Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (iz 1979.

)
Usvojena i spremna za potpisivanje, ratifikaciju i primenu od strane Generalne Skupstine
rezolucijom 34/180 od 18 Decembra 1979.
Stupanje na snagu: 3 Septembar 1981. u skladu sa clanom 27(1)
Prevod : OHCHR
Drave potpisnice u ovoj Konvenciji,
Konstatujui da Povelja Ujedinjenih nacija reafirmie veru u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo
i vrednost ljudskog bia, kao i u jednaka prava mukaraca i ena,
konstatujui da Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima potvruje princip nedopustivosti
diskriminacije i da proglaava da su sva ljudska bia roena slobodna i jednaka u pogledu
dostojanstva i prava i da svakom pripadaju sva prava i slobode koje su sadra-ne u njoj, bez pravljanja
razlike, ukljuujui i razlike po osnovu pola,
konstatujui da drave potpisnice Meu-narodnih Konvencija o ljudskim pravima imaju obavezu
da obezbede jednako pravo muka-raca i ena u pogledu uivanja svih ekonom-skih, socijalnih,
kulturnih, graanskih i politi-kih prava, imajui u vidu Meunarodne Kon-vencije zakljuene pod
pokroviteljstvom Uje-dinjenih Nacija i specijalizovanih agencija koje promoviu jednakost prava
mukaraca i ena,
zabrinute, meutim, da uprkos ovim raz-nim instrumentima rairena diskriminacija ena i dalje
postoji,
podseajui da diskriminacija ena kri principe jednakosti prava i potovanja ljudskog
dostojanstva i da je kao takva pre-preka za uee ena, pod jednakim uslovi-ma kao i mukaraca, u
politikom, socijal-nom, ekonomskom i kulturnom ivotu njihovih zemalja i da kao takva oteava porast
pros-periteta drutva i porodice i oteava pun razvoj potencijala ena u slubi njihovih ze-malja i
oveanstva,
zabrinute da u situaciji siromatva ene imaju najmanji pristup hrani, zdravstvenim uslugama,
obrazovanju, obuci i ansama za zaposlenje, kao i ostalim potrebama,
ubeene da e uspostavljanje novog me-unarodnog ekonomskog poretka na bazi jednakosti i
pravde u znaajnoj meri doprineti promovisanju jednakosti izmeu mukaraca i ena,
naglaavajui da je iskorenjivanje apart-hejda, svih oblika rasizma, rasne diskrimina-cije,
kolonijalizma, neokolonijalizma, agresije, strane okupacije i dominacije i meanja u unutranje stvari
drava od sutinskog zna-aja za puno uivanje prava mukaraca i ena,
potvrujui da e jaanje meunarodnog mira i bezbednosti, poputanje meunarodne
zategnutosti, obostrana saradnja izmeu svih drava, bez obzira na njihove drutvene i privredne
sisteme, opte i kompletno razoru-anje, a posebno nuklearno razoruanje pod striktnom i
adekvatnom meunarodnom kon-trolom, afirmacija principa pravde, jednakosti i obostranih koristi u
odnosima izmeu zemalja i ostvarivanje prava naroda pod stranom i kolonijalnom dominacijom i
stranom okupaci-jom na samoopredeljenje i nezavisnost, kao i potovanje nacionalnog suvereniteta i
teritori-jalnog integriteta unaprediti pomake u drut-vu, kao i razvoj, a da e kao posledica toga
doprineti postizanju pune jednakosti izmeu mukaraca i ena,
uverene da pun i kompletan razvoj zem-lje, dobrobit sveta i mir zahtevaju maksimalno uee
ena pod istim uslovima koji se daju mukarcima na svim podrujima delovanja,
imajui u vidu veliki doprinos ena dobro-biti porodice i razvoju drutva, koji do sada nije u punoj
meri priznat, socijalni znaaj ma-terinstva i ulogu oba roditelja u porodici, kao i na podizanju dece i
svesne da uloga ena u raanju dece ne treba da bude osnova za diskriminaciju, ve da vaspitanje i
podizanje dece zahteva podelu odgovornosti izmeu mukaraca i ena i drutva u celini,
svesne da promena u tradicionalnoj ulozi mukaraca, kao i u ulozi ena u drutvu i u porodici,
jeste potrebna za postizanje potpu-ne jednakosti izmeu mukaraca i ena,
odlune da sprovedu principe iznete u Deklaraciji o eliminaciji diskriminacije ena i u tom smislu
spremne da usvoje mere koje se trae za odstranjenje ove diskriminacije u svim njenim oblicima i
pojavnim oblicima,
dogovorile su se o sledeem:

Deo I
lan 1.
U smislu ove Konvencije, izraz diskriminacija ena oznaava svaku razliku, iskljuivanje ili
ogranienje koje se ini na bazi pola, a koje ima efekat ili svrhu nanoenja tete ili ponitenja
priznanja, uivanja ili ostvarivanja od strane ena, bez obzira na njihov brani status, a na osnovu
jednakosti mukaraca i ena, ljudskih prava i fundamentalnih sloboda na politikom, privrednom,
drutvenom, kul-turnom, graanskom ili bilo kom drugom osnovu.
lan 2.
Drave potpisnice osuuju diskriminaciju ena u svim njenim oblicima, saglasne su da vode svim
moguim i odgovarajuim sred-stvima i to bez odlaganja, politiku eliminacije diskriminacije ena i
u tom smislu predu-zimaju:
a) da otelotvore princip jednakosti mukara-ca i ena u svojim nacionalnim ustavima ili drugim
odgovarajuim zakonskim propi-sima ukoliko jo nije u njih unet i da obezbedi preko zakona i
drugih odgova-rajuih mera praktino sprovoenje ovog principa,
b) usvajanje odgovarajuih zakonodavnih i drugih mera, ukljuujui i sankcije gde je to potrebno,
zabranjujui diskriminaciju ena,
c) uspostavljanje pravne zatite prava ena na jednakoj osnovi sa mukarcima da bi se
obezbedila, preko nadlenih nacional-nih sudova i ostalih javnih institucija, efi-kasna zatita
ena u odnosu na bilo koju radnju diskriminacije,
d) da se uzdre od angaovanja u bilo kojoj akciji ili praksi diskriminacije ena i da obezbede da
javni organi i institucije deluju u skladu sa ovom obavezom, e) preduzimanje svih
odgovarajuih mera za eliminaciju diskriminacije ena od strane bilo kog lica ili organizacije
ili preduzea, f) preduzimanje odgovarajuih mera, uklju-ujui zakonodavne, za izmenu ili
za uki-danje postojeih zakona, propisa, obiaja i praksi koje predstavljaju diskriminaciju
ena, g) ukidanje svih nacionalnih kaznenih odred-bi koje predstavljaju diskriminaciju ena.
lan 3.
Strane uesnice e preduzimati na svim poljima, posebno na politikom, drutvenom, privrednom
i kulturnom polju, sve odgovaraju-e mere, ukljuujui i zakonodavne, da se obezbedi pun razvoj
1.
1. Usvajanje od strane drava potpisnica pri-vremenih posebnih mera iji je cilj ubr-zanje
de facto jednakosti izmeu muka-raca i ena nee se smatrati diskrimina-cijom kako je
definisana u ovoj Konven-ciji, ali nee ni u kom sluaju sobom povui kao posledicu odravanje
nejedna-kih ili posebnih standarda; ove mere e biti ukinute kada ciljevi jednakosti ili ansi i
tretmana budu postignuti.
2.
2.
Usvajanje posebnih mera od strane dra-va potpisnica, ukljuujui i one mere
koje su sadrane u ovoj Konvenciji, a koje su usmerene na zatitu materinstva, nee se smatrati
diskriminatorskim.
lan 5.
Drave potpisnice e preduzeti odgovarajue mere: a) za izmenu socijalnih i kulturnih
obrazaca ponaanja mukaraca i ena radi postiza-nja odstranjivanja predrasuda, kao
i obi-ajnih i svih drugih praksi koje su zasno-vane na ideji inferiornosti ili superiornosti
bilo polova bilo stereotipnih uloga muka-raca i ena; b) da bi se obezbedilo da
obrazovanje poro-dice obuhvata i adekvatno razumevanje materinstva kao drutvene
funkcije i priz-nanje zajednike odgovornosti mukaraca i ena u podizanju i
vaspitanju svoje dece, podrazumeva se da je interes dece od prevashodnog znaaja u
svim sluajevima.
lan 6.
Drave potpisnice e preduzeti sve odgovara-jue mere, ukljuujui i zakonodavne, za ukidanje
svih oblika trgovine enama i eksploatacije prostitucije ena.
Deo II
lan 7.
Drave potpisnice e preduzeti sve odgova-rajue mere za eliminaciju diskriminacije ena u
politikom i javnom ivotu zemlje, a poseb-no e obezbediti enama jednake uslove kao i
mukarcima u pogledu prava:

a) da glasaju na svim izborima i javnim refe-rendumima i da imaju pravo na izbor u sve organe
za koje se vri javni izbor;
b) da uestvuju u formulisanju vladine politi-ke i u njenom sprovoenju i da imaju jav-ne
funkcije i da obavljaju sve funkcije na svim nivoima vlasti;
c) da uestvuju u nevladinim organizacijama i asocijacijama koje se bave javnim i politikim
ivotom u zemlji.
Drave potpisnice e preduzimati sve adek-vatne mere da obezbede enama, pod jed-nakim
uslovima kao i mukarcima i bez ikakve diskriminacije, mogunosti da zastupa-ju svoje Vlade na
meunarodnom planu i da uestvuju u radu meunarodnih organizacija.
lan 9.
1. Drave potpisnice e dati enama jedna-ka prava, kao i mukarcima da stiu, menjaju ili
zadravaju svoje dravljanstvo. One e obezbediti posebno da brak sa strancem ili promena
dravljanstva od strane supruga tokom braka nee auto-matski promeniti dravljanstvo supruge,
niti e dovesti do toga da ona ostane bez drave, niti je primorati da uzme dravljanstvo mua.
2.
Drave potpisnice e dati enama jedna-ka prava kao i mukarcima u pogledu
dravljanstva njihove dece.
Deo III
lan 10.
Drave potpisnice e preduzimati adekvatne mere za eliminaciju diskriminacije ena da bi im se
obezbedila jednaka prava sa mukarci-ma na polju obrazovanja, a posebno da se obezbede,
na bazi jednakosti mukaraca i ena:
a) isti uslovi za karijeru i profesionalno usmeravanje, za pristup studijama i za postizanje
diploma u obrazovnim instituci-jama svih kategorija u seoskim, kao i u gradskim sredinama;
ova jednakost e biti obezbeena u predkolskom, optem, strunom, profesionalnom i viem
stru-nom obrazovanju, kao i kod svih vrsta strunog obrazovanja;
b) pristup istim nastavnim planovima, istim ispitima, istom nastavnom kadru sa kvali-fikacijama
istih standarda, kao i kolskim objektima i opremi istog kvaliteta;
c) odstranjivanje svih stereotipnih pojmova u pogledu uloga ena i mukaraca na svim nivoima i
u svim oblicima obrazovanja uz jaanje paralelnog obrazovanja i drugih vrsta obrazovanja
koja e pomoi postiza-nju ovog cilja, a posebno na osnovu re-vizije udbenika i kolskih
programa i adaptacije metoda nastave;
d) iste anse u korienju pogodnosti kola-rina i drugih bespovratnih sredstava koja se daju za
uenje;
e) iste anse za pristup programima stalnog obrazovanja, ukljuujui i programe za odrasle i
programe za funkcionalno opis-menjavanje, posebno one koji su usmere-ni za smanjenje, i to
to hitnije mogue, svake razlike u obrazovanju koja postoji izmeu mukaraca i ena;
f) smanjenje stope studentkinja koje napu-taju kolovanje i organizovanje programa za
devojke i ene koje su prevremeno napustile kolu;
g) iste anse za aktivno uee u sporto-vima i fizikom obrazovanju;
h) pristup konkretnim obrazovnim informaci-jama i podacima da bi se obezbedila zdravstvena
dobrobit za porodicu, uklju-ujui i podatke i savete u vezi planiranja porodice.
1. Drave potpisnice e preduzeti sve odgo-varajue mere za eliminaciju diskrimina-cije ena na
podruju zapoljavanja da bi se obezbedila, na osnovu jednakosti mu-karaca i ena, ista
prava, a posebno:
a) pravo na rad kao neotuivo pravo svih ljudskih bia;
b) pravo na iste anse na zapoljavanje, ukljuujui i primenu istih kriterijuma za izbor kada
se radi o pitanjima zaposlenja;
c) pravo na slobodan izbor profesije i zaposlenja, pravo na unapreenje, si-gurnost na poslu
i sve koristi i uslove usluga i prava na dobijanje obrazovne obuke i obuke koja se
ponavlja u re-dovnim rokovima;
d) pravo na jednaku nadoknadu, ukljuu-jui i beneficije, kao i na jednak tret-man u pogledu
rada jednake vrednos-ti, kao i na jednakost tretmana u pro-ceni kvaliteta rada;
e) pravo na socijalno osiguranje, poseb-no u sluajevima penzionisanja, neza-poslenosti,
bolesti, invaliditeta i godina starosti, kao i drugih nesposobnosti za rad, kao i pravo na
plaeno odsustvo;

