YUCOM

Edicija:
Javni dosije protiv zaborava
Knjiga br. 3
eljko Cvijanovi Novinar u civilu
Autor:
Vladimir Popovi
Izdava:
Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
Svetogorska 15, Beograd
www.yucom.org.yu
Za izdavaa:
Biljana Kovaevi-Vuo
Lektura i korektura:
Irena Popovi
Ilustracije:
Jugoslav Vlahovi
Dizajn:
Pavle Fari
Prelom i grafiko oblikovanje:
Nikola Andri
Organizacija i priprema:

Beograd
tampa: Grafonin

Tira prvog izdanja: 1.000

ISBN 978-86-83209-20-0
Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)

Fotografije koriene u ovoj publikaciji preuzete su iz dnevne i nedeljne tampe, kao

i iz elektronskih medija.
YUCOM se zahvaljuje tampariji Grafonin koja je besplatno odtampala ovaj tira.

SADRAJ

RE IZDAVAA

PREDGOVOR

UVOD

1. CVIJANOVI U RATU

11

1.1 Novinar sa kalanjikovim

11

1.2 Genocid u Srebrenici za Cvijanovia: Oslobaanje Srebrenice

14

1.3 Karadi odlikuje Cvijanovia

14

1.4 Na listi sa Karadiem i Mladiem

15

2. DOLAZAK U BEOGRAD

17

2.1 Na novom zadatku

17

2.2 Susret sa Tijaniem

18

3. PRANJE BIOGRAFIJE

21

3.1 Reporter

21

3.2 BH Dani

24

3.3 Institut za izvetavanje o ratu i miru (IWPR)

26

4. POSLE 5. OKTOBRA

29

4.1 Blic News

30

4.2 NIN rasturanje Demokratske stranke

44

4.3 Centar diskreditacija Sablje

44

4.4 Evropa

46

4.5 Standard

57

4.6 As

67

4.7 Afera Gavrilovi

72

4.8 Opstrukcija suenja, ruenje optunice i odbrana ubica

76

4.9 estogodinja diskreditacija Vladimira Popovia

83

5. I POSLE SVEGA...
5.1 eljko Cvijanovi ugledni analitiar

95
95

6. EPILOG

101

7. PRILOZI

102

RE IZDAVAA
Zato
eljko cvijanovi

reoj knjizi iz edicije Javni dosijei protiv zaborava, u kojoj se obrauje sluaj eljka
Cvijanovia novinara u civilu, gotovo da nije potreban uvod. Sve to treba rei o
motivima za objavljivanje monografija ovakve vrste ve je reeno u prve dve knjige JUKOM-ove edicije protiv zaborava i moglo bi se svesti na neophodnost demontae kriminalizovanih tajnih slubi, lustracije, raskida sa kriminalnom prolou i otvaranja tajnih
policijskih dosijea.
Ipak, kako su u javnosti i medijima knjige o Aleksandru Tijaniu i Vojislavu Kotunici iz
edicije Javni dosijei protiv zaborava sistematski zatakavane, a autori i izdava optuivani
da se slue osvetnikim i nedostojnim sredstvima za politiki obraun, duni smo da javnosti ukaemo na metodologiju naming and shaming koja se koristi u ovim publikacijama. Ovaj pristup slui upravo organizacijama za ljudska prava da uspostavljaju, konsoliduju i neguju kulturu demokratije i jaaju kritiku javnu svest.
Osnovno znaenje koncepta naming and shaming jeste identifikovanje linosti i grupa koje su uinile neko drutveno neprihvatljivo ili opasno delo, sa ciljem da se, kao takvi, izloe javnosti.
JUKOM je organizacija koja se bavi zatitom i unapreivanjem ljudskih prava, pa smatramo svojom dunou da javno i energino reagujemo na svaku pojavu nipodatavanja,
ugroavanja ili krenja ljudskih prava. Uvereni smo da je ta obaveza utoliko vea ukoliko
je re o nosiocima javnih funkcija ili linostima koje svojom delatnou utiu na oblikovanje i usmeravanje javnog mnjenja.
Na to nas obavezuje i niz instrumenata meunarodnog prava koje je potpisala naa zemlja i koji su time postali integralni deo domaeg zakonodavstva.

PREDGOVOR
P

olitika je u moj ivot ula neoekivano i neplanirano, kao i u ivote mnogih drugih graana
Srbije, tokom opasnih, munih i tunih devedesetih.
injenica da sam pomagao Zoranu iniu i Demokratskoj stranci u borbi protiv diktatorskog reima
Slobodana Miloevia uinila je jo znaajnijom
ulogu politike u mom ivotu. Iako nisam bio direktna rtva Miloevievog reima, smatrao sam
da je moja graanska obaveza da pruim podrku
Demokratskoj stranci i koalicijama u kojima je ona
uestvovala. Kako je vreme proticalo, Miloevi je
postajao sve opasniji, a mi smo pruali sve snaniji
otpor. Tako je i moja povezanost sa politikom bivala sve jaa. Postepeno je nestajala granica izmeu
mog linog ivota i politike borbe protiv Miloevia.
Aktivno sam uestvovao u kampanji i svim politiki
znaajnim dogaajima tokom 2000. godine, koji su
na kraju doveli do 5. oktobra i smene Miloevievog
reima. To je i bio razlog da se, bez sopstvene volje,
naem u prvoj demokratskoj vladi od 1945. godine
Vladi Zorana inia na mestu sekretara Biroa
za komunikacije.
Iskreno verujui da je to privremeno reenje, trudio sam se da se ne pojavljujem u javnosti i da svoj
posao obavljam profesionalno, ne zamerajui se bilo
kome. Zato sam bio prilino iznenaen kada su neki
mediji i novinari poeli da se bave Biroom, ili mojom
biografijom, posebno trivijalnim izmiljanjem podataka za moju ,,novu biografiju. U hajci protiv Biroa za komunikacije i mene lino posebno se isticao
eljko Cvijanovi. Mojom linou se bavio opsesivno, u tekstovima koji su redovno, iz broja u broj,
iz nedelje u nedelju, objavljivani u novinama koje je
ureivao, prelazei iz redakcije u redakciju
Pomislio sam da je u pitanju lini odnos, da sam
se nekada nenamerno i nesvesno zamerio eljku
Cvijanoviu... Upravo zbog toga sam poeo da se
raspitujem ko je zapravo taj ovek i da pokuam
da otkrijem nae dodirne take. Ubrzo sam saznao
da takvih taaka izmeu nas dvojice nema, da se
nikada u ivotu nismo ni sreli, da nemamo ak ni
zajednike poznanike... Utoliko me je vie zaudilo
to sam, bez ikakvog povoda i razloga, postao meta
njegovog bezobzirnog i bespotednog medijskog
napada. Traei uzroke njegovog upornog iznoenja
neistina i lai o meni i mom ivotu, ali i Vladi i nje
nom predsedniku Zoranu iniu, obelodanilo se

da je medijski rat koji je usledio bio izazvan mojom bliskou za Zoranom i injenicom da sam imao
znaajnu ulogu u Vladi, zahvaljujui kojoj sam, svojim savetima i predlozima, uticao na njen rad i odluke, i tako postao jedan od najopasnijih protivnika ljudi iz biveg reima, u koje je spadao i sam
Cvijanovi. Tada sam poeo da istraujem njego
vu prolost, njegove veze i zatitnike, nalogodavce
i mentore.
Vlada je u to vreme zapoinjala sveobuhvatne reforme u Srbiji. Bavei se tim tekim poslom, sve
vie je razotkrivala tamnu prolost biveg reima,
a Cvijanovi je postajao sve bezobzirniji u svom
pisanju. Pokuao sam da dobijem zatitu suda, ali i
pored sudskih presuda u moju korist i oglaavanja
Cvijanovia krivim, njegova beskrupuloznost nije
prestala. Naprotiv. Ponaao se kao neko nedodirljiv, izvan zakona i morala, koga niko i nita ne
moe da zaustavi u svakodnevnom injenju krivinih
dela. utali su novinari i profesionalna udruenja,
izbegavali su da se izjasne o postupcima eljka
Cvijanovia. Bili su retki oni koji su se usudili, iako
i oni tajno i stidljivo, da kau da je to to radi eljko
Cvijanovi vreanje, sramoenje i uniavanje novinarske profesije.
Iako nisam bio ni nauni istraiva ni drutveni
analitiar, a ni predstavnik medija, ipak sam eleo
da saznam kako se od Karadievog i Mladievog
linog novinara postaje ugledni urednik i miljenik
one Srbije koja se godinama borila protiv politike i
dela Karadia i Mladia.
Zato su i kako svi zaboravili da je taj ugledni
urednik onaj isti ovek koji je hvalio genocid u Srebrenici, oboavao Mladia, imao samo rei hvale za
radikale? Kako je neko ko je pisao o opravdanosti korupcije postao cenjeni urednik objektivne srbijanske
elite? Koje su to tajne sile i veze koje su Cvijanoviu
dale dozvolu da vrea i klevee premijera, predsednika, poslanika, politiara, profesora...? Zato je
model novinarstva koji je u Srbiju doneo ovaj paljanski glasnogovornik, a koji je podrazumevao lano
potpisivanje novinara, podmetanje neistina, citiranje nepostojeih izvora, izmiljanje ak i samih
dogaaja, prekrajanje tekstova svojih kolega i mnoge
druge neprofesionalne i nemoralne postupke, postao
prihvatljiv i uticajan ak i u onim udruenjima novinara koja su se slovom zalagala za odranje profe-

sionalizma i etikih normi u novinarstvu.

eleo sam da otkrijem kakve su to nevidljive moi
zahvaljujui kojima je Cvijanovi ostajao ,,nezavisan i ,,nepristrasan novinar, iako lan izbornog
taba DSS koji vodi kampanju njihovog kandidata Dragana Marianina. Kako se dogodilo da novinar koji je ismejavao atentat na Vuka Drakovia
i nazivao ga ,,pokuajem loeg marketinga dobije
ogroman prostor u svim medijima, pa ak i u listu
Drakovieve supruge? Zato se svaka njegova opasna la i kleveta brani pravom na ,,slobodu medija?
Istraujui biografiju eljka Cvijanovia, koji je svojim delom paradigma onog novinarstva koje je godinama raspirivalo sukobe i ratove, a iji su predstavnici danas ,,ugledni i ,,cenjeni tvorci srpske
medijske scene, otkrili smo mnogo vie od onoga
to je bila poetna ideja ovog projekta. Ustanovili
smo kako funkcionie njihov sistem i razotkrili povezanost i isprepletanost interesa slubi, ratnih lobija,
profitera i zloinaca... Otkrili smo modele naruenog
novinarstva i metode rada plaenih novinara, meu
kojima je Cvijanovi samo jedan od mnogih.
Pred vama je jedan istraivako-istoriografski dokument, koji moe da bude koristan za rad novinara,
politiara, istoriara, sociologa, psihologa... Nama
koji smo radili na ovoj publikaciji cilj je bio da ona
ostane kao dokaz da su u Srbiji, i u vreme sveprisutnosti linosti Cvijanovievog profila, postojali i neki
drugi ljudi, koji su ih raskrinkavali, borili se protiv
njih i smatrali ih sramotom za profesiju koju su predstavljali i drutvo u kome smo morali da ivimo zajedno sa njima.
U izradi ove publikacije, koja je trajala vie od godi
nu dana, uestvovala je grupa od desetak strunjaka,
novinara, psihologa, sociologa, analitiara. Ovom
prilikom im se zahvaljujem na posveenosti koju su
pokazali u tom poslu. Moje ime, u svojstvu autora
ove publikacije, potpisano je samo iz jednog razloga
da bih time sve one koji su omoguili da ona ugleda svetlo dana zatitio od siledijstva i eventualne
osvete oveka ija je biografija pred vama.
U ime grupe posveenih i asnih pojedinaca,
Vladimir Popovi
U Beogradu, jun 2007.

NOVINAR U CIVILU

UVOD

eljko Cvijanovi,
zvani Cvija, obini
student knjievnosti u
predratnom Sarajevu,
izaao je iz anonimnosti
1986, zahvaljujui jednom dogaaju koji e
donekle odrediti njegov
ivotni put.
Jedna od tada vienijih sarajevskih faca, incidentima sklona studentkinja Filozofskog fakulteta
Isidora Bjelica, o ijim su se urkama ispredale
neverovatne prie, organizovala je u porodinom
stanu proslavu roendana za koju je kasnije
Centar dravne bezbijednosti Sarajevo naveo u
saoptenju da je imala neke elemente nacistike
ikonografije.
Jedino to je javnosti saopteno kao rezultat istrage jeste da su slueni sendvii na kojima su majonezom bili iscrtani kukasti krstovi. Interesantan
je, meutim, nain na koji je istraga dola do svojih
saznanja. Ve dan nakon proslave, neko od zvani
ca obavestio je sarajevski centar Slube dravne
bezbijednosti ta se deavalo u stanu Isidore Bjelice. Dravna bezbednost je privela i sasluala
one koji su bili prisutni na roendanskom uru
sve osim jednog eljka Cvijanovia Cvije. Neki
uesnici naci - performansa kasnije su upravo
zbog ovoga sumnjiili Cvijanovia za dounitvo i
potkazivanje policiji.
Cvija je jo kao student nastojao da se kree u
krugovima takozvanih studentsko-omladinskih intelektualaca. U te krugove uvela ga je upravo prozna spisateljica Isidora Bjelica velika nada svojih profesora Nikole Koljevia (tragino poginuli

sin Nikole Koljevia bio je Bjeliin drug iz razreda), Alekse Buhe i Milorada Ekmeia. Ali, to to
je Bjelica ostavila snaan utisak na Cvijanovia
nije u njemu prevladalo. Jae su bile neke njegove druge veze.
Posmatrajui te dogaaje sa dananje vremenske distance, sve izgleda mnogo jasnije: Cvijanovi
je bio povezan sa monim potpukovnikom
Ugljeom Tomoviem, u to vreme visoko rangiranim operativcem Uprave bezbednosti JNA, IV
armije (Sarajevo), jednim od najpouzdanijih ljudi Aleksandra Vasiljevia, tadanjeg naelnika organa bezbednosti IV armije, kasnije, do 1992,
naelnika Uprave bezbednosti JNA. Vasiljevi je
tih godina zaduio Tomovia za u to vreme izuzetno vaan i osetljiv zadatak: praenje idejnih kretanja kako je to bilo nazivano u vojnoj i drugim

slubama bezbednosti prvenstveno unutar omladinskog i studentskog pokreta, kao i meu predstavnicima medija i kulture. Ugljea Tomovi je
bio linost koja se zauzela u SDB da mladi saradnik Cvijanovi bude poteen ispitivanja u policiji to, s obzirom na nedodirljivost Vojne slube
bezbednosti, nije predstavljalo nikakav problem.
Ta bliskost visokog oficira Vojne slube bezbednosti Tomovia i mladog studenta knjievnosti
Cvijanovia donekle e odrediti ivotni put
budueg novinara. Njegova budua profesionalna
karijera bie isprepletana stalnim i nedoputenim
odnosima i vezama sa raznim tajnim slubama.
Dobro informisane Sarajlije i danas se spore o
tome kada se mladi student knjievnosti zbliio
sa Vojnom slubom. Jedni tvrde da se to dogodilo
tokom praenja idejnih kretanja koje je obavljala


ELJKO CVIJANOVI
tadanja Sluba, a drugi da je veza uspostavljena
jo ranije, tokom Cvijanovievog sluenja vojnog
roka u Bakoj Topoli.
U svakom sluaju, epizoda sa nacistikim
urom Isidore Bjelice zavrila se kao neuspela i
loa tragikomedija, jedna od mnogih u tadanjim
nervoznim vremenima, kada vie ni Dravna bezbednost nije mogla da se snae u novoj stvarnosti. Niko nije bio optuen, niti okrivljen, a tadanji
beogradski NIN od sluaja je napravio uspelu politiku satiru, to je u velikoj meri pomoglo
smirivanju paranoidnih strasti u Sarajevu.
Posle ove epizode, s obzirom na okruenje u
kojem se kretao i na atmosferu koja je vladala
u Sarajevu u godinama raspada bive drave,
Cvijanoviev profesionalni put je bio gotovo
predvidljiv. Neposrednim izvoaima zlokobnog
nacionalistikog projekta bili su potrebni prenosioci poruka: mediji i novinari. Narod je trebalo
pripremati na sukobe, ratove, otkopavanja grobnica i seanja

10

Atmosfera pred rat u Bosni: skup Srpske demokratske stranke u Foi

NOVINAR U CIVILU

1. CVIJANOVI U RATU
Kada je poeo rat u Bosni, eljko Cvijanovi iz Sarajeva odlazi na Pale. Iako
je mogao da se izvue iz ratnog vihora, on je izabrao da iri istinu i postane
prvo pero Radovana Karadia. Dok su Mladi i Karadi sprovodili etniko
ienje, Cvijanovi im je davao logistiku podrku tekstovima u kojima je
veliao njihove akcije.

1.1
Novinar sa kalanjikovim

oetkom devedesetih mladi eljko Cvijanovi

upoznaje publicistu i pisca Miroslava Toholja,
svog budueg mentora i zatitnika. Toholj je u to
vreme sa Ljiljanom Zelen-Karadi, suprugom Radovana Karadia, bio suvlasnik preduzea Javnost, iz kojeg e kasnije proizai i istoimeni list
Srpske demokratske stranke SDS (Javnost).
U svet novinarstva Cvijanovia uvodi upravo Toholj, to e u budunosti znaajno opredeliti
profesionalnu karijeru ovog svrenog studenta
knjievnosti. eljko Cvijanovi ubrzo postaje istaknuti autor u partijskom listu Karadieve SDS,
ali njegovi pravi novinarski dometi bie dosegnuti tek 1994. i 1995, za vreme najeih akcija
Karadievih i Mladievih snaga.
Cvijanovievi novinarski poeci kljuno opredeljuju njegov budui poslovni, ali i privatni ivotni
put. U listu Javnost na mestu lektora radila je
tada Biljana Mitrinovi, budua Cvijanovieva supruga. U leto 1992, nakon to je rat u Bosni ve
poeo, Miroslav Toholj pomae paru Cvijanovi
Mitrinovi da napusti Sarajevo i stigne na Pale.
Cvijanovi je i pre toga mogao da napusti Sarajevo. Nudile su mu tu mogunost u prolee kolege
iz Beograda, koje su mogle da ga izvuku iz grada
jer je kao dopisnik beogradskih medija posedovao
novinarsku legitimaciju UN. Cvijanovi se nekao,
da bi u poslednjem trenutku odustao od odlaska
u Beograd. Kao proveren Toholjev kadar, odluuje
da ode na Pale i ubrzo biva postavljen na mesto
urednika Karadieve agencije SRNA. Iz tog perioda bie upamen kao novinar-urednik koji je bio
arogantan, osion, bahat prema svojim kolegama,
stranim novinarima i posmatraima. Kako su
svedoili pojedini novinari, Cvijanovi je bio grub i

eljko Cvijanovi na jednoj od redovnih koordinacija koje su sa svojim najpoverljivijim

novinarima tokom rata odravali Radovan Karadi i Momilo Krajinik.
neprijatan prema inostranim dopisnicima ijim je
izvetavanjem sa ratita bio nezadovoljan.
Cvijanoviev mentor Miroslav Toholj tokom rata
postaje ministar informisanja u vladi Radovana
Karadia. Kako je napredovao Toholj, tako je i
Cvijanovi bivao sve moniji. Te injenice bio je
svestan i Branislav Ili (direktor agencije SRNA),
tako da je vremenom, kako se rat nastavljao, jaao
unutar agencije SRNA i uticaj ambicioznog eljka
Cvijanovia. Ovaj period maskirnog Cvijanovia
bio je zenit njegovog dotadanjeg ivotnog puta.
Postaje osoba od posebnog poverenja Radovana
Karadia i Momila Krajinika: prisustvuje sednicama najueg rukovodstva SDS i ratnog taba
kao njihov najodaniji saradnik. Iz tog perioda su
i fotografije (snimljene 1993. i 1994) redovnih
brifinga koje su Karadi i Krajinik drali sa svo-

jim najpoverljivijim novinarima u Republici Srpskoj. Na tim koordinacijama, pouzdani novinari

SDS dobijali su instrukcije kako da promoviu rat,
veliaju ratne akcije i stvaraju to veu mrnju
prema pripadnicima drugih nacija i vera. U vreme
kada je besneo rat u Bosni, dok je Karadi sa
Edvardom (Edikom) Limonovim pucao na Sarajevo, a Mladi nareivao ubijanje itelja Sarajeva,
civila ena i dece, eljko Cvijanovi je logistiku
podrku ovim akcijama davao na nain na koji
je najbolje umeo tekstovima, objavljivanim uglavnom u Karadievom listu Javnost. (Glavni
i odgovorni urednik ratne Javnosti bio je Jovan
Janji, novinar koji u trenutku pisanja ove publikacije radi u redakciji beogradskog NIN-a i resorski je zaduen za obradu patriotskih tema).
Dok je Sarajevo svakodnevno granatirano, dok su
11

ELJKO CVIJANOVI
BILJANA MITRINOVI

iljana Mitrinovi,
supruga eljka
Cvijanovia, radila je
tokom rata u Bosni u
Karadievom listu
Javnost kao lektor.
Kasniji profesionalni
angaman Biljana Mi
trinovi je pronala
najpre u agenciji SRNA, a posle u banjalukom
Reporteru, listu na ije je osnivanje i
ureivaku politiku snaan uticaj imala Uprava bezbednosti Vojske Jugoslavije. Jedno
vreme B. Mitrinovi je saraivala i u listu Sloboda, iji je osniva bila organizacija pod nazivom Srpska narodna odbrana u SAD.
I pored injenice da je radila u novinama koje
su slavile Karadieve i Mladieve ratne pohode
i omalovaavale rtve njihovih zloina, Mitrino
vieva se nakon dolaska u Beograd, a posebno
posle 5. oktobra, pribliila pojedinim nevladinim
krugovima koji su se sve vreme rata u Bosni borili protiv politike paljanskog rukovodstva. Tako
je Mitrinovieva priredila knjigu Bukovica u izdanju Fonda za humanitarno pravo.
Profesionalnu karijeru Biljane Mitrinovi u mnogome je pomogla Ljiljana Smajlovi, takoe Sarajka, nekadanja urednica Osloboenja, a u
vreme pisanja ove publikacije glavna i odgovorna
urednica lista Politika. I Ljiljana Smajlovi i Bilj
ana Mitrinovi radile su u isto vreme u beogradskom NIN-u, listu koji niz godina nosi epitet
nacionalistiki. U poslednjih nekoliko godina u
njegovoj ureivakoj koncepciji dominantan je
uticaj slubi bezbednosti i kriminalnih krugova.
Ljiljana Smajlovi je dugo vremena, pored svog
novinarskog posla, obavljala i funkciju izvrnog
direktora beogradskog ogranka amerike organizacije IREX, koja se bavi profesionalizacijom
medija, obukom i treninzima. Upravo je ona
omoguila Biljani Mitrinovi da uestvuje u projektima koje je finansirao IREX. Nakon ubistva
premijera inia, gotovo u isto vreme, formira
se nekoliko tabloida. Iza njihovog osnivanja stajale su tajne slube i prljav, netransparentan kapital. Kada je pokrenut jedan iz niza takvih tabloda
Centar Biljana Mitrinovi postaje zamenik
glavnog i odgovornog urednika ovog lista.
Posle dolaska Vojislava Kotunice na elo Vlade,
eljku Cvijanoviu je dodeljen projekat Evropa
(nedeljnik) na upravljanje, a njegova supruga postaje jedan od zapaenih autora u ovom listu. Posle
kraeg vremena i Ljiljana Smajlovi napreduje u
karijeri i biva postavljena na mesto glavne i odgovorne urednice lista Politika. Sa sobom vodi i B.
Mitrinovi koja postaje jedan od urednika najstarijeg lista na Balkanu. Ljiljana Smajlovi joj
poverava najvanije redakcijske zadatke: intervju
sa Vojislavom Kotunicom, autorske komentare
na temu Kosova, kritike nevladinog sektora.
12

Toholj vodi konferenciju za medije Karadia i Krajinika na Palama

ljudi umirali bez hrane, vode i struje, Cvijanovi
je sa stranica patriotske Javnosti podstrekivao
srpske snage da jo ee udaraju na uniteni i
izmueni grad.
Pozivajui se na
analogije iz prolog rata,
bitka za Sarajevo bi,
ukoliko njen intenzitet
narednih dana opravda
koncentraciju srpskih
i muslimanskih snaga,
mogla za Srbe da bude
ono to je za Ruse bila
Kurska bitka, naravno
ako pobede. Ukoliko pak
Vojska Republike Srpske poklekne na Sarajevu, taj grad bi za Srbe
mogao da bude ono to
je za Nemce bio Staljingrad (Javnost, Vidov
dan srpske vojske, 24. jun 1995).
Zahvaljujui ovako nadahnutom pisanju i
oiglednom talentu za ratnohukako novinarstvo kao i injenici da je bio pouzdan ovek Miroslava Toholja i lojalan Radovanu Karadiu i Ratku Mladiu, Cvijanovi napreduje u slubi i dobija
sve odgovornije zadatke: postaje zamenik urednika Javnosti.
Bilo kako bilo, jedno je jasno Biha je ime
poslednje srpske pobede... Biha nije nikakva enklava niti sukob ogranienih razmera, ve mesto na kome e, moda definitivno, srpska drava
(ne samo zapadna) biti ostvarena ili izgubljena.
(Javnost, Lekcija iz vojne vetine, 19. novembar 1994)
Ovako je eljko Cvijanovi opisivao napade
Mladievih snaga na Biha, jednu od najprljavijih faza bosanskog rata, operaciju u kojoj su
uestvovale i Crvene beretke, dovedene iz Srbije
za potrebe ratovanja, a zapravo radi pljake monumentalnih razmera, kojom su se obogatili plaenici
i efovi Slube dravne bezbednosti MUP-a Srbije.
Vreme je pokazalo da su zbog dugakog fronta
i muslimanske brojne nadmoi Srbi najgore prolazili kada je ponaanje njihove vojske bilo de-

fanzivno... (Javnost, ekajui etvrto ratno

prolee, 11. mart 1995), poruivao je Cvijanovi
sa stranica Karadieve novine.
Za Ratka Mladia, sada optuenika za genocid
i najtee ratne zloine, Cvijanovi je imao samo
rei hvale.
Sporazum Bobetko-Deli-Blaki, na kraju, jedan je jasan signal koji na srpskoj strani re daje
generalu Mladiu. A, kada je, barem do sada, on
imao re, za Srbe je obino bivalo dobro... (Javnost, ekajui etvrto ratno prolee, 11. mart
1995)

Karadi i Limonov: pripreme za granatiranje

Sarajeva

BRANISLAV ILI

ranislav Ili, Cvijanoviev ef u ratnoj agenciji SRNA, bio je pre rata direktor Doma
kulture na Palama. Napredovanje je mogao da
zahvali roenom bratu Radislavu, intimusu Radovana Karadia, osobi na ijoj je zemlji na Pa
lama Karadi napravio vikendicu.
Ili je smenjen posle rata sa poloaja direktora agencije SRNA, ali je po elji Sonje Karadzi,
kerke Radovana Karadia, postavljen na mesto prvog oveka SDS-ove televizije Kanal S. O
kvalitetu te televizije locirane na Palama svedoi
i injenica da joj je, zbog nacionalistikog programa koji je emitovala i raspirivanja mrnje,
meunarodna zajednica zabranila rad.
Brat Branislava Ilia Radislav uhapen je avgusta 2006. sa majorom Radomirom Kojiem
(takoe Iliev roak) u okviru istrage o zloinakoj
organizaciji u Istonom Sarajevu.

NOVINAR U CIVILU
MIROSLAV TOHOLJ

iroslav Toholj
je u Sarajevo
doao da studira iz
Ljubinja mestaca
u istonoj Hercegovini izmeu Trebinja
i Stoca.
Izvori iz Sarajeva
tvrde da je pre rata
Miroslav Toholj:
uspeo da postane
sekretar Udruenja
sekretar Udruenja
knjievnika BIH postao
knjievnika BiH, ali
po nacionalnom kljuu,
izjasnivi se kao Hrvat je, da bi to uinio,
morao da se izjasni
kao Hrvat. Kako je bila re o jednom od poloaja
na koji se u vienacionalnoj Bosni i Hercegovini vodei rauna o nacionalnoj zastupljenosti biralo po kljuu, i kako je mesto tada trebalo da
pripadne osobi hrvatske nacionalnosti Miroslav Toholj se, da bi dobio poloaj, izjasnio nacionalno kao Hrvat. Dobio je u Sarajevu stan i
afirmisao se kao pisac.
Miroslav Toholj je pred poetak rata osnovao
sa Ljiljanom Zelen-Karadi, suprugom Radovana Karadia, preduzee Javnost (AD Javnost 40 odsto preduzea bilo je vlasnitvo
SDS-a, a po 15 odsto kontrolisali su Danilo Veselinovi, visoki funkcioner SDS, Duan
Kozi, kasnije jedan od premijera Republike
Srpske, Toholjev zemljak iz Ljubinja, Ljiljana
Zelen-Karadi i Miroslav Toholj). Kasnije e iz
tog preduzea biti osnovan list Javnost glasilo Karadieve stranke SDS, koje je tokom rata
izlazilo u Beogradu, a kasnije je preimenovano
u nedeljne novine Republike Srpske. Glavni ure
dnik Javnosti od osnivanja do postavljanja na
poloaj ministra informisanja Karadieve vlade,
januara 1993. bio je Miroslav Toholj. (Cvijanovi
je bio zapaen autor, a njegova supruga Biljana
Mitrinovi bila je lektorka.)
Toholj je sa Pala vodio propagandni rat. Meu
brojnim ratnohukakim izjavama posebno se
istie ona da ubistvo 68 osoba na sarajevskoj
pijaci Markale 5. februara 1994. zapravo predstavlja delo islamskog terorizma, jer su Muslimani sami sebe bombardovali.
Miroslav Toholj je na Palama imao jo jednu
dunost: odmah po dolasku na Pale Radovan
Karadi ga je lino odabrao i poverio mu da
oformi kancelariju koja je trebalo da dokumentuje zloine poinjene nad Srbima u BiH. Kancelarija, zapravo, nikada nije radila posao zbog
koga je osnovana. Toholj je sva svedoenja koja
je prikupio objavio 2001. u publikaciji Crna
knjiga: patnje Srba u Bosni i Hercegovini 1992
1995. Republika Srpska nije imala nita od
toga, ali je Toholj uredno naplatio svoj honorar.
U tampi je tokom rata objavljeno da je Miroslav Toholj prouzrokovao smrt jedne osobe u
saobraajnom udesu na severu Crne Gore u

podruju Bijelog Polja i Kolaina. Autorima ove

publikacije nije poznato ta se tano dogodilo i
kako je Toholj uspeo da izbegne krivino gonje
nje, ali sumnjamo da je neko iz vlasti u RS intervenisao i oslobodio ga odgovornosti.
Nakon rata, Toholj postaje direktor paljanske televizije, dok je funkciju predsednika Upravnog odbora obavljao Momilo Krajinik, u
trenutku kada ova publikacija nastaje optuenik
Hakog tribunala za ratne zloine ukljuujui i
genocid. Paljanska televizija je pod Toholjevom
i Krajinikovom dirigentskom palicom emitovala
program koji je obilovao nacionalistikim parolama i ratnim pokliima. Tako je u avgustu 1997.
u centralnoj informativnoj emisiji emitovan spot
u kojem su vojnici NATO-a predstavljeni kao SS
divizije. Muzika podloga spota bila je pesma
Lili Marlen.
Upravo zbog ovakve ureivake politike, nakon vie apela i upozorenja da prestane da emi
tuje ratnohukake sadraje, 1. oktobra 1997.
godine jedinice SFOR-a zauzele su predajnike
Srpske radio-televizije na Trebeviu i Udrigovu
i iskljuivi ih obustavile emitovanje radio i TV
programa iz studija na Palama. Toholj je obavestio javnost da je studio Pale SRT bio primoran da obustavi rad zbog pritisaka i pretnji. U to
vreme na videlo izbijaju i novane afere u koje je
bilo umeano i preduzee Javnost, vlasnitvo
Miroslava Toholja i supruge Radovana Karadia
Ljiljane Zelen. Predratnih i ratnih godinama po
Sarajevu i Beogradu se ukalo da je preduzee
Javnost uoi rata u BiH sluilo za preprodaju
oruja iz vojnih skladita. Kako je prodaja oruja
svugde u svetu jedan od najdelikatnijih biznisa,
za ovu moguu delatnost Javnosti nema materijalnih dokaza.
Nakon to je smenjen sa poloaja direktora
paljanske televizije, prikljuuje se porodici koja

Predstavljanje Vens-Ovenovog plana u studiju

televizije sa Pala.
od 1992. ivi u Beogradu. Nekoliko godina nakon zavretka rata postaje sekretar Odbora za
odbranu Radovana Karadia, u kojem blisko sarauje sa Lukom Karadiem, bratom odbeglog hakog optuenika. Njegovo izdavako
preduzee izdaje knjigu Radovana Karadia,
najtraenijeg hakog begunca, optuenog za
najtee ratne zloine ukljuujui i genocid. Toholj nije ni u Srbiji prekinuo ratnohukaku delatnost. Jedna od njegovih najuvenijih izjava je
da rat u Bosni nije zavren.
Ni na privatnom planu Toholju u Beogradu ne
ide loe. Nekoliko medija je izvestilo da se uselio u jedan stan trocifrene kvadrature u Hilandarskoj ulici, u najstroem centru garada stan
u kojem je pre rata bilo dopisnitvo sarajevskog
Osloboenja. No, nije Toholj stambeni problem reavao tek po zavretku rata. Naprotiv.
U taj stan je jo na poetku rata uselio redakciju svoje Javnosti, da bi je u leto 1992. iselio i
uselio svoju porodicu. Novinari Javnosti nastavili su da rade u tadanjem Birou RS, a Toholj
je stan otkupio.

Na partijskom zadatku: Miroslav Toholj i Boidar Vuurovi, predsednik optine Trebinje

13

ELJKO CVIJANOVI

1.2
Genocid u Srebrenici za Cvijanovia: 
oslobaanje Srebrenice

enocid u Srebrenici, najgori ratni zloin u

Evropi posle Drugog svetskog rata, kada je
nakon to su srpske snage zauzele tu enklavu
ubijeno oko 8.000 ljudi, Cvijanovi je nazvao
oslobaanjem Srebrenice. Za njega je to bila
jedna mrlja na karti manje.

Cvijanovi je pisao:
...Ulazak Srba u tu neveliku varo nije posebno ojadio ni direktne ni posredne sudionike bosanske ratne drame... Nisu previe oajavali
ni Muslimani poraz je poraz, a gladna usta
manje su gladna usta manje (Javnost, Mapa
bez mrlja, 22. jul 1995).
Hiljade ubijenih ljudi, dece, ena za patriotskog novinara Cvijanovia bila su gladna
usta manje. Dokle je iao ratnohukaki pohod
ovog Karadievog novinara, svedoi i injenica
da je on u svojim tekstovima, nakon masakra u
Srebrenici koji je nazvao osloboenjem ovog
mesta, podstrekivao Mladieve snage da napadnu i Gorade, jo jednu zatienu enklavu:
...ta e biti sa Goradem. Ukoliko oslobode
taj grad Srbi definitivno zavravaju traginu
priu o Drini... Ukoliko Vojska Republike Srpske odlui da jedan karton toblerona podeli i
u Goradu, sva muslimanska ofanzivna nastoja
nja na Treskavici, Bjelanici i Igmanu nepovratno padaju u vodu... (Javnost, Mapa bez mr
lja, 22. jul 1995).

Genocid u Srebrenici za Cvijanovia je znaio samo gladnih usta manje.

1.3
KARADI ODLIKUJE CVIJANOVIA

a zasluge u ratu i znaajan doprinos ideologiji paljanskog rukovodstva, eljko

Cvijanovi lino od Radovana Karadia dobija
u prolee 1996. Orden Njegoa. Iako je re o
ordenu dodeljenom svim ministrima ratne vlade,
mnogim graanima, ranjenicima, ak i nekim
strancima, tim odlijem se okitilo tek nekoliko novinara-propagandista. Uruio ih je samo
odabranima, onima sa posebnim zaslugama Radovan Karadi lino. Jedan od takvih bio je
eljko Cvijanovi.

Nisu previe oajavali ni

Muslimani poraz je poraz,
a gladna usta manje su glad
na usta manje.
(eljko Cvijanovi o genodicu u Srebrenici)

Orden Njegoa koji je eljko Cvijanovi dobio

od Radovana Karadia

14

NOVINAR U CIVILU

1.4
Na LISTI sa karadiem i mladiem

atnohukaki opus eljka Cvijanovia

i sauesnitvo u Karadievoj ratnoj
maineriji nisu ostali nezapaeni ni u svetu.
Maja 1995. godine ameriko Ministarstvo za finansije stavlja mnoge bliske saradnike Radovana Karadia na listu osoba kojima se zamrzava
imovina i zabranjuje ulazak u SAD. Na spisku se
naao i eljko Cvijanovi.
Ni Cvijanovi, kao ni njegov ef Toholj, ne
brinu u vreme rata samo o irenju istine nego
vode rauna i o tome kako i gde da se to bolje
udome kada borbe budu prestale. Dok mediji
pod njihovom kontrolom manipuliu i podstiu
narod da zauzme to vie teritorije, obojica rade
na tome da preu u Srbiju.
Cvijanovi tokom rata, prilikom jedne posete
Jelisavete Karaorevi Palama, sree svoju
staru sarajevsku prijateljicu Isidoru Bjelicu koja
se, u skladu sa svojom novom ulogom velike
beogradske dame, nalazila u princezinoj pratnji. Domain Jelisavete Karaorevi bila je Bi
ljana Plavi. Cvijanovi ovu situaciju koristi da
se zblii sa njom. Ovo svoje poznanstvo posebno
e iskoristiti nakon zavretka rata.

Spisak osoba iz Republike Srpske kojima je ameriko Ministarstvo za finansije zamrzlo imovinu
na teritoriji SAD i zabranilo ulazak u tu zemlju. Na spisku se nalazi ime eljka Cvijanovia.

Karadi, Cvijanovi i Krajinik u prostorijama agencije SRNA

15

ELJKO CVIJANOVI

16

NOVINAR U CIVILU

2. DOLAZAK U BEOGRAD
Probijanje Karadieve i Mladieve istine i van granica Republike Srpske bio
je prioritetan cilj ratno hukake medijske maine. eljko Cvijanovi, nakon
uspeno obavljenog posla na Palama dolazi u Beograd na vaan zadatak:
da uspostavi kontakte sa beogradskim novinarima, stranim diplomatama i
inostranim medijima.

2.1
NA NOVOM ZADATKU

aspad Jugoslavije neminovno je vodio i

raspadu odreenih vojno-policijskih struktura na saveznom nivou. Tako su se i obavetajne
slube bive drave podelile po nacionalnim osnovama. Paralelno su formirane nove, nacionalne slube novoformiranih vojski, policija ili
parapolicija. Sedite slubi koje su potpale pod
kontrolu Radovana Karadia bilo je na Palama.
Bile su toliko mone da je bilo nemogue nai se
na bilo kojoj funkciji bez saglasnosti i kontrole tih
slubi. Cvijanovi tada dobija zadatak da iskoristi svoju diplomu profesora knjievnosti, kontakte iz krugova predratnih studentsko-omladinskih
intelektualaca i da se priblii stranim diplomatama i medijima kako bi Karadieva istina o
ratu poela da se probija i van granica srpskih zemalja Republike Srpske i Miloevieve
Srbije.
eljko Cvijanovi, zahvaljujui dobrim vezama
sa rukovodstvom Republike Srpske (Karadi,
Krajinik) i uz pomo mentora Miroslava Toholja,
prelazi na mesto efa beogradskog dopisnitva
agencije SRNA (u isto vreme Cvijanovi dobija
jo jednu funkciju zamenika glavnog i odgovornog urednika u Karadievoj Javnosti). Redakcija ove agencije bila je smetena u prostorijama Biroa Vlade RS u Beogradu, u Ulici Moe
Pijade (dananjoj Deanskoj). Biro je bio pod
direktnom ingerencijom Radovana Karadia.
U istom prostoru bili su smeteni predstavnici svih Karadievih medija: novinske agencije
SRNA, dnevnih novina Srpsko Osloboenje i
Javnost, TV stanice Kanal S koju je kasnije
zabranila meunarodna zajednica.
Nakon Dejtonskog sporazuma, Cvijanovi, koji

se u to vreme nalazi u Beogradu, pokuava da

se infiltrira u Kabinet Biljane Plavi, nudei joj
svoje usluge u formiranju slube za odnose sa
javnou, a pozivajui se na svoje dobre kontakte na Palama i u Beogradu. Prema svedoenju
njenih bliskih saradnika, sama Biljana Plavi
bila je veoma nepoverljiva prema eventualnom
Cvijanovievom angamanu. Nije ga direktno
odbila, ali nije elela ni da odobri trokove za
njegov boravak u Banja Luci. Meutim, i pored
toga, Cvijanovi je iveo u banjalukom hotelu, a hotelske trokove je plaala Srpska televizija, iji je direktor bio Miroslav Toholj. To je
izazivalo podozrenje ostalih saradnika tadanje
predsednice RS. Saradnja u Kabinetu prekinuta je ubrzo nakon to je Cvijanovi, u leto 1997.
godine, iznenada i osiono zatraio od Plavieve

mesto ministra informisanja. Saradnici u njenom Kabinetu tvrde da je to uradio po direktnom

nalogu biveg ministra Toholja, nezadovoljnog
politikom predsednice Plavi i gubitkom uticaja tvrde linije SDS u vrhu vlasti. Milo Prica,
tadanji ef Kabineta Biljane Plavi, svedoi
da je ona odbila Cvijanovia reima da nikada
nije srela oveka sa toliko prepotencije, osionosti, bolesne ambicije i tako visokim miljenjem
o sebi.
Cvijanovi se neobavljenog posla vratio u Beograd na novi zadatak.

17

ELJKO CVIJANOVI

2.2

BIRO VLADE RS

iro Vlade RS u
Beogradu osnovan je 1993. godine
odlukom Radovana
Karadia lino. Po
etkom 1993. na e
lo Biroa dolazi Momi
lo Mandi (u vreme
pisanja teksta na izdr
Momilo Mandi
avanju devetogodi
nje zatvorske kazne zbog privrednog kriminala;
osim toga, Mandi je optuen za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva i zloin protiv
ovenosti). Biro je najpre bio u direktnoj ingerenciji Radovana Karadia (1993-98), a kasnije
Vlade RS. U Birou Vlade RS nalazio se i Vojni
kabinet Vojske RS. Tu je, pod formom sarad
nje sa Vojskom Jugoslavije, prikupljana pomo
za hake optuenike (uz pomo Mladievih jataka: Jova oga, pukovnika Krstovia, Mladievog
telohranitelja Branislava Puhala i drugih). Kako
su mediji pisali, u Birou su organizovano regrutovani plaenici koji su upuivani u Vojsku RS.
Glavni u sprovoenju ove aktivnosti bio je Jovo
ogo (u vreme pisanja ovog teksta optuen za
skrivanje i pruanje pomoi hakom beguncu
Ratku Mladiu). Tokom rata i po njegovom
zavretku Biro je posredovao u uvozu nafte u
RS, prodavani su pasoi po ceni od hiljadu
nemakih maraka, trgovalo se humanitarnom
pomoi i lekovima koji su pristizali za srpski narod u RS.

Raketni baca u dvoritu vile Bosanka

Marta 2003, u dvoritu vile Biroa Vlade (vila
Bosanka) na Dedinju, koju je kao rezidenciju koristila Republika Srpska, pronaen je protivavionski raketni baca tipa strela (SA-7). Biro
je osim vile Bosanke drao i prostorije u Ulici Moe Pijade (dananja Deanska), gde su se
nalazili mediji bliski Radovanu Karadiu i SDSu. U ovim prostorijama nalazilo se i beogradsko
dopisnitvo agencije SRNA, u kojem je, po dolasku u Beograd zahvaljujui uticaju svog mentora Miroslava Toholja i lojalnosti koju je pokazao
prema rukovodstvu Republike Srpske poeo
da radi eljko Cvijanovi. Njegov angaman u
SRNI trajao je sve do 1998. godine.

