Individualne razlike u

osobinama linosti
Vizek-Vidovi i sar, 2013. Psihologija
dece/uenika
obrazovanja, str. 102-105?

Koje osobine su posebno

vane za kolski uspeh?
Pored

kognitivnih, to su i neke
osobine linosti:

Anksioznost
- Ekstravertiranost
introvertiranost
- Suoavanje sa stresom zbog loe
ocene
-

Anksioznost
Izvori

anksioznosti kod dece?

STRAH

OD NEUSPEHA (najei)
Loi odnosi sa nastavnicima
Vremenski pritisak
Porodini problemi, previsoka
oekivanja roditelja...
Neka deca su po prirodi
anksioznija od drugih

Da li anksioznost moe da
bude i podsticajna?

Ispitna anksioznost (IA)

Stanje

uzbuenosti, napetosti i neugodnosti koja

se javlja:
- Pri oekivanju i/ili zamiljanju ispitnih situacija
- Za vreme ispitnih situacija
- Nakon njih
Dve komponente IA:
1. Neodgovarajui kognitivni procesi (katastrofino
razmiljanje, razmiljanje o svojim emocionalnim i
fiziolokim reakcijama umesto o zadatku koji
treba da urade)
2. Poviena pobuenost autonomnog nervnog
sistema (fizioloke reakcije: znojenje dlanova,
lupanje srca, crvenjenje, drhtanje glasa, kratak
dah...)

Uporedimo dve vrste razmiljanja u

ispitnoj situaciji
DESTRUKTIVNA
KONSTRUKTIVNA
(IRACIONALNA) RAZMILJANJA (RACIONALNA) RAZMILJANJA
TAKA E

Ja moram da budem savrena na

ovom ispitu!
Ovo je preteko za mene!
Uasno e biti ako se zbunim!
To e znaiti da sam glup/a i
nesposoban/na!
Trema je nedopustiva, moram je
potisnuti!
Drhte mi ruke, to je lo znak!
Nita ne znam, izblamirau se!
Svi e mi se smejati!
Nastavnik e me prezreti!
Katastrofa!

Ja ELIM da pokaem ta znam, i

potrudiu se da to uradim najbolje to
mogu.
Ova trema koju oseam je korisna i
neu se truditi da je potisnem nego da
je iskoristim.
Moja vrednost ne zavisi od mog
uspeha na ovom ispitu/odgovaranju.
Bilo bi odlino ako bih ovaj test/ispit
uspeo/la da uradim sa to manje
greaka, i dau zato sve od sebe.

Dejstvo ispitne
anksioznosti
(IA)
Uenici (i studenti) sa visokom IA postiu
najloije rezultate i testovima, kada im je jako
stalo i kada je naglaeno vrednovanje njihovih
odgovora
to su zadaci sloeniji, to su njihovi rezultati loiji
Tee se odluuju da pogaaju taan odgovor na
zadacima sa viestrukim odgovorima slabiji
rezultat
Najloiji rezultati kod usmenog ispitivanja
Studenti: gube godine ili naputaju studije, nii
prosek ocena nego oni koji imaju nisku IA, a iste
kognitivne sposobnosti

Kako smanjiti IA kod

Izbegavajte da nameete uenicima nepotreban
uenika?
vremenski pritisak
Kada

ocenjujete dajte i konstruktivnu povratnu

infromaciju
Test najavite kao ispitivanje koje e pokazati
uenicima koliko su napredovali a ne kao meru
njihovih sposobnosti
Nekada recite da su neki zadaci iznad uenikih
trenutnih sposobnosti i da nije nita strano ako ne
uspeju da te zadatke ree
Koristite probna ispitivanja, tako da se uenici
navikavaju na ispitnu situaciju i eventualni neuspeh,
kao i da mogu da porede svoj rezultat i vide napredak
Nauite uenike vetinama upravljanja stresom
Nauite uenike ime treba da ovladaju da bi uspeli
na testiranju

EKSTRAVERTIRANOSTINTROVERTIRANOST
Ko

su bolji uenici E ili I?

osnovnoj koli obino

ekstravertirani
U srednjoj i na fakultetu obino
introvertirani (sa visokim
stepenom kognitivnih sposobnosti)
Reenje:

obezbediti stimulativnu
sredinu za oba tipa linosti!

SUOAVANJE SA STRESOM
Najee

navoen izvor stresa za

uenike je NEUSPEH U KOLI
Neka deca tome ne pridaju veliku
panju, a za neku je loa ocena =
tragedija
Strah

od neuspeha moe da se
razvije u kolsku fobiju (panian
strah od kole)

Strategije suoavanja sa
stresomna problem (na
Usmerene
popravljanje neuspeha)
Usmerene na emocije (ljutnja, bes,
plakanje..)
Usmerene na izbegavanje
(zaboravljanje neuspeha)
Strategija

traenja socijalne podrke

moe biti inkorporirana u prethodne
tri, ili samostalna strategija

Koja strategija je najbolja?

Suoavanje

sa problemom
Istraivanja pokazala da deca koja
ee koriste ovu strategiju, imaju
i:
- Bolji kolski uspeh
- Vei stepen samoregulacije
- Viu motivaciju postignua
- Vie samopotovanje
- Oseaj kompetentnosti u uenju i
socijalnim odnosima

Testirajte svoje strategije

suoavanja sa ispitnim
Skala suoavanja sa ispitnom
stresom
situacijom (Brdari i Rijavec,
2003)