UNIVERZITET U TUZLI MAINSKI FAKULTET

SEMINARSKI

RAD

Tema:

MODELIRANJE OKOLIA

Predmet
:

INDUSTRIJSKA EKOLOGIJA

Ime i
prezime:
Broj indeksa:
Odsjek:
Datum:

SADRAJ

Nermin Mahmutovi
I-328/10
Energetsko mainstvo
30.05.2013.

1.
2.

3.

Uvod
Metodologija izrade ekolokog modela
2.1
Identifikacija problema
2.2
Razvoj konceptualnog modela
2.3
Postavljanje pretpostavki
2.4
Formulacija matematikog modela
Primjena raunarskog modela
3.1. Programi za rad sa tabelama
3.2.

4.
5.

1.

2
4
5
5
6
6
9
9
10

3.3.

Integrisana programska okruenja koja se mogu koristiti i

za modelovanje
Programski jezici koji se mogu koristiti i za modelovanje

3.4.

Specijalizovana programska okruenja za modelovanje

11

3.5.

Usko specijalizovni programi za ekoloko modelovanje

11

3.6

. Alati za modelovanje u okviru GIS programa

11

Ocjena rezultata
Zakljuak

10

13
14

UVOD

Zatita ivotne sredine svakim danom sve vie postaje aktuelnija tema kojom se
bavi sve vei broj ljudi. Klimatske promene, kisele kie, ekoloki akcidenti,
gubitak biodiverziteta i problem otpada samo su neke primera koji ilustruju
pitanja kojim se nauka o zatiti ivotne sredini bavi. Svi ovi primeri su veoma
hetereogni po pitanju vremenskog i prostornog opsega.
1

Vremenski opseg moe biti veoma dugaak, kao kod klimatskih promena, ili
sasvim kratak, to je sluaj kod nekih ekolokih akcidenata. Prostorni opseg,isto
tako, moe biti ogranien na uu lokalnu oblast, na primer kod poplave, ili moe
imati iri pa ak i globalni karakter, to je sluaj sa podizanjem nivo mora i
okeana. Pored toga vano je naglasiti da ovi ekoloki problemi mogu imati jedan
uzronik ili to je mnogo ei sluaj mogu biti prozrokovani kompleksnim
interakcijama
u
ivotnoj
sredini.
Uspeno
kvalitativno,
a
posebno
kvantitativno opisivanje ove problematike esto moe predstavljati znaajan
problem. To je posebno tano kada je teko prikupiti podatke metodom
mjerenja. Osim toga podaci sakupljeni mjerenjem u ivotnoj sredini mogu
sadrati u sebi pravilnosti, obrasce ponaanja ili cikluse ponavljanja koji
nisu toliko oigledni ako se podaci posmatraju uobiajnim metodama. Upravo iz
ovih razloga, kao metod koji se koristi u oblasti zatite ivotne sredine, postaje
sve prisutnija primena ekolokih modela. Ekoloki model je model koji se
odnosi na specifini aspekt bilo prirodnog ili antropogenog okruenja. Uz
pomo ovakvih modela moemo poveati razumevanje i doi do novih
znanja, predvideti stanje fenomena, procesa ili sistema u odreenom
trenutku u vremenu (najee se odnosi na predvianje buduih stanja) ili na
nekom drugaijem prostoru, i obavljati raznovrsne simulacije koje su od velike
pomoi u procesu donoenja odluka. S obzirom na velike mogunosti koje
ekoloki modeli pruaju njihova primena u oblasti ivotne sredine postaje sve
zastupljenija. Neke od oblasti, vezane za ivotnu sredinu, a i njenu zatitu,
gde se ekoloki modeli danas uspeno primjenjuju su:
Klimatologija za prouavanje klimatskih promena i njihovog uticaja
ne vremenske prilike
Okeanografija prouavanje promena u temperaturama morskih
struja i uticaja na
vremenske prilike koji se usled toga javlja
Procena rizika za poplave prouavanje verovatnoe nastajanja
poplava u
oblasti sa poveanim vodostajem i predvianje moguih oteenja
objekata i ugroavanja
bezbednosti ljudi i ivotne sredine
Populaciona biologija prouavanje u stanju i brojnosti populacije
odreene vrste i
promena tih parametara usled razliitih antropogenih aktivnosti
Ekologija modelovanje stanja biotikih i abiotikih faktora i njihovih
promena usled
antropogenih uticaja
Procena uticaja na ivotnu sredinu ekoloki modeli se mogu veoma
uspeno primeniti
za procenu uticaja objekata koji tek treba da se izgrade i za koje je
neophodno uraditi procenu uticaja na ivotnu sredinu
Ekoloka epidemiologija prouavanje uticaja vazdunog zagaenja
na pojavu respiratornih oboljenja kao to je astma

