Halbers UDK: 141,72:101:159.9 BIBLID 1451-2203:5(2006)8/9:p.17-26 Prevod Translation Preoblikovanje znanja: promiSljanje feminizma i queer teorije U cilju podsticanja rasprave, kroz svoje danagnje primedbe hela bih da diskutujem o finim diskurzivnim obrtima koji su, istovremeno, transrodnost udinili obelezjem defini- cijske podele homoseksualnosti i rodnih varijanti, trendovskim i stilskim obrtom od rod- ne androginije u okviru lezbejskih zajednica ka rodnim varijantama unutar rodnih-que- er zajednica, znakom unutragnjeg razdvajanja unutar samog feminizma izmedu stabili- zacije kategorije Zena i podrivanja koherentnosti ove kategorije u okviru queer teorije. Uisto vreme, transrodnost se uspostavila unutar ,globalnog gej* sistema kao deo he- gemonije ameriékih taksonomija — dodavanjem onog ,T“ u akronim ,LGBT* doputa se ista podela | obja8njenje Sirokog podrugja translokalnih fenomena u odnosu na ame- riéki model. Kako onda da razumemo i objasnimo uticaj transrodnosti ne samo na tra~ dicionalno rodno odredivanje veé i na queer zajednice, pa éak i na globalnu plimu i oseku u odredivanju onoga sta seksualnost i rod jesu? Globaine transrodnosti Dopustite mi da zapoénem razmatranjem funkcije transrodnosti u odnosu na glo- balno usvajanje americkih modela definisanja seksualnosti i roda. Kao Sto su mnogi queer antropolozi pokazali, transkulturni modeli seksualnosti i roda u velikoj meri mo- gu biti korisni za denaturalizaciju evro-americkih pojmova otelovijenja, zajednice i od- nosa, ali, kao Sto znamo, na Zalost su isuvie esto upotrebljavani da bi se evro-ame- riGki modeli prikazali kao savremeni i oslobodeni, a da bi se queer forme na nekom drugom mestu prepoznale kao anahrone. U liberalnom evro-ameriékom kontekstu, moderna gej i lezbejska istorija je favorizovala narative o progresu i prosvetitelistvu unutar kojih je krajem dvadesetog veka istopolni par postao slobodan odbacivanjem ti- ranije inverzije (tiranije, zbog toga Sto se podrazumevala heteroseksuaina struktura Zelje) i nastanjivanjem normativnih rodnih identiteta, kao i kroz odbijanje igranja uloga. Kada je evro-ameriéki medicinski diskurs, pod uticajem psihoanaliti¢ke usmerenosti na seksualni cilj i objekt izbora, pomerio rodne varijante izvan kategorije homoseksualnog 17i priznao novu poziciju subjekta u onom transseksualnom, stalna veza izmedu rodnih varijanti i homoseksualnosti je shvaéena kao anahrona i pretpoliticka. U Sjedinjenim Americkim Drzavama i Evropi danas, naroéito u gej i lezbejskim za- jednicama belaca, ,isti pol" je uverljiv opis srecne stabilnosti sistema pol-rod. Tako da, kada americki istrazivaéi na nekom drugom mestu pronadu dokaz o transrodnim ho- moseksualnostima, oni nastoje da ih interpretiraju kao sasvim drugaéije od evro-ame- riékih modela i kao predmodeme. Neobiéne posledice toga su da se brie centraino mesto transrodnih identifikacija unutar zapadnih homoseksualnosti i one se projektuju na druge seksuaine formacije, lokaino i globalno, kao na ,pretpoliti¢ke" fenomene. Mnogji transnacionalni diskursi o rodnim varijantama nastali su u okviru antropolo- Skih prouéavanja seksualnosti i definicija roda. Mnogi od ovih diskursa su zapravo 'kri- vi za konstruisanje neke vrste globaine skale za merenje seksualnog ,progresa’, bu- duéi da su koristili ameriéke modele kao zlatni standard za integrisanje seksualnih ma- njina. Na primer, neki istrazivaéi su objasnili transtodne identifikacije od Zenskih ka muskim u ne-zapadnim podruéjima kao karakteristiku odsustva feministiékog kontek- sta (Blekvud /Blackwood/); drugi su istopoinu Zelju odredili kao potpuno odvojenu od ne-zapadnih konteksta (Seizer). Istovremeno, novi rad o ,muskobanjama’ na Filipini- ma, Tajvanu i Tajlandu, onabes (onnabes) u Japanu, marimaéas (marimachas) u Mek- siku i enforsers (enforcers) u Portoriku, obezbeduje bogatu i sloZenu sliku o alternativ- nim sistemima pol-rod. Neke od gregaka koje su antropolozi roda i seksualnosti naginili kada su istrazivali rodne i seksualne varijacije u ne-zapadnim kontekstima mogle su da se izbegnu kori- &éenjem razligitin metoda i okvira za merenje slignosti i razlika izmedu razligitih mode- la. Na primer, iznenadili bismo se kada bismo otkrili da, ukoliko umesto nacionainih koristimo druge standarde za uporedivanje, poput urbanih rodnih varijanti ili ruralnih rodnih varijanti, postoje odredene strukturne slignosti izvan nacionalnog okvira. Na pri- mer, brojne razligite studije pokazuju da se u mnogim ruralnim zajednicama u Rusij, Indiji, kao i velikom delu istoéne Evrope devojéice vaspitavaju kao deéaci onda kada rad na farmi ili porodiéni posao iziskuje muski rad. Ove ,muskarce" ili ,muzeve" bi pre trebalo prouéavati jedne u odnosu na druge ili u odnosu na druge uloge proistekle iz »nuznosti’, nego u odnosu na uloge ,koje je podstakao trend" poput urbanih transrod- nih ‘deéki’ (bois) u Sjedinjenim Ameriékim Drzavama. Antropologke studije su u svojim prougavanjima u jednom smislu previse, a u dru- gom premalo, istakle rodne varijante, a posledica je da se ameri¢ki modell ponovo smatraju stabilnijim i koherentnijim nego &to to zaista jesu, kao i egzotizacija i umanji- vanje znaéaja transrodnosti u drugim kontekstima, IzloZiéu ovo malo opéirnije: Antropolo8ka fascinacija rodnom devijacijom imala je za posledicu preterano predstavijanje i egzotizaciju rodnih varijanti individua u istrazivanjima manjinskih seksu- alnih identiteta ili praksi. Fascinacija hidZarasima (hijaras) u Indiji, na primer, tii baklama nna Filipinima ili onabama u Japanu, ili travestisima u Brazilu, imala je nekoliko pogubnih posledica — najpre, dovela je do toga da se te raznolike grupe odrede kao predstavnici transrodnih praksi u tim podrugjima, ali je, takode, povezala rodne varijante sa seksual- nom industrijom uéinivgi time nejasnim kada je transrodna identifikacija napravijena u 18svthu prodaje seksa, a kada je efekat neke druge motivacije. Antropolozi su, éini se, bili manje zainteresovani za transrodne identifikacije izvan konteksta seksuaine industrije. Antropolozi se éeSée usredsreduju na rodnu varijantu "zene’ nego na tran- srodnu tranziciju od Zenskog ka muSkom — ponovo, u istrazivanjima preoviaduje odnos izmedu seksuaine industrije i rodnih varijanti (Sto bi zaista trebalo promisijati u odnosu na to kako antropolozi pronalaze osobe od kojih dobijaju informacije). U bilo kojoj od datih zajednica lakée je pronagi one koje zaraduju u seksualnoj industriji nego recimo Zene u ‘tranzicij’ ili muZevne Zene. Zbog Gega su tako malo istrazivani tran- srodni subjekti koji imaju Zensko telo (nova knjiga Megan SinovSinnott/) Mugkobanje" i damice: transrodni identitet i Zenski istopoini seksualni odnosi na Tajlandu — mozda je dobro odatle poéeti?). Kakva je veza izmedu istrazivaékih fondova i istrazivanja seksu- alne industrije/AIDS-a i tako dalje, i koja vrsta fondova je bila i jeste dostupna za istra- Zivanje ,Zena" i onda kada nije povezana sa brigom o zdraviju per se ili neformalnim ekonomskim krugovima? S$ kakvim problemima se susrecu queer istrazivatice koje prouéavaju queer seksualne prakse? Da li se problemi u istrazivanjima u dijaspori raz- likuju od onih u Severnoj Americi? Antonija Cao (Antonia Chao) je, na primer, vrlo rec to pisala o problemima koje ima kao tajvanska antropolo8kinja koja se vraéa u Tajpej da bi prouéavala T-Po odnose. Budusi da je A. Cao tajvanska lezbejka, od nje se oce- kivalo da bude upoznata sa T-Po sistemom i da se u njega uklopi. S obzirom na to da ni jedno ni drugo nije bilo taéno, osobe koje su joj davale informacije pozicionirale su je kao ,stariju sestru" da bi razresile neusaglaenost svoje i njene identifikacije. Ovde bismo mogli da razmislimo ne samo o strategijama antropologa u radu sa onima koji ih izveStavaju vee, isto tako, io strategijama i namerama izvestilaca koji hoée i moraju da izadu na kraj sa istrazivacima. Sta se dogada kada kontekst ,sumnje“ posreduje izme- du izvestilaca i istrazivata? Kakve su posledice previse strukturisanog metodoloskog pristupa i kako ovaj pristup zapravo slama mnogo intuitivnije odnose izmedu neke da- te zajednice i istrazivaéa koji pokuSava da neto sazna 0 toj zajednici? Feministicki problem: da li je ,feministi¢ka" antropologija svojom ,potragom za le- zbejkama* spregila istrazivanja rodnih varijanti osoba koje imaju Zensko telo? Na pri- mer, kada su muzevna Zena i transmuSkarac postali deo istrazivanja savremene que- erantropologije, Gesto su se smatrali primerima prefeministickih ,lezoejskih" formacija. Neki istrazivaci su ove queer kontekste tumaéili iskljucivo kroz severnoameriéko razu- mevanje ,lezbejke" kao ,feministkinje’, ,istopoine*, ,androgine* i smatrali su ih prevara- ma patrijarhata (Blackwood), U mnogim kontekstima, feministiéke mreze su zapravo omoguéavale istrazivanje Zelje prema istom polu u bilo kojem datom regionu tako Sto su