Kalemljenje loznih kalemova

Kalemljenje loznih kalemova je slozen proces. U ovom poglavlju pokusacemo da vam

opisemo sto jasnije moguce kako se kalemi lozni kalem. Prvo, morate pronaci podlogu za
kalemljenje to mozete pronaci u rasadnicima koji imaju maticnjake ili po nekim zapustenim
maticnjacima. Podloga moze biti jednogodisnja, dvogodisnja pa cak I trogodisnja. Najcesce se
koristi sorta Kober a ima I dosta drugih. Duzina podloge ne bi trebalo da bude ispod 40 cm.
Debljina podloge ne ispod 6mm. Podloga mora biti secena od zgloba (petice) ka vrhu
drugacije nema prijema. Prvi zglob koristio bi za oziljavanje kalema tako da se zna, podloga
secena izmedju zglobova bi bila beskorisna. Vrh podloge se kalemi ali pre toga mora odstojati
24h u vodi I podloga I kalem grancice.Kalem grancice ili pelcari kako ih mi kalemari
zomemo obezbedju ju se iz zdravih vinograda I to onih gde su sorte ciste. Trebalo bi ih
obezbediti krajem zime pa I ranije do proleca, kad vegetacija krene kasno je. Pelcari se krate
od zgloba do zgloba od petice ka vrhu naravno u suprotnom sokovi kontriraju I nista od
prijema. Kalemljenje se izvodi u rano prolece, pocetak ili polovina marta engleskim
spajanjem.To je najtezi deo posla I moracu kasnije da postavim video klip kako bi se mogla
videti tehnika kalemljenja, opisivati bez slike ili video zapisa nece mnogo koristiti. Kada
zavrisite sa kalemljenjem predstoji vam izvodjenje kalema. Kalem se izvodi u zatvorenoj
prostoriji pri temperature od 30 do 35% moze I neki stepen vise ali samo trenutno. Proces
izvodjenja traje oko 15-18 dana ali izvodjenje to jest kaluziranje kalemova (spojnog mesta)
morali bi da prekontrolisete pred kraj da vidite da li je kaluz dobar ako nije morate produziti
jos neki dan. Kalemi se izvode u vlaznom pesku I taj posao rade pakovaci profesionalci,
prikazacu video zapisom I taj deo posla. Sledeci process je hladjenje kalemova I traje od
prilike onoliko koliko ste ih zagrejavali. Kada izvodjenje bude gotovo sledi parafinisanje
kalema do polovine loze to jest podloge. Temperatura parafina bi trebalo da bude oko
80%.Tako parafinisan kalem mora odstojati par dana u vodi takodje do polovine opdloge a
zatim se iznosi na njivu. Kalem se moze staviti u zemlju na vise nacina, ja cu opisati
najcesci ,najlaksi I najuspesniji. Postavi se sistem kap po kap u redovima na rastojanju od 80
cm red od reda. Pre toga naravno njiva mora biti izorana I zafrezirana (poravnata). Pusti se
voda da lepo natopi zemlju I kalem se pobije u zemlju ali ne vise od polovine podloge
najbolje je jedna trecina. Zatim ogrnuti podlogu posebno ako nastupi u tom periodu
vrucina.Kalem treba redovno polivati,djubriti I prskati protiv plamenjace I pepelnice, na
pocetku treba obratiti paznju na grinje, prskati ih akaricidima par puta u vreme kretanja. To bi
bio process kalemljenja loznih kalemova u kratko. Dobar procenat prijema se postize
iskustvom. Kalemljenje loznih kalemova se smatra jednim od najkomplikovanijih.
Kalemljenje oraha zahteva jos vecu tehniku I vece iskustvo . Ovaj teks cemo kasnije obogatiti
fotografijama I video zapisima, naravno I sam tekst cemo prosiriti da bi bio korisniji.

KALEMLjENjE VOA
Postoji vie naina kalemljenja na zrelo, ali se u rasadniarskoj proizvodnji najvie
primenjujeprosto i englesko spajanje. Ostali naini kalemljenja na zrelo se najee
primenjuju priprekalemljivanju voa. Prosto spajanje primenjuje se kada su podloga i kalemgranica priblinoiste debljine (sl.96). Prvo se na podlozi napravi kos presek, a zatim se uzme

unapred pripremljenaiseena granica i napravi se kosi presek sa suprotne strane dobro

razvijenog pupoljka.

Kod kalemljenja kajsije, uzima se deo kalem-granice sa 34 pupoljka, a kod ostalih vonih
vrstaobino sa po 2 pupoljka. Jedino se orah, zbog velikih internodija, kalemi sa delom
kalem-granicekoji najee ima samo jedan pupoljak. Kada su preseci napravljeni na podlozi
i kalem-granici,oni se spajaju i veu jednim od napred navedenih veziva. Posle vezivanja
vri se premazivanjespojnog mesta i vrha kalem granice kalem voskom ili parafinom. Ovaj
nain kalemljenja seprimenjuje ako se podloge kalemljene oenjem na spavajui pupoljak
nisu primile i za podloge kojenisu okalemljene oenjem. Pored toga, moe se koristiti za
proizvodnju sadnica i to preteno jabuke, tako to se vri direktno spajanje iz ruke, podloge i
kalem-granice i onda se kalemovidre u sanducima sa piljevinom na temperaturi 35C, dok
se ne izvri potpuno kalusiranjespojnog mesta. Takvi kalemovi se iznose i sade kada se ukau
povoljni uslovi za sadnju napolju.Ovakvo kalemljenje se obavlja u februaru mesecu.
Meutim, mogue je i kalemljenje iz ruke krajemmarta ili u aprilu, kada krenu sokovi u
podlogama. Ovakvi kalemovi se ne unose u stratifikaluve se odmah sade napolju u dobro
pripremljeno zemljite.Za kalemljenje na zrelo mora se imati gotov kalem vosak kako bi se
spojno mesto kalema zatitilood vlage, vazduha, isuivanja, infekcije itd. Moe se koristiti
hladni i topli kalem vosak. Topli kalem vosak moe da se pripremi na jedan od sledeih
naina: Istopi se i procedi 1 kg smole od etinara, pa se tome doda 100 g pelinjeg voska i
400 g topljenogloja. Zagrevanjem se sve to rastopi u jednom sudu. Kada se ohladi on je tvrd i
mora se pre upotrebezagrejati. Izmere se jednake koliine kolofonijuma, pelinjeg voska i
smole i uz zagrevanje rastope. Uzmeanje se dodaje terpentin. Hladni kalem vosak moe da

se pripremi na jedan od sledeih naina: Potrebno je uzeti 730 g kolofonijuma, 75 g pelinjeg

voska 75 g topljenog loja i 120 ml piritusa.Prve tri materije se rastope zagrevanjem, zatim se
uz stalno meanje doda piritus. Izmeri se 1000 g kolofonijuma, 500 g pelinjeg voska, 300
ml piritusa i 250 ml jestivog ulja (poKorau). Prva dva sastojka se zagrevanjem rastope i
kada smea pone da se hladi uz meanje sedodaju piritus i ulje. Za kalemljenje treba imati
voarske testerice, voarske makaze, no kresa i kalemarski no. Savalat treba da je otar i
ist. Za kalemljenje treba imati materijal za vezivanje i kalem vosak zakalemljenje u prolee.
Za vezivanje se koriste specijalne gumice, plastine trake, rafija itd. Bitno je da je materijal
koji se koristi dovoljno rastegljiv kako bi se izbeglo usecanje veziva u kalem.Isti efekat se
postie, a kalemi se lake vezuju, ako se umesto prostog spajanja primeni engleskospajanje
(sl. 97). Ono se masovno koristi kod proizvodnje loznih kalemova i ne primenjuje sevezivanje
kalemova, kao i kod oraha, dok se kod ostalih vonih vrsta spojno mesto vezuje.