f)

pravo na zatitu zdravlja i na bezbed-nost radnih uslova, ukljuujui ouva-nje funkcije

reprodukcije.
2. Da bi se spreila diskriminacija izmeu ena na bazi braka ili materinstva i da bi se
obezbedilo njihovo efikasno pravo na rad, drave potpisnice e preduzeti odgo-varajue
mere:
a) za spreavanje, uz pretnju izricanja sankcija, otputanja sa posla na osno-vu trudnoe ili
porodiljskog bolovanja i diskriminacije u vidu otputanja sa posla na osnovu branog
statusa;
b) uvoenje porodiljskog odsustva koje e biti plaeno ili na osnovu koga e se isplaivati
paralelna socijalna da-vanja bez gubitka ranijeg zaposlenja, stalnost u radu ili
pripadajua drutvena davanja;
c) pospeivanje obezbeenja potrebnih prateih socijalnih slubi koje treba da omogue
roditeljima da kombinuju po-rodine obaveze sa odgovornostima na radu i ueem u
javnom ivotu, posebno kroz promovisanje uspostav-ljanja i razvoja mree objekata za
deju zatitu;
d) obezbeivanje posebne zatite za e-ne tokom trudnoe i to na onim vrsta-ma poslova
za koje je dokazano da za njih mogu biti tetni.
3. Zakonske odredbe zatite koje se odnose na pitanja obuhvaena u ovom lanu, periodino
e se analizirati u svetlu nau-nih i tehnolokih saznanja i one e se revidirati, povlaiti, ili e
im se, po potrebi, rok produavati.
lan 12.
1. Drave potpisnice e preduzeti sve pot-rebne mere za eliminaciju diskriminacije ena u oblasti
zdravstvene zatite da bi se obezbedio, na bazi jednakosti muka-raca i ena, pristup
zdravstvenoj zatiti, ukljuujui i onoj koja se odnosi na plani-ranje porodice.
2.
Izuzetno od odredbi stava 1. ovog lana, drave potpisnice e obezbediti enama
odgovarajue usluge u vezi sa trudno-om, odravanjem trudnoe i periodom nakon raanja uz
pruanje besplatnih us-luga gde je to potrebno, kao i uz adekvat-nu ishranu tokom trudnoe i
dojenja.
Drave potpisnice e preduzeti sve odgovara-jue mere za eliminaciju diskriminacije ena u
drugim podrujima privrednog i drutvenog ivota radi obezbeivanja, na bazi jednakosti
mukaraca i ena, istih prava, a posebno:
a) prava na porodine beneficije;
b) prava na bankarske zajmove, hipoteke i druge oblike finansijskog kreditiranja;
c) prava na uee u rekreativnim aktivnos-tima, sportovima i svim aspektima kultur-nog ivota.
lan 14.
1. Drave potpisnice e uzimati u obzir kon-kretne probleme sa kojima se suoavaju ene u
seoskim podrujima i znaajne uloge koju ene na selu igraju u ekonom-skom preivljavanju
njihovih porodica, ukljuujui i njihov rad u nemonetizova-nim sektorima privrede, i preduzee sve
potrebne mere da se obezbedi primena odredbi ove Konvencije na ene u seoskim podrujima.
2.
Drave potpisnice e preduzeti sve odgo-varajue mere za eliminaciju diskrimi-nacije
ena u seoskim podrujima da bi se obezbedilo, na bazi jednakosti muka-raca i ena, njihovo
uee u razvoju sela, kao i koristi od tog razvoja, a poseb-no e obezbediti ovim enama pravo:

a) da uestvuju u izradi i sprovoenju planiranja razvoja na svim nivoima;

b) da imaju pristup adekvatnim zdravst-venim uslugama, ukljuujui i podat-ke,
dobijanje saveta i usluga kod pla-niranja porodice;
c) da direktno koriste beneficije iz prog-rama socijalnog osiguranja;
d) da pribavljaju sve vrste obuke i obra-zovanja, formalnog i neformalnog,
ukljuujui i ono obrazovanje koje se od-nosi na funkcionalnu pismenost, kao i,
izmeu ostalog, beneficije celokupne zajednice, kao i na pruanje usluga, a radi
poveanja svoje tehnike sprem-nosti;

e) da organizuju grupe za pruanje sa-mopomoi i zadruge, radi pridobijanja jednakog pristupa

privrednim mogu-nostima kroz zapoljavanje ili kroz samostalno zapoljavanje;
f) da uestvuju u svim aktivnostima za-jednice;
g) da imaju pristup poljoprivrednim kredi-tima i zajmovima, marketing olakica-ma,
odgovarajuoj tehnologiji i jedna-kom tretmanu u zemljinoj i agrarnoj reformi, kao i u
emama za ponovno naseljavanje zemljita;
h) da uivaju adekvatne uslove ivota, posebno kada se radi o stambenim pitanjima,
sanitarnim uslovima, snab-devanju strujom i vodom, saobraaju i komunikacijama.
Deo IV
lan 15.
1. Drave potpisnice e pruiti enama jed-nakost sa mukarcima pred zakonom.
2. Drave potpisnice e obezbediti enama, u graanskim pitanjima, pravno svojstvo identino
onome koje imaju mukarci i iste anse za ostvarenje tog svojstva. One e posebno obezbediti
enama pra-vo da zakljuuju ugovore i da rukovode imovinom i tretirae ih jednako u svim
fazama sudskih postupaka.
3. Drave potpisnice su saglasne da se svi ugovori i svi drugi privatni instrumenti bilo koje vrste
sa zakonskim dejstvom, a koji su usmereni na ogranienje zakonskog svojstva ena smatraju
nitavnim.
4. Drave potpisnice e pruiti mukarcima i enama jednaka prava u pogledu zakona koji se
odnosi na kretanje lica i slobodu izbora njihovog mesta boravka i smetaja.
lan 16.
1. Drave potpisnice e preduzimati sve odgovarajue mere za eliminaciju dis-kriminacije ena
po svim pitanjima koja se odnose na brak i porodine odnose, a po-sebno e obezbediti, na
osnovu jedna-kosti mukaraca i ena:

a) isto pravo na stupanje u brak;

b) isto pravo na slobodni izbor branog druga i na sklapanje braka samo na osnovu
njihove slobodne volje i pris-tanka;
c) ista prava i odgovornosti tokom braka i prilikom njegovog raskida;
d) ista prava i odgovornost kao roditelja, bez obzira na njihovo brano stanje, a po pitanjima
koja se odnose na njiho-vu decu; u svim sluajevima interesi dece e biti od
prevashodnog znaa-ja;
e) ista prava za slobodno i odgovorno odluivanje o broju i o redosledu raa-nja dece, kao i
prava na pristup infor-macijama, obrazovanju i sredstvima koja treba da im omogue
ostvarenje ovih prava;
f) ista prava i odgovornosti u pogledu staranja, brige, i usvajanja dece ili sli-nih institucija u
kojima ovi koncepti postoje u nacionalnom zakonodavst-vu; u svim sluajevima interesi
dece su od prevashodnog znaaja;
g) ista lina prava za mua i enu, ukljuujui i pravo na izbor porodinog prezimena,
profesije i zanimanja;
h) ista prava za oba brana druga u pogledu svojine, sticanja, upravljanja, voenja, i
raspolaganja imovinom, bilo da je to besplatno ili uz neku vrednu nadoknadu.
2. Veridba i brak deteta nee imati nikakvo pravno dejstvo i sve pravne radnje, ukljuujui
zakonodavne, donosie se radi odreivanja minimalnog starosnog doba za brak i uz
obaveznu registraciju brakova u zvaninim matinim knjigama.
Deo V
lan 17.
1. U cilju razmatranja pomaka koji se ine u realizaciji ove Konvencije, bie formiran Komitet za
eliminaciju diskriminacije ena (u daljem tekstu: Komitet) koji e se sastojati, u trenutku stupanja
na snagu Konvencije od osamnaest, a po ratifikaciji Konvencije ili nakon samog pristupanja
Konvenciji od trideset pet drava potpis-nica, dvadeset tri eksperta visoko moralnih kvaliteta i
kompetentnosti na podruju koje je pokriveno Konvencijom. Eksperte e birati drave potpisnice
izmeu svojih dravljana i oni e biti na toj dunosti u linom svojstvu, s time da e se voditi

rauna o jednakoj geografskoj zastuplje-nosti i o zastupljenosti razliitih oblika civilizacije, kao i