omoguéavale pristup preko obrazovanih i politizovanih grupa, a he kroz kontakte iz~ van akademskih mreza. Dalje, na mnogim mestima prisutan je glasno artikulisan niz konflikata izmedu feministkinja i transrodnih queer osoba tako da se rodne varijante subjekata neprestano tumaée preko njihovog spornog odnosa s feminizmom. U tom smislu, istrazivanje koje nastaje iz ,potrage za lezbejkama* ili konstruisanja feministié- kog okvira moze i treba da se smatra korisnom beleskom o identifikacijama i oprede- 1 tom-boy, t znadenju muskobanje, sto upuéuje na muzeynu Zenu u seksualnom odnosu sa drugom Zenom i ,dee", od engl. ,lady", &to referise na Zenstvenu Zenu, ,damicu’. Ovakav muSko-Zenski obrazac u Zen- ‘skim istopolnim seksualnim odnosima, uz kari&éenje reéi izvedenih iz engleskog jezika koje na njih upuéuju, veo- ma je rasprostranjen u juno} i jugoistoénoj Azijl (Prim. prev.) 19Ijenjima same istrazivaéice, ali nam veora malo govori o rodnim varijantama subjeka- ta na nekom drugom mestu. U tom smislu, na primer, fascinantan rad Ivi Blekvel (Evie Blackwell) 0 indonezanskim ,muSkobanjama' ne predstavija samo kompleksno obja- &njenje mu8kobanja, ve¢ i belih lezbejki Srednjeg zapada. Globaina transrodnost: iako teZnja da se rodne varijante u ne-zapadnim kontek- stima tumaée kao znak anahronizma nije bila osobito produktivna, niti je nova teznja da se sve rodne varijante tumaée kao ,transrodnost* — ova praksa, teSko da je nova — nedavno je dovela do porasta populamosti termina TG (transrodnost) i odmah je uspo- stavila uticaj. Kada sam prosiog oktobra bila u Zagrebu na Konferenciji o rodu, aktivist- kinje iz Slovenije i Hrvatske su se pozalile da kada pi8u prijave za fondacije moraju da upotrebljavaju termin ,transrodnost", a ne neki drugi lokalni termin koji opisuje rodne varijante. Jedan od radova koji je na Konferenciji predstavila aktivistkinja iz Kirgizije, ti- cao se razliéitin termina koje oni koriste za rodne varijante osoba. Termini su bili uskla- deni u odnosu na starosno doba, na klasni status i u odnosu na stepen rodnih va ti, au upotrebi je bilo bar éetiri razliéita termina. Aktivistkinje su ove termine objasnile, ali su ih ubrzo zatim i odbacile zarad termina ,transrodnost". U pravijenju obrata ka ter- minu ,transrodnost", izgubili su se lokalni termini i specifiéno uputivanje na predbr: nu i postoraénu eru rodnih identiteta. Ovo je vazno zbog toga Sto su postbraéne kate- gorije starosne dobi upucivale na neku vrstu slobodnog prostora za opreéne rodne i seksualne identifikcije. Kada osoba koja ima Zensko telo izade iz perioda maksimaine reproduktivne sposobnosti, drugtveno nadgledanje njenih seksualnih aktivnosti i rodnih identifikacije se smanjuje. Zbog toga, oslanjanje na ovaj pojam (transrodnost, prim. prev.), Sto smo isuvise br- zo pretpostavili, s jedne strane nastavija, a s druge, prekida veze izmedu razlicitih na- cionalnih konteksta za rodne varijante, i stoga bih sada htela da sugeriSem da smo isto tako prerano stabilizovali lokalno razumevanje rodnih varijanti pakujuci ih u kate- goriju transrodnosti, da bismo zatim, ovu kategoriju promigijali u identitetskim termini- ma, kao kategoriju fobije, iskljucivanja i kaznjavanja. Americki modeli transrodnost transrodnosti feminizam nasuprot Upravo kao Sto su globalni termini rodnih varijanti ili zaménjeni ameriékim termini- ma ili su shvaéeni kao dokaz anahronizma odredene zajednice, isto tako je transrod- nost na kontradiktoran nacin funkcionisala u Sjedinjenim Americkim DrZavama. Tran- srodnost ponekad ispituje granice tolerancije neke gej ili lezbejske zajednice u pogle- du ne-normativnog rodnog odredivanja i podele izmedu GL (gaj | lezbejske) politike i TG (transrodnog) priznavanja, Sto moze biti znak novog oblika homonormativnosti; ali, s druge strane, TG zahtev za priznanjem (koji esto upuéuju GL zajednice pre nego heteroseksualci ili pak drzava) razreSavaju se u novim i kontraproduktivnim oblicima identiteta; u najboljem sluéaju, transrodne politike su deo progirene forme queer kritike koja destabilizuje temelje heteronormativnosti. U potrazi za simptomom ovih kontradik- 20tomih teZnji unutar TG politika, mozZemo da se okrenemo istoriji konflikata koji su $e pojavili izmedu transseksualnih i transtodnih politika i ameriékog feminizma. Poslednjih godina mogli smo videti brojne razlicite dogadaje u kojima su se tran- srodni aktivisti i aktivistkinje i feministi¢ki ili queer aktivisti i aktivistkinje naali u situaciji medusobnog neprijatelistva. Gde su koreni ovih nesloga? Istorijski koreni: ako se vratimo na poéetak dvadesetog veka, mozemo da prona- demo neke tragove feministiékog nepoverenja prema FTM rodnim varijantama (od Zenskog ka muskom, prim. prev.), kada se muzevnost Zene odredivala istovremeno kao znak sazimanja rodnih razlika, i, implicitno, civilizovanog drustva, ali i Kada su to podrzavali fanatiéni Konzervativei poput Ota Vajningera (Otto Weininger) kao znak Zenskog genija. Feministkinje su na poéetku morale da se bore protiv druStvenih kon- strukcija Zenskosti kao pasivne i slabe, kao i protiv shvatanja da onda kada su aktivne i snazne, postaju muzZevne i nalik muskarcima. Transseksuaina imperija: DZenis Rejmond (Janice Raymond) — iako nije narocito reprezentativna predstav- nica kulturnog feminizma, ona je ipak artikulisala snaznu separitisti¢ku kritiku invazije na Zenski prostor koju su izvrgile MTF lezbejke (od muskog ka Zenskom, prim. prev.) koje su transrodnost i feminizam dovele u neprijateljski odnos u drugom kontekstu, Da bi se vizija Dz. Rejmond o ,transseksuainoj imperiji osporila, potrebno je najpre razu- meti Zelje i strahove koji su je proizveli: Zelja za autonomnom Zenskom zajednicom u kojoj Zene jedna prema drugo} mogu da se odnose bez posredovanja muskaraca; strah od toga da se u Zenski prostor infiltrira CIA i drugi agenti drzavnog nadzora; sna- 2na antipatija prema mu8karcima i mu8kim privilegijama — sve ovo kulminira u tom smislu da MTF muskarci koji su imali koristi od svojih muskih privilegija iznenada hoce da budu priznati kao Zene. Sendi Stoun (Sandy Stone): u silovitom odgovoru na knjigu DZenis Rejmond, dva- desetak godina kasnije, Sendi Stoun, jedna od MTF lezbejki na meti Dz. Rejmond, za cilj ima transfobiéne elemente u kulturnom feminizmu, a sebe opisuje kao kolonizova- nu drugu koja uzvraéa udarac: ,Imperija uzvraéa udarac* ~ tako da su obe spisateljice turdile da je ona druga imperijalistkinja i obe su zauzimale moraino snaZnu poziciju ko- lonizovanih da bi u igru uvele zahtev za oslobadanjem: u sluéaju Dz. Rejmond, osloba- danjem od muskaraca: u sluéaju S. Stoun, za oslobadanjem od transfobiénog drustva. Transrodna mizoginija: suprotstavijenost izmedu transrodnosti i feminizma istak- nuta je u jednom od poglavija knjige Erijel Levi (Ariel Levy) Zenske. Sovinisti¢ke svinje. Poglavije pod naslovom ,Gde su deéke" (,Where the Bois Are"), najpre se pojavilo u New York Magazine. Mnogo toga nije bilo u redu u vezi s ovim tekstom, i premda se Sto8ta moglo pripisati novinarskoj aljkavosti, jedna karakteristika ovog teksta je Stréala i nije se mogla tako jednostavno objasniti — naime, pojava novih formi transmuske identifikacije koja je bila eksplicitno i namerno antifeministiéka i antiZenska. Mnoge od ,decki" (,bois") koje su imale glavnu ulogu u pomenutom tekstu 0 osionom seksizmu medu novim TG grupama protestovale su da ih je E. Levi pogresno protumaiila ili je lo8e interpretirala njihove komentare, ali, u isto vreme, to je bila vazna polazna taéka za neke te8ke razgovore o razdoru izmedu feminizma i transrodnosti. U neke od tema koje su bile obradivane i razvijane mogu se uvrstitii sledece: 21Mizoginija: antifeminizam bi se u nekim ‘trans’ krugovima mogao svrstati u pogu- ban diskurs mizoginije. U pomenutom BOIS tekstu, bilo je zaista obiéne ali uporne mi- zoginije preko koje su .deéke (,bois") 0 Kojima je bilo reéi odbacile da se identifikuju sa ZenskoS6u u pogledu pasivnosti, zavisnosti i slabost. Drugi pripadnici akademske zajednice, Gejl Salomon, Lora Heris i Stejsi Mejsijas (Gayle Salomon, Laura Herris i Stacy Macias), prokomentarisale su ocmnjivanje Zenstvenosti i Zenskosti, 8to je Gini se, neizbezno praceno glorifikacijom Zena i transmuskosti. Ovde bismo mogli da se zapi- tamo kako da mislimo 0 novim i alternativnim formama transmuskosti, a da ponekad ne podrzavamo nasiino odbacivanie identifikacija sa ZenskoSéu, Sto ih, éini se, prati Homo-erotika: mnoge od deéki (bois) su se takode udaljile od bué-fem matrice odredile se ili s one strane jedne tako anahrone kategorije, ili su bile isuviSe fascinira- ne Viastitom mu8ko8éu ili musko8cu svojih ortaka da ih nije zanimalo Sta se dogada sa onima koje su fem, ,devojéice’, ili éak ,grrrls"!. Lezbejske, feministicke i queer aktivist- kinje svih boja bile su priliéno obazrive kada su zapazile gde i kada se mizoginija i ho- moerotizam