Egalitarista sree je, na nesreu, u najmanju ruku
dobar protiv njega u kontekstu redistribucije profita.
Kontekstualna osetljivost ovog argumenta je od presudnog znaaja jer govori da
egalitarizam sree moe biti prihvatljiv kao osnova za emu jednakih emisija po glavi
stanovnika, ali ne moe biti prihvatljiv za redistribuciju profita osetljivog na CO 2. Moe
biti sasvim pravedno izboriti se za jednake anse u stvaranju bogatstva iz fizikih procesa,
ali ovo ne povlai za sobom da profit od stvaranja bogatstva treba preraspodeliti
proprocionalno fizikom unosu. Ljudi moda nee koristiti istu koliinu fizikih snaga da
bi proizveli odreena bogatstva, iako im ista koliina, i to pravedno, moe biti dostupna.
Razliite koliine rada, vetine i inventivnosti, takoe, doprinose stvaranju bogatstva.
Ova misao najavljuje konanu propast tvrdnje o istorijskoj pravdi u etici klimatske
strategije. Kao to smo videli, egalitarizam sree, u stvari, ne daje prednost
prilagoavanjima istorijski zasnovanim kvotama emisija gasova. Ipak, ovo stanovite ne
bi trebalo da se pogreno razume kao odbacivanje veeg tereta starih industrijalizovanih
zemalja. Radi se, naprosto, o tome da bi odgovornost trebalo da bude zasnovana na
njihovim sadanjim i donedavnim strategijama kao i na koliini gasova odgovornih za
efekat staklene bate koje emituju sada, ili koje su emitovale u nedavnoj prolosti.
Prevod: eljko Mani i Ljubomir Stevanovi

319

HAOS ZAKONA I INSTITUCIJA IROM SVETA, SLUAJ NAUKE I PRAVA.

REALISTINA PERSPEKTIVA*

Amedeo Santozuoso Sara Acini

1.

Nauka i pravo: trendovi, nadanja i perspektiva

Skoranji nezavisni razvoj biolokih nauka i konvergencija s tehnologijom poput

neuronauke, nanotehnologije i informacionih tehnologija, u mnogome utiu na svet prava.
Na polju prava, transnacionalni protok pravnih standarda (barem donekle) nije novost.
Iako je, do odreene mere, problem zajedniki svim oblastima prava, pored polja
ekonomije, polje prava i biolokih nauka je jedno od najproblematinijih. Trenutni
univerzalni stav nauke i njene globalne interakcije neposredno pruaju svetsku dimenziju
pitanjima pravnih propisa i konflikata koji proistiu iz naunih istraivanja i primena.
Ovo je razlog zbog ega polje nauke i prava pobuuje posebno interesovanje.
Iako je sve ovo dobro poznato, esto se previa njegova konceptualizacija, kao i
pitanje koje bi to disciplinarno polje bilo u najveoj meri u stanju da objasni ta se
deava, kao i da ukljui sve zajedno u dosledno telo principa i prava.
Tokom devedesetih godina dvadesetog veka, kljuna otkria su se desila sa,
sudskim putem, doneenim nacionalnim zakonima, za koje se ispostavilo da su u mnogo
veoj meri sluajni nego to se to za njih oekivalo da budu (usled kulturolokih i
lingvistikih granica), kao i da je ta sluajnost, prvobitno nesvesna, vremenom postajala

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008.

320

svesnijom i aktivnijom.1 U skorije vreme, situacija se vrlo brzo pomerila do opteg

prihvatanja injenice da takav pravni protok postoji, da pravnici i sudije ne mogu a da ne
zauzmu odreenu poziciju u odnosu na ovaj problem.
Istorija saglasnosti pacijenata i samoopredeljenja glavni je tradicionalni primer
pravne migracije na polju biomedicine/nauke i prava. U skorije vreme, irenje nadnacionalnih dokumenata i instrumenata prua novu snagu stavu otvorenosti u dijalogu
izmeu razliitih pravnih sistema i sudija iz razliitih zemalja. Parlamentarni akti su
regulisali mnoge aspekte izbora ena i mukaraca u odnosu na njihova sopstvena tela.
Kodeks ponaanja je u mnogim poljima ozvanien: mogli bismo se prisetiti, na polju
eksperimentisanja ljudskim biima, Dobre klinike prakse ili novih odredaba Helsinke
deklaracije, kao i dokumenata Svetske zdravstvene organizacije. Svi oni uspostavljaju,
iako ne na pravno obavezujui nain, vrlo bitne odredbe. Pored toga, meunarodne
institucije su izbacile itav novi talas vrstih deklaracija. Evropska konvencija o ljudskim
pravima i biomedicini (Ovijedo, 1997) je jedna od njih, ali ne i jedina. Setimo se
enevske UNESCO deklaracije (1997) i Povelje fundamentalnih prava Evropske unije
(2000). Bitno je da ova Povelja, u svojim prvim lanovima, govori o stvarima kao to su
lini integritet, saglasnost pacijenata pri donoenju odluka ili kloniranje.
U ovom radu2 je, na prvom mestu, predstavljen meunarodni scenario krize
nacionalne drave i prava; drugo, eksperimentalno se posmatra situacija jedne specifine
zemlje (Italije) kao uzorak ire realnosti; tree, predstavljeni su glavni teorijski pokuaji
objanjenja, kao i razbijanje prava na jedinstvene delove; etvrto, skicirana je potreba za
novim pojmovnim okvirom na polju biolokih nauka i prava, dok se probni eksplikativni
modeli diskutuju, uglavnom, na ivici nauke i prava (ispitujui mogunost funkcionisanja
nauke kao eksplikativnog modela); napokon, predstavljeni su projekti, Meunarodnog
1

Anne-Marie Slaughter, The Real New World Order, Foreign Affairs, September/October 1997;
A. Santosuosso, Per una common law dEuropa in bioetica, in C. M. Mazzoni ur., Un quadro
europeo per la bioetica, Firenze, Olschki editore, 1998; A. Santosuosso, Constitution and
Common Law in Bioethics, in Bioethics, October 2001, vol. 15, no. 5&6; A. Santosuosso,
Judges without (written) laws: remedy or new prospect? in A. Santosuosso, G. Gennari ur.,
Bioethical Matters and the Courts: do Judges Make Law?, Notizie di Politeia, n. 65, 2002;
A.Santosuosso, G. Gennari , C. A. Redi, Science, Law and the Courts in Europe. Introduction,
in A. Santosuosso, G. Gennari, S. Garagna, et al., Science, Law and the Courts in Europe, ComoPavia, Ibis, 2004.
2
Treba imati u vidu da je rad jo uvek u izradi, plod je, objavljenih i neobjavljenih verzija
tekstova, predstavljenih na seminarima i sastancima tokom poslednjih godina. Amedeo
Santosuosso, The worldwide law-making process in the field of science and law: a laboratory
bench (IBLARC), Journal of International Biotechnology Law, vol. 6, I, 2009.

321

multijezikog arhiva prava genetike, Prava na intelektualnu svojinu, bioloke nauke i

sline oblasti (IBLARC).
2.

Transnacionalni protok pravnih standarda

U poslednjim decenijama kulturoloke i nacionalne (kao i dugotrajne lingvistike)

prepreke nisu uspele da spree formiranje onoga za ta se ini da je neka vrsta communis
opinio (zajedniki skup pravnih standarda) izmeu sudija i pravnika iz krajnje razliitih
pravnih sistema. Neka iskustva su smislena.
Ustav Junoafrike republike (1996) eksplicitno daje ovlaenje sudijama da
uzmu u obzir inostrano pravo kada tumae Povelju prava,1 i to predstavlja istinsku
novnu kada je re o svetskoj slici nacionalnih ustava, novinu, na koju je ova drava
ponosna. ak i drava koja iskazuje suprotan stav u odnosu na inostrano pravo (SAD),
paradoksalno priznaje istu realnost. Pitanj, koja Norman Dorsen [Norman Dorsen]
postavlja u opte poznatoj debati izmeu Entonina Skalije [Antonin Scalia] i Stivena
Brejera [Stephen Breyer], krajnje su jasna:
Kada govorimo o upotrebi odluka inostranih sudova u ustavnim sluajevima
SAD-a, o kom to telu inostranog prava govorimo? Da li isto ograniavamo na inostrano
ustavno pravo? ta emo raditi sa sluajevima koji ukljuuju meunarodno pravo, kao to
je tumaenje sporazuma, ukljuujui i sporazume u kojima i SAD uestvuje? Kada
govorimo o upotrebi odluka inostranih sudova u pravu SAD-a, da li ih smatramo
autoritarnim ili uticajnim, ili, naprosto, retorikim? Ako se, na primer, odluke stranih
sudova ne shvataju kao presedani ustavnim sluajevima SAD-a, da li su ipak u stanju da
ojaaju smisao da SAD garantuje opti moralni i pravni okvir ostatku sveta? Ako je tako,
da li je u redu jaati legitimnost odluka u okviru SAD, ili jaati legitimnost odluke u
ostatku sveta?2
Ukoliko bi SAD zamenili bilo kojom drugom dravom, lista pitanja bi mogla da
se prihvati kao univerzalna.
1

Ustav Junoafrike republike, 1996., lan 39. Tumaenje Povelje prava: 1. Kada tumai Povelju
prava, sud, tribunal ili forum [] moe uzeti u obzir inostrano pravo. [videti
http://www.info.gov.za/documents/constitution/1996/96cons2.htm#39 poslednji put konsultovano
3. Oktobra 2008].
2
Antonin Scalia, Justice, U.S. S. Ct., & Stephen Breyer, Justice, U.S. S. Ct., Discussion at the
American University Washington College of Law, 13 Jan. 2005, in International law Journal
Constitutional Law, 519, 2005.

322

Dalju potvrdu prua Praktino uputstvo o pozivanju na autoritet [Practice

Direction on the Citation of Authorities], koje je postavio vrhovni sudija Engleske i Velsa
9. Aprila 2001. Takva Uputstva ne iskljuuju mogunost pozivanja na inostrane vlasti, ak
ni pod striktnim ogranienjima.1
Uopteno govorei, mogli bismo da kaemo da vei deo pravne literature, u SADu i (s vie otvorenosti) u drugim dravama, svedoi o ovoj novoj realnosti.2
Pria o evropskim dravama, i EU kao celini, umetnuta je u priu o ovoj pravnoj i
sudskoj globalizaciji. Ako posmatramo EU kao potpuni politiki entitet koji postoji,
verovatno emo preceniti stvaran status unije, i, istovremeno, sveemo sve pravne
protoke od/ka EU i SAD i meu SAD na nacionalne unutranje stvari. S druge strane,
ako naglaavamo koliko toga nedostaje EU da bi bila potpuni politiki entitet, onda emo
verovatno biti blii njenoj stvarnosti politikog procesa i, u isto vreme e se pojaviti isti
protok pravnih standarda i odredaba kao izuzetno zanimljiva regionalna globalizacija
na polju gde izgleda da je najvei problem izuzetno veliki broj jezika kojima se govori
(kratak pogled na Internet stranici EU govori mnogo vie nego bilo ta drugo).
Pored toga, paralelno postojanje razliitih nivoa i vrsta prava meunarodno
pravo (EU je i dalje skup meunarodnih sporazuma) ili evropsko pravo (sprovedeno u
skladu sa sporazumima) ili komparativno pravo (poto nacionalna prava jo uvek nisu
potpuno integrisana i nee se integrisati u svim sluajevima) ili nacionalno i/ili procesno
pravo EU i tako dalje ini neizvesnim disciplinarni set odredaba koje im odgovaraju.
Posmatranje ove realnosti kroz starije prizme pravnih tradicionalnih kategorija
navelo bi nas da sastavimo dugaku listu izuzetaka i da poveamo na nivo frustracije
teorijom. Zaista, ako pogledamo vestfalski pojam suverenosti kao pravnog identiteta
drave u meunarodnom pravu, i kao pojam koji obezbeuje poredak, stabilnost i
predvidivost u meunarodnim odnosima poto se suverene drave posmatraju kao
jednake, bez obzira na uporedivu veliinu ili bogatstvo, te kao sposobnost za donoenje

http://www.hmcourts-service.gov.uk/cms/814.htm. Stranica je poslednji put aurirana 29. marta

2005., a poslednji put pogledana 7. Marta 2007.
2
Claire LHeureux-Dube, The Importance of Dialogue: Globalization and the International
Impact of the Rehnquist Court, Tulsa Law Journal 34, 15, 17, 1998; Cheryl Saunders, The use
and misuse of comparative constitutional law; Indiana Journal of Global Legal Studies, 13.1
Winter 2006, str. 37-40.

323

autoritativnih odluka s obzirom na narod i sredstva u okviru date teritorije drave, mogli
bismo da zakljuimo da nas je neko izbacio na pogrenu planetu.1
Sadanje redefinisanje u meunarodnoj areni delatnika i njihovih pravnih oblika
ima mnogo aspekata, odnosno, vidova i posledica. Mi emo se usredsrediti na problem
izvora prava.
Dve stvari se mogu pretpostaviti kao relativno nesumnjive. Prvo, postoji jaka veza
izmeu izvora prava i suverenosti. Drugo, i uoptenije, koju god teoriju pratio sudija ili
tuma, i kojoj god dravi pripadao/la, poznavanje izvora prava bi trebalo da mu/joj
omogui poznavanje hijerarhija prava i pojmovnog definisanja kljunih mesta sluaja o
kojem odluuje.
I upravo je ovaj drugi aspekt ono to je danas dramatino razliito, promenljivo,
neizvesno, i ponekad, i nejasno ak i u okviru istog geografskog podruja, meunarodne
organizacije (odnosno EU) ili nacionalne drave.
3.

Razbijanje pravnih odredaba na elementarne delove

Ako pretpostavimo da transnacionalni protok pravnih standarda stoji kao

neoboriva injenica, dalje pitanje bi se ticalo naina kojim su se pravni radovi nizali
pokuavajui da predstave pojmovni okvir, u stanju da obuhvati ove nove simptome, i
objanjavajui ih na dosledan nain.
Zaista, bilo je mnogo pokuaja koji su bili u skladu s tradicionalnim
disciplinarnim pristupima. Nekompletna i uslovna lista obuhvata opte pravo, globalno
opte pravo ili generalno opte pravo, ustavno pravo2 ili komparativno ustavno pravo i
sline oznake (kao komparativni konstitucionalizam ili ustavni komparativizam).3 Dalji
pokuaj dolazi iz transnacionalnih pristupa, odnosno, grupe disciplina ije su optije

Navedene definicije su preuzete iz International Commission on Intervention and State

Sovereignty, The Responsibility to Protect. Report of the International Commission on
Intervention and State Sovereignty, 2001, http://www.iciss.ca/report-en.asp (poslednji put
pogledana 30. Septembra 2008), str. 12. Videti takoe A-M. Slaughter, Sovereignty and Power in
a Networked World Order, Stanford Journal of International Law 40, 283, 2004.
2
Bruce Ackerman, The rise of world constitutionalism, Virginia Law Review 83, 771, 1997, cit.
794.
3
Ruti Teitel, Comparative Constitutional Law in a Global Age, Harvard Law Review, June,
2004, 117: str. 2570.

324

oznake transnacionalno pravo, transnacionalni pravni proces,1 meunarodno pravo,

prirodno pravo,2 opte zajedniko pravo, ius gentium3 ili obiajno pravo. Izmeu ostalih,
meudravni pristup Ana-Marije Sloter [Anne-Marie Slaughter] moda je najzanimljiviji
opis svetske situacije. Glavne take njene pozicije su sledee: 4 drava ne nestaje; ona se
razbija na svoje zasebne, funkcionalno razliite delove. Ovi delovi sudovi, dravne
slube, izvrna, pa ak i zakonodavna vlast sarauju sa svojim ekvivalentima irom
sveta te tako stvaraju vrstu mreu odnosa koji konstituiu novi, meudravni poredak;
meudravni pristup ostavlja kontrolu nad vladinim institucijama graanima nacije u ruke
koji svoje vlade moraju da smatraju odgovornima kako za svoje meudravne aktivnosti
tako i za svoje domae dunosti; sudije grade globalnu zajednicu prava; globalna
zajednica prava koja nastaje iz sudskih mrea verovatnije e obuhvatiti mnoge odredbe
prava, od kojih je svaka ustanovljena u specifinoj dravi ili regionu (nijedan visoki sud
se nee odrei definitivnih globalnih odredbi).
Plod svega bi bila nacionalizacija meunarodnog prava. Prava su obavezujua ili
sprovodiva samo na nacionalnom nivou. Stvara se potpuno novi svetski poredak u kojem
umreene institucije obavljaju funkcije svetske vlade zakonodavstvo, administracija,
donoenje odluka suda a da on nema tu formu. Aktivnosti mnogih razliitih vrsta
sudova se ne stapaju u osnovu za raanje globalnog sistema u kome nacionalni i
meunarodni tribunali igraju definisane i koordinisane uloge. One poprimaju razliite
oblike u skladu s vrstom odnosa u koji su ukljuene: vertikalni odnosi (nacionalni sudovi
i nadnacionalni sudovi) i horizontalni odnosi (meu sudovima istog nivoa), ukrtanja
ustava i sastajanje sudija licem u lice.
Pristup Ana-Marije Sloter ima nekoliko prednosti: on je realistian i odraava pre
neku vrstu otvorene teorije nego osnovu centralizovanog univerzalnog pravnog poretka;
ne implicira hijerarhijsku organizaciju sudova ili drugih institucija; ukrtanje ustava je
samo jedan od njegovih vidova.

Harold Hongju Koh, Foreword: on American Exceptionalism, Symposium on Treaties,

Enforcement, and U.S. Sovereignty, 55 Stanford Law Review, 2003, 1479, str. 1502.
2
Roger P. Alford, In Search of a Theory for Constitutional Comparativism, UCLA Law Review,
52, 2005, str. 639.
3
Jeremy Waldron, Foreign Law and the Modern Ius Gentium, Harvard Law Review 119, 129,
2005, str. 129-147.
4
A.-M. Slaughter, Judicial Globalization, Virginia Journal of International Law 40, 1103, 2000,
str. 1103-1124.

325

Meu-dravni pristup je, kao onaj koji nastaje iz meunarodnog prava, od velike
pomoi i eksplikativan je kada se radi o institucijama i slubama. Ono to nam je sada
potrebno je dalji korak i istraivanje na polju pravnih sistema, izvora prava kao i odnosa
hijerarhije u okviru njih. Drugim reima, ako Sloterova govori o razbijanju nacionalne
drave, onda moramo da govorimo o razbijanju izvora prava i njihovih unutranjih
hijerarhija. Ova dva problema su, iako tesno povezana, razliita po vrsti i zahtevaju
razliite pojmovne alate i okvire.
Prvo pitanje je sledee: da li smemo da kaemo da se pravni sistemi razbijaju i ta
to znai? Ako imamo na umu sisteme graanskog prava, onda znamo da su se prava
kodifikovala u ranom ili kasnom devetnaestom veku, kad je kao model sluio
Napoleonov kodeks. Iako Napoleonov kodeks nije bio prvi ustanovljeni pravni kodeks u
nekoj evropskoj dravi s graanskim pravnim sistemom posluio je kao model za
kodifikovanje prava u vie od dvadeset nacija u svetu.1
Kodeksi se shvataju kao tela pravno organizovanih na racionalistiki nain,
inspirisani su Rimskim pravom i Justinijanovim Corpus Juris Civilis. Bez obzira na to
koliko je tana (istorijski korektna) ideja da je Rimsko pravo inspirisalo one koji su
sastavljali kodekse, ona je jasno racionalistiki pristup.
U ovom svetlu je pojmovna distanca izmeu pravnih sistema zasnovanih na
kodeksu, i sistema procesnog prava kraa nego to se to obino pretpostavlja. Ako
posmatramo stranu obiajnog prava, moemo primetiti da su Primedbe [na njegove
uredbe] esto inspirisale snane racionalistike pristupe. Ser Edvard Kouk [Sir Edward
Coke], pravnik iji su spisi o engleskom obiajnom pravu konani pravni tekstovi ve
vekovima, u svom Commentary upon Littleton (1628), striktno povezuje pravo i razum:
Razum je ivot prava, dok opte pravo po sebi nije nita drugo do razum. []
Ovaj pravni razum est summa ratio. I stoga, ako bi se sav razum, koji je razdeljen na
toliko mnogo glava, ujedinio u jednu, ipak ne bi mogao da napravi takvo pravo kakvo
je u Engleskoj; jer se tokom dugog niza godina uvek iznova beskonanim brojem
otroumnih i uenih ljudi kristalisalo, i dugim iskustvom naraslim do takvog
savrenstva, da vlada ovog podruja, kao to stare odredbe to mogu da potvrde,

Posle graanskog kodeksa napisan je Kodeks graanske procedure 1806., dok je Komercijalni
kodeks napisan 1807., Krivini kodeks i Kodeks krivinog postupka 1808., i Kazneni kodeks
1810. godine.

326

Neminem oportet esse sapientiorum legibus: niko van svog sopstvenog razuma ne
treba da bude mudriji od prava, to predstavlja savrenost razuma. 2

Za svaki deo zakonodavstva, pravne odredbe ili presedan sudskom obavezivanju

se pretpostavlja da ima mesto (prirunik za kodeks, komentare ili sluajeve) gde ima
jasne odnose sa sistemom kao celinom i drugim (irim ili uim, nadreenim ili
podreenim)

pravilima.

ovom

svetlu,

postojei

suprotstavljenost

izmeu

racionalistikih i pragmatikih (ili realistikih) pristupa pravu je verovatno najvanija

podela u pravu, i zahvata ak i podelu graansko pravo obiajno pravo.
Ako posmatramo tvrenje u prilog harmoniji, potpunosti i prihvatljivosti starih
kodeksa i tumaenja, i uporedimo to tvrenje sa sadanjim statusom prava, moemo
primetiti da ono to je nestalo nisu kodeksi i tumaenja per se (etiri italijanska kodeksa
nalaze se na mom stolu u sudu, i jo uvek predstavljaju nesumnjivi izvor informacija!),
ve, pre njihova sposobnost da obezbede harmoniju, potpunost i prihvatljivost.
Drugim reima, ini se da danas (za razliku od prolosti), svaka odluka, pravna
odredba, ili lan, imaju vie ivota. Prvi ivot je prost (u skladu s mestom na kome se
nalazi u kodeksu/sluaju, odnosno, knjizi/tumaenju), dok su drugi ivoti zreliji jer
dobijaju nova znaenja, nove normativne sadraje u skladu sa spoljanjim izvorima prava
koji mogu biti ustavni, nadnacionalni sporazumi, inostrani pravni standardi ili vezani za
procesno pravo, i tako dalje. Sva gore predstavljena pojanjenja predstavljaju neovlaene
uzajamne uticaje, barem u odnosu na tradicionalni pristup.
Ti uzajamni uticaji, iako su ei u graninim zonama (gde nauka ili ekonomija
dodiruju pravo), rastu svakog dana i to predstavlja jedan od problema s kojim smo
suoeni. tavie, oni tee da sebe legitimiu na osnovu svog postojanja, iako je
prihvatljiva teorija takvog protoka i migracije pravnih standarda i takvih uzajamnog
uticaja, osnovano potrebna.
Ako zamislimo stari poredak pravnih odredbi i naela kao ogrlicu ili nisku bisera
(gde je svaki biser porean na odgovarajui nain na ogrlici), sadanja situacija nauke i
prava izgleda kao ogrlica Sesila Balmonda [Cecil Balmond], poznatog arhitekte i
inenjera, koji govori o tome u svom delu Informal:
2

Edward Coke, Commentary Upon Littleton 97b, Charles Butler ur., Legal Classics Library,
(1628) 1985.

327

Postavljanje temelja bi trebalo da predstavlja skiciranje onog to je

mogue, a ne ogranien redosled. Temelj je ogrlica, poloena na odreeni nain,
koja se u bilo kom trenutku moe prekinuti i dramatino izmeniti pokretna gozba,
ne nuno ozbiljna, utvrena u jednom momentu, nestaje ili se prepravlja u drugom.
Svakoj taki u temelju je dozvoljen ugodan ivot.1

U svetlu Balmonodve metafore, razbijanje pravnih sistema ostavlja na zemlji

veliki zbir pojedinanih delova prava, paria, elementarnih delova,2 sposobnih da
funkcioniu i u svojim prvobitnim kontekstima i da se ponovo restruktuiraju u razliitim
momentima. Tako da im je definitivno dozvoljen ugodan ivot.
Ono to izgleda da je glavna novina nije subverzija starih pravnih sistema ili
njihovog nestajanja, ve pre prisutnost starog sistema (koji i dalje savreno funkcionie u
nepograninim zonama ili na poljima koja su blia demokratskom politikom
legitimitetu) i nekoliko razliitih vrsta interakcija (starih i novih) koje odgovaraju
razliitim i nestabilnim hijerarhijama prava.
4.

Novi pojmovni okvir za bioloke nauke i pravo: preduslovi

Potreba za novim pojmovnim okvirom je, uopte, a i na polju biolokih nauka i

prava, osnovano velika. Takav pojmovni okvir bi trebalo da objasni i obuhvati sledee
aspekte trenutnog transnacionalnog pravnog iskustva:

Ne biti ni jedinstven ni uniforman, u prostoru i vremenu (fragmentacija).

Ne biti hijerarhijski organizovan, barem na stabilan i obavezujui nain.
Ne biti nuno usmeren.3
Imati mnogo delatnika razliitih po vrsti s razliitim legitimitetom.
Biti voen naukom (tehnologijom).
Opet je problem da li postoji lanac doslednosti u okviru takve viestruke i

heterogene realnosti.
Prvo, treba ukloniti neke lane probleme iz ove tabele. Svim ljudima, uglavnom u
dravama s graanskim pravom, koji su zgranuti aktivnou sudija i injenicom da sudije
1

Cecil Balmond, Informal, Prestel, 2002.

U fizici nije poznato da elementarni ili fundamentalni delovi imaju podstrukture.
3
Anne-Marie Slaughter, A Global Community of Courts, Harvard International Law Journal,
44, 191, 192-94, 2003; Vicki C. Jackson, Constitutional Comparisons: Convergence, Resistance,
Engagement, Harvard Law Review 119, 109, 2005, str. 114 et passim.
2

328

igraju ulogu u donoenju zakona, zaista je lako odgovoriti reima Hansa Kelsena [Hans
Kelsen], jasnim odeljkom njegove General Theory of Law and State (1945):
Samo je predrasuda kontinentalne Evrope o pravu po definiciji tek optoj
normi, tek pogrenoj identifikaciji prava sa optim pravilima ustavnog ili obiajnog
prava, mogla da zamagli injenicu da sudske odluke nastavljaju proces stvaranja prava
iz sfere opteg i apstraktnog u individualno i konkretno.1

Kelsen naglaava da sudovi, u dravama gde sudska odluka ima karakter

presedana, takoe mogu biti stvaraoci optih normi. Prema ovoj teoriji nema nieg
skandaloznog u tome ako sudovi stvore pojedinane ili ak opte norme, pod uslovom da
pravni poredak, tamo gde ovaj sud funkcionie, daje ovlaenje za takvo ponaanje.
Na prvi pogled se ini da takva norma ne postoji, ili da se ne pokazuje, ako nita
drugo, na nivou pravnog poretka jedne drave. Zaista, problem legitimnosti sudstva 2 (i
prava demokratije), ak i kad je korektno postavljen, ne moe se reiti u okviru horizonta
pojmova oblikovanih u tradicionalnoj areni nacionalne drave, te se moramo okrenuti
univerzalnom nivou. Drugim reima, meunarodna umreenost drava, institucija i
transnacionalnog prava koje stvaraju sudije, svakog dana postaje bogatija i kompleksnija
te eka da bude dalje istraena.
U Evropi se, na primer, diskutuje o konstitutivnom okviru Unije, te je, zapravo,
evropski ustav telo koje raste. Koji je to pravni poredak meu mnotvom nacionalnih
drava i ustava, sporazuma i pravila EU, procesnog prava Evropskog suda i tako dalje
koji se odnosi na Evropu? Da li smo sigurni da su sudovi koji se, u krajnjoj liniji,
odnose na presedane iz drugih evropskih drava ili, na primer, na Deklaraciju prava
evropskih graana po definiciji, van pravnog poretka? S druge strane, nije prvi put da
su sudovi pojmovno prevazili granice nacionalnog pravnog poretka u kojima su
ustolieni. Da li moramo da se setimo kako su se u XIX veku sudovi italijanskih i drugih
evropskih drava obino pozivali na francusko pravosue Napoleonovog kodeksa, i kada
je svaki dobar advokat u svojoj biblioteci imao kopiju Trait de code Napoleon?
1

Hans Kelsen, General Theory of Law and State, Cambridge, Harvard University Press, 1945, str.
135. Nadalje, str. 145, 149-150.
2
Za diskusiju u okviru obiajnog prava: S. S. Abrahamson, M. J. Fischer, All the Worlds a
Courtroom: Judging in the New Millenium, Hofstra Law Review, vol. 26:273, 1997, str. 273-292;
C. McCrudden, A Common Law of Human Rights? Transnational Judicial conversations on
Constitutional Rights, Oxford Journal of Legal Studies, vol. 20, no. 4, 2000, str. 499-532.

329

Dok razmatra A New World Order Ane-Marije Sloter, Kenet Anderson [Kenneth
Anderson]1 naglaava kako njen glavni pojam globalnog upravljanja, kroz mreu globalne
politike, pati od nedostatka izvorno demokratske odgovornosti.2 Drugi autori istiu da je,
uprkos kritici sudske uzurpacije, sudsko zakonodavstvo uroena, neizbena funkcija
sudskih odluka.3
Uprkos skandalu koji moe da izazove sve ovo naroito ako imamo u vidu da
evropske drave uglavnom imaju tradiciju graanskog prava nije toliko udno u
sadanjoj realnosti EU, da se u preambuli Povelje prava EU, procesno pravo Evropskog
suda pravde (ESP) shvata kao izvor ustavnog prava EU. Naravno, ESP ne moe da se
poredi s bilo kojim obinim sudom u Uniji, ali jasna odredba (to nije zajedniko na
ustavnom nivou)4 dovoljna je (pored drugih simptoma, videti gore) da se kae da je tabu
graanskog prava formalno prekren.
Dalje, interesantno je pitanje da li nauni nain razmiljanja moe biti reenje za
nae istraivanje. U potrazi za teorijom koja bi bila sposobna da objasni trenutno svetsko
pravno iskustvo, neki naunici su nauku pretpostavili kao model, ili barem kao izvor

Kenneth Anderson, Squaring the Circle? Reconciling Sovereignty and Global Governance
through Global Government Networks: A New World Order, Harvard Law Review 118, 1255,
February, 2005.
2
Ovaj problem sudske uzurpacije i prava demokratije nije nov. Izmeu ostalih: Ezra R. Thayer,
Judicial Legislation: Its Legitimate Function in the Development of the Common Law, Harvard
Law Review 5, 172, 1892. Roger P. Alford, In search of a theory for constitutional
comparativism, UCLA Law Review 52, 639 2005, 640, str. 709-710; Thomas M. Franck, Some
Psychological Factors in International Third-Party Decision-Making, Stanford Law Review 19,
1217, 1221, 1967. Videti isto tako, Fabien Glinas, Dispute Settlement as Institutionalization in
International Trade and Information Technology, Fordham Law Review 74, 489, 490, 2005.
3
Cho Sungjoon, Constitutional Adjudication in the World Trade Organization, 9 July 2008.
Society of International Economic Law (SIEL) Inaugural Conference 2008. Dostupno na SSRN:
http://ssrn.com/abstract=1113501. O sudijama i sudskom kosmopolitizmu videti izuzetno
zanimljive lanke u European journal of legal studies, vol. 1 (2), December 2007.
4
Videti originalizam SAD-a u tumaenju Ustava.

330

inspiracije.1 Deremi Voldron [Jeremy Waldron] je namerno upotrebio analogiju izmeu

prava nacija i ustanovljenog tela naunih rezultata.2
Postojea nauka ne zastupa ni sklad meu naunicima, ni nepogreivost; ipak, ona
stoji kao skladite od velikog znaaja za individualne istraivae i njihove poslove, i ne
moe se zamisliti da bi bilo koji od njih pokuao da uradi bilo ta, a da se ne oslanja na to
skladite, ne bi li potkrepio sopstvena individualna istraivanja, i ne bi li obezbedio
osnovu za kritiku i procenu. Na slian nain je pravo nacija dostupno donosiocima zakona
i sudijama kao ustanovljeno telo pravnog uvida, i podsea ih da se problem s kojim se
sada sreu ve dogodio ranije, i da bi oni, poput naunika, trebalo da misle o njemu kroz
iskustva onih koji su s njim ve imali posla.
A potom:
Ius gentium nije garant istine: konsenzus, bilo u pravu, bilo u prirodnim naukama
moe da bude pogrean. Meutim, ni u jednom od ova dva polja nema osetne alternative
za obraanje panje na ustanovljeno telo rezultata do kojih su drugi doli tokom niza
godina.
Naposletku:
[] reenja za odreene vrste problema u pravu mogu da se uspostave na onaj
nain, na koji su naune teorije uspostavljene.
Voldronov pristup, koji pragmatiki pretpostavlja da je pravo sutinski poduhvat
reavanja problema, moe naravno da se kritikuje kada naivno stavlja donosioce zakona
i sudije na isti nivo (to se dovodi u pitanje i u svetu i u njegovoj sopstvenoj dravi) ili
kada se ini da ne razmatra posledice svog potpomaganja meunarodnim izvorima u
1

Uporeivanje nauke i prava ima jednu vanu tradiciju u zemljama engleskog govornog podruja
(videti O. W. Holmes, Law in Science and Science in Law, Harvard Law Review, vol.XII, n. 7,
1899, str. 443-463, koji razmatra pravo prosto kao veliki antropoloki dokument) koja je u
mnogome obnovljena nakon sluaja Dobera [Daubert] [1993]: meu mnogim studijama i
radovima, S. Jasanoff, Designs on Nature, Princeton University Press, 2005; D. M. Hashimoto,
Science as mythology in Constitutional Law, Oregon Law Review, vol. 76, 1997, str. 111-153;
S. Tai, Friendly Science: Medical, Scientific and technical amici before the Supreme Court,
Washington University Law Quarterly, vol. 78, 2000, str. 789-930. O raspravi pre Dobera videti,
D. L. Faigman, Normative Constitutional Fact-Finding, University of Pennsylvania Law
Review, vol. 139, n. 3, 1991, str. 541-613, gde se istrauju empirijske komponente
konstitucionalnog tumaenja.
2
Jeremy Waldron, Foreign Law and the Modern Ius Gentium, op. cit.

331

hijerarhiji izvora prava (ime je izloen kritikama za ta predsednik Vrhovnog suda SAD,
kae da pozivanje na strano pravo kao podrku lii na potragu za iglom u plastu sena) 1
ili kada ne uzima o obzir da je jedan od glavnih zadataka prava da minimizira
arbitrarnost,2 kada ne objanjava ta bi moglo da funkcionie na pravnom polju (naroito
ako imamo u vidu sudstvo) kao to odgovarajui sistem ini na naunom polju.
Uglavnom, neke take ne mogu da se poreknu. Voldronov predlog ne moe da se
kritikuje kao da nacionalna drava i njen sistem stvaranja zakona nisu oduvek bili poput
dananjih. tavie, mora da se prizna da on upravo izbegava opasnost pozitivistike
pretpostavke nauke kao domena istine. Ne postoji suprotnost istina = nauka vs. lanost ili
neizvesnost = pravo, ve postoji irom sveta angaovanje naunika i jo uvek nacionalno
ogranienog pristupa pravnika. Zaista, on smatra da je nerazumno da je pravno
zakljuivanje ogranieno u nacionalne granice.
Ovo je vrlo bitna poenta poto znamo da ak i dobro poznate i proverene naune
teorije to se tradicionalno smatralo kao pojmovno neproblematino (kao to je bila
klasina elektrodinamika) mogu da pokau svoju teoretsku nedoslednost pri bliem
uvidu. Ovo implicira da su istinite, teoretska doslednost neke teorije, njene empirijske
posledice i pouzdanost teorije sasvim razliite stvari, i da ak nedosledne teorije zaista
mogu da odigraju legitimnu ulogu u nauci te da napokon, teoretski model moe biti
nedosledan, iako je empirijski vrlo uspean.3
Ovaj problem je vrlo sloen, a ja nemam ni anse ni ambicije da dodam bilo ta
ovoj filozofskoj debati. Meutim, s praktikog stanovita, mogli bismo rei da ak i ako
bi nauno nedosledna teorija mogla biti empirijski uspena i igrati legitimnu ulogu u
nauci, onda takoe pravni standardi i odredbe, koji su manje poznati od slavnih
matematikih teorija, imaju anse da funkcioniu i delaju u meunarodnoj areni, naravno,
pod racionalnim razmatranjem zajednice porotnika, donosioca zakona, sudija i graana.
1

Pozdravni govor na nominaciji Dona G. Robertsa, Duniora [John G. Roberts, Jr.] za ministra
pravde SAD, Hearing Before the S. Comm. on the Judiciary, 109. Congress 2005.
2
Sheila Jasanoff, The Epistemic Discretion of Judges and the Dauberts Legacy in
A.Santosuosso, G. Gennari, S. Garagna, M. Zuccotti, C. A. Redi ur., Science, Law and the Courts
in Europe, op. cit., str. 42.
3
Nedavno se povratilo interesovanje za nedoslednost u nauci: Mathias Frisch, Inconsistency,
Asymmetry and Non-locality, OUP, 2005, str. 3, 25-6. Za konstruktivistiko stanovite videti: S.
Jasanoff, Designs on Nature, op. cit., 1. poglavlje, str. 13. Za kritiku konstruktivizma, videti Paul
A. Boghossian, Fear of Knowledge. Against Relativism and Constructivism, Oxford, Oxford
University Press, 2006.

332

U ovom smislu bi nauka pre mogla da bude broura nego obrazac ili osnova. Na
primer, ne bi trebalo da previdimo slinost naune i pravne legitimnosti. Poto sudovi
neizbeno koriste informacije koje nemaju veze s pravom ne bi li doli do svojih odluka,
sudije mogu da potkopaju sopstvenu legitimnost kada donose odluke koje previe
odstupaju od javnog shvatanja datih problema, jer je javna vera u pravednost odluka suda
povezana s njegovim shvatanjem problema, 1 osim ukoliko pravni (ili injeniki) razlozi
takvog odstupanja nisu objanjeni na oigledno razumljiv i ubedljiv nain.
Nepotrebno je rei da su svi komparativni pristupi, ili pristupi otvoreni za strane
uticaje, izloeni kritikama kao funkcionalistiki i da time pretpostavljaju da bi pravni
problemi prosto mogli da nestanu iz njihovih politikih konteksta. 2 Kritike
funkcionalizma, iako su u osnovi zdrave (poto se politike, ekonomske i drutvene
realnosti ne mogu zanemariti), trebalo bi verovatno da se ponovo razmotre u svetlu
naunih i tehnolokih dostignua:
Brzo napredujua tehnologija omoguila je eksploziju informacija zanemarljivom
u nacionalnim granicama, menjajui ono to znamo i ono kako uimo. Mnogi aspekti
ivota i drutva su zahvaeni takvim promenama, tako da ni pravo nije izuzetak.
Dostignua nauke i tehnologije, sudovima irom sveta, nametnula su pitanja koja bi bila
nezamisliva u proteklim godinama, kao na primer, da li je zamrznuti embrion osoba, da li
je DNK privatna svojina, ili kako bi internet trebalo da bude regulisan. O zastarelim
pravnim problemima se i danas raspravlja, ali razlika, u ovoj globalnoj eri, jeste u tome
to su oni manje pravno obavezivi nego ikada do sad. S pristupom informacijama iz celog
sveta na dohvat ruke, sudovi koji se suoavaju s vanim pravnim problemima mogu da
itaju, pristupaju i ue od miljenja i razmatranja drugih sudova u vezi sa slinim
problemima. Mnogi sudovi uestvuju u ovom tipu komparativne analize, i tvrde da je
njihova jurisprudencija prosveena i obogaena kao rezultat. 3

Ukratko, vie se ne moe pretpostavljati da su (prostorne) kulturalne razlike

izmeu nacionalnih drava, po definiciji, vee od onih koje postoje u okviru teritorije
jedne drave ili (vremenske) izmeu trenutka primene odluke ili pravne odredbe i
trenutka njenog (sudskog ili zakonodavnog) stvaranja.
5.

IBLARC arhiva: laboratorijsko postolje

S. Tai, Friendly Science: Medical, Scientific and technical amici before the Supreme Court,
op.cit., str., 800-802.
2
Ruti Teitel, Comparative Constitutional Law in a Global Age, op. cit., str. 2570; Mark V.
Tushnet, The possibilities of comparative constitutional law, Yale Law Journal, 108. 6, April
1999, str. 1225 (1).
3
Rebecca Lefler, A Comparison of Comparison: Use of Foreign Case Law as Persuasive
Authority by the United States Supreme Court, the Supreme Court of Canada and the High Court
of Australia, Southern California Interdisciplinary Law Journal, vol. 11, 165, 2001.

333

Potreba za novim pojmovnim okvirom, uopte i na polju biolokih nauka i prava,

verovatno e ostati nezadovoljena neko vreme. Pored oiglednih ogranienja ovog rada, u
pitanju je istorijska situacija koja oteava ovaj teak korak napred. tavie, oekivani
napredak ka multipolarnom svetu (koji izgleda da je bri u svetlu trenutne ekonomske
krize) dodatni je faktor koji treba da se uzme u obzir.
Tako izgleda mudro prihvatiti eksperimentalni pristup i time sakupiti to je vie
mogue informacija; organizovati ih u jednoj tabeli; posmatrati odnose meu njima;
postaviti mreu posmatraa/delatnika u ovom haosu; pokuati istai jedan ili vie lanaca
doslednosti u nekim eksperimentalnim poljima; i napokon vratiti se nazad na poetnu
taku s novim informacijama, pa potom krenuti u dalja istraivanja. Prvi korak je da se
stvori eksperimentalno ogranieno polje gde e se posmatrati interakcije i spontani naini
delanja u okviru transnacionalne nauke i domena prava. Univerzitet Pavija je lansirao
projekat za Meunarodnu multijeziku pravnu arhivu koje se tie genetike, prava
intelektualne svojine, biolokih nauka i slinih problema (IBLARC), to je zamiljeno
kao eksperimentalno okruenje.1
Dugoroni cilj IBLARC-a je da odgovori na optu potrebu za jasnom slikom: a)
pravila, koja su zapravo stvorena i sprovedena u Evropi (i irom sveta) na poljima nauke i
prava, i b) razliitih igraa koji su ukljueni u stvaranje i sprovoenje prava. Ovi glavni
ciljevi e biti postignuti zajednikim iznoenjem sluajeva i materijala (sluajeva,
zakonodavnih izvora, odredaba, uglavnom naune i pravne literature, opravdanjem
naunih projekata itd.), tako to e se organizovati i uiniti lako dostupni sudovima,
naunicima, pravnicima, sprovodiocima, firmama, akademcima i graanima.

Istraivaka grupa u okviru Univerziteta Pavija, koju predvodi Prof. Amedeo Santozuoso, radila
je na ovom projektu od 2004. (poela je od ideje koja je prvo predstavljena na Svetskom kongresu
bioetike, London, 2000) u saradnji (na razliitim nivoima i vremenima) sa akademskim i sudskim
partnerima u Francuskoj, paniji, Nemakoj, vedskoj, SAD, Srbiji, Bosni i Hercegovini,
Makedoniji, Izraelu, Australiji i Novom Zelandu. Ovaj projekat je takoe povezan sa aktivnostima
ENLSC-a, to predstavlja evropsku mreu sudija i naunika iji je cilj da promoviu dijalog
izmeu nauke i sudova. Prototip Arhive je predstavljen i razmatran na Prvoj meunarodnoj
konferenciji o Naukama o intelektualnoj svojini i tehnolokom transferu u biolokim naukama:
severo-juni dijalog, 1214 Jun, 2006, Trieste, u saradnji sa CIP [Centre for Intellectual Property
Studies], CEI [Central European Initiative], ICGEB [The International Centre for Genetic
Engineering and Biotechnology] and ENLSC [European Network for Life Sciences, Health and
the Courts, University of Pavia]. Radovi o osnovnim pretpostavkama Arhive IBLARC
predstavljeni su na nekoliko meunarodnih susreta.

334

Srednjoroni cilj je da se projekat Arhive razvije u tri sektora: prava intelektualne

svojine i biotehnologije, odluke o prestanku ivota i pravo, DNK u krivinom i
graanskom pravu. Meutim, projekat IBLARC je po prirodi otvoren za druge sektore,
druge vrste materijala i druge drave i partnere, tako konstantno poveava svoju sloenost
i dinamika svojstva. IBLARC raspravlja u specijalnom sektoru, zvanom Staklena bata,
ali razvija i druga polja kao to su neuronauke i pravo, upravljajue tehnologije,
umetnosti, nauke prava (filmske i figurativne umetnosti), pomognuta reprodukcija itd.
Tako je Arhiva, pre nego teorija, laboratorijsko postolje gde se neke pretpostavke i otkria
to je sadanji status naunih debata pokazao posmatraju i eksperimentiu pod
kontrolisanim uslovima.
Ako se vratim na gore pomenute take sadanje transnacionalne pravne stvarnosti,
Arhiva se prema njima ophodi na sledei nain.
Ne biti ni jedinstven ni uniforman, u prostoru i vremenu (fragmentacija).
Fragmentacija je rezultat raznolikosti pravnih izvora koji koegzistiraju ak i u
okviru iste drave. Ovaj fenomen izuzetno prisutan u EU, gde koegzistencija zajednice,
nacionalnih i meunarodnih pravnih izvora esto stvaraju nevolje porotnicima i
graanima u obavljanju svog najoptijeg zadatka, to jest, u da identifikaciji predvienoj
zakonom na datom mestu i u datom vremenu. Glavni razlog za ovu defragmentaciju je u
datoj pravnoj normi koja moe imati razliite derivacije i povezanosti, zasnovane na
situaciji na koju se odnosi. Odgovor IBLARC-a na ovu situaciju je da se razmotri svaki
pravni sluaj, ili zakonodavni materijal, kao deo prava, kao vrstu elementarnog
pravnog dela, koji je u stanju da ustanovi nekoliko vrsta povezanosti s potencijalno
neogranienim brojem slinih pravnih delova (nacionalnih, evropskih, meunarodnih ili
drugih drava). Ovi ugovori/povezanosti mogu biti razliiti po vrstama, nivou i sadraju.
Mogu biti prosto leksiki, ontoloki, pravni (ustanovljeni eksplicitnom odredbom ili
sluajem koji je prisutan u postupku), istorijski (ustanovljeni tradicijom) ili funkcionalni
(kada god povezanost radi). Platforma IT ini takve povezanosti moguim, a materijale
povratnim. Sudije mogu da izaberu materijal za koji su zainteresovane i da obezbede sebi
pravni smisao zasnovan na datoj situaciji i vremenu.
Ne biti hijerarhijski organizovan, barem na stabilan i obavezujui nain.

