Glava VI

Ideoloke osnove vlasti i drutveni ivot

Organizatorska uloga Partije i NOO - privredna politika
na osloboenim teritorijama

arodnooslobodilaki odbori nisu bili samo organi vlasti nego

i politiki organi narodnooslobodilake borbe. U revolucionarnim situacijama neprestano se prelivaju i proimaju
funkcije vlasti i politikih funkcija. Ve je samo vrenje vlasti politiki
in. NOO su organi mobilizacije, obnove ivota na osloboenim
podrujima, nosioci politike bratstva meu narodima, uvari bezbednosti. Organi vlasti obnavljaju se i preiavaju" u procesu politikih
raslojavanja. Ako izuzmemo prvu ustaniku fazu, bitna diferencijacija
u toku narodnooslobodilake borbe ostvarivala se, meutim, van
narodnooslobodilakog pokreta a ne u njegovom okviru. Time je bitka
za vlast izostala unutar struktura narodnooslobodilakog pokreta,
svodei se na borbu van njih na osnovnom pitanju: ueu u narodnooslobodilakoj borbi ili suprotstavljanju snagama koje su nosile ofanzivni
pokret otpora.
Poto u sloenim revolucionarnim procesima nema stroge granice
izmeu politikih, vojnih i klasinih dravnih funkcija, politiki i vojni
organi via facti preuzimaju prerogative dravnih organa, utiui na
konstituisanje i razvoj novih organa vlasti u stvaranju. Tako i CK KPJ,
pokrajinska i lokalna rukovodstva KPJ, kao i vrhovni i glavni tabovi
NOV i POJ vre poslove koji su u regularnim uslovima rezervisani za
vie organa dravne vlasti. Putem uputstava, raspisa, pisama, direktiva
i slinih akata, vojni i politiki organi revolucije daju pravac razvoju i
peat obrazovanju organa vlasti, koji od svog obrazovanja poseduju
atribucije dravne vlasti.1'
Dravno-pravni elementi NOO ogledaju se u razvijenoj organizacionoj strukturi (sekcije, odseci, odeljenja itd.). Oruana sila partizanskih snaga osigurava izvrenje njihovih odluka. Oni vre akta stvarne
vlasti i, kako istiu pravni pisci, stvaraju raznovrsne pravne situacije". 2 '
Njihova nadlenost i zadaci su obimni i brojni. NOO ostvaruju sve
funkcije vlasti, sem vojnih, na svom podruju.
'' Lj. Kandi, Direktivna uputstva o organizaciji i zadacima N O O na osloboenoj teritoriji
od septembarskih propisa 1942, Zbornik radova iz pravne istorije posveen A. Vajsu,
Beograd, 1966, 251.
2 ) Dr V. Simovi, A V N O J , Beograd, 1958, 131.
AX)

Narodnooslobodilaki odbori nastaju i na osloboenim i na neosloboenim teritorijama. Oni se javljaju kao legalni, polulegalni i ilegalni
NOO. Kao legalni NOO funkcioniu na osloboenim podrujima.
NOO polulegalno rade na teritorijama koje okupator ili njegovi
saradnici nisu do kraja kontrolisali (na tzv. niijoj zemlji), na prividno
osloboenim teritorijama i podrujima na kojima su se esto smenjivali
NOV i okupatori. Ilegalni NOO uglavnom su vrili politike funkcije,
ali su donosili i akta vezana za ostvarivanje vlasti.3) Na mreu ilegalnih
NOO nailazimo u svim krajevima zemlje, naroito u gradovima i selima
pod vlau okupatora. Zahvaljujui radu ovih ilegalnih NOO uspostavilo
se dvojstvo vlasti na okupiranom podruju: vlasti NOO i okupatora.
Pored civilnih organa vlasti, na osloboenim teritorijama stvarani
su i vojnopozadinski organi vlasti: komande mesta i komande podruja.
Sistem graanske vlasti dopunjuje se organima vojnopozadinske vlasti.
S obzirom na ratnu situaciju, funkcije vojnih organa preteno su bile
odreene potrebama mobilizacije, uvanja reda i poretka, borbom
protiv pete kolone" i obavetajnih slubi neprijatelja; snabdevanjem
vojnih jedinica. Vojnopozadinski organi su imali osobene zadatke i nisu
uskraivali polje rada graanskim vlastima. Oni su ravnopravni organi
u svom delokrugu; meu njima nije bilo subordinacije. Prevaga vojnih
organa vezana je za izuzetnost ratnih situacija, a ne za prioritet vojnog
faktora nad civilnim. Istovrsnost ciljeva odreivala je slinost zadataka
i nametala odnose kooperacije. Za jugoslovensku revoluciju karakteristino je da se nije militarizovala ni u jednoj fazi svog razvoja. Ukoliko
se i pojavljuju sukobi izmeu vojnih i civilnih organa, oni su usko
lokalizovani, incidentalnog karaktera i sporadini. Javljaju se, kao
prolazne pojave, koje KPJ brzom intervencijom otklanja.
U dokumentima KPJ se istie da NOO nisu organi nijedne partije,
pa ni KPJ. 4 ) Protivurenost izmeu faktike uloge KPJ u stvaranju
NOO i pomenutih formulacija o njihovom vanstranakom karakteru"
odreena je strategijom narodnooslobodilake borbe i meunarodnim
odnosima. Koalicione kombinacije i princip pariteta u strukturi NOO
nisu karakteristine pojave za njihov razvoj, to ne znai da ih nema.
Meutim, primeri su usamljeni, jer takvi savezi brzo nestaju, vezani za
trenutak i privremeni odnos snaga.
Osloboena teritorija zapadne Srbije u jesen 1941. bila je prekrivena mreom narodnooslobodilakih odbora razliitih stepena: od
seoskih preko optinskih, sreskih, gradskih, okrunih, i najzad novembra 1941. do Glavnog NOO Srbije ili Centralnog odbora za osloboene
3)
4)

Dr D. ivkovi, Postanak i razvitak narodne vlasti u Jugoslaviji 1941-1942. Beograd,

1969, 524.
U direktivnom lanku E. Kardelja, objavljenom u uikoj Borbi" pod naslovom
Narodnooslobodilaki odbori moraju postati istinski privremeni nosioci narodne
vlasti" (oktobar 1941), stoji: Ti odbori nisu organi nijedne partije ili posebne
organizacije, i u njima treba da budu zastupljene sve one politike grupe, organizacije
i ljudi koji danas stoje na liniji borbe protiv okupatora". - Dokumenta o razvoju
narodne vlasti (priredio Leon Gerkovi), Beograd, 1946, 8.

433

teritorije. Pored legalnih odbora, ustanovljeni su i ilegalni odbori na

teritoriji pod vlau okupatora. Tako je u Valjevu postojao ilegalni
Okruni Narodnooslobodilaki odbor od 10 lanova. Postojali su i
meoviti odbori: partizansko-etniki odbori u aanskom, valjevskom,
podrinjskom i drugim krajevima. 5 '
Stvaranje narodnooslobodilakih odbora u zapadnoj Srbiji nije bilo
po volji delu graana koji su smatrali da funkcija vlasti pripada starim
organima - optinskim upravama Kraljevine Jugoslavije i sreskim
naelstvima. Pojedine lanove narodnooslobodilakih odbora odbijale
su diferencirane mere odbora koje su povlaivale siromanije graane
na raun onih bogatijih. Osuda na smrt osam petokolonaa" u Uicu
uticala je na demonstrativno naputanje gradskog odbora od strane
etiri odbornika. 6 '
Sekcije Narodnooslobodilakog odbora u Uicu najbolji su pokazatelj unutranje razuenosti strukture odbora, koja istovremeno govori
i o njegovim kompetencijama i zadacima: Vojna sekcija (za mobilizaciju), Sekcija za snabdevanje fronta, Sekcija za ishranu vojske i graanstva, Sekcija za nabavku i raspodelu ogreva, Sekcija za organizovanje
proizvodnje u gradu, Sekcija za otkup, Sekcija za protivavionsku
zatitu, Sekcija za pomo partizanskim porodicama, izbeglicama i
socijalnu pomo, Zdravstvena sekcija, Stambena sekcija, Sekcija za
prikupljanje priloga u korist NOF-a, Sekcija za zapregu i zaprena
vozila, Sekcija za administraciju NOO. 7 '
Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju ve je avgusta 1941. pisao
okrunim komitetima u Niu i Leskovcu da se stvaraju odbori narodnooslobodilakog fonda iz ijih je sredstava trebalo izdravati borce i u
zatvorima" i one u umi", to jest partizane. Od septembra 1941.
stvaraju se odbori NOF-a u Vranju, Pirotu, u belopalanakom srezu,
na podruju Zaplanja i Babikog, Toplice, Jablanice. Odbori NOF-a
su skupljali hranu, odeu i obuu koja se uvala u magacinima. Iz ovih
odbora NOF-a nastali su narodnooslobodilaki odbori u selima Dobria,
selima ispod Pasjae i Jastrepca. Ilegalni odbor NOF-a u Prokuplju
reorganizovan je u ilegalni narodnooslobodilaki odbor u novembru
1941. godine, a u Vranju poetkom 1942. godine. 8 '
Narodnooslobodilaki fond bio je zaetak zajednike kase, zajedniki magacin koji e posluiti zajednici". Rad za narodnooslobodilake
fondove u gradovima Srbije, naroito u Beogradu, gde su oni imali
iroko razgranatu mreu, bio je skopan sa mnogim opasnostima:
otkrivanja davalaca priloga i skupljaa; prilikom uskladitenja, a pogotovu prenosa ilegalnim kanalima na slobodnu teritoriju. Na zapadu i
jugu Srbije ene su angaovane da pletu dempere, rukavice, arape,
f V. Glii, Uika republika, Beograd, 1986, 130.
6) . Markovi, Socijalna i klasna komponenta ekonomsko-politikih mera Gradskog
N O O u Uicu 1941, N O R i revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1972, 352.
7 ) V. Glii, n.d., 131.
8) D. Bulatovi, Neke specifinosti u razvoju i radu organa narodne vlasti u junoj Srbiji
1941-1942. godine, N O R i revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1972, 257.

434

alove itd.; u gradovima je organizovano ilegalno leenje ranjenika i

bolesnih partizana; prikupljan je sanitetski materijal, papir, indigo,
tehnike za umnoavanje, organizovani kursevi za bolniare. Novac
sakupljen kao dobrovoljni prilog korien je za pokrie izdataka pomoi
porodicama partizana, za putne trokove ilegalnih partijskih radnika
itd. Preko NOF-a, odnosno NOO-a, organizovan je odlazak boraca u
partizanske odrede. Organi NOF-a u Prokuplju snabdevali su hranom
i orujem ilegalnu etu u Prokuplju, koja je, izmeu ostalog, hvatala
petokolonae" u gradu i izvodila ih na slobodnu teritoriju radi suenja
pred revolucionarnim vojnim sudom. U ilegalnim krojakim radionicama u Masurici izraivane su koulje i opanci. U selima belopalanakog
sreza raspisivani su narodni zajmovi.9)
Nezavisno od karaktera rukovodeih snaga narodnooslobodilake
borbe u Srbiji i Jugoslaviji 1941, te njihove usmerenosti od prvog dana
na revolucionarnu smenu vlasti, politiku solidarnosti, socijalne pravde
i uopte naela pravine raspodele tereta rata u toku uslovljavale su
ratne okolnosti. Trebalo je izdravati partizanske odrede, a na drugoj
strani obezbediti ishranu i smetaj izbeglica, nezaposlenog stanovnitva,
dece i omladine, radnika u proizvodnji i naroda u pozadini frontova.
Ova pojava je prisutna u svim iregularnim ratnim uslovima, pogotovu
kada drava doivi vojni slom. Od ekonomski bolje situiranih graana
uvek se zahtevalo da vie doprinesu borbi u toku. Borci partizanskih
odreda, za razliku od okupatorske vojske i kolaboracionista, snabdevenih regularnim putem iz nemakih izvora, izdravali su se iz rekvizicija,
ratnog piena, od dobrovoljnih priloga i prihoda konfiskovanih dobara
(zaplenjene robe, verca, plodova zemlje itd.). Deo sredstava za
nabavku robe i hrane narodnooslobodilaki odbori su dobij ali u vidu
dotacije od Vrhovnog taba NOPOJ. Dobrovoljni prilozi uplaivani su
ili davani preko odbora Narodnooslobodilakog fonda, koji su radili
naroito u gradovima i selima okupirane teritorije. Preko njih su se
nabavljale najnunije potrebtine za partizanske odrede (lekovi, sanitetski materijal, papir, pisae maine, hrana, odea i obua, novac). Tek,
vojska se morala obezbediti, na prvom mestu. U apelima narodnooslobodilakih odbora trailo se da borci ne smeju biti gladni, goli i bosi,
a siromano nezbrinuto stanovnitvo trpeti oskudicu". 10) U Narodnooslobodilaki fond slivala se i zaplenjena roba trgovaca koji su dizali
cene ili nedozvoljeno gomilali hranu povlaei je iz prometa.
Na socijalno-klasni karakter rada organa narodne vlasti u njihovoj
prvoj, osnivakoj i rudimentarnoj fazi nedvosmisleno ukazuje karakter
donetih odluka, kompleksnost mera, kategorije korisnika, privilegovani
zatitno-socijalni karakter donoenih akata. Mere narodnooslobodilakih odreda i tabova partizanskih odreda otkrivaju specijalnu brigu
prema siromanim graanima, radnicima, zanatlijama, inovnicima,
izbeglicama, porodicama iji su hranioci bili na frontu; deci bez
1

. Markovi, n.d., 356.

435

roditelja. Normirana su pitanja od ivotnog znaaja za sve kategorije

stanovnitva, a posebno za one bez prihoda, zaliha, novanih sredstava,
stanara koji nisu mogli da plaaju kiriju, graana bez sredstava da
pripreme zimnicu i snabdevaju se ogrevom pred predstojeu zimu.
Veinu stanovnitva trebalo je osigurati od potencijalnih pekulanata
iz redova bogatijih slojeva, onemoguiti verc i osigurati da se siromani
prehrane i pripreme za zimski period. U proglasu Narodnooslobodilakog odbora za grad Uice od 11. oktobra 1941. formulisana je
ekonomska politika partizanskih snaga, koja je poivala na brizi za
ekonomski najslabije, a na drugoj strani naglaavalo se da e najvei
teret morati da podnesu ekonomski najjai redovi". 11 ' Ova politika je
konkretizovana preko odluka o kirijama, o oslobaanju od plaanja
dugova, o pomoi nezbrinutim slojevima radnog naroda i izbeglicama,
o regulisanju zarada i piata radnika i slubenika.12'
Iz donesenih odluka izbija jaka socijalno-zatitna nota u korist
siromanijih slojeva. Vodei rauna o zakupcima stanova, bez stalnih
prihoda, predvieno je da se kirije ne plaaju za mesece oktobar i
novembar 1941, a odloeno je i plaanje kirija za prethodne mesece.
Odluka o neplaanju zakupnina nije bila linearna za sve stanare. Ako
su samci bili materijalno sposobni a stanodavci nisu imali prihode,
nastavljali su da plaaju zakupninu. Polazilo se od principa pravinosti:
da u sluaju spora izmeu stanodavca i zakupca plaanje zavisi od ocene
materijalnih prilika parninih strana. O socijalnoj pravdi vodi rauna i
Odluka o proglaenju moratorijuma za dugove radnog stanovnitva. Za
sve one koji su iveli od svog rada proglaavao se moratorijum na
dugove na neodreeno vreme. Radnici, nametenici i inovnici koji su
bili bez posla i nisu mogli da se sami izdravaju primali su novanu
pomo. O socijalnoj strani ovih mera govori i injenica da su se
nezbrinuti mogli hraniti u javnim menzama. Analitiari ovih odluka
ukazuju na socijalni motiv i u odredbi Odluke o regulisanju piata, prema
kojoj je narodnooslobodilaki odbor mogao izvriti smanjenje piata
viih kategorija inovnika. Socijalne zatitne funkcije nove vlasti otkrivaju odredbe usmerene protiv zelenaa, trgovaca (koji su dizali cene,
stvarali zalihe itd.), pekulanata, preprodavaa, nabijaa cena. 13 '
Socijalno-ekonomske aktivnosti organa vlasti na osloboenoj teritoriji zapadne Srbije su i njihove najrazgranatije aktivnosti. Takva
razvijena delatnost proizilazila je iz vie objektivnih uzroka i politike
rukovodeih snaga narodnooslobodilake borbe. U pitanju je prostrana
teritorija, sa gradskim centrima, saobraajnim vezama (drumskom i
eljeznikom), sa ekonomskom osnovom, iako se radilo o nerazvijenim
krajevima Srbije u odnosu na Beograd, severnu Srbiju, Pomoravlje;
osloboena teritorija bila je relativno trajna i stabilna. Objektivnim
uzrocima ova pojava se ipak ne moe objasniti. Rukovodee snage

13)

Vesti - Novosti - R e naroda", 1941, Titovo Uice, 1961, 95.

,,Borba". 1941 - Istorijski arhiv K P J , tom I, knj. 1, Beograd, 1949, 20.
Z. Markovi, n.d., 354-5.

436

narodnooslobodilake borbe, oliene u CK KPJ (u stvari Birou CK

KPJ ili operativnom Politbirou sa Titom na elu), podsticale su
privredne aktivnosti radi stvaranja materijalne osnove otpora; da se
obezbedi proizvodnja oruja i municije, tkanina, obue; magacioniraju
plodovi; trebalo je obezbediti trgovinu, razmenu, ishranu; radikaliziranje socijalne komponente proizilazilo je iz doktrine pokreta, s provaljivanjem klasnih tendencija, u tenji da se narod uveri na delu da se radi
0 novim drutvenim snagama koje sa oslobodilakom obezbeuju i
socijalnu emancipaciju; brigom o najsiromanijim i najugroenijim
slojevima stanovnitva otkrivala se u praksi prednost novih drutvenih
snaga i njihovih organa vlasti nad starim organima koji su se odravali
integracijom u okupatorski sistem vlasti; ratne okolnosti zahtevale su,
takoe, primenu naela solidarnosti u raspodeli tereta narodnooslobodilake borbe, veim optereivanjem bogatijih slojeva u odnosu na one
siromanije. Na to je upuivala i praksa privrede tipa ratnog komunizma", u vidu militarizacije napora, kolektivizacije sredstava putem
mobilizacije (vune stoke, automobila, radnih akcija, otvaranja narodnih menzi, egalizacije potreba itd.). Ova politika u oblasti privrede,
kao i u drugim sferama dobijala je u Uicu saglasnost najvieg politikog
1 vojnog rukovodstva, jer je od njega inspirisana, podravana, usaglaavana i kontrolisana.
Socijalno ugroene porodice i pojedinci hranili su se u javnim
(narodnim) kuhinjama koje su otvorene u Uicu, aku, Gornjem
Milanovcu, Gui, Poegi, Kosjeriu, Bajinoj Bati i drugim mestima. 14i
U partizanskoj pekari u Uicu radilo je nekoliko desetina radnika, a o
snabdevanju se starao komesar za ishranu. Odbori su delili besplatne
sadnice i raspisivali dobrovoljne beskamatne zajmove (aak). Konfiskovana roba trgovaca i pekulanata prodavana je narodu po niim
cenama (so); drva za ogrev deljena su narodu sa stovarita saradnika
okupatora, a lekovi, prilikom konfiskacije apoteka, tabu partizanskog
odreda. Konfiskovano brano iz mlina bogataa u Kurumliji februara
1942. podeljeno je siromanim graanima. Dabine od naplate robe na
pijacama delile su se takoe, siromasima.15^
Osloboene teritorije naroito su oskudevale u kritinim artiklima,
kakvi su bili so, eer, ibice, petrolej, zejtin i si. Vlasti su zabranjivale
privredni promet sa okupatorom i njegovim saradnicima, praktino
odlazak na pijace pod njihovom kontrolom, to je od prvog dana
izraeno u zahtevu ni jedno zrno okupatoru", ali se, na drugoj strani,
kritina roba mogla nabaviti samo na trgovima pod okupatorskom
vlau. Problem je reavan putem trampe na trgovima osloboene
teritorije, ili razmenom za novac, gde su ove predmete nabavljali trgovci
i drugi preprodavci koji su se mogli kretati na okupiranoj teritoriji.
Nove socijalno-ekonomske norme i praksa oznaavali su poetak
stvaranja novih drutveno-ekonomskih odnosa. Norme su bile usmerene
14)
l:,)

V. Glii, n.d., 136.

D. Bulatovi, n.d., 262.

417

na stvaranje to povoljnijih odnosa za radniku klasu; reglementacijom

cena pokazivala se briga za dotle socijalno nie slojeve; uvodili su se
novi oblici upravljanja preduzeima (u vidu poverenika umesto uprava);
teilo se planiranju saobraaja, poljoprivredne i fabrike proizvodnje,
stvaranju rezervi; raali su se embrionalni oblici zajednike svojine i
preduzea kojima rukovode organi vlasti, nalik kasnijim dravnim
preduzeima. U fabrici oruja u Uicu proizvodile su se vojnike puke,
puani revolverski meci, partizanske granate, razorne mine, benzinske
flae, rune bombe; popravljani su tenkovi, mitraljezi, topovi. U
drutveno vlasnitvo preneta je fabrika oruja i municije u Uicu,
tkanica sa 260 razboja, hidrocentrale, lonica sa kolnicom, koara,
zanatske radionice, tamparija, a u aku Vojnotehniki zavod, Fabrika
hartije, Elektrina centrala, mlinovi.16'
Bezbednost slobodne teritorije osiguravale su seoske i gradske
narodne strae. Strae su otkrivale pijune medu izbeglicama i inae,
pomagale u evakuaciji ranjenika, transportu oruja i municije, kontrolisale kretanje graana, obezbeivale sedita organa vlasti, spreavale
sabotae. Gradska milicija u Uicu starala se i o istoi grada, vrila
pretrese, kanjavala trgovce koji nisu potovali radno vreme radnji,
pomagala u mobilizaciji transportnih sredstava itd. U svakom veem
mestu postojalo je odeljenje za borbu protiv pete kolone. Budnost je
naroito zahtevana u Uicu, kao centru partizanske teritorije, seditu
vojnih tabova i vojno-politikog rukovodstva revolucije. Tim pre, to
su se kroz Uice kretali i etnici, koji su u gradu imali centar za
mobilizaciju, a odnosi izmeu ovih suparnikih snaga bili su nategnuti
i ispunjeni nepoverenjem i pored svih sporazuma i dogovora tabova
raznih nivoa. Prilikom eksplozije u fabrici oruja u Uicu 22. novembra
1941. godine, izazvane sabotaom neprijatelja ili nepanjom, to nikada
nije utvreno, poginulo je oko 130 lica.
Milicija se suprotstavljala i neprijateljskoj propagandi i irenju
panike u pozadini. Sedmog oktobra 1941. osueno je na smrt 8 graana
koji su oznaeni za petokolonae. U saoptenju se izriito isticalo da
se u egzekucijama nee stati na pola puta, jer e se kazniti svi oni koji
su ranije radili ili danas slue neprijatelju. '
Obuarske, krojake i enske zanatske radionice proizvodile su
obuu, konu odeu, ve; u Bajinoj Bati je seen i pakovan nepreraeni
duvan.
Partizanske vlasti napregle su sve snage - ljudske, materijalne i
moralne - da se obezbedi front, ouva pozadina, zatite najakutniji
interesi radnog sveta. Kombinovane su administrativne mere u vidu
mobilizacije sa dobrovoljnim zanosom i inicijativom. Na hiljade radnika
i zanatlija radilo je u fabrikama i zanatskim radionicama. Regulisana
je trgovina i pod pretnjom kazne trailo se da su radnje otvorene, da
16)
17)

V. Glii, n.d., 156.

Isto, 152.

438

se ne stvaraju zalihe, da se roba ne povlai iz prometa i sklanja u tajna

skladita i magazine.
Na slobodnoj teritoriji razvijao se eljezniki i drumski saobraaj.
U Uicu je zateeno 20 lokomotiva koje su koriene za obnovu
saobraaja izmeu Uica i aka, koji je zapoet 5. oktobra 1941.
godine. Za potrebe vojske saobraaj se obavljao i na pravcu prema
Viegradu. Sanitetski voz,^ izraen za potrebe prenosa ranjenika,
saobraao je od Uica do aka. elezniki vor aak organizovao
je saobraaj od aka do Ugrinovaca prema Beogradu i od aka do
Samaila prema Kraljevu. Ukupna duina pruge koja se koristila na
slobodnoj teritoriji iznosila je 210 km.181 Zelezniari su izradili i jedan
oklopni voz, koji se sastojao od lokomotive i tri vagona. Mobilizacijom
je stvoren vozni park, sastavljen od kamiona, privatnih automobila i
motocikla.
Posebna briga vodila se o radnicima i radnikoj klasi. Komunistika
partija bila je rukovodee jezgro narodnooslobodilakih snaga, a KPJ
je smatrana avangardom radnike klase. Radnici su praktino proglaeni
za najzatieniju kategoriju stanovnitva, ali se od njih i najvie trailo
sa stanovita poveanja proizvodnje i odricanja; u njih se, kao u
najpoverljiviju drutvenu snagu, najvie verovalo. Radnici su izraavali
reenost da stegnu kai", ako je to potrebno. Od njih se trailo
ispoljavanje najvie nacionalne i klasne svesti. Odricanjem zanatskih
radnika od plate ocenjivalo se jednako doprinosu koji daju drugovi
na frontu". Svojim samopouzdanjem radnici su na mitinzima davali
podstrek da se izdre ratni napori. Uike Vesti" objavljivale su
patetine mitingake poruke da nijedan eki nee biti toliko teak da
ga ne podignu radnike ruke, nijedan elik toliko tvrd da ga ne savlada
radnika borba". 19)
Na partizanskoj strani nalazio se najvei deo mlae inteligencije:
aka, studenata, naprednih uitelja, pripadnika tzv. proleterske inteligencije nezavisnog materijalnog i drutvenog poloaja. Radnici i intelektualci su bili u tabovima i komitetima, u rukovodeoj strukturi
partizanskih vojnih i politikih organizacija. Deo tzv. napredne ili
potene inteligencije" u partijskoj terminologiji naao se pod uticajem
KPJ jo uoi rata, u narodnofrontofskoj fazi KPJ 1935-1939, te u
pripremama za dogaaje 1940-1941. godine. Jedan od najznaajnijih
rasadnika komunistikih kadrova bio je Beogradski univerzitet. Poslovni
ljudi i vodstva graanskih partija, uticajniji inovniki sloj iz ministarstava, naelstava i optina, kao i deo privatnih profesija (preduzimaa,
advokata itd.) ostajao je neutralan, izjanjavao se za saradnju s
okupatorom ili pripadao ravnogorskom pokretu Mihailovia.
U burnim danima kakvi su bili oni 1941. svako shematsko razvrstavanje nije u stanju da izdri proveru istorijske stvarnosti, jer su se
I' Isto, 160-1.
' Vesti - Novosti - R e naroda", Titovo Uice, 1961, 40; . Markovi, n.d., 360.

439

mnoge porodice u svom opredeljenju delile i razliito reagovale;

delovali su socijalno-ekonomski motivi, ali i tradicionalni faktori,
porodine veze, uticaji uglednih domaina i ljudi, iracionalni momenti
vezani za stanje svesti (ranije uvrede, traume, svae, neprijatni doivljaji
ove ili one vrste itd.). Deo inteligencije na stranu komunista privlaila
je i socijalna doktrina. Pojedini oficiri priklanjali su se partizanskom
frontu suoeni sa injenicom da je on daleko ofanzivniji i antiokupatorski, nepomirljiviji prema okupatoru. Najvei deo aktivnih i rezervnih
oficira bio je na strani Mihailovia, samim tim to su bili zakleti, a
Mihailovi se predstavljao kao legitimni nastavlja Jugoslovenske vojske. Na mlae oficire uticala je i vojna subordinacija. Seljaci, kao daleko
manje obrazovani, ivei u zaostalosti, vie su se opredeljivali prema
konkretnim primerima koji su za njih bili prihvatljivi ili ih pak odbijali
(faktor vee nesigurnosti, represalije, ugroavanje imovine itd.). Svetenici su, kao to veli jedan istraiva, po svom pozivu, tradiciji i
ideologiji" bili na antikomunistikim pozicijama, ali je i na njihovoj
strani bilo izuzetaka. 20 ' Deo inteligencije izvrio je znatan uticaj na
opredeljivanje seljaka i drugih slojeva.
Seljatvo je u uikom kraju u veini bilo na strani etnika, iako
su sve partizanske jedinice nastajale na selu. Selo je bilo izvor boraca,
snabdevanja i kantoniranja partizanskih jedinica. Istraivai ovog
pitanja ukazuju da je Borba" tek novembra 1941. poela da pominje
seljake kao saveznike partizana u revoluciji. etnici su sve do kraja
tzv. Uike republike zadrali odluujui uticaj na selu. Seljaci, koji
su prili na partizansku stranu, bili su meutim istrajniji borci od
svojih suseljana u etnikim jedinicama. Partizanski odredi sa veom
pokretljivou i stroom disciplinom, udaljeni od kue i poseda, manje
su odgovarali seljacima od etnikih jedinica u kojima su sluili tek
privremeno. Uobiajene socioloke klasifikacije ne mogu meutim
pomoi utvrivanju rasporeda snaga na selu za jednu ili drugu vojsku:
partizansku ili etniku. Iz nekih istraivanja u uikom okrugu proizilazi da su seoski nadniari i usluge, sve ono to ini seoski proletarijat",
pristajali uz etnike postajui vremenom batinai, koljai i delati".
Sitni parcelni seljaci opredeljivali su se takoe za etnike, jer se nisu
morali odvajati od kue, kao i veina seljaka srednjeg imovnog stanja.
Imuni seljaci delili su se na one koji su podravali partizane i na one
koji su bili za etnike. Za ove prve je bilo karakteristino da su se
opredeljivali uglavnom za onu stranu na kojoj su im se nalazili sinovi
ili drugi blii srodnici. Tek, socijalno-ekonomski motivi nisu odluivali
ve sasvim drugi faktori opredeljivanja, vezani za tradiciju, srodnike
odnose, lanac porodinih veza koji je inio svoje. Seljaci su se sluili
raznim vidovima mimikrije samo da bi preiveli. Na opredeljivanja su
uticali i inati, ranije porodine svae. Uesnici su izbegavali da se nau
u istoj formaciji sa posvaanim susedom, a uticale su i politike podele
2!

" G. koro, Uee intelegencije uikog okruga u NOR-u i revoluciji 1941-1945, N O R

i revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1972, 391.

440

na izborima pre rata itd. Razni seoski golai i besposliari postajali su

delati etnikih formacija, jer su preko sofre" i uea u vojnim
jedinicama, straha koji su izazivali, najzad postali priznati"; bila je to
za njih neka iznenadna vrsta socijalne promocije. Ili, kao to veli jedan
istraiva: Dok nije poeo rat, ljam je leao na dnu. Rat je zamutio
odnose i ljam se podigao. Odjednom su oni sa dna osetili da mogu
postati sila ako uzmu puku i prikljue se onome ko pukom reava". ^
I drugi pokreti imali su u svojim redovima izvrioce partijskih i vojnih
nareenja, a esto i na mig.
Narodnooslobodilaka borba na jugu Srbije imala je drukiji tok
u poreenju sa zapadnom Srbijom i umadijom, to nije moglo da ne
utie i na sam drutveni ivot stanovnitva ovog kraja. Deo juga Srbije
bio je anektiran Bugarskoj sa srezovima: caribrodskim, niavskim,
lunikim, bosilegradskim, masurikim, poljanikim, preevskim i pinjskim, kao i delovima belopaianakog i vlasotinakog sreza, a od januara
1942. bugarska okupacija proirila se i na krajeve nikog, toplikog i
leskovakog kraja; na jugu, naroito u Toplici, odravao se uticaj
etnika, Koste Milovanovia Peanca; ovaj kraj je imao poseban
strateki znaaj za Bugare i Nemce zbog blizine bugarske granice i
vane saobraajnice dolinom June Morave. Meu specifinostima ovog
prostora navodi se i zakanjavanje ustanka, ali i njegovo razbuktavanje
u kasnu jesen 1941. kada je izgubljena zapadna Srbija. Partizanske
snage trajno su se odrale u ovom prostoru, iako su u prolee i leto
1942. doivljavale teku krizu pod udarcima neprijateljskih ofanziva.
Oslonjene na mreu KPJ, SKOJ-a, narodnooslobodilakih fondova,
narodnooslobodilakih odbora i drugih organizacija narodnooslobodilakog pokreta, partizanske snage su nastavljale borbu. Na jugu Srbije
do jeseni 1943. nije bilo velikih partizanskih jedinica - brigada. Vodio
se partizanski rat odreda, eta, grupa i desetina. U jesen 1941. u tom
kraju dejstvovalo je osam partizanskih odreda: Rasinski, Ozrenski,
Topliki, Kukaviki (Leskovaki) u ijem je sastavu dejstvovao Vranski
odred koji je prerastao u Vranjski partizanski odred; iz sastava
Ozrenskog odreda izdvojila se septembra 1941. grupa boraca koja e
obrazovati Niavski (Svrljiki) partizanski odred, a iz sastava Kukavikog odreda formirae se Babiki i Jablaniki partizanski odred. Za jug
Srbije je takoe karakteristino da je slobodna teritorija delimino
sauvana i pored krize ustanka 1942. godine, a oslonom na Kukavicu,
Radan, Pasjau, Jastrebac, Ozren i druge planine. Odredi su se mogli
ouvati samo zahvaljujui podrci sela koje je davalo nove borce,
prualo sklonite, obezbeivalo hranu. Glavnu ulogu u tom odigrala je
institucija narodnooslobodilakog fonda. 22)
Na jugu je bilo teko due odrati veu slobodnu teritoriju, jer su
partizanske snage bile izloene stalnim napadima daleko nadmonijih
snaga. Osim toga, na toj teritoriji nalazili su se snani garnizoni u Niu,
21

J R. Poznanovi, Seljatvo uikog kraja u narodnoj revoluciji, Isto, 377.