kombinuju ili koegzistiraju kod gej i strejt muskaraca, tako da je, Cini se, vazno proveriti nove prakse homoerotike u trans kontekstima da bi se videlo da Iii oni, takode, uéestvuju u politikama onoga &to se naziva ,mrénja prema Zenama". Na koji natin se homodrugtvenost izmedu ,transmugkaraca' na bilo koji naéin razlikuje od he- teronormativnog zanemarivanja Zenskih seksualnosti? Feti8izacija transrodnih: priviti se uz antifeministi¢ke politike nove ,boi" kulture, znaéi naéi se na razlisitim nivoima ,feti8izacije transrodnosti'. Kao Sto su teoretiéarke poput, na primer, DZudit Batler (Judit Butler) i Bidi Martin (Bidy Martin) veé pre nekoli- ko godina na razliéite nagine ukazale, isticanje subjekta rodnih varijanti moze da naiz- gled rodno stabilne subjekte nasuée na ,ne-seksi" podrudje onog ,normativnog". lako nema niéeg ,normalnog' ili ,nuzno normalnog' u vezi s fem identitetima, fem osobe se postavljaju u situaciju norme zbog toga sto su transdeéke zauzele prostor onoga ‘trans’ — transgresivnog, tranzitivnog, transrodnog. Vreme je za politike transrodnosti koje transosobu vise ne obelezavaju kao mesto najveéeg otpora, niti kao najraniivije mesto. Potrebno nam je razligito razumevanje take u kojoj se susrecu homofo! transfobija i femfobija ili ginofobija da bismo razumeli znaéenje bilo kog éina politickog nasilja. Dalje, kao &to je pokazala Liza Dugan (Lisa Douggan) u svom novijem radu 0 debatama na temu gej brakova, ono Sto ponekad izgleda kao homofobija moze biti sa- mo povrSni simptom dubljeg i mraénijeg politi¢kog kreiranja slobode u celini Nevolje s rodom U okviru savremenog konteksta politika transrodnosti, rad DZudit Batler je prosve- tljujuée merilo za obe verzije feminizma, kako za zagovornike feminizma koji ispoljava- ju duboko nepoverenje prema transrodnosti, tako i za one koji zastupaju transpolitike i koji imaju oseéaj da su ih queer feministicka politika izdale. U nedavnim razgovorima, sama D2udit Batler se prisetila dogadaja u San Francisku, kada je mlada pesnikinja, transaktivistkinja, svoju dugacku listu prituzbi i neprijateliskih komentara u vezi sa anti- trans institucijama i praksama zakijuéila recima: ,| nek’ se jebe Dzudit Baller’! Narav- no, DzZudit Batler je uznemirilo i, u odredenom smistu, bilo joj je neshvatljivo. Kako da 22interpretiramo ovo neprijatelistvo transosobe upravo prema teoretiéarki koja je u femi- nizam uvela Koncept ,nevolja s rodom*? Dopustite da poénem time Sto éu istaci dopri- nos rada Dz. Batler, a zatim éu nagovestiti zbog Gega je kritika njenog rada dosla upravo iz trans krugova, da bih na kraju uputila na to da se njeni noviji radovi o ,Ra8éi- njavanju roda®, éini se, ogluSuju 0 obeéanje koje je dala u prethodnim radovima, iako su u tim radovima transrodni ciljevi bili artikulisani mnogo snaznije. Veoma dobro se seéam kada je knjiga Nevolje s rodom objavijena. Studirala sam na Univerzitetu Minesota, i u to vreme sam uéestvovala u grupama za diskusije 0 fe- minizmu i njegovom odnosu prema transseksualnosti koje su vodili Merilin Fraj (Merylin Fry) i drugi. Merilin Fraj je bila omiljena feministiéka teoretiéarka u Centru za napredne feministicke studije (Center for Advanced Feminist Studies) i isla je stopama anti-pornogratskih aktivistkinja Ketrin Mek Kinon (Catherine MacKinnon) i Andree Dvorkin (Andrea Dworkin), koja je takode drZala predavanja na Univerzitetu Minesota. NaSa grupa se angaZovala u nekoliko Zuénih rasprava o tome da li bi trebalo da MTF transseksualci budu primljeni u éisto Zenske feministi¢ke grupe i organizacije, i tada su M. Fraj i drugi ispoljili razlicite strahove u pogledu toga da se u feministi¢ke grupe infil- iriraju navodni ,muskarci". Rasprave su se retko progirivale na FTM pitanja, a definicija 2ene je bila veoma ograniéena bioloskim pojmovima telesne inteligibiinosti. Kada je knjiga D2. Batler Nevolje s rodom objavijena, ove rasprave su se potpuno promenile i, na izvestan naéin, jedna vrsta manjinskog, ali veoma glasnog feminizma, primirila se. Zbog toga se, pre svega, moZemo zapitati zaSto je ova knjiga imala tako neverovatno veliki uticaj na sve analize roda koje su usledile, kao i na projekat queer teorije u celi- ni? Njena snaga leZi u naéinu na koji odbija da igra na marginama, a nevolju (s rodom) locira u samu srZ moéi — zapadnu filozofiju. DZ. Batler postavija pitanje rodnih varijanti u samo sredi8te projekta definisanja onog ljudskog. Dz, Batler je napravila dve kjuéne intervencije u feministickoj teoriji i one su prome- nile formu i sadrZaj razgovora o rodnim varijantama: prvo, ona je upotrebila lakanovski okvir da bi pojam roda uspostavila kao performativan, a ne ekspresivan, i drugo, obr- nula je odnos izmedu onog hetero i onog homo, izmedu originala i kopije. Stavige, stil kojim je Dz. Batler intervenisala, njena opredeljenost za gust rad, za teSko¢e, i, u stva- ri, njena posveGenost samoj teoriji, uspeli su da pariraju onom &to je ispovedno, liéno i identitetsko u stilu i naéinu kulturnog feminizma. Pojam ,nevolje s rodom* koji uvodi Di, Batler, u osnovi je antihumanisticki i antiliberalan, ali isto tako sadrzi razarajuéu kritiku patrijarhainih pretpostavki koje su u osnovama kako frojdovske, tako i lakanov- ske psihoanalize. Dz. Batler je uSla u trag patrijarhalnim pretpostavkama 0 onom &to je musko i onom Sto je Zensko kroz rad feministi¢ke teorije na kraju dvadesetog veka i prediozila da priligno koherentna kategorija ,zena ne moze i ne sme da bude osnova za feministicku politiku. Pozicioniranje nevolja s rodom u samu sr feminizma ne znaéi feministi¢ko ra8cinjavanje, ve¢ je to, po Dz, Batler, najdublii feministicki uvid. Trans-rodne/trans-seksualne primedbe na rad Dz. Batler mora da su u vezi s po- novnim opredeljivanjem za esencijalizam i realnost unutar transseksualne teorije — Dzej Prozer (Jay Prosser) i drugi povezuju performativnost i konstruktivizam sa razi- granogéu i apstraktnom teorijom dok oni zahtevaju ozbiljnu i duboku opredeljenost za rodno odredeno telo. Podozrenje koje su zagovornici transrodnosti pokazivali prema radu Dz, Batler takode odgovara onome Sto je sada ve¢ duga istorija obostranog ne- 23poverenja izmedu transrodnih/transseksualnih osoba i akademskih istrazivata. Dzej- kob Hej! (Jacob Hale) zapravo je u jednom trenutku otvorio prostor za netransseksual- ne istrazivaée koji pisu o transseksualcima. Henri Rubin (Henry Rubin) je nebrojeno puta tokom pisanja | istrazivanja transseksualnih mugkaraca promenio etnogratske po- datke kao odgovor na primedbe onih koji su mu davali informacije. A brojni forumi trans zajednice imali su ulogu da upozore istrazivaée i teoretiéare na opasnosti teoreti- sanja 0 transrodnim telima i izvan njih. Dz. Batler je bila jedna od najvidljivijih teoreti- éarki roda koja je pisala o transrodnosti i preuzela je veci deo krivice za stvaranje razli- ke izmedu onog queer i onog transseksualnog, ili Cak transrodnog. U nedavno objavijenoj knjizi Ras¢injavanje roda, Dz. Batler se vraéa temama inter- seksualnosti i transseksualnosti i transrodnosti, ali ovoga puta se ne usredsreduje na nagine na koje transrodna tela reprezentuju Konstantno problematiéan odnos prema stabilnom identitetu, veé se radije okrece konceptu ,podnosijivog zivota" i govori o is- kljugivanju trans tela iz kategorije ,|judskog". U knjizi Nevolje s rodom, ono ljudsko se pojavijuje kao krvava posledica odbacivanja nenormativnih tela; u knjizi Rascinjavanje Toda, ono |judsko je kategorija kojoj svi tezimo, a Dz. Batler artikulige politiku prezivija- vanja i priznavanja { poziva nas da mislimo o tome ,kako da stvorimo svet u kojem oni koji razumeju svoj rod i svoju Zelju da budu nenormativni mogu da Zive i razvijaju se ne samo bez pretnje nasilja koja dolazi spolja, vet i bez sveprisutnog oseéaja viastite nestvarnosti sto moze da dovede do samoubistva ili samoubilaékog Zivota" (219). Zvu- Gi dobro i dovodi je u vezu s ,politikom slobode", ali u svemu tome se, takode, pretpo- stavija nemoguénost da se Zivi kao ,nestvarna" osoba, a da pri tom takva osoba ne pozeli da se ubije — naravno, mnogi Ijudi Zive bez autentiéne potvrde realnog, mnogi Gine znatno vise od pukog prezivijavanja, mnogi odbijaju pojam stvarnosti i opiru mu se. Ovde je na delu neka vrsta herojskog i liberalnog narativa, koji se uistinu povlaéi pred ranijim radom Dz. Batler u kojem je ona htela da izlozi neku vrstu laznog oGekiva- nja koje se skriva u projektu imenovanja i priznanja. Zakijucci U zakijuéku bih htela ukratko da pomenem dva novija filma, jedan nemaéki i jedan severnoameri¢ki dokumentarac éija se radnja dogada u Njujorku, Koji se bave tran- srodnogéu, ali je tretiraju vise kao deo kompleksne matrice identifikacije nego kao po- jedinaénu odliku oteloviienja koje moze da odredi samu podnosiivost ili nepodnoslj- vost Zivota koji se Zivi. U americkim modelima transrodnosti preéesto se pretpostavija da je transrodna identifikacija isto Sto i povigena ranjivost na nasilje i diskriminaciju, i zbog toga u raspravama o transrodnosti preoviaduje pristup zailite od te vrste diskri- minatornog delovanja. Agresivke, rezija Danijel Pedl (Daniel Peddie, 2005) Do nedavno su se reprezentacije transrodnih | rodnih varijanti | istrazivanja o njima u Sjedinjenim Americkim Drzavama gotovo iskljucivo usredsredivale na bele subjekte. 