335

Gore pomenuta koegzistencija zajednice, nacionalnih i meunarodnih pravnih

izvora je dalja kritina taka, koja dovodi u pitanje tradicionalne pojmove (i ostale
pojmove koji i danas imaju prevagu) nacionalnih granica i identiteta nacionalne drave.
IBLARC je po prirodi transnacionalan. To ne znai da eli da nadjaa nacionalne
jurisdikcije i prerogative, ve pre pokuava da povee svaki pravni sluaj ili pravni
materijal sa slinim delovima iz drugih drava, izvora i jezika. Drugim reima, veza koju
stvara IBLARC (da povee sluajeve iz razliitih drava) ne implicira da e inostrani
sluajevi nuno stvoriti obavezujue presedane u drugoj dravi. Cilj IBLARC-a je prosto
da obezbedi deo pravne informacije i da istakne pojmovnu mogunost pre nego nunu
povezanost. U ovom smislu, IBLARC ne odraava prosto sadanju situaciju ivota nauka
i prava, ve ocrtava horizont moguih razvoja. Iako je fundamentalno gledano skladite
prava, ono moe ponekad da funkcionie kao skladite prava koje otvara puteve
tumaenja, i moe da pobolja izvore prava u obavljanju svog posla.
Ne biti nuno usmeren.
Sistem je prilagodljiv i dinamian. Postoje tri nivoa meu-odnosa u razliitim
sadrajima: Jaki meu-odnosi definiu bliske veze izmeu dva ili vie materijala, i
postavljaju ih prireivai pri unosu materijala u Arhivu; Slabi meu-odnosi su
automatski konstruisani i zasnovani su na zajednikim kljunim reima klasifikacije (dva
ili vie materijala sa istim klasifikacionim kljunim reima e svakako biti povezani);
Dinamiki meu-odnosi konstantno i neoekivano variraju, u zavisnosti od upotrebe
Arhive. Jedan od glavnih tehnikih/logikih pojmova na osnovi ove IT platforme i
glavni instrument koji se koristi za dobijanje takvih rezultata jeste upotreba
kompleksnih pravnih i naunih klasifikacija za indeksiranje celokupnog sadraja Arhive.
Kao rezultat, do svakog dela prava moe da se doe preko kljunih rei unetih i na
engleskom, i na nacionalnim jezicima (ovo poslednje e dati manje rezultata, ali e
omoguiti korisnicima da nastave, na daljem stupnju, do ireg opsega na engleskom).
Imati mnogo delatnika razliitih po vrsti s razliitim legitimitetom.
Jedna od glavnih posledica mnotva delatnika je postojanje velike raznolikosti
jezika. Jezike barijere su veoma jake na polju prava, poto sudije, za razliku od
naunika, koji su tradicionalno meunarodno komunicirali istim jezikom (to jest
engleskim), koriste sopstvene nacionalne jezike i tek su nedavno razvili nov stav prema

336

meunarodnoj saradnji. IBLARC uva delove zakona koje stvaraju sudije ili
zakonodavstvo na njihovim izvornim jezicima, i stvara visoki nivo harmonizacije
zahvaljujui usvajanju file card-a1 (na engleskom) za svaki elementarni pravni deo.
Bogatom mnotvu materijala sakupljenog iz razliitih izvora korisnici mogu
pristupiti samo direktno, dok je on dostupan i u celosti na izvornim jezicima. U isto
vreme, kada je uao u Arhivu, svaki elementarni pravni deo je povezan s nekom file
card-om na engleskom, i, kroz ovu karticu, moe da se povee sa ostalim izvorima iz
istog ili slinog sektora Arhive. Kada god neko odlui da dobije informaciju zasnovanu na
traenju u arhivi, rezultati e pokazati sadraj file card-a kao i sve veze s bilo kojim
relevantnim materijalom. Ovaj rezultat je postignut sofisticiranom IT platformom, koja
omoguava konvencionalnim informacijama da budu ispravno organizovane i izdvojene.
Biti voen naukom (tehnologijom).
Nauka (pre svega bioloke nauke) i tehnologija imaju veliki uticaj na osnovne
kategorije prava, kao to su pojmovi individualna lina odgovornost, sloboda volje,
privatnost, itd. Sa druge strane, svet prava otkriva neoekivane take u dodiru s naukom i
dobija nove perspektive i mogunosti ukrtanja. tavie, informaciona tehnologija, koja
je deo ovog problema, takoe je snaan odgovor na sam problem, kao to IT platforma
IBLARC-a pokazuje.
Bioloke nauke i informacione tehnologije (IT) s jedne strane, i pravo s druge,
mogu biti integrisane na takav nain, doputajui pretvaranje trenutnih kritinih taaka
pravnih sistema u funkcionalne elemente koji mogu da funkcioniu u okviru dinaminog,
prilagodivog i konstantno evoluirajueg konteksta.
Pravni sistem e pre dobiti oblik prilagodive mree koja se uvek menja, nego onaj
koji ima neka katedrala, kao stabilna i dobro ureena hijerarhija izvora prava. Ono to bi
moglo da se pokae kao dramatino katastrofalno stanje prava jeste, s jedne strane, prilika
koja predstavlja izuzetak, meanja i dijaloga s biolokim naukama i njenog naina
ophoenja s granicom izmeu stacionarnosti i haosa kao ekstremno dinaminog stanja.2
1

Ma koji bio jezik originalnog materijala, file card je uvek predstavljena na engleskom. File card
je sainjena od Opteg dela (koji sadri informacije identifikacije), Specifinog dela, u zavisnosti
od vrste materijala na koji file card referira, i Kljunog dela u kome se ostvaruju povezivanja.
2
Thilo Gross, Bernd Blasius, Adaptive coevolutionary networks: a review, Journal of the Royal
Society Interface, vol. 5, br. 20, March 2008, str. 259-271.

337

Prevod: eljko Mani

338

(UNIVERZALISTIKA) MORALNOST (SINGULARNA) SVETSKA DRAVA

(PARTIKULARNO) POZITIVNO PRAVO*

Odin Efsti

O globalnoj raspodeli politike moi. Da li smo na pravom putu?

Pitanje potpodele univerzalne politike moi vodi problemima meunarodnih
odnosa izmeu odreenih sistema prava i jurisdikcije (to jest, primarno, problemima i
temama meunarodnog prava).1 Kakva se ta mo deli i raspodeljuje, a kako je treba
podeliti i raspodeliti? Da li treba, i da li se moramo nadati da e jedna demokratska
svetska drava uiniti da takvi problemi zastare? U kom smislu e se ti problemi
jednostavno ponovo pojavljivati kao problemi unutranje raspodele? Moe li se svetski
parlament/svetska vlada osloboditi dravnih ogranienja ili dravnih granica kao to to
drava ini interno kada se pita koje (koliko velike/male) administrativne jedinice treba
da postoje? Javljaju se ova i mnoga slina pitanja. Moj pokuaj e biti podrivake vrste:
da pretresem neke zablude i/ili obmanjujue naine pristupa naim problemima, u nadi da
neu doprineti zabuni.
Izgleda kao da se nekoliko elemenata mea pri aktuelnom razmatranju
globalizacije svetske vlasti, meunarodnog drutva i srodnih tema. Elementi veoma
*

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008.
1
Nezgodna pluralnost drutava je, zaista, pretpostavljena u mnogim pojmovima i reima, na
primer u inostranoj upravi (suprotno samoupravi), imperijalizmu, kolonijalizmu i slinim
izrazima. A jedno vano pitanje bi moglo da glasi: Da li treba da traimo reenje ove nedae u
oslobaanju od pluralnosti? Ili, da li treba da traimo neto u osobitosti Kantove federacije
republika i jaanju meunarodnog prava?

339

varljivih aspekata za koje smatram da ih je vano razjasniti. Neki od njih bi mogli biti
sledei: i) Moralni univerzalizam, ii) sutinska partikularnost pozitivnog (demokratskog)
prava, iii) ideja univerzalne (globalne) svetske drave (ili svetske vlasti) sa udruenom
idejom kosmopolitskog prevazilaenja partikularizma, ekskluzivizma itd. Kada se radi o
i) i iii) stavovima, mogli bismo govoriti o univerzalizmu kao o moralnom univerzalizmu
(jednake mere za sebe samog i za druge, nemanja deux poids, deux mesures) u suprotnosti
prema sveobuhvatnom univerzalizmu, koji bi u (pozitivnom) smislu bio o (demokratskoj)
svetskoj dravi, ili u negativnom, o imperijalizmu. U vezi s ovim to vodi ka zabunama
(ideolokih zloupotreba) mogu postojati ideje slobode i razmene sans frontires koje
prevazilaze politike granice i prepreke. Ovde je nuno napraviti razliku izmeu iv),
takve slobodne razmene kao razmene ideja, informacija, argumenata, znanja itd. bez
cenzure ili drugih politikih zabrana, i pod v), slobodne razmene sans frontires u smislu
univerzalne mobilnosti dobara bez dabina, carina, tarifa ili slinih prepreka. Iako se
(iv) odnosi na univerzalnost argumenta 1 (v) bi pre bilo sinonimno s neoliberalnom
utopijom ekonomske globalizacije. Izrazi kao to je slobodno trite ideja lako mogu da
pomute ove razlike.
Poinjem s nekim napomenama o odnosima izmeu univerzalnog i partikularnog,
univerzabilnosti, ljudskog samokritikovanja, mogueg kruga solidarnosti koji se iri i
moralnog obzira i dvostepene kontra-slike i srodnih tema (I). Jedan deo ishoda bio bi da
moralni univerzalizam ne implicira moralnu superiornost veih jedinica bilo kakve vrste
(ili pak univerzalne jedinice koja, kao univerzalna, mora biti singularna). Ipak, s
obzirom na moguu svetski rasprostranjenu ekonomsku komunikaciju, praktina potreba
za politikom komunikacijom i saradnjom na svetskom nivou u ravni sa govornom
etikom evidentna je. U ovom trenutku, dva modela ili slike ukratko su predstavljeni
kao hegemonistika slika i jedna suprotna pozicija (II). Pitanje bavljenja svetskom
ekonomijom zahteva paljiv odnos prema ravni izmeu sfera politike i ekonomije 2 i
odnosima izmeu ekonomskih uslova i dravljanstva. Smatram da se ovim pitanjima ne
moe ispravno baviti ako se ne ospori aktuelna uticajna ideja da je demokratija
kapitalizam (III). Zakljune napomene su date u (IV).

Uporediti, A. fsti, The universality of argument and the particularity of positive law, in
ILECS report/yearbook, Beograd, Filozofski godinjak, 2004.
2
Uporediti, Stephen Holmes, Benjamin Constant and the Making of Modern Liberalism, London,
Yale University Press, 1984.

340

I Univerzalnost i veliina
Bolji naslov mog rada mogao je biti onaj bez zagrada. Ipak, eleo sam da
nagovestim da moralnost ima specifinu vezu sa univerzalizmom koji treba istraiti. To u
pokuati da uinim u narednih pet odeljaka.
Univerzalno i partikularno
Pre svega, treba da uinimo eksplicitnom razliku koja moe biti manje jasna u
sluaju ljudskih odnosa i entiteta (drutveni ugovori, demokratije, instance pozitivnog
prava itd.) nego u sluaju prirodnih, naime, izvesnih transcendencija univerzalnog
(ideja, princip) nad partikularnim instancama koje pod njih potpadaju. Ideja vlasti, kao i
mnoge druge ideje povezane sa univerzalnim principima, na primer ograniena vlada,
podela dravnih moi la Monteskje [Montesquieu], demokratija, familija, pravilo
zakona sve su ovo ideje neeg (pozitivnog/dobrog) koje ima pojedine mogue
instance, pored drugih instanci istog tog univerzalnog. Transcendencija o kojoj je re,
verujem, pre lii na tap kojim se neto meri nego na ono to se meri, jer lei u
normativnosti koja se uvodi kada partikularije treba izmeriti.
Ali, ljudski entiteti, kao to su osobe, grupe, drave, ( oveanstvo?) imaju neke
specijalne, posebne karakteristike. Pre svega, ljudski fenomeni u mnogim sluajevima
moraju da sa sobom nose svoj tap za merenje kako bi bili ono to jesu (u moralno
neutralnom smislu). Tipino ljudska delanja, kao izvorna delanja za koja su odgovorni, na
neki nain mogu da ne budu to to jesu bez koncepta i svesti delatnika o onome ta ini i
da to ini. Stoga, ovi fenomeni nose svoj tap za merenje sa sobom na nain da se razlika
izmeu uspenog i neuspelog moe primeniti. Ali, izvan ovoga, na entitete koji
otelotvoravaju, izraavaju, razum ili su konstituisani njime moemo primeniti ideju
samokritikovanja na moralan ili etiki nain. Osobe, drutva, drave i slini entiteti,
sutinski, nose sa sobom svoj(e) tap(ove) za merenje na optijem nivou, te stoga su
sposobni za samokritikovanje u normativnom, moralnom ili etikom smislu. Proirujui
donekle misao arlsa Tejlora [Charles Taylor], moemo rei da su ljudi bitno
samoshvatajue, samokritikujue i samoocenjujue ivotinje.1
1

to se tie samoocenjivanja ovo se moe, mislim, objasniti referencom na Tejlorovu distinkciju

izmeu slabe i jake ocene: Dok su slabe ocene (uinjene apsolutnima u ekonomskom modelu
racionalnog delanja) moje ocene neijeg (pozitivnog ili negativnog) vrednovanja mene, u funkciji
njegovog doprinosa mojoj ukupnoj korisnosti, jake ocene su moje ocene mene. [Videti. 1. i 2.
tekst u Charles Taylor, Human Agency and Language Philosophical Papers, vol. 1, Cambridge,

341

Sada moda moemo uvideti izvesne neobinosti koje ine ljudsko stanje
razliitim od stanja entiteta koji ne nose sa sobom svoje tapove za merenje, te se mogu
samo podvesti ili kritikovati u okviru spoljanjih deskripcija. Ove neobinosti tiu se
injenice razuma, odnosno univerzalnosti ili vezivanja za univerzalnost koja ukljuuje
sveobuhvatnu perspektivu unutar koje partikularno mora da identifikuje sebe kao ono
partikularno (s numerikim identitetom). Ono je takoe manje ili vie neposredno vezano
sa sutinskom mogunou univerzalne komunikacije i slaganja (i neslaganja) meu
entitetima obdarenih razumom. U bitnom smislu treba da identifikujemo sami sebe ili da
stanemo na stranu univerzalne istine u naim pokuajima da formiramo naa miljenja i
nau volju. Neobinosti ljudskog stanja stoga ukljuuju specifino dosezanje
univerzalnosti, kao i ve pretpostavljanje mogunosti univerzalnog slaganja. (Uporediti,
takoe, s Persovim mislima o logikom socijalizmu i samopredaji).
Ali, sada ovo naravno ne znai da mi kao individue postajemo sveobuhvatni, te
prestajemo da bivamo pojedinci pored drugih (koji nose istu univerzalnost unutar sebe).
Neto slino se mora rei takoe za naa drutva, narode, drave, demokratije, dravne
unije ili ta god. Ne postoji nunost ili potreba da se oni svi moraju spojiti u neto to je
univerzalno, u smislu sveobuhvatnog. ak i ako podravamo (manje ili vie detaljan)
demokratski ustav i njegove principe, ono nas kao takvo ne ini da podravamo jednu
demokratsku svetsku dravu, vie no to nas moe initi patriotskim dravljanima
odreene drave sa odreenim ustavom. To samo znai da imamo izvesno (verovatno
iroko rasprostranjeno i znaajno) miljenje o tome kako bi drava trebalo da bude
konstituisana. to znai da, koliko god da su ljudske veze zasnovane na konceptima,
idejama, principima i univerzalijama, ono nas nee odmah obavezati u sveobuhvatnoj
svetskoj dravi, ili na stepenu univerzalistikih stavova o narodu ili dravi koji se meri
veliinom istih. Oigledno, neko moe da tvrdi da je univerzalna valjanost principa
porodice univerzalno dobro (eventualno bez insistiranja na specifinoj formi), ali ova
tvrena univerzalna valjanost ne znai tvrenje da svi treba da budemo jedna univerzalna
porodica, ak iako bi univerzalna ljubav mogla imati pozitivan odjek.
to se tie drutvenih zajednica (naroda, drava, dravnih unija, saveza itd.) treba
napomenuti da takvi entiteti, kao individualne osobe (kako god univerzalistiki
orijentisane), ostaju partikularni, te kao takvi ogranieni svojim mestom u prostoru i
Cambridge Univ. Press, 1985.]

342

vremenu, uobiajeno pored drugih partikularija iste vrste. Uprkos ovome, za

Habermasovo1 upozorenje, da drutvena zajednica sveta ne treba da se izdvoji na
partikularistiki nain, postoje razlozi na koje u se vratiti kasnije. Tamo nesumnjivo
postoji za kolektivne unije ili za dravni poredak kao i za individue mogunost
izdvajanja u egocentrinu, unilateralnu ili jednostranu (teoretski razlog) perspektivu,
verovatno s manje ili vie nastojnikih (ili straarskih) namera koje se paternalistiki
ire. Ovakva vrsta zavretka postoji u odbacivanju univerzalistikih principa i nevoljnosti
ili nemogunosti priznavanja drugih (i dopiranja do njih u smislu diskurzivnog
Solidarisierung kao kod Apela [Apel]. Treba, ipak, da bude jednako jasno da ne biti
izdvojen nije povezano s veliinom celine koja je u pitanju. Kad bi veliina bila mera,
jedino drutvena zajednica, ili drava, koja nije izdvojena bila bi Svetska Drava.
Univerzabilnost
Postoji jo toga to bi se moglo rei o vezi izmeu moralnosti i univerzalnosti (i
univerzabilnosti) neto specifinije o tome kako moralnost prevazilazi granice i
pojedine organizacije (koje, naravno, ne ostavljaju te partikularije kao moralno relevantne
stvari za moralnu procenu jer su po sebi obavezane na univerzalizam). Specifian
smisao univerzalnosti, koji imam na umu, jeste onaj koji se, do odreenog stepena, deli s
tvrdnjama o valjanosti uopte u drugim podrujima, najupadljivije u deskriptivnoj
dimenziji znanja: istina se ne moe relativizovati kao moja ili naa istina nasuprot
tvoje ili njihove istine. Ako je neto istinito, zahteva priznaje svih racionalnih bia, tj.
bia koja su ula u (logiki) prostor razloga i racionalnog opravdavanja.
Dokaz deskriptivne istine proizilazi iz (naeg pristupa) kakav svet jeste, kako
funkcionie,2 a uz dodatak nekakvog cilja ili svrhe, ispravno znanje se takoe odmah
prevodi u univerzabilne hipotetike imperative.3 Ova univerzabilnost se dobija i
1

Videti Jrgen Habermas, The Theory of Communicative Action, vol. 2, Boston, Beacon Press,
1987; Jrgen Habermas, Faktizitt und Geltung, Frankfurt am Mein, Suhrkamp, 1993.
2
Ovaj metod otkrivanja dokaza i istine je, prema Karlu Poperu, metod pokuaja i pogreaka:
Pretpostavite da smo namerno dali sebi zadatak da ivimo u ovom nepoznatom svetu; da mu se
prilagodimo koliko moemo, da iskoristimo prilike koje pronalazimo u njemu i da ga objasnimo
[...] uz pomo zakona i eksplikativnih teorija. Ako smo ovo uinili svojim zadatkom, onda nema
racionalnije procedure od metoda pokuaja i pogreaka ili pretpostavke i opovrgavanja. [Karl
Popper, Conjectures and Refutations, London, Routledge, 1963.]
3
Kant ovde govori o posledicama teorijske filozofije. Sva tehniko-praktina pravila, ukoliko
se njihovi principi baziraju na pojmovima, moraju se raunati u teorijskoj filozofiji samo kao
zakljuci. [Kant 1790, uvod XIII]

343

hipotetikim imperativom koji se najvie samopronalazi. Razmotrite imperativ kao to je:

Ako eli da uskoro nasledi svog bogatog ujaka, i ako eli da svede na minimum
mogue rizike konflikta sa sudom, i ako eli sve druge da iskljui, i ako; onda prati
strategiju/plan od P (gde je P, recimo, suptilan plan za ukljuivanje ujaka u fatalan
nesrean sluaj). Ovakav imperativ mora ako je istinito da je P najracionalniji/efikasniji
plan koji vodi rauna o svim ako da bude priznat od svih, ak i od strane ujaka.
U sluaju hipotetikog imperativa, istinita tvrdnja iziskuje (u principu, na duge
staze, idealno) prihvatanje od strane svih ak i ujaka jer subjekti koji ive u ovom
naem nepoznatom svetu, ue (racionalno) o njemu, prave racionalne izbore s obzirom na
njega, prilagoavaju mu se, iskoriavaju prilike ako ih nudi, itd. Ono to univerzalnost
ovde zahteva jeste prihvatljivost maksime od strane svakoga (kao istinite tvrdnje o
eficijentnosti pravila delanja u odreenim situacijama: U situaciji vrste S, ini ili ne
ini X) gde svako ukljuuje sva gledita moguih delatnih subjekata, to jest kao svih
koji delaju u situacijama vrste S.1
Moralni univerzalizam poseduje neke specijalne osobine u poreenju sa ovom
univerzalnou kognitivne istine. U Kantovom zahtevu za maksimu da bude moralno
prihvatljiva (istinita), univerzalnost i univerzabilnost poprimaju dalje znaenje. U
sluaju moralnosti, zahtev univerzalnosti (univerzabilnosti maksime) sutinski pripada
unutranjim odnosima izmeu nas, to jest mi koji delimo ovaj (navodno nepoznat) na
svet, kome se prilagoavamo racionalno, gde (racionalno) koristimo prilike koje nudi
(ali, uz nadu, ne neogranieno u odnosu jednih prema drugima) itd. Mogli bismo to ovako
formulisati: to se tie moralnog univerzalizma, gledita koja mu pripadaju takoe
ukljuuju gledite objekta delanja u situacijama vrste S, gledite rtve.2 Stoga, Kant
insistira da zahtev univerzabilnosti bude ekvivalentan drugoj formulaciji kategorikog
imperativa: uvek postupaj prema onome (osobi) na koga utie tvoje delanje (takoe) kao
da je svrha po sebi. U ovom smislu, moralni univerzalizam se sastoji, mogli bismo rei, u
priznavanju fundamentalnih jednakih prava svih (pre specifikacija, raznolikosti
1

U smislu da se ova gledita svode na jedno, recimo, u smislu koji A. Velmer [Wellmer] ima,
kada karakterie fiziku kao znanje o realnosti sub specie eines singulren Subjects: Kao to
formalna logika apstrahuje iz ivota lingvistikog znaenja, tako fizika apstrahuje iz komunikativne
dimenzije ljudske prakse. Do izvesne granice ono je znanje o realnosti s gledita singularnog subjekta
[...] Videti A. Wellmer, The Persistence of Modernity, Boston, MIT Press, 1991, str. 83.
2
U sluaju u kom (instrumentalna) delanja imaju kao objekte delove prirode, pojam rtve ili
subjekta poto je objekt delanja prazan. Ovo je, mislim, takoe krucijalan deo onoga to Velmer
nagovetava u citiranom pasusu.

344

funkcija, uloga, zasluga itd.) kao ciljeva po sebi samima i zajednikih priznavalaca. Moe
se rei da se sastoji u fundamentalnom reciprocitetu i zajednikom priznanju izmeu
racionalnih bia (Vernunftwesen u Kantovom smislu), ili u racionalnosti nepristrasnosti: u
primeni istih tapova za merenje na sebe i na druge.
Moralni zakon, bilo da ga shvatamo kao boanski ili prirodni zakon u smislu T.
Akvinskog, ili kao praktini princip razuma u Kantovom smislu, 1 sutinski je univerzalan.
Ipak, to se tie ljudskog zakona (Akvinski) ili pozitivnog prava kako bismo danas rekli,
on je podjednako sutinski ogranien i partikularan u smislu bivanja pravom pojedine
dravne zajednice ili drave sa ogranienom jurisdikcijom. To je zakon koji donose ljudi
a ako se okrenemo od Akvinskog ka Kantu dodaje se tvrdnja da mora biti
demokratski: zakoni koje donose dravljani republike kako bi ih sami potovali.
Postignua liberalne politike revolucije (od Hobsa) nisu poslednja koja treba da
opravdaju, ili uine, moguom politiku slobodu u Kantovom demokratskom smislu: jer
ukratko reeno tvorci zakona, i oni koji mu se podreuju, treba (u principu) da budu isti
ljudi. Ovo je struktura Kantovog carstva svrha kako se navodi u jednoj od njegovih
formulacija

kategorikog

imperativa,

kao

struktura

autonomije

kao

samozakonodavstva u oblasti pozitivnog prava.

Pojedinana carstva
Moe se primetiti interesantna osobina Kantove formulacije ili metafore: kao
carstvo (Reich) ili republika, carstvo svrha moe delovati kao da ima izvesnu
partikularnost, ako bi za susede imalo druga carstva. Ili, da li umesto toga treba da
kaemo da ima singularnost, koja bolje odgovara njenoj jedinstvenosti, kao i
univerzalnosti u smislu sveobuhvatnosti? Interesantno pitanje koje moe proizii iz naeg
konteksta ticalo bi se granice do koje se carstvo svrha moe zamisliti kao mogua
globalna (zemaljska) svetska drava (ili moda kao idealna granica takve drave)?
Smatram da je ovakva slika obmanjujua. A jedan razlog bio bi ili bi se bar mogao
izneti u ovoj formi da svetskoj dravi kao demokratskoj dravi samozakonodavnih
dravljana jesu potrebni politiki mehanizmi, institucije i granice (odvajanja) koje
nemaju smisla za carstvo svrha u oblasti moralnosti.

Kant (1785:431) govori o krajnjem uslovu da se volja sloi sa optim praktinim umom: ideja
volje svakog racionalnog bia (Vernunftwesen) kao univerzalno zakonodavna volja.

345

Konkretnom carstvu ili dravi bila bi potrebna, na primer, Monteskjeova podela

moi. Politika vlada, izvrna mo, ne bi trebalo da moe da se opskrbi zakonima po
svom nahoenju; zakone treba da donesu graani putem parlamenta (ili predstavnika),
zakonske moi koja ograniava izvrnu. Sudovi treba da budu nezavisni i da primenjuju
prethodno donete i ozvaniene zakone (uporediti sa ulogom ffentlichkeit u Kantovoj
filozofiji prava), i tako dalje. Verujem da, podele i odvajanja, moemo razmotriti ovde
kao mehanizme koji konstituiu vrstu trajnog rolsovskog vela neznanja u datoj
republici (ili demokratiji). Da bi svaki graanin mogao da stvara zakone za sebe i za
druge graane, sutinsko je da se svi sloe oko stvaranja zakona pre nego to se zakoni
primene na konkretne sluajeve. Tek tada je mogue tumaiti njegovu primenu u situaciji
u kojoj se graanin podreuje zakonu.1 U sluaju krivinog prava, ova moderna sloboda
znai odluujui prekid s neprijateljskom strukturom osvete, loom beskonanosti
osvete, u Hegelovom smislu.2
Takoe postoji krucijalna razlika izmeu (singularnog) carstva svrha i realno
postojeih drava pod pozitivnim pravom. Ova osobina je vezana za definiui
kriterijum pozitivnog prava u odnosu na moralno pravo, naime ta saobraenost se moe
sprovesti pravnim instancama kao to su sudovi i policija. Zaista, postoji unutranja
logika povezanost izmeu osobine sprovoenja i injenice da je pozitivno pravo
partikularno, konkretno i ogranieno u dva podjednako bitna smisla: pozitivno pravo je
ogranieno, ne samo time to poseduje izriitu oblast jurisdikcije (u teritorijalnom
smislu); ve je ogranieno kao suprotno moralnosti, jer izraava javno ponaanje a ne
stavove, uverenja ili miljenja u oblasti uma. Pozitivno pravo se tie legaliteta delanja, te
se stoga (u nekom smislu) odnosi na spoljanje ponaanje, a ne na privatnost svesti i
samorazumevanja.

Volja [...] se ne potinjava samo zakonima na taj nain, ve se potinjava tako da ona sama
daje zakone, i upravo zbog toga prvo mora da se smatra kao potinjena zakonima (a volja se moe
smatrati njihovim inicijatorom). [Kant, GMS: 431] Ovaj princip samozakonodavstva implicira, u
suprotnosti sa Hobsom, takoe i princip narodne suverenosti.
2
U ovom kontekstu, smatram da treba razjasniti protiv odreene retorike koja napada
primitivnost osvete i podrava modernu pravdu uzdignutu iznad dimenzije osvete iskljuivim
priznavanjem opte i specijalne prevencije plus tretmana da ideja tretmana koja zamenjuje
kaznu implicira ekskomunikaciju zloinaca. Umesto toga, treba uvideti prednost modernih
koncepcija u odnosu na primitivnu osvetu u idealu o autonomiji: delikvent svojim svojstvom
bivanja graaninom u principu osuuje sebe. [Videti Hegel 1981, 99, 100, 220; ali takoe
1970, vol. 7, Zusatz.]

346

Ovaj aspekt bi trebalo, mislim, takoe sagledati u vezi sa ulogom pozitivnog prava
koje se suprotstavlja serijskoj nemoi i Mitlufertum-u u Sartrovom smislu: prisiljen si
da dela na odreen nain iako izvorno neeljen ili nelegitiman jer se svi drugi ve
tako ponaaju, u situaciji u kojoj svako, kao anoniman drugi, doprinosi utvrivanju
zaaranog kruga. Ova veza se ne prihvata dobro kada se kae da je tap pozitivnog prava
potreban da ojaa moju moralnu osnovu, da prui dodatnu motivaciju kako bi
potpomogao moju slabu i promenjivu moralnu volju. Ne, poenta je da ja ne mogu da
priutim da delam moralno (na primer, nisam spreman za rat) dokle god drugi ne
delaju, ili da, pak, nemam dovoljne garancije.1 Veza legaliteta i primene jednostavno se
sastoji u aspektu ove vrste serijske situacije u kojoj nemam mnogo interesa za
unutranju motivaciju drugih, nego samo elim da se instance primene zakona pobrinu za
to, te da i drugi delaju zakonski, odnosno prema zakonu. U tom sluaju, moja moralnost
bi bila jaka i dovoljno vrsta. (Ako njihova dela imaju dodatno svojstvo moralnosti to je
jo jedna stvar, iako je krajnje nevana za dinamiku serijske nemoi). Isto vai i za ostale.
to se tie kosmopolitizma i mogue svetske vlasti, postavljaju se pitanja o
postojeem pluralitetu vlasti (i politike), o teritorijama i granicama, ak i o moralnom
legitimitetu pojedinanih drava i (nacionalnih) drava u tradicionalnom smislu. ta
lei u osnovi ljudske privrenosti takvim stvarima kao to je pojedina unija, drava,
narod, ljudska zajednica []? Da li ovo treba posmatrati kao stvar celishodnosti, kao i
stvar formi identifikacije, mimo onoga za ta su kritikovani patriotizam ili
nacionalizam? S druge strane, imamo nunost neznatne distribucije politike moi po
zemaljskoj kugli ne u smislu (politikih) partija i njenih birakih jedinica, ili relativnog
uticaja divergentnih doktrina, miljenja i interesa ve pre u smislu arena gde se politike
diskusije i konflikti mogu odigravati i (mirno?) reavati.
II O optimistikim i pesimistikim procenama postojeih tenji
Metafora Pokrenite brodove

Samo ako je moja linost ugroena, moe biti da zasluujem status moralnog heroja ukoliko
uinim ispravnu stvar bez ikakve bezbednosti (i, recimo, poginem). Ali neu na isti nain
zasluiti ovaj status ako izloim ljude koji od mene zavise, kao i moje odluke, riziku. [Videti
Apelov deo B o etikom diskursu i M. Ketner [M. Kettner] o prvom problemu Maksa Vebera.
M. Kettner, Bereichsspezifische Relevanz. Zur konkreten Allgemeinheit der Diskursethik, in
Apel, Kettner, Zur Anwendung der Diskursethik in Politik, Recht und Wissenschaft, Frankfurt am
Mein, Suhrkamp, 1992, str. 317.]

347

Jedno od ogranienja koje imam na umu se moe saeti u po mom miljenju

veoma obmanjujuu metaforu ili sliku ekonomske plime koja e pokrenuti sve
brodove. Ova plima je trebalo da bude pokrenuta, ili stvorena, oslobaanjem oznaenih
sila, a posebno u odnosu na meunarodnu trgovinu. Zaista, drave jesu takve u smislu
suprotnom eljenoj plimi ili pak ogranienju eljene plime, sa svojim pravilima,
porezima, tarifama, dunostima, carinama i ostalim preprekama slobodnoj ekonomiji (a
verovatno i slobodi uopte uporediti s Narvesonom i slinim anarhistima). Ono to je
potrebno, prema ovoj slici, jeste da se takva ogranienja uklone kako bi mogli, takoe,
meunarodno uivati dobrobiti takvih vrsta slobodnog protoka koje shvatamo kao stvar
domaeg toka.
Iza ove optimistike slike stoje, posebno, neoliberalne ideje ili Chicago-boys
ideje

povezane

neoklasinim

oduevljenjem

eficijentnom

raspodelom

ekvilibrijumom (Nash equilibria, Pareto optima, i tako dalje) koji bi se postigli

neiznuenom slobodnom razmenom izmeu ekonomskih inilaca. Krucijalan deo
ovoga je takoe Rikardova teorija komparativnih prednosti u odnosima meunarodne
trgovine. Rikardova teza ako se ima na umu u dovoljnoj meri, ne samo od strane
gospoe Taer predvia zajedniku korist od meunarodne trgovine ako svaki partner
utie svojom komparativnom prednou, to jest, specijalizuje se u granama gde se
proizvodi jeftino/ili efikasnije.1
Najekstremniji zagovornici neoliberalne globalizacije predvideli su da nacionalne
drave treba da prestanu da postoje i oslobode put globalnim tritima. U buduoj
ekonomiji, ne u politici, odredie se tok zbivanja. Vidljiva ruka politike e se povui u
korist nevidljive ruke trinog sjedinjavanja. Trite, ne politika, bi bila vodea snaga u
svim sferama ivota. Nova ekonomija koja je zasnovana na informacionim i
komunikacionim tehnologijama prognala bi poslovne kruoke za sva vremena. Trita
osloboena vlade i drutvene kontrole uspostavila bi i odrala sve eljene balanse. Pored
toga, ekonomije bi neometano rasle, a meunarodna trgovina bi se ubrzo proirila nakon

Neko bi ovde mogao da prepozna element paradoksa u poziciji M. Taer: nema razloga verovati da
bi Rikardova preporuka mogla samo funkcionisati kad bi zaista postojalo neto kao meunarodno
drutvo, to jest, stvarna drutvena zajednica ili drutvena unija koja bi predstavljala smisao pojma
(meunarodne) podele rada. Ali ovaj pojam, koji je unutranje povezan sa onim to je Dirkem
nazivao organska solidarnost (u modernim drutvima, u suprotnosti s mehanikom solidarnou
manje diferenciranih drutava), pretpostavlja tano ono to Taer porie kada tvrdi da ne postoji
takvo drutvo.

348

uklanjanja svih pravila i barijera. Plima koju su stvorili bi pokrenula sve brodove bilo
siromanog Zapada ili sveta koji se razvija.1
Dopustite mi da zarad jednostavnosti zovem ovu sliku ili perspektivu pokrenite
sve brodove predstavom. Fascinacija generalizovanom neoklasinom ekonomskom
perspektivom je ve (u junu 2008.) imala ozbiljne negativne posledice u obliku
takozvanog Novog javnog menadmenta (NJM), koji sada, pored drugih stvari,
pretvara univerzitete u instrumente za poboljanje takmiarskog duha ekonomskih
inilaca. Ali ono to je najvanije, to je odvelo idealu meunarodne slobodne trgovine,
koja implicitno upravlja politiko-teorijsku i filozofsku refleksiju na to kako treba
upravljati svetom na najoptijem nivou. Smatram da nije nekorektno rei kako se
Rikardova ideja pojavljivala kao veliki ideoloki div ve decenijama, iako je dobra veina
(heterodoksnih) ekonomista smatrala glinenim divom po pitanju naune vrednosti. Dokle
god je ovaj ideal nekako pretpostavljen i podsvesno efektivan, nema razloga verovati da
e nai diskursi biti navedeni na krivi put.
U svom eseju Ekonomska mitologija neoliberalizma, Envor aik [Anwar
Shaikh] saima jezgro ove mitologije u dva aksioma: 2 Neoliberalizam dominira
modernom globalizacijom. Njegova praksa je opravdana skupom teorijskih tvrdnji koje
su ukorenjene u standardnoj ekonomskoj teoriji. Trita su predstavljena kao optimalne
drutvene strukture koje same sebi postavljaju pravila [] Citirau Majka Mura [Mike
Moore], biveg generalnog direktora STO, najsigurniji nain da se uradi vie pri pomoi
(svetskoj) sirotinji jeste da se nastavi sa otvaranjem trita. [] Ovo je prvi aksiom
neoliberalizma.3 Sa ove take gledita, razlog zbog koga imamo siromatvo [] poiva
u tome to trita ograniavaju radne unije, drava, kao i mnotvo drutvenih praksi koje
su ukorenjene u kulturi i istoriji. [] Uspena globalizacija zahteva stvaranje drutvenih
struktura koje su blagonaklone prema tritu. [] umanjujui snagu unije tako da
poslodavci mogu da zapoljavaju i otputaju koga god ele, time to privatizuju dravna

Navedeno prema: John Ralston Saul, The Collapse of Globalism, prikaz Martin Jacques in The
Guardian, 23. July 2005.
2
aikov esej je objavljen u Anwar Shaikh, The economic mythology of neo-liberalism, in A.
Saad-Filho ur., Neo-liberalism, London, Pluto Press, 2004. Sledei citati su uzeti iz verzije
rukopisa na koji se stranice odnose.
3
Ibid., str. 1.

349

preduzea i otvaraju domaa trita inostranom kapitalu i dobrima. Ovo je drugi

aksiom neoliberalizma.1
Stoga, opravdanje za neoliberalizam poiva u ortodoksnoj teoriji slobodne
trgovine, ija je glavna tvrdnja da e nadmetaka slobodna trgovina doneti korist svim
narodima. Kako je Pol Krugmen [Paul Krugman] zabeleio, ovo je sveta dogma
(standardne) ekonomske teorije.2 Naravno, branioci neoliberalizma znaju da je njihov
ideal daleko od realnosti, da je on to oduvek i bio, ali ova poenta nije uzeta kao poenta
kritike, ve pre to je u isto vreme interesantno i veoma vano da odvrati kritike koje
nas podseaju da, iako bogate zemlje propovedaju slobodnu trgovinu uspinjui se uz
merdevine razvoja, vrsto se oslanjaju na trgovinski protekcionizam i dravnu
intervenciju kao i kritiare koji istiu da ak i sada, bogate zemlje esto ne prate svoje
propovedanje. Zaista, neoliberalisti imaju smelosti da odgovore na to jer se istinski
nadmetaki uslovi nisu odrali u prolosti. [] prolost nije koristan vodi. Ipak, uz
pomo meunarodnih institucija, nadmetanje se moe proiriti zemaljskom kuglom. A
kada se to dogodi, slobodna trgovina e funkcionisati kako je obeano. Stoga je bitno
eliminisati zabrane tritima, pogotovu u svetu koji se razvija. U stvari, ova perspektiva
je radila ve neko vreme u usmeravanju debate ka tome koliko blizu i po koju drutvenu
cenu se postojea trita mogu nainiti dovoljno nadmetakim. 3
Prema kritikama neoliberalizma, trite nikada nee funkcionisati onako kako je
zacrtano, jer modernim svetom rukovodi mo monopola, klasna mo, dravna mo, kao i
mo uporita nad periferijom. Pokuaj da se nadmetaki model prispoji aktuelnoj
drutvenoj zajednici bio bi bezuspean, te bi vodio iroko rasprostranjenoj kolateralnoj
teti. Branioci pretpostavljene dugotrajne dobiti trita opravdavaju kratkotrajne
tranzitne trokove. Pogotovu ako te trokove drugi snosi. U svojoj ekstremnoj formi, koju
su protivnici nazivali ok terapija, tvrdilo se da bi najbolji nain za nastavak bio kroz
opti napad na institucije i prakse koje tete.4
Ali, ono to je, sada, iznenaujue u pogledu ove debate izmeu neoliberalista i
njihovih kritiara je da obe strane prihvataju fundamentalnu premisu neoliberalizma.
1

Ibid., str. 1.
Paul Krugman Is Free Trade Pass?, Journal of Economic Perspectives 1 (2), 1987, str. 13146.
3
Anwar Shaikh, The economic mythology of neo-liberalism, op. cit., str. 2.
4
Ibid., str. 2.
2

350

Naime, na osnovu dovoljnih takmiarskih uslova, slobodna trgovina bi trebalo da

funkcionie kako je obeano.1 P ipak, prema aiku, ne proizvodi odsustvo nadmetanja
razvoj

zajedno

nerazvijenou,

bogatstvo

sa

siromatvom,

zaposlenost

nezaposlenou. To ini smo nadmetanje. / Slobodna trgovina izmeu naroda se obavlja

na poprilino slian nain kao i nadmetanje u okviru naroda: favorizuju se (konkurentski)
jaki nasuprot slabima.2
Pobednik utvruje svoju prednost
Dakle, mnogo realistinija nego to je to plima koja pokree brodove, po mom
miljenju, jeste, krajnje pesimistika, sledea slika: Sever(o-istok) ima, kroz
kolonijalizam i imperijalizam od Kolumba (ukljuujui genocid i robovlasnitvo),
prednost u odnosu na Jug koju odrava insistirajui na slobodnoj konkurenciji ili
slobodnoj trgovini.3 Iako pobednik ne odnese ba sve, ini se to i nije nelogino da
u svakoj rundi najjai u nadmetanju samo utvruje svoju prednost. Bilo kakve
komparativne prednosti da ima onaj ko je onesposobljen (jeftinu radnu snagu, prirodne
izvore), obezbeivanje neograniene konkurencije moe samo voditi rastuoj
superiornosti strane koja ima najvie uticaja. Po aikovim reima, u odnosu na slabe,
uvek se favorizuju jaki.
Neko bi mogao to mogao da poredi sa situacijom u sportu kada se nadmeu deca i
juniori. Ovde je nadmetanje utvreno dogovorom koji obezbeuje dozu ispravnosti
mladi se nadmeu s njihovim vrnjacima i, u osnovi, njihove anse ne zavise od
rezultata koji su postigli u sadanjosti u vidu nagrada i naknada, novca, hrane, termina
treninga, instrukcija, i tako redom. O ovom aspektu se brinu roditelji, klub, ili druge
okolne institucije i organizacije. Zaista, mladi su u prednosti u odnosu na neke
odgovarajue elemente kojih nema u zemljama u razvoju prilikom poreenja: oni se
razvijaju i jaaju posve prirodno, tako da se, oko dvadesete godine, mogu nadmetati sa
seniorima.
1

Ibid., str. 2, beleka.

Ibid., str. 3.
3
Manje ili vie primenjeni sporazumi slobodne trgovine (OSTU, STZAD, itd.), koje nadgleda
STO, obezbeuju da se izabranim i odgovornim politiarima oduzme mogunost upotrebe prava
jaeg meanjem na slobodnom tritu putem politikih pravila. Ovakvi pokuaji se obino
osuuju jer unitavaju slobodnu konkurenciju nametanjem barijera slobodnoj trgovini, i tako
dalje, to kod najjaih TNK-a uzrokuje gubitak trinih pogodnosti. [Videti Michael Parenti,
Globalization and Democracy: Some Basics, www.zmag.org, ZNet spring, 2007.]
2

351

Ovu obrnutu predstavu bismo mogli saeti na nain slian predstavi pokrenite
sve brodove, gde pobednik utvruje svoju prednost. Prednost se manifestuje na
razliite naine, posebno u svetskim institucijama kao to su STO, MMF i Svetska
banka koje mogu da nametnu ideale slobodne konkurencije zemljama u razvoju, politiku
koja je bila od koristi najpre bogatima koji su se smestili na Sever(o-zapadu) i
korumpirali elite u zemljama u razvitku, severnjakim pobednicima i njihovoj
gvozdenom pesnici.1 Vodea pozicija takoe moe da implicira neke moralne pomake,
verovatno razvijeniju moralnu osetljivost (u nekim takama), koja se reflektuje u
stavovima esto ispoljenim u razvijenim dravama u odnosu na neprijatne pojave kao
to su izrabljivanje dece, prostitucija i nedostatak prava en (uporedivim sa okolnostima
Dikensove Engleske) u zaostalim, nerazvijenim (manje civilizovanim) drutvenim
zajednicama. Meutim, smatram da vostvo Severa ovde, najpre, ne treba posmatrati kao
vostvo predvodnike vrste: mi vam pokazujemo put napretka, pratite nas! To vostvo je
pre svega izgraeno na poniavanju i nasilnom savladavanju i eksploataciji drugih. Stoga,
stav sopstvenog velianja i patronizirajue uobraenosti Zapada, moe biti pomalo
neumesan. Pogotovu kada zauzme formu izazova sirotinji da bude progresivna i oponaa
Zapad. Kao to an Brikmon [Jean Bricmont] komentarie: Ali, ta ele time to to ine?
Da nas kolonizuju?2
Umesto da je Zapad pokazao ostatku sveta put progresa i blagostanja, oslobodila
se jedna nesrena dinamika koja pod vostvom SAD vodi beskrajan rat (rat bez
uslova za zavretak) i produava katastrofu. Tamo gde se Zapad, u tranziciji ka
savremenosti, mogao izdravati na manje razvijenim indijskim, afrikim i azijskim
drutvima i narodima, oni od kojih se danas trai da naine ovaj korak to moraju uiniti
pod znakom neoliberalne globalizacije neprestano frustrirani pokuajima uspostavljanja
nezavisne dravne (javne) moi koja zasluuje svoje ime. (Element koji obezbeuje ovu
dinamiku moe biti insistiranje na ekonomskoj koristi domaih uslova slobodnog
protoka dobara, usluga, finansijskog kapitala istovremeno ne doputajui slobodno
kretanje ljudi.)
1

Up. s novinarom zvezdom New York Times-a, Tomasom Fridmenom (Thomas Friedman):
Skrivena aka trita ... nikada nee funkcionisati bez skrivene pesnice. McDonald's ne moe
napredovati bez Mekdonel Daglasa (McDonnel Douglas), dizajnera F-15. A skrivena pesnica koja
odrava svet bezbednim za tehnologije Silikonske doline naziva se Vojska SAD, Vazduhoplovne
snage, Mornarica. [Friedman 1999: 372 beleka]. Poto ovaj autor moda nije svima poznat, moda
nije izlino dodati da je Fridmen potpuno potvrdan: eli i aku i pesnicu.
2
J. Bricmont, Droits de lhomme, droit dingrence, droit du plus fort, Brussels, 2005, str. 92.

