UENJE I

PODUAVANJE
Vizek Vidovi, V., Rijavec, M., Vlahovi
teti, V., Miljkovi, D. (2003). Psihologija
obrazovanja. Zagreb:IEP-VERN: stranice 321
390

Neka pitanja za poetak

Kakva je veza izmeu uenja i poduavanja

(nastave)?
Koje su prednosti i nedostaci pojedinih pristupa
u poduavanju (nastavi)?

Od ega zavisi uspeh u

Nastavnog gradiva?
usvajanju znanja i vetina kod
Svrhe i ciljeva obrazovanja?
uenika?
Sposobnosti uenika?

Pre svega od odeljenskih procesa (ponaanja

nastavnika i uenika)
Nastavnici koji veruju u uenikove sposobnosti za
uenje i koji se oseaju odgovornima za
podsticanje uenika na uenje, imaju uenike koji u
uenju postiu bolje rezultate, bez obzira na vrstu
gradiva, uenike sposobnosti.

3 osnovna polja savremenih

istraivanja o delotvornosti
Pokazatelji delotvornosti nastave
nastave:

Osobine uspenih nastavnika i nastavnica

Poreenje ishoda pojedinih metoda
poduavanja i provera njihove utemeljenosti u
modelima uenja

Mini veba:

ta bi, po vama, bili POKAZATELJI

delotvornosti nastave?

Koji od tih pokazatelja bi bili pokazatelji

OSTVARENOSTI ISHODA?
PROCESA nastave?

a.
b.

Ad.1. Pokazatelji
delotvornosti nastave

Pokazatelji procesa nastave

Vreme provedeno u kolskom radu
Usklaenost nastave sa uenikim kognitivnim
mogunostima
Jasna oekivanja ishoda poduavanja
...
Pokazatelji ishoda nastave
Znanja, vetine i stavovi koje su deca usvojila
kao rezultat nastave i uenja

Vreme provedeno u uenju i

nastavi
u
koli
Utvrena pozitivna povezanost izmeu uenikih

postignua i vremena utroenog na pouavanje i

uenje u razredu:
Planirano vreme
Vreme poduavanja (vreme uenikog aktivnog
praenja izlaganja, vreme samostalnog kolskog
uenja)
Ali, u najveoj korelaciji nije puko planirano
vreme, ve pre svega kako se to vreme provodi
Vreme koje uspeni uenici provode u praenju
izlaganja: 85%, naspram samo 40% kod
neuspenih

Usklaivanje gradiva sa
kognitivnim razvojem uenika
Veoma je vaan STADIJUM NAREDNOG RAZVOJA
(Vigotski)
Kognitivno usklaivanje takoe podrazumeva da
uenik moe da:
- izvri realistinu procenu kognitivnih zahteva
- postavi jasan cilj uenja
- organizuje sopstvenu aktivnost kako bi taj cilj
ostvario/la
Tajna uspeha nastavnika: dobro poznavanje
predznanja uenika, podela gradiva u male
korake, bri tempo

Odreivanje oekivanih ishoda

poduavanja

U gotovo svakoj nastavnoj jedinici, nastavnici se

trude da razviju:
- znanje i razumevanje
- vetine
- stavove
U nekoj nastavnoj jedinici e teite biti na nekom
od ovih ishoda, ali u veini jedinica radi se na sva
4 ishoda
Ishodi obrazovanja moraju biti u skladu sa
ciljevima obrazovanja i moraju biti primenjene
adekvatne strategije nastave

Mini veba br. 2:

Koje su, po vama, osobine uspenih

nastavnika?

ta nastavnik treba da zna?

ta nastavnik treba da ume?
Kakve stavove treba da ima?

Osobine nastavnika/ca i uspena

nastava

Stavovi i oekivanja nastavnika

Znanja
Vetine

Pigmalion efekat stavovi i

oekivanja nastavnika

Ad1. Stavovi nastavnika

implicitne teorije poduavanja

Teorija 1: poznavanje gradiva i njegovo teno

izlaganje su dovoljni za dobru nastavu
Teorija 2: ne samo T1, ve i podsticanje uenike
aktivnosti razliitim metodama i vetinama nastave
Teorija 3: ne samo T1 i T2, ve je vano i poznavati
odnos izmeu strukture znanja u odreenom
predmetu i uenikove mogunosti uenja
Nastavnici koji veruju u Teoriju 3 vie su spremni na
individualizaciju svoje nastave i time omoguavanja
svakom ueniku da maksimalno razvije svoje
potencijale

Drugi smer Pigmalion

Pigmalion efekat se deava i sa oekivanjem
efekta
uenika od nastavnika!