24Sta to znaéi kada u obzir uzmemo transrodnost i kontekste u Kojima se ona Zivi u odnosu na rasu i klasu? Na koji naéin nam to dopusta da osporimo hegemoniju ameriékih defi- nicija i obja8njenja rodnih varijanti? Film Agresivke, na primer, usredsreduje se na grupu transrodnih/bué Portorikanki i emkinja ,lezbosa" (,studs", prim. prev.) u Njujorku, i prati ih u periodu od pet godina. Kao dokumentarac, film Agresivke nije osobito interesantan po svojoj formi. Ali, kao objagnjenje veoma razligitih iskustava rodnih varijanti obojenih Zena/muSkaraca ima kljueni znaéaj. Nazivajuci se ,agresivkama', ove bué lezbejke spremno prave razliku kako u odnosu na ,zene" tako i u odnosu na ,transseksualce' i govore o svojim seksu- alnim praksama, svojim iskustvima u najranijem detinjstvu, svojim odnosima i poslovi- ma. Ali takode raspravijaju 0 svom odnosu prema zakonu, prema dreg kulturi, novcu, siromasivu, potesko¢ama, svojim negativnim iskustvima u svetu medicine i o potpu- nom pomanjkanju druStvene podrske. Tokom tih pet godina, jedna agresivka ima neoéekivanu histerektomiju, jedna odla- zi u zatvor, jedna pristupa vojsci, a zatim dolazi na odsustvo bez odobrenja (AWOL /Absent Without Official Leave, biva razalovana, prim. prev.) kada se prijavijuje da ode u Irak, jedna se bori da zadrzi posao i drogira se. Neke imaju decu, neke Zive s rodite- ljima. Buduéi da je ovaj dokumentarac trans, u njemu se pokazuje, upravo otvara joS jedan drugaéiji kanal za kaZnjavanje crnog ili tamnog tela. Cra agresivka kojoj je ura- dena histerektomija odlazi u bolnicu zoog neuobiéajenog krvarenja i nije informisana zbog éega bi trebalo da joj se odstrani uterus — ova epizoda baca svetlo na veoma razliéit odnos prema transsubjektu i medicinskoj tehnologiji od onoga koji se moze vi- deti u odnosu na transseksualnost. Transrodno telo opseda istorija sterilizacije crnih Zena, a ne istorija promene pola. Drugi subjekt zavrSava u zatvoru i brz0 uogava ka- kav je seksualni Zivot zatvorenika. Kao ,agresivka", zatvorski termin, ona je visoko u hijerarhiji uloga pol/rod u samom zatvoru, ali, kao Sto komentarige, seks znaci nesto sasvim drugo u zatvoru, a to je sluéaj i sa rodom u zatvoru. Za razliku od konvencio- nalnih dokumentaraca © transrodnosti u Sjedinjenim Americkim Drzavama, koji su usredsredeni na borbe individua sa problemima roda i na to kako na njih reaguju rodi- telji i prijatelji, u filmu Agresivke pokazuje se da se transrodnost ne moze posmatrati odvojeno od slozene konstelacije dru8tvenih pritisaka koji su usmereni na crno telo u Americi. To nas podseéa da je izolovana analiza beskorisna, kao i da je vazno ono Sto Rod Ferguson naziva ,queer kritike obojenih’, Sto povezuje prouéavanje seksualnosti i roda sa razmatranjima rase i klase. U dokumentarcu se takode moze uoéiti da se ka- tegorija ,transrodnost" odnosi na belce i upucuje se na to da u drugim zajednicama postoje drugi termini, kao i da ti drugi termini ukazuju na funkeiju roda u odnosu na specifiéan niz Zivotnih iskustava Fremde Haut/Unvailed (Druga koza/Neotkriven/a, rezija Andelina Makaroni (An- gelina Maccarone) (Alles Wird Gut) (Sve ée biti dobro) 1 na kraju, u filmu Fremde Haut Andelina Makaroni je obradila temu rase, imigracije i klase. U ovom filmu, transrodnost se koristi da bi se pokazale neprilike u Kojima se 25nalaze izbeglice u Nemaékoj. Koristi se prilika da se istraZe teme poput imigracije, azi- la, nacionalnog identiteta, prilagodijivosti, transkulturne Zelje i tako dalje. - Maskiranje: u filmu se éador ili veo koristi da bi se dramatizovale pote3koée kako prelaska tako i vidijivosti imigranata sa Bliskog Istoka ka Evropi. Veo, koji beli, neo- brazovani rasisti tumaée kao simbol represije nad iranskim Zenama — dopusta im da ne zapaze viastite oblike represife ili privilegija i pogresno protumaée znaéenje vidljivosti. Fariba (Jasmin Tabatabai) ide preru8ena kao Siamak, mladi politiéki izbeglica koji je posinio samoubistvo, a Iranci i njeni nematki prijatelji ne mogu ga videti kao nekog od- redenog i zadirkuju ga i nazivaju ,Ajatolah". Nije moguée lako ga prepoznati kao musko veé samo kao nedoslednost muskosti ili kao projekciju u odnosu na to Sto je stranac. - Rodni prelazak: film je kadriran kroz dva putovanja — na prvom putovanj riba ide iz Irana u Nemaéku kao Zena — tokom leta odlazi u toalet i skida éador, se simbolizuje neka vrsta razotkrivanja. Na povratku ona odlazi u toalet i skida svoju Zensku odetu i oblaéi musku uniformu, Sto pokazuje neadekvatnost razotkrivanja i ni Znost da uvek nosi neku vrstu maske. Identitet kao maska. Razliciti represivni rezimi u lranu i Nemaékoj nuzno iziskuju razliéite maske i razligite prelaske. - _ Zelja: Fariba je proterana iz Irana zbog lezbejstva, a iz Nematke zbog rodnog prelaska. Lezbejstvo i transrodnost su ovde u isto vreme i razdvojeni i povezani. To stvara sloZen tekst u kojem preko tropa rodnog prelaska treba da protumacimo mno- gostruke represije nad rodom i seksualno8éu, naciju i politiéki radikalizam. Zelja Nemi- ce oznatena je kao nesto vise od queer — ona Zeli Faribu jer on predstavija ne’to ne- nemacko, ne-poznato, a ako se ova nepoznata Zelja takode ispostavi kao queer, ona je spremna da zbog toga preuzme rizik jor rasisti¢ka i kratkovida nemaéka muskost ni- su privlaéne u njenom svetu - Problemi? Uginiti Faribu uverljivom u ulozi Siamaka, ali joj ne dopustiti da se odrekne svoje Zenskosti - scena seksa izmedu dve Zene — to jest decke. Film je kriti- kovan kao ne8to Sto proistiée iz Boys kulture, i zbog toga sto transrodnost upotrebljava kao metaforu. - _ Otkrovenja: narativ 0 transnacionalnom pridruzen je narativu o transrodnom, a homofobija je uéinjena delom teksta o ksenofobiji. Fa- Oba ova filma nas podse¢aju na ograniéenost arena unutar kojih se razvijaju tran- srodne politike u Sjedinjenim Americkim Drzavama i pozivaju nas na 8iri transrodni diskurs, koji bi povezao transrodne identifikacije — privremene, delimiéne, oportunistié- ke, kao i one postojane i dovrSene oblike — sa globalizacijom, transnacionalnim migra- cijama, siromastvom, zatvorskom politikom i post-nacionalnom etnografijom. Na kraju, transrodnost bi trebalo shvatiti na fukoovski na¢in, kao deo diskurzivne eksplozije koja odlikuje moderne seksualnosti ali, takode, i kao novu regulatornu normu. U ovom tre- nutku, kada se Holivud i nezavisni film hvataju onog ,trans" kao nosioca poruka o isti- ni, integritetu i humanosti, mogli bismo, nasuprot Dz. Batler, da potrazimo novu inspi- raciju u kategoriji ,neinteligibitnog’, S engleskog prevela Tatjana Popovié 26UDK: 141.72:808.2 BIBLID 1451-2203:5(2006)8/9:p.27-36 Prevod Translation Govoriti u ime potéinjene Zene: poredenje narativnih strategija u postkolonijalnoj knjizevnosti Rigoberte Menéu, Toni Morison i Mahasvete Devi Slusaj, devojéice, ne moze odbaciti Res. Data ti je da bi govorila, Ne mozeé odbaciti Ree. (Voljena, Toni Morison) Pitanje postavijeno veé u naslovu slozenog élanka Gajatri Spivak (Gayatri Spivak) "Moze li potéinjena osoba govoriti?" (1988) izazvalo je ljutitu reakeiju mnogih postkolo- nijainih feministiékih éitateliki zbog toga Sto se Ginilo da ono iskazuje elitistiéki i nadme- ni stav prema potéinjenoj Zeni.’ Pitanje je bilo narotito provokativno u trenutku kada su postkolonijaine spisateljice, a posebno one u dijaspori (pretpostavljajuci potéinjenost naspram zapadnog drugog), zahtevale svoj udeo u postkolonijalnoj knjizevnoj proiz~ vodnji i kada su domorodaéki politiéki pokreti dobijali na zamahu u medunarodnim raz~ merama. Naravno, znaéenje reti "govoriti" nije ogigledno, 8to dlanak G. Spivak i poka- zuje, veé je ono ugradeno u skrivene kolonijalne i patrijarhaine kastinske sisteme koji, kao Sto Spivak pise, uglavnom deistorizuju "drugo", dvostruko uéutkanu potéinjenu 2e- nu: "Ne postavija se ni pitanje Zenskog udela u pobuni ni osnovnih pravila polne pode- le rada, jer i za jedno i za drugo postoji ‘dokaz'. Zapravo, reé je o tome da — i kao objekt kolonijaine istoriografije | kao subjekt pobune — ideolosko konstruisanje roda * pitanje Gajatri Spivak proizaéio jo iz njene analize i krtike svesti potsinjene osobe, shvaéene onako kako ju je definisala grupa Studije potéinjenosti (Subaltern Studies). Ne Zelim ovde da se upustam u do sada ve¢ okonéanu i iscrpljenu debatu, Reprezentativan odgovor na retoriéko pitanje Gajatti Spivak moze se na¢i u clanku "Problems in Current Theories of Colonial Discourse" (Oxford Literary Review 9; 1987) u kom Benita Peri (Benita Parry) uka- zuje na tradicionalne forme muzike, pesama i priéa kao na manifestacije glasa pottinjene Zene i moguée oblike ‘jenog delovanja izvan pisane istorje. 