352

Dakle, imamo jednu optimistinu perspektivupokrenite sve brodove i onu

pesimistiku utvrivanja prednosti. Smatram da je pesimistika adekvatnija: postojea
tendencija nije (nastavak) emancipatorski(og) proces(a) demokratizacije i prosveenja,
ve pre napredak vulgarnog neoliberalizma (stil ikake kole i vaingtonskog
konsenzusa)1 koji predstavlja, zaista, podrugivanje idejama liberalne revolucije, od
Loka do Kanta i Bendamina Konstanta.2 Neoliberali strani uprostitelji u nekom
smislu su, negativnu slobodu, teorijsku racionalnost i mudrost uinili apsolutnim, te i u
skladu s time pojednostavili sve teme, pojmove i ideje vezane za praktini um i optu
volju u Kantovom, odnosno Rusoovom smislu, to jest u odnosu na demokratiju i
pozitivnu

slobodu, ukljuujui njihovu skoranju artikulaciju

putem pojmova

komunikacione moi u smislu Hane Arent i Jirgena Habermasa. 3 Neoliberalizam je ovo

pojednostavio do take gde se sledea neoliberalna jednaina praktino njima pripisuje:
Neoliberalizam=klasini liberalizam (Lok, Ruso, Kant, Konstant) minus pozitivna
sloboda/demokratija.
III Neke zakljune napomene
Naslov desete ILECs-ove konferencije (International Law and Ethics Conference)
glasi: Svetska vlast: da li nam je potrebna, da li je mogua, ta (sve) moe da znai? Ne
mogu pruiti odgovor na ova pitanja, ne ak ni na ona koje sam na neki nain postavio.
Ali, eleo bih, kao poslednji pokuaj, da direktnije uputim neka pitanja.
Pored moralne privlanosti svetske drave, koja bi nas nainila kosmopolitskim
graanima sveta, i prevazilaenja parohijske uskogrudosti, nacionalizma itd., ideja moe
biti privlana iz razloga praktinije vrste. Moe delovati da mnoge praktine probleme
ini uglavnom povezane sa granicama zastarelim. Kratka lista razliitih i krajnje
heterogenih vrsta pojednostavljivanja i problema, koji bi nestali, moe biti sledea:

Imali biste zakone i pravila svuda: isto oporezivanje, iste drutvene servise,
obezbeenje, javno zdravstveno osiguranje na celoj irom sveta. (Iako (svetska)
vlada moe da iskoristi razlike u oporezivanju kako bi podstakla (ili spreila)

Uporediti, Naomi Klein, The Shock Doctrine. The Rise of Disaster Capitalism, London, New
York, Penguin Books, 2007.
2
Uporediti, Stephen Holmes Benjamin Constant and the Making of Modern Liberalism, op. cit.
3
Uporediti, takoe, an Pol Sartrov pojam grupne moi. [Jean-Paul Sartre, Critique de la
raison dialectique, Paris, Gallimard, 1960.]

353

narod da putuje na razna mesta i regione.) Tako bi, na primer, nestao problem
poreskog raja.

Isto vai i za problem spekulacije u stranoj valuti, a jo optije za nemogue

trojstvo slobodnog obrta (finansijskog) kapitala, utvrenih kurseva (valutne)
razmene i nezavisne nacionalne monetarne politike.

Nee postojati potreba za pasoima, ambasadama i slinim stvarima.

Sve nevolje povezane s meunarodnom trgovinom i inostranim ulaganjima e

nestati; na primer, problemi obuhvaeni neuspelim MSI (Multilateralni sporazum
o investicijama), ili problemi koje je Kins [Keynes] pokuao da rei svojim
predlogom o Klirinkoj Uniji, ili oni na koje je uputio Tobinov [Tobin] porez, ili

Nestale bi, isto tako, nevolje inostrane politike.

Bezuspene, uvek osujeene aspiracije zemalja u razvoju da uspostave

minimum nezavisne dravne (javne) moi ili pozitivnu slobodu koja zasluuje
svoje ime, bile bi odbaene kao irelevantne.

Dalja korist bi mogla biti da se reenje nalazi u problemu distribucije politike

moi na razliitim bojnim poljima suverenih demokratskih odluka. Ogromna
potekoa oko ovog problema (neka vrsta problema iskvarene varoi)
proizilazio bi iz injenice da bi politiki ideali na koje se oslanjamo: demokratska
samouprava, politika sloboda koja obuhvata identitet onih koji daju zakone i
onih koji ih podravaju, u nekom smislu mogli i da ne dejstvuju; ne bi imali
delokrug pre no to bi se odredile jedinice u kojima bi trebalo da preovlada
demokratija. Rezultat izbora bi mogao da u velikoj meri zavisi od toga kako su
razgraniene jedinice (radi veine demokratskih odluka). Svetska drava bi mogla
delovati kao oigledno i jednostavno reenje ovog problema, dok god ne bude bilo
pluraliteta (teritorijalnih) demokratija izuzev jedne svetske drave.

Poseban problem dananjeg sveta, onaj o slobodnom kretanju ljudi, takoe bi bio
reen: sve bi postalo domae!

354

I poslednje, ali ne i najmanje vano: ratovi bi postali istorija, vojne (odbrambene)

snage ne bi bile vie potrebne!
Lako je prepustiti se intuiciji: Ah, kako divno! Samo jo da spomenem poslednju

poentu. ta moe biti bolje od oslobaanja od vojske i vojnika (i potrebe za takvim

stvarima): nema okupacija, napada, nema borbenih aviona i bombardera, nema ratova!
Ve je unija drava, nazvana EU, viena kao mirovni projekat: ratovi meu ovim
dravama, mnogih starih neprijatelja, sada deluju sasvim nemogue. 1 tavie, svetska
drava bi uinila da rat zastari: nee vie biti meunarodnih konflikata i ratova, samo
domai sukobi, kriminalci i policija.
Ipak, sve ovo moe biti neko bi mogao biti u iskuenju da kae previe dobro
da bi bilo istinito. Verovatno sumnjamo da to ima sopstvene tekoe . Na primer,
graanski rat nije iskljuen. (Zaista, hladan rad sa svim svojim posledicama bio je
oznaen nekim svetski obuhvatnim graanskim ratom, Weltbrgerkrieg). A i ratovi
protiv terorizma definitivno nee zastareti ve mogu da traju neprestano. Neko bi
mogao rei da se mitov opis rata protiv svih zla rata slae veoma dobro s (trajnim)
ratom protiv terorizma: Takav rat je obavezno neobino intenzivan i nehuman jer,
prevazilazei granice politikog okvira, u isto vreme svodi neprijatelja na moralnu i druge
kategorije i prisiljen je da od njega naini monstruma, koga treba, ne samo pobediti, ve i
potpuno unititi. Drugim reima, to je neprijatelj koji vie ne mora da se povlai u svoje
granice.2
No, problem koji definitivno nee nestati, ve e se pre i pogorati, jeste onaj koji se
odnosi na mo centralnog dela u odnosu na periferiju mo elite u odnosu na gubitnike.
Mislioci liberalne revolucije (ne one neoliberalne) nameu ekonomsku nezavisnost
graanina kao preduslov za njihovo dobro funkcionisanje kao glasaa i politikih
sauesnika u nacionalnoj suverenosti i samozakonodavstvu. Iznenaujue je koliko je
ovaj aspekt sada potpuno zasenjen ekonomskim principima koji u stvarnosti iskljuuju
sirotinju iz dravljanstva u dravama s ovim imenom. Krajnje uopteno, ova perspektiva

Opstrukcionista moe misliti da bi (stari) Nato stoga verovatno zasluio jo vie obeleje
mirovnog projekta, a verovatno takoe i dodao da moe, u ovom kontekstu, nikako bez ironije biti
da prosperitet i mir u Evropi i SAD sada brani (novi) Nato izvan delokruga.
2
Carl Schmitt, Begriff des Politischen, G. Schwab pr., Chicago, University of Chicago Press,
1996.

355

ukazuje na mogunost da (svetske) ekonomske realnosti podrivaju (svetsko)

dravljanstvo za mnoge ljude. Bilo bi bolje da nemaju glas.
Verovatno bi kantovska koncepcija sveta kao federacije republika i njegovi saveti u
Venom miru na kraju bile dobra ideja? Glavna potekoa ovog predloga bila bi u vezi
s meunarodnim pravom (pravom naroda, Vlkerrecht) i s jednakou pre ovog prava,
ukljuujui i potrebu sankcija protiv nepotovanja i prekraja. Kant zamilja da bi
izvrioci pobudili bilo ije suprotstavljanje, ali ovo je kratkotrajno i ne ba u ravni s
principima zakona. A, moglo bi da dovede i do naknadnih problema. U drugom dodatku,
Kant pie: Ako, u razmiljanju o javnom pravu [], izdvajam iz njegovog sadraja [to
jest, iz razliite empirijski predstavljene odnose izmeu ljudi u naciji ili nacija], formu
javnosti, iju mogunost svaka tvrdnja prava intrinsino sadri, forma i dalje ostaje, a dok
god svaka takva tvrdnja ne bude imala tu formu nee biti pravde []. Kant ovo navodi
kako bi formulisao die transzendentale Formel des ffentlichen Rechts: Apstrahujui
na ovaj nain od svega to je empirijski sadrano u konceptu narodnog ili meunarodnog
prava, neko moe nazvati sledei predlog transcedentalno pravilo javnog prava: Sva
delanja koja utiu na pravo drugih ljudi su pogrena ako njihova maksima nije u
saglasnosti s javnou. [] Ako moja maksima ne moe biti otvoreno obelodanjena, a da
u isto vreme ne prevazie moju nameru, to jest ona mora da bude tajna da bi uspela, ili
ako je ja ne mogu javno potvrditi, a da time neizbeno ne pobudim bilo ije
suprotstavljanje mom planu, onda je moja maksima nuna i univerzalna, te je i a priori
saznatljiva, dok suprotstavljanje svih meni ne bi moglo doi ni od ega drugog nego od
nepravde koja svima preti.1
Stoga, dravne maksime u pogledu svojih meunarodnih delanja treba da budu
konzistentne s javnou. Treba dodati jednu vanu stavku, ipak suprotstavljanje svih ne
znai mnogo ako je drava dovoljno jaka ili je suprotstavljanje svih drugih dovoljno slabo
(ili ukoliko je javno suprotstavljanje previe riskantno). U tom sluaju, otvorena javnost
bi pre imala karakter pretnje, koja primarno moe biti korisno sredstvo dok god su svi
(ostali) u nemogunosti da nametnu kaznu ili bar da prozru plan zloinca. Naalost,
verovatnija je druga oportunistika reakcija, nepravedne vrste ruke drave koja
funkcionie kao sredite gravitacije. Moda se ne radi o potpuno istom mehanizmu kao

Imanuel Kant, Perpetual Peace, appendix II, 1983, 135.

356

to je Hobsov, u steenoj dravi, ali svakako vie lii ovome nego ustanovljenoj
dravi.2
Moe se zamisliti da Kantov predlog funkcionie ako mu se prui neki dovoljan
balans ne poput Orvelove 1984.! izmeu, meunarodnom zajednicom, obuhvaenih
drava. Ali, taj balans bi uvek bio krhk, uvek izloen vojnoj i ekonomskoj neravnotei ili
oivljavajuim feudalnim reimima neispravne politike, klijentelizma, i tako dalje.
Izgleda da smo u uzburkanim vodama. to se tie relevantnosti mog razmatranja u
od I do III poglavlja, sabrau ih u nekoliko sugestija koje se tiu navigacije u ovim vodama,
prvenstveno, u upozorenju da se ne krene u loim pravcima:
1) uvajte se kruga koji se iri ili zablude veliina meri moralnost.
2) Prevaziite sindrom pobednik utvruje svoju prednost.
3) Odbacite uputstva pokrenite sve brodove ekoloki pogubne slike. (Plima nas moe
potopiti.)
4) Svetsku suverenu mo (s monopolom nad nasiljem) ne treba upotrebljavati u sprovoenju
kapitalistike ekonomije po svetu, ve u udomaivanju kapitalizma. Potrebno je
odbaciti jednakost kapitalizam=demokratija se mora odbaciti, je bi trebalo demokratski,
politiki to je minimum ukrotiti kapitalizam.

Prevod: Marina Bubni

Steena drava je ona gde se suverena mo stie silom; Ona se stie silom kada ljudi
pojedinano, ili zajedno veinom glasova, iz straha od smrti, ili lanaca, opunomoe sva delanja
jednog oveka, ili skuptine, koji imaju vlast nad njigovim ivotom i slobodom. Ovakva vrsta
vladavine, ili suverenosti se razlikuje od ustanovljenog suverenosta, samo po tome to ti ljudi koji
biraju svog suverena rade to iz straha jedni od drugih, a ne zbog toga koga ustanovljavaju: ali u
ovom sluaju se potinjavaju tome od koga se plae. [T. Hobbes, Leviathan, (1651), Markham,
Penguin, 1986, pogl. 17, str. 228, pogl. 20, str. 252.]

357

GRANICE POST-TERITORIJALNE POLITIKE ZAJEDNICE: OD

KOSMOPOLITSKE POLITIKE GLOBALNOG CIVILNOG DRUTVA DO
BIOPOLITIKE MNOTVA*

Dejvid endler
Uvod
Za mnoge kritike teoretiare, jasno je da je era teritorijalne politike zajednice
zavrena. ini se da nemamo nita vei oseaj politike povezanosti s naim
sugraanima, nego to imamo sa aktivnostima i borbama ljudi negde drugde u svetu. U
Britaniji, gde ivim i radim, moje kolege e verovatnije izraavati zainteresovanost ili
zabrinutost za politika deavanja u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Keniji ili
Zimbabveu, nego to e se baviti domaim politikim sukobima. ak izgleda da ni
vladajue elite nisu u stanju da budu zainteresovanije za tradicionalnu teritorijalnu
politiku gde postoji mala razlika izmeu glavnih partija, i za poslove vlade koja se sve
vie svodi na tehnokratsku administraciju i menaderstvo. ini se da je vladajuim
klasama, ono to se dogodi drugde u Africi, na Balkanu ili Bliskom Istoku mnogo
vanije, odnosno, da su glavne politike teme upravo one koje zahtevaju novi
institucionalni okvir post-teritorijalne kooperacije, kao to su opasnosti globalnog
zagrevanja ili rat protiv terorizma. Domaa, ili teritorijalna politika, izgleda da je svedena
na praznu ljusku, s malo znaenja i vanosti povezanih s tradicionalnim osporavanjima
politikog predstavljanja.

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008. David Chandler, The limits of Post-Territorial Political Community: From the
Cosmopolitan Politics of Global Civil Society to the Biopolitics of the multitude, Gideon Baker,
Jens Bartelson ur., The Future of Political Community, London, Routledge, 2009.

358

Smrt, ili pranjenje, teritorijalne politike stvorilo je krizu tradicionalnih okvira

politike zajednice. Teritorijalno definisane i stvorene politike zajednice pate od opteg
nedostatka povezujuih vrednosti i oseanja, to je izraeno u uobiajenim raspravama o
znaenju i vanosti razliitih nacionalnih vrednosti, simbola i tradicija. Vladama je veoma
teko da se legitimiu na tradicionalne naine. Sa opadanjem partijskog lanstva i
glasakog tela, ak se i odravanje izbora, svakih pet godina, ini malo zarad
legitimisanja vladajuih elita ili zarad uvrivanja politikih programa za koje mogu biti
pozvani da poloe raun. Tradicionalne smernice spoljne politike u pojmovima
nacionalnog interesa izgledaju problematino i esto su podupirane tvrdnjama o etikoj ili
vrednosno zasnovanoj spoljnoj politici, koja vie tei da obezbedi interes nekih drugih
naroda nego kolektivni interes svojih graana. Uprkos ovoj krizi i transformaciji
tradicionalnih naina razumevanja i uestvovanja u politici, nije zaista iznenaujue da
rasprava o mogunostima post-teritorijalne politike zajednice zauzima centralno mesto.
Danas postoji rastui konsenzus da je izraavanje politike zajednice u
teritorijalno ogranienim terminima sutinski problematino zbog njenog uskog,
koristoljubivog i razarajueg okvira, u kome su radikalne politike gurnute na stranu.
Moda je jo problematinije to se teritorijalne politike pripadnosti uzimaju kao
proizvod nekritikih i nerefleksivnih shvatanja uloga dravno zasnovanih politikih
zajednica, uvoenjem pokornih i nekritinih podanika. S razvitkom teoretskog
angaovanja na problemima, ili na neuspehu teritorijalne politike, sve se vie javlja
suprotstavljanje ovom praznom, iskljuivom i hijerarhijskom okviru, dok se mogunosti
da se bude politian, da se dela i uestvuje u politici, odravaju otvorenim zahvaljujui
globalnoj povezanosti i novoj formi medija i komunikacija. Tradicionalna dravna arena,
u kojoj su se, prvobitno, pojavili moderni liberalni okviri politike zajednice, sada se
smatra za mnogo manje bitnu, i izgleda da e mogunosti post-teritorijalne politike
zajednice tek sada biti ostvarene.
Kritiki teoretiari se, naizgled, slau da je post-teritorijalna politika zajednica
jedina

mogunost

za

rekonstrukciju smisaone

politike

prakse u dananjem

globalizovanom svetu. Mogunosti post-teritorijalne politike postale su uoblienije

devedesetih godina dvadesetog veka, uglavnom od strane teoretiara koji su tvrdili da
liberalno demokratska politika ne moe vie biti smisleno praktikovana unutar
ogranienja nacionalne drave. Liberalni kosmopolitski teoretiari, kao to su Meri

359

Kaldor [Mary Kaldor], Dejvid Held [David Held], Endru Linklater [Andrew Linklater],
Riard Falk [Richard Falk] i Danijel Arkibui [Daniele Archibugi] smatrali su da postoji
potreba za novim kosmopolitskim politikim poretkom, zasnovanim na irenju politike
zajednice izvan granica nacionalne drave.1 Za liberalne kosmopolite, mo drave je
naruena odozgo globalizacijom, koja je oslabila kontrolni kapacitet nacionalne drave
kako za uobliavanje politike tako i za kontrolu i preraspodelu resursa i odozdo novim
izrazima post-teritorijalne politike zajednice, organizovanjem i komuniciranjem u postteritorijalnom globalnom prostoru, gde novonastali politiki subjekt postaje globalno
civilno drutvo.2
Devedesete su predstavljale vrhunac liberalnog kosmopolitizma, kroz radikalnu
kritiku tradicionalne, teritorijalno ograniene politike zajednice, nagovestivi da smo
postali svedoci progresivne transformacije unutranjih i meunarodnih odnosa. Postojala
je pretpostavka da e sile neizbene kosmopolitske promene biti u stanju da se suoe s
nazadnom, iskljuivom i razornom dominacijom internacionalnog dnevnog reda
nacionalnih drava, stvarajui, na taj nain, novu kosmopolitsku eru. Za mnoge pristalice
ovih ideja rat na Kosovu, 1999. godine, oznaava roenje novog kosmopolitskog
poretka,3 dok za druge predstavlja izvor militarizma pravei vezu izmeu
humanitarizma i ljudskih prava, kao i, od strane Savet bezbednosti UN, nesankcionisanog
rata, voenog minimizujui zapadne rtve ali i nagovetava probleme u
kosmopolitskom dnevnom redu korienom za legitimisanje upotrebe zapadne moi i
novog intervencionistikog poretka.4 Meutim, Jedanaesti septembar i roenje globalnog
rata protiv terorizma, nasuprot tvrdnjama novog kosmopolitskog globalnog poretka,
vratili su naglasak na kritiku afirmaciju neizbene post-teritorijalne zajednice.

D. Archibugi, D. Held, M. Khler, ur., Re-Imagining Political Community: Studies in

Cosmopolitan Democracy, Cambridge, Polity Press, 1998.
2
M. Kaldor, Transnational Civil Society, in T. Dunne, N. J. Wheeler ur., Human Rights in
Global Politics, Cambridge, Cambridge University Press, 1999; G. Baker, Civil Society and
Democratic Theory: Alternative Voices, London, Routledge, 2002; J. Keane, Global Civil
Society?, Cambridge, Polity, 2003; D. Chandler, Constructing Global Civil Society: Morality and
Power in International Relations, Basingstoke, Palgrave, 2004; G. Baker, D. Chandler ur., Global
Civil Society: Contested Futures, London, Routledge, 2005.
3
J. Habermas, Bestialitt und Humanitt, Die Zeit, 54:18, 29 April. Franz Solms-Laubach,
1999, http://www.theglobalsite.ac.uk/press/011habermas.htm.
4
K. Booth, Ten Flaw of Just Wars, in K. Booth ur., The Kosovo Tragedy: The Human Rights
Dimensions, London, Frank Cass, 2001, str. 314-24.

360

Razvoj akademskih perspektiva post-teritorijalne politike zajednice, nasuprot

liberalno kosmopolitskim od pre 11. Septembra, bio je oblikovan razvojem
antiglobalistike kampanje i protestima zatite sredine. Radikalno alternativno vienje
post-teritorijalne zajednice formulisali su Majkl Hart [Michael Hardt] i Antonio Negri
[Antonio Negri], najpre u asopisu Empire1 a kasnije u Multitude.2 Za Harta i Negrija,
post-teritorijalna

politika

zajednica proistie

iz zajednikih

elja mnotva,

univerzalnih ljudi ujedinjenih u borbi protiv dominacije:

Virtuelnost svetskog prostora konstituie prvo odreenje pokreta mnotva [...] koje
mora zadobiti globalno dravljanstvo. Opiranje mnotva ropstvu borba protiv robovanja
nacionalnoj pripadnosti, identitetu, i narodu, i stoga naputanje suverenosti i granica koje
postavlja subjektivnosti potpuno je pozitivno.3

Od 2000. godine, radikalna kritika liberalno kosmopolitskog okvira pojaana je

prevodom na engleski jezik predavanja Miela Fukoa s College de France4 i kritikog
rada postfukoovskih teoretiara kakav je, na primer, oro Agamben [Giorgio
Agamben].5 Za ove kritike, Vestfalski ili internacionalni poredak zasnovan na UN, na
suverenoj jednakosti nacionalnih drava, osporavan je podjednako i odozgo i odozdo:
odozgo od strane promenljivih potreba postmaterijalnih ili biopolitikih procesa
proizvodnje6 povezanih kroz umreenu mo imperije,7 i odozdo kroz otpor neoliberalnoj
biopolitikoj globalnoj vladi, od strane mnotva.
U ovom tekstu u nastojati da prepoznam slinosti u pristupu post-teritorijalnoj
politikoj zajednici izraene od strane liberalnih kosmopolita devedesetih i od strane
radikalnih Post-strukturalista prvih godina dvadesetprvog veka. Najpre, oba pristupa crpu
snagu iz svojih odbacivanja politike zajednice zasnovane na dravi, pre nego iz
sposobnosti da zaista ukau na postojanje, ili na snagu, alternativne post-teritorijalne
1

M. Hardt, A. Negri, Empire, New York, Harvard University Press, 2001.

M. Hardt, A. Negri, Multitude: War and Democracy in the Age of Empire, London, Penguin,
2006.
3
M. Hardt, A. Negri, Empire, op. cit., str. 361-2.
4
M. Foucault, Society Must Be Defended: Lectures at the Collge de France 1975-1976, London,
Allen Lane, Penguin, 2003; M. Foucault, Security, Territory, Population: Lectures at the Collge
de France 1977-1978, Basingstoke, Palgrave, 2007.
5
G. Agamben, Homo Sacer: Sovereign Power and Bare Life, Stanford, Stanford University Press,
1998; G. Agamben, State of Exception, Chicago, University of Chicago Press, 2005.
6
M. Hardt, A. Negri, Multitude, op. cit.; P. Virno, A Grammar of the Multitude, New York,
Semiotext(e), 2004.
7
M. Hardt, A. Negri, Empire, op. cit.
2

361

politike zajednice. Drugo, klju oba pristupa bi bio u degradaciji moderne liberalne
koncepcije o subjektima kao nosiocima prava: kada se jednom veza izmeu dravljanstva
i politike zajednice raskine, tada politikoj zajednici nedostaje bilo koja objektivna
konceptualna osnova. Tree, rad nastoji da istakne da rasprave o post-teritorijalnoj
politikoj zajednici ne uspevaju da prepoznaju da se odreene individue ili borbe, izgleda,
direktno suprotstavljaju moi bilo u formi elitnog zastupanja ili kroz opozicione
proteste upravo zato to su posredujue veze politike zajednice ublaene.
Moj zakljuak je da smrt politike i obezvreivanje smisla predstavnikog sistema,
ine smrt politike zajednice. Devedesetih godina dvadesetog veka diskurs liberalnog
kosmopolitizma se trudio da redefinie osnovne obrise modernih liberalnih okvira prava,
demokratije i vladavine prava ne bi li spasao legitmizirajui liberalni diskurs uprkos
nedostatku posredujuih veza izmeu vladajuih elita i drutva. Ovo je pre bio diskurs
koji se trudio da odgovori na smrt politike zajednice, nego to je odraavao roenje
nove, ili ire, zajednice na globalnom nivou. U prvim godinama dvadesetprvog veka
prazna priroda liberalno kosmopolitskih tvrdnji stoji jasno izloena pred novim
hijerarhijama moi i dominacije. Radikalni diskurs Post-strukturalistike post-teritorijalne
politike zajednice trudio se da kritikuje meunarodni poredak kao proizvod globalnog
liberalizma, meutim mislim da je priroda te kritike, po sadraju i formi znatno drugaija
u odnosu na od one kosmopolitizma devedesetih.
Uzimajui u obzir potencijal post-teritorijalne politike zajednice, tvrdiemo da
postoji veoma malo razlika izmeu okvira Post-strukturalne kritike i liberalno
kosmopolitske kritike zato to je pripremni rad za kritiku ve bio uraen samom krizom
unutar liberalnog miljenja. Upravo su samoproklamovani liberalno kosmopolitski
teoretiari, u osnovi, osporili osnovnu liberalnu ontologiju koja je uspostavila moderni
liberalni poredak kroz izvoenje politikog legitimiteta iz prava individualnih
autonomnih subjekata. Liberalna osnova politikog poretka i politike zajednice,
zasnovana na zajednikim pravima i dunostima, ve je nagriena iznutra. Devedesetih
godina tome je dat jasan politiki izraz u liberalnoj kritici podele na domae i
meunarodno, kao i elji da se odomai meunarodni poredak, uspostavljanjem
politikog poretka pre po meri oveka nego graanina. Kao to emo videti, Poststrukturalistika kritika ovog poretka vie je podravala tvrdnje, stvorene u ovom
ideolokom okviru post-teritorijalne politike zajednice, nego to im se suprotstavljala.

362

Politiki projekat post-teritorijalne politike zajednice

Debate oko ureenja kosmopolitske politike zajednice u devedesetim i prvim
godinama dvadesetprvog veka vodile su se oko razliitih razumevanja pojavljivanja
imanentne univerzalizujue politike zajednice, sposobne da prevazie iskljuivanje i
hijerarhiju u meunarodnim odnosima. Za kritiare iz devedesetih, ova univerzalizujua
mo koja tei da narui mo dravne suverenosti i prui prednost pravima kosmopolitskih
individua esto je oznaavana kao globalno civilno drutvo. Taj opti postulat je
ustanovljen nastankom kosmopolitske, univerzalne ili globalne svesti na kraju hladnog
rata.1 Diskurs univerzalnih prava osporio je prvenstvo dravne suverenosti te se
pretpostavljalo da drave nisu sposobne da pokrenu i nose ovaj diskurs. Pretpostavljalo se
da su vodei zastupnici kosmopolitskih politikih pristupa bili nedravni uesnici,
prvenstveno NVO-e, esto opisivane kao promoteri normi [norm entrepreneurs].2
Uspon univerzalistikog diskursa esto je shvatan u socijalno konstruktivistikom okviru,
zasnovanom na moi ideja i vanosti globalnih informacionih mrea.3 Za liberalne
kosmopolite, kao to je Meri Kaldor, jo od kraja hladnog rata, mi smo svedoci
fundamentalne politike borbe izmeu globalnog civilnog drutva i pristupa zasnovanih
na dravi.4 Za kritiare iz devedesetih, univerzalni diskurs je bio podstaknut naprednom
snagom odozdo i predstavljao je izazov za vlast. U prvim godinama dvadesetprvog
veka, koje su jo vie razoarale naroito posle 11. Septembra nastao je alternativni
kritiki nain itanja diskursa kosmopolitske univerzalnosti i prirode post-teritorijalne
politike zajednice. Poetna taka ovih kritika esto se zasnivala na radu nemakog
teoretiara prava Karla mita, sredinom dvadesetog veka, izuzetno kritinog prema
amerikim tvrdnjama koje su podravale univerzalna kosmopolitska prava nasuprot
onome to je mit video kao evropski pogled na meunarodno pravo, koji je davao
prednost pravima suverenosti.5 uvena je mitova tvrdnja ko god priziva oveanstvo

Na primer M. Shaw, Global Society and International Relations: Sociological Concepts and
Political Perspectives, Cambridge, Polity, 1994.
2
M. Finnemore, K. Sikkink, International Norm Dynamics and Political Change, International
Organization, 52, 4, 1998, str. 887-917.
3
T. Risse, S. C. Ropp, K. Sikkink, ur., The Power of Human Rights: International Norms and
Domestic Change, Cambridge, Cambridge University Press, 1999.
4
M. Kaldor, Global Civil Society: An Answer to War, Cambridge, Polity, 2003; M. Kaldor,
Human Security, Cambridge, Polity, 2007.
5
C. Schmitt, The Nomos of the Earth: In the International Law of the Jus Publicum Europaeum,
New York, Telos Press, 2003.

363

hoe da vara.1 Kritiki teoretiari, prvih godina dvadesetprvog veka, nisu videli opasnost
u novoj postepeno liberalno-univerzalnoj temi koja proizilazi odozdo, ve u liberalnom
diskursu koji nekritiki daje legitimitet novim totalitaristikim mehanizmima intervencije
i kontrole odozgo. Majkl Hart i Antonio Negri su, u svojoj revolucionarnoj knjizi
Empire,2 videli globalnu neoliberalnu vlast kao zamenu za meunarodni sistem zasnovan
na dravi, sa Sjedinjenim Dravama koje vie nisu viene u tradicionalnom smislu kao
imperijalistika mo zasnovana na dravi, ve kao predstavnik univerzalizujue moi
Imperije.
Direktno izazivajui zastupnike liberalno kosmopolitskih pristupa, ovi kritiki
pristupi su prvenstveno bili konstruisani u Post-strukturalistikim okvirima i pozivali su
se na teoretiare poput Karla mita, Miela Fukoa, ora Agambena, nagovetavajui da
se novi univerzalni subjekt moe pojaviti odozdo, ali u suprotnosti prema
kosmopolitskom diskursu moi promovisanom od strane liberalnih zastupnika
devedesetih godina. U skoranjem radu Marka Dafilda [Mark Duffield],3 Vivijen Dabri
[Vivienne Jabri],4 i Kostasa Duzinasa [Costas Douzinas]5 ovaj okvir je sjedinjen s postfukoovskim tumaenjima kosmopolitskih prava kao iskljuive i hijerarhizovane prakse
biomoi i konstituisanja alternativne politike zajednice u borbi protiv univerzalizujue
moi biopolitike globalne vlasti. U tom okviru se istiu nove globalne vladine prakse,
legitimisane privilegovanim pozivanjem na deklaracije prava oveka u odnosu na
formalno pravne okvire suverenosti i neintervencije. Za Dafilda, naglasak na
kosmopolitskim ljudskim pravima, izraen u diskursu o dravnom neuspehu i integraciji
bezbednosti i razvoja, stvara biopolitiki blanco ek kojim se prevazilaze formalna prava
suverenosti zasnovana na potrebama obezbeivanja oveka. Za Dabrijevu, preraspodela
vojne intervencije na meru oveka uruava, poredak zasnovan na dravi i liniju izmeu
domae i globalne politike stvarajui time globalni biopolitiki poredak. Za Duzinasa,
diskursi ljudskih prava naruavaju teritorijalne oblike suverenosti, ali omoguavaju
nastajanje novog nad-suverena globalne hegemonijske moi.

C. Schmitt, The Concept of the Political, Chicago, University of Chicago Press, 1996, str. 54.
M. Hardt, A. Negri, Empire, op. cit.
3
M. Duffield, Development, Security and Unending War: Governing the World of Peoples,
Cambridge, Polity, 2007.
4
V. Jabri, War and the Transformation of Global Politics, Basingstoke, Palgrave, 2007.
5
C. Douzinas, Human Rights and Empire: The Political Philosophy of Cosmopolitanism, London,
Routledge Cavendish, 2007.
2

364

Univerzalizam liberalno kosmopolitskih teoretiara je muke muio tvrdei da su

upravo univerzalizujui interesi moi, shvaeni kroz nejasne pojmove biopolitike
neoliberalne globalne vlasti, za razliku od izvorne kosmopolitske etike osamostaljivanja,
oni koji pokreu diskurzivno delovanje reima globalne vlasti. Poto je liberalni diskurs
devedesetih bio osporavan od strane post-strukturalistikog diskursa dvehiljaditih, izgleda
da smo upleteni u raspravu u kojoj teoretiari imaju napredna, ili veoma radikalna
shvatanja, o hijerarhiji moi kao o proizvodu dravnih vebi nacionalnog interesa ili
kao o proizvodu novih globalnih naina vladanja i post-teritorijalnoj politikoj zajednici
jer se radi, u formi globalnog civilnog drutva ili mnotva, o suprotnom odgovoru na
hijerarhije.
Meutim, nije jasno da li osporavanja, kroz ontoloke okvire odnosa i dinamika
moi ili alternativne politike subjekte post-teritorijalne politike zajednice, odraava
mnogo vie od poetne pozicije kritikih akademskih teoretiara ukljuenih u ovom
sporu. Izgleda da su radikalne razlike izmeu onih koji prihvataju, i onih koji kritikuju
globalnu liberalnu ontologiju, te stoga preuzimaju post-teritorijalnu zajednicu u
liberalnim ili Post-strukturalistikim okvirima, izvedene u manjoj meri na osnovu
empirijskih

istraivanja

nego

njihovih

sopstvenih

normativnih

nastojanja.

Za

kosmopolitske teoretiare, normativna nastojanja za etikijim i angaovanijim

spoljnopolitikim dnevnim redom dobile su dodatni legitimitet povezujui njihove
zahteva sa zahtevima aktivista NVO-a i, utvrujui imanentno postojanje globalnog
civilnog drutva. Kao to liberalni kosmopolita, Meri Kaldor, tvrdi, koncept globalnog ili
nadnacionalnog civilnog drutva, s jedne strane je analitika zamisao dok s druge,
predstavlja, jo neto vanije, politiki projekat.1
Slino je i sa Post-strukturalistikom kritikom, borba protiv imperije, navodno,
predstavlja vie od filozofskog idealizma na osnovu imanentnog postojanja mnotva. Kao
i koncept globalnog civilnog drutva, Hartovo i Negrijevo mnotvo delimino je
zamiljeno kao apstraktni heuristiki aparat.2 Ali jo vaniji je normativni projekat, jer
iziskuje oivljenje politikog projekta, pre nego postojanje neega to je samo latentno i
implicitno u naem socijalnom ivotu.3 Hart i Negri opisuju ovu meavinu apstrakcije i
normativne elje ilustrujui da mnotvo ima udnu dvostruku temporalnost: uvek-ve i
1

M. Kaldor, Transnational Civil Society, op. cit., str. 195.

M. Hardt, A. Negri, Multitude, op. cit., str. 221.
3
Ibid.
2

365

jo-uvek-ne.4 Izgleda da su nove post-teritorijalne politike zajednice smatrale da je

njihov nastanak plod spajanja empirijske i normativne tenje u kritici opaenih hijerarhija
moi: bilo da su sagledane kao konstituisane protiv dravne dominacije na
meunarodnom nivou ili protiv biopolitike imperije.
Na nivou diskurzivne analize (kao to emo videti) izbor ova dva pristupa e se
lako pokazati kao krajnje subjektivan. Nijedan pristup ne utemeljuje na zadovoljavajui
nain postojanje nastajueg univerzalnog subjekta, sposobnog, da kao zastupnik
kosmopolitskih reima ili postkosmopolitskog otpora ovim reimima, konstituie postteritorijalne politike zajednice. U oba sluaja, subjekat koji ujedno pokazuje postojanje i
stvara ili proizvodi post-teritorijalnu politiku zajednicu, utemeljen je na nain koji mea
normativnu politiku kritiku sa empirijskom analizom. Oba pristupa pretpostavljaju da su
tradicionalne politike zajednice bitno naruene promenljivom prirodom drutvenih
relacija, globalizacijom ili biopolitikim proizvodnim procesima. Za ove promenljive
drutvene relacije se smatralo da su naruile teritorijalnu politiku zajednicu kroz
dekonstrukciju jedinstvenih pretpostavki ukljuenih u modernu demokratsku politiku
teoriju. Meutim, one su bile mnogo manje uspene u ukazivanju, da su umesto njih
napravljeni novi post-teritorijalni oblici politike zajednice.
Jasno je da su se, u ime post-teritorijalne politike zajednice, liberalna i radikalna
kritika trudile da predstave krizu legitimiteta predstavnikih politikih tela kao proizvod
politikih osporavanja koje su iznedrili post-teritorijalni uesnici. Zahtevi kritike su bili
podrane obrazlaganjem da su one izvedene u ime iskljuenih i marginalizovanih, te da,
stoga, izraavaju moralni i politiki izazov za vlast. Zastupnici globalnog civilnog drutva
kao i radikalni kritiari koji zastupaju borbu mnotva, svoja gledita o mogunosti postteritorijalne zajednice, iskazuju pojmovima koji daju prednost zastupanju u odnosu na
predstavljanje. injenica da su, i globalno civilno drutvo i mnotvo, pre imanentni nego
postojei, omoguava radikalnim teoretiarima da u njihovo ime govore pojmovima
zastupanja, uprkos argumenata koji naglaavaju autonomiju i nezavisnost uesnika
konstituisanih u novim post-teritorijalnim okvirima politike zajednice.
Politika zajednica bez politikih subjekata

Ibid., pp. 222.

366

Ni liberalne niti poststrukuralistike vizije post-teritorijalne zajednice ne sadre

moderne liberalne nosioce subjekte prava. Ni za jedne ne postoji univerzalizujua sfera
legalne ili politike jednakosti konstituisana od strane autonomnih nosilaca prava.
Liberalno kosmopolitska kritika liberalno demokratskih okvira politike zajednice,
upravo, pokazuje da oni nisu sposobni da ovlaste i zatite manjine, marginalizovane ili
iskljuene i da je stoga potreban jedan spoljanji nivo primene kontrolnih prava
kosmopolitskih prava. Biopolitika kritika diskursa kosmopolitskih prava smatra da ona
preu ukazuju na moi nego na mehanizam osnaivanja. Ne kritikujui kosmopolitska
prava zbog njihove fiktivne jednakosti,1 Post-strukturalistika kritika eli da prikae sve
konstrukcije bilo da se odnose na graanina ili na oveka kao jednako represivna i
hijerarhizovana.
Post-strukturalistika kritika, ustvari, ima veoma slian pogled na graanska prava
kao liberalno kosmopolitska zamisao, jer izraava slina nastojanja, izbegavajui
problematina pitanja politike zastupljenosti i konstituisanja politike zajednice. Za
zastupnike kosmopolitskih ljudskih prava ne postoji jasna razlika izmeu prava oveka i
demokratskih, odnosno, graanskih prava. Svi zahtevi za pravima izgledaju jednako
sposobni da pripitome mo u ime etike i jednakosti. Proirenje kosmopolitskih okvira
globalne vladavine je shvaeno kao proirenje domena slobode i ogranienje suverene
moi drave. Post-strukturalistiki odgovor tvrdi da liberlni diskurs otkriva istinu,
zamagljenu izmeu demokratije i diktature, ad hoc prava kao arbitrarne moi i prava kao
odraza autonomije i delotvornosti legalno konstituisanih subjekata.2
Za kritiare reima kosmopolitskih prava, irenje diskursa prava i zakona samo
pojaava mo liberalne vlasti. Zaista, oro Agamben je dobro razumeo etiko pravno
zamagljivanje reima ljudskih prava kao vanredno stanje, pod kojim on ne
podrazumeva diktaturu ve pranjenje ili ispraznost sadraja prava:
[...] vanredno stanje je danas dostiglo svoj najvi i stepen razvoja u svetu. Dravno
nasilje, stoga, moe da pogazi i nekanjeno osporava normativni aspekt prava dok
zanemaruje spoljnje meunarodno pravo i interno proizvodi permanentno vanredno stanje
ipak tvrdei da primenjuje pravo3.

D. Chandler, New Rights for Old? Cosmopolitan Citizenship and the Critique of State
Sovereignty, Political Studies, 51, 2, 2003, str. 339-356.
2
G. Agamben, Homo Sacer..., op.cit., str. 10.
3
G. Agamben, State of Exception, op.cit., str. 87.

367

Meutim, tumaei vanredno stanje kao sutinsku prirodu suverene drave i

prava, Agamben tvrdi da je nauk u tome da progresivna politika ne moe da se sprovodi
unutar modernog oblika drave: politika je pretrpela trajno odumiranje jer je bila
zagaena pravom, videi sebe, u najboljem sluaju, kao konstituiuu mo (nasilje je ono
koje stvara zakon), ukoliko nije svedena makar na mo da pregovara sa zakonom. 1 U
svojoj ranijoj knjizi, Homo Sacer, on tvrdi:
Skoro kao da je [...] svaki odluujui politiki dogaaj imao dve strane: prostor
slobode i prava, zadobijena borbom individua sa centralnim vlastima, uvek su istovremeno
pripremali preutno, ali sve vee, uvoenje pojedinanih ivota u dravni poredak, nudei
time novu i jo opasniju podlogu za pravu suverenu mo koje su eleli da se oslobode .2

I za liberalno kosmopolitske zastupnike ljudskih prava, kao i za radikalno poststrukturalistike kritiare, ne postoji specifino razumevanje problema kosmopolitskih
prava kao prava zasnovanih na nedrutveno konstituisanim legalnim subjektima. 3 Isto
tako, i za liberalno kosmopolitske teoretiare kao i za post-strukturaliste, reimi prava se
shvataju kao nezavisni i prethodei u odnosu na pravne subjekte. Upravo zato, za
liberalne zastupnike, siromani i iskljueni ne mogu autonomno sprovesti svoja prava,
ve im je potreban spoljni delatnik koji ih zastupa. Za post-strukturaliste jasno je da
deklaracija o pravima konstituie subjekta; prava prethode i uvode subjekta.4 Duzinas
naglaava tamniju stranu prava, neumoljiv uspon registracije, klasifikacije i kontrole
individua i populacije.5 Post-strukturalistiki kritiari preuveliavaju tvrdnje o pravima
kao nezavisnim od subjekata kako bi gledali na sve pravne zahteve kao da ne
predstavljaju graane ve nesubjekte (Agambenov goli ivot).
Za radikalne post-strukturaliste, dvosmislenost kosmopolitskih okvira politike
zajednice koja moe da ovlasti samo one koji odluuju o sadraju i ad hoc
implementacijama nije napad na moderne liberalno demokratske okvire prava i zakona,
ve je, umesto toga, ona vana kao klju u razumevanju moderne drave kao biopolitike
moi. Radikalni kritiari kritikuju tvrdnje liberalnih kosmopolita videvi u njima moderne
liberalne zahteve za pravima per se. Ovo jednostrano razumevanje prava, koje prekida
1

Ibid., str. 88.

G. Agamben, Homo Sacer..., op.cit., str. 121.
3
N. Lewis, Human Rights, Law and Democracy in an Unfree World, in T. Evans ur., Human
Rights Fifty Years On: A Reappraisal, Manchester, Manchester University Press, 1998.
4
C. Douzinas, Human Rights and Empire: The Political Philosophy of Cosmopolitanism, op. cit.,
str. 92.
5
Ibid., str. 129.
2

368

njihovu vezu s pravnim subjektima, proizvodi kosmopolitsku kritiku politike sfere

predstavljanja u preuvelianom obliku. Za liberalne zastupnike kosmopolitskih prava,
zahtevi za reprezentativnou su problematini jer mogu da narue pravnu zatitu i
regulativnu mo, koja mora da postoji iznad nacionalne drave. Za post-strukturaliste,
bilo koje uee u politikoj sferi teritorijalne drave, inherento predstavlja oduzimanja
ovlaenja.
Razumevanje prava je, i za liberalno kosmopolitske i za post-strukturalistike
okvire, sutinsko jer omoguava pomeranje s teritorijalnih shvatanja politike zajednice
na post-teritorijalne konstrukcije. Za modernu liberalno politiku teoriju upravo je pravni
okvir odraavao i institucionalizovao postojanje politike zajednice jednakih subjekata
kao nosilaca prava. Liberalna politika ontologija smatra autonomnog individualnog
nosioca prava kao utemeljujueg subjekta zakona i politike u univerzalnoj sferi formalne
jednakosti. Vladavina zakona i legitimnost vlasti izvedeni su na osnovu pristanka i
uraunljivosti graana kao nosilaca prava.
U kosmopolitskim okvirima i biopolitikim tumaenjima post-teritorijalne
politike zajednice, politika zajednica nije vie konstituisana u okvirima prava
autonomnog subjekta. Smatra se da formalni okviri politike i prava prethode politikom
subjektu (koji je nanovo protumaen kao objekat administracije i regulacije, vie nego
kao pravni subjekat). Liberalne kosmopolite smatraju da je postojanje prava (zakona) koje
prethodi politikim subjektima, ali koje je nezavisno u odnosu na njih, legitimizuje
reime meunarodne intervencije i regulacije, dok post-strukturalisti autonomiju zakona
tumae kao autonomiju moi da uvodi i stvara podanike. U oba okvira, uz pomo
teorijske konstrukcije, vie ne postoji razlika izmeu graanina i negraanina, kao to i
pravni zahtevi predstavljaju samo odraz zahteva vladavine koju je stvorila mo.
Kada se, u nekom trenutku, konstrukcija politike zajednice oslobodi politikih i
legalnih okvira prava, liberalni i post-strukturalistiki pristupi e biti slobodni da osnuju,
kao post-teritorijalnu konstrukciju, politiku zajednicu na globalnom nivou. Jedini
problem ove konstrukcije jeste pitanje konstituisanja politike zajednice koja se nee
zasnivati na pravima i dunostima graana. U nastavku e, ukratko, biti izloeni pristupi
ovom problemu.
Individue i zajednica

369

U modernim liberalnim teorijama, prava i dunosti graana konstituiu zajednike

veze politike zajednice. Politika sfera, kao javna sfera zakona i politike, jasno je
razgraniena u odnosu na privatne sfere pojedinanih identiteta, hobija i interesa.
Politika zajednica je, stoga, razdvojena od porodinih veza, prijateljstva ili grupa s
posebnim interesima. Ono to ini politiku zajednicu razliitom jeste njena javna
priroda, koja prisiljava ljude da se povezuju s drugima koje ne moraju nuno da
poznavaju niti da se s njima slau, jer je cilj suprotstavljanje alternative predstavljanja.
Izgleda jasno da slabljenje politike borbe, izmeu levice i desnice, znai da politika
zajednica ima manje znaaja za nas nego za neke (nepolitike) zajednice s kojima
moemo da saraujemo ili da se poistovetimo.
Po zastupnicima post-teritorijalne politike zajednice, odbacivanje graanskih
veza konstituisanih modernim liberalnim pravnim okvirima zasnovanim na
autonomnom nosiocu prava znai da se veze, koje konstituiu post-teritorijalnu
zajednicu, mnogo tee pronalaze. Za kosmopolitskog teoretiara, Dona Kina [John
Keane], globalno civilno drutvo, konstituisano na osnovu umreenih uesnika, gradi
paradoksalan oblik politike zajednice:
Radi se o prostranoj, irokoj nevladinoj konstalaciji mnogobrojnih
institucionalizovanih struktura, udruenja i mrea unutar kojih su pojedinci povezani i
funkcionalno zavisni. Kao drutvo nad drutvima, ono je vee i ire od bilo kog
pojedinanog uesnika, organizacije ili kombinovanog zbira sastavljenog iz hiljadu
sastavnih delova od kojih najvei broj, paradoksalno, niti znaju jedni za druge niti imaju
prilike da se susretnu oi u oi.1

Pitanje angaovanja i povezanosti izmeu mnotva umreenih uesnika koji

konstituiu alternativni okvir za post-teritorijalnu politiku zajednicu, krajnje je
problematino jer otkriva manjak posredovanja izmeu posebnog i zajednice ili
mnotva. Manjak posredovanja je istaknut u Hartovom i Negrijevom opisu mnotva
kao neega to nije ni jedan niti mnogi. Oni tvrde da mnotvo kri sve numerike
razlike. Ono je, zajedno, i jedno i mnotvo, te time, navodno, preti svim principima
poretka.2 Isto tako, ukoliko bi mnotvo bilo ujedinjen politiki pokret onda bi moglo da
bude spoznato, bilo bi mogue suprotstaviti mu se i poraziti ga, a ukoliko bi umesto toga
bilo mnotvo razdvojenih, izolovanih drutvenih pretnji, i one bi se takoe mogle

1
2

J. Keane, Global Civil Society?, op. cit., str. 11.

M. Hardt, A. Negri, Multitude, op. cit., str. 139.

370

savladati.1 Pretnja mnotva potie iz injenice da je sastavljeno iz neizbrojivo mnogo

elemenata koji ostaju razliiti jedan u odnosu na drugi, te da ipak komuniciraju, sarauju,
i delaju zajedno.2 Hart i Negri uzvisuju manjak posredujuih veza insistiranjem protiv
bilo kog uruavanja pojedinanog u univerzalno.
Mnotvo, u stvari, ne konstituie politiku zajednicu u veoj meri nego to to ine
liberalno kosmopolitske konstrukcije globalnog civilnog drutva.3 Hart i Negri samo tee
da pokau da postoji dovoljna zajednika baza, interakcija, i komunikacija meu
razliitim pojedinanim oblicima proizvodnje koja omoguava konstrukciju mnotva,4 te
da prema njihovom shvatanju, biopolitika proizvodnja ima potencijal da stvori novo,
alternativno drutvo5 [moj kurziv] posredovanje izmeu pojedinanog, na nivou
individualne ili pojedinane borbe i bilo kog kolektivnog politikog subjekta, ne postoji.
Ovom manjku posredovanja je, kroz post-strukturalistiku elju, dat radikalni sadraj da
kritikuje i dekonstruie kosmopolitske univerzalije koriene za opravdavanje novog
reima globalne intervencije. Post-teritorijalna politika zajednica napravljena je tano na
osnovu ouvanja pojedinanog i posebnog. to ini bilo koju deklaraciju zajednice,
veoma apstraktnom. Kao to tvrdi Vivijen Dabri, pruajui post-teritorijalnu alternativu
politikom kosmopolitizmu, alternativa je pojam solidarnosti bez zajednice jer ne
pretpostavlja bilo kakve zajednike vizije ili poglede ve, u stvari, tei da dekonstruie
univerzalna gledita kao prost projekat hegemonije.6
Nije jasno ta teoretiari post-teritorijalne politike zajednice imaju da ponude
bilo u svojim liberalno kosmopolitskim ili post-liberalno post-kosmopolitskim oblicima
u vezi nekih uverljivih teza s kojima tvrde da su nove forme politike zajednice u procesu
nastanka. Politika zajednica nuno zauzima teritorijalni oblik na nivou organizacije
politikog predstavljanja na osnovama nacionalne drave (u svetu bez svetske vlasti), ali
ima post- ili ne-teritorijalni sadraj na nivou ideoloke i politike pripadnosti, to znai da
1

Ibid., str. 140.