D. Bulatovi, n.d., 255.

22)

441

Leskovcu, Vranju, Prokuplju, Pirotu, odakle se moglo brzo intervenisati. Stoga je ova teritorija bila isprekidana, nepovezana u vojnom
smislu rei zajednikom komandom, a na njoj nije bilo ni narodnooslobodilakih odbora vieg stepena - sreskih, okrunih, oblasnih koji bi
mogli koordinirati aktivnost niih organa vlasti. Najee su postojali
seoski i mesni narodnooslobodilaki odbori, a rede optinski NOO. 2 3 '
Bitni kohezivni faktor bila je Partija, preko okrunih komiteta i
Poverenstva u Niu, povezanih sa Pokrajinskim komitetom KPJ za
Srbiju koji je radio u dubokoj ilegalnosti u Beogradu. Snaga pokreta
je bila u podrci sela, masovnoj osnovi organizacija vlasti, izukrtanosti
celog podruja sitnim partizanskim jedinicama. Prethodno stvorena
slobodna teritorija 1941. nije uspela da se odri u svom kompaktnom
obliku pred navalom neprijateljske sile, koja je nastojala da po svaku
cenu zbrie arite borbe u Srbiji posle povlaenja partizanskih snaga
u Sandak. Seljaci su na zborovima i konferencijama odluivali, brzo i
efikasno, podravajui mere tabova odreda i partijskih komiteta, jer
nije bilo vremena za sporu i sloenu administraciju, voenje zapisnika,
donoenje pisanih odluka, normiranja naina rada narodnooslobodilakih odbora. Glavna uputstva stizala su od okrunih i Pokrajinskog
komiteta.
Ulogu suda imali su partizanski tabovi i mesne desetine, ali su
kasnije obrazovani Revolucionarni vojni sudovi", koji su sudili zarobljenim neprijateljskim vojnicima, pijunima, petokolonaima", ali i
partizanskim borcima za tee prestupe. Na Pasjai je oktobra 1941.
obrazovan stalni partizanski sud za krivine i graanske predmete.
Manje krivice i graanske stvari reavali su mesni i seoski narodnooslobodilaki odbori. 24 '
Na osloboenim teritorijama graani su ukljuivani u javne poslove, posredno, jer je sve poticalo i sve se reavalo u komitetima koji su
nadgornjavali sve ostale institucije. U revolucionarnom procesu ipak
organizacioni podsticaj nije mogao priguiti spontane, samostalne,
stvaralake odluke, jer se inae ne bi opstalo u okruenju brojnih
neprijatelja i smenljivih ratnih situacija, preputenosti samom sebi,
otkinutosti od viih vojnih i politikih rukovodstava. Budilo se patrijarhalno selo i uz otpore i nepoverenje prihvatalo nove ideje. Ruene su
norme o nadmonosti mukaraca, razvijani su novi odnosi socijalno-ekonomskog ponaanja, isticani novi moralni nazori. Udruivanjem kolektivne snage, naroito omladine i ena, izvoene su akcije pomaganja
radova u pozadini i teklo snabdevanje ustanikog fronta.

Sanitetska sluba partizanskih snaga

S organizacijom partizanskih odreda i narodnooslobodilakih odbora poela je da se posveuje panja sanitetskoj slubi oruanih snaga,
23)
24)

Isto, 259.
Isto, 263.

442

razvijanju zdravstvene preventivne slube i zdravstvene kulture naroda.

U partizanskim odredima zapadne Srbije nalazili su se lekari, po jedan,
dva ili vie. Tako je u Posavskom odredu bila dr Julka Meterovi, u
Kosmajskom dr Natalija Simenko, dr Dura Meterovi, dr Dejan
Popovi, u Mavansko-podrinjskom dr ika Jankovi i dr Sidonija
Litman, u Kralj evakom dr Gojko Nikoli, u Uikom dr Kurt Levi i
dr Boris Andersen, u Caanskom dr Momilo Katani i dr Stevan Ber,
u umadijskom dr Herbert Kraus, u Valjevskom dr Milo Panti, dr
Dragan Jovanovi, dr Dimitrije Pitovi i dr Stanojka uri. Obuka
bolniara bila je jedan od prvih zadataka. Meu lekarima nije bilo
hirurga, ako izuzmemo dr uru Meterovia koji je iz panskog rata
izneo izvesno iskustvo. U bolnicama gradova na osloboenoj teritoriji
nalo se sedam specijalista hirurga. Oslobaanjem gradova: Krupnja,
Uica, aka, Gornjeg Milanovca preuzete su postojee bolnice sa
zdravstvenim radnicima. Na obuci novih bolniara u zdravstvenoj slubi
angaovani su i studenti medicine. Sanitetski materijal nabavljao se iz
privatnih apoteka, ratnog plena, ilegalnim putem iz Beograda i drugih
gradova, izradom zavoja i gaze u aku. U osloboenom Uicu
organizovano je prvo vojno-sanitetsko slagalite.
U odredima i na osloboenoj teritoriji preduzimane su prve mere
preventivno-higijenskog karaktera, naroito u borbi protiv vaaka i
crevnih oboljenja. Partizanska burad" pravljena su od benzinskih
buradi ili kazana za peenje rakije.
Od poetka ustanka do kraja novembra u leenju partizanskih
boraca bilo je angaovano 96 lekara, preko 54 studenta medicine i do
200 partizanskih bolniarki. 25)
Evakuacija ranjenika iz Uica pre zavrne faze nemake ofanzive
izvodila se pod bombardovanjem, to je dovelo do poveavanja broja
ranjenika. Na Zlatibor je evakuisano ukupno oko 900 do 1.000
ranjenika. Za smetaj ranjenika na Zlatiboru iskoriene su zgrade na
Kraljevim vodama i Palisadu. Nemci su 30. novembra 1941. zapoeli
sa ubijanjem ranjenika. Za dva - tri dana Nemci su na Zlatiboru sa
ranjenicima streljali oko 160 ljudi, meu kojima i taoce i zarobljene
partizane. Komandant 342. nemake divizije je 2. decembra naredio
svojim vojnicima da streljaju ranjenike (ranjene komuniste"). Istraivai sanitetske slube u prolom ratu opisuju na sledei nain likvidaciju
ranjenika na Zlatiboru: Uhvaeni metani iznosili su ranjenike na
nosilima, atorskim krilima ili aravima, stavljali ih pred iskopane jame
da bi ih Nemci ubijali revolverskim hicima u glavu". 26)
Evakuacija sa Zlatibora tekla je neorganizovano: deo pokretnih
ranjenika uputio se svojim kuama, drugi deo je preao u Bosnu, na
Romaniju, a glavna grupacija ranjenika kretala se sa kolonom izbeglica
i vojnopartizanskim jedinicama koje su odstupale prema Sandaku.
S . Pievi, Razvoj i rad sanitetske slube u N O V i PO Srbije 1941-1945, Sanitetska
sluba u narodnooslobodilakom ratu Jugoslavije 1941-1945, trea knjiga, Beograd,
1989, 214.
2 6 ) Isto, 230.
2

Sudbina ranjenih i bolesnih boraca partizanskih odreda u zapadnoj

Srbiji u zimu 1941-1942. bila je vie nego tragina. Partizanima je polo
za rukom da izvuku pokretne, ali ne i teke ranjenike koji su pobijeni,
ostavljani po seoskim kuama, vrili samoubistvo da ne bi pali neprijatelju u ruke. Deo ranjenika u manastiru Rai, u podnoju Tare, Nemci
su pobili. Prilikom rasformiranja bolnice Valjevskog odreda, u kojoj se
nalazilo oko 130 ranjenih i promrzlih partizana, Nemci su presretali
ranjenike koji su prenoeni i ubijali ih; otkrivali su ve smetene, ubijali
ili odvodili u Valjevo i veali. Ranjenici su ostavljani u zemunicama,
trapovima, stajama i oborima. U prolee 1942. nastavljen je lov" na
ranjenike. Slaba konspiracija i izdaja omoguila je Nemcima i kolaboracionistima da pronau najvei deo ranjenika. 2 ^
Glavni tab Srbije i okruni komiteti posvetili su, na osnovu
iskustava iz zime i prolea 1942, pitanju skrivanja i zbrinjavanja
ranjenika veu panju od leta 1942. godine. Graena su sklonita zemunice u selima kosmajskog kraja i u okolini aka. U sklonitima
se pored ranjenika nalazila i po jedna bolniarka radi previjanja rana;
sklonita subbila snabdevena i izvesnim koliinama hrane i sanitetskog
materijala. etnici su avgusta 1942. u selu Venani pronali jedno takvo
sklonite i ubili osam ranjenika. Ranjenici su prebacivani i u bolnice u
gradovima, preko veza sa lekarima koji su saraivali sa narodnooslobodilakim pokretom, smetajem na periferiji gradova u stanovima pristalica narodnooslobodilakog pokreta, pozivanjem lekara da obiu ranjenike u zemunicama ili prilikom ranjavanja. Strunije leenje u Kosmajskom i umadijskom odredu poelo je da se ostvaruje nakon dolaska
u ove odrede dr Viktora Kona Kolina i dr Mire Kolin - Vrabi, koji
su obilazili ranjenike i pruali im pomo. 28 '
U istonoj i junoj Srbiji partizanski odredi su imali lekare koji su
se brinuli o ranjenicima i bolesnim: dr Boko Vrebalov u Poarevakom
odredu do maja 1943, kada je uhvaen od pripadnika Nedievih
formacija, i dr Ivko olovi, u Boljevako-knjaevakom odredu, koji
je povremeno obilazio i ranjenike Svrljiko-niavskog odreda. Dr
Vrebalov je kontrolisao izgradnju prve dobro kamuflirane zemunice u
prolee 1943. u selu Miljenovcu, obima 3 x 3 metra, s tri leaja,
grejanjem i ventilacijom. Za vreme bugarsko-nedievske ofanzive,
februara 1942, ranjenici Svrljikog odreda razmeteni po planinskim
pojatama, bez hrane i lekova, po strahovitoj zimi, bili su osueni da
umru. Ranjenici su preputani sami sebi jer partizani nisu imali gde da
ih sklone. Pohvatani ranjenici su uglavnom streljani. Dr J. Kaikovi i
dr Olga Janei obilazili su ranjenike smetene na Babikoj planini u
manastiru Sveti Jovan. Ozrenski, Rasinski, Topliki, Kukaviki, Babiki, Crnotravski, Jablaniko-pasjaki odredi koji nisu imali bolnice,
ostavljali su ranjenike u zabaenim selima Raana, Pasjae, Jastrepca,
skrivajui ih po stoarskim kolibama. Ranjenici su ostavljani i u
Isto, 238.
> Isto, 239.

271
M

444

naputena rudarska okna. Na osnovu steenog iskustva teilo se

dekoncentraciji ranjenika na to vie mesta a od leta 1942. poelo je
sa izgradnjom tajnih zemunica. Koristile su se i ilegalne veze sa
gradovima radi leenja ranjenika i bolesnih. Zemunice su postojale u
Crnoj Travi, Jastrepcu, na Radan-planini i drugim mestima. Zarobljene
ranjenike etnici su predavali Nemcima, koji su ih streljali, odvodili u
Norveku ili Nemaku, u logor Crveni krst" kod Nia ili streljali na
nikom stratitu Bubanj". U istonoj i junoj Srbiji radili su dr Martin
Kolb, dr Boko Vrebalov i dr. Ivko olovi. Rauna se da je u toku
1942. na podruju Topliko-jastrebakog, Jablaniko-kukavikog, Rasinskog, Crnotravskog i Ozrenskog odreda bilo 150-200 ranjenika, a u
toku 1943. (bez brigada) neto preko 260 ranjenika i oko 100 bolesnika.29) .
Lekari su u odredima obuavali bolniarke, poduavali seljake u
higijeni, upozoravali na preventivne mere radi spreavanja zaraznih
bolesti. Valjivost u boraca bila je prilino rairena 1942-1943. i
suzbijana parenjem odee i rublja u tzv. srpskim buradima.
Sa stabilnijom osloboenom teritorijom na jugu poele su da se
stvaraju stalne vojne bolnice u kojima su leeni ranjenici i bolesnici:
Jablanika na planini Radan i Jastrebaka na padinama planine Veliki
Jastrebac. U Jablanikoj bolnici radio je kao hirurg dr Voja Stojanovi.
U novoformiranim brigadama 1943. stvoren je brigadni sanitet. Za
referenta saniteta 1. umadijske brigade postavljena je dr Mira Vrabi,
a za referenta saniteta 1. junomoravske brigade dr Draginja Dunja
Perii. 30)
Kukavika bolnica formirana je maja 1944. na planini Kukavici.
U njoj su sem ranjenika leeni i borci bolesni od trbunog tifusa i uge.
Zapadni saveznici su od aprila 1944. poeli avionima dostavljati
pomo u sanitetskom materijalu na podruju Crne Trave. Maja 1944.
engleska misija je donela sa sobom plazmu, gips, zavoje. Od marta do
avgusta 1944. u Srbiju je iz Barija upueno 58 kanti sanitetskog
materijala i jedan paket priceva. Deo sanitetskog materijala dobijen
je i prilikom razoruanja Bugara kod Sokobanje septembra 1944.
godine. Jula 1944. sa aerodroma Kosani zapoela je evakuacija
ranjenika za Bari (70 ranjenika). Sa nekoliko aerodroma jula, avgusta
i septembra evakuisano je oko 1.020 ranjenika, ali je posle osloboenja
Beograda potreba za upuivanjem ranjenika u Italiju otpala. Ranjenici
su evakuisani sa aerodroma Kosani, Sokobanja, Bojnik, Miroevci,
Avdilovac i ljivovica. 31)
Partizanski sanitet ima srodna obeleja i u Vojvodini, ali i upadljive
osobenosti odreene uslovima ratovanja u ravniarskom kraju. U
partizanskim odredima Vojvodine 1941. i 1942. postojao je trupni
sanitet u vidu bolniarki obuenih na kratkim kursevima. Ranjeni
30
31)

Isto, 243.
Isto, 244-5.
Isto, 259.

445

partizani leeni su, kao i u Srbiji, uz pomo lekara - aktivista

narodnooslobodilakog pokreta u selima ili oblinjim gradovima. Frukogorski odred je maja 1942. stvorio partizansku ambulantu, u kojoj
su leeni laki ranjenici i bolesnici, koji su smeteni pod atorima i leali
na slamaricama. Avgusta 1942. formirana je prva partizanska bolnica
u Sremu, sa dva odeljenja: internim i hirurkim, pod atorom i u jednoj
kolibi napravljenoj od drvea i pokrivenoj senom, sa dr Duanom
Saviem kao upravnikom. Ranjenici su skrivani po bazama u frukogorskim selima. Smetaj i leenje ranjenika po kuama bilo je vie nego
rizino, jer su u naseljima bile stacionirane okupatorske jedinice i
organizacije Kulturbund", Doje manaft", Ustaka mlade", Ustaki tabor". Uz sav rizik, narod je ipak po kuama skrivao, leio i
negovao ranjene i bolesne partizane. Maja 1942. u selu Mandelosu
izgraeno je prvo tipsko sklonite za oko 35 ranjenika, kakva su kasnije
graena po elom Sremu (u vidu podzemnog cik-cak rova irokog oko
1 metar a visokog 1,8 m). Sklonite je kasnije posluilo kao obrazac
organizacije vojno-pozadinskih bolnica. Novembra 1942. obrazovana je
i druga partizanska bolnica - P (Posavska), iji je upravnik bio dr
Radoslav Pejakovi. 32 ' Po stvaranju brigada u istonoj Bosni formiran
je brigadni sanitet.

Partizanska prosveta i kultura

Komunisti su pre rata izgraivali kulturnu politiku koja je duhovno
pripremala buduu revoluciju. Uoi rata ovaj kulturni front" ve je
bio pripremljen. inili su ga umetnici, amateri, entuzijasti meu
mladima svih slojeva, a u narodu guslari. Nadvlaivala je mobilizatorska
uloga, politiko-propagandistiki ciljevi u slubi Partije, kao revolucionarne avangarde, borba za ljude, osvajanje politikog prostora, odgovor
na antikomunistiku propagandu.
Politiko osveivanje teklo je uporedo s prvim susretom omladine
i ena s knjigom, novinama, improvizovanim pozoritem. Na italakim
asovima sticana su nova saznanja i ireni vidici. irio se krug korisnika
kulturnih vrednosti (novina, knjiga, priredbi) u zemlji u kojoj je gotovo
pola stanovnitva bilo nepismeno i amilo u mraku neznanja i zaostalosti.
U odredima je postojala glad za knjigama, kojih nije bilo ili ih je
bilo vie nego malo. tab Kragujevakog NOP odreda 5. septembra
1941. u izvetaju Glavnom tabu Srbije konstatuje da bi etama trebalo
pribaviti knjige. U 2. umadijskom NOP odredu odreeni su etni
bibliotekari koji su brinuli o knjizi i itanju. Borci Trnavske ete
aanskog NOP odreda su u svom redovnom dnevnom rasporedu rada
jedan as posveivali itanju, a pola asa uenju pesama. Nabavka nove
knjige je vaan dogaaj, koji Dragojlo Dudi nije mogao da ne zabelei
32)

M. Funtek, Nastanak i razvoj sanitetske slube u oruanim snagama u narodnooslobodilakom ratu Vojvodine 1941-1945, n.d., 337-8.

446

u svom dnevniku 1. avgusta.33' Kraljevaki partizanski odred je 1941.

u svojoj komori imao dva sanduka knjiga koje je uvao kao najvaniju
stvar.
Milosav Boji iz Posavskog partizanskog odreda zabeleio je
fenomen itanja u odredu, po kruocima, sa proradom tekstova. italo
se i vebalo s pukom; italo se i raspravljalo. Boji uporeuje umu"
sa kolom. 34 ' Knjige su najee tematski bile posveene oktobarskoj
revoluciji, narodnim junakim pesmama, socijalnoj literaturi, srpskoj
klasici. Najomiljenija knjiga je Kako se kalio elik" Ostrovskog, iji
je glavni junak Pavle Koragin postajao prototip junaka. Mnogi partizani sluili su se nadimkom Koragin. Okruni komitet KPJ za Toplicu
stavlja do znanja Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju 1. avgusta 1941.
da e tampati 1.000 primeraka pesme Starac Vujadin", 500 primeraka
Ratna drugarica", Boj na egru", Dolores" i Oruani odredi" od
Lenjina, ta je samo po sebi pokazatelj to se italo. Poarevaki
partizanski odred javlja PK KPJ za Srbiju 23. marta 1942. da su umnoili
prvu glavu Istorije SKP (b), u 60 primeraka. 35 ' U pitanju je sveta
knjiga" koja je imala poseban tretman prilikom itanja i razrade
tematike, jer se prema njoj ispoljavao gotovo religiozan odnos.
Vladao je polet u savlaivanju svih zadataka u oblasti prosvete i
kulture. Svaki borac je pokuavao da neto napie, ispria, recituje, pa
i uestvuje u izvoenju skea. Bili su, na drugoj strani, zastupljeni svi
oblici prosvetno-kulturnog rada: kursevi za nepismene, grupno itanje
knjiga, nastupanje diletantskih grupa, muzike take, recitacije. Partija
je brinula o ureivanju novina, analfabetskim teajevima, organizovanju
. Radii, Kultura u narodnooslobodilakoj borbi, Beograd, 1988, 64.
M. Boji, Zapisi o mojoj eti, Beograd, 1969, 21 - U hronici o Posavskom NOP
odredu Boji pie: Uili su i pevali borbene i stare narodne pesme, izdavali zidne
novine, uili da to bre rasklope mitraljez i bace bombu. Uglavnom su svi proitali
knjigu Nikolaja Ostrovskog 'Kako se kalio elik'. Svaki bataljon ili eta imali su po
jednog odvanog i hrabrog mladia sa nadimkom 'Koragin'.
Dosta su esti bili teoretski sastanci. Na njima su proraivani razni materijali, kao na
primer: 'Istorija S K P ( b ) ' , Segalov 'Razvitak drutva', 'Osnovi lenjinizma', 'Nacionalno
pitanje', Lenjinova 'Drava i revolucija', itd. Komunisti su zaduivani da proitaju
pojedine knjige i da na sastancima boraca u desetini i vodu prepriavaju najvanije
delove. Borci su voleli da uju odlomke iz knjiga 'Mati' od Gorkog ili 'Kako se kalio
elik' od Ostrovskog. Rado su sluali stihove iz Njegoevog 'Gorskog vijenca', zatim
pesme Jovana Jovanovia Zmaja, Vojislava Ilia, Petra Preradovia, Franca Preerna,
ure Jakia i drugih.
Svaki bataljon je imao radio-aparat na baterije i zaduenog borca, obino studenta,
koji je sluao vesti Radio-Moskve i Londona, beleio ih i sa politikim komesarom
se dogovarao ta od toga da prekuca i umnoi na apilografu i podeli po desetinama.
Prepisivani su najvaniji delovi iz 'Biltena' Glavnog odnosno Vrhovnog taba i
umnoavani. Najee su to bili izvetaji o akcijama partizanskih odreda u ostalim
delovima Jugoslavije.
Krajem avgusta u 1. bataljonu je pored zidnih novina, pokrenut list 'Posavski partizan'.
On se pojavljivao na svakih 10-15 dana. Izdato je 5 brojeva u 70 primeraka. List su
ureivali: Jovan Popovi, eda Minderovi, Milorad Gaji, Milorad Pavlovi i drugi.
Najvie saradnika se nalazilo meu borcima". - Navedeno prema Milosav Boji,
Posavski NOP odred, Beograd, 1987, 318.
' D. Kilibarda, Prosvetna i kulturna politika u Srbiji za vreme II svetskog rata, rukopis
doktorske disertacije, Beograd, 1977 , 204-207.

33)

34>

447

priredbi za narod. Partija je ovu vrstu delatnosti posmatrala kao

najznaajniji oblik menjanja svesti, podsticanja na borbu, podravanja
revolucionarnih promena. Komesari su bili pokretai kulturnog ivota
i prosveivanja naroda i boraca. Na savetovanju na Bukulji avgusta
1943. istican je znaaj ovog rada, naroito izuavanje geografije i istorije
sa stanovita borbe za nacionalno osloboenje. 36 '
Mase nepismenih boraca poele su da savlauju pismenost pristupanjem odredu. Borba sa nepismenou nastavila se u toku celog rata.
Analfabetsk teajeve vodili su uitelji, aci, studenti. Kurseve su
poseivali omladinci, ene, stariji graani koji nisu bili u vojsci.
Opismenjivanje boraca ostvarivano je u okviru odreda, odnosno brigada. Krajem 1943. i u 1944. samo na teritoriji leskovakog okruga radilo
je oko 80 teajeva za odrasle sa 1.500 polaznika. Samo u Toplici je na
analfabetskim teajevima oktobra 1944. obuhvaeno oko 4.133 polaznika. Za rukovodioce ovih teajeva osposobljeno je 110 rukovodioca.
Opismenjivanje je obuhvatalo itanje i pisanje, sa savlaivanjem osnovnih raunskih radnji. Okruni komitet Leskovac organizovao je prvo
savetovanje naprednih i odanih prosvetnih radnika revoluciji" krajem
1943, a prvi teaj za uitelje je odran u selu Slavnik u trajanju od 15
dana decembra 1943. godine. 37 ' Na pedagokim savetovanjima prevaspitavani" su stari uitelji.
Kulturna delatnost u Uicu bila je tematski raznovrsna, viestrana
(dramska, muzika, likovna aktivnost), na dosta visokom nivou, nezavisno od politiki utilitarne umetnosti i borbenog mobilizacionog smisla
poruka i svih kulturnih manifestacija, koja je davala poseban ton
partizanskoj prestonici. Iza svega je stajao CK KPJ i agitpropi Uica i
PK KPJ za Srbiju, sa nizom uticajnih partijskih rukovodilaca koji su se
od ranije zanimali kulturom i kulturnom politikom (Mitra ilas, Duan
Nedeljkovi, Vlado Dedijer, Jurica Ribar, Marijan Stilinovi i drugi).
Takav nivo i masovnost narodnooslobodilaki pokret nee postii do
Bihaa i formiranja Kazalita nacionalnog osloboenja, bar u dramskorecitatorskoj sferi. U Uicu je prvi put u narodnooslobodilakom ratu
dolo do okupljanja i koncentracije toliko umetnikih linosti (dramaturga, kompozitora, likovnih umetnika, glumaca itd.).
Prikazivala su se i igrala dela s patriotskom vokacijom, satire na
bive vreme i drutvo u prolosti, dela bliska narodu i njegovim
shvatanjima. U Valjevskom NOP odredu prikazivao se Jazavac pred
sudom" Petra Koia i Podvala" Milovana Gliia. 38 '
Omladinski hor, recitatori i orkestar za igru u Uicu postojali su
u predratnoj gimnaziji i Uiteljskoj koli. Omladinski hor je revolucionarnim pesmama nastupio u Uicu 28. septembra 1941. u velikoj sali
Sokolskog doma. U Uicu je nastala i Umetnika eta, sastavljena od
uikih omladinaca, uenika Gimnazije i Uiteljske kole, radnike
36)
37)
38)

Isto, 212.
Isto, 253, 257.
. Radii, n.d., 76.

448

omladine, lanova vojne muzike bive Jugoslovenske vojske i izbeglica.

eta se vodi pod raznim nazivima: Kulturno-umetnika grupa, Umetniko partizansko pozorite, Umetniki partizanski odbor u Uicu,
Umetnika sekcija, ali, prema . Radiiu najadekvatniji je naziv
Umetnika eta". Komandir ete bio je Velibor Velji, a politiki
rukovodilac Filip Marjanovi. Bila je sastavni deo Uikog partizanskog
odreda, a politiki vezana za Agitprop Mesnog komiteta, s tim to je
0 njoj brinuo i Agitprop Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Ova
eta obezbeivala je kulturni ivot u gradu. Umetnika eta sastojala
se iz dramske grupe, orkestra (duvakog, salonskog, malog zabavnog
1 narodnog) i hora (muki, veliki meoviti i recitativni hor). Pored
klasine i zabavne muzike, izvoene su i revolucionarne pesme, ruske
narodne pesme, zavrni hor iz opere Nikola ubi Zrinjski". Na
repertoaru hora nalazile su se revolucionarne pesme (Internacionala",
Bileanka", Budi se istok i zapad", Hej Sloveni", Partizanska",
Oj Srbijo", Lenjinov posmrtni mar" itd). Recitatorski hor istupao
je sa pesmama Alekse Santia, Jovana Jovanovia Zmaja, narodnim
pesmama (Poetak bune protiv dahija") 39)
Dramska grupa Umetnike ete izvela je dramu Branislava Nuia
Knez Ivo od Semberije", dramatizacije romana Ostrovskog Kako se
kalio elik", Mati" Karela apeka i Poetak bune na dahije",
narodne pesme, koja je osavremenjena i prikazivana pod nazivom
Buna na dahije 1941. godine". U komadu, krajnje aktuelizovanom,
pojavljuju se etiri dahije: Dankelman (general, nemaki vojni zapovednik), Nedi Alija, Zmija Ljoti i Kota Peanac. Komad je oznaen
kao Komad u 1. inu po narodnoj pesmi". Imao je najvie uspeha kod
publike, jer je narodna pesma bila bliska sluaocima i gledaocima,
unoenjem savremenih motiva i linosti. Pored dramskih dela ili
dramatizacija, pa i ambicioznih ideja da se pripremi za izvoenje Geteov
Egmont", davao se sa dosta uspeha Vrabac", pesma u kojoj se na
duhovit nain tumaila politika situacija (o Dankelmanu i Drai
Mihailoviu itd.) 40)
Najvea priredba izvedena je u ast godinjice oktobarske revolucije
u sveano dekorisanoj sali, sa pevanjem Internacionale", prvim izvoenjem Partizanskog mara" Fridriha Emanuela, dramatizacijom
Kako se kalio elik", lirskim tekstom o Sovjetskom Savezu i pesmom
Isaka Dunjajevskog iroka strana..."
Krajem septembra 1941. slikar Dragoljub Vuksanovi je po dolasku
u Uice poeo da radi u Agitpropu Mesnog komiteta. Poetkom
novembra u Uicu su se nali Pivo Karamatijevi i Bora Baruh, iz
Kosmajskog odreda. Oni su priredili izlobu povodom proslave oktobarske revolucije u maloj sali Sokolskog doma, otvorenu do 16. novembra
1941. Izloba je kasnije preneta u Poegu, aak, Ivanjicu i Bajinu
39)

. Radii, Kulturna i umetnika delatnost u osloboenom Uicu 1941. godine, N O R

i revolucija u Srbiji 1941-1945, Beograd, 1972, 403.
Isto, 408-9.

449

Batu. Slikari su radili i plakate: Vuksanovi je izradio plakat Juri"

i Ja se borim, a ti?" Karamatijevi i Baruh su posle eksplozije u fabrici
oruja u Uicu napravili veliki plakat sa tekstom Mitre Mitrovi Pazi,
petokolona vreba"! 41 '
Za uiku fazu je karakteristina i velika izdavaka delatnost, jer
se radilo o centru revolucije. Tako je izalo 15 brojeva Vesti", 19
brojeva Borbe" 2 broja Omladinske borbe", 5 brojeva Biltena
Vrhovnog taba NOPOJ-a". Informativne listove i listie" izdavali su
i ete. Oraka eta 2. umadijskog NOP odreda izdavala je list Srpski
partizan" obima 16 stranica, a 2. resavska i Moravska eta istog odreda
izdavale su vesti na vlakom. Vesti" taba odreda izlazile su u Rai,
a ureivao ih je uitelj i pesnik Vukajlo Kukalj. Pored informativnih
sadraja, list je u svakom broju donosio po neku partizansku pesmu i
po nekoliko stihova Zmaja i Dure Jakia. ore Radii za pojavu
Posavskog partizana", lista 1. ete Posavskog NOP odreda, vezuje
poetak stvaranja nove, partizanske literature^ U Posavskom odredu"
su se borili Koa Popovi, Jovan Popovi i Cedomir Minderovi, to
je uticalo i na knjievne priloge u Posavskom partizanu". 42 '
Mnogi nepoznati a obdareni borci napisali su pesme koje su postale
jedne od najpopularnijih pesama koje su se ule u Uikoj republici.
Miodrag Tatovi, radnik iz Ljiga, u umi kod sela Robaje, napisao je
pesmu koja je poinjala stihom Partizan sam, tim se diim...", koja
se pevala na melodiju ruske pesme Braniemo zemlju", a uiki borac
Velimir Joksimovi objavio je u zidnim novinama pesmu u narodnom
desetercu Podigla se uika nahija". U mnogim ustanikim jedinicama
stvarani su horovi, kao u Posavskom odredu, koji je brojao oko 40-ak
boraca, u Valjevskom i Mavanskom odredu. Priredbe ili partizanski
mitinzi bili su svojevrsni oblik kulturnog iskazivanja pred narodom i
saborcima, najee sastavljen od recitacija i horskih pesama, sa kratkim
igrokazom, obino nekim aktuelnim skeom. Pre skromnog repertoara
ovih priredbi komesar jedinice objanjavao je narodu ili borcima
politiku situaciju i ciljeve partizanske borbe. 43 ' Priredbe su imale
naglaenu politiku notu. Izvoai su obino bili ljudi koji su se
profesionalno bavili knjievnou ili nekom granom umetnosti pre rata
(muzikom, slikarstvom, novinarstvom), radnici iz predratnih umetnikih druina koje su nastajale u okviru radnikog pokreta, talentovaniji
aci, radnici, seljaci. Meu komandantima i komesarima bilo je
kulturnih radnika i umetnika: edomir Minderovi, Jovan Popovi,
Koa Popovi, ore Jovanovi, Tanasije Mladenovi i drugi. Uvodniar Posavskog partizana" je u svom prvom broju pisao: ,,u umi se
danas pribira sloboda da preduzme svoj pobedonosni pohod po celoj
zemlji. U umu je pribegla i kultura, jer bratska saradnja hitlerovskih
41)
42)
43)

Isto, 412.
. Radii, Kultura u narodnooslobodilakoj borbi, Beograd, 1988, 65-66.
Isto, 67.