Feldman & Prohaska, 1979:

Za nastavnike koji su slinih sposobnosti, deci je
reeno da je jedan od njih (nasuminim
izborom) nesposoban a drugi ba dobar.
Nastavnici nisu za to znali i predavali su istu
lekciju, na kraju su ih deca ocenila.
deca koja su sluala as kod nesposobnog
nastavnika videli lekciju kao teu i
dosadniju.
Ta deca su i ostvarila loije rezultate od
njihovih drugara koji su imali pozitivno
oekivanje od nastavnika.

Ad 2. Znanja nastavnika/ca i
uspena nastava
Dve vrste znanja:
1. Predmetna znanja:
a. Poznavanje strukture nastavnog predmeta
b. Sintaktiko znanje (kako se istrauju fenomeni i
procesi u tom predmetu)
2. Znanja o razvoju: poznavanje prirode kognitivnih i
motivacijskih procesa u osnovi uenja, sociomoralnog razvoja, etapa kognitivnog razvoja,
razumevanje individualnih razlika uenika itd.

Vetine nastavnika/ca i
uspena nastava

Uspeni nastavnici imaju sledei sklop

kognitivnih i socijalnih vetina:
1. vetine planiranja i izvoenja poduavanja
2. vetine utvrivanja ishoda uenja
3. vetine upravljanja razvojem kao socijalnom
zajednicom

Vetine nastavnika/ca i
uspena nastava

Gud i Brofi (1995): 4 vrste bazinih nastavnikih

vetina:
1. jasno komuniciranje dobro strukturiranih
informacija
2. primereno oblikovanje pitanja za proveru
razumevanja
3. praenje uenikog napredovanja i davanje
konstruktivnih povratnih informacija
4. individualizovani pristup poduavanju i uenju,
dobre metodike vetine

Nastavne metode
(metode
pouavanja)

METODE POUAVANJA
NASTAVNE METODE

Nastavna metoda: nauen generalizovan oblik

ponaanja koji se moe sistematino
primenjivati u razliitim nastavnim podrujima, s
ciljem olakavanja i poboljanja ishoda uenja
Nastavna tehnika: ui pojam specifini
postupci u cilju poduavanja odreene vrste
gradiva

3 OSNOVNE NASTAVNE
METODE
I. Direktno poduavanje)
II. Voeno otkrivanje i rasprava
III. Samostalno uenje uenika (uz povratne
informacije nastavnika/ce)

DIREKTNO PODUAVANJE
Rad u malim trojkama ili parovima
Raspravite u grupi sledea pitanja i zapiite
minimum 3 odgovora za svako pitanje
1. Koje su prednosti neposredne nastave?
2. Koji su nedostaci neposredne nastave?

Vreme za rad: 5 minuta

Izvetavanje

PREDNOSTI kada treba primenjivati

direktno poduavanje

Kada imamo puno gradiva, a malo vremena

Kada je glavna svrha nastave iznoenje
injenica i podataka
Kada je gradivo teko dostupno u drugom
obliku
Kada je potrebno uputiti uenike u novo
gradivo i probuditi interesovanje za neko
gradivo
Kada je potrebno saeti gradivo iz vie izvora

NEDOSTACI kada nije

prikladno
Ako ne elimo pasivizirati uenike (mada,

kada se pravilno primenjuje, moe i

neposredna nastava aktivirati uenike)
Ako elimo da postignemo primenu znanja
i uvebavanje neke vetine
Kada su uenici heterogeni s obzirom na
predznanje
Kada je gradivo apstraktno, sloeno i puno
pojedinosti
Kada elimo da postignemo ishode uenja
i nastave za koje je neophodno aktivno
uee uenika

ETAPE DIREKTNE NASTAVE i

PONAANJE NASTAVNIKA U
ODELJENJU
1.Objanjavanje cilja i
motivisanje za uenje

Nastavnik /ca objanjava cilj nastavne

jedinice i priprema uenike za uenje

2.Obrada novog gradiva Nastavnik/ca sistematino izlae

i/ili pokazivanje vetina informacije ili modelira aktivnost
3. Voeno uvebavanje
i praenje izvedbe

Nastavnik/ca zadaje zadatke prikladne za

uvebavanje

4. Provera razumevanja Nastavnik/ca proverava postavljanjem

pitanja, daje dodatna objanjenja i
povratnu informaciju
5. Dodatno uvebavanje Nastavnik/ca proiruje primenu znanja i
i osiguravanje transfera vetina na sloenijim primerima