Ibid.
3
D. Chandler, Building Global Civil Society From Below, Millennium: Journal of
International Studies, 33, 2, 2004, str. 313-339; D. Chandler, Deriving Norms from Global
Space: The Limits of Cosmopolitan Approaches to Global Civil Society Theorizing,
Globalizations, 4, 2, 2007, str. 283-298.
4
M. Hardt, A. Negri, Multitude, op. cit., str. 158.
5
Ibid., str. 159.
6
V. Jabri, Solidarity and Spheres of Culture: The Cosmopolitan and the Postcolonial, Review of
International Studies, 33, 2007, str. 728.
2

371

pruaju podrku i solidarnost brojnim borbama koje se odvijaju na meunarodnom nivou

(formalni okviri su dati u devetnaestom i dvadesetom veku u vidu Internacionala,
anarhista, radnika, ena i nacionalista).1
Kako bi sadraj teritorijalne politike zajednice bio smislen, ne znai da politika
moe biti ograniena na teritorijalne granice: suprotstavljanje ideologija, ideja i praksi
nikada nije bilo potpuno nacionalni poduhvat. Ipak, bez formalne usredsreujue take
odgovornosti, odnosno, vlade, ne moe biti politike zajednice, okvira koji povezuje i
podreuje individue kao politike subjekte. Kritika teritorijalne politike zajednice i
dokazivanje neizbenog roenja post-teritorijalne politike zajednice, u stvari, tee da
izbegnu problem uruavanja politike zajednice, u vidu kolektivne angaovanosti u
socijalnim promenama. Smrt politike a sa tim i smrt politike zajednice, u velikoj meri je
ispolitizovan od strane liberala tokom devedesetih godina i radikala u prvim godinama
dvadesetprvog veka.
Ukoliko se ne bi govorilo o smrti politike zajednice, mali broj rasprava bi se
vodio oko znaaja post-teritorijalne politike. Suprotstavljajui post-teritorijalne umreene
borbe mnotva, teritorijalnim borbama, Hart i Negri su to naglasili rekavi da su: mnogi
od ovih teritorijalnih pokreta, posebno kada su bili poraeni, poeli da se transformiu i
da preuzimaju (post-teritorijalne) karakteristike mree.2 Tako je, na primer, upravo poraz
Zapatistima omoguio da produe ivot kroz virtuelnu internet borbu. Politiki poraz i
marginalizacija znaili su da mogu da preduzmu jo radikalniji stav postmodernog
subjekta koji se suprotstavlja meksikoj vlasti pokuavajui da promeni svet
nepreuzimanjem vlasti.3 Propast modernistikih politikih projekata, zasnovanih na
kolektivistikom subjektu, jasan je, jer kako Hart i Negri primeuju nedostaju
ljudi.4 Za razliku od teorije mnotva Paola Virna,5, koji prosto odraava krizu dravnog
oblika u odnosu na pluralitet i nesamerljivosti politikog iskustva odnosno manjak
politike zajednice Hart i Negri nastoje da mnotvo prepoznaju kao konstitutivnog
delatnika postmodernog i post-teritorijalnog politikog sveta.

Videti, na primer, A. Colas, International Civil Society: Social Movements in World Politics,
Cambridge, Polity, 2002.
2
M. Hardt, A. Negri, Multitude, op. cit., str. 83.
3
Ibid., str. 85.
4
Ibid., str. 191.
5
P. Virno, A Grammar of the Multitude, op. cit.

372

Mnogi autori su, odbacivanje teritorijalne politike, razumeli kao odbacivanje

ontolokog privilegovanja dravne moi. Manji broj njih je, ipak, shvatio da ovo povlai
za sobom odbacivanje politikog angaovanja. Politika, koja ne bi imala za cilj vlast, bila
bi isto performativni izraz individualnih miljenja. Politika je smatrana za vanu zato to
zajednica nije konstituisana kroz sferu privatnog, ve kroz sferu javnog gde su zajedniki
interesi i perspektive dobijeni kroz povezivanje i raspravu, s ciljem da se izgrade i stvore
kolektivni izrazi interesa. Bez vlasti kao cilja, odnosno, kapaciteta da se oblikuje
donoenje odluka, politiko angaovanje bi bilo pre lini, ili privatni nego javni izraz. Ne
bi bilo potrebno pokuavati da ubedimo drugu osobu u argument, ili da nekoga ubedimo
zato je odreena politika bolja od neke druge. U stvari, pri odbacivanju teritorijalne
politike nisu mo ili drava problematizovane mo e jo uvek postojati i na drave e
se uvek gledati kao na vane uesnike ak i u post-teritorijalnim okvirima. Sutinska meta
ovih kritikih teoretiara je politiko angaovanje graana, odnosno, neophodnost da se
legitimiu stavovi i nastojanja kroz borbe predstavljanja. Za liberalne kao i za radikalne
stavove o post-teritorijalnoj politikoj zajednici, politiko osporavanje nije neophodno.
Politiki stavovi se smatraju samo-legitimiuim i nejavlja se potreba za ueem u
politici odnosno, zaobilazi se drutvo ili mnotvo i direktno se ispoljava zahtev za
vlau.
Ovo izbegavanje drutva i povlaenje iz politike zajednice, radikalnim
pojmovima je izraeno kroz potrebu za ouvanje razliitosti. Ipak, politika zajednica je
konstituisana samo na osnovu potencijala da se dogovori o osnovama zajednikih,
kolektivnih, interesa. Odbijanje potinjavanja razliitosti jedinstvu predstavlja samo drugi
izraz za odbacivanje politikog angaovanja. Politika zajednica se ne moe konstituisti
na osnovama post-teritorijalne politike u kojoj nema centralnog autoriteta i potinjavanja
bilo kojem dogovorenom programu. Za Harta i Negrija, mnotvo je nesvodivo i
jedinstvene drutvene razlike, koje konstituiu mnotvo, uvek moraju biti ispoljenje i ne
mogu biti sabijene u jednakost, jedinstvo, identitet ili ravnodunost.1
Sutina nedostatak zajednikih ciljeva u vidu prakse (ontoloki primat dravne
vlasti) i nedostatak zajednikih nastojanja ili ciljeva na irem ideolokom nivou (politiki
ili filozofski dogovor) koja nedostaje politikoj zajednici, konstituie post-teritorijalnu
politiku zajednicu. Preostaje samo umreena komunikacija. Za Harta i Negrija,
1

M. Hardt, A. Negri, Multitude, op. cit., str. 105.

373

zajedniko se ne odnosi na tradicionalna shvatanja zajednice ili javnosti, ve je

zasnovano na komunikaciji meu pojedinanostima. 1 Za vreme dok je komunikacija
vana, malo ima smisla u komunikacije bez svrhe, tako da ono to mnotvu nedostaje
jeste upravo ova subjektivna svrha koja ih povezuje i konstituie politiku zajednicu. Kao
to su Hart i Negri primetili, da bi oivelo, mnotvu je potreban politiki projekat.2
Mogli bismo lako da se sloimo, u odsustvu masovnog uea u politici, da je
upozorenje ana Bodrijara o simulakrumu suprotstavljanja politikoj moi, iz knjige U
senci tihih veina,3 sasvim ostvareno:
[O neangaovanosti mnotva] neko bi hteo da pobudi novi izvor revolucionarne
energije [] Hteli bi da mu daju smisao i da ga uspostave u sopstvenoj banalnosti, kao
istorijski negativitet [] Konani salto intelektualaca kako bi se izdigli iz beznaajnog,
kako bi uveli besmisao u poredak smisla. Banalnost, inercija, apolitinost su nekada bili
faistiki; sada su na putu da postanu revolucionarni a da ne menjaju znaenje [] 4

Odumiranje politike zajednice koja odraava slabljenje politikih suprotstavljanja

tumaena je od strane teoretiara post-teritorijalne zajednice, na naine koji su
prekomerno politizovali smrt politike stvarajui izmiljene oblike zajednice, kako bi,
navodno,

artikulisali

pojedina

normativna

uverenja

(bilo

liberalna

ili

post-

strukturalistika) samih teoretiara. to je, najpre, uinjeno kroz naputanje ideje

politike zajednice kao zajednice koja je zasnovana na pravima jednakosti i
predstavljanja, zamagljujui znaenje politikog. Te potom, naputanjem ideje zajednice
kao zajednice zasnovane na vezama posredovanog angaovanja u zajednikom
politikom projektu, zamagljujui time i znaenje zajednice.
Kosmopolitski teoretiari ponitavaju razliku izmeu graanina i negraanina
kako bi konstituisali politiko angaovanje zasnovano na nejednakosti zastupanja.
Meutim, post-strukturalisti tvrde da je ak i angaovanje na nivou zastupanja nemogue,
te da je svest o Drugom sve to bi politiko angaovanje moglo da konstituie, a da ne
bude ugnjetavalako. Mark Dafild, na primer, predlae da je jedina alternativa
hijerarhijama liberalnog zastupanja tvrenje da smo svi mi rtve vladanja: svi smo mi
podanici i zbog toga smo solidarni.5 Oigledno bi trebalo da se usredsredimo na ono to
1

Ibid., str. 204.

Ibid., str. 212.
3
J. Baudrillard, In the Shadow of the Silent Majorities, New York, Semiotext(e), 1983.
4
Ibid., str. 40.
5
M. Duffield, Development, Security and Unending War..., op. cit., str. 232.
2

374

delimo sa postkolonijalnim drutvima, ne nudei, pritom, hijerarhijsku solidarnost

razvoja ili politike autonomije, ve solidarnost u uenju od siromanih i
marginalizovanih kao jednakih. Jednom ponieni, kroz praktinu politiku zasnovanu na
solidarnosti podanika, mi moemo teiti ka spontanom otvaranju nepredvidivih susreta.1
Vivijan Dabri tvrdi da nam je potreban novi kosmopolitizam koji promiljeno
priznaje da su bilo koji diskursi koji vide svoju vrednost u univerzalnim pojmovima,
izrazi sile dominacije zasnovane na eksplicitnim principima iskljuenja. 2 Umesto toga,
politika mira (kurziv autora) naglaava solidarnost koja:
[...] ne pretenduje na univerzalnost, niti je u perspektivi teoloka [...] Politika mira
vie izraava lokalna, i esto nevidljiva delovanja, izraze solidarnosti koji nisu ni
hijerarhijski odreeni niti nagovetavaju bilo koje univerzalne tvrdnje .3

Za Kostasa Duzinasa, politika opozicija treba da zadobije oblik kosmopolitizma

koji treba da se desi, u vidu individualnog protesta:
Nezadovoljstvo nacijom, dravom, internacionalnou dolazi iz veze meu
pojedinanostima. Ono to me povezuje sa jednim Iraaninom ili Palestincem nije lanstvo
u oveanstvu, graanstvo sveta ili zajednice ve protest protiv graanstva, protiv
nacionalnosti i zbijene zajednice. Ova veza ne moe biti sadrana u tradicionalnim
konceptima zajednice i kosmosa, ili polisa i drave. Ono to povezuje moj svet s drugim
naa je apsolutna pojedinanost i potpuna odgovornost izvan graanina i oveka, izvan
nacionalnog i internacionalnog. Kosmos koji treba da se desi predstavlja svet svakog
jedinstvenog bia, bilo koga i svakoga; polis, beskrajan broj susreta pojedinanosti .4

Post-strukturalistike konstrukcije post-teritorijalne politike zajednice slave

atomizaciju i dislokaciju individualnog do kojih je dolo uruavanjem politike zajednice.
Ali ono to povezuje atomistike individue je jedino nedostatak politike zajednice.
Kosmopolitizam koji treba da se desi vie lii na svet u kome ve ivimo. Postteritorijalna politika zajednica je svet koji postoji iako je radikalno tumaena, zbog toga
je globalno civilno drutvo i deskriptivan i normativan koncept, dok mnotvo ima udnu
dvostruku temporalnost: uvek-ve i jo-uvek-ne.5 Kao to je Bodrijar proroki zapisao,
od trenutka kad se politiki subjekt ljudi izopte iz politike, ostaje prazan prostor koji
radikalni teoretiari tumae kako im volja, a da se pritom, promene ne dese.
1

Ibid., 234.
V. Jabri, War and the Transformation of Global Politics, op. cit., str. 177.
3
Ibid., 177.
4
C. Douzinas, Human Rights and Empire..., op. cit., str. 295.
5
M. Hardt, A. Negri, Multitude, op. cit., str. 222.
2

375

Zakljuak
Uprkos razlikama u shvatanjima da li razvoj kosmopolitskih politikih reima
treba da bude dobrodoao ili kritikovan, liberalne pristalice, kao i post-strukturalistiki
kritiari, tee da utemelje svoje kritike pozicije na osnovama svojih globalnih
solidarnosti sa siromanim ne-zapadnim svetom i marginalizovanima. I jedni i drugi
poseu za radikalnim stavovima i legitimitetom, udaljavajui se od zahteva
predstavljanja, smatrajui da su sposobni da se odre izvan politike, koju vide kao
instrumentalnu tenju za moi.
Odbacivanje

politikog

predstavljanja

od

strane

pristalica

kritiara

kosmopolitske zajednice ukazuje na ideoloku prirodu dananjeg radikalnog diskursa. to

se vie radikalne politike tvrdnje okreu protiv uestvovanja, to postaju sve radikalnije.
Zastupnici kosmopolitske politike zajednice devedesetih godina, prvi su bili koji su se
udaljili od politike zasnovane na dravi, nalazei slobodu u neodreenim pravima
globalnog zastupanja. Post-strukturalistika kritika prvih godina dvadesetprvog veka,
preterala je sa ovim odbacivanjem drutva, nalazei jo radikalniji nain da izrazi svoju
subjektivnost koja je istovremeno predstavljala radikalnu kritiku zatvora, odnosno,
dravno zasnovane politike koncentracionog logora.
Tokom devedesetih godina uruavanje politike zajednice je izbegnuto zahtevom
liberalnih kosmopolita za elitnim pravom da zastupaju interese iskljuenih i
marginalizovanih. Tokom prvih godina dvadesetprvog veka, radikalnu kritiku ovog
dvostrukog tumaenja politike zajednice, koja je prepustila vlast zapadnim elitama po
cenu poricanja subjektivnosti i autonomije drugih ne-zapadnih stanovnika, kritikovali su
radikalni teoretiari mnotva ili post-kosmopolitizma. U nedostatku politikog subjekta
koji konstituie novi okvir politike zajednice, rezultat bi bio u prihvatanju politike sfere
i politikog angaovanja pod zastavom potovanja i postojanja svesti o Drugom, a ne
zastupanja u ime Drugog.
Prevod: Duan Simi

376

PARADOKSI LJUDSKIH PRAVA

Kostas Duzinas

U poslednjih nekoliko nedelja je neoliberalni model kapitalizma deregulisan,

slobodno trini, pohlepan, zasnovan na finansijskom kockanju i odsustvu uvaavanja
bilo koje druge vrednosti izuzev profita doiveo sunovrat. Prvobitna reakcija na krizu
amerikog Kongresa karakteristina je za bezizlazan poloaj celokupne ideologije kada se
njene premise, uzete zdravo za gotovo, sagledaju onakvima kakve one zaista jesu, kao
iskljuivo ideoloke premise. Plan Buove administracije bio je da izvuku propale
finansijske institucije tako to e im ubrizgati ogroman koliinu javnog novca. To su
udrueno blokirali republikanski, i manjina demokratskih predstavnika, s obrazloenjem
da se neoliberalizam gnua regulacije trita, da prezire dravnu intervenciju i odbacuje
spaavanje propalih poduhvata zarad opteg dobra. Britanski i ameriki desniarski
komentatori tvrdili su da mere poprimaju oblik sveopte nacionalizacije i povratka
potisnutog poraenog socijalizma. Plan spaavanja je tada iznijansirala britanska vlada
dok je njegovu novu formu prihvatio ameriki Kongres te ga sada izvoze u celi svet, uz
simboliko naputanje takozvanog Vaingtonskog konsenzusa. Ali ciljevi plana su
upravo suprotni osveti socijalizma. Naputajui kobnu idolatriju neoliberalizma, plan se
vraa kejnzijanskim fiskalnim principima, razvijenim tokom tridesetih kao odgovor na
ekonomsku depresiju. Ovo nije socijalistiki coup, ve oajniki pokuaj da se ouva
kapitalizam.

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008. Costas Douzinas, The paradoxes of human rights in Human Rights and Empire: The
Political Philosophy of Cosmopolitanism, Cavendish, Routledge, 2007.

377

Nema sumnje da je ideologija slobodnog trita pretrpela veliki udarac od koga se

nee oporaviti u skorijoj budunosti. Ali u obilju tampe koja je oplakala iezavanje
zvanine zapadne ideologije poslednjih trideset godina, veoma malo, skoro nita nije
reeno o dubljim politikim, kako nacionalnim tako i meunarodnim, posledicama
privremenog pada ovog prodrljivog modela. Uspon neoliberalnog kapitalizma podudara
se s pojavom kosmopolitskog humanitarizma. Postoji li veza izmeu neoliberalnog
kapitalizma i moralistikog humanitarizma?
Odgovor ovoga eseja je jasno da. Kada je postalo jasno da zbog cene radne
snage Zapad ne moe da se takmii u proizvodnji, on se okrenuo finansijskim tritima i
najjeftinijem nainu pravljenja novca, stvarajui tako lani ekonomski mehur
pekuliui kursom i kreditima, nudei zajmove, ne za investicije ve potroaima koji
koriste svoje domove kao garanciju. STO i MMF su nametnuli taj model na globalnom
nivou vrili su pritisak na zemlje u razvoju da otvore svoje finansijske sektore i pritom
smanje socijalnu potronju. Potroaki procvat koji je usledio stvorio je super bogate
elite, ali je i naruio razvoj. Razorni efekti globalizovanog kapitalizma su previe
oigledni. Jaz izmeu Severa i Juga i izmeu bogatih i siromanih nikad nije bio vei.
Ujedinjene nacije su 16. oktobra 2008. saoptile da 925 miliona ljudi nema dovoljno
hrane, 9% vie nego prethodne godine, a da drugih 100 miliona ivi u ekstremnom
siromatvu. Razlika u prosenom ivotnom veku izmeu evropskog Severa i
podsaharskog Juga pribliava se cifri od pedeset godina.
Ove katastrofalne posledice koje su zapoele destabilizaciju svetskog poretka
iziskivale su ublaavanje i pre skoranje krize. U odsustvu drugog politikog nacrta,
kosmopolitizam stara filozofska ideja mutirao je u ideju kosmopolitike i pozvao na
globalnu institucionalnu reformu udaljavanjem od postojeih meunarodnih institucija i
organizacija ukorenjenih u naciji dravi. Prema njegovim apologetama, kada se
blizanaki projekti meunarodnog i kosmopolitskog prava budu u potpunosti sproveli
irom zemaljske kugle, kantovska nada u veni mir bie blizu ispunjenja. Kosmopolitski
kapitalizam je globalizacija s ljudskim likom: kosmopolitizam humanizuje nejednakosti,
ublaava pratee pojave globalizacije i ograniava represivne i totalitarne reime.
Njegovi znaci su svuda. U humanitarnim ratovima vojna sila je stavljena u
slubu ovenosti. Ekonomske sankcije su neprestano nametane da bi se zatitile nacije
i narodi od njihovih zlih vlada. Ljudska prava i uslovi dobre vladavine esto su
378

nametani, od strane Zapada, zemljama u razvoju, kao preduslov za sporazume o trgovini i

pomoi. Vojni i politiki lideri se kriminalizuju i izvode pred sudove i tribunale. Uspon
meunarodnog prava, obnavljanje vanosti meunarodnih institucija, domaih i
meunarodnih nevladinih organizacija, kao i globalnog civilnog drutva samo je ubrzalo
to nastojanje. Ljudska prava su sudbina postmodernizma, ispunjenje prosvetiteljske nada
u emancipaciju i samoostvarenje, ideologija posle kraja, poraz ideologija. On ujedinjuju
levicu i desnicu, sever i jug, crkvu i dravu, gospodara i pobunjenika.
Ipak, mnoge sumnje i dalje opstaju. Postoji li mogunost da ceo svet, uprkos
radikalno drugaijim politikim, religioznim i kulturnim interesima i verovanjima,
prihvati ljudska prava i humanitarizam kao lek za sve? Da li su prestali sukobi klasa,
ideolokih suprotnosti i nacionalna neprijateljstva? Da li smo svi prihvatili isti pogled na
svet? Oigledno je da nismo. Tvrdnje humanitarnih kapitalista ukazuju da, ili ljudska
prava nemaju zajedniko ili dto znaenje, ili da ljudi koriste taj pojam kako bi opisali
radikalno razliite fenomene i institucije. Nedavna kriza neoliberalnog kapitalizma
dovodi u pitanje jednu iru meavinu ekonomskih, politikih, pravnih i kulturnih praksi
koje su dominirale skoranjim periodom, nudei priliku da se zamisli drugaiji svet.
To je poetna taka ovog eseja. On se usredsreuje na paradoksalnu prirodu
pobede ljudskih prava i humanitarizma. Usredsreuje se na vezu izmeu ljudskih prava
i politike moi dajui odreen broj predloga (aksiom i pet teza) koji prepravljaju
ortodoksnu teoriju prava.
Aksiom ljudskih prava. Svrha (u smislu telos-a) ljudskih prava jeste da prue
otpor javnoj i privatnoj dominaciji i represiji. Ona su izgubila tu svrhu kada su postala
politika ideologija ili idolatrija neoliberalnog kapitalizma, ili savremena verzija misije
civilizovanja. Kada se meunarodnim nevladinim organizacijama i advokatima za ljudska
prava zamene topovnjae, kolonijalni upravitelji i misionari bombarderima visokog leta,
umire jedna od najasnijih moralnih i filozofskih tradicija.
Teza 1. ovenost nema odreeno znaenje. To nije osobina koju delimo i ne
moe da poslui kao izvor moralnih i pravnih pravila. ovenost je sluila kao princip
za razlikovanje, podelu, odvajanje, kao strategija ontolokog ureivanja, u klasifikovanju
na vladare, vladane i iskljuene. Ljudska prava ne pripadaju ljudima. Ona konstruiu
ljude.

379

Teza 2. Univerzalizam i komunitarizam (ljudska prava i zatita tradicije) nisu

smrtni neprijatelji ve zavise jedan od drugog. Ukoliko u potpunosti definiu ljudsku
sutinu, ne ostavljajui nikakav viak ili ostatak, oni mogu da postanu jednako svirepi.
Teza 3. Ljudska prava i suverenost ili etika i mo, dva oprena principa koja
proimaju meunarodno i domae pravo, u stvari, nisu oprena, ve dopunjuju jedan
drugog i predstavljaju dve strane istog novia.
a. Nacija, nacionalizam i etniko ienje dopunjuju poetak modernog uspona
prirodnih i ljudskih prava
b. U poretku posle 1989. godine, neoliberalni kapitalizam predstavlja princip
organizacije Realno sveta, dok ljudska prava i humanitarizam predstavljaju
njegov simboliki poredak.
Teza 4. U naprednim kapitalistikim drutvima, ljudska prava zamenjuju politiku i
postaju strategije za objavljivanje i legalizaciju individualnih elja.
Teza 5. Ljudska prava Drugog postmoderni su princip pravde.
I
Ako je ovenost normativni izvor moralnih i pravnih normi, moramo da
pretpostavimo da su njegovo znaenje i dejstvo opte poznati. Da li znamo ta je
ovenost? Ovde se prepliu vana filozofska i ontoloka pitanja. Kako smo stigli do
pojma ljudske prirode i ovenosti?
Premoderna drutva nisu razvila obuhvatnu ideju ljudske vrste. Slobodni ljudi bili
su Atinjani ili Spartanci, Rimljani ili Kartaginjani, ali ne i pripadnici oveanstva.
Slobodni su bili Grci ili varvari, ali ne i ljudi. Prema klasinoj filozofiji, teoloki odreena
ljudska priroda raspodeljuje ljude u nizu drutvenih hijerarhija i uloga pridajui im
specifine karakteristike. Re humanitas se po prvi put pojavila u Rimskoj republici kao
prevod grke rei paideia. Bila je definisana kao eruditio et institutio in bonas artes
(najblii moderni ekvivalent je nemaka re Bildung). Rimljani su nasledili pojam od
stoika i koristili ga kako bi razlikovali homo humanus, obrazovane Rimljane upoznate s
grkom kulturom i filozofijom koji podleu jus civile, od homines barbari koji je
podrazumevao veinu neobrazovanog nerimskog stanovnitva Carstva. ovenost ulazi u
zapadni renik kao atribut i predikat izveden od homo, termina odvajanja i razlikovanja.
380

Za Cicerona kao i za mladog Scipiona, humanitas podrazumeva velikodunost,

ljubaznost, civilizovanost, kulturu i suprotstavljena je varvarizmu i animalnosti. Samo oni
koji se pridravaju odreenih standarda, ljudi su u punom smislu, i u potpunosti zasluuju
pridev ljudski, ili atribut ovean.1
Ako se sad okrenemo politikim i pravnim upotrebama humanitas-a, pojavljuje se
slina istorija. Pojam ovenost dosledno je bio korien da odvoji, raspodeli i
klasifikuje ljude na vladare, vladane i iskljuene. ovenost tu slui kao normativni
izvor politike i zakona, suprotstavljajui se okruenju raznorodne neovenosti. Ova
strategija politike separacije nekim udom ulazi na istorijsku scenu ba u trenutku kada
se prva prava koncepcija humanitas-a, zabeleena u izjavi svetog Pavla da ne postoji Grk
ili Jevrejin, mukarac ili ena, slobodan ovek ili rob [poslanica Galaanima 3:28]
pojavljuje u hrianskoj teologiji. Svi ljudi su podjednako deo oveanstva zato to svi
mogu biti spaeni Boijim planom spasenja, i zato to dele osobine ovenosti sada
jasno odvojene od transcendentne svetosti i pod-ljudske animalnosti. Za klasini
humanizam, ovek je odreen razumom, on je zoon logon echon ili animale rationale. Za
hriansku metafiziku, s druge strane, besmrtna dua, u isto vreme noena i zarobljena u
telu, znak je ovenosti. Nova ideja univerzalne jednakosti, nepoznata Grcima, ula je u
zapadni svet kao kombinacija klasine i hrianske metafizike.
Deobna delatnost ovenosti preivela je izmiljanje njene duhovne jednakosti.
Papa, Imperator, Princ, Kralj ovi predstavnici i Boiji sledbenici na Zemlji bili su
apsolutni vladaoci. Njihovi podanici, sub-jecti ili sub-diti, primaju zakon i naredbe od
svojih politiki nadreenih. Jo vanije, ljudi e biti spaseni u Hristu samo ako prihvate
veru, jer ne-hriani nemaju mesto u planu provienja. Ovo radikalno razdvajanje i
iskljuivanje stoji u osnovi ekumenske misije i prozelitskog motiva Crkve i Carstva.
Hristov duhovni zakon ljubavi pretvorio se u ratni pokli: hajde da pagane dovedemo do
milosti Boije, hajde da Hristov pojedinani sluaj napravimo univerzalnim, hajde da
nametnemo poruku istine i ljubavi celom svetu. Klasino razdvajanje Grka (ili oveka) i
varvarina bilo je zasnovano na jasno odreenim teritorijalnim granicama. U hrianskom
carstvu granica je pounutrena i podelila je svet dijagonalno, na one verujue i na
neznaboce. Kako se grad irio i ukljuivao (ceo) poznat svet, varvari vie nisu bili izvan

H. C. Baldry, The Unity of mankind in Greek Thought, Cambridge, Cambridge University Press,
1965, str. 201.

381

grada. Oni su postali unutranji neprijatelji, koje bi, ukoliko bi tvrdoglavo odbijali
duhovno ili sekularno spasenje, trebalo ili propisno ispraviti ili eliminisati.
Nakon osvajanja Novog Sveta, znaenje ovenosti energino je diskutovano za
vreme jedne od najvanijih javnih rasprava u istoriji. U aprilu 1550, Karlo V panski
sazvao je dravni savet u Valjadolidu kako bi se raspravio panski stav prema pokorenim
Indijancima u Meksiku. Filozof Huan de Sepulveda [Juan Gins de Seplveda] i biskup
Bartolomeo de las Kasas [Bartolom de Las Casas], dve glavne linosti panskog
prosvetiteljstva raspravljali su jedan protiv drugog. Sepulveda, koji tek to je preveo
Aristotelovu Politiku na panski, je tvrdio da panci s punim pravom vladaju nad
varvarima koji su inferiorni u odnosu na pance u razboritosti, talentu, vrlini i ovenosti
isto kao to su deca inferiorna u odnosu na odrasle, ene u odnosu na mukarce, divlji i
okrutni u odnosu na blage i krotke, mogao bih ak rei kao majmuni u odnosu na ljude. 1
panska kruna ne treba da osea griu savesti kada se suoava sa indijanskim zlom.
Indijanci se mogu porobiti i tretirati kao divljaci i varvari kako bi postali civilizovani i
pokrteni.
Las Kasas se nije sloio. Tvrdio je da Indijanci imaju dobro uspostavljene obiaje
i utvrene naine ivota, da cene razboritost i poseduju sposobnost da upravljaju i
organizuju porodice i gradove. Poseduju hrianske vrednosti blagosti, miroljubivosti,
jednostavnosti, poniznosti, dareljivosti i strpljivosti i ekaju da budu preobraeni. Oni
izgledaju kao na otac, Adam pre Pada pisao je Las Kasas u svojoj Apologiji oni su
hriani a da to i ne znaju. U jednoj ranoj definiciji humanizma Las Kasas je tvrdio da su
svi narodi na svetu, ljudi, i da postoji samo jedna definicija svih naroda i svakog oveka
pojedinano, a to je da su racionalni, [...] otud sve rase oveanstva ine jedno. 2 Njegovi
argumenti su kombinovali hriansku teologiju i politiku korisnost. Potovanje lokalnih
obiaja je dobra moralnost, ali takoe i dobra politika. Indijanci bi se preobratili u
hrianstvo (to je las Kasasova glavna briga), ali bi takoe prihvatili vlast krune i
napunili njene riznice, ukoliko bi bili uvereni da se njihove tradicije, zakoni i kulture
potuju. Ali hrianski univerzalizam Las Kasasa je, kao i bilo koji drugi univerzalizam,
iskljuiv. On je iznova osuivao Turke i Maore, istinske varvarske izgnanike iz naroda
1

Gines de Sepulveda, Democrates Segundo of De las Justat Causa de la Guerra contra los
Indios, Madrid, Institute Francisco de Vitoria, 1951, str. 33, citirano prema Tzvetan Todorov, The
Conquest of America, prev. Richard Howard, University of Oklahoma Press, 1999, str. 153.
2
Bartholome de las Casas, Obras Completas, Vol. 7, Madrid, Alianza Editorial, 1922, str. 536-7.

382

jer oni nisu mogli da budu vieni kao hriani a da i ne znaju da su hriani.
Empirijski univerzalizam nadmoi i hijerarhije (Sepulveda) i normativni univerzalizam
istine i ljubavi (Las Kasas) na kraju nisu toliko razliiti. Kako je to Cvetan Todorov
jezgrovito primetio postoji nasilje u ubeenju da neko sm poseduje istinu, dok to nije
sluaj s drugima, i da nadalje tu istinu mora nametnuti tim drugima.1
Sepulvedina i Las Kasasova suprotstavljena tumaenja ovenosti prikazuju
dominantne ideologije zapadnih carstava, imperijalizama i kolonijalizama. Na jednom
kraju, (rasni) drugi je neovean ili podovean, i to opravdava porobljavanje, zverstva pa
ak i istrebljenje kao strategije tokom misije civilizovanja. Na drugom kraju nalaze se
osvajanje, okupacija i prisilno preobraanje koje ine strategije duhovnog i materijalnog
razvitka, napretka i integracije nevinih, naivnih i nerazvijenih drugih u glavno telo
oveanstva.
Nae sopstvene potrebe i elje su povezane sa ove dve definicije drugosti i
strategijama prema njoj i igraju ulogu podrke zapadnoj subjektivnosti. Bespomonost,
pasivnost i inferiornost nerazvijenih drugih pretvara ih u na narcistiki odraz u ogledalu i
u naeg potencijalnog dvojnika. Ovi nesrenici su odojad oveanstva, poput nas smih
prilikom roenja. Oni su prevareni i rtvovani od strane sopstvenog radikalnog zla. Mi ih
spaavamo putajui ih da rastu, da se razvijaju i postanu slini nama. Mi znamo ta je
njihov interes, jer je rtva na odraz u ogledalu, i nameemo im taj odraz za njihovo
sopstveno dobro. Na drugom kraju, iracionalni, okrutni i obmanjujui drugi je projekcija
Drugog iz naeg nesvesnog. Kako to Slavoj iek kae postoji jedna vrsta pasivne
izloenosti preplavljujuoj Drugosti koja stoji u osnovi bivanja ovekom... [neovek] je
obeleen uasavajuim vikom, koji, iako negira ono to mi razumevamo pod
ovenou, je inherentan bivanju ovekom.2 Ovog porinulog drugog koji rovari u
psihi i uznemirava ego, nazivali smo raznim imenima: Bog ili Satana, varvarin ili stranac,
u psihoanalizi nagon smrti ili Realno. Danas su to osovine zla, drava hulja,
Bagdadski kasapin, Beogradska zver, lani izbeglica. Oni su savremeni naslednici
Sepulvedinih majmuna, epohalni predstavnici neovenosti.
Mogue je postati ovekom samo ukoliko se suprotstavimo ovoj neprobojnoj
neovenoj pozadini. Prema jednostavnom moralnom raunu, pocepan nadvoje, Drugi
1
2

T. Todorov, The Conquest of America, op.cit, str. 166, 168.

Slavoj Zizek, Against human rights, in 34 New Left Review, 56, July-August, 2005.

383

ima mueni i muei deo, i radikalno zlo i radikalnu pasivnost. On predstavlja nae
narcistiko sopstvo u njegovom detinjstvu (civilizacija kao potentia, mogunost ili rizik) i
ono to je u nama najstranije i najstravinije: nagon smrti, zla osoba koja rovari unutar
psihe i drutva. Empirijska i normativna ovenost (ovenost kao zajednika osobina ili
kao projekat koji treba postii) izvesno e pratiti hirurku intervenciju Zapada. Ili e
preminuli, bezvredni, podreeni lanovi biti odseeni, ili e biti ooveeni i integrisani
poto budu prihvatili pogrenost svojih naina i saglase se da budu civilizovani,
rastavljanje ili uspostavljaju naina kojima se stvara ovek.
Ljudska prava ne pripadaju ljudima i ne prate diktat oveanstva. Ona konstruiu i
raspodeljuju ljude na vladare, vladane i iskljuene.
II
Neprestano prisutan patos u raspravi o univerzalizmu i relativizmu, svojom
ponavljajuom i poprilino banalnom prirodom, ukazuje da su ulozi visoki. Univerzalista
tvrdi da nijedna kulturna vrednost, a naroito nijedna moralna norma, nije vezana za
teritoriju i istoriju ve treba da proe test univerzalne doslednosti. Kao rezultat toga,
rasuivanja koja svoju snagu i legitimnost izvode iz lokalnog stanja moralno su sumnjiva.
Meutim, kako je celokupan ivot ukorenjen u okolnostima, neometano rasuivanje
zasnovano iskljuivo na protokolima razuma ide nasuprot ljudskom iskustvu, ukoliko,
naravno, nije sluaj da su univerzalizam i njegovi proceduralni zahtevi postali kulturna
tradicija nekog mesta, a SAD bi za tako neto bile prvi kandidat. Kontraintuitivna priroda
univerzalizma moe odvesti njegove zastupnike u ekstremni individualizam: samo ja kao
stvarni moralni delatnik ili kao etika zajednica ili kao predstavnik univerzalnog mogu da
razumem ta moralnost zahteva. Moralni egoizam lako vodi aroganciji, a univerzalizam
imperijalizmu. Ako postoji jedna moralna istina i puno greaka, na njenim je
zastupnicima da je nametnu drugima. Ono to je poelo kako pobuna protiv apsurdnosti
lokalizama zavrava se ozakonjenjem represije i dominacije.
Kulturni relativizam i komunitarizam su potencijalno jo pogubniji jer imaju
privilegovan pristup zajednici i komiluku, mestima gde se ljudi ubijaju i mue.
Relativisti zapoinju sa oiglednim opaanjem da su vrednosti vezane za kontekst i
koriste ga kako bi opravdali zverstva nad onima koji ne pristaju na prisilu tradicije. Ali
ukorenjenost sopstva u kulturi beskorisno je opte mesto iz sociologije. Kontekst kao to

384

su istorija, tradicija i kultura rastegljiv je, i uvek je u nastajanju pre nego to je dat i
nepromenljiv. Istorija nas niemu ne poduava, istoriari i novinari, intelektualci i
politiari, akademici i ideolozi pretvaraju istorijske dogaaje u prie i mitove,
konstruiui naine na koje vidimo sadanjost kroz soivo prolosti.
Kosovo i Ruanda su dobri primeri ovakvog procesa. Tek poto je Miloevi
ukinuo autonomiju Kosova 1994. godine i objavio da e ono zauvek ostati unutar
jugoslovenske drave kao kolevka srpske nacije, poela je srpska represija i OVK,
Albanski Pokret Osloboenja, postao je aktivan. Bratoubilaki nacionalizam koji je
zahvatio dve zajednice stvoren je i potpirivan od strane pomenutih monika. Ovaj proces
je bio jo oigledniji u Ruandi. Genocid nisu tamo poinili monstrumi, ve obini ljudi
koji su bili grupisani, ugroeni i obmanuti od strane birokrata, vojske, politiara, medija,
intelektualaca, akademika i umetnika, ne bi li poverovali da je ubijanje neophodno kako
bi se izbeglo sopstveno istrebljenje, a koje bi sprovele njihove rtve. Plemensko rivalstvo
izmeu Hutua i Tutsija bilo je redefinisano, raspirivano i preuveliano do te mere da su na
kraju akcije postale neizbene.
Na Kosovu, Srbi su ubijali u ime ugroene zajednice, dok su Saveznici
bombardovali u ime ugroenog oveanstva. I jedan i drugi princip, kada postanu
apsolutna sutina i definiu znaenje i vrednost kulture bez ostatka ili izuzetka, mogu sve
to se opire, smatrati potronim. Moda na drugaiji nain, ali obe pozicije prikazuju
savremenu metafiziku tenju: svaka strana je napravila aksiomatsku odluku o tome ta
ini sutinu ovenosti i pridrava je se, poput svih metafizikih odlunosti, tvrdoglavo
zanemarujui suprotne strategije i argumente. Obe tvrde da imaju odgovor na pitanje ta
je ljudska vrednost i na premisu ta je ovek, smatrajui svoje odgovore za apsolutne i
neporecive. Univerzalizam tada postaje agresivni esencijalizam koji je globalizovao
nacionalizam i pretvorio dogmatinost nacija u svetski sistem. Zajednica, s druge strane,
uslov je ljudskog postojanja, ali komunitarizam moe postati jo zaguljiviji. Kada
pretpostavljeni

protivnici

postanu

ubeeni

sopstvenu

istinu

nemoralnost

demonizovanih protivnika, s moralne prepirke lako mogu prei na ubijanje. U tom

trenutku, sve razlike nestaju. Iz pozicije rtve, metak i pametna bomba jednako ubijaju,
iako prvi putuje samo par jardi od puke etniki ponosnog vojnika, dok druga prelazi
veliku razdaljinu do humanitarnog bombardera.

385

Individualizam univerzalnih principa zaboravlja da je svaka osoba svet i da

postaje osobom zajedno s drugima, da smo svi u zajednici. Biti zajedno je integralni deo
onoga biti sm: sopstvo je izloeno drugima, postavljeno je u spoljanjost, Drugi je deo
intimnosti sopstva. Moje lice je uvek izloeno drugom, uvek okrenuto ka drugom i
suoeno s njim ili s njom, nikad sa sobom. 1 Biti u zajednici s drugima je suprotno
zajednikom bivstvovanju ili pripadanju sutinskoj zajednici. Veina komunitaraca, s
druge strane, definie zajednicu uz pomo zajednike tradicije, istorije ili kulture,
raznolikih kristalizacija prolosti iji neumitni pritisak odreuje sadanje mogunosti.
Sutina komunitarne zajednice se sastoji u tome da esto primorava ljude ili da im
dozvoljava da pronau svoju sutinu, i njen se uspeh meri doprinosom ostvarenju
zajednike ovenosti. Ova imanentnost sopstva samom sebi nije nita drugo do
pritisak da se bude ono to duh nacije ili naroda, ili voa zahtevaju, da se potuju
tradicionalne vrednosti i iskljuuje ono to je strano ili drugo. Ovakav tip komunitarizma
unitava zajednicu u delirijumu otelotvorenog zajednitva. vrsta i nemilosrdna sutina
bilo nacije, klase, plemena ili zajednice pretvara subjektivnost oveka u totalitet. Ona
dovrava zahtev sopstva koji odbija da popusti. Zajednica kao sabirnost [communion]
prihvata ljudska prava samo u meri u kojoj ona pomau da se Ja utopi u Mi, sve do smrti
do take apsolutne sabirnosti. Ovakav stav je koban jer, kako to francuski filozof an
Lik Nansi [Jean-Luc Nancy] kae pripisuje zajednici zajedniko bivstvo, dok se
zajednica tie neeg posve drugaijeg, naime, postojanja koje je iskljuivo u zajednitvu
[in common], ali koje ne dozvoljava da bude apsorbovano u zajedniku supstancu.2
Univerzalna moralnost i kulturni identitet izraavaju razliite aspekte ljudskog
iskustva. Njihovo apstraktno poreenje je uzaludno, pri emu njihove meusobne razlike
nisu izraene. Kada drava usvoji univerzalna ljudska prava, ona e ih tumaiti i
primenjivati, ukoliko ih uopte primeni, u saglasnosti s lokalnim pravnim procedurama i
moralnim principima, od univerzalnog pravei sluavku pojedinanog. Obratno je takoe
tano: ak i oni pravni sistemi koji ljubomorno uvaju tradicionalna prava i kulturne
prakse od prisvajanja univerzalnog, ve su njime zagaena. Sva prava i principi, ak iako
su uskogruda po svom sadraju, batine univerzalizujui podsticaj njihove forme. U tom
smislu, prava nose seme raspada zajednice i jedina odbrana jeste da se opiremo
celokupnoj ideji prava to je nemogue u globalnom svetu kapitalizma. Drave u
1

Jean-Luc Nancy, The Inoperative Community, Minneapolis:University of Minnesota Press, 1991,

str. xxxviii.
2
Ibid, str. xxxviii.