18

Susret sa tijaniem

ima 1996/1997.
bilo je u Srbiji vre
me masovnih graan
skih demonstracija or
ganizovanih nakon to
je Slobodan Miloevi
pokrao rezultate izbora. Poetkom februara
1997. Miloevi nakon
Tijani
tromesenih protesta
biva prinuen da objavi lex specialis kojim priznaje
rezultate lokalnih izbora, prema kojima je opozicija
preuzela vlast u vie od 80 gradova i optina u Srbiji. Aprila iste godine Aleksandar Tijani, tek smenjeni Miloeviev ministar za informisanje, osniva
dnevne novine Graanin. Direktor i glavni urednik
je Tijani lino, zamenik urednika Momilo Petrovi
(kasnije sa Cvijanoviem uestvuje u projektu Blic
News), a jedan od trojice pomonika urednika
Radmilo Milanovi, nakadanji novinar sarajevskog
Osloboenja. eljko Cvijanovi se tokom boravka
u Beogradu povezuje sa Milanoviem svojim novinarskim uzorom. Milanovi pomae Cvijanoviu
da stupi u kontakt sa Aleksandrom Tijaniem i Ljiljanom Ugrica-Smajlovi (nekadanjom urednicom
Osloboenja, jedno vreme zaposlenom i u Vremenu), osobama koje e u kasnijoj fazi znaajno
opredeliti Cvijanovievu karijeru.
Juna 1997. Cvijanovi, iako u to vreme ef beogradskog dopisnitva agencije SRNA, postaje urednik u Tijanievim novinama i na tom mestu ostaje
do septembra. Cvijanovi se pisanjem Graanina
sveti Biljani Plavi, napada njenu novoosnovanu
stranku SNS, i to preko novinara bliskog SDS-u
Slobodana Vaskovia, koji je u to vreme bio dopisnik Graanina iz Banja Luke (Vaskovi je danas
dopisnik Evrope iz Banja Luke i urednik lista Patriot bliskog SDS-u).
Poreklo kapitala za osnivanje ovih novina nije
poznato autorima ove publikacije. Postojale su informacije po kojima je jedan od finansijera ovog
Tijanievog projekta bio biznismen Bogoljub Kari,
takoe ministar u bivem reimu i kuni prijatelj
porodice Miloevi-Markovi, a da je zapravo glavni kapital dolazio od Momia Mandia, efa Biroa
Vlade RS (Mandi e posle 5. oktobra biti glavni finansijer novina koje su vodile medijsku hajku protiv Vlade Zorana inia).
Graanin je tampan na desetak strana i predstavljao je zapravo sredstvo za kompromitaciju
odabranih linosti. Tijani je u redovnoj kolumni nazvanoj Ex ministar iz dana u dan napadao
ljude po preciznoj matrici: meta su bili oni koji
su tada bili bliski Miri Markovi (zauzeli prethodnu Tijanievu poziciju), oni prema kojima je on
oseao socijalnu zavist i ljubomoru, kao i oni koji
su bili odbaeni ili su bili u nemilosti vladajueg
branog para Miloevi-Markovi. S druge strane,

Prijateljstvo: M. Markovi i A. Tijani

Tijani je pokazivao naroite simpatije prema
tadanjem naelniku Slube dravne bezbednosti Jovici Staniiu, hakom optueniku Radovanu
Karadiu i samoj Miri Markovi.
Projekt Graanin trajao je est meseci, a onda je
propao. U najzapaenije ureivake poduhvate treba ubrojati: sistematsko ruenje koalacije Zajedno i forsiranje rascepa izmeu Vuka Drakovia,
sa jedne, i Vesne Pei i Zorana inia, sa druge strane, kao i uveni sluaj Kasandra, kada su
novinari ovog lista u potpunosti izmislili dogaaj
i o njemu pisali danima. Afera Kasandra je bila
pokuaj da se plasiranjem senzacionalistike informacije o dogaaju koji se nije desio, kako-tako
zaustavi pad ionako slabog tiraa i spase projekat
Graanin. Meutim, i uprkos ovoj manipulaciji
Graanin je uskoro ugaen.

GRAANINOVA KOLA
NOVINARSTVA: SLUAJ
KASANDRA
IZMISLI DOGAAJ, ISPLATI SE!
U vreme kada je Graaninu padao tira i
kada se naziralo gaenje lista jer je novac dobijen od finansijera bio gotovo potroen, ekipa okupljena oko glavnog urednika Aleksandra Tijania i
eljka Cvijanovia odluuje da po bilo koju cenu
doe do ekskluzivne informacije, senzacije,
bilo ega to bi pomoglo zaustavljanju pada tiraa
i pokuaju preivljavanja. Kako ni jednu eksluzivnu
i atraktivnu vest nisu bili u stanju da nabave sami,
odluili su da je izmisle.
IZMILJEN DOGAAJ I INICIJALI .C. I V.T.
Cvijanovi i njegove kolege kreiraju senzaciju tako to na stranicama ovoga lista danima piu
o dogaaju koji se nikada nije desio navodnom
napadu noem na zvezdu latinoamerike sapu-

NOVINAR U CIVILU
EKSTRA MAGAZIN

kstra magazin je jo jedan u nizu medij

sko-obavetajnih projekata (Reporter, Nacional, Prst, Ekskluziv...) koje su
pokrenuli ljudi bliski Momilu Mandiu i voj
nim obavetajnim strukturama. Vlasnik Ekstra magazina Jovica Jole Petkovi, poreklom
je iz Tuzle, tokom rata radio je u Pres centru
Istonobosanskog korpusa Vojske RS. Petkovi
1996. pokree ove nedeljne novine. eljko
Cvijanovi paralelno sa urednikim angamanom
u agenciji SRNA, poinje da sarauje i u Ekstra
magazinu. U trenutku kada nakon smene vlasti
u RS i dolaska Milorada Dodika na elo vlade
RS, Cvijanovi dobija otkaz u SRNI on pojaava
svoj angaman u Ekstra magazinu. Kolumne u
ovim novinama koristi za obraun sa Miloradom
Dodikom i njegovom vladom na isti nain na koji
e se nekoliko godina kasnije obraunavati sa
Zoranom iniem.
Cvijanovi, posle 5. oktobra, sa pozicija urednika u Ekstra magazinu nastavlja da objavljuje tekstove iji je osnovni cilj da kompromituju
pojedine ljude. U periodu posle pada Miloevia
Cvijanovieva meta postaje Zoran ini.
Kada je poelo suenje za ubistvo premijera
inia u Ekstra magazinu se plasiraju razne
teorije zavere i neistine, sa ciljem da se podriva
optunica za ubistvo premijera.

Tijani
Cvijanovi
nice Kasandra, tada popularne u Srbiji. Iz dana
u dan na naslovnim stranama ovih novina konstruisana je pria o atentatoru na Kasandru koga su
telohranitelji uhapsili i o anonimnim izvorima
koji su svedoili o napadu. Sve je bilo apsolutna izmiljotina. Jedina tana injenica bila je to
da je latinoamerika glumica zaista posetiila Beograd; sve ostalo atentator, napad, anonimni
graani i ostali detalji koje su kreatori ove novinarske manipulacije ubacili (fotoreporter koji je snimio incident ali su mu snimci kasnije oduzeti), ne
bi li priu uinili verodostojnijom izmiljeno je.
Za ovu priliku Cvijanovi i njegove kolege dodelili su atentatoru inicijale V.T. (za ovu manipulaciju
korieni su inicijali Vojislava Tufegdia, jednog od

Petrovi

Tufegdi

urednika u Graaninu). Kako bi od celog sluaja

bila napravljena afera koja e zaokupljati panju javnosti, u narednim brojevima su u priu ubacivani
novi izmiljeni detalji i podaci o izmiljenom atentatoru: izmiljeni intervju sa njegovom porodicom,
izmiljeni podaci iz njegove biografije, izmiljene
reakcije anonimnih izvora. U priu je ubaen i
sused atentatora. Njemu je dodeljeno ime eljko
C. (kao i V. T. i eljko C. je bila interna , redakcijska igra i predstavljao je eljka Cvijanovia).
Da bi ceo sluaj dobio verodostojnost, autori teksta
navodno kontaktiraju sa Ministarstvom za informisanje, ali ne dobijaju odgovor... Ovaj sluaj je bio
udarna tema Graanina: ispunjavao je naslovne i
itave unutranje strane. itaoci su iz dana u dan
pratili dogaaje oko napada na Kasandru, komentarisali su i prepriavali, nesvesni o kakvoj
je manipulaciji i izmiljotini re. Kada je ekipa iz
Graanina, predvoena Tijaniem, Momilom
Petroviem i eljkom Cvijanoviem, htela da se
izvue iz prie, pokuala je da itav sluaj obesmisli ubacujui neke detalje o navodnom autoru teksta (opet izmiljenom), dodelivi mu ime Goran
Gvozdi. Inicijatori i autori ove manipulacije tada
su dodavali besmislene detalje o psihikom stanju
novinara Gvozdia (autora teksta o Kasandri),
traei izlaz iz ove izmiljotine kojom su zaluivali
svoje itaoce.

Urednitvo Graanina danima je zaluivalo

itaoce izmiljenim dogaajem

ANONIMNI IZVOR OSNOVA NARUENOG

NOVINARSTVA
Sluaj Kasandra indikativan je za novinarsku karijeru eljka Cvijanovia, jer e njegov kako
novinarski tako i uredniki rad u budunosti biti
obeleen izmiljanjem dogaaja, konstruisanjem
afera, neargumentovanim optuivanjem i podmetanjem. Budui da su posle sluaja Kasandra
i besramne manipulacije javnou autori proli
nekanjeno, anonimni izvori, dogaaji koji se nikada nisu desili, detalji koji su izmiljeni samo da bi
kasnije verodostojnije podravali konstrukcije bili
su prisutni u svakom od kasnijih projekata raznih
vojno-bezbednosno-obavetajnih centara u kojima
je Cvijanoviu dodeljivana urednika funkcija.

19

ELJKO CVIJANOVI
LJILJANA UGRICA-SMAJLOVI

jiljana (devojako
Ugrica) Smajlovi,
roena je u Sarajevu,
u porodici vojnih lica
(majka,
medicinska
sestra po inu potpukovnik, a otac civilno
lice u slubi JNA). Pre
rata bila je urednica
sarajevskog Osloboenja. U jeku priprema za rat
u Hrvatskoj, Smajlovika je izvetavala za ovaj sarajevski list sa vukovarskog ratita, kao i sa srpskog
referenduma u Kninu. U sukobu u Hrvatskoj bila
je otvoreno na strani JNA, Rakovia i Miloevia.
Pojedine njene sarajevske kolege tvrde da se, ponesena bitkom za plebiscit, avgusta 1990. kada se u
Kninu glasalo o srpskoj autonomiji, i sama prikljuila
glasanju. Poetkom devedesetih Ljiljana Smajlovi,
kao lan SK BIH i pouzdani partijski kadar, odlazi u Brisel u svojstvu spoljnopolitikog izvetaa
Osloboenja (kolege Ljiljane Smajlovi tvrde da je
ona bila izuzetno poverljiv partijski kadar i da su
je, kada su se deavali vani sastanci CK SKJ, bez
obzira na to to je postojalo beogradsko dopisnitvo,
slali u Beograd da sa tih skupova izvetava).
Kada je poeo rat u Bosni, Ljiljana Smajlovi
odlazi u Beograd gde se zapoljava u nedeljniku Vreme. Njen dolazak u ovaj list izazvao je otvorene nesimpatije pojedinih njenih kolega iz ove redakcije, posebno Stojana Cerovia, Miloa Vasia i
Petra Lukovia. Njen prvi tekst za Vreme o novinarima Osloboenja koji su se, navodno, priklonili islamskoj opciji izazvao je pravi ok meu
saradnicima Vremena. Vlastimir Mijovi, dopisnik
Osloboenja iz Moskve, istovremeno ovek koji je
pisao za Vreme, prestao je da pie za ovaj nedeljnik, revoltiran tim tekstom. Suptilnim metodama kojima je konstantno relativizovana uloga Ratka
Mladia i Radovana Karadia u ratu u Bosni, Ljiljana Smajlovi je iritirala kako itaoce, tako i svoje kolege. Pisanje za Vreme omoguilo je Smajloviki da
uspostavi kontakte sa amerikim diplomatama. Upravo zahvaljujui tim kontaktima Ljiljana Smajlovi
je uz podrku Vremena dobila dve stipendije Alfred Friendly Press i Woodrow Wilson International Center for Scholars, kako bi istraivala poreklo
rata u Bosni.
Smajlovika se iz Amerike vraa u Vreme (interesantan je detalj da je po odlasku iz Sarajeva i dolasku u Vreme pisala i govorila na ijekavici. Nekoliko godina kasnije, kada se u Beogradu nametnula
kao nepristrastan analitiar i urednik, potpuno je
prilagodila svoj nain govora i za sve svoje analize
u mnogobrojnim televizijski nastupima koristila je
ekavicu).
Nakon angamana u Vremenu i sticanja legitimacije analitiara Ljiljana Smajlovi prelazi
u Evropljanin kod Slavka uruvije na mesto
spoljnopolitikog urednika. Imid izgraen u Vremenu nikad ekstremna, uvek analitina ali
20

patriotski orijentisana Ljiljana Smajlovi razvija i u Evropljaninu da bi kulminirale njene

ekspertske sposobnosti zapravo u trenutku kada
ova nekadanja Sarajka postaje jedan od urednika nacionalistikog NIN-a. Relativizovanje zloina,
analitiko promiljanje na temu svrsishodnosti Hakog tribunala, spekulacije o stvarnim krivicama onih koji su poinili ratne zloine postaje trend
koji Ljiljana Smajlovi zastupa sve do dananjih
dana. Imid analitiara patriote pomae joj
da se u svim medijima, kako elektronskim tako i
tampanim, nametne kao osoba koja tumai rat u
Bosni, objanjava ko su rtve a ko zloinci, analizira spoljnopolitike prilike. Njenu ninovsku fazu
komentarisle su i nekadanje kolege iz Bosne. Tako
je jedan od njenih nekadanjih novinarskih mentora
Gojko Beri izjavio: Ljiljana Smajlovi, predratna
vedeta Osloboenja, nala je u novom NIN-u ide
alno mjesto za sebe. Jer njoj se vjerovalo: roena je
u Sarajevu, dola je iz Bosne, te sve to bude pisa
la o ratu u njenoj domovini itaocima NIN-a djelo
vat e krajnje objektivno. Ljilja je pisala i pisala, ali
tako kao da je roena u aku, kao da Bosne ni
kada nije vidjela, osim to je o njoj neto sluala
od Dobrice osia i srpskih akademika tipa Milo
rada Ekmeia.

Lj. Smajlovi u karikaturi Predraga Koraksia

Nakon petooktobarskih promena Ljiljana Smajlovi
se uz pomo svojih prijatelja iz DSS, posebno
predsednika te stranke, Vojislava Kotunice pozicionira drutveno i profesionalno. Tadanji predsednik SRJ Kotunica Ljiljanu Smajlovi postavlja za
lana Komisije za istinu i pomirenje. U to vreme
ona ve ima svoju kolumnu u NIN-u, koju je najee
koristila tako to je hvalila mudru politiku Vojislava Kotunice a napadala tadanjeg premijera Zorana inia i poteze njegove Vlade. Analize Ljiljane
Smajlovi ne zavravaju samo na stranicama NIN-a.
Ona je ugledni analitiar mnogih medija a posebno
onih koje je pomagala sa pozicija direktorke u IREX
(amerika organizacija koja finansijski stimulie
razvoj medija). injenica da je bila u mogunosti
da kljuno utie na finansijsku situaciju pojedinih
medija, da odreuje ko e od novinara uestvovati
u projektima koje je finansirao IREX, ko e dobiti
stipendiju nainila je od Ljiljane Smajlovi izuzetno
monu osobu u novinarskim krugovima. U medijima je imala svoje favorite koje je forsirala preko
IREX-a i tako stvarala novinarske lobije. Za Ljiljanu Smajlovi, ali i mnoge njene kolege, injenica da
sedi na dve stolice (IREX i mediji u kojima je radila) nisu predstavljali oigledan sukob interesa. Za to
vreme ona je u NIN-u ruila novi svetski poredak,

objanjavala pravu prirodu rata u Bosni. Posebno

je bio zapaen njen tekst (o tome su pisali i sarajev
ski mediji) napisan nakon objavljivanja snimka egzekucije Bonjaka u Trnovu, koju su poinile paravojne formacije korpioni. Tekst Ljiljane Smajlovi
je pratila slika korpiona ispod koje je bilo napisano ko su rtve, a ko delati. Ovaj tekst je izazvao
zgraavanje u Sarajevu, posebno imajui u vidu da
je ova nekadanja Sarajka porodino, preko biveg
mua i sina, vezana za Srebrenicu (Smajlovii su
Bonjaci poreklom iz Srebrenice). Ipak neka svoja sarajevska prijateljstva Smajlovika je negovala.
Kada je u Beogradu januara 2002. godine uhapen
Alija Delimustafi (bivi ministar unutranjih poslova BIH) zbog nelegalnih radnji, sa njim je pritvoren
i Mlao Novakovi, predratni ugostitelji iz Republike
Srpske. Upueni kau da je Ljiljana Smajlovi bila
prva koja se nala Novakovievoj supruzi, i svojoj
dobroj prijateljici Snjeani Rakoevi, nekadanjoj
novinarki Osloboenja.
Nakon dolaska Vojislava Kotunice na mesto
premijera, nova vlast pravi plan kako da preuzme
dnevni list Politika. Za predsednika Upravnog odbora ovih novina biva imenovan Matija Bekovi,
za lana Emir Kusturica, za direktora Bekoviev
zet Sran Janiijevi, a za glavnu urednicu Ljiljana
Smajlovi, koja u redakciju dovodi svoje proverene
kadrove. Meu njima se nala i Biljana Mitrinovi,
supruga eljka Cvijanovia, nekadanja lektorka
Karadievih novina. Smajlovika dovodi u redakciju najstarijeg lista na Balkanu i novinare koji su
bili urednici u Reporteru (Milorad Vesi, Vladimir
Radomirovi i Dragana Matovi, Radomirovieva supruga), novinama koje su bile pod direktnim uticajem
Uprave bezbednosti Vojske i koje su vodile hajku na
Zorana inia i njegovu vladu. Ljiljana Smajlovi
otvara stranice Politike za sve one koji su bili
deurni napadai bive vlasti, a pisali su panegirike
o sadanjem premijeru (Slobodan Antoni i ore
Vukadinovi). Politika postaje mesto sa koga se
lansiraju napadi na sve neistomiljenike Kotuniine
vlade, posebno na nevladin sektor i predstavnike
civilnog drutva, bive saradnike premijera inia,
rukovodstvo Crne Gore, Haki tribunal itd. Saradnici Ljiljane Smajlovi tvrde da je kao urednica posebno fokusirana na pitanja Haga i suenje za ubistvo
premijera inia. Kontrola i prekrajanje tekstova
koji se bave ovim temama postaju njen prioritet.
Svaki propust, kako svedoe Politikini novinari
Smajlovika bi propratila izlivima nezadovoljstva i
to na istoj ijekavici.

Ko su rtve, a ko delati, pitala se

Lj. Smajlovi.

NOVINAR U CIVILU

3. PRANJE BIOGRAFIJE
Angaman eljka Cvijanovia u medijima koje je finansirala meunarodna
zajednica pokazao se kao idealna prilika za pranje njegove profesionalne
biografije. Bila je to prva stepenica na putu od novinara ratnog hukaa do
uglednog analitiara.

rocena meunarodne zajednice da e posle

Dejtona i poraza na lokalnim izborima uspeti
da kontrolie Miloevia pokazala se pogrenom.
Miloevi se, naime, nije nimalo promenio. Nastavio je svoju represivnu i diktatorsku politiku.
Takvim nainom vladanja on je ujedinio protiv
sebe mnoge, pa i one srpske nacionaliste koji mu
nisu oprostili blokadu na Drini 1994. i osion,
nipodatavajui odnos prema rukovodstvu Republike Srpske.
eljko Cvijanovi je pripadao onom delu pristalica Republike Srpske i srpskih nacionalista koji
su Miloeviu zamerili to to nije ispunio cilj: potpunu pobedu u ratu. Samim tim, pisanje protiv
Miloevia Cvijanoviu nije palo teko; posebno
ako se ima u vidu da je on na taj nain pokuavao
da opere svoju ratnohukaku biografiju, postajui
jedan od kritiara Miloevievog reima. Idealna
prilika za njegov novi novinarski angaman ukazala se u medijima koje je finansirala meunarodna
zajednica Reporteru, Danima, IWPR.

Od Karadievog novinara do nezavisnog analitiara

3.1 Reporter

eporter je okupio oko sebe grupu novinara od kojih su neki imali veoma impresivne biografije i veliki ugled u meunarodnoj
zajednici. Meutim, u samoj redakciji bilo je i
onih koji su se bavili novinarstvom, a zapravo
su bili aktivni saradnici Vojne slube bezbednosti presudnog faktora u osnivanju ovog nedeljnika. Autori ove publikacije su, tokom prikupljanja materijala, od brojnih poznavalaca
medijske scene podruja nekadanje Jugoslavi-

je uli ocenu da Reporter, pored nekadanjeg

YUTEL-a, predstavlja najuspeniji medijski projekat Vojne bezbednosti. Pristup obavetajaca
formiranju Reportera bio je takav da mnogi
uesnici ovog projekta nisu ni bili svesni da iza
tog nedeljnika zapravo stoji medijski tim Uprave
bezbednosti Vojske Jugoslavije. U kasnijim vojno-obavetajno-medijskim projektima, kao to
su bili TV YU Info ili dnevni list Dan, Vojna
bezbednost ak nije ni krila svoju ulogu. Mod-

el po kojem je napravljen Reporter bio je jednostavan: trebalo je okupiti grupu novinara i osnovati proevropski orijentisane novine, iju e
okosnicu sadraja initi kritika tadanjeg reima
u Beogradu. Kako u Srbiji nije bilo mogunosti
da se pokrene jo jedan takav list, on se osniva u
Banja Luci, i to u privatnoj kui Grujice apia,
aktivnog vojnog lica, organa Uprave bezbednosti
Vojske Jugoslavije. api, direktor novoosnovanog lista, oficir JNA poreklom iz regiona Podrinja,
21

ELJKO CVIJANOVI
uao je u oruane snage RS kada je zapoeo rat u
Bosni. Kao aktivno vojno lice tokom tog rata neometano je putovao u Hrvatsku, gde se nalazio sa
novinarom Pericom Vuiniem, osnivaem Reportera. Sada pokojni Vuini kasnije e postati
glavni i odgovorni urednik Reportera. Neformalni predstavnik ovog lista u Beogradu i osoba od
najveeg poverenja Grujice apia bio je Zdravko
Vukovi, oficir Vojne slube bezbednosti. Cilj
ovog projekta bio je da se diskredituje tadanja
legalno izabrana vlada Milorada Dodika koja je
ugroavala interese mafijako-bezbedonosnoprofiterskog lobija u samoj Upravi bezbednosti
Vojske Jugoslavije i u njenim ograncima van Srbije i Crne Gore. Ureivaki koncept koji se zasni
vao na kritici Miloevia, ali i delova Vojske, bio je
posledica stvarnog animoziteta izmeu razliitih
frakcija, to u okviru Vojske RS, to unutar Vojske
Jugoslavije, a posebno u obavetajnim slubama.
U tom smislu znaajno je spomenuti da blisku
vezu sa slubama bezbednosti tada imaju ljudi
iz okruenja Momila Mandia, efa Biroa RS u
Beogradu. To se pre svega odnosni na njegove poslovne partnere i ideoloke istomiljenike poput
Jovice Joleta Petkovia, oveka koji e finansirati
mnoge dnevne i nedeljne listove, kako u Republici Srpskoj, tako i u Srbiji. Upravo e tandem
Mandi Petkovi stajati iza skoro svih medijskoobavetajnih projekata kao to su: Ekstra magazin (ef beogradskog dopisnitva bio je eljko
Cvijanovi), Prst, ili pak dnevni listovi poput
Nacionala u Srbiji, koji je nakon ubistva premijera inia, tokom
vanrednog stanja, odlukom
pravosudnih
organa zatvoren.
Projekt Reporter
je funcionisao tako
to su vlasnici ovog
lista krijui se iza
imena nekih ugledMomilo Mandi
nih novinara, kojima
su pruali mogunost
da piu slobodno, za
pristojne honorare
vodili suptilne ratove i hajke protiv svojih neistomiljenika,
pre svega onih koji su
ugroavali njihov kapital i poslovne poziciJovica Jole Petkovi
je. Uticaj Reportera
bivao je sve vei i u jednom trenutku je prerastao
i optimistike poetne zamisli o znaaju i uticaju
koji bi ove novine mogle da imaju u javnosti Srbije. To posebno dolazi do izraaja posle 5. oktobra
2000, kad taj list vidno potpada pod uticaj ljudi
iz kabineta Vojislava Kotunice i njegovih savetnika. Tako Reporter postaje sredstvo za ruenje
Vlade Zorana inia, izmiljanjem i lansiranje
afera, plasiranjem lai i diskreditacijom legalno
izabrane vlasti.
22

Vladimir Radomirovi, Perica Vuini (Reporter) i ore Mamula (DSS)

Reporter su finansijski podravali meunarodni
fondovi i organizacije oni isti koji su, s druge strane, pomagali opoziciju i borbu protiv
Miloevievog reima. Ovakav povoljan tretman
meu donatorima ove novine su imale zahvaljujui
injenici da su u redakciji sedeli i pojedini novinari
izuzetnog profesionalnog ugleda, koji su bili podlo uvueni u ovaj medijsko-obavetajno-politiki
projekt. Mnogi od njih su, kada su saznali koja
je prava uloga ovog lista, napustili redakciju Reportera. Podrka inostranih fondova koju je ovaj
list uivao bila je vana i zbog toga to se na taj
nain sticao meunarodni ugled. Tako je nekima,
poput eljka Cvijanovia, ali i drugih novinarasaradnika Vojne slube bezbednosti, injenica da
su deo redakcije koju podravaju znaajni donatori sa Zapada posluila da operu svoje biografije. Na taj nain su pojedinci koji su samo nekoliko godina ranije hukali na rat, veliali Karadia
i Mladia i tvrdili da je Srebrenica osloboena
dobili ne samo aboliciju od meunarodne zajednice, ve i potvrdu da su borci za demokratiju.
U periodu posle pada Miloevia posebno e
doi do izraaja zatita koju su pojedini novinari
Reportera uivali, naroito od profesionalnih
novinarskih udruenja. Reporter, naime, nakon
5. oktobra 2000, poinje pod platom borbe za
slobodno novinarstvo da vodi pravu hajku protiv
Zorana inia i njegove Vlade. Novinari koji su
imali znaajnu ulogu u plasiranju lanog spiska za
Hag, u podmetanjima i u stvaranju afera nisu ak
ni opomenuti od profesionalnih udruenja, ve su,
naprotiv, bili nagraeni novim znaajnijim, novinarskim angamanima. Tako su, na primer, dvoji-

Vladimir Radomirovi

Milorad Vesi

ca urednika u Reporteru, Vladimir Radomirovi

i Milorad Vesi, po gaenju ovog lista preli na jo
znaajnije funkcije i to u RTV B92, mediju koji vai
za simbol profesionalnog i slobodnog novinarstva.
U vreme pisanja ove publikacije njih dvojica su
urednici najstarijeg i najznaajnijeg dnevnog lista u Srbiji Politike (glavni i odgovorni urednik Politike postala je u meuvremenu Ljiljana
Ugrica-Smajlovi, a udarni novinari za delikatne
nacionalne i politike teme postali su Biljana
Mitrinovi, supruga eljka Cvijanovia, i Dragana
Matovi, supruga Vladimira Radomirovia koja je
nekada bila novinar mafijakog lista Balkan).
Tokom 1997. godine eljko Cvijanovi postaje
lan redakcije tog banjalukog lista i 1997. dobija
priliku da u Reporteru sebe predstavi u novom
svetlu i pripremi se za nove zadatke koje e mu
Sluba i politiki sponzori dodeliti.
Glavna meta Cvija
novievih napada u
Reporteru bio je pre
svega Milorad Dodik,
ali su to bili i Biljana
Plavi i elnici opo
zicije u Srbiji, prvenstveno Zoran ini.
S druge strane, Ratko Mladi, optuenik
za genocid i ratne zloine, prema Cvijanovievim
kriterijumima bio je dobar Srbin.
General Ratko Mladi je tako ostao zabeleen
kao, istina, dobar Srbin... (Reporter, Partizani
i etnici u VRS: Geneza sukoba, 10. septembar
1997).
Predsednici RS Biljani Plavi Cvijanovi zamera
bliskost sa meunarodnom zajednicom.
Okruena je predstavnicima meunarodne
zajednice koji je tretitaju kao jednogodinju
biljku (Reporter, Geneze sukoba, 10. septembar 1997).
Kada Biljana Plavi u jesen 1998. gubi izbore
i predsednik Republike Srpske postaje Nikola
Poplaen, eeljev radikal, Cvijanovi se o njegovom politikom profilu izuzetno pozitivno izraava:

NOVINAR U CIVILU
...mnogo vie legalista nego emotivac i zato
je mnogo manje konfliktan tip nego Vojislav
eelj... Poplaen je jedini srpski radikal koji se
suprotstavljao eelju i koga jo dri mesto...
(Reporter, Nikad vie one vlasti, 28. septembar 1998).
Meunarodna zajednica je Poplaena smenila
sa mesta predstavnika.
Za Milorada Dodika,
predsednika Vlade RS,
Cvijanovi ima samo
uvrede i optube:
Dodik za to vreme
deluje kao ovek
koga su istog dana u
lai uhvatile i ena i
ljubavnica (ReportMilorad Dodik
er, Pokupite leeve,
28. februar 1999).
Dodik je Cvijanovia u jednom intervjuu optuio
da je plaenik i da je sitni pekulant koji bi za
500 maraka napisao sve to se od njega trai.
Cvijanovi mu je ak na dve strane Reportera
uputio otvoreni Odgovor.
Dok je o Ratku Mladiu i radikalu Poplaenu
Cvijanovi imao pozitivno miljenje, stavovi o
liderima srpske opozicije bili su potpuno suprotni:
Da bi se ovi ujedinili (opozicija u Srbiji),
ili Vuku Drakoviu ili iniu moralo je da
smrkne. Desilo se ovom drugom... U hazarderskoj igri bez izgleda na uspeh ini nije svoj
kredibilitet troio samo u stranci, nego i u Savezu za promene (Reporter, Opozicija kod Vuka:
ujedinjenje ili smrt, 19. januar 1999).
Poslednjeg vladara, koji je bar u neemu
podseao na inia, Srbi su bacili kroz prozor
(Reporter, Hag i pregovori strategija Babuka,
2. jun, 1999).
Kada je Zoran ini
1999, za vreme bom
bardovanja, poslao po
ruku meunarodnoj
zajednici da mirovni
sporazum sa Srbijom
treba da sadri i zahtev
za smenu Miloevia,
Cvijanovi je komenZoran ini
tarisao da je ini
svoju hrabru izjavu dao iz Podgorice i ukoliko Miloevi ne izdri ubitani fini, morae
doslovno da kapitulira i tu bi se mogao ovajditi ambiciozni ini ili neko drugi od nebrojanih
stranakih lidera koji su za postmiloevievsku
eru ponudili da se rtvuju Zapadu prije nego to
su ovi i sastavili iri spisak kandidata (Reporter, Spasavanje redova Slobe, 14. maj 1999).
Meutim, kada je Tuilatvo Hakog tribunala
odluilo da podigne optunicu protiv Miloevia i
njegovih saradnika, Cvijanovi je takav potez osudio:
...Jo manje je onih, posebno u Srbiji, koji

ULOGA REPORTERA U POBUNI CRVENIH BERETKI

Jovica Krtini, Vladimir Radomirovi, Aco Tomi,

ore Mamula

loga Reportera u pobuni Crvenih beretki koju je predvodio Milorad Ulemek (kada
je nastajala ova publikacija osueni za ubistvo
premijera inia) ostae upamena kao jedna
od najneasnijih novinarskih epizoda na ovim
prostorima.
Nedeljnik Reporter pisao je, naime, jo
juna 2001, da je Haki tribunal zainteresovan
za veinu policijskih funkcionera iz Srbije. Tako
u ovim novinama 7. juna 2001. biva objavljen
tekst Stupica za Legiju, a nekoliko dana nakon
zavretka oruane pobune JSO-a, 21. novembra 2001, isti list, na ijem je elu u to vreme
Vladimir Radomirovi, objavljuje izmiljeni spisak sastavljen od imena 362 policajaca koji bi
navodno trebalo da budu izrueni Hakom tribunalu. Spisak je napravljen tako to su prepisane
liste odlikovanih, ranjenih ili poginulih policajaca, objavljivane u Slubenom listu i ostalim
novinama, ali i uvidom u arhive Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Nekoliko dana
kasnije, preko istog lista, Vladi je porueno da
sprei neku novu pobunu unutar JSO-a, to je
trebalo da bude poruka vlastima da ne mogu
kontrolisati sve delove MUP-a. Pet godina posle objavljivanja Reporterovog spiska, krajem decembra 2006. godine, Slavia Leki,
nekadanji urednik ovog nedeljnika, izjavio je u
emisiji Insajder TV B92 da su spisak od 362
policajca koje navodno trai Haki tribunal dobili iz Vojne slube bezbednosti. Glavna veza sa
Slubom bio je Jovica Krtini, danas urednik u
Kuriru, koji je ovaj lani spisak i doneo u redakciju. Znaajnu ulogu u objavljivanju spiska
imao je i tadanji advokat Reportera i poslanik
DSS ore Mamula. U to vreme na elu Uprave
bezbednosti Generaltaba VJ (Vojno bezbedno
sna sluba), od koje je i potekao spisak, bio je
general Aco Tomi, a sluba je bila pod formalnom kontrolom predsednika SR Jugoslavije i
Demokratske stranke Srbije Vojislava Kotunice,

kada je pisan ovaj tekst premijera Srbije. Pravi

razlog pokuaja dravnog udara, u emu su beretke dobile podrku i od samog predsednika
SRJ Vojislava Kotunice, bio je zapravo pokuaj
Ulemeka da na najvanija mesta u MUP postavi
svoje ljude i da sebe spase pravosudnog progona
za viestruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, oktobra 1999, i za druge zloine. Godinu dana pre
nego to e i u Srbiji lansirati lani spisak navodno tajno optuenih policajaca pred Hakim tribunalom, list Reporter je septembra 2000,
godine objavio slian spisak koji navodno tajno
optuenih ljudi iz Bosne i Hercegovine.

23

ELJKO CVIJANOVI
su, posle poternice za Miloeviem i jo
etvoricom visokih srpskih funkcionera, uvereni kako je odluka iz Haga utemeljena pravno, a
ne politiki (Reporter, Strategija babuka, 2.
jun 1999).
Upravo e haka
optunica protiv Mi
loevia biti razlog
zbog kojeg je eljko
Cvijanovi formalno
napustio
redakciju
Reportera: kada je
krajem aprila 2000.
godine Stejt dipartment objavio poternicu za Miloeviem,
Karadiem i Mladiem, uz nagradu od 5 miliona dolara svakome ko dostavi informaciju
koja bi dovela do njihovog hapenja ili osude od
Hakog tribunala, Cvijanovi se na dve stranice
oglasio linim stavom da objavljivanje takve
poternice u novinama moe da se pokae kao
sumrak tek zapoetog slobodnog novinarstva
u BiH. U linom stavu Cvijanovi je Slobodana Miloevia, Radovana Karadia i Ratka
Mladia posredno izjednaio sa ubijenim novinarom Slavkom uruvijom, tako to je poternicu za osobama optuenim za ratne zloine
objavljenu u Reporteru uporedio sa tekstom
koji je tokom bombardovanja izaao u Politici Ekspres a u kome je najavljeno uruvijino
ubistvo.
Svojevremeni tekst u kome je, prema autoru Politike Ekspres, Slavko uruvija jedva
doekao bombardovanje Srbije neodoljivo me
podsea na poternicu Stejt departmenta za
Slobodanom Miloeviem, Ratkom Mladiem
i Radovanom Karadiem, tampanu u etiri
bosanskohercegovake novine, meu njima i
u Reporteru (Reporter, emu slue bande
re).
Cvijanovi odlazi iz Reportera i u narednim
godinama profesionalnu karijeru uglavnom usmerava ka Beogradu.

Poslednjeg vladara, koji je

bar u neemu podseao na
inia, Srbi su bacili kroz
prozor.
(eljko Cvijanovi o Zoranu iniu)

24

Cvijanoviev angaman u Danima izazvao je revolt sarajevskih novinara

3.2 BH DANI

eljko Cvijanovi, novinar koji je tokom krvavog sukoba u Bosni ismevao muslimanske rtve, tvrdio da je Srebrenica osloboena
i da na Sarajevo treba udariti, tri godine po
zavretku rata postaje saradnik uglednog sarajevskog nedeljnika BH Dani. Njegov angaman
u bosanskom listu izazvao je poplavu negativnih reakcija, pre svega samih novinara BH
Dana, koji nisu mogli da prihvate injenicu
da je Cvijanovi postao kolumnista ovog lista.
I dan-danas je meu mnogim poznavaocima
bosansko-hercegovake medijske scene ostala nepoznanica ta je to nateralo urednika
ovog uglednog lista Senada Peanina da prihvati Cvijanoviev angaman u svojim novinama i time mu prui znaajnu aboliciju za sve
to je prethodno inio. Jedni misle da Peanin
nije znao ko je zapravo Cvijanovi; drugi tvrde
da je Cvijanoviu angaman u Danima obezbedio zapravo Momilo Mandi, koristei line
veze i drugarstvo sa Peaninom jo iz vremena s poetka rata i zajednikog rada u MUP-u
BiH, gde je Peanin neko vreme radio u Slubi
za informisanje Kabineta tadanjeg ministra
unutranjih poslova BiH Alije Delimustafia.
Postoji i miljenje da je urednica BH Dana Vildana Selimbegovi, Cvijanovieva prijateljica,
kljuno uticala na njegov dolazak u Dane). Nedeljnik BH Dani je ureivakim konceptom insistirao na suoavanju sa prolou i utvrivanju
krivice za zloine koji su se dogodili tokom rata
u Bosni. Zbog takve koncepcije ove novine je
podravala i meunarodna zajednica. eljko
Cvijanovi, novinar za koga su Karadi i Mladi
do neposredno pred taj angaman bili heroji,
prilagodio se gotovo preko noi novonastalim
prilikama i uskladio svoj stil pisanja sa novim,
mirnodopskim trendovima. Na delu je bilo novo

pranje biografije, Cvijanoviev pokuaj da se

preko Reportera i BH Dana, a kasnije i biltena Instituta za izvetavanje o ratu i miru (IWPR),
priblii to vie tzv. liberalno-demokratskim krugovima, pre svega u Beogradu.
Meutim, sama injenica da je nekadanji
Karadiev novinar poeo da pie za sarajevski nedeljnik nije prola nezapaeno u velikom
delu javnosti BiH, pa je tako dugo trajala upravo na stranicama BH Dana polemika na temu
zato je i kako Cvijanovi doao u taj nedeljnik.
Nedeljama su BH Dani objavljivali rasprave
o angamanu eljka Cvijanovia u bosanskom
ratu. Najduu polemiku sa Cvijanoviem vodio je sarajevski novinar Ozren Kebo, koji je
napisao da je, dok su bombe padale na Sarajevo, Cvijanovi podizao nivo pismenosti u
Karadievim medijima Javnosti i Srpskom
osloboenju. Cvijanovi se branio i objanjavao
kako je on zapravo odozgo gledao kako ludaci
sipaju vatru na grad u kojem se rodio. Ali, samo
koju godinu ranije taj isti Cvijanovi je sa stranica Karadievih novina bodrio je sa Pala srpske
snage da jo ee udare na grad u kojem se
rodio Sarajevo!
Cvijanovi je u tekstovima koje je objavljivao u
BH Danima pripisivao najrazliitije optube i
krivina dela premijeru Republike Srpske Miloradu Dodiku. inio je to gotovo po istoj matrici po
kojoj e nekoliko godina kasnije napadati prvog
demokratski izabranog premijera Srbije Zorana
inia. Dodiku i iniu je bilo zajedniko to
to su posle jednog tekog razdoblja doli na vlast
i to su pokuali da okrenu svoje narode ka demokratskim vrednostima i povedu ih u reforme.
Imajui u vidu biografiju eljka Cvijanovia
pravdanje zloina i velianje zloinaca ne
udi injenica da je izmiljanjem i konstrui-

NOVINAR U CIVILU
sanjem optubi zapravo pokuavao da
uspori ili sprei procese za koje su se
ova dvojica zalagala. Tako je Cvijanovi
Dodika optuivao za
korupciju, dok je, sa
druge strane, imao raeljko Kopanja
zumevanja za sline
pojave koje su se deavale u vreme Karadieve
vlasti.
...I tu je ona temeljna razlika izmeu korupcije iz vremena SDS-a i Miletove ere. Naime,
verc i korupcija za Karadieve vlasti bili su
nain opstanka itave RS (...) Dodikovi su,
opet, lopovi elitisti (BH Dani, Crvene ui i
puno srce, 18. avgust 2000).
U mrnji prema Dodiku Cvijanovi ide ak dotle da napada eljka Kopanju, vlasnika Nezavisnih novina, novinara koji je ostao bez obe
noge u atentatu bombom izvedenom nakon niza
tekstova na temu obrauna sa mafijom i ratnim
profiterima.
Da se ne laemo: eljko Kopanja, do dana
kada je pokuano ubistvo, bio je jedan od
najbolje zatienih novinara u RS-u (...) Bomba je podmetnuta pod automobil najeksponiranijeg Vladinog novinara, ovjeka koji je u novinama bio na politikom zadatku za premijera
Milorada Dodika. Zato je spisak Kopanjinih neprijatelja identian spisku Dodikovih ( BH
Dani, Kako obesmisliti rtvu, 29. oktobar
1999).

Iako je nakon genocida u Srebrenici eljko

Cvijanovi pohvalio akciju Vojske Republike Srpske i nazvao je oslobaanjem Srebrenice, pet
godina kasnije on u sarajevskim BH Danima
razvija teoriju da je itava ta akcija bila dirigovana spolja, kako bi se zapravo kompromitovalo
rukovodstvo Republike Srpske.
Iako to nikada javno nije bilo u opticaju, ne
treba odbaciti da je i Beogradu, i Sarajevu, i
nekome iz svijeta bila potrebna potpuna kompromitacija rukovodstva RS-a i ubrzavanje
mirovnih pregovora (BH Dani, Zapisano na
kostima, 7. jul 2000).

SLOBODAN VASKOVI

lobodan Vaskovi
vlasnik je i glavni urednik list Patriot. Pre rata bio je
baletan u Sarajevu,
potom je na Palama
(na radiju Republike
Srpske) vodio emisiju narodne muzike
Svilen konac. Iako nije bio novinar informativnog programa, dan nakon genocida u Srebrenici, Vaskovi je izvetavao za radio RS i u
tom izvetaju rekao da Muslimane treba baciti u reku. Posle rata dolazi u Banja Luku, nastavlja da radi na Radiju RS i postaje dopisnik
Tijanievog lista Graanin. Po osnivanju lista
Reporter, projekta Vojnobezbednosne slube,
Vaskovi postaje njihov novinar.
List Patriot osnovan je 2000. godine, a
sedite mu se nalazilo na Carini Republike Srpske. Zbog izuzetnih veza izmeu ovog lista i
Srpske demokratske stranke, tvrdilo se da ih je
pratkino osnovala ova stranka. Ove novine su
sluile za kompromitaciju politikih i ideolokih
protivnika SDS-a. List je izlazio jednom nedeljno
i delio se na Glavnom odboru SDS-a. Vaskovi je
ispostavljao fakture ovoj stranci, a oni su ga platili stanom u Banja Luci. Vaskovi je 2006. godine zapoeo trajk glau pred skuptinom RS
jer navodno nova vlast Republike Srpske vri pritisak na njega aljui mu poresku upravu. trajk
je trajao 24 sata.
Slobodan Vaskovi je bio izuzetno blizak sa
bivim predsednikom RS Draganom aviem.
Upueni tvrde da je avi vrio pritisak na firme
i optine, koje su morale da objavljuju reklame u
Patriotu. Nakon to je SDS, a posebno Dragan
avi, na poslednjim izborima izgubio vlast, Patriot je, zbog nedostatka donacija, prestao da se
tampa i ima samo Internet izdanje. Interesantno je da ovaj list esto citira beogradska agencija
Beta. Moda razlog lei u injenici da je supruga Slobodana Vaskovia, Ljiljana Kovaevi, dopisnik Bete iz Banja Luke. Izdava Patriota bio
je Patriot d.o.o., ali je zbog utaje poreza firma
ugaena i sada je izdava Novi magazin d.o.o.
Vlasnik Patriota d.o.o. bio je Vaskovi, a direktor Novog magazina d.o.o. njegova ena, a on
glavni urednik. Kancelarije Patriota nalaze se u
firmi Delta Trade, vlasnika Mlae Novakovia,
nekadanjeg sarajevskog ugostitelja, uhapenog
2002. zajedno sa Delimustafiem u Beogradu.
(Novakovieva supruga, Snjeana Rakoevi,
takoe je novinarka i bliska prijateljica Ljiljane
Smajlovi.)
Beogradski novinar Bogdan Tirnani napisao je
tokom 2002. godine za Patriot seriju tekstova
u kojima je iznosio neistine i uvrede koje su se
odnosile na Zorana inia i njegove saradnike.
Nova karijera ede Jovanovia ne ide bez

telohranitelja, besnih dipova, ergele rasnih konja, a esto se via i u drutvu ministra policije.
On (ini) nije, poput Kotunice, lagalista
od papira, nije mu mrsko nita to donosi pare
(izruenje Miloevia Hagu), on je Big Lale
svetskog formata: eka Bua ispred toaleta,
rederovu decu vodi u kolu. Bilu Gejtsu je, na
primer, poklonio flau ljivovice (...) Nije doao
da me poseti dok sam leao u bolnici. Jer nije

tako planirao. Gde, bre, Canetov avion moe da

sleti u dvorite Urgentnog centra?! (Patriot,
Slona braa, 16. april 2002).
Slobodan Vaskovi godinama je bio dopisnik
Frankfutskih vesti, a trenutno je saradnik beogradske Evrope i izdanja Pressa za Republiku Srpsku. Istovremeno Vaskovi je dopisnik
Prsta iz Banja Luke, ali pod pseudonimom
(u Prstu su svi potpisi ili lani ili pseudonimi).
Glavni finansijer Prsta, koji se tampao u Obrenovcu, bio je Momilo Mandi.