450

birova i domaih slugu nastoji da zbrie sve tragove te omraene stvari

- kulture". 44 '
Celokupnu aktivnost organizovali su i usmeravali agitprop organi
partijskih rukovodstava. Sedite Okrunog komiteta, Agitpropa CK
KPJ i redakcije Borbe" nalazilo se u uikom hotelu Palas".
Na slobodnoj teritoriji otvoreni su domovi kulture: u Uicu (u
bivoj Sokolani), aku, Bajinoj Bati, Loznici; najvie ih je bilo na
jugu Srbije, s tim to su smetani u privatnim zgradama, kafanama i
drugim zgradama, pod imenom omladinskih domova.
Partizanska radio-stanica umadija" prvi put se oglasila krajem
septembra 1941. godine. Napravljena je od delova nemakih telegrafskih stanica, zarobljenih poetkom septembra 1941. godine. Isprobana
je u Stolicama, a prvi spiker je bio Isa Brdari. Oglaavala se reima:
ujte, ujte, ujte... govori prva narodnooslobodilaka stanica" (u
dokumentima je nazivaju radio-stanica umadija"). Glas joj se prostirao kruno od 150 do 200 km. Prvih dana oktobra emitovala je iz sela
Tolisavci, izmeu Krupnja i Bele Crkve, a od kraja oktobra preneta je
u Uice, gde je radila sve do 27. novembra 1941. Sa redovnim emisijama
radio-stanica je poela tek 12. novembra 1941. godine, s programom
od 20 minuta i sadrajem posveenim aktuelnim vojno-politikim
dogaajima. Nemci su u Zemunu smestili provokatorsku" radio-stanicu, koja se izdavala za partizansku, poinjui emisije sa Smrt faizmu
- Sloboda narodu". Borba" je 22. novembra 1941. prenela saoptenje
Vrhovnog taba NOPOJ da je ova stanica delo provokatora u slubi
faistikih okupatora, koji pokuavaju gnusnim, nespretno zamaskiranim laima, klevetama i provokacijama da pokolebaju poverenje
srpskog naroda u partizanski pokret". 45 '
Kolaboracionistiki Apel srpskom narodu" nije ostao bez odjeka
intelektualaca - komunista. Drutvo srpskih pisaca i umetnika antifaista" uputilo je sa Rudnika, 14. avgusta 1941, proglas srpskom narodu.
Ni danas se ne zna ko je sainjavao ovo Drutvo", a nije utvreno ni
ko je napisao proglas. U proglasu se polazi od toga da je srpski narod
porobljen i obeaen", ali da su srpski pisci i umetnici progresivno
opredeljeni poli s narodom u borbu (,,u umu"), dvostruko naoruani:
perom i pukom, kiicom i bombom..." U vezi sa Apelom" se kae:
Najnoviji apel upuen tebi, srpski narode, toboe protivu komunistikih sabotaa i zloina - shvati onako kako jedino i moe da se shvati:
shvati ga kao poslednji trzaj jedne smrtno ranjene zveri". Za potpisnike
Apela" kae se da su u pitanju oni isti kojima su Hitlerovi komesari
dali i uhljebije... oni isti koji su izdavali neprijatelju sve ono to je
moglo da bude prepreka njegovim zloinima", mada je, kae se, bilo
i onih koji su prosto morali da potpiu tu mistifikaciju.. ," 4 6 '
^ T s t o , 72.

M. Mari, Prva slobodarska radio-stanica u okupiranoj Evropi, Uiki zbornik 2/1973

203-206.
^ . Radii, n.d., 73; D. Kilibarda, n.d., 309-11.

45)

451

Prosvetna i kulturna aktivnost, tako snano i masovno razvijana

na osloboenoj teritoriji zapadne Srbije, nastavljena je u smanjenom
intenzitetu i na jugu i istoku Srbije, jer predstavlja sastavni deo
narodnooslobodilake borbe u politiko-mobilizatorskom i u prosvetnoemancipativnom smislu. Ona se nije mogla ostvariti bez razvijene
izdavake delatnosti, kojoj je KPJ od svog osnivanja pridavala izuzetan
znaaj. Vojne jedinice su 1941. izdavale 28 listova, 1942 - 5, 1943 - 8,
1944 - 34 i 1945 - 31, a vojno partijsko-politiki organi 1941 - 5 listova,
1942 - 5, 1943 - 5, 1944 - 31 i 1945 - 40 listova. KPJ za Srbiju je
izdavala vie listova. Zato materijal radimo i na obinom indigu - pie
Moma Markovi za Poarevaki odred 1942. godine - pa i rukom
piemo, samo da bi na vreme bez i dana zakanjenja, narod bio
obaveten". 471
Krae ili due vreme izlazili su: Glas ustanike umadije", organ
OK Aranelovca i Mladenovca, Antifaistiki omladinac", organ
omladine Kraljeva, Bilten narodnooslobodilakih odbora" - Aranelovac, Topliki partizan", Jastrebac", Partizanske novine Timoke
krajine", Obavetenja" - Ni, Vesti" - Crna Trava, Partizan" Valjevo, Glas", organ JNOF-a Srbije, Partizanske novine" i dr.
Izdavane su i depne novine. Glas ustanike umadije" pojavio se
krajem 1942. godine, u novembru, ali je brzo postao i list Okrunog
komiteta Mladenovca. Tim povodom je Okruni komitet Aranelovca
pisao, januara 1943. godine, Pokrajinskom komitetu: Sporazumeli smo
se sa drugovima iz Okrunog poverenitva Mladenovca i drugovima
koji rade na terenu Kragujevca, da 'Glas ustanike umadije' bude
zajedniki list. Oni su nam obeali saradnju u tom pravcu". 48 '
Centralni list za Srbiju je Glas", organ JNOF-a. Poeo je ilegalno
izlaziti 30. avgusta 1942. godine u Beogradu, gde su tampana 4 broja,
a zatim u Gornjem Tatovcu, na slobodnoj teritoriji Toplice i po
osloboenju Srbije u Beogradu. Urednici Glasa" su bili Mirko Tomi
i dr Blagoje Nekovi, a kasnije Petar Stamboli, Moma Markovi i
Dragi Stamenkovi. List je izlazio obino u 400 primeraka, a davao je
pregled ratnih dogaaja, analizirao kvislinko-okupatorske politike,
pisao o formiranju organa vlasti. Vano mesto su zauzimali i prosvetnokulturni problemi. Knjievni prilozi su redovno objavljivani od poetka
1943. godine. Pozdrav Nazoru povodom njegovog dolaska u partizane"; Nazor, pesme: drug Tito, Mitraljeza"; M. Orli U verigama"
(pesma); pesma Miloa Savkovia posveena Prvom umadijskom
bataljonu; pesma Jelene etkovi Iza reetaka", u kojoj su opevana
muenja u okupatorskim muilitima.49' O prosvetno-kulturnoj politici
okupatorsko-nedievskog reima u Glasu", broj 1/1943. u lanku
tuka - kultura", kae se: Oni se sami (faisti - prim. DK) bezono
izvikuju za 'uvare' naih kulturnih tradicija a tek su sami besni privesak
47)
48)
49)

M. Markovi, Ratna pisma, Poerevac, 1961, 144.

D. Kilibarda, n.d., 326.
Glas" 1943/1944; D. Kilibarda, n.d., 327.

452

tuinskih nasilnika". Nedi, kako se kae u lanku, izgrauje kulturu

izbegavajui sve one pojave i linosti iz nae knjievnosti koje nose
peat izrazitog slobodarstva". List je ukazivao ko su izdajnici u oblasti
prosvete i kulture". Srpski kulturni radnik koji ne vodi borbu protiv
hitlerovskih delata i njihovih nedievskih prirepaka je objektivno
izdajnik. Sva ova gomila pisaca (Nedievih pristalica) izdajniki se dri
prema naoj istoriji u cilju da se pokae: koliko je na narod nauio da
bude miran i u ropstvu da bude psei posluan okupatoru". 50 '
U toku 1943. izlazili su: Partizanske radio novine" i Partizanske
radio vesti", organ NOO Kragujevca; Jastrebac", list Jastrebakog
partizanskog odreda; Nikodije Stojanovi Tatko", Jastrebaki partizan", list istog odreda, Slobodna Srbija", organ OK-a aka, Kosmajac", organ Kosmajske brigade, Jedinstvo", organ omladine umadije,
Jablanianka u borbi", organ AFZ-a Jablanice, Omladinske misli",
USAOS Zajeara. 51 '
Broj listova se u 1944/1945. godini poveao: Mladi borac", organ
USAOS-a Srbije, Pionir", organ pionira, Vesti" (izdaju okruni NOO
odbori Leskovca, Valjeva, Mladenovca i Glavni NOO Srbije), Topliki
omladinac", list USAOS-a toplikog okruga, Slobodna Srbija", glasilo
NOO Gornji Milanovac, Jastrebaki brigadir", list Jastrebake brigade, Jedinstvo", list USAOS-a umadije, Borba", organ KPJ, Politika", Udarnik", list Beogradske udarne grupe, Topliki delegat", list
toplikih delegata 24. divizije, Sloboda", organ ONO Poarevac,
Mladi antifaista", organ USAOS-a Leskovca, Jedinstvo", USAOS
Zajeara i Kruevca, Glas Podrinja", organ OK-a abac itd. 52 '
Listovi su bili pod kontrolom Partije, koja je ocenjivala i njihovu
idejno-politiku stranu. Okruni komitet Poarevca je 13. oktobra 1943.
godine uputio kritiku Kosmajskom odredu u kojoj stoji: List je vrlo
slab i nije partizanski". Zatim se navodi da list treba da sadri: politike
lanke, vojne lanke za podizanje partizanskog vojnog znanja, iskustva
iz partizanske borbe, lanke o ulozi partizanske borbe, kritiki osvrt
na partizansku borbu, znaajne akcije i lanke posveene palim borcima". 5 3 ' Partija je organizovala u toku rata kurseve za dopisnike u vidu
konferencija" na kojima su razmatrana pitanja dopisnike slube.
Prvi broj Mladog borca", organa USAOS-a, tampan je januara
1944. godine. U redakciji lista su radili Dragi Stamenkovi, Radovan
Pantovi i Vuksan Bulatovi, a saradnici su bili lanovi SKOJ-a,
rukovodioci okrunih i sreskih komiteta i rukovodioci SKOJ-a iz
brigada. List je prvo tampan u selu Vujanovu, zatim u Plavcu i najzad
u selu Ivanji, okrug topliki. Septembra 1944. godine kao urednici lista
su radili i Dobrica osi, Zoran ujovi i Milorad Pani Surep. O
pripremama za izdavanje lista Dragi Stamenkovi je pisao Pokrajinskom
Glas", 6/1943- Isto.
D. Kilibarda, n.d., 328; M. Mati, n.d. 181-210, 362^176.
5 2 ) D. Kilibarda, n.d., 329.
53> Isto.
50)
51)

453

komitetu: Ja sam uz pomo organizacije skupio lanke za prvi broj

omladinskog lista 'Mladi borac' i on e za koji dan izai, poslau vam
ga. Osea se velika potreba za jednim omladinskim listom. List nee
nositi naziv ko ga izdaje, ve e nositi naziv USAOJ-a. Miljenja smo
da e list imati dopisnike i moi e da izlazi svakog meseca. tampae
se ovde (u selu Vujanovu) i slaemo ga u okolne okruge. Ja predlaem
da prvi broj lista ako se vi slaete, bude proglaen kao organ USAOS-a
za itavu Srbiju i da se tampa u tampariji 'Glasa' i da se ovde
ureduje". 54 '
U sastavu odreda nalazili su se muziari i pozorine grupe.
Pozorine grupe postojale su u Leskovakom, Babikom i Jablanikom
odredu. Na jugu Srbije prikazivani su polovinom 1942. i u drugoj
polovini 1942: Jazavac pred sudom", Analfabeta", Vlast", Prst
pred nosem", itan partizanski Vrabac. Pozorine grupe formiraju 1944.
i udruenje uitelja na teritoriji leskovakog okrunog komiteta.
Borci u odredima nadmetali su se da to vie savladaju materijal,
a neki su ak i patili zbog zaostajanja ili slabijeg pamenja. Borac
Poarevakog odreda Veljko Dugoevi" pisao je 1942. godine: Ja
sada kada legnem da spavam stalno se prevrem kako u vie da nauim
i kako li u i ja da stignem ove drugove to ovako lepo znaju". Jedan
rukovodilac partijskog kursa pie da uvida da se drug Vardarac jede
od muke to slabo pamti". 55 '
Pokrajinski komitet KPJ je u prvoj polovini 1943. traio organizovanje sistematskih 10-15 dnevnih kurseva na teritoriji itave Srbije
preko okrunih komiteta. Plan ideolokih kurseva stvarao je Pokrajinski
komitet. Poarevaki OK Partije i SKOJ-a organizovao je u drugoj
polovini 1943. tampanje vie dela: edicija Komsomolac" u vidu 10
broura, umnoena su dela Svetozara Markovia, Vase Pelagia (Umovanje zdravog razuma"), Pogibija Parike komune", Manifest komunistike partije", Georgi Dimitrov, O kadrovima", A. Zorin, Materijalistiko shvatanje istorije", Naa pesmarica" sa notama. 56 ' Seminari
su se odravali na teritoriji OK Leskovac, na teritoriji Crne Trave, na
teritoriji okrunih komiteta Caak i Kruevac, na teritoriji umadije
(Aranelovac, Kosmaj), okrunog komiteta Valjevo, Puste Reke i
Jablanice, Toplice (nii i vii). Pitanju teorijskog rada i kurseva
posveen je deo savetovanja za Timok i Krajinu jula 1943. godine.
Borci Druge junomoravske brigade koristili su za proradu materijala predah ili logorovanje. tab brigade izvestio je Pokrajinski
komitet da se izuavaju: prakomunistiko doba, ropstvo, feudalizam,
kapitalizam, socijalizam - komunizam; kako se razvija drutvo; komunistika partija, boljevika partija, diktatura proletarijata, partija i
radnika klasa, strategija i taktika, nacionalno pitanje. Predmet prorade
bila su i sledea dela: Marks-Engelsov Komunistiki manifest",
54)
55)
56)

Isto, 332.
Isto, 222.
Isto, 233.

454

Segalov udbenik politike ekonomije, dela Lenjina i Staljina, istorija

narodnooslobodilake borbe, stahanovski pokret u SSSR-u. 5 7 )
Osloboena teritorija na podruju Okrunog komiteta za Leskovac:
Pusta Reka, Jablanica, Crna Trava i Poreje 1943. omoguavala je vei
razvoj narodnooslobodilakih odbora, pa i prosvetno-kulturne aktivnosti. Na podruju Puste Reke i Crne Trave pojavile su se u drugoj
polovini 1943. prve partizanske kole. Novembra 1943. otvorena je i
kola u Velikoj Plani (Toplica). U mnogim selima na teritoriji ovih
komiteta radile su u jesen 1943. i u toku 1944. osnovne kole. Uitelji
za partizanske kole osposobljavani su na teajevima. Prvih meseci
1944. radilo je na teritoriji Srbije oko 50 partizanskih kola. Prema D.
Kilibardi, raunaljke su zamenjivale nanizane iarke, kredu ugljen,
kolsku tablu obina daska. 58 ' Predratni udbenici su korieni uz
izmene koje su unosili uitelji u skladu sa novim duhom, naelima i
vrednosnim sistemom narodnooslobodilake borbe. U radu prosvetnih
organa narodnooslobodilakog pokreta znaajnu ulogu je imalo Uputstvo Poverenitva za prosvetu NKOJ-a od 13. maja 1944. godine, koje
je u prvi plan stavljalo optenarodno prosveivanje, kolstvo i kulturnu
aktivnost. U nastavi su uveliko korieni sadraji iz partizanske tampe,
naroito omladinske. Udbenici okupatora i kolaboracionistike vlasti
su bili neprihvatljivi, a predratni su cenzurisani i korigovani saglasno
novim vrednostima.

Administrativna reorganizacija Nedieve Srbije - koncepcija

zadrune drave
Srpska kvazidrava zasnivala se na nemakoj podrci i oruanoj
sili u vidu uniformisane Srpske dravne strae, podeljene na tri glavne
grane: Gradsku dravnu strau, Poljsku dravnu strau, i Graninu
dravnu strau. U sklop ove slube ulazile su i vatrogasne jedinice na
celoj dravnoj teritoriji. Srpska dravna poljska straa imala je gotovo
istovetnu ulogu u dravnoj upravi kao biva andarmerija. 5 ^ Ova
formacija odigrala je pomonu ulogu u borbi protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta u jesen 1941, preuzimajui u narednom periodu sa
oba okupatora - nemakim i bugarskim i Ljotievim dobrovoljcima
odbranu Srbije od ponovnog upada komunista", sa borbom za konanu
likvidaciju njihovih zaostalih snaga na jugu i istoku Srbije, u Sumadiji,
zapadnoj Srbiji, u selima i gradovima. Kao protivnik tretirane su i
ilegalne jedinice Mihailovia (Dragoslava Raia, Zvonka Vukovia,
Sinie Ocokoljia Novopazarca, Velimira Piletia, Dragutina Keserovia i druge), iako su se u jedinicama SDS nalazili legalizovani i
dojueranji etnici. Uloga Nedievih snaga u borbi protiv narodnooslo57)
58)
59)

Isto, 222-223.
Isto, 249-250.
Glasnik Srpske dravne strae, br. 1, juni 1942, 22.

455

bodilakog pokreta i njihovog komunistikog jezgra visoko je cenjena

u vrhovima Nedievog reima. Divizijski eneral Stevan M. Radovanovi, komandant Srpske dravne strae, pisao je: Vaom hrabrou i
portvovanjem vi uspeste da, u zajednici sa etama Srpskih dobrovoljaca
i etnika, ne samo suzbijete i tuete ete raznih Majera, Anafa,
Solomona, Borota, Tota i srpskih izroda Jovanovia, Bradonja, Protia,
Kneevia, Jerkovia, Jevtia, Popovia, Hadia, akovia, Mitrovia,
Simovia, Nikodija Tresoglavca i dr., ve i da ih nagnate u divlje bekstvo
i da ih na kraju rastrojite pa i unitite". 60 '
Pored oslona na limitiranu oruanu silu u koju Nemci nisu prestajali
da gaje nepoverenje, nesigurni u ponaanje srpskih oruanih snaga u
odreenom trenutku kada njima na frontovima krene nagore, Nedi se
zalagao i za podrku Srpske pravoslavne crkve. Nastojao je da pridobije
njen vrh i celokupno stanovnitvo na svoju stranu radi privida integracije
svih nacionalnih snaga u reavanju sudbine srpskog naroda u kataklizminoj situaciji u kojoj se naao posle aprilskog rata. Srpska pravoslavna crkva, kao nacionalna ustanova, trebalo je da obezbedi Nedievom reimu i duhovnu osnovu i potporu njegovoj vlasti. Slomom
jugoslovenske drave, crkva se nala u nezavidnoj situaciji. Njena je
organizacija 1941. bila teritorijalno razbijena, upravno i pravno rastrojena kao i drava, njeni slubenici i srpski narod u celini egzistencijalno
ugroeni, naroito u NDH i krajevima pod maarskom i bugarskom
okupacijom, i u Velikoj Albaniji". Srpska pravoslavna crkva je
razdrobljena na osam podruja, ali sa delovanjem ogranienim na
teritoriju Srbije gde se, sa Banatom, nalo est eparhija sa delovima
Beogradsko-karlovake eparhije: banatska, ika, abaka, nika, branievska i timoka. SPC je predstavljao Sveti arhijerejski sinod. Vodstvo
SPC preuzeo je skopski mitropolit Josif Cvijovi, iako nije bio lan
Sinoda. Mitropolita Josifa Bugari su proterali iz Makedonije, zajedno
sa episkopom Vikentijem Prodanovom, koji se nalazio na elu zletovsko-strumikog vladianstva. Patrijarh Gavrilo je uhapen od Gestapoa
u Manastiru Ostrogu, a Nikolaj Velimirovi u Ovar-banji i interniran
u manastir Ljubostinju. Maari su naterali episkopa muhaevsko-prjaovskog Vladimira da napusti eparhiju; episkop eki i moraviki
Gorazd je streljan od Nemaca, a dalmatinski Irinej orevi interniran
je u Italiju (Firenca). Rako-prizrenski episkop Serafim prinuen je da
pree u Tiranu, gde je umro januara 1945. godine. Od 21 episkopa
1941. samo ih je devet ostalo u svojim eparhijama, dok su ostali
proterani ili ubijeni, zatvoreni, konfinirani. Albanci su u okviru Velike
Albanije" pokuavali da pravoslavnu crkvu na Kosovu i Metohiji i
Albaniji prikljue tzv. Albanskoj pravoslavnoj crkvi u Tirani. Maarski
okupator je takoe radio na osnivanju Ugarske pravoslavne crkve, ali
su episkopi odbili promene dok traje rat. Bugari su sa svojim slubenicima, policajcima, uiteljima na anektirano podruje dovodili i svoje
w)

Isto, 15-16.

456

svetenike.61) Bugarska crkva je preuzela tri eparhije Srpske pravoslavne

crkve: skopljansku, zletovsko-strumiku i ohridsko-bitoljsku. Najgore
je prola SPC u NDH, u kojoj su sa stotinama svetenika ubijeni episkop
gornjokarlovaki Sava i mitropolit dabrobosanski Petar. U procesu
pacifikacije, pod nemakim pritiskom, Paveli je 1942. stvorio Hrvatsku
pravoslavnu crkvu sa ruskim svetenikom Germogenom kao patrijarhom. Iz NDH je bilo proterano 334 svetenika. 62 '
Nediev reim je nastojao da iskoristi Crkvu i njene slubenike u
propagandi protiv komunista i Drae Mihailovia. Crkva je bila ukorenjena u Srbiji, a u danima nesree bila je jedina vlast koja je duhovno
predstavljala celokupni srpski narod u Jugoslaviji i van nje. Iz izvora
srpske andarmerije moe se videti da se smatralo celishodnim da
svetenici obilaze crkve, zadubine, manastire, sela, dre sveane
liturgije, odravaju litije i povorke, dre propovedi, to bi uticalo na
narod koji potuje Crkvu i njoj veruje da prihvati reim, a samim tim
zavadilo Crkvu sa komunistima kojima ovakva njena aktivnost ne bi
mogla odgovarati. SPC je napadala komuniste kao ateiste, ali se
politiki gledano drala pasivno. Deo svetenika je bio na strani etnika
Mihailovia, ali je bilo pojedinih svetenika i na strani narodnooslobodilakog pokreta. Nekoliko svetenika sledilo je fanatino Dimitrija
61)

62)

Bugarske vlasti su proterivale vladike i svetenike SPC nemakedonce", kao i sve one
koji su se oseali Srbima, smatrani srbofilima", pa ak i one koji su bili oenjeni
Srpkinjama. Mitropolit skopski Josif nalazio se u kunom pritvoru do proterivanja u
Srbiju, maja 1941. Nije dozvoljeno da ostane u Makedoniji ni episkopu Zletovsko-strumike eparhije i administratoru Ohridsko-bitoljske eparhije Vikentiju. Iz Bugarske je
dovedeno oko 280 svetenika, najvie iz Trnovske i Lovevske eparhije. Samo iz
Skopske eparhije je proterano oko 45 aktivnih parohijskih svetenika i 11 monaha.
Promenjen je naziv nekih eparhija i izvrena nova administrativna podela: Skopska u
Skopsko-veleku. a Zletovsko-strumika u Strumiko-dramsku. Bugarska egzarhija se
poduhvatila da postigne krstom ono to nije mogla drugim sredstvima, to jest da resi
nacionalni problem u Makedoniji u korist Bugarske. - Marko Dimitrijevi, Srpska
crkva pod bugarskom okupacijom, Srpska pravoslavna crkva 1920-1970, Beograd,
212-213.
Veljko uri (Ustae i pravoslavlje", Beograd, 1989) objavljuje spisak od 255
oteenih, demoliranih, zapaljenih, sruenih i na druge naine obesveenih objekata
Srpske pravoslavne crkve na osnovu dokumentacije Komesrijata za izbeglice Nedieve
vlade, n.d., 118-132 - Isti istraiva navodi 196 ubijenih svetenika od strane ustaa,
medu kojima su i mitropolit dabrobosanski Petar Zimonji, ubijen na Jadovnu, episkop
banjaluki Sava Jovanovi - Platon, ubijen u blizini B a n j e Luke i episkop gornjokarlovaki Sava Trlaji, ubijen kod Karlobaga zajedno sa 8.000 Srba avgusta 1941 - n.d.,
106-117 - Dr Duan Kai navodi 217 rtava svetenikih rtava u N D H , ukljuujui
ubijene od Nemaca i Italijana, internirane, muene i umrle nakon toga. - Dr D. Kai,
Srpska crkva u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, Zbornik Srpska pravoslavna crkva
1920-1970", Beograd, 1971 - Srpsko pitanje u N D H ustae su reavale" ubijanjem,
proterivanjem i prekrtavanjem. Ubistva Srba poela su u Gudovcu kod Bjelovara
27/28. aprila streljanjem skoro 200 Srba, nastavljajui se irom Hrvatske, Bosne i
Hercegovine. Poznati su masakri u Glini, Veljunu, Ljubinju, Opuzenu, Drniu, Kninu,
Suvaji, Grabovcu, Vojniu, okolini Bihaa, Bosanskoj Krupi i Cazinu, Sanskom
Mostu, Prijedoru, Bosanskom Novom. - Vid. V. uri, n.d., 58-59. - Prekrtavanje,
kao poseban vid genocida, obuhvatilo je veliki broj pravoslavnih, ali taan broj nije
utvren. Pominju se: 240.000, 80.000, 231.000 prekrtenih (poslednji broj navodi
patrijarh Gavrilo). V. uri smatra da se taan broj prekrtenih nikada nee moi
utvrditi. - V. uri, Prekrtavanje Srba u N D H , Prilozi za istoriju verskog genocida,
Beograd, 1991, 127-133.

457

Ljotia. Za Nemce je SPC bila protivnik, jer su njeni vodei ljudi imali
veze sa Anglikanskom crkvom (Nikolaj Velimirovi), bila je srpska
nacionalna institucija, pominjala kralja u molitvama i sledila pokret
Drae Mihailovia. ' Nedi je bio svestan duhovnog uticaja SPC i o
tome je obavetavao Nemce, stavljajui im do znanja da su SPC i kralj
dva stoera oko kojih se moe okupiti srpski narod, u borbi protiv
crvenih" koji napadaju kralja i Crkvu. Nedi je isticao da se sve moe
postii ,,s verom u boga". Zeleo je da sredi odnose sa Srpskom
pravoslavnom crkvom, a zauzimao se kod Nemaca za putanje patrijarha
Gavrila. Nedi je tri puta 1943-1944. posetio patrijarha u cilju da uredi
crkveno pitanje". Osujetio je nameru Nemaca da SPC odrede komesare, traei da se patrijarh oslobodi i stane na elo crkve. Nemci su
putanje na slobodu patrijarha uslovljavali potpisivanjem izjave lojalnosti okupatoru i da Arhijerejski sinod bude nadlean samo na podruju
Srbije, da osudi - poslanicom ili govorom - novu rusku crkvu, ali
patrijarh Gavrilo nije pristajao na kapitulaciju. 64 '
Patrijarha Gavrila koji nije mogao obavljati dunosti, trebalo je,
po ustavu SPC, u Svetom arhijerejskom sinodu da zameni najstariji po
episkopskom posveenju, skopski mitropolit Josif, koji je postao privremeni poglavar SPC. Na sastanku Sinoda 7. jula 1941. zakljueno je da
se SPC lojalno odnosi prema postojeoj vlasti. Sinod e lojalno
izvravati zakone i naredbe okupacionih i zemaljskih vlasti i uticae
preko svojih organa na potpuno odravanje reda, mira i pokornosti.
Sveti arh. sinod smatra za potrebno da pozove sav blagoestivi narod
da se naroito u ovim burnim vremenima uva svih onih struja koje se
diu protiv vere, svete crkve i svega duhovnog ivota i koja mogu
izazvati pometnju i da ostane veran svojoj pravoslavnoj crkvi, koja je
vena i koja ga je, kroz vekove uvala". Dan kasnije, 8. jula, najvii
predstavnici SPC sa mitropolitom Josifom posetili su vojno upravnog
zapovednika Srbije redera i predali memorandum o poloaju srpskog
naroda i svetenstva u susednim oblastima okupirane Jugoslavije, istakli
lojalnost, antikomunizam i nepomirljiv stav SPC prema destruktivnim
elementima zadojenim bezverjem i materijalizmom, za koje elemente
stvara teren upravo spontano stanje haosa i bezakonja". 65 '
U memorandumu o zloinima ustaa nad srpskim ivljem jula 1941.
govorilo se o 100.000 Srba kao rtava, a ve krajem avgusta 1941. u
drugom memorandumu upuenom generalu Dankelmanu o 300.000.
Kopija tog memoranduma, koju je odneo Milo Sekuli preko Carigrada
u London, izazvala je sukobe srpske i hrvatske struje u vladi. Hrvatski
ministri reagovali su poznatim Bianievim memorandumom u kome
je krivica umanjivana, pa i svaljivana na Srbe i njihovu meuratnu
vladavinu. Memorandumi SPC doprinosili su da se ustaki zloini
predoe Evropi, pre svega saveznicima, ali se u tome nije uspelo. Jedino
63)
64)
65)

M. Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji, knj. 2 (1943-1944), Beograd, 1979, 267.

Isto, 271-2.
Isto, 266; Novo vreme", 10. april 1941.