386

razvoju koje uvoze holivudske filmove, Big Mekove i Internet, htele ne htele, uvoze
ljudska prava. Zahtevi univerzalnosti i tradicije, pre su postali nelagodni saveznici, iju je
krhku ljubavnu vezu sankcionisala Svetska Banka, nego to stoje suprotstavljeni u borbi
na smrt.
Koji su ulozi u debati? Postmoderna masovna drutva i globalizacija ekonomije,
politike i komunikacije poveavaju egzistencijalnu strepnju i stvaraju neizvesnost i
nesigurnost u ivotnim oekivanjima bez presedana. U ovakvoj klimi, elja za prostim
ivotnim smernicama, pravnim i moralnim kodeksima s jasno definisanim pravima i
dunostima postaje najvanija. Kodifikacija prebacuje odgovornost za etiko odluivanje
prebacuje na zakonodavce i moraliste, lane proroke i lana plemena. U previe
legalizovanom svetu, pravila i norme obeshrabruju ljude da samostalno misle i da
otkrivaju sopstveni odnos prema sebi, drugima, prema jeziku i istoriji. Umnoavanje
sporazuma o ljudskim pravima i cvetanje pravne regulative deo su istog procesa koji tei
da se oslobodi bremena etikog ivota i strepnje ili, Hajdegerovim reima,
beskunosti postmodernog oveanstva. Meunarodni zakon o ljudskim pravima
obeava da e sve to je vredno u oveku staviti na papir i trijumfalno staviti pred nas;
svetska slika ovenosti e najzad biti naslikana i svako e biti slobodan da prati
sopstvenu sutinu kako su je definisale vlade i realizovale tehnologije rasklapanja i
sklapanja protetikog oveka.
Moemo zakljuiti da ovenost nema odreeno znaenje i da nije osobina koju
delimo. Dosledno je koriena kao princip diferencijacije, podele, odvajanja, kao
strategija ontolokog ureivanja.
Prevod: Vladimir Puaa

387

SVETSKA VLADA I SUDBINA OVEANSTVA*

Ivan Vukovi

Broj velikih tekoa koje skoro istovremeno pogaaju itavo oveanstvo toliko je
narastao da bi valjalo razmisliti o tome kako da se njihovom reavanju zajedniki pristupi.
Iako nismo odve skeptini, svesni smo da su anse da takav poduhvat uspe prilino
neizvesne. Zato neemo pokuavati da svoje misli odenemo u nauno ruho, ve emo se
dobrovoljno zadrati u sferi mate, vere i spekulacije, pa emo pokuati da artikuliemo
koristan ugao gledanja na stvar i izostaviti mnoge vane pojedinosti. Najpre emo
govoriti o potrebi za svetskom vladom, posle toga o njenom smislu ili karakteru, a
nekoliko zapaanja o mogunosti njenog ustanovljenja izneemo na kraju.
I Potreba za svetskom vladom
Prvom pitanju emo pristupiti tako to emo usvojiti uobiajenu pretpostavku da
bi svetska vlada, iako bi imala jurisdikciju nad veim podrujem, trebalo da po svojoj
strukturi bude slina nacionalnim vladama, pa emo pokuati da ustanovimo kakva bi
ministarstva ona trebalo da ima. Pretpostaviemo da postoje prima faciae razlozi da se
tvrdi je neko ministarstvo potrebno ako postoji znaajna globalna opasnost koju
nacionalna ministarstva ne mogu savladati, ili ako je prilino izvesno da bi njegovo
ustanovljenje svima donelo opipljivu i znaajnu korist, ili ako postoje vani ne-utilitiarni
razlozi koji opravdavaju njegovo ustanovljenje. Ministarstva emo podeliti u etiri grupe i

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008.

388

najpre emo se pozabaviti onima za koja verujemo da nee biti potrebna na globalnom
nivou.
1. Meunarodna politika i sila
Ministarstvo meunarodnih odnosa. Uprkos razvoju astronautike i naune
fantastike, ljudima i dalje nije potrebna zajednika vlada koja bi upravljala njihovim
meunarodnim, tj. meuplanetarnim i meugalaktikim poslovima, zato to takvih nema
na vidiku. To znai da bi se, ukoliko bi trebalo da bude ustanovljena danas, ili u bliskoj
budunosti, svetska vlada bavila iskljuivo unutranjom politikom.
Ministarstvo odbrane. Poput ministarstva spoljnih poslova, ministarstvo odbrane
bi na globalnom nivou bilo beskorisno ukoliko bi njegova uloga trebalo da bude da
priprema ratove protiv stranaca. Sve dok vanzemaljci ne budu otkriveni negde u
univerzumu, jedina defanzivna funkcija globalnog ministrarstva odbrane bila bi da
spreava ratove meu samim zemljanima. Takvo ministarstvo, meutim, ne bismo mogli
da nazovemo ministarstvom odbrane ili ministarstvom rata, ukoliko bismo hteli da
sauvamo analogiju sa nacionalnim vladama.
Ministarstvo unutranjih poslova. Iako bi se svetska vlada bavila iskljuivo
unutranjim pitanjima, ini nam se da ona ne bi trebalo da ima ni ministarstvo
unutranjih poslova poput onih koja postoje na nacionalnom nivou, a koja su zaduena za
upravljanje posebnim policijskim snagama i bezbedonosnim slubama. Da bi se takvo
ministarstvo uspostavilo na globalnom nivou trebalo bi da se postojee snage i slube
zamene drugim, ili da se podvedu pod novu komandu. Ne vidi se, meutim, kako bi takva
centralizacija sistema upravljanja mogla dovesti do bitnijeg unapreenja dnevne
bezbednosti graana, zbog koje policijske snage i postoje. Veu efikasnost lokalnih snaga
zasebno mogu postii nacionalna ministarstva, dok se unapreenjem njihove koordinacije
sasvim uspeno bave meunarodne agencije poput Interpola.
Zakljuak. Ministarstva spoljnih poslova i odbrane e biti izlina sve dok ne
upoznamo druge inteligentne oblike ivota u univerzumu. Kad je re o ministarstvu
unutranjih poslova, ona nam se inim bespotrebnim zato to ne vidimo da bi njegovo
ustanovljenje moglo bitnije da pospei bezbednost stanovnitva. Umesto toga, trebalo bi
razvijati agencije za koordinaciju i kooperaciju u sferi bezbednosti. U tom poslu, pak,

389

trebalo bi poi od agencija koje ve postoje, i osloniti se na bogato iskustvo koje je

oveanstvo ve steklo na tom polju.
2. Pravosue, ekonomija i finansije
Ministarstvo pravosua. Na svetu ima toliko krupnih a neispravaljenih nepravdi
koje uznemiravaju itavo oveanstvo, da ustanovljenje globalnog ministarstva pravosua
deluje bar prima faciae opravdano. Nacionalna ministarstva su naprosto odve slaba da bi
na sistematian i nepristrasan nain istraivala zloine protiv ovenosti, nepravedne
ratove i znaajne zloupotrebe dravne moi. Zbog toga bi se uloga globalnog ministarstva
pravosua mogla sastojati u ustanovljavanju serije nadnacionalnih regionalnih sudova za
razliita pitanja, poput onih koji postoje u Hagu, Parizu i Strazburu, a njegov bi dugoroni
cilj mogao biti da itavu planetu prekriju uravnoteenim pravosudnim sistemom koji ne bi
patio od jednostranosti savremenih meunarodnih sudova koji retko sude politiarima i
vojnicima iz bogatnih, monih zemalja. Da bi se taj cilj postigao, to bi ministarstvo
trebalo da pokua da prevlada razlike izmeu pravosudnih tradicija, da unapredi saradnju
izmeu nacionalnih pravosudnih sistema i da razvije pravosudne ustanove u delovima
sveta u kojima one nedostaju. Takav jedinstven sistem bi mogao da ispravi teke nepravde
koje dotiu itavo oveanstvo, da unapredi globalnu stabilnost i doprinese boljem
potovanju osnovnih ljudskih prava. On bi takoe pruio sredstva za bolju zatitu
kosmopolitskih prava na putovanje i gostoprimstvo. U zavisnosti od toga kako shvatamo
pojam pravde, opravdanje za njegovo ustanovljenje mogli bismo artikulisati i na
kantovski i na utilitaristiki nain.
Ministarstvo ekonomije. Postoje dva prima faciae razloga zbog kojih bi valjalo
osnovati globalno ministarstvo ekonomije, koja su povezana velikim ekonomskim
krizama. Sve do nedavno, naime, takve su krize bile ograniene na posebne delove sveta. 1
Sa sve veim povezivanjem nacionalnih ekonomija, postaje sve verovatnije da bi kriza u
jednom delu sveta mogla da izazovu krizu u drugom njegovom delu, ba kao to i
mogunost javljanja globalne ekonomske krize u punom smislu rei postaje sve

Juna meseca 2008. godine, kada smo ovaj tekst pisali, imali smo na umu mogue globalne
posledice koje bi mogla da ima recesija amerike ekonomije iji su prvi simptomi ve tada bili
jasno vidljivi. U tom trenutku, meutim, pojava svetske krize za veinu istraivaa jo je uvek
predstavljala teko zamislivu situaciju. Tri meseca kasnije, ona je dospela na naslovne strane
dnevnih novina u itavom svetu, a mnogi vani teoretiari i politiari poeli su da predlau
reenja slina ovom koje nudimo.

390

verovatnija. Osnovni zadatak globalnog ministarstva ekonomije otud bi bio da utvrdi

mogue uzroke takvih kriza i da traga za sredstvima kojima bi one mogle da se spree.
Ministarstvo finansija. Ako bi trebalo ustanoviti globalno ministarstvo
ekonomije, tad bi trebalo uspostaviti i globalno ministarstvo finansija zato to su
aktivnosti ta dva ministarstva uvek strukturno povezane. Zadatak ministarstva finansija
sastojao bi se u spreavanju bankarskih i finansijskih valutnih kriza, putem uvoenja
izvesnih ogranienja na finansijske spekulacije koje izmiu jurizdikciji nacionalnih
ministarstava.
Zakljuak. Uspostavljanje ova tri ministarstva je prima faciae opravdano
postojanjem ozbiljnih problema koji utiu na itavo oveanstvo postojanjem velikih
nepravdi i globalnih ekonomskih i finansijskih kriza. Kad je od drugom i treem
ministarstvu re, ti razlozi imaju utilitarni karakter, dok se u sluaju prvog oni mogu
formulisati i na utilitaristiki i na deontoloki nain.
3. Energija, tehnologija i ekologija
Ministarstvo energije i prirodnih resursa. Uprkos staroj zamisli amerikog
predsednika Vilsona da bi teritorije trebalo da bude tako izdeljene da nacionalne drave
budu energetski samodovoljne, svet je dosegao taku u kojoj je veina drava zavisna od
energije i prirodnih bogatstava drugih drava. Takoe, svet se tokom poslednje decenije
suoio sa rizikom da poznati izvori energije budu iscrpljeni usled prevelike potronje.
Obe stvari predstavljaju veliki izvor sukoba i ratova, to pokazuje da posebna nacionalna
ministarstva nisu u stanju da se na valjan nain njima pozabave, i navodi na pomisao da
bi njihovom ureivanju trebalo zajedniki pristupiti.
Da bi takva regulacija bila uspena, trebalo bi ustanoviti kako se moe
maksimizovati zadovoljenje interesa, i odgovoriti na opta i ni malo laka pitanja o
pravednosti raspodele prirodnih bogatstava. Kad je re o zadovoljenju, zadatak je teak,
ali jasan: trebalo bi realno proceniti postojee resurse, otkriti nepoznate i razviti nove
tehnologije.
Kad je o pravdi re, trebalo bi odgovoriti na teka pitanja o redistribuciji resursa.
Da li bismo, na primer, mogli rei da je njihova postojea raspodela pravedna, ako je
nejednaka i ako je u velikoj meri proistekla iz serije sluajnosti i nepravednih inova? Da

391

li je pravedno da jedan narod za uvek isrcpi odreenu vrstu energije na planeti zato to je
razvio odreenu tehnologiju u odreenom istorijskom trenutku? Da li je pravedno da
jedan bogat narod kupi sve resurse i nita ne ostavi drugima koji trenutno nemaju
dovoljno novca da ih za sebe pribave? Da li je pravedno da jedan narod uvea koliinu
energije koju troi a da ne kontrolie svoj natalitet?
Uopteno govorei, potrebna nam je realistika projekcija globalne potronje i
jasan globalni kodeks ponaanja. Kako je krajnje neizvesno da e nacionalna ministarstva
hteti da se njima pozabave sa potrebnom posveenou i nepristrasnou, ini nam se da
je ustanovljenje globalnog ministarstva za takva pitanja u najmanju ruku prima facie
opravdano. Zadatak takvog ministarstva bi, meutim, bio blisko povezan sa
ministarstvima tehnologije i ekologije.
Ministarstvo tehnologije. Ljudskoj vrsti je potrebna tehnologija koja e koristiti
obnovljivu energiju kako se ne bi iscrpli svi resursi koji postoje na planeti Zemlji. Takoe,
ljudima je potrebna tehnologija koja e koristiti energiju koja se moe pronai na itavoj
planeti kako bi se izbegli ratovi poput onih koji se danas vode oko nafte. Dalje, ljudima je
oigledno potrebna i istija tehnologija kako bi se umanjila narastajua zagaenost.
etvrto, potrebna nam je tehnologija koja bi bila dovoljno jeftina da bi se mogla
besplatno dati onima koji ne mogu sami da je razviju, kako se postojea tehnoloka
segregacija izmeu naroda ne bi jo vie produbila. Najzad, ljudima je potrebna
tehnologija koja e im omoguiti da se jednog dana otisnu dalje u kosmos i tako izbegnu
jo vee probleme koje najavljuju brz rast stanovnitva i potronje.
Mnogi ljudi u svetu danas veruju da su to fundamentalne potrebe itavog
oveanstva koje postojea nacionalna ministarstva ne mogu zadovoljiti zato to stoje u
slubi nacionalnih ekonomija i privatnih kompanija. Ukoliko bi to bilo tano, a nama se
ini da jeste, to bi nam dalo prima facie razlog da razmislimo o uspostavljanju globalnog
ministarstva koje bi se tim problemima bavilo.
Ministarstvo ekologije. Ako postoji globalno ministarstvo koje nam je potrebno,
onda je to ministarstvo ekologije. Ljudskom zaslugom, planeta je u opasnosti. Re je o tri
velika problema: o zagaenju, o zagrevanju i o nestajanju pojedinih vrsta, bilo zbog toga
to ih ljudi love, bilo usled toga to one nisu u stanju da se prilagode brzim promenama
koje ovek u prirodnoj sredini izaziva. Da bi se ti problemi reili i planeta sauvala od

392

propasti, potrebno je sprovesti velike reforme: bogati bi trebalo da smanje potronju, dok
bi zemlje u razvoju trebalo da uspore razvoj. Kao to rekosmo, trebalo bi izumeti i nove
tehnologije.
Istorija Kjotskog sporazuma o smanjenju globalnog zagrevanja veoma je
instruktivna za svaki pokuaj formulisanja globalne strategije za reavanje ovakvih
problema. Ona, naime, ne ukazuje samo na opasnosti koje oveanstvu prete od
ekonomskog i tehnolokog nacionalizma pojedinih drava kao to su SAD, koje iz
trenutnih interesa spreavaju punu implementaciju ovog sporazuma, ve i na to koliko je
velik napredak koji i na naunom i na politikom polju oveanstvo moe postii ako
pokae elementarnu racionalnost i malo moralne svesti.
Zakljuak. Osim u dva sluaja, razlozi za uspostavljanje ovog treeg skupa
ministarstava imaju utilitarni karakter i svode se na bioloko odranje oveanstva. Dva
drugaija razloga jesu odranje bioloke raznovrsnosti, za koju se moe smatrati da je
korisna za razvoj nauke, ali i da je vredna sama po sebi, i izbegavanje jo vee segregacije
meu narodima, koje se ne tie samog opstanka oveanstva, ve naina njegovog
opstanka, a ija snaga proistie iz jednostavnog utiska da u postojeim energetskim i
tehnolokim razlikama meu narodima ima neeg moralno gnusnog.
4. Dodatna ministarstva
Ministarstvo za krizne situacije. Aktuelna ruska vlada u svom sastavu ima
ministarstvo za upravljanje kriznim situacijama koje bi moglo biti od koristi svetskoj
vladi. Zadatak takvog ministarstva bi bio da intervenie u velikim krizama sa ciljem da
spasi ivote i izbavi preivele. Ono bi moglo da ponudi naunu ekspertizu, tehnoloka
reenja, medicinsku pomou i vojni pritisak. Ono bi moglo da se bavi i prirodnim
katastrofama kakvu je izazvao uragan Katrina, ali isto tako i politikim katastrofama
poput onih u Darfuru, Palestini ili Kosovu. Kako, meutim, globalna vlada ne bi imala
sopstvenu armiju, ona bi morala da se osloni na nacionalne vlade i na saradnju
nacionalnih ministarstava odbrane. Ako bi takva saradnja mogla da se obezbedi,
postojanje globalnog ministarstva za krizne situacije bi moglo biti opravdano veom
efikasnou u ispunjavanju dunosti da se pomogne onima koji su u nevolji.
Ministarstvo za pojednostavljivanje. Nova Berluskonijeva vlada ima novu vrstu
ministarstva koja bi mogla biti korisna svetskoj vladi ministarstvo za
393

pojednostavljivanje. Iako je italijansko ministarstvo skoro iskljuivo posveeno

zakonodavnim pitanjima, delokrug njegovog rada na globalnom nivou mogao bi se
proiriti na pojednostavljivanje birokratije, komunikacije i upravljanja.
II Smisao svetske vlade
Dospeli smo do paradoksalnog zakljuka da je svetska vlada bar na prvi pogled
potrebna u mnogim oblastima, ali da, za razliku od nacionalnih vlada, ne bi trebalo da na
raspolaganju ima sredstva kojima bi svoje odluke mogla silom da nametne. Ovaj
paradoks bi se mogao formulisati i na sledei nain: potrebna nam je svetska vlada, ali
nam nije potrebna svetska drava. Ima li to ikakvog smisla? Na koji bi nain takva vlada
mogla da svoje odluke sprovede u delo?
Neposredna pretnja fizikim nasiljem nije jedini uverljiv i efikasan motiv u
politici. Pored nasilja postoje i pregovori, slaganja interesa, ekonomski i politiki pritisci.
Vlada bez drave nalikovala bi Evropskoj uniji bez ustava iskara DEstena, bez
Lisabonskog sporazuma i bez nekih od njenih aktuelnih ovlaenja, poput onih koje ima u
sferi poljoprivrede. Poput Evropske komisije, to bi bila vlada za saradnju, ujednaavanje i
upravljanje razlikama. Za razliku od Evropske komisije, njen bi se prvi i glavni zadatak
sastojao u izbegavanju katastrofa. Ukoliko bi se takva vlada jednog dana uspostavila i
ukoliko bi preivela prva iskuenja, ona bi u daljoj budunosti na sebe mogla da preuzme
i politiki zahtevnije zadatke kao to su redistribucija bogatstava na svetskom nivou u
svrhu smanjenja varvarskih podela koje je oveanstvo pokualo da prevazie u
poslednjih pola veka podela na civilizovane i primitivne nacije, ili na ekonomske
robove i gospodare. U tom sluaju, trebalo bi proiriti delokrug njenog ministarstva
finansija i pridodati joj ministarstvo razvoja i, eventualno, ministarstvo zdravlja.
Budua svetska vlada bi mogla da naui jednu bitnu stvar iz skoranjeg evropskog
iskustva. Uprkos svim tekoama, naime, Brisel uspeva da nametne svoje odluke pomou
jednostavnog principa: oni koji te odluke ne prihvate gube prednosti koje lanstvo u Uniji
prua. Ukoliko bi, dakle, dobiti koje svetska vlada nudi bile znaajne i opipljive, to bi
mogao biti dovoljan motiv dravama da se saglase sa njenim pojedinanim odlukama.
Uprkos tome to smo u prilog njenom ustanovljenju ponudili veoma razliite
argumente od Kantovih, ovakva svetska vlada bi se lako uklopila u okvire njegove vizije,
i predstavljala bi neto izmeu oekivanog saveza republikanskih drava, i nedostine i
394

nepoeljne svetske drave. Ona bi bila nadnacionalni organizam koji bi imao izvesne
upravljake funkcije, ali ne bi imao monopol na upotrebu sile.
III Mogunost ustanovljenja svetske vlade
Da li je mogue uspostaviti svetsku vladu bez svetske drave? Pre svega, hteli
bismo da kaemo da ne vidimo ni logiku ni tehniku nemogunost u ideji takve vlade. S
druge strane, vidimo mnogo ve steenog meunarodnog iskustva, vidimo puno uspenih
meunarodnih ustanova koje se mogu dalje razvijati, i puno onih koje ekaju da budu
stvorene. Vidimo ljude rafinirane svesti, vidimo kako se znanje i kultura trenutno prenose
sa jednog kraja sveta na drugi. Vidimo i kako nacije jedna sa drugom sarauju. Zbog
svega toga, mi ne vidimo ni da bi ustanovljenje takve vlade bilo neverovatno.
Svetska vlada bez ministarstava sile ne bi budila strahove koje izaziva ideja
svetske drave koja bi lako mogla postati despotska ili totalitarna, i brzo se otuiti od
ivota obinih ljudi i postojeih naroda. O takvoj bi vladi ljudi imali znatno pozitivniju
predstavu jer bi ona svoju upravljaku mo zasnivala na sposobnosti da uoi mogunosti
za postizanje bitne i opte koristi, i na sposobnosti pregovaranja. Iz tog razloga, verovatno
je da bi njeno uspostavljanje bar izazvalo manje otpora nego to bi ga probudio pokuaj
stvaranje svetske drave.
Na samom kraju, hteli bismo da pozovemo itaoca da zamisli kako bi nai
ovozemaljski poslovi mogli delovati inteligentnom vanzemaljcu, ako bi se takav jednog
dana pojavio i zainteresovao za zbivanja na naoj planeti. ta bi on mogao pomisliti kad
bi video kako ljudi posru i napreduju, kako se meusobno svaaju i slau? Verujemo da
bi on brzo uoio globalne probleme sa kojima se suoavamo, i da bi shvatio da bi se oni
mogli lako reiti ako bi ljudi udruili svoje snage. A ukoliko bi video da u tome ne
uspevamo, verujemo da bi pomislio: Kakva teta, a toliko su toga mogli da urade!

395

KORESPONDIRAJUI GRAANI*

Filimon Peonidis

Nigde se ljudska priroda ne pokazuje manje vrednom nego

u meuljudskim odnosima. I. Kant

A. Definisanje problema:
Poeu sa sumornom, ali pragmatinom, pretpostavkom: velike sile, ili supersile 1
u prolosti su, pored ostalih stvari, iza sebe ostavljale pusto po celoj Zemlji, a verovatno
je da e to opet uraditi i u budunosti. U prolom veku velike sile su prilikom dva svetska
rata naterale skoro sve drave sveta da im se prikljue u nemilosrdnom vojnom sukobu
nezapamenih razmera i brutalnosti. U posleratnoj eri, Sjedinjene Amerike Drave i
Sovjetski Savez vodili su velike ratove s drugim dravama, bili su umeani u brojne
lokalne ratove irom planete time to su pruali finansijsku pomo, vojnu opremu,
informacije i ljudstvo sukobljenim stranama; kovali su zavere da potkopaju, ucene ili
zbace razne demokratske ili nedemokratske vlade, davali su, ili povlaili, svoju podrku
mnogim dravama, to je ostavilo ozbiljne posledice na one koji su iveli u istim, a u
odreenim sluajevima odbijali su da preduzmu niskobudetne akcije koje su mogle da
*

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008. Filimon Peonidis, Corresponding Citizens, International Journal on World Peace
26, 2009. Zahvalio bih se anonimnom revizoru IJWP na vanim sugestijama.
1
Koristiu ova dva pojma alternativno. Mislim da za svrhe ovog eseja nije potrebna detaljna
pojmovna analiza termina supersila ili velika sila. Kada koristim ove pojmove mislim na drave
koje: a) su finansijski i vojno superiornije od veine drugih drava b) istovremeno su odlune u
nameri da iskoriste svoju superiornost za uspostavljanje hegemonijske pozicije u meunarodnoj
zajednici.

396

spree masakre irokih razmera ak i genocide. Retki su sluajevi kada se ini da jedna
supersila tei tako plemenitom cilju kao to je formiranje demokratije u drugim
dravama, meutim, usvajanje stava da cilj opravdava sredstvo, isprepletenog s
korienjem neuspenih, ili moralno, odbojnih sredstava, ponitava svaku dobru nameru
koja dolazi od njenih lidera. 1 Pored toga, najmonije drave naeg vremena poseduju
zahvaljujui trci u naoruanju koju su zapoele nuklearni arsenal koji ekstenzivno
korien moe planetu nainiti nepodobnom za ivot. Naravno, nije bilo vojnih sukoba
supersila jo od 1945., ali odluujui uzrok za ovaj krhki mir, naroito tokom perioda
hladnog rata, nije zabrana korienja organizovanog nasilja za reavanje nesuglasica s
drugim dravama, ve ubeenje supersila da je pobeda nad njihovim najveim
neprijateljima nesigurna, ili da e se ostvariti po ceni koju oni nisu voljni da plate. Nije mi
namera da ovim opaskama umanjim znaaj koristi koje su velike supersile dale svetu, ili
da osuujem svaki aspekt njihove spoljne politike, ili da tvrdim kako su lideri manjih
drava, u principu, manje agresivni ili humaniji. Velike sile nemaju monopol na
nuklearno naoruanje, a neki od najuasnijih zloina, koje smo videli u skorijoj prolosti,
poinjeni su od strane tehnoloki neopremljenih plemena poput Crvenih Kmera, ili
plemena Hutu. Umesto toga, elim da ukaem kako je, uzimajui u obzir mo supersila
da ostvare svoje interese u skoro svim delovima sveta i njihovu sposobnost da utiu na
sve ljude po dobru ili zlu, od velike vanosti za meunarodnu javnost, da garantuje da
spoljna politika ovih drava nee patiti od moralne manjkavosti.
Ovde bih eleo da podelim s vama neke misli koje se tiu sledeeg pitanja: Pod
kojim uslovima bi jedna demokratska supersila odluila da prihvati moralno odgovornu
spoljnu politiku? Da budem jo precizniji, pod kojim uslovima bi podravale osam
principa, koji prema Donu Rolsu konstituiu zakon naroda. Slede principi, koji se
moraju razumeti kao univerzalni moralni principi a ne kao zakonske norme:2
1. Narodi su slobodni i nezavisni, i njihovu slobodu i nezavisnost moraju da
potuju drugi narodi.
1

Stvarna demokratizacija autarhinih drava bez prethodnog iskustva u predtstavnikom

upravljanju ne moe se postii pomou pune vojne intervencije.ak i ako bi se postigla bez
izazivanja meunarodne krize ili drugih neeljenih posledica, moramo se zapitati da li supersila
ima pravo da podvrgne strani narod najgorim mukama (ukljuujui i gubitke civilnih ivota)
zarad budue koristia koje oni moda i ne razumeju.Odgovor je NE, osim ako nemate zastarelu
ideju civilizacijske uloge zapadnih supersila iz 19. veka.
2
Videti John Rawls, The Law of Peoples with The Idea of Public Reason Revisited, Cambridge,
Harvard University Press, 1999, str. 37.

397

2.
3.
4.
5.

Narodi moraju da potuju ugovore i obaveze.

Narodi su jednaki i predstavljaju stranke u ugovorima koji ih povezuje.
Narodi moraju da potuju dunost ne-meanja.
Narodi imaju pravo na samoodbranu, ali nemaju pravo da zaponu rat iz

bilo kog razloga sem samoodbrane.

6. Narodi moraju da potuju ljudska prava.
7. Narodi moraju da potuju izvesna specifina ogranienja prilikom voenja
rata.
8. Narodi moraju da pomau drugim narodima ukoliko ovi ive u
nepravednim uslovima koji ih spreavaju da imaju normalan politiki i
drutveni sistem.
Priznajem da lista moda nije konana, i da tumaenje ili implementacija, gore
navedenih principa moe da izazove ozbiljne kontraverze, ali za svrhe ovog rada
pretpostaviu da ovih osam principa sainjavaju solidnu osnovu za moralno odgovornu
spoljnu politiku. Odgovarajui na gore navedeno pitanje, ja u ukratko preispitati dve
sugestije koje previe ne obeavaju,a onda u prei na moj predlog.
B. Unutranji i spoljni pritisci
Na prvi pogled se ini da se eljeni rezultati mogu dobiti putem primene
unutranjih i spoljnih pritisaka. U prvom sluaju, graani e izvriti pritisak na svoju
vladu, ili e na vlast dovesti politiare koji su pri planiranju i praktikovanju spoljne
politike voljni da ove principe uzmu u razmatranje .U drugom sluaju, vlada e uskladiti
svoju politiku s potrebama drugih drava ili nad-dravnih institucija organizacija.
Meutim, trenutno su male verovatnoe da se ijedna od opcija dogodi. Iskustvo nam
pokazuje da cinina spoljna politika, koja ne ukljuuje masivne vojne kampanje, i u iju
korist se uspeno lobira, esto rezultira ozbiljnom unutranjom reakcijom. Demokratska
vlada moe da koristi ovinistike stavove birakog tela kao i negativne stereotipe koji u
velikoj meri oblikuju nae opaanje stranaca. Ali, ak i da doe do potpunog vojnog
angamana, mnogi graani bi smatrali da je neumesno i nepatriotski kritikovati ga, izuzev
ukoliko cena rata ne postane nepodnoljiva, ili ako je ponienje poraza neizbeno.
Takoe, neretko se deava da vlade odbijaju da ozbiljno prihvate stavove mirovnih
poredaka, i sistematski izbegavaju da se povuku, ak i ukoliko znaju da ne mogu da
pobede. Prema tome, do eljenih unutranjih pritisaka moda nee ni doi, ili e se
pokazati nedovoljnim.

398

Kada su u pitanju spoljni pritisci situacija je jo gora. Jedna supersila moe, s

vremena na vreme, zaobii meunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija, a da
pritom ostane njihov punopravni lan. Takoe, moe da odbije uee u radu pravnih
institucija kao to je Meunarodni krivini sud, ne dozvoljavajui meunarodnoj
zajednici da podie optunice, za ratne zloine i zloine protiv ovenosti, protiv njenih
graana.1 Pravni osnovi se uvek mogu nai. tavie, spoljni pritisci, ukoliko oni koji ih
primenjuju ne pribegnu realnim pretnjama da e koristiti znaajnu silu, ili da e nametnuti
rigorozne sankcije, ne mogu da urode plodom. Ovo praktino podrazumeva formiranje
jake koalicije drava koje su odlune da ne samo da na papiru izraze svoja neslaganja sa
spoljnom politikom supersila, ve i da preduzmu odreene akcije kako bi odgovorile na
agresiju. Meutim takav potez bi ugrozio svetski mir i tako doneo vie tete no koristi.
Iako ne predlaem sveobuhvatno naputanje nae vere u podobnost unutranjeg, i
u manjoj meri, spoljanjeg pritiska, ipak bih sad eleo da ukratko ispitam pretpostavku da
bi neka vrsta svetske vlade mogla da stane na put agresiji i ekspanzionizmu supersila.
C. Svetska vlada
Ovo pretpostavlja da demokratske supersile, i mnoge druge drave iz svih delova
sveta, formiraju novo nadnacionalno politiko telo kojim se upravlja demokratski na
osnovu ustavnih odredbi, koje svi u potpunosti podravaju, koje su svi u potpunosti
podrali. Ako gore navedene drave tako postanu lanice ili provincije konfederacije, ili
kakvog drugog tipa zajednice, onda one verovatno nee imati razloga da podjarmljuju ili
kontroliu druge lanice. U takvom zdanju nema mesta ak ni rolsovskim principima,
poto bi odnosi izmeu drava lanica, ili provincija, bili odreeni naroitim
unutranjim zakonima. Meutim, male su anse za formiranje takve zajednice, tavie,
to je s demokratske take gledita, nepoeljno. Reima Tomasa Nejgela:
Svet kao celina sadri kulturne i nacionalne zajednice koje predstavljaju tako
radikalno razliite vrednosti, da se ne moe stvoriti ni jedan koncept legitimnog politikog
ureenja pod kojim bi sve one ivele sistem zakona zagarantovan silom koja je u svojoj
sutini prihvatljiva za sve..To je razlog zato legitimna svetska vlada nije mogua. 2

Kao to je poznato SAD i Ruska federacija nisu meu sto est drava koje su odluile da
prihvataju jurisdikcije Meunarodnog krivinog suda.
2
Thomas Nagel, Equality and Partiality, New York, Oxford University Press, 1991, str. 170.

399

Problem nije toliko u tome to je takva ogromna nadnacionalna zajednica

praktino nemogua, ve to postoje ozbiljne zamerke da li se njome moe upravljati
demokratski. Kao to je Robert Dal [Robert A. Dahl] istakao, pitanje je da li u radu
jednog politikog tela takvih razmera, moe postojati delotvorno uestvovanje kao i da li,
u odsustvu podeljenog etnikog i kulturnog identiteta, konstitucionalni principi mogu
sami sebi da obezbede lojalnost toliko raznolikih naroda.1 Najverovatniji scenario bio bi
neka vrsta pax romana osiguranog od strane demokratske supersile ili koalicije istih, koji
bi bio autoritativno nametnut preostalim lanovima zajednice. Moda bi bilo i mira i
bezbednosti, ali po cenu demokratije. Ova mogunost nam je poznata jo od vremena kad
su Atinjani predvodili Deliansku ligu u 5. veku pre nove ere. Pitanje je, da li mogu da
postoje ustanove koje bi promovisale i mir i demokratiju na meunarodnom nivou.
Ovaj zlokobni scenario odbacili su mnogi, jer odslikava neopravdane strahove i
blizak je nekim autorima koji ne mogu a da ne misle van nacionalne drave. 2 Meutim,
ak i ukoliko pretpostavimo da e se neto poput demokratske Svetske vlade najzad i
formirati, stvaranje zajednice ovolikih razmera bez sumnje e zahtevati puno vremena,
truda, paljivog planiranja, novca i dobre volje. Moda bi ak bile potrebne i radikalne
promene u nainu kako se pojedinci obino identifikuju i posveuju grupama i
zajednicama, poto bi sada svi oni postali zemljaci sa svim ostalim stanovnicima
zemlje. Trebalo bi uzeti u obzir, da stanovnici Evropske unije, ni posle etiri decenije,
nisu uspeli da izaberu centralnu vladu koja bi ih sve predstavljala; nisu se sloili oko
zajednikog ustava; niti da jedinstveno deluju u vremenima velikih kriza; nisu stvorili
Evropski identitet koji bi radije prihvatali od sopstvenog etnikog identiteta kako bi
uspeno izali na kraj s manjkom demokratije koji karakterie funkcionisanje ovog
nadnacionalnog entiteta. Moemo samo da zamislimo koliko bi sporije napredovali ka
izgradnji politiki integrisanog i vie demokratskog kolektiva ako bi to zahtevalo
1

Kad pomeramo granice demokratije van okvira nacionalne drave da bi postigli eljene
posledice meunarodnih sistema, mi nepovratno smanjujemo mogunost graana da u dovoljnoj
meri uestvuju kako bi izrazili svoju podrku politici koja od njih zahteva poslunost. Robert A.
Dahl, Is International Democracy Possible? A Critical View, in Sergio Fabrini ur., Democracy
and Federalism in the European Union and the United States, London, Routledge, 2005, str. 199.
Za kritiku ideje svetske vlade takoe pogledati Danilo Zolo, Cosmopolis: Prospects for World
Government, Cambridge, Polity Press, 1997.
2
Za optimistiniji pristup pogledati, izmeu ostalog, James A. Yunker, Rethinking World
Government: A New Approach, International Journal on World Peace, March 2000, str. 3-33;
Daniel M. Weinstock, Prospects for Transnational Citizenship and Democracy, Ethics and
International Affairs, jesen 2001, str. 53-66; Louis P. Pojman, Terrorism, Human Rights, and the
Case for World Government, Lanham, Rowman and Littlefield, 2006.

400

slobodno i pravedno uestvovanje: demokratskih i autoritativnih, sekularnih i religijskih,

zapadnih i ne-zapadnih. Mudrost nas savetuje da ukoliko hoemo da spreimo konstantne
hegemonijske tendencije velikih sila, kao i este nepravde koje one ine drugim
dravama, onda moramo traiti reenja iji bi efekti trebalo da budu vidljivi u razumno
kratkom periodu vremena.1
D. Institucija korespondirajuih graana
Sada bih eleo da istraim drugaiji put kojim bi demokratska supersila mogla da
sprovodi svoju spoljnu politiku tako to e podrati gore pomenute rolsovske principe.
Vredno je pomena da su mnogi teoretiari, promiljajui izglede demokratije u
globalizovanom

svetu,

izrazili

svoje

nezadovoljstvo

standardnim

konceptom

dravljanstva. Na primer, vajcarski ekonomisti Ajhenberger [Eichenberger] i Frej [Frey]

zapoeli su istraivanje fleksibilnije forme dravljanstva, koja bi prevazilazila sadanji
standardni model po kom je dravljanstvo ogranieno na one koji su roeni u odreenoj
zemlji (kao i na njene graane u dijaspori), a daje im pun obim prava i obaveza. 2 Oni
koriste termine kao to su privremeno dravljanstvo koji dozvoljava osobi da izabere
da, u unapred odreenom vremenskom periodu, postane graanin(ka) odreene politike
jedinice izuzev onih iji je ve graanin(ka), i da, to je za moje namere interesantnije,
tako postane delimini dravljanin. Osoba s gore pomenutim tipom dravljanstva
moe da bude graanin jedne politike jedinice u odnosu na jednu odreenu funkciju, a
da, istovremeno, bude graanin druge politike jedinice u odnosu na druge funkcije ili,
dodao bih, graanin jedne politike jedinice u odnosu na jednu funkciju, a u isto vreme i
graanin druge politike jedinice u punom smislu te rei. 3 Ova ideja, deliminog

Moram jasno rei da se ovde zalaem samo protiv kvazi globalne vlade koja bi imala legitimni
autoritet (ukljuujui upotrebu sile), protiv velikog broja nacionalnih drava iz celog sveta na
osnovu veinski usvojenog ustava. Ipak, svetska vlada nije jedina alternativa post-vestfalskom
sistemu suverenih nacionalnih drava. Ideja graana slinog miljenja, koja e biti objanjena u
sledeem odeljku namenjena je kao sredstvo za promovisanje demokratije na meu-dravnom
nivou, i u manjoj meri, na dravnom nivou. U tom smislu ona je kompatabilna s pretpostavkom
kosmopolitanske demokratije koju je uspostavio Arkibui (Archibugi) iako ona ne deli veinu
praktinih predloga o irenju demokratije na globalnom nivou. Za opirniji pogled njegove
pozicije pogledati Daniele Archibugi, Cosmopolitan Democracy and its Critics: A Review,
European Journal of International Studies, September 2004, str. 437-73.
2
Reiner Eichenberger, Bruno S. Frey, Democratic Governance for a Globalized World, Kyclos,
maj 2002, str. 265-87.
3
Ibid., str. 272.

401

dravljanstva, moe posluiti kao osnova za stvaranje novih politikih reenja, institucija
i ema koji nisu u planu i programu tradicionalnih politikih teorija.
Ono to ja konkretno predlaem je ekspanzija glasakog tela u demokratskim
supersilama putem uvoenja nove kategorije korespondirajuih graana. Radi se o
graanima i podanicima stranih drava koji:
a. imaju pravo da glasaju na predsednikim i parlamentarnim izborima u
demokratskim supersilama.
b. Nisu zastupljeni u zakonodavnom telu gore pomenutih drava (ne postoje
poslanici ili senatori koji su korespondirajui graani), ali oekuju od partijskih
lidera ili predsednikih kandidata, za koje su glasali, da odre svoja obeanja,
naroito ako dou na vlast. U sluaju da su nezadovoljni njihovim uinkom za
vreme mandata, na sledeim izborima mogu da glasaju za druge partije ili
kandidate.
c. Izuzev ovog prava, oni ne bi delili nikakva druga prava niti obaveze s graanima
demokratskih supersila. Ne mogu imati prebivalite u ovim dravama bez
posebne dozvole i nisu obavezni da plaaju porez. Za obine graane ovih
drava graani slinog miljenja su stranci, koji mogu uticati na ishod
nacionalnih izbora.
Kako bi ovaj sistem funkcionisao? Poeu s najstarijom predsednikom
demokratijom naeg vremena, koja je u isto vreme najmonija drava na svetu u vojnom,
finansijskom i kulturnom pogledu, Sjedinjenim Amerikim Dravama. Kao to je poznato
na predsednikim izborima u SAD-u, graani ne biraju direktno predsednika drave, ve
listu elektora koji zastupaju predsednike kandidate. Svaka drava bi izabrala odreen
broj elektora koji je jednak ukupnom broju njenih predstavnika i senatora, a predsedniki
kandidat s najveim brojem glasova u odreenoj dravi, osvojio bi sve njene izborne
glasove. Ukupan broj elektora koji sainjavaju Izborni savet je 538, a kandidat koji dobije
najmanje 270 postaje sledei predsednik SAD-a.
Predloene izmene glase ovako: u svakoj dravi sveta odreuje se nasumian
uzorak od ukupnog broja graana koji nije vei od 1% lokalnog glasakog tela. 1 Ovo su
1

Neki itaoci bi mogli da smatraju da je ovaj procenat neodgovarajui. Meutim, da bi ovaj

predlog bio zadovoljavajui u smislu trokova, potreban nam je samo reprezentativni uzorak
graana. Statistika pretpostavlja da ukoliko bi svaki graanin jedne populacije imao jednaku
ansu da bude izabran za uzorak, taj bi uzorak bio reprezentativan. Prema tome, ono to je

402

korespondirajui graani SAD-a. Kada predsednika kampanja u SAD-u ue u svoju

finalnu fazu, svaki predsedniki kandidat komunicira, koliko je to mogue, s
korespondirajuim graanima o ozbiljnim temama zajednikog interesa, a potom
pokuava da uzme u obzir njihova stanovita pri formiraju ciljeva njegove ili njene
spoljne politike.1 Kada se odravaju predsedniki izbori u SAD-u, svaka zemlja bira po
jednog elektora koji predstavlja kandidata koji je osvojio prostu veinu glasova lokalnih
korespondirajuih graana SAD-a. Pod pretpostavkom da svaka od 191-ne lanice
Ujedinjenih nacija (minus SAD), uestvuje u ovoj emi, Izborni savet bi se sada sastojao
od 729 lanova. to znai da kandidat mora osvojiti najmanje 366 izbornih glasova da bi
zvanino bio pobednik na izborima.2
Da vidimo kako bi korespondirajui graani glasali u parlamentarnom sistemu
kakav je Britanski. Na sledeim parlamentarnim izborima (nakon 2007.) broj birakih
optina porae na 640 i svaki e izabrati jednog lana parlamenta po sistemu prvi
pobeuje potonjeg.3 To znai da e u svakoj glasakoj optini mesto u Donjem domu
dobiti kandidat koji osvoji najvie glasova. Razmotrimo sada sledei scenario. Preostale
zemlje UN-a (191) se posmatraju kao glasake optine u kojima korespondirajui graani
glasaju putem istog izbornog sistema. 4 Meutim, na glasakim listiima oni ne piu ime
kandidata, ve ime britanske politike partije, iji spoljnopolitiki planovi najvie
odgovaraju njihovim interesima i principima. Na primer, ako u Grkoj, Laburistika
najvanije nije broj graana koji uestvuje u emi, ve kako su birani. A selekcija grupe iz
populacije koja se sastoji samo od graana osigurava nasumini odabir.Takoe, na svakim treim
izborima bie novi uzorak korespondirajuih graana koji e ponuditi ljudima da u tom smislu
misle i delaju.
1
Najverovatnije je da e korespondirajui graani glasati voeni nacionalnim ili etnikim
interesima. Bez obzira na to, glasanje po principima se ne moe unapred iskljuiti. Poto su,
pomou interneta, meunarodne komunikacije i interakcije jednostavnije i jeftinije, lako bi se dali
stvoriti odreeni neformalni multinacionalni i multietniki savezi i grupe za pritisak
korespondirajuih graana koje bi podravale pravedni cilj kao to je, na primer, povlaenje trupa
neke velike sile neopravdano rasporeenih na odreenoj teritoriji. Nesumnjivo bi mogli nastati
savezi koji se bore za moralno nepoeljne ciljeve, ali u tom sluaju oni koji trae mesto u vladi
demokratskih supersila moraju da ubede korespondirajue graane koristei jezik koji oni
razumeju zato nije vredno da streme ovim ciljevima, te bi se time ozbiljno poboljalo
razmatranje javnih poslova irom sveta.
2
Ove promene e nuno biti praene izmenama pravila za izbor Predsednika u onim retkim
sluajevima kada ni jedan kandidat nema dovoljan broj glasova. Prema ustavu SAD-a donji dom
e izabrati predsednika i u tom sluaju svaka drava i Distrikt Kolumbija imae po jedan glas.
Ova procedura bi se promenila. Jedna od opcija je druga runda izbora izmeu dva kandidata s
najveim brojem glasova.
3
Izvor: Parliamentary Elections, House of Commons Information Office, Factsheet M7, 2007.
4
Pretpostavljam da e broju korespondirajuih graana, metod njihove selekcije ostati isti kao
ranije.

403

partija dobije veinu glasova, ona dobija jednog prateeg lana parlamenta (P), koji e
biti dodat broju aktuelnih lanova parlamenta koje je ta partija osvojila u UK. Tako e
pored 640 aktuelnih P biti jo i 191 pratei P koje e izabrati korespondirajui graani
irom sveta. Partija s najveim brojem P, kako aktuelnih tako i onih prateih, formirae
sledeu vladu Velike Britanije.
U ovom trenutku, pojavljuje se kljuno pitanje? Da li pratei P treba da budu
ukljueni u normalne procedure Donjeg Doma? Ako se ne ukljue, mogue je da
novoformirana vlada izgubi podrku Donjeg Doma. Razmotrimo sledei izborni rezultat:
Konzervativna partija

300 aktuelnih P + 120 prateih P

Laburistika partija

290 + 51

Liberalno-Demokratska

50 + 20

Konzervativna vlada moe efektivno da radi samo ako partijski lideri, ili efovi
poslanikih grupa (pod pretpostavkom da oni iskazuju miljenje vrha njihovih partija),
imaju set glasova koji dostie broj prateih P plus jedan (u gore navedenom primeru
Premijer ili ef konzervativne poslanike grupe raspolae 121. glasom).Ova ema daje
korespondirajuim graanima znaajnu ulogu u odreivanju rezultata izbora u UK, ali ih
spreava da utiu na uobiajene poslove upravljanja putem poslanika (za razliku od
obinih graana). Kao u sluaju SAD-a, korespondirajui graani samo glasaju za
politike partije iji im spoljno politiki program najvie odgovara i nadaju se da se nee
razoarati.
Naravno da ne poriem da korespondirajui graani mogu glasati na drugaiji
nain. Poenta gore navedenog odeljka je da pokae da postoji najmanje jedan nain da
ova ema bude kompatabilna s nekim institucionalnim strukturama putem kojih se
rasprostranjena vizija suverenosti materijalizuje u liberalnim demokratijama. Sada u
ostaviti po strani tehnika pitanja mog predloga i vratiu se na neka vana filozofska
pitanja koja iz njega proizilaze.
Zato bi graani i podanici jedne drave imali uinka u izborima druge drave
koja je okarakterisana kao demokratska supersila? Zbog toga to je potonja voljna i
sposobna da, javno ili tajno, u velikoj meri utie na sve elemente njihovog ivota po

404

dobru ili zlu. Stoga ona sprovodi politiku mo nad njima, te je iz tog razloga kljuno da
graani budu u mogunosti da utiu na svaku odluku u spoljnoj politici tih zemalja koja je
veoma bitna za njih. Ovo nije nita drugo do produetak sfere uticaja starog principa
politikog legitimiteta, principa koji niko ne bi doveo u pitanje unutar okvira primarne
zajednice kakva je nacionalna drava. Zapravo ovo nije nita vie do primene Lokovog
principa niko ne moe biti podvrgnut politikom moi drugog, bez svog pristanka na
polju meunarodnih odnosa.1
Zato je ova ema bolja od trenutne prakse putanja vlade da se direktno
obrauna s demokratskim supersilama? Zato to obini graani u veini sluajeva imaju
jasnu sliku o emu se diskutuje i odluuje u pregovorima izmeu njihove vlade i velikih
supersila. Diplomatija je u velikoj meri okruena mantijom tajni i vlade imaju dovoljno
mesta za davanje obeanja i ustupaka za koje nemaju ovlaenja. Takoe, uprkos
formalnostima, mala drava nije na istom nivou s velikim supersilama kada su u pitanju
meusobni pregovori ili diskusije. Naravno, supersili je mnogo lake da nametne svoju
volju malim dravama nego obratno. Ova nejednakost u pregovorima je ipak donekle
smanjena kada voe velikih sila znaju da se ak i u najmanjim dravama nalazi jedan deo
njihovog glasakog tela. Glasai, u odnosu na ne-glasae, uvek uivaju privilegovaniji
status kod onih ija podrka im je potrebna, barem za vreme izborne kampanje.
Zato sve drave, bez obzira na broj stanovnika, biraju jednog elektora ili jednog
prateeg P? Zato su Kina, Antigva i Barbados na istom nivou u pogledu stepena
uticaja na izborne rezultate u SAD-u ili UK? Zato to nam istorija govori da skoro svaka
drava na svetu privlai panju velikih sila, to znai da skoro svako moe imati koristi ili
tete od njihovih postupka ili propusta. Osam moralnih principa meunarodne pravde,
gore pomenutih, za koje se nadam da bi mnogi ljudi eleli da prevagnu, ne razlikuju ljude
na osnovu veliine i snage. Oni bi trebalo da reflektuju deontoloki moral, prema kome su
svi ljudi nezavisni i jednaki. Nema sumnje da bi posledice preventivnog napada na Kinu
bile globalno pogubnije od slinog napada na Atnigvu ili Barbados, ali iz ovoga ne sledi
da supersile poseduju carte blanche da izvre invaziju na male drave koje im se ne mogu
suprotstaviti. Otud ideja da bi svi ljudi trebalo da imaju jednake anse da utiu na deo
svoje sudbine koji zavisi od njihovog odnosa prema supersilama.2

Videti John Locke, Second Treatise of Government, ur. Peter Laslett, New York, New American
Library, 1965, str. 374 beleka.

