Slobodoruno crtanje

Sadraj
Predgovor

Zahvalnost

Sadraj

1. Crtanje grafitnom olovkom

1.1 Uvod

11

1.2 Podloga za crtanje

12

1.3 Grafitne olovke

13

1.4 Brisanje grafita

14

1.5 Poloaj ake i tehnika crtanja

15

1.6 uvanje crtea

16

1.7 Uzori

17

2. Crtanje ugljem

19

2.1 Uvod

21

2.2 Podloga za crtanje

22

2.3 Ugalj

23

2.4 Brisanje crtea

24

2.5 Crtanje svetlina

25

2.6 Poloaj ake i tehnika crtanja

26

2.7 uvanje crtea

27

2.8 Uzori

28

3. Linija

29

3.1 Uvod

31

3.2 Debljina linije

32

3.3 Svetlina linije

33

3.4 Uzori

34

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

4. Crtanje objekata u perspektivi

35

4.1 Uvod

37

4.2 Bez nedogleda - izometrijska perspektiva

39

4.3 Jedan nedogled - centralna perspektiva

40

4.4 Dva nedogleda ugaona perspektiva

41

4.5 Tri nedogleda

42

4.6 Osnovni geometrijski oblici u perspektivi

43

5. Viziranje

45

5.1 Uvod

47

5.2 Upotreba vizira

48

5.3 Postupak viziranja

49

5.4 Kadriranje

50

6. Crtaki proces

51

6.1 Uvod

53

6.2 Dubinska otrina crtea

54

7. Crtanje osvetljenja

55

7.1 Uvod

57

7.2 Tipovi osvetljenja

58

7.3 Tehnike senenja

61

7.4 Uzori

63

8. Materijali i teksture

65

8.1 Uvod

67

8.2 Boja

68

8.3 Difuzija

69

8.4 Refleksija

70

8.5 Prozirnost

71

8.6 Isijavanje

72

8.7 Uzori

73

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

9. Tkanina

75

9.1 Uvod

77

9.2 Karakteristike tkanine

78

9.3 Crtanje tkanine

79

9.4 Uzori

80

10. Crtanje portreta

81

10.1 Uvod

83

10.2 Anatomija lica

84

10.3 Proporcije i crtanje glave

85

10.4 Karakter lica

88

10.5 Izraz lica

93

10.6 Uzori

94

11. Crtanje figure

95

11.1 Uvod

97

11.2 Zglob i miii vrata

100

11.3 Zglob i miii struka

102

11.4 Zglobovi i miii ruke

104

11.5 Zglobovi i miii prstiju

108

11.6 Zglobovi i miii nogu

110

11.7 Stopalo

114

11.8 Postupak crtanja tela

115

11.9 Govor tela

118

Spisak slika

121

Preporuena literatura

127

mr Igor Kekeljevi

1. Crtanje grafitnom
olovkom

Slobodoruno crtanje

1.1 Uvod
Crtanje grafitnom olovkom (en.
Graphite Pencil) je jedna od
najkorienijih crtakih tehnika,
koja se uglavnom koristi za
skiciranje i izradu crtea malog
formata.

Prednosti ove tehnike su:

- mali trokovi ulaganja u
materijal,
- trag grafitne olovke se lako
brie, pa je lako ispraviti greke
u crtanju, i
- materijal je malih dimenzija,
lak je za noenje, pa je zgodan i
za rad van studija.

Osnovni pribor za crtanje

grafitnom olovkom:
- blok za crtanje,
- olovka B6,
- mekana gumica za brisanje
uglja,
- skalpel ili zareza.

Crtei grafitnom olovkom su

srebrnosto sive boje, sa izvesnim
presijavanjem u zavisnosti od
koliine grafita na crteu.

Slika 1.1 Pribor za crtanje grafitnom olovkom.

11

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

1.2 Podloga za
crtanje
Za crtanje grafitnom olovkom
preporuka je nabaviti blok
manjih dimenzija, A5 ili A4.
Zadnja strana bloka za crtanje
treba da je od tvrde lepenke,
ime se dobija vrsta podloga,
pa se blok moe drati i u ruci ili
na krilu prilikom crtanja, to je
zgodno za skiciranje van ateljea,
kada nam sto nije dostupan. Kao
zamena za blok sa lepenkom
umesto zadnje korice, moe se
koristiti i tabla sa hvataljkom za
papir.

Slika 1.2 Preporuuje se da podloga za crtanje grafitnom olovkom bude blok sa zadnjom
stranom od lepenke ili tabla sa hvataljkom za papir.

Slika 1.3 Struktura papira znaajno utie na izgled crtea, naroito

pri crtanju povrina , odnosno senenja.

mr Igor Kekeljevi

12

Papir za crtanje treba da je

neznatno vee gramature od
standardnog papira, da bi bio
otporniji na brisanje gumicom.
Obino se koristi papir bele
boje, sitne hrapave strukture.
Struktura papira u velikoj meri
utie na izgled crtea, jer se
grafit vezuje za mikro-neravnine
na papiru. Papiri sitnije strukture
su pogodniji za crtee sa
sitnim i preciznim detaljima i
ujednaenim finim senkama.
Za razliku od njih, papiri sa
krupnom jakom strukturom
vezuju vie grafita, pa su crtei
tamniji i ekspresivniji.