PREKALEMLjIVANjE VOA
Prekalemljivanje voaka se primenjuje u sluaju ako je izvren pogrean izbor sorti za
odreeneagroekoloke uslove, ako se eli uneti nova sorta opraiva, ako su vei zahtevi
trita zaodreenom sortom, kada treba da se obezbedi vea koliina kalem-granica, ako
divlje vone vrsteelimo privesti kulturi itd. U praksi se najee prekalemljuju jabuka,
kruka i ljiva, neto ree trenja, vinja, breskva i dunja. Uzgred da napomenemo da se vinja
moe kalemiti na trenju,a veina treanja na vinju ne mogu. Kajsija se moe kalemiti na
ljivu, dok ljiva na kajsiju ne;zatim veina sorti kruka na dunju moe, dok dunja na kruku
ne moe. U pogledu starosti, vokese mogu prekalemljivati do dvadesete godine starosti,
mada je bolje ako su voke mlae jer se tadapostie vei uspeh. Prilikom prekalemljivanja
mora se voditi rauna da se sorte podudaraju upogledu bujnosti, vremena cvetanja i zavretka
vegetacije. Prekalemljivanje treba izbegavati kodslabo bujnih, obolelih i povreenih
stabala.Pre prekalemljivanja voke treba na vreme pripremiti. Kod starijih voki treba skratiti
granekoje e se prekalemiti i to obino krajem februara ili poetkom marta, dok se kod mlaih
stabalato mora uraditi prilikom prekalemljivanja. Prekalemljivanje se moe uraditi direktno na
deblu,prvim ramenim granama i na granama u kruni. Poeljno je da grane nisu deblje od 5 do
8 cm i da sudonje due a gornje krae. Obavezno prilikom prekalemljivanja treba ostaviti
grane hraniteljicei to 23 slabije razvijene granice po grani koje su poloenije i u donjem
delu krune. Njihova jeuloga da hrane stablo dok se ne razviju kalem-okca, da spreavaju
pojavu velikog broja vodopija i datite deblo od sunevih opegotina. Prekalemljivanje voa se
izvodi pre kretanja vegetacije, ilito je bolje, u vreme kretanja vegetacije. Prekalemljivanje
jabuastih vonih vrsta i ljive vrise u drugoj polovini marta. Pored toga, prekalemljivanje se
moe uraditi i u avgustu na spavajuipupoljak. Ovo kalemljenje se preporuuje na starijim
vokama i za sledee vone vrste: trenju,vinju, breskvu i kajsiju. U ovom sluaju ostavi se
na svakoj grani 23 pravilno rasporeenamladara i izvri se kalemljenje pri njihovoj osnovi na
spavajui pupoljak. Skraivanje mladaravri se u prolee iznad pupoljaka.Pri prekalemljivanju
u prolee primenjuju se razliiti naini kalemljenja: spajanjem, kalemljenjepod koru (sl. 98),
na iseak (sl. 99), sa strane u procep i dr.

Prema naem iskustvu, najbolje rezultate daje kalemljenje na iseak jer presek pre kalusira,
manje je oenjivanje pri duvanju vetrova itd. Koliko emo ostaviti granica zavisi od debljine
grane ikree se od 1 do 4 kalem-granice, ree vie. Poeljno je da presek na granicama koje
se stavljajupod koru ili na iseak bude to dui. Kalem-granice se stavljaju sa unutranje ili
na bonestrane grana. Kalem-granica koja se stavi pod koru ili u iseak vrsto se zavee

rafijom ilispecijalnim trakama za ovu namenu i posle vezivanja svi preseci na mestu
kalemljenja se premaukalem-voskom. Ukoliko se pri ovom kalemljenju ne prime neke
kalem-granice onda se u avgustuizvri kalemljenje na spavajui pupoljak. U toku godine
treba uklanjati mladare stare sorte inarednih 23 godine formirati eljeni oblik krune.

KALEMLjENjE NA SPAVAJUI PUPOLjAK

Kalemljenje na spavajui pupoljak se obavlja od sredine jula do sredine pa i kraja septembra,
tozavisi od vone vrste. Ovo je najbolji i najpogodniji nain kalemljenja u
rasadnicima.Redosled kalemljenja bi trebao da bude sledei: kruka nakruku, kajsija i ljiva
na domae sorte ljiva, jabuka navegetativne podloge, jabuka na jabuku, kruka, dunja
imumula na dunju, kajsija na kajsiju, breskva na breskvu,vinja i trenja na trenju, ljiva na
denariku i na krajutrenja i vinja na magrivi. Kod nas se naee obavljaoenje u obliku
slova "T", a jedino se u topliim rejonima,kod oraha primenjuje kalemljenje na prozor.Za
kalemljenje na spavajui pupoljak kalem-granice trebaskidati neposredno pred kalemljenje.
Sa njih odmah trebaskinuti lie i ostaviti jednu treinu lisne drke.Pravilo je da se kalemgranice uzimaju sa zdravihumatienih vonih stabala. Ako se uzimaju iz proizvodnihzasada,
a po pravilu ne bi trebalo, onda se skidaju sa stabala koja su zdravija i rodnija. Prilikombiranja
kalem-granica, treba birati normalno zrele, a to su obino one koje se nalaze naperiferiji
krune. Vrni i osnovni deo kalem granice ne treba koristiti za kalemljenje jer jevrni
nedovoljno odrveneo, a bazalni nema dobre pupoljke pa e i prijem biti slab. Kod kotiavih
vonih vrsta treba uzimatito due kalem granice jer one sadre vie vegetativnihpupoljaka.
Takoe, kod nekih jabuka i kruaka koje obrazujurodne postrane pupoljke, treba biratidue
mladare.Sama tehnika kalemljenja se izvodi na sledei nain. Prvo treba pripremiti podloge
zakalemljenje. One se oiste od bonih granica i lia do visine 15-25 cm. Kod kotiavih se
to radi ranije, a kod jabuastih neposredno pred kalemljenje. Ukoliko nije bilo padavina, na 10
do 15dana pred kalemljenje treba izvriti jedno zalivanje da bi se kora bolje odvajala od
drveta. Naoienom delu podloge, 10-15 cm od zemlje, napravi se uzduni presek oko 3 cm i
popreni oko 1cm u vidu slova "T". Drugom stranom noa se odvoji kora od drveta. U levu
ruku se uzme kalemgranica, vrhom okrenuta ka telu, otrim noem se na 1,5 cm ispod
osnove pupoljka zasee i polakoskida pupoljak sa korom i jednim tanjim slojem drveta do 1
cm iznad pupoljka. Skinuti pupoljak sedri za peteljku i brzo uvlai pod koru. Ukoliko je
duina kore vea i ne ulazi u napravljenipresek na podlozi, onda se viak kore odsee da bi
pupoljak dobro nalegao na drvo. Stavljenipupoljak se uvee 1 cm iznad i oko 2 cm ispod
pupoljka, najee specijalnim gumicama za tunamenu, a moe i rafijom ili najlonskim
peteljkama.Nakon 10-15 dana moe se ustanoviti da li je kaleljenje uspelo ili nije. Ako deo
lisne drke pridodiru prstom lako otpada, onda je to znak da je pupoljak primljen, a ako je
sasuena, ilava iteko se odvaja od pupoljka, znai da se pupoljak nije primio.Ako pupoljak
nije primljen treba ponoviti kalemljenje. Naredne godine na prolee se okalemljenepodloge
skrauju iznad okalemljenog pupoljka.Kruku moe kalemiti na dunji ili sejancu kruke.

KALENDAR KALEMLjENjA
Kad je u pitanju kalendar kalemljenja voa on bi otprilike bio sljedei:1. trenje i vinje - od
kraja januara do poetka marta,2. kruke, ljive, kajsije, breskve i mumule - od poetka marta

do poetka aprila,3. jabuke - od sredine marta do sredine aprila mjeseca.Naravno, ovaj

kalendar je dat okvirno i isti treba uskladiti s mesnom klimom i vremenskimprilikama.