405

Da li je predloeni obrazac nepravedan prema SAD-u i UK (ili bilo kojoj

demokratskoj supersili), poto dozvoljava strancima da odluuju ko e vladati njihovom
zemljom? Da bi ublaio silu ovog argumenta, naglaavam injenicu da 191 elektor ili 191,
pratei P korespondirajuih graana, nije dovoljno da nametnu predsednika ili premijera
kojeg niko ne eli u svojoj zemlji. Pored toga, ne postoje institucionalizovani kanali
kojima bi korespondirajui graani mogli da utiu na domau politiku scenu
demokratske supersile. Stoga, strogo govorei nije tano da e stranci odluivati ko e
vladati Amerikancima ili Britancima. Istina je, pak, da korespondirajui graani imaju
znaajan uticaj na rezultat izbora te da bi se time graani velikih sila mogli nainiti
osetljivijim za posledice koje njihova sopstvena spoljna politika ostavlja na one koji ive
van njihovih granica.
Zbog ega bi autoritativni reimi trebalo da dozvole svojim narodima da glasaju
na stranim predsednikim izborima, kada im nisu pruili priliku da uestvuju na
slobodnim i pravednim lokalnim izborima? Prvo, ema o kojoj raspravljamo ne zahteva
uplitanje svake drave sveta kako bi poela da daje ohrabrujue rezultate. Drugo, u
interesu je autoritativnih drava, naroito onih koje nisu u dobrim odnosima s velikim
silama, da dozvole njihovim graanima da zvanino deluju u svojstvu korespondirajuih
graana. Ovo je daleko bolje od potpunog izostanka diplomatskih odnosa sa supersilama,
koje za sobom povlai odsustvo svakog zvaninog komunikacionog kanala za reavanje
problema koji su im bitni. Pored toga, niko ne moe iskljuiti mogunost da e se
odreeni korespondirajui graani, koji po prvi put u svojim ivotima doivljavaju
slobodne i ravnopravne demokratske procese, zalagati za demokratske reforme.
Da li bi demokratske supersile trebalo da nametnu posebni porez za
korespondirajue graane?1 Neko bi mogao da odgovori, prigodno se pozivajui na
slogan nema zastupljenosti bez oporezovanosti kako dravljanstvo implicira odreene
obaveze, pa se zbog toga, korespondirajuim graanima, bez plaanja poreza, ne moe
poveriti pravo uestvovanja na predsednikim ili parlamentarnim izborima. Meutim,
2

Jo jedan razlog za podrku uslova jedna drava,jedan elektor je da se ovim putem izbegava
sledei sluaj: Ako Kina ima etrdeset elektora koje hipotetiki gledano kontrolie njihova vlada,
a Antigva i Barbados samo jednog, kineska vlada moe trampiti glasove korespondirajuih
graana, za obeanje predsednikog kandidata SAD-a da e, ako ga izaberu, drave Antigvu i
Barbados tretirati kao zloinake drave. Moe biti istinito da u SAD-u broj poslanika svake
drave zavisi od njihove populacije, ali neprijateljstvo koje postoji izmeu Amerikih drava (ako
ga ima) je sitnica naspram mrnje koja postoji meu razliitim narodima.
1
Na ovaj problem panju mi je skrenuo Vasilis Voucakis [Vassilis Voutsakis].

406

moe se odgovoriti da je prolo ve dosta vremena od kada je upranjavanje politikih

prava postalo odvojeno od bilo kakvih finansijskih transakcija s demokratskom dravom.
Nae uestvovanje na nacionalnim izborima nije uslovljeno naom finansijskom
situacijom ili naim izmirenjem dugova prema poreskim institucijama. Stoga, zato bi mi
traili od korespondirajuih graana, koji izuzev njihovog prava da glasaju za
predsednika ili premijera drave X, bivaju od vlade drave X vieni kao stranci za
strance, da plaaju poseban porez? Njihove dunosti se ne razlikuju od dunosti bilo kog
stranca koji poseuje dravu X. Pored toga jedan od razloga za predlaganje ove eme je
agresivnost i unilateralnost spoljne politike supersila. Stoga bilo koji porez nametnut
graanima slinog miljenja od strane velike sile, moe se protumaiti kao velika cena
koja se plaa za njenu naklonost. Ovo je jo jedan razlog za naputanje ideje o njihovom
oporezivanju.
ta graani demokratskih supersila mogu oekivati,ako pristanu na ovu emu? 1
Metaforiki reeno, prva stvar koju e dobiti jeste ista savest, s obzirom da je
institucija korespondirajuih graana ovde prikazana kao stvar moralne nunosti, 2 a ne
kao pitanje otvoreno za cenkanje. U svakom sluaju, mogue je da se ljudi daju lako
motivisati da donesu moralno ispravnu odluku, ukoliko je ova odluka takoe podrana, ili
u najmanju ruku, nije suprotstavljena paljivom razmatranju. U naem sluaju, injenica
da e disperzija mira i kooperacije meu dravama eventualno dovesti kui momke i
devojke koji se bore i umiru u udaljenim delovima sveta za ciljeve koje jedva razumeju,
ono je to moemo dati u prilog ove inicijative.
ta ini plauzibilnom hipotezu da e implementacija gore navedene eme
doprineti stvaranju moralno opravdanog internacionalnog reda? Kao to je ranije reeno,
razumno je pretpostaviti da e vrhovni politiari demokratskih supersila, staviti taku na
prikazivanje drugih ljudi kao prijatelja ili neprijatelja, ili kao nedoraslih rtvi koje
treba spasiti protiv sopstvene volje. Umesto toga, poee da ih tretiraju kao glasae koje
ne smeju da zanemaruju. Ovo e izazvati promenu u spoljnoj politici. Utirae put za
otvorenije i ravnopravnije meunarodne odnose, a ograniie opskurnu ulogu koju sada
1

Ovo pitanje mi je postavio B.Hojt Ji [B. Hoyt Yee].

U ovom kontekstu moralna nunost znai da je ceo projekat motivisan eljom da se
minimiziraju velika zla, poput ratova, agresije i ugnjetavanja, koja ine supersile putem ne
nasilnih sredstava, kao to je ekspanzija originalnih nametnutih procedura na unutranjem
dravnom nivou, i davanjem graanima u nerazvijenijim dravama institucionalnu prednost koju
oni sada nemaju.
2

407

igraju razne demokratski neodgovorne tajne slube. Supersile e biti posveenije

pronalaenju obostrano prihvatljivih reenja u perifernim konfliktima, i vie e oklevati u
upotrebi oruane sile van zemlje, naroito kada ne postoji veinska meunarodnu
podrka. Ovde je najbitnije da se supersilama olaka sprovoenje i potovanje osnovnih
principa meunarodnog prava, poput principa ne-agresije, potom utemeljenje
institucionalnog okvira koji bi olakao iskrenu primenu ovih principa, kao i javno
raspravljanje prihvatljivo jednom liberalno demokratskom ureenju. Naravno ne postoje
magina niti savrena reenja meunarodnih pitanja, verovatnoa primene pogrene
spoljne politike ne moe se svesti na nulu, stoga e dosta zavisiti od solidarnosti ljudi
irom sveta, mada, uzimajui u obzir da je veini demokratskih drava stalo vie to
glasaa nego do stranaca, postoje razlozi da verujemo da e korespondirajui graani
pomeriti ravnoteu u korist manje egocentrine strane politike supersila. tavie, naoj
panji ne sme izmai da se pun potencijal ove eme nee ostvariti ako odreena supersila
nastavi

da

vlada

autokratino

malim

ansama

za

demokratske

reforme.

Korespondirajui graani su, u principu, prihvatljivi samo u dravama u kojima postoje

graani u punom smislu te rei, a ne samo lojalni podanici koji sluaju nareenja svog
voe. Meutim, ini mi se da e dobrobiti oveanstva biti vie nego korisne ak i
ukoliko samo neke supersile ponu da primenjuju rolsovske principe u spoljnoj politici
usled uticaja korespondirajuih graana.
Konano, da li je ovo realistian predlog? S isto tehnikog stanovita, ini se da
se moe sprovesti u praksu, pod uslovom da se nau neophodna sredstva. On zaobilazi
sloene pravila i propise, kao i ogromne birokratske aparate, i demokratsku manjkavost
karakteristinu za postojanje nad-nacionalnih kolektiva poput Evropske Unije. Takoe
nema potrebe za stvaranjem novih granica niti za suoavanjem sa svim obeshrabrujuim
tekoama i prigovorima koji se tiu stvaranja teoretskog temelja za globalne federacije
ili konfederacije. Jednostavna promena u ustavu, ili izbornom sistemu, supersile bila bi
dovoljna. Takoe treba spomenuti da, uzevi u obzir tekoe s kojima se susreu
Ujedinjene Nacije kada je u pitanju sprovoenje odluka koje su protivne interesima
velikih sila, stvaranje sline meunarodne institucije nema smisla, naroito ako nemaju
snagu znaajnih sankcija.1 Meutim, niko ne oekuje da u kratkom roku SAD, UK, ili
1

Zamislite,na primer, Globalni Parlament koji predlau Falk [Falk] i traus [Strauss]. Oni imaju
na umu meunarodni demokratski forum koji se sastoji od izabranih poslanika iz celog sveta ija
uloga je da kritikuju vlade i korporacije zbog nepridravanja meunarodno prihvaenih pravila i
propisa. Meutim, u veini sluajeva teta naneta supersilama meunarodnim kritikama i

408

Francuska stvore mesta u svom ustavu za korespondirajue graane. Zato je bolje govoriti
o izmiljenom demokratskom scenariju. Ako je ovo sluaj, zato onda ulaziti u utopijsku
politiku misao? Mogu smisliti barem dva razloga za to. Prvi, postoje oiti dokazi iz
istorije politike misli da su mnoge ideje koje su nekada smatrane utopijskim i
nezamislivim sada postale opte mesto. Drugi, ak iako se neki politiki predlozi te vrste
nikada ne realizuju, ipak nam mogu pomoi da u drugaijem svetlu sagledamo nau
sadanju situaciju i mogu nam pruiti vaan uvid kojoj svrsi slue nae intervencije u ovoj
situaciji. U naem sluaju koristi bi mogle proizai iz istraivanja novih mogunosti
harmonizacije nacionalne suverenosti i demokratske vlasti sa humanou i pravdom u
meunarodnim odnosima.
Prevod: Marko Obrenov

osudama, nije dovoljna da pretegne strategijsku, finansijsku i druge koristi koje one oekuju od
primene moralno sumnjive spoljne politike. Videti Richard Falk, Andrew Strauss, Toward Global
Parliament, Foreign Affairs, January/February 2001, str. 212-20.

409

TREBA LI SVIJETU HUMANITET?*

Zoran Kureli

U etvrtfinalnoj utakmici Europskog nogomentnog prvenstva koja se odigrala 19.

lipnja hrvatski su navijai odluili upotrijebiti dva nova poklia u svom nastojanju da
pomognu hrvatskom nacionalnom timu. obojica su prilino problematina i izravno
povezana s mojim radom napisanim nekoliko tjedana prije utakmice. Prvi je od njih Za
dom spremni, koji pokazuje kako faistiki pozdrav kolaboracionista Drugog svjetskog
rata ima smisla za njih ak i kad u blizini nema Srba. Tako je pokli Za dom spremni,
tradicionalno koriten kako bi razdraivao Srbe, dobio novo znaenje i legitimnost.
Postigao je vrijednost sam po sebi. Drugi je predstavljen koritenjem melodije pjesme
Yellow Submarine i glasi: Da sam Turin ubio bih se, ubio bih se, ubio bih se.
Ono to zapanjuje je to to prema Turcima nije bilo prave mrnje, postojala je
samo izvorna kolektivna bahatost koja je uklela vrlo dobru hrvatsku momad. Rezultat je
povijest. Nakon postizanja gola u 119. minuti Hrvatska je emocionalno slomljena u 122.
To je bio najbizarniji i najbolniji poraz hrvatske nacionalne momadi ikad.
Prilino vano znaenje dviju poklia su odmah kritizirala dvojica kolumnista te
se kasnije o njima raspravljalo u hrvatskim medijima. Odbacili su ih svi relavantni
politiari. Bilo kako bilo, sad se tisuama navijaa ini normalnim javno koristiti pozdrav
koji je bio tabu tijekom Domovinskog rata ranih devedesetih prolog stoljea, a ljudi koji
ga koriste nisu uistinu nacisti, oni su samo nepromiljeni (thoughtless).

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008.

410

U ovom u radu razmotriti upozorenje Hane Arent [Hanne Arendt] kako

totalitarna rjeenja mogu nadivjeti totalitarne reime. Ukoliko je bila u pravu, kao to u
pokuati pokazati, reinkarnacije totalitarnog duha su upravo suprotno onome kako je
Europska unija bila zamiljena. Sprjeavanje uasa kakvi su se dogodili u Drugom
svjetskom ratu na kontinentu bilo je jedno od samorazumljivih temelja cijelog projekta.
Sad znamo kako je, barem to se tie sprjeavanja ratova u Europi, projekt promaen. U
tom bi pogledu europska pogreka trebala posluiti kao uznemiravajui primjer onima
koji misle na globalno sprjeavanje nehumanog ponaanja.
Rad je podijeljen na tri dijela. U prvome (A) predstavljam nain na koji je Riard
Bernstajn [Richard Bernstein] interpretirao teoriju totalitarizma Hanne Arendt. On se
usredotouje na tri fundamentalna koncepta bezdravnost (statelessness), suvinost
(superflousness) i nepromiljenost (thoughtlessness) te prikazuje njihovu vanost u
nainu na koji Hanna Arendt razumijeva zlo i politiku. U drugom u se dijelu (B)
usredotoiti na originalnu priu Hanne Arendt iz njezine knjige The Origins of
Totalitarianism, posebice na problem radikalnog zla. U treem, i zavrnom dijelu (C),
upotrijebit u nain na koji je Alan Finkelfrot [Alain Finkielkraut] interpretirao ideje
Hanne Arendt kako bih pokazao kako se njezino proroanstvo ispunilo. Smatram kako se
neto vrlo slino radikalnom zlu ponovno pojavilo tijekom rata u bivoj Jugoslaviji.
Moj argument ide ovako jedan od najsnanijih poticaja cjelokupnog opusa
Hanne Arendt bio je podsjetiti nas kako se lako naizgled ugledna europska drutva mogu
moralno uruiti. Totalitarizam se u Njemakoj pojavio kao rezultat duboke krize europske
civilizacije. Elementi koji su se kristalizirali u totalitarizmu nisu bilo originalno njemaki.
Temelj za pojavu povijesno novog oblika zla oblikovan je mnogo prije Hitlerova dolaska.
Elementi totalitarizma nadivjet e njegovu smrt. Ako rat u bivoj Jugoslaviji shvatimo
kao reinkarnaciju radikalnog zla ne bi ga se smjelo razumjeti kao neto svojstveno
narodima ukljuenima u sukob, ve kao neto europsko. Etniko ienje nije neto
etniko, neto to se na Balkanu normalno ini. Pokuat u pokazati kako je Hannah
Arendt bila u pravu te da nas sama injenica da totalitarna rjeenja djeluju u posttotalitarnom svijetu, na navodno anti-totalitarnom kontinentu, prisiljava da odgovorimo
na pitanje iz naslova.
A

411

Razlog zbog kojeg ovaj rad zapoinjem Bernsteinovom interpretacijom Hanne

Arendt je jednostavan. Bernstein nije napisao knjigu o Arendtovoj samo kako bi njezinu
politiku teoriju ispravno razumio, nego da pokae koliko od nje moemo uiti i danas.
On kae: Cjelokupno promiljanje Hanne Arendt upereno je protiv uvijek prisutne,
stvarne opasnosti od erupcije radikalnog zla.1
Dakle, kako se to zlo pojavilo po prvi put?
The Origins , knjiga u kojoj je koncept radikalnog zla prvi put predstavljen,
sastoji se od tri dijela: Antisemitizam, Imperijalizam i Totalitarizam. Drugi dio zavrava
poznatim poglavljem The Decline of the Nation-State and the End of Rights of Man, u
kojemu Arendt opisuje ono to vidi kao poetak kraja europske civilizacije. Temelj
europskog politikog poretka jest suradnja nacionalnih drava shvaenih kao trojstvo
drave, nacije i teritorija. Ukidanje Dvojne monarhije i Ruskog carstva otvorilo je
Pandorinu kutiju nerijeenih nacionalnih problema, problema koje je mogue rijeiti
jedino stvaranjem novih nacionalnih drava, te time i novih manjina. Najuznemiravajui
ishod dvaju svjetskih ratova bilo je stvaranje naroda bez drava, fenomena koji se nalazi u
samom sreditu propasti europske politike civilizacije. Narodi bez drava, bilo da su
takvima postali kao rezultat propasti carstva ili kao rezultat rasistike politike, na
najdramatiniji nain pokazuju ispraznost prava ovjeka. Bernstein ispravno predstavlja
poziciju Hanne Arendt: Mnogo prije nego to su totalitarni reimi zapoeli iroku
upotrebu denacionalizacije, ime su nevinim skupinama ljudi koje su generacijama
ivjele unutar granica nacionalnog teritorija ukinuta sva prava, postajalo je oito kako su
pozivanja na ljudska prava bila politiki nemona, neprovediva te povod beskrajnim
raspravama o tome kako bi ih trebalo definirati.2 Tragedija osobe bez drave sastoji se u
tome da, onog trenutka kad je treba prepoznati kao ljudsko bie s pravima, ona otkrije
kako prava pripadaju graanima nacionalnih drava. Imati prava znai imati zahtjeve koji
se mogu utjerati. Oni bez drava bili su izvan granica zakona, dakle onkraj prava.
Naslov Bernsteinovog poglavlja glasi: Statelessness and the Right to have Rights. On
tvrdi da je Arendt spoznala znaenje politike za ljudski ivot promiljajui pojam
bezdravnosti i reflektirajui o vlastitom iskustvu izbjeglice. Pravo na posjedovanje prava
je pripadanje zajednici u kojojo je neije miljenje vano i u kojoj neije djelovanje ima
1

Richard Bernstein, Hannah Arendt and the Jewish Question, Cambridge, Polity Press, 1996, str.
153.
2
Ibid., str. 80.

412

smisla. Arendt je savreno jasna: Ne gubitak posebnih prava, nego gubitak zajednice
voljne i sposobne da zajami bilo koje pravo bila je nevolja koja je zadesila sve vei broj
ljudi. Pokazalo se kako ovjek moe izgubiti sva tzv. prava ovjeka bez da izgubi svoju
bitnu kvalitetu kao ovjek, svoje ljudsko dostojanstvo. Samo ga gubitak politike
zajednice izopava iz ljudskog roda.1 Ljudi bez drave kao oni bez politike zajednice
postaju dehumanizirani. Oduzet im je preduvjet za ljudski ivot. Ono to sve ini jo
gorim jest i to da narodi bez drava nisu samo stavljeni izvan zakona, nego i neeljeni.
Iskljuenje iz jedne nacionalne drave znailo je iskljuenje iz cjelokupne europske
politike konstelacije.
Imperijalizam europskih nacionalnih drava pripremio je temelj za radikalno zlo
koje je trebalo doi. Bernstein eli pokazati kako je Hannah Arendt, suoena s
problemima bezdravnosti i totalitarizma, zahvatila znaenje politike i ljudskog ivota
openito. Njezina ju je analiza totalitarizma i koncentracionih logora dovela do uvjerenja
kako je totalitarizam otpustio vrstu apsolutnog zla koje je upravo suprotno onome to
ljudski ivot jest. Zbog toga ga ona zove radikalnim. Ono to je radikalno u ovoj sutinski
novoj vrsti zla jest to da ono unitava sve fundamentalno za ivljenje ljudskog ivota.
Pria o totalitarizmu je izvorno pria o pojavi radikalnog zla.
Ozbiljni osobni, teoretski i filozofski problemi za Hannu Arendt zapoeli su kada
je prvi put predstavila banalnost zla u svojoj knjizi Eichmann u Jeruzalemu, izdanoj
1963. Knjiga je imala prilino znaajan podnaslov Izvjee o banalnosti zla. Arendt, koja
je bila izvjestiteljica sa suenja Eichmannu, otkrila je nakon to ga je danima promatrala
kako je on mamlaz.2 Na njezinu nesreu, sama ideja da se rije banalno moe
upotrijebiti kako bi se opisali zloini protiv ovjenosti uvrijedila je brojne idovske
intelektualce. Jedan od njih bio je Gerom olem [Gershom Scholem]. Razmjena pisama
izmeu Scholema i Arendtove ve je slavna.3 Ona je iznimno vana zbog toga to u svom
1

Hannah Arendt, The Origins of Totalitarianism, New York, Harcourt Brace & Company, 1975,
str. 297.
2
Hannah Arendt, Essays in Undersanding (ur. Jerome Kohn), New York, Harcourt Brace &
Company, 1994, str. 16.
3
Scholem je bio veoma jasan. Napisao je Arendtovoj: Nakon itanja tvoje knjige, tvoja me teza
o banalnosti zla nije razuvjerila Ova me se nova teza dojmila kao provokativna fraza: sigurno
me ne impresionira kao proizvod duboke analize analize kakvu si nam tako uvjerljivo dala, u
slubi prilino razliite, pa ipak kontradiktorne teze, u svojoj knjizi o totalitarizmu. U to vrijeme
oito jo uvijek nisti otkrila kako je zlo banalno. Od tog radikalnog zla koje je tvoja tadanja
analiza toliko elokventno i ueno posvjedoila, nije ostalo nita osim tog slogana. in Richard
Bernstein, Hannah Arend tand the Jewish Question, op. cit., str.138.

413

odgovoru Hannah Arendt jasno iznosi zato je prestala totalitarno zlo zvati radikalnim.
Tako ona pie: U pravu si, promijenila sam miljenje i vie ne govorim o radikalnom
zlu [] Ja sada uistinu mislim da u njemu nema ni dubine niti demonske dimenzije. Ono
moe obrasti i opustoiti cijeli svijet upravo zato to se iri kao gljivice na povrini. Kao
to sam rekla, ono se opire misli, zato to misao pokuava dosei neku dubinu, doprijeti
do korijenja, a onog trenutka kada se pone baviti zlom postaje frustrirano zato to tamo
ne postoji nita. To je njegova banalnost.1
Oito je kako je Arendt promijenila svoje razumijevanje totalitarne dominacije i
ponudila novo rjeenje. Bernsteinova interpretacija pokazuje zato njezine dvije
koncepcije ne opovrgavaju jedna drugu. Zlo nije ni radikalno niti banalno. Moe biti
oboje u isto vrijeme. injenica da pojedinci koji su poinili zloine nisu sadisti i
udovita ini ga ak jo i vie apsolutnim, jo i vie zastraujuim. Bernstein dri kako je
u The Origins Arendt pojasnila kako su totalitarni pokreti uinili promiljen pokuaj
da ljudska bia qua human uine suvinima kako bi preobrazili ljudsku prirodu na nain
da ono to je nuno za ivljenje ljudskih ivota pluralnost, spontanost, sposobnost
raanja i individualnost bude uniteno.2 Cilj totalitarizma je istrebljenje humaniteta, a
koncentracioni logori su laboratoriji u kojima se to dogaa. Radikalno zlo nije samo
iskorjenjivanje idova, nego i transformacija same ljudske prirode. Totalitarno zlo
primjenjivano u potpunoj dominaciji ini ljudska bia suvinima kao ljudskim biima.
U knjizi Eichman u Jeruzalemu fundamentalno pitanje za Hannu Arendt nije
pokuaj da se ljudska bia uini suvinima, nego injenica da su zloinci, poput
Eichmanna, bili nepromiljeni(thoughtless)3. Kada kae nepromiljeni, Arendt misli
nesposobni za razmiljanje i prosuivanje te tako nesposobni za razlikovanje ispravnog
od neispravnog. Dakle, zlo je banalno zato to su Eichmanni svijeta nesposobni
rasuivati.
Za razliku od Scholema, koji dri kako su radikalno zlo i banalnost zla
kontradiktorni, Bernstein pokazuje zato su oni kompatibilni. Analizirajui Jaspersovo
1

Hannah Arendt, The Jew as Pariah (ur. Ron H. Feldman), New York, The Grove Press, 1978, str.
250.
2
Richard Bernstein, Hannah Arendt and the Jewish Question, op. cit., 1996, str.144.
3
U hrvatskom prijevodu koristi se rije nepromiljen iako Arendt misli o nesposobnosti
rasuivanja kao trajnom nedostataku osobe. Rei da je netko nepromiljeno pobio tisue ljudi ne
pogaa njenu misao.

414

pismo Arendtovoj (1946.), Bernstein vrlo uvjerljivo dokazuje kako je ideja banalnosti
Jaspersova te da se koncept radikalnog zla njemu inio pogrenim. Prema Jaspersovu
miljenju, koncept navodi na pomisao da u nacistima ima neto demonsko ili sotanski
mono. Arendt se slae s Jaspersom kako bi bilo pogreno mitologizirati uasno, ali
ona vjeruje kako ima smisla raspravljati o radikalnom zlu zato to se je karakter tog
zloina neuven. U odgovoru ona pie: Moda je ono to se nalazi iza svega samo to da
pojedina ljudska bia nisu ubijala druga pojedina ljudska bia iz humanih razloga, nego
da je organizirani pokuaj bio uinjen kako bi se iskorijenio koncept ljudskog bia.

Nema nita demonskog u vezi s Eichmannom. On nije inio zlo zbog zla samog, nego
zato to je bio nesposoban promiljati. Bernstein je svakako u pravu kada primjeuje
kompatibilnost radikalnog zla i banalnih initelja zla. On ispravno naglaava kako
Hannah Arendt nikad nije vjerovala u demonske ili sotanske osobine totalitarista;
meutim, injenica je kako je njezin pomak s uasa logora na nepromiljenost
istaknutog ratnog zloinca pomak od razmiljanja o zlu na razmiljanje o initelju zla. Da
je Arendt eljela izmiriti radikalno zlo s banalnou zla, mogla je to uiniti. injenica je
da ona to nije uinila.
U sljedeem u segmentu razmotriti nekoliko aspekata njezina originalnog
argumenta iznesenog u The Origins. Pokuat u pokazati kako u treem izdanju knjige
(1963.) postoje dva razliita pristupa totalitarizmu te da nam sama injenica da je morala
izgraditi dva razliita argumenta pomae da shvatimo to ju je muilo.
B
The Origins je knjiga koja se zapravo ne bavi porijeklom totalitarnih reima,
Hitlerove Njemake i Staljinova Sovjetskog Saveza, nego pokazuje elemente europske
povijesti koji su se kristalizirali u nacizmu. 2 Prva dva dijela knjige Antisemitizam i
Imperijalizam obrauju fenomene koji su pridonijeli uruavanju europske civilizacije.
Njemaka je bila dio te civilizacije, ali Rusija nije. Trei dio knjige Totalitarizam
pokazuje kako je koncentracioni logor jedina vana zajednika institucija ova dva
totalitarna reima. Radikalno zlo institucionalizirano je u koncentracionim logorima,
stoga se knjiga Hanne Arendt bavi elementima nacizma i pojavom radikalnog zla, u
1

Ibid. str. 149.

Vidi Reply to Vogelin, Hannah Arendt, Essays in Undestanding (ur. Jerome Kohn), New York,
Harcourt Brace & Company, 1994.
2

415

kojem je radikalno zlo preklapajua, fundamentalna osobina dvaju razliitih reima.

injenica kako su oba reima bila odgovorna za pojavu ovog fenomena ini ih
totalitarnima.
U zavrnom poglavlju treeg izdanja Hannah Arendt mijenja svoj metodoloki
pristup totalitarizmu i prepoznaje ideologiju kao zajedniko porijeklo nacistike
Njemake i staljinistikog Sovjetskog Saveza. Ovo nam pokazuje jedan od njezinih
problema. Originalna je pria pokuala odgovoriti na pitanje: Kako je konano rjeenje
bilo mogue?, i ona ne ukljuuje Staljinov teror. Meutim, postoji neto slino u nainu
na koji su nacisti i staljinisti unitavali nevine ljude, a to je isti oblik radikalnog zla. I
jedan i drugi reim su vrili totalni teror koji je anti-utilitaran. Totalitarizam je nastao u
trenutku u kojem je zapoeo ovaj anti-utilitarni teror. Roenje totalitarizma i pojava
radikalnog zla dogodili su se istovremeno. Jedna od najprovokativnijih ideja knjige je ta
da Sovjetski Savez nije bio totalitaran prije 1930., a nacistika Njemaka prije 1938.
godine. To je stoga to je teror koji su nacisti vrili prije 1938., a boljevici prije 1930. bio
usmjeren protiv stvarnih politikih protivnika te je stoga bio utilitarian.1
Kada se fokus Hanne Arendt premjesti prema ideologiji kao zajednikom
porijeklu obaju totalitarnih reima, ova distinkcija postaje upitna. Ako totalitarni reimi
tretiraju ideologiju kao zakon prirode i zakon pokreta, te ako je teror ostvarenje tog
zakona, ne postoji razlika izmeu zloina poinjenih prije i poslije 1930. i 1938. Sa
stanovita totalitarista oni su jednako utilitarni. to je problem? Arendt snano vjeruje
kako je uas Auschwitza i Gulaga neto novo u povijesti. Ona takoer vidi obje
genocidne radnje kao zle na jednak nain, ali ne zna kako da ih objasni u koherentnom
argumentu. Nijedan od elemenata koji se kristalizirao u nacizmu nije odgovoran za
staljinistike istke. S druge strane, ukoliko Arendt ustraje na ideologiji, ona mora
1

Arendt jasno razlikuje sadistiko nasilje koje su provodili SA odredi, od klinikog, ravnodunog
terora SS odreda. Iza slijepog zvjerstva SA odreda, esto se nalazila duboka mrnja i srdba
prema svima onima koji su bili drutveno, intelektualno ili tjelesno bolji od njih, te koji su sada,
kao u ostvarenju njihovih najluih snova, bili pod njihovom vlau. Ta srdba, koja u logorima
nikad nije potpuno nestala, upada nam u oi kao posljednji ostatak ljudski razumljivog osjeaja.
Meutim, pravi je uas zapoeo kada su SS odredi preuzeli upravljanje logorima. Staro spontano
zvjerstvo prepustilo je put apsultno hladnom i sistematinom unitavanju ljudskih tijela,
proraunatom tako da uniti ljudsko dostojanstvo. (The Origins..., op.cit., str. 453.-454.)
Za Hannu Arendt, Lenjinova vladavina nikad nije bila totalitarna, a reim u faistikoj Italiji bio
je sliniji Francovoj panjolskoj nego Hitlerovoj Njemakoj te prema tome nije bio totalitaran.
Arendt bi imala ozbiljnih problema s logorom Jasenovac, zato to bi se morala suoiti s
injenicom kako je on bio inkarnacija radikalnog zla koje je organizirao reim nalik faistikom te
izveden na nain blii SA nego SS odredima.

416

prihvatiti kako su iz perspektive totalitarista svi zloini utilitarni, posebice konano

rjeenje. Arendt se bori s kljunim konceptom cijele knjige, konceptom radikalnog zla.
U predgovoru prvom izdanju (1950.) ona pie: Ako je istina kako se u zavrnim
razinama totalitarizma pojavljuje apsolutno zlo (apsolutno zato to vie ne moe biti
izvedeno iz ljudski razumljivih motiva), takoer je istina i to da bez njega moda nikad ne
bismo upoznali istinski radikalnu prirodu Zla.1 Zlo je ovdje napisano velikim poetnim
slovom zato to se ini da je to uinjeno zbog zla samog, na anti-utilitarni nain. Pitanje
glasi: Je li zlo koje se ne moe izvesti iz razumljivih motiva uinjeno svjesno ili
nesvjesno? Ukoliko je uinjeno svjesno, onda su nacisti i staljinisti initelji radikalnog
zla, a ukoliko nije, moramo objasniti to se dogodilo.
Sada se moramo vratiti na ideju suvinih ljudskih bia. U The Origins Hannah
Arendt kae: Postoji samo jedna stvar koja se ini razluivom: moemo rei kako je
nastanak radikalnog zla povezan sa sustavom u kojem su svi ljudi postali jednako suvini.
Manipulatori ovog sustava vjeruju u svoju suvinost jednako kao i u onu svih drugih, a
totalitarni ubojice su tim vie opasniji zato to im nije vano jesu li oni sami ivi ili mrtvi,
jesu li ikad ivjeli ili se nikad nisu ni rodili.2
Ovo se ini kao definitivan odgovor na moje pitanje. Ukoliko je cilj totalitarizma
uiniti ljude suvinima, on sve ini suvinima i to se ini namjerno. Pitanje je, naravno,
zato bi boljeviki revolucionari, motivirani socijalnom pravdom, ikad svjesno uinili
ljude suvinima? Arendt je svjesna ovog problema, ak i u sluaju nacista. U The Image
of Hell (1946.) ona pie: Nakon dolaska u tvornice smrti, sve je postalo sluaj potpuno
izvan kontrole onih koji su podnosili patnju i onih koji su je nanosili. I u vie navrata oni
koji su nanosili patnju jednog dana, ve sljedeeg su postali patnici.3
U The Origins ona kae: Dakako, totalitarni diktatori nisu svjesno krenuli
putem bezumlja. Rije je prije o tome da naa zbunjenost u vezi anti-utilitarnog karaktera
strukture totalitarne drave dolazi iz pogrenog shvaanja kako u konanici imamo posla
s normalnom dravom.4 Problem se za Hannu Arendt sastoji u tome bi li pojavu
radikalnog zla na zemlji trebalo objasniti kao namjeran in totalitarista ili ne. Ona nije
1

Hannah Arendt, The Origins of Totalitarianism, op.cit., str. viii-ix.

Ibid., str. 459.
3
Hannah Arendt, Essays in Understanding, op. cit., str. 198-199.
4
Hannah Arendt, The Origins of Totalitarianism, op.cit, str. 411.
2

417

sigurna. Ona jasno vidi kapacitet za injenje zla u nacizmu i boljevizmu, meutim,
radikalno zlo kao organizirani napad na spontanost, pluralnost i sposobnost raanja novog
ini se izvan njihova dosega. To je vie od onoga to njihove ideologije zahtijevaju. Zato
Arendt govori o paklu, bezdanu, neprocjenjivom Zlu.
Je li suvini humanitet telos totalitarizma? Nije. On je ishod, nusproizvod
totalitarnog terora. Iznimno je vano razumjeti logiku prie koju je Hannah Arendt
predstavila u The Origins. Knjiga pokazuje kako je i zato imperijalistiki kapitalizam
oblikovao sve elemente potrebne za kristalizaciju nacizma. Europska politika civilizacija
bila je nepopravljiva prije nego to su totalitarni pokreti stupili na scenu, a njima je bilo
tako lako preuzeti je zato to se politiki sustavi nacionalne drave ne mogu nositi s
masama sastavljenima od atomiziranih pojedinaca. Mase je oblikovao predtotalitarni
politiki i ekonomski nered.
Bezumnoj masovnoj proizvodnji leeva prethodi povijesno i politiki shvatljiva
priprema ivih leeva. Poticaj, i to je jo vanije tiho odobravanje dotad nevienih
uvjeta, rezultat su onih dogaaja koji su u razdoblju politike dezintegracije odjednom i
neoekivano uinili stotine tisua ljudi beskunicima, bez drave, izvan zakona i
neeljenima, dok su milijuni ljudi postali ekonomski suvinima i usljed nezaposlenosti
socijalnim teretom. To se moglo dogoditi jedino zato to su prava ovjeka koja nikad
nisu bila filozofski ustanovljena nego tek formulirana, koja nikad nisu bila politiki
osigurna nego samo proglaena u svojem tradicionalnom obliku izgubila svu svoju
vjerodostojnost.1
Pria zapoinje uruavanjem Europe i zavrava pojavom radikalnog zla. Nacisti
izravno, a staljinisti po analogiji, samo su zavrno poglavlje te prie.
Sada bih elio iznijeti Finkielkrautovu interpretaciju razumijevanja totalitarizma
Hanne Arendt. U kontekstu ovog rada Finkielkraut je iznimno vaan budui da njegova
knjiga In the Name of Humanity izravno govori o ratu u bivoj Jugoslaviji, koji bi, prema
mojem miljenju, trebalo razumjeti kao ponovnu pojavu radikalnog zla u Europi.
C

Ibid. str.447.

418

Finkielkraut zapoinje svoju kratku, ali prilino elegantnu knjigu o konceptu

humaniteta, priom Prima Levija iz Auschwitza. Levi opisuje situaciju u kojoj je njegovu
korisnost za Trei Reich procjenjivao doktor inenjer Panvic [Pannwitz]. Ono to
zapanjuje je da Pannwitz gospodina Levija nikad nije prepoznao kao ljudsko bie, nego
kao skup potencijalno korisnih vjetina. U dui doktora Pannwitza instrumentalni um
pobjeuje moralne argumente, injenice su iznad zdravog razum. 1 Pitanje o tome da li
ubiti osobu ili je nekako iskoristiti, tehniko je pitanje. Maka je za maku uvijek maka,
pie Finkielkraut, ali ljudi se ne poistovjeuju s ostalima iz svoje vrste. Europljanima su
trebala stoljea da stignu do ideje kako su svi ljudi roeni jednaki.
O idejama Hanne Arendt raspravlja se u treem i etvrtom poglavlju. Finkielkraut,
dakako, zna kako se koncept totalitarizma razvio kada je Arendt prepoznala kako se
sovjetski logori mogu uspjeno usporediti s nacistikim logorima. I jedno i drugo
istrebljenje beskorisni su na isti nain te stoga predstavljaju apsolutno zla. Finkielkraut se
slae sa svim kljunim potezima koje je Arendt uinila u The Origins. vezom izmeu
naroda bez drave i suvinih naroda, slinou izmeu dvaju totalnih terora te s idejom da
su oba terora realizacije ideologija. Meutim, on naglaava iznimno zabrinjavajuu
injenicu kako se ideja poboljanog humaniteta, poboljane ljudske vrste pojavljuje u obje
totalitarne ideologije. Za totalitariste su zakon pokreta i zakon prirode jedno te isto.
Misija nacista bila je ukloniti idove i ostale inferiorne rase, osloboditi ovjeanstvo i
voditi ga kako bi ostvarilo svoj konaan cilj. 2 Idelogija nacista prelazi granice nacije i
nacionalizma te ustraje na konceptu rase kako bi odredila budunost ljudskih vrsta, kako
bi ponovno oblikovala svijet. Finkielkraut objanjava: Hannah Arendt odluila je
promotriti totalitarizam zbog osjeaja zapanjenosti konanom beskorisnou istrjebljenja.
Kako su nacisti mogli, pitala se, a mi se nastavljamo pitati, uiniti neto toliko oito
protiv svojih interesa i sustavno poubijati veliku i besplatnu radnu snagu, onu koja je bila
kvalificirana i zauvijek dostupna? Predviajui to pitanje, voa Gestapa odgovorio je
kako nikakvo utilitarno ili materijalno razmatranje, nikakva ekonomska ili strateka
kalkulacija ne bi trebala odgoditi datum ili okaljati istou ove operacije, izvedenu za
spas Njemake i ljudskog roda. Ako se Njemaka oslobodi od idovskog smrtnog
stiska, pisao je Hitler u Mein Kampfu dok je jo uvijek bio samo beznaajan izaziva

Alain Finkielkraut, In the Name of Humanity, New York, Columbia University Press, 2000, str.
3.
2
Ibid., str. 49.

419

nereda, moi emo rei kako je najvea opasnost za ljude posvuda unitena za cijeli
univerzum.1 Iz perspektive nacistike ideologije, svi su masakri korisni i opravdani.
Komunistika je ideologija fundamentalno razliita po svome sadraju, ali
politike posljedice njezine provedbe mogu biti jednako pogubne. Revolucija koja bi
trebala osloboditi cijelo ovjeanstvo i stvoriti pravednu besklasnu civilizaciju mogla bi
imati visoku cijenu. Kako bi se napravio veliki omlet, potrebno je razbiti mnogo jaja.
Dvije totalitarne ideologije, koje su po svome sadraju toliko razliite, gotovo su jednake
u uvjerenju da se za konaan trijumf ljudske vrste moe platiti bilo kakva cijena.
Totalitarna ideologija oblikuje svijet, perspektivu prema kojoj su zloini opravdani u ime
poboljanog ovjeanstva. Iz te perspektive vapaji rtava koje umiru u stvarnom svijetu
ne mogu se uti. Za Finkielkrauta problem lei u tome to je ideja humaniteta utkana u
obje totalitarne ideologije, te kako ta injenica utjee na nain na koji mi danas
konceptualiziramo humanitet. Moramo osigurati da se ta ideja ponovno ne upotrijebi za
ubijanje.
Postideoloka ideja humaniteta u dananje je vrijeme iva u humanitarizmu.
Humanitarizam je motiviran saaljenjem i solidarnou s ljudskim biima koja pate gdje
god se nalazila, te svjesno pokuava ostati izvan ideolokih i politikih razlika koje su
zapravo i uzrokovale bol i patnju. Bilo kako bilo, Finkielkraut nije oduevljen.
Ne postoji nain za propitivanje napadnog i bunog humanitarizma koji je
istovremeno oborio vicarske uredbe za upravljanje saaljenjem i nemilosrdnu filozofiju
povijesti. Ali ne postoji ni osjeaj trijumfa. Globalni je doktor jednako skuen u svom
razmiljanju kao i politiki aktivist. Tamo gdje aktivist vidi ljude kako igraju svoje uloge
u drami uma, globalni doktor vidi rtve bijede i bolestiOn je previe zaokupljen time da
nahrani gladna usta riom da bi posluao to ta usta govore.2
Post-totalitarni, apolitini humanitet postaje velika operacija pruanja skrbi. Ova
je vrsta humaniteta odigrala veliku ulogu u posljednjem europskom ratu 20. stoljea.
Nedostatak volje da se zaustavi masakr u bivoj Jugoslaviji bio je toliko oit da je novi
humanitarizam postao nadomjestak za politiko djelovanje. Novonastali ljudi bez drave,
tisue izbjeglica bile su prihvaene u zemljama lanicama Europske unije, a Ujedinjeni su
1
2

Ibid., str. 53.

Ibid., str. 88.-89.

420

narodi provodili mirotvorne operacije usred rata kako bi pomogli isporuku humanitarne
pomoi. Zapadni su mediji bili zagaeni priama o neizbjenom drevnom barbarizmu
balkanskih plemena. Finkielkraut pie: U istom trenutku u kojem nam se ini kako
moemo motriti politike aktere budnim okom televizijske kamere, humanitarac nudi
neoekivanu mogunost uklanjanja stranog tereta politike moralnosti. Naputajui teko
pitanje o tome kako neto uiniti, on umjesto toga nudi oblik narcisoidne prve pomoi,
poslane od kue, bez osobnog rizika. Te prua tu pomo u ime oblikovanja svijeta kao
mjesta prikladnijeg za ivot tih bia u isto vrijeme istih i razliitih koji ine ljudski
rod.1
Neutralnost Europe, potpomognuta novim humanitarizmom, pripremila je scenu
za radikalna rjeenja.
Prema mojem miljenju, proroanstvo Hanne Arendt se obistinilo i prije nego to
je ona to oekivala. Totalitarna rjeenja nadivjela su pad totalitarnih reima i ponovno su
bila na djelu u Bosni. Moemo li uas posljednjeg rata u Europi nazvati radikalno zlim?
Zato bismo to uinili i to od Hanne Arendt moemo nauiti o cjelokupnom neredu koji
se jo uvijek odmotava?
Neke su stvari oite. Na djelu nije bila totalitarna ideologija, nije bilo pokuaja da
se sve ljude uini suvinima, nije bilo anti-utilitarnog terora. Hoemo li zato zakljuiti
kako se dogodilo neto strano, kako to nije bilo ba ono to je Arendt razumjela kao
radikalno zlo te kako bismo trebali prihvatiti injenicu da je ona prestala koristiti koncept
i zamijenila ga banalnou zla? Ako se na trenutak sjetimo nekih optuenika u Haagu,
iskuenje da njihova djela objasnimo kao banalna postaje razumljivo. Meutim, ja
vjerujem kako originalna naracija Hanne Arendt ima mnogo toga za ponuditi. Ona iznosi
priu u kojoj politika, ili jo preciznije bivanje politinim, igra kljunu ulogu. Ne radi se
samo o tome kako je ona uvidjela koliko je politika znaajna za ljudski ivot dok je
promiljala bezdravnost, nego je ona takoer snano kritizirala buroasku politiku
temeljenu na koristi izvedenoj iz sfere ekonomije. Jedan od razloga zbog kojih je moralno
uruavanje u Europi bilo mogue jest injenica da je razmiljanju i prosudbi potrebna
sfera u kojoj ih je mogue prakticirati. Europa je trebala graane, a bila je u rukama
buroazije. Radikalno se zlo pojavilo na zemlji zato to su rtva, initelj zla i promatra
dopustili da se ono dogodi. U The Origins fokus je na uruavanju europske politike
1

Ibid., str. 94.