Slobodoruno crtanje

1.3 Grafitne olovke

Grafitne olovke se sastoje
od grafita i kaolinske gline.
Poto je grafit izuzetno krt,
kada bi olovke sadrale samo
grafit, lomile bi se i bile bi

H i B olovke poseduju dodatne

numerike oznake, obino od 1
do 9, koje oznaavaju koliinu
kaolinske gline kod H olovaka,
odnosno koliinu grafita kod

Grafitne olovke se obino reu

skalpelom ili zarezaem. Skalpel
je zgodniji za rezanje mekanih
B olovki, jer se moe paljivo
ukloniti drveni deo sa olovke,

neupotrebljive. Zato se u olovke

stavlja kaolinska glina kao
vezivo.

B olovaka. Tako su H9 olovke

sa najvie kaolinske gline, dok
su B9 olovke sa najvie grafita.
Za crtanje se uglavnom koriste
olovke od B2 do B6. One su
zadovoljavajue vrstine i
tamnoe. Meke olovke od B6
su vrlo nezgodne za korienje
jer esto pucaju i teko ih je
zarezivati.

dok zareza, ako nije dovoljno

dubok da dri olovku stabilno
prilikom rezanja, esto lomi
jezgro pri rezanju.

Olovke se oznaavaju slovima H,

B i HB. H olovke su tvrde olovke,
sa manje grafita a vie kaolinske
gline. Trag koji ostavljaju je
svetao i otar. Suprotno H
olovkama, B olovke sadre
veliki procenat grafita a manje
kaolinske gline, pa je njihov
trag meki i tamniji, ali su krte i
lomljive. Prilikom slobodorunog
crtanja, uglavnom se koriste
B olovke. HB olovke su olovke
srednje tvrdoe, ostavljaju trag
srednje tamnoe i nisu krte kao
B olovke. Ovo su klasine kolske
olovke koje se koriste za pisanje.

Osim grafita u olovci, dostupan

je i grafit u tapiima. Grafit u
tapiima je praktian jer se ne
mora zarezivati, zgodan je za
brze crtee koji ne zahtevaju vei
nivo detalja.

Slika 1.4 Za slobodoruno crtanje se najee koriste B6 grafitne olovke ili grafit u tapiima.

13

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

1.4 Brisanje
grafita
Za brisanje grafita moe se
koristiti bilo koja mekana
gumica. Otre i tvrde gumice
ne treba koristiti, jer mogu da
otete povrinu papira. One se
brzo zasite grafitom, pa umesto
da briu, razmazuju grafit
po podlozi. Postoje posebne
umesive gumice za brisanje
grafita i uglja, koje se mogu
oblikovati u oblik koji nam
najvie odgovara za brisanje
delova crtea.
Klasicna mekana gumica se
moe oprati vodom i ostaviti da
se dobro osui, dok se umesiva
gumica isti gnjeenjem.
Gumica se moe koristiti ne
samo za uklanjanje greaka,
ve i za crtanje brisanjem.
Uklanjanjem grafita mogu se
prosvetliti povrine zasiene
grafitom. Brisanje se esto
koristi prilikom crtanja kose,
uklanjanjem grafita sa delova na
kojima se kosa presijava.

Slika 1.5 Gumica se moe koristiti za crtanje svetlina, to prikazuje

Metju Arambault (en. Matthew Archambault) u tutorijalu Crtanje gumicom.

mr Igor Kekeljevi

14

Slobodoruno crtanje

1.5 Poloaj ake i tehnika crtanja

Na kvalitet linije utiu razni
faktori, ali prvenstveno motorika
ruke i mehanika zglobova. Hvat
kojim drimo olovku i zglobovi
koje koristimo prilikom crtanja

Kratki potezi se crtaju hvatom

kao prilikom pisanja ali se
potezi vuku bez angaovanja
zglobova prstiju, ve iz zgloba
ake, ime se postiu slobodniji

Povrine se crtaju poloenim

hvatom. Olovka se dri u
poloenom poloaju, paralelno
sa podlogom. Prsti se ne
pomeraju prilikom crtanja, nego

utiu na duinu pojedinanog

poteza olovkom.

i sigurniji potezi. Ova tehnika je

pogodna za poteze do nekoliko
santimetara.

se pokreti izvode iz ramena,

lakta i zgloba ake. Za crtanje se
ne koristi vrh, ve boni deo vrha
olovke, ime se dobija irok trag.
Ova tehnika se koristi prilikom
toniranja i senenja delova
crtea.