Ekoloko zakonodavstvo uz pomo modela se mogu odrediti

metodologije uzimanja
uzoraka kako bi se ispotovali svi relevatni zakonii vrio adekvatan
monitoring ivotne sredine
Sve navedene oblasti samo su neki od primera koji ukazuju na sve
veu zastupljenost ekolokog modelovanja. Pored toga, usljed potrebe da
se obuhvatnije sagledaju problemi u ivotnoj sredini kako bi se dolo do
adekvatnog rjeenja, sve vie dolazi do preklapanja sfera prouavanja
razliitih naunih oblasti. Primena ekoloih modela u velikom broju
sluajeva upravo omoguava ovakav integralan pristup. Da bi se
ekoloki modeli mogli uspeno primenjivati za ovakve i sline probleme
neophodno ih je pravilo napraviti, odnosno pridravati
se odreene
metodologije prilikom izrade samog modela. Nakon to se izvri primena
ekolokog modela vano je da se na neki nain sam model verifikuje.
Da bi ekoloki model bio vjerodostojan i na pravi nain simulirao realne
fenomene, procese ili sisteme veoma je vano kako e on biti formiran.
Postoji vie razliitih metodologija koje se mogu koristiti za kreiranje ekolokih
modela, a u daljem tekstu e biti prikazan jedan od moguih postupaka.

2. METODOLOGIJA IZRADE EKOLOKOG MODELA

Model predstavlja pojednostavljenu reprezentaciju nekog fenomena, procesa ili
sistema.
Ekoloki modeli su prvobitno razvijeni da, izmeu ostalog, prikau klimatski
sistem Zemlje, hidroloke procese, ekosisteme, biogeohemijske cikluse i
druge procese i fenomene. Osnovna
svrha ovih modela je da :
Poveaju razumevanje sticanje novih znanja pomou modela ime
se smanjuju nesigurnosti vezane za fenomene, proces ili sistem na koji se
model odnosi
Omogue predvianje modeli predstavljaju alat pomou koga se moe
proceniti stanje fenomena, procesa ili sistema za neku lokaciju ili
vreme za koje nemamo dovoljno postojeih informacija
Obavljaju simulacije modeli predstavljaju okvir unutar koga se mogu
postavljati ta ako pitanja vezana za mogue promene u stanju ili
funcionisanju fenomena, procesa ili sistema pri odreenim uslovima
U sutini, proces dizajniranja, konstruisanja i korienja ekolokog modela
moe da se podeli u nekoliko faza. Ove faze su prikazane ematski na
Slici 1. U praksi, granice izmeu razliitih faza nisu uvek jasno definisane i
prelaz iz jedne u drugu fazu je retko kad linearan kao to je na emi prikazano.
Bez obzira na to ova ema predstavlja koristan okvir za razumevanje osnovnih
koncepata formiranja modela.

Slika 2.1 ematski prikaz procesa formiranja modela

2.1 Identifikacija problema

Prvi korak predstavlja formulisanje odreenog naunog pitanaja ili problema
koji elimo da ispitujemo, a zadim i da se ustanovi da li i kako
modelovanje moe da nam pomogne u dostizanju adekvatnog odgovora.
Problem mora biti dovoljno jasno definisan i izraen, kako bi se reenje moglo
nai korienjem dostupnih znanja, vetina i resursa. Ako je problem loe
definisan na samom poetku, proces formiranja modela e veoma
verovatno biti mnogo tei, sloeniji i oduzimae mnogo vie vremena.
Meutim, ono to je najgore u takvom sluaju je da rezultat modela ne bude
adekvatan za zadatak koji je poetno namenjen.
Prilikom identifikacije problema vano je obratitipanju i na opseg samog modela.
Treba razgraniiti elemente naunog pitanja kojima model treba da se bavi i one
kojima ne treba da se bavi. Opseg modela potrebno je ograniiti na razliite
naine kako bi se dobilo pogodno reenje. Na primer, nekad e biti
neophodno da se model dizajnira tako da predstavlja odabrani deo ciljanog
ekolokog sistema, odreenu prostornu oblast ili odreeni vremenski period.