421

civilizacije te na zlu koje je totalna dominacija proizvela, dok u knjizi Eichmann u

Jeruzalemu Arendt govori o kriminalcima nesposobnim za promiljanje i grekama koje
su poinile i same rtve. ini se smislenim govoriti o ponovnoj pojavi radikalnog zla u
bivoj Jugoslaviji zbog toga to je originalna konstelacija bila ponovno uspostavljena.
Raspad socijalistikih reima oblikovao je mase dezorijentiranih pojedinaca, ljudskih bia
nesposobnih da prepoznaju svoje interese te otkriju razloge za svoju nevolju.
Nacionalizam kako ideologija omoguio je razumijevanje svijeta i osigurao horizont za
politiko djelovanje, a poslijehladnoratovska Europa ve je postavila scenu. Neki se od
poinjenih zloina ne daju izraziti rijeima te je to jedan od razloga zato bih ih ja elio
nazvati radikalnima. Meutim, oni se nikad ne bi bili dogodili da se Europa u potpunosti
oporavila od prve pojave radikalnog zla.
Radovan Karadi, jedan od neprijeporno nebanalnih protagonista nedavnih uasa,
nazvao je kristaliziranu konstelaciju koja je prela toku nakon koje nema povratka u
Bosni unutarnjom logikom haosa. Ponovno je elemente osigurao cijeli kontinent, a ne
iskljuivo etnike osobine balkanskih plemena. Nain na koji je taj rat bio shvaen kao
neto gotovo tipino za pogoenu regiju u potpunosti je anti-arendtovski i prilino
opasan.
U interviewu s Gausom [Gauss] Hannah Arendt pravi distinkciju izmeu politike
osobe i promatraa. Promatra je onaj koji naprosto ne sudjeluje u politici. Nain na koji
su Europska unija i njezine zemlje lanice reagirale pokazuje kako ne samo da postoji
demokratski deficit s kojim se Unija mora obraunati, nego i mnogo kobniji politiki
deficit.1 Europljani nisu bili banalni, bili su ukljueni u misije odravanja mira i operacije
pruanja pomoi dok je etvrt milijuna ljudi zauvijek nestalo s lica zemlje. Oni su bili
apolitini promatrai. Ono to je radikalno jest lakoa s kojom se sve dogodilo i s kojom
e biti zaboravljeno. Ovoga puta zlo nije bilo vieno kao neto izvan granica uma: upravo
suprotno, bilo je shvaeno na nain koji previe laska Europi.

Teko je ne sloiti se s nainom na koji Kristeva arendtovski razumije trenutnu politiku

situaciju. Ona pie: Apolitiko djelovanje, daleko od toga da bude put prema onome to Arendt
zove razotkrivanjem reducirano je na ismijavanje i ispraznost marketinkih gurua podlonih
utjecaju i korupciji. [Hannah Arendt, New York, Columbia University Press, 2001, str. 43]
Kristeva je takoer prepoznala kako tehnologija...svodi politiku na administrativnu intrigu [str.
164]. Za Arendt se politika jasno razlikuje od administracije. U knjizi Eichamann u Jeruzalemu
ona ak govori o administrativnim masakrima [str. 288], koji su bili rjeenje za suvine narode.

422

to emo na kraju uiniti s konceptom humaniteta? U The Origins Hannah

Arendt pie: Ta nova situacija, u kojoj je humanitet zapravo preuzeo ulogu prethodno
dodijeljenu prirodi ili povijesti, u ovom bi kontekstu trebala znaiti kako bi pravo na
posjedovanje prava ili pravo svakog pojedinca da pripada humanitetu, trebao jamiti sam
humanitet.1 Humanitet organiziran u svjetsku vladavinu moe zatititi ljudska prava, ali
to nije neto ime bismo trebali biti previe oduevljeni, zbog toga to je lako
zamislivo, te ak unutar podruja praktinih politikih mogunosti, kako e jednog
lijepog dana visoko organiziran i mehaniziran humanitet prilino demokratino naime,
odlukom veine zakljuiti kako bi za humanitet kao cjelinu bilo bolje da ukloni neke
svoje dijelove.2
Dakle, uloga politikog miljenja nije da vjeruje organiziranom ovjeanstvu
budunosti, nego da pokua prepoznati elemente koji se mogu kristalizirati u nekom
buduem uasu. Zlo moe cvjetati i bez totalitarnih ideologija usred humanitarnih
akcija. Nama je koncept humaniteta potreban, i to onaj suprotan gotovo prihvaenom
konceptu suvinosti ljudskih bia koji naa civilizacija perpetuira.
injenica kako nai sunarodnjaci uivaju u javnim iskazivanjima rasizma u kojima
se druga nacija aljivo definira kao nevrijedna postojanja samo nam pokazuje kako ne
moramo predaleko traiti.

1
2

Hannah Arendt, The Origins of Totalitarianism, op. cit., str. 298.

Ibid., str. 299.

423

PREPREKE DEMOKRATSKOM SVETSKOM UPRAVLJANJU*

Radmila Nakarada

Dobro tei da bude neprijatelj boljem

Roj Vud Selars [Roy Wood Sellars]

Kraj Hladnog rata doneo je talas optimistikih oekivanja i uverenja da e svet

postati manje nasilan a meunarodni akteri skloniji saradnji, poto su se ideoloke
konfrontacije konano stiale. Zajedno sa optimizmom, pojavila se i svest da je svet
podeljen Berlinskim zidom, ipak uspostvio sloene mree meupovezanosti i
meuzavisnosti. Naalost, trenutak optimizma i nade je kratko trajao, na povrinu su
izbili novi konflikti, pretnje, rizici i nesigurnosti, kao i suprotstavljena tumaenja, ocene
prirode, dostignua i izgleda globalizacije koja je dostigla jedinstvene razmere. Taj jedan
svet, ispunjen nejednakou, ostao je mnotvo svetova sa izrazitim dobitnicima i
suvie brojnim gubitnicima [D. Stiglic].
Priroda i domaaj globalizacije imaju mnogo nijansi, ali se mogu najbolje opisati
kao dvostruko kretanje koje istovremeno proizvodi spektakularna dostignua u nekim
oblastima drutvenog ivota a duboke krize u drugim. Impozantna dostignua postignuta
su tako u sferi stvaranja ekonomskog bogatstva, pokretljivosti kapitala, roba i ljudi, zatim
u univerzalizaciji demokratije i nametanju dravama obavezu zatite ljudskih prava, 1 kao
i u kosmopolitizaciji kulture. Meutim, sama dostignua globalizacije proizvode krize:
*

Izlaganje sa skupa World Governance: Do We Need It, Is It Possible, What Could It (All)
Mean?, International Law and Ethics Conference Series (ILECS), Belgrade University, 27-29
June 2008.
1
Korpus deklaracija, povelja, paktova, komisija, kao i oblici nadgledanja ustanovljen je kao
sredstvo ograniavanja krenja ljudskih i manjinskih prava od strane drava. Videti, David Held
et al., Global Transformations, Cambridge, Polity Press, 1999.

424

globalna ekonomija proizvela je finansijske metee, socijalne krize (nove forme i stepene
nejednakosti i iskljuivosti)1 i ekoloke katastrofe koje ugroavaju globalna opta dobra
[Geret Hardin].2 Univerzalizacija demokratije i ljudskih prava kao vrhunskih vrednosti
idu ruku pod ruku s krenjem normi meunarodnog prava kada su u pitanju male i slabe
drave. Univerzalizacija nije naruena ovom nedoslednou, jer kao to istie Boaventura
de Soza Santos [Boaventura de Sousa Santos], nije ni predvieno da se ona odnosi na
nepostojee, na sve one koji se nalaze s druge strane linije. 3 Stoga je misija irenja
demokratije i zatite ljudskih prava, koju je preuzeo globalni hegemon, potakla novu
rundu

vojnog

meunarodnog

intervencionizma,

marginalizacije

prava.

globalizacija

Najzad,

Ujedinjenih
kulture

za

nacija
mnogo

erozije
oznaava

pozapadnjaenje koje je pokrenulo kontra talas vraanja tradiciji i razliitim, oblicima

religijskog fundamentalizma.
Dakle, dvostruko kretanje izraava se kroz istovremeno slavljenje ostvarenih
dostignua i raireno oseanje krize, kroz opaanje dosad nezapamene brzine promena i
sa druge strane, pomanjkanja vizionarskog miljenja, izraava se kroz tehnoloki
optimizam i socijalni pesimizam, naroito poto izostaju istrajni napori nastojanja od
strane bogatih da ree drastine oblike siromatva i uskraenosti.
Neuspesi, neizvesnosti, neuravnoteenosti koje stvara globalizacija sabiraju se u
rastuu potrebu za globalnim upravljanjem. Izgradnja ustanova koje bi mogle da
upravljaju, kontroliu i ispravljaju globalne protivrenosti, na demokratski i odgovoran
nain, postaje sve akutnija potreba sa svakim novim krugom finansijskih metea,
jednostranih,

nelegalnih

vojnih

intervencija

dramatinih

izbijanja

socijalnih

nezadovoljstava. Meutim, postojee ustanove su ili slabe i marginalizovane, kao to je to

sluaj sa Ujedinjenim nacijama, ili nemaju sposobnost da odgovore na primeren nain, jer
su nedovoljno reprezentativne, transparentne i drutveno odgovorne (na primer MMF,
Svetska banka).

Kao to Stiglic navodi, globalizacija je moda pomogla nekim zemljama i njihovom BDP-u, ali
ak ni u tim zemljama nije pomogla veini stanovnitva. Globalizacija je predstavljala stvaranje
bogatih zemalja sa siromanim stanovnitvom. Videti: John Stiglitz, Making Globalization Work,
London, Penguin Books, 2007, str. 9.
2
Doskora se ekoloki problemima pristupalo sa tehnolokim optimizmom nova tehnoloka
otkria e reiti problem iscrpljivih resursa, tako da nije neophodna promena same paradigme.
3
Boaventura de Sousa Santos, Beyond abyssal thinking, http://www.eurozine.com/pdf/2003-1103-santos-pt.pdf, str. 4.

425

Prepreke globalnom upravljanju

Prepreke razvoju globalnog upravljanja su brojne, od globalnog kriminala, megaterorizma,1 do ogromnih asimetrija u moi, meutim mi emo se usredsrediti samo na
sledee: neoliberalnu formu globalizacije, opadajue kapacitete drave, naroito malih i
slabih drava, i na nova pravila koja uspostavljaju najmoniji globalni akteri a kojima se
redefiniu naela suverenosti i teritorijalnog integriteta.
Neoliberalna forma globalizacije
Kejnzijanski ekonomski model je od ranih sedamdesetih godina zamenjen
neoliberalnim. Neoliberalizam je pomerio klatno unazad, tvrdei da su ispoljene
ekonomske nevolje zapravo posledica dravnog intervencionizma. Neuspesi dravne
intervencije proizilaze iz nedostatka informacija koji joj je svojstven ili sebinog
ponaanja birokrata ili organizovanih interesnih grupa.2 Nesposobnost drave na
ekonomskom polju zahteva smanjivanje njene uloge i uveavanje deregulacije i
privatizacije kao odgovora na sve ekonomske probleme. Prema dravi treba biti
nepoverljiv, a njeno irenje bi trebalo suzbiti. Puno poverenje treba ponovo obnoviti u
racionalnost nevidljive ruke, trite, individualnu aktivnost i pojedinani interes koji e
osigurati rast i unaprediti blagostanje. Logika profita i ekonomske efikasnosti je stoga
prevladala i postala predmetom globalnog konsenzusa, odbacujui kao suvine pojmove
kolektivni interes,3 solidarnost, empatija, socijalna pravda, ali i instrumente korekcije i
redistribucije.

Globalni terorizam svojim opsegom, pristupom visokim tehnologijama i spremnou terorista da

daju ivot za svoj cilj, oteava globalno upravljanje jer stvara strah i meukulturne napetosti.
Meutim, odgovor na pojavu ovog novog nedravnog aktera takoe predstavlja smetnju
demokratskom globalnom upravljanju. U pitanju su odbijanje dijaloga i pregovaranja, dominacija
vojnog odgovora i prihvatanje da se demokratija brani putem torture i zatvora poput Gvantanama.
Kriminal nije nov fenomen, ali globalni kriminal kao mrea kriminalnih organizacija koji utie na
nacionalne ekonomije i bezbednost svakako jeste. Kriminalna kontra snaga je postala
transnacionalizovana i sposobna da namee svoju volju dravama i nagriza zakon i red. Ona
koristi sve prednosti ekonomske globalizacije, nove informacione i komunikacione tehnologije,
kao i smanjenje trgovinske regulacije, trgovinskih barijera i labavljenje graninih kontrola.
2
Ha-Joon, Chang, Globalisation, Economic Development and the Role of the State, London, Zed
Books Ltd., 2003, str. 36.
3
ang istie da sami neoliberali podravaju odreene interesne grupe, kao to su privatne firme.
Osim toga, anti-kolektivistika retorika neoliberala samo prikriva postojanje skrivenog
politikog programa usmerenog protiv konkretnih grupa. Ibid., str. 34.

426

Ponovno otkrivena neoliberalna formula nametnuta je kao univerzalno primenljiva

na sva drutva, kao da postoji samo jedna forma kapitalizma i samo jedan pravi nain
da se upravlja ekonomijom.1 Stie se utisak da je mogue, da parafraziramo anga,
odrediti optimalan stepen dravne intervencije, optimalnu ravnoteu izmeu drutva i
trita, nezavisno od konkretnog lokalnog konteksta.
Meutim, neoliberalni projekat nije uspeo da postigne oekivane rezultate.
Neuspeh se dramatino odraava u injenici da vie od dve milijarde ljudi i dalje ivi u
siromatvu a blizu jedne milijarde njih ivi u ekstremnom siromatvu (s manje od jednog
dolara na dan), odnosno u tome da se blagostanje veine ljudi nije poboljalo; nejednakost
u prihodima i ekonomska nestabilnost su uveane, dok se ubrzani rast, kao osnovni cilj,
nije ostvario. Svetski dohodak po glavi stanovnika je rastao za 3,1% tokom starih, loih
dana od 1960. do 1980., ali je rastao samo za 2% tokom neoliberalnog perioda 19802000.2 Kina, koja nije bila neoliberalna ekonomija, postigla je najviu stopa rasta.
Postojea neoliberalna forma globalizacije, koja se zasniva na trinom
fundamentalizmu, dovodi do drutveno inferiornih rezultata jer, kako Soro navodi:
Trita su dobra za stvaranje bogatstva, ali nisu predviena kao sredstvo kojim se
zadovoljavaju ostale drutvene potrebe. [] Trita su oblikovana tako da omoguavaju
slobodnu razmenu dobara i usluga, izmeu za to voljnih uesnika, ali nisu sama po sebi
sposobna da se staraju o kolektivnim potrebama kao to su zakon i red, ili odravanje
samog trinog mehanizma. Niti su trita sposobna da obezbede socijalnu pravdu. Javna
dobra se mogu osigurati samo kroz politiki proces.3
Ovde bi se trebalo podsetiti i analize K. Polanjija 4 koja prikazuje posledice ranijeg
laissez faire poretka utemeljenog na prvenstvu ekonomije, dok su drava/drutvo gubili
svoju sposobnost zatite, to je dovelo do impresivnog razvoja sredstava za proizvodnju i
katastrofalnih poremeaja u ivotima obinih ljudi. Kada se ne uvai dobrobit zajednice,
to vodi gubitku ravnotee izmeu trita i drutva to donosi korist samo uskoj manjini
bogatih.

Joseph Stiglitz, op. cit. str. xv.

Ha-Joon, Chang, op. cit. str. 2.
3
George Soros, On Globalization, Oxford, PublicAffairs Ltd, 2002, str. 5-6.
4
K. Polany, The Great Transformation, Boston, Beacon Press, 1944, str. 34.
2

427

Ni drava ni trite nisu sveznajui, svemoni inioci. Mudrost se sastoji u

uspostavljanju plodonosne ravnotee, ali to nije mogue bez preoblikovanja, preobraaja
sadanjeg neoliberalnog projekta globalizacije. U sadanjem obliku, on oteava razvoj
demokratskog

globalnog

upravljanja,

svojim

fundamentalistikim,

nametljivim

karakterom, uklanjanjem mogunosti izbora, alternative, guenjem odgovornosti prema

kolektivnom interesu i globalnim dobrima, podsticanjem ravnodunosti prema
(drutvenim) posledicama. Slavei deregulaciju, on slavi neodgovornost i proizvodi
globalni demokratski deficit.
Preobraaj drave
Nakon prerano proglaene smrti nacionalne drave u eri intenzivne globalizacije,
veina autora bi se danas sloila da je (iako nije potpuno nestala), ona prola kroz
znaajan preobraaj. Ovo je izraavano na razliite naine, kao desuverenizacija,
transnacionalizacija, posredna uprava, neokolonijalizam.
Kako god da definiemo taj preobraaj, jasno je da je on neravnomeran: Ova
neravnomernost je izraavana razlikovanjem izmeu: pre-modernih, modernih, postmodernih drava, zapadnjakih, proto-drava, propalih, slabih, funkcionalnih i tako dalje.
Ukoliko ostavimo po strani argumentaciju na osnovu koje su ove podele utemeljivane,
oigledno je da se drave zaista razlikuju po stepenu kojim ih transnacionalne strukture i
procesi oblikuju.
Kada su u pitanju slabe drave, preobraaj znai da su one izgubile neke od
klasinih funkcija i da su stekle neke nove, a posledice toga su sledee:
Umanjena je posrednika uloga drave u raspodeli drutvenog bogatstva i u
odravanju socijalnog kompromisa izmeu razliitih drutvenih slojeva, to je dovelo do
uveanja drutvenih nejednakosti, novih oblika osiromaenja i iskljuenosti.
Mo drave, odnosno njen kapacitet da uravnoteuje zahteve trita i drutva
oslabljen je. Drugim reima, umanjena je samostalnost drave u formulisanju ekonomske
politike i njenih sopstvenih prioriteta. U pojedinim sluajevima, transnacionalni inioci
preuzimaju deo dravnih funkcija, propisuju skup unutranjih reformi (ekonomskih,
pravnih, vojnih) i upravljaju krizama. (Zbog toga neki autori ukazuju da su slabe drave
praktino pod posrednom upravom).

428

Drava sve vie postaje izvrilac spolja odreenih politika, zahteva i

uslovljavanja, nego to je njihov tvorac. Zbog ovoga je esto opisivana kao prenosni
kai globalnih imperativa, to znai da je njena sposobnost da zadovolji potrebe svojih
graana na temeljit nain ograniena. Njeni kapaciteti da odgovori na spoljne izazove su
smanjeni. I pored toga, trebalo bi imati na umu da ovo ograniavanje nije samo posledica
nemoi drave u odnosu na transnacionalne strukture, ve i injenice da se unutar drave
javljaju snani delovi transnacionalne elite (klase) koji zastupaju interese globalnog
kapitala.
Ideoloki konsenzus na globalnom nivou zasnovan na neoliberalnom projektu,
praktino je iskljuio alternative na nivou drava. Globalni ideoloki konsenzus
oblikovao je preobraaj drava, kao to ocenjuje V. Robinson. 1 To znai da se preobraaj
drava izvodio na osnovu neoliberalnih principa, s ciljem integrisanja u transnacionalne
ekonomske procese. U transformisanom obliku, neoliberalna drava, po V. Robinsonu,
ima tri funkcije: usvajanje fiskalnih i monetarnih politika koje bi garantovale makroekonomsku stabilnost, osiguravanje osnovne infrastrukture neophodne za globalnu
ekonomsku aktivnost (aerodromi, luke, putevi, obrazovanje) i obezbeivanje socijalne
stabilnosti instrumentima prinude i ideologije (jeftina radna snaga i slabi sindikati).
Asimetrija moi izmeu drava, ubrzano irenje slabih drava i njihovo
ukljuivanje u globalne procese na nain koji dalje umanjuje njihovu samostalnost i
sposobnost da odgovore na potrebe svojih graana, slabi unutranju demokratiju i
ustanovljava poliarhiju, a na globalnom nivou odrava i proiruje demokratski deficit.
Nova pravila
Globalizacija podrazumeva do sada nedostignut nivo uzajamnog povezivanja,
meuzavisnosti drava. To je predstavljalo osnovu za uvoenje novih naela, pravila i
redefinisanje obaveza meunarodne zajednice, u svetu koji je postao ne samo ekonomski,
politiki, ve i moralno meuzavistan. U ime dostizanja viih etikih standarda, uvedena
su nova tumaenja odnosa izmeu teritorijalnog integriteta i prava na samoopredeljenje,
kao i pravo na meanje u unutranje stvari suverenih drava, pojam samoodbrane,
potaknut pojavom novih, neprijateljskih, nedravnih aktera, je proiren, definisane su
nove odgovornosti koje se tiu zatite graana od masovnih krenja njihovih prava
1

Videti William Robinson, Transnational Conflicts, London, New York, Verso, 2003.

429

(obaveza zatite) ukoliko je neophodno i vojnom intervencijom. Nastajua nova pravila

ukazuju na snanu, iako nejednaku, relativizaciju suvereniteta pre svega slabih drava ali
i na stvaranje novih osnova za upotrebu nasilnih, prinudnih sredstava, za novu
zastraujuu proizvoljnost [Hana Arent], iskazanu, izmeu ostalog, u razlikovanju
demokratskih/legitimnih i autoritarnih/nelegitimnih drava, odnosno, onih koje imaju
pravo da postoje i drava odmetnika, devijantnih drava ije je pravo na postojanje
osporeno.
Podela na legitimne i odmetnike drave nije zasnovana na objektivnim
kriterijumima ve na razlikovanju koje samovoljno prave najmonije drave, obaveza
zatitu se selektivno primenjuje, redefinisanje samoopredeljenja dovelo je do nove runde
nasilja i haosa, a moralna zavisnost esto je povezana sa obezbeivanjem vitalnih interesa
kao to su slobodan pristup kljunim resursima.
Pokualo se pokazati da su u eri novih etikih pravila i odgovornosti meunarodni
akteri duni da interveniu kada je drava nemona ili nevoljna da zatiti svoje graane
od masovnih povreda njihovih prava. To je vodilo, u sluaju Kosova, intervenciji koja je
bila nelegalna, to jest izvrena je bez odluke Saveta bezbednosti, ali je, u skladu sa iroko
prihvaenim stavom, bila legitimna jer je pokrenuta kako bi se spreila povreda
manjinskih prava.
Ova nelegalna ali legitimna intervencija definisana je kao poetak Novog
humanizma, nove etike, liberalnog intervencionizma (M. Ignjatijev). J. Habermas je
smatrao ovu intervenciju legitimnom jer je bila precizna i efikasna, predstavljala je skok
prema kosmopolitskom pravu.
Dalji razvoj ove logike, proizveo je sledee novo pravilo legitimno je ne samo
vojno intervenisati, ve i trajno obustaviti nadlenost drave nad delovima njene teritorije
gde su poinjena obimna krenja ljudskih prava. U sluaju Kosova, ovo je uinjeno kada
je autoritarni reim zamenjen demokratskim. (Izgleda paradoksalno da se u ekonomskoj
sferi dravna intervencija delegitimizuje, dok se u politikoj, pravo na intervenciju
proiruje). iroko prihvaeno miljenje da se radi o koraku ka kosmopolitskom pravu,
argument da je obaveza zatite postala moralna obaveza, zagovarala se bez ijednog
emirijskog dokaza da su spoljnopolitiki ciljevi, nacionalni interesi SAD iz osnova
redefinisani. Nova etika bi nalagala da se nacionalni interesi globalne supersile, zatita

430

njenog povlaenog poloaja, ne mogu braniti, kako je Kenan davno naveo, svim
dostupnim sredstvima, ukljuujuu prinudu.
Moralna izvesnost morala bi poivati na verodostojnom dokazu da su ameriko
drutvo i njegova spoljna politika proli kroz dalekosene promene da ne moe postojati
ni trunka sumnje u humanitarni karakter vojne intervencije. Osim toga, moralna
doslednost morala bi se protezati na sve intervencije koje su usledile posle one na Kosovu
(to jest SR Jugoslaviji). Svaka sekvenca koje je sledila, u Afganistanu, Iraku itd. trebalo je
da ponovo potvrdi stvarnost etikog preokreta, jer on po svojoj prirodi ne moe biti
izuzetan, pojedinaan in. To znai da lane optube, konstruisani dokazi, planska
manipulacija javnim mnjenjem, zaobilaenje UN, tajni zatvori (zatvori CIA na tajnim
lokacijama), muenja1 nisu mogli da uslede. Moe li jedan akter da bude u isto vreme
otelotvorenje nove etike i pobornik prava na korienja muenja, prekritelj enevskih
konvencija, a da ne podriva mogunosti demokratskog globalnog upravljanja?
Uzdizanje zatite ljudskih prava kao najvieg principa, proirivanje instrumenata
meunarodne zajednice za efikasno zaustavljanje masovnih krenja, spreavanja
genocida, svakako bi predstavljalo korak ka razvoju kosmopolitskog prava ukoliko bi
se dosledno primenjivalo u skladu sa precizno odreenim normama i pravilima. Meutim,
praktina primena ovog skoka unapred pokazuje s jedne strane, uestalu ravnodunost
prema masovnim krenjima ljudskih prava, na primer u sluaju Ruande, Konga, sudanske
provincije Darfura, a opravdavanje proizvoljnih vojnih intervencija s druge. Intervencija
NATO u SR Jugoslaviji zbog Kosova, koju je V. Klaus nazvao prvim etikim ratom,
izvrena u ime zatite ljudskih prava, pre je sluaj proizvoljnosti, ratne urbe [rush to
war], nego moralne zavisnosti. Pod sadanjim okolnostima, imajui u vidu prirodu
hegemonije i arhitekture moi, pomanjkanja globalnog upravljanja, obaveza zatite
1

Dik ejni je javno priznao da je nareivao ratne zloine. Kada je upitan o tehnici simulacije
utapanja u intervjuu za ABC, ejni je odgovorio: Svakako sam bio svestan tog programa i
ukljuen u pomaganje da se taj proces raisti. Takoe je rekao da jo uvek veruje da je
primereno koristiti tehniku simulacije utapanja nad osumnjienim za terorizam. Direktor CIA
Majkl Hejden rekao je da je Agencija koristila tu tehniku nad tri osumnjiena lana Al-Kaide
tokom 2002-2003. Ameriki sudovi su dugo smatrali tehniku simulacije utapanja, prilikom koje se
voda sipa u nos i usta dok se osoba gotovo ne udavi, muenjem. Ameriki Ukaz o ratnim
zloinima definisao je muenje kao ratni zloin kanjiv doivotnim zatvorom ili ak smrtnom
kaznom ukoliko rtva premine. Dvostranaki izvetaj senatskog Komiteta o oruanim snagama od
11. decembra izneo je zakljuak po kom su visoki zvaninici amerike vlade pribavljali
informacije o upotrebi agresivnih tehnika, izmenili zakone da bi stvorili privid njihove legalnosti i
odobrili njihovu upotrebu nad pritvorenicima. Videti Marjori Cohen, Cheney Throws Down
Gauntlet, Truthout, 19 December 2008, www.truthout.org.

431

ljudskih prava proizvela je dodatna krenja meunarodnog prava, ponovna iscrtavanja

mapa, nasilna menjanja granica, to jest, demontiranja posleratnog konsenzusa.
Prema konsenzusu koji je postignut posle Drugog svetskog rata, nasilno menjanje
dravnih granica, ma koliko one bile nesavrene, nije prihvatljivo jer na njima poiva
stabilnost meunarodnog poretka. Kao to istie Robert Dekson, 1 granice ne samo da
obeleavaju

teritorijalnu

nadlenost

drave,

ve

su

konstitutivni

elementi

meunarodnog drutva. Pre kraja Hladnog rata, preovlaivala je svest da bi ponovno

definisanje postojeih granica bez pristanka date drave vodilo svet u anarhiju i nove
nesigurnosti. Nakon kraja Hladnog rata, ovaj konsenzus se rastae, a priznavanje
nezavisnosti Kosova prestavlja znaajno poglavlje u ovom razvoju. Pravo da se menjaju
mape, da se teritorija stie nasilnim putem pod uslovom da postoji podrka neke
inostrane hegemonske koalicije ili bloka stupa na scenu, te time na ozbiljan nain
potkopava mogunosti ustanovljavanja globalnog upravljanja.
Pored navedenih novih pravila, trebalo bi spomenuti jo dva primera.
1. Pojavili su se argumenti koji nagovetavaju da bi nesposobnost drave da
kontrolie celinu svoje teritorije zbog slabe naseljenosti (na primer u Africi), trebalo da
podstakne meunarodnu zajednicu da ponovno promisli svoja stanovita o suverenosti i
nepovredivosti dravnih granica.
Granice ne bi trebalo smatrati nepromenljivim, naroito kada je afriki kontinent u
pitanju. Prema ovim tvrdnjama, odreen broj afrikih zemalja retko su naseljene a drave
su isuvie slabe da bi vrile kontrolu nad velikim teritorijama. Stoga bi dravne granice
trebalo menjati, stvarati nove drave, uprkos injenici da je nakon kolonijalizma veina
afrikih drava prihvatilo tada odreene granice. Problem ovog argumenta je u tome to,
kada se jednom pone s relativizovanjem postojeih granica na osnovu jednog principa,
drugi principi e biti uvedeni u drugim delovima sveta i uskoro e se otvoriti novo
poglavlje utrka za novim mapama, novim teritorijalnim dobicima, to ne moe voditi
bilo emu drugom izuzev poveanju konflikata i nasilja. Ovo oigledno ne moe biti
pretpostavka u uspostavljanju globalnog upravljanja, konsenzusa, partnerstva.

Robert, Jackson, The Global Covenant, Human Conduct in a World of States, Oxford, Oxford
University Press, 2000, str. 324-325.

432

2. Uspostavljanje kontrole nad resursima nije bio samo skriveni naum iza
intervencija u Iraku i Afganistanu,1 on se pojavljuje i kao izriiti principi
desuverenizacije. Medlin Olbrajt je, na primer, izjavila da to to je Rusija toliko bogata
izvorima energije koja je ostalima veoma potrebna, znai da Rusija ne moe zadrati
iskljuivu kontrolu nad njima, ve bi se izvori trebalo tretirati kao globalna opta dobra.
Govorei o centralno-azijskim dravama, Strob Talbot je objasnio da bi za
Sjedinjene Drave predstavljalo pitanje od najvee vanosti ukoliko bi amerikim
kompanijama bio uskraen pristup oblasti u kojoj se nalazi oko 200 milijardi barela
nafte.2 I amerika obavetajna zajednica je insistirala na tome da Amerika nee biti
bezbedna ukoliko ne osigura globalno snabdevanje energijom. Parametri moi i
bezbednosti proirili su se na strateke resurse a to je stvorilo osnovu za nova pravila u
odnosu prema suverenosti drava u kontroli i upravljanju nad njima. Istovremeno, ovo je
pokazatelj pojave horizonta novih konflikata, koji moe samo obeshrabriti pokuaje da
se ustanovi globalno upravljanje.
Ukratko, nova pravila zapravo predstavljaju naruavanje meunarodnog prava i
kao takva su odluujua ogranienja globalnom upravljanju, poveavajui haos, nasilje i
anarhiju. Otpoela je borba izmeu onih koji pokuavaju da se pridravaju postojeeg
pravnog poretka (primene postojeih normi meunarodnog prava) u zatiti svoje
suverenosti, i onih koji pokuavaju da legitimiu njihovu suspenziju izmiljanjem i
primenom novih pravila. Ishod borbe e odrediti mogunosti i prirodu globalnog
upravljanja.
Izgledi za promenu
Mogui pravci promene ve su nagoveteni, na primer, u obliku globalne
socijaldemokratske povelje,3 ili novog drutvenog ugovora izmeu razvijenih i manje
razvijenih drava, koji bi ustanovili pravinija pravila i veu pomo najveim rtvama
globalizacije; ili u obliku globalizacije s ljudskim likom, to izmeu ostalog znai
1

Po reima S. Hantingtona, U Zalivskom ratu, imali smo u igri samo jedan nacionalni interes od
ivotne vanosti, imajui na umu da ne moemo dozvoliti da Irak stekne iskljuivu kontrolu nad
glavnim delom svetskih rezervi nafte. Citirano u M. Klare, Resource Wars, New York, Henry
Holt, 2001, str.13.
2
, Ibid., str. 3.
3
David Held, Global Covenant, The Social Democratic Alternative to the Washingtonc
Consensus, Cambridge, Polity Press 2004.

433

oslobaanje od dugova, veu socijalnu pravednost, ekoloku odgovornost; ili po reima

V. Beloa, u formi dekonstrukcije globalizacije, 1 umanjenja ili neutralisanja moi
bretonvudskih institucija i STO, tako da one postanu jedne od institucionalnih inilaca
koje koegzistiraju sa drugim, i tako dalje.
Izbor promene je najvea i najvanija politika borba naih dana [I. Valerstin] i
moe voditi konstruktivnim reformama ili opasnim nazadovanjima, poveanju konflikata
izmeu drava u takmienju za sve manjim paretom kolaa. Mogunosti se proteu od
uzdizanja socijaldemokratske paradigme, Treeg puta, na globalni nivo, do stvaranja
hibridnog sistema, kombinacije politike demokratije sa socijalnim faizmom [B. de
Soza Santos], zasnovanog na rastuoj nevanosti demokratije za socijalnu dobrobit
graana. Pravac koji e se izabrati pre svega zavisi od onih koji su postavljali pravila
globalne igre, arogantno koristei svoju mo da bi univerzalizovali njihove pojedinane
interese, i uvrujui time globalni jaz. Ukoliko demokratsko globalno upravljanje,
globalna vladavina prava, postanu interes najmonijih i najpovlaenijih, plodonosni
odgovori na nesigurnosti i rizike postae mogui. Ukoliko slepa sebinost prevlada
(nenameravano), najloije e tek uslediti.

Uporediti, Bellow Waldon, Deglobalization: Ideas for a New World Economy, London, Zed
Books, 2004.

434

435

ANNEX

436

437

GOZBA, IV TRAKTAT*

Dante Aligijeri

etvrto poglavlje
Glavna osnova velianstvenosti imperije, uistinu poiva u njenoj neophodnosti za
ljudsko drutvo koje ima samo jedan cilj: srean ivot, do koga se ne moe doi bez
neije pomoi, poto su oveku potrebne mnoge stvari koje ne moe sm da zadovolji. I
zato Filozof kae da je ovek drutvena ivotinja. I kao to ovek trai domae drutvo
porodice, tako jedna kua, za svoju dovoljnost, trai susedstvo: u protivnom bi mnogi
nedostaci koje ima bili prepreka srei. I ako susedstvo ne moe potpuno da zadovolji,
zadovoljenje dolazi od strane grada. Ipak, i grad trai prijateljske odnose s gradovima koji
ga okruuju zbog odbrane i trgovine, te tako je stvoreno kraljevstvo. Poto se svest
ljudskog duha ne zadovoljava ogranienim posedovanjem zemlje, nego uvek eli da
osvoji slavu, kao to iz iskustva vidimo, sukobi i ratovi se raaju izmeu kraljevstva i
kraljevstva, oni su nevolja za gradove, i preko gradova za susedstva, i preko susedstva za
domainstva, [i preko domainstva] za oveka; i tako se srea onemoguuje. Razlogu
ovih ratova i razlogu za njihovo okonavanje pogoduje potreba cele zemlje i celokupnog
oveanstva da postane monarhija, to jest, samo jedna vladavina i samo jednog vladara da
ima; koji, zato to poseduje sve ne moe vie da poeli, i stoga bi on drao kraljeve
zadovoljne unutar granica njihovih kraljevstava, tako da bi bio mir meu njima, zato bi
gradovi imali mir, i u miru, susedstvo bi imalo prijateljstvo, i zbog ovog prijateljstva,
*

Dante Alighieri, Trattato IV Opere minori, vol. II, Angelo Jacomuzzi ur., U.T.E.T., Torino
1986, u skladu sa izdanjem Ermenegildo Pistelli, Opere di Dante, testo critico della Societ
Dantesca Italiana, Firenze 1921.

438

domainstva bi vodila rauna o svim svojim potrebama i ovek bi iveo u srei; to i jeste
razlog zbog kojeg je ovek roen. I ovi razlozi se mogu svesti na rei Filozofa, koji ih u
Politici kae, kada je vie stvari usmereno samo na jedan cilj jedna od njih pogoduje da
bude regulativna ili zaista upravljajua, a sve druge da budu regulisane i upravljene. I,
kao to vidimo na nekom brodu, da su svi njegovi razliiti zadaci i razliiti ciljevi
upravljeni ka jednom cilju, to znai da stigne u eljenu luku najboljim putem, jer dok
svaki oficir svoju operaciju upravlja prema sopstvenom cilju, postoji jedan koji sve te
ciljeve razmatra i upravlja ih ka vrhovnom cilju; on se zove kormilar, i njegov glas svi
moraju da sluaju. Isto vidimo i u religijama, i u vojskama, i svim onim stvarima koje su,
kako je reeno, upravljene ka jednom cilju. Oigledno je da zbog savrenstva univerzalne
religije ljudske vrste treba da postoji neko kao kormilar, koji razmatrajui razliite
situacije u svetu, mora da upravlja zadacima, potpuno univerzalnim i neotuivim pravom
komandovanja. I ova najvia dunost je nazvana carstvom, bez bilo ega pridodatog, zbog
njene funkcije da vlada svim drugim zapovestima nad zapovestima. I tako je onaj koji je
postavljen na tu dunost nazvan carem, jer on vlada svim drugim vladarima, ono to on
kae je zakon za sve, i svi moraju da ga sluaju, i snaga i autoritet svakog drugog vladara
mora da proizlazi iz njegove. I tako se pokazuje da svaka njegova zapovest mora stupiti
na snagu i biti potovana kao autoritet u ljudskom drutvu.
Uistinu, neko bi mogao da se pobuni i kae da sve to se na svetu zahteva od
carstva ne ini autoritet rimskog princa, po razumu najviim kao to se namerava
pokazati ve da rimska mo ni razumom niti univerzalnim dogovorom nije steena, ve
silom, koja izgleda suprotna razumu. Na ovo se moe lako odgovoriti da izbor tog
vrhovnog poglavara ima poreklo u onome iz ega sve potie, to jest u Bogu; inae izbor
ne bi bio isti za sve, ime prethodno pomenuti poglavar ak ne bi nameravao nita za
dobrobit drugih. Dalje, nikada nije bilo, niti e ikada biti blae prirode u vladanju, vee
snage u istrajavanju, prikladnijih osvajanja nego to ih Italija ima, posebno zato to je
sveti narod Rima isti onaj ija je krv pomeana s plemenitom krvlju Trojanaca, njih je
Bog izabrao za ovaj zadatak. Ovo se ne moe postii bez veoma velike vrline i zahteva
veliku i veoma humanu dobrotu, a Trojanci su bili narod za to najspremniji. Otuda nije
sila ono osnovno to je vodilo Rimljane, ve boansko provienje, koje je iznad svakog
drugog razloga. Sa ovim se Vergilije slae kada u svojoj prvoj knjizi Eneide kroz usta
boga kae: Njima Rimljanima ja ne postavljam granice ni u vremenu ni u prostoru.
Njima sam dao carstvo bez kraja. Sila, dakle, nije bila pokretaki uzrok, kako je verovao

439

onaj koji se suprotstavlja ovome, ve je bila instrument tog uzroka, kao to su udarci
ekia uzrok noa, a dua kovaa je eficijentni i pokretaki uzrok; i tako nije sila ve je
razum i to jo boanski razum uzrok Rimskog carstva. A da to jeste tako, moe se uvideti
iz dva oigledna razloga koji pokazuju da taj carski grad od Boga ima posebno stvaranje i
da Bog posebno odrava njegovo postojanje.
Deveto poglavlje
Da bi se videlo kako u ovom sluaju to jest kada odobravam ili ne odobravam
miljenje cara, njemu ne dugujem pokornost treba se prisetiti ta je u etvrtom poglavlju
reeno o dunosti cara, odnosno da je carski autoritet uspostavljen da bi se postiglo
savrenstvo ljudskog ivota i da on pravedno regulie i predvia sve nae delatnosti;
onoliko koliko se nae delatnosti ire, tolika jeste i jurisdikcija carskog velianstva i van
tih granica se ne iri. Ali, kao to je svaka ljudska vetina i funkcija ograniena onim
carskim do izvesnih granica, tako i ovo carsko ima granice koje postavlja Bog: a i to nije
iznenaujue poto znamo da su funkcije i vetine prirode u svemu ograniene svojim
aktivnostima. Ako uzmemo univerzalnu prirodu svega, njena jurisdikcija se rasprostire
onoliko koliko se ceo svet, nebesa i zemlja, prostiru; to je dokazano u treoj knjizi Fizike
i kao prvo u spisu O nebu i svetu. Dakle, jurisdikcija univerzalne prirode je donekle
ograniena to za posledicu ima da je njena jurisdikcija delimino mona i tako je
ogranienja postavilo ono koje smo niim nije ogranieno to jest prva dobrota ili
Bog, koji ima beskonanu mo da ogranii beskonanost.
Da bi se uvidela ogranienja naih delatnosti treba znati da su nae, samo one,
delatnosti koje su zavisne od razloga i volje; ako u nama postoji probavna aktivnost, onda
ona nije ljudska ve prirodna. Treba znati da je na razum ustrojen etirima aktivnostima
koje treba razliito razmatrati: neke aktivnosti razum samo razmatra, to ne radi i ne moe
da obavi nijedna od njih, ovo je sluaj prirodne stvari i natprirodne stvari i matematike;
dok se delatnosti koje razum ispituje i moe da ih obavlja nazivaju racionalnim
delatnostima, kao to je vetina govora; postoje delatnosti koje razum ispituje i moe
uiniti materijalnim van sebe, kao to su mehanike vetine. I sve ove delatnosti, iako su
posledica nae volje, ne zavise od nae volje: kao to, na primer, moemo poeleti da se
teke stvari po svojoj prirodi kreu na gore, ili da silogizam zasnovan na lanim
premisama vodi istinitom zakljuku, ili da bude mogue da kua koja je nakrivljena bude
stabilna kao ona pravo podignuta; ali mi nismo stvorili ni jednu od ovih aktivnosti ve
440

smo ih zatekli. Njih je stvorio vii Tvorac. Postoje i aktivnosti koje na razum razmatra u
aktu volje, kao to je uvrediti nekoga ili nekome ugoditi, ili odluno ostati, ili pobei s
bojnog polja, kao ednost ili pohota, i svaka od njih zavisi od nae volje; mi se na osnovu
njih procenjujemo kao dobri ili loi koliko naa volja moe da postigne, toliko se nae
delatnosti ire. I u svim ovim delatnostima treba ouvati nepristrasnost i izbei
pristrasnost (nepristrasnost se moe izgubiti iz dva razloga ili zbog nedostatka znanja,
ili zato to ne elimo da je pratimo), zato je stvoren pisani zakon koji to pokazuje i
nareuje. Avgustin zato kae: Da su ovo nepristrasnost spoznali ljudi, i da su se tim
poznatim sluili, pisani zakoni nam ne bi bili ni potrebni; i zato je napisano na poetku
Starom kodeksu1: Pisani zakon je vetina dobrote i nepristrasnosti. Car je taj poglavar o
kome smo govorili, ija je dunost da ovo napie, pokae i zapovedi; mi smo njegovi
podanici u navedenim podrujima u koja su ukljuene nae aktivnosti; a ni u jednim
drugim aktivnostima nismo. Iz ovog razloga, ovaj princip se nalazi u svakoj vetini i
svakom zanatu, zanatlije i uenici su podanici onoga ko im je pretpostavljeni ili onoga ko
im je uitelj zanatu ili vetini. Izvan te oblasti oni vie nisu podanici zato to nema vie
vostva. Dakle, o caru se skoro moe govoriti metaforiki, kao o jahau ljudske volje.
Kako se konj ponaa na ispai kada nema jahaa jasno se vidi, a posebno u sirotoj Italiji
koja je ostala bez vlasti koja bi se brinula o njoj!
Mora se priznati da to vie stvar pripada vetini ili majstoru, toliko je vea njena
potinjenost; odnosno, to se vie uveavaju uzroci, vei je efekat. to znai da su
pojedine oblasti vetine toliko iste da priroda postaje instrument vetine, na primer,
veslanje, gde vetina ini impuls svojim instrumentom, a to je prirodan pokret; kao to pri
kovanju elika vetina koristi toplotu kao svoj instrument, to je kvalitet prirode. A u
ovakvima se najvie mora biti potinjen majstoru. I tu je onda najvie sluaj da je vetina
instrument prirode, i ovo su stvari manje vetine i u njima su delatnici manje podreeni
voi: kao to se daje sme zemlji (ovde treba saekati volju prirode), kao to se
isplovljava iz luke (ovde treba saekati prirodnu naklonost vremena). I zato u ovim
stvarima esto dolazi do sukoba meu zanatlijama i vei trai savet od manjeg. Postoje
druge stvari, koje nisu te vetine, ali se ine kao da jesu i onda mnogo ljudi grei; u ovom
sluaju uenici nisu potinjeni zanatliji, ili pravom uitelju, i nisu u obavezi da ga slede:
kao to se, na primer, ini da ribolov ima slinosti s navigacijom, tako i poznavanje vrlina
lekovitog bilja lii na poljoprivredu; ali one nemaju neko zajedniko pravilo, zato to je
1

Dante navodi reenicu iz Justinijanovog kodeksa. Prim. prev.

441

ribolov ispod vetine lova i pod njegovom komandom, a poznavanje lekovitog bilja ispod
medicine ili, ispod uistinu plemenitije discipline.
Ove sline stvari, koje se razumeju kao druge vetine, mogu se nai i u vetini
vladanja; jer su zakoni iste vetine, kao to su zakoni o brakovima, ropstvu, vojsci,
nasleivanju, u svemu ovome smo podanici cara, u to nema nikakve sumnje. Ostali
zakoni skoro da su sledbenici prirode, kao to je uzrast u kome ovek moe da upravlja
neim i u njima nismo potpuno potinjeni. Ima mnogo onih koje bi mogle imati slinosti s
vetinom vladanja i tu se vara onaj koji veruje da je carska re u tom delu autentina :
kao to se za definisanje onoga to konstituie mladost i plemenitost, na primer, moe
ispostaviti da pripada vetini vladanja: zbog toga, ono to je boije neka se vrati bogu.
Tako, na primer, ne moramo da se slaemo sa Neronovim miljenjem da je mladost lepota
i snaga tela, nego sa onim ko je rekao da je mladost vrhunac prirodnog ivota, odnosno, s
Filozofom. Stoga je jasno da, kada bi se definisala plemenitost, ona ne bi bila deo vetine
vladanja, i poto ne pripada oblasti vetine kada se bavimo njom, onda njemu [caru]
nismo potinjeni i ako mu nismo potinjeni, onda nismo u obavezi da mu ukazujemo
potovanje u tome: a to je ono to se ovde pokuavalo. Sada, svom slobodom i iskrenou
due, sasecimo i razapnimo po zemlji sva ve poznata miljenja tako da istina, to i jeste
moja pobeda, dospe do duhovnog polja onih [kojima] ovo svetlo daje snagu.
Prevod: Vlasta Sikimi

442

O TEMELJU NAIH VEROVANJA O BOANSKOM UPRAVLJANJU SVETOM*

Johan Gotlib Fihte

Autor ovog teksta je odavno priznao da je njegova dunost da predstavi iroj

filozofskoj publici, zarad ispitivanja i zajednike diskusije, rezultate svojih filozofskih
razmiljanja o temi koja je najavljena u naslovu ovog teksta, a koju je prethodno obradio
u svojim predavanjima.1 tavie, eleo je da obradi ovu temu, s jasnoom i preciznou
koje ona zahteva od svakog autora svojom svetou, kojom povezuje sve te hvale vredne
ljude. Meutim, njegovo vreme je bilo ispunjeno drugim poslovima, i izvrenje njegovih
odluka je ponovo bilo odgoeno.
Sada, kao jedan od urednika ovog asopisa, autor teksta ima odgovornost da
objavi sledei esej jednog izvrsnog filozofa2 i da s puno panje uskladi tekst sa svojim
stanovitima. S jedne strane, ovo olakava posao autoru jer se pomenuti tekst u velikoj
meri slae s njegovim. I stoga, on moe jednostavno da se poziva na esej, na taj nain
*

Johann Gottlieb Fichte, ber den Grund unsers Glaubens an eine gttliche WeltRegierung, in
J. G.Fichte, Gesamtausgabe der Bayerischen Akademie der Wissenschaften, Bd. 5. Werke 17981799, Herausgegeben von Reinhard Lauth, Hans Gliwitzky unter Mitwirkung von Hans Michael
Baumgartner, Erich Fuch, Kurt Hiller, Peter K. Schneider, Stuttgart-Bad Cannstatt, Friedriech
Frommann Verlag, 1977, str. 347-357.
1
Iako je prvi put najavio kurs o filozofiji religije za letnji semestar 1795., Fihte nije drao
predavanja u tom semestru i zbog toga je najavljeni kurs bio otkazan. U vreme kada se ovaj esej
pojavio, Fihte je ponovo najavio predavanja na ovu temu za letnji semestar 1799., ali je pre tog
datuma izgubio mesto na univerzitetu u Jeni. Ipak, on se redovno bavio pitanjima Boga i
besmrtnosti u svom uvodnom kursu o logici i metafizici (ovaj kurs je prvi put odran u zimskom
semestru 1795/1796 i od tada se ponavljao u svakom semestru). Videti Johann Gottlieb Fichte,
Nachgelassene Schriften zu Platners Philosophischen Aphorismen, 1794-1812 [GA, II, 4: 37353], kao i dva studentska transkripta s predavanja iz istog kursa, Ideen ber Gott und
Unsterblichkeit i Vorlesungen ber Logik und Metaphysik [GA, IV, 1: 157-67 i 173-450].
2
Radi se o Fridrihu Karlu Forbergu [Fridrich Carl Forberg] i spisu koji je izaao odmah posle
Fihteovog eseja, u osmom tomu Filozofskog asopisa, gde se tematizuje razvoj pojma religije.