27odrZava mu8ku dominaciju. Ako u kontekstu kolonijaine proizvodnje potéinjena osoba nema istoriju ine moze govoriti, onda je potéinjena Zena jo8 dublje u senci" (287) Pa ipak, u kontekstu postkolonijaine knjiZevne proizvodnje, a narogito od 80-ih na- dalje, potéinjena Zena, kakva god bila ograniéenja i znaéaj njenog "govora’, sve vige je govorila u svoje ime, a istovremeno u njeno ime govorili su i medunarodni struénjaci, feministkinje i spisateljice, ukljucujuci i nekadasnju kolonizovanu elitu. U ovom élanku baviéu se pitanjima kao sto su: "Kako potéinjena Zena govori? Na koji nagin se govori u njeno ime i kome se ona obraéa?" — u pripovestima tri paradigmatiéne spisateljice, Rigoberte Menéu (Rigoberta Menchu), Toni Morison (Toni Morrison) i Mahasvete Devi (Mahasveta Devi), koje govore u ime potéinjene Zene sa razliéitih kulturainih, istorijskih i politiékih stanovi8ta. Govoriti u ime potdinjene osobe bilo je preoviadujuée obelezje postkolonijalnih pisa- ca jo8 od pokreta za nezavisnost 50-ih i 60-ih godina XX veka. Kao Sto je DZordz Le- ming (George Lamming) napisao u Zadovol/stvima egzila (The Pleasures of Exile; 1960), karipska knjizevnost u nastajanju neminovno dovodi u pitanje strukture i politi ke posledice kanonskog zapadnoevropskog romana u kome su likovi najée8¢e bili for- mirani pod uticajem gradske industrijalizacije (sa njenim kolonijalnim temeljom) i pod burgoaskim pritiskom samousavrSavanja i uspona u vise drustvene slojeve. Leming kao pripovedaé hoée da prikaze iskustvo eksploatisanog seljastva ~ narocito njihov je~ zik i odnos prema zemiji, Entoni Apaja (Anthony Appiah) u eseju "Postkolonijaino i postmoderno' ("The Postcolonial and the Postmodem"; 1992) objaénjava ovakav post- kolonijalni angazman u ime pottacenih kao afirmaciju etikog humanizma. Medutim, sam Leming priznaje da postoje napetosti i protivreénosti u njegovom prikazivanju pot- Ginjene zajednice viastite karipske domovine dok se on nalazi u-izgnanstvu u Londo- nu, centru postkolonijalne izdavacke industrije, kao i da postoje poteskoce u pisanju za Gitalacku publiku drugaéiju od onih o kojima piSe. Takva situacija, svojstvena osobi koja je i postkolonijaini egzilant i medunarodni pisac, poprimila je novu kritiéku dimen- ziju kada su spisateljice i potéinjeni subjekti izasli iz senke kolonijalne i patrijarhalne dominacije i doveli u pitanje ne samo opste granice ves i granice roda koje su sputa- vale njihovo predstavijanje i samoizrazavanje.* Stavise, imajuci u vidu razliku u modi i ekonomske nejednakosti izmedu transnacionalnog, éesto i elitnog postkolonijalnog autora i eksploatisane, potlaéene Zene, govoriti u ime potéinjene Zene pokrenulo je Skakljiva retori¢ka, politi¢ka i eti¢ka pitanja i proizvelo nova politicka angazovanja, ali i nove knjiZevne Zanrove.’ U ovom kontekstu, hibridni Zanr svedoéanstva (testimonio) ® Bum koji su postkolonijalne spisatelice napravile na izdavatkoj sceni 80-ih godina bio je izuzetan i izmenio je foministicku i postkolonijalnu teoriju. Poslednjih godina, africko-ameriéki pisci doveli su u pitanje dominantne mu- Ske teoretiéare cme knjizevnosti - poput Henri Gejtsa (Henry Gates) ~ zbog nthovog frojdovskog i dekonstruktivi- stiékog odbacivanja Zenskog tela. Vidi: Joyce A. Joyce, "The Black Canon: Reconstructing Black American Lite- rary Criticism", u New Literary History 18, 1987, 395-44, i Margaret Homans, "Facial Composition: Metaphor and the Body in the Writing of Race’, u Elizabeth Abel, Barbara Christian i Helene Moglen (ur), Female Subjects in Black and White (Los Angeles: University of California Press, 1997, 77-100). ° Posredstvom likova poteinjerih osoba, neke postkolonijaine spisatelice stvorile su novu verziju evropskog/ame- rikog romana 0 usponu u vige drustvene slojeve u Kom protagonistkinja ~ poput junakinje Jasmine opskrbljene rmitskim dimenzijama iz viastite Hindu proslosti, iz istoimenog romana Bharati Mukharddi (Mukherjee) ~ uspeva da se izbori sa siromastvom i potlaéenoséu uz pomoé svoje preduzetnicke, individualisiéke sposobnosti delova- nja. Oni koji zaostaju — sitomasni il ‘neambiciozni* imigranti marginalizovani su i geta neznanja ii uéutkani. | zal- sta, asimilovana u ameriékiliberalni program, B, Mukhard2i sasvim odbacuje etiketu postkolonijalne spisatelice. Englesku, jo3 suptiinju verziju ovakvog razvoja dogadaja, nalazimo u romanu Brick Lane Monike Ali (Monica). 28nastaje kao politiéki angazovan govor saradnje izmedu zapadnih feministiékih intelek- tualki i potéinjenih Zena "treéeg sveta’, Svedoéansivo ili “otpadnicki" Zanr, kako ga u svom epohainom eseju "Autobiograti- ja koja pruza otpor: otpadniéki Zanrovi i transnacionalni feministicki subjekti" ("Resi- sling Autobiography: Outlaw Genres and Transnational Feminist Subjects"; 1992) opi- suje Karen Kaplan (Caren Kaplan), bio je jedna od najznaéajnijih knjizevnih intervenci- ja 80-in, Svakako najpoznatiji i najuticajniji primer jeste Ja Rigoberta Menéu (/ Rigo- berta Menchu; 1983) istoimene ameriéko-indijanske spisateljice i aktivistkinje iz Gvate- male, dobitnice Nobelove nagrade za mir 1992. godine, i venecuelansko-francuske antropoloskinje Elizabet BirZo-Debre (Elizabeth Burgos-Debray). Menéu je svoju Zivot- nu prigu ispriéala u diktafon, a BirZo-Debre je postavijala pitanja i transkribovala sni- mak, Razgovorom izmedu potéinjene Zene i medunarodne feministicke intelektualke uspostavijen je model koji premoSéava klasne i kulturalne razlike izmedu dve Zene u ime njihovog zajednickog politiékog aktivizma u korist potlaéenin americkih Indijanaca Ja Rigoberta Menéu pripada Zanru pisanja koje pruza otpor, a u éijim okvirima na- ratorka i sama jeste ili govori u ime eksploatisanih i najéeSée nepismenih seljaka ili od- bacenih osoba.* Za razliku od “ja u kanonskim zapadnim autobiografijama, u svedo- ganstvu pored pripovedaékog "ja" istovremeno progovara i "mi" odredene zajednice. Prema tome, prikazujuéi kolektivno iskustvo, Menéu opisuje sopstvenu kulturnu tradici- ju, kako je bila izrabljivana dok je radila na plantazi kafe i kao sluSkinja u bogatoj grad- skoj porodici, izvore svoje politiéke svesti u iskustvu nepravde, uticaje marksizma i hri- Séanstva na viastitu teoriju i praksu, mucenje i smrt mnogih Clanova porodice, ukljucu- judi i roditelje, svoj aktivizam i politicko izgnanstvo. Kao predstavnica grupe koja se bo- 1iza prava Indijanaca, veé je bila priznata u medunarodnim okvirima kada je na konfe- renciji u Parizu upoznala Birzo-Debre. | za Menu i za Birzo-Debre svedotanstvo predstavija politiéki dokument usmeren ka promeni javnog misljenja i ka efikasnijem delanju u korist namugenih ameriékin indijanaca. Saradnja dve zene na pisanju svedoéanstva | Nobelova nagrada za mir koja je po- tom usledila imale su povoljan uéinak jer su skrenule paznju na situaciju Indijanaca Kviéi i tako obezbedile podrSku za ostvarivanje njihovog cilja. Medutim, okvir pripove- danja vise istiée nego &to prevazilazi razliku u odnosu izmedu dve Zene koje govore Rigoberta Menéu svoju pricu ne zapisuje, ve¢ je snima, i to na Spanskom koji nije njen matemji jezik. Uprkos tome sto su reci njene, sama priga strukturirana je pitanjima ko- ja postavlja antropoloskinja, koja tako obezbeduje redosled materijala u skladu sa kon- vencijama etnografskih Zivotnih priga i strukturu pripovesti koja ¢e biti bliska oGekiva- njima zapadnog éitaoca. Povremeno, kada pita 0 polozaju Zena, Birzo-Debre uvodi fe- ministiéku perspoktivu koja, za razliku od marksistiéke teorije i oslobodilacke teologije (Liberation theology), nije imala uticaja na razvoj politiéke svesti R. Menéu i koja otva- ra nov pravac u njenom pripovedanju. Ovo pitanje otkriva razliéita stanovi8ta dve ze- ne. Dok je za Birzo-Debre feministicka kritika osnova uéenja i aktivizma, za Menéu Kao po definicill, vecinu postkolonijalnih romana o potéinjenim Zenama objavijenih na Zapadu napisale su privilo- govane spisatelice koje su izronile iz sopstvene kolonijalne drugosti i sada su situirane unutar klase ji su intere~ i suprotstavijeni interesima potlaéenih, potéinjenih Zena njihove domovine, i sasvim drugaéij od njih. Sam éin ob- javlivanja na Zapadu jemél izuzetne ekonomske i drudtvene privilegije za svakog autora iz dijaspore, "Za raavoj i analizu ovog 2anra vidi Barbara Harlow, Resistance Literature (New York: Methuen, 1987); ta knjiga obuhvata i pitanje zatvoreniéke knjizevnosti 29ona je od drugorazrednog znaéaja u okolnostima ratne zone i Kulture veé razorene si- romastvom, eksploatatorskim sezonskim radom i gubitkom zemije neophodne za kul- turnu proizvodnju, kao i za obnavijanje tradicionainih rodnih uloga. Angazovana i ne- prekidno ugroZena kao aktivistkinja, Rigoberta Menéu nije imala kad da postane su- pruga i majka; bilo kakva feministicka kritka sopstvenog dru8tva ili politiéka podela iz~ medu muskaraca i Zena medu aktivistima bile su nezamislive kada je puki opstanak Indijanaca bio neizvestan - odgovara Menéu na pitanje BirZo-Debre. BirZo-Debre oblikuje priéu Rigoberte Menéu prema oéekivanjima zapadnog citaoca. Kada uzmemo u obzir posredovanje zapadnog jezika, metodologije, tehnologije i izda- vackog trzista, jasno nam je da glas i iskustva naroda kojem pripada R. Menéu stizu do éitaoca kome su namenjena u prilagodenom obliku.’ Veé po objavijivanju, svedo- Ganstvo je sa zadovoljstvom prihvaéeno u diskurs medunarodnih mirovnih i domoro- daékih pokreta, Sto potvrduje | dodela Nobelove nagrade. Medutim, predstavijalo je i zgodnu metu za reakcionarne struje, narogito u Americi, Tokom "kulturainih ratova” u Reganovom periodu na svedoéanstvo su se ustremili oni struénjaci koji su smatrali da ih ugroZava dolazak na univerzitet "ostraséenih" feministkinja | postkolonijalnih teoreti- Zara i pisaca, koji preispituju hegemoniju kanonskih tekstova zapadne civilizacije. U ta- kvoj atmosferi, establisment je jedva docekao napad univerzitetskog antropologa Dej- vida Stola (David Stoll) na istinitost priée Rigoberte Menéu. Da bi proverio verodostoj- nost te priée, Stol je istrazio autorkinu porodiénu progiost u arhivima u Gvatemalli i in- tervjuisao 120 osoba koje su je na bilo koji naéin poznavale, da bi zakljucio da je ona lagala u vezi sa pojedinim detalima iz svoje proslosti. Plod njegovog truda jesu knjiga Rigoberta Menéu i priéa o svim sirotim Gvatemalcima (Rigoberta Menchu and the Story of all Poor Guatemalans; 2000) i skandal koji mu je doneo Zeljeni publicitet.” Podrivai priéu R. Menéu, Stol je ujedno narusio i integritet i metodologiju Birzo-Debre, koja je, tvrdi on, bila zaslepljena svojim proindijanskim programom i zato nije proverila Ginjenice. Njegov napad u ime pozitivisticke metodologije i univerzitetskog “profesiona- lizma" bio je toliko snazan da su neki profesori izbrisali knjigu R. Menéu sa spiska lek- tire za studente. Izlozena proveri pozitivisti¢ke drustvene nauke, priéa R. Menéu poka- zala se manjkavom. Bitka za univerzitetske pozicije istovremeno se odvijala na medu- narodnom nivou, pa je struéni napad na ispovest R. Menéu dobro posluzio zvaniénoj politici protiv domorodaékih pokreta otpora u Latinskoj Americi. To je bio razlog Sto je ameriéka desnica odbacila Menéu kao orude gerilskih — éitaj komunistiékih ~ pobunje- nika u Gvatemali. Medutim, R. Menéu nije bila u sasvim dobrim odnosima ni sa institucijama blagona- klonim prema domorodackom pitanju. Tokom "Konferencije povodom petstogodisnjice i Samita o Zemiji" (Quincentenary Conference and the Earth Summit; 1992) ona je kri- tikovala politiku medunarodnog ekoloskog pokreta prema domorocima kao nadmenu, neosnovanu i sa teZnjom da ih kooptira. Menéu odbacuje paternalisticki nastrojene ® Primereno éitanje u takvom kontekstu predstavija tekst Roberta Kara (Robert Cart) "Re-presenting Testim Notes on Crossing the First and Third World Divides" (neabjavijeni rukopis, jul 1990), u kome se tyrdi da jednice koje su razliite (otherized) i njlhovi evetovi" upotrebljene i eksploatisane u ime sticanja znanja i mo¢i i da Su njihove razliitostiistroSene i asimilovane po ulasku u javni diskurs. Recepcija svedoéanstva R. Menéu u Ame- rici predstavija ilustrativan primer ovog procesa. * Za igvanredan odgovor na knjigu Dejvida Stola vidi Arturo Arias (ur.), The Rigoberta Menchu Controversy (Min- rneapolis: The University of Minnesota Press, 2001). 30NVO, éjji pripadnici dolaze siromasnim domorocima kao struénjaci iz razvijenog sveta: oni nisu u stanju da uoée tradicionaine moguénosti i resenja, veé namecu sopsivene obrazovne i ekonomske obrasce koji ni8ta ne poboljSavaju; naprotiv, samo stvaraju druatvene parazite. Ona kritikuje i natin na koji su domorodaéke vrednosti — postova- nje Zivotne sredine i znaéaj zajednice ~ preuzete za komerojjalne projekte ,prvog sve- ta” koji ne pomazu potlaéenima: "NaSe duboko razumevanje za odnos izmedu Majke Prirode i Ijudskin Zivota iznova zloupotrebljavaju ekolozi, pisci i poznate liénosti. Poja- vila su se obimna dela koja plagiraju na&e misljenje, o¢igledno magiéna dela nekakvih plistavih umova, jedinih tvoraca domorodacke misli, a nastala niotkuda. Ukrali su ove pojmove od nas ine Zele to da priznaju" (121). Kao anonimna go3éa Samita o Zemiji odrzanog u Riju (Brazil), bila je zapanjena iskorisavanjem ekoloskih pokreta u komer- cijaine svrhe - u vidu majica, filmova, torbi sa likovima Zivotinja itd. - dok su deca koja prose po ulicama skupljana i sklanjana dovoljno daleko od ovog dogadaja da ne bi uz~ nemirila gostujuce strucnjake. R. Menéu uzrok razoéaranja domorodaékog naroda pronalazi u baziénom sukobu izmedu njihovog lokalnog pragmatiénog jezika i jezika napretka. Ona vidi reSenje u sintezi domorodaékih kulturalnih praksi i verovanja, tradicionalnog lokalnog znanja, metoda, umeéa i radnih navika, s jedne strane, i savremene nauke, tehnologije, na- pretka i zakona, s druge. Medutim, kao Sto vidimo iz opisa njenog iskustva sa Samita 0 Zemiji, takva prividna sinteza domorodatkog i zapadnog/savremenog u okviru ekolo- 8kog pokreta sluzi da bi prikrila puko kooptiranje i iskoriééavanje, kao i stalnu margina- lizaciju siromagnih, Pa éak i medunarodni manifest za koji se ona zalaze - ekonomski socijalizam, odgovornost za Zivotnu sredinu, saradnja domorodackih i feministiékih po- kreta, uvaZavanje seksualnih i kulturalnih razlika, sinteza tradicije i tehnologije - svodi njen domorodaéki glas na uop8tavajuéu i utopijsku retoriku. Razlika u mo¢i pottinjene Zene i zapadne antropoloskinje, tipiéna za ispovest Rigoberte Menéu, ogranicila je mo- guénosti saradnje i predodila neslaganja koja su iskrsla i na levoj i na desnoj strani ka- da je tekst dospeo u medunarodni javni diskurs. S obzirom na stalni porast siromasiva i iskoriScavanje potéinjenih osoba, a Zena posebno, na novom globalistiékom kapitali- stickom trzistu, zamisao R. Menéu o dijalektickoj sintezi lokalnog jezika domorodaca i jezika savremenog napretka ipak deluje neostvariva. Namera da se obrati potéinjenima i progovori u njihovo ime u osnovi je upotrebe Zanra romana Toni Morison, i odjek je davnih vremena kada je "umetnik mogao biti i pripadnik i iskreni predstavnik plemena” (339) ~ kako kaZe autorka u eseju "Ukorenje- nost: predak kao temelj" (“Rootedness: The Ancestor as Foundation", 1984). S obzi- rom na temu, upotrebu jezika i gradenje emocionalnog odnosa sa likovima, Morison, poput Leminga, vidi roman mimo evropskog individualisti¢kog i burzoaskog kanona 19. veka. Njena naizgled *postmoderna" knjizevna poigravanja ~ remecenje vremen- skog sleda, zamagljivanje glasova, upotrebe fantasti¢nog i natprirodnog — nisu izvede- na iz samoreferencijalne posthumanisticke estetike, vet otelovijuju postkolonijalni etié- ki humanizam,’ onaj koji, prema Apajinoj definiciji, iznova zapisuje afriéke nacine pri- povedanja priéa i se¢anja. Morison se kao spisateljica zaista poredi sa afro-americkim sveStenikom koji "zahteva od svoje zajednice da govori, da mu se pridruzi u propove- Toni Morison interpretiram kao postkolonijalnu spisateljicu zbog toga &to je ropstvo u Americi bilo najekstremniji bik kolonijalizma koje liSio kolonizovanog subjekta nace, jezika, porodice i identiteta 3tdi, da se ponaéa na odreden naéin, da ustane i jeca i plaée, i da se prikloni ili se pro- meni i prilagodi — da progiri obred koji se sluzi" (341). Uprkos ekonomskim i drustve- nim privilegijama koje su joj doneli Nobelova nagrada i polozaj intelektualke povezane sa prestiZnim institucijama, zajedni¢ka istorija ropstva u Americi omoguéava joj identi- fikovanje sa potéinjenima u éije ime ona govori.® Knjiga Voljena (1987) govori u ime uéutkanih drugih: robova Srednjeg Prolaza (Middle Passage) i juznjackih plantaza. U eseju “Mesto seéanja" ("The Site of Mi mory"; 1987), Morison pie da su joj se¢anja, licna istorija afro-ameriéke Zene i istrazi vanje arhivskog materijala otvorili pristup proslosti; dodaje da je imaginacija, pre nego Zinjenice, ta koja joj omoguéava da prikaze unutragnje iskustvo, "istinu" robova. To su razlozi zbog kojih njena proza moze otkriti mnogo vise od autobiografija iz XIX veka koje su pisali sami robovi i koje su unapred bile odredene i ograniéene konvencijama i puritanskom retorikom belih hris¢anskih abolicionista. Da ne bi uvredili Svoje hriséan- ske Gitaoce, robovi ili nekadaSnji robovi koji pripovedaju bili su prisiljeni da prikriju de- talje uZasavajucih muéenja i seksualne zloupotrebe od strane hri8¢anskih gospodara i da se pridrZavaju granica prihvacene hriscanske pristojnosti, pa éak i dok otkrivaju i preispituju sopstvene uéutkane priée pune nasilja. Povrh svega, te pride trebalo je da budu reprezentativne i objektivne, pa se njihovi naratori nisu ni usudili da u prvi plan istaknu viastite unutraénje Zivote i potencijaino preteéu subjektivnost éija je i sama mo- guénost postojanja poricana u okvirima kolonijalnih i rasisti¢kih praksi i ideologije. U svetlu ovakvih ograniéenja ropskih pripovesti, Toni Morison tvrdi da unutra8nji Zivot ucutkanih robova moze da predstavi dovolino snazno svojim éitaocima samo kroz fik- ciju i da na taj naéin, suoéavajuéi se sa ranama ropstva koje je zadala ameriéka rasi- stiéka istorija zapoéne njihovo isceljenje. Ovaj postupak naroéito je delotvoran u Volienoj, gde Morison oZivijava dete, Volje- nu, koju je ubila majka Sete (Sethe) da bi je postedela Zivota u ropstvu. Od tog trau- matiénog trenutka, Sete progoni njena izgubljena éerka. Povratkom Voljene — isprva kao duha, a onda i otelovijene u mladoj Zeni - zapoéinje regresija neophodna i majei i Gerki.