2.2 Razvoj konceptualnog modela

Nakod definisanja problema kojim e se model baviti, sledei korak
predstavlja razvoj konceptualnog modela. Termin konceptualni model se u
procesu modelovanja odnosi na model koji je iskazan usmeno, pismeno ili,
to je i najei sluaj, u formi dijagrama. Razvoj konceptualnog modela
nuno obuhvata sveobuhvatnu analizu prouavnog fenomena, procesa ili
sistema, a sve to sa ciljem identifikovanja kljunih komponenti, zatim njihovih
ulaznih i izlaznih parametara, odnosa izmeu njih i procesa i struktura koji
upravljaju njihovim interakcijama. Pretpostavlja se da se realni svet moe
podeliti na odreeni broj manje ili vie odvojenih sistema, koji se dalje
mogu podeliti na njihove sastavne delove i procese, koji se identifikuju
putem paljive analize i detaljne observacije. Jedan od naina da se ovo postigne
je i praenje sledeih koraka :
Zatvaranje definisanje granica fenomena, procesa ili sistema koji se
modeluje
Odreivanje entiteta odabir kljunih komponenti, na primer promenljivih
Kvantifikacija procena brojane vrednosti promenjivih
Povezivanje verbalno, statistiko ili analitiko definisanje veza izmeu
promenljivih
Najee je sutina razvoja konceptualnog modela izrada dijagrama koji
predstavlja kljune elemente prouavanog fenomena, procesa ili sistema, kao i
sve bitne odnose izmeu tih elemenata. Ovi dijagrami, u zavisnosti od
posmatranog problema, mogu biti prosti ili veoma sloeni. Konceptualni
5

dijagrami su u stvari skupoviodgovarajuih simbola koji su prikazani na

odgovarajui nain. Postoji veliki broj vepostojeih simbola koji imaju poznato
znaenje koji se mogu koristiti u tu svrhu. Osim toga mogue je i formiranje
novih, sopstvenih simbola. Odabir simbola koji e se koristiti zavisie i od
problematike i zadatka koji model treba da ispuni. Za problematiku modelovanja
ekolokih sistema esto se koriste simboli iz Forrester-ovih dijagrama. Na
Slici 2.2 dat je prikaz nekih od simbola iz Forrester-ovih dijagrama. Treba naglasiti
u odreenim programskim paketima za modelovanje, kao to je na primer
VENSIM, vepostoje n odgovarajui simboli i metodologija koji se koriste za izradu
dijagrama. Svaki simbol ini jedan element ekolokog modela.

Slika 2.2 Neki od simbola iz Forrester-ovih dijagrama

2.3 Postavljanje pretpostavki

Svaki model je zasnovan na setu pretpostavki. Ove pretpostavke mogu biti
postavljene u cilju pojednostavljivanja kompleksnih ekolokih sistema, to je
esto neophodno da bi se mogao konstruisati funkcionalni model, ili one
predstavljaju ogranienost naih znanja o posmatranom ekolokom sistemu. Za
neke od pretpostavki koje se postave na poetku formiranja modela se kasnije
moe ispostaviti da su netane, i tada je esto neophodno izvriti odreene
korekcije u samom modelu. Sa druge strane, za neke pretpostavkese od poetka
zna da su netane, ali se bez obzira na to one zadravaju, jer su neophodne radi
jednostavnosti i efikasnosti samog modela, a nemaju znaajan uticaj na rezultat
samog modela. Ono to je vano je da svaka pretpostavka koja se koristi u
modelu bude prepoznatljiva, razumljiva i jasna. Glavni razlog za ovo je da se
razjasne priroda, svrha i ogranienja samog modela, a pored toga i da se
potencijalnim korisnicima omogui razumevanje samog modela.
6