glavnih pravnih sistema.
2. lanovi Komiteta e se birati tajnim glasa-njem sa spiska lica koja budu nominovale drave
potpisnice. Svaka drava potpisni-ca moe da nominuje jedno lice iz redova svojih graana.
3. Prvi izbor e se obaviti est meseci nakon stupanja na snagu ove Konvencije. Naj-manje tri
meseca pre datuma utvrenog za svaki izbor, generalni sekretar Ujedi-njenih nacija e uputiti
dopis dravama potpisnicama u kome e ih pozvati da podnesu svoje nominacije u roku od dva
meseca. Generalni sekretar e pripremiti spisak po abecednom redu svih tako imenovanih lica sa
naznakom drava potpisnica koje su ih imenovale i taj e spisak dostaviti dravama
potpisnicama.
4. Izbori lanova Komiteta odravae se na sastanku drava potpisnica koji saziva generalni
sekretar Ujedinjenih nacija u seditu ove organizacije. Na tom sastan-ku na kome e dve treine
drava pot-pisnica initi kvorum, lica izabrana u Ko-mitet e biti ona predloena lica koja budu
dobila najvei broj glasova i apsolutnu ve-inu glasova predstavnika drava potpisnica prisutnih
na sastanku i koji budu glasali.
5. lanovi Komiteta e se birati na rok od etiri godine. Meutim, mandati devetoro lanova koji
su izabrani prilikom prvog izbora istei e na kraju perioda od dve godine; odmah nakon prvog
izbora imena ovih devet lanova e birati rebom pred-sedavajueg Komiteta.
6. Izbor pet dodatnih lanova Komiteta odr-ae se u skladu sa odredbama iz stavo-va 2, 3. i 4.
ovog lana nakon trideset pete ratifikacije ili pristupa. Mandati dva od dodatnih lanova izabranih
ovom prili-kom e istei na kraju perioda od dve godine, s time da su imena ova dva lana
odabrana rebom od strane predsedava-jueg Komiteta.
7. Za popunu sluajno upranjenih mesta, drava potpisnica iji je ekspert prestao da obavlja
funkciju kao lan Komiteta, imenovae drugog eksperta iz redova svojih dravljana, s time da taj
izbor mora da odobri Komitet.
8. lanovi Komiteta e, uz odobrenje Gene-ralne skuptine, primati naknadu iz sred-stava
Ujedinjenih nacija, pod uslovima koje odredi Skuptina uzimanjem u obzir znaaja odgovornosti
ovog Komiteta.
9. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija e obezbediti potrebno osoblje i uslove za efikasno
izvravanje funkcija Komiteta po osnovu ove Konvencije.
lan 18.
1. Drave potpisnice se obavezuju da dos-tavljaju generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, a
nakon razmatranja od strane Komiteta, izvetaj o zakonodavnim, sud-skim, administrativnim
ili drugim merama koje su usvojile da bi sprovele odredbe ove Konvencije, kao i o pomacima
koji su u ovom pogledu uinjeni:
a) u roku od jedne godine nakon stupa-nja na snagu kada se radi o konkret-noj dravi
potpisnici; i
b) posle toga, najmanje svake etiri godi-ne, a kasnije kad god Komitet to bude zatraio.
2. U izvetajima se mogu navesti faktori i tekoe koje utiu na stepen izvrenja obaveza po
osnovu ove Konvencije.
lan 19.
1. Komitet e usvojiti sopstveni Pravilnik o radu.
2. Komitet e izabrati svoje funkcionere na mandat od dve godine.
1. Komitet e se redovno sastajati u periodu od najvie dve sedmice svake godine radi
razmatranja izvetaja podnesenih u skla-du sa lanom 18. ove Konvencije.
2. Sastanci Komiteta e se uobiajeno odr-avati u seditu Ujedinjenih nacija ili na bilo kom
drugom pogodnom mestu koje Komitet odredi.
lan 21.
1. Komitet e preko Saveta za ekonomska i drutvena pitanja podnositi godinje iz-vetaje
Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija o svom radu i moe davati suges-tije i opte preporuke na
osnovu pregleda izvetaja i informacija dobijenih od drava potpisnica. Ove sugestije i opte
prepo-ruke e biti ukljuene u izvetaj Komiteta zajedno sa komentarima drava potpisni-ca,
ukoliko takvih komentara bude.