ETAPE NEPOSREDNE NASTAVE i

PONAANJE NASTAVNIKA U
ODELJENJU
1.Objanjavanje cilja i
motivisanje za uenje

Nastavnik /ca objanjava cilj nastavne

jedinice i priprema uenike za uenje

2.Obrada novog gradiva

i/ili pokazivanje vetina

Nastavnik/ca sistematino izlae

informacije ili modelira aktivnost

3. Voeno uvebavanje i
praenje izvedbe

Nastavnik/ca zadaje zadatke prikladne za

uvebavanje

4. Provera razumevanja

Nastavnik/ca proverava postavljanjem

pitanja, daje dodatna objanjenja i
povratnu informaciju

5. Dodatno uvebavanje
i osiguravanje transfera

Nastavnik/ca proiruje primenu znanja i

vetina na sloenijim primerima

II. NASTAVA PUTEM VOENOG

OTKRIVANJA I ODELJENSKE
DISKUSIJE
Obino se vezuje
jo za Sokrata Sokratovski
(RASPRAVE)

dijalog
U novije vreme, ovu metodu poduavanja
prihvataju i razvijaju socijalni konstruktivisti (npr
Vigotski, Bruner)
To je uenje putem induktivnog rezonovanja i
rasprave
Osnovne vetine:
- vetina postavljanja otvorenih pitanja
- vetina davanja konstruktivne povratne
informacije

Postavljanje otvorenih pitanja

mini veba

Temeljni preduslovi za uspeno

poduavanje otkrivanjem

Dobro poznavanje naina na koji se dolazi

do naunih spoznaja u odreenom
podruju/nauci/kolskom predmetu
Iskustvo u primeni odgovarajue naune
metodologije i mogunosti njenog
prilagoavanja za podrebe poduavanja
Posedovanje komunikacijskih vetina
potrebnih za voenje grupne rasprave

Primeri primene metode

voenog otkrivanja

Iz vaeg iskustva?

Glavni nedostatak metode voenog

otkrivanja

Potrebno je mnogo vremena za temeljno

pripremanje, planiranje i analiziranje pojedinih
koraka u otkrivanju

A koje bi bile prednosti?

Ponaanje nastavnika u metodi

odeljenske diskusije

Proveravanje da li je razumeo ono to uenik eli

rei
Usmerava panju na ono to je vano za reenje
problema
Navoenje uenika da kae vie ili da nastavi
Proirivanje uenikove misli dodavanjem ili
preoblikovanjem informacija
Uoavanje greaka uenika i podsticanje da proveri
Objanjavanje ueniku neto to ne razume
Procenjivanje moe li se uenik nositi sa izazovom
Predlaganje ueniku ta treba sledee da radi
Ohrabrivanje uenike (povratna informacija,
pohvala, isticanje postignua)

Tehnike za poveavanje uenikog

uea u raspravi

Rad u parovima
Rad u malim grupama
Saimanje prethodnog izlaganja onaj ko se
javi za re, najpre same ono to je prethodnik
rekao
Brze izjave u krug ili neverbalni znaci
Vremenski etoni
Tehnika debatovanja
Itd.

Glavni nedostatak odeljenske

rasprave?

Zahtevna metoda, trai vrlo visoku

komunikacijsku kompetenciju nastavnika, ali i
uenika
Opasnost da se nit rasprave raspline
Opasnost od razbuktavanja emocija prilikom
rasprave, moda i sukoba meu uenicima
A koje bi bile prednosti?

Odeljenska diskusija - primer

Diskusija na temu lanka Finska bajka

Argumenti za i protiv finskog modela ta je

dobro, ta nije dobro?
Zato reenja iz Finske jesu/nisu primenljiva
kod nas?

Vreme: 20 minuta

III. Samostalno uenje

To je uenje sa najviim stepenom uenike

aktivacije
Potpomognuto je povratnim informacijama o
napredovanju

Zato je vano osposobiti

uenike da samostalno ue?

Ubrzano stvaranje novih znanja

Razvoj informaciono-komunikacijskih tehnologija
Ukidanje granica meu naukama
Uloga kole kao mesta gde se sistematski
usvaja to vie znanja i vetina se menja kola ne moe dovoljno brzo da prati promene u
koliini i vrsti znanja
Jedino je reenje - osposobiti uenike da
doivotno samostalno ue

Pretpostavke za samostalno
uenje

Uroene mentalne sposobnosti i rani razvoj ne

deluju toliko ograniavajue kao to se to nekad
verovalo
Odgovarajuim treningom se znaajno mogu
unaprediti vetine miljenja, uenja i pamenja
Na razvoj tih vetina moe se uticati
podsticanjem motivacije za uenje i
samopouzdanja

Misaone vetine vane za

samostalno uenje/2

I VETINA PRAENJA NASTAVNOG

PROCESA
- svrsishodno sluanje
- pravljenje beleaka
- povezivanje i uporeivanje sa postojeim
znanjem

Misaone vetine vane za

samostalno uenje
II VETINE SAMOSTALNOG UENJA
- vetina organizacije i elaboracije udbenikih
tekstova
- Vetina reavanja problema u matematici i prirodnim
naukama
- Vetina pisanja eseja i slobodnih sastava
- Vetine pohranjivanja informacija u dugoronom
pamenju
- Vetine kritikog miljenja
- Metakognitivne vetine

Misaone vetine vane za

samostalno uenje/3

III VETINE POKAZIVANJA I UPOTREBE

ZNANJA

- Vetine kojima pismeno i usmeno odgovaramo

na ispitima