2.4 Formulacija matematikog modela

Sledei
korak
u
procesu
konstruisanja
modela
je
predstavljanje
konceptualnog modela pomou matematikih termina, odnosno korienjem
matematiih alata i koncepta kao to su jednaine i funkcije. Ovaj proces
se moe opisati kao formulacija matematikog modela, s obzirom, da
obuhvata prevoenje konceptualnog modela u matematiki jezik. esto je upravo
ova faza najizazovniji deo celokupnog porcesa konstruisanja modela. Nekada,
razlog za to moe biti neophodnost primene komplikovanih matematiih metoda.
Meutim, ee je sluaj da postoji vie od jednog naina kojim se matematiki
moe predstaviti prouavani sistem, a nije oigledno koji od tih naina je
najbolje primjeniti. Zbog toga je postavljanje odgovarajue matematike
formulacije modela, esto, proces koji se zasniva na sistemu pokuaja i greaka.
Razvijen je veliki broj matematikih modela koji se mogu koristiti za
prouavanje ekolokih sistema. S obzirom na to, postoji i vie naina po
kojima ovi modeli mogu da se podele i klasifikuju, a neki od njih su:
U kojoj meri se modeli zasnivaju na teoriji ili observacijama
teorijski nasuprot empirijskim modelima
U kojoj meri nasumini dogaaji i efekti imaju znaajnu ulogu u
prouavanom sistemu, a samim tim i u modelu deterministiki nasuprot
stohastikim modelima
U kojoj meri se raspolae znanjem o prouavanom sistemu koji
model treba da predstavlja black box nasuprot white box modelima
Da li se model bavi ekolokim procesim koji su statii ili dinamini u odnosu
na prostor i vreme statini nasuprot dinaminim modelima
Da li se model bavi eklolokim procesima za koje se uzima da
funkcioniu na kontinualan ili diskretan nain kontinualni nasuprot
diskretnim modelima
Kako su prostorno ureeni podatci modela modeli sa raspodeljenim
parametrima nasuprot modelima sa grupisanim parametrima

2.4.1.

Teorijski i empirijski modeli

Empirijski model je model koji se primarno ili iskljuivo zasniva na

observacijama. U ovakvim modelima se veze izmeu kljunih elemenata
ekolokog sistema postavljaju uz pomo ispitivanja rezultata merenja
promenljivih koje se koriste u modelu. Forma svake od tih veza je definisana
matematikom funkcijom. Odluka o tome koji set matematikih funcija e se
koristit je obino kompromis izmeu toga koliko dobro se odreene funkcije
uklapaju u postojee podatke i relativne jednostavnosti njiovih matematikih
formi. Empirijski modeli su esto veoma korisni kada se donose neka predvianja
vezana za konkretan sluaj za koji je model razvijen.
Meutim, emirijskim modelima esto fali dovoljno optosti, pa se ne mogu
primeniti za neke druge lokcije sa slinom problematikom. Kada su potrebni
iri i optiji modeli, umesto observacija, model se zasniva ne teoriji, i to su
teorijski modeli.
7

2.4.2.

Deterministiki i stohastiki modeli

Deterministiki model je model iji su rezultati jedinstveni i odreeni inputima

(ulaznim parametrima). Ovakvi modeli uvek funkcioniu na isti nain i uvek daju
potpuno iste rezultate za iste zadate vrednosti inputa. Deterministiki modeli
su obino zasnovani na pretpostavkama, teoriji ili znanju o prirodi i formi veza
izmeu kljunih elemenata prouavanog sistema. Nasuprot deterministikom,
stohastiki model je model kod koga sluajni dogaaji i efekti imaju
znaajnu ulogu. Kod ovakvih modela promenljive koje se koriste nemaju
jednu vrednost ve se one opisuju uz pomo distribucija verovatnoe. Ishod
toga je da e rezultat ovakvog modela varirati od simulacije do simulacije,
iako su poetne vrednosti imputa uvek iste. Ova vrsta modela je pogodna za
primenu kada postoje oigledne sluajne fluktuacije u prouavanom sistemu.
Ove fluktuacije mogu biti posledicanekih prirodnih procesa koji su po svojoj
prirodi sluajni ili mogu biti pseudo-sluajni, to znai da je nae znanje o nekom
procesu nedovoljno ili neadekvatno, pa ne moemo uoiti uzrono-posledine
veze, i iz tog razloga ga tretiramo kao sluajni proces.

2.4.3.

Black box i White Box modeli

Matematiki modeli se mogu klasifikovati i prema stepenu do koga su nam

struktura, sastav i nain funkcionisanja prouavanog sistema poznati, a
samim tim i preneeni u model. Dva ekstremna sluaja po ovom pitanju su
White box (providni) i Black Box (zatamnjeni) modeli. Kod prvih nam je
nain funkcionisanja prouavanog sistema u potpunosti poznat, komletno
shvaen i jasno prenesen na model. Do ovakvih, a priori, informacija se
moe doi posmatranjem ili iz teorije. Nasuprot njima, kod Black Box
modela prouavani sistem se
posmatra kao zatvorena jedinica, jer nam nisu poznati mehanizmi i
elementi prouavanog sistema. U praksi, veina modela spada negde izmeu
ova dva ekstrema, tako da oni mogu biti opisani kao Gray box modeli.

2.4.4.

Statiki i dinamiki modeli

Statiki modeli se odnose na sisteme koji se ne menjaju, ili se bar tako uzima,
znaajno u odnosu na protok vremena. Ova vrsta modela se fokusira na procese
ili sile koje odravaju sistem u stanju ravnotee. Dinamiki modeli, nasuprot
tome, se bave sistemima koji semenjau tokom vremena, to je mnogo ei
sluaj kod ekolokih sistema.

2.4.5.
Modeli sa raspodeljenim parametrima i modeli sa
grupisanim parametrima
Ekoloki sistemi esto pokazuju znaajnu prostornu heterogenost kada su u
pitanju njihovi elementi i procesi koji ih kontroliu. Neki modeli uzimaju u
obzir ove prostorne varijacije tokom matematike formulacije. To se postie
8

deljenjem geografske oblasti, na koju se odnosi model, na odreeni broj

razdvojenih prostornih jedinica, kao to su poligoni, mree ili nepravilno
oblikovani prostorni objekti. Modeli koji dodeljuju razliite vrednosti
sistemskim parametrima i promenljivim posebno za svaku od prostornu
jedinicu se nazivaju modeli sa raspodeljenim parametrima. Meutim, ovaj
pristup nije uvek mogu zbog kompjuterskih ogranienja ili zbog nedostatka
odgovarajuih prostornih podataka. U tom sluaju neophodno je dodeliti jednu,
grupisanu vrednost za celu prostornu oblast modela. Takvi modeli se nazivaju
modeli sa grupisanim parametrima.

3.

PRIMJENA RAUNARSKOG MODELA

Kada su postavljeni svi matematiki odnosi bitni za model potrebno je

izvriti konvretovanje tih jednaina i formula u neki software (program), koji
moe obaviti simulacije modela uz pomou raunara. Postoji ogroman broj
programskih reenja koja se mogu primeniti za modelovanje na raunaru. Odabir
odreenog reenja zavisie od dostupnosti, cene, prethodnog iskustva, lakoe
rukovanja, oekivanih rezultata, poetnih ciljeva, dospunih podataka,
prilagoenosti podataka odreenom programu i drugih parametara. Kada su
u pitanju programska reenja mogue je izvriti podelu na sledee kategorije:
Programi za rad sa tabelama (Spreadsheets), u koje spadaju na
primer: Calc, Excel,
Gnumeric i Kspread
Integrisana programska okruenja koja se mogu koristiti i za modelovanje,
u koje spadaju
na primer: R, IDL, MATLAB, Octave i druga
Programski jezici koji se mogu koristiti i za modelovanje, u koje spadaju na
primer: C++,
BASIC, PASCAL, FORTRAN, VB i JAVA
Specijalizovana programska okruenja za modelovanje, u koje spadaju
na primer:
MODELMAKER, POWERSIM, SIMILE, STELLA i VENSIM
Usko specijalizovni programi za ekoloko modelovanje, u koje spadaju
na primer:
9

3.1.