Najkrai potezi se crtaju hvatom

kao prilikom pisanja. Olovka
treba da je oslonjena na srednji
prst, dok je stabilizovana sa
kaiprstom i palcem. aka
dodiruje podlogu spoljnim
delom, oslonjena na mali
i domali prst. Ovakav hvat
omoguava precizno crtanje
poteza duine do oko 1 cm, jer
se pokreti izvode prvenstveno
sa tri prsta koja dre olovku.
Voditi rauna da se pri crtanju
to manje pomera zglob ake.
Ovo je najlaka tehnika crtanja,
jer je koristimo svakodnevno,
svaki put kada neto zapisujemo.
Koristi se uglavnom u zavrnoj
fazi crtea, kada se rade najfiniji
detalji.

Dugaki potezi se crtaju

standardnim hvatom, ali bez
pomeranja zgloba ake i prstiju
prilikom crtanja. Potez se povlai
prvenstveno pokretima ramena
i lakta. Ova tehnika je zahtevnija
za savladavanje, ali daje vrlo
pravilne i iste linije. Obino se
koristi u crtanju industrijskih
proizvoda i arhitektonskih
struktura, tako da bi se moglo
rei da je ovo hvat za inenjersko
skiciranje.

Brzi crtei se najee crtaju

poloenim hvatom. Ovakva
tehnika omoguava vei spektar
izraajnosti poteza, spajanje
linije i povrine promenom ugla
olovke u odnosu na smer poteza.
Linije se crtaju okretanjem
olovke u smeru poteza. Pokreti
se izvode iz ramena i lakta, sa
to manje pokretanja zgloba
ake i prstiju. Nedostaci ovakvog
hvata su manja preciznost i
oteano crtanje krunih linija.

Slika 1.6 Klasian i poloeni hvat prilikom crtanja grafitnom olovkom. Za brze crtee se obino koristi poloeni hvat.

15

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

1.6 uvanje crtea

Grafit se vrlo lako skida sa
podloge, jer sem mehanikog
zadravanja na povrini papira,
ne postoji nita to ga trajno
vezuje za podlogu. Svako

Za fiksiranje se preporuuju
specijalizovana sredstva za
fiksiranje crtea, ali se moe
koristiti i snaan lak za kosu u
spreju, sa finim rasprskivaem.

Ukoliko se crte uramljuje,

preporuka je da se crte urami
ispod stakla, koje ne bi trebalo
da dodiruje povrinu crtea.
Obino se crte odvaja od stakla

pomeranje podloge ili njeno

dodirivanje odvaja grafit iz
mikro-pukotina na povrini
papira, to dovodi do brisanja
crtea. Da bi se crte sauvao,
moe se fiksirati za podlogu uz
pomo fiksativa.

Ukoliko se koristi lak za kosu, ne

sme biti na vodenoj bazi jer e
nakvasiti i otetiti crte. Prilikom
fiksiranja provetravati prostoriju
zbog isparenja.

paspartuom, ukrasnim okvirom

od debelog kartona ili drveta,
ime se spreava mehaniki
kontakt crtea i stakla.

Fiksativ je lepljivo sredstvo koje

lepi estice grafita za podlogu,
ime se obezbeuje trajnost
crtea. Pre nanoenja fiksativa,
crte se polae horizontalno.
Fiksiranje vri paljivo, sa
izvesne udaljenosti da bi se
fiksativ naneo u to tanjem
nanosu. Papir se moe nakvasiti
i zatalasati od previe fiksativa,
a crte upropastiti. Ukoliko
se grafit nakon fiksiranja i
dalje skida sa crtea, ponoviti
fiksiranje nakon to se potpuno
osui prethodni sloj.

Crtei se uvaju u posebnim

mapama, bloku ili uramljeni.
Posebne mape su velike uzane
torbe u kojima crtei stoje ne
guvajui se i ne pritiskajui se
meusobno. Ovo je veoma vano
za uvanje crtea jer mehaniko
trenje moe otetiti i fiksirane
crtee.

Slika 1.7 Crtei se uvaju fiksiranjem, odlau se u mape ili uramljuju ispod stakla u ramove sa paspartuom.

mr Igor Kekeljevi

16

Slobodoruno crtanje

1.7 Uzori
Ljubomir Ivanovi (1882. 1945.) je jedan od
najuvenijih srpskih umetnika, naroito cenjen po
izuzetnim crteima grafitnom olovkom. Njegovi
potezi su virtuozni, sigurni i grupisani u usmerene
povrine u prostoru.

Katja Turnsek je vedska umetnica, koja se

specijalizovala za crtanje portreta i kunih
ljubimaca. Njeni radovi su tipian primer
savremenog komercijalnog zanatstva, koje ima za
cilj izgled crno-belih fotografija.

Slika 1.8 Crtei grafitnom olovkom Ljubimora Ivanovia.

Slika 1.9 Crtei grafitnom olovkom Katje Turnsek.

17

mr Igor Kekeljevi

2. Crtanje ugljem

Slobodoