Srednja kola: Luciano Motroni Prizren

Seminarski rad
Predmet: Informatika
Tema: Procesori

Profesor:
Eldit Saiti

Uenici:
Amilja, Ramela, Samra
Prizren, Februar 2016.

SADRAJ:

UVOD..........................................................................................................................................2
1. PROIZVODNJA PENTIJUM PROCESORA.........................................................................3
2. ORGANIZACIJA REGISTARA.............................................................................................3
3. REGISTAR EFLAGS..............................................................................................................4
4. MMX REGISTRI....................................................................................................................5
5. OBRADA PREKIDA..............................................................................................................5
ZAKLJUAK..............................................................................................................................8
LITERATURA...........................................................................................................................10

UVOD

Procesori se opisuju kao nesto izmeu srca ili mozga raunara, iako imaju mnogo
osobina ostalih vitalnih organa koji se po potrebi mogu zameniti. Bilo koju slicnost koristili
za opisivanje procesora, injenica je da bez njega raunar uopte nebi radio, a da bez
ispravnog procesora raunar nebi radio kako treba. Centralni procesor izvrava sve zadatke
dobijene od operativnog sistema i aplikativnih programa. Brzina rada centralnog procesora,
utice na brzinu rada celog raunarskog sistema, mada je znaajan i uticaj ostalih
komponenata u raunarskom sistemu.

1. PROIZVODNJA PENTIJUM PROCESORA

Davne 1993. godine mnogi su menjali brzine svojih 486 Intel procesora postupkom
koji je poznat kao podizanje brzine procesora (Over-clocking), pri tom pokuavajui da iscede
poslednju kap performansi, a to je dovelo mnoge procesore da su izgoreli. Da bi zadovoljio
potrebu za brzinom Intel uvodi Pentium procesore, to predstavlja posebnu eru personalnog
raunarstva.
Procesori Pentijum kupcima nude skok u napred u smislu performansi i
funkcionalnosti procesora. Prvobitni Pentijum ip koristi novu arhitekturu koja nudi mnoga
poboljanja u odnosu na druge procesore. Pre nego to su zamenjeni procesori Pentijum
postojali su u sledeim brzinama: 60, 66, 75, 90, 120, 133, 166, 200 i 233 MHz.

2. ORGANIZACIJA REGISTARA

Organizaciju registara ine sledei tipovi registara:

Opti: postoji osam 32-bitnih registara opte namjene. Oni mogu da se koriste za sve
tipove instrukcija; ovi registri mogu da uvaju i operande za izraunavanje adresa. Osim toga,
neki od ovih registara mogu da dobiju i specijalnu namjenu. Primjera radi, instrukcije za rad sa
nizovima koriste sadraj ECX, ESI EDI registara kao operande bez neophodnosti eksplicitnog
referenciranja ovih registara u okviru instrukcije. Zahvaljujui tome mogue je kompaktnije
kodirati vei broj instrukcija.
Segmentni: est 16-bitnih registara sadri selektore segmenta koji se indeksiraju u
tabele segmentiranja. Registar segmenta koda (CS) referencira segment koji sadri instrukciju
koja se izvrava. Registar segmenta steka (SS) referencira segment koji sadri stek koji je
3

vidljiv za korisnika. Preostali segmentni registri (DS, ES, FS, GS) omoguavaju korisniku da
u istom trenutku referencira do etiri posebna segmenta podataka.
Postoje i registri koji su posveeni jedinici u pokretnom zarezu:
Numeriki: svaki registar uva 80-bitni broj u pokretnom zarezu poveane
preciznosti. Postoji osam registara koji funkcijoniu kao stek sa operacijama stavljanja na stek
i uklanjanja sa njega, dostipnim u okviru skupa instrukcija.
Upravljaki: u 16-bitnom upravljakom registru nalaze se bitovi koji upravljaju
funcionisanjem jedsinice u pokretnom zarezu, ukljuujui tu i vrstu upravljanja
zaokruivanjem, jednostruku, dvostruku ili proirenu preciznost, kao i bitove kojima se
omoguavaju ili onemoguavaju razni uslovi izuzetaka.
Statusni: 16-bitni statusni registar sadri bitove koji omoguavaju aktuelni status
jedinice u pokretnom zarezu, ukljuujui tu i 3-bitni pokaziva na vrh steka, uslovne kodove
koji izvjetavaju o ishodu poslednje operacije i oznake za izuzetke.
Re kontrolnog koda: ovaj 16-bitni registar sadri 2-bitnu oznaku za svaki numeriki
registar u pokretnom zarezu kojom se oznaava priroda sadraja odgovarajueg registra. etiri
mogue vrijednosti su: validno, nula, specijal (NaN, beskonanost, denormalizovano) i
prazno. Ove oznake omoguavaju programima da sadraj numerikih registara provjere bez
izraavanja sloenog kodiranja aktuelnih podataka u registru. Na primjer, prilikom
kontekstnog prekida procesor ne mora da skladiti nijedan prazan registar u pokretnom zarezu.

3. REGISTAR EFLAGS

Registar EFLAGS naznaava stanje procesora i pomae u upravljanju njegovim

radom. On obuhvata est uslovnih kodova (prenos, paritet, pomoni, nulti, znak i
prekoraenja), koji prijavljuju rezultate operacija sa cijelim brojevima. Osim toga, u registru
postoje bitovi koji se mogu nazvati i upravljakim bitovima: oznaka softverskog prekida
4

(TF),oznka omoguenja prekida (IF), oznaka usmjerenja(DF), oznaka U/I privilegija (IOPL),
oznaka za nastavak (RF), provera poravnanja (AC) i identikaciona oznaka (ID).

4. MMX REGISTRI

Procesor Pentijum MMX moe da koristi nekoliko 64-bitnih tipova podataka. MMX
instrukcije koriste 3-bitna polja adresa registara tako da je podrano osan MMX registara. U
stvari, u procesor nisu ubaeni konkretni MMX registri; umjesto toga procesor koristi tehniku
pseudonima. Postojei registri pokretnog zareza koriste se za skladitenje MMX vrednosti.
Konkretno, 64 bita nieg reda (mantisa) svakog registra pokretnog zareza koriste se za
formiranje osan MMX registara. Zahvaljujui tome postojea Pentijum arhitektura se lako
proiruje za podrku MMX funkcijonalnosti.

5. OBRADA PREKIDA

Obrada prekida u okviru procesora jeste funcijonalnost koja treba da podri operativni
sistem. Ona omoguava suspendovanje aplikacije, kako bi razni uslovi prekida bili servisirani,
i njen naknadni nastavak.
Postoje dve klase dogaaja zbog kojih procesor Pentijum obustavlja izvravanje
aktuelnog niza instrukcija i reaguje na dogaaj. U pitanju su prekidi i izuzeci. U oba sluaja
procesor snima kontekst aktuelnog procesa i prelazi na unapred definisanu rutinu kako bi
servisirao dati uslov. Prekide generiu signali iz hardvera i oni se mogu pojaviti u bilo kom
trenutku izvrenja nekog programa. Izuzetke generie softver, a inicira izvrenje neke
instrukcije. Postoje dva izvora prekida i izuzetaka:
5

Prekidi:
Maskirni prekidi, primaju se na procesorovom INTR pinu. Bez postavljene oznake za
omoguenje prekida (IF), procesor ne moe da prepozna ove prekide.
Nemaskirni prekidi, primaju se na procesorovom NMI pinu. Preponavanje takvih
prekida ne moe da se sprei.
Izuzeci:
Izuzeci koje je ustanovijo procesor, pojavljuju se kao rezultat suoavanja procesora sa
grekom prilikom pokuaja izvrenj neke instrukcije.
Programirani izuzeci, re je o instrukcijama koje generiu izuzetke (na primer, INTO,
INT3, INT i BOUND).
Tabela vektora prekida. Prilikom obrade prekida,procesor Pentijum koristi tabelu
vektora prekida. Svakom tipu prekida dodeljuje se broj koji se zatim koristi za ideksiranje u
tabeli vektora prekida. ova tabela sadri 256 32-bitnih vektora prekida koje ine adresa
(segment i pomeraj) rutine servisa prekida za dati broj prekida.
Kada postoji vie nereenih prekida, procesor ih servisira predvidivim redosledom.
Lokacije vektorskih brojeva u okviru tabele ne odrazava njihov prijoritet. Umesto toga, izuzeci
i prekidi se, prema svom prioritetu, dele na pet klasa. Poev od klase najveeg prioriteta, to su:
Klasa 1: softverski orekidi na predhodnoj instrukciji(vektor broj 1);
Klasa 2: spoljni prekidi(2,32-255);
Klasa 3: greke prilikom donoenja sledee instrukcije(3,14);
Klasa 4: greke prilikom dekodiranja sledee instrukcije(6,7);
Klasa 5: greke prilikom izvravanja instrukcije(0,4,5.8.10-14,16,17);
Rukovanje prekidima. Poput prenosa izvrenja korienjem rutine CALL, prenos na
rutinu za rukovanjem prekidom za skladitenje statusa procesora koristi sistemski stek. Kada
se prekid pojavi i kada ga procesor ustanovi, deava se sledee:

Ukoliko prenos podrazumijeva promenu nivoa orivilegija, aktuelni segmentni

registar steka i aktuelni registar proirenog pokazivaa steka (ESP) potiskuju se u
stek.

Aktuelna vrijednost registra EFLAGS potiskuje se u stek.

Ponitavaju se oznake za prekid (IF) i softverski prekid (TF). Ovim se

onemoguavaju INTR prekidi, softverski prekid i funkcija korak po korak.

Pokaziva aktuelnog segmenta koda (CS) i pokaziva aktuelne instrukcije (IP ili
EIP) potiskuju se u stek.

Ukoliko prekid prati i kod sa grekom, on se takoe potiskuje u stek.

Sadraji vektora prekida preuzimaju se i uitavaju u CS i IP (ili EIP) registre.

Izvravanje se nastavlja od rutine za servisiranje prekida.

ZAKLJUAK
Procesor takoder upravlja i svim ostalim dijelovima racunala. Kako su dananji
procesori slicni u nekim tehnolokim znacajkama, obicno se dijele prema brzini rada, velicini
podatka nad kojim mogu odjednom obaviti zadanu radnju, te prema karakteristikama
unutarnjeg ustroja.
Iako je raireno kao mjeru brzine rada procesora uzeti frekvenciju radnog takta (danas
tipicno mjerena u MHz i GHz), ta je mjera smislena samo kada se usporeduju vrlo bliski tipovi
procesora. Naime, zbog razlicitog ustroja procesora, vrlo velike razlike u brzini rada se mogu
postici i pri istom radnom taktu. Tako superskalarni procesori izvode nekoliko naredbi
istovremeno, koristeci cinjenicu da se izvodenje naredbi odvija u nekoliko koraka, pri cemu
svaki korak koristi drugi dio procesora. Superskalarni procesor dakle omogucuje da se svi
dijelovi procesora koriste istovremeno ukoliko je slijed naredbi takav da zahtjeva rad svih
dijelova procesora. Nadalje, neki procesori su opremljeni posebnim sklopovima koji im
omogucuju da neke posebne radnje obave bre. Tipican primjer je ugradnja aritmetickog
koprocesora, cime je omoguceno da se aritmeticke radnje nad brojevima s pomicnim zarezom
(engl. floating-point number operations) obave bre nego da su obavljane dugim nizom
programskih naredbi. Slicno moemo primjetiti i kao dananja tzv. multimedijska proirenja
to su zapravo dodatak procesoru u vidu dopunskih naredbi koje obavljaju cesto traene
poslove u u svrhu obrade zvuka i slike tako da se jedna istrukcija primjeni na niz podataka
(SIMD, engl. single instruction - multiple data). Kao bolja mjera za usporedivanje brzine rada
procesora se koristi i flops (engl. floating-point operation per second), koja je prikladna za
usporedbu procesora koji se namjeravaju koristiti u odgovarajucem okruenju gdje je izrazito
opterecenje upravo radnjama nad brojevima s pomicnim zarezom, no ni ta mjera nije idealna i
ne moe pokriti svu razlicitost namjena, specijalizacija ili zadataka za koje se procesori
koriste.

Uz navedena ustrojna pobo?a?a, puno napora se ulae i u podiza?e frekvencije radnog

takta. No tehnoloka ogranice?a dozvo?avaju da se vrlo visoke frekvencije mogu postici samo
na malim dijelovima, te je usta?eno da se cijeli poludovicki cip procesora ne pogoni istim
radnim taktom, to jest da se visokom rekvencijom takta pogone samo sredi?i dijelovi, a da se
ostali dijelovi procesora, a nada?e i cijelog racunala, pogone sporijim taktom. To dovodi do
nesrazmjera u brzini rada procesora i memorije, dakle memorija postaje spori dio koji
oganicuje ukupnu brzinu racunala. Stoga se u procesor tipicno ugraduje prirucna memorija
(fra. cache) koja je bra od glavne memorije, ali time i skup?a pa stoga i ma?eg kapaciteta. U ?
u se sprema svaki podatak odnosno programska naredba koje su nedavno dohvacene iz
memorije, tako da ako uskoro budu opet dohvacane, da se dohvate iz bre prirucne memorije.
Tipicno je da se i ta prirucna memorija dijeli u slojeve, tako da se uvede jedan jo bri, i stoga
jo manji dio, odnosno da se prirucna memorija podijeli na dio za podatke i dio za naredbe.
Suvremeni procesori se odlikuju i mogucnocu da ogranice skup naredbi koje program
moe u nekom trenu koristiti, s ci?em da se programi podijele po ovlate?ima, tako da se samo
jezgra operacijskog sustava izvodi sa svim ovlate?ima, dok se svi drugi programi izvode s
odredenim ogranice?ima, kako bi se ogranicilo da teta zbog greke u nekom programu bude
oganicena samo na taj program. Ta sta?a razlicitih programskih ovlasti se na engelskom
nazivaju protection modes ili rings.
* Diskovi (Tvrdi disk, CD-ROM disk, DVD-ROM disk, vie o CD i DVD-u u
clanku Opticki zapis) imaju DMA mogucnost operiranja koja im omogucava premocivanje
centralnog procesora prilikom pristupa primarnoj ili sekundarnoj memoriji
* zvucna kartica takoder ima DMA mogucnost rad
* graficka kartica ima svoju memoriju i procesor specijalne namjene za primjenu
sloenih matematickih transformacija nad slikama
* modem - softverski ili soft modem za obradu podataka koriste glavni procesor
Moderni je procesor je napravljen od tranzistora, planarnom tehnologijom na siliciju.
Kada se sagradio ENIAC (prvo racunalo), jedna je dioda bila velika oko jednog metra.

LITERATURA

1) Ramo endelj, (2006), Informacione tehnologije i informacioni poslovni

sistemi, Podgorica
2) William Stallings, Organizacija i arhitektura raunara-Projekat u funkciji
performansi, prevod sedmog izdanja

10