AEROMOD View, EcoRisk View, IRAP-h View, SVOffice, SADA, FRAMES i

drugi
Alati za modelovanje u okviru GIS programa obuhvataju dodatke za GIS
programe koji
se mogu koristiti za ekoloko modelovanje

Programi za rad sa tabelama

injenica je da je rad sa programima koji koriste tabele mnogo laki

nego, na primer, korienje programskih jezika. Programi za rad sa tabelama su
iroko rasprostranjeni u primeni, to znai da su poznati velikom broju
korisnika.
Veina
ovih
programa
poseduje
odreene
dodatke
koji
omoguavaju vizuelizaciju podataka ili statistku analizu. Njihva primena u
ekolokom modelovanju je esto vezana za populacionu ekologiju i
konzervacionu biologiju. Iako postoji veliki broj korisnika koji moe da se slui
ovim programima, oni poseduju sutinsko ogranienja koja predsavljaju veliki
problem kad je potrebno konstruisati kompleksniji i sofisticiraniji ekoloki
model i kada je za dostizanje pravog reenja potrebno vriti iteraciju.
Pored toga ovi programi ne podstiu strukturni pristup prilikom formiranja
ekolokih modela.

3.2. Integrisana programska okruenja koja se mogu koristiti i za

modelovanje
Integisana programska okruenja predstavljaju kompleksne programske pakete
koji se, na osnovu svojih funkcija, koriste u razliitim oblastima. Na primer,
programski paket R je moan alat za statistiku obradu, dok se MATLAB
veoma puno koristi u primenjenoj matematici. Meutim, s obzirom na veliki
broj opcija i funkcija, kao i mogunost reavanja kompleksnih probelma,
koje ovakva vrsta programskih paketa poseduje, oni su nali svoju primenu i
u ekolokom modelovanju. Jedan od takvih primera je i MATLAB koji se primenjuje
za modelovanje razliitih ekolokih procesa bioloke, fizike i hemijske
prirode. Postoji jako veliki broj ovakvih procesa koji se mogu modelovatiuz
pomoMATLAB-a, a neki od njih su: reprodukcija organizama, radioaktivni
raspad elemenata, hemijske transformacije polutanata u ivotnoj sredini,
difuzija, disperzija, sorpcija, kinetike i termodinamike reakcije i mnogi drugi
procesi. U programu MATLAB se ovakvi procesi predstavljaju matematikim
terminima. Taj pristup esto dovodi do upotrebe diferencijalnih jednaina koje
slue za predstavljanje promene razliitih uslova u kojima se nalaze odreene
promenljive, kao to su koncentracija nekog polutanta ili gustina odreene
populacije, u prostoru i vremenu. Generalno, cilj je da se osnovni koncepti
odreenog ekolokog problema transformiu u matematike formulacije.

10

3.3.

Programski jezici koji se mogu koristiti i za modelovanje

Programski jezici za programiranje predstavljaju jo jednu opciju kojom se

mogu napraviti ekoloki modeli. Programski jezici se inae koriste za izradu
programa
odreene namene. Iako oni zahtevaju poznavanje komlikovanih
komandi, gramatike i sintakse, vezanih za odreeni programski jezik, ali moe se
rei da oni pruaju najveu fleksibilnost prilikom izrade ekolokih modela. Postoje
vie razliitih programskih jezika koji se mogu efikasno koristiti za ekoloko
modelovanje. Neki od njih, kao to su Basic i Fortran, su relativno jedonostavniji
za savladavanje, dok drugi, kao to su C++ i Java, zahtevaju daleko vie znanja i
vetine kako bi se adekvatno primenjivali. Olakavajua okolnost je to dosta
programskih jezika koji se trenutno primenjuju ima slian set osnovnih
komandi, pa e poznavanje jednog esto znaiti lake snalazenje u nekom
drugom programskom jeziku. Bez obzira o kom programskom jeziku se radi
princip izrade modela se zasniva na prevoenju odreenog ekolokog problema
ili sistema u odreeni programski jezik. Ovaj proces se donekle moe
uporediti sa prevoenjem sa jednog jezika na drugi. Imajui to u vidu jasno je
da se obino za konretnu situaciju obino mogu nai vie tanih reenja. Kao
krajnji rezultat dobija se gotov program uz pomo koga se vri modelovanje
odreenog ekolokog fenomena, procesa ili sistema. Ovakve gorove,
napisane programe mogu koristiti i drugi korisnici koji ne moraju da poznaju
programske jezike, veje samo dovoljno da unesu ulazne parametre vezane
za specifinu problematiku. Glavno ogranienje primene programskih jezika
je vreme koje je potrebno da bi se jedan programski jezik savladao na
adekvatan nain i u dovoljnoj meri da se moe primenjivati za ekoloko
modelovanje. Pored toga sam proces pisanja programa i ispravaljanja
greaka je isto veoma vremenski zahtevan.