° Njih dve protaze kroz dugo i opasno suotavanje sa traumatiénom prodloscu Sto, uz intervenciju zajednice, konaéno dopuata Sete i njenoj mladoj Gerki Denver da se oslobode i okonéaju svoju dugu Zalost i osamu. Narativna strategija T. Morison usredsredena je na potrebu isceljenja. | zaista, tema povezivanja sa mrtvima i shvata- nje imaginacije kao isceljenja obelezje je duhovnog govora mnogih postkolonijainih spisateljica afriékog porekla. Takav govor crpi iz africkog na¢ina razumevanja sveta i * Postoji bitna razlika izmedu “postkolonijainin" autora poput Toni Morison i elitnih juzno-aziskih postkolonijainin autora. Kako su robovi po definicij ili jednaki u svojoj potlaéenosti, uspesnife Afro-Amerikanci/ke nema istorju povezanosti sa kastom i elitnim klasama koja karakteriGe, na primer, mnoge juzno~azijske autore u dijaspori i radi kalno kompromituje njihovo predstavijanje potéinjenih osoba. Medutim, T. Morison u jednom interyjuu (Bessie W. Jones i Audrey Vinson u Conversations with Toni Mort- son /Alabama: University Press of Mississippi, 1987, 186/) kaze da identifikovanje sa crnom rasom nije vige kultu- ralna datost vec je postala stvar izbora: "To je kao da ste bili rodeni crni ito je neSto znacilo. Znaéilo je da kada Vidite drugu cmu osobu naprosto neke stvari odmah znate. | u kakvoj god da ste finansijskoj situacji bili, svi ste i8li Kod istog frizera iu isti salon za ulepSavanje, Postojale su neke stvari na koje ste mogli da raéunate, isti jezik, iste pretpostavke. Sada vise nije tako. Biti crn je nesto Sto morate izabrati da budete.* ° Za odliénu analizu i kritiku Frojdovog tumaéenja veze izmedu majke i deteta u kontekstu ropstva, vidi Helene Moglen, “Reedeming History: Toni Morrison's Beloved" u Female Subjects in Black and White, Elizabeth Abel, Barbara Christian i Helene Moglen (ur.), Los Angeles: University of California Press, 1997. 32prikazuje svest koja je strana zapadnom racionalnom modernizmu, sa sve tro|dovskim interpretacijama unutraSnjeg Zivota."° Kerolajn Martin So (Carolyn Martin Shaw) u danku "Poetike identiteta" (‘The Poetics of Identity"; 1997) opisuje takvo prizivanje airiékih verovanja kao fantomsku istoriju koja nema mnogo veze sa afriékim obiéajima, ali zato stvara nova shvatanja srodsiva i odnosa prema precima prouzrokovana trau- mom Srednjeg Prolaza. U okviru takvog govora naroéito su naglageni odnosi izmedu Sena kao i znaéaj Zenskih loza. Tako zamisijena istorija, piée ona, tezi da bude utopij- ska i idealisticka. | pored toga Sto roman Voljena zaista podrazumeva takvu utopijsku dimenziju, Mo- rison priziva i konkretna istorijska, drustvena i kulturalna stanja ropstva kao distopijsku istoriju koju je savremena amerika svest traumatiéno potisnula i porekla. Doslovee ovaplocen u duhu Voljene, ritualni egzorcizam ove istorije koji opisuje Toni Morison neophodan je za isceljenje dru8tva. Dok T. Morison veliéa ideju kohezije afritko-ame- ri¢ke zajednice, odsustvo ili krhkost takve Kohezije predstavija datost, sam preduslov njene proze. Uprkos tome sto autorka izbegava model individualisticke samopomoci (americke Zene stednje klase bile su najveci potroSaéi ovog vrlo popularnog Zanra sa- vremene knjiZevnosti), upravo su Setina trauma i potraga za sopstvom ono Sto uvlagi savremenu Gitateljku u proces emocionaine katarze, cme se stvara idealna virtuelna Zajednica Zena razliéitih kultura, klasa i rasa."" Pa ipak, koliko god Gitateljka bila tronu- ta | izmenjena pod uticajem Toni Morison i njenog izuzetnog opisa Setine unutrasnje potrage, njena jo8 bliza prethodnica u romanu bie Denver - ona otkriva stazu koja vodi do emancipovane Zene sadagnjice, Obrazovanje koje Denver u poéetku, uprkos zabrani, taino stiée u svojoj zajednici, ali onda mora i da prestane to da Gini da ne bi sramotila majku — oslobadajuée je za nju; medutim, imajuci u vidu slozenost i politiéku prefinjenost T. Morison, Denverina konaéna Sansa za fakultetsko obrazovanje je ambi- valentna i nejasna jer ukazuje na mogucu izolovanost ameriékog individualiste koji se penje u vige drugtvene slojeve. Nije ni bez znataja to Sto je figura Setinog kolonijalnog gospodara — koji objektivno belezi njeno reagovanje na mucenje od strane njegovih neéaka — nazvana Skolski uéitelj, ime koje ce baciti senku na Denverin predstojeci Zi- votni put i ambivalentan ulazak u virtuelni svet knjiga. U svojoj prozi i priéama Mahasveta Devi pripoveda sasvim drugaéiju pricu 0 potéi- njenoj Zeni. Ugledna bengalska spisateljica srednje klase, politiéka aktivistikinja | inte- lektualka, Gija je proza odredena njenim politiékim uverenjima, M. Devi se posvetila emancipaciji potlaéenih i osiromasenih plemena i druStvenih otpadnika u Zapadnom Bengalu i Biharu. | pored toga &to je vodeéa spisateljica u Indiji, njen opus postao je dostupniji zapadnim éitaocima preko prevoda G. Spivak i njenih tumaéenja dve kratke prige: "Draupadi" i "The Breast Giver" iz zbirke eseja U drugim svetovima (In Other Worlds; 1988).'? U objaénjenjima ovih priga Spivak se samosvesno usredsreduje na uznemirujuéi odnos intelektualki pod zapadnim uticajem prema potéinjenoj Zeni. "Dra- ® Za debatu na temu primenliivosti frojdovske analize na afro-ameriéko iskustvo, vidi antologiju eseja posvecenu ‘vom pitanju Female Subjects in Black and White. *°Y syojoj knjizi Toni Morrison's Developing Consciousness (Selinsgrove: Susqueanna U. Press, 1991) Dorothea Drummond Mbalia tvrdi da T. Morison uvek pige za afriéko-ameri¢kog éitaoca. lako je ovo modda taéno, njeni pra vi Gitaoci su brojni i raznovrsni i dolaze iz razléith rasnih, nacionalnih i ekonomskih okvira. Roman Voljena ima jax ku podréku medu belim feministitkim kritigarkama i belim studentima. "= »Draupadi" je ukljuéena iu zbirku Breast Stories M. Devi koju je prevela Gajatri Spivak. 33upadi je sloZena, te8ko prohodna priéa o progonu plemenskih aktivista od strane dr- Zavnih vojnika predvodenih Senanajakom (Senenayak) tokom pobune Naksalita. Dop- di - deminutiv od Draupadi, skromna Zena iz epa Maharabata (Maharabata) koja veé vekovima izaziva divijenje - zarobljena je i muéena viSestrukim silovanjima nakon ko- jih njeno telo postaje samo krvava masa. Kada Senenajak zatrazi da mu je dovedu, ona odbija parée odeée kojim bi pokrila sramotu svog zlostavijanog tela i nasrée na njega u viastitoj oskrnavijenoj golotinji. Zounjen i uplasen, on uzmice pred "tom nenao- ruzanom metom’. U éitanju priée, Spivak poistovecuje Senenajaka, obrazovanog Ben- galca koji Gita antifagistiéku nemaéku knjizevnost, sa struénjakom ,prvog sveta” i nje- govim/njenim odnosom prema ,treéem svetu”. Spivak takvo poistovetivanje pronalazi U M. Devinom predstavijanju Senenajaka kao pluralistickog estete koji u teoriji ume da se identifikuje sa neprijateljem, ali zato u praksi uéestvuje u proizvodnji eksploatator- skog druStva. Prema G. Spivak, kada Senenajak zarobi Dopdi, njegove emocije pred- stavijaju meSavinu tuge (teorije) i radosti (prakse). Spivak pige: "Na sliéan natin tugu- jemo za nagim sestrama ,treceg sveta”; tugujemo i radujemo se &to one moraju izgubi- 4i sebe i postati Sto sliénije nama da bi bile ‘slobodne'. Cestitamo same sebi na viasti- tom struénom znanju 0 njima" (179). Medutim, smatra G. Spivak, M. Devi gradi kontra- diskurs takvom poimanju zapadnog intelektualca: "U nerazdvojivom meSanju istorij- sko-politicke odredenosti sa seksualnom razlicitoScu u knjiZevnom diskursu, M. Devi nas poziva da zapoénemo s uklanjanjem takve predstave" (179). Spivak istiée da je Dopdi sve do muéenja bila u senci patrijarhata. Ona éuva viastito politicko uverenje kao Gin odanosti svom suprugu, postuje pretke zato Sto su Stitili cast svojih Zena dok su oni koji donose odluke mladi gradani oba pola koji su na zemlju usmerili ono 8to su nauéili u knjigama. Tek kada prekoradi polne granice — i, recima G. Spivak, zakoraéi u *polje onoga Sto se moze dogoditi iskljucivo Zeni" ~ ona izranja kao najmoéniji "subjekt", konaéno nastupajuéi u svoje ime kao "nenaoruzana meta". Zbog svega toga Spivak éita Dopdinu pricu kao “alegoriju Zenske borbe unutar revolucije u nestabilnom istorijskom trenutku" (184), Poslednji Dopdin gest razoruzava i izaziva “nerazumni strah" u Senenajaku, legitimnom subjektu, éija teorija u praksi predstavija pokoravanje buntovnih Naksalita, Razvijajuéi tu ideju, Spivak zakijuéuje: “Ako se na&a uverenost u efikasnost prikupljanja informacija i razgovora, kao pristupa koji nam éini dostupnim Zene ,treteg sveta’, moze pod pritiskom nerazumnog straha preobraziti u oseéanje da je ono Sto smo videli kao dobitak mozda izgubljeno i da moramo delati u skladu sa tim, tada ée uéinak teksta Draupadi’ na nas biti jednak onome Sto oseéa Senenajak" (185) : U eseju "Dokumentarna proza M. Devi kao kritiéki protivotrov: ponovno razmatranje duzZniékog rada, ‘Zena i napretka' i trgovine seksualnim uslugama u Indiji® (“Mahasveta Devi's documentary/fiction as critical antidote: rethinking bonded labor, ‘women and development’ and the sex trade in India’; 2002), Sofi Mekol (Sophie McCall) na sliéan na¢in dodeljuje povla&éeno mesto fikcionalnim prigama M. Devi — njenom stilu govora Koji priziva i ukljuéuje istoriju, etnogratiju i reportazu i suprotstavija se pojednostavije- nim predstavijanjima potéinjene zene.'