443

dozvolivi autoru da govori umesto njega. S druge strane, on takoe osea potrebu, koja
ga pritiska, da pojasni svoje sopstvene misli o ovoj temi poto se pomenuti esej u mnogo
emu ne suprotstavlja njegovim ubeenjima u pravom smislu te rei, ve jednostavno ne
dopire do njih. Ipak, autoru se ini bitnim da nain razmiljanja o ovoj temi, koji u
potpunosti prati njegova lina filozofska shvatanja, treba da bude predstavljen publici u
celini kao takav. Ipak, za sada, mora da se zadovolji samo izlaganjem glavnih crta svog
miljenja o ovoj temi, i mora da odloi neku potpuniju raspravu o njoj za neki drugi put.
Do sada je skoro svako razmatranje ove teme bilo zbunjujue, a moda e i u
budunosti nastaviti to da bude, jer se takozvani moralni dokaz boanskog upravljanja
svetom (ili bilo koji drugi filozofski dokaz istog) shvata kao dokaz, u pravom smislu te
rei. Ova zabluda poiva na oiglednoj pretpostavci da je vera u boga prvo unesena u
oveanstvo, a da se tek posle i pokazala oveanstvu. Jadna filozofija! Ukoliko takvo
verovanje nije ve bilo prisutno u ljudskim biima, voleo bih samo da znam odakle su
predstavnici filozofije (koji su, na kraju krajeva, samo ljudska bia) izveli ono to ele da
nam prenesu snagom svojih dokaza; ili, ako su ti predstavnici zapravo nekakva superiorna
bia, kako onda mogu da oekuju prijemivost od nas ostalih, i kako mogu da oekuju da
ih razumemo, osim ukoliko ne pretpostave da i mi smi posedujemo neko verovanje
analogno njihovom? Ovo ipak nije stvarno stanje stvari. Filozofija moe samo da objasni
injenice; nikako ne moe da ih sama proizvede osim to od sme sebe pravi injenicu.
Ba kao to filozofu nikada ne bi palo na pamet da pokua ubediti ljude da od sad pa
nadalje uzimaju sebi za pravo da o objektima misle kao o materiji u prostoru i da isto
tako misle o promenama ovih objekata kao da one slede jedna drugu u vremenu, tako mu
nikad ne bi palo na pamet niti da ih pokua ubediti da zaista veruju u boansko
upravljanje svetom. I jedno i drugo se sigurno dogaa bez ikakve pomoi filozofa, koji
pretpostavlja ovo kao injenicu, i iji je jedini zadatak da prosto izvede te injenice kao
nune na nain kojim svako racionalno bie mora da se rukovodi. Dakle mi, ni u kom
sluaju ne elimo da na argument bude shvaen kao ubeivanje nevernika ve kao
izvoenje ubeenja za one koji veruju. Ne preostaje nam nita drugo nego da odgovorimo
na uzrono pitanje: kako ovek dolazi do tih verovanja?
Presudna taka na kojoj poiva odgovor na ovo pitanje jeste sledea: U naem
odgovoru ovo verovanje ne treba da bude predstavljeno kao, takorei proizvoljna
pretpostavka koju moemo da usvojimo ili ne, po elji, to jest, kao slobodnu odluku da

444

smatramo za istinito ono to nam srce (kao takvo) zaeli, samo zato, to ono tako eli.
Takoe, to verovanje ne treba da bude predstavljeno kao nada koja dopunjuje, ili u
potpunosti zamenjuje, dovoljan [ili nedovoljan]1 razlog naeg ubeenja. Ono to je
zasnovano u umu naprosto jeste nuno; ono to nije nuno, upravo zbog toga jeste
protivno zdravom razumu. Smatrati neto iz ove poslednje vrste za istinito, iluzija je i san,
ma koliko poboan taj san bio.
Ako priznamo da, ovo verovanje o boanskom upravljanju svetom, filozof
pretpostavlja, gde e on, onda, tragati za onim za ime traga i za ta misli da je skriveno,
odnosno za nunom osnovom tog verovanja. Moda za tom nunom osnovom treba
tragati u nekoj navodnoj nunosti zakljuivanja na osnovu neke egzistencije ili strukture
materijalnog sveta kao racionalnog tvorca istog?2 Ni u kom sluaju. Filozof dobro zna da
bi samo jedna zalutala filozofija koja se nalazi u iskuenju da eli da objasni neto iju
egzistenciju ne moe da dovede u pitanje, a da, s druge strane temelji istog ostaju skriveni
bila u stanju da izvede takav zakljuak koji nikada ne moe da se izvede prvobitnim
razumevanjem jer poiva na starateljstvu razuma, i rukovodi se njegovim principima.
ulni svet je mogue videti ili s take gledita obine svesti, to jest one take gledita
koju moemo nazvati i takom gledita prirodnih nauka, ili ga je mogue videti s
transcendentalne take gledita. U prvom sluaju, od razuma se zahteva da se dri
postojanja sveta po sebi koje se shvata kao neto apsolutno: Svet jeste, jednostavno zato
to jeste; i to je tako, jednostavno zato to je to tako. Sa ove take gledita, poetak je u
apsolutnom postojanju, a apsolutno postojanje je upravo svet; ovi pojmovi su identini.
Svet postaje jedna samozasnivajua celina, koja sma sebe upotpunjuje, i koja, ba zbog
toga, postaje organizovana i organizujua celina, jer poseduje sve to spada u nju i putem
sopstvenih imanentnih zakona u sebi osnova je svih pojava koje se zbivaju u njoj. Zato
to je na zadatak da dmo objanjenje sveta i njegovih formi, pritom, nalazimo se u
oblasti iste kaem iste prirodne nauke, potpuna je besmislica ponuditi objanjenje
sveta i njegovih formi pozivajui se na cilj ili namere nekakve inteligencije. Uostalom,
reenica neka inteligencija jeste uzrok materijalnog sveta ni najmanje nam ne pomae
i ne vodi nas unapred. Ne daje nam ni najmanje razumevanje, ve samo par praznih rei
umesto odgovora na pitanje koje nikada nije ni trebalo da bude postavljeno. Odluke te
1

U originalnoj verziji, objavljenoj u Philosophisches Journal pie: der zureichenden

Ueberzeugungsgrnde. Tekst u petom tomu sabranih dela, na ovom mestu, ukljuuje beleku
koja dopunjuje reenicu unzureichenden (?).
2
Aluzija na takozvane kosmoloke i teleoloke dokaze boje egzistencije.

445

inteligencije su nesumnjivo pojmovi. Ali, prva razumljiva re tek treba da bude izreena u
objanjenju kako ti pojmovi, ili uspevaju da preobraze materiju to bi moralo da se
dogodi unutar tih monstruoznih sistema stvaranja ni iz ega ili su u stanju da je
prilagode to bi moralo da se dogodi unutar neto racionalnijeg sistema koji puku
operaciju pojmova postavlja na nivo nezavisne vene materije.
Kada se materijalni svet posmatra s transcendentalne take gledita, razumljivo je
da sve ove tekoe nestaju; tada to vie nije svet koji postoji po sebi, u svemu to
opaamo, opaamo samo odraz nae sopstvene unutranje delatnosti. Dok se o onome to
nije proisteklo iz ove osnove ne moemo ni pitati: ne moemo prihvatiti neto samo da
bismo imali objanjenje za gore navedeni problem.*
*Moralo bi se pitati o osnovi sopstvenog ja. Meu, svakako, originalnim pitanjima
povezanim sa Uenjem o nauci, za najnovijeg getingenskog metafiziara ovo pitanje je
preostalo i on ga je postavio u svom razmatranju Uenja o nauci, objavljenom u
Gttingische Geelehrten Anzeigen.1 Onaj ko hoe da se bavi filozofijom, u naem,
filozofskom veku, mora da ima posla sa ovakvim ljudima! Da li ja moe da objasni samo
sebe, ukoliko uopte eli da objasni sebe, a da ne izae izvan okvira svog sopstva i da ne
prestane da bude ja? Bilo ta to se uopte moe pitati za objanjenje sigurno nije isto
(apsolutno slobodno i nezavisno) ja, jer svako objanjenje proizvodi zavisnost.
Slina vrsta prigovora, koja proizilazi iz istog duha, jeste i prigovor od strane istog
kritiara: naime, Uenje o nauci nije uspelo dokazati svoj prvi princip da, on je zaista
rekao da Uenje nije uspelo dokazati svoj prvi princip! Ali ako princip kojim Uenje
zapoinje moe biti dokazan, onda ba zbog toga on ne bi bio prvi princip. Umesto
toga, najvii princip, iz kojeg je princip o kojem je ovde re bio dokazan, bio bi prvi
princip, odnosno, polazina taka. Svaki dokaz pretpostavlja neto to jednostavno ne
1

Fihteova referenca se tie vrlo kritinih opaski o uenju o nauci koje su se pojavile u
Rajnholdovom pregledu meovitih spisa, objavljenom 7. Decembra 1797. godine, u getingenskom
asopisu za nauna pitanja, br. 194, str. 1929-34. Getingenski univerzitet je u tom periodu bio
centar ortodoksnih (ili, Fihteovim reima, dogmatskih) kantovaca i taj asopis je, ve tada,
uveliko kritikovao Fihteovu filozofiju, objavljujui mnoge kritike i uvredljive preglede njegovih
dela. Pregled o kojem je re je napisao Fridrih Buterverk [Friedrich Bouterwerk, 1766-1828],
profesor filozofije u Getingenu. Buterverkov neprijateljski pregled, koji je oigledno duboko
potresao Fihtea, esto je pominjan u Fihteovim pismima iz tog perioda. (Videti, na primer,
njegova pisma Kantu od prvog januara 1798. i Johanu Jakobu Vagneru od treeg januara 1798.)
Za vreme spora o ateizmu, Buterverk je ipak branio Fihtea. Videti Buterverkovo pismo Fihteu od
treeg januara 1799., u kojem je uveravao Fihtea da nije pronaao nita ateistiko u njegovom
sistemu, ljubazno mu ponudivi da, po potrebi, moe i da se poziva na njega.

446

moe biti dokazano. Princip na kojem se zasniva Uenje o nauci a ne moe da bude
zahvaen pojmovima, te zato ne moe da bude ni saopten. On se moe razumeti jedino
neposrednim posmatranjem. Za svakoga kome nedostaje ova intuicija, Uenje o nauci e
biti neto to ostaje neutemeljeno, neto isto formalno, i ovaj sistem mu nee preneti
nikakvo znanje. Ovo nije prvi put da priznajem tako ta, ali sad se ini, da je obiaj, ak i
poto je neko javno objavio neto poput ovoga, da on i dalje mora posebno razgovarati sa
svakim novim protivnikom. tavie, oekuje se da on zbog toga ne iskazuje ni najmanju
ljutnju. Nadam se da sam, u svom sopstvenom prijateljskom oseanju, osloboen moje
dunosti prema ovom protivniku. Njegova 1 je sledea: jo mu nije postalo
dovoljno jasno da ukoliko uopte postoji neka istina, a posebno ukoliko postoji neka
indirektna, ili posredovana istina (takorei, bilo koja istina koja je posredovana
zakljuivanjem) onda mora postojati i neto to je samo po sebi istinito. Kada ovo
jednom bude shvatio, tada ga treba pustiti da trai tu istinu po sebi sve dok je ne nae.
Tek tada e biti sposoban da sudi o sistemu iz Uenja o nauci, jer e ga, tek tada,
razumeti to za sada nije sluaj. Moda e mu se, poto jednom bude kao pribran
razmotrio gore navedene opaske, ovo uiniti verovatnim.
Nema nijednog mogueg puta, kojim bi se iz ulnog sveta dolo do moralnog
poretka u svetu; posebno kada se samo isto misli o ulnom svetu, i kada se, za razliku od
pomenutih filozofa, ne pretpostavlja preutno moralni poredak u svetu.
Jedino na pojam nadulnog sveta, stoga, moe biti temelj takvom verovanju.
Postoji jedan takav pojam. Nalazim da sam potpuno slobodan od svih uticaja iz
ulnog sveta, potpuno aktivan u sebi, i kroz sebe; dakle, kao jedna sila uzdignuta iznad
svega ulnog. Ova sloboda ipak nije neodreena; ona ima svoju svrhu, koju ona ne uzima
spoljanjosti, ve postavlja kroz sebe smu. Ja, i moja neophodna svrha, zajedno
predstavljamo to nadulno.
U ovu slobodu kao i u ovo odreenje ne mogu da sumnjam, a da se, barem u tom
trenutku, ne odreknem samoga sebe.
Tvrdim da u tako ta ja ne mogu da sumnjam; takoe, ne mogu da dozvolim ak
ni najmanju mogunost da nije tako, da me taj unutranji glas obmanjuje, i da prvo mora

Prva greka.

447

da bude odobren i zasnovan od strane neeg spoljanjeg; Ne mogu dalje da umujem,

tumaim i objanjavam. Ovaj sud je apsolutno pozitivan i kategorian.2
Ne mogu dalje, ukoliko ne elim da unitim sebe iznutra; stoga, ne mogu dalje ii
samo zato to ne mogu hteti da idem dalje. Ovde se nalazi ono to odreuje granicu tog,
inae, neobuzdanog naleta argumentacije koji vezuje duh, upravo zato to vezuje srce. To
je taka u kojoj se miljenje i htenje spajaju u jedno, i unose harmoniju u moje bie.
Mogao bih, barem u principu, da idem dalje, ako bih hteo da se stavim u protivrenost sa
samim sobom; jer argumentacija ne poseduje imanentnu granicu unutar nje sme. Ona je
slobodna da nastavi ka beskonanosti, i to mora moi, pa sam ja slobodan u svim svojim
ispoljavanjima, i jedino ja mogu da odredim sebi granicu svojim htenjem. Dakle,
ubeenje o naem moralnom odreenju proizilazi iz moralnog raspoloenja i stvar je vere;
i utoliko se sasvim ispravno kae, da ono prestavlja elemenat sve izvesnosti ver.
Dakle, tako mora biti, jer moralnost, ukoliko to uopte jeste, zacelo se moe konstituisati
samo kroz sebe samu, a nikako nekakvim logikim prinudnim miljenjem.
Mogao bih dalje, kada bih hteo barem u istom teorijskom smislu odrei se svake
vrste pozicije, survati se u provaliju bez dna, posebno kada bih onu izvesnost koja prati
celokupno moje miljenje, a u nedostatku ijeg se dubokog oseaja ne bih mogao upustiti
u spekulaciju, hteo da smatram neobjanjivom. Jer ne postoji nikakvo vrsto stanovite
osim ovog navedenog, i ono nije utemeljeno u logici, ve u moralnom oseaju. Jedino
obrazloenje bi bilo pozivanje na moralno raspoloenje. I dokle god na argument, ili ne
uspeva da nastavi dalje od ove take, ili ide iza nje, mi ostajemo na beskrajnom okeanu,
iji svaki talas biva guran drugim.
U ovom trenutku, ja usvajam cilj koji je pred mene postavila moja sopstvena
priroda i postavljam ga kao cilj mog stvarnog delanja. Istovremeno, ja ga postavljam kao
cilj koji je mogue ispuniti delanjem. Obe reenice su identine: postavljam sebi neto
kao cilj, znai: postavljam neto kao stvarno u nekom buduem vremenu. Ali,
mogunost je neminovno postavljena zajedno sa stvarnou. Ako ne elim da se
odreknem svoje sutine, kao prvo, moram da pretpostavim ispunjenje ovih ciljeva.
Sledstveno tome, moram, kao drugo, da usvojim ispunjivost ovih ciljeva. U stvari, ovde

Na nemakom taj deo reenice glasi: ich kann sonach hierber gar nicht weiter vernnfteln,
deuteln, und erklren. Jener Ausspruch ist das absolut positive, und kategorische. [U sabranim
delima se radi o tamparskoj greci: Ausdruck namesto Ausspruch].

448

nisu u pitanju prvo i drugo, ve je re o apsolutnom jedinstvu, nije re o dva odvojena

ina, ve o jednom nedeljivom inu due.
Ovde se, pre svega, moe primetiti apsolutna nunost posredovanog.1 Ako mi se
dozvoli trenutak vie da razmotrim izvodljivost krajnjeg etikog cilja, radi se o zakljuku
posredovanog. Ovde nije u pitanju ni neka elja, niti nada, ni promiljanje niti rasuivanje
o razlozima za i protiv, kao ni slobodna odluka da se prihvati neto ija je suprotnost
mogua. Sledei pretpostavku, za onog ko je ovo prihvatio potpuno je neophodno da se
pokorava svojim unutranjim zakonima. To pokoravanje je neposredno sadrano u odluci
da se ovo prihvati.
Mogue je, zatim, primetiti poredak ovog toka misli. Ne zakljuuje se iz mogueg
ka stvarnom, ve obrnuto. Ne kae se: treba, jer mogu, ve: mogu, jer treba. To da
neto trebam i ta trebam prvo je i najneposrednije. Ovo ne zahteva dalja objanjenja,
opravdanja ili odobrenja jer je poznato za sebe i istinito po sebi. Nije zasnovano na
nekakvim drugim istinama, niti je njima odreeno. Naprotiv, pre e biti da su sve druge
istine odreene pomou ove. Ovaj sled misli se esto previa. Onaj ko kae: ja ipak
prvo moram da znam da li mogu neto da uradim, pre nego to mogu da sudim o tome da
li to treba da uradim, ili porie prvenstvo moralnog zakona i samim tim ponitava sam
moralni zakon (ako je ovo praktian sud), ili uopte ne razume prvobitno napredovanje
razuma (ako je u pitanju ist spekulativni sud).
Ja sebi jednostavno moram da predstavim svrhu moralnosti, ije ispunjenje jeste
mogue kroz mene, dakle, na osnovu same analize: Svi postupci koje bi trebalo da
izvrim i kao i moja stanja koja uslovljavaju svaki moj postupak, odnose se prema cilju
tako kao da sam ih postavio kao sredstva. Moja celokupna egzistencija, egzistencija svih
moralnih bia i materijalni svet kao naa zajednika pozornica, zadravaju sada vezu s
moralnou, i nastaje jedan nov poredak. Materijalni svet, sa svim svojim imanentnim
zakonima, samo je pasivna osnova tog novog poretka. Materijalni svet nastavlja mirno
svojim putem, u saglasju sa svojim venim zakonima, kako bi obrazovao predeo slobode.
Ali, on nema ni najmanji uticaj na moralnost ili nemoralnost kao ni najmanju vlast nad
slobodnim biem. Samostalno i nezavisno, ono lebdi nad svom prirodom. Svrha razuma
se moe dostii jedino delanjem slobodnih bia. Tim delanjem ovaj cilj e se, sasvim
1

Na nemakom: die absolute Nothwendigkeit des Vermittelten. Doslovno, apsolutna

neophodnost onog to je posredovano.

449

sigurno, ostvariti u skladu s viim zakonom. Mogue je uiniti ispravnu stvar, i svaka
situacija se, zahvaljujui tom viem zakonu, ureuje u skladu sa svojom svrhom. Moralni
inovi, otud, nepogreivo uspevaju dok nemoralni inovi, neizostavno, ne uspevaju. Ceo
svet za nas poprima drugaiji izgled.
Ova promena u izgledu sveta postae jo jasnija ukoliko se uzdignemo na
transcendentalnu taku gledita. Svet nije nita vie do nae unutranje delanje, prosta
inteligencija. Uvid u nae unutranje delanje omogueno je zakonima uma, i ogranieno
neshvatljivim granicama unutar kojih se jednostavno nalazimo zatvoreni tvrdi
transcendentalna teorija. Te ne treba kriviti ljude to im je neprijatno zbog ovog potpunog
iezavanja tla pod nogama. Poreklo ovih granica je svakako neshvatljivo. Ali ta te mui
u vezi sa ovim?, praktina filozofija kae. Znaenje ovih granica najjasnije je i
najizvesnije od svega, one odreuju tvoje mesto u moralnom poretku stvari. ta god da
opaa kao posledicu ovih granica, ono poseduje realnost, jedinu realnost koja ti je data.
To je neprestano tumaenje onoga ta su zapravo dunosti i zabrane, odnosno, ivi izraz
onoga ta treba da ini, samo zato to to treba da ini. Na svet je osmiljeni materijal
naih dunosti. To je istinski element stvari, istinski osnovni sastojak svih pojava. Prinuda
kojom nam se namee vera u materijalni svet jeste jedna moralna prinuda. Jedina prinuda
koja je mogua za slobodna bia. Niko ne moe da, ne ponitivi potpuno svoje
celokupno moralno odreenje, do te mere da ga se odrekne, da ga nee, barem u okvirima
ovih granica, sauvati za neko budue vie samooplemenjenje. Tako, kada uvidimo
rezultat moralnog poretka u svetu, princip ovih verovanja u stvarnost materijalnog sveta
moe se potpuno ispravno nazvati otkrovenjem. To to se otkriva je naa obaveza.
Ovo je istinska vera. Ovaj moralni poredak nazivamo boanskim. Do njega se
dolazi ispravnim delanjem. To je jedino mogue priznanje veri. Veselo i prostoduno
ispuniti ta god nam obaveza zadaje, ne sumnjajui i ne mudrujui oko posledica.
Pomou toga, ono to je boansko postaje ivo i stvarno za nas. Svaki na postupak
izvren pod ovom pretpostavkom, i sve posledice ovih postupaka, ostaju u njegovim
okvirima.
Istinski ateizam, prava nevera, i bezbonitvo sastoje se iz mudrovanja o
posledicama svojih postupaka, odbijanja pokornosti sopstvenoj savesti, sve dok se ne
poveruje da je predvien dobar uspeh, te se, na taj nain, sopstveni sud uzdie iznad
bojeg suda, ime, onaj ko donosi takav sud, pokuava da naini sebe bogom. Onaj ko
450

hoe da ini loe, kako bi ostvario vee dobro, bezbonik je. U svetu koji je voen
principima morala, iz loeg nikada ne moe da sledi dobro, i izvesno je da ukoliko veruje
u taj princip, ne moe ni da misli da moe. Ne sme da lae, ak ni kada bi se svet
zbog toga survao u ruevine. Ali, to je samo nain izraavanja. Ako bi zaista u celokupnoj
svojoj ozbiljnosti mogao da veruje da e se svet survati, tvoje bie bi u najmanju ruku
jednostavno bilo protivreno, i samoponitavajue. Poto u ovo ne veruje, niti to moe
niti sme jer zna da la sasvim sigurno nije ukljuena u plan odravanja sveta.
Ovakva vera je, ipak, celovita i apsolutna. Ovakav iv i dejstvujui moralni
poredak jeste i sam Bog. Nije nam potreban nikakav drugi Bog, niti moemo da
zamislimo nekakvog drugog Boga. Nema razloga, u umu iz kojeg proizilazi ovaj moralni
poredak i posreduje pri zakljuivanju od onoga to je zasnovano na samoj osnovi,
pretpostavljati neko odreeno bie kao uzrok. Prvobitni razum sigurno ne izvodi takav
zakljuak, i on ne zna za takvo posebno bie. To ini samo jedna filozofija koja smu
sebe pogreno shvata. Da li je onda ovaj moralni poredak sluajan? Da li bi on, isto tako,
mogao da postoji kao i da ne postoji? Ili bi, pak, mogao da bude potpuno drugaiji, te bi
onda najpre trebalo objasniti njegovu egzistenciju i svojstva pozivajui se na ono to bi ta
osnova iskazala, ime bi se i legitimisala vera u moralni poredak? Kada prestanete da
sluate zahteve nitavnog sistema, ve se umesto toga zapitate o vaoj unutranjosti, nai
ete da je ovaj moralni poredak apsolutno polazite celokupnog objektivnog saznanja, ba
kao to su vaa sloboda i moralno odreenje apsolutno polazite svega subjektivnog
saznanja. Kao i da sve preostalo objektivno saznanje mora biti zasnovano i odreeno
time, prosto zato to ne moe biti zasnovano ni sa im drugim, naprosto zato to izvan
toga nieg nema. Ne moete ak ni da pokuate da date objanjenje, a da u sebi samima
ne otetite status ove pretpostavke, te da je time i uzdrmate. Njen status je apsolutno
izvestan u sebi, i ne zahteva nikakvo mudrovanje. Vi biste ga uinili zavisnim od
mudrovanja.
Ali kako nam ovo mudrovanje polazi za rukom? Poto ste uzdrmali neposredno
ubeenje, kako ete ga uvrstiti? Vae verovanje je u opasnosti, ako moete da tvrdite da
je ono istinito samo ukoliko istovremeno pretpostavljate osnovu koju ste sami sastavili.
Kada ta osnova propadne, i vae e verovanje biti preputeno padu.
ak i kada bi, sada, bio dozvoljen zakljuak, i da pomou njega pretpostavite
egzistenciju jednog posebnog bia kao uzroka moralnog poretka u svetu, ta bi bilo to to
451

biste zapravo, sada, usvojili? To bie bi trebalo da se razlikuje i od vas i od sveta, trebalo
bi da deluje prema pojmovima, te stoga, i da bude sposobno da shvati pojmove, da
poseduje linost i samosvest. ta znae linost i samosvest? Da li je to ono to ste
pronali u sebi to ste na sebi spoznali i to ste naznaili tim imenom? Ono o emu,
bez ogranienja i konanosti, apsolutno ne moe ni da se misli, a to moete shvatiti i
obraajui neznatnu panju na konstrukciju ovih pojmova. Dakle, pripisivanjem, tom
biu, ovih predikata inite ga konanim i slinom vama, te stoga niste, kao to ste eleli,
osmislili Boga, ve samo uveanu kopiju vas samih. Moete da objasnite moralni poredak
u svetu pozivanjem na to bie onoliko koliko moete da taj poredak objasnite i
pozivanjem na vas sme. To, kao i ranije, ostaje neobjanjeno i apsolutno. Vi, zapravo,
sve dok koristite iste rei neete nita smisliti, ve samo putati prazne note u vazduh. I ne
trudei se, mogli biste predvideti da e tako biti. Konani ste. A kako bi [neto] konano
moglo da zahvati i razume ono to je beskonano?
Tako vera ostaje uz ono to je neposredno dato, i ostaje nepokolebljivo vrsta;
ukoliko bi postala zavisna od pojma, postala bi klimava, i taj pojam bi bio nemogu i
potpuno protivrean.
Zbog toga je zbunjujue rei: sumnjivo je da li Bog postoji ili ne. To uopte nije
sumnjivo, ve je najizvesnije, i osnova je svake druge izvesnosti, i jedino to apsolutno i
objektivno vai jeste da postoji moralni poredak u svetu, da je svakoj razumnoj individui
samo naznaeno mesto u ovom poretku, i da svojim radom doprinosi tom poretku. Za
svaku sudbinu takvih individua vai da, ukoliko nije prouzrokovana ponaanjem, onda
ona jeste rezultat plana bez kojeg nijedna dlaka ne bi pala s glave takve individue, u ijoj
sferi delovanja sve zavisi od njegovih postupaka; da svaki istinski dobar postupak polazi
za rukom, i svaki lo sigurno ne uspeva, te da onoga koji zaista voli dobro, sve stvari
moraju sluiti najbolje.1 S druge strane, malo je onih koji se barem i na trenutak nad tim
premiljaju, te kao rezultat svojih premiljanja poteno priznaju sebi da je pojam Boga,
kao jedne posebne supstance nemogu i protivrean. Dozvoljeno je potpuno iskreno ovo
izgovoriti, i tako okonati kolsko brbljanje, jer e se prava religija, radosnog injenja
ispravnih postupaka, tako uzdii.

Videti Jevanelje po Mateju 10: 29-30; Poslanica Rimljanima 8: 28.

452

Dva izuzetna pesnika dala su jedinstven izraz ovoj veroispovesti, koja opisuje
razumnog i dobrog oveka. U pesmi Ko sme rei, jedan od njih, 1 jednom svom junaku
dozvoljava da govori:
Ko sme rei,
ja verujem u boga? [...]
Ko moe da imenuje njega (da trai pojam i re za njega)
I da prizna,
Ja verujem u njega?
Ko osea,
I ko se usuuje
Rei, ja ne verujem u njega?
Onaj koji sve obuhvata (to ga je naime, najpre shvatio pomou moralnog ula, a ne
teorijskom spekulacijom, i tad svet je ve posmatran kao pozornica za moralna bia)
Onaj koji sve odrava
Zar on ne obuhvata i odrava
Tebe, mene kao i sebe samog?
Zar nebeski svod nije gore?
Zar zemlja ne lei vrsto ispod?
I ne uspinju li se prijateljski
Posmatrajui vene zvezde?
Zar ne gledamo jedni druge u oi,
I zar ne prodire sve
Prema tvojoj glavi i srcu
I plete u venoj tajni
Nevidljivo vidljivo pored tebe?
Time ispunjava tvoje srce, tako je veliko,
I kada bude potpuno zanesen ovim oseajem,
Tada ga moe nazvati kako eli,
Nazovi ga Srea! Srce! Ljubav! Bog!
Ja nemam ime za ovo. Oseanje je sve,
Ime je samo buka i dim
Zamagljena slava nebesa
I drugi peva2:
Jedna uzviena volja ivi,
Kao ljudsko posrtanje;
Visoko iznad vremena i prostora, plete
ivahno najviu misao;
I iznad se sve vrti u venoj promeni,
Mirni duh istrajava kroz promenu.

Johan Volfgang Gete, navedeni odlomak je iz Fausta I (1790), stihovi 3427-58. Fihte dopisuje
komentar u zagradama.
2
Fridrih iler, Rei iluzije, prvi put objavljeno u ilerovom almanahu 1798. godine, str. 221-22.
U ovoj poznatoj pesmi, iler izraava svoju kantovsku veru u slobodu, vrlinu i boga. Fihte citira
etvrtu strofu, iako izostavlja uvodnu reenicu (i bog postoji) te dodatno naglaava dve rei:
Wille [volja] i Gedanke [misao].

453

Prevod: Andrej Milanov

454

BELEKA O AUTORIMA

Aligijeri, Dante (1265-1321), veliki renesansni pesnik i mislilac iz Firence, pisac

Boanstvene komedije [La divina commedia] na italijanskom jeziku, rodonaelnik
modernog italijanskog jezika. Njegovo filozofsko delo Gozba [Il Convivio], napisano
takoe na italijanskom nakon izgnanstva u Raveni, verno odslikava nastojanje autora da,
neuenim jezikom, iznese stavove o dobrom politikom ureenju.
Anderson-Gold, eron profesor je na Rensselaer Polytechnic Institute, i
predsedavajua Odeljenje za nauku i tehnologiju. Bavi se politikom filozofijom,
ljudskim pravima, bioetikom, Kantovom etikom i istorijom moderne filozofije. Autor je
velikog broja knjiga i tekstova, Unnecessary Evil: History and Moral Development in the
Philosophy of Immanuel Kant; Cosmopolitanism and Human Rights; Ambivalence and
Identity in Black Culture; Objectivity in Environmental Ethics. Truth and Objectivity in
Social Ethics; Prophetic History. Predaje primenjenu etiku i politiku filozofiju.
Babi, Jovan, profesor etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Urednik
edicije Primenjena etika koju izdaje Slubeni glasnik Srbije. Organizator serije
godinjih konferencija ILECS (International Law and Ethics Conference Series) koja
traje od 1997 do danas. Autor vie knjiga i preko sedamdeset lanaka i studija: (1977)
Searleova teorija govornih akata i 'jeste-treba' pitanje; (1986) Kant i Scheler; (1991)
Kategoriki imperativ i univerzalizacija; (1998, 2005) Moral i nae vreme; (2000)
Justifying Forgivness; (2000) Die Pflicht nicht zu lgen-eine vollkommene, jedoch
nicht auch juridische Pflicht; (2003) Foreign armed Intervention: Between Justified Aid
and Illegal Violence; (2004 ) Toleration vs. Doctrinal Evil in Our Time; (2007)
Smisao i vrednost rada.

455

Ceki, Nenad je docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Predaje na katedri za Etiku. Objavio je knjigu Drava izmeu anarhije i utopije kao i vei
broj strunih lanaka iz oblasti etike i meta-etike.
endler, Dejvid profesor je meunarodnih odnosa u centru za studije demokratije
na univerzitetu Vestminster. Medijski je komentator, urednik je Journal of Intervention
and Statebuilding kao i urednik nove serije Routledge-ovih knjiga Studies in Intervention
and Statebuilding. Osim toga Dejvid endler je i autor mnogih monografija poput Empire
in Denial: The Politics of State-Buildin; Constructing Global Civil Society: Morality and
Power in International Relations. Njegova istraivanja se fokusiraju na novu formu
meunarodne intervencije i regulacije.
Duzinas, Kostas profesor je prava i direktor Instituta za humanistike nauke u
Birkbeku, Univerziteta u Londonu. Autor je radova iz oblasti ljudskih prava, estetike,
postmoderne pravne teorije i politike filozofije. Takoe, gostujui je profesor na
univerzitetu u Atini, a predavao je i u Parizu, Solunu i Pragu. Znaajnija dela: Human
Rights

and Empire: The Political

Philosophy of Cosmopolitanism, Politics,

Postmodernity and Critical Legal Studies: The Legality of the Contingent, koautor, je s
Lynn Neadom knjige Law and the Image: The Authority of Art and the Aesthetics of Law.
Efsti, Odin profesor je Norwegian University of Science and Technology, od
1986. god. Autor je Indexicality and Idealism; Indexikalitt und Idealismus, u dva toma,
kao lan ekipe profesora Petera Urliha. Napisao je Written language and common sense;
Essays zur Sprachphilosophie und Wissenschaftstheorie; The public sphere: essays in
honour of Karl-Otto Apel. Pod pokroviteljstvom Evropske komisije, rukovodilac je
multidisciplinarnog projekta Sustainable production of transgenic strawberry plants,
ethical consequences and potential effects on producers, environment and consumers.
Falk, Riard je profesor emeritus na katedri za meunarodno pravo na
univerzitetu Prinston, kao i gostujui profesor globalnih i meunarodnih studija na
Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari. Godine 2001. je bio u trolanoj komisiji za
ispitivanje krenja ljudskih prava u Palestini pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, i
pre toga, lan Nezavisne meunarodne komisije za Kosovo. Autor je i koautor brojnih
knjiga, ukljuujui: Religion and Humane Global Governance, Human Rights Horizons,
On Humane Governance: Toward a New Global Politics, The Promise of World Order,

456

Human Rights and State Sovereignty. Falk predsedava bordom direktora Mirovne
Fondacije za Nuklearno Doba [Nuclear Age Peace Foundation], i poasni je
potpredsednik Amerikog Drutva za Meunarodno Pravo [American Society for
International Law].
Fihte, Johan Gotlib je jedna od najznaajnijih figura nemakog idealizma.
Smatran za jednog od najtalentovanijih Kantovih sledbenika, Fihte razvija sopstveni
sistem transcendentalne filozofije pod imenom Wissenschaftslehre. Tekstovima iz
filozofije nauke, etike, filozofije prava kao i filozofije religije, naroito u periodu boravka
na Jenskom univerzitetu, veoma utie na politika deavanja svoga doba. Predstavlja
tranzicionu figuru koja spaja Kantovu kritiku filozofiju sa Hegelovom filozofijom duha.
Njegova filozofija je sabrana u trideset osam tomova, sada dostupnih s celokupnim
kritikim aparatom.
Gilbert, Pol od 1967. godine predaje na Univerzitetu u Halu, Engleska. U
nekoliko navrata bio je ef odeljenja za filozofiju, a 2000. godine dobio je i svoju katedru.
Njegova istraivaka interesovanja odnose se na ljudske odnose, kako line tako i
politike, ukljuujui aspekte nacionalnog identiteta. Takodje, aktivno se bavi i
filozofijom duha. Knjige: Human Relationships; Terrorism, Security, and Nationality;
The Philosophy of Nationalism, Peoples, Cultures and Nations in Political Philosophy,
New Terror, New Wars.
Held, Virdinija svoju akademsku karijeru ostvaruje na Univerzitetu drave Nju
Jork lan je urednikih bordova u devet najprestinijih amerikih asopisa, kao i
funkcioner bezmalo svih relevantnih profesionalnih udruenja. Polja njenog istraivakog
interesovanja su drutvena i politika filozofija, etika i feministika filozofija. Uz
nekoliko znaajnih zbornika koje je uredila, autorka je knjiga: The Public Interest and
Individual Interests, Rights and Goods: Justifying Social Action, Feminist Morality:
Transforming Culture, Society and Politics, The Ethics of Care: Personal, Political, and
Global.
Hofman, Stenli predaje na Harvardu jo od 1955. godine, gde predaje ameriku
spoljnu politiku, sociologiju rata, moderne politike ideologije. Bio je predsedavajui
Harvardovog centra za evropske studije od njenog osnivanja 1969. do 1995. Autor je
brojnih knjiga i lanaka: Decline or Renewal? France Since the 30s, The European
Sisyphus, The New European Community; After the Cold War, i mnogih drugih.
457

Klajngeld, Polina se bavi Kantom i kantovskom filozofijom, kao i teorijom

morala, politikom filozofijom, feministikom teorijom. Autor je Fortschritt und
Vernunft: Zur Geschichtsphilosophie Kants, priredila je englesko izdanje Immanuel Kant,
Toward Perpetual Peace and Other Writings on Politics, Peace, and History. Autor je
brojnih rasprava objavljenih u asopisima poput Philosophy and Public Affairs,
Philosophical Quarterly, European Journal of Philosophy, Kant-Studien.
Krejg, Kembel je profesor meunarodnih odnosa na Univerzitetu u Southampton.
Doktorirao je na Univerzitetu u Ohaju 1995. Autor je knjige Glimmer of a New
Leviathan: Total War in the Realism of Niebuhr, Morgenthau and Waltz, a zajedno sa
Smirnovim i Radchenkom, autor je knjige The Atomic Bomb and the Origins of the Cold
War. Napisao je veliki broj lanaka, American Realism versus American Imperialism u
World Politics; The Illogic of Henry Kissingers Nuclear Strategy u Armed Forces and
Society; The Not-so-Strange Career of Charles Beard u Diplomatic History. Trenutno
radi zbirci tekstova The Atomic Bomb and the Origins of the Cold War, zajedno sa Sergey
Radchenko, kao i na knjizi Americas Cold War, sa Fredrik Logevall.
Kureli, Zoran. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Fakultetu politikih
znanosti Sveuilita u Zagrebu. Magistrirao politiku teoriju na The London School of
Economics and Political Science, University of London. Doktorirao na School for Social
Research, New York. Profesor na Fakultetu politikih znanosti u Zagrebu. Autor vie
naunih radova objavljenih u asopisima s meunarodno priznatom recenzijom.
Lu, Ketrin je profesor na odeljenju za Politike nauke McGill univerziteta u
Montrealu. Osnovno obrazovanje iz oblasti politikih nauka stekla je na Univerzitetu
Britanske Kolumbije, dok je doktorsku tezu pod nazivom Intervention and the
public/private distinction in world politics: a normative inquiry odbranila na
Univerzitetu u Torontu. Objavila je knjigu Just and Unjust Interventions in World
Politics: Public and Private kao i veliki broj lanaka, Cosmopolitan Liberalism and the
Faces of Injustice in International Relations u Review of International Studies, Agents,
Structures and Evil in World Politics, International Relations.
Maus, Ingeborg je profesor emeritus politike teorije i istorije ideja na Gete
Univerzitetu u Frankfurtu na Majni. Bavi se pre svega demokratijom i teorijama
demokratije, kao i filozofijom prava. Objavila je veliki broj knjiga, meu kojima i Zur

458

Aufklrung der Demokratietheorie. Rechts- und demokratietheoretische berlegungen im

Anschlu an Kant; Brgerliche Rechtstheorie und Faschismus. Zur sozialen Funktion und
aktuellen Wirkung der Theorie Carl Schmitts.
Nakarada, Radmila je profesor na Fakultetu politikih nauka u Beogradu.
Doktorirala je na katedri za sociologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu. Rukovodilac
je kursa Tranzicija i globalizacija, Alternativne akademske mree u Beogradu. Uredila je
veliki broj zbornika, izmeu ostalih, zajedno s Jan Oberg, Surviving Together, s Lidijom
Bastom, Raspad Jugoslavije: kraj ili produenje agonije?, Europe and the Disintegration
of Yugoslavia, Labyrinths of the Crisis, Prerequisites for the Democratic Transformation
of the Federal Republic of Yugoslavia, u kojima je bila i autor originalnih priloga.
Narveson, Jan profesor emeritus Univerziteta Vaterlo, Kanada. Jedan od
najpoznatijih anarho-kapitalistikih teoretiara i zastupnik ugovorne politike tradicije.
Napisao je stotinak lanaka i pregleda, mahom iz etike i politike filozofije. Njegovo
najpoznatije delo Libertarian Idea, smatra se kao jedno od najuticajnijih u
libertarijanskoj politikoj teoriji. Takoe je objavio Respecting Persons in Theory and
Practice, kolekciju svojih najpoznatijih lanaka, a najnovija knjiga You and the State: A
Short Introduction to Political Philosophy je objavljenja 2008.
Nilsen, Kaj (1926) je gostujui profesor filozofije na Univerzitetu Konkordia u
Montrealu i profesor emeritus Univerziteta Kalgari. Bavi se metafilozofijom, etikom,
filozofijom politike i filozofijom religije. Jedan je od osnivaa The Canadian Journal of
Philosophy. Autor je tridesetak knjiga, meu kojima se izdvajaju Ethics without God,
Why be Moral?, Globalization And Justice, Wittgensteinian Fideism?, kao i velikog broja
lanaka i studija.
Nizen, Peter profesor je politikih nauka na Technische Universitt Darmstadt.
Autor je i urednik est knjiga, Das Recht der Republik. Ingeborg Maus zum 60.
Geburtstag;

Zwischen

Recht

und

Moral.

Neuere

Anstze

der

Rechts

und

Demokratietheorie, zajedno s Ren von Schombergom; Bilderverbot. Recht, Ethik und

sthetik der ffentlichen Darstellung, s Gnterom Frankenbergom; Kants Theorie der
Redefreiheit; Anarchie der kommunikativen Freiheit. Jrgen Habermas und die Theorie
der Internationalen Politik s Benjaminom Herborthom; Gesellschaftliche Perspektiven:
Bildung, Gerechtigkeit, Inklusion, s Margret Krannich, i mnogobrojnih tekstova.

459

Pavkovi, Aleksandar je vanredni profesor na Mekvori Univerzitetu, Odeljenje

za politiku i meunarodne studije. U svom istraivanju porekla i izgradnje evropskog
nadnacionalnog identiteta nastoji da ustanovi one njegove aspekte, poput evropskog
dravljanstva, koji bi mogli da prevaziu tradicionalne nacionalne granice. Takoe se bavi
i problemom secesije i secesionistikim pokretima. Neke od najpoznatijih studija
Aleksandra Pavkovia su, Creating New States (sa Petrom Radanom); The
Fragmentation of Yugoslavia: Nationalism and War in the Balkans; On the Way to
Statehood (sa Piter Rajdenom); Slobodan Jovanovic.
Peonidis, Filimon predavao je na univerzitetima u Atini i Solunu do 1997., kada
je postao saradnik istraiva Nacionalnog saveta za radio i televiziju. Primarna
akademska interesovanja su mu filozofija morala sa akcentom na ulozi moralnog
miljenja, klasini utilitarizam (Bentam, Mil), kao i primenjena etika, politika filozofije.
Objavio je knjige Lying and Morality; John Stuart Mill. Utilitarianism. Introduction,
translation and commentary; In Defense of the Right: Essays in Applied Philosophy.
Santozuoso, Amedeo je sudija u Milanu od 1978. Jedan je od osnivaa Consulta
di bioetica. Autor je projekta o edukaciji u bioetici za sudije, odobrenog novembra
1998., od strane Consiglio Superiore della Magistratura. Autor je brojnih knjiga i lanaka
iz oblasti koja se granii s medicinskim naukama: Medicina e diritto. Prospettive e
responsabilit della professione medica oggi; Il consenso informato. Tra giustificazione
per il medico e diritto del paziente; Libert di cura e libert di terapia. La medicina tra
razionalit scientifica e soggettivit del malato. Koautor je knjige Malati di rischio.
Implicazione etiche, legali e psicosociali dei test genetici in oncologia.
isler, Rudolf profesor je filozofije na Univerzitetu Bajrojt, Nemaka. Studirao je
filozofiju, sociologiju i ekonomiju. Trenutno se bavi teorijom primenjene igre i odluke,
istorijom moralnog odluivanja u skolastici kao i razliitim temama na polju praktine
etike. Pored knjige, Moral im Zweifel, objavio je veliki broj tekstova: Die Struktur der
scholastischen Entscheidungslehre, Casuistry and the Early Modern Paradigm Shift in
the Notion of Charity, Ethics of humanitarian interventions i druge.
Vent, Aleksander je predavao na Univerzitetima Jel, Dartmaut koledu,
Univerzitetu u ikagu. Trenutno je profesor meunarodne bezbednosti na Univerzitetu
Ohajo. Objavio knjigu Social Theory of International Politics, kao i brojne lanke,

460

Anarchy is what states make of it: the social construction of power politics u
International Organization, Constructing international politics u International Security,
Sovereignty and the UFO u saradnji s Raymond Duvall u Political Theory. Vent je
kourednik asopisa International Theory.
Vukovi, Ivan je docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Predaje na katedri za Istoriju filozofije. Objavio je knjigu Oponaanje boga. Intimna
istorija Kantove filozofije kao i vei broj strunih lanaka vezanih za Kantovu filozofiju i
nemaki idealizam.

461