VRSTE KALEMLjENjA
Kad je u pitanju vrsta kalemljenja, ima ih vie naina: pod pup, na konus, na procep, itd. Za
rasadniku proizvodnju je najbolje kalemljenje pod pup. Meutim, ako ovek vri
kalemljenje "zavlastite potrebe" i direktno u vonjacima, kalemljenje na procep je
najefikasnije. Iako jekalemljenje na pup takoer efikasno, s obzirom da se radi o "niskom
kalemljenju" (10-20 cm odzemlje) i ako se voka "primi", postoji opasnost da doe do
oteenja "kalema" od strane ivotinjai ljudi (prilikom "koenja trave" i sl.).Tako da je za
kalemljenje direktno u vonjacima, najboljekalemljenje "na procep" i to na visini 1-1,5 m
podloge od zemlje, tako da su manje anse da se kalem"pokosi" ili na drugi nain oteti od
strane ljudi ili da ga ivotinje (ovce, krave, konji itd.),slome ili "obrste".Najbolje je voe saditi
u jesen (u 10-11 mesecu, nakon to "list opadne"). Ko nije stigao u jesen,onda ni u februaru
nije kasno, ali najkasnije u mesecu aprilu, jer krajem aprila i poekom maja,poinje
"vegetacija" voa, voe poinje "pupiti", tako da su anse da se voka posaena u
kasnoprolee "primi", znatno manje. I ako se "primi" voka, zna dugo "bolovati". Meutim,
ako posaditevoku u jesen ili u rano prolee (pod uslovom da ne sadite u smrznutu zemlju i da
voka nijeoteena), anse da se voka primi su najmanje 90%.Prilikom sadnje voa iskopati
jamu dubine nekih pola metra i irine 40x40 centimetara. Vokupre sadnje "okresati", tako da
na deblu ne ostane ni jedna grana ili granica, potkresati koren, anaroito odstraniti sve
oteene deelove korena. Pre sadnje u jamu (ukoliko nema stajskogubriva), nasuti crne
povrinske zemlje, odnosno vraati zemlju u jamu na nain, da onu zemljukoju smo prvu
iskopali, nanosimo na dno jame i oko ila voke. Oko korena voke, nasipati sitnu zemlju, a
ne krupne busenove. Koren voke ne stavljati previe duboko, ve na dubini odmaksimalno
30 cm. Nakon sadnje zemlju oko voke malo ugaziti. Kalemljenje voa divljih formi ljive,
kruke, jabuke i gloga. Tokom rada izveli su nekolikovrsta kalemljenja: kalemljenje pod koru,
kalemljenje sa strane, a tokom meseca maja izvodi se ikalemljenje u obliku T. Od pribora
koristi se kalemarski no, rafije i kalemarski vosak.Tee je kalemljenje izmeu vrsta, zato to
je botanika srodnost udaljenija; izmeu rodova je jotea, ali kod nekih vrsta ipak mogua
(kruka na dunju i obratno i dunja na mumuli i obrnuto),dok je izmeu predstavnika
pojedinih familija samo izuzetno mogue (kalemljenje kruke nalimun).

KALEMLjENjE
To je izuzetno osetljiva operacija u kojoj treba da su izmeu ostalog ispunjeni i oviuslovi:
da postoji ljubav kalemara prema kalemljenju da ga obavlja dobro uvebano lice da se
na vreme izvri da pribor za kalemljenje bude ist i otar da postoji bioloka
podudarnost (afinitet) izmeu podloge i plemke- pitomine. Sigurno veznate da se kajsija ne
moe primiti na jabuci. Na narod obino kae da se uspeno moe
kalemiti kotica na koticu, odnosno semenka na semenku, tu je on u pravu. da se ostvari
prisan dodir kalem granice sa podlogom. Samo botaniki srodne biljke se moguuspeno
kalemiti. Na primer breskva se uspeno moe nakalemiti na badem, ljivu i kajsiju akruka na
dunju i mumulu... i tako dalje za sve vrste voa se pouzdano danas zna na ta sve mogu dase

nakaleme. Zapamtite i ovo da se svaka vona vrsta moe nakalemiti na svojim divljakama
samoniklom izdanku. Na primer ljiva puta bezbroj dobro razvijenih izdanaka,
odnosnodivljaica na koje uspeno moemo nakalemiti i najelitnije sorte ljiva. O tome ta
sepodrazumeva pod pojmom vrsta i sorta voa bie rei u narednom izlaganju.Pribor za
kalemljenjeDa bi cela operacija kalemljenja ila kako treba neophodno je imati sledeipriruni
materijal: voarska testerica voarske makazice a to su ujedno i vinogradarske no
zvani k r e s a kalemarski no, po mogustvu od boljeg materijala materijal za
vezivanje kalema, a to je uglavnom rafija (lika) i gumice kupovneili iseene od unutranje
gume na biciklu.- kalemarski vosak da se njime rana premae, o njemu je bilo rei u
prethodnomizlaganju.Kalemarski vosakSvakom dobrom voaru nee biti naroito teko da
sam za svoje potrebe napravi kalemarski vosak.Kalemarski vosak u prvom redu slui za
premazivanje kalemova a zatim za premazivanje rananastalih na raznorazne naine. Ozleeno
mesto se jednostavno premae ovom votanom smesom kojaima za cilj da zatiti ranu od
napada raznih tetnih gljivica, bakterija ili pak virusa. Za vaepotrebenapravite vrlo
jednostavno dobar kalemarski vosak. Evo vam tog recepta:Za spravljanje 1kg hladnog
kalemarskog voska treba 730 g kalafonijuma, koji se u apoteci moe nabaviti; 75 g
pelarskog voska, koga imaju pelari, a i apoteka; 75 g goveeg loja, nabavite ga u
mesnici-kasapnici; i 120 g piritusa koga ima svaka apoteka.Kad je ovaj materijal
pribavljen pristupa se samom spravljanju kal. voska. U veu erpu se prvostavlja kalafonijum,
govei loj i pelarski vosak. Ta smea se na tihoj vatri, uz stalno meanje da ne zagori,
zagreva sve dotle dok ne postane kaasta masa. Nakon toga erpu skidamo sa
tednjaka,odnosno poreta, da se ohladi pa se sipa pomalo piritusa uz stalno meanje. Ako se
pri sipanjupiritusa uje neko utanje to je znak da nam se smea nije dovoljno ohladila, pa
emo jo malopriekati da se ohladi i ponovo sipati piritus uz obavezno meanje nekim
drvenim predmetom,Kad smo izruili sav piritus, onda svu tu smeu, odnosno kalemarski
vosak sipamo upripremljenu konzervu ili neki drugi za to pogodan sud u kome e se uvati
sve do upotrebe. Naovakav nain spremljen kalemarski vosak je za upotrebu najmanje 2 do 3
godine. Ako ga sluajno nepotroimo blagovremeno on e da se stvrdne i nije za upotrebu u
takvom stanju. Zato se on ponovostavlja na tihu vatru i zagreva uz dodavanje manje koliine
piritusa dok se ne razmeka, a u tomstanju je i dalje upotrebljiv. Kao to se vidi nije tako
teko doi do kalemarskog voska kojiuspeno zaceljuje svaku ranu na voki. Kupovni
kalemavski vosak je jo bolji, ali znatno i skuplji. prolee neposredno pred kretanje
vegetacije rano okuliranje mesecu maju i junu koje se zove na budni pup mesecu
avgustu i septembru zovu ga na spavajui pup.Za rano okuliranje kalem granice se u toku
zime pripreme i dre u trapu ili podrumu sve domomenta kalemljenja. Dok za kalemljenje na
budni i spavajui pup se kalem granica uzimaneposredno pred kalemljenje.Rano kalemljenje
i kalemljenje u maju i junu e dati novoizbili mladar mladicu u istoj godini,dok e
kalemljenje u avgustu i septembru dati izdanak na prolee idue godine, to jest oko
polagodine nakon kalemljenja. Za koji od ovih naina da se odluite zavisi od vas samih, a
svaki vamgarantuje priblino isti uspeh.Za uspeno okuliranje je potrebeno da se kora dobro
odvaja oddrveta. Da bi to odvajanje poboljali 2 do 3 nedelje pre kalemljenja se priprema
podloga na tajnain to se u osnovi otseku sve bone grane, a po potrebi se vrp ee
zalivanje da biljka budeto sonija. Najbolje je da podloga bude jedan do jedan i po
santimetar debela.Kalem granica trebada je priblino iste debljine kao i podloga. Sa nje ne
treba uzimati ni donje ni gornje pupove veone srednje. Na ovo obratite panju. A kako se
vadi taj pupoljak koji treba da nakalemimo? Kalemgranica se okrene svojim vrhom ka
kalemaru pa se otrim noem oko 2 santimetra ispododabranog pupa zaseca kora i polako
vue no ka sebi prolazei ispod samog pupa dok ne stigne oko jedan santimetar iznad
pupoljka. Tada se no polako izvlai napolje otsee pod pravim uglom tajzaseeni deo. Tako
izvaeni pup koji je sa donje strane zaseen a sa gornje otseen ima duinu okotri

santimetra.Ako se na pupoljak nalazi u pazuhu lisne drke, onda nije preporuljivo

daodstranimo celu lisnu drku ve je prekratimo tako da uz pup ostaje oko jedan i po
santimetar.Pored ostalog to e nam vrlo dobro posluiti i za pridravanje i umetanje samog
pupoljka podkoru a da ga ne diramo naom rukom jer postoji mogunost da ga uprljamo i da
nam se zbog toga neprimi.

POSTUPAK PRI SAMOM KALEMLjENjU

Kad je sve prethodno dobro uraeno onda se na podlozi na oko desetak santimetara od
povrinezemljita, ili desetak santimetara od osnove mladara na stablu, sa ravnije strane
vodoravno zasecaoko jedan santimetar ali do samog drveta. Sa sredine ovog preseka se pravi
uzduan vertikalan rezduine oko tri santimetra. Tako smo dobili rez u obliku velikog slova T.
Zatim se drugom stranomkalemarskog noa paljivo odvaja zaseena kora da moemo
komotno smestiti na gore navedeninain pripremljen pupoljak. Kad smo ga lepo smestili
moramo ga malo i privrstiti da se to jemogue bolje priljubi za drvo. Ovo postiemo
vezivanjem gumicom ili rafijom. I ovde elimonaem dobrom kalemaru i jo boljem
oplemenitelju prirode skrenuti panju da vezivanje pone na jedan i po santimetar iznad
pupoljka i da ide polako na nie sve do tri santimetra ispod pupoljka,a namotaji rafije ili
gumice da ne budu jedan uz drugi u razmaku otprilike za onoliko kolika jeirina same rafije ili
gumice. Ne sme se ni suvie stezati ni da bude labavo nego srednje jer tonajbolje odgovara
pupoljku. Kad je sve ovo gotovo onda se po mogustvu spojne ivice premaukalemarskim
voskom, za ije spremanje smo vam u ovoj knjizi dali recept. Sa ovim bi se
zavrilokalemljenje i ekamo samo da vidimo da je pup poeo da kree. im je on krenuo
moemo komotno da odseemo sve ono to se nalazi izdan njega tako da ostane samo
nakalemljeni izdanak koji e jobre rasti ako ga zalivamo.Da vam jo napomenemo da je
najbolje vreme u toku dana za kalemljenje do 10 asova pre podne i od 17asova po podne a
to je ono vreme kada nam suvie toplo vreme nee spaliti pupoljak. Otsecanjepupoljka za rano
kalemljenje i kalemljenje na spavajui pupoljak treba da ima vrlo mali deo drvetaispod samog
pupoljka, a kod kalemljenja u maju i junu moe i bez tog malog tankog sloja drveta. Nagore
izneti nain se danas najee kaleme breskve, jabuke i rue u vonjacima i vrtovima
naihindividualnih proizvoaa. Ali i svako drugo drvo se na ovaj nain vrlo uspeno kalemi.
Ko elida ovlada i drugim nainima kalemljenja, recimo vinogradari prostim i engleskim
spajanjem, nekakupe bilo kakav prirunik za kalemljenje, novije ili starije izdanje to je
svejedno. Jo i ovo nakraju da napomenemo da se dobar kalemar ne postaje preko noi, ve za
to treba biti strpljiv,uporan i redovno vebati sve dok se potauno ne ovlada tehnikom i tek tada
kalemar moe rei da jemajstor svog zanata.

ROKOVNIK RADOVA U VOARSTVU

JANUARU januaru se klasiraju i prodaju plodovi jabuke i kruke. Orezuju se jabuaste vone
vrste inabavlja mineralno ubrivo za prihranjivanje, kao ipesticidi.FEBRUARTokom februara
izvodi se rezidba jabuastih i kotiavih vonih vrsta. Obavlja se zimskoprskanje vonjaka, te
povrinska obrada zemljita za prolenu sadnju i sadnju voaka. Vade se iklasiraju vegetativne
i generativne podloge i sadnice voaka.MARTU martu se podiu matinjaci vegetativnih i
generativnih podloga, rastila i zasadi voaka.Zavrava se rezidba jabuastih i kotiavih
vonih vrsta. Suzbijaju se korovi u vonjacima iobavlja meuredna obrada oranjem. Obavlja

se skraivanje okulanata u rastilu, te podmlaivanje iprekalemljenjivanje voaka. Orezuju se

kupina i malina i izvodi plavo prskanje breskve i kajsije. U rasadniku i vonjacima obavlja se
prihranjivanje. Posaene sadnice se prekrauju.APRILU aprilu se obrauje zemljite u
matinjacima, semenitima, rastilu i vonjacima. U zasade se, radi boljeg opraivanja unose
pelinjadrutva. U rastilu se obavija ienje podloga, a uvonjacima izvodi zatita protiv
prouzrokovaa bolesti i tetoina prema upustvu slubeprognoze.MAJNastavlja se obrada
zemljita u vonjacima, matinjacima, rastilima i semenitvima. Proreujuse plodovi voaka.
Uklanjaju se suvini mladari u mladim zasadima u cilju formiranja uzgojnihoblika. Obavlja se
kalemljenje oenjem na budni pupoljak. Zaoravaju se biljke za zalenino ubrenje.Beru se
plodovi sorti jagoda, treanjaivianja. Obavlja se ienje podloga u rastinju.JUNU junu se
zemljite u vonjaku i rasadniku povrinski obrauje. Beru se plodovi trenje, maline,vinje,
rane sorte jabuke, kruke, breskve, Ijive i kajsije. Voke se tite od prouzrokovaabolesti i
tetoina. Izvodi se zelena rezidba mladih bresaka.JULU julu poinje kalemljenje podloga
nekih vonih vrsta oenjem na spavajui pupoljak. Pripremaju sepodloge za ovo kalemljenje,
izvodi zelena rezidba voaka, obrauje zemljite i obavlja zalivanje.Beru se plodovi maline,
kajsije, breskve, ljive i ranih sorti jabuke i kruke. Voke kojepristiu kasnije, tite se od
prouzrokovaa bolesti i tetoina prema uputstvu slube prognoze.U mladim zasadima jabuke
i kruke obavlja se razvoenje mladara, izvodi se prstenovanje ipoluprstenovanje voaka.
Zemljite se priprema za sadnju jagode.AVGUSTU avgustu se nastavlja priprema podloga i
kalemljenje oenjem na spavajui pupoljak. Sade se jagode.Obavlja se hemijska analiza
zemljita, te ubrenje i pripremanje tla za sadnju voaka. Nabavlja se ambalaa za berbu i
pripremu tla za sadnju voaka. Voke se tite, zalivaju i zemljitepovrinski obrauje.
Nastavlja se razvodenje mladara u mladim zasadima.SEPTEMBARU prvoj dekadi septembra
zavrava se kalemljenje voaka oenjem na spavajui pupoljak. Odreuje sepravi momenat i
obavlja berba plodova jabuke i kruke zimske epohe zrenja. Plodovi se skladite.Nastavlja se
osnovno ubrenje i priprema povrina za semenite i rastilo u rasadniku i zapodizanje
vonjaka.OKTOBARU oktobru se zavrava berba plodova zimskih sorti jabuke i kruke. U
semenitu se obavlja setvasemena. Sadnice se pripremaju za vaenje. Vri se osnovno
ubrenje i jesenja obrada.NOVEMBARU novembru se vade, klasiraju, isporuuju vegetativne
i generativne podloge i sadnice voaka.Podiu se vonjaci, matinjaci vegetativnih podloga i
obavlja sadnja podloga u rastilu.Popunjavaju se prazna mesta u vonjaku. Nastavlja se
ubrenje i osnovna obrada u zasadu. Izvodi seplavo prskanje breskve i kajsije, a mlade voke
tite se od glodara.DECEMBARAko vremenske prilike dozvole nastavlja se sadnja voaka.
Kontrolie se sadni materijal, kao iuskladitenje plodova. Popravljaju se maine i ambalaa.
KOMPATIBILNOST PODLOGE I KALEMA ZA POJEDINE VRSTE VOA
Da bi se voka "primila", mora podloga biti "kompatibilna" (podudarna, tj. srodna) s
kalemom.Najbolje je kalemiti istu vrstu voa na istu (divlju) vrstu voa kao podlogu, odnosno
jabuku nadivlju jabuku, kruku na divlju kruku, itd. Dakle, u principu, podloga bi trebala biti
od istevrste kao i kalem, meutim, mogue je kalemljenje voa i na druge srodne vrste:kruka se moe kalemiti na divlju (i pitomu) kruku, jabuku, dunju i trn (glog),- kajsija na
domae sorte pitomih i divljih ljiva,.- ljiva na domae i divlje sorte ljiva ,- jabuka na divlje
(i pitome) vrste jabuke, na kruku, dunju i na trn (glog),- dunja na divlju dunju,- mumula na
dunju, divlju kruku, trn (glog), oskoruu i brekinju,- breskva i nektarina na divlju breskvu,
ljivu, badem ,- vinja na divlju trenju i divlju vinju ,- trenja na divlju trenju ili divlju
vinju,- danarika-rezdelija na ljivu,- badem na breskvu, kajsiju ,- orah na orah,- pitomi
lenik na divlji lenik, i to kalemljenjem metodom na engleski spoj, dok se nemoe uspeno
kalemiti lenik na divlji kalemljenjem metodama na procep i pod koru,- kivi na divlju vinovu
lozu, itd.Na jednom te istom stablu, tj. na istoj podlozi moe se okalemiti i vie vrsta voa,

npr. vinja,trenja na (istu) divlju trenju; kajsija, ljiva i breskva na stablo iste divlje ljive;
mumula ikruka na dunju ili divlju kruku, itd. Takoe, mogue je okalemiti i vie razliitih
vrsta npr.ljive na istom stablu divlje ljive.

RADOVI NAKON KALEMLjENjA VOA

Nakon to okalemite voku, ukoliko je podloga niska potrebno je onda zabosti jedan kolac
duinenajmanje 40 cm vee od kalema i privezati kalem uz kolac, koji bi sluio kao zatita
kalema odptica, ivotinja i vetra. Najlon kese stavljene preko kalema prilikom kalemljenja
voa potrebno jeukloniti oko 1. maja iste godine, ali obavezno po oblanom (kiovitom danu),
a nakon to se kalemprimi. Ne treba skidati kese po sunanom danu, jer e sunce "spriti" ve
primljeni kalem iosuiti ga. Ukoliko je kalemljenje izvreno izolir trakom, onda je potrebno u
toku vegetacije (juli-august mesec) ukloniti izolir trake koje su previe urasle u kalem, a na
ostalim (manjeuraslim) trakama povui jedan uzduan rez skalpelom tako da se kalem moe
postepeno samosloboditi trake.Najbolje, je za kalemljenje koristiti izolir (elektro) traku iz vie
razloga: najbre je njomkalemiti, "najie" i najefisikasnije, jer "hermetiki" zatvori i popuni
prostor izmeu podlogei kalema, tako da uopte ne dozvoljava ulazak vazduha, vode ili
insekata. S druge strane izolirtraka ima tu manu to se nakon "primanja" kalema nee lako
sama "raspasti", pa ako se ne ukloni navreeme, zna se desiti da kako kalem raste i deblja da se
izolir traka ne "iri" ve se "uree" ukalem, pa nije onda retkost da se za jaeg vetra ba oni
najbolje izrasli kalemi jednostavno polomezbog izolir trake koja ih je doslovno "presekla".
Znai, izolir traka zahteva dodatni posaonjihovog uklanjanja nakon primanja kalema (u
vegetaciji, kad kalemi ve ponu debljati - juni/august) ili barem nanoenja jednog ili dva
uzduna "ureza" skalpelom ili otrim noem dutrakom pokrivenog kalema, kako bi se kalem
postepeno debljajui sam reio izolir trake.

KALEMARSKI VOSAK se u poslednje vreme, teko nalazi u trgovini.Meutim moe

senapraviti prema sledeem receptu:-kalofonija 60 gr.-terpentina 60 gr.-voska 30 gr. .-propolis
20 grPaljivo se rastopi na vatri, zatim izmea i izlije u forme,bili od lima ili
papira.Kalafonijum je derivat smole etinara, koristiti kalafonijum ili smolu u recepturama
kalemvoska je gotovo svejedno.Zlatni vosak za depilaciju. Teniji je od ostalih.Taka
topljenja 37 C.Sastav: kalafonijum,plus dodaci borova smola, parafinska , glicerinska,
ricinusova ulja..Uzmu se eljene granice(plemke) i utrape u vlanu zemlju. Stave se na neko
mranije i hladnijemesto. Bitno da se ne isue. Vreme uzimanja granica igra vaan momenat
jer je vezano sa kretanjemsokova u biljkama. U svakom sluaju struka preporuuje: bolje u
januaru nego u februaru, bolje ufebruaru nego u martu.Ako ste u situaciji da neto morate
nakalemiti a nemate kalem vosak, u trgovini se moe naikozmetiki vosak i to je to. ne
uzbuujte se previe jer neko i nezna sastav kalem voska akozmetiki vosak za depilaciju mu
je vrlo slian. Ukoliko nemate kalemarskog voska slobodnoupotrebite vosak od svee ( uspelo
je svaki put jer nikako da se "nakanim" da kupim kalemarskivosak).Isei sadnicu na visini od
1 m, nakalemi u procep i vei ,vrh kalema parafinisi sasveom.Vezivanje kalem-granice i
podloge kod kalamljenja vri se iskljuivo da se uvrsti plemka ipodloga na spojnom mestu.
Zatita spojeva obino se obavlja kalemarskim voskom. Pojediniproizvoai sadnica koriste
obinu izolir-traku kao vezivo podloge i plemke, pa tako ne koristevosak ili druga sredstva za
zatitu od eventualne zaraze, a i da spree, eventualne ozlede golihdelova podloge.
Proizvodnja sadnica okuliranjem

Kalemljenje okuliranjem je najbolji, najracionalniji, brz i najee korien nainkalemljenja.

Prednosti okuliranja u odnosu na druge naine kalemljenja su sledee:najvei procenat
prijema, preko 95%, dobijene sadnice su prave i ujednaenog kvaliteta, rane na podlozi su
minimalne, nekoristi se kalemarski vosak i u sluaju ako prijem ne uspe mogue je ponoviti
kalemljenje odmah ili u toku naredne godine. Neposredno pre kalemljenja treba probatida li
se kora podloge odvaja. Na osnovu broja podloga planirati broj kalem granica
odnosnopupoljaka po sortama, potreban broj kalemara i pomonih radnika, potreban pribor i
pomonimaterijal. Obezbeivanje i dopremanje kalem granica treba da bude brzo i
postepena. istota sortekalem granica mora da je ispunjena i one se moraju uvati u vlanoj
sredini na niskoj emperaturi.Kalemljenje se vri u propisanim rokovima. Broj kalemara
utvruje se na osnovu broja podloga zakalemljenje, raunajui pri tome da je dnevni uinak
jednog kalemara 800-1000 podloga. Za pomopri kalemljenju (davanje kalem granica,
kvaenje kalem granica,donoenje veziva, vode i itd.)treba obezbediti jednog radnika na
deset kalemara. Za vreme kalemljenja svaki red obeleitietiketom na kojoj mora da bude
napisano koja je vrsta, sorta, podloga broj reda, broj okalemljenihpodloga i ime kalemara.
Kalem granice moraju da budu zrele, zdrave i svee. Ako su duetransportovane pre
kalemljenja ih treba potopiti u vodu nekoliko sati. One se skidaju u jutarnjimasovima samo
sa stabala koja su umatiena. Odmah treba odstraniti lie, tako da ostane 1/3lisne drke.
Bazani deo kalem granice sa nedovoljno razvijenim pupoljcima, kao i i nedozrelivrh
odstranjuju se. Oiene i pripremljene kalem granice vezuju se u snopie,
etiketiraju,umotavaju u vlane krpe i uvaju u hladnoj prostoriji do kalemljenja. Okuliranje na
spavajuipupoljak treba obaviti u periodu od 25. jula do 10.septembra. Visina kalemljenja je
na 10-15 smiznad zemlje, ako nije drugaije planirano. U poslednje vreme okuliranje jabuke
obavlja se esto na25-30 sm iznad zemlje. Kruku na posredniku treba kalemiti na 10-15sm
iznad dunje.

Pri kalemljenju okuliranjem pupoljak se skida otrim i istim kalemarskim noem.

Veliinaskinutog pupoljka sa korom treba da bude 2-3 sm i to 0,5-1 sm iznad pupoljka i 1,5-2
sm ispodpupoljka. Preporuuje se da skinuti pupoljak ima vrlo malo drveta. Pupoljak se onda
brzo uvlai uve pripremljeni urez na podlozi, malo pritisne prstom i potom vezuje. Vezivanje
mora da obezbedida ceo pupoljak dobro prilegne uz podlogu. Ono poinje iznad pupoljka, ide
ispod pupoljka i posle4-5 omotavanja podvije se vezivo ispod poslednjeg omotavanja i
zategne se. Vezivanje mora da imaspiralan tok. Za deblje podloge treba uzimati pupoljke sa
kalem granice u umereno vlanimkrpama. Kalemar ne sme da uzima kalem granice iz
snopova, ve mu ih donosi pomoni radnik i onmora da ima istu krpu za brisanje
kalemarskog noa.Orijentacioni redosled pri kalemljenjupojedinih voaka okuliranjem na
spavajui pupoljak bio bi sledei: ljiva i kajsija na ljivi,orah na sejancu oraha, kruka na
sejancu kruke, trenja i vinja na sejancu trenje, kajsija nakajsiji, kruka na dunji, dunja i
mumula na dunji, jabuka na vegetativnim podlogama, breskva nasejancu vinogradarske

breskve, badem na sejancu badema, ljiva na sejancu danarike, jabuka nasejancu jabuke,
trenja i vinja na sejancu magrive.
Rue - ubiranje kvalitetnih reznica
Rano ujutro, pre vruine, otrim noem ili makazama, sa zdravih, dobro razvijenih
biljakauzimamo reznice veliine 7,5-15 centimetara. Reznice se uzimaju sa ovogodinjih,
zdravih i dobro razvijenih izboja koji na sebi nemaju tragova bolesti, niti su oteeni od
tetnika. Imati na umukako su izboji prema vrhu biljke najkvalitetniji. Rez pravimo ispod
najdonjeg lista. S donjepolovine reznice uklonimo sve listove, a ako je reznica bujna deo
gornjih listova prikratimo na jedan. Kod crnogorice (tuja, na primer, i slino) reznice ne
reemo, ve otkidamo zajedno s

komadiem starog drva (takozvana reznica s petom). Ako uzimamo reznice sa rua, onda one
morajuimati najmanje tri do etiri okca, i biti duge oko 20 centimetara. Kod rua reznicu
uzimamo uavgustu, s jo nedozrelog jednogodinjeg izboja. Kod uzimanja reznica rez mora
biti ravan i ist.Zato je vrlo vano reznice uzimati otrim i istim oruem. Idealan je otar no,
a makaze trebaizbegavati budui da one, ukoliko nisu dovoljno otre, gnjee tkivo, ime je
omoguen lakiprodor patogenih organizama. Kako bi reznice odrale dobru vitalnost,
potrebno ih je odmahnakon branja - a do sadnje - staviti u plastinu kesu. Vrlo je vano
reznice to je mogue prestaviti u supstrat, kako se zbog vruina ne bi otetile. Kod
oiljavanja rua vae pravila kao iza oiljavanje iz reznice za svaku biljku... isee se sa
odrasle rue ovogodinji izbojak, koji nijeba suvie mlad. Donji deo, koji e ii u zemlju
odsee se tano ispod kolena (mesta sa kog teralist) ukoso, neim otrim. Skinu se ti listovi i
jo jedan par iznad njih, tako da na vrhu ostanedva para listova... bilo bi najbolje da se donji
lanak umoi u neki prah za zakorenjivanja, ali nijeobavezno, uspeva i bez toga. Nae se neko
zgodno mesto gde nema ba celi dan sunca. Onda se u zemljinapravi rupa nekim tapom da se
nebi otetila reznica guranjem je u tvrdu zemlju, ubaci se reznica tako da ue malo preko
drugog kolena i dobro nabije zemlja...

Najbolje vreme za zakorenjivanje, tj. najvie reznica se primalo, kada se zabodu u maju ili
junu. Preivelo je i parkomada zabodenih u avgustu... Uvek isei granu na kojoj je cvet. Znai
da su listovi ve formirani,tj. nije ona skroz mlada... Cvet se odsee sa peteljkom i ostavi se
najmanje dva para odraslihlistova, ali ne smeta i ako ima koji vie.Rue takoe razmnoavam
pomou reznica. Kada se uprolee oreu rue poloe se reznice u neko polusenovito mesto u
zemlju i uvek se nekoliko reznica oili. Groe (Vinova loza) se takoe veoma lako
razmnoava pomou reznica.

Evo kakav treba da bude redosled kalemljenja oenjem na spavajui pupoljak razliitih vrsta
vonihpodloga: kruka na kruku, ljiva na domae sorte ljiva (petrovaa, crvena ranka,
plavara,crnoljiva), kajsija na ljivu (beloljivu i crvenu ranku), jabuka na sve
vegetativne podloge jabuke, jabuka na sejance divlje jabuke, kruka na dunju, dunja i

mumula na dunju, kajsija na kajsiju,breskva na breskvu, vinja na trenju, trenja na trenju,

ljiva na danariku, trenja i vinja na raenjku (magrivu, divlju vinju).Raeljka
(latinskiPrunus mahaleb) je grm ili nisko stablo iz porodice rua. Cvate belimcvetovima iz
kojih nastaju crne sitne kotunice. Plod je jestiv.Rasprostranjena je na podruju june Europei
severne Afrike.
KALEMLJENJEEEEEEEEEEE
Ovo je tema koju zaobilaze svi rasadnici i instituti iz vise razloga koje necu da pominjem.
Sretao sam se sa mnogim ljudima koji bi zeleli da znaju nesto o kalemarstvu a do takvih informacija
kazu tesko se dolazi. Ne retko desavalo se da ljudi koji dolaze kod nas da kupe sadnice pitaju kako se
kaleme. Ovaj tekst ima za cilj da svako ko zeli da prekalemi, okalemi neku sadnicu iz zadovoljstva ili
okalemi sam svoje sadnice dobije prave informacije. Potrebno je ispisati citavu knjigu, ja cu pokusati
da objasnim najbitnije stim da bude sasvim dovoljno za vase buduce sadnice. Ako smo nesto
propustili sto vas ineresuje kontaktirajte nas na e-mail, i ja cu dodati u sto kracem roku. U sezoni
kalemljenja na ovaj tekst dodacu fotografije koje ce vam pribliziti tehniku kalemljenja i celu
proizvodnju. Postavicu i video klipove gde cete videti bas sve detalje tako da nemozete napraviti
propust. Razne vrste i sorte voca kaleme se na slicne nacine, objasnicu one koje su najbolji. Ali pre
toga morate znati koje podloge se koriste za odredjene vrste, to mozete naci u meniju na prvoj
stranici. Za sljivu koristi se podloga dzenarike, podlogu proizvedite iz kostice jer samo tako
proizvedena podloga je izolovana od virusa (sterilna). Proizvodi se tako sto se kostice odvoje od mesa
dzenerike zatim stave u pesak (zuti pesak) u Septembru,(pesak treba da bude vlazan) tako stoje do
ranog proleca. Treba obratiti paznju da klice ne prerastu, a ako prerastu treba im zakidavati koren i
tako ih rasadjivati. Sadnja kostica se obavlja tako sto se napravi brazda a kostice se rasade na 5cm.
Naravno klijale kostice prekriti zemljom koja mora imati dovoljno vlage u sebi. To bi bio proces na koji
se proizvode podloge iz kostice a odnosi se na sve vrste. Iste godine na tu podlogu polovinom
Avgusta mozete okalemiti odredjene sorte sljiva ili kajsija. Postoje dva dobra nacina kalemnjenja u ovo
vreme prvi je takozvani cip a drugi okulacija. Ja cu objasniti bolji i laksi a to je cip. Prvo najbitnije je da
vreme kalemnjenja bude u pravo vreme to jest kad sokovi biljke rade a ako ne od prijema nema nista
a najbolje vreme za to je kao sto sam vec pomenuo polovina Avgusta. Ali prijem i dalje nece biti
siguran ako u zemlji nema dovoljno vlage. Ako su uslovi takvi morate polivati podlogu a narocito posle
kalemnjenja da bi okce kaluziralo. Za kalemljenje se koriete specijalni nozevi koji su veoma ostri, to je
bitno zbog brzine kalemljenja i takodje zbog boljeg prijema. Kada znamo uslove za prijem pristupamo
kalemljenju. Cip se izvodi tako sto se sa podloge izvadi isecak stabla. Sa kalem grane koja mora biti
jednogodisnja izvadi se isecak istog oblika na kome se nalazi okce. Takav isecak koji na sebi ima okce
kalem granke postavi se na mesto u podloz (treba to sto preciznije uraditi). Kalemljeno mesto treba
umotati u samolepljivu foliju na taj nacin da okce bude u vakumiranom stanju. Foliju treba skinuti pre
nego sto pocnu mrazevi (nikako pre nego sto kaluz sazri). Kao sto sam pomenuo kada dodje naredna
sezona prikazacu ceo proces u vise fotografija tako da ce ovo biti prilicno jasnije. Prolecni nacin
kalemljenja (takozvano englesko spajanje) obavlja se u rano prolece. Ovo je i najcesci nacin
kalemljenja. Podloga se koso isece (sek obavezno duzi od 0) zatim se zasece. Isto tako i kalem
granka koja pre toga treba biti prekracena na dva okca. Kalem granku treba spojiti sa podlogom i
umotati kalemljeno mesto kalemarskom trakom. Moze se koristiti neka druga folija koja mora biti
elasticna da bi vakumirala kalemljeno mesto (Treba je iseci u obliku trake). Medjutim prijema nema
ako kalem grancicu (pelcar) ne zatopite odozgo sa kalem voskom ili lepkom za drvo (tutkalo). Na
podlozi ce izrasti divlje mladice to treba skidati da ne bi kalemljeno okce atrofiralo, to vazi za sve
nacine kalemljenja. Mozete podlogu iscupati pa okaleniti za stolom engleskim spajanjem zatim je
vratiti na novo mesto gde ce se razvijati ali takav nacin je tezi za sadnicu. Zahteva vise nege polivanja
pre svega. Sljivu sam uzeo za primer a tako se kaleme skoro sve vocne vrste. Vazi isto i za
proizvodnju podloge tresnje, magrive, divlje kruske i drugih koje se proizvode iz semena. Postoji
vegetativni nacin proizvodnje podloga o tome ako vas zanima kontaktirajte nas na e-mai. Kalemljenje
oraha je posebna tehnologija. Mozete naci nacine kalemljenja iz nekih vocarskih listobva ili knjiga ali
verujte prijem nece uspeti, ili ce biti vrlo vrlo slab. U opisu su verovatno namerno izostavljeni bitni
elementi kalemljenja ili i sam autor ne zna pravi nacin koji je uspesan. Zato su kalemljeni orasi skupi i
krecu se cak i preko 10 eura po sadnici. Verujte mi i mnoge moje kolege bi volele da dodju do ovih
informacija. Orah se kalemi na poseban nacin i slican je kalemljenju loznih kalemova. Postoje jos dva
nacina ali necu pisati o njima. Zaboravio sam da napomenem da je proizvodnja kalemljenog oraha i
nejteza u kalemarstvu a procenat prijema zavisi najvise od iskustva proizvodjaca. Podloga je domaci

orah, moze i crni orah ali su sadnice na domacem orahu bolje i dugovecnije. Prvo se proizvede
podloga iz domaceg sejanca na slican nacin kao i kostice sljive samo se malo kasnije postavi u pesak
jer je kljiavost oraha brza. Na ovaj nacin kalemljenja podloga raste jednu godinu vadi se iz zemlje i
kalemi se za stolom odrezdjenim sortama. Podlogu i kalem granke treba seci kao i kod ostalih sadnica
stim sto spoj kalemljenog mesta treba biti sto bolji. Kalemljeno mesto treba biti sto blize korenu Kada
se odredjena kolicina okalemi pristupa se drugom procesu, izvodjenja sadnica. sadnice kalemljenog
oraha izvode se u odredjenoj prostoriji koja se zagrejava od 30 do 35 stepeni. Nabavite piljevinu koja
treba biti cista navlazite je i u takvoj piljevini pod odredjenom temperaturom izvodite sadnice.Da bi
procenat prijema sadnica bio dobar postoje pravila kojih se morate pridrzavati. Piljevina sa sadnicama
takozvani krevet mora biti podignut od poda bar pola metra. Treba obratiti paznju da se sadnice ne
ubudjajua. posle desetak dana treba proveriti stanje i obratiti paznju na divlje mladice koje treba
poskidati ako se jave. To nije sve kada sadnice naprave dobar kaluz a to bi trebalo da bude za
dvadesetak dana moraju se postepeno hladiti. Jos dvadesetak dana sadnice se moraju naviknjavati
na spoljne uslove i tek onda ih stavljati u zemlju. Mlade sadnice ne smeju se previse duboko staviti u
zemlju jer od prijema nema nista. kalemljeno mesto, kalem granku i mladcu koja je izasla treba ogrnuti
sitnom zemljom. Na ovaj proces su bitni i spoljni faktori, ako budu povoljni prijem ce biti bolji. Naravno
takve sadnice se moraju polivati kad za to bude potrebe. To je sto se tice kalemljenja oraha na
najcesci nacin koji se radi u Srbiji ali ima i drugih nacina koje za sada necu otkrivati iskreno zbog licnih
interesa. Lozni kalem se kalemi najcesce na Kober to je divlja vinova loza moze se lako nabaviti a i
proizvesti. Kalemljenje se vrsi isto engleskim spajanjem stim sto je sek nesto kraci treba da bude u
obliku 0. Izvodjenje je takodje u prostoriji koja se zagrejava od 30 do 35 stepeni oko dvadesetak dana
Lozni kalemovi mogu da seizvode u piljevini i u zutom pesku koji treba biti cist ne upotrebljavan i
prosejan. Moje iskustvo je pokazalo da je bolji pesak. Nakon izvodjenja loznih kalemova kalemi se
hlade isto koliko se i izvode (moze biti odstupanja i kod izvodjenja i kod hladjenja). Sledeci korak je
parafinisanje. Temperatura parafina bi trebalo da bude oko 90 stepeni a loza se potapa malo vise od
polovine. Tako parafinisan kalem se stavlja u vodu do polovine loze. Takvi kalemovi treba da odstoje
nekoliko dana u vodi po mogucstvu na suncu. Sve ove postupke pratice fotografije koje ce dodatno
razjasniti ove tehnike. Nadam se da ce ove informacije biti od koristi.Trudicemo se da na nasem sajtu
dodajemo nove sorte koje se pojavljuju opisujemo njihove osobine i nacine uzgoja po kojima ce dati
najbolje prinose.

Rezidba jabuke
Da bi se jabuka pravilno orezala, moraju se razlikovati nerodne i rodne grane. Tipicne nerodne grane
jabuke su vodopije, jednogodisnji lastari izbili na starijim osnovnim granama. Zimskom rezidbom
uklanjaju se do osnove. Najlakse se prepoznaju po tome sto su duze od lastarasa cvetnim i drvnim
pupoljkom. Druga vrsta nerodnih grana su lastari izbili na dvogodisnjem drvetu, koji po pravilu ne nose
cvetne pupoljke (osim u zlatnog delisesa i jonatana). Ovi lastari su od posebnog znacaja jer se na
njima obrazuju rodne grane u sledecoj vegetaciji. Ove grane se uklanjaju samo ako ih je previse. Od
rodnih grana treba razlikovati vite i kratke rodne grane. Prve su dugacke 10-25 cm, tanke su i sa
jednim cvetnim pupoljkom na vrhu. Daju slabiji kvalitet ploda i uglavnom se potpuno uklanjaju.
Najkvalitetnije rodno drvo jabuke predstavljaju rodne grane duzine 1-10 cm. One se, zavisnosti od
sorte, obrazuju na dvogodisnjem ili starijem drvetu. Najkvalitetnije plodove daju u prvoj godini posle
obrazovanja cvetnih pupoljaka, a sa staroscu kvalitet ploda opada. Ove rodne grane se ne orezuju,
osim sto se ponekad proredjuju, ako su preguste. Osnovni cilj rezidbe jabuka je ostavljanje obilja
kratkih rodnih grana. Da bi se obnovile kratke rodne grane, koje vremenom daju kvalitetne grane,
neophodno je ostavljati i lastare na nerodnomdrvetu, na kojima ce se one obrazovati.

Rezidba oraha
U periodu zadovoljavajuceg prirasta, rezidba oraha svodi se na uklanjanje
polomljenih i slomljenih grana i vodopija koje rastu u unutrasnjosti krune. Sve
grane prekracuju se do prvog bocnog zdravog drveta. Ako u kruni ima suvise
skeletnih grana koje rastu uporedo, treba ih prorediti tako da se uvek uklanja
donja. Prvenstveno treba uklanjati tanje, izduzene i nedovoljno obrasle grane.
Ako je broj ovakvih grana velik, uklanjaju se tokom dve-tri godine. Grane koje vise
i ometaju obradu takodje se uklanjaju. Ako krunama, na vrhovima osnovnih
grana, ima suvise obrastajuceg drveta, ono se mora prorediti. Svake godine, sa

najguscih vrhova, ukloni se 5-6 grana skracivanjem i prevodjenjem na nize bocno

drvo. Treba izbegavati odsecanje grana ciji je precnik veci od 10 cm, jer takvi
preseci teze zarastaju. Dobro je da se tanji posle rezidbe premazu kalem-voskom.