458

to su uasne vesti izazvale vezano je za razlaz srpskih i hrvatskih

politiara i pojaanu netrpeljivost u ivotu emigracije i iseljenitva. Ima
shvatanja da su i Nemci bili zainteresovani da se dokumenti o ustakim
zloinima plasiraju na Zapadu i pomognu razaranju Jugoslovenske
vlade u izbeglitvu, jer se logino moglo pretpostavljati da e doi do
nepomirljivih sukoba izmeu srpskih i hrvatskih politiara, praenih
meusobnim optuivanjima.66' Biani je decembra 1941. odbacivao
kolektivnu odgovornost hrvatskog naroda za zloine nad Srbima,
optuivao srpske politiare za meuratno stanje, pristrasnost i jednostranost u oceni zbivanja u NDH (navedeni broj rtava 180.000). 67) Tek,
memorandum je prouzrokovao sukobe oko unutranjeg ureenja Jugoslavije, dovodei u pitanje i dalje postojanje Jugoslavije, a da savezniko
javno mnenje nije prihvatilo saznanje o ustakom unitavanju srpskog
naroda u NDH.
Nedieva vlada pritiskala je Sinod da se izjasni protiv etnika i
partizana, ali je crkvena vlada istrajavala na tezi da je Crkva iznad svih
partija. Patrijarh Gavrilo je odbijao da za Sveti sinod izradi proglas
protiv komunizma. Sveti arhijerejski sinod je, meutim, na svom prvom
sastanku jula 1941. dao izjavu lojalnosti, zbog koje je SPC posle rata
optuivana za kolaboraciju. Apel srpskom narodu" je potpisalo i
nekoliko episkopa: niki Jovan, zvorniko-tuzlanski Nektarije, episkop
budimljanski Valerijan, kao i nekoliko svetenika, profesori Bogoslovskog fakulteta: Lazar Mirkovi, Radoslav Gruji i oko Slijepevi. Iz
poruka Svetog sinoda od 4. avgusta i 26. septembra 1941. proizilazi
zahtev za slogom, okupljanjem oko Crkve, da vernici ne ginu ludo i
da se nasilje potisne van Srbije. Crkvi se ipak prebacivala pasivnost i
beanje od odgovornosti. Dimitrije Ljoti je napadao predstavnike
SPC, a Miroslav Spalajkovi nazivao vladike crvenima". Dimitrije
Najdanovi je zamerao Crkvi to doputa da je crveni demonizam"
nagriza iznutra. 68 ' Posle posete predstavnika SPC Nediu, poloaj SPC
je neto olakan.
Uvrenju reima i individualizaciji Srbije pod nemakim pokroviteljstvom, odbacivanjem starih oblika administrativne podele, trebalo
je da poslui i novo administrativno preureenje zemlje. Vlast je
decembra 1941. ukinula banovine i uspostavila stari okruni sistem koji
je oduvek bio popularan u Srbiji. Banovine koje su bile osnovane 1929.
radi centralizacije vlasti, regionalnih samouprava i paralisanja naraslih
separatizama nisu opravdale svoju ulogu. Neke su bile velike kao
nekadanje kneevine i kraljevine, a ekipe banova su se smenjivale.
Stvaranjem Banovine Hrvatske 1939. nisu stvorene ostale dve banovine
- srpska i slovenaka, tako da je zemlja bila administrativno dezorganiMilan Borkovi i drugi, ali za tu pretpostavku nema dokaza, sem opteg nemakog
interesa za produbljivanje srpsko-hrvatskog sukoba u emigraciji. Memorandum SPC
je objavljen i u S A D (u Srbobranu"), to je raspirilo kampanju protiv Hrvata i obnove
Jugoslavije meu srpskim iseljenitvom.
67 ) A j
103-13-103.
B. Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija..., 1, 250.

66)

459

zovana, a posle 27. marta usledili su aprilski rat i vojni poraz. Na

upravnom podruju Srbije nali su se ostaci pet banovina, odnosno
banskih urpava. Okrui su zamiljeni kao ekspeditivna i dobro organizovana administracija. Navodilo se da seljak nema vremena da ide u
banovinski centar dok u svako doba moe da doe do okrunog
naelnika. Reforma je u sutini vodila centralizaciji vlasti u rukama
Nedia. Okrunom naelniku se istovremeno omoguavala neposredna
kontrola optina i domena privrede, higijene, kolstva, bezbednosti.
Mogao je dati snaan impuls svakoj Nedievoj akciji i, na drugoj strani,
zatititi svaki javni interes. Novi okruni naelnici dobij ali su vea
ovlaenja od okrunih naelnika u vreme Kraljevine Srbije. tampa je
pozdravljala ovu meru kao reenje koje odgovara mentalitetu i navikama srpskog oveka, kulturnim i ekonomskim potrebama zemlje. U
stvari, raunalo se da e se novim ureenjem najbolje obezbediti red i
mir, emu je sve bilo i podreeno. lanom 3. predvieno je 14 okruga:
1) Okrug banatski sa seditem u Petrovgradu;
2) Okrug beogradski sa seditem u Beogradu;
3) Okrug valjevski sa seditem u Valjevu;
4) Okrug zajearski sa seditem u Zajearu;
5) Okrug kragujevaki sa seditem u Kragujevcu;
6) Okrug kraljevaki sa seditem u Kraljevu;
7) Okrug kruevaki sa seditem u Kruevcu;
8) Okrug leskovaki sa seditem u Leskovcu;
9) Okrug mitro vaki sa seditem u Kosovskoj Mi tro vici;
10) Okrug moravski sa seditem u upriji;
11) Okrug niki sa seditem u Niu;
12) Okrug poarevaki sa seditem u Poarevcu;
13) Okrug uiki sa seditem u Uicu;
14) Okrug abaki sa seditem u apcu.
Okrug banatski sainjavali su srezovi: alibunarski sa seditem u
Alibunaru, belocrkvanski sa seditem u Beloj Crkvi, velikobekereki
sa seditem u Petrovgradu, velikokikindski sa seditem u Vrcu,
jaa-tomiski sa seditem u Jaa Tomiu, kovaiki sa seditem u
Kovaici, kovinski sa seditem u Kovinu, novobeejski sa seditem u
Novom Beeju, novokanjiki sa seditem u Novom Kneevcu i panevaki sa seditem u Panevu; Okrug beogradski: vraarski sa seditem
u Beogradu, groanski sa seditem u Grockoj, jaseniki sa seditem u
Smederevskoj Palanci, kolubarski sa seditem u Lazarevcu, kosmajski
sa seditem u Sopotu, mladenovaki sa seditem u Mladenovcu, oraki
sa seditem u Velikom Oraju, podunavski sa seditem u Smederevu i
posavski sa seditem u Umci; Okrug valjevski: valjevski sa seditem u
Valjevu, kolubarski sa seditem u Mionici, podgorski sa seditem u
Kamenici, posavski sa seditem u Obrenovcu i tamnavski sa seditem
na Ubu; Okrug zajearski: boljevaki sa seditem u Boljevcu, brzopalanaki sa seditem u Jabukovcu, zaglavski sa seditem u Knjaevcu,
zajearski sa seditem u Zajearu, kljuki sa seditem u Kladovu,

460

krajinski sa seditem u Salau, poreki sa seditem u Donjem Milanovcu,

negotinski sa seditem u Negotinu i timoki sa seditem u Andrejevcu;
Okrug kragujevaki: gruanski sa seditem u Kragujevcu, kaerski sa
seditem u Belanovici, kragujevaki sa seditem u Kragujevcu, lepeniki
sa seditem u Rai, oplenaki sa seditem u Topoli, oraaki sa seditem
u Aranelovcu i takovski sa seditem u Gornjem Milanovcu; Okrug
kralj evaki: dragaevski sa seditem u Gui, iki sa seditem u
Kraljevu, Ijubiski sa seditem u^ Preljini, moraviki sa seditem u
Ivanjici i trnavski sa seditem u aku; Okrug kruevaki: upski sa
seditem u Aleksandravcu, kopaoniki sa seditem u Brusu, kruevaki
sa seditem u Kruevcu, raanjski sa seditem u Ranju, rasinski sa
seditem u Kruevcu i trsteniki sa seditem u Trsteniku; Okrug
leskovaki: vlasotinaki sa seditem u Vlasotincima, dobriki sa seditem u Prokuplju, jablaniki sa seditem u Lebanu, kosaniki sa
seditem u Kurumliji, leskovaki sa seditem u Leskovcu i prokupaki
sa seditem u Prokuplju; Okrug mitroviki: vuitrnski sa seditem u
Vuitrnu, deevski sa seditem u Novom Pazaru, lapski sa seditem u
Podujevu, mitroviki sa seditem u Kosovskoj Mi tro vici i studeniki sa
seditem u Rakoj; Okrug moravski sainjavaju srezovi: beliki sa
seditem u Jagodini, despotovaki sa seditem u Despotovcu, levaki
sa seditem u Rekovcu, parainski sa seditem u Parainu, ravaniki
sa seditem u upriji, resavski sa seditem u Svilajncu i temniski sa
seditem u Varvarinu; Okrug niski: aleksinaki sa seditem u Aleksincu,
banjski sa seditem u Sokobanji, belopalanaki sa seditem u Beloj
Palanci, moravski sa seditem u itkovcu, niki sa seditem u Niu,
svrljiki sa seditem u Svrljigu i luniki sa seditem u Ljuberai; Okrug
poarevaki: golubaki sa seditem u Golupcu, zviki sa seditem u
Kuevu, mlavski sa seditem u Petrovcu, moravski sa seditem u
abarima, poarevaki sa seditem u Poarevcu, ramski sa seditem u
Velikom Graditu i homoljski sa seditem u agubici; Okrug uiki:
ariljski sa seditem u Arilju, zlatiborski sa seditem u aj etini, poeki
sa seditem u Poezi, raanski sa seditem u Bajinoj bati, uiki sa
seditem u Uicu i crnogorski sa seditem u Kosjeriu; Okrug abaki
sainjavaju srezovi: azbukovaki sa seditem u Ljuboviji, jadarski sa
seditem u Loznici, mavanski sa seditem u Bogatiu, posavo-tamnavski sa seditem u Vladimircima, pocerski sa seditem u Sapcu i raevski
sa seditem u Krupnju.
Podruje grada Beograda inilo je zasebnu upravnu jedinicu, stojei
pod neposrednom upravom i nadzornom vlau Ministra unutranjih
poslova, kao Uprava grada Beograda.
lanom 7 Uredbe bilo je predvieno da na elu okruga stoji okruni
naelnik; on je dravni inovnik i postavlja se na predlog Ministra
unutranjih poslova iz redova dravnih slubenika ili lica slobodne
profesije, bez obzira na propise o kolskoj spremi i ogranienja iz
Zakona o inovnicima. U narednom lanu, 8, reeno je da je Okruni
naelnik predstavnik vlade koji vri najviu politiku i optu upravnu

461

vlast u okrugu. On je imao da se stara kao dobar domain za dobrobit

svih svojih graana, da bdi da u njegovom okrugu uvek bude red, da
je svakome graaninu u okrugu potpuno ujemena lina i imovna
bezbednost, otklanjajui svojim brzim i energinim merama i naredbama
sve to bi tome moglo smetati. Okruni naelnik je otpravljao poslove
iz svoje nadlenosti pomou politiko-upravnih inovnika, strunih
referenata i pomonog osoblja. Njemu su bila potinjena sva nadletva
i svi organi opte uprave u okrugu. Dodeljeni referenti, ostali potinjeni
organi i pomono osoblje obavljali su slubene poslove po uputstvima
i nareenjima okrunog naelnika.
Okruni naelnik je kao drugostepena opta upravna vlast, reavao
po albama protivu odluka i upravnih akata njemu potinjenih vlasti i
organa, vrio nadzor nad samoupravama prema propisima zakona i
uredaba o organizaciji samoupravnih tela. 69 '
Reenjem Vlade generala Nedia postavljeni su: Za naelnika
okruga Beogradskog Pavle orevi, inspektor Ministarstva unutranjih dela; za pomonika Jovan T. Savi, savetnik Ministarstva unutranjih dela;
Za naelnika okruga Valjevskog Dragomir Luki, za pomonika
Vukadin Sredojevi, savetnik ministarstva unutranjih dela;
Za naelnika okruga Zajearskog Vladimir Nekovi, za pomonika
Slobodan Petrovi, naelnik sreza zajearskog;
Za naelnika okruga Kragujevakog Milan Kalabi, za pomonika
Boko Joki, inspektor Ministarstva unutranjih dela;
Za naelnika okruga Kraljevakog Milija Dikovi, advokat iz
Uica, za pomonika Dragia Vasi, naelnik sreza valjevskog;
Za naelnika okruga Kruevakog dr. Ivan orevi, ban Moravske banovine, za pomonika Svetomir . Popovi, savetnik Ministarstva
unutranjih dela;
Za naelnika okruga Leskovakog Sreten Stranjakovi, za pomonika Mirko Adi, naelnik Banske uprave;
Za naelnika okruga Moravskog Dragutin Bokovi, naelnik
Banske uprave, za pomonika Vojislav L. Nikoli, inspektor Banske
uprave;
Za naelnika okruga Niskog Cedomir Mladenovi, naelnik Banske
uprave, za pomonika Slavoljub Popovi, naelnik sreza leskovakog;
Za naelnika okruga Poarevakog Duan Jevti, za pomonika
Radomir Petrovi, savetnik Ministarstva unutranjih dela;
Za naelnika okruga Uikog Budimir Kora, za pomonika
Radovan Markovi, savetnik Banske uprave;
Za naelnika okruga abakog Duan Popovi, stareina kvarta
Uprave grada Beograda, za pomonika Svetislav Stevanovi, naelnik
Banske uprave. 70 '
Obnova", 27. decembar 1941.
) Isto.

69)
7

462

Prilikom prijema novopostavljenih okrunih naelnika i njihovih

pomonika od strane Milana Nedia i Milana Aimovia, jasno su
istaknuti pravi ciljevi ove administrativne reorganizacije koja je obavijena ruhom navodno racionalnije organizacije rada, ostvarivanja samoupravnih naela i veeg stepena neposrednijeg ostvarivanja vlasti. Kao
glavni zadatak okrunim naelnicima namenjeno je, meutim, dovrenje ienja terena od komunistikih bandita kako bi se u zemlji zavela
potpuna bezbednost, mir i red". Upozoreni su, takoe, da nije
dozvoljeno formiranje politikih stranaka i neophodnost jaanja kontrapropagande iz inostranstva, pre svega iz Moskve, Londona i Kaira koja
nanosi tetu, doprinosi dezorijentaciji i gura narod u nesreu. Nije
zaboravljena ni briga o izbeglicama, Srbima koji su stradali od komunista i uopte sirotinja kojoj je trebalo pomoi putem Zimske pomoi". 71 '
Izbeglice su bile problem od asa kapitulacije, ali se njihov talas
poveavao sa ustakim masakrima. Uloga kolaboracionistikog reima
u smislu njihovog prihvata i smetaja je nezaobilazna. Ve maja 1941.
formiran je Komitet za iseljavanje, sa sekretarom i devet lanova,
izaslanika pojedinih ministarstava. Sredinom juna 1941. obrazovan je
Centralni odbor za zbrinjavanje izbeglica i obnovu Smedereva, iji je
predsednik bio Milan Aimovi, a potpredsednici Dimitrije Ljoti i
Dragi Jovanovi, sa oko 20 lanova predstavnika Komesarijata za
socijalno staranje, Crvenog krsta i drugih organa i organizacija. Krajem
juna 1941. obrazovan je Komesarijat za izbeglice sa Androm Popoviem
na elu. Taj Komesarijat je polovinom oktobra 1941. proiren i na
njegovom elu se naao in. Toma Maksimovi. Za obezbeenje
smetaja izbeglica i preseljenika stvarana su i druga pomona tela, pre
svega socijalno-ekonomski odbori na nivou banovina, srezova i optina,
odbori za izbeglice, odbori za ishranu, poslovni odbori, propagandni
odbori. Pri Komesarijatu za izbeglice obrazovan je savetodavni odbor.
Smetajem izbeglica bavila su se i sreska naelstva. 72 ' Postojao je i
Mesni odbor za izbeglice u Beogradu, iji je predsednik bio Ivan
Milievi. U beogradskom propagandnom odboru za izbeglice nalazili
su se Dragoljub Jovanovi, Dragomir Stojadinovi i Velibor Joni.
Komesarijat za izbeglice funkcionisao je od oktobra 1941. godine pri
Ministarskom savetu. Zadatak Komesarijata sastojao se u prihvatu
izbeglica, staranju oko njih, njihovom rasporedu, razmetaju i uposlenju. Na elu je stajao izvanredni komesar za izbeglice, koga je na
predlog Nedia postavljao Ministarski savet.
Za smetaj izbeglica popisivane su prazne i naputene kue, stanovi
i drutvene zgrade, zgrade bolnica i kola; izbeglice su primale i
imunija domainstva. Deiji domovi obrazovani su u Vrnjakoj banji,
Obilievu kod Kruevca i drugim mestima. Organizovano je skupljanje
dobrovoljnih priloga. U logoru u Beogradu, koji se nalazio u barakama
kod Topovskih upa, mlae izbeglice su kategorisane: deca do 14 godina
72)

M. Borkovi, n.d., 1, 207.

463

smetana su po oporavilitima i deijim kolonijama, a drugu kategoriju

su inila deca od 14 godina i omladinci koji su upuivani na zanat, u
trgovinu, na kole i Univerzitet. Beogradska optina oporezovala je
posetioce javnih lokala tzv. iseljenikim dinarom. Svaki seoski domain
bio je duan da izdvoji 1% ukupnog roda penice za izbeglice i
preseljenike. Ministarstvo poljoprivrede je preko optinskih odbora za
ishranu i sreskih referenata ili ovlaenih kupaca kukuruza prikupljalo
besplatno od svih proizvoaa 1% od ukupno proizvedene koliine
kukuruza za ishranu izbeglica.73' Porodice su na svoju inicijativu
dostavljale naturalne priloge Fondu za izbeglice. Jula 1942. Nedi se
obratio srpskom narodu preko radija, pitajui svoje sunarodnike da li
su izvrili svoju svetu srpsku dunost prema brai svojoj izbeglicama,
porodicama zarobljenika, prema Srbima koji su ostali bez hleba, bez
ognjita, bez krova nad glavom, prema tolikim ratnim siroiima.. ," 7 4 '
Nedi je u seljatvu video osnovu srpskog drutva; seljatvo je bilo
praizvor" ivotne snage, predstavnik rasnih osobina" srpskog naroda.
Okretanje seljatvu proizilazilo je iz objektivnih uzroka odreenih
injenicom da je seljatvo inilo ogromnu veinu naroda. U Srbiji je
postojala snana tradicija zadrugarstva. Na toj tradiciji mogla je i niknuti
ideja o srpskoj seljakoj zadrunoj dravi". Kao najmnogobrojniji sloj
naroda, seljatvo je - svojim ponaanjem-odluivalo koje e snage
nadvladati u drutvu. Pridobiti seljake znailo je potisnuti narodnooslobodilaki pokret sa komunistikim vodstvom. Koncepcije o seljakoj
zadrunoj dravi odgovarale su i nemakim predstavama o stalekom
ureenju. Dr Danilo Gregori smatra da dravu treba formirati od
zdrave seljake zemlje odravane dubokom unutranjom etikom,
ponosne i jake po duhu svojih sinova i po njihovoj gradilakoj rasnosti...
Treba graditi iznova i izbei sve zablude prolosti... Iz sebe treba Srbija
da trai novi red. Shvatanje ivota i sveta, koje je prirodno i nenamueno
elementarnim zakonima narodnog ivota izniklo iz srpske rasne etike
ima da formira sutranjicu Srbije". 7 5 ' Za Nedia budunost nije leala
u iskvarenoj ariji" ve u srpskom seljatvu. Dr Stevan Ivani seljatvo
takoe uzima za bioloku i socijalnu osnovu i koren celog srpskog
naroda".
Prema Uredbi Saveta komesara obnovljen je zadruni rad, tako
da su sve zadruge i zadruni savezi koji su bili ulanjeni u Glavnom
zadrunom savezu bili duni da odmah obnove svoj rad.
U obnovi srpskog sela Nedieva vlada se oslonila na razvijeno
zadrugarstvo i ukorenjenu zadrunu tradiciju. Uoi aprilskog rata bilo
je 5.284 zadruge sa 563.287 lanova (zadrugara), a nakon vojnog poraza
nastavilo je da radi 3.899 zadruga sa 353.219 lanova. Zadrunom
organizacijom trebalo je da se obuhvati svo seljatvo, a naroito
73)
74)
75)

Novo vreme", 3. i 29. jul 1941; Slubene novine od 21. oktobra 1941; M. Borkovi,
n.d., 1, 209.
Novo vreme", 17. jul 1942.
Srpski narod", Boi, 1942.

464

omladina - muka i enska. Seljatvo je trebalo organizovati i na njega

preneti obavezu ishrane celog naroda. Stoga se ilo na stvaranje opte
seljake organizacije koja bi na osnovu zadrugarstva, vaspitavala i
osposobljavala seljatvo da kao jedna velika porodica uzme u ruke
proizvodnju na celoj seljakoj zemlji. Glavni politiki protagonist ove
vodee pozicije sela i seljatva u srpskom drutvu bio je general Milan
Nedi, koji je u seljaku gledao oveka iskonski vezanog za zemlju,
telom i duom", koji se od nje teko rastaje, gine na brazdi zemlje
ija je svaka stopa natopljena krvlju predaka to uliva ljubav prema
zemlji. 76 '
Pomou zadruga (za druga", sve za druga") trebalo je omoguiti
ekonomsko udruivanje seljaka, ime bi se seljak privredno ojaao,
nacionalno i socijalno udruio i na taj nain i moralno ouvao. Radi
opstanka srpskog naroda trebalo je na svaki nain zatititi zemljoradniki posed od cepkanja putem naslea. Od srpskog seljaka se oekivalo
da postane lan nabavljako-potroakih zadruga (radi obezbeenja
svojih potreba koje ne moe sam proizvesti), kreditnih zadruga (da bi
obezbedio jeftin kredit), proizvoakih zadruga (radi bolje proizvodnje
i unovavanja svojih proizvoda), zadruga za preradu poljoprivrednih
proizvoda, mainskih zadruga, zdravstvenih zadruga, prosvetnih zadruga, zadruga za osiguranje, zadruga za obezbeenje useva i plodova od
elementarnih nepogoda, zadruga za obezbeenje sela od zaraznih
bolesti, zadruga za poumljavanje, zadruga za elektrifikaciju, kao i
drugih zadruga vezanih za ivot na selu i razvitak poljoprivrede. Sve
te zadruge u jednom mestu trebalo je da ini zadruni dom, koji je
trebalo da zameni izgubljenu porodinu zadrugu. Uprava doma, koju
bi inili upravnici svih mesnih zadruga, trebalo je da se stara o planskom
unapreivanju sela, o nacionalnom, socijalnom, poljoprivrednom, zadrunom i moralnom vaspitanju zemljoradnika i njegovog podmladka.771
Srpski seljak predstavljan je kao najistiji predstavnik rasnih
osobina srpskog naroda, bioloka i socijalna osnova i koren celog
srpskog naroda. Ova romantika u velianju srpskog sela i seljaka
prevazilazila je svaku meru kako u govorima Milana Nedia, tako i u
sociolokim analizama dela srpskih pisaca i mislilaca desniarske orijentacije (D. Ljotia, V. Jonia, S. Ivania i drugih). Za ovu sociologiju,
pored velianja seljatva, bilo je karakteristino uzdizanje celine i
polaenje od celine ka pojedincu a ne od pojedinca celini. Organski
univerzalizam polazio je od prevage drutvene celine nad pojedincem.
Sve politike stranke, parlamentarne institucije, demokratski odnosi
predstavljani su kao antagonizirani sa celinom, vodili njenom razbijanju,
inili glavne neprijatelje kojih se trebalo osloboditi. Nasuprot materijalistikom shvatanju u kome drutvene odnose determinie ekonomski
faktor, u prvi plan se stavljao idealistiki postulat da politika umesto
76)
77)

Zemlja i rad", br. 4, mart-april 1943.

Srpsko selo", Nedeljni list za poljoprivredu, Beograd, 22. januar 1844.

465

ekonomskog faktora odluuje oslonjena na duh i moral; ona odluuje

o tehnici a ne materijalni faktori. 78 '
Pojedinac je potpuno uklopljen u zajednicu i njegovi postupci se
sagledavaju sa stanovita odnosa pojedinca prema zajednici, narodnoj
celini. Ovu univerzalistiku tendenciju Dimitrije Najdanovi izraavao
je na sledei nain: Mi smo pre narodni nego svoji: mi kao pojedinci
na svakom planu, biolokom, psiholokom, duhovno-kulturnom izviremo i uviremo kao iskra u narodno bie". 7 9 ' Naelo domainstva" vodstva bilo je vrhovno naelo u drutvenoj hijerarhiji. To naelo je dr
Stevan Ivani saimao u formuli: bog je u vaseljeni domain, kralj u
dravi domain, stareina porodice u domu domain", to se nije mnogo
razlikovalo od Hitlerovog naela o jednom narodu, jednom rajhu i
jednom voi. 80 ' To je za Ljotia bila i protivteza komunistikim idejama
borbe protiv boga, kralja i domaina. 81 '
Po Nedievom nalogu Ilija Pri i Ceka orevi su sa grupom
saradnika sainili 1943. plan o seljakoj dravi" pod nazivom Glavni
cilj narodno-zadrunog ureenja drave". Zadruno-socijalna organizacija drave trebalo je da obezbedi i unapredi materijalni i duhovni ivot
srpskog naroda, da pomogne da seljaki stale ojaa i da se samim tim
zatiti srpski nacionalizam od internacionalistikog uticaja. Srpska
porodica sa njenim zadrunim oblikom na selu predstavljala je prirodnu
eliju srpskog narodnog organizma. Drava je imala da prui seljacima
punu zatitu, moralnu, socijalnu i materijalnu. Na elu sjedinjenih
srpskih domaina nalazio bi se Nedi kao vrhovni domain. Uloga ovog
domaina je da povremeno poziva srpske domaine na dogovor, na
konsultacije, da im izdaje nareenja kako da izvravaju zadatke. Susreti
su se obavljali u ustanovi pod nazivom Zemlja i rad" (poznatoj i kao
Dom srpskih seljaka"), kroz koju je - kako je planirano - trebalo
godinje da proe 350.000 seljaka. Seljaku je pripisivana glavna uloga
u drutvu i o njemu stvaran kult. Svetislav Stefanovi je u Srpskom
narodu" pisao da se iz krvi seljaka sve obnavlja, ivi i da bi bez
njegovog srca sve bila pusto mrtva". Vraanjem zadrunog duha,
smatralo se, vraaju se istorijske nacionalne vrednosti, jer je na njemu
vekovima poivalo srpsko drutveno ureenje. 82 '
U seljakoj dravi uvela bi se drutvena hijerarhija po kojoj na
elu porodice, sela, optine, sreza, okruga i drave postoji jedan
stareina, koji posle dogovora i veanja sa svojim saradnicima odluuje
sam snosei svu odgovornost za svoje odluke. Na tom principu formirala
bi se optinska, sreska, okruna vea i dravno vee ili Sabor. Optinsko
vee bi brojalo od 24 do 36 domaina, koje bi inili domainski zborovi
porodinih i zadrunih stareina, krivino nekanjenih, koji bi dogo' 8 ) T. Kulji, Srpski faizam i sociologija, 248-9.
Isto, 250.
8 0 ) D. Kilibarda, n.d., 34-5.
8 1 ) T. Kulji, n.d., 253.
82> M. Borkovi, n.d., 2, 34.
79)

466

vorno odredili izmeu sebe optinskog stareinu. Svako selo je imalo

stareinu, bogatijeg seljaka domaina koga je imenovao sreski stareina
- naelnik. Optinsko vee je imalo da brine o saobraaju, unapreenju
privrede, vaspitanju seljaka u nacionalnom duhu. Uz pomo kolskih,
crkvenih i administrativnih inilaca u srezu trebalo je spreavati deobu
zadrugara, jer su njima slabile seljake porodice i zadruge, ugroavali
se zadruni posedi. Sreska vea su inili venici - domaini, s tim to
je na 2.000 domaina dolazio jedan domain. Postavljenja i razreenja
pripadala su okrunom stareini. Okruna vea inili su venici. Jedan
venik je bio biran na 10.000 stanovnika. Njih je imenovao i razreavao
ministar unutranjih poslova. Birani su iz redova sreskih venika i lica
koja su savetima mogla posluiti interesima okruga. Sabor je predstavljao najviu savetodavnu instituciju, koju su inili domaini koje imenuje
predsednik Ministarskog saveta na predlog Ministra unutranjih poslova, koji su se odabirali iz redova najboljih domaina, nacionalno
ispravnih i zaslunih srpskih graana, s mandatom od tri godine. Broj
ovih venika nije smeo da pree 2.000. Obnova Srbije mogla se smatralo se - ostvariti samo na toj zadruno-seljakoj osnovi. Ali u
projektovanoj organizaciji postojao je dualizam - zadrunih institucija
i vrhovne dravne uprave, koja je imala odluujui znaaj u voenju
drave. Na elu dravne uprave stajao je dravni stareina koji je u isto
vreme bio i voa naroda i predsednik vlade, vrhovni srpski domain,
voa naroda, kome je pripadala i zakonodavna funkcija. 83 ' Srbiji nisu
bile potrebne partije, jer je jedina partija otadbina.
Nedi je u Beogradu primao ugledne domaine iz cele Srbije koji
su dolazili na razgovore, konsultacije. Ti susreti imali su da oznae
neposredni ivi susret politikih voa i domaina sloja koji se smatrao
kimom srpskog drutva. Nedi je time demonstrirao jedno drukije
shvatanje politike u odnosu na predratnu praksu, a na drugoj strani
nastojao da uvrsti sistem svoje vlasti. Susreti su bili praeni velikim
propagandnim akcijama o novom odnosu drave prema selu, mada od
njih nije bilo neke vee koristi. lanove delegacija odabirali su okruni
naelnici, a u njoj su iskljuivo bili poverljivi ljudi koji su bez rezerve
podravali reim generala Nedia. Spektakularni in predstavljale su
delegacije srpskih seljaka koje su upuivane u Rusiju (SSSR), zapravo
u njene okupirane delove da bi se upoznali sa kolhoznim sistemom,
stanjem ruskog sela i sudbinom ruskog seljatva, kao vid propagande
,,u ivo" protiv boljevizma i njegove drutvene organizacije. Nedi je
slanje ovih delegacija obrazlagao time da se seljaci neposredno uvere
0 jednom propalom sistemu i kao vidu predohrane da srpski seljak ne
zaluta". Ove delegate Nedi je smatrao nekom vrstom svojih izaslanika.
Na licu mesta trebalo je opovrgnuti boljevike prie o preporodu
sovjetske poljoprivrede. Nedi je poruivao delegatima da eli da vide
1 zapamte sve tragove dugogodinje boljevike vlasti" u Ukrajini. Za
83)

Isto, 3 8 - 9 ; D. Kilibarda, n.d., 29-33.

467

srpska propagandiste na srpskom selu bio je uveden red, ali je iveo i

dalje strah da se komunisti opet ne vrate. Jednosmerna radio-propaganda boljevika je, po seljacima, tekla u znaku izrugivanja crkvi,
masnim alama o porodinom ivotu, izrugivanju narodnosti i svakim
drugim rugobama". Da bi se spasili od ove napasti seljaci su uvijali
radio u ponjave ili sekli antenske ice, rizikujui sibirsko zatoenje u
sluaju da budu otkriveni. Srpski seljaci su bili zaprepaeni loim
ivotom, slabim smetajem, alosnim uslovima stanovanja, bedom
seljakog jelovnika", optim neznanjem, pa i neznanjem o Srbiji. 84 '
Ove posete imale su kao krajnji cilj da izazovu protivreakciju, to jest
da srpski seljak na osnovu novih znanja odbaci da iskusi sudbinu ruskog
seljaka.
U tenji kvislinkog reima da organizuje nacionalnu, zadrunu
seljaku dravu, januara 1943. upuena su dva memoranduma generalu
Paulu Baderu, sa osnovom budue drave koju je trebalo ostvariti u
toku zime 1943. godine. Pojedinac u Srbiji, domain i njegovi ukuani,
nisu se vie smeli oseati usamljeni i preputeni sami sebi ve obuhvaeni
i ujedinjeni u organske zajednice. Narodni socijalizam u Srbiji imao se
zasnivati na krvnim vezama porodice, kune zajednice (zadruge) i roda.
Selo je oduvek bilo glavni izvor onih ivotnih snaga koje su oticanjem
u gradove irile narodnu kulturu. Drava je imala da postane zatitnik
srpskog sela. Seljatvo je shvatano kao glavna pokretaka snaga u
srpskom drutvu. Koncepcija seljake drave vodila je rauna o tome
da je seljatvo bilo najvaniji i najmnogobrojniji drutveni sloj. Srpska
narodna kultura poivala je na narodnoj tradiciji, porodinoj zajednici
i patrijarhalnom duhu seoske uprave. Sauvan je princip autoriteta voe
ili stareine. Stareina porodine zajednice i stareina sela sami su imali
da rukovode i donose odluke. Svi domaini, stareine srpskih porodica
i zadruga, ujedinjavali su se u jednu radnu zajednicu pod vodstvom
srpske drave. Stale koji je proizvodio hranu trebalo je unaprediti i
razviti obezbeenjem razvitka sela ouvanjem batine, dirigovanom
poljoprivredom i organizovanjem zadrune agrarne politike. Organizacija drutva polazila je od seoskih, optinskih i okrunih skuptina i
zemaljske skuptine Srbije, na ijem bi se elu nalazilo vrhovno dravno
rukovodstvo. Ove skuptine su savetodavnog karaktera, podreene
voi, postavljane a ne birane, neposredno i tajno. Jednom reju, one
ne bi proizilazile iz izbornog sistema ve iz postavljanja na osnovu linog
autoriteta i dobrog vladanja. Patrijarhalno - seljaka staleka konsultativna organizacija nalazila bi se, u sutini, u rukama prvog oveka
drave.8^
Staleka drava u Srbiji nije ostvarena, ne samo zbog stalnog
pogoravanja poloaja kolaboracionistikog reima ve i iz bojazni
Nemaca da iza tih Nedievih pokuaja ne stoje Italijani, a pre svega
84)
85)

SI. Kerkez, Drutvo Srbije u ratu i revoluciji 1941-1945, rukopis doktorske disertacije,
Beograd, 1989, 186.
M. Borkovi, n.d., 2, 41.

46 S

to Nemaka nije bila spremna da Srbiji omogui da reim dobije

fizionomiju drave u novom poretku". Postojao je strah da zamiljena
politika organizacija u vidu staleke drave ne preraste u pravu dravu,
dobije iroku narodnu osnovu, povea svoje nacionalne ambicije.
Nemaka politika raunala je na Srbiju u okvirima svoje neposredne
politike i operativnog angamana protiv protivnika nemake okupacije
i eksploatacije srpske privrede. Srpski narod jednostavno nije pripadao
onim narodima koji su pod vodstvom Nemaca imali da izgrauju novu
Evropu. Nemaki vojni i ekonomski interesi mogli su se u Srbiji
ostvarivati i bez konstituisanja Srbije kao staleke drave, a i sama
funkcija savetodavnih organa je bila deplasirana u uslovima u kojima
je Nemcima pripadalo pravo donoenja odluka. Rat je bio u toku,
okupacija realna injenica, reim sveden na izvrioca nemakih zamisli,
tako da stvaranje dravne organizacije nije dolazilo u obzir.
Nedievi pokuaji kod Nemaca i daleko manjeg domaaja nisu
davali rezultat. Pored opteg nepoverenja u srpski narod i njegovu
dravotvoraku ulogu, koja ga nije naputala kroz istoriju, Trei rajh
je morao voditi rauna i o interesima suseda Srbije, krajnje neprijateljski
prema njoj raspoloenih, sa izuzetkom Rumunije, srbofobiji nemakog
vrha, razliitim odnosima prema Nediu i njegovim ambicijama meu
nemakim predstavnicima u Beogradu.
Avgusta 1942. u memorandumu Nedieve vlade izraena je bojazan
od novog komunistikog ustanka, ime je Nedi faktiki pojaavao
svoju poziciju kod Nemaca; upozoravao je na bugarske zloine, kao i
na bolno pitanje ishrane, jer su Nemci oduzimali namirnice ne ostavljajui nita za ishranu seljakove porodice i za trite. Zahtevao je da se
njegovoj vladi da autonomija. Nedi je septembra 1942. uputio novo
pismo generalu Paulu Baderu, u kome je najavljivao svoju ostavku
ukoliko se ne proire njegove kompetencije. Nemci su uzroke Nedievog
otpora sagledavali u dodatnim otkupima ita, progonima Srba u Sremu
na samom pragu Beograda (teror i ofanziva Viktora Tomia), te u
zahtevu Majsnera Nediu da se uzdri od bilo kakvog meanja u Srpsku
Dravnu Strau. Nedi je u sluaju povlaenja bio spreman da ide u
zarobljenitvo. Feliks Bender je pisao Ribentropu da je Nedi zamoren
od vladanja, nervozan, prenadraen, bolestan, a pre svega nezadovoljan
nedovoljnom vlau i nemakim proirenjem nadlenosti u poslove SDS
i poljoprivrede, dodatnim neoekivanim razrezima. 86 ' Od prvog dana
je bilo oigledno da je Nedieva vlada ipak samo sredstvo u rukama
Nemaca, ali je 65-godinji general nastojao da popravi svoj poloaj,
koristei se i metodama pretnji da e dati ostavku. Nemaka nadletva
u Srbiji reavala su svoje sporove preko njegovih lea. U samoj
Nedievoj vladi tekli su sukobi izmeu komesara, tzv. stojadinovievaca
(Milana Aimovia) i ljudi Ljotia. Nedi je sa Joniem i generalima
u vladi predstavljao treu struju.
m

Isto, 1, 362.

469

Milan Nedi je februara 1942. uputio pismo Haroldu Turneru,

obavetavajui ga da se u hrvatskoj dravi nalaze srpski saplemenici u
logorima u Jasenovcu, Drnju (kod Koprivnice), Novoj Gradiki, Pakracu, Slavonskoj Poegi, Jastrebarskom i Lobor-gradu (ene i deca).
Upozoravao je nemakog funkcionera da glad i zima odnose nevine
ivote. S pozivom na njegovu plemenitu nemaku duu" traio je da
preduzme mere da se ovim stradalnicima" pomogne slanjem pomoi
u logore (ivotne namirnice, rublje i odelo), posredstvom srpskog i
nemakog Crvenog krsta. Nedi je Turneru upuivao proteste i aprila,
juna i avgusta 1942, ali nije dolo do olakanja poloaja srpskog naroda
u NDH. Nedi je za teror nad Srbima govorio da ga ne pamti ni panska
inkvizicija niti prva gonjenja hriana; da nije ravan ni najveim
zulumima u prolosti. Nemci nisu nikada ni pomiljali da pitanje Srba
u NDH rese, a Nedi nije posedovao za to nikakvu mo, vlast i
inicijativu, kako i sam kae avgusta 1942. godine, kako u dravnim
tako i u javnim poslovima.

Selo pod okupacijom

Nemaka je u Srbiji kao delu Jugoistoka gledala agrarni prostor
koji sa ostalim zemljama Jugoistoka predstavlja dodatni" deo velikog
privrednog prostora Treeg rajha. Za nas je ova injenica bitna jer je
opredeljivala budui razvoj Srbije kao agrarne zemlje. Nedieva koncepcija o selu i seljatvu, kao osnovi budueg srpskog drutva, proizilazila
je, nesumnjivo, iz njegove konzervativne politike filozofije, ali pre
svega pritiska stvarnosti koja je upuivala da je opstanak mogu samo
ako selo odri Srbiju i nemakih zahteva za poveanjem poljoprivredne
proizvodnje. Ona je sinhronizovana i sa nemakim shvatanjem da Srbiji
nije potreban razvoj industrije. Koliko je nemaka politika ila na to
da odri Srbiju kao agrarni privesak Treeg rajha, najbolje govori i
demontaa pojedinih industrijskih objekata u Srbiji, delimino uslovljena ustanikom akcijom ali daleko vie planovima o budunosti Srbije
kao poljoprivredne zemlje, balkanske itnice sa Vojvodinom, odnosno
Banatom. rtva demontae i odnoenja bio je Vojnotehniki zavod u
Kragujevcu. Od velikog zavoda zadrana je radionica za opravku
vozila.87' Pored Vojnotehnikog zavoda, sudbinu demontiranja doiveli
su i Vojnotehniki zavod u aku i Lazarevcu, deo mainskog parka
Vistada" iz Valjeva, Bari i Vreoci, uglavnom vojna industrija.
Upravni i privredni tab Vojnog zapovednika Srbije pokazao je
visoki stepen zainteresovanosti da se odri nivo predratne poljoprivredne proizvodnje. Nemcima je odgovaralo da koriste poljoprivrednu
produkciju iz Srbije jer su na srpske proizvode odranije bili naviknuti,
nije bilo problema sa transportom i cenama. O znaaju poljoprivrede
87)

Do ustanka postojali su ambiciozni planovi sa vojnim fabrikama u Srbiji (za kopnenu

vojsku est, a za vazduhoplovstvo sedam). U julu je bilo nezaposleno 7.000 radnika.
- Z. Spasi, Kragujevaka fabrika oruja 1853-1953, Beograd, 1973, 338-340.

470

govori i injenica da su obnovljene katedre Poljoprivrednog fakulteta,

kao savetodavni struni organ Ministarstva za poljoprivredu. Fakultetsko osoblje je bilo spremno da na terenu pomogne u reavanju
najvanijih poljoprivrednih problema strunim savetima. Obrazovano
je nekoliko grupa: za biljnu proizvodnju, za stonu proizvodnju,
vinogradarstvo i voarstvo, zatitu bilja itd. Od Poljoprivrednog fakulteta oekivalo se da pomogne u stvaranju strunog kadra, jer se
oskudevalo u agronomima i srednjem poljoprivrednom osoblju. '
Po ugledu na nemaku privredu, koja je odranije prela na ratni
kolosek i planski usmeravana, propisan je i Plan o planskoj poljoprivrednoj proizvodnji u toku 1942, 1943. i 1944. godine. Ova dirigovana
ekonomska politika nije dala rezultat iz vie razloga, ali pre svega jer
nije prihvaena od kategorije stanovnitva kojoj je bila namenjena.
Uzalud je srpskom seljaku ispevana himna u slavu njegove radljivosti,
proglaavan za najnapredniji drutveni sloj, temelj drutvene organizacije; uzalud je slavljen srpski domain. Srbija je bila pod okupacijom,
a srpski seljak se nije mogao uveriti da mu je Nemac prijatelj. Situacija
u kojoj su izvoene ove mere bila je vanredna, odreena ropstvom,
mobilizacijom radne snage, postojanjem suprotstavljenih vojski, pritiskom kvislinke propagande koja je odbijala, a na drugoj strani
zahtevima partizanskih snaga da se okupator bojkotuje i u ekonomskoj
sferi. U stvarnosti Nedi nije mogao obezbediti da prinosi ostaju u
Srbiji, jer Nemci nisu lako isputali svoj deo. Seljatvo, ali i Nedievu
vladu, posebno teko su pogaali dodatni nemaki zahtevi za poveanjem davanja itarica i drugih poljoprivrednih proizvoda. Avgusta 1942.
Franc Nojhauzen zahtevao je da Srbija na ime dodatnih davanja isporui
jo 100.000 tona penice i kukuruza.89'
Srpsko selo je za vreme okupacije bilo lieno hiljada radnih ruku
u zarobljenitvu, a na drugoj strani pritisnuto raznim vojskama koje je
trebalo hraniti i smestiti, naroito 1941. i 1944. godine. Na srpskom
selu nalo se i na desetine hiljada izbeglica iz NDH, Kosova i Metohije,
Vojvodine, Makedonije, koje su ueem u obradi zemlje delimino
nadoknaivale nedostatak radne snage. Kvislinki reim naglaavao je
znaaj sela i zemljoradnikog stalea kao najmnogoljudnijeg u Srbiji.
Selo je imalo da ishrani neproizvodno stanovnitvo u gradovima, veliki
broj radnika, inovnitva i aka u gradovima, izbeglice, dajui hranu i
za izdravanje okupatorske vojske, pa i za izvoz u Trei rajh. Svo breme
okupacije palo je na selo. Seljak je pozivan da ne bude samoiv i da
daje svoj doprinos ishrani ostalog stanovnitva. Izdravalo je snage
narodnooslobodilakog pokreta, kao i etnike Mihailovia. Zato se
apelovalo na seljatvo da obezbedi vikove hrane za prehranu stanovnitva, da odvoji za one koji nemaju, da savesno izvrava nareenja
vlasti i da se zalae za red i mir. Vlast je demagoki uveravala srpskog
seljaka da se rat u toku vodi za njegovo osloboenje. Prema propagandi
88)

Srpsko selo", 13. februar 1943.

471

kvislinga, Nemaka nije vodila rat samo protiv komunizma, kao glavnog
neprijatelja seljaka, ve i protiv svih onih koji ive od muke i truda
radnog naroda". Insistiralo se da seljaci borbu Nemake shvate kao
svoju borbu. 90 ' Za unapreenje sela stvorena je ustanova Zemlja i
rad". Preko ove ustanove srpski omladinci - zemljoradnici upuivani
su u Nemaku kao kvasac za nau novu poljoprivredu". Ustanova je
razvijala ljubav prema srpskoj zemlji. Omladinci su od 1942. u grupama
slati u Nemaku da tamo ue na nemakim imanjima. Upuivani su i
na praksu iz oblasti podrumarstva, mlekarstva, prerade voa i povra
konzerviranja hrane. 91 '
Nacionalna sluba rada za obnovu Srbije" odvodila je seljake na
rad van atara sela, najee u rudnike, koji su za Nemce imali poseban
strateki znaaj.
Poljoprivredi se i u upravnoj, propagandnoj i agronomsko-tehnikoj
sferi poklanjalo dosta panje. Ona je proizilazila iz osnovne koncepcije
Milana Nedia da je u pitanju elementarni sloj srpskog drutva kojem
e- mora pomoi, radi odravanja srpskog naroda i njegovog prosperiteta
u budunosti, to se istovremeno podudaralo sa nemakom saglasnou
da se produktivnost poljoprivrede podie u ime ostvarivanja predvienih
i dodatnih kvota itarica za vojsku i transport u Trei rajh. Srbija i
Banat bili su takva itorodna podruja o kojima se u uredu Hermana
Geringa, kao tvorca dirigovanog plana nemake privrede, nije moglo
ne voditi rauna, a posebno od strane izvrioca nemake privredne
politike u samoj Srbiji - France Nojhauzena. Nije se vodilo rauna
samo o intenzifikaciji proizvodnje itarica, osvajanju novih prostora
isuivanjem movarnog i plavljenog zemljita, ve i o unapreenju
stoarstva rejonizacijom Srbije zavisno od najboljeg uspeha koji se
mogao postii u gajenju odreenih vrsta stoke (konja, goveadi, ovca).
Predvieno je precizno u kojim rejonima treba odgajati, recimo,
krivovirsku ovcu, gde svrljiku, kosovsku, sjeniku itd. 92 '
Nedi je smatrao da se nove povrine zemlje mogu dobiti isuivanjem movara Mave, melioracijama u Pomoravlju, Podunavlju, u
dolinama Kolubare i Tamnave, Mlave i Mogile, Timoka, Skrapea,
Luga, Jasenice i Kuburnice, dolina mnogih zadivljalih reka i reica".
Ministarstvo graevina radilo je na otimanju povrina od poplavljenih
podruja Pocerine i Posavine, Velikog Makia, Godomina, Velikog
seoskog rita, Velikograditanskog rita, doline Velikog Luga, doline
Velike Morave i drugih podruja movarnog zemljita, koje je iznosilo
oko 160.000 ha. Oekivalo se da se dobije viak etvenog prinosa od
8.000 vagona. 93 ' Otimanje od uma nije se predvialo, jer je samo jedna
S. Kerkez, n.d., 182.
> Isto, 173.
Slubene novine", 9. jul 1941; Srpsko selo", 10. januara 1942.
92
Isto, Slubene novine", 22. januar 1943; Srpsko selo", 13. februar 1943.
3 > Zemlja i rad", mart - april 1943.
891
90

91)

472

petina Srbije ostala pod umom. ta vie, smatralo se da je umi trebalo

vratiti ono to joj je ranije oteto. 94>
Razvoj poljoprivrede nije se mogao pokrenuti bez razvoja industrije, koja bi snabdela seljake plugovima i drugim poljoprivrednim
sredstvima za rad. Nedi je od prvih pokuaja takve proizvodnje
nastojao da stekne kapital. Mehanizaciju, poljoprivredni alat i druge
maine trebalo je selu da d industrija. Decembra 1942. slavljena je
proizvodnja prvog pluga izraenog u Srbiji, u fabrici Vistad". Po elji
i volji generala Nedia, kako je pisalo u asopisu Zemlja i rad",
pretopljeno je gvoe i elik" koje je bilo namenjeno topovima a
sliveno u plug, jer su se Nemci odrekli tako im potrebne kovine u
navodnoj elji da pomognu srpskom seljaku. Vlada narodnog spasa"
donela je odluku da fabrika Vistad" (Valjevska industrija Stankovi,
akcionarsko drutvo) proizvodi za selo i seljake (plugove, sejaice,
drljae i ostali alat).tJ5) Iz ovoga je zakljuivano da je nova industrija
usmeravana na najneophodnije potrebe sela, umesto da proizvodi robu
za luksuz. Zbog ove neznatne nemake koncesije uzdizana je u nebesa
Nedieva politika prema selu. Iz tog se izvlaio i zakljuak kao da
Nemci nisu bili zainteresovani za poveane prinose zbog svojih izvoznih
potreba.
Povodom izlobe srpskih plugova", Nedi je jula 1943. rekao:
Srpski narod opredelio se za konstruktivan rad, iako pod najteim
uslovima revolucije i rata. To je dokaz njegove vitalne snage i vere i
samog sebe da e preiveti ovo teko vreme, postojati i biti koristan
velikoj evropskoj zajednici. Dok drugi pale, rue, razaraju i ubijaju,
on, srpski narod, gradi i koristan je lan oveanstva... Deset hiljada
plugova, to je velika radost i na ponos to smo njima obogatili na
dobri i radni svet. Zato smo mi taj plug i nazvali 'Na plug'. U izradi
je jo pet hiljada ovakvih plugova... Samo ovakvim radom, sjajnim
radom iskovaemo mi opet svoju budunost, jer je u naem radu na
spas, naa veliina i naa nova Svesrbija". 96)
U razvoju poljoprivrede in. Radoslav M. Veselinovi, ministar
poljoprivrede i ishrane, zalagao se za preorijentaciju poljoprivrede od
ratarstva ka voarstvu, povrtarstvu i stoarstvu. Oekivalo se, mnogo
vie nego do tada, da se obrati panja na proizvodnju industrijskih
biljaka. Napredak poljoprivrede vezivao se i za tzv. pravedne cene
proizvoda, pod kojima se podrazumevalo da budu vee od proizvodnih
trokova. Osnov za poveanje poljoprivredne proizvodnje sagledavao
se i u racionalnoj obradi zemlje, ubrenjem, izborom selekcionisanog
semena, upotrebom boljih i modernijih sprava, planskim rasporedom
kultura, nainom upotrebe kapitala. Planskim radom morala se prevazii primitivna obrada poljoprivrede. Na plansku poljoprivrednu proizvodnju nije se gledalo samo kao na reenje pitanja iskrslih u ratu
> Isto.
Isto, 2. decembar 1942.
9 6 ) M. Spalajkovi, Predgovor drugom izdanju Nedievih govora, bez oznake strane.
94

95)

473

(proizvod nude), ve kao na neophodnu potrebu koju je trebalo uvesti

jo za vreme mira. Ministar je plansku poljoprivredu smatrao kao
sredstvo da se obezbedi prehrana naroda, ime bi ovaj bio spasen u
uslovima rata. Izvravanje zadataka planske privrede u toku dve godine
prikazivano je kao grandiozno delo srpskih seljaka". Prve i dalje mere
mogle su da se izvedu samo odozgo, uz pomo drave, koja se oslanjala
na zadrugarstvo.971
Meu glavnim problemima srpskog sela, nezavisno od nenormalnih
ratnih prilika, izdvajaa se niska proizvodnja sa prodajom proizvoda u
bescenje. Uzrok se nalazio u malim razdrobljenim zemljinim posedima
koji nisu mogli izdravati seljaka sa porodicom. Slaba pismenost i strah
od modernizacije poljoprivredne proizvodnje odbijali su seljake od
promene zateenih navika. Na selu nije bilo sloge, a politika i partije
pre rata zatrovale su odnose izmeu seljaka. Neprosveeni seljak nije
bio spreman da unosi novine u poljoprivrednu proizvodnju. Za savremenu poljoprivredu seljak se morao obuiti (putem kurseva, poljoprivrednih predmeta u kolama itd.). Tome je doprinosila tampa (naroito
Srpsko selo"), prosvetna politika i politika propaganda.
Surova stvarnost okupirane Srbije i podreenost Nedieve vlade
nemakoj okupacionoj vlasti uinili su da se i u sferi proizvodnje ne
postignu zamiljeni ciljevi. Deklarisati ciljeve bilo je lako, ali ostvariti
ih bilo je skoro nezamislivo. Selo nije imalo radnih ruku, a rat i
okupacija ometali su ostvarivanje kolaboracionistikih zamisli. Otpor
sela ovim merama bio je glavni faktor neuspeha zadrune politike i
dirigovanog planiranja u oblasti proizvodnje. Privremeni rezultati nestajali su sa pojaanim otporom reimu okupacije. Srpsko selo nije nikada
prihvatilo Nedievu koncepciju o obnovljenoj Srbiji u novoj Evropi".
Poljoprivredno bogata Srbija nije u toku rata doivela hroninu glad
kao neki drugi krajevi Jugoslavije, pre svega oni u dinarskom podruju,
i pored ishrane nemake vojske i izvoza u Trei rajh, to je bio i glavni
cilj i smisao planske privrede nametnute od vrha kolaboracionistikog
reima, ali o nekom unapreivanju proizvodnje, racionalizaciji organizacije i uopte modernizaciji ove privredne grane gotovo da se ne moe
govoriti. Propaganda je bila jedno, a nalije ivota pod okupacijom
njena suta suprotnost.

Industrija i rudarstvo u slubi nemakog ratnog napora

Privredna ministarstva Nedieve vlade bila su nesamostalna, radei
po nalozima i nadzorom referenata Glavnog opunomoenika za privredu Franca Nojhauzena, koji su imali pod svojom kontrolom centrale
za tekstil, piritus, eer, drvo, ugalj, metal, hemijske proizvode, iji
je rad objedinjavao njegov pomonik Betner, dok je drugi pomonik
Kajzer drao rudnike i privredna preduzea. 98 ' Po nemakim uputstvima
97)
98)

lanak Radoslava M. Veselinovia Budui razvoj poljoprivrede u Srbiji", objavljen

u Srpskom selu".
M. Borkovi, n.d., knj. 2, 104.

474

donoeni su i planovi o dirigovanoj privredi, koji je struno razradila

grupa u srpskom Ministarstvu privrede, a plan poljoprivrede grupa
Ministarstva za poljoprivredu. Ministarstva privrede i poljoprivrede bile
su mamutske birokratske organizacije sa po 2.000 zaposlenih slubenika
proseno u svakom, nalazei se pod neposrednim nadzorom generalnog
opunomoenika za privredu.99'
Sredite industrije Srbije nalazilo se u Beogradu, gde je prema
statistikim podacima iz 1938. bilo 327 fabrika ili 7,8% od ukupnog
broja fabrika u Kraljevini Jugoslaviji. 100 ' Ispred Beograda po broju
industrijskih preduzea nalazila se Vojvodina. Vojna industrija bila je
skoncentrisana u Srbiji. U odnosu na vojne industrije drugih zemalja,
nalazila se na nezavidnom nivou. O tome recito govori podatak da je
oruje Jugoslovenske vojske bilo raznoobrazno, razliitih tipova i vrsti
(preko 130 modela topova, osam modela mitraljeza i pukomitraljeza,
vie od deset modela puaka i preko tri stotine tipova municije).
Jugoslavija je bila prinuena da uvozi oruje iz razvijenih evropskih
zemalja, a uoi rata i iz Nemake, koja je meu prvima poela da trguje
orujem i municijom. 101 ' U Vojno-tehnikom zavodu izraivane su,
pored puaka i pukomitraljeza, rune bombe (kragujevanke"),
pitolji, avionske bombe, minobacai; opravljani su topovi. Polovinom
1938. u Zavodu je radilo preko 8.000 radnika. 102 '
Industrijska preduzea u Srbiji su posle okupacije bila obuhvaena
u 29 velikih firmi. Krajem 1941. i poetkom 1942. proradili su gotovo
svi industrijski objekti u Srbiji: Sartid - Smederevo, Jasenica - Smederevska Palanka, Fabrika vagona Kruevac, Zelezniki remontni zavod
u Kraljevu, Vistad - Valjevo, Fabrika avionskih motora Rakovica,
Fabrika oruja i municije u Uicu, Fabrika tofova - Parain, hemijska
fabrika Zorka" u Sapcu, Fabrika cementa u Popovcu, tekstilne fabrike
u Niu i Leskovcu, fabrike za preradu koe u Niu, Beogradu, Zajearu
i Knjaevcu itd. Radile su fabrike, pivare, mlinovi, strugare. Predmeti
od gvoa proizvoeni su u Sartidu", kao najveoj topionici i valjaonici
u Srbiji, koji su podmirivali izvoz u Nemaku i potrebe u Srbiji.
Preduzea u Smederevskoj Palanci i Kruevcu proizvodila su teretne
vagone, a Zorka" u apcu sumpornu kiselinu. '
U okupiranoj Srbiji osnovano je 37 akcionarskih drutava, od kojih
je 27 bilo sa stranim kapitalom - preteno nemakim (75%). 1 0 4 '
Industrija u Srbiji morala je da se nosi sa nedostatkom radne snage,
oskudicom strunjaka u proizvodnom procesu, deficitom sirovina,
pogonskog goriva, uglja i nafte, pokvarenim ili dotrajalim mainama,
Isto, 109.
B. Majdanac, Industrijalizacija i porast radnike klase u Srbiji 1947-1952. godine,
Beograd, 1981, 19.
1
j" V I I , Aprilski rat 1941, 1969, 410-419. itd.
1 2 ' Vojno-tehniki zavod je postigao dva znaajna uspeha: putanje u redovnu proizvodnju
valjaonice septembra 1938. i poetak fabrikacije pukomitraljeza Zbrojovka" kalibra
7,9 mm M - 3 7 po ehoslovakoj licenci. - Z. Spasi, n.d., 250.
1 0 3 ) S. Kerkez, n.d., 198.
104) Isto, 201.
W)

100)

475

nemakom demontaom maina. Iz podataka koji potiu iz druge

polovine 1942. vidi se da je industriji i eleznici nedostajao ugalj:
eleznici 50.400 tona, renoj plovidbi 7.500 tona, elektrinim centralama
23.370 tona, metalnoj industriji 114.133 tona, industriji eera 17.050
tona, mlinovima 5.333 tona, prehrambenoj industriji 4.943 tona, tekstilnoj industriji 5.225 tona, hemijskoj industriji 3.889 tona, ostaloj industriji 12.690 tona, ciglanama 4.951 tonu, tj. ukupno 149.484 tona. 105)
Mesena potreba privrede za ugljem iznosila je oko 150.000 tona, a
potrebe za ogrevom javnih i privatnih ustanova preko 20.000 tona.
Meutim, u septembru 1941. godine celokupna proizvodnja srpskih
rudnika uglja iznosila je oko 47.000 tona, to znai da ona nije bila u
stanju da pokrije ni jednu etvrtinu stvarnih potreba. Od tada se
situacija neto poboljala, jer su se krajem 1941. i poetkom 1942.
godine proizvodni kapaciteti uglja poeli da koriste u znatno veoj meri,
ali je ukupna produkcija jo uvek bila nedovoljna da podmiri potrebe
srpske privrede i privatnih potroaa". 106 '
Okupacijom i unitenjem Jugoslavije kao drave dolo je i do
razbijanja privrednog organizma i prekida proizvodnog ili kooperativnog procesa, to je takoe uticalo na karakter i intenzitet proizvodnje.
Srpska industrija za koju je inae bila karakteristina velika
usitnjenost i heterogenost, nastavljala je da radi i pod okupacijom, sa
malim brojem radnika, o emu svedoi izvetaj Industrijske komore iz
septembra 1943: Livnica metala i industrija hladnjaka brae Goldner u
Rakovici (73 radnika); Fabrika poljoprivrednih sprava - Goevac u
Beogradu (97 radnika); Industrijsko preduzee za preradu svih vrsta
lima i metala - Alekse T. Trajkovia u Beogradu (54 radnika);
Preduzee za optiku, preciznu mehaniku i elektrotehniku - Mikron"
u Beogradu (180 radnika); Prva jugoslovenska fabrika spiralnih burgija,
alata i metalne robe - Beograd (53 radnika); Metalurgijsko preduzee
za izradu elektromaterijala - Beograd (14 radnika); Jugostroj a.d. Fabrika maina i aparata - Beograd-Rakovica (84 radnika); Kameni
majdan - brae Zdravkovi, Beograd (4 radnika); Autogaraa i mainska radionica Aleksandra Brkia - Beograd (6 radnika); Obili",
industrija metalnih proizvoda Miodraga Savia - Beograd (70 radnika);
Nemaki auto-servis, industrijska radionica (110 radnika); Aero-autoelektromainska industrija brae M. Vrane - Beograd (15 radnika);
Industrijsko preduzee Balkan" - Beograd (15 radnika); Preduzee za
proizvodnju i popravku kola i autokaroserija Dragomira uria Beograd (27 radnika); Signal" a.d., Industrijsko preduzee za radiotehniku i elektrotehniku slabe i jake struje i preciznu mehaniku - Beograd
(40 radnika); Beometal" a.d., Preduzee za preradu metala - Beograd
(75 radnika); Kovnica" a.d., Metalurgijsko preduzee - Beograd (17
radnika); elikos", Industrija za preradu metala - Beograd (42
105)
m)

Isto, 213.
Isto.

476

radnika); Jug" a.d., Livnica i mainska fabrika - Beograd (10 radnika);

Rad", Fabrika metalnih proizvoda - Beograd (36 radnika) itd. 107)
Rudarstvo je imalo poseban znaaj za Nemce, naroito rudnici Bor
i Trepa sa stratekim sirovinama - bakrom i olovo-cinkovom rudom.
Nemci su se postarali da ovi rudnici prorade, da se njihova proizvodnja
povea i transport ubrza. Rudnici su oskudevali u radnoj snazi, ali je
ona prinudno pribavljana iz redova srpskih seljaka i radnika, ak i
zatoenika u logorima organizacije Tot", italijanskih zarobljenika, pa
i jedne ete nemakih specijalizovanih radnika. Rudnike su osiguravale
specijalne jedinice kako bi se nesmetano ostvarivala planirana produkcija. Radnici i strunjaci su se nalazili pod specijalnom policijskom
prismotrom da bi se izbegle sabotae, diverzije, organizovani rad
pokreta otpora. Ako se izuzme diverzija u Trepi u leto 1941, rudnici
su radili nesmetano do poslednjeg dana okupacije. Nijedan pokret
otpora, ni partizanski niti etniki nije napadao na ove rudnike, mada
su britanski oficiri od etnika traili da se Bor napadne, na ta su etnici
uzvraali da e do napada doi tek kada saveznika avijacija prethodno
bude bombardovala rudnik.
Na osnovu podataka iz 1943. u Srbiji su radili sledei rudnici:
Dravni rudnik Vrka uka i Srpski Balkan (1.192 radnika); Dobra
Srea (470 radnika); Tresibaba-Podvis (703); Ibar-Jarando (560);
Dobra (67); Ranovac (173); Rtanj (87); Dravni rudnik Senjski rudnik
i Ravna Reka (1.223); Aliksar (78); Aleksinac (672); Bogovina (772);
Resava (765); Sisevac-Vrii (562); Jelanica (388); Vrbica (364);Oplenac (246); Oraac (112); Stamnica (74); Sikole (32); Hajduk Veljko
(49); Rakova Bara (37); Bukovac (113); Velika Ivana (208); Gruanski
rudnici (35); Groanski rudnici (75); Dad (120); Dualovac (47)
Dulkan (26); drelo (49); Zvezdan (63); Zvizdar (19); Zlatar (17)
Ivanovo (134); Jadarski rudnici (27); Jeklov (62); Klenovnik (525)
Kostolac (761); Kolubara (90); Karbo-Maki (324); Kneica (40)
Lazarevac (50); Morava (212); Manasija (68); Melnica (55); Nada
Ameri (12); Novo Selo (81); Palilula (119); Petrovaki Leskovac (57);
Prkosava-Rudovci (164); Petrovac (37); Radljevo (152); Rajkovac (65);
Rogaa (21); Srea (184); Sv. Jovan (86); Tavnik (73); ovdin (15);
Dovdin-Prokop (25); Krepoljin-Sige (20); Bonjani (12); evica (20);
umadija (63) i Crljeni (89 zaposlenih radnika). > Ukupno je u
rudnicima oktobra 1943. radio 13.041 radnik. Najvie radnika radilo je
u Senjskom rudniku i Ravnoj reci (1.223). 109)
Za Nemce je u Jugoslaviji najznaajniji bio Borski rudnik, koji je
Jugoslovenska vojska razorila (oteenje maina i kompresora, elektrine centrale, flotacije i topionice). Nemci su tek oktobra 1941. uspeli
da dovedu rudnik do prvog stepena obnove, planirajui proizvodnju u
etiri faze. Proizvodnja olovno-cinkove rude u Trepi iznosila je

r 7)
108)
109)

Isto, 201.
Isto, 202.
Isto, 202.

477

1940/1941. godine 505.430 tona, a koncentrata olova 49.828 tona i

koncentrata cinka 30.195 tona; za pet meseci 1941. godine, koliko je
rudnik radio, 89.781 tona rude, 7.776 tona koncentrata olova i 4.740
tona koncentrata cinka; 1942. godine 344.459 tona rude, 30.533 tone
koncentrata olova i 18.064 tone koncentrata cinka; 1943. godine 394.402
tone rude, 35.305 tona koncentrata olova i 16.888 tona koncentrata
cinka; 1944. godine 272.031 tona rude, 21.356 tona koncentrata olova
i 9.752 tone koncentrata cinka. 110) Godine 1941. proizvedeno je 16.535
tona rafiniranog olova; 1942. godine 18.382 tona, a 1943. godine 19.220
tona, to je vie nego u 1940. godini, kada je bilo proizvedeno 14.234
tone rafiniranog olova. 111 '
Prema izvetaju Trepa-Mines Limited u Zveanu, od 5. oktobra
1943. godine, u olovnom rudniku u Starom Trgu i flotaciji i separaciji
rude u Zveanu radilo je 48 uenika, 167 pomonika i majstora i 699
ostalih radnika (u Zveanu); 29 uenika, 93 pomonika i majstora i 926
ostalih radnika (u Starom Trgu) i u topionici olova a.d, Zvean, 3
uenika, 41 pomonik i majstor i 370 ostalih radnika. Prema ovim
podacima ukupan broj zaposlenih iznosio je 2.376 (uenika, pomonika,
majstora i ostalih radnika). 112 '
O eksploataciji antimona iz Podrinjskih rudnika (rudnici oko
Krupnja i Zajae), u Lisi i Bujanovakim rudnicima govore sledei
rezultati: 1941. u Podrinjskim rudnicima proizvedeno je 17.481 tona
rude antimona i 1.013 tona metala; 13.548 tona rude antimona i 355
tone metala u 1942. godini; 1943. godine 26.202 tona rude i 723 tona
metala, a 1944. godine 15.928 tona rude i 281 tona metala. Ukupna
proizvodnja rude i metala u Lisi iznosila je: 1.004 tona rude i 169 tona
metala 1941. godine; 1.988 tona rude i 311 tona metala 1942. godine;
1.674 tona rude i 278 tona metala u 1943. godini; 386 tona rude i 75
tona metala 1944. godine, a u Bujanovakim rudnicima: 936 tona rude
i 234 tona metala 1941. godine; 869 tona rude i 217 tona metala 1942.
godine; 1.283 tona rude i 295 tona metala 1943. godine i 411 tona rude
i 90 tona metala 1944. godine. 113 '
Pored Bora i Trepe, naroitu zatitu uivao je rudnik antimona
kod Krupnja i Ivanjice, jugozapadno od Loznice, rudnik magnezita kod
Uica, rudnik pirita kod Donjeg Milanovca i rudnici uglja u istonoj
Srbiji, te ruda hroma kod aka, Rake i Drenice; eksploatisan je i
azbest. 114 '
Bor je za sve vreme okupacije imao probleme sa radnom snagom:
kada je radnika bilo dovoljno, mnogo ih je odsustvovalo zbog slabih
ivotnih uslova ili beanja sa posla. Pobegle radnike lovili" su nemaki
vojnici i kolaboracionisti. Radni dan je produavan, a uvedena je i
Isto, 203.
> Isto.
> Isto.
113) Isto, 204.
114) M. Borkovi, n.d., 2, 121.
1I0)
m

478

nedelja kao radni dan. Trebalo je odrati proizvodnju blister-bakra od

3.500 tona meseno. Predratna proizvodnja je iznosila 40.000 tona
godinje, a Franc Nojhauzen zahtevao je da se proizvodnja podigne do
nivoa od 60.000 tona blister-bakra godinje. Ukupan broj radnika se
poveavao, ali je radni efekat slabio. Oktobra 1942. od ukupno 8.199
radnika na posao je dolazilo 6.833. 1 1 5 ) Dosta radnika dovedenih sa
strane nije moglo da izdri vie od etiri meseca rada. Posebno je
zapaana oskudica kvalifikovanih radnika, pre svega rukovalaca builica. Nemci su septembra 1943. doveli u Srbiju rudarski bataljon
Jugoistoka", koji je brojao oko 1.000 radnika, od ega je jedna eta
(105 ljudi) dola u Bor. Februara 1944. u Bor je stiglo 1.400 italijanskih
zarobljenika. Meu radnicima je bilo i pripadnika Slube rada".
Primicanjem kraja okupacije, tekoe sa nedostatkom radnika, transportom rude i oskudicom uglja sve vie su se poveavale.
Naputajui Bor, oktobra 1944, Nemci su otetili sve vanije
ureaje (izlazno okno je minirano, jame potopljene, pumpe unitene). 1 1 6 )

Nedi i radnitvo - Srpska zajednica rada"

Nacionalna sluba rada za obnovu Srbije" uvedena je decembra
1941. godine Uredbom za podruje srpske drave", sa zadatkom da
se ceo narod, odreenog doba starosti, udrui na zajedniki, svestan i
disciplinovan rad za opte dobro. Svaki Srbin od 17 do 45 godina
sposoban za rad, bez obzira na zanimanje, bio je obavezan na slubu
u nacionalnoj obnovi. Od obaveza slube mogla su se izuzeti: lica s
redovnim zanimanjem, lica samostalnog zanimanja koje im je osiguravalo izdravanje, radnici koji su se kod srpskih javnih berzi rada prijavili
za rad u Nemaku, lica u radnom odnosu koja su primala platu kod
posloprimaca", lanovi porodica sopstvenika poljoprivrednih domainstava neophodno potrebni za odravanje domainstava. Pod ovu obavezu nisu potpadala lica liena asnih prava: Jevreji i Cigani. Ukupno
trajanje u slubi nije smelo da iznosi vie od godinu dana. Lica u slubi
dobijala su besplatan smetaj, radniko odelo, hranu i besplatan
podvoz. Iako ovim nisu zasnivali radni ili slubeni odnos, bili su
osigurani za sluaj bolesti ili nesree na poslu. U dravnu slubu i na
Univerzitet i visoke kole mogao se primiti samo Srbin koji je prethodno
najmanje est meseci obavljao slubu nacionalne obnove. Lica koja su
izvrila obavezu nacionalne slube imala su pri jednakim uslovima
prvenstvo u zasnivanju radnog odnosa u dravnoj ili samoupravnoj
slubi. Studenti i aci mogli su dobiti stipendije za studije i uenje u
zemlji i inostranstvu. Zanatlijska i radnika omladina imala je prvenstvo
za nametenje u dravnim preduzeima. 117)
115)
116)
117)

S. Kerkez, n.d., 206.

Isto, 211.
Uredba o uvoenju nacionalne slube, Obnova", 16. decembar 1941.

479

Normativno regulisana kao obavezna, ova sluba obezbeivana je

izborom vodeih ljudi politiki pouzdanih, a na drugoj strani disciplinskim propisima i kaznenim odredbama zatvora do godinu dana za one
koji izbegavaju slubu, ne ispunjavaju odreene dunosti ili neovlaeno
naputaju slubu nacionalne obnove. Predsednik Ministarskog saveta
odreivao je optekorisne radove nacionalne obnove ili radove vane
sa dravno-politikog gledita. U kojim tekim prilikama treba upotrebiti Slubu nacionalne obnove odluivao je ministar socijalne politike
i narodnog zdravlja. Rukovaoca slube imenovao je predsednik Ministarskog saveta.
Nacionalna sluba rada za obnovu Srbije" angaovala je omladinu
na rad u rudnicima, na opravci puteva, sei drva itd. Radnici su
kontrolisani putem upravnih organa, policije, socijalno-radnikih organizacija (osiguranja, posredovanja rada itd.). Odredbe o uklanjanju
nacionalno nepouzdanih iz javnih slubi obuhvatale su sve one koji su
pripadali internacionalnim organizacijama" (komunistima), irili lane
vesti, bili optueni za korupciju, nesavesno obavljanje dunosti. 118 '
Kontroli je podlegalo i radnitvo u Srpskoj zajednici rada ( S R B O Z O R ) , nekoj vrsti sindikata stvorenih za vreme rata. Srpska zajednica
rada imala je svoj organ Srpski radnik" koji je propagirao reim i
njegovu politiku u oblasti rada, pozivajui se na tradicije srpske
zadrunosti i solidarnost radnika i nametenika, poslodavaca.
Na elu Srpske zajednice rada, sa seditem u Beogradu i filijalama
u celoj Srbiji, nalazio se Milan Nedi. Bilo je predloga da se na elo
S R B O Z O R - a postavi Milosav Vasiljevi, prof. Univerziteta, poznati
sociolog nacionalsocijalistike orijentacije, pa ak i Dragia Cvetkovi,
kao predratni funkcioner Jugorasa", reimskog sindikata Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). 1 1 9 '
Srpska zajednica rada osnovana 1942. naliila je nemakom Frontu
rada. Predlaui in. Milosava Vasiljevia za stareinu Zajednice, Ljoti
je polazio od toga da on dobro poznaje ovu nemaku organizaciju i da
moe pomoi da se meu radnicima iskoreni marksizam i komunizam.
Cilj Zajednice bilo je ujedinjenje radnika na nacionalnoj osnovi u jednu
celinu i u optem interesu radnika, naroda i drave, da bi se obezbedio
mir, onemoguili trajkovi, postigao sklad izmeu radnika i poslodau8)

119)

Srpski radnik" pisao je povodom dvogodinjice rada Srpske zajednice rada":

Srpska zajednica rada podignuta je na vrstim temeljima ideologije, stare srpske
zadrunosti, za dve godine svoga rada na vaspitanju svojih lanova i preporodu naeg
socijalnog ivota pokazala je velike uspehe, kakve ranije decenijama nije ostvarila ni
jedna ustanova. Ona kao propagandno-vaspitna ustanova, sa velikim socijalnim
zadacima, za nepune dve godine rada, nije izgubila iz vida ni jednu vaniju potrebu
radnika i nametenika, poslodavaca i posloprimaca, pa je u svom saetom radnom
programu obuhvatila ceo javni i privatni ivot svih uesnika u srpskoj privredi". Srpski radnik", 3-4-5/1944.
Kandidatura Cvetkovia potekla je od izvesnog Ljubomira Mitia koji je 25. maja
1942. protestovao protiv vodstva Srpske zajednice rada, smatrajui da na njenom
elu treba da se nae Dragia Cvetkovi, ali se sve zavrilo na njegovoj pojedinanoj
elji. - SI. Kerkez, n.d., 674.

480

vaca, unapredilo tehniko obrazovanje i prosveenost, podigao kulturni

nivo radnika.
Srpska zajednica rada obezbeivala je prijavljivanje za rad u
Nemakoj (seoske i druge ete), dobrovoljno ili prinudno, radnu snagu
za radilita u Srbiji, slala radnike u rudnike i na umske manipulacije,
pomagala u kolovanju radnike dece, otvarala radnike kuhinje u
preduzeima. U 111 ovih kuhinja hranilo se 46.000 radnika.
Radnici, sa poslodavcima, trebalo je da se objedine u domainski
stale", koji bi bio uklopljen" u narod a ovaj u dravu. Srpska zajednica
rada imala je ulogu sprovoenja organskog izgraivanja radnikih i
nametenikih udruenja i uvanja optih privrednih interesa nacije.
Odnosi izmeu radnika i poslodavaca trebalo je da poivaju na
zadrunim principima, na ravnopravnosti i drueljublju. Milan Nedi
poruio je radnicima 30. maja 1942. da mu na srcu lei reenje radnikog
pitanja i da se zato i primio za stareinu Srpske zajednice rada. Od
radnika je traio da svojim radom povrate Srbiji staru slavu, ugled i
potovanje u Novoj Evropi i elom svetu".
Nedi je obeavao radenicima" da e rad dobiti svoje pravo, da
dolazi novo doba, da se staro nee vie povratiti i da u tom novom
dobu nee vie moi da se tove oni koji su za sebe zbir ali sve, a od
sebe nisu davali nita. Isticao je da se u tom dobu koje dolazi nee
raati milionerski sinovi i keri.120:1 Negirao je, na jednoj strani,
komunizam, a na drugoj kapitalizam. Radnitvo je kontrolisano preko
Radnike komore, Glavnog ureda za osiguranje radnika, Glavne
uprave za posredovanje rada - Javne berze rada, Bratinske blagajne,
Srpske zajednice rada i Ministarstva socijalne politike i narodnog
zdravlja, koje je koordiniralo sve ove institucije i organizacije, dajui
im upravni, politiko-ideoloki i struni smer. Nedi je podvrgavao
kritici radnike ustanove Kraljevine Jugoslavije, gledajui u njima legla
birokratije i sklonita radnike aristokratije". Srpsku zajednicu rada
smatrao je domainskom" i nazivao bratskom". Radenike je oslovljavao braom", traei u skladu sa njegovom nacionalnom opsesijom
da budu dobri Srbi" i da brinu o srpskoj budunosti. Osiguranje radne
snage bilo je uslovljeno ne samo obnovom Srbije, ve i udovoljavanjem
nemakim zahtevima za poveanom proizvodnjom. 121) Sa nekoliko
uredbi Nedieva vlada je obezbeivala radnu snagu za potrebe privrede
(Uredba o uvoenju nacionalne slube rada za obnovu Srbije iz
decembra 1941, Uredba o obaveznom radu i ogranienju slobode
uposlenja, Uredba o uvoenju ratnoprivrednih mera Rajha za podruje
Srbije).
Nedieva vlada reklamirala je rad u Nemakoj kao oblik da se
zbrine porodica. Naglaavalo se da strani radnici imaju ista prava kao
i nemaki i da im pripadaju najvie nadnice, izdana ishrana, prvorazredno ukonaenje". Uprave za vrbovanje radne snage postojale su kod
120)
121)

Govori generala Milana Nedia, predsednika Srpske vlade, Beograd, 1943, 70-71.
Pre svega, u rudnicima bakra, olova, cinka, uglja i u umskoj industriji.

481

481

javnih berzi u Beogradu, Niu, Kragujevcu, apcu i drugim mestima.

U propagandi za rad u Nemakoj koristilo se i objavljivanje sume novca
koju su radnici u Nemakoj dostavljali porodicama u Srbiji. Uredbom
0 uvoenju ratnoprivrednih mera Treeg rajha za podruje Srbije iz
marta 1943. ostvarivan je pritisak na radnike da se opredeljuju za rad
u Nemakoj. Komunistika protivpropaganda je, pozivom na patriotizam, istupala protiv rada srpskih graana u Nemakoj. Meutim,
kolaboracionistiki reim je bio vezan kvotom okupatora koja se morala
ostvariti slanjem radne snage svakog meseca.
Sredinom 1942. u Nemakoj je bilo oko 50.000 radnika iz Srbije.
Februara 1943. taj broj je iznosio 60.000 radnika. Krajem 1943. i
poetkom 1944. broj tih radnika se popeo na 80.000. Mnogi se nisu
nikada ni vratili zbog ozleda na radu, bolesti, gladi, bombardovanja.
Kako su u Nemaku upuivane i druge kategorije radnika - seoske
omladine, radnika, studenata na specijalizaciji - taj broj iznosio je oko
100.000 radnika. Prema Tanasiju Diniu, ovaj je broj iznosio 150.000,
ali taj podatak ne izgleda taan, tim pre to je dat u istrazi posle rata.
U Nemakoj se najmanje ostajalo est meseci, ali su neki radnici ostajali
1 godinu dana, pa i due. 122 '
Normativno je zabranjeno otkazivanje rada ili otputanje u preduzeima i privrednim granama bez odobrenja najviih upravnih organa.
Postavljenja su se mogla vriti samo uz prethodno odobrenje odgovarajueg Ministarstva. Svi dravljani od 17 do 45 godina pozivani su na
obavezan rad u odreenim preduzeima, bez obzira da li su bili
zaposleni, nezaposleni ili obavljali slobodan poziv.
Nedi je juna 1943. doneo odluku o osnivanju Fonda Milana Nedia
za srpsku radniku decu, koji je pruao pomo radnikoj deci, deci
izbeglica i porodicama iji se hranitelj nalazio na radu u Nemakoj, na
radovima u Srbiji ili u zarobljenitvu.123'
U nacionalnoj obnovi Srbije nisu mogli da uestvuju Jevreji jer su
lieni asnih prava, kao izraz nacistike rasistike politike, pripadnici
naroda koji su se nalazili pod udarom nemake rasne politike i
optuivani da su nosioci komunizma i marksizma. Njima je u Srbiji
nemaka politika pripremila fiziku likvidaciju. Nezavisno od uea
Jevreja u narodnooslobodilakom pokretu, antikomunistika propaganda je inae predstavljala narodnooslobodilaki pokret kao jevrejsko
preduzee. Jugoslavija je bila jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj
su Jevreji vezani za leviarske ideje rano pristupili narodnooslobodila-

> Mere za slanje radno sposobnog stanovnitva na rad u Trei rajh preduzete su
neposredno posle zavretka ratnih operacija. Na sastanku kod Franca Nojhauzena u
Beogradu 2. juna 1941. iznet je predlog o upuivanju oko 75.000 radnika do kraja
1941, ali se radilo o nerealnoj zamisli. Do sredine jula 1941. prijavilo se, po nemakim
procenama, 7 - 8 . 0 0 0 radnika. Do kraja avgusta broj je narastao na 22.600 radnika
(17.800 mukaraca i 4.800 ena). Od aprila do kraja jula 1942. iz Srbije je otpremljeno
u Nemaku 7.430 radnika. Ima izvetaja u kojima se govori o 54.000 srpskih radnika
u Nemakoj. Naredne 1943. upueno je 19.000 radnika. Do kraja 1943. u Nemakoj
je iz Srbije bilo zaposleno 65.743 radnika. - M. Ristovi, n.d., u rukopisu, 290.
123> S. Kerkez, n.d., 384.

i22

kom pokretu, ime se negira dosta rairena teza da su Jevreji bili stado
ovaca", pokorne ovce". Prema Jai Romano oko 5.000 Jevreja
uestvovalo je u narodnooslobodilakoj borbi naroda Jugoslavije (4.572
Jevreja, ili 6 - 7% od ukupnog jevrejskog stanovnitva).124) Filozofiji
mirenja nisu podlegli svi Jevreji, ali teko je bilo nai se na slobodnoj
teritoriji bez veza koje su bile strogo konspirativne. Pa i velika slobodna
teritorija u zapadnoj Srbiji je stvorena tek septembra 1941. godine.
Jevreji su morali da se prijavljuju svakodnevno, a delom su ih zavaravali
i Nemci obrazovanjem zdravstvene slube koja je navodno brinula o
njima. Nemci su iz imena jevrejskih komunista i patriota izvodili tezu
0 dominaciji Jevreja u komunistikim organizacijama, zahvaljujui
delom i injenici da su neki od njih, koji su rano pristupili komunistikom pokretu, bili u rukovodeoj strukturi KPJ: Moa Pijade, Olga
Alkalaj, Moa Levi, Frida Bergman, Josif Almozlino Alma, Dori
Frajdefeld, Salamon Anaf, Rafael Batina (Mia Cvetkovi), Raela
Baruh-Simi. Umetnik Bora Baruh radio je na osloboenoj teritoriji u
uikom slikarskom ateljeu. In. Izidor Baruh je bio komesar Crnogorske ete Uikog odreda, a Josif Baruh komesar Raanske ete. Dr
Frida Gutman je bila lekar u partizanskim odredima na slobodnoj
teritoriji tzv. Uike republike, a kasnije vodila prihvatnu bolnicu u
ajniu.
Omladina koja nije shvatala nacionalne dunosti u duhu Nedieve
1 Ljotieve politike ozdravljenja Srbije, prevaspitavana je primenom
prinudnih mera. Zavod za prevaspitanje omladine u Smederevskoj
Palanci, osnovan 1942, zasnovan je na iskustvima Nemake u prevaspitavanju posrnule omladine". Nedieva vlada je 15. jula 1942. donela
Uredbu o prinudnom vaspitanju omladine i formiranju Zavoda, u koji
su slati uenici iskljueni iz kola i studenti, po odluci optinskih uprava,
odnosno policijskih vlasti a po uzrastu od 14 do 25 godina. U zavod je
upuivana i vankolska omladina koja nije shvatila nacionalne dunosti.
Prinudno vaspitanje trajalo je od 6 meseci do dve godine, ali je 1943.
produeno do tri godine. Pitomce kanjenike izdravala je drava, s
tim to su roditelji boljeg materijalnog stanja pokrivali trokove boravka
za svoju decu, prema imovinskoj skali. Krajem 1943. Nedi je osnovao
jo jedan slian dom u Obilievu kod Kruevca. Zadatak doma je bio
da prikuplja ratom unesreenu, naputenu i posrnulu siromanu decu
i osposobljava je za nacionalno ispravne, struno spremne i predane
lanove srpske narodne zajednice. Predvieno je da Dom primi 300
muke i 100 enske dece od 17 do 21 godine ivota. Ovaj deiji dom
ili grad" poeo je sa radom poetkom 1944. godine. Grad" je bio
obezbeivan straom. 125)
Na elu zavoda u Smederevskoj Palanci nalazio se Milovan Popovi,
asistent Univerziteta u Beogradu, lan Zbor-a, a za upravnika enskog
124)

125)

Dr J. Romano, n.d., 40. - Ukupno je u Jugoslaviji od 82.242 Jevreja stradalo 67.248

ili 8 1 , 7 6 % . Od toga je u Banatu stradalo 3.800, u Srbiji 11.000, Bakoj i Baranji
13.500, Sandaku 260, Kosovu i Metohiji 210.
D. Kilibarda, n.d., 123-4.

483

internata postavljena je dr Dragojla Popovi, takoe lan Ljotievog

Zbor-a. Cilj vaspitanja je bio da se omladina politiki prevaspita i vrati
u ivot. Na spisku Ministarstva prosvete za upuivanje u Zavod krajem
1942. nalazilo se 330 uenika iz 35 kola. U Zavodu je 1942-1944.
boravilo 1.270 pitomaca. Meu predavaima su bili: Velibor Joni,
Ratko Pareanin, Dimitrije Ljoti, Milosav Vasiljevi, oko Slijepevi.
Politika shvatanja pitomaca testirana su putem pisanih radova: Moj
sluaj", Mojapolitikaubeenja", tamisli o Titovoj akciji" itd. 126)

Ideoloke osnove prosvete i kulture

Osnova Nedieve kolaboracije zasnivala se na spasavanju srpskog
naroda putem ouvanja mira i osude borbe kao smrtonosne za srpski
narod. Pognuti glavu znailo je egzistencijalno se obezbediti u surovom
ratu. Srpski narod je bio malen i svaka borba ili pootrenje vojne
okupacije dovelo bi do njegovog neizbenog unitenja. Nedi se stoga
javljao u ulozi spasioca srpskog naroda. Alternativa borbe je bila do
kraja odbaena. Ovu alternativu trebalo je odbaciti i olo" koji je
nagrizao zdravu sr naroda nemilosrdno istrebiti. Obraun sa komunizmom obuhvatao je i obraun sa jevrejstvom i masonerijom, sa
petokrakom i estokrakom zvezdom". Nedi je bio ovek koji je
najbolje izraavao interese srpskog naroda u sadanjosti i budunosti,
a trea Srbija" pod njegovim vodstvom smatrala se prirodnim istorijskim nastavkom srpske prolosti.
Srpska prosvetna i kulturna politika polazila je od glorifikacije
Nedieve politike, srpske prolosti, osude Jugoslavije ,kritike graanske
demokratije. Ideolozi Srbije pod okupacijom, bliski Nedievom reimu
i Ljotievim pogledima, priklanjali su se reimu nove Srbije" koja
mora da se nasloni na svoju slavnu prolost. Miroslav Spalajkovi je
prekid srpskog mita nalazio u Kraljevini Jugoslaviji. Nova dravna
tvorevina je 1918. prekinula taj mit i izazvala zamrlost i neplodnost u
srpskom narodu". Velibor Joni kritikovao je liberalno-kapitalistiki
sistem Kraljevine Jugoslavije kao nepodesan za Srbiju, kao zemljoradniku i maloposedniku zemlju sa izrazito patrijarhalnom kulturom. 127)
Obnavljanjem ovih idealistiko-mitolokih projekcija srpske prolosti
odbacivao se celokupni razvitak Jugoslavije kao antiistorijski, tetan po
Srbiju, koji ju je unazadio, doveo do raspadanja srpske narodne due".
Jugoslaviju su odbacivale i sve druge nacionalistiko-ovinistike snage.
Mitologizirane nacionalne ideologije stavljene su u funkciju obnove
nacionalnih organizama u krilu Hitlerovog novog poretka".
Drugu komponentu prosvetne i kulturne politike predstavljalo je
razvijanje teze o prijateljstvu nemakog i srpskog naroda, savremenom
blagonaklonom odnosu Nemake prema Srbiji, uticaju nemake kulture
> Isto, 126.
Srpski narod", 24. oktobar 1942.

126

127)

484

na Srbe u prolosti, ulozi koju je Nemaka preko svojih velikana u

oblasti humanistike uinila otkrivajui najvee srpske duhovne vrednosti
kulturnoj Evropi (narodno stvaralatvo, rad Vuka Karadia itd.).
Antijugoslovensku politiku potpomagali su i Nemci, koji su Jugoslaviju 1941. razbili kao dravu, suprotno meunarodnoj pravnoj
doktrini i injenici da je ona nastavljala da ivi u meunarodnim
odnosima i preko pokreta otpora koji se nije mirio sa porazom aprila
1941. godine. Sama ideja Srbije znaila je negaciju Jugoslavije. Za
Nedia je Jugoslavija bila pokojnik"; ona nas je razorila, upropastila
i dovela do prosjakog tapa". '
Srpskom narodu pridavala su se neka posebna svojstva koja su ga
inila osobenim narodom. Posebne odlike proisticale su iz njegove
istorije, tradicije, narodne psihe. Individualna svojstva naroda formirana
u posebnim istorijskim uslovima su apsolutizirana, narod tretiran kao
kompaktni socijalni organizam, seljatvo kao osnova drutva idealizirano. Polazei od ovih svojstava, teoretiari faistike orijentacije*kalemili
su na buduu organizaciju srpskog drutva, celinu naroda zanemarivanjem oveka kao pojedinca, princip jedinstva i hijerarhiju odnosa, u
narodu gledali vrstu, bioloku i drutvenu zajednicu", nastalu u
prolosti i izraslu u organsku celinu". Za Dimitrija Najdanovia, u
Nedievoj dravi spasa" ljudi kao pojedinci su pre narodni nego svoji,
jer na svakom planu - biolokom, psiholokom, duhovno-kulturnom izviru i uviru u narodno bie. 129 '
Ideje prosvetne politike najbolje se sagledavaju preko Prosvetnog
glasnika" koji je ureivao dr Filip Medi, a kao izdava potpisivao
Velibor Joni, ministar prosvete i vera. Novom teorijskom osnovom
kolstva i ukupne prosvete bavili su se u tampi i strunoj periodici,
naroito u Prosvetnom glasniku", Velibor Joni, Vladimir Velmar
Jankovi, dr Dimitrije Najdanovi, dr Radia Mitrovi i drugi. lankopisci u Prosvetnom glasniku" ustajali su protiv materijalistikog duha
koji potiskuje i razara svetosavski duh kod Srba. Komunistika akcija
oznaavana je kao krajnje nemoralna i neskrupulozna. Cilj komunistike
akcije nije bio leenje srpskog naroda od trulei Kraljevine Jugoslavije
i njenog materijalistikog duha, ve ekonomsko i politiko porobljivanje
srpskog naroda od strane nesrpskih, poglavito jevrejskih elemenata.
Lek je traen protiv oba zla: materijalistikog i komunistikog u obnovi
svetosavskog duha i svetosavskog idealizma.130'
U ime nacionalnog vaspitanja aka, kao glavnog cilja kole pod
okupacijom, zahtevalo se odbacivanje internacionalne ideologije koja
od aka nacionalca stvara - internacionalca", unosei u ake pojmove
o nacionalizmu pometnju, zabunu, koja je utoliko opasnija to je
uperena na mlade ake duhove koji su prijemivi za sve to je novo
pa makar to novo i ne bilo dobro. Ta ideologija preporuivala je
j?' M. Nedi, Moja re Srbima, Govori odrani 1941-1944. godine, Beograd, 1944, 65.
' D. Najdanovi, Prosvetni glasnik", 1-2/1943.
' R. Mitrovi, Komunistika akcija kod Srba, Prosvetni glasnik".

485

nepotovanje vere - Boga, nepotovanje roditelja i uitelja, navodila

ih na put slobodne ljubavi, uila ake da ne cene i ne potuju nacionalne
svetinje, to je pogaalo kolu i dravu, ilo na uklanjanje onih moralnih
i duhovnih konica koje su aka drale u hrianskim i moralnim
principima, pa da s njima, kao sa mehanizmom, postupa po svojim
ciljevima i pravcima. '
Radia Mitrovi je u Sv. Savi nalazio linost istorije koja je od
naroda nainila'" naciju, od drave otadbinu. Kada je drava propala,
otadbina je ivela u srcima pokolenja. Zajedniki duhovni ivot
organizovao je u samostalnoj srpskoj crkvi. Pod svetosavskim shvatanjem ivota krilo se idealistiko filozofsko shvatanje koje je u duhovnoj,
kulturnoj strani videlo pravi smisao i vrednost ovekovog ivota. Srpski
narod video je u venom duhovnom ivotu pravu vrednost i smisao
ivota, privoleo se nebeskom carstvu". To svetosavsko shvatanje
ivota naputeno je sa stvaranjem Jugoslavije: na mesto srpske nacije
doao je jugoslovenski narod, koji se cepao na razne narode i plemena,
ak i na pokrajine; Otadbina se svodila na zaviaj; drava se polako
raspadala u banovine; duh koji je u njoj vladao bio je krajnje
materijalistiki, jer je sve tenje apsorbovala elja za novcem, za
poloajem, a sa tom tenjom i sa individualiziranjem, partikulariziranjem narodnog ivota ila je - kao njen pratilac - krajnja sebinost,
zavist i mrnja. Vraanje svetosavskom duhu bilo je i pretpostavka da
se prebrode i nove nevolje i tekoe. Svetosavski duh morao se
uspostaviti kroz kole, odstranjivanjem svih institucija koje slabe ili
razaraju taj duh. Svetosavsko shvatanje ivota videlo je u duhovnom
ivotu i smisao i glavnu vrednost narodnog ivota. Tom cilju trebalo
je da se sve podvrgne.
Kako je srpski nacionalizam utemeljio Sv. Sava jo pre 700 godina,
srpski nacionalizam je bio najstariji u Evropi. Na svetosavlje je gledano
kao na srpski idealizam, po kome je glavna vrednost narodnog ivota
bila sadrana u duhovnom ivotu. Svetosavlje je bilo moralna podloga
nacionalnog mita. Sveti Sava je u narodnoj dui spojio dravu i crkvu,
narod i veru, zemaljsko i nebesko. 132)
Pravoslavlje je ukljueno u sistem vaspitanja, jer se religija smatrala
za spas, vera za osnov etike, napadalo bezbonitvo; nema vaskrsenja
putem borbe ve kada to bude Gospod odredio. Za tvorca srpskog
nacionalizma uzimao se Sveti Sava koji je obezbedio jedinstvo srpskih
plemena i oblasti. Svetosavski duhovni put je bio put izlaza. Srpski
ciljevi mogli su se ostvariti samo fanatinom samodisciplinom. Prosveta
i kultura morali su se osloniti na dom i porodicu, na veru i crkvu, na
srpsku pozitivnu tradiciju, na razvijanje ljubavi prema nemakom
narodu.
131)
132)

Isto, Dom i kola", Prosvetni glasnik, 5-6/1943.

M. Spalajkovi, Srpski narodni mit i Evropa, Srpski narod", Uskrs 1943; T. Kulji,
n.d., 259.

486

Vaspitanje omladine zasnivalo se na srpskom nacionalizmu. Obraajui se omladini 18. januara 1942, Nedi je zahtevao da se omladini
povrati ono to je majinim mlekom usisala - srbizam, samo za Srbiju
da ivi i samo za Srbiju da mre". 133)
Velmar Jankovi se borio protiv svih onih koji su iskrivljavali
srpsku istoriju. Odapinjao je strele na sve koji su traili od Srbina da
predahne, davali drukiju interpretaciju srpske istorije, materijalistiku,
obarali navodne zablude iz srpske prolosti i uklanjali lai iz njegove
istorije. Traio je da savremeni Srbi stanu uz radnu Srbiju" i odbace
demoniju materijalizma". Poklonici materijalistike demonije su Srbina, kada je bio iskrvavljen od strane borbe, pozivali da predahne gde
predaha nema". Kazali su mu u ime nove nauke: dosta si se borio,
sad treba da se odmara. Dosta si bio sirotinja raja, sad treba da pauje.
Dosta si se molio bogu odricanja, pomoli se bogu raskoi i zaborava.
Ostavi se predrasuda porodice i stareinstva, prolo im je vreme. ovek
je skup elija, dua ne postoji. Preteka je ta srpska povest, romantina
je tvoja vernost Hristu. Svetog Savu izmislili su kalueri da bi svoje
manastire ispunili zlatom. Na Kosovu nisu se borili Srbi nego kapitalistiki feudalci, a Karaore se borio da smanji porezu i da obezbedi
svoje ovce i svinje, a ne za Srbiju. Sve to o otadbini srpskoj, sve je
to kapitalistika obmana, varka u cilju eksploatacije, i nita vie.
Otadbina je zastarelo ime, ekonomski poredak je sve, ba sve. Ne
misli uvek na te tvoje takozvane srpske ciljeve, ne brini brigu optu.
Misli malo na samoga sebe. Na sebe, uje li, na sebe!" Bilo je ljudi,
kae, koji su posluali te satanske glasove i poeli da grabe i pauju,
drugi da zaboravljaju Svetog Savu i Karaora, a trei su pri sebi
zaboravili na Otadbinu. Dokazivali su, naroito omladini, da smo 800
godina iveli u lai, i da Srbi treba da pijunu" na svoju istoriju i na
srpski narodni ivot. 134 '
Kao istorijski promaaj Vladimir Velmar Jankovi apostrofirao je
ujedinjenje 1918, kada su pobedniki Srbi" iznutra zarobljeni, smekale
njihove snage i pomutile pogled razne internacionalne sile". Srbi su
ugraeni u neto to im je bilo tue, gde su bili samo istorijski postament
(ne vie ni svoj sopstveni spomenik"), gde su bili samo pozornica a
ne ivi akteri na toj pozornici". Osuivao je inteligenciju koja je u
prolosti sasvim podbacila, jer je masu dovela na raspue, ne predviajui ishod. Ona je vodila, a nije znala da predvia. Stoga je pred
inteligencijom stajao proces proienja". Inteligencija se opredelila
za anarho-komunizam, druga kategorija je bila sastavljena od politikanata i gramzivih koji su od naroda nainili sredstvo i tree kategorije
nagriene ivljenjem bez etikog napora i bez nacionalne odgovornosti,
tako da se na nju vie nije moglo raunati; ona je otpala od otadbine
i od nacije. U novom naporu obnove oekivalo se buenje nove
M. Nedi, Moja re Srbima..., 109.
' VI. Velmar Jankovi, Istorijski idealizam srpskog naroda, Prosvetni glasnik",
3-5/1942, 102-6.

487

inteligencije spremne da se rtvuje za nove ideale. U tom smislu traio

se, pozivom na istorijsko iskustvo, stalni nepredah". Oslonac se
nalazio na skoro hiljadugodinjem oseanju narodne zajednice, ouvanim zakonima te zajednice i njenom unutranjem duhovnom poretku
u koji ni Turci nisu dirnuli. Odbacivanje internacionalizma je imperativ
i okretanje Srbiji bez koje nema ivota, jer Otadbinu nemaju samo
komunisti i Jevreji. Svakovremena otadbina je", govorio je Jankovi,
jedan prost, minimalan, svakom razumljiv i za svaiju odgovornost
pristupaan program". Srbi moraju da vode borbu oko sebe i u sebi za
tip ljudi otadbinski ili neotadbinski". Predah" od 1918. Srbiju i
Srbe je skupo kotao. Posle 1918. Srbi nisu vie imali svoj siguran plan,
nisu vie vodili jednu politiku, izgubili su svoju raniju stalnost glavnih
naela, nestajalo je postojanosti upravljanja u svojim poslovima i
nastupio je slom. Politiko ujedinjenje 1918. navoeno je kao velika
zabluda, jer je zaboravljeno da se u toj dravi ujedinjuju, snae i
oporavljaju Srbi, od ije slabosti ili jaine je jedino i mogla doi ili
nedoi zrelost i sposobnost te drave". 135 '
Velibor Joni je novembra 1942. na Kolarevom narodnom univerzitetu govorio o problemima srpske duhovne orijentacije, kritikujui
frankomane" koji su vaspitani u duhu tzv. pozitivnih nauka odbacivali
Boga i veru u Boga, napadao je materijalistiko shvatanje sveta,
indiferentno prema duhovnim i moralnim vrednostima. Ubijanje, sa
mrcvarenjem rtve, od strane komunista Joni je otpisivao na raun
njihovog bezbonitva. Nasuprot materijalizmu, Joni se izjanjavao za
nacionalizam koji je sluio oveanstvu, istupao za pravo na duhovnu
linost, pravo na egzistenciju narodnog duha. Tek kada oveanstvo
bude vraeno svojim duhovnim osnovama nai e se nain za pomirenje
linosti i celine, jedinke i zajednice. kola, kako ju je zamiljao ovaj
kolaboracionist glavnu panju trebalo je da obraa na vaspitanje, na
izgradnju linosti, a ne samo na obrazovanje uma, kako je to materijalistika kola do sada htela i postupala. Naa srpska omladina mora
biti vaspitana u duhu naih tradicija, u duhu naeg narodnog shvatanja
sveta i ivota". 136)
Meu osnovnim problemima srpske prosvete pod okupacijom
profaistiki pisci i propagandisti, kao dr Dimitrije Najdanovi, smatrali
su da prosveta mora organski da se pripoji narodnom duhu, jer prosveta
jednog naroda nije nita drugo do produenje narodne duhovne linosti;
sve kulturne energije, akumulirane u kulturno-prosvetna jedra, vraaju
se narodu odnegovane, oplemenjene, umnoene; kola se mora ponaroditi u tom smislu da prosvetna tiva moraju odgovarati sadrajima
narodnog duha, a samu nauku ima da nadahnjuje i nosi osobenost
narodno-kulturnog impulsa; nauka je nacionalna ili u najmanju ruku
nije antinacionalna; morala se preporoditi - ne samo nauna materija
ve i duh prosvetnog subjekta, to znai da su se iz uiteljstva morali
135) Y| Velmar Jankovi, Otadbina i intelegencija, Prosvetni Glasnik", 1/1944, 1 - 1 1 .
136)

V. Joni, Problem nae duhovne orijentacije, Prosvetni glasnik", 11/1942, 588-597.

488

korenito odstraniti nacionalni, antinacionalni i internacionalni elementi;

udbenici su se morali iistiti od izama - materijalizma, racionalizma,
liberalizma i ateizma i njihovih hibrida, jer su to sve bili bledi rudimenti
preivelih gledita na svet"; nastavnitvo je bilo vazal naune" romantike i patetike 19 veka. Izuzetni radikalizam traio se u borbi protiv
komunizma, jer je kolstvo bilo i ostalo tvrava kulturnog boljevizma". Prema nacionalno-prosvetnom realizmu uenik je morao biti,
iznad svega, vaspitanik, a kola je morala da izgradi celu ueniku
linost (Istinsko uenje je uvek i vaspitanje. Uobliavanje duha
istovremeno je i stvaranje karaktera"). 137 '
U Prosvetnom glasniku" propagirani su i nacionalsocijalistiki
pogledi na svet. Autori su se pozivali na Alfreda Rozenberga koji je u
svom Mitu XX veka" dokazivao dejstvo rasnih snaga na istoriju.
Gustav Mesermit je citirao Rozenberga o tome da je nordijska
stvaralaka snaga dala oblik duhovnom licu zemlje". Germanska
Evropa je, po njemu, obdarila svet najsvetlijim idealom oveanstva:
uenjem o vrednosti karaktera kao osnovi sveljudske moralnosti, kao
pesmom nad pesmom, najviim vrednostima nordijskog bia i ideji
slobode, savesti i asti. Nasuprot germanskom primeru narodne rasne
due stajao je Jevrejin. Mesermit je zagovarao tajanstveni nagon rasne
due, koji se utelovljuje u velikim linostima naroda, u voama,
pesnicima, pronalazaima i vaspitaima, koji onda stvaraju istoriju iz
zajednice svoga naroda. Nacionalsocijalisti su vaspitavali Nemce za
borbu, na spremnost na rtve, a u toj borbi trebalo je da se uniti
(nasuprot komunistikom shvatanju - nikada vie rat) sve to je
nezdravo, kukaviko, slabo, da bi se probila i sve snanije razvila zdrava
vrsta i jak ivot. Najvaniji preduslov za vaspitanje nemakog oveka
u duhu nacionalsocijalistikog narodnog vaspitanja (krv i zemlja,
sloboda i ast, rad i hieb") je krvna osnova, nasledna pripadnost
nemakom narodu. Nacionalsocijalizam je savladao greku prolosti"
da se iz svakog oveka moe izvui sve - odgovarajuim vaspitanjem,
prosveivanjem, naukom i obrazovanjem, smatrajui da sva velika dela
i pregnua mogu da se probude i postignu ako je ovek ve svojim
roenjem nasledio odgovarajue naklonosti. Jevreji su vodili narode na
stranputicu zavodei ih pacifizmom, podelom klasne borbe, unutranjim
partijskim razmiricama, pogreno postavljajui narodnosni i ivotni
cilj. 138 '
Ideologija srpskih kolaboracionista u interpretaciji Ljotia, Najdanovia, Ivania, Spalajkovia i drugih bila je veoma raznovrsna, jer je
sastavljena od religioznih elemenata, spiritualistikog duha, srpskog
politikog konzervativizma, srpskog zadrugarstva, nemakog nacionalsocijalizma. Ona je prilagoavana vladajuem nemakom shvatanju drutva, prolosti, novog evropskog poretka, povezivanjem sa
J

D. Najdanovi, Osnovni problemi nae prosvete, Prosvetni glasnik", 1 - 2 / 1 9 4 3 , 1 - 1 0 .

Gustav Mesermit, Naela naeionalsocijalistikog pogleda na svet, Prosvetni glasnik", 9-1942, 441-447.

489

nacionalnim svojstvima i uenjem o srpskom duhu kao moralnom

osnovu novih drutvenih odnosa i vladajuim shvatanjima epohe.
Srpski narodni mit poinjao je, po Miroslavu Spalajkoviu, od
Nemanjia, obuhvatao je srpsku srednjevekovnu dravu do Kosova,
robovanje sa podvizima uskoka i hajduka, zatim bunu na dahije sa
ustancima Karaora i Miloa u X I X veku, na kraju Kumanovo i
Kajmakalan. Sve to se zbivalo u jugoslovenskom okviru 1918-1941,
svrstavalo se u raspadanje narodne due, izdajstvo, internacionalnu
mitologiju XX veka. Mit nove Evrope koji se raao stavljao je duh
iznad materije, rad iznad zlata, socijalnu pravdu namesto klasne borbe,
meunarodnu saradnju namesto ratova. Svetosavsko pravoslavlje Najdanovi je oznaavao za nacionalnu karakteristiku i moralnu podlogu
novog nacionalnog mita. I39)
S iznetim idejnim i teorijskim prilazima fenomenu srpskog naroda u
prolosti i sadanjosti, sa stanovita vaspitanja, srpska javnost za vreme
okupacije je zasipana mnotvom primitivnih broura, pamfleta, kvazistudija protiv jevrejstva, masonerije, komunizma, drainizma". Za Georgija Pavlovia jevrejska kljeta sastojala su se od dva kraka: istonog,
koji je inio jevrejsku tvorevinu boljevizam i zapadnog, koji je
predstavljao jevrejsku tvorevinu u vidu plutokratije. Jevreji su politikom demokratijom pocepali narod na stranke, a masonerija i komunizam su doveli do take propasti naroda. Ako se jevrejstvo ne bude
brzo likvidiralo usledie propast hrianske civilizacije. 1 1
Religijska mistika je potcrtavala versko-misionarski znaaj borbe
protiv komunizma. Ljoti je dobrovoljce smatrao nebeskim semenom,
koje su aneli posejali na zemlju onu no kada se rodio Isus. Pored
ove verske misionarske uloge borbeni antikomunizam polazio je od
unitenja komunista ognjem i maem, likvidacije komunistike nemani
i proterivanja sa lica zemlje petokrake i estokrake zvezde. Georgije
Pavlovi je u svojoj brouri Pod estokrakom zvezdom, judaizam i
slobodno - zidarstvo u prolosti i sadanjosti" na Jevreje gledao kao
na najveu meunarodnu silu, koja je bila uzrok mnogih istorijskih
dogaaja tokom vekova i koja ima vodeu ulogu kod Sovjeta i
anglo-saksonaca i u sadanjem ratu". Pavlovi se pozivao na Dostojevskog koji je prorekao da e Rusija privremeno podlei Jevrejima i da
e od njih mnogo prepatiti ceo svet. Na jevrejsku opasnost Srbe je
upozoravao Jaa Tomi. Oni su bili, kao to se isticalo, reditelji drame
oveanstva". 1411 Ljoti je u svom predgovoru Pavlovievom pamfletu
podvlaio j evr ej ski uticaj na socijalni, politiki i duhovni ivot nejevreja,
nalazei da je on ogroman, pa ak i presudan, kao i u ekonomiji. Istoriju
Evrope X I X veka Ljoti je, u stvari, posmatrao kao istoriju rastueg
jevrejskog uticaja. ak do te mere da su Jevreji u prvoj treini XX
139) Kao pod 132.
140) Q Pavlovi, Pod estokrakom zvezdom, Beograd, 1943, Predgovor D. Ljotia, 9; T.
Kulji, n.d., 246.
i4l > G. Pavlovi, n.d., 19-20.

490

veka drali sve evropske nacije, socijalno, politiki i duhovno u svojoj

vlasti. Ljoti se koristio Protokolima sionskih mudraca", koji su izbili
u javnost poetkom XX veka, kao planom koji sadri uslove koje treba
ostvariti da bi jevrejstvo postupno i otvoreno ovladalo svetom. 142)
U brouri Srpski narod u kandama Jevreja. Porazno svedoanstvo
iz Talmuda i ulhan Aruha i primena njihova u sadanjosti" Milorad
Moji u najvulgarnijem propagandnom stilu i bez ozbiljnih dokaza
govori o srpskom narodu kao robu Jevreja, koji su vladali bankarstvom,
industrijom i veletrgovinom. Njihova mo je navodno bila tolika u
Jugoslaviji da nisu ni odgovarali za svoja nedela ak i kada su bila
dokazana. Jevreji su se ponaali u skladu sa svojim zakonima, po kojima
je dozvoljeno nejevreje prevariti ili opljakati. Ostali slojevi - radnici
i seljaci - bili su takoe jevrejski robovi, a slobodne profesije potpuno
zavisne od Jevreja i njihovog kapitala. Cilj je Jevreja da zagospodare
celim svetom i da istrebe hrianske narode. Svoje mrane ciljeve
ostvarivali su putem lane demokratije" i drugih svojih orua: masonerije i komunizma. Jevrejstvo je proglaavano za najvee zlo sadanjice, najpodmuklijeg i najopasnijeg protivnika svih hrianskih naroda. 143 '
Milosav Vasiljevi je pisao o duhu masonerije, tajnosti rada, idealu
osloboenja od verskih ili politikih dogmi. Masonerija je uzela pod
svoje kolu i javno mnenje koje glaa u skladu sa svojim potrebama.
Masonerija je najvie uradila na stvaranju nenacionalne inteligencije.
Ona stvara tzv. internacionalni tip koji je potpuno odvojen od svojih
verskih, politikih, nacionalnih tradicija, koji predstavlja prvi mason
koji je ve uglaani" kamen. 144 '
Na Nedia se gledalo kao na spasioca srpskog naroda, jer je uspeo
da odloi smrtnu presudu nemakog naroda nad srpskim narodom.
Nedi je stalno odlagao izvrenje nemake presude. Ona nije bila
izvrena zahvaljujui njemu, ali nije bila ni konano ukinuta. Nedi je
smanjivao efekat te presude i gomilao pozitivne dokaze srpske konstruktivnosti". Presudu je trebalo da ukine onaj ko ju je i doneo - Adolf
Hitler, to je on navodno i uinio prilikom prijema Milana Nedia 1943.
godine. Nedi je tada izdejstvovao pobedu" za Srbe, iako su ga
protivnici kolaboracije napadali da se do kraja ponizio. Prljava arija
i pokvarena inteligencija" u njegovom aktu videla je ponienje, a
kolaboracionistika publicistika i propaganda podvig jednog heroizma". U kolaboracionistikim redovima se smatralo da sav znaaj
Nedievog puta moe odmeriti samo onaj koji je u stanju da izmeri
(duom, srcem, ivim narodnim oseajem) svu dubinu naeg pada.
Nedi je spasao bioloki Srbiju, pod njim je doivljen renesans srpskog
nacionalizma". Za razliku od sulude stranputice jednog Drae Mihailovia", naao se Nedi da spase srpski narod od tree avanture koju
bioloki ne bi mogao preiveti (pod drugim dvema misli se na - 27.
142)
1431
144)

Isto, 12.
M. Moji, n.d., Beograd, 1941.
In. M. Vasiljevi, Duh masonerije, Naa borba", 7. septembar.

491

mart i ustanak 1941 - B.P.). Zato je istaknuto naelo: prvo opstanak,

pa sloboda! Iz ovog rata trebalo je izai sauvan za sve budue evropske
kombinacije. Stoga je i drainizam" oznaavan za grobara srpskog
naroda". -1
Miroslav Spalajkovi je uporeivao Nedia sa Nikolom Paiem i
knezom Miloem. Kao i Pai, razmiljao je polagano i tiho, ali nije
bio kunktator kao veliki srpski politiar, istupajui odlunije i protiv
razvlaenja stvari. Imao je, veli Spalajkovi, brzinu vojnika". Pai je
bio samo dravnik, ali nije bio vojnik; Milo je bio vojnik i dravnik;
Milo Obrenovi i Milan Nedi roeni su u srcu umadije, a samo ona
raa vojnike, za razliku od Paia koji je bio roen u opluku". I jedan
i drugi odigrali su istorijske uloge: pod Miloem je Srbija vaskrsla u
X I X veku, a pod Nediem u XX veku. Spalajkovi mu je nalazio mesto
u Panteonu nacionalnih heroja. Odbranio je srpski narod od komunistikog zla i nacionalnog rasula, to mu je pripisivano u unutarnju zaslugu,
dok je pred stranim svetom uspeo da izdvoji ime srpskog naroda od
bezimenih tuinskih agenata i domaih grenika". '
Komunistima je od prvog dana objavljen rat do istrebljenja. Milan
Nedi obraao se pripadnicima Srpske dravne strae: Budite obazrivi.
Neprijateljska propaganda vara vas i truje najprimamljivijim stvarima,
dragim vaem srpskom srcu. Ona operie zastavom, Otadbinom,
osloboenjem, borbom protivu okupatora. Zovu sebe oslobodiocima,
partizanima i tome podobno. A to su sve zlikovci u jagnjeoj koi. Oni
ne misle dobro ni Bogu, ni Srbiji, ni narodu, ni vama. Satirite ih i
ubijajte i trebite taj ljam, taj kukolj iz srpske narodne njive. Vaa e
se ruka posvetiti, a ime ovekoveiti kao branioca Otadbine". 147 '
Pod udarom Nemaca i kvislinga nalazili su se i pripadnici Mihailovia. Obnova" je pisala o zloinima Mihailovia prema srpskom
narodu, grehovima jednog bezumnika", njegovoj likvidaciji. Ve od
kraja oktobra kvislinka tampa videla je prskanje" u njegovim
redovima, odvajanjem javorskog odreda Mojsilovia i Boe Javorskog,
poekog odreda kapetana Ignjatovia, uikog odreda majora Koraa
i gruanskog odreda majora Savovia. Obnova" pie, decembra 1941,
o razbijanju Mihailovia na Ravnoj Gori, uz kojega je ostao samo
njegov bezumni savetodavac" Dragia Vasi. 148 '
Duhovni plan razvitka Srbije sadrao je osnovne politiko-idejne
ciljeve u ovoj oblasti i bio poznat pod nazivom Srpski civilni plan".
Izrada plana pokrenuta je krajem 1942. godine. Namera je bila da se
omogui kontinuitet srpskih ciljeva, koji bi obezbedio da razvoj tee
postojano i neprekidno, nezavisno od izmenjenih vremenskih prilika i
drutvenih okolnosti. Plan se radio pod rukovodstvom Ministarstva
145)
1461
147)
148)

Zapisi, sv. 1, juni - septembar 1943.

M. Spalajkovi, Spasilac Srbije u XX veku, Predgovor drugom izdanju govora M.
Nedia, bez oznake strane.
Glasnik S D S , " br. 1, jun 1942.
Obnova", 9. decembar 1941.

492

prosvete, a u izradi su imale da uestvuju Akademija nauka, prosvetne

ustanove, Univerzitet, knjievne i umetnike ustanove. Prethodno se
ispitivalo stanje pojedinih sektora, njihove potrebe, kadrovsko stanje.
Ovom planu otpor je davao Univerzitet u Beogradu, iako je na njegovoj
izradi uestvovao jedan broj profesora (rektor Nikola Popovi, dekan
Filozofskog fakulteta dr Veselin ajkanovi, dekan Pravnog fakulteta
dr Laza Kosti, Nikola Radojii, dr Vojislav Arnovljevi, in. Milosav
Vasiljevi, profesor Tehnikog fakulteta, dekan Poljoprivrednog fakulteta, dr Mihajlo Gradojevi). ,49) Plan je trebalo da bude dugoroan i
da se njime zahvati celokupni duhovni razvitak pojedinca od porodice,
pa u koli i najzad u duhovnom ivotu. Jugoslavija je ocenjivana kao
duhovna smrt", kao promaaj", zajednica koja je Srbiji donela
nesreu, jer joj je uskratila nacional-bioloki, nacionalno-privredni i
nacionalno-tehniki autonomni unutranji ivot". Politiki ivot je
depolitiziran" negacijom politikih partija. Najvanije stvari biolokog,
duhovnog, ekonomskog i tehnikog opstanka trebalo je uiniti nezavisnim od povremenog politikog kursa sa povrine". Politika se naputala kao vetina" i zamenjivala politikom kao organizacijom". U
Srpskom civilnom planu sve potrebe" delile su se na etiri sektora:
nacional-bioloki, nacional-duhovni, nacional-ekonomski i nacionalnotehniki. Srpska budunost graena je na nacionalizmu. Teite je bilo
na borbi za zatitu svoje krvi i potomstva, osnivanju centra za ispitivanje
biolokih i antropolokih odlika stanovnitva srpskih zemalja, centara
za ispitivanje srpskog jezika, srpske knjievnosti, muzikog blaga,
srpske i balkanske istorije, ispitivanje etnikih tipova, religije itd.
U izdavakoj delatnosti trebalo je predvideti bar sto standardnih
knjiga koje bi svaki ovek u srpstvu morao da proita da bi smo sa
nekim optim standardom boljeg Srbina mogli ubudue da raunamo".
Ministarstvu prosvete pripalo je da izvri selekciju omladine za budue
narodno vodstvo. Vaspitne institucije u budunosti su morale da izgrade
novi tip Srbina, koji svoj lini ivot u prvom redu zamilja i provodi
kao deo narodnog ivota, a ne samo kao privatni ivot jedinke, koji
tano zna ko su mu svakodnevni trajni i povremeni neprijatelji, koji
neprestano ivi budan i spreman, koji se trudi da ivot srpske ene
dobije opet oblike patrijarhalne istote i ednosti", koji uvek ima u
vidu da je predstavnik pravoslavnih Srba. 150)
U razradi ovog Plana izraeno je do septembra 1943. 95 projekata.
Meu tim projektima i elaboratima pominju se: Srpski civilni plan",
Projekat o prosvetnim oblastima", Reforma o prosvetnim oblastima",
Reforma i reorganizacija prosvetno-kolskog sistema", Stanje narodne pismenosti i odnos izmeu broja naseljenih mesta i broja
osnovnih kola", ,Projekat opteg dravno-prosvetnog plana", Prosvetna statistika u okviru dirigovane politike", Elaborat o prevaspitanju i usavravanju nastavnika", O radu srednjih kola". Izuavanje
149)
150)

D. Kilibarda, n.d., 62-3.

Prosvetni glasnik", novembar - decembar 1943; D. Kilibarda, n.d., 68.

493

tenji Italije za jedinstvom", Srpska pravoslavna crkva" itd. 151) U toj

godini radilo se i na reniku da bi se znalo dokle se prostire prostor
srpskog jezika.

Kolaboracionistika prosvetna politika u praksi

Prosvetni ivot je organizovalo, usmeravalo i kontrolisalo Ministarstvo prosvete sa Veliborom Joniem, kao vodom" u toj oblasti.
Savetodavna uloga pripadala je Prosvetnom odboru, odnosno od 1942.
Glavnom prosvetnom savetu sastavljenom od Velikog prosvetnog vea
i prosvetnih odbora za osnovno i srednje obrazovanje, visoko i struno
kolstvo, umetniko obrazovanje, telesno obrazovanje, narodno prosveivanje i versko obrazovanje. U prosveti i kulturi februara 1944. radilo
je 11.834 lica. 152) Prosvetno-kulturna politika je strogo usmeravana i
kontrolisana, sluei se policijskim metodama, to je proizilazilo iz tesne
saradnje Ministarstva prosvete i vera sa Ministarstvom unutranjih
poslova. Nadgledani su aci i nastavnici, posebno komunisti i druge
kategorije nepouzdanih.
Pedagoke ideje razvijali su i podsticali srpski kadrovi koji su
pedagoke ili druge nauke zavrili u Nemakoj. Literatura o organizaciji
prosvetno-kolskog sistema prevoena je sa nemakog: Vaspitanje u
Nemakoj", Naela nacionalsocijalistikog pogleda na svet", Formiranje nacionalsocijalistikog oveka kroz nemaku kolu", Popravnovaspitni zavodi za posrnulu omladinu" itd. 153 '
Nemaki nauni institut osnovan pre rata, 1939. u Beogradu bio
je rasadnik nemakog nacionalsocijalizma i centar pijunae, pod vidom
razvijanja prosvetno-kulturne delatnosti, sa bibliotekom i odsecima za
duhovne i pozitivne nauke (tehniku, medicinu, privredu); organizovao
je razne kurseve, koncerte, predavanja itd. Institut je produio svoju
aktivnost i za vreme okupacije, pretvarajui se u neku vrstu kole, sa
izdavanjem diploma za razne specijalnosti. U izdavakoj oblasti favorizovao je dela iz nemako-slovenskih i nemako-balkanskih veza i
odnosa. Sa Propagandnim odeljenjem Institut je usmeravao prosvetnu
i kulturnu politiku u okupiranoj Srbiji. Sem na svoj rukovodei kadar
(Gerhart Gezeman, Rihard Volf i drugi) oslanjao se i na saradnju dela
srpskih univerzitetskih i javnih radnika (Milo Trivunac, dr Ivan Male,
Svetislav Stefanovi i drugi). 154)
Komesar za prosvetu je juna 1941. pokrenuo akciju ienja prosvetnog kadra koji je bio nacionalno nepouzdan. Savet komesara je 19.
juna 1941. doneo Uredbu o nepouzdanim elementima", na osnovu
koje su iz slube udaljavani komunisti, masoni, nepouzdani elementi",
151)
152)
153)
154)

D. Kilibarda, n.d., 71.

D. Kilibarda, n.d., 58.
V. Kupreanin, Prosvetno-kulturna politika okupatora u Srbiji (Beograd), Beograd
u ratu i revoluciji 1941-1945, Beograd, 1971, 226.
Novo vreme", 24/1941.

494

svi oni koji na slubi nisu ispoljavali volju i oseanje da im je stalo do

to skorijeg ozdravljenja Srbije. U svim resorima Ministarstava trebalo
je izvriti selekciju osoblja i odstraniti sve one koji nisu Srbi, jer su
Srbiju i srpski narod mogli da slue samo roeni Srbi. Ministarstvo
prosvete obrazovalo je Anketnu komisiju sa Tanasijem Diniem na
elu, izvanrednim komesarom za personalne poslove, koja je imala da
proveri nacionalnu pouzdanost prosvetnih kadrova. Iz gimnazija je
otputeno 34, a iz graanskih kola 51 nastavnik. Do ienja" najveih
razmera dolo je u prolee 1942. godine, posle sloma partizanskih snaga
u zapadnoj Srbiji, otkrivanja i unitenja brojnih organizacija KPJ. Iz
ustanova prosvete i kulture bilo je otputeno 3.858 prosvetnih radnika.
Deo nastavnika je nalaen i meu izbeglicama, dok je 1.000 studenata
upueno u Nemaku na kolovanje. Iz slube su uklanjane i ene, sa
obrazloenjem da nemaju dovoljan autoritet, ili su prebacivane u enske
kole. 155 ' Po Jonievom kazivanju poetkom 1943. iz osnovnih kola su
otputena 822 prosvetna radnika, 1.300 je penzionisano i 167 stavljeno
na raspolaganje. Slubu je trailo 3.000 prosvetnih radnika - izbeglica.
Iz te grupacije prosvetnih radnika zapoljavani su delom prosvetni
radnici koji su bili spremni da se obaveu da e sluiti reimu. Pomou
njih su zamenjivani prosvetni radnici oznaeni kao nacionalno nepouzdani.156'
Prosvetne aktivnosti izvoene su u uslovima policijskog terora
posle povlaenja partizanskih snaga iz zapadne Srbije. Upravnik grada
Beograda Jovanovi u zaetku je spreavao teroristike akcije u
Beogradu, a krivce i vinovnike hvatao i kanjavao. Ali ef beogradske
policije nije proputao da ukae da je izvestan broj komunistikih
bandita", a naroito intelektualnih vinovnika kukaviki" pustio svoje
ljude da u borbi izginu, dok su oni bekstvom izbegli zasluenoj kazni.
Polazei od konspirativnog metoda komunista, Jovanovi je traio da
im se onemogui da nau sklonite i zaklon. Garantovao je graanima
Beograda mir i bezbednost u gradu, a svojom obznanom" ukazivao
graanima ta da uine kako bi se mir i bezbednost i dalje zadrali,
pozivajui ih u stvari na denunciranje rodoljuba. Na osnovu Uredbe o
prekim sudovima obznanio je da je svaki graanin koji sazna da se u
Beogradu nastanilo ili dolo lice koje je uestvovalo ,,u defetistikoj
partizanskoj akciji" obavezan da to i prijavi. Ko to ne bude uinio
smatrao se jatakom i sa njim je trebalo postupati kao sa krivcem. Ova
obznana" usledila je posle razbijanja komunistikih bandi" na celoj
teritoriji Srbije od strane oruanih odreda vlade generala Milana
Nedia, pa ih je trebalo onemoguiti da nau utoite u Beogradu.
Dunost prijavljivanja bila je obavezna za sve graane, stareine
porodica, nastojnike zgrada, stanodavce, odnosno sopstvenike kua. 157 '
Kvislinke novine pripisivale su osloboenoj teritoriji sa centrom
u Uicu naziv Balkanska sovjetska republika". Podsticaji komunistike
155)
15S)
157)

S. Kerkez, n.d., 406, D. Kilibarda, n.d., 129.

Obnova", 18. juli 1941; D. Kilibarda, n.d., 131.
Obnova", 9. decembar 1941.

495

aktivnosti sa zadacima dolazili su iz partijskog centra i vezivani za Tita

ili misterioznog Tita", kako je pisala Obnova" decembra 1941.
godine. Usput se dodavalo da se o njemu jako malo konkretno zna,
ali se govorkalo da je aktivni major Crvene armije"; sama fizionomija
je potvrivala daje Tito bio Jevrejin. Pripisivalo mu se daje u razgovoru
sa Mihailoviem u Struganiku izjavio da je uestvovao u panskom
graanskom ratu, da je potom bio u Rusiji, a u poslednje vreme radio
u Bugarskoj. Kvislinka tampa je smatrala da je oskrnavljena rodna
kua slavnog srpskog vojvode ulaenjem u nju jednog belosvetskog
probisveta". )
U uslovima pojaane aktivnosti Nemaca i kvislinga protiv
potuenih i zaostalih ustanika decembra 1941, Ministarstvo prosvete je
naredilo kategorizaciju uenika prema nacionalnoj pouzdanosti: nacionalno pouzdani, komunisti, organizovani, neorganizovani, simpatizeri
i saradnici, voljno i nevoljno opredeljeni za komunizam; oni koji lako
podleu uticajima tue propagande. aci su stavljani pod strogi nadzor,
s tim to je doputeno da se mogu popraviti. Po nalogu Velibora Jonia
nepouzdani su iskljuivani iz kole. Do januara 1943. iskljueno je 375
uenika. Godine 1943. aci su organizovani po vojnim desetinama sa
desetarima. kole su o svakom aku srednje kole morale voditi
Socioloko-psihografski list" (kako uenik gleda na prolost, ta ita,
emocionalni ivot, uee u druinama itd.), koji je prosvetnim vlastima
omoguavao da zakljue na koga se mogu osloniti u graenju nove
Srbije". 159)
kole su radile u tekim uslovima: bez zgrada, kolskog pribora,
u uslovima policijskog pritiska, progona svih antinemakih ideja. Iz
upotrebe su uklonjeni svi udbenici koji su upuivali na liberalizam i
marksizam; izvrena je revizija udbenika i iz njih uklanjane nepodesne
injenice". Direktori gimnazija i upravitelji graanskih kola organizovali su u kolama antikomunistika predavanja na osnovu broura koje
im je dostavljalo Ministarstvo prosvete, kao na primer: Na seljaki
komunizam", Patrijarh Varnava protivu komunizma", Krvava lista
komunistikih zloina", Sovjetska unija nije Rusija". U nizu broura
protiv SSSR-a i boljevizma dolazio je do izraaja antisemitizam
(Boljeviku revoluciju su izveli Jevreji", Jevreji protiv pravoslavne
crkve" itd.). U nekim brourama je ukazivano da su boljevici protiv
Slovena, da je propast boljevizma u interesu Rusa i Srba, da su Sovjeti
gurali u rat sve narode. Odravana su i predavanja protiv Tita,
komunizma, marksizma kao utopije. 160) Milovan Popovi je drao
predavanja na temu: Komunizam i na put", Maral Tito i Srbi",
Imaju li srpski radnici otadbinu", itd. ' Meu kolskim zadacima
nalaze se teme o svetosavskom duhu i svetosavskoj koli, stvaranju
Isto, 10. decembar 1941.
D. Kilibarda, n.d., 119.
160> Isto, 106-7.
161) Isto, 112.

158)
159)

4Q6

Jugoslavije koje je znailo naputanje svetosavlja, o svetosavskoj politici i t d . '

Sem to su isterivani iz kola, aci su predavani Gestapou ili

Specijalnoj policiji; proirivan je krug nepouzdanih ili sumnjivih, uvoen
opti nadzor nad kolama. U krug obaveza da nadziru ake - svoju
decu uvlaeni su i roditelji koji su obavezivani da decu vaspitavaju u
duhu antikomunizma. Izjava koju su potpisivali glasila je: Jamim
svojim ivotom da je moj sin (ki), uenik ( - ) razreda nacionalno
ispravan i da e takav ubudue ostati, da nee odravati nikakve veze
niti potpomagati, ni linosti ni organizacije koje rade protiv mira i reda
u zemlji". 163 '
Pod udar sumnji, zlostavljanja, otputanja, zatvaranja i slanja u
logore dolazili su i svi oni intelektualci meu umetnicima, naunicima,
strunim radnicima koji su podvoeni pod komunistiku aktivnost,
delovanje u prilog drugih organizacija (Mihailovieve) ili jednostavno
nisu bili spremni da se angauju na poslovima obnove Srbije u duhu
kolaboracionistike politike.
Na anektiranom podruju Bugarske radile su osnovne kole, ali
na bugarskom jeziku, sa veinom uitelja koji su stigli iz Bugarske.
aci gimnazije u Vranju bojkotovali su nastavu. 164 ' aci su vaspitavani
u antisrpskom duhu i predoavano im je da su Bugari; na ekskurzijama
u Bugarskoj stavljano im je do znanja da su ih Bugari oslobodili srpskog
jarma. Uenici koji su se suprotstavljali kanjavani su fiziki ili globljeni
novano za svaku upotrebljenu srpsku re. 165 '
U Srbiji su u kolskoj 1941-1942. godini radile sledee kole: 84
nie i vie gimnazije, 8 trgovakih akademija, 4 srednje tehnike kole,
2 enske strune uiteljske kole, vie poljoprivrednih i veernjih
strunih kola, kao i 2.250 osnovnih kola. Broj kola i uenika se
1943-1944. poveao: 81 zabavite sa 4.985 uenika; 2.099 narodnih
kola sa 367.360 uenika; 32 graanske kole sa 5.285 uenika, 58
gimnazija sa 50.874 uenika, 9 uiteljskih kola sa 2.502 uenika, 2
enske strune uiteljske kole sa 216 uenika, 5 srednjotehnikih kola
sa 1.197 uenika, 8 dravnih trgovakih akademija sa 3.242 uenika, 3
srednje poljoprivredne kole sa 357 uenika, 4 umetnike i muzike
kole sa 1.459 i 2 visoke kole 198 uenika, ukupno 2.313 kola sa
437.575 uenika. 166 '
Nastojei da reformiu kolu, tvorci prosvetne politike teili su da
posvete najveu panju seljatvu i da kolsku mreu uine adekvatnom
privrednoj strukturi srpskog drutva; da se povede rauna o odnosu
162)
163)
1S4)

165)
166)

Isto, 12.
S. Kerkez. n.d., 407.
aci su bojkotovali upis u gimnaziju. Nosioci otpora bugarskoj vlasti su pripadnici
S K O J - a i rodoljubi koji su smatrali da u vranjskom kraju ivi srpsko stanovnitvo i
da kole moraju raditi na srpskom jeziku. Vranjska gimnazija, iako znaajna prosvetna
institucija, pretvorena je u kasarnu i dodatnu zgradu zatvora. - Vranjska gimnazija
1881-1981, Vranje, 1981, 561, 563.
D. Kuli, Bugarska okupacija 1941-1944, Ni, 1970, 73.
D. Kilibarda, n.d., 74.

497

seoskog i gradskog stanovnitva i realnim agrarno-drutvenim odnosima. Samo vaspitanje moralo je da nosi nacionalno obeleje i bude u
duhu pravog srpstva". Predviane su i neke kole kojih do tada nije
bilo u Srbiji, odnosno u Kraljevini Jugoslaviji: zadrune, umarske,
devojake, laborantsko-preparatorske, administrativne itd. U periodu
1942-1943. od strunih kola otvorene su: Administrativna akademija
u Beogradu, Srednja tehnika kola i Trgovaka akademija u Kragujevcu, Trea trgovaka akademija u Beogradu, Zadruno-vinarska kola
u Smederevu, Vinogradarsko-voarska kola u Aranelovcu, Stoarskomlekarska kola u Boljevcu i 15 graanskih kola. 167) Narodna poljoprivredna kola u trajanju od dve godine pripremala je seljake za razne
specijalnosti: voare, kalemare, cveare, sir are itd. Uenici su bili
obavezni da zavre estogodinju kolu, ukoliko posle etverorazredne
narodne kole nisu nameravali da nastave kolovanje u graanskoj koli
ili nioj gimnaziji.
Univerzitet u Beogradu nije radio, ali su na njemu polagani ispiti
i branjeni diplomski ispiti. Oktobra 1942. na Univerzitetu je diplomiralo
265 kandidata. Posebne kolske olakice davane su studentima koji su
se borili u Nedievim i Ljotievim formacijama. Administrativni direktor Univerziteta, poverljivo lice koje je postavljalo Ministarstvo prosvete, brinuo se o progonu komunista. Ministar je postavljao nastavnike
i odreivao rektore. Nedi se zalagao za otvaranje Univerziteta ne bi
li digao vlastiti ugled u srpskom narodu i rang svoje drave", ali
Univerzitet nije otvoren do kraja okupacije, sem to su na njemu
polagani ispiti i vrene pripreme za otvaranje. Nemci su strahovali od
otvaranja Univerziteta koji je predstavljao simbol antifaistike borbe
pre rata. Univerzitetu je reim ukinuo svaku samostalnost. Vie od
1.000 studenata kolovalo se na nemakim univerzitetima 1941-1944.
godine. 168 ' Prednost kolovanja imali su oni koji su se istakli u borbi
protiv komunizma.

Kulturni ivot pod okupacijom

Vie nego iroko razgranata mrea dravnih organa i ustanova
radila je na masovnom narodnom prosveivanju u duhu nacionalne
politike i antikomunizma. Najvie su se, po prirodi posla, izdvajali:
Ministarstvo prosvete, Srpska zajednica rada, ustanova Zemlja i rad",
narodni univerziteti, dobrovoljaki odredi. Formirani su okruni, sreski
i mesni odbori, a u kolama kolski odbori za narodno prosveivanje
pretvoreni u politike propovedaonice" na ijem su elu bili vladini
komesari. U pomenutom smislu korien je i Kolarev narodni univerzitet u Beogradu. Velibor Joni je 1943. na Kolarevom univerzitetu
otvorio teaj Protiv komunistikog shvatanja sveta". itava kulturna
167)
168)

Srpski narod", 1 septembar 1944; Prosvetni glasnik", 11-12/1943.

Slubene novine", 21-23. mart 1944.

498

politika Nedievog reima svodila se na propagandu u smislu ostvarenja

preporoda" srpskog naroda i stvaranja novih vrednosti". 169)
Prosvetni i kulturni ivot u sutini je bio dirigovan od Nemaca,
nalazio se pod njihovom kontrolom, sluio irenju nemake kulture,
nacionalsocijalistikih ideja i odravanju srpskog naroda u pokornosti.
Pod spoljnim vidom nemake brige za kulturu i nauku teklo je
pljakanje najznaajnijih kolekcija u muzejima, seminara Univerziteta
i laboratorija. Bombardovanjem Narodne biblioteke aprila 1941. izvren
je, sem ratnog zloina napada na otvoren grad, i kulturni genocid
unitavanjem duhovnog blaga srpskog naroda. Iz Umetnikog muzeja
i Muzeja kneza Pavia u Beogradu, Vojnotehnikog muzeja u Kragujevcu
odnete su retke vrednosti; na Univerzitetu u Beogradu uniteno je 13
instituta, sa bibliotekom na Filozofskom fakultetu. Uniteni su i
opljakani: Vojnogeografski institut, Seizmoloki zavod, Geoloki institut, Centralni higijenski zavod u Beogradu. Iz Srpske akademije nauka
odneti su znaajni irilski rukopisi, latinske povelje, turski dokumenti.
Srueno je 450 pravoslavnih crkava, u emu su prednjaile ustae.
Nemci su unitili freske u ii, otetili Sinagogu u Beogradu, Konak
knjeginje Ljubice, Dositejevu kolu. 170)
Kolaboracionistika propaganda predstavljala je Nemaku kao
najveeg prijatelja Srbije, koristei podatke iz prolosti, ali izbegavanjem da pominje sukobe u dva svetska rata i nemake agresije na Srbiju
i Jugoslaviju. Prenaglaavalo se da je Nemaka predstavila Srbiju
Zapadu, da su Nemci udarili osnove nauci, zanatstvu, rudarstvu,
industriji, umarstvu, pozoritu, umetnosti, da su braa Grim, Leopold
Ranke i slavni Gete, te drugi nemaki javni radnici pomogli Vuku
Stefanoviu Karadiu da ukae zapadu da je srpski narod mali po
broju ali velik po duhu; da je Nemaka bila glavni kupac srpskih sirovina
od iskona; da je ona najpovoljniji i najjeftiniji prodava naih potreba",
na najvei sused, da pobeuje na svim ratitima. Smisao ove apoteoze
Nemcima i Nemakoj svodio se na opomenu da se srpski narod ne
zalee u pokuajima da zaustavi nezadrivi hod Nemake sabotaama,
da goloruki i rasereeni ne podleemo stranoj propagandi koja vodi
rauna samo o svojim interesima. Od naroda Srbije se zahtevalo da po
svaku cenu stekne poverenje pobedioca. 171)
U kompetenciji Ministarstva za prosvetu nalazile su se naune,
kulturne i obrazovne ustanove: narodne biblioteke u Beogradu, Niu
i Kragujevcu, Dravni arhiv u Beogradu, muzeji (kneza Pavia, Etnografski muzej, Muzej srpske zemlje, Muzej kralja Petra I Velikog oslobodioca i Vojni muzej), Centralni zavod za uvanje starina u Beogradu,
Meteoroloko-geofiziki zavod, Bioloki zavod u Smederevu, Univerzitet u Beogradu, Astronomska opservatorija, kola za telesno vaspitanje
D. Kilibarda, n.d., 141-143.
' A J , Fond Dravne komisije za utvrivanje zloina u Beogradu, F - 2 5 , dok. 1 - 8 ;
Elaborat o ratnoj teti na Beogradskom univerzitetu".
m ) Narodne novine", br. 3, 16. novembar 1941.

499

u Beogradu, Akademija likovnih umetnosti u Beogradu, kola za

primenjenu umetnost u Beogradu, Muzika akademija u Beogradu,
Srednja muzika kola u Beogradu. 172)
Nedieva vlada podsticala je otvaranje muzeja u Beogradu i
gradovima u unutranjosti, kao ustanovama koje bi se bavile vaspitanjem naroda na izvorima prolosti". Sem muzeja u Beogradu, radili
su i muzeji u Kragujevcu, Kraljevu, Jagodini i Kruevcu.
Vlada je podsticala i negovanje muzike da bi Beograd dobio izgled
grada koji ivi veselo i bezbrino". Vlasnici kafana su obavezivani da
uvedu muziku.173'
Prikazivani su nemaki, italijanski, bugarski, maarski i drugi
filmovi, ali posle prethodne cenzure. Sa filmovima su prikazivani i
slubeni nemaki urnali, koji su preko propagandnih centara Treeg
rajha u Beogradu prilagoavali deo urnala potrebama srpskog reima
snimanjem storija iz srpskog ivota (unoenje badnjaka, sveenje
vodice, ivot srpskih dobrovoljaca). Snimljeno je i nekoliko filmova:
Grenica bez greha", S verom u Boga", Naivnost bez zatite" i dr. 174)
Na elu beogradske radio-stanice nalazio se oberlajtnant Karlo
Hajnc Rajntgen, bez ijeg odobrenja nije nita moglo da se emituje.
Sadrajna struktura programa 1941-1944. godine nije se menjala:
drugarski pozdravi, jutarnji koncert, nemake vesti (u proeku est puta
dnevno), lageri, Radio-Beograd pozdravlja front i otadbinu", narodna muzika, sport, Raspevani ponedeljak", Beogradski mladi
straar", Neto za tebe", as nemakog jezika, as za vojnike, emisija
za srpske seljake itd. 175)
Kvislinki reim organizovao je i vie izlobi 1941-1944, meu
kojima se izdvaja prva, otvorena 22. oktobra 1941. godine, na kojoj je
radio Komitet od 50 specijalista u skladu sa koncepcijom koju su
uobliili in. Milosav Vasiljevi, dr Danilo Gregori, Svetislav Stefanovi, ore Peri i Lazar Proki. Izloba je predstavljena preko nekoliko
odeljenja: antikomunistiko (logori u SSSR-u), odeljenje o sprezi
jevrejstva, masonerije i komunizma (krivci za 27. mart i 6. april), sekcija
Viktorija" (pobede Nemaca), dok su u poslednjem odeljenju izloene
antikomunistike broure i plakati. Organizovane su i izlobe: Crna
gora pod estokrakom zvezdom", Izloba za zarobljenike", Izloba
srpskih umetnika na Kalemegdanu". 176) Izloba otvorena 22. oktobra
172)

173)
174)

175)
176)

S. Kerkez (n.d., 404) navodi u nadlenosti Ministarstva i druge vrste kola:

Administrativnu akademiju u Beogradu; uiteljske, graevinske, narodne domaike,
uiteljsko-domaike, srednje i nie specijalne poljoprivredne kole, razne teajeve
za domaice i druge.
Kafanske muziare kontrolisali su specijalni kulturni inspektori Ministarstva prosvete.
Srpska zajednica rada odabirala je filmove koji e prikazivati radnicima, a Ministarstvo
prosvete uenicima. Specijalni referent Ministarstva za pozorite i film ocenjivao je
filmove (pogodan, najpogodniji", moe da bude od koristi kolskoj omladini",
najlepi film dosadanjice"). - D. Kilibarda, n.d., 154.
Kolo", 1/1942, 66/1943.
O strukturi ove izlobe, njenoj propagandnoj strani i efektu ve je pisano: Izloba
je bila reklamirana na pet plakata koje su simbolino o njoj govorile. Na jednoj
plaketi se Kremlj rui, a srpski se seljak krsti: 'Vo imja oca zasluili su'. A na ostalima

500

1941. poznata je i kao antimasonska, sa tezom da su iza masona stajali

Jevreji, to jest da se tajno jevrejsko vodstvo krilo iza kapitalizma i iza
komunizma, te da su Jevreji, slobodni zidari i komunisti tesno saraivali.
Radilo se o ogromnoj hidri sa tri glave. SAD su predstavljene kao
drava organizovanog jevrejskog kapitalizma. Izloba je bila veoma
dobro poseena, jer su o masonima irene misteriozne vesti i vladale
veoma maglovite predstave. Na posetu je uticala i injenica to je sala
bila dobro zagrejana, posetiocima deljeni pokloni (kokoke itd), drva
za zimu.177) Narodne novine" su pozivale itaoce na antimasonsku
izlobu sledeim reima: Idi, Srbine brale, na antimasonsku izlobu
kako god zna! Idi, ne propusti priliku, da vidi i oseti crne i mrane
izbe Garaaninove ulice br. 8 iz kojih se godinama vladalo tvojom
nesretnom, prodavanom i preprodavanom zemljom"!
U obnavljanju zdravog nacionalnog i kulturnog ivota" uticajno
mesto je pripalo pozoritu. ore Peri oekuje od savremenog srpskog
pozorita da Srbe povee sa blistavom epohom nae drame u daljoj
prolosti". Za dr Milorada Nedeljkovia pozorite je u prolosti bilo
otueno od naroda, a narod od pozorita. Posle dravne katastrofe"
narod je oseao ivu potrebu duevnog iscelenja i snaenja", potrebu
nadahnua" za teko delo nacionalne i dravne obnove. Od Srpskog
narodnog pozorita oekivalo se da ponovo zasija" starim sjajem i
preuzme svoju staru ulogu u duhovnom i nacionalnom ivotu srpskog
naroda". Od ovog pozorita Nedeljkovi je oekivao da postane srpsko,
nacionalno, prosvetiteljsko, narodno, narodnim masama pristupano;
da postane istonik vere, ljubavi i nade za najire slojeve naroda.
Pozorite i njegov uticaj morali su da se osete i u najzabaenijim
delovima Srbije, pre svega na selu, jer, pisao je Nedeljkovi, tek kad
i selo obuhvatimo u svoj duhovni zagrljaj, stvoriemo istinsku narodnu
zajednicu, vrstu, snanu i istim idealima zagrejanu, sposobnu za one
teke zadatke koji sada pred nama stoje i stavljaju nas u dilemu biti
ili ne biti". 178)
Jovan Popovi se oduevljavao to se stvara znaajna epoha u
kulturno-umetnikoj istoriji srpskog naroda. Teoretiari umetnosti i
drame videli su u pozoritu znaajnu funkciju u sferi kulturne propagande reima i njegove politike, naroito meu irim narodnim slojevima, uvereni da pozorite pre i lake utie na preobraavanje naroda i
njegovo kulturno formiranje, daleko pre nego slika i muzika. Tome je
doprinosio dramski repertoar, prilagoen potrebama i ukusu masa, a
na drugoj strani davanje predstava i u unutranjosti. Zalagalo se za
je prikazano: jevrejstvo, masonerija, komunizam, srpski seljak i radnik na raskrsnici.
Za pripremanje izlobe utroena su sredstva u iznosi 1,465.000 dinara u emu su
Nemci uestvovali sa 673.000 dinara. Tada je tampano 19 broura u 207 primeraka
o antikomunizmu, jevrejstvu i masoneriji. Reim se hvalio da je prodao 116.000
broura; da je izlobu posetilo 90.000 posetilaca i da je izloba prikazana u 19
bioskopa. Izlobu su mnogi morali da posete po 'slubenoj dunosti'. - D. Kilibarda,
n.d., 158.
' Novo vreme", 23. i 30. oktobar, 11. novembar i 4. decembar 1941.
178) Srpska scena", br. 18, 20. jun 1942.

501

otvaranje radnikih pozornica u industrijskim centrima, stvaranje varokih diletantskih grupa, pokretnih pozorinih grupa. Popovi, vodei
ovek pozorine umetnosti, zalagao se i za organizovanje sveanih
igara" (festivala), skromnijeg karaktera i manjeg umetnikog dometa. 179)
O udaljavanju (stranputici") pozorita od tzv. nacionalno-kulturnog i umetnikog puta u prolosti pisali su: Vladimir Velmar Jankovi,
Todor Manojlovi, Jovan Popovi, Nikola Trajkovi, Svetomir Nastasijevi i Vladeta Dragutinovi. Za Jovana Popovia novo vreme je gazilo
predratne koterije. Nastasijevi je s ideolokih pozicija kritikovao uticaj
jevrejstva u umetnosti. Drugi kritiari su smatrali da su dani nacionalnog srozavanja za nama". Jovan Popovi je pisao da je pozorite diglo
svoju zavesu da kao prethodnica zdrave knjievnosti i umetnosti ukae
put ka novom ivotu potenog srpstva". 180)
Vodeu ulogu u srpskoj kulturi preuzimalo je Srpsko narodno
pozorite, kao matica celokupnog srpskog pozorinog ivota", na ijem
se elu nalazio Jovan Popovi, advokat i glumac, upravni funkcioner
za film pri Predsednitvu vlade za vreme Milana Stojadinovia, scenarist
i komesar svih pozorita u Srbiji za vreme okupacije. Direktor drame
je bio Duan Milai, vrilac dunosti direktora opere Rudolf Erti, a
ef baleta Anatolije ukovski. 181)
Nemcima i reimu bilo je stalo da ivot u Beogradu tee kao da
svet nije bio u ratu, zapravo da se stvara utisak sigurnosti i normalnog
ivota. U Beogradu je radilo 20 pozorita: Srpsko narodno pozorite,
Umetniko pozorite, Veseljaci", Centrala za humor, Humoristiko
pozorite Razbibriga", Srpsko savremeno pozorite,. Akademsko pozorite namenjeno srednjekolskoj omladini, Deije pozorite Srbija",
Radniko pozorite Srbozor", Satirino pozorite Bodljikavo prase",
Omladinski studio, Pozorite Beogradska komedija", Acino pozorite" i dr. 182 ' Daleko tee bilo je obnoviti balet, jer su baletski umetnici
napustili pozorite posle aprilskog rata, a nije bilo lako doi do
rekvizita, obue, odee (patika, trikoa itd.). U aprilskom ratu unitene
su dekoracije i kostimi. Kao prva premijera srpskog baleta izvedeno je
delo U dolini Morave" od Svetomira Nastasijevia; drugu premijeru
inio je Narodni divertisman", solistike i grupne igre, sa muzikom
Hristia, Nastasijevia, Bonjakovia, Grebenikova. Balet Na baletskom asu" bio je sastavljen od manjih dela Johana trausa - sina i
Jozefa L a n e r a . 1
' J. Popovi je ispunjavao Srpsku scenu" brojnim prilozima: Pozorite za narod",
Problem domae drame", Za srpski pozorini stil", O sveanim igrama u Srbiji".
- Srpska scena", 15. februar 1942, 16. april 1942, 1. maj 1942, 16. maj 1942. itd.
1 8 0 ) Srpska scena", br. 8, 16. januar 1942.
181) Isto, br. 1, 1. oktobar 1941 - Ertla je zamenio Svetomir Nastasijevi, a ukovskog
Velizar Goevac. - Isto, br. 4, 15. novembar 1941. - Za direktora drame postavljen
je Borivoje Jevti. - Isto, br. 9, 1. februar 1942.
182) Novo vreme", 354/1942.
183) Srpska scena", br. 19, 1. jul 1942; Isto, br. 7, 1. januar 1942.
179

502

Srpsko narodno pozorite je est meseci radilo u zgradi na Vraaru

(Mane"). Zapoelo je rad premijernom predstavom Gerharta Hauptmana Elga". U repertoaru su se jedno vreme spajali dramski i operski
elementi, kao to se vidi i iz repertoara: Figarova enidba" - muzika
drama u etiri ina, Kotana" - komad u etiri ina, Verter" - opera
u etiri ina, Ulini svirai" - komad u tri ina. 184)
Budui centralno i zvanino vladino pozorite, pod ijim su
pokroviteljstvom radila druga pozorita u Srbiji, Srpsko narodno pozorite redovno je saraivalo sa Filharmonijom u Berlinu, koja je
gostovala u Beogradu vie puta.
U sezoni 1941-1942. prikazano je 100 dramskih predstava, a
1942-1943., 254 predstave (100 stranih i 154 domaa dela, 85 operskih,
23 baletske i 4 druge razne priredbe). 185)
Ministarstvo prosvete je obrazovalo i seoska pozorita, koja su
vodili uitelji obueni na specijalnim kursevima. Ova pozorita, meutim nisu uspela da zaponu rad, a kamo li da se ustale, jer su na selu
voene borbe, dolazilo je do stalnih ienja terena", sukobljavale se
suparnike vojske i formacije, sprovoen teror nad pripadnicima narodnooslobodilakog pokreta. Po ugledu na teatarsku praksu u Nemakoj,
pomiljalo se na stvaranje pozorita koje bi obilazilo sela po Srbiji, ali
ta ideja nije ostvarena. lg6)
Svakog etvrtka u pozorite je dolazio izvestan broj seoskih
domaina, u grupama od 80-90 ljudi, koji su bili gosti Milana Nedia,
a obino su gledali dramske predstave iz nacionalnog repertoara
(ido", komediju Nastasijevia Nesueni zetovi" itd. 1 8 *
Meu glumcima Narodnog pozorita isticali su se: Dobrica Milutinovi, Pera Dobrinovi, anka Stoki, Aleksandar Cvetkovi, Ljubinka
Bobi, Milivoje Zivanovi, Irena Jovanovi, Nevenka Urbanova, Vladeta Dragutinovi, Divna Radi, Nadeda Rizni, Teodor Arsenovi,
Gordana Goi, Dara Miloevi, Aleksandar Zlatkovi, Boidar
Drni, Marko Marinkovi, Frano Novakovi, Olga Spiridonovi, Mileva
Bonjakovi, Sofija Peri-Nikoli, Rua Teki, Mirko Milisavljevi,
Sima Ili, Jovan Nikoli, Boidar Nikoli, Milivoj Popovi-Mavid,
Strahinja Petrovi, Jovan Gec, Mira Todorovi, Ljubica Sekuli, Mihailo Vasi, Relja uri, Zora Zlatkovi, Nevenka Mikuli, Desa
Dugali, Toa Jovanovi, Milan Popovi itd. Od operskih umetnika
izdvajali su se: Nikola Cveji-Vladin, arko Cveji, Slobodan Malbaki,
Duan orevi, Bahrija Nuri-Hadi, Zdenka Zikova, Branko Pivniki, Jovan Stefanovi, Krsta Ivi, Aleksandar Trifunovi, Anita Mezetova, Bojka Konstantinova, Aleksandar Tucakovi. Meu baletskim
umetnicima nalazimo: Natau Bokovi, Janju Vasiljevu, Anicu PreliNikoli, Radmilu Stefanovi, Marinu uminski, Danicu ivanovi,
184)
185)
186)
187)

Isto, br. 1, 1. oktobar 1941.

Srpska scena", br. 20/1943.
D. Kilibarda, n.d., 157.
Srpska scena", br. 17, 1. jun 1942.

503

Smilju Torbicu, Ljilju Kolesnikov, Anatolija ukovskog, Aleksandra

Dobrohotova, Miloa Ristia, Hanzi Janoa itd. 188)
Posebne predstave, baletske i operske, Srpsko narodno pozorite
davalo je za nemaku vojsku, sluei na taj nain u funkciji zabavljaa
okupatorske vojne sile, to je jednim delom i odreivalo nemako
ponaanje prilikom opravljanja i stavljanja u funkciju pozorinih ustanova.
Nemaki umetnici su najee gostovali na baletskim i muzikim
predstavama u Beogradu. Pojedini umetnici Srpskog narodnog pozorita
gostovali su takoe van Beograda (Duan orevi u Operi Narodnog
pozorita u Bratislavi u Kavaleriji Rustikani" i Toski" koju je sa
velikim uspehom pevao u Italiji; Zdenka Zikova, primadona Opere u
Prakoj operi gde je pevala 20 veeri; primabalerina Janja Vasiljeva i
Anatolije ukovski, koreograf, reditelj i prvi igra baleta, otputovali
su krajem januara 1942. godine u Berlin na tronedeljne baletske studije).
Narodno pozorite prireivalo je i koncertne matinee: Pesme
jednog nemakog vojnika". Pesme su tumaile prvakinje Opere Narodnog pozorita Zdenka Zikova, Zlata unevac i Stanoje Jankovi. 189)
Pozorite je obeleavalo Svetog Savu i slavilo svoju krsnu slavu
Sv. Jovana Krstitelja. Godine 1942. u slavi su uestvovali nemaki
velikodostojnici (pukovnik fon Kajzenberg), Velibor Joni, ministar
prosvete, episkop Arsenije i drugi. I tom prilikom istican je vaspitni
znaaj i nacionalna uloga pozorita: U ivotu jednog naroda Pozorite
znai veoma mnogo. Danas, kad se pod okriljem Velikonemakog
Rajha stvara nova Evropa, nov svet, vaspitna uloga Pozorita je jo
mnogo znaajnija. Ono mora biti prethodnica nove umetnosti, nove
knjievnosti, novog drutva. Samo tako shvaeno, Pozorite moe biti
od koristi po progres naeg nacionalnog i kulturnog ivota. Samo tako
Pozorite moe posluiti za zdrav razvoj nae omladine i njenu spremnost da u novome svetu ponese sa au svoje ime. Neka nam dananja
naa Slava pomogne u tim naim nastojanjima". 190 '
U srpskom narodnom pozoritu, u zgradi na Vraaru, organizovani
su i duhovni koncerti, pod upravom Vojislava Ilia. Izvoena su, pre
svega, dela Stevana Hristia i Stevana Mokranjca, arije Baha iz Pasije
po Mateju". 191 ' U Beogradu je gostovalo Srpsko narodno pozorite
Dunavske banovine i Narodno pozorite iz Nia.
Ansambl Narodnog pozorita Moravske banovine u Niu bio je
sastavljen od glumaca ranijih pozorita: nikog, skopskog i banjalukog.
Gradsko amatersko pozorite u Kruevcu osnovano je maja 1942.
godine. Istog meseca osnovano je i Srpsko pozorite u Kragujevcu, sa
zadatkom da neguje nacionalnu dramu. Na repertoaru ovih pozorita

188)
189)
190)
191)

S. Kerkez, n.d., 470-1.

Isto, 472.
Srpska scena", br. 9, 1. februar 1942.
Isto, br. 14, 16. april 1942.

504

preovlaivali su nacionalni komadi: Dido", Sumnjivo lice", Dva

cvancika", Pokondirena tikva", Devojaka kletva" i drugi. Srpsko
narodno pozorite Dunavske banovine nastavilo je posle aprilskog rata
rad u Poarevcu, ali se decembra 1941. prebacilo u Kovin i odatle u
Panevo, gde mu je i ostalo sedite. Pozorini ansambl izgubio je 17
svojih lanova prilikom katastrofalne eksplozije municije u Smederevskoj tvravi 5. juna 1941. godine. Pozorite je davalo predstave u
Panevu, esto gostujui po varoima i gradovima Banata, severne
srpske pokrajine", sa dramskim repertoarom Jovana Sterije Popovia,
Slavomira Nastasijevia, Branislava Nuia, Jovana Geca, Pecije, Trifkovia, a od stranih dela bili su zastupljeni nemaki i italijanski dramski
pisci.192>
Nakon ulaska NOVJ u Beograd, oktobra 1944, sa stvarnim
kolaboracionistima i ratnim zloincima uhapeni su, provedeni kroz
Glavnjau, osueni na izdravanje kazni ili streljani i mnogi ugledni
glumci, pevai i baletski igrai Srpskog narodnog pozorita. U toku
1945. neki od njih odgovarali su pred Sudom za zatitu srpske nacionalne
asti. Iz Srpskog narodnog pozorita otputeno je posle 20. oktobra
1944. godine oko 150 umetnika - kako se tek danas na osnovu
svedoanstava navodi - na osnovu sumnjienja, prijava, ablonskih
karakteristika, osuda na javnim zborovima kolektiva. Ova tema likvidacija je bila decenijama tabuisana. Ekstenzivna primena kategorije
kolaboracioniste, narodnog izdajnika", neprijatelja" u sluaju ovih
umetnika oznaila je tragian gubitak za srpsku kulturu i umetnost.

192)

S. Kerkez, n.d., 481.

505