* Sofi Mekol dodaje da prozni metod M. Devi, ™ lako su subjektivnost i sposobnost delovanja problematizovane v M. Devinoj sloZen9j knjizevno] kontekstualiza- jj potéinjenih Zena, Mekolova ukazuje da je otpor mogué i to kroz dastupne oblike kaa sto su: odugovlaéerie, si- muliranje, napustanje, lana saradnja i potkradanje. 34zasnovan na mikrosocijalnom poznavanju odredenih sluéajeva, komplikuje metodolo- jju trenutnih drugtvenih istrazivanja. Na primer, ona pokazuje kako Devi u pri¢ama Spauli* (Dhowl) (1990) i "Darezijiva Dauloti* (Dauloti the Bountiful) (1995) razotkriva slozene odnose izmedu duzniékog rada ~ oblasti u kojoj su Zene nevidlive u rezultati- ma trenutnih drustvenih istrazivanja — i prostitucije. Sofi Mekol se okreée ovim priéama zbog uvida koje nije uspela da pronade na drugom mestu. Ona istiée da priée M. Devi odlikuje izuzetna sposobnost da rasvetle mikrosociologiju unutar slojeva drustvenih odnosa tako da éitateljka ne moze lako da se poistoveti sa unifikujuéim okvirima istra- Zivanja — naroéito ne sa okvirom uopstavajuéeg modela studija napretka ili moraliza- torskog programa koji je osnova za formiranje stavova prema prostituciji u Indiji, Kako dalje kaze Sofi Mekol, strucnjaka/tumaéa ne spreéavaju da pojednostavijeno predsta- vija potéinjene osobe samo vigestruke i protivreéne perspektive proze M. Devi, prekla- panja raznih nivoa jezika, dijalekata, istorije i mita veé i sredstva poput satire i ironije. Devi je osobito ironiéna kada pige 0 takozvanim sociolozima — koji putuju kroz plemen- ska sola sa beleznicom u ruci — sme8tajuci i sebe, autsajdera/insajdera, unutar tog okvira: "Uvodedi figuru radoznalog sociologa, M. Devi ironizuje opstvenu poziciju kul- turalne prevoditeljke i aktivistkinje i upozorava na moguénost donoSenja brzopletin za- kljuéaka 0 uzrocima duzniéke zavisnosti u ruralnim zajednicama u Indiji" (11). Rigoberta Menéu, Toni Morison i Mahasveta Devi izjaSnjavaju se kao politicke spi- sateljice. U svojim pripovestima one razvijaju razlicite strategije govora u ime potéinje~ ne Zene. Svedoéanstvo R. Menéu je deo njenog politiékog aktivizma, ali njegova dvo- smistena sudbina i kooptiranje od strane sukobljenih politickih ideologija otkriva tenzije izmedu nejednakih odnosa moéi koji su obelezili njegovo nastajanje. Za Toni Morison najvaznija je emocionaina veza izmedu umetnika i publike. Zbog toga Morison ~ pored toga Sto prikazuje uzase ropstva u Zivotu jedne Zene i egzorcizam deteta-duha, koje je oliéenje Sezdeset miliona robova izgubljenih tokom prelazenja Srednjeg Prolaza ~ Zeli da uspostavi emocionalnu i isceliteljsku vezu sa svojim éitaocima. Njena nostalgija za nekadaénjom afriéko-ameriékom zajednicom i isceljenje koje bi takvu zajednicu ucinilo ponovo moguéom pretvoreni su u virtualnu zajednicu éitalaca u okvirima svaki pojedinac uéestvuje u katarziénom putovanju izmi8ijenih likova potéinjenih osoba. ‘M. Devi ima sasvim drugaéiju strategiju pisanja od Toni Morison — kako u predsta- vijanju rasom odredenih i iskori8¢enih Zena tako i u odnosu prema Citaocima. Pripove- danje o tradicionalnom isceljenju - obelezje mnogih tekstova afro-ameriékih i karipskih pisaca - strano je M. Devi i njenom naéinu pripovedanja 0 potéinjenoj Zeni. Takode, ona ne omoguéava saoseéajnu komunikaciju sa citaocima, koja je u sluéaju T. Mori- son suétinska za razumevanie viastite spisateljske odgovornosti. Muéenje junakinje Dopdi uznemirava i otuduje éitaoca na isti naéin na koji i njeno izmuceno telo razoru- Zava Senanajaka. Sam tekst kombinuje nivoe referenci i aluzija iz razli¢itih kultura i meéavinu jezickih nivoa i na taj naéin osujecuje zadovoljavanje Gitaoceve potrebe za identifikovanjem. Umesto uspostavijanja emfatiéne veze, M. Devi suoéava svog éitao- ca sa svom bedom silovane potéinjene Zene i optuzuje obrazovanog Bengalca i impli- citnog zapadnog éitaoca kao sauéesnike u irelevantnom ili ugnjetavaékom zapadnom liberalizmu i socioloskom voajerizmu. U tom smislu, Devi proizvodi onakav efekat otu- enja za kakvim je Breht tragao u svojim komadima. Dok emocionalna katarza u Vo- Jjenoj moze ujediniti citateliku sa potéinjenom osobom koja pati, M. Devi svoju citatelj- 35ku suoéava sa nesvodivom drugo8éu zlostavijanog tela potéinjene osobe. Takva stra- tegija govori u ime potéinjene Zene, ali u isto vreme budi svest kod privilegovane éita- telike 0 sopstvenoj dvosmislenoj i ugrozenoj pozicil Navedeni knjizevni primeri prikazuju razligite nagine govora u ime potéinjene Zene. Za razliku od struénih, “objektivnih” analiza ~ koje sve tri ovde analizirane autorke od- bacuju kao sustinski parcijaine i povezane na raznim nivoima sa sistemima dominacije — ovi knjizevni tekstovi eksperimenti8u pripovednim i retoriékim strategijama koje mo- gu prizvati kako odredeno iskustvo tako i sloZenu kontekstualizaciju potéinjene zene. Istovremeno, ovi tekstovi — implicitno ili eksplicitno — i razotkrivaju i dekonstruiSu od- nos postkolonijaine spisateljice/intelektualke i potéinjene Zene koju ona prikazuje. Ovi postkolonijalni diskursi zasnovani kako na egzilantskoj tako i na postkolonijainoj dvostrukoj svesti ne samo to su subverzivni prema hegemonijskom diskursu ~ kroz razliGite vidove remeéenja i ponovnog ispisivanja standardnog ili dominatnog engle- skog — nego i tematski afirmisu solidarnost sa najvige eksploatisanim, potéinjenim oso- bama, da upotrebimo poznati gramsijevski termin. Kao Sto Antoni Apaja isti¢e, kljuéna razlika izmedu zapadnog postmoderniste i postkolonijalnog autora ~ ako imamo u vidu da obojica mogu koristiti sliéne tehnike i nacine podrivanja forme ~ jeste ta Sto postko- lonijaini autor prepoznaje i govori u ime onih koji pate i tako predstavija ono Sto Apaja naziva eticki humanizam. Prevela sa engleskog Ana Kolarié LITERATURA Appiah kwame, Anthony. “Postcolonialism and Postmodernism’, u: In My Father's House: Africa in the Philosophy of Culture, London, Methuen, 1992, str. 119-129. Kaplan, Caren. “Resisting Autobiography: Outlaw genres and Transnational Feminist Subjects”, Watson Julia i Smith Sidonie (ur), Minnesota, University of Minnesota press, 1992, str. 115~138. Lamming, George. The Pleasures of Exile, Ann Arbor: The University of Michigan Press, 1990. Martin, Shaw Carolyn, “The Poetics of Identity", u: Elizabeth Abel, Barbara Christian’ i Helene Moglen (ur.), Female Subjects in Black and White, Los Angeles: University of California Press, 1997. McCall, Sophie. (Research Articles... from: Resources for Feminist Research (HTML) (Digital) September 22, 2002). Mahasveta Devi's documentary/fiction as crtical antidote: rethinking bonded labour, “women and development” and the sex trade in India, str. 1~16. Menchi, Rigoberta. ! Rigoberta Menchti, New York: Verso, 1983. “The Quincentenary Conference and the Earth Summit, 1992", u: Jennifer Browdy de Hernandez (ur.), Women Writing Resistance, Cambridge, Mass., South End Press, 2003, Morrison, Toni, Beloved, New York and London, Alfred A. Knopf Inc., 1987. -- “Rootedness: The Ancestor as Foundation”, u: Mari Evans (ur.), Black Women Writers (1950- 1980): A Critical Evaluation. Anchor Books, New York, 1984, str. 339-45. ~ “The Site of Memory”, u: Zinsser William (ur.), Inventing the Truth: The Art and Craft of Memoir, Boston, Houghton Mifflin, 1987, str. 103-124, Spivak, Gayatri. “Can the Subalten Speak’, u: Marxism and the Interpretation of Culture, Urbana, University of Illinois Press, 1987, str. 271-313. -- In Other Worlds, New York, Routledge, 1988. Stoll, David. Rigoberta Menchti and the Story of all Poor Guatemalans, New York, Harper Collins, 2000. 36