Sadnja
Pre sadnje treba znati, mesto na kome je ve bio vinograd a period odmora zemljta je manji
od 5 godina nije pogodno za sadnju. Razlog za to su razne bolest koje se mogu preneti na
mladi zasad. Postoji mogunost, odnosno opasnost i od gljive trulenice (Rosellina necatrix),
posebno, ako je zemljite vlano. Kada je ispunjen ovaj uslov zemljite treba duboko izorati,
kasnije isitniti a staro korenje ako ga ima odstraniti.
Ako je vei zasad u pitanju potrebno je uraditi analizu zemljita.
Tehnika pripreme kalemova za sadnju Od vremena nabavke pa do momenta sadnje potrebno
je lozne kalemove zatititi od izmrzavanja, isuivanjai napada plesni i tetocina, pa se moraju
uvati u odgovarajuem trapu ili skladitu. Pri sadnji vinove loze izuzetno je znaajan
postupak sa loznim kalemovima i njihova priprema za sadnju.
Za sadnju se mora upotrebiti samo visoko kvalitetan materijal, a to znai da zadovoljava sve
kriterijume:
anatomsko-morfoloke, fizioloke, genetske i zdravstvene, odnosno lozni sadni materijal koga
prati i odgovarajua dokumentacija: deklaracija o kvalitetu sadnog materijala, sertifikat o
autentinosti i istoi sorte i uverenje ozdravstvenom stanju.
Posle izvrenog pregleda i odabiranja kalemova za sadnju, pristupa se neposrednoj pripremi
kalemova za sadnju. Vreme od iznoenja loznih kalemova do njihove sadnje treba da bude to
krace. Priprema sadnog materijala pred sadnju obuhvata:
- pregled i odbacivanje sadnica koje ne odgovaraju postavljenimkriterijumima,
- prekraivanje lastara na 1-2 okca,
- prekraivanje svih korenova na 10-12cm.
Priprema kalemova treba da se izvodi na zaticenom mestu, kako kalemovi ne bi bili izloeni
isuivanju od sunca ili vetra, treba ih odravati u vlanom stanju kvaenjem ili provizornim
trapljenjem u vlanom pesku. Pripremljeni kalemovi moraju se zasaditi za 2-3 dana.
Vreme sadnje - U naim klimatskim uslovima loza se sadi u toku zimskog mirovanja
najece u prolee i jesen. Najbolje je da se obavi tokom marta meseca, odnosno im se
zemljite prosui i zagreje.
Dubina sadnje Dubina sadnje vinove loze zavisi od reljefa i klime. Lozu treba saditi tako
da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou ili malo iznad povrine zemlje. Na nagnutim
terenima usled erozije na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja a na niim do
zatrpavanja. Na viim mestima spojna mesta postaju ogoljena a na niim zatrpana. Da bi se to
ublailo na viim delovima kalemovi se sade tako da budu 3-4sm ispod, a na niim delovima
3-4sm iznad povrine zemlje. Dubina sadnje kalemova iznosi 35-40cm.

Oblik i dimenzije jamica Najjednostavniji nain kopanja jamica za sadnju je runo

pomou aova i moe imati trouglast ili pravougaoni oblik. Dubina jamica treba da bude 510cm dua od duine korenovog stabla sadnog materijala. Druga dimenzija jamica-irina
odnosno prenik treba da bude oko 40cm. Mesta za kopanje jamica obeleavaju se koicima
prilikom razmeravanja redova i sadnih mesta u okviru organizacije teritorije.
Tehnika sadnje loznih kalemova (prvi nacin) Sadnja vinove loze u jamice najstariji je i
jo uvek veoma prisutan nain sadnje vinove loze. Kopanje jamica treba izvoditi sa
dinamikom sadnje kalemova kako iskopani jamii nebi stajali due vremena otvoreni i bili
izloeni isuivanju. Preporuljivo je da se kalemovi koji su due uvani, dre potopljeni u
vodi do iznad spojnog mesta do 24 casa pre sadnje. Pored toga pre nego to se kalem posadi
radi boljeg prijema, mi ne preporuujemo umakanje korenovog sistema u balegu i sline
rastvore da ne bi sluajno dolo do neke greke i oteenja korena. Pripremljeni kalemovi
prvo se raznesu i stavljaju u iskopane jamice, ali nije preporuljivo da se svi kalemovi od
jednom raznesu.
Poto se kalemovi raznesu i postave u jamice sadnja se obavlja po sledecem redosledu:
Kalem se privremeno izvadi iz jamica. Na dno jamica se najpre ubaci sloj od 5-6cm trone,
plodne i umreno vlane zemlje, od ega se saini blagi humi.Zatim se bazalni deo kalema
stavlja na vrh humke a rukama rasporede ile tako da zauzmu simetrian radijalan raspored
kako bi zahvatile sve strane jamia.
Spojno mesto treba da bude 2-3cm iznad zemljine povrine naslonjeno na marker koji je
postavljen za obeleavanje mesta za sadenje. Korenov sistem treba da zauzme polukruan
poloaj. Zemlja se u jami vraa obrnutim redom.Posle postavljanja kalema u jami, preko
ila se nabaca sloj trone, plodne i umereno vlane zemlje, visine 15-20sm. Nakon toga
dodaje se meavina pregorelog stajskog dubriva 4-5 kg i sitne zemlje. Onda pristupamo
blagom sabijanju zemlje radi izbacivanja vazduha i zalivanju sa 3-5 lit. vode po jamiu.
Posle toga a pre potpunog zatrpavanja jamia dodaje se oko 150 gr. kompleksnog mineralnog
dubriva NPK 8:16:24. Obavezno je da se izvri dezinfekcija zemljita protiv insekata koji
mogu da otete ili unite mlade lastare. Dezinfekcija se obavlja sa oko 10 gr. preparata
Forse u kombinaciji sa prepara tom na bazi bakra ili nekim drugim novijim sredstvom.
Sredstvo se rastura oko spojnog mesta u krug, tako da krug sa zatitnim sredstvima bude
prenika 20-25cm.
Poto se jami popuni pristupa se obrazovanju humke od zemlje.
Uloga humke je:
- da kalem i spojno mesto sauva od isuivanja,
- da kalem sauva od mehanikih povreda,
- da mladi lastar sauva od lomljenja i pripeke,
- da nene delove lastara sauva od napada tetoina i
- da titi kalem od poznog prolenog mraza, grada i dr.
Pre obrazovanja humke treba postaviti odgovarajuce kolje kao naslon mladoj lozi. Humka se
obrazuje na sledei nain:
- Motikom se navue sitna, umereno vlana zemlja kojom se pokrije nadzemni deo kalema.
Da bi zemlja bila to sitnija, moe se i rukom usitniti.
- Visina humke zavisi od tipa zemljita. Na peskovitom i lako propusnom zemljitu je 10 do
12cm; dok na teim, vlanim i smoniavim zemljitima visina humke je 6 do 8cm.
- Visina sloja zemlje u humci rauna se od najvieg okca na lastaru kalema.
- Krajnje oblikovanje humke obavlja se runo.
Obrazovanjem humke zavreni su svi postupci oko sadnje vinove loze. Ako je lozni kalem
parafinisan to je sve ei nain proizvodnje istih nije potrebno pokrivati kalemljeno mesto

zemljom to jest pravljenje humke. Insekti koji se inae nalaze u zemlji ne mogu napasti
pupojlak u razvoju i mladi lastar ali na ovakav nain treba obratiti panju na grinje koje e
vie napadati kalem kada je otkriven, prskati odgovarajucim akaricidima.
Drugi nain sadnje Ovaj nain sadnje podrazumeva obavezno parafinisan kalem. Pre sadnje
postupak pripreme kalema i razmeravanja je isti, u redovima se postavi sistem kap po kap.
Potrebno je pre sadnje preko sistema dobro natopiti zemlju, zatim sadnice loznog kalema
samo ugurati u natopljenu zemlju pod kosim uglom. Nekoliko centimetra ostaviti kalem van
zemlje. Ovo je laki ali i skuplji nain sadnje koji zahteva i pogodno zemljite. Ako je
zemljiste kamenito ili nije duboko izorano i izfrezirano od ovakvog naina sadnje treba
odustati. Prednost ovakvog naina sadnje je u tome to ste nezavisni od vremenskih uslova
(potrebne vlage u zemljitu) pri sadnji. Kasnije ve postavljeni sistem kap po kap ce vam
posluiti za polivanje mladog zasada koji e tako bre napredovati. ubrenje preko sistema je
takoe lake i bolje. U kretanju pupoljka obratiti panju na grinje, prskati odgovarajuim
akaricidima.