25

ELJKO CVIJANOVI

3.3
INSTITUT ZA IZVETAVANJE O RATU I MIRU
(IWPR)

va nevladina organizacija, ne bez uticaja na

meunarodne medije, nastala je u jesen 1991.
u formi njuzletera, to jest malog faks-biltena pod
nazivom Yugofax. Osnivai su bili Toni Borden,
Amerikanac iz Njujorka, Milo Vasi, Ben Koen,
Vanesa Kvik i jo nekoliko mladih i veoma talentovanih britanskih i jugoslovenskih novinara. Kada
je rat na Balkanu krenuo punom snagom, bilten
je dobio ime Balkan War Report; posle Dejtona
postao je samo War Report i proirio svoja interesovanja na bive sovjetske republike iz oblasti Kavkaza. Kasnije, 1998, postaje nevladina organizacija pod sadanjim imenom Institute for
War and Peace Reporting. Uskoro dolazi do razlaza originalnih osnivaa i Tonija Bordena, to se
zavrava demonstrativnim ostavkama dvoje prvobitnih osnivaa i jo nekih lanova Odbora Instituta
(Board of Trustees): Sheena McDonald (uvena novinarka BBC), Milo Vasi i jo neki lanovi Odbora
odlaze jer vie nisu mogli da podravaju Tonija Bordena i njegove avanturistike poteze: nekorektne
odnose sa donatorima, eksploataciju zaposlenih i
finansijske manipulacije na ivici pronevere.
IWPR je tokom godina od uspenog poduhvata siromanih entuzijasta postao tipina nevladina
pumpa za donatorske pare: bavio se neuralginim
podrujima na celoj planeti, liferovao analize
razliitog kvaliteta o njima, organizovao ovakve ili
onakve treninge i jako vodio rauna da bude in
od Ugande, preko silovanih ena, pa do nagaznih
mina; gde god je bilo para.
Posle petooktobarskog prevrata, Toni Borden
se pojavljuje u Beogradu i reaktivira dopisnitvo
IWPR. Kroz tu redakciju proli su mnogi ugledni
novinari, ali se jako malo njih zadralo neto due.
eljko Cvijanovi uz pomo kontakata
obavetajnih slubi, pre svega vojne, uspeva,
aprila 2000. da se infiltrira u IWPR. U ovoj no26

Cvijanovi i urednica IWPR-a Gordana Igri

voj profesionalnoj fazi Cvijanovi pokuava da se
nametne kao novinaranalitiar, nepristrasni tuma
prolosti i sadanjosti. Cvijanovi postaje posebno
aktivan nakon 5. oktobra. Gordana Igri, urednica IWPR-a, preputa mu pisanje o dogaajima koji
su znaajno uticali na politiku situaciju u Srbiji.
eljko Cvijanovi koristi i ovaj medij (kao sve prethodne za koje je radio) za lansiranje neistina, konstruisanje afera. Teme su razliite: od plasiranja
teorije da je Vuk Drakovi izmislio atentat u Budvi
do potpirivanja oruane pobune Crvenih beretki.
IWPR je, u jeku pobune Crvenih beretki 16. novembra 2001, pet dana pre Reportera (21. novembra 2001), objavio lanu informaciju o tome da
postoji famozni spisak za Hag koji je plasirala Vojna
sluba bezbednosti kako bi podbunila Crvene beretke. Dezinformacija o spisku lansirana je u tekstu eljka Cvijanovia.
inilo se da samom IWPR-u odgovara ovakav
profil novinara. Upravo su ljudi poput Cvijanovia
oni koji su bili spremni na sve bili potrebni Toniju Bordenu i njegovoj ekipi. Posle 5. oktobra bilten IWPR-a je postao glasnik razliitih centara moi i lobistikih grupa. Teze koje je IWPR
razraivao svodile su se ne sledee: ini hapsi optuene za ratne zloine zbog novca, ini
se okrenuo Miloevievim kadrovima, Legija elit-

ni specijalac, ini izdajnik, Kotunica patriota,

ini povezan sa organizovanim kriminalom...
Bilten IWPR-a ustupio je svoje stranice centrima
moi koji su putem konstruisane duvanske afere
pokuali da obore Vladu Zorana inia. Danima su
razraivane optube da je nova vlast ogrezla u kriminalu, da je Zoran ini pokrovitelj verca cigareta.
Analiza pisanja IWPR-a jasno pokazuje lobistiku
ulogu koju je ova nevladina organizacija imala: forsirati Kotunicu a ruiti inia, bila je oigledna
urednika orijentacija. Londonska agencija FIA
koja se navodno bavila istraivanjem verca cigareta u Srbiji a zapravo je bila unajmljena od strane
jedne velike multinacionalne duvanske kompanije (Japan Tobacco International), da bi prikrila njihovu nelegalnu trgovinu cigaretama, plasirala je u
biltenu IWPR afirmativne tekstove o svome radu i
optuene da vlada Zorana inia vercuje duvan.
Posle hapenja Vukaina Volfa Minia, kontroverzne
linosti bliske FIA, zbog posedovanja oruja u tekstu koji je potpisao IWPR tim pie:
Posle spektakularnih optubi na raun vlasti u
Beogradu, zbog kojih je zavrio u zatvoru, srpski
istraitelj koji radi za britansku agenciju strahuje
za sopstveni ivot.
Izvori bliski tuiocu izjavili su za IWPR da veruje
da su saradnici srpskog premijera inia izvrili
snaan pritisak na tuioca da se ali na odluku o
kauciji i zadri Minia u zatvoru (IWPR, Strasni
puai i zvanini krijumari, 31. avgust 2002).
Dve godine posle objavljivanja ovog teksta Vukain
Mini je priznao da je multinacionalna duvanska
kompanija JTI davala novac novinarima i medijima
kako bi optuivali Vladu Zorana inia za verc i
afirmativno pisali o aktivnostima FIA-e.
Posle ukidanja van
rednog stanja IWPR je
objavio seriju tekstova
o navodnom muenju
i torturi tokom akcije
Sablja. Napominjemo
da u trenutku pisanja
ove publikacije, etiri
godine posle zavretka
Dragana Nikoli
akcije Sablja nijedan
Solomon
sluaj torture u zatvoru
nije utvren. Tekstove o muenjima i torturi, koje
su potpisale Dragana-Nikoli Solomon i Gordana
Igri, tampani su u Kuriru i citirani od advokata
optuenih za ubistvo premijera.
Svedoanstva koje je prikupio IWPR ukazuju na
to da su posle ubistva premijera Zorana inia,
uhapeni bili zlostavljani. Prikupljeni dokazi ukazuju na to da je zlostavljanje bilo irih razmera
nego to bi se to moglo zakljuiti iz saoptenja srpske vlade ili izjava predstavnika UN i OEBS-a.
Uskraivanje sna je navodno primenjena u
sluaju Svetlane Ranatovi.
Mnogi koji su osloboeni nisu se usuivali
da govore iz straha da e ponovo biti uhapeni
(IWPR, Srbija: zatvorenici tvrde da su mueni, 16.
jun 2003).

NOVINAR U CIVILU

DRAGANA NIKOLI SOLOMON I

GORDANA IGRI IZ LONDONA I
SARADNICI IWPR-A IZ BEOGRADA

Tekstove iz IWPR-a o torturi iz dana u dan

objavljivao je Kurir u vidu feljtona, a prenosili
su mnogi drugi mediji i internet-portali.
Dragana Nikoli-Solomon, jedan od autora
ovog teksta, u trenutku nastanka ove publikacije nalazi se na mestu efa odeljenja za medije
u beogradskoj kancelariji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
Prvi tekst koji Cvijanovi pie za IWPR bavi se
hapenjem Momila Krajinika, jednog od nekada najmonijih politiara Republike Srpske. Iako
je Krajinik bio na jednoj od najviih funkcija ratnog paljanskog rukovodstva, Cvijanovi rela
tivizuje njegovu krivicu.
Svi oni koji budu
imali zadatak da od
brane optunicu pro
tiv Krajinika e
imati avolski teak
posao (IWPR, Kara
diev saradnik, 4.
april 2000).
Lini odnos, tanije
netrpeljivost prema Dodiku, Cvijanovi demonstrira i u analizama za IWPR. Optuuje Dodika
da se udvara Zapadu i da ga meunarodna
zajednica, protivno volji graana Republike Srpske, namee za premijera.
Dalja sudbina reformi u RS e zavisiti od odluke stranaca da li e insistirati na podrci Dodiku, uprkos injenici da ga veina biraa vie
ne doivljava kao reformistu (IWPR, Protestno
glasanje u Bosni, 14. april 2000).
Kada je Dodik priznao da je u Srebrenici izvren masovni zloin, u tekstu za IWPR
Cvijanovi pie:
Premijerovo priznanje srebrenike tragedije mnogi posmatrai smatraju kao neiskreno
udvaranje Zapadu (IWPR, Dodikovo priznan
je, 18. jul 2000).
Dve nedelje nakon to je tvrdio da je Drakovi
sam inscenirao atentat, Cvijanovi imputira da

e lider SPO-a ui u koaliciju sa Miloeviem:

Ve due vreme govori se o tome da bi
Miloevi eleo da zameni neofaistikog vou
mnogo umerenijim saveznikom, verovatno partijom na ijem se elu nalazi opozicioni voa
Vuk Draskovi (IWPR, Miloeviev zaokret, 4.
jul 2000).
Tokom leta 2000, u vreme najavljenih ustavnih
promena i gotovo izvesnih predsednikih izbora, Cvijanovi pie o moguem Miloevievom
nasledniku. Pozivajui se na analize Aleksandra
Tijania, nekadanjeg Miloevievog ministra,
Cvijanovi u afirmativnom smislu za potencijalnog Miloevievog naslednika kandiduje biveg
efa ozloglaene SDB Jovicu Staniia (u vreme
pisanja ovog teksta optuenika Hakog tribunala za ratne zloine).
Sudei po izvetajima srpskih medija, Jovica Stanii bi mogao biti Miloeviev naslednik
() Politiki analitiar Aleksandar Tijani smatra da unutar redova SPS-a ima jedna struja
koja se brine o samoodranju i koja u Staniiu
vidi pouzdanog naslednika, koji bi ak mogao
stei podrku jednog dela opozicije (IWPR,
Miloeviev drugi mandat, 7. jul 2000)
Iako je tokom rata u Bosni u Karadievim novinama veliao akcije Vojske RS, nekoliko godina kasnije, kao analitiar IWPR Cvijanovi, u
skladu sa novim tendencijama, pohvalno govori
o naporima nevladinih organizacija da se pitanje
ratnih zloina otvori:
Nevladine organizacije, na primer, spremaju
se da govore o ratnim zloinima, to jo uvek
predstavlja tabu temu politike opozicije. Da
li mogue da je nezadovoljstvo Miloevievim
reimom stvorilo atmosferu u kojoj tema ratnih zloina vie ne predstavlja tabu? (IWPR,
Kandi sledei Filipovi?, 29. avgust 2000).
U analizi za IWPR, septembra 2000, Cvijanovi
spominje i sluaj generala Vojske RS Radoslava
Krstia koji je priznao poinjene zloine, ali autor teksta, bez obzira na priznanje optuenog,
govori o navodnim zloinima (Razotkrivene
tajne Hake optuznice, 15. septembar 2000).
Neto drugaijeg tona i uz zaobilaenje termina navodni zloini, Cvijanovi je slian tekst
na istu temu objavio i u sarajevskom nedeljniku BH Dani.
Tekstovi iz IWPR-a su citirani u domaoj javnosti. Konstrukcije koje je plasirao ovaj bilten
navoene su u naim medijima kao tvrdnje koje
objavljuju inostrani mediji. Cvijanovi je tako
postajao ugledni analitiar. Posebno je apsurdno to je nekadanjem Karadievom novinaru, koji je tokom rata omalovaavo bonjake
rtve, nipodatavao zloine, ovakvu profesionalnu afirmaciju posredno omoguila meunarodna
zajednica (izvetaj o balkanskoj krizi donirali su Evropska komisija, Ministarstvo za razvoj i saradnju Holandije, Meunarodna agencija za razvoj i saradnju iz vedske, Ministarstvo
spoljnih poslova Velike Britanije).

CVIJANOVI: VUK DRAKOVI

SAM ORGANIZOVAO ATENTAT
NA SEBE

una 2000, kada je

Miloevieva tajna
policija drugi put u
roku od godinu dana
pokuala da ubije
Vuka Drakovia, jednog od lidera opozicije, eljko Cvijanovi
na posredan nain
lansira apsurdnu, a pre svega perfidnu tezu da je
Vuk Drakovi sam organizovao atentat na sebe.
Upravo je Dravna bezbednost MUP-a Srbije,
koja je i organizovala atentat na Drakovia, bila
ta koja je pokuavala da u javnost pusti glasinu
da je atentat izmiljen. Cvijanovi, po zadatku,
koristei IWPR, plasira ovu la:
Netrpeljivost srpske opozicije prema Vuku
Drakoviu tolika je da mnogi smatraju da je
on sam organizovao atentat kako bi zaustavio
pad svoje popularnosti (IWPR, Vuk u nevolji,
21. jun 2001).
Cvijanovi u itavom ostatku ove analize
razrauje tezu da je atentat fingiran, kao i da
je Drakovi psihiki labilan: Mnogi sumnjaju
da je njegovo udno ponaanje simptom sve
veih psiholokih problema koji su nastali kao
posledica bliskih susreta sa smru. Cinine
tvrdnje da je Vuk Drakovi sam organizovao
atentat na sebe, kao i da je nakon zloina i
pokuaja ubistva na Ibarskoj magistrali postao
psihiki labilan, zapravo su dolazile iz izvora koje
je Miloevi kontrolisao, i to da se ne bi otkrilo
da iza svih ovih zloina stoje drava i tadanji
reim. eljko Cvijanovi svojim tekstovima daje
propagandnu podrku Miloevievim zloinima.

IWPR je, u jeku pobune

Crvenih beretki, 16. no
vembra 2001, pet dana ra
nije nego Reporter (21.
novembar 2001), objavio
lanu informaciju o posto
janju famoznog spiska za
Hag koji je plasirala Vojna
sluba bezbednosti kako bi
podbunila Crvene beretke.
27

ELJKO CVIJANOVI
NOVINAR U CIVILU

Jovica Stanii

Radomir Markovi

lobodan Miloevi, glavni inicijator i koordinator ratova u bivoj Jugoslaviji, u drugoj

polovini devedesetih godina, poinje da se distancira od rukovodstva Republike Srpske. Glavni razlog ovakvog zaokreta bio je lini animozitet branog para Miloevi Markovi prema
dvojcu Karadi Mladi. Ovu promenu kursa
sledile su i policijske, vojne i paravojne formacije koje su bile pod Miloevievom kontrolom:
MUP, DB, vojska, Arkanove jedinice... Taj sukob Miloevia i Karadia preneo se i na tajne
slube. Zato su i novinari koji su radili za slube
u Republici Srpskoj, a koji su doli u Beograd,
skoro bez izuzetka bili angaovani od strane
zloglasne Slube dravne bezbednosti MUP-a
Srbije, najpre one Jovice Staniia, a kasnije
one Radomira Markovia. To se naravno odnosilo i na eljka Cvijanovia, jednog od najaktivnijih saradnika slube Dravne bezbednosti iz
redova novinara. U Beogradu ga je operativno
drao detaman Beogradskog centra SDB,
a zadatak koji je
Cvijanovi dobio od
njih bilo je praenje
rada ruskih novinara i
to konkretno novinara
RIA Novosti.
Ipak, u SDB je postojao veliki stepen nepoverenja prema saradniku Cvijanoviu, jer je on
dostavljao esto nepotpune podatke, a verovalo se da je sve naloge dobijene od SDB dostavljao svojim vezama u Upravi bezbednosti Vojske, koji su pak to davali Rusima. Ovaj odnos
dvostrukog denunciranja i za SDB i za Vojnu slubu kulminirao je pred bombardovanje
1999. Optuujui ga da je pokuao da isprovocira sukob Vojske i SDB, uprava Beogradskog
centra ga hapsi u saradnji sa Drugom upravom
SDB. Pripadnici SDB, tom prilikom su pretukli
Cvijanovia. Iako su tada, za vreme Miloevia,
novinari dobijali meunarodnu zatitu ukoliko
su bili izloeni bilo kakvom pritisku vlasti, a
svaki pokuaj zastraivanja u medijima je tretiran kao grubi pokuaj krenja novinarskih sloboda, Cvijanovi o incidentu i fizikom maltretiranju koje je preiveo od pripadnika SDB nije
obavestio nikoga. Smatra se da je glavni razlog
to je Cvijanovi zatakao ovaj sluaj zapravo
njegov pokuaj da se ne sazna njegova veza sa
28

najzloinakijim delom Miloevievog aparata,

ozloglaenom SDB.
Cvijanovi tokom 2001, nakon dolaska novog
rukovodstva na elo SDB, zadrava saradniku
poziciju, ali se posebno pribliava savetnicima
Vojislava Kostunice, bliskim Vojnoj slubi, koji
su imali kljunu ulogu u formiranju kabineta.
Posebno se zbliava sa savetnikom za bezbednost Radetom Bulatoviem (saradnikom SDB)
koji posle ubistva Zorana inia i dolaska na
vlast Vojislava Kotunice postaje direktor BIA
(nekadanji SDB). Svoju saradniku ulogu i
znaaj za SDB Cvijanovi uvruje tokom
2003. godine kada na mesto zamenika direktora BIA dolazi Goran ivaljevi, koji od njega
trai medijsku pomo, a za uzvrat Cvijanovi
dobija zatitu i dozvolu da u svojim medijima
moe da pie i napada koga god eli, osim, naravno svojih neposrednih gazda. ivaljevi koristi
Cvijanovia da plasira informacije koje odgovaraju interesima BIA, kao to je koristio i druge
novinare sa kojima je odravao prijateljske odnose, jer mu je to izmeu ostalog bio sektor
rada. To ne znai da su te informacije uvek bile
lane, ali su po pravilu bile selektivne. S druge strane, ostali ivaljevievi novinarski kontakti nisu bili u obavezi, niti pod pritiskom, da
ispunjavaju njegove elje; Cvijanovi je, iz nekog razloga, bio.
eljko Cvijanovi je nastavio aktivno da radi
za Slubu i tokom 2004. i 2005. godine. Na
vezi ga je drao operativac Stankovi (verovatno mu je veza zamenjena nakon to je njihov
odnos na TV B92, javno pomenuo Vladimir
Popovi). Zanimljivo je da je posle iznoenja
svih ovih injenica na TV Cvijanoviev jedini
komentar bio da e tuiti Popovia (Cvijanovi
nije ak ni demantovao da je saradnik SDB),
ali tu tubu nikad nije podneo, niti je na tu
temu ikad vie ita rekao. Iako je bio znaajan
saradnik novog direktora BIA, nekadanjeg
Kotuniinog savetnika Radeta Bulatovia,
Cvijanovi je zbog umiljenosti o sopstvenom
prevelikom znaaju dolazio u sukobe i nesporazume i sa novim prvim ovekom BIA. Tako je
bio izbrisan sa spiska novinara koji dobijaju
poklone za Novu godinu od BIA (od operativca koji sarauje sa novinarskom saradnikom
vezom) za novu 2005. Razlog je delom bila
Cvijanovieva prevrtljivost i nepouzdanost, ali

Slobodan Ikoni

Nikola Vrzi

Rade Bulatovi

eljko Cvijanovi

uzrok treba potraiti i u injenici da su se u

meuvremenu pojavili u novinarskim krugovima novi i pouzdaniji miljenici direktora BIA
pre svih novinari NIN-a Slobodan Ikoni i Nikola Vrzi, ali i vedete iz redakcija Kurira,
Pressa, Novosti, Politike...
Osobe bliske novinarsko-udbakim krugovima i poznavaoci njihovih meusobnih odnosa
tvrde da danas postoji i neka vrsta meusobnog
animoziteta izmeu Cvijanovia i Bulatovia.
Tako, recimo, Cvijanovi nije bio pozvan na
sveani prijem za novinare koji je tokom oktobra 2006. godine odran u BIA.

NOVINAR U CIVILU

4. POSLE 5. OKTOBRA
Posle 5. oktobra eljko Cvijanovi, medijska batina Mladia i Karadia,
bliski saradnik najgorih i najbrutalnijih ratnih zloinaca, ovek koji je oprav
davao masakr u Srebrnici i vreao rtve genocida, aktivni saradnik onih
obavetajnih slubi koje su zapoele i vodile ratove, presvuen je u borca
za slobodu medija i uglednog novinara.

a naizgled nemogua misija ostvarena je

ak bre i efikasnije nego to bi bilo ko
mogao da poveruje, i to ne samo zahvaljujui
radu obavetajnih slubi, ve uz pomo IWPR,
BH Dana, Reportera, beogradskih medijskih krugova, meunarodne zajednice, nekompetentne javnosti, naivnih opozicionih stranaka,
nekonzistentnog nevladinog sektora i pre svega
injenice da domaa javnost lako i brzo zaboravlja.
Tako su i Cvijanovi i stotine novinara, javnih
linosti, ali i politiara koji su vei deo svog
javnog angamana proveli u nacionalistikim
ratnohukakim taborima doekali 5. oktobar
2000. na strani pobednika.
U atmosferi pomeanog slavlja, osvete ali i
pomirenja i opratanja opstali su i novinari
koji su menjali tekstove u noi imeu 5. i 6.
oktobra, pa je prirodno da su osobama kao
Cvijanovi bile namenjene posebne i znaajne
uloge.
Cvijanovia je trebalo pozicionirati i kao
uglednog, znaajnog, objektivnog i neutralnog novinara, analitiara, poznavaoca
politikih prilika. U taj deo projekta posebno su
se ukljuili ljudi iz kabineta tadanjeg predsednika Jugoslavije Vojislava Kotunice, posebno
savetnici: od onih zaduenih za bezbednost
(Bulatovia i Tomia), preko medijskog savetnika Aleksandra Tijania (bivi Cvijanoviev urednik i mentor), zakljuno sa Kotuniinim efom
kabineta Ljiljanom Nedeljkovi. Cvijanovi, potpomognut politikim monicima koji su stajali
iza njega, njihovim zvanjima i uticajem, pozivan
je na okrugle stolove i tribine i u kontakt emisi-

5. oktobar 2000.
je, gde je iznosio svoje objektivne stavove.
Tako je Projekat Cvijanovi poeo da dobija ire razmere od onih koje su veini novinara
dostupne. Na taj nain nastavio je da ostvaruje
davno zacrtane planove pojedinih operativaca
SDB i Vojne slube bezbednosti.
Na ruku mu je ila i nedovoljna kompetencija
urednika medija, posebno u raznim televizijama. Brzo zaboravljanje i pratanje omoguilo
je da ovek koji je rekao da je Srebrenica osloboena samo koju godinu kasnije na
dravnoj TV demokratske Srbije, ali i antiratne TV B92, bude jedan od glavnih analitiara
i komentatora svih dogaanja u zemlji.

Posle 5. oktobra eljku Cvijanoviu biva namenjen projekat pod nazivom Blic News. Posle pua u redakciji ovog lista Cvijanovia njegovi mentori postavljaju na mesto savetnika u
Blic News-u.

29

ELJKO CVIJANOVI

4.1
BLIC NEWS

lic News, nakon pua u redakciji i

smene urednikog tima, postaje kljuni
instrument u hajci voenoj protiv prve demokratski izabrane vlade u Srbiji i prvog demokratskog premijera Zorana inia. Pu u
redakciji vremenski koincidira sa poetkom
obrauna Vlade sa nasledstvom Miloevievog
reima: hapenjima Radomira Markovia,
ozloglaenog efa SDB i Slobodana Miloevia,
otkrivanjem poinilaca zloina na Ibarskoj magistrali, otkopavanjem masovnih grobnica... Na
elo Blic News-a bivaju postavljeni Momilo
Petrovi i eljko Cvijanovi, nekadanji urednici u Tijanievom Graaninu. Novi ureivaki
tim odluuje da u narednim brojevima budu forsirane samo dve vrste tema: napadi na Vladu i
teme koje se bave seksom. U sledee dve godine
okosnicu pisanja u Blic News-u inie beskrupulozni napadi na Vladu, najee lansirani
iz pera dvojca Cvijanovi Petrovi. injenicu
da je saraivao u nekoliko medija u isto vreme
Cvijanovi koristi tako to najee sinhronizovano plasira dezinformacije u Blic News-u,
IWPR i u sarajevskim BH Danima.
Blic News je zapravo bio orue u rukama
politikih protivnika tadanjeg premijera, pre
svega lanova Kabineta Vojislava Kotunice, ali i
raznih struktura iz kriminogenih krugova kojima
nije odgovarala smena Miloevievog reima.
Tako se ureivaka politika Blic News-a ug-

Momilo Petrovi
30

eljko Cvijanovi

lavnom svodila na:

diskreditovanje premijera inia i lanova
tadanje Vlade njihovim povezivanjem sa krimi
nalom;
zastupanje antihake politike i teze da Vlada
prodaje hake optuenike;
konstantno provociranje sukoba izmeu DS-a i
DSS-a kreiranjem i izmiljanjem afera.
Pored tekstova koji se bave diskreditacijom
Vlade, u Blic News-u se tada pojavljuje i niz
afirmativnih tekstova, pre svega o ljudima koji
pripadaju politikoj opciji Vojislava Kotunice ili
su joj bar ideoloki bliski.
Tako Blic News napada: Zorana inia,
Vladimira Popovia, Duana Mihajlovia, Go
rana Petrovia, Zorana Mijatovia (novo rukovodstvo SDB koje je nakon Radomira Markovia
dolo na elo ovog resora i zapoelo otvara
nje i reavanje zloina iz Miloevieve epohe),
Vladana Batia, edomira Jovanovia...
S druge strane Blic News afirmativno pieo:
Vojislavu Kotunici, Ljiljani Nedeljkovi, funkcionerima DSS-a, Mlaanu Dinkiu, hakim op
tuenicima, pojedinim ljudima iz Miloevievog
reima, Jovici Staniiu, Aleksandru Tijaniu...
Blic News bio je tada politiko-medijski

Aleksandar Lupi

Peter Kelbel

projekat iji je glavni cilj kriminalizacija premijera inia i njegove vlade i medijsko forsiranje politikih prioriteta onih struktura koje su
zapravo stajale iza ovog lista. U hajku na Vladu direktno se ukljuuju predstavnici vlasnika Blica (Aleksandar Lupi i Peter Kelbel).
Njihov zahtev novinarima, kako dnevnog lista
Blic, tako i Blic News-a, da napadaju Vladu
povezan je sa jednom ucenom koju su pokuali
da izvedu: tokom petooktobarskih dogaaja,
vlasnici Blica kupili su od kerke Slobodana
Miloevia TV stanicu Koava po izuzetno niskoj ceni, nameravajui da iskoriste guvu koja
je tih dana vladala, da promene naziv, dobiju
nacionalnu frekvenciju i preprodaju tu stanicu
po mnogostruko vioj ceni. Kako im Vlada Zorana inia nije dozvolila da rade protivzakonite
radnje, uz jasno iskazano nezadovoljstvo, oni su
poeli da napadaju Vladu u svojim medijima,
nadajui se da e na taj nain uspeti da na kraju ostvare nezakonite interese. Poto Vlada nije
popustila ovoj sramnoj uceni, napadi su ojaali.
Ljudi okupljeni oko Vojislava Kotunice su u tom
nezadovoljstvu pronali dobrog saradnika, a njihov najznaajniji prioritet bilo je preuzimanje

NOVINAR U CIVILU

ZASTUPANJE ANTIHAKE

MOMILO PETROVI

POLITIKE

omilo Petrovi
nakon izvrenog
pua u redakciji Blic
News-a postaje glavni i odgovorni urednik ovog nedeljnika.
Petrovi je u redakciji
Blic News-a imao
kolumnu u kojoj je vodio pravu hajku protiv tadanje Vlade.
Da li je premijer Srbije Zoran ini veoma
glup ili veoma bahat ovek (Blic News, 1.
avgust 2001), pisao je izmeu ostalog Momilo
Petrovi. U svojim analizama Petrovi je napadao odluku Vlade da Miloevia transferie u
Hag, premijere i ministre optuivao za izdaju,
forsirao hake begunce (lino radio intervju sa
Veselinom ljivananinom), obruavao se na DB
i MUP, izmiljao skandale i lansirao afere.
Momilo Petrovi je bio, kao i eljko Cvijanovi,
pod snanim uticajem Aleksandra Tijania, savetnika za medije Vojislava Kotunice. Profesionalne karijere Petrovia, Cvijanovia i Tijania
ukrstile su se jo u dnevnom listu Graanin. Izvori iz te redakcije tvrde da je upravo Momilo
Petrovi izmislio aferu Kasandra putem koje
je ovaj uredniki trio danima manipulisao
itaocima. Neto slino Petrovi je pokuao i
pet godina kasnije u Blic News-u kada je danima zamajavao itaoce priom o fotografu koji
je snimio Miloeviev odlazak u Hag. Obe ove
prie bile su plod Petrovieve fikcije i sredstvo
putem koga su urednici ovih listova plasirali lai,
stvarali afere i sluivali javnost.
Nakon propasti projekta Blic News Petrovi
postaje glavni i odgovorni urednik tabloida Balkan (vlasnitvo Bogoljuba Karia) putem kojeg
su advokati optuenih za ubistvo premijera plasirali dezinformacije sa ciljem da opstruiu sudski proces i oslobode svoje klijente.

vlasti ruenjem inieve vlade. Lansirane su

optube da je Vlada izdajnika i nepatriotska, uz nastojanje da premijera i njegove saradnike poveu sa kriminalom.
Napadi na Vladu, kreirani u Blic News-u,
predstavljaju tada pokuaj puzajueg dravnog
udara Vojislava Kotunice i lanova njegovog
kabineta, sraunat na smenu legalne vlasti i preuzimanje tzv. ministarstava sile. Ovi napadi kulminiraju nakon transfera Slobodana
Miloevia u Haki tribunal. Kako je cilj DSS-a
bila kontrola nad tzv. ministarstvima sile, medijski zadatak Cvijanovia bilo je ruenje novog rukovodstva MUP-a Srbije, od januara 2001.
Dvojac Momilo Petrovi eljko Cvijanovi,
nakon Miloevievog transfera u Hag, lansira aferu o prodaji fotografija Miloevievog
izruenja Hagu. Optube se usmeravaju na

novoizabrano rukovodstvo SDB, koje je meta

Cvijanovievih napada od samog njihovog postavljanja na elo ovog resora . Tema prodaje
Miloevia i navodna zarada na fotografijama
njegovog odlaska u Hag provlaila se iz broja
u broj Blic News-a i zapravo je zavrena tek
kada je tokom oruane pobune Crvenih beretki, novembra 2001. smenjeno novo rukovodstvo SDB i kada su postavljeni ljudi bliski Miloradu Ulemeku Legiji (Andrija Savi i Milorad
Bracanovi). Lansiranje ove afere imalo je za cilj
da pojaa optube DSS-a koja je tvrdila da se na
Miloevievom transferu u Hag zaradilo, kao i
da pojaa kampanju koju je ova stranka vodila
za smenu novog rukovodstva SDB.

redniki dvojac Petrovi Cvijanovi forsira tezu da je saradnja sa Hakim tribunalom izdaja, odnosno prodaja Srba i da vlada Zorana inia isporuuje optuene zato da
bi iz inostranstva za uzvrat dobila novac. Ovu
tezu zastupa tada i DSS pod ijim je direktnim
politikim uticajem bio ovaj list.
Transfer Slobodana Miloevia u Hag zapravo
je trenutak kada Blic News zapoinje kampa
nju protiv vlade. Sledi serija tekstova, napada i
optubi. U isto vreme sline teze, uglavnom one
koje su doprinosile destabilizaciji prilika u zemlji posle izruenja Miloevia, Cvijanovi plasira preko IWPR. Dan pred odlazak Miloevia
u Hag, u Blic News-u se pojavljuje feljton
u vidu ispovesti hakog begunca Veselina
ljivananina.
Saradnja inieve Vlade sa Hakim tribunalom bila je meu pripadnicima biveg reima
i u DSS oznaena kao izdaja i prodaja ljudi.
Optube za izdaju nacionalnih interesa i prodaju
ljudi Cvijanovi obrauje u Blic News-u:
Miloevi je otiao u Hag za 1,2 milijarde
uki (Blic News, Senka na zidu drave Srbi
je, 4. jul 2001).
iniu se uinilo da je Hag dobrostojea firma koja e ga preporuiti strancima kao deka
koji obeava.
Ne znamo da li bi za neku stranu kintu ini
izruio i Miku pekara ili patrijarha Pavla, ukoliko bi mu to neko iz inostranstva traio.
ini nas ui da je sve pitanje cene.
Aleksandar Tijani je izjavio BBC-u da e
ini isporuiti u Hag pet lepo zapakovanih
paketa, ali da Kotunica tu nita ne moe
(Blic News, iste ruke, 27. mart 2002).

NAPADI NA ZORANA
INIA I VLADU SRBIJE

Blic News-u je tokom dve godine (2001

2003) objavljeno vie od 120 tekstova protiv Vlade Zorana inia. Premijer je optuivan
za izdaju nacionalnih interesa, saradnju sa kriminalcima i za uzurpaciju vlasti.
Da li je premijer ini veoma glup ili veoma
bahat ovek? (Blic News, A gleda nas u oi,
1. avgust 2001).
Zato je vrhovno pitanje reformi u Srbiji da li
njena vlast eli da vlada planetom majmuna ili
dravom graana (Blic News, Srbija: Planeta
majmuna ili drava graana, 15. maj 2002).
Moda izbacivanje Kotunice iz parlamenta
zaista jesta in samoportvovanog inia koji
je postao ljudoder samo zato da nas sutra ne
bi neko pojeo na ulici (Blic News, ini ili
31

ELJKO CVIJANOVI

Kotunica: ko je zapravo Miloeviev naslednik,

29. maj 2002).
Kretenizacija srpske politike politike scene
koju tako dosledno sprovodi ini (Blic
News, Da li je u toku kretenizacija politike u
Srbiji, 27. novembar 2002).
Zato ini ne moe da preivi svoje pobede (Blic News, Zato ini ne moe da
preivi svoje pobede, 4. decembar 2002).
Izbori inia legitimiu kao najomraenijeg
politiara u Srbiji posle Miloevia.
ini nije tip koji izbore moe da dobije ak
i kada bi sedite vlade premestio na Gazimestan (Blic News, Nataa Mii: najlepe lice
estofebruarske diktature, 12. februar 2003).
Neposredno pred eeljev odlazak u Hag,
Cvijanovi objavljuje veliki intervju sa njim u kojem lider radikala i haki optuenik preti da e
Srbija goreti kad on ode u Hag. eelj u ovom
nedeljniku najavljuje i nova hapenja onih koji su
navodno na tajnim hakim listama. Cvijanovi i na
stranicama IWPR razvlai priu o novim tajnim
optunicama, novim hapenjima, citira eelja i
32

MILOEVI PEPELJUGA,
INI ZLA MAEHA

UTICAJ KABINETA

roj Blic News-a od 11. jula 2001. predstavlja ilustrativan primer kako su ove novine zapravo bile u funkciji politiko-obavetajnih
centara koji su saradnju Vlade sa Hagom tretirali
kao izdaju. U istom broju objavljeni su: izjava

eliki uticaj na ureivaku politiku Blic

News-a imali su tadanji savetnici u kabinetu predsednika SRJ Vojislava Kotunice: pre
svega ef kabineta Ljiljana Nedeljkovi i savetnik
za medije Aleksandar Tijani.

Kotuniinog savetnika, tekst Mire Markovi i pria

o Radovanu Karadiu. U sva tri teksta zastupana
je ista teza: da je saradnja sa Meunarodnim sudom za ratne zloine prodaja nacionalnih interesa
za novac.
Gradimir Nali, Kotuniin svetnik: ...Za
Miloevia je... obeana nagrada od pet miliona
dolara. Pitanje je i da li su i kome isplaene te
pare!
Mira Markovi: Srbija uniena Srbijom kojoj
Zoran ini isputa duu i upa um... Zoran
ini, nervozni kapo od Srbije otposlovao je
Slobodana Miloevia zbog sopstvenog paninog
straha....
U izdanju Blic News-a u kome su Vlada i njen
premijer nazvani izdajnicima i optueni da tu izdaju
ine zato to za to dobijaju novac, eljko Cvijanovi
u tekstu o Radovanu Karadiu, Miloevia poredi
sa Pepeljugom a inia sa zlom maehom.

Stepen uticaja Nedeljkovieve ilustruje i sluaj

sa feljtonom o Veselinu ljivananinu. Glavni urednik Momilo Petrovi je, 27. juna 2001,
dan pred transfer Slobodana Miloevia, objavio ispovest Veselina ljivananina, u to vreme
odbeglog hakog optuenika. Iako je najavljeno da e ova ljivananinova pria biti nastavljena u sledeem broju, nastavka nije bilo.
Umesto najavljenog intervjua, u sledeem broju urednitvo je objasnilo navodne razloge zbog
kojih je odustalo od feljtona, koji su se svodili na
to da oni nisu eleli da oteavaju poloaj Veselina ljivananina. Iza ovakvog objanjenja krila
se zapravo injenica da je Ljiljana Nedeljkovi,
efica Kotuniinog kabineta, naredila obustavu
feljtona jer pisanje o ratnom optueniku, s jedne
strane, afirmisalo ljivananina, ali je, sa druge
strane, skretalo panju na njega i oteavalo njegovo sakrivanje.

u tom smisilu spominje da e i Milorad Lukovi

Legija, ali i Goran Radosavljevi Guri, komandant
andarmerije, biti optueni i uhapeni.

NOVINAR U CIVILU
CVIJANOVI O ATENTATU KOD HALE LIMES

NAJAVA UBISTVA PREMIJERA

Tri nedelje pred ubistvo Zorana inia,

Cvijanovi pokree priu o novim hapenjima i
tajnim hakim optunicama. Sa dananje vremenske distance, kada se zna da je ubistvo
premijera izvedeno da bi se sprovela akcija Stop
Hagu, Cvijanovievo pisanje pred 12. mart
2003. moe biti analizirano kao stvaranje medijske atmosfere lina, koje je doprinelo fizikoj
likvidaciji premijera. Iz nedelje u nedelju, pred
ubistvo Zorana inia, eljko Cvijanovi kroz
Blic News, praktino radi isto to i lanovi zemunskog klana kroz njihov list Identitet: najavljuje sukob sa Miloradom Ulemekom Legijom,
Jovicom Staniiem, Crvenim beretkama, direktno aludirajui da bi premijerovu izdaju
saradnju sa Hagom, morao da kazni patriotski
vrh DB-a. Naknadno se ispostavilo da je upravo
po ovom scenariju Zoran ini i ubijen. Da li
je eljko Cvijanovi bio vidovit ili je lino imao
saznanja ta se Zoranu iniu sprema, utvrdie
neki sud u budunosti. Cvijanovi najavljuje nove
hake optunice, kao i hapenja Milorada Ulemeka, Franka Simatovia, Jovice Staniia.
Ukoliko uslii najekstremnije elje Karle del
Ponte... Zoran ini bi... iz Vaingtona dobio
mandat da izgubi glavu.
Izruenja se ne zavravaju imenima
ljivananina, Radia i Mladia, ve svoj red
pred Karlom del Ponte ekaju mnogo opasniji
Legija, Jovica Stanii i Frenki.
ini je u nezahvalnoj situaciji da treba
da se rei svoje Prve proleterske (Blic News,
Karla del Ponte: glasnik nemogueg izbora, 19.
februar 2003).
Kotunica i Labus raunaju da je ini sam
sebi najvei neprijatelj i da, u najgorem sluaju,
tu stvar treba da zavravaju Legija ili Ratko
Mladi (Blic News, Atentat na inia: pa
tologija nove Srbije, 26. februar 2003).

ve nedelje pre ubistva Zorana inia, nakon to je Zemunski klan izveo neuspeli atentat na premijera kod hale Limes, objavljena
su u Blic News-u ak tri teksta u kojima su
ismejani i premijer lino i sam pokuaj njegovog ubistva.
Koliko god da to s atentatom na Zorana inia nije nimalo smeno, jo uvek ne
znai da cela pria ne staje u jedan bradati
psihoanalitiki vic (...) Proseni guta vesti (...)
ba i ne bi voleo da vidi premijera prosutog na
ulici, ali ga, eto, vidi.
Zato ta pria o atentatu na srpskog premijera nije ak ni stvar projekcije njegove propagande, ak ni realne opasnosti da nastrada u
atentatu (Blic News, Atentat na inia: pa
tologija nove Srbije, 26. februar 2003).
ak i da je Milenkovi udario mercedesovim kamionom, u blindirani BMW, predsedniku Vlade se nita ne bi dogodilo. U najgorem
sluaju, na autoputu bi bio izazvan lanani sudar u kojem bi bila teko oteena sva etiri
automobila iz inieve pratnje, ali je malo
verovatno da bi neko od putnika u toj nesrei
i nastradao.
BMW kojim se Zoran ini vozi otporan je
i na pogodak zolje, tako da u mu 23 godine
stari mercedesov kamion ne bi mogao nita
(Blic News, Da li je ini zaista bio na meti
atentatora, 26. februar 2003).
To to su premijer i njegovi ministri prijatelje ostavili na miru, ispostavilo se u onom
deliu sekunde prisebnog reagovanja vozaa
iz premijerove pratnje, nije bilo dovoljno da
prijatelji ostave njih (Blic News, Kamioni,
avioni, 26. februar 2003).

Tekst Kamioni, avioni... Momila Petrovia,

prenesen je u dnevniku Blic 2. marta 2003.

eljko Cvijanovi u jednom broju Blic News-a objavljuje ak tri teksta u kojima se ismejava
neuspeli atentat kod hale Limes.
33

ELJKO CVIJANOVI

NAPADI NA VLADIMIRA

CVIJANOVIC CITIRA LIST ZEMUNSKOG KLANA 

IDENTITET

POPOVIA I BIRO ZA
KOMUNIKACIJE

ajea meta Momila Petrovia i eljka

Cvijanovia bio je Vladimir Popovi, sekretar
Biroa za komunikacije i blizak saradnik premijera.
U tekstovima objavljenim o Popoviu plasiran je
itav niz optubi: od toga da je povezan sa kriminalom, preko optubi da pritiska i cenzurie medije,
pa do toga da nelegalno uzurpira vlast. Ovu hajku
protiv Popovia pratile su i line uvrede, kao i plasiranje falsifikovanih i neistinitih podataka iz njegovog
privatnog ivota. Blic News je bio prvi medij koji
je ikada spomenuo Popovia i tom prilikom razradio lane optube koje su do tada u javnost iznosili
jedino radikali i Aleksandar Tijani, Kotuniin savetnik za medije (pod ijim je uticajem i kontrolom
bio uredniki tim Cvijanovi Petrovi). Indikativno
je da je ovaj tekst napisan u jeku afere Gavrilovi,
sluaja ubistva nekadanjeg slubenika SDB koje
su Kotuniini savetnici zloupotreblili u politike
svrhe i iskoristili kako bi se Vlada optuila za saradnju sa mafijom i podstrekivanje na ubistvo. Ubistvo
Gavrilovia i dogaaji koji su potom usledili doveli
su do raspada DOS-a i izlaska DSS-a iz Vlade. Tekst
objavljen o Popoviu obilovao je podmetanjima i
laima pa ak i onim bizarnim, kao to je tvrdnja da
muca kad pria.
Kad se razbesni poinje da muca, i time, izmeu
ostalog, objanjavaju njegovo izbegavanje javnih
nastupa (Blic News, Linost u dubokoj senci, 29.
avgust 2001).
Biro za komunikacije, propagandna maina gebelsovskog tipa (Blic News, Presudna uloga bo
sanskog klana u obraunima u DOS-u, 6. februar
2002).
Propagandno obavetajna ekipa: ganeral Aco
Tomi i redov Beba Popovi (Blic News, Smena
Pavkovia: najvea meu dosovskim aferama, 26.

Vladimir Popovi i Biro za komunikacije bili su

Cvijanovieva opsesija
jun 2002).
General Aco Tomi i Beba Popovi: Glavni akteri
najprljavijeg propagandnog rata u Srbiji.
Beba Popovi ureuje bar polovinu medija u
Srbiji (...) dostavlja informacije sa kompromitujuim
podacima o politiaru ili javnoj linosti.
Amerikanci zahtevali od inia Popoviev odlazak sa politike scene (Blic News, Klju afere
Pavkovi dri ef srpske tajne policije, 3. jul 2002).
Beba u kontejneru (Blic News, 30. oktobar
2002).
Popovi u inievo ime vrio pritiske na urednike medija.
Popovievo se ime vezivalo za sve propagandne afere i skandale. (Blic News, Zato je otiao
iniev ovek iz senke, 30. oktobar 2002).
Popovi pokretna slika spske borbe za vlast
(Blic News, Vladimir Popovi, tamna strana srpske
tranzicije, 22. januar 2003).

eljko Cvijanovi, u jeku priprema drave za

obraun sa organizovanim kriminalom, u vreme
kada su Zemunski klan i Crvene beretke pripremali ubistvo premijera inia, u tekstu citira
mafijaki list Identitet, u kojem je izneta tvrdnja da su Vladimir Popovi i Zoran ini razgovarali o rasformiranju Beretki i hapenju Milorada Lukovia Legije i Duana Spasojevia.
Identitet je objavio kako su negde u inostranstvu ini i njegov intimus Vladimir
Popovi Beba razgovarali o rasformiranju Beretki, hapenju Lukovia i Spasojevia. Iako
u listu stoji da ini nije pristao na takve
Popovieve predloge, ostaje da je Identitet
objavio kako mu je predlagao da saopte da se
Ratko Mladi nalazi u bazi JSO i da to poslui
kao motiv udara na nju (Blic News, ume
protiv Legije, ini protiv obojice, 29. januar
2003).

Cvijanovi citira Identitet, list Zemunskog

klana
34

NOVINAR U CIVILU

CVIJANOVI NA SUDU PROGLAEN KRIVIM

RADE STANI

ade Stani, jedan

od
nekadanjih
urednika Blic News-a,
uz eljka Cvijanovia i
Momila Petrovia bio
je jedan od predvodnika hajke na Vladimira
Popovia. Stani, noviRade Stani
nar koji je nekada pratio uglavnom resor kulture, u Blic News-u se
preorijentisao na politike teme, i to one koje su
imale za cilj stvaranje afera i podsticanje hajke
na DOS-ovu vladu. Tako je Rade Stani bio koautor teksta Klju afere Pavkovi dri ef srpske tajne policije, u kojem se tvrdi da Vlada
prislukuje Vojislava Kotunicu i da se to radi
preko poluprivatnih obavetajno propagandnih
centara. Zbog kleveta iznesenih u ovom tekstu
Trei optinski sud je osudio glavnog i odgovornog urednika eljka Cvijanovia za klevetu.
Izvori iz redakcije Blic News-a tvrde da je
postojao uhodan nain plasiranja tekstova u
ovim novinama. Cvijanovi, kao glavni i odgovorni urednik, dobijao je naruene teme i tekstove, koje je uobliavao a nakon toga ih davao
na doradu i potpis Radetu Staniu. Stani sa
Cvijanoviem prelazi i u Evropu a nakon odlaska eljka Cvijanovia iz Evrope postaje glavni i
odgovorni urednik ovog lista.
Pored angamana u
novinama, Stani je
bio urednik u VIPu,
biltenu u vlasnitvu
Bratislava Grubaia,
jednog od aktera afere
Gavrilovi. Bilten VIP,
koji se distribuira diplomatskom koru, objaBratislav Grubai
vljuje svoje analize
koje temelji na pisanju mafijakih medija, tabloida i novina
kao to su bili Blic
News, Evropa, Standard, Nacional, Identitet, Balkan, Kurir, Press... Dezinformacije koje se plasiraju u ovom biltenu kasnije se alju
ambasadama, meunarodnim organizacijama...
Bratislav Grubai bio je direktni uesnik
afere Gavrilovi. On je bio osoba koja je Momira Gavrilovia, biveg funkcionera DB-a povezala sa suprugom Vojislava Kotunice i lanovima
njegovog kabineta. Cilj i svrha ovih susreta bilo
je kadriranje u DB-u i preuzimanje kontrole nad
ovim resorom. Grubaievo ime vezuje se i za
sluaj ubistva novinarke Dade Vujasinovi, koje
ni posle trinaest godine nije razreeno. Grubai
je blizak Jovici Staniiu, naelniku resora DBa iz vremena Miloevia, optuenom za ratne
zloine.

eljko Cvijanovi je pred Treim optinskim sudom u Beogradu, 30. maja 2003. godine, prvi
put oglaen krivim zbog toga to je u tekstu
Klju afere Pavkovi dri ef srpske tajne policije (Blic News, 3. jul 2002) izneo niz kleveta
na raun Vladimira Popovia.
Cvijanovi je zbog krivinog dela klevete kanjen
novanom kaznom u iznosu od 50 000 dinara i
obavezan je da presudu objavi u narednom broju Blic News-a.
Nakon izricanja presude eljko Cvijanovi, u formi komentara na presudu, nastavlja da klevee
Popovia u medijima.
U Kuriru (31. maja 2003) Cvijanovi najavljuje albu na presudu i kae:
Ako sam kriv, ako nije tano to to sam napisao, ako nije tano da Beba manipulie medijima
i ucenjuje redakcije, ako je sve to la onda sam
zasluio najmanje 20 godina robije... (Kurir,
Uredniku globa po tubi Bebe, 31. maj 2003).
U NIN-u od 5. juna 2003. objavljen je intervju
sa Cvijanoviem u kojem on ismejava sudsku presudu i izrie nove klevete i uvrede na Popoviev
raun. Osim NIN-a i Srpska re staje u odbranu
Cvijanovia. U intervjuu ovom listu on kae:

Tamo gde Popovi ima sertifikat da je dua

od oveka, da nikada nije pritiskao medije, da
nije stajao iza prljavih kampanja, da nije blatio ljude objavljivanjem delova iz njihovih debeovskih dosijea, da nije deo najtamnijeg kriminalnog miljea srpske politike, tamo gde on nije
ita od toga nemam nita protiv da na tom
mestu ja budem laov (Srpska re, Komedija
izmeu ludnice i groblja, 4. jun 2003).
eljko Cvijanovi se alio na odluku suda po
tubi Vladimira Popovia i zatraio od Okrunog
suda da poniti presudu kojom je oglaen krivim.
Pet meseci nakon to je vlada Vojislava Kotunice
dola na vlast i uspostavila kontrolu nad
pravosuem, Cvijanoviu je Okruni sud uvaio
albu i vratio predmet Treem optinskom sudu
na ponovno odluivanje. U ponovljenom sudskom procesu eljko Cvijanovi je izbegavao da
se pojavljuje na sudu, nije se odazivao na sudske
pozive u cilju odugovlaenja sudskog postupka.
Septembra 2006. godine, u trenutku kada je proteklo vie od etiri godine od izvrenja krivinog
dela, nastupila je apsolutna zastarelost krivinog
gonjenja, i na taj nain je eljko Cvijanovi izbegao da plati sudsku kaznu.

Presuda
35

ELJKO CVIJANOVI
IZMILJANJE IZJAVA I NAKNADNE MANIPULACIJE

lic News je bio projekat jedne politike

grupacije koja je ove novine koristila na taj
nain to je putem njih pokuavala da manipulie
javnou na razliite naine: itaocima su servirane neistine, izmiljene vesti, lane izjave,
tekstovi su potpisivani nepostojeim imenima,
lansirane su afere i skandali. eljko Cvijanovi i
njegov uredniki tim iz broja u broj su zloupotrebljavali novinarsku profesiju i ugled ovog zanimanja doveli na najnii mogui nivo.
Samo jedan u nizu sluaja koji pokazuju beskrupuloznost ljudi koji su ureivali ove novine je
i primer manipulisanja intervjuom francuskog
ambasadora u Beogradu Gabrijela Kelera:
Intervju ambasadora objavljen je na pet
strana pod naslovom Oduzimanjem mandata u Skuptini poslata je jako loa poruka svetu. Intervju je objavljen u vreme kada je zbog
opstrukcije parlamenta i nedolaska na sednice,
na zahtev predsednitva DOS-a oduzet mandat
dvadeset i jednom poslaniku DSS-a.
Cvijanovic u intervjuu ambasadora Kelera
ubacuje reenicu koja nije ni izgovorena a glasi:
Oduzimanjem mandata u Skuptini poslata je
jako loa poruka svetu. Zatim tu istu reenicu
stavlja u naslov intervjua, krupnim slovima,
preko cele strane.
Ambasada Francuske upuuje Blic Newsu otar dematni i negira da je ambasador ikada izgovorio reenicu koja je stavljena u naslov
teksta.
Cvijanovic objavljuje dematni u rubrici gde
su se nalazila pisma italaca. Protest i pismo
francuske ambasade su neuoljivi, naslov demantija formulisan da zvui neutralno i napisan
sitnim fontom, est puta manje punktae nego
naslov lane izjave ambasadora objavljene u njegovom intervjuu.
Cilj objavljivanja izmiljene ambasadorove izjave bio je da se u javnosti stvori utisak da Evropska unija osuuje potez DOS-a. U sledeoj fazi
funkcioneri DSS-a i njima bliski analitiari koristili bi izmiljenu ambasadorovu izjavu, tumaili,
analizirali i tako njome manipulisali. Ovo je samo
jedan od primera kako je Cvijanovi lansirao
lane i izmiljene informacije koje bi, u sledeoj
fazi, njegovi nalogodavci dalje razraivali.

36

Blic News 24. jul 2001.

Demanti: Blic News 31. jul 2001.

NOVINAR U CIVILU
B 92 PROMOVIE CVIJANOVIA U CENJENOG ANALITIARA

aradoksalna je
injenica da je
Cvijanovi, koji je tokom rata opravdavao
genocid u Srebrenici i granatiranje Sarajeva, u
Srbiji posle pada Miloevia postao cenjeni
analitiar rata voenog u Bosni i uticajni komentator na TV B92, posebno u programu Proces
TV, ija su tema bila suenja u Hakom tribunalu.
Radio B92 bio je nosilac slobodnog informisanja tokom Miloevieve vladavine. Kao takav
bio je miljenik meunarodne zajednice koja je
stvorila i televiziju toj medijskoj kui. Jedan od
glavnih razloga za to bio je stav meunarodne
zajednice da je neophodno da se graani suoe
sa stranom prolou i svim zloinima koji su se
u ime naroda deavali na ovim prostorima, kako
se to vie nikada ne bi ponovilo. Iako su se urednici TV B92 posebno bavili ulogom medija u ratu
i njihovom zloupotrebom, novinar koji je za masakr u Srebrnici napisao da su to samo gladna
usta manje i koji je morao da bude prvi kojeg
je trebalo suoiti sa prolou, postaje posle
petokotobarskih promena jedan od uglednih
komentatora i prijatelj ove kue.
Tako je kao kuriozitet i neto to bi trebalo izuavati u kolama novinarstva, zabeleena
prva emisija u Srbiji koja se bavila fenomenom
masakra u Srebrenici posle pada Miloevia.
TV B92 je, naime, na estu godinjicu pokolja
u Srebrenici emitovala film o tom masovnom
zloinu i organizovala razgovor u studiju. Gosti su bili jedan ugledni psiholog i dva novinara dopisnik Agencije Frans pres (AFP) i jedan
domai eljko Cvijanovi, onaj isti koji je pola
decenije ranije, neposredno nakon to se zloin
dogodio pisao o njemu kao o osloboenju.
Bio je to jo jedan primer koji je odlino pokazao Cvijanovievu beskrupuloznost i karakter, ali i naivnost, povrnost i neobavetenost
beogradske javnosti. Ovaj primer, pak, pokazao je i savrenu organizovanost patriotskozloinakog lobija u Srbiji.
I ovaj projekat kao i mnogi projekti koji su se
odnosili na suoavanje sa prolou, finansiran
je uglavnom preko IREX-a, jedne od mnogih organizacija koje su pomagale medije i razvoj slobode informisanja u SR Jugoslaviji i Srbiji. Osoba
zaduena za projekte koji su se odnosili na Srbiju bila je Ljiljana Ugrica-Smajlovi. Najvei uticaj
na zbliavanje Ljiljane Smajlovi sa Cvijanoviem
odigrali su posrednici i prijatelji RTV B92. Suvlasnici ove medijske kue, nezadovoljni delom kolaa koji im je pripao nakon promene
vlasti, kreu u lini obraun sa Vladom Zorana
inia. Uski materijalni i lini interesi zasenili
su zajedniki cilj demokratizacije drustva i doveli
do toga da su se naalost i mnogi drugi novinari

ima esto bivaju razraivane na ovom mediju.

Reklame svih Cvijanovievih jednokratnih projekata poput Evrope ili najnovijeg Standarda,
bivaju promovisane i reklamirane upravo preko
B92. Reklama (baner) Standarda nalazila se u
vreme pisanja ovog teksta mesecima na internet
stranici upravo ove kue.
Ljiljana Smajlovi sa urednicima RTV B92
ratno-slubenog porekla nalik Cvijanoviu nali
na toj televiziji i vrlo veto i suptilno zaustavljali
kad god su mogli teme koje su imale za cilj
suoavanje sa prolou. Napad na zajednikog
neprijatelja (Vladu Zorana inia) uinio je
ove ljude neprirodnim saveznicima. Tako je i
Cvijanovi imao poseban tretman u ovoj kui i
bivao podravan ak i od informativne redakcije
RTV B92 u privatnim sudskim procesima koje je
vodio. Ipak, najsnaniji uticaj Cvijanovi je imao
na novinarku Ljubicu Gojgi, urednicu programa
Proces TV. Pre angamana na RTV B92 Ljubica Gojgi radila je sa Ljiljanom Smajlovi u redakciji NIN-a. Proces TV je bio program finansiran iz amerikih fondova sa iskljuivom namerom
da Haki sud i posebno proces suenja Slobodanu Miloeviu budu iskorieni kao idealna prilika da se graanima Srbije prikae istina o ratovima i zloinima injenim u njihovo ime. Ako se
zna da je osoba koja je
tada imala odluujuu
ulogu u odluivanju
o podeli novca (u
ime amerikog IREX)
ve pomenuta stara
Cvijanovieva koleginica iz Sarajeva, Ljiljana Ugrica-Smailovi,
novinarka NIN-a, a
u vreme pisanja ove
publikacije
glavna
urednica Politike,
onda postaje jasno
zato Cvijanovi i zato Ljubica Gojgi, kao i
zato su emisije pravljene tako da se ne bave
suoavanjem sa prolou, ve kritikom Zapada i nepravednog Hakog tribunala. Samo
tako je i moglo da se desi da tokom emitovanja ovog programa drastino skoi rejting Slobodana Miloevia. Mnoge nevladine organizacije,
kao i stranke demokratske orijentacije, traile su
ukidanje prenosa iz Haga upravo iz navedenih
razloga. Vremenom se uticaj Cvijanovia na ovu
kuu ipak promenio, ali su ostali lini kontakti i veze sa mnogim novinarima i urednicima
pojedinano, posebno sa onima koji su primani u
ovu kuu posle ubistva premijera inia. Tako
je i danas Cvijanovi rado citiran ugledni urednik, a teme koje on pokree u svojim nedeljnic-

Baner Standarda na web portalu B92

37

ELJKO CVIJANOVI

STVARANJE AFERA

snovni nain na koji je Cvijanovi ureivao

Blic News bilo je permanentno stvaranje afera zasnovanih na klevetama i politikim
pamfletima. Blic News je bio sredstvo koje su
politiki monici, pre svega Kotuniin kabinet
i funkcioneri DSS, koristili kako bi ruili vladu.
ema proizvodnje afera bila je uhodana i sastojala se iz nekoliko faza:
1.Afera zapoinje izdavanjem naloga (tema
teksta) iz nekog od politiko-obavetajnih centara (vojno-policijsko-obavetajne strukture, po
litike stranke, tajkuni iz Miloeviog perioda,
mafijako-kriminalni centri).
2.Cvijanovi u skladu sa nalogom koji je dobio
objavljuje tekst preko koga plasira lane informacije.

3.Slede reakcije na objavljeni tekst. Reaguju

stranke (pre svega DSS, SRS, SPS). One u svojim saoptenjima razrauju lane informacije i
na osnovu njih optuuju svoje protivnike Vladu Zorana inia i DOS.
4.Ostali mediji prenose Cvijanoviev tekst i
politike reakcije. Cvijanovi najee istu temu
provlai kroz sve medije u kojima u tom trenutku sarauje.
5.Analitiari i novinari bliski DSS-u,
predstavljajui se kao objektivni i nestranaki
autoriteti, u direktnoj koordinaciji sa naruiocima
(nalogodavcima) doekuju temu i komentariu
je u javnosti.
6.Sve ove prethodno navedene faze rezultiraju stvaranjem afere iji je cilj ruenje Vlade Zo

rana inia.
Veina afera koje su od 2001. do 2003. proizvedene uz pomo obavetajno-politikih centara a u saradnji sa Cvijanoviem kao njihovim
medijskim logistiarem, stvorena je prema navedenoj emi.

OPTA EMA STVARANJA AFERA

NALOGODAVCI
Vojno i policijsko-obavetajne strukture,
Politike stranke, razni zloinci i optuenici, haki begunci, tajkuni iz
Miloevievog perioda, penzionisani slubenici obavetajno-mafijako-kriminalnih mrea, vlasnici prljavog novca...

NALOG
ELJKO
CVIJANOVI
eljko Cvijanovi dobija nalog tako to mu se
tema koju treba da spinuje unapred zada.
To radi uglavnom preko medija za koje u
tom trenutku pie (Reporter, Blic News,
IWPR...) I to tako to izmilja ime potpisnika teksta, drugim novinarima prekraja tekst i
dopisuje ono to nisu napisali...

POLITIKE
STRANKE

Politike stranke doekuju

Zadatu temu zloupotrebljavajui
skuptinsku govornicu, stranake
konferencije za tampu i kreu
u spinovanje (putem izjava
stranakih funkcionera, tribina,
izvetaja, saoptenja...)

S P I N O VA NJE

S T R A N A KI
AKTIVISTI

38

NEZAVI S N I
ANALITI A R I

LANSIRANJE
AFERE

MEDIJI
Ostali povezani mediji na osnovu naloga iz politiko-obavetajnih
struktura kreu da razrauju i spinuju zadatu temu

AFERA

Prikrivajui se iza tzv. objektivnih

i nestranakih autoriteta, a u direktnoj koordinaciji sa naruiocima
(nalogodavcima) doekuju temu i
kreu da komentariu, pri emu
dobijaju znaajan medijski prostor

SPINOVA N J E

POJEDI N C I

NOVINAR U CIVILU

EMA STVARANJA AFERA

39

ELJKO CVIJANOVI

AFERA I SNIMCI

PONOVO . C. I V. T.

TRANSFERA MILOEVIA
Demokratska stranka Srbije se nakon petooktobarskih promena gotovo opsesivno bavila smenom
novoizabranog rukovodstva MUP-a. Afere koje e
kasnije biti lansirane iz ove stranke uglavnom su
imale za cilj preuzimanje ministarstava sila a
posebno uspostavljanje kontrole u okviru Resora
dravne bezbednosti. Novi naelnici ove slube,
koji su poeli da raiavaju teko Miloevievo
naslee uhapsili Radomira Markovia i Slobodana Miloevia, reili sluaj ubistva na Ibarskoj
magistrali, otkrili masovne grobnice u Batajnici, radili na rasvetljavanju svih zloina dravnog
terorizma bili su trn u oku DSS-u. eljko
Cvijanovi je najpre
u IWPR a kasnije i u
Blic News-u, pruao
logistiku, medijsku
podrku DSS-u u njihovim
pokuajima
da preuzmu kontrolu
nad policijom i smene
elnike DB-a.
Nakon
transfera
Miloevia u Hag, iz
Kabineta
Vojislava
Kotunice lansirana
je afera iji je cilj bio
da kompromituje novo
rukovodstvo Resora
DB. Prave posledice
ove afere bie uoljive
u jesen 2001. godine
u vreme pobune Crvenih beretki, koja je bila u
funkciji smenjivanja elnih ljudi Dravne bezbednosti RS. Naime, Gradimir Nali, jedan od najuticajnijih savetnika Vojislava Kotunice, iskoristio
je Blic News (8. jul 2001) da izae u javnost
sa tvrdnjom da je Slobodan Miloevi, prilikom
transfera u Hag, fotografisan u Institutu bezbednosti. Nali je tvrdio da su te fotografije plaene,
a nagovestio je da je neko naplatio ucenu raspisanu za Miloeviem u iznosu od 5 miliona dolara:
Pitanje je da li su i kome isplaene te pare!?
Ili ako nisu, zato se i u ije ime neko odrekao
tih para?. Momilo Petrovi, glavni urednik Blic
News-a, objavljuje tekst u kojem predlae ministru Duanu Mihajloviu deal: ili e on, ministar,
do 8. septembra 2001. saoptiti ime fotografa i
onoga ko je fotografije prodao ili e to uiniti sam
Petrovi. Petrovi je predloio dalje: ukoliko ministar do 8. septembra saopti ime, on e podneti
ostavku na mesto glavnog i odgovornog urednika, a ukoliko ga saopti Petrovi, ostavku treba
da podnese ministar Mihajlovi. Petrovi razvija dalje svoju manipulaciji i u Blic News-u objavljuje:
Da se ne igramo vie: snimke je nainio fotograf resora Dravne bezbednosti, visok 176 cm,
40

Na isti nain kao to je manipulisao i nekoliko godina ranije u aferi Kasandra, kada je koristio izmiljene inicijale V.T. i .C. kako bi on i
urednitvo Graanina zaluivali javnost danima, Momilo Petrovi i u ovoj aferi fotografija
koristi iste inicijale i plasira izmiljenu priu o
fotografu, dopunujui je besmislenim detaljima
(inicijali, visina, boja kose). Ime, Mihajloviu,
neu rei, jer se opisana osoba predstavlja i kao
V. T. i kao . C., a ja jo manje nego Sluba
mogu da mu zavrem ruku., pisao je Petrovi.

teak 72 kg, smee kose srednje duine, tog

dana obuen u tesne tofane pantalone be boje
i plavu pamunu koulju Fila, kratkih rukava,
u braon mokasinama (Blic News, Ko je sve
zaradio na snimcima izruenja. 4. jul 2004).
Istovremeno, Petrovi je otkrio da je prodaju
(ili ustupanje) fotografija Telegrafu organizovao
Zoran Mijatovi, zamenik naelika Resora DB-a.
Momilo Petrovi koji je lansirao lanu priu
o fotografu, izmislivi sve podatke medijima
sebe predstavlja kao rtvu kojoj preti opasnost
od policije jer je razotkrio tajnu. Tako Petrovi
za sarajevske BH Dane (7. septembar 2001)
na pitanje kako se osea poto je provalio u
oigledno dobro skrivanu tajnu DB-a, odgovara:
Do 8. septembra se trudim da se kui vraam
pre mraka i da ne prolazim pustim ulicama. A
tada, ministar e podnijeti ostavku, dri on datu
rije, pa raunam da e razlozi za predostronost
prestati.
Afera koja je inicirana u Blic News-u prenosi se i u druge medije. Tako, na primer, Politika (20. jul 2001) objavljuje tekst Bura zbog

fotografije. O ovom sluaju izvetava i bilten

Nezavisnog udruenja novinara (NUNS). Posebno apsurdno deluje injenica da je o uspostavlja
nju profesionalnih kriterijuma u novinarstvu povodom sluaja objavljivanja fotografije u biltenu
NUNS-a pisao Jovica Krtini, novinar koji je e
kasnije biti glavna veza izmeu redakcija u kojima je radio i Vojne slube bezbednosti. Krtiniev
tekst je objavljen u biltenu NUNS-a (broj 11, april
maj 2002).
Posledice ove afere, koja je imala cilj pokuaj
kompromitacije novoizabranog rukovodstva DBa, doi e do izraaja u pobuni Crvenih beretki
kada su, kao vid kompromisa sa pobunjenom jedinicom, naelnik ove slube i njegov zamenik
bili zamenjeni kadrovima bliskim Miloradu Ulemeku Legiji.

NOVINAR U CIVILU

AFERA II SURINCI
ASFALTIRAJU PO SRBIJI

Kada su nakon pobune Crvenih beretki, novembra 2001, snage bliske Miloradu Ulemeku
Legiji preuzele Resor DB, samo je delimino bio
ostvaren cilj patriotskih snaga predvoenih
DSS-om. Stavljanje pod kontrolu ministarstava
sile i ruenje premijera inia bili su prioriteti
onih snaga koje su stajale iza medijsko-politikog
projekta zvanog Blic News. Ohrabreni uspehom koji su postigli iznoenjem lai u medijima
i stvaranjem lane slike o Vladi, Cvijanovievi
poslodavci trae da napadi budu nastavljeni jo
jaim intenzitetom. Cvijanovi dobija nalog da
objavi tekst Surinci grade auto-puteve po Srbiji, u kojem e biti plasirana apsolutna la da firma inievog prijatelja Dragoljuba Markovia,
koja se inae bavi proizvodnjom stone hrane
i jaja, iznajmljuje Preduzeu za puteve Beograd maine za pravljenje asfalta i da od tog
posla stie profit. injenicu da Markovi ivi u
Surinu Cvijanovi koristi za manipulaciju i ceo
sluaj povezuje sa Ljubiom Buhom umetom
i surinskim mafijakim klanom. Otvoreno se
sugerie da je u pitanju korupcija, da je Vlada povezana sa Surincima preko Dragoljuba Markovia i da im omoguava da stiu veliku zaradu.
Objavljivanje ovog teksta izazvalo je brojne reakcije: utvreno je da je tekst apsolutna izmiljotina i konstrukcija koju je u redakciju doneo Cvijanovi, a potom je potpisao
pseudonimom Dobrila Nenadi i imenom Vojislava Stevanovia, novinara lista Danas koji
je saraivao i u Blic News-u.
Ime Vojislava Stevanovia je potpisano ispod
teksta koji on nije napisao, odnosno ispod teksta koji je u potpunosti izmenjen u odnosu na ono
to je Stevanovi napisao. Taj novinar je, kada je
video da mu je ime zloupotrebljeno, samoinici-

jativno otiao u Ministarstvo za saobraaj (gde

je nedelju dana pre ovog dogaaja radio intervju
sa ministarkom) i osobi zaduenoj za odnose sa
javnou saoptio da mu je tekst u potpunosti
prepravljen i podmetnut. Naknadno je utvreno
da je drugo ime potpisano ispod teksta Dobrila Nenadi, pseudonim koji je u listu Reporter najee koristio novinar Slavia Leki.
Cvijanovi i njegov mentor Tijani, sa kojim je
Leki u to vreme bio u sukobu, namerno koriste ovaj potpis kako bi uneli dodatnu zabunu
i naveli itaoce, ali i kriminalce koji se spomi
nju u tekstu, da je autor ovog pamfleta zapravo Leki.
Direkcija za puteve podnosi zatim krivinu prijavu protiv Blic News-a zbog kleveta iznetih u
tekstu. Cvijanovi se brani tako to insistiranje
Direkcije da bude utvrena istina naziva pritiskom na medije.

U jeku ovih deavanja Dragan Marianin,

potpredsednik DSS, na stranakoj konferenciji za novinare komentarie pisanje Blic
Newsa, pokuavajui da od sluaja napravi
aferu (Surinska afera) i zahteva od dravnih
organa i da pokrenu istragu. Asfaltiranje u to
vreme postaje i tema saoptenj DSS. Bio je to
oigledan pokuaj da se sluaj predstavi kao velika korupcionaka afera.

pred predsednike izbore, pripadnici kriminalnog Zemunskog klana su razradili teze koje je
nekoliko meseci pre toga Cvijanovi plasirao u
tekstu Surinci grade auto-puteve kroz Srbiju. Kriminalci okupljeni oko voe klana Duana
Spasojevia, preko Ljiljane Buhe i njenih pisama,
danima su zasipali javnost lanim optubama o
vezama Surinaca sa Vladom Srbije. Istraga
nakon ubistva premijera utvrdila je da je plasiranje ovih teza o povezanosti Vlade i surinskog
kriminalnog klana bila medijska priprema za
fiziku likvidaciju premijera.

Iako je dokazano da tekst Surinci asfaltiraju po Srbiji predstavlja podmetanje onih grupa
iji su ciljevi bili kriminalizacija Vlade i kompromitacija Zorana inia, neistine koje su plasirane u Blic newsu da je Vlada korumpirana i
povezana sa Surinskim klanom bie u medijima stalno ponavljane. U septembru 2002,
41

ELJKO CVIJANOVI

AFERA III OSLOBAANJE

UBICA GENERALA BUHE

Goran ivaljevi, koji je za vreme vanrednog

stanja bio zamenik naelnika BIA, kao vid osvete beogradskoj policiji zbog hapenja pojedinih pripadnika BIA u akciji Sablja, preko
eljka Cvijanovia lansira dezinformaciju da je u
sluaju ubistva generala Buhe policija namerno
uhapsila pogrene ljude. Blic News (21. maj
2003) preko cele naslovne strane objavljuje:
Skandal u beogradskoj policiji: Prevara decenije ko je zaista ubio generala Buhu.
U tekstu Legija i iptar podmetnuli Buhine
ubice izneta je tvrdnja da policijskog generala
Boka Buhu nisu ubili lanovi Makine grupe, ve
kriminalac iz Zemunskog klana Sretko Kalini,
pripadnik JSO, tada uveliko u bekstvu. Takoe
se navodi da je policijska akcija hapenja
lanova Makine grupe
zapravo bila prevara.
Zbog neistinitih informacija u vezi sa
ubistvom policijskog generala Boka
Buhe, MUP je podneo krivinu prijavu
protiv
Cvijanovia
i novinara Jovice
Krtinia. Kao i u pret
hodnim sluajevima, i
ovaj tekst je bio potpisan pseudonimom.
Identitet autora teksta Jovice Krtinia,
koji je istovremeno pi
sao i za Blic News i za Kurir, bio je sakriven
iza pseudonima Petar Kovaevi. (Ime Jovice
Krtinia povezano je i sa podmetanjem lane informacije listu Reporter o spisku 362 policajca koje trai Haki tribunal.)
Nekoliko meseci kasnije Kurir i Glas javnosti, listovi u vlasnitvu istog osnivaa, ob42

javljuju tekstove u kojima je za ubistvo Boka

Buhe optuen Zemunski klan. Pravni zastupnici
lanova Makine grupe tvrde da su njihovi klijenti nevini i da bez razloga lee u zatvoru.
Posle viemesene medijske kampanje, u kojoj
se tvrdilo da su lanovi bande koja je optuena za
ubistvo generala Buhe nevini, sudsko vee kojim
je predsedavao Zoran Tatalovi donelo je u novembru 2004. presudu kojom optuene: eljka
Maksimovia Maku, Nikolu Maljkovia, Vladimira Jakia i Dragana Ilia oslobaa odgovornosti i optube za ubistvo policijskog generala.
lanovi Makine kriminalne grupe su osloboeni
i optube da su se udruili u teroristiku grupu radi likvidacije tada najvienijih politikih

linosti u Srbiji. I pored toga to su postojale

trake prislukivanih razgovora ovih kriminalaca
u kojima su se oni dogovarali o akcijama likvidacije, optueni su se branili utanjem, a sudija je oslobaajuu presudu obrazloio nedostatkom dokaza.
Decembra 2005. godine, nakon to je Vrhovni
sud ukinuo prvostepenu presudu i naloio novo
suenje, krivino vee Specijalnog suda naloilo
je hapenje trojice lanova Makine grupe, koji
su osumnjieni za ubistvo policijskog generala
Boka Buhe.
Od trenutka ukidanja prvostepene presude,
lanovi ove kriminalne grupe nalaze se u bekstvu.

NOVINAR U CIVILU

KRAJ BLIC NEWS-a

VANREDNO STANJE

lic News je samo nekoliko meseci nakon ukidanja vanrednog stanja bio finansijski potpuno uniten. Desetine sudskih presuda protiv vlasnika i urednika, kao i stotine tubi
koje su protiv njih podignute naterale su vlasnike da Cvijanoviu daju otkaz. Presuda koju je
Vladimir Popovi dobio protiv Cvijanovia koincidirala je sa krivinom prijavom koju je MUP
podneo protiv Blic News-a povodom teksta
Legija i iptar podmetnuli Buhi ubice, u kome
se abolira kriminalna grupa eljka Maksimovia
Make tvrdnjama da iza ubistva policijskog generala Boka Buhe stoji Zemunski klan i da je ono
podmetnuto Makinoj grupi. Nekoliko dana nakon izricanja presude Treeg optinskog suda i
skandala sa objavljivanjem teksta o ubistvu generala Buhe, eljka Cvijanovia su vlasnici ovog
lista zapravo primorali da napusti mesto glavnog
i odgovornog urednika. Blic News je prestao
da postoji, poto je zadovoljio svoje kreatore i
politiko-obavetajne zatitnike, i tako je postao
profesionalna olupina i sramota medija u Srbiji.
Gaenje Blic News-a nije, meutim, znailo
i kraj klevetnike, laovske i propagandne delatnosti eljka Cvijanovia. Naprotiv. On ne samo
da nije odbaen od svojih kolega i nacionalno
odgovornih krugova, nego e mu dolazak njegovih politikih mentora na vlast omoguiti sticanje i novca i bezrezervne podrke za naredni
politiko-medijski projekat.
Uskoro biva lansiran jo jedan model jednokratnog korienja medija iznoenjem lai i kleveta.
Tim novim modelom javnost je pripremana za
akcije onih koji su tim medijima zaista upravljali
(Cvijanovi je bio samo sluga). Za iznoenje neistina i lansiranje afere korieni su metodi potpisivanja tekstova imenima autora koji ne postoje,
pozivanja na nepostojee izvore itd. U tome su
se i Cvijanovi i njegovi poslodavci veoma dobro snalazili. Kada bi posle godinu-dve postalo
oigledno da je medijski projekt bio javna batina kriminalno-politikih grupa, kada bi usledile
stotine sudskih tubi, kada bi tira medija pao na
par hiljada list bi bio ugaen, prodat, preimenovan, zamrznut... To e se dogoditi i sledeem
projektu u kojem e Cvijanovi uestvovati. On
u narednom koraku dobija nove finansijske partnere koji mu po nalogu daju novac i biraju novi
naziv glasila, ali sve ostaje isto, ak preslikano:
podrka Vladi Vojislava Kotunice, medijske pripreme odmazdi i osveta lanovima Vlade Zorana inia, opstrukcija suenja ubicama Zorana
inia, velianje hakih optuenika i osuenika,
nastavak iznoenja lai, manipulacija itd. To je,
kao i u sluaju prethodne novine, ostala osnova i novog Cvijanovievog projekta nedeljnika
Evropa.
U meuvremenu, dok se nisu stekli svi uslovi za
lansiranje novog medijskog projekta, Cvijanovia
mentori rasporeuju u NIN.

eljko Cvijanovi, koji se u periodu posle 5.

oktobra iskljuivo bavio diskvalifikacijom
tadanjeg premijera i njegove Vlade, ubistvo Zo
rana inia doekuje na mestu urednika Blic
News-a samo formalno.
Prve sate i dane vanrednog stanja on provodi u velikom strahu da e biti priveden, posebno zbog tekstova u kojima je ismevao atentat kod
hale Limes, promovisao Legiju i njegovu bandu, kao i tekstova u kojima je gotovo najavljivao
ubistvo premijera. Meutim, Cvijanoviu njegovi kontakti, pre svega u IWPR-u, organizuju sastanak sa ataeom za tampu britanske ambasade i pokuavaju da ga
predstave kao rtvu
reima koji ograniava
slobode medija. Ubr
zo redakcija Blic
Newsa postaje mesto sa kojeg udarna trojka ovih novina, elj
ko Cvijanovi, Rade
Stani i Momilo Pe
trovi, nastavlja da
plasira uvrede na
raun inia, sa
neskrivenim likova
njem, slavljem i pripremom za dan osvete im vanredno stanje
bude ukinuto. Tih dana
se u tajnosti prave planovi o pripremi novih
dnevnih novina koje
bi bile pokrenute odmah nakon ukidanja
vanrednog stanja i
koje bi bile jo gore
od ugaenog Nacio-

nala. O tome se dogovaraju mnogi od bivih

novinara Nacionala i vlasnika ovog lista, preko
Kotuniinih savetnika od Nalia do Tijania,
zakljuno sa raznim novim biznismenima i
politiarima eljnih nastavka pua zapoetog 12.
marta. Dogovoreno je da bude obezbeen kapital za pokretanje novih novina Balkan, na ije
elo e doi Momilo Petrovi, ali i za Centar
kojem e na elu biti Predrag Popovi, nekadanji
urednik ugaenog Nacionala.
eljko Cvijanovi se tih dana sastaje na Zlatiboru sa Bokom Radonjiem, bivim mafijaem
iz Njujorka, koji mu otvoreno nudi zatitu i pomo.
Veze i sastanci Cvijanovia i Momila Petrovia
sa Tijaniem nastavljeni su i tokom vanrednog sta
nja. Da bi izbegli rizik javnog vianja, posrednik u
komunikaciji bio je Igor Ivanovi, ef marketinga
DSS-a, koji im je prenosio poruke tokom vanrednog stanja. Na jednom od redovnih brifinga sa novinarima u Vladi saopteno je i saznanje istranih
organa da Aleksandar Tijani, savetnik Vojislava
Kotunice, organizuje grupu novinara koja treba
odmah po ukidanju vanrednog stanja da krene
u napad na Vladu i na akciju Sablja. Kako su
istrani organi saoptili, lanovi ove grupe planirali
su osnivanje novih medija i meusobno su podelili zaduenja. Plan je bio da se uz kooordinaciju sa
politikim strankama krene u ruenje Vlade, ali
i da se nastavi zapoeta tema ubistvo inia
nije politiki atentat, ve obraun u okviru mafije. Cvijanovi je naveden kao jedan od glavnih
organizatora ove grupe. Kada je ova informacija
saoptena, obojica, i Cvijanovi i Tijani, najavljuju tube protiv Vlade i izjavljuju da godinama
nemaju meusobne kontakte. Tijani u Blicu od
22. aprila 2003. izjavljuje da Cvijanovia nije sreo
dve godine. Medjutim, ova fotografija, snimljena
u jednom beogradskom restoranu u to vreme, de
mantuje neistinu da se ne viaju godinama.

43

ELJKO CVIJANOVI

4.2

NIN

NIN RASTURANJE DEMOKRATSKE STRANKE

vijanovi se u NIN-u zadrao svega dva

meseca. U tom periodu glavni cilj njegovih mentora bilo je razbijanje i stvaranje
podela unutar Demokratske stranke, kao i
kriminalizacija saradnika Zorana inia.
Bilo je potrebno oslabiti DS plasiranjem
lanih vesti, afera i skandala. Glavna tema
kojom se Cvijanovi bavio u NINu bila je
podela Demokratske stranke na belu i
crnu (na Cvijanovievoj beloj listi su Boris Tadi i njegovo krilo DS, dok su na crnoj
listi nekadanji saradnici premijera inia,
na elu sa edomirom Jovanoviem).
Pored toga to afirmativno pie o Tadiu,
Cvijanovi se u superlativima izraava i o
Vojislavu Kotunici, Draganu Marianu,
Tomi Nikoliu.
Pored kovega Zorana inia viak su
svi osim Borisa!
Tadi je odstranjivanjem ede i Vesia
poslao poruku ta demokrate ne treba da
budu (NIN, Lepo lice demokratske, 4. decembar 2003).
Za Cvijanovia Vojislav Kotunica je genetski odan reformama i legalista...
Poseban kuriozitet predstavlja Cvijano
viev intervju sa srednje rangiranim funkcionerom Demokratske stranke Draganom Kopaliem (jedan od voa struje koja
je pokuala da smeni Zorana inia sa
mesta predsednika DS). Naime, u tom in-

tervjuu Cvijanovi Kopaliu postavlja

nabacivaka pitanja na koja ovaj odgovara optuujui inia za korupciju, pad
proizvodnje, neuravnoteene politike ambicije, spregu vlasti i delova podzemlja. Upravo e ovaj funkcioner Demokratske stranke dva meseca kasnije postati jedan od
glavnih finansijera novog Cvijanovievog
projekta nedeljnika Evropa.

Cvijanovi u NIN-u objavio intervju sa finan

sijerom svog budueg projekta nedeljnika
Evropa

4.3 Centar DISKREDITACIJA SABLJE

entar je jedan od nekoliko tabloida koji su

se pojavili posle ukidanja vanrednog sta
nja i jedan je od direktnih naslednika zabranjenog
Nacionala lista koji je medijski linovao i satanizovao Zorana inia. Prvi broj dnevnog lista
Centar iziao je 22. decembra 2003. godine.

Predrag Popovi

Biljana Mitrinovi

Najvei kapital u Centar uloio je Predrag

Tomovi, vlasnik agencije za promet nekretnina
Menader, poznatiji kao Peca Menader, dok
je najjai uticaj imao Igor Ivanovi, bivi direktor marketinga DSS i vlasnik agencije za promet
nekretnina Evrolex.
Centar je bio jo jedan u nizu medijskih pro44

jekata politiko-obavetajno-interesne grupacije,

koji je za cilj imao dezavuisanje i kompromitaciju
Vlade Zorana inia i njegovih saradnika.
Na poloaj glavnog i odgovornog urednika postavljen je Predrag Popovi, koji je istu funkciju
obavljao i u Nacionalu do trenutka gaenja. U
Centar je na mesto direktora postavljen Miodrag urii, bivi direktor Blica, koji je sa te
funkcije oteran jer je proneverio novac. U Centar je kao lan redakcije i kao kolumnista (posle
kratkog boravka na rezervnom poloaju u NINu) doao i eljko Cvijanovi. Zamenica urednika je
bila nekadanja lektorka Karadieve Javnosti,
Cvijanovieva supruga, Biljana Mitrinovi.
U Centru je kolumnu nastavila da pie i izvesna Ruby, za koju se kasnije ispostavilo da je
pseudonim iza kojeg se krio Aleksandar Tijani,
Cvijanoviev bliski prijatelj.
Politika obojenost tih novina vidi se iz tema kojima se Cvijanovi bavio u svojoj kolumni. U 90
odsto tekstova koje je napisao Cvijanovi pominjani su u negativnom kontekstu Zoran ini njegova Vlada i njegovi saradnici. Svrha tog lista

edakcija nedeljnika NIN predstavljala je

rezervni poloaj kadrova DSS-a, koji su
radili u medijima. Ljiljana Nedeljkovi, bivi ef
kabineta Vojislava Kotunice, nakon odlaska iz
Palate federacije, dola je u NIN. Isto tako Aleksandar Tijani, Kotuniin savetnik za medije, u
fazi izmeu savetnike funkcije i mesta generalnog direktora RTS-a, bio je kolumnista NIN-a.
Svoje tekstove u ovom nedeljniku objavljuje i Igor
Ivanovi, nekadanji direktor marketinga DSS-a.
Tako je i eljko Cvijanovi, nakon odlaska iz Blic
News-a, a pre nego to mu je dodeljen novi projekat, svoje mesto naao u NIN-u.
Ureivaka politika ovog nedeljnika u poslednjih
nekoliko godina svodi se na opstrukciju borbe protiv organizovanog kriminala, ruenje optunice za
ubistvo premijera, pokuaj abolicije optuenih,
obraun sa politikim neistomiljenicima. Zatvorenici iz CZ-a dobijaju prostor u ovom listu da
objavljuju svoja pisma i ispovesti. Nedeljnik NIN,
u poslednjih nekoliko godina, postao je politiki
projekat u slubi jedne stranke (DSS) i pojedinih
centara moi.
Pojedini urednici u ovom nedeljniku i ne kriju dobre veze sa domaim slubama bezbednosti. Tako
je na primer, eksluzivno NIN-u iz policije dostavljena fotografija hapenja Gorana Kljajevia, predsednika Trgovinskog suda. Izmeu ostalog NIN je objavljivao tekst o pismima Ljiljane Buhe, koje su
pisali lanovi Zemunskog klana, pismo iz zatvora ozloglaenog efa DB-a Radeta Markovia,
razliite teorije o ubistvu premijera da su ga ubili
Hrvati, foto-robot, trei metak, druga puka itd.

NOVINAR U CIVILU
centAr: statistiki prikaz zastupljenosti tema u kolumnama eljka
cijanovia

5%

90%

3%
2%

Negativno o Vladi Republike Srbije

(Zoran ini), DOS i DS
SPS neutralno
SRS neutralno
DSS pozitivno

U 90% svojih tekstova Cvijanovi spominje Vladu Zorana inia i njegove saradnike u nega
tivnom kontekstu

ZATO TO e mi mnogo nedostajati. Celoj naciji je pomogao da shvati kako bi izgledao eeroski da
su ga na vreme dali u kolu.
Cvijanovi je i u Centru napadao lanove DOS-ove vlade
bila je da diskredituje saradnike pokojnog premijera po ve oprobanom ablonu obmanjivanja javnosti. Cvijanovi je samo nastavio da primenjuje
odranije utvrenu matricu i da se obraunava sa
politikim oponentima.
arko Kora je pokazao kako bi izgledao
eeroski da su ga na vreme dali u kolu (Blic
News, Diplomirani eeroski, 23. januar 2004).
ivkovi nije imao hrabrosti da na vreme
zavri sa edom i Bebom, pa su onda morali da
zavre sa njim (Blic News, Odliv mozga, 26.
januar 2004).
Kada su pustili sve to im je dolo iz Biroa,
mediji su se uplaili da vie nee biti mediji
(Blic News Odliv mozga, 26. januar 2004).
Koncept tog dnevnog lista bio je zasnovan na
omalovaavanju i diskreditaciji najbliih saradnika
pokojnog premijera inia. Polovina svih tekstova koje je Cvijanovi objavio u Centru imala je za
cilj da Vladimira Popovia i edomira Jovanovia
prikae kao najvee negativce u Srbiji.
Vilijem Montgomeri je jedini koga eda, Beba
i eljko Pink nisu uspeli da smene (Blic News
Montija za mandatara, 6-7. januar 2004).
Cvijanovi u Centru nastavlja da forsira priu
o postojanju bele i crne liste DS, istiui sukob u okviru te stranke. Treinu svih svojih tekstova posvetio je diskreditaciji i ruenju edomira
Jovanovia.
Najmudriji politiki potez demokrate su povukle kada su se oslobodile ede i Bebe (Centar,

VIP virus, 12. februar 2004).

Ili e se DS odrei ede, ili e se demokratski blok na sledeim izborima odrei biraa
(Blic News, Svi, svi, svi! Na izbore!, 12. februar 2004).
Vladimir Popovi je uspeo da upropasti sve
one za koje je radio politiki marketing.
Zato to je (Vladimir Popovi) u vreme Sablje bio glavni pobornik teze da bi Srbiji ba prijao jedan mali graanski rat, sa sve avionima,
tenkovima i saoptenjima.
Zato to njegovi (Vladimira Popovia) neprijatelji veruju da nema vrednijeg skalpa u Dosovom reimu. Zbog ega nikad od njega nee biti
ura Mutavi. ak ni njegov drug ume (Centar, Nije Kum, ve JFK, 28. februar 2004).
Dnevni list Centar prestao je da izlazi 9. aprila 2004. godine, 108 dana nakon to je osnovan. Za to vreme list je finansijerima doneo milionske gubitke. Nedelju dana po zatvaranju Centra
svetlost dana ugledao je nedeljnik Evropa, novi
medijski projekt ove politiko-interesne klike.
Cvijanovi je u misiju Evropa iz Centra doveo
svoje verne saradnike koji su ga pratili sve vreme
dok je, menjajui redakcije, dokazivao lojalnost
svojim mecenama.
U Evropi eljko Cvijanovi postaje glavni urednik, to mu daje konano punu slobodu u izboru tema i naina na koji e se obraunavati sa
neistomiljenicima i politikim protivnicima.

PREDRAG POPOVI

redrag Popovi, iz
Osjeka, gde je roen,
dolazi u Srbiju poetkom
devedesetih godina. Novinarsku karijeru poeo
je u Borbi sredinom devedesetih. Posle 5. oktobra bio je glavni urednik
Nacionala, tabloida koji
je sistematski ruio vladu Zorana inia izmiljanjem
afera i lansiranjem lanih optubi. Pre angamana u Nacionalu Popovi je radio u tabloidu Svet (vlasnitvo
Roberta obana), a kasnije kod Slavka uruvije u
Dnevnom Telegrafu. Posle zatvaranja Dnevnog Telegrafa Popovi odlazi za Banja Luku i poinje da radi u
Nezavisnim novinama. Zbog ureivake politike ovog
lista, koja je zastupala borbu protiv organizovanog kriminala i obraun sa ratnim zloincima, vlasniku Nezavisnih eljku Kopanji postavljena je bomba pod automobil.
Prilikom eksplozije Kopanja je izgubio obe noge. Indikativno je da je Predrag Popovi neposredno nakon ovog
incidenta napustio redakciju Nezavisnih.
Posle 5. oktobra Popovi postaje glavni urednik
Nacionala. Kapital za osnivanje ovih novina stigao
je iz Bosne i Hercegovine i iza njega su stajali ljudi iz
okruenja Momila Mandia, nekadanjeg efa Biroa RS
u Beogradu, trenutno osuenog u Sarajevu na zatvorsku
kaznu zbog finansijskih malverzacija. Nacional je tokom vanrednog stanja zatvoren. Posle zavretka akcije
Sablja, Popovi uestvuje u osnivanju Internacionala
koji je, kako po ureivakoj politici, tako i po dizajnu, bio
kopija ugaenog Nacionala. Meutim, na dan osniva
nja Internacionala Popovi se povlai iz ovog projekta nezadovoljan procentom kapitala koji mu je ponuen.
Nekoliko meseci posle ukidanja vanrednog stanja, pred
izbore 2003. godine, Predrag Popovi prelazi na mesto
glavnog i odgovornog urednika Centra, jo jednog derivata ugaenog Nacionala.
Centar je opstao samo sto dana, a nakon samogaenja
ovog tabloida (propao na tritu), Popovi odlazi u Balkan, da bi se samo posle nekoliko dana ponovo vratio
u Internacional na mesto glavnog i odgovornog urednika. Internacional je u meuvremenu ugaen. Njegovu
ureivaku politiku karakterisali su konstantni napadi
na rezultate akcije Sablja, kao i proskripcija saradnika
premijera inia. Glavni i odgovorni urednici ovog lista smenjivali su se gotovo na mesenoj bazi, da bi kasnije mnogi od njih svedoili da su samo ispunjavali naloge koje su dobijali od ljudi pre svega bliskih vojnim
tajnim slubama.
Predrag Popovi je tokom izborne kampanje za parlamentarne izbore (januar 2007) bio glavni i odgovorni urednik lista Opozicija, koji je finansirao Bogoljub
Kari. U ovim novinama Popovi je forsirao upravo one
politiare i pojedince koje je kroz sve projekte u kojima je ranije uestvovao (Nacional, Centar, Balkan, Internacional) sistematski napadao i klevetao. U
vreme pisanja ove publikacije Predrag Popovi nalazi se
na mestu glavnog i odgovornog urednika tabloida Pravda, bliskog Srpskoj radikalnoj stranci.
45

ELJKO CVIJANOVI

4.4
EVROPA

vropa je bila logian nastavak medijskih projekata kakvi su bili Blic News
i Centar. Pored celokupne redakcije NIN-a
i pojedinih urednika Vremena, novostvorena redakcija Evrope predstavljala je jo jedno medijsko uporite antievropske, antihake,
narodnjake Srbije na elu sa strankom Vojislava Kotunice. Prvi broj lista Evropa izaao
je 15. aprila 2004. godine, uporedo sa formiranjem vlade Vojislava Kotunice. Za glavnog
urednika postavljen je eljko Cvijanovi.
Cilj tekstova objavljenih u Evropi je afirmacija Vojislava Kotunice i njegove vlade, odbrana hakih optuenika i osuenika, aboliranje i
hvaljenje optuenih za ubistvo premijera Zorana inia. Shodno tome, glavne teme Evrope su diskreditacija Vlade Zorana inia
i njegovih saradnika, svega to je uraeno u
akciji Sablja, nevladinih organizacija i svih
politikih protivnika Vojislava Kotunice.
eljko Cvijanovi i u Evropi, kao i u prethodnim listovima u kojima je pisao, radi u korist
politike opcije za koju je opredeljen i pokuava
da dokae sve ono to su Vojislav Kotunica,
njegovi savetnici tvrdili, a nisu mogli da dokau
injenicama. Sve to oni misle i to ne smeju javno da kau eljko Cvijanovi vie na
sav glas. Budui da je list pokrenut kao medij
46

ska logistika Kotuniinoj vladi i da je sluio za

kreiranje javnog mnjenja i plasiranje neistina u
javnost, Cvijanovi je za neistine i teorije koje
su iznosili lanovi vlade Vojislava Kotunice
izmiljao dokaze, kreirajui i organizujui
medijske kampanje i hajke na Kotuniine
neistomiljenike. Logistiku mu, meu ostalima,
prua prijatelj Aleksandar Tijani, direktor RTSa. Evropa dobija punu medijsku podrku javnog servisa. Evropa se na RTS redovno citira, a Cvijanovia pozivaju u studio ove televizije
u funkciji analitiara.
Saradnici i sagovornici Evrope koji obrazlau
uspenost vlade Vojislava Kotunice uglavnom su analitiari u slubi DSS-a, bilo da su
lanovi bilo da su simpatizeri stranke. Takvi su
i redovni kolumnisti Evrope, Kotuniini simpatizeri ore Vukadinovi i Slobodan Antoni,
koje Evropa potpisuje kao prestine politike
analitiare. Kvaziteorije i afere koje pokree
Evropa razrauju i ire tabloidi: Kurir, Balkan, Nacional, Svedok i drugi, koji su deo
iste medijske mree. Takoe, deava se i obrnuto: da Evropa naknadno prorauje teme iz
tabloida i daje im ozbiljnost.
Cvijanovi se u svojoj uvodnoj kolumni u Evropi drao istog principa u izboru tema i linosti
kao to je to inio i u Blic News-u i Centru.
Sadraj gotovo polovine Cvijanovievih kolumni ini proskripricija saradnika Zorana inia
i neistomiljenika Vojislava Kotunice, diskreditacija nevladinih organizacija i obraun sa onima koji predstavljaju pretnju po Kotuniinu
vlast. S druge strane, Cvijanovievi afirmativni
tekstovi o Kotunici i njegovoj Vladi, o hakim
optuenicima i osuenicima ukazuju da se priklonio jednoj politikoj opciji koju zduno brani i
podrava. Cvijanovi se u Evropi bavi temom
kohabitacije Borisa Tadia i Vojislava Kotunice
i zagovara teoriju da osovina Kotunica Tadi
predstavlja jedini put Srbije ka Evropi.
Nakon poetka suenja ubicama premijera inia Evropa sistematino podriva
optunicu diskreditacijom specijalnog tuioca
Jovana Prijia, kreiranjem afera i plasiranjem u javnost raznih teorija o ubistvu Zorana
inia, za koje pronalaze sve mogue sumanute dokaze, a sve u cilju aboliranja ubica
premijera inia i lobija koji stoji iza ubistva.

PROMOVISANJE POLITIKE
VOJISLAVA KOTUNICE

ada je personalno o Kotunici re, stvar

deluje skoro pa besprekorno: nije ga bilo
u korupcionakim aferama da bi sada neko mogao
da mu kae da najpre izvadi balvan iz sopstvenog
oka; nije se ulizivao spornim bogataima da bi
u fiokama krio gomilu isporuenih faktura koje
se naplauju uslugama i utanjem (Evropa,
Kotunica: svi neprijatelji antikorupcionake kam
panje, 22. septembar 2005).
Kotunica je paradigma principa stabilnosti
(Evropa, Jednogodinji mir ili stogodinji rat, 21.
oktobar 2004).
Kotunica vladu doivljava kao misiju (Evropa, Kotunica: moe li premijer da preivi sopstve
nu vladu, 1. septembar 2005).

Intervju sa Vojislavom Kotunicom, u kom

Cvijanovi postavlja vie nego snishodljiva
pitanja, objavljen je na Kotuniin roendan,
24. marta 2005.
Kotuniin kabinet ima prilian magijski potencijal (Evropa, Srbija 2005: zemlja koja je kupila
sve vreme ovog sveta, 23. decembar 2004).
Osovina Tadi-Kotunica danas brani evropski
put Srbije (Evropa, Osovina Kotunica-Tadi: po
slednja rasprava o Evropi, 5. maj 2005).
Legija je radio za dravu, pa bi drava trebalo
da mu se izvini ako je negde dolo do greke (Evropa, Za koga e Legija glasati, 13. maj 2004).
Kotunica je prvi posle Miloevia koji ozbiljno
pregovara o Kosmetu i ovom delu sveta ne postoji
niko ije bi da moglo da bude skuplje od njegovog
(Evropa, Kosovo i Metohija: najskuplje srpsko da,
27. oktobar 2005).
Kotunica je osetljiv na krenje zakona (Evropa, Vojska: izdajnike reforme i zaparloeni patrio
tizam, 18. novembar 2004).

Evropa: Grafiki prikaz zastupljenosti tema u Cvijanovievim kolumnama

43%
12%

45%

Afirmativni tekstovi o Kotunici, hakim

optuenicima, mafiji
Diskreditacija inievih saradnika, DOS-a, nevladinih organizacija,
politikih protivnika Vojislava Kotunice
Ostalo

NOVINAR U CIVILU

Aboliranje Hakih
optuenika

vijanovi u tekstovima objavljenim u Evropi rehabilituje najblie saradnike Slobodana Miloevia.

Cilj je da se javnosti ukae na nevinost vodeih ljudi
Miloevievih ozloglaenih tajnih slubi i glavnih organizatora politikih ubistava. Istraivaki tim Evrope, iza koga se krio eljko Cvijanovi, objanjava
kako je Jovica Stanii, ef SDB po ijem nalogu je
formirana jedinica Crvene beretke, bio blizak iniu.
Cvijanovi u tekstovima velia Staniia, njegovu sposobnost, profesionalnost, navodne veze sa CIA-om.
Kada je (Jovica Stanii) uhapen i poslat u
eveningen to je uinjeno protiv stvarne volje Haga
da se on tamo nae.
Opozicija je 2000. godine preuzela vlast
zahvaljujui i Staniiu.
U CIA su se angaovali da vrate Staniia u Beograd i njegov povratak svedoi da im je polo za rukom (Evropa, Glavni Mladiev dounik ameriki
ovek Milo Kosti, 12. januar 2006).
Jedna od omiljenih tema eljka Cvijanovia je dezavuisanje Hakog suda. Za njega su haki zloinci heroji
i junaci koji su branili ast srpskog naroda, a Haki tribunal je smiljen samo da bi se napakostilo Srbima.

Svaka drava koja dri do sebe treba da ima stav

da u Hag ne moe da ide niko (Evropa, Trebaju li
Srbiji izbori, 8. jul 2004).
Cvijanovi zagovara tezu da je Haki tribunal
politiki sud koji je spiskao stotine miliona dolara da
bi ispisao istoriju jednog tla (Evropa, Srbija i EU:
jedini put zove se topli zec, 23. mart 2006) i da je
nepravedan i nezakonit (Evropa, Kratak put drave
do salate, 29. jul 2004), On pokuava da negira da su
tokom rata (1992-95) Bonjakinje silovane: oveku
nee biti jednostavno da postavi pitanje kako je
uopte mogue izvesti tako masovno silovanje, koje
su jedinice to radile, ko je izdavao nareenja, ko je
nabavljao logistiku i ta se uopte moe smatrati logistikom u tom sluaju (Evropa, Kosovski pregovo
ri: verujem jer je apsurdno, 23. februar 2006).
Mladi je asketa koji je mogao da se obogati ali je
odoleo (Evropa, Mladi odbija da se preda hapse
ga do polovine marta, 2. mart 2006).
Hvalospeve o Mladievom asketizmu i skromnosti istraivaki tim Evrope nastavlja priom o tome
kako Mladi nije dozvolio da mu jedan biznismen iz
Bosne zaposli sina, jer nije eleo da se kompromituje.

Afirmativni tekst o Jovici Staniiu, nekadanjem ozloglaenom efu DB-a, trenutno optuenom
za ratne zloine, Cvijanovi je objavio na nekoliko strana Evrope.

47

ELJKO CVIJANOVI

OBRAUN SA
NEISTOMILJENICIMA

vijanovi u projektu Evropa nastavlja da

razrauje temu kojom se bavio i u Centru: sukob u DS i postojanje dva krila stranke crnog i belog, svrstavajui edomira
Jovanovia na crnu listu DS. Tako se u nizu
tekstova bavi izgledima edomira Jovanovia
na politikoj sceni, prenosei navodna govorka
nja iz DS da je eda radio iniu iza lea, da
je ini hteo da ga ukloni iz svoje blizine, da
mu je zabranio da se mea u poslove stranke
i Vlade.
eda e da otima od demokrata (Evropa,
eda i Bogoljub: poslednji put o prljavim ruka
ma, 15. septembar 2005).
eda je isprljao ruke bavei se sanitarijama
na potezu CZ-Skuptina-ilerova (Evropa,
Jednogodinji mir ili stogodinji rat, 21. oktobar 2004).
Ako eda ne uspe da ue u parlament, to e
znaiti da je DS uspela da se odbrani (Evropa, Odsudna bitka ede Jovanovia, 15. septembar 2005).
Izvori iz Evrope ne tvrde da je Jovanovi bio
direktno umean u ubistvo, ali kau da bi on
i te kako imao ta da ispria o tom dogaaju

Srebrenica je
marketinki proizvod

eljko Cvijanovi se u Evropi bavi aboliranjem ratnih zloinaca i zloina koji su

poinjeni na bosanskom tlu. Najvei masakr
s kraja XX veka, kada je u Srebrenici ubijeno
8000 ljudi, Cvijanovi naziva oslobaanje Srebrenice.
Srebrenica je marketinki proizvod koji je
smislio Zapad jer odavno nije imao tragine epopeje (Evropa, Srebrenica: sudar novih za
padnih i starih srpskih mitova, 14. jul 2005).
Dokumentarni film koji je 2005. javno prikazan, snimljen kamerom jednog od vinovnika
zloina, koji prikazuje kako je paravojna jedinica
iz Srbije pod nazivom korpioni muila i ubila est mladia samo zato to nisu iste vere kao
krvnici, izazvao je ok u javnosti. Za majke stradale dece Cvijanovi kae:
Srebrenike majke su sredstvo politike manipulacije (Evropa, Otkrie korpiona: zato
je moralna katarza bedna farsa, 16. jun 2005).

48

(Evropa, Udar na tajkune i Jovanovievo krilo

DS, 3. jun 2004).
eljko Cvijanovi, koji se od 2000. godine isticao u napadima na Zorana inia, uzima u
zatitu Ruicu ini i brani je od Zoranovih
bliskih saradnika. U Evropi izlazi tekst u kojem je autor navodno zabrinut zbog zloupotrebe
premijerove udovice. I ovoga puta, po ve oprobanom metodu, eljko Cvijanovi ne potpisuje
svojim imenom tekstove koji su direktan napad
na neku linost, nego se potpisuje pod pseudonimom ili potpisuje neka druga imena.
Do razlaza je dolo zato to ona ita novine i delimino veruje u njihovu odgovornost
za Zoranovu smrt (Evropa, Ruica ini
Ofanziva ene iz senke, 7. april 2005).
Ruica se nije zadovoljila prekidom odnosa nego je zahtevala kontakte u policiji elei
da i sama da prilog rasvetljavanju ubistva supruga (Evropa, Ruica ini protiv Bebe i
ede, 15. april 2004).
Diskreditaciju saradnika Zorana inia medijski projekat Evropa sprovodi sistematski. Insistiranjem na njihovoj vezi sa kriminalnim
krugovima podrava tezu da je Vlada Zorana
inia saraivala sa mafijom.
ume, Spasojevi i Legija su obavili neki
prljav posao sa znanjem ljudi iz tadanje vlasti (Evropa, Suenje veka: inievo ubist
vo i Bajka o Velikom Inkvizitoru, 17. novembar
2005).
Vlada Zorana inia je vlastodraka
banda (Evropa, Kotunica: Svi neprijatelji
antikorupcionake kampanje, 22. septembar
2005).
eda i Beba su nametnuli ratna pitanja u
drutvu (Evropa, Tadi i Kotunica: da li je
njihov savez postao nemogua misija, 24. februar 2005).
Pored toliko najboljih prijatelja iniu nije
bilo jednostavno da preivi (Evropa, Zoran
ini i Slobodan Miloevi: dva groba i nasled
nici, 16. mart 2006).
eda je hteo da smiri Legiju da ne napravi neto to e napraviti 12. marta (Evropa,
Suenje veka: inievo ubistvo i Bajka o Ve
likom Inkvizitoru, 17. novembar 2005).
DOS je hteo da uvue mafiju u legalne tokove (Evropa, Kotunica: svi neprijatelji
antikorupcionake kampanje, 22. septembar
2005).
Kad je Bati u pravu to znai da sudnji dan
nije daleko (Evropa, Kotunica: greka koja
e kotati vie od drugih, 1. decembar 2005).
Istraivaki tim Evrope, iza koga se zapravo krije eljko Cvijanovi, diskredituje sve
to je uraeno za vreme DOS-a. Naroito se
obruava na akciju Sablja, sugeriui da je
smisao cele akcije bio eliminacija rivala pripadnika Surinskog klana, tj. Ljubie Buhe umeta
kako bi time njemu bio ostavljen brisani prostor
za nesmetano delanje.

NOVINAR U CIVILU
Evropa zapoinje rad na opstrukciji suenja
tekstom Trei snajperista je na dan ubistva u
Srbiju doao iz Hrvatske (K. Jovanovi, 6. maj
2004) koji se pojavljuje etiri dana posle predaje
Milorada Ulemeka Legije. U tom tesktu lansirano je pet teorija o inievom ubistvu:
1. TEORIJA: INIA NISU UBILI LEGIJA I
ANTIHAKI LOBI
Zvaninu verziju, koju su priznali i uesnici
u ubistvu, Cvijanovi naziva izmiljenom jer je
imala za cilj da se uhapsi Kotunica.

Evropa se bavi i rehabilitacijom uhapenih

u akciji Sablja. U dva nastavka objavljuje intervju eljka Cvijanovia sa Acom Tomiem.
Tomi je uhapen zato to je o pojedinim ljudima iz vlade znao ono to bi oni voleli
da se o njima ne zna (Evropa, Aca Tomi
najobaveteniji ovek na Balkanu, 17. jun
2004).
Cvijanovi insistira na lanoj tezi da je
Kotunica bio prislukivan; na to Tomi odgovara: Kako da objasnimo ubistvo Momira Gavrilovia? Sluajno se ne deava nita.
Gavrilovi je ubijen odmah po izlasku iz
Kotuniinog kabineta. Cvijanovi insistira:
To bi onda znailo da je Kotunicu prislukivao
isti onaj ko je ubio Gavrilovia? (Evropa, Aca
Tomi najobaveteniji ovek na Balkanu, 17.
jun 2004).
eljko Cvijanovi radi i na klevetanju nevladinih organizacija. Sluei se fotomontaama i
laima Evropa doprinosi kompromitaciji nevladinog sektora u javnom mnjenju. Pokuava da ih
predstavi kao potkupljene i izdajnike.

OPSTRUKCIJA SUENJA ZA
INIEVO UBISTVO I
PODRIVANJE OPTUNICE

Sinhronizovana akcija: tekstovima u Evropi i

tabloidima vlast napada svoje neistomiljenike

ako je sudski proces za ubistvo premijera inia bio u poetnoj fazi, eljko
Cvijanovi u Evropi poinje da se bavi jo
jednom temom: podrivanjem optunice. Serijom tekstova u kojima se iznose nove teorije o premijerovom ubistvu i pokuajima diskreditacije specijalnog tuioca Jovana Prijia
Evropa daje znaajan doprinos stvaranju haosa u javnosti. Evropa istovremeno
donosi niz afirmativnih tekstova o Miloradu
Ulemeku Legiji, prvooptuenom za premijerovo ubistvo, to je, po ve ustaljenoj matrici,
propraeno i tekstovima obojenim istom tonom u dnevnom tabloidu Kurir, kao i u nedeljniku NIN.

2. TEORIJA: INIA JE UBILA SRPSKA

MAFIJA
Cvijanovi objanjava da ova teza nije dovoljno zastupana zato to je vlast inievih ljudi elela da postavi ambiciozniju teoriju sa
politikim motivima.
3. TEORIJA: INIA SU UBILI NJEGOVI
LJUDI
Cvijanovi iznosi tezu da je premijer hteo da
se rei bliskih saradnika koji su mu predstav
ljali balast u javnosti, Vladimira Popovia i ede
Jovanovia, iz ega sledi da je premijerovo ubistvo bilo njihova odmazda.
4. TEORIJA: INIA SU UBILI STRANCI
Cvijanovi iznosi tezu da je ubistvo inia zavera stvorena u inostranstvu.
5. TEORIJA: INIA SU UBILI HRVATI
Cvijanovi pie da srpski premijer nije imao
veeg neprijatelja u okruenju od hrvatske
vlade.
Iako se ispod teksta nalazi ime Katarine
Jovanovi, informacije koje su autori ove publikacije dobili iz izvora bliskih redakciji Evropa
ukazuju da je tekstove potpisane ovim imenom
zapravo pisao eljko Cvijanovi.
Nedeljnik NIN prednjaio je u plasiranju
raznoraznih, izmiljenih teorija o ubistvu premijera, iji je cilj bio ruenje optunice. eljko
Cvijanovi nalazi se prozvanim da odgovori na
struna demantovanja tekstova objavljenih u
NIN-u: Kad je zbog tvrdoglavih istraivanja
koja dovode u sumnju zvaninu verziju o
inievom ubistvu pokrenuta kampanja protiv nedeljnika NIN, nije bilo nikoga da pomene
pravu re govor mrnje (Evropa, Za koga
e Legija glasati, 13. maj 2004).
Afirmativni tekstovi o prvooptuenom za
ubistvo premijera i osuenom za likvidaciju Ivana Stambolia, Miloradu Ulemeku Legiji kao
hrabrom ratniku, oveku koji je samo radio
za dravu, predstavljaju zapravo deo kampa
nje kojom se politika grupacija iji je Cvijanovi
medijski promoter obraunava sa inievim
saradnicima. Cvijanovi u svojoj kolumni, odmah po Legijinoj predaji, pie:
49

ELJKO CVIJANOVI
NIKOLA VRZI

Kakva je to prljavtina koju su istili da im

danas ruke budu krvave kao i njegove, koji
je, dok su oni istili, ubijao (Evropa, Legija:
nenaoruan i opasan, 6. maj 2004).
Tekstove koje Kurir svakodnevno objavljuje o Miloradu Ulemeku Legiji i njegovim
optubama na raun ljudi iz vrha bive vlasti
u kojima iznosi tvrdnje da su oni umeani u
ubistvo premijera i da su saraivali sa mafijom
po ve oprobanom receptu i u sinhronizovanoj akciji, potpisuje Jovica Krtini, novinar koji
je sa eljkom Cvijanoviem saraivao i u Reporteru, a takoe je potpisao i tekst o Miloradu
Ulemeku Legiji koji je objavljen u Evropi.
Ulemekovo svedoenje pred Specijalnim sudom novinar Evrope Rade Stani prenosi i analizira u nizu tekstova. Tako je u tekstu Blii
se trenutak suoenja Legije i inievih saradnika, pozivajui se na izvor iz policije u vie
navrata naglaeno da Milorad Ulemek tvrdi da je
postojala povezanost srpskih vlasti i njoj bliskih
ljudi sa kriminalnim miljeom i da se ta povezanost ne zavrava samo na vercu droge.
Pria o ljubavi kriminala i vlasti zavrava se
februara 2003. godine (Evropa, Blii se tre
nutak suoenja Legije i inievih saradnika,
17. jun 2004).

50

Evropa je samo jedan od listova u kojima je

advokatima osoba optuenih za ubistvo premijera Srbije omogueno da iznose i ire svoje teorije koje uveliko prevazilaze advokatska ovlaenja i etiku. Tako advokat Zvezdana
Jovanovia, oveka koji je optuen da je ubio
premijera inia, Nenad Vukasovi, bivi radnik SDB-a, kae da jo nije razjanjeno da li je
ini stradao zbog stvari vezanih za njegovo
okruenje i kontakata o kojima se za sada malo
zna (Evropa, ini (2003-2005) Tuilac
dri zmiju vrsto u aci, 10. mart 2005).
Evropa pokuava
da podriva optunicu
za ubistvo Zorana inia i tako
to napada specijalnog tuioca Jovana
Prijia zbog navodne
politike pristrasnosti. Optuuju ga da
Jovan Priji
je falsifikovao izjavu svedoka saradnika Zorana Vukojevia u kojoj on pominje edomira Jovanovia i njegovu
vezu sa Spasojeviem i umetom. Do otkria
da je Jovan Priji 2003. godine uinio politike
ustupke predstavnicima tadanje vlasti doao je
Nikola Vrzi, novinar NIN-a, nedeljnika u kom je
Cvijanovi pisao posle gaenja Blic News-a, a
pre nego to je pokrenuo Evropu.

ikola Vrzi je do
ubistva
premijera inia bio slabo
poznat novinar i u NINu se bavio nekim marginalnim temama. Do
12. marta nikada nije
pratio resor policije ili
pravosua. Svoj novinarski uzlet doivljava lansiranjem teorije treeg
metka po kojoj je Zorana inia ubio neki drugi snajperista, a ne osueni Zvezdan Jovanovi.
Ova teorija koju je javnosti najpre saoptio Milan
Veruovi, lan inievog obezbeenja, a u medijima je razradio Vrzi, posluila je advokatima ubica
premijera kao alibi za njihove klijente. Pored treeg
metka Vrzi je tokom suenja optuenima za ubistvo premijera konstantno podrivao optunicu, tako
to je lansirao teorije o drugoj puci, foto-robotu
koji je ubio inia, namernom i unapred planiranom ubistvu Spasojevia i Lukovia u Meljaku...
Najveu profesionalnu blamau Vrzi je doiveo na
teoriji foto-robota. U NIN-u je tvrdio da je osoba
sa foto-robota uesnik u atentatu na premijera po
nacionalnosti Hrvat i da je ovo saznanje policija
za vreme Sablje krila. Vrzi je u tekstu naveo i
imena i prezimena Hrvata uesnika u ubistvu.
Dan kasnije pojedinim beogradskim medijima javili
su se ljudi koji su navedeni u Vrzievom tekstu, zapanjeni da se spominju u takvom kontekstu. Obojca su 12. marta u Beogradu bili iz sasvim privatnih
razloga i nemaju nikakve veze niti sa kriminalnim
aktivnostima niti sa atentatom.
Vrzi je u NIN-u pisao i o navodnom iznuivanju
iskaza od Radomira Markovia, biveg efa DB. U
tom tekstu pokuao je da opovrgne optunicu protiv Markovia. Posebno je apsurdno da se Vrzi u
NIN-u bavio tim suenjem, s obzirom na injenicu
da kao novinar nikada nije ni pratio glavni pretres
po tom predmetu.
Vrzi u svojim tekstovima predstavlja zapravo
portparola advokata optuenih. Sve teorije koje je
lansirao imale su za cilj da amnestiraju optuene
od krivice i razviju teoriju zavere, po kojoj su u
ubistvo premijera bili umeani neki drugi, a ne oni
koje optunica tereti. Vrzi o zvaninoj optunici
pie: Najpre je postavljena teorija, a tek onda su
u nju uklapane injenice, one koje mogu. Ostale
su, jednostavno, zanemarene (NIN, Trei metak
pod zakletvom, 22. april 2004).
Nikola Vrzi u svojim tekstovima na silu pokua
da umea saradnike Zorana inia u ubistvo
premijera. NIN tri puta za godinu dana citira Jovicu Staniia (efa DB, za vreme Miloevia, a
danas hakog optuenika) i njegove besmislene
tvrdnje u kojima optuuje Vladimira Popovia za
ubistvo inia. Nikola Vrzi, prema svedoenju
nekih oevidica, redovni je gost efa BIA Radeta
Bulatovia u njegovoj kancelariji u Institutu bezbednosti.

NOVINAR U CIVILU
JO JEDNA PRESUDA PROTIV ELJKA CVIJANOVIA

eljko Cvijanovi tekstovima u Evropi

pokuava da kompromituje predstavnike
nevladinog sektora. Tako je 26. januara 2006.
na naslovnoj strani Evrope objavljena foto
montaa koja bi trebalo da asocira na poznatu sliku Tajna veera, na kojoj je Biljana
Kovaevi-Vuo, predsednica Jukoma, nevladine organizacije koja se bavi zatitom ljudskih
prava, prikazana kao jedan od Karievih apostola. Ovu fotomontau, prati i tekst pod naslovom
Napadi Vlade na Bogoljuba Karia u kojem
stoji da je otkrivena najvea klijentistika mrea
u Srbiji, koja je stala u odbranu najeksponirani-

jeg srpskog tajkuna. Fotomontaa jasno ukazuje itaocima da su ljudi koji su montirani na
fotografiji zapravo Karievi ljudi, i njegova klijentela odnosno plaenici. Zbog objavljivanja ovog
teksta, Biljana Kovaevi-Vuo je podnela tubu
protiv eljka Cvijanovia. Prvi optinski sud u
Beogradu usvojio je tubeni zahtev predsednice Jukoma i obavezao Cvijanovia da Biljani
Kovaevi-Vuo na ime naknade nematerijalne
tete isplati iznos od 100.000 dinara i da pokrije trokove sudskog spora.

Zbog ove fotomontae eljka Cvijanovia je tuila Biljana Kovaevi-Vuo i proglaen je krivim

51

ELJKO CVIJANOVI

EVROPA O VLADIMIRU
POPOVIU

istematska proskripcija Vladimira Popovia

u novom Cvijanovievom projektu, Evropa
doivljava svoju kulminaciju. Treina svih negativnih tekstova u Cvijanovievoj uvodnoj kolumni
odnosi se na Popovia. U prvom broju Evrope
Cvijanovi najavljuje Popovievo hapenje.
Dragan Joi, novi ministar policije (...) planira da pretrese neke stare sluajeve: ubistvo Zorana inia i Momira Gavrilovia, kao i da istera na istac edomira Jovanovia, Vladimira
Bebu Popovia i Nenada Milia, koji slove za
najmonije ljude prethodne vlasti. Kako tvrdi izvor Evrope iz vrha policije, uveliko se prikupljaju
dokazi koji bi ove elnike dosovog reima mogli
da poalju na optueniku klupu. Popovi je ve
angaovao nevladine organizacije u svoju odbranu... (Evropa, eda, Beba, Mili, ume...
uskoro na optuenikoj klupi?, 15. april 2004)
Namera Popovia je bila da Ruica postane
predsednik DS kako bi on mogao da vlada.
...krajem prolog leta supruga biveg premijera distancirala se i od Popovia. Uskoro je bila

kanjena (Evropa, Ruica protiv Bebe i ede,

15. april 2004).
Biljana Kovaevi Vuo objavila da je dobila
bebu. U 46. godini. Dodue, Bebinoj. I saoptila
da Bebi, kako su zvali njenog klijenta, o glavi
rade Pavkovi, Vueli i Tijani. Do kraja godine
Beba ostala van domaaja Zveanske (Evropa, Apokrifni izvori te 2004. godine..., 30. decembar 2004).
Kampanja protiv Popovia posebno se zahuktava u Evropi nakon njegovog intervjua u emisiji Insajder emitovanoj na RTV B92. U tekstu
koji je objavio posle ovog intervjua, Cvijanovi je
Popovia direktno povezao sa ubistvom Zorana
inia.
zahvaljujui pored ostalog i Popoviu, pos
toji i drugi pol prie koji tvrdi da su u inievo
ubistvo umeani upravo Popovi i eda Jovanovi
i da upravo ta grupa nastoji da suenje Miloradu
Ulemeku okrene u drugom pravcu (Evropa,
Vladimir Beba Popovi srpska hronika tamne
moi, 3. februar 2005).
Beba Popovi je brljiv, paranoian, sklon
zaverama i mranoj moi (Evropa, Insajder
Vaenje krajnika ili poslednja jakobinska kam
panja, 10. februar 2005).

Cvijanovi je u Evropi forsirao izmiljenu

priu o tajnom izvetaju Biroa za komuni
kacije, kojim je ukinuto vanredno stanje.
...Moja srea je, meutim, u tome to je
Beba u celoj toj svojoj opsednutosti znaajan
koliko golub na spomeniku i zanimljiv kao ono
to leta na istom tom spomeniku ostavi kad
poleti.
...Ta Bebina i Insajderova pria deo je
najmranijeg ideolokog rata koji se vodi u Srbiji (...) gde konstrukcija preispitivanja drutva
poiva na dijagnozi jednog oveka koji veruje
da je Napoleon, mada bi se u cenjkanju sa sudbinom zadovoljio i time da dobije dravnu penziju kao udovica Zorana inia.
Vladimir Beba Popovi je nauljena glava mediokriteta nasaena na stomak megalomana.
Beba je politiki zbir horora i komedije.
Beba je prost organizam koji due moe bez
vazduha nego bez paranoje (Evropa, Vladi
mir Beba Popovi Kako su se nali Karpenter i
Nui, 7. jul 2005).
Beba je mazao kosu uljem da bi se lake
infiltrirao u greni umetov svet (Evropa,
Zoran ini i Slobodan Miloevi Dva groba i
naslednici, 16. mart 2006).

Postoji i drugi pol prie koji

tvrdi da su u inievo ubist
vo umeani upravo Popovi i
eda Jovanovi.
(eljko Cvijanovi optuio je Popovia i
Jovanovia za ubistvo premijera)

52

NOVINAR U CIVILU

ELJKO CVIJANOVI PONOVO OGLAEN KRIVIM

eljko Cvijanovi oglaen je krivim pred Prvim

optinskim sudom zbog krivinog dela klevete i
kanjen najveom kaznom propisanom za ovo
krivino delo novanom kaznom od 200 000
dinara, koja moe biti zamenjena i adekvatnom
kaznom zatvora. Ovu presudu Prvog optinskog
suda potvrdio je i Okruni sud.
U tekstu Vladimir Beba Popovi srpska hronika tamne moi (Evropa, 3. februar 2005) objavljenom nakon emisije Insajder,
pored niza iznesenih kleveta, Cvijanovi je
optuio Popovia da je umean u ubistvo premijera inia.
Tokom suenja Cvijanovi se branio tako to je
citirao svoje ranije tekstove i izjave o Popoviu,
nazivajui ih optepoznatim stavovima.
Sudskom presudom je utvreno da je Cvijanovi
u svom tekstu izneo optubu za sauesnitvo u
izvrenju najteeg oblika krivinog dela ubistva.
Sud je zakljuio da je Cvijanovi uinio krivino
delo sa direktnim umiljajem i zato ga kaznio
najveom kaznom propisanom za ovo delo. Nakon to je presuda Prvog optinskog suda objavljena u javnosti, Cvijanovi je pokuao da relativizuje svoju krivicu i ponovo optui Popovia.
Za agenciju Beta izjavio je:
Potez Vladimira Popovia, da gradi svoj
sumnjivi PR na nepravosnanim presudama,
pokazuje dve stvari. On je 2003. godine hteo
da me otera u grob, a sada e se zadovoljiti i da
odem u zatvor (Beta, 1. novembar 2006).
Cvijanovi se na presudu Prvog optinski suda
alio, meutim Okruni sud u Beogradu albu je
odbio kao neosnovanu i potvrdio presudu Prvog
optinskog suda.
(gore) Prvostepena presuda Prvog optinskog suda
(dole) Presuda Okrunog suda

53

ELJKO CVIJANOVI

AFERE U EVROPI

edan od glavnih zadataka eljka Cvijanovia

bio je da zajedno sa politiarima i drugim medijima u koordinisanoj akciji kreira afere koje imaju jasan cilj: diskreditaciju Kotuniinih politikih
protivnika, smenjivanje, kompromitaciju i medijski
lin neistomiljenika, ali i promovisanje saradnika
i prijatelja Miloevievih tajnih slubi i Vojislava
Kotunice.
Evropa je bila list u kojem je narueno novinarstvo dolo do punog izraaja. Cvijanovi je
pokrenuo nedeljnik u kojem je on odluivao gde
su etike granice do kojih novinar moe da ide.
Afere koje je Evropa lansirala bile su stvarane po
ve vienom scenariju, korienom i u prethodnim
projektima kao to su Blic News i Reporter.

Falsifikovanu izjavu majke Zorana inia prenose tabloidi u cilju stvaranja afere

AFERA I INIA SU
UBILI NJEGOVI
eljko Cvijanovi u jeku predsednike kampa
nje 2004. godine nastavlja da opstruie suenje
za ubistvo Zorana inia: zloupotrebljavajui
i pogreno interpretirajui izjavu majke Zorana
inia, on kreira potpunu la. Cvijanovi se, kao
lan izbornog taba Kotuniine stranke, ukljuio
u kampanju kandidata DSS Dragana Marianina
konstruisanjem afera, ali i kao nezavisni novinar
koji je radio intervju sa Draganom Marianinom
na BK televiziji.
eljko Cvijanovi je pokrenuo priu o tome da
su Zorana inia ubili njegovi najblii saradnici. Pokuao je da stvori aferu izmiljajui intervju
sa majkom Zorana inia. Zloupotrebivi razgovor majke pokojnog premijera i njene kominice, u
kome ona kae da je ula od jednog ministra da
iza ubistva stoje njegovi, ne precizirajui ni ko,
ni ta, napravljena je afera koja ima za cilj da odbrani Legiju i ospori optunicu. Evropa u nepotpisanom tekstu nastavlja da brani ubice, koristei
se klasinom manipulacijom.
Dnevni tabloidi, po
zivajui se na tekst
objavljen u Evropi,
svakodnevno nastav
ljaju da dopunjuju ovu
izmiljenu aferu, a sve
u cilju da se optue
ore Vukadinovi
najblii saradnici Zorana inia. U Kuriru svakodnevno izlaze tekstovi
kojima se abolira Legija, a insistira na istinitosti
tvrdnje da su inia ubili njegovi najblii saradnici. Kao deo ove mree, istim povodom i na unapred zadate teme, oglaavaju se navodni nezavisni politiki analitiari poput ora Vukadinovia
koji pie: Sada isplivavaju svi evidentni propusti
i politike manipulacije raene u vreme, pre i posle Sablje.
54

Tabloidi nastavljaju da razvijaju aferu koju je pokrenula Evropa

Neposredno
nakon toga Izborni tab
DSS izdaje saoptenje
u kojem se Dejan Mihajlov poziva na Evropu. U saoptenju je
pozvao biveg premijera Zorana ivkovia
i elnika Demokratske
Dejan Mihajlov
stranke i tadanjeg
predsednikog kandidata Borisa Tadia da saopte
javnosti ko je ubio Zorana inia, inae e on,
Mihajlov, to da im kae. U pamfletu koji je proitao
jo je reeno i da je jedan od bivih ministara rekao
majci pokojnog inia da su njenog sina ubili njegovi, kao i da supruga pokojnog premijera
Ruica ini u svoju kuu vie ne prima
gotovo nijednog od
nekadanjih najbliih
inievih saradnika
koji su ga prodali, a
moda uradili i neto
gore.
Olja Bekovi

Razvoj afere nastavlja se preko Utiska nedelje,

autora Olje Bekovi. U emisiji direktor RTS Alek
sandar Tijani posredno priznaje da je saoptenje
koje je proitao Dejan Mihajlov na konferenciji za
tampu DSS, u stvari njegovo delo.
Dilema ta je Mila ini tano rekla reena
je njenim pojavljivanjem u emisiji Insajder.
Ona je optuila novu vlast, odnosno inieve
bive politike drugove iz koalicije DOS koji su
mu okrenuli lea, da su povezani sa njegovom
smru. Meutim, objanjenje i pojanjenje Mile
ini niko nije objavio, niti se time bavio. eljko
Cvijanovi pokuava da objasni da sve ono to je
majka koja je tragino izgubila sina rekla nije
govorila iz srca, ve po nalogu Vladimira Popovia.
Cvijanovi u svojoj kolumni nakon njenog intervjua
Insajderu, pie:
Da li ste uoili taj opori ukus bezdune manipulacije dok je Mila ini parafrazirala bedne
silogizme Vladimira Popovia (Evropa, Zoran
ini i Slobodan Miloevi: dva groba i nasled
nici, 16. mart 2006).
Da je sve samo prazna pria, lana optuba i
ponovni pokuaj klevetanja saradnika pokojnog
premijera inia i da je to bila manipulacija i

NOVINAR U CIVILU
CVIJANOVI U KAMPANJI DSS

vijanovi se, kao lan izbornog taba

Kotuniine stranke, ukljuio u kampanju
kandidata DSS Dragana Marianina konstruisanjem afera, ali i kao nezavisni novinar koji
je radio intervju sa Draganom Marianinom na
BK televiziji.

samo jo jedna u nizu afera koje je kreirao eljko

Cvijanovi, potvrdio je Dejan Mihajlov u martu
2005. u svedoenju pred Specijanim sudom. Tada
je rekao da ne zna ko je sastavio saoptenje i
da je saoptenje bilo plasirano u svrhu politike
kampanje.
Danas saznajemo da su, dok se vodio proces
pred Specijalnim sudom za ubistvo premijera
inia, eljko Cvijanovi, Ulemek Legija, njegova supruga i advokati optuenih u procesu, Bi
ljana Kajgani i Slobodan Milivojevi, kreirali scenario po kojem bi u ubistvo pokojnog premijera
Zorana inia trebalo da budu umeani Vladimir Popovi i edomir Jovanovi, premijerovi bliski saradnici. Tek nedavno je javnost obavetena
da kao dokaz postoje trake sa snimcima razgovora u kojima advokati nagovaraju optuenog Dejana
Milenkovia Bagzija da okrivi nevine ljude, e da bi
se Legija abolirao. Cvijanovi je u svojim tekstovima najavljivao da e okrivljeni Dejan Milenkovi
Bagzi, za kojim je u to vreme raspisana poternica za ubistvo premijera, pokazati ko su prave
ubice Zorana inia. Nakon saznanja da je na
Milenkovia direktno uticano da lano optui Vla
dimira Popovia i edomira Jovanovia, navodi iz
Cvijanovievih tekstova bacaju potpuno novo svetlo na njegovu ulogu u vezi sa pritiscima vrenim
na Milenkovia, povodom kojih je Popovi podneo krivinu prijavu specijalnom tuiocu za organizovani kriminal.
Evropa se iz broja u broj bavila stvaranjem i
izmiljanjem novih afera. Kakva je uloga eljka
Cvijanovia i njegovog lista u opstrukciji sudskog
postupka, najbolje oslikavaju tekstovi objavljeni u
Evropi. Serija tekstova ukazuje da je Cvijanovi
radio isto to i advokati optuenih za ubistvo,
Zvezdana Jovanovia i Milorada Lukovia Legije,
ali sa pozicije uglednog novinara i analitiara.
Uporedo sa tendencioznim interpretiranjem
toka glavnog pretresa nastavljeno je i objavljiva
nje tekstova iji je jedini cilj opstrukcija sudskog
postupka.

55

ELJKO CVIJANOVI

AFERA II
PET TEORIJA O UBISTVU
ZORANA INIA
Evropa objavljuje tekst Trei snajperista
je na dan ubistva u Srbiju doao iz Hrvatske,
u kojem plasira pet teorija o ubistvu Zorana
inia. Ovaj tekst predstavlja primer novinarske konstrukcije koja ne samo to ne odgovara
istini, ve slui kao deo sinhronizovane kampa
nje obaranja optunice i opstrukcije postupka.
Posebno je veliki publicitet dat hapenju Ivice
Matekovia, hrvatskog kriminalca i bliskog Legijinog prijatelja, krajem avgusta 2005. godine
(Ivica Ico Matekovi uhapen je i pravosnano
osuen zbog otmice i iznude u Zagrebu). Evropa u tekstu MI 6 ujedinio bivu UDBU , koji
je potpisala Biljana Mitrinovi, supruga eljka
Cvijanovia i izvrni urednik lista, dalje razrauje
teorije da su u ubistvo inia bili umeani i Hrvati, a sve u cilju aboliranja Ulemeka Legije.
Kao i u prethodnim sluajevima, Cvijanoviu u
pomo priskau NIN, u kome je eljko Cvijanovi
pisao posle gaenja Blic News-a, kao i ostali
mediji koji sa Cvijanoviem vode istu vrstu kampanje.
NIN daje doprinos koordinisanoj akciji ove
politikoobavetajno-interesne grupacije objav
ljujui tekst o foto-robotu, sainjenom na osnovu iskaza svedoka koji je video atentatore na
premijera inia. Autor teksta, Nikola Vrzi,
otkriva identitet do tada nepoznatog aktera
uesnika u atentatu, koji je dan uoi ubistva
uao u Srbiju iz Hrvatske. Identifikuje ga kao
biveg legionara iz Hrvatske, mada je re o
pomenutom Ici Matekoviu; tavie, NIN se jo
vie obrukao pominjui imena dva dravljanina
Hrvatske koji su toga dana (11. marta 2003)
zaista preli granicu, ali nisu ni krivi, ni duni.
Jovica Krtini, novinar Kurira, Cvijanoviev
kolega iz Reportera i potpisnik teksta u
Cvijanovievoj Evropi, prenosi pisanje NIN-a
kao senzacionalno otkrie. Po razraenom scenariju, u to se ukljuuje i Milomir Mari, jo jedan od novinara bliskih slubama, i u asopisu
Profil, koji ureuje, objavljuje tekst Metak od
leda. Tekst, koji je napisao bivi novinar Politike Ekspres Stevan Zec, donosi novu teoriju o
ubistvu pokojnog premijera, predstavljenu kao
politiki triler. Zec pie, u formi proze, kako
je ini ubijen metkom od leda napravljenim
po ruskom receptu. Sam Stevan Zec dobio
je za tu pakvilu inspiraciju od generala Aca
Tomia, koji je priu servirao u kafani njemu
(Zecu), Milomiru Mariu i jo nekima.

Evropu pokuaj ruenja optunice

Profil, NIN i tabloidi sinhronizovana akcija ruenja optunice

56

NOVINAR U CIVILU

4.5
standard

akon to je rok trajanja glasila Evropa

istekao (zbog velikog broja podmetnutih afera, kredibilitet ovog lista je bio potpuno
uniten) Cvijanovi bei iz projekta, ali ovaj put
prodajui list i prikazujui novom vlasniku lane
papire, a ostavljajui na mestu urednika Radeta
Stania, svog pouzdanog saradnika i oveka koji
je obavljao poverljive poslove.
Cvijanovi se, poto je napustio mesto glavnog
i odgovornog urednika Evrope, od 26. maja
2006, naao na mestu glavnog i odgovornog
urednika nedeljnika Standard, istovremeno
obavljajui i funkciju direktora.
Ovaj nedeljnik vizuelno, koncepcijski i sadrinski
podsea na prethodni, Evropu. Da je re o istom proizvodu pod drugim nazivom ukazuje i
injenica da se veina zaposlenih (novinara i
tehnikog osoblja) preselila zajedno sa eljkom
Cvijanoviem na novu adresu. Standard po formi i dizajnu predstavlja apsolutni plagijat hrvatskog Globusa.
Na osnovu analize novinarske karijere moe se
rei da eljko Cvijanovi nastavlja ve oprobanu
zloupotrebu novinarske struke. List koji ureuje
koristi za promovisanje jedne politike opcije i za borbu protiv politikih protivnika Vojislava Kotunice. Matrica po kojoj je radio i u Blic
News-u i u Evropi pokazala se kao vrlo efikasna za konstruisanje afera, odnosno diskreditaciju
politikih protivnika Vojislava Kotunice. To je bila
tehnika medijskog lina koja se zasniva na lansiranju lanih optubi i kleveta i na izmiljanju afera
koje imaju za cilj diskreditaciju politikih oponenata politike DSS. Svrha svega toga je afirmacija jedne politike opcije interesne grupacije iza
koje stoje Vojislav Kotunica, njegova vlada, haki
begunci i osuenici, mafija i tajkuni sa kapitalom
steenim za vreme Miloevieve diktature.
Tekstovima u Standardu Cvijanovi promovie
politiku Vojislava Kotunice, zatim hake begunce
i optuenike, mafiju, BIA, vojsku...

Vizuelno i koncepcijski Standard je kopija Evrope, a dizajn oba lista ukraden je od hrvatskog
Globusa

PROMOVISANJE POLITIKE

NAPADI NA HAKI

VOJISLAVA KOTUNICE

TRIBUNAL

otunica ef koji uvek ima neko

reenje i u tome ba ume da iznenadi
(Standard, Cool, 9. februar 2007).
Kohabitacija Tadia i Kotunice je jedan
od najviih dometa moderne politike istorije
Srba (Standard, Izbori 2, 9. mart 2007).
Jedino ustavnim konsenzusom Srbija ima
ansu da izbegne politiki haos.
Radikali su neka vrsta ventila da se uje istina (Standard, Radikali, 16. jun 2006).
Kotunica se iz Rusije vratio kao ovek koji
zna da ivot postoji i izvan EU (Standard,
Zaokret, 23. jun 2006).
Srbija je u ovom trenutku demokratska zemlja vie nego ikad (Standard, Konsenzus, 30.
jun 2006).
Mlaan Dinki, fenomen kakav srpska politika ne poznaje u novijem vremenu (...) U njegovom curiculumu je bitno razbijanje propalih
banaka i ruenje Karia (Standard, Mlaa,
18. avgust 2006).

aki tribunal inkvizicija koja sudi nevinima.

Haki tribunal je poetak dekadencije zapadnog pravnog sistema.
eelj je neka vrsta politikog samoubice
koji e zajedno sa Hakim tribunalom da poleti u vazduh.
Haki tribunal je blii Gvantanamu, Faludi
ili Junom Bejrutu nego Raselovom sudu
(Standard, eelj, 25. avgust 2006).
Kotuniina Vlada vie od svega je elela
da ostvari maksimum sa Hagom uz minimum
podela u drutvu (Standard, Mladi, 3. novembar 2006).
eelja superiornijim od okoline ini brilijantna inteligencija (Standard, Testament,
8. decembar 2006).
Mladi ima ivot na kome mu niko ne bi
pozavideo (Standard, Mladi, 3. novembar
2006).

57

ELJKO CVIJANOVI
STANDARD UKRAO VIZUELNI IDENTITET HRVATSKOG GLOBUSA

Internet portal Stan

darda potpuna je kopija
Globusovog portala

58

NOVINAR U CIVILU

PROMOVISANJE
KRIMINALACA

edna od osnovnih karakteristika novinarstva

eljka Cvijanovia jeste promovisanje kriminala i kriminalaca. To radi na razliite naine, a
jedan od naina su intervjui u kojima se kriminalci predstavljaju kao romantine, oseajne,
pravine osobe, mada nekako na ivici zakona,
pa i preko te ivice, ali eto... Primer takvog novinarstva je intervju sa Kristijanom Goluboviem,
kriminalcem na odsluenju zatvorske kazne.
eljko Cvijanovi je posvetio ak pet strana izdanja Standarda (20. oktobar 2006) romansiranoj prii o venanju ovog kriminalca. U tom
intervjuu Kristijan Golubovi je izneo miljenja
o ratnim zloincima, Vladi Srbije, ubici premijera Zorana inia Miloradu Ulemeku Legiji i
svemu ostalom.

Pet strana Standarda posveeno je kriminalcu Kristijanu Goluboviu

KRISTIJAN: Tadi izgleda najmodernije i
najpristojnije, a za premijera bi glasala moja
baka, bez obzira kako izgleda. (...)
STANDARD: Da li e se baviti politikom?
KRISTIJAN: Da su neka druga vremena i neki
drugi ljudi, verovatno bih uao u politiku. (...)
STANDARD: ta misli o ministrima Draganu
Joiu, Velji Iliu i Mlaanu Dinkiu?
KRISTIJAN: Verovatno su to ministri koji se
zalau za promene u naoj zemlji. (...)
STANDARD: Da li bi isporuio Ratka
Mladia?
KRISTIJAN: Nikada!
U izdanju Standarda od 1. decembra 2006.
Cvijanovi objavljuje prikaz knjige Zorana
Rakovia Serdara, kriminalca koji se nalazi u
zatvoru zbog tekih krivinih dela.

U Standardu je objavljen prikaz knjige kriminalca koji se trenutno nalazi u zatvoru

59

ELJKO CVIJANOVI

PROMOvisanje KONTROVERZNOG BIZNISMENA

PREDRAGA RANKOVIA
PECONIJA

redrag Rankovi, zvani Peconi, srpski biznismen koji je kapital stvorio za vreme
Miloevieve vladavine, danas je jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji (vlasnik Vitala, Vrbasa,
Rubina i drugih preduzea). ovek sa zanimljivom prolou, hapen u toku akcije Sablja, dobio je est strana u nedeljniku eljka
Cvijanovia. Kako je saopteno u Beloj knjizi
MUP-a Rankovi je metalostrugar po zanimanju,
koji je osamdesetih godina poeo karijeru kao
kradljivac automobila da bi ubrzo zatim preao
na prodaju droge i tako zaradio prvobitni kapi
tal. Cvijanovi u Standardu pohvalno pie o
Rankoviu, njegovim poslovima, pokuavajui
da popravi sliku koja se u javnosti vezuje za
novopeenog biznismena. Tekst pod naslovom
Ameriki san tajanstvenog milijardera pun je
komentara koji vie lie na privredni marketing
i na pranje biografije nego na profesionalno novinarstvo:
Veina onih koji ga poznaju tvrde da su retko
sreli tako pozitivnog oveka.
Prie koje krue kau da je Rankovi
kruevaku fabriku (Rubin) preplatio.
Dete razvedenih roditelja (...) gde je majka
istaica sve ulagala u svog sina.
Biznis zapoeo sa parama koje je njegova
mama uspela od penzije da utedi.
Pravi razlog za hapenje je to su cigarete
Fast poele da smetaju jednom delu ekipe
bliske premijeru.
Budui da je taj monik tokom akcije Sablja mogao da uhapsi bilo koga, Rankovi je
uhapen i ucenjivan: da prepusti proizvodnju
cigara (Standard, Ameriki san tajanstvenog
milijardera, 9. jun 2006).
U intervjuu novinar ni jednom na est strana ne
spominje da se ovaj uspeni privrednik naao
u Beloj knjizi o organizovanom kriminalu u izdanju MUP-a Srbije iz 2001. godine.
Cvijanovi koristi i ovu priliku da diskredituje
akciju Sablja predstavljajui je kao privatni
obraun, ne pominjui da je u pitanju vanredno
stanje uvedeno nakon ubistva premijera. Takoe
nastavlja sa hajkom na Vladu Zorana inia
predstavljajui je kao korumpiranu i umeanu u
privredni kriminal.
Predrag Rankovi Peconi je posle dolaska
na vlast Vojislava Kotunice postao jedan od
najuspenijih privrednika. Za vreme Vlade Vojislava Kotunice privatizovao je mnoga drutvena
preduzea i postao njihov vlasnik.

60

eljko Cvijanovi posvetio je est strana promociji Predraga Rankovia Peconija

NOVINAR U CIVILU
ZA CVIJANOVIA SKINHEDSI SU RTVE

eljko Cvijanovi u nedeljniku Standard objavljuje intervju sa Goranom Davidoviem,

zvanim Firer, srpskoj javnosti inae poznatijim
u svojstvu voe neonacisitike organizacije
Nacionalni stroj. Pripadnici ove organizacije
na elu sa Goranom Davidoviem upali su novembra 2005. godine i prekinuli odravanje
antifaistike tribine na Filozofskom fakultetu
u Novom Sadu i tom prilikom pretili prisutnima, vreali ih na nacionalnoj osnovi, a profesora Milenka Perovia i fiziki napali. Zbog toga
je protiv njih podignuta optunica za irenja
verske, rasne i nacionalne mrnje i netrpeljivosti. U pitanju je tei oblik tog krivinog dela,
za koji je propisana kazna zatvora od jedne do
osam godina. Goran Davidovi je osuen na
godinu dana zatvora, ali i uprkos svim ovim
injenicama Cvijanovi ga je smatrao za pogodnog sagovornika i dao mu je prostor da iri
svoje faistike ideje.

PROTIV RUKOVODSTVA
CRNE GORE

luaj Crne Gore samo je jo jedan od pokazatelja kako pisanje eljka Cvijanovia u
funkciji medijske podrke aktuelnoj vlasti Srbije. Nakon to je Crna Gora stekla status nezavisne drave, emu se Vlada Vojislava Kotunice
estoko suprotstavljala i pokuavala da utie na
formiranje javnog mnjenja ne samo u Srbiji, ve i
u Crnoj Gori, saoptenja premijerovih savetnika,
zloupotrebe najjaeg elektronskog medija, nacionalne televizije, kada je prekinut program i
emitovan film o podmiivanju biraa od strane
pripadnika navodno ukanovievog DPS, kampanji se prikljuio i eljko Cvijanovi. Samo u
prvom broju svog magazina Cvijanovi je posvetio tri teksta kritici crnogorske vlasti:
Ostavljeni, ukanoviev brat gazda Novog
Sada, Jai za Mila.
Referendum u Crnoj Gori je neka vrsta nacionalne tragedije.
Prefinjenije je odmarati se uz Grand ou
nego u Budvi (Standard, Ostavljeni, 26. maj
2006).
Milo ukanovi je dobio na tezi da je ne
biti sa Srbima stvar jedne progresivne ideje
(Standard, Vuk, 9. jun 2006).

61

ELJKO CVIJANOVI

NAPADI NA zORANA
INIA I NJEGOVE
SARADNIKE

inansijeri novinarskog poduhvata eljka

Cvijanovia pre svega su ljudi iz struktura biveg Miloevievog reima koji su na sve
mogue naine od demokratskih promena u
Srbiji 2000. godine pokuavali da zaustave taj
proces kako bi sauvali mo i spreili otkrivanje poinjenih politikih ili ratnih zloina, kao i
poreklo svog kapitala. Svi Cvijanovievi privremeni medijski projekti osnivani su i finansirani
pored ostalog zbog toga to su upravo posredstvom tih medija razne kriminalno-obavetajnopolitike grupe i ratno-profiterski lobiji nastavljali proskripciju i klevetanje Zorana inia i
lanova DOS-ove Vlade. Cvijanovi u Standardu pie:
eda bio rado vien gost u ilerovoj.
iptara u Palati pravde obilazili ume i
eda (Standard, Vuk, 9. jun 2006).
ini je morao da se suoi sa osnovnim
pitanjem da li da Srbijom vlada mafija, dok
Kotunica mirno spava (Standard, Konsen
zus, 30. jun 2006).
Onima koji su ruili diktatora moral doputa
sve i da se drue sa narko dilerima i da pokradu
pare (Standard, Moralci, 4. avgust 2006).
Da je ivkovi raspisao izbore posle vanrednog stanja, Beba bi bio ministar unutranjih
i inostranih poslova, eda svega ostalog,
Kotunica bi bio uhapen, a patrijarh Pavle bi
se za kaznu svakodnevno bavio drutveno korisnim radom.
Vrednovanje inievog dela kao istorij
skog, je varvarski doivljaj istorije.
Beba i eda naslednici tamnijeg inievog
politikog profila.
Nema razlike izmeu onih koji su inia
postavili i onih koji bi hteli da ga skinu (Standard, Ulica, 1. septembar 2006).
inievoj opoziciji od preuzimanja vlasti

bilo vanije da ostanu na slobodi ili u ivotu

(Standard, Izbori, 17. novembar 2006).
ini se 2002. obraunavao sa svima ostalima da bi zavladao Srbijom.
Demokratija je patila pod edom i Bebom
eda je pravio dravu po liku Legije i
umeta, koji su tada bili zasluniji i ravnopravniji od svih ostalih.
ini je pred kraj svog ivota sklonio
na klupu, u trenutku kad je odluio da se
obrauna sa Legijom i podzemljem. (Standard, Cigla, 24. novembar 2006).

OPSTRUKCIJA SUENJA

eme koje eljko Cvijanovi obrauje uvek su

u skladu sa zahtevima njegovih zatitnika i
sponzora. Ono to je karakteristino za Standard, osim diskreditacije i stalnih napada na
lanove prethodne Vlade, pre svega edomira
Jovanovia i Vladimira Popovia, jeste nastavak opstrukcije suenja optuenima za ubistvo premijera inia. Odmah nakon ukidanja
vanrednog stanja mediji dnevna i nedeljna
tampa bliska starim Miloevievim strukturama (Balkan, Glas javnosti, Blic News,
NIN, Veernje novosti, Svedok, Revija
92, a kasnije se prikljuuju Kurir, Press,
Evropa) poeli su da diskredituju akciju
Sablja, podmeui razne teorije: na primer,
kako su Duan Spasojevi i Kum Lukovi ubijeni u Meljaku da bi bila prikrivena povezanost
inievih saradnika sa mafijom; kako je tada
dolo do prekomerne upotrebe sile i krenja
ljudskih prava itd. kako je Dejan Milenkovi
Bagzi zapravo ubijen. Kada je poelo suenje
(decembar 2003) pred Specijalnim sudom, a
posebno kada se predao prvooptueni za ubistvo Milorad Ulemek (maj 2004), poela je medij
ska hajka u srpskim medijima.
eljko Cvijanovi, najpre u Evropi, a potom
u Standardu pokuava da podriva optunicu
na razliite naine: objavljui intervjue kriminalaca koji u pozitivnom svetlu prikazuju, Milo-

STANDARD: STATISTIKI PRIKAZ ZASTUPLJENOSTI TEMA

77%

Brojevi Standarda u kojima su objavljeni negativni tekstovi o Zoranu iniu i njegovim saradnicima
Ostali brojevi

eljko Cvijanovi se permanentno bavio diskreditacijom Zorana inia i njegovih saradnika. ak

77% izalih brojeva nedeljnika Standard sadralo je negativne tekstove o iniu i njegovoj
vladi.
62

rada Ulemeka Legiju prvooptuenog za ubistvo premijera inia; diskreditujui i napadajui

Marka Kljajevia, prvog predsednika Sudskog
vea u procesu osobama optuenim za ubistvo premijera; diskreditujui svedoke-saradnike
optuujui ih za ubistvo Momira Gavrilovia;
optuujui saradnike premijera inia da su
umeani u njegovo ubistvo; plasirajui teorije o
treem metku, foto-robotu i sve to u cilju
aboliranja osoba optuenih za taj zloin.
Vlada Vojislava Kotunice od dolaska na vlast
nizom izjava i konkretnih akcija pokuala je da
opstruie rad Specijalnog odeljenja Okrunog
suda u Beogradu pred kojim se vodio proces
protiv osoba optuenih za ubistvo premijera Zorana inia.
Odmah nakon proglaenja nove Vlade, Zoran
Stojkovi, ministar pravde izjavio je da Specijalni sud treba ukinuti, da bi ubrzo nakon toga
ministar unutranjih poslova Dragan Joi rekao
da smatra da treba ponovo sprovesti istragu o
ubistvu premijera. Jula 2005. smenjen je Jovan
Priji, specijalni tuilac u tom procesu. Aprila
2006. uhapen je brat predsednika sudije Marka Kljajevia, predsednika Sudskog vea u pro-

NOVINAR U CIVILU

cesu osobama optuenim za ubistvo premijera inia. Uhapeni Goran Kljajevi, i sam
sudija, i to Trgovinskog suda, lien je slobode
pod optubom da se bavio privrednim krimi
nalom. Sudija Marko Kljevi podneo je ostavku
na funkciju predsedavajueg Sudskog vea u
procesu osobama optuenim za ubistvo premijera inia, rekavi da smatra da je Vlada
hapenjem njegovog brata izvrila direktni pritisak na njega.
Pored akcija koje je sprovodila vlast, istovremeno su pritisak na sud i svedoke vrili i lanovi
organizovanog kriminala u sprezi sa nekim
medijima i novinarima. Tako je u nekoliko navrata preeno Nati Mesarevi, predsednici Sudskog
vea nakon ostavke sudije Kljajevia. Pretnje su
upuivane i Maji Kovaevi, portparolu Specijalnog suda. Tokom suenja ubijeni su svedoci u procesu: Kujo Krijetorac i zatieni svedok
Zoran Vukojevi Vuk.
Nedeljnik Standard i njegov urednik eljko
Cvijanovi davali su medijsku podrku ovakvom
odnosu prema Specijalnom sudu. Standard
se bavio diskreditacijom Marka Kljajevia
povezujui ga sa kriminalom.
Neposredno pre izricanje presude za ubistvo
premijera, Cvijanovi objavljuje intervju sa Boom
Preleviem, advokatom Milana Veruovia, koji
sve vreme tokom sudskog procesa dovodi u pitanje optunicu i lansira razne teorije o ubistvu premijera, koje slue kao alibi optuenima
za ovaj zloin. Prelevi i u ovom intervjuu kao i
mnogim izjavama do tada inieve saradnike
Vladimira Popovia i edomira Jovanovia indirektno povezuje sa atentatom.
Popovi u ovom procesu ima neke interese,
ne znam kakve i u to neu da se uputam. Istorija e pokazati kakva je ija uloga u svemu.
Bagzi je rekao da je korumpirao zlatnim
Roleksom edu Jovanovia, posle ega je
Mesarovieva protestvovala (Standard, Legi
ja nee provesti ivot u zatvoru, 4. maj 2007).

Uoi izricanja presude Cvijanovi je objavio intervju Boe Prelevia na etiri strane

63

ELJKO CVIJANOVI

AKTIVNO UEE U
PREDIZBORNOJ KAMPANJI

ampanja koju Standard vodi protiv politikih

neistomiljenika Vojislava Kotunice poela
je da jaa krajem 2006, nakon to je postalo izvesno da e prevremeni parlamentarni izbori biti
odrani u roku od nekoliko meseci.
Jedna od prvih teza koju je ovaj nedeljnik,
a pre svega njegov urednik eljko Cvijanovi
eleo da proturi bila je da u Srbiji postoje dva
ekstremistika bloka: jedan blok po njemu
ini Srpska radikalna stranka (politika partija
poznata po svojim ultranacionalistikim stavovima, stranka iji predsednik eka suenje u
Hagu); a drugi po Cvijanoviu ekstremistiki
blok ini koalicija predvoena LDP-om, koja
uiva podrku i nekih nevladinih organizacija u
javnosti poznatih po kritici Vojislava Kotunice i
njegove politike.
Cvijanovi razradi ove teze posveuje dosta tekstova: Dobrovoljci, Moralci, Prosvetitelji, Radikalizacija, Ulica, Radikali...
Gubitnici koji ive u prolim vremenima:
eda Jovanovi, Vesna Pei, Vladan Bati,
Nenad anak.
Radikalizacije e biti ako proe eda (Standard, Radikalizacija, 7. jul 2006).
anak: samoubica ili idiot.
anak mae svojim prijateljstvom sa narkodilerom (Standard, Moralci, 4. avgust 2006).
Batieva sitna korumpirana pamet nije mogla da dosegne Dinkievu igru (Standard,
Mlaa, 18. avgust 2006).
Vladan Bati, obrenovaki advokat ali za
Brozovim ustavom (Standard, Konsenzus, 6.
oktobar 2006).
Dovoljno je da Tadi pozove anka na pregovore o koaliciji i da ovaj pusti kap u gae (Standard, Izbori, 17. novembar 2006).
Nedeljnik Standard koji ureuje eljko
Cvijanovi nastavlja da funkcionie po dobro
razraenom metodu: poturanjem neistinitih podataka, pozivanjem na neimenovane izvore,
izmiljanjem i razraivanjem razliitih teorija i diskvalifikacijom ljudi bez ikakve osnove,
ali i bez ikakve odgovornosti. Tako je recimo, u
lanku posveenom predizbornim koalicijima
(Standard, 17. novembar 2006) iznet podatak
da je Vesna Pei odbila da se nae na listi
edomira Jovanovia, iako je Vesna Pei peto
ime na poslanikoj listi koalicije LDP, GSS, SDU,
Liga socijaldemokrata Vojvodine i DHSS.

64

PROVOCIRANJE SUKOBA u nevladinom sektoru

ako je jedna od konstantnih meta eljka

Cvijanovi bio nevladin sektor, on u Standardu forsira Sonju Liht, predsednicu Beogradskog fonda za politiku izuzetnost, nevladine organizacije koja zapravo podrava koalicionu Vladu
(pre svega DS). Cvijanovi u intervjuu izmilja
prie o meusobnom sukobu Sonje Liht i drugih lanica civilnog sektora, pre svega Biljane
Kovaevi Vuo. Tendencioznim pitanjima on u
intervjuu pokuava da vetaki nametne temu o
navodnom sukobu.
Tri nedelja posle objavljenom intervjua sa Sonjom Liht, Cvijanovi u svojoj kolumni produbljuje izmiljenu priu o meusobnom sukobu Sonje Liht i Biljane Kovaevi Vuo i aludira
da su svi ostali lanovi civilnog sektora ponikli u
komunistikim partijama sem Sonje Liht.
Slian napad nekontrolisanog besa podarila
nam je Biljana Kovaevi Vuo optuujui Sonju Liht da je uzurpirala evropsku ideju pored
toliko ivih ovdanjih NVO zlikovaca kojima je
Evropska unija ime rodnog sela, da im je otela
nevladin sektor krei zlatno pravilo da se u isti

moe ui samo iz komunistike partije, a ne sa

ulice, komunistike sudnice ili, jo gore, biblioteke (Standard, Kusturica, 13. april 2007).
U tekstu Dvadeset najvatrenijih srpskih svaa
Cvijanovi plasira izmiljenu priu o svai
izmeu Biljane Kovaevi-Vuo i Sonje Liht,
nazivajui predsednicu Yucoma bejbisiterkom
to je direktna aluzija na angaman ove nevladine organizacije u odbrani ljudskih prava Vladimira Popovia. Korienje termina bejbisiterka
Cvijanovi eli da etiketira Biljanu Vuo kao osobu koju plaa Vladimir Popovi i na taj nain da
je diskredituje.

NOVINAR U CIVILU

Nastavak napada na
vladimira popovia

lasiranje naruenih tekstova, opsesivno

bavljenje Vladimirom Popoviem i zloupotreba novinarske profesije nastavili su se i u
Standardu. S obzirom na to da je Cvijanovi u
dva navrata izgubio sudski spor sa Popoviem,
upravo zbog tekstova u kojima je iznosio neistine
i klevete, kada se naao na poloaju glavnog i
odgovornog urednika ovog nedeljnika trudio se
da ne bude eksplicitan, ali je nastavio sa diskreditacijom Popovia.

18. januar 2007.

25. januar 2007.

Da je ivkovi uinio edi i Bebi i odmah

raspisao izbore (...) DS bi pod kontrolom ove
dvojice, na talasu Sablje i atentata na premijera
dobila 60-70 % (...) u takvoj Srbiji svaki gradski trg bi krasio kip inia, a Patrijarh Pavle bi
morao da se bavi dobrovoljnim radom u Spectri (Standard, Ulica, 1. septembar 2006).
Beba, radikalna struja za vreme akcije Sablja, bio za politika hapenja (Standard, Tri
greha policajca koga nisu voleli eda i Rade, 13.
oktobar 2006).
Cvijanovi je u Standardu, 18. januara 2007.
objavio intervju sa tzv. srpskim bodigardom No. 1
Vladimirom Kmeziem. Na naslovnoj strani pored
slika kriminalaca i ratnih zloinaca, Cvijanovi je
stavio i fotografiju Vladimira Popovia uz naslov
Branio sam ivotom politiare, biznismene i
mafijae!. I u sledeem broju Standarda objavljen je tekst pod naslovom Beba oterao bodigarda zbog napisa u Standardu.
Posle intervjua koji je Vladimir Popovi dao
Statusu u Standardu se pojaava negativna
kampanja protiv njega. Popoviem i njegovim intervjuom se bave Ivan M. Lali u svojoj kolumni,
ali i eljko Cvijanovi u rubrici 10 razloga zato
voleti Vladimira Bebu Popovia
Znameniti smederevski fotomodel Vladimir
Popovi - ne smem, naravno, da kaem nadi-

4. maj 2007.
mak jer e me tuiti, a ako me tui, spasa mi
nema, sve i da me Marijan sakrije duboko u svoj
kukuruz (Standard, Tuzlaci kao sav normalan
svet, 20. april 2007).
Zato to se u svakom svom intervjuu legitimie
kao teorijski inovator reformizma, dokazujui da
postoji i reformizam na nervnoj bazi (Standard, 10 razloga zato voleti Vladimira Bebu
Popobia, 27. aprila 2007).
Boo Prelevi, advokat Milana Veruovia, u
svom intervjuu u Standardu povezuje Vladimira
Popovia sa atentatom premijera. Cvijanovi je
Prelevievom intervjuu, u kome on rui optunicu
i opstruie sudski proces, posvetio ak etiri
strane.
Kako znate da ste doli dva minuta nakon dogaaja za koji niste oevidac? Bilo mi
je potpuno fenomenalno to je tada parkirao
kola u Ulici admirala Geprata iako je dvorite

Vlade bilo prazno. Popovi u ovom procesu ima

neke interese, ne znam kakve i u to neu da se
uputam. Istorija e pokazati kakva je ija uloga
u svemu (Standard, Legija nee provesti ivot
u zatvoru, 4. maj 2007).

Boo Prelevi, advokat Milana Veruovia,

tokom sudskog procesa, konstantno je
pokuavao da rui optunicu i davao je
podrku advokatima glavnookrivljenih za
ubistvo premijera.
65

ELJKO CVIJANOVI
ODNOS ELJKA CVIJANOVIA I RTV PINK: OD UVREDA DO PARTNERSTVA

elevizija Pink je u periodu posle 5. oktobra postala konstantna meta napada

eljka Cvijanovia i urednitva Blic News-a.
Cvijanovievi napadi na ovu medijsku kuu bili
su zapravo deo sinhronizovane kampanje, koju
je DSS vodio protiv ove televizije zahtevajui
ak i njeno gaenje. Jedan od razloga napada
na Vladimira Popovia bio je upravo zbog RTV
Pink. Cvijanovi je Popovia optuivao da titi
ovu televiziju.
Udarna pesnica te propagande postale su
dve uticajne televizije Pink i BK, iji su
vlasnici eljko Mitrovi i Bogoljub Kari upravo bili iz one grupe poslovnih ljudi koji su u
vreme Miloevia stekli prilino bogatstvo, dok
u vreme posle 5. oktobra nisu imali nita manju
elju da ga zadre ne pitajui za cenu (Blic
news, Zato je otiao iniev moni ovek iz
senke, 30. oktobar 2002).
Osim tapa, politiari za medije imaju i
argarepu to se moe videti iz primera TV BK
i TV Pinka (Blic News, Srpski mediji nisu slo
bodni ali se o tome javno ne govori, 28. januar 2003).
Dva meseca pre ubistva Zorana inia,
Cvijanovi pie tekst pod naslovom Zato
ini ne moe da preivi svoje pobede. U pomenutom tekstu, Cvijanovi, izmeu ostalog,
optuuje vladu Zorana inia za estradiza
ciju politike scene, procesu u kojem navodno
uestvuju lanovi Vlade i TV Pink.
Zato se ne vredi vie pozivati na rezultate
kojih uglavnom nema kada postoji neto mnogo efikasnije snimi CD, peva na Pinku,
uestvuje u kvizu, psuje onako spontano
naijenaki u skrivenoj kameri.
Nije to bilo tako davno kada se padalo na
tezu kako je turbo-folk izmiljen u noima
nesanice Miloevia i njegove supruge, kako
je TV Pink smislilo nekoliko reimskih anesteziologa i kako je novi proizvod odmah ubrizgan graanima da bi se to vie oseali kao
narod kome nije ni do ega osim do zabave,
pa je po mostovima i trgovima pevao hitove sa
Pinka dok su mu na glavu padale bombe (Blic
News, Zato ini ne moe da preivi svoje
pobede, 6. januar 2003).
Godinama su nam ispirali mozgove, i sad kad
pita devojicu ta hoe da postane, ona bez
razmiljanja odgovara: voditeljka na Pinku!
(Blic News, Kako je odgojena degenerisana
generacija, 26. februar 2003).
Dana 4.aprila, TV Pink je platio luksuzno uradjenu reklamu kojom se hvale uspesi stanice,
objavljenu na osam strana u reformistiki orijentisanom magazinu Vreme.Mada je u pitanju bila plaena reklama, objavljivanje tako
velikog priloga o Pinku razbesnelo je mnoge
itaoce ovog magazina (IWPR, Hoe li turbo
folk preiveti udar na Cecu, 29. april 2003).
66

Navodnu kampanju protiv Matia orkestrirala je mona organizacija TV Pink, koja je nekada bila Miloeviev saveznik, a sada radi za njegove protivnike (IWPR, Odnosi Srbije i zapada
uzdrmani sukobom oko ICG-a, 8. jul 2003).
Vilijem Montgomeri je jedini koga eda,
Beba i eljko Pink nisu uspeli da smene (Mon
tija za mandatara, 6-7. januar 2004).
eljko Mitrovi je daba iao u Ameriku:
Pink ni jednom nije proitao Pauelov izvetaj.
Izgubljeno u prevodu (Centar, Nije Kum
ve JFK, 28. februar 2004).
Nakon smene vlade i dolaska Vojislava
Kotunice na vlast, to koincidira sa lansira
njem projekta Evropa, odnosi izmeu eljka
Cvijanovia i kue Pink se u potpunosti menjaju.
eljko Cvijanovi postaje redovni komentator i
analitiar u informativnim emisijama ove televizije. Sa druge strane urednica RTV Pink, Simonida Kai dobija redovnu kolimnu u Evropi, a na stranicama ovog magazina reklamira
se program ove televizijske stanice (isti onaj za
koji je Cvijanovi samo godinu dana ranije tvrdio
da u slubi vlasti iri ki i sprovodi estradizaciju
politike). U udarnim, najskupljim marketinkim
terminima, TV Pink ustupa prostor za reklamiranje listu Evropa.
Uspostavljanje bliskih odnosa izmeu Cvija
novia i medijske kue Pink rezultiralo je ak i
njihovim zajednikim poslovnim projektima. Prvi
projekat koji su zajedniki pokrenuli bio je list
Standard. Nekoliko meseci kasnije, ova poslovna saradnja se proiruje i na tritu se pojavljuje novi tabloid, pod naslovom As, iza koga
su kapitalom stajali RTV Pink, TV Koava i
eljko Cvijanovi. Reklama za As emituje se
na Pinku ali i u Cvijanovievom Standardu.

Cvijanovi

Aleksandar Lupi

Pored toga dolazi i do

razmene novinarskog
kadra izmeu redakcija Pinka, Standarda
i Asa. Tako je novinarka Pinka, nekadanja
kolumnistkinja Evrope Simonida Kai u isto
vreme urednik na Pinku ali i u Standardu,
dok se jedan od urednika Standarda Dragoljub
Stojkovi pojavljuje i u ulozi glavnog i odgovornog urednika tabloida As.

Nakon prekida poslovne saradnje izmeu RTV Pink i Svetlane Ranatovi, eljko Cvijanovi
lino pie tekst u kojem je izneo najgore detalje o njenom linom i profesionalnom ivotu.
Cvijanovi tekst objavljuje u Standardu i Ekstra magazinu.

NOVINAR U CIVILU

Intervju zatvorenika Rakovia objavljen u Standardu

4.6
As

eljko Cvijanovi, zajedno sa RTV Pink i

Acom Lupiem, vlasnikom TV Koava,
decembra 2006. godine pokree jo jedan
(drugi po redu) zajedniki projekat tabloid
pod nazivom As. Na mesto glavnog i odgovornog urednika ovog tabloida dolazi Dragoljub
Stojkovi, koji istovremeno radi kao urednik
reportae u Cvijanovievom listu Standard.
Iako se ovaj tabloid bavi preteno
senzacionalistikim temama (seks, traevi,
astrologija), on pre svega predstavlja jo jedno sredstvo u diskreditaciji politikih protivnika
Vojislava Kotunice. As predstavlja pomono
oruje u medijskim hajkama na pojedince,
politikim i linim obraunima.
Iste teme, isti sagovornici, iste fotografije Rakovi u tabloidu As

Standard je ukrao vizuelni identitet, a As

teme hrvatskog Globusa: tekst o hrvatskom
mafijau Brkiu, objavljen je u Globusu, a
posle nekoliko nedelja i u Asu.
67

ELJKO CVIJANOVI
Analizom pisanja a posebno izborom tema,
uoljivo je da As predstavlja proizvod nieg vizuelnog i tehnikog kvaliteta ali slinog sadraja
kao i Standard. Ureivaki koncept Asa se
zasniva na objavljivanju glasina, poluistina ili
potpunih lai koje idu u prilog politikoj garnituri
okupljenoj oko Vojislava Kotunice ali i podzemlju, kriminalicima, mafiji As, dodue sa par
nedelja zakanjena, preuzima iste teme i tekstove iz Standarda. Intervju sa zatvorenikom
Zoranom Rakoviem Serdarom objavljen je
najpre u Standardu, a potom i u Asu. Kao
i u sluaju Standarda koji je ukrao vizuelni
identitet Globusa, As od ovog hrvatskog nedeljnika preuzima teme i sa nekoliko nedelje
zakanjenje ih obrauje.
Teme kojima se bavi ovaj tabloid svode se na:
1.podrku Vojislavu Kotunici i politikim
centrima okupljenim oko njega,
2.napade na Specijalni sud i opstrukciju borbe
protiv organizovanog kriminala,
3.napade na politike protivnike Vojislava Ko
tunice: lanove Vlade Zorana inia, LDP, ne
vladine organizacije...
U samoj zavrnici sudskog procesa za ubistvo
premijera inia, pred izricanje presude, u nedeljniku As se uestalo plasiraju tekstovi kojima se opstruira suenje.
Tabloid As redovno se reklamira u Standardu.
Partnerstvo sa TV Pink omoguava ovom
neprofitabilnom nedeljniku medijsku promociju
na nacionalnoj frekvenciji. Reklamni prostor koji
ova televizija ustupa Asu, malotiranom i neuticajnom tabloidu, meri se ogromnim novanim
iznosima, koje ove novine, imajui u vidu njihovu prodaju i tira nisu u stanju komercijalno
da pokriju.

As se redovno reklamira u Standardu.

68

As, 10. maj 2007. Intervju sa Boom Preleviem, advokatom koji je, iako je bio pravni zastupnik
oteenog Milana Veruovia, tokom suenja konstantno ruio optunicu.

As, 3. maj 2007: jo jedno sredstvo u kampanji opstrukcije suenja za ubistvo premijera.

NOVINAR U CIVILU

Svi obavetajno-propagandni medijski projekti koje je eljko Cvijanovi vodio

imali su ogranieni rok trajanja. Njihova svrha i namena svodila se na medi
jsku podrku centrima moi kojima je Cvijanovi sluio. Diskreditovati, uvred
iti, kompromitovati, unititi - bile su naredbe koje je Cvijanovi bespogovorno
izvravao. Medijski projekti poput Blic News-a, Evrope, Standarda,
As-a posluili su Cvijanoviu kao oruije u njegovoj karijeri plaenog pera
revolverakog urnalizma. Pisanje medija o sluaju ubistva Momira Gavrilovia
ilustrativan je primer na koji nain funkcionie narueno novinarstvo, ija je
Cvijanovi paradigma.

Ubistvo Momira Gavrilovia, agenta Slube dravne bezbednosti, predstavljalo

je prvi pokuaj da se montiranom aferom izazove pad republike vlade. Momir
Gavrilovi, radnik Slube dravne bezbednosti iz vremena Slobodana Miloevia
i jedan od najbliih saradnika Jovice Staniia zajedno sa savetnicima iz kabi
neta Vojislava Kotunice tokom leta 2001. godine tajno priprema plan za preuz
imanje kontrole nad Ministarstvom unutranjih poslova, a posebnom nad Reso
rom DB-a. U danu kada se u Kabinetu Vojislava Kotunice susreo sa
saradnicima predsednika SRJ, 3. avgusta 2001. godine, Momir Gavrilovi biva
ubijen na parkingu ispred zgrade u kojoj je iveo. Kotuniin kabinet, u nameri
da sakrije pravu svrhu sastanaka u Palati federacije sa nekadanjim agentom
DB-a, pokuava da povee Vladu Zorana inia sa ubistvom i putem medija
puta lanu informaciju da je Gavrilovi posedovao dokumenta kojima se
izvrna vlast optuuje za korupciju. Od tog trenutka konstantno su ponavljane
lane optube o sprezi kriminala i DOS-ove Vlade, koje su bile u funkciji pritisa
ka na iniev kabinet i pokuaja njegove smene. U fokusu optubi nalazilo se
Ministrastvo unutranjih poslova. Postojali su permanentni napori snaga oku
pljenih oko Vojislava Kotunice da preuzmu ovo ministarstvo i pokuaju mimo
institucija sistema da stvore paralelne slube i preuzmu ministarstva sila.

69

ELJKO CVIJANOVI

shematski prikaz Afere gavrilovi

Lanu vest, podmetnutu iz Kotuniinog kabineta, doekuju i dalje razrauju ostali mediji (u kojima .C. ima znaajnu ulogu) uz pomo politiara, nezavisnih analitiara, pojedinaca...

70

NOVINAR U CIVILU

STVARANJE AFERE

4.7
AFERA GAVRILOVI
UBISTVO MOMIRA
GAVRILOVIA, PRVI
ozbiljAn POKUAJ
RUENJA VLADE ZORANA
INIA

kojoj meri Cvijanovi i mediji

u kojima on pie ili ih
ureuje predstavljaju
sredstvo u rukama
kriminalno-obavetaj
no-politikih centara
i sredstvo za sprovo
enje zamisli ovih
privatnih interesnih grupa preko kreiranja javnog mnjenja, pokazuje sluaj ubistva Momira Gavrilovia, biveg funkcionera Miloevieve
SDB i bliskog saradnika Jovice Staniia i Radomira Markovia ozloglaenih efova te
organizacije smrti. Ubistvo nije razreeno ni
nakon est godina tokom kojih je ono na najbezobzirnije naine zloupotrebljavano od strane
Kabineta predsednika Kotunice i njegovih savetnika. eljko Cvijanovi je za to vreme promenio nekoliko redakcija. Pratei njegove urednike
funkcije u Blic News-u, Evropi i Standardu, odnosno ta je i kako pisao Cvijanovi, danas ugledni novinar, moe se najbolje videti
ta znai termin narueno novinarstvo.

Demokratska stranka Srbije nakon tran

sfera Slobodana Milo
evia u Hag optuuje
Vladu za izdaju i
pu i lansira prie
o korupciji, koje su
kasnije bile uvod u
medijsku hajku nastalu nakon ubistva Momira Gavrilovia.
Gavrilovi je ubijen 3. avgusta 2001. godine. Dan pre ubistva vraen je iz Tuilata u
Okruni sud predmet Ibarska magistrala
ubistvo etiri lana Srpskog pokreta obnove u
saobraajnoj nesrei insceniranoj na Ibarskoj
magistrali 1999. koje je izvrila tajna policija
Slobodana Miloevia. Istraga ovog predmeta
vodila je direktno ka Miloradu Ulemeku Legiji, kasnije optuenom za ubistvo premijera Srbije Zorana inia.
Ljudi koji su na direktan ili indirektan nain
uestvovali u prethodnom reimu, ali pre svega
u zloinima koje je taj reim poinio, jo uvek u
to vreme nisu bili dovedeni pred lice pravde, iako
je bilo izvesno da u novonastalim politikim prilikama, pre svega sa novom Vladom, gube status zatienih i da e morati da odgovaraju.
Kriminalne strukture koje su celu jednu deceniju
provele u ljubavi sa tadanjim reimom sada
prieljkuju raskol u vlasti (u DOS-u) i smene u
SDB i MUP, kako bi se spasli istrage i optubi za
uee u zloinima (slian scenario kao u sluaju
Crvenih beretki kada je, novembra 2001,
Milorad Ulemek Legija podigao oruanu pobunu Jedinice za specijalne operacije upravo na
dan kada je trebalo da se pojavi na sudu).
Te politike strukture, zloinci, pro
fiteri i svi oni koji nisu
odgovarali za za svoja nedela pokuavaju
da pronau novog
politikog lidera iza
kojeg e moi da se
sakriju i sa kojim e
podeliti zajedniki interes ruenje demokratske
Vlade Zorana inia. U svemu tome uestvuju
ljudi vrlo bliski Vojislavu Kotunici, pa i njegova
supruga Zorica Radovi. Ona i njeni saradnici
tajno razgovaraju sa pripadnicima Miloevieve
SDB. Razgovore organizuje nekadanji pripadnik Slube Momir Gavrilovi. Cilj razgovora je
preuzimanje poloaja u Slubi i policiji i kontrola, odnosno zaustavljanje promena koje su tek
poele da se odvijaju u zemlji. To je potvrdila i
supruga ubijenog Gavrilovia u intervjuu datom
jednom nedeljnom listu.
Uticaj politiko-obavetajnih struktura slabio je
od petooktobarskih promena i dolaska na vlast
demokratske vlade Zorana inia. Budui da
su i pored toga, elele da sauvaju mo, te struk-

ture su iskoristile ubistvo Momira Gavrilovia da

bi ga kroz medije prikazale kao odraz politikih
previranja unutar koalicije DOS i da diskredituju Vladu Zorana inia. Insinuirale su da je
to ubistvo nain za prikrivanje kontakata predstavnika vlasti sa raznim mafijakim klanovima.
Ovo se pre svega odnosilo na premijera Zorana
inia i njegovu Vladu. Zanimljivo je da su neki
tampani mediji s poetka pisali o ubistvu lana
vodovakog klana, navodei ime i prezime,
bez ikavih indicija da se radi o nekadanjem visokom funkcioneru Dravne bezbednosti.
Pria (lansirana u Blicu i Glasu javnosti) da je Gavrilovi doneo dokaze i dokumenta o sprezi Surinskog klana i Vlade DOS-a u
Kotuniin kabinet, usmerava javno mnjenje ka
tezi da je vlada korumpirana, da u dosluhu sa
mafijom (Surinskim klanom) ubija po Srbiji.
Gavrilovievo ubistvo, na taj nain, nedvosmisleno je povezano u javnosti sa Surinskim klanom.
Dnevni list Blic 8. avgusta 2001. na
naslovnoj strani objavljuje da je bivi policajac
Gavrilovi dan pre ubistva traio sastanak sa
Kotunicom.
U tekstu je navedeno da je do ubistva Momira Gavrilovia dolo samo par sati nakon njegovog razgovora sa saradnicima predsednika SR
Jugoslavije Vojislava Kotunice. Autor teksta se
poziva na neimenovane izvore bliske kabinetu
predsednika SRJ i navodi kako je Gavrilovi sagovornicima preneo informacije o sprezi pojedinih ljudi iz vrha vlasti sa elnim ljudima organizovanog kriminala u Srbiji, i predao poverljive
dokumente kojima se ta sprega dokazuje.
Jedan od prvih novinara koji se pozabavio
ovom temom sistematski i tendenciozno, u funkciji politikog obrauna, razbijanja koalicije DOS i
ruenja same Vlade, samo par dana nakon ubistva, dok je istraga jo bila u toku, bio je eljko
Cvijanovi, naravno na zahtev svojih naruilaca,
lanova Kabineta Vojislava Kotunice.
71

ELJKO CVIJANOVI

Dnevna tampa bliska kabinetu Vojislava

Kotunice, pozivajui se na pisanje Blica,
nastavlja sa insinuacijama na temu zato je
Gavrilovi ubijen: jer je navodno imao dokaze o vezi inieve vlade sa kriminalom. Tako piu: Politika Tajni sastanak
u Palati federacije; Ekspres Ko je ubio
sagovornika predesednika Kotunice; Glas
javnosti Ubijeni govorio o korupciji itd.
Neposredno nakon toga predsednik SRJ Vojislav Kotunica iznenada prekida odmor kako
bi se obratio naciji. U izjavi datoj na televiziji
insistira na tezi da je kriminal u sprezi sa ozbiljnim dravnim strukturama. Imajui ovo u
vidu, ne treba da udi to je medijska hajka
protiv premijera i njegove Vlade nastavljena.
Dnevna tampa tih dana u Srbiji pie: Kriminal ugroava opstanak drave (Novosti);
Kotunica: Blic ukazao na opasnost koja
preti celom drutvu (Blic); Demokratija i kriminal nespojivi (Danas); Sluaj
Gavrilovi: kriminalno-politika afera koja
drma Srbiju (Novosti).
Kako bi reilo sluaj ubistva koji je poprimio
ozbiljne politike razmere, Tuilatvo je 10.
avgusta 2001. zatrailo od Kabineta predsednika SRJ da dostavi vie podataka u vezi sa
ubistvom Gavrilovia, kao i dokumenta koja
je prema pisanju Blica on navodno predao
saradnicima predsednika SRJ. Kako je preneo Blic pozivajui se na Kotuniin kabinet, Gavrilovieva dokumenta koja je navod-

72

no predao ukazuju na spregu Vlade i mafije.

Stranka predsednika Kotunice, DSS, okarakterisala je taj zahtev tuilatva kao pritisak na medije. Kabinet predsednika SRJ
dostavio je 13. avgusta Okrunom slubenu
beleku o razgovoru Kotuniinih saradnika sa Gavriloviem. Tuilatvo je zatrailo od
MUP-a da proveri sve navode iz beleke, ali je
takoe saoptilo i da Gavrilovi nije predsednikovim saradnicima dostavio nikakvu pisanu dokumentaciju o sprezi kriminala i izvrne
vlasti u Srbiji, kako se uporno tvrdilo iz DSSa. Vojislav Kotunica je na konferenciji za novinare, sazvanoj povodom afere Gavrilovi,
odgovarao na pitanja o aktivnostima svoje supruge i njenim vezama sa ubijenim bivim
funkcionerom slube Dravne bezbednosti. Na pitanje o susretima Zorice Radovi i
ubijenog Gavrilovia, Kotunica je odgovorio da su se oni sreli samo jednom. Na doda
tno pitanje novinara da pojasni da li se razgovaralo o reorganizaciji MUP-a, Kotunica je
vidno iznerviran odgovorio da su oni mediji koji to piu zapravo u sprezi sa pojedinim
frakcijama Dravne bezbednosti, da sprovode
dravne udare, da su tetoine i pravi neprijatelji drave. Iako je Kotunica odluno demantovao da se u razgovorima sa Gavriloviem
u njegovom kabinetu vodila kadrovska politika DB-a, republiki tuilac Rade Terzi je
saoptio da se u zabelekama sa sastanka nalazio i Gavriloviev vrednosni sud o kadrovskim reenjima u MUP-u Srbije. Ministar policije Duan Mihajlovi takoe je potvrdio da je
pokojni Gavrilovi sa lanovima Kabineta Vojislava Kotunice razgovarao o kadrovskim
reenjima u MUP-u.
Raskol u DOS, koji se danas navodi kao pravi motiv za ubistvo Momira Gavrilovia, najavljen je u crnogorskom Danu, listu pod direktnom kontrolom Vojne obavetajne slube,
dva dana pre nego to je DSS stvarno napustila Vladu. Ovo cepanje unutar DOS i nestabilna pozicija Vlade, pa i samog MUP-a, bio
je razvoj dogaaja koji su prieljkivali oni koji
su ubili Gavrilovia. U ostvarenju tog njihovog
scenarija uestvovali su (svesno ili nesvesno):
Kotuniin kabinet, DSS, Vojislav eelj, Velimir Ili, ali i pojedini mediji.
Narednih godinu i po dana, sve do ubistva Zorana inia, pria o Surinskom klanu i njegovoj povezanosti sa vlau bie
provlaena kroz razliite medije (pre svega
kroz Identitet, Blic News i Nacional, a
od jeseni 2002. i u NIN). Lanu tezu o povezanosti inieve Vlade i lanova mafijakog
klana, u javnosti je najvie forsirao Aleksandar Tijani, savetnik za medije Vojislava
Kotunice. Tijani je irio optube da postoji centar moi blizak vlastima, koji odluuje
ko e da ivi, a ko ne. U telefonskom
razgovoru sa novinarkom Slobodne Evrope

ISTI TEKST U TRI MEDIJA

eljko Cvijanovi
prenosi pisanje
Blica u nedeljnim
novinama koje ure
uje u Srbiji Blic
News-u, ali i u
Sarajevu, menjajui
samo nareje na
kome pie: na ijekavici pie za BH Dane, na ekavici za Blic
News, uz neznatnu adaptaciju teksta.
...poto je beogradski
dnevnik
Blic, pozivajui se na neimenovani izvor iz
kabineta Vojislava Kotunice, objavio informaciju da je Gavrilovi na dan ubistva sedeo
u kabinetu u Palati federacije, da je govorio i
ostavio dokumente o korupciji u vlasti i njenoj vezi sa surinskim klanom, poznatom gradskom ekipom iz podzemlja (15. avgust
2001).
...est dana nakon
ubistva Gavrilovia
beogradski dnevnik
Blic pozivajui se na
neimenovani izvor u kabinetu Kotunice objavio je da je Gavrilovi na dan ubistva, boravei
u kabinetu predsednika, priao dvojici
Kotuniinih saradnika o korupciji u srpskoj
vlasti. Isti izvor rekao je Blicu da je Gavrilovi
svojim sagovornicima predao poverljive dokumente sa dokazima o vezi te vlasti sa
podzemljem (17. avgust 2001).
..est dana nakon ubistva objavio
beogradski dnevnik
Blic pozivajui se na neimenovani izvor u
kabinetu Kotunice. Taj izvor rekao je Blicu
da je Gavrilovi svojim sagovornicima predao povjerljive dokumente sa dokazima o
vezi srpske vlasti sa podzemljem (17. avgust
2001).
Nataom Odalovi, Tijani je bio jo ekspli
citniji tvrdei da Vladimir Popovi za raun Zo
rana inia naruuje ubistvo od takozvane
bande iz Surina. Kada je Odalovieva iznela
u javnost detalje ovog razgovora izmeu nje i
predsednikovog savetnika za medije, Tijani
je negirao njene navode i zapoeo prljavu
hajku protiv ove novinarke.

NOVINAR U CIVILU

DISKREDITACIJA prvog
SVEDOKA-SARADNIKA
PREKO AFERE
GAVRILOVI

jeku kampanje za izbore predsednika Srbije u jesen 2002, u javnosti se pojavljuju

pisma koja navodno pie Ljiljana Buha (supruga
Ljubie Buhe, budueg svedoka-saradnika). Ova
pisma, koja su zapravo pisale voe Zemunskog
klana, poinju da objavljuju najpre Identitet i
Nacional. Pored niza optubi koje su lanovi
kriminalnog Zemunskog klana izneli na raun
Vlade Srbije, povezujui ih sa najteim krivinim
delima, u pismima se Ljubia Buha optuuje
da je ubio Gavrilovia. Ove optube, koje su
u javnost, preko pisma Ljiljane Buhe, lansirali
Duan Spasojevi i lanovi Zemunskog klana,
ponovo e se pojaviti u javnosti u leto 2003.
godine, pred poetak suenja optuenima za
ubistvo premijera, u kampanji koju su kriminalci
i njihovi zatitnici vodili u cilju diskreditacije svedoka saradnika i obaranja optunice.

Nedeljnik NIN obraivao je optube Ljiljane

Buhe
U isto to vreme DSS, G17 i radikali pokuavaju
da srue DOSovu vladu tako to svakodnevno
kreiraju afere.
Kurir, list blizak
kriminalno-obavetaj
nim centrima moi, u
tekstu Gavrilovia je
ubio ume objavljenom 20. avgusta
2003. poziva se na
saznanja iz Specijalnog suda, a sagovornik im je Gradimir Nali, advokat i bivi savet-

nik predsednika SR Jugoslavije, Vojislava

Kotunice. Kurir dalje razvija teoriju o navodnoj vezi Ljubie Buhe i inovnika Vlade (Tajna
veza umeta i inovnika Vlade, 21. avgust
2003). Ove tekstove potpisuje novinar I.
Cvetkovi. Kao jedini dokaz navode se pisma
Ljiljane Buhe. Plasiranje ovih optubi pred
suenje verovatno je imalo za cilj diskreditaciju
svedoka-saradnika i oduzmanje tog statusa
Ljubii Buhi umetu. Decembra 2003. u
Kuriru se provlai teza da bi Dragan Nikoli
Tea (blizak Ljubii Buhi) mogao biti svedok koji
e pomoi u otkrivanju najvanijih injenica u
sluaju Gavrilovi. Glas javnosti, 13. decembra 2003. u nepotpisanom lanku Znaju ko su
ubice Gavrilovia ponovo, kao i u leto 2001.
posle ubistva, pominje da je Gavrilovi bio
praen, da su ga pratili radnici SDB po nalogu
funkcionera te slube (imena se ne navode, ali je
oigledno da se misli na Mijatovia i Petrovia)
i da e sada ti operativci DB (u meuvremenu,
navodno, premeteni po kazni) da svedoe o
svemu to se deavalo tog 3. avgusta. Interesantno je da se nepotpisani tekst u Glasu javnosti pojavio u zavrnici izborne kampanje i
manje od deset dana pred poetak suenja za
ubistvo premijera.
Ova kampanja (u
me i Tea su ubili Ga
vrilovia po nalogu
funkcionera
bive
vlade) posebno se
zahuktava posle izbora, januara 2004. U
medijima se plasira
vest da je Tuilatvo
jo u leto 2003. pokrenulo zahtev za istragu
protiv Dragana Nikolia Tee i Ljubie Buhe. Njihov advokat na konferenciji za novinare
saoptava da Rade Bulatovi (nekadanji savetnik za bezbednost Vojislava Kotunice, a kasnije
ef BIA) pritiska inspektore u policiji da se sluaj
aktivira. Bulatovi se inspektorima predstavljao
kao budui savetnik premijera za bezbednost. U
NIN-u (Vrzi, 19. februara 2004) i Glasu javnosti (17. februara 2004) pojavljuje se gotovo
isti tekst na temu dvojice radnika Dravne bezbednosti koji su pratili Gavrilovia i koji e o
tome svedoiti (isti tekst je u zavrnici izbora
plasiran u Glasu javnosti, ali tada, zbog dinamike deavanja izbori i poetak suenja za
ubistvo premijera, nije izazvao veu panju).
Nakon
formiranja
Vlade, novi ministar
unutranjih poslova
Dragan Joi navodi reavanje Gavri
lovievog ubistva kao
prioritet. U medijima
bliskim DSS (Kurir,
Balkan, Evropa,
NIN) forsira se pria da je Gavrilovi ubijen po

EELJ PRVI LANSIRA TEORI

JU O PRISLUKIVANJU VOJISLAVA KOTUNICE

eoriju po kojoj je
Vojislav Kotunica
prislukivan, prvi je
u leto 2001. godine u crnogorskom
dnevnom listu Dan
lansirao Vojislav e
elj, predsednik SRS,
optuen za ratne zlo
ine pred Hakim tribunalom. List Dan bio
je pod direktnom kontrolom Vojne obavetajne
slube, to je potvrdio i nekadanji naelnik
Generaltaba VJ Neboja Pavkovi. Sam eelj,
prema iskazima svedoka-saradnika, bio je blisko
povezan sa ubicama premijera inia. eelj
je, po iskazima svedoka-saradnika u procesu za
ubistvo Zorana inia, vrlo blizak elnicima organizovanog kriminala i ubicama premijera.

nalogu ljudi iz bive vlasti. Dokle je ostraenost

novih vlasti ila, svedoi injenica da je bivi
potpredsednik Vlade edomir Jovanovi ak bez
ikakvog osnova priveden pod sumnjom da je
povezan sa sluajem Gavrilovi. Jovanovi je
insistirao da ispitivanjem na poligrafu dokae da
je njegovo privoenje bilo montirano u politike
svrhe i da nikakve veze sa Gavriloviem nije
imao. Bivi potpredsednik Vlade proao je poligrafsko ispitivanje, a ovo privoenje zabeleeno
je kao jedan od skandala i pokuaja stvaranja
afere nove Kotuniine vlasti
eljko Cvijanovi u tekstovima za Evropu dalje
razrauje teoriju da su pripadnici bive vlasti bili
umeani u ubistvo Momira Gavrilovia.
Preko sagovornika Aca Tomia (hapenog u
akciji Sablja zbog sumnje da je odravao kontakte sa kriminalcima koji su ubili premijera
to je potvrdio na sudu 20. marta 2007) insinuira da je u ubistvo Momira Gavrilovia bio
umean i neko iz Biroa za komunikacije Vlade
Srbije, odnosno konkretno Vladimir Popovi.
73

ELJKO CVIJANOVI
KONTRADIKTORNOSTI U PISANJU ELJKA CVIJANOVIA

eljko Cvijanovi
u listovima koje
ureuje, Evropi i
Standardu, plasira
teorije o ubistvu Momira Gavrilovia, koje
su meusobno kontradiktorne i ne zasnivaju
se na injenicama ve
na politikim i kriminalnim interesima. U svega
nekoliko meseci, eljko Cvijanovi, u novinama koje ureuje, lansira razliite, meusobno
kontradiktorne teorije koje se odnose na ubistvo Momira Gavrilovia i svedoenje Dejana
Milenkovia Bagzija, svedoka-saradnika o tom
sluaju.

74

1. Evropa: Dejan milenkovi bagzi

otkrio da JE LEGIJA UBIO GAVRILOVIA
Bagzi je, kako saznaje Evropa, ispriao da
je nekadanjeg pripadnika srpske tajne policije Momira Gavrilovia, ...ubio lino Milorad
Ulemek - Legija. Prema Bagziju, razlozi za
ubistvo nisu bili politiki, ve poslovno-kriminalni, budui (...) da je nekadanji funkcioner
RDB uao u neke mutne poslove na kojima
je Legija zaraivao novac (Evropa, Bagzi
optuuje: Legija je ubio Gavrilovia, 9. februar 2006).
est meseci kasnije:
2. Standard: dejan milenkovi
bagzi nije otkrio DA JE LEGIJA UBIO
GAVRILOVIA
Sigurno je da je Bagzi u svojoj izjavi pomi
njao ubistvo Momira Gavrilovia iz 2001. godine, ali nije o tome dao neke posebne detalje
koje bi mogli istragu dovesti do kraja (Standard, Bagzi optuio Neboju ovia, 4. avgust
2006).
Mesec dana kasnije:
3. STANdard: DEJAN MILENKOVI OTKRIO DA JE LEGIJA UBIO ALI ZA RAUN
TADANJE VLASTI
Ako se recimo pokae da je Bagzi stvarno svedoio kako su Legijini ljudi ubili Momira Gavrilovia i ako se pokae da je to istina, ne znam ko e da poveruje kako je Sloba
Miloevi poslao ubice na tog debeovca u trenutku kada je Gavra, kurir Jovice Satniia,
zatvarao fazu prijateljstva sa tadanjom vladom i usluge nudio Kotunici. Drugim reima,
ako Legija nije ubijao samo za Slobu, ta je
to onda nego jo jedna cigla u lancu dokaza da ovde ni jedna velika pria nije poela
12. marta i da su ovde velike prie starije od
5. oktobra (Standard, Bagzi otvara dosije
Gavrilovi, 15. septembar 2006).

Cvijanovi insistira na lanoj tezi da je Kotunica

bio prislukivan, na ta Tomi odgovara:
Kako da objasnimo ubistvo Momira Gavri
lovia? Sluajno se ne deava nita. Gavrilovi
je ubijen odmah po izlasku iz Kotuniinog
kabineta. Cvijanovi konstatuje: To bi onda
znailo da je Kotunicu prislukivao isti onaj
ko je ubio Gavrilovia? (Evropa, Aca Tomi
najobaveteniji ovek na Balkanu, 17. juni
2004).
Standard priu o ubistvu Momira Gavrilovia
razvija dalje. U tekstu autora Zorana Lukia
Gavrilovievo ubistvo se ponovo povezuje sa
Vladom Zorana inia. Tekst je objavljen u
iekivanju svedoenja Dejana Milenkovia
Bagzija, svedoka saradnika u procesu za ubistvo premijera.
Drugim reima ako Bagzi dokae svoju tezu
da su beretke ubile Gavrilovia, motiv za ubistvo mogao bi da baci sumnju i na Buhu, ali i na
neke ljude iz tadanje vlasti koji u to vreme
odravaju iv kontakt s njim (Standard,
Bagzi otvara dosije Gavrilovi, 15. septembar
2006).
U ovom sluaju je bitna injenica da je DNK
analiza pokazala da Ljubia Buha ume, Nino
Bosanac i Dragan Nikoli Tea nisu bili izvrioci
ovog ubistva, a da je na osnovu iste analize za ovo
krivino delo osumnjien Milorad Ulemek Legija.
Analizom pisanja eljka Cvijanovia o sluaju
ubistva Momira Gavrilovia moe se zakljuiti o
tome da je Cvijanovi zloupotrebljavao medije
i manipulisao javnou tako to je bez ikakvih
dokaza, na osnovu poluistina ili izjava neimenovanih izvora, lansirao razliite neutemeljene teorije i spekulacije i tako uticao na
formiranje medijske atmosfere koja se kasnije pokazala pogodnom za obraun odreenih
politikih i interesnih grupacija sa svojim neisto
miljenicima.
Ubistvo Momira Gavrilovia predstavljalo je
prvi pokuaj da se montiranom aferom izazove pad inieve vlade. Frakcije ratno-kriminalnog lobija koristili su ovo ubistvo najpre da
diskredituju lanove DOSove Vlade i opstruiu
borbu protiv organizovanog kriminala. Nakon
ubistva premijera inia sluaj Gavrilovi je
posluio istim centrima oko Vojislava Kotunice
da pokuaju da diskredituju svedoke-saradnike i
obore optunicu protiv optuenih za ubistvo Zorana inia.

NOVINAR U CIVILU

4.8
opstrukcija
suenja, ruenje
optunice i odbrana
ubica

rvostepeni sudski postupak koji se vodio

protiv bivih pripadnika JSO i lanova kriminalnog Zemunskog klana za ubistvo premijera
inia trajao je tri i po godine. Sve vreme trajanja procesa, predstavnici Vlade Srbije, posebno
oni lanovi koji pripadaju DSS-u, pokuavali su da
ospore rad Posebnog odeljenja za organizovani
kriminal Okrunog suda u Beogradu (Specijalni
sud) kao i tuilatva. Pojedini predstavnici vlasti
uz advokate optuenih, ali i razne nezavisne
analitiare, bivi pripadnici policije, predstavnici
patriotskog bloka, uz snanu podrku koju su
im pruali mediji, pokuavali su tokom sudskog
procesa da dokau da je optunica zasnovana
na pogrenim injenicama i da okrivljani nisu
izvrili atentat na Zorana inia.
Projekti dodeljeni eljku Cvijanoviu, poput
Evrope i Standarda, imali su cilj da tokom
sudskog procesa, ali i posle zavretka prvostepenog postupka, dezavuiu rad Specijalnog
suda, biveg predsednika sudskog vea Marka Kljajevia, biveg specijalnog tuioca Jovana
Prijia da bi na kraju osporili i oborili optunicu.
Cvijanovieve medije su koristili predstavnici
nove vlasti, advokati optuenih, lanovi krimi
nalno-patriotskog bloka koristili su za svoj lini i
politiki obraun sa saradnicima ubijenog premijera. Nastojei da amnestiraju ubice premijera,
lanovi ove grupe su u medijima pokuavali

Poetak sudskog procesa za ubistvo premijera pratila je kampanja za obaranje optunice. Nedeljnik
NIN je bio predvodnik.

Novi ministar pravde odmah nakon preuzimanja funkcije najavio ukidanje Specijalnog suda
75

ELJKO CVIJANOVI

Predstavnici vlasti, advokati optuenih, nezavisni analitiari imali su snanu medijsku podrku
u pokuaju ruenja optunice. Joievu sumnju da su Spasojevi i Lukovi namerno ubijeni
razraivali su tampani mediji.
da za ubistvo Zorana inia optue njegove
najblie saradnike.
Odmah posle ukidanja vanrednog stanja osnovano je nekoliko tabloida derivata ugaenog
Nacionala. Cilj osnivanja ovih listova bila je
diskreditacija akcije Sablja i pokuaj obaranja
optunice protiv osoba koje su uhapene tokom
vanrednog stanja zbog umeanosti u atentat
na premijera. eljko Cvijanovi posle ukidanja vanrednog stanja naputa Blic News i odlazi na rezerni poloaj u NIN a potom u novosonovani tabloid Centar, iji je glavni i
odgovorni urednik bio Predrag Popovi (urednik
ugaenog Nacionala) a zamenik urednika Bi
ljana Mitrinovi (supruga eljka Cvijanovia).
(levo) Od poetka sudskog procesa mediji bliski
vlasti pokuavali su da diskredituju svedoenje
svedoka-saradnika u procesu protiv optuenih
za ubistvo premijera
76

Momilo Petrovi, drugi deo urednikog dvojca iz Blic News-a, postaje urednik u Balkanu, jo jednom od novoosnovanih tabloida.
Balkan je bio list koji je finansirao Bogoljub
Kari i, uz nedeljnik NIN, bio je predvodnik
sinhronizovane akcije opstrukcije sudskog procesa i ruenja optunice.
Dolaskom Vojislava Kotunice na vlast, kampanja ometanja sudskog procesa pojaava se.
Ministar pravde Zoran Stojkovi, na konferenciji za novinare koju je odrao 29. marta 2004,
pokrenuo je inicijativu za ukidanje posebnih
odeljenja Okrunog suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zloine, a ministar policije Dragan Joi najavio je novu istragu o ubistvu
premijera (Blic, 10. april 2004). Posebnu sumnju Joi je pokazao u pogledu policijske akcije
u Meljaku kada su dvojica voa Zemunskog klana ubijena jer su pruala otpor. Joi je tim povodom izjavio: Ono to je meni i dalje sumnjivo
jeste da li je bilo potrebno da se dva kljuna svedoka ubiju. Da li su oni pruali toliki otpor pripadnicima MUP-a da su morali da budu ubijeni?.
Mediji bliski novim vlastima razraivali su inicijative vladinih zvaninika.
Odmah nakon formiranja Kotuniinog kabineta pokrenut je nedeljnik Evropa, jo jedna
medijska podrka onima koji su pokuavali da
diskredituju akciju Sablja i opstruiuu sudski proces. Prioritet novih vlasti je bio da bive
saradnike Zorana inia, pre svega Vladimira
Popovia i edomira Jovanovia poveu sa
ubistvom premijera inia, lanim optubama,
plasiranjem neistina u medijima.
U prvom broju Evrope pojavio se tekst
u kojem se tvrdilo da Ruica ini optuuje
edomira Jovanovia i Vladimira Popovia da
su umeani u ubistvo Zorana inia.
Do razlaza je dolo zato to ona ita novine i delimino veruje u njihovu odgovornost
za Zoranovu smrt (Evropa, Ruica ini Ofanziva ene iz senke, 7. april 2005).

NOVINAR U CIVILU
Ruica se nije zadovoljila prekidom odnosa nego je zahtevala kontakte u policiji elei
da i sama da prilog rasvetljavanju ubistva supruga (Evropa, Ruica ini protiv Bebe i
ede, 15. april 2004).

4. TEORIJA: INIA SU UBILI STRANCI

Cvijanovi iznosi tezu da je ubistvo inia zavera stvorena u inostranstvu.
5. TEORIJA: INIA SU UBILI HRVATI
Cvijanovi pie da srpski premijer nije imao
veeg neprijatelja u okruenju od hrvatske
vlade.
Milorad Ulemek Legija, koji je nakon predaje
trebalo na sudu da da svoj iskaz, u tabloidima ali
i NIN-u i Evropi dobija poseban tretman, a njegovo svedoenje se najavljuje kao neka istina
koja e biti saoptena graanima. Cvijanovi u
svojoj kolumni posle Legijini predaje pie:
Kakva je to prljavtina koju su istili da im
danas ruke budu krvave kao i njegove, koji
je, dok su oni istili, ubijao (Evropa, Legija:
nenaoruan i opasan, 6. maj 2004).

Tekstovima koje objavljuje u Evropi

Cvijanovi pokuava da amnestira one koji su
hapeni u Sablji a da za ubistvo premijera Zorana inia optui njegove saradnike iz Vlade
Srbije.
Tomi je uhapen zato to je o pojedinim ljudima iz vlade znao ono to bi oni voleli
da se o njima ne zna (Evropa, Aca Tomi
najobaveteniji ovek na Balkanu, 17. jun
2004).
Nekoliko dana posle predaje Milorada Lukovica Legije, Cvijanovi u Evropi objavljuje
tekst Trei snajperista doao iz Hrvatske (6.
maj 2004) i iznosi 5 teorija o ubistvu Zorana
inia. Ni jedna od teorija se ne poklapa sa
zvaninom optunicom.
1. TEORIJA: INIA NISU UBILI LEGIJA I
ANTIHAKI LOBI
Zvaninu verziju, koju su priznali i uesnici
u ubistvu, Cvijanovi naziva izmiljenom jer je
imala za cilj da se uhapsi Kotunica.
2. TEORIJA: INIA JE UBILA SRPSKA
MAFIJA
Cvijanovi objanjava da ova teza nije dovoljno zastupana zato to je vlast inievih ljudi elela da postavi ambiciozniju teoriju sa
politikim motivima.
3. TEORIJA: INIA SU UBILI NJEGOVI
LJUDI
Cvijanovi iznosi tezu da je premijer hteo da
se rei bliskih saradnika koji su mu predstavljali
balast u javnosti, Vladimira Popovia i edomira
Jovanovia, iz ega sledi da je premijerovo ubistvo bilo njihova odmazda.

Pritisci na sud i tok postupka, koje su od

poetka vrili pojedini lanovi Vlade Vojislava Kotunice i mediji pod njihovom kontrolom,
dostigli su svoju kulminaciju u vreme predizborne kampanje za izbor predsednika Srbije u
maju 2004. ef izbornog taba predsednikog
kandidata DSS-a Dejan Mihajlov otvoreno je
optuio vrh Demokratske stranke da je umean
u ubistvo. Mihajlov je tom prilikom proitao
saoptenje DSS-a koje se pozivalo na navodnu izjavu Mile ini datoj Evropi. U pamfletu
DSS-a, koji je Mihajlov proitao, reeno je da je
jedan od bivih ministara rekao majci pokojnog
inia da su njenog sina ubili njegovi, kao i
da surpuga pokojnog premijera Ruica ini
u svoju kuu vie ne prima gotovo ni jednog
od nekadanjih najbliih inievih saradnika, koji su ga prodali, a moda uradili i neto
gore. Dilema ta je Mila ini zaista rekla reena je posle njenog pojavljivanja u emisiji Insajder. Ona je optuila Kotuniinu vlast,
odnosno inieve bive partnere iz koalicije
DOS koji su mu okrenuli lea, da su povezani sa

Iskaz Milorada Ulemeka u medijima je najavljen

kao iznoenje istine

77

ELJKO CVIJANOVI
njegovom smru. Aferu koju je pokrenula Evropa, lano interpretirajui izjavu Mile ini,
razvijali su tabloidi bliski novim vlastima. Dejan
Mihajlov je u martu 2005. u svedoenju pred
Specijalnim sudom rekao da ne zna ko je sastavio saoptenje i da je ono bilo plasirano u
svrhu politike kampanje.
Samo dve godine kasnije, krajem 2006,
svedok-saradnik u procesu za ubistvo Zorana inia Dejan Milenkovi Bagzi u svom
svedoenju je rekao da su njegov advokat Biljana Kajgani i Slobodan Milivojevi, zastupnik
Milorada Ulemeka, vrili pritisak na njega da
u svom iskazu optui Vladimira Popovia i
edomira Jovanovia za umeanost u ubistvo
premijera.
Posle emitovanja emisije Insajder u kojoj je
Vladimir Popovi govorio o politikoj pozadini
ubistva premijera i povezanosti pojedinih saradnika Vojislava Kotunice sa lanovima Zemunskog klana, list Evropa objavljuje tekst Vladimir Popovi Beba hronika tamne moi u
kojem optuuje Vladimira Popovia i edomira
Jovanovia, da su povezani sa ubistvom premijera.
Zahvaljujui pored ostalog i Popoviu,
postoji i drugi pol prie koji tvrdi da su u
inievo ubistvo umeani upravo Popovi i
eda Jovanovi i da upravo ta grupa nastoji da
suenje Miloradu Ulemeku okrene u drugom
pravcu (Evropa, Vladimir Beba Popovi srp
ska hronika tamne moi, 3. februar 2005).
Od poetka glavnog pretresa za atentat na
premijera inia, lanovi Sudskog vea, a
posebno njegov predsednik Marko Kljajevi i
specijalni tuilac Jovan Priji, bili su izloeni pritiscima koje su na njih vrili advokati optuenih
za ubistvo premijera inia i veliki broj
tampanih medija. Cvijanovieva Evropa i nedeljnik NIN su prednjaili u medijskim pritiscima. Sledili su ih tabloidi.
Iskaz Dejana Milenkovia Bagzija, jednog od optuenih u ubistvu Zorana inia

Advokati optuenih pokuavali su da krivicu za

ubistvo premijera sa ubica prebace na njegove
saradnike. Mediji su im u tome davali podrku.
78

Evropa, 14. jul 2005.

(...) rezultat je, saznaje Evropa od izvora

bliskih tuilatvu, kompromisa dve politike
opcije jedne koju reprezentuje Jovan Priji,
tuilac Specijalnog suda, i druge koju ine
MUP i Ministarstvo pravde (Evropa, Bagzi
jevo svedoenje kompromis dve strane, 14.
jul 2005).

Evropa, 6. oktobar 2005.

Najozbiljnije optunice protiv Prijia za
politiku pristrasnost odnose se na falsifikova
nje izjave svedoka-saradnika Zorana Vukojevia
Vuka, jednog od kljunih svedoka optuenima
za inievo ubistvo. Priji je zbog Jovanovia
(edomira) izmenio Vukojevievo svedoenje
(Evropa, Zatita ede, 6. oktobar 2005).
Nedeljnik NIN konstantno je u plasirao teorije
zavere o ubistvu premijera. Nikola Vrzi, novinar
NIN-a, izmeu ostalih, lansirao je teoriju o fotorobotu, i o tome kako je premijera inia ubio
pripadnik hrvatske tajne slube, bivi pripadnik
Legije stranaca, a ne u to vreme optueni Zvezdan Jovanovi. Novinar NIN-a objavljuje imena
dvojice hrvatskih dravljana koji su u vreme atentata boravili u Srbiji. Ispostavilo se da su obo-

NOVINAR U CIVILU
jca u Srbiji bila privatno, da ne pripadaju kriminogenim strukturama i da nemaju nikakve veze
sa atentatom. Meutim, Vrzi bez obzira na oiti
demanti nastavlja svoju istragu koja bi trebalo da pobije optunicu specijalnog tuioca.Vrzi
u tabloidima dodatno objanjava teoriju foto-robota. eljko Cvijanovi u kolumni u Evropi odgovara na struna demantovanja teksta objavljenog u NIN-u i koristi priliku da jo jedanput
povee saradnike Zorana inia sa njegovim
ubistvom.
Tako je Rajko Danilovi tip koji brilijantno dokazuje kako je eda Jovanovi lan
inieve porodice, budui da kao advokat porodice ini zastupa edu - svojim uroenim
CK-ovskim smislom za humor objasnio kako je
na foto-robotu zapravo lice novinara koji je plasirao teoriju o Hrvatima.
...Bilo bi lepo saznati kakva je zaista bila
veza izmeu ede i Bebe sa jedne, i surinaca
i zemunaca, sa druge strane... (Evropa,
Suenje veka: inievo ubistvo i Bajka o Ve
likom Inkvizitoru, 17. novembar 2005).
Od poetka sudskog postupka na udaru advokata optuenih, pojedinih predstavnika vlasti i njima bliskih medija bio je predsedavajui
sudskog vea Marko Kljajevi. Novoosnovani
nedeljnik Standard, koji Cvijanovi dobija
na upravljanje, bavio se diskreditacijom Marka Kljajevia povezujui ga sa kriminalom. Aprila 2006. uhapen je brat predsedavajueg
vea Goran Kljajevi pod optubom da se bavio
privrednim kriminalom. Sudija Marko Kljajevi
podneo je ostavku na funkciju predsedavajueg
Sudskog vea u procesu osoboma optuenim
za ubistvo premijera iniia. Tom prilikom
Kljajevi je izjavio da je Vlada hapenjem njegovog brata izvrila direktan pritisak na njega.
Cvijanovi je u Evropi pokuavao da raznim teorijama zavere ospori navode iz optunice.

Predsednik Sudskog vea u postupku za ubistvo premijera Marko Kljajevi bio je na udaru predstavnika vlasti i njima bliskih medija.

79

ELJKO CVIJANOVI
Kada je juna 2006. ubijen svedok-saradnik
Zoran Vukojevi Vuk kojem je prethodno vlast
oduzela policijsku zatitu, eljko Cvijanovi u
svojoj kolumni dovodi u vezu Zorana Vukojevia
i edomira Jovanovia:
Vuk je bio taj koji je ispriao kako je eda bio
vien gost u ilerovoj, samo to tu simpatinu
priicu Jovan Priji (...) izbacio iz spisa; Bio je
to onaj isti Vuk koji je priao kako su iptar i
ume oteli Mikovia i uzeli pare za otkup,
kako su kada je iptar zbog toga uhapen
vlasnika vlasnika ilerove, (...) u Palati pravde
obili ume i eda.
Svako od onih koje je Vukojevi pominjao
imao je po neto da sakrije, ako ne uee u
ubistvu, a ono neki sitan detalji iz svoje biografije, sitan sastani ili razmenu ceduljica
sa onima koji danas sede na optuenikoj klupi (Standard, Vuk, 9. jun 2006).
List Press, nastao cepanjem redakcije Kurira, bio je mnogo eksplicitniji od Cvijanovia.
Press koji je bio pod snanim uticajem Demokratske stranke (finansijskim i ureivakim)
objavljuje intervju Milana Veruovia u kojem
on direktno povezuje edomira Jovanovia sa
ubistvom Vukojevia.
U zavrnici sudskog procesa pred izricanje
presude Cvijanovi u Standardu objavljuje
opiran intervju sa pravnim zastupnikom Milana Veruovia Boom Preleviem, advokatom koji je sve vreme tokom suenja osporavao
optunicu i pokuavao da bliske saradnike ubijenog premijera povee sa atentatom. Prelevi
u intervjuu kae:
Popovi u ovom procesu ima neke interese,
ne znam kakve i u to neu da se uputam. Istorija e pokazati kakva je ija uloga u svemu.
Bagzi je rekao da je korumpirao zlatnim
Roleksom edu Jovanovia, posle ega je
Mesarovieva protestvovala (Standard,
Legija nee provesti ivot u zatvoru, 4. maj
2007).
Posle zavretka sudskog procesa, eljko
Cvijanovi u Standardu objavljuje kolumnu
u kojoj kritikuje odluku urednitva emisije Insajder da emituje, dan pred formalno izricanje
presude, iskaz Zvezdana Jovanovia, odnosno
njegovo priznanje da je bio atentator na premijera. Emitovanje ove emisije Cvijanovi tumai
kao pritisak na sud i naruavanje demokratske
procedure. Ovakav njegov zakljuak posebno
je licemeran ako se ima u vidu da je upravo
eljko Cvijanovi novinar koji je bio jedan od
predvodnika medijske kampanje u pokuaju podrivanja optunice i opstrukcije sudskog procesa. Osim to eljko Cvijanovi ubicu premijera
ne naziva njegovim punim imenom ve nadimkom, on u tekstu relativizuje krivicu osuenih
za ubistvo premijera i koristi sintagmu oni koji
veruju da je re o zlikovcima iako je tekst objavljen dva dana nakon to je krivica optuenih
potvrena i presudom.
80

Press i Standard povezivali su edomira Jovanovia sa ubistvom svedoka-saradnika.

Uoi izricanja presude Cvijanovi je objavio intervju Boe Prelevia na etiri strane

NOVINAR U CIVILU
Insajderov film o Zmiji zato je uinio mnogo
vie na banalizaciji ove drave nego na osudi
zloina. (...) Na taj nain u sklopu tih pravila gde
nema demokratije za neprijatelje demokratije,
na istu stranu su gurnuti i oni koji veruju da su
Legija i Zvezdan heroji koji sasluuju poasti i
oni koji veruju da je re o zlikovcima (Standard, Zmija, 25. maj 2007).
I drugi mediji u kojima je Cvijanovi imao uticaj
tako to je u njima pisao (Ekstra magazin iz
Banja Luke) ili ih ureivao (As), objavljivali su
tekstove kojima su pokuavali da utiu na rad
Specijalnog suda i ruenje optunice. U nepotpisanom tekstu Ekstra magazina, inia nisu
ubili samo Zemunci citira se izjava Borislava
Pelevia (predsednik Stranke srpskog jedinstva, koju je osnovao eljko Ranatovi Arkan)
koji tvrdi da Spasojevi i Lukovi nisu ubijeni u
samoodbrani u Meljaku:
Kum i iptar su za mnoge bili neprijatni
svedoci. I ne samo da su oni nestali, nego su
nestali i video zapisi iz ilerove. Oni su dati
svjedokusaradniku Vukojeviu, koji je sluajno
ubijen (Ekstra magazin, inia nisu ubili
samo Zemunci, 1. mart 2007).
U ovom tekstu spominje se i svedoenje Milana Veruovia i navode lane optube da mu je
Vladimir Popovi pretio da ne sme da spomene
trei metak.
Veruovi je traio suoenje sa Popoviem,
ali se to nije desilo. Svi oevici kau da su
uli trei hitac. (...) Koji je motiv da prijeti
Veruoviu da to ne smije da kae? (Ekstra
magazin, inia nisu ubili samo Zemunci, 1.
mart 2007).
Prelevi i u Ekstra magazinu diskredituje
Prijia i optunicu za ubistvo premijera.
Najvijei je problem u tome to sud sudi na
osnovu optunice koju je napisao tuilac Jovan Priji (Ekstra magazin, inia nisu ubi
li samo Zemunci, 1. mart 2007).
Tabloid As, jo jedan Cvijanoviev projekat,
dve nedelje pred izricanje presude i sedam dana
nakon to je izaao Preleviev intervju u Standardu, objavljuje razgovor sa Veruovievim advokatom. Prelevi u tom intervjuu, izmeu ostalog, kae da je nevano za proces ta se
deavalo u noi Legijine predaje.

Ekstra magazin: medijska podrka iz Republike Srpske advokatima optuenih

(desno) As, 10. maj 2007. Intervju sa Boom

Preleviem, advokatom koji je, iako je bio
pravni zastupnik oteenog Milana Veruovia,
tokom suenja konstantno pokuavao da srui
optunicu.
81

ELJKO CVIJANOVI
Milan veruovi

ilan Veruovi, bivi telohranitelj Zorana

inia i sam ranjen u atentatu, septembra 2003. neposredno pred poetak
suenja optuenima za ubistvo premijera, u
medijima lansira priu o treem metku. Teorija treeg metka posluila je advokatu Zvezdana Jovanovia Nenadu Vukasoviu kao dokaz da je njegov klijent nevin. Pria o treem
metku je kreirala teoriju po kojoj je navodno u
ubistvu premijera uestvovao jo jedan snajperista, koji je i ubio premijera. Mediji koji su
razraivali ovu teoriju, a pre svega NIN, tvrdili
su da je snajperista koji je ispalio trei metak
bio u Biraninovoj ulici. Sve vreme tokom trajanja sudskog procesa pojedini mediji, a posebno oni bliski vlastima i atentatorima, razraivali
su ovu teoriju i time pokuavali da amnestiraju
Zvezdana Jovanovia, atentatora na premijera.
Do koje mere su mediji bili zloupotrebljavani
u svrhu ruenja optunice i obesmiljavanja
sudskog postupka, govori i injenica da se
spekulisalo
i
sa
etvrtim metkom
i treim strelcem.
List Novosti 27.
maja 2004. objavljuje etvrti metak iz
Nemanjine? u kojem
se spominje etvrti
metak koji pred sudskim spisima nije ni
Manojlo Vukoti, glavni
urednik
Veernjih pronaen i da je u
novosti: pisali su i o atentatu uestvovao
etvrtom metku i trei strelac.
treem strelcu
Svedoenje Milana Veruovia iskorieno je u pokuaju da se
diskredituju saradnici premijera inia. Njegov advokat Boo Prelevi (advokat koga je
angaovala Demokratska stranka) na glavnom
pretresu Veruoviu postavlja tendenciozno pitanje koje nije imalo nikakve veze sa predmetom optunice, a odnosilo se na odnos navodni
Zorana inia i njegovih najbliih saradnika.
Veruovi u odgovoru pokuava da falsifikuje injenice i da na osnovu navodnih telefonskih razgovora koje je on sluao dok se vozio u
kolima sa premijerom rekonstruie njegov odnos sa Vladimirom Popoviem, edomirom
Jovanoviem, Zoranom Janjueviem, Marijom Raetom...
Sve vreme trajanja sudskog procesa za ubistvo premijera Milan Veruovi i njegov advokat
Boo Prelevi bili su glavni sagovornici tabloida preko kojih su kriminalci i njihovi advokati pokuavali da obesmisle sudski proces i negiraju optunicu. Predstavnici Demokratske
stranke, predvoeni Borisom Tadiem, svega
su se dva puta pojavili u sudnici Specijalnog
suda. Prvi put kada je Veruovi svedoio,

82

Press: podrivanje optunice

a drugi put kada je izricana presuda. Tokom
trajanja suenja nije bilo predstavnika DS koji
su u Specijalnom sudu pratili proces, a tabloid
Press blizak pojedinim visokim funkcionerima ove stranke (u trenutku pisanja ove publikacije Neboja Krsti, savetnik predsednika
Srbije pie blog na portalu ovog lista) gotovo
svakodnevno je ruio optunicu tokom trajanja sudskog procesa, a posle donoenja presude, pokuavao da aktivira teoriju zavere
inia su ubili njegovi saradnici.
Uprkos tome to su u javnosti obelodanjeni podaci o kriminogenoj prolosti Milana
Veruovia i njegovim bliskim vezama sa pojedinim pripadnicima kriminalnog klana (Vladi

mir Jovanovi Japanac, kum je Veruovia)

on je nekoliko meseci posle svedoenja, uz
pomo uticaja vrha Demokratske stranke, poslat u diplomatsko predstavnitvo nae zemlje u Strazburu.

NOVINAR U CIVILU

4.9
ESTOGODINJA
DISKREDITACIJA
VLADIMIRA POPOVIA
U Blic News-u

rvi tekst koji se pojavio u medijima o Vladimiru Popoviu objavljen je u Blic Newsu,
u avgustu 2001, nakon ubistva Momira
Gavrilovia, u vreme dok se, tim povodom, u
medijima rasplamsavala afera koja je pokrenuta
iz Kabineta Vojislava Kotunice.
Najpre je objavljen tekst O strunjacima u
kome se prepoznaje autorski rukopis tadanjeg
savetnika za medije Vojislava Kotuinice Aleksandra Tijania. Tekst je zvanino potpisao
glavni urednik Blic News-a Momilo Petrovi.

Ovim tekstovima je zapoeta hajka na Popovia,

avgusta 2001. godine

Pored pohvala na raun Kotuniinog savetnika

Tijania, u tekstu je izneta lana teza o pritiscima na medije koji se sprovode iz Biroa za komunikacije. Ove neistine Cvijanovi, Petrovi i
urednitvo Blic News-a ponovie jo nebrojeno puta u cilju uspostavljanja javne istine
da Vladina sluba kontrolie medije. Neistine o
kontroli medija, Birou za komunikacije centru moi u izjavama i intervjuima je plasirao
Cvijanoviev i Petroviev mentor i bivi poslodavac (radili zajedno u Graaninu) Aleksandar Tijani, a ova dvojica su ih kasnije u svojim
tekstovima razraivali i proirivali. Dve nedelje
kasnije dvojac Cvijanovi Petrovi objavljuje
u Blic News-u tekst pod nazivom Linost u
dubokoj senci. Tekst se sastojao iz banalnosti, neistina, lanih podataka iz Popovieve biografije, ak i tako bizarnih kao to je tvrdnja da
Popovi muca kad pria.
Kad se razbesni poinje da muca, i time,
izmeu ostalog, objanjavaju njegovo izbegavanje javnih nastupa (Blic News, Linost u
dubokoj senci, 29. avgust 2001).
Cilj objavljivanja ovog teksta je bio da se
Vladimir Popovi prikae kao mrani centar moi koji deluje iz senke, pritiska medije, zadaje urednicima direktive. Ovim tekstom
je zapoeta hajka na Popovia koju e eljko
Cvijanovi sistematski sprovoditi u svim projektima koji mu budu dodeljeni.
U aprilu 2002. u Blic News-u objavljena je
neistina da je vrh Demokratske stranke zamerio Popoviu da nije kontrolisao medijsku situaciju prilikom pobune Beretki i da se zbog toga
premijer ini distancirao od Popovia. Tri nedelje kasnije, ovaj isti list u tekstu Bogoljub
Kari ponovo protiv Zorana inia (autori teksta Marko Petrovi i eljko Cvijanovi) objavljuje
neistinu da je Popovi otiao sa mesta sekretara Biroa za komunikacije ali da je zadrao uticaj
na premijera!
Bogoljub Kari, kontroverzni vlasnik BK

Biro za komunikacije Vlade

Srbije u DSS najee nazivaju
propagandnom mainerijom gebelsovskog tipa... (Blic News, 6.
februar 2002).

Nekadanji prvi ovek Biroa za

komunikacije Vlade Srbije i vlasnik agencije Spektra, izgubio
je visoke pozicije koje je zauzimao u hijerarhiji srpskog premijera Zorana inia. Popovieva
zvezda poela je da tamni nakon
prologodinje pobune Crvenih
beretki, kada mu je vrh Demokratske stranke, kako tvrdi izvor Blic News-a, prebacio
da nije kontrolisao situaciju,
mislei na izvetavanje medija
o pobuni... (Blic News, 1. maj
2002)

Znai, doe Beba Popovi, zove

i kae sad vi ima da izvuete
samo taj deo izjave. I onda oni
kau ta da radimo, Beba je,
moramo (Blic News, 29. maj
2002)
Gotovo u svakom broju Blic News-a objav
ljivane su neistine o Popoviu
83

ELJKO CVIJANOVI
spinovanje lai

eljko Cvijanovi
koji u isto vreme
radi kao urednik Blic
Newsa i saradnik
biltena Instituta za
izvetavanje o ratu i
miru (IWPR), nepunih
deset dana nakon
objavljivanja teksta
Klju afere Pavkovi dri ef srpske policije (3.
jul 2002) u Blic News-u, iste neistine ponavlja
u biltenu IWPR deset dana kasnije:
1. BLIC NEWS (3. jul 2002)
Policijski izvor News-a tvrdi da su ti poluprivatni obavetajno-propagandni centri aktivirani kada je prisluna tehnika postala veoma
jeftina (Blic news, Klju afere Pavkovi dri
ef srpske policije, 3. jul 2002).
2. IWPR (12. jul 2002)
Jedan pukovnik srpske policije je izjavio za
IWPR da je Biro za komunikacije sluio kao
alternativni obavetajni centar nakon to je
meunarodna zajednica zatraila uspostav
ljanje znaajne civilne kontrole nad aktivnostima srpske obavetajne slube (IWPR, Srbi
ja: politiki rivali u pijunskom skandalu, 12. jul
2002).
U tekstu iz Blic News-a, Zato je otiao
iniev moni ovek iz senke (autori: eljko
Cvijanovi i Dragana Nikoleti), objavljene su
reenice i informacije koje se u identinom obliku dan kasnije citiraju u IWPR-u (autori: eljko
Cvijanovi, Danijel Sunter, Boris Darmanovi,
Dragana Nikoli i Gordana Igri).
1. BLIC NEWS (30. oktobar 2002)
Aleksandar Tijani, Popoviev ogoreni
politiki neprijatelj, ima objanjenje zato se
do sada nije naao ni jedan novinar da kae
zvao me iz srpskog ministarstva za informisanje Vladimir Popovi Beba i rekao to i to.
Nijedan novinar to nije uradio. Da li to znai
da nema poziva? Ne, to samo znai da se novinari i urednici tih medija boje rekao je
Tijani prole godine (Blic News, Zato je
otiao iniev moni ovek iz senke, 30. oktobar 2002).
2. IWPR (31. oktobar 2002)
Aleksandar Tijani, savetnik za medije jugoslovenskog predsednika Vojislava Kotunice,
i estoki protivnik Vladimira Bebe Popovia,
ima objanjenje zato nijedan novinar ne eli
da zvanino komentarie kontakte sa efom
Vladinog Biroa za komunikacije. Nijedan novinar to nije uradio. Da li to znai da nema pritisaka? Ne, to samo znai da se novinari i urednici uplaeni kae on (IWPR, ini se
odrie Bebinih usluga, 31. oktobar 2002).

Urednik Blic News-a eljko Cvijanovi objav

ljuje 3. jula 2002. godine izdanje ovog magazi
na u kojem je ak etiri teksta posveeno Vladi
miru Popoviu i Birou za komunikacije.

Momilo Petrovi je se u svojoj kolumni iz broja

u broj bavio Biroom za komunikacije i Vladimi
rom Popoviem. Tako u tekstu Oksimoronski
ak 19 puta spominje Biro za komunikacije!

Zato kad kaem afera Pavkovi,

prvo pomislim na Bebu, Tomia,
Nedeljkoviku i Nalia? Zato to tako
neki, kojima se moe, hoe! Zato to
nas dodatno zbunjuju, svojih linopartijsko-mafijakih interesa radi...

Redovna kolumna Jelene Mili u Blic News-u

84

televizije, odluio je da se, prodajui svoju televiziju, suprotstavi eljama i namerama Zorana inia i Vladimira Bebe Popovia, koji je
otiao sa mesta efa vladinog Biroa za komunikacije, ali je zadrao uticaj na inia u ije
ime kontrolie medije bliske premijeru, meu
kojima je i BK TV (Blic News, Bogoljub Kari
ponovo protiv Zorana inia, 1. maj 2002).
U leto 2002. godine javnost je saznala da se,
godinu dana ranije, u Kabinetu predsednika Vojislava Kotunice pravio plan kako da snage VJ
upadnu u prostorije Vlade Srbije (internet odelje
nje Biroa za komunikacije), jer su u Kabinetu sumnjali da se iz tih prostorija Kotunica prislukuje.
Iako je na Anketom odboru formiranom da istrai
ovu aferu, nedvosmisleno dokazano da nikakvog
prislukivanja nije bilo i da su lanovi Kotuniinog
kabineta uz pomo pojedinaca iz Vojske hteli
praktino da izvre vojni udar, eljko Cvijanovi
u svom tekstu u Blic News-u, plasira klevetu
da je Vlada imala poluprivatne obavetajne centre i da je na elu jednog takvog centra bio Vladimir Popovi.
General Aco Tomi i Beba Popovi: Glavni akteri najprljavijeg propagandnog rata u Srbiji.
Beba Popovi ureuje bar polovinu medija u
Srbiji... dostavlja informacije sa kompromituju
im podacima o politiaru ili javnoj linosti.
Amerikanci zahtevali od inia Popoviev
odlazak sa politike scene (Blic News, Klju
afere Pavkovi dri ef srpske tajne policije, 3.
jul 2002).
Zbog grubih neistina koje je izneo u tekstu Klju
afere Pavkovi dri ef srpske tajne policije, Vladimir Popovi je tuio eljka Cvijanovia.
eljko Cvijanovi pokuava, na silu, bez povoda, da Popovia uvue u afere i skandale. Tako
je smenu jednog od urednika u listu Politi-

NOVINAR U CIVILU
ka pokuao da vee za Popovievo ime. Kao i
u svim prethodnim sluajevima, Blic News-u i
Cvijanoviu informacije dojavljuju neimenovani
izvori.
Vukelievim radom nisu bili zadovoljni u Vladi
Srbije, tanije u Birou za komunikacije, na ijem
je elu Vladimir Beba Popovi (Blic News, Da
li je urednik Politike smenjen zbog pritiska vlasti,
16. oktobar 2002).
eljko Cvijanovi oktobra 2002. godine u Blic
News-u objavljuje tekst Zato je otiao iniev
najmoniji ovek iz senke. Naslovna strana ovog
izdanja posveena je Vladimiru Popoviu.
Popovi u inievo ime vrio je pritiske na
urednike medija.
Popovievo ime se vezivalo za sve politiko
propagandne afere i skandale (Blic News,
Zato je otiao iniev moni ovek iz senke,
30. oktobar 2002).
Dan posle objavljivanja teksta Zato je otiao
iniev moni ovek iz senke, eljko Cvijanovi
i grupa autora biltena IWPR (Daniel Sunter, Boris Darmanovi, Dragana Nikoli i Gordana
Igri) objavljuju tekst u kojem su prepisane gotovo identine reenice iz Cvijanovievog teksta
tampanog u Blic News-u.
Cvijanovieve tekstove iz Blic News-a i IWPRa, prenose i drugi mediji: RTV B92, Nezavisna
svetlost, web-portal DSS-a.

Posle ubistva premijera inia i zavretka

vanrednog stanja Cvijanovi u Blic News-u
poinje da rui Demokratsku stranku i plasira
prie o tome da u DS postoji biznis klub, iji je
lan navodno i Vladimir Popovi.
Miodrag Kosti, novosadski biznismen, Vladimir Beba Popovi, ef vladinog Biroa za komunikacije i edomir Jovanovi, potpredsednik srpske Vlade, poeli su poslednjih meseci da
pokazuju vee politike ambicije (Blic News,
Vlada i DS: poprite borbe za inievo naslee,
14-21. maj 2003).

Cvijanovi osuen za klevetu

Trei optinski sud u Beogradu, 30. maja 2003.
godine oglasio je krivim eljka Cvijanovia zbog
toga to je u tekstu Klju afere Pavkovi dri ef
srpske tajne policije, objavljenom u Blic Newsu
izneo niz kleveta na raun Vladimira Popovia.
Cvijanovi je, zbog krivinog dela klevete, kanjen
novanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara.
Sud je obavezao eljka Cvijanovia da ovu presudu objavi u narednom broju Blic News-a.
I nakon izricanja presude eljko Cvijanovi nastavlja da u medijima, u formi komentara presude,
klevee Popovia. Nedeljnik NIN staje u odbranu Cvijanovia. Tako u NIN-u od 5. juna 2003.
u tekstu Sezona tuibaba pie da se sudske
tube pokazuju kao prilino efikasno sredstvo
dravne represije u borbi protiv novina. U istom
broju NIN je objavio intervju sa Cvijanoviem u
kojem se on otvoreno ruga sudskoj presudi i izrie
nove klevete i uvrede na Popoviev raun.
Cvijanovi i u Srpskoj rei komentarie presudu i kae: Tamo gde Popovi ima sertifikat da
je dua od oveka, da nikada nije pritiskao medije, da nije stajao iza prljavih kampanja, da nije
blatio ljude objavljivanjem delova iz njihovih debeovskih dosijea, da nije deo najtamnijeg kriminalnog miljea srpske politike, tamo gde on nije
ita od toga nemam nita protiv da na tom
mestu ja budem laov.
Presuda koju je Popovi dobio protiv Cvijanovia
koincidirala je sa sa krivinom prijavom koju je

MUP podneo protiv urednika Blic News-a povodom teksta Legija i iptar podmetnuli Buhine
ubice, u kome se abolira kriminalna grupa eljka
Maksimovia Make tvrdnjama da iza ubistva
policijskog generala Boka Buhe stoji Zemunski klan i da je ono podmetnuto Makinoj grupi. Nekoliko dana nakon izricanja presude Treeg
optinskog suda i skandala sa objavljivanjem teksta o ubistvu generala Buhe, eljka Cvijanovia
su vlasnici ovog lista primorali da napusti mesto
glavnog i odgovornog urednika. Razlog je bio taj
to su novine osim loeg imida bile optereene i
mnogim tubama i sudskim sporovima.
eljko Cvijanovi se alio na odluku suda po tubi
Vladimira Popovia i zatraio od Okrunog suda da
poniti presudu kojom je oglaen krivim. Pet meseci nakon to je vlada Vojislava Kotunice dola
na vlast i uspostavila kontrolu nad pravosuem,
Okruni sud je uvaio Cvijanovievu albu i vratio predmet Treem optinskom sudu na ponovno
odluivanje. Kada je zapoeo ponovljeni sudski
postupak eljko Cvijanovi je sistematski izbegavao pojavljivanje na sudu i nije se odazivao na
sudske pozive, u cilju opstrukcije sudskog procesa i odugovlaenja sudskog postupka. Septembra 2006. godine, nastupila je apsolutna zastarelost krivinog gonjenja (proteklo vie od etiri
godine od izvrenja krivinog dela). Tako je eljko
Cvijanovi izbegao da plati sudsku kaznu.

Presuda Treeg optinskog suda

85

ELJKO CVIJANOVI
CVIJANOVIC CITIRA LIST ZEMUNSKOG KLANA IDENTITET

eljko Cvijanovi u jeku priprema drave

za obraun sa organizovanim kriminalom, u vreme kada su Zemunski klan i
Crvene beretke pripremali ubistvo premijera inia, u tekstu citira mafijaki list
Identitet u kojem je izneta tvrdnja da su
Vladimir Popovi i Zoran ini razgovarali
o rasformiranju Beretki i hapenju Milorada Ulemeka Legije i Duana Spasojevia.

Identitet objavio kako mu je predlagao da

saopte da se Ratko Mladi nalazi u bazi
JSO i da to poslui kao motiv udara na nju
(Blic News, ume protiv Legije, ini
protiv obojice, 29. januar 2003).

Cvijanovi citira Identitet, list Zemunskog

klana

Identitet je objavio kako su negde u inostranstvu ini i njegov intimus Vladimir

Popovi Beba razgovarali o rasformiranju
Beretki, hapenju Lukovia i Spasojevia.
Iako u listu stoji da ini nije pristao na
takve Popovieve predloge, ostaje da je

Zbog niza tubi i krivinih prijava koje su zbog

neistina i kleveta podnete protiv Blic Newsa
eljko Cvijanovi je maja 2003. godine bio
prinuen da napusti mesto glavnog i odgovornog urednika ovog nedeljnika. Cvijanovi pronalazi angaman najpre u NIN-u a potom u novoosnovanom tabloidu Centar. U svojim tekstovima
i javnim izjavama Cvijanovi nastavlja da se opsesivno bavi Vladimirom Popoviem.
Vladimir Popovi, poslednji ivi Her Flik srpske politike, sprema svoju odbranu. Oigledno
branei se ludilom: dakle on nije bio mali
faistiki inovnik koji je jurio novinare roene
sa leve strane Drine, nego mu je neka sluba javila da rade za mafiju. Nije ta prilika koja u glavi ima vie ikovog ulja nego sive mase, montirala lane vesti protiv estitog sveta, nego joj je
reeno da su oni zaista takvi (Balkan, Beba se
brani ludilom, 4. mart 2004).

Identitet je objavio kako

su negde u inostranstvu
ini i njegov intimus Vlad
imir Popovi Beba razgo
varali o rasformiranju Be
retki, hapenju Lukovia i
Spasojevia.
(Cvijanovi citira list Zemunskog klana)

Nain zloupotrebe medija i stvaranje afera

Tekst Zato je otiao iniev ovek iz senke (30. oktobar 2002) prenesen je istog dana na sajtu B92,
a dan ranije objavljen na web-portalu DSS-a (preneto sa web-prezentacije Blic News-a). Samo dan
kasnije (31. oktobra 2002) u IWPR se pojavljuje tekst ini se odrie Bebinih usluga, koji potpisuje
grupa autora, meu kojima je i eljko Cvijanovi. Pet dana kasnije (5. novembra 2002) isti tekst se
ponovo prenosi na sajtu B92, samo sad se kao izvor navodi IWPR.

86

NOVINAR U CIVILU
ZATO TO njegovi neprijatelji
veruju da nema vrednijeg skalpa u Dosovom reimu. Zbog
ega nikad od njega nee biti
ura Mutavi. ak ni njegov
drug ume.

ZATO TO je u vreme Sablje

bio glavni pobornik teze da
bi Srbiji ba prijao jedan mali
graanski rat, sa sve avionima,
tenkovima i saoptenjima.
Cvijanovi je i u Centru vodio hajku protiv Vladimira Popovia

Dan, 15. april 2004. Cvijanovi: Popovia bi mnogi ljudi u Srbiji eljeli videti prosute glave

u EVROPi

vijanovi nakon dolaska Vojislava Kotunice

na vlast pojaava napade na bive saradnike Zorana inia. Taj zadatak e sistematski
sprovoditi u Evropi projektu koji su mu njegovi
mentori i nalogodavci poverili marta 2004. godine. Cvijanoviev zadatak je bio da vreme DOSove vlasti prikae kao period u kome je vladalo bezakonje. Kotuniini saradnici su posle
pada Vlade Zorana ivkovia i raspisivanja izbora putem medija najavljivali da e ispitati sve
afere DOS-ove vlasti. Koalicioni sporazum koji
su potpisale stranke Kotuniine vlade sadrao
je odrednicu koja se direktno odnosila na preispitivanje rada Biroa za komunikacije. Ni tri godine kasnije (u vreme nastanka ove publikacije)
ni jedna nepravilnost u radu Biroa nije konstatovana. Upravo zato su mediji poput Cvijanovieve
Evrope i mnogobrojnih tabloida imali zadatak
da plasiranjem lai i kleveta u javnom mnjenju
stvaraju utisak da su potezi prethodne Vlade bili
nezakoniti, kao i da kreiraju atmosferu lina prema nekadanjim saradnicima premijera inia,
a pre svega prema Vladimiru Popoviu. Evropa je Cvijanoviu posluila i za line obraune.
U Evropi je do punog izraaja doao opsesivan
odnos Cvijanovia prema Popoviu. Treina svih
negativnih tekstova u uvodnoj kolumni eljka
Cvijanovia odnosi se na Popovia. Odmah po
dolasku nove vlasti, Cvijanovi, u Evropi najavljuje hapenje lanova bive Vlade. U njenom
prvom broju, on objavljuje tekst u kome se kae
da e edomir Jovanovi, Vladimir Popovi i Nenad Mili biti uskoro uhaeni.
Dragan Joi, novi ministar policije... planira da pretrese neke stare sluajeve: ubistvo
Zorana inia i Momira Gavrilovia, kao i da
istera na istac edomira Jovanovia, Vladimira Bebu Popovia i Nenada Milia, koji slove
za najmonije ljude prethodne vlasti. Kako tvrdi izvor Evrope iz vrha policije, uveliko se prikupljaju dokazi koji bi ove elnike dosovog
reima mogli da poalju na optueniku klupu. Popovi je ve angaovao nevladine organizacije u svoju odbranu... (Evropa, eda,

Cvijanovi u Evropi najavljuje hapenja

87

ELJKO CVIJANOVI
Beba, Mili, ume... uskoro na optuenikoj
klupi?, 15. april 2004).
U istom tom, prvom broju Evrope, u kome se
najavljuje hapenje Vladimira Popovia, eljko
Cvijanovi objavljuje tekst Ruica ini, protiv Bebe i ede u kojem se otvoreno insinuira
da supruga pokojnog premijera smatra da su
u atentat umeani Vladimir Popovi i edomir
Jovanovi.
...krajem prolog leta supruga biveg premijera distancirala se i od Popovia. Uskoro je bila
kanjena.
Ruica se, kako se dalje tvrdi, nije zadovoljila prekidom odnosa, nego je sredinom jeseni
zahtevala kontakte u policiji elei da i sama da
prilog rasvetljavanju ubistva supruga.
Namera Popovia je bila da Ruica postane predsednik DS kako bi on mogao da vlada (Evropa, Ruica protiv Bebe i ede, 15.
april 2004).

mnogi ljudi u Srbiji bi ga

eljeli videti prosute glave.
(eljko Cvijanovi za crnogorski Dan)

Nove vlasti su u medijima koji su pod njihovom kontrolom pokrenuli priu o takozvanom
tajnom izvetaju Biroa za komunikacije, kojim
je navodno ukinuto vanredno stanje. Iako su ove
tvrdnje bile besmislene, predstavnicima DSS-a
su sluile da pokau da je Biro radio one poslove
za koja nije imao ovlaenja. Tako Evropa objavljuje intervju sa Miloradom Miriem, funkcionerom Srpske radikalne stranke i predsednikom skuptinskog Odbora za bezbednost u
kojem on govori o tajnom Bebinom izvetaju.
Biljana Kovaevi-Vuo, advokat i predsednica Jukoma, organizacije koja se bavila zatitom
ugroenih ljudskih prava Vladimira Popovia,
zbog tog svog angamana postala je meta napada novih vlasti.
Biljana Kovaevi-Vuo objavila da je dobila bebu. U 46. godini. Dodue, Bebinoj. I
saoptila da Bebi, kako su zvali njenog klijenta,
o glavi rade Pavkovi, Vueli i Tijani. Do kraja
godine Beba ostala van domaaja Zveanske
(Evropa, Apokrifni izvori te 2004. godine...,
30. decembar 2004).
Nakon emitovanja emisije Insajder, u kojoj je Vladimir Popovi, izmeu ostalog, govorio i o politikoj pozadini atentata na premijera
inia, kao i o vezama Kotuniinih saradnika
sa lanovima Zemunskog klana, krenula je kampanja protiv Popovia u medijima, pre svega
tabloidima pod direktnim uticajem vlasti. eljko
Cvijanovi (iako ni jednom reiju on lino nije pomenut u emisiji) gotovo ceo broj nedeljnika Evropa posveuje Vladimiru Popoviu, napadajui
ga zbog datog intervjua. U svojim optubama
88

ziju kao udovica Zorana inia.

Vladimir Beba Popovi je nauljena glava mediokriteta nasaena na stomak megalomana.
Beba je politiki zbir horora i komedije.
Beba je prost organizam koji due moe bez
vazduha nego bez paranoje. (Evropa, Vladi
mir Beba Popovi Kako su se nali Karpenter i
Nui, 7. jul 2005).
Beba je mazao kosu uljem da bi se lake
infiltrirao u greni umetov svet (Evropa,
Zoran ini i Slobodan Miloevi Dva groba i
naslednici, 16. mart 2006).

Cvijanovi ide dotle da ak Popovia direktno

povezuje sa ubistvom premijera.
Zahvaljujui pored ostalog i Popoviu,
postoji i drugi pol prie koji tvrdi da su u
inievo ubistvo umeani upravo Popovi i
eda Jovanovi i da upravo ta grupa nastoji da
suenje Miloradu Ulemeku okrene u drugom
pravcu (Evropa, Vladimir Beba Popovi srp
ska hronika tamne moi, 03. februar 2005).
Beba Popovi je brljiv, paranoian, sklon zaverama i mranoj moi (Evropa, Insajder,
Vaenje krajnika ili poslednja jakobinska kam
panja, 10. februar 2005).
Da je Karpenter ikad sreo Nuia, Vladimir
Beba Popovi bio bi filmski lik, nestvaran bar
onoliko koliko izgleda...
...Moja srea je, meutim, u tome to je
Beba u celoj toj svojoj opsednutosti znaajan
koliko golub na spomeniku i zanimljiv kao ono
to leta na istom tom spomeniku ostavi kad
poleti.
...Ta Bebina i Insajderova pria deo je
najmranijeg ideolokog rata koji se vodi u
Srbiji... gde konstrukcija preispitivanja drutva
poiva na dijagnozi jednog oveka koji veruje
da je Napoleon, mada bi se u cenjkanju sa sudbinom zadovoljio i time da dobije dravnu pen-

Postoji i drugi pol prie

koji tvrdi da su u inievo
ubistvo umeani upravo
Popovi i eda Jovanovi.
eljko Cvijanovi optuio je Popovia
i

Jovanovia

za

ubistvo

premijera)

NOVINAR U CIVILU

Gde je Beba do sada krio svoje tajne? U

noi. A gde je krio nou? U glavi! Iznenada je podigao poklopac sa svoje noe i razbacuje govanca po Srbiji. Neka sve smrdi!
Zato je do sada utao? Kenjalo mu se
i ranije, ali uzdravao se. Sad kad mu je
negde odobreno da kae sve to ne zna,
misli i sluiti, opredelio se za javni proliv.

Brana Crnevi u Cvijanovievoj Evropi posle Insajdera

Cvijanovi se u Evropi opsesivno bavio Vladi

mirom Popoviem
89

ELJKO CVIJANOVI

ELJKO CVIJANOVI PO DRUGI PUT OSUEN ZBOG KLEVETE PROTIV VLADIMIRA

POPOVIA

eljko Cvijanovi, oglaen je krivim pred Prvim

optinskim sudom zbog krivinog dela klevete i
kanjen najveom kaznom propisanom za ovo
krivino delo novanom kaznom od 200 000
dinara, koja moe biti zamenjena i adekvatnom
kaznom zatvora.
U tekstu Vladimir Beba Popovi srpska
hronika tamne moi objavljenom nakon emisije Insajder, Cvijanovi iznosi mnotvo neistina i kleveta koje se odnose na Popovievu
profesionalnu biografiju, njegov zvanini status sa tadanjoj Vladi Srbije, odnos sa premijerom iniem i sl. U tekstu koji je bio predmet tube Cvijanovi je iao ak dotle da je
Popovia optuio za umeanost u ubistvo Zorana inia:
Zahvaljujui pored ostalog i Popoviu,
postoji i drugi pol prie koji tvrdi da su u
inievo ubistvo umeani upravo Popovi i
eda Jovanovi i da upravo ta grupa nastoji da
suenje Miloradu Ulemeku okrene u drugom
pravcu (Evropa, Vladimir Beba Popovi
srpska hronika tamne moi, 3. februar 2005).
Cvijanovi tokom suenja nije izneo niti jedan
dokaz kojim bi potvrdio ovako teke optube.
Kao izvore za svoje tvrdnje on je navodio novinske lanke iz tabloida, pozivajui se ak
i na sopstvene tekstove i izjave, nazivajui ih
optepoznatim stavovima.
Sud je u presudi konstatovao da je okrivljeni Cvijanovi u svom tekstu izneo optubu
za sauesnitvo u izvrenju najteeg oblika
krivinog dela ubistva, bez prethodnih obaveznih
provera ili kosultacija sa za to nadlenim institucijama. Sud je ustanovio da je ovako teku
optubu Cvijanovi izneo bez bilo kakvih dokaza
i injenica, a da su tekst od 6 strana, naslovna
strana Evrope, veliina fonta, oprema teksta a
posebno naslov, tendenciozno uraeni da nanesu to veu tetu Popovievom ugledu, ime je
90

NOVINAR U CIVILU

sud zakljuio da je Cvijanovi uinio krivino

delo sa direktnim umiljajem. Nakon to je advokatski tim Vladimira Popovia izdao saoptenje
za javnost povodom ove presude, Cvijanovi je
komentarisao: Potez Vladimira Popovia, da
gradi svoj sumnjivi PR na nepravosnanim
presudama, pokazuje dve stvari. On je 2003.
godine hteo da me otera u grob, a sada e se
zadovoljiti i da odem u zatvor (Beta, 1. novembar 2006).
Okruni sud u Beogradu odbio je, 31. januara
2007, kao neosnovanu, albu eljka Cvijanovia
i potvrdio presudu Prvog optinskog suda, kojom je Cvijanovi oglaen krivim zbog krivinog
dela klevete.

Presuda Prvog optinskog suda i pravosnana presuda Okrunog suda

91

ELJKO CVIJANOVI

U STANDARDU

eljko Cvijanovi i u Standardu, dodue

sa manjim intenzitetom, jer je do tada dva
puta osuen za klevetanje Popovia, nastavlja da napada Vladimira Popovia. Budui da
je Cvijanovi u dva navrata izgubio sudski spor
sa Popoviem, upravo zbog tekstova u kojima
je iznosio neistine i klevete, kada se naao na
poloaju glavnog i odgovornog urednika nedeljnika Standard trudio se da ne bude eksplicitan,
ali je nastavio sa diskreditacijom Popovia.

Da je ivkovi uinio edi i Bebi i odmah

raspisao izbore... DS bi pod kontrolom ove dvojice, na talasu Sablje i atentata na premijera
dobila 60-70 % (...) u takvoj Srbiji svaki gradski trg bi krasio kip inia, a Patrijarh Pavle bi
morao da se bavi dobrovoljnim radom u Spectri (Standard, Ulica, 1. septembar 2006).
Beba, radikalna struja za vreme akcije Sablja, bio za politika hapenja (Standard, Tri
greha policajca koga nisu voleli eda i Rade,
13. oktobar 2006).
Cvijanovi je u Standardu, 18. januara 2007,
objavio intervju sa tzv. srpskim bodigardom
No. 1 Vladimirom Kmeziem. Iako je intervjuisani tek na kraju teksta u samo par reenica
spomenuo Vladimira Popovia, Cvijanovi je
na naslovnu stranu pored kriminalaca i ratnih zloinaca uvrstio i Popovievu fotografiju,
uz naslov: Branio sam ivotom politiare, biznismene i mafijae, pri emu se Popovieva
fotografija nala pored rei mafijae.
I u sledeem broju tema je pomenuti telohranitelj.
I u tekstovima, koji se nisu direktno bavili politikom, spominjano je ime Vladimira Popovia u
negativnom kontekstu.
Aferu osmislio antihrist Vladimir Popovi
(Standard, Pravoslavni krstai, 9. februar
2007).
Nakon intervjua koji je Vladimir Popovi dao
92

18. januar 2007.

25. januar 2007.

NOVINAR U CIVILU
magazinu Status pojaava se negativna kampanja u Standardu. Popoviem i njegovim intervjuom se bave Ivan M. Lali u svojoj kolumni i eljko Cvijanovi u rubrici 10 razloga zato
voleti Vladimira Bebu Popovia.
eljko Cvijanovi u zavrnici sudskog procesa za ubistvo premijera inia objavljuje na
etiri strane intervju sa Boom Preleviem, advokatom koji je sve vreme tokom suenja osporavao optunicu i pokuavao da bliske saradnike ubijenog premijera povee sa atentatom.
Prelevieve izjave tokom sudskog procesa pre
svega su prenosili tabloidi mediji bliski advokatima lica optuenih za ubistvo. Prelevi u intervjuu
Standardu povezuje Vladimira Popovia sa
inom ubistva premijera.
Kako znate da ste doli dva minuta nakon
dogaaja za koji niste oevidac? Bilo mi je potpuno fenomenalno to je tada parkirao kola u
Ulici admirala Geprata iako je dvorite vlade
bilo prazno. Popovi u ovom procesu ima neke
interese, ne znam kakve i u to neu da se
uputam. Istorija e pokazati kakva je ija uloga u svemu (Standard, Legija nee provesti
ivot u zatvoru, 4. maj 2007).

Znameniti smederevski fotomodel

Vladimir Popovi ne smem, naravno,
da kaem nadimak jer e me tuiti, a
ako me tui, spasa mi nema, sve i da
me Marijan sakrije duboko u svoj kukuruz. (...)
S tom razlikom to je aktuelni tandem
otiao i korak dalje u demonstraciji ovog
zla, pa je naem londonskom prijatelju
unitio i biznis koji je ovaj mukotrpno i
poteno dugo stvarao, a ponajvie tokom 90-ih, koje odavno vae za godine
kada su samo najsposobniji i najestitiji
mogli da napreduju.
20. april 2007.

27. april 2007.

U ASU

osle intervjua koji je Vladimir Popovi dao

listu Status, u kojem je, izmeu ostalih,
prozvao srpskog biznismena Milorada Mikovia
i njegove veze i snaan uticaj na pojedine
politike centre u kontrolisanim medijima, u
nekoliko navrata pojavljuje se dezinformacija
da se Vladimir Popovi sastajao sa Bogoljubom
Kariem i da su dogovarali zajedniko ruenje
Vlade Vojislava Kotunice. Ovu lanu informaciju najpre je objavila Pravda (bliska Srpskoj radikalnoj stranci), zatim Press (blizak
Demokratskoj stranci i Miloradu Mikoviu), a
dodatno je razradio tabloid As. Svrha plasiranja ovakvih tekstova bila je diskreditacija informacija koje je Vladimir Popovi izneo u intervjuu
u listu Status. Milorad Mikovi, vlasnik kompanija Delta, pokuao je najpre da sprei distribuciju lista Status, a kad mu to nije polo za
rukom, pokuao je da plasira lane informacije u
tabloidima pod njegovim uticajem.

Sinhornizovano irenje dezinformacija: Pravda (19. april), Press (23. maj), As (31. maj)
93

ELJKO CVIJANOVI

94

NOVINAR U CIVILU

5. I POSLE SVEGA...
eljko Cvijanovi, novinar koji je u Karadievom listu veliao ratne zloine, u
Srbiji posle 5. oktobra etablirao se kao uvaeni analitiar i kredibilan tuma
politikih prilika. Njegov analitiki diskurs posebno je bio cenjen u onim medijima
koji su insistirali na suoavanju sa prolou i zloinima poinjenim u ratovima na
prostoru bive Jugoslavije.

5.1
ELJKO CVIJANOVI UGLEDNI ANALITIAR

a godinjicu genocida u Srebrenici, u julu

2001. godine, eljko Cvijanovi, novinar
koji je za Srebrenicu tvrdio da je osloboena,
uestvovao je u emisiji RTV B92 koja se bavila
ispitivanjem odgovornosti za masakr poinjen
u toj enklavi. Isto tako, Cvijanovi je redovni
analitiar u emisiji Proces TV, koja se bavila
problematikom ratnih zloina i praenjem rada
Hakog tribunala. Nacionalna televizija RTS u
martu 2002. poziva eljka Cvijanovia, nekada udarno Karadievo pero, u emisiju koja se
bavila hapenjem ovog hakog begunca.
Cvijanovievi tekstovi objavljeni u IWPR-u,
Blic News-u, Evropi prenoeni su na internet
portalima B92, NSPM (Nova srpska politika
misao), iji je urednik ore Vukadinovi,
analitiar koji u javnosti zastupa interese DSSa), agencije AIM... Cvijanovi je citiran na mnogobrojnim sajtovima nevladinih organizacija, u
inostranim i lokalnim medijima.
Tabloidi formirani posle vanrednog stanja
(derivati ugaenog Nacionala) uestalo prenose Cvijanovieve izjave.
Novinar eljko Cvijanovi smatra da e ekstremisti i njihovi mahom sluajni sauesnici
uiniti sve osim fizikog nasilja kako bi
sauvali svoj uticaj.
Vlast je prela crvenu liniju na kojoj se
brani samo pozicija, oni e se boriti za svoju slobodu i ivot. Najtraginije je to to loa
vlast prlja ljude koji ni krivi ni duni postaju
sauesnici spremni da kradu na parlamentarnim izborima istie Cvijanovi (Kurir,
Cena vlasti, 30. septembar 2003).

Cvijanovieve tekstove protiv Zorana inia i lanova bive Vlade, objavljene u IWPR-u i Blic
News-u redovno je prenosio web-portal B92

95

ELJKO CVIJANOVI
umetu je, u vreme kada je uhapen, neko
oigledno obeao mnogo toga, tu nema sumnje.
(...) Oni koji su ga prevarili, obeavali su mu
stvari koje nisu u skladu sa zakonima. Mnogi
njihovi sporazumi s umetom e propasti, kao
i mnoge stvari sa predstojeim suenjima, jer
e zakon morati da se primenjuje. A i javnost u
Srbiji se probudila.
On i njegovi advokati, kada su sklapali dilove
s ljudima iz vlasti, morali su videti da li su
obeanja koja su dobili u skaldu sa zakonom
kae Cvijanovi (Revija 92, Dimni signali za
suenje u magli, 21. oktobar 2003).
eljko Cvijanovi, bivi urednik Blic njuza i jedan od boljih poznavalaca prilika u vrhu
srpske politike, upozorava da je vlast spremna
da posegne za svim moguim metodama manipulacije (...) On upozorava na injenicu da
sadanja vlast ima isti rezervoar za manipulaciju kao nekad Miloeviev reim, a da stranke koje bojkotuju izbore ne mogu aktivno da
uestvuju u kontroli biralita (Kurir, Izborna
kraa, 22. oktobar 2003).
Kada u martu 2004.
Vojislav
Kotunica
postaje premijer, za direktora RTS-a, mimo
zakonske procedure i
bez potrebne kolske
kvalifikacije,
Vlada
postavlja Aleksandra
Tijania, biveg saDirektor RTS-a
vetnika za medije Vojislava Kotunice i ministra za informisanje u
Miloevievoj vladi. Tijani, koji je doveden na
RTS kako bi zastupao interese Kotuniine vlade,
forsira eljka Cvijanovia tako to ga poziva u
razne informativno-politike emisije i na taj nain
promovie u najzastupljenijeg analitiara aktuelnih prilika u zemlji. Nekadanji Karadiev novinar tako postaje relevantan tuma drutvenopolitike situacije i sagovornik na irok dijapazon
tema: od profesionalnog novinarstva do analize
izbornih rezulatata.
eljko
Cvijanovi
bio je posebno est
gost u emisijama koje
se emituju na RTSu Klju i Upitnik.
U Kljuu Natae
Miljkovi, emisiji koja
se emituje u najgledanijem
veernjem
Nataa Miljkovi
terminu, Cvijanovi je
bio gost ak tri puta za dve i po godine. Dok je
u Upitniku koji vodi i ureuje Olivera Jovievi,
Cvijanovi u svojstvu analitiara politikih prilika
gostovao dva puta.
I drugi mediji koji su pod direktnom i indirektnom kontrolom vlasti, prate trend uspostavljen na
nacionalnoj televiziji pozivaju eljka Cvijanovia
u studio, citiraju njegove analize, daju znaaj nje96

U emisiji Klju

U emisiji Upitnik

Na TV Palma

Na TV Super

Cvijanovieve tekstove i analize redovno su prenosili i drugi mediji

NOVINAR U CIVILU
govim procenama i
prognozama.
U jeku izborne
kampanje
eljko
Cvijanovi, u listu
Press, koji je pod
uticajem Demokratske
stranke, analizira potez ove partije da
Olivera Jovievi
Ruicu ini, suprugu pokojnog premijera, stavi na elo izborne liste.
Cvijanovi kae:
Ruica ini je najozbiljniji integrativni faktor na srpskoj politikoj sceni. Priznali mi to ili
ne, ona je ozbiljna politika figura koja je spreila
mnoge sukobe i raskole. I u vreme razilaenja
DS-a i DSS-a, ona je izjavljivala da moe da zamisli vladu DS-a sa Kotunicom. Zato mislim
da bi ona mogla da bude dobra spona za sara
dnju DSS-a i DS-a. Da je ozbiljna politika figura, a ne samo supruga pokojnog premijera koja
svoje udovitvo dostojanstveno nosi, pokazuje
i injenica da tri godine posle ubistva inia
njena uloga nije izgubila na znaaju, ve naprotiv (Press, Trojeruica, 18. novembar 2006).
injenica da se eljko Cvijanovi pohvalno
izraava o udovici premijera inia posebno je
licemerna kada se uzme u obzir da je taj isti novinar, sa stranica Blic News-a, nedeljnika koji
je ureivao, pune dve godine vodio najprljaviju
hajku protiv Zorana inia.
Svi Cvijanovievi projekti (Evropa, Standard) reklamiraju se na dravnim i privatnim
medijima. Bez obzira na to to su poslovali sa gubicima, ovi magazini su se reklamirali u udarnim
terminima.

Baner Standarda na web portalu B92

a petnaestak godina svoje profesionalne

karijere, eljko Cvijanovi, je preao put od
Karadievog novinara, ratnog hukaa, preko
predvodnika hajke na Zorana inia do medijskog mogula Kotuniine Srbije. Svoj profesionalni ali i drutveni uspeh, Cvijanovi je proslavio na prijemu organizovanom povodom prve
godinjice izlaenja Standarda.

Pozivnica za prijem povodom prve godinjice izlaenja Standarda

(Sledea stana) Fotografije sa prijema organizovanog povodom prve

godinjice izlaenja Standarda objavljene u ovom listu

97

ELJKO CVIJANOVI

Mnogi smatraju da je on
sam organizovao atentat
kako bi zaustavio pad
svoje popularnosti
(O atentatu na Vuka
Drakovia u Budvi)

Nisu previe oajavali ni

Muslimani poraz je poraz.
A gladna usta manje su
gladna usta manje.
(O genocidu u Srebrenici)

98

NOVINAR U CIVILU

Mnogi ljudi u Srbiji

bi ga eleli videti
prosute glave
(O Vladimiru
Popoviu)

Poslednjeg
vladara, koji je bar
u neemu podseao
na inia, Srbi su
bacili kroz prozor.
(O Zoranu iniu)

Kotunica i Labus
raunaju da je ini sam
sebi najvei neprijatelj i
da, u najgorem sluaju, tu
stvar treba da zavravaju
Legija ili Ratko Mladi.
(Nagovetaj atentata)

99

ELJKO CVIJANOVI

100

NOVINAR U CIVILU

EPILOG
T

una i opominjua karijera eljka Cvijanovia

koga su u Sarajevu zvali Cvija nije, naalost,
jedinstvena; takvih karijera u novinarstvu na
naim jezicima ima mnogo. Ali, Cvijanovieva
karijera je jedna od retkih koja obuhvata podleganje svim iskuenjima osim onim profesionalnim. Nekada su izdajnici profesije bili drutvenopolitiki radnici u slubi jedine Partije, njene
vlasti i njene Slube. Onda su glatko i bez potresa
postali nacionalni radnici u slubi novih gazda,
Nacije i Crkve.
Nisu, uzgred, bili jedini: treba samo videti koliko
je bivih sekretara komiteta i osnovnih organizacija SKJ napravilo karijere u novim ovinistikim
reimima koji su nastali razbijanjem Jugoslavije;
koliko je oficira JNA, dotadanjih pravovernih komunista, podjednako neiskreno poelo da ljubi
popovima ruke.
Problem je, dakle, u neiskrenosti, karijerizmu,
pohlepi i ambiciji. Ti poroci vode oveka sve
nie, do podrke najgorem zloinu, do hvaljenja
zloinaca, do saradnje sa kriminalom, jer su kriminalci prvi shvatili da je nastupio njihov trenutak,
pa su i postali prvoborci ovinistikog zloina. Ko
bi drugi bio u stanju da opljaka, ubije ili protera
komiju (poto ga je pokrao) samo zato to je
komija druge vere ili nacije, nego kriminalci? Ko
je u stanju da uradi to taj je u stanju da uradi i
sve drugo, jer je to moralno dno i nema nie od
toga. To je najiri okvirni moralni kontekst karijere eljka Cvijanovia i njemu slinih novinara, a
njih je legija (moe i sa velikim L).
Sluio je Cvija raznima: od organa vojne do organa dravne bezbednosti, od Jovice Staniia
do Radomira Markovia, od Ace Vasiljevia do

Aca Tomia, od Pozderaca do Karadia, od Toholja do Tijania, od Slobodana Miloevia do

Vojislava Kotunice. Pad u bezdan vidljiv je golim okom: taj pad samo prati sunovrat nacionalne politike u Srba. Nisu padali samo oficiri,
knjievnici, istoriari, psihijatri i popovi; padali su
i padaju i novinari. Cvijanovi je paradigmatian,
uzoran sluaj: mogao je i da se izvue iz toga;
mogao je da prihvati ponudu beogradskih kolega i razguli (kako se tada, u ratu, u Sarajevu
govorilo) u inostranstvo, kao toliki dobri novinari; ne, on je otiao na Pale, kod Karadia i Toholja, tamo odakle je hiljadu dana bezobzirno i
zlikovaki bombardovan njegov rodni grad.
Zato? Nije on to uinio po zapovesti svoje veze
iz Uprave bezbednosti JNA ili iz Dravne bezbednosti; mogao je da odbije takvu zapovest kao
to su je odbili i toliki drugi ljudi. Postoji drugaiji
i uverljiviji razlog: da je ostao u Sarajevu ili da je
otiao u inostranstvo, morao bi da ivi od novinarstva, a dobro novinarstvo znai mnogo rada i
neophodan kakav-takav talenat. Trebalo je, dakle, imati neto dara i onda raditi, mnogo raditi, izlagati se opasnostima: u Sarajevu granatama, eli
i snajperima; u inostranstvu otkazu, konkurenciji i marginalizaciji. Mnogo je lake bilo sluiti Toholja i Karadia, hvaliti Mladia i objanjavati
da pad Srebrenice znai manje gladnih usta,
a da po Sarajevu treba udariti. Lake je ako
ovek moe, a Cvija, kako vidimo, moe. Moe on
i vie, kako se vidi iz njegovog lika i dela opisanih
u ovoj knjizi. Moe Cvija i da olajava ubijenog Zorana inia; moe Cvija i da optuuje nevine za
ubistvo; moe Cvija i da podriva optunicu protiv
inievih ubica za raun advokatske i kriminalne

mafije, zlikovaca i vlasti Vojislava Kotunice koja

smatra, ali ne sme glasno da kae, da je Zorana
inia i trebalo ubiti. Ume Cvija i da optuuje
Vladimira Popovia i edomira Jovanovia za
sve ono za ta je pokuao da ih optui i Milorad
Ulemek Legija: za trgovinu drogom, za ubistvo Gavrilovia i za vie od toga, pevajui u istom tunom i ratimovanom horu sa mafijakim
tabloidima, sumasiavim nacionalnim radenicima i sudski uglavljenim kriminalcima i laovima
najjeftinije vrste.
Teko da se i takvi poslovi eljka Cvijanovia
daju objasniti samo vezama sa raznim Slubama.
Novinari po svojoj sektorskoj liniji neizbeno imaju kontakte sa bezbednosno-obavetajnom zajednicom, i to je uobiajeno. Nije, meutim, normalno da im takav, jedan jedini kontakt bude
izvor za sve to piu. Obini novinar primi k zna
nju miljenje takvog svog izvora, pa ga uporedi sa
drugim podacima, sa informacijama drugih izvora i sa elementarnom zdravom pameu; tek onda
doe do svog, naglaavamo svog, zakljuka, za
koji je spreman da odgovara. Cvija, kao da je pripadnik Crvenih beretki, ne pita ni zato?, ni
ima li dokaza?, ni moemo li mi to?, ni ono
osnovno je li to u redu?; on pita koga i kada?.
Re je, dakle, o neemu veem od zadatka od
Slube: re je o odabiru zanimanja, a njegovo
zanimanje je da bude plaeno pero revolverskog urnalizma, na usluzi svakome ko ima da plati. eljko Cvijanovi je izabrao. Sam. I to ne jednom.

101

ELJKO CVIJANOVI

PRILOG 1: PROFESIONALNI PUT ELJKA CVIJANOVIA

102

NOVINAR U CIVILU

PRILOG 2: RAZVOJNI PUT KROZ REDAKCIJE

103

ELJKO CVIJANOVI

PRILOG 3: FINANSIJERI CVIJANOVIEVIH PROJEKATA

104

CIP
,
070:929 .
,
eljko Cvijanovi novinar u civilu /
[autor Vladimir Popovi ; ilustracije
Jugoslav Vlahovi]. 1. izd. Beograd :
Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM),
2007 (Beograd : Grafonin). 104 str. :
Fotogr. ; 24 cm. (Edicija Javni dosije
protiv zaborava ; knj. br. 3)
Podatak o autoru preuzet iz kolofona.
Tira 1.000.
ISBN 978-86-83209-20-0
a) , (1964- )
COBISS.SR-ID 140950284