2. Generalni sekretar e preneti izvetaje Komiteta Komisiji za pitanja statusa ena radi njene
informisanosti.
lan 22.
Specijalizovane agencije e imati pravo da budu zastupljene prilikom razmatranja spro-voenja
onih odredbi ove Konvencije koje potpadaju pod delokrug njihovih aktivnosti. Komitet moe da
pozove specijalizovane agencije da dostavljaju izvetaje o sprovoe-nju Konvencije u podrujima
koja potpadaju pod delokrug njihovih aktivnosti.
Deo VI
lan 23.
Nita to je sadrano u ovoj Konvenciji nee uticati ni na koje odredbe koje vie vode postizanju
jednakosti izmeu mukaraca i ena, a koje mogu biti sadrane:
a) u zakonodavstvu drave potpisnice, ili
b) u bilo kojoj drugojm meunarodnoj kon-venciji, ugovoru ili sporazumu koji je na snazi za tu
dravu.
lan 24.
Drave potpisnice se obavezuju da usvoje sve potrebne mere na dravnom nivou iji je cilj
postizanje punog ostvarenja prava prizna-tih u ovoj Konvenciji.
lan 25.
1. Ova Konvencija e biti otvorena za potpis od strane svih drava.
2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je odreen za depozitara ove Konvencije.
3. Ova Konvencija podlee ratifikaciji. Instru-menti ratifikacije e biti deponovani kod generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija.
4. Ova Konvencija e biti otvorena za pris-tup svim dravama. Pristup e se realizo-vati
deponovanjem instrumenta o pristupu kod generalnog sekretara Ujedinjenih na-cija.
lan 26.
1. Zahtev za revidiranje ove Konvencije moe da uloi u bilo kom trenutku svaka drava
potpisnica tako to e uputiti pis-meno obavetenje na generalnog sekre-tara Ujedinjenih nacija.
2. Generalna skuptina Ujedinjenih nacija e odluivati o koracima, ako budu potrebni, a koji bi
bili preduzeti u vezi sa ovim zahtevom.
lan 27.
1. Ova Konvencija e stupiti na snagu tride-set dana posle datuma deponovanja kod generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija dvadesetog instrumenta ratifikacije ili dva-desetog pristupa.
2. Za svaku dravu koja ratifikuje ovu Kon-venciju ili koja joj pristupa nakon depono-vanja
dvadesetog instrumenta ratifikacije ili pristupa Konvencija e stupiti na snagu trideset dana od
datuma deponovanja njenog sopstvenog instrumenta ratifikacije ili pristupa.
lan 28.
1. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija e primati i razaslati svim dravama tekst re-zervi koje
budu uloile drave u trenutku ratifikacije ili pristupa.
2. Rezerva koja nije kompatibilna sa ciljem i svrhom ove Konvencije nee biti dozvo-ljena.
3. Rezerve se mogu povui u bilo kom tre-nutku dostavljanjem obavetenja u tom smislu koje
mora biti adresovano na generalnog sekretara Ujedinjenih nacija koji e potom obavestiti sve
drave o tome. Ovo obavetenje stupa na snagu danom njegovog prijema.
lan 29.
1. Svaki spor izmeu dve ili vie drava potpisnica u vezi sa tumaenjem primene ove Konvencije
koji ne bude reen pre-govorima, bie podnesen arbitrai na zahtev jedne od njih. Ukoliko u roku
od est meseci od dana upuivanja zahteva za arbitrau dve strane ne budu mogle da se
usaglase oko organizovanja arbitrae, tada svaka pojedinana strana moe da dostavi spor
Meunarodnom sudu pravde na osnovu zahteva koji treba da bude u skladu sa Statutom tog
Suda.
2. Svaka drava potpisnica moe u svakom trenutku nakon potpisivanja ili ratifikacije ove

Konvencije ili pristupanja Konvenciji izjaviti da se ne smatra obavezanom na osnovu stava 1.

ovog lana. Ostale drave potpisnice nee biti obavezane ovim stavom u odnosu na bilo koju
dravu uesnicu koja je uinila takvu rezervu.
2. Svaka drava potpisnica koja je uinila rezervu u skladu sa stavom 2. ovog lana, moe u
bilo kom trenutku povui tu rezervu dostavljanjem obavetenja gene-ralnom sekretaru
Ujedinjenih nacija.
Ova Konvencija ije su verzije tekstova na arapskom, kineskom, engleskom, francus-kom,
ruskom i panskom jeziku podjednako autentine bie deponovana kod generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija.
Prevod: OHCHR