3.4.

Specijalizovana programska okruenja za modelovanje

Specijalizovana okruenja za modelovanje su programski paketi ija je osnovna

namena modelovanje razliitih fenomena, procesa ili sistema, pa se samim tim
mogu primenjivati i za ekoloko modelovanje. Oni pruaju veliki broj vanih
pogodnosti, od kojih je najznaajnija mogunost konstruisanja modela uz
pomo grafikog interfejsa pravljenjem dijagrama. Osim toga u okviru ovih
programskih paketa nalazi se veliki broj ugraenih analitiih i numerikih
funkcija, kao i opcija za vizuelizaciju podataka. Njihova glavna prednost je
da formalizuju proces modelovanja unutar svog programskog okvira.
Prvaljenje modela i modelovanje se u ovakvim programima odvija po
principu
koji
je
veoma slian
upravo
vrsti
metodologije ekolokog
modelovanja koja je opisana u ovom tekstu. Nakon to se identifikuje
odreeni ekoloki problem prisupa se izradi konceptualnog modela, to se u ovoj
vrsti programa izvodi pomou crtanja dijagrama uz pomoodgovarajuih alata.
11

Nakon toga se uz pomosakupljenih podataka i pretpostavki formiraju

matematie veze izmeu pojedinih elemenata dijagrama koji predstavljaju
odreene ekoloke entitete. Na osnovu tako formiranog modela program
obavlja simulaciju i daje rezultate. Ovakvi programski paketi specijalne alate koji
olakavaju svaki od ovih koraka u metodologiji modelovanja. Glavna manaovih
programa je da u odreenoj meri ograniavaju proces modelovanja svojim
formalistikim pristupom. Ekoloki entiteti se u ovim programima predstavljaju
kao odreene rezerve (npr. broj stabala u umi), ija se promena u vremenu
prikazuje putem tokova (npr. broj stabalaposeenih u toku jedne godine).
Problem je to se ne mogu svi ekoloki problemi tretirati naovaj nain, pogotovo
kada je potrebno prikazati prostorne promene. Bez obzira na svoja ogranienja
specijalizovana programska okruenja sve vie nalaze primenu u raznovorsnim
problemima koji su vezani za ivotnu sredinu.

3.5.

Usko specijalizovni programi za ekoloko modelovanje

Kako se vremenom modelovanje sve vie razvijalo, shvaeno je da se

mnogi ekoloki problemi mogu predstaviti i reiti upravo uz pomomodelovanja.
To je dovelo do nastanka prvih programa koji su bili usko specijalizovani za
reavanje odreenog ili vie slinih ekolokih problema. Ovi programi su se
esto zasnivali na statistikoj obradi podataka. Kasnije se, naglim razvojem
ekolokog menadmenta, ukazala potreba da modeli prue podrku u
odluivanju i odabiru najbolje mogue alternative. Usled toga se formira nova
grana ekolokog modelovanja koja se bavi menadmentskim modelima za
donoenjeodluka. Paralelno sa njima razvijali su se i nauni modeli koju su sve
bolje oponaali fizike, hemijske i bioloke procese (kao to su dinamika fluida ili
biogeohemija) i reprezentovali celokupne sisteme vezane za ivotnu sredinu.
Njihvoa glavna uloga je bila sitcanje novih saznanja i predvianje na
osnovu poznatih parametara. Danas postoji veliki broj programa koji se
veoma detaljno bave odreenim problemom vezanim za ivotnu sredinu. Oni
obino poseduju veliki broj korisnih alata i vepostojee baze potataka
vezane za problematiku kojom se specifini program bavi. Pored toga obino
podravaju i prostornu komponentu. Primer takvihprograma su AEROMOD View
koji se koristi za modelovanje zagaenja vazduha, ili EcoRisk View koji ima
primenu u proceni rizika u ivotnoj sredini. Ovakva uska specijalizacija, ovakvih
programa, na odreeni ekoloki problem je svakako pozitivna prilikom izuavanja
tog problema. Meutim, s obzirom na njihovu razliitost, poznavanje funkcija i
alata u jednom programu obino nije od velike pomoi prilikom rada u programu
koji se bavi drugaijim ekolokim modelom.

3.6.

Alati za modelovanje u okviru GIS programa

Razvojem geografskih informacionih sistema, a i prateih tehnologija kao to je

daljinska detekcija, postoji sve vie geografiskih baza podataka sa obilnim
imformacijam o ivotnoj sredini (na primer, poumljenost terena, digitalni
elevacioni model). Relativno skoro je shvaeno da se ovi podaci mogu koristiti i za
ekoloko modelovanje, pa su u skladu sa tim poeli da se pojavljuju posebni alati,
u obliku dodataka za postojee GIS programske pakete, koji se mogu koristi u te
12

svrhe. Njihova glavna prednost je prostorna kompontneta. Odnosno esto se

koriste za prikazivanje eventualnih promena na nekoj teritoriji u zavisnosti
od vrste potencijalnog korienja tog prostora. Pored toga mogu sluiti i za
prostorno prikazivanje kretanja i transformacija zagaujuih materija u ivotnoj
sredini.

4.

OCJENA REZULTATA

Nakon to se odreeni ekoloki model u potpunosti formira i zatim izvri

njegova implementacija u okviru odabranog
programskog paketa, vri se
njegova simulacija uz pomo raunara, ime se ujedno i vri provera da li
uopte model funkcionie. Prilikom pravljenja modela postoji veliki broj moguih
greaka koje e imati takav efekat da uopte nee moi da se obavi simulacija
modela. Kada se takve greke isprave, ako uopte i postoje, moe se pristupiti
oceni rezultata dobijenih simulacijom modela. Prva provera rezultata ima za cilj
da se ustanovi da li se rezultati uopte nalaze u okviru moguih vrednosti.
U koliko su dobijeni rezultati nemogui moe se zakljuiti da je dolo do
neke vee greke prilikom postavke modela, matematike formulacije i/ili
raunarske implementacije, pa je potrebno detaljno preispitati model i
ispraviti sve greke. Ako se rezultati nalaze u okviru moguih vrednosti
pristupa se drugoj proveri modela koja se sastoji od verifikacija i validacije.
Verifikacijom se ocenjuje da li raunarski model zadovoljava kriterijume
postavljene prilikom postavke modela, odnosno treba da se odgovori na
pitanje: Da li je model napravljen na pravi nain?. Dok se validacijom
procenjuje da li je raunarski model podoban da se primeni u odnosu na
svrhu za koju je namenjen, odnosno: Da li je napravljen pravi model?.
Provera modela se najee vri poreenjem sa podacima o odreenoj
problematici, koji su dobijeni opservacijom ili eksperimentalno.

13

5. ZAKLJUAK
Ekoloko modeliranje mora da bude osnova svakog ekoloki prihvatljivog
projekta. Uz pomo ovakvih modela moemo poveati razumjevanje i doi
do novih znanja, predvideti stanje fenomena, procesa ili sistema u
odreenom trenutku u vremenu ili na nekom drugaijem prostoru, i obavljati
raznovrsne simulacije koje su od velike pomoi u procesu donoenja odluka.
S obzirom na velike mogunosti koje ekoloki modeli pruaju njihova primena u
oblasti ivotne sredine postaje sve zastupljenija. Primjena ekolokih modela u
velikoj mjeri omoguava integralno djelovanje vie naunih oblasti.

14

6. LITERATURA
[1]
http://www.futura.edu.rs/servisi/materijali/ekolosko%20modelovanje%20I
%20text.pdf
[2] Chic A., The Graphic Designes Green Book, Graphis
[3] C. Vezzoli, E. Manzini, Design for Environmental
[4] Sustainability , Springer-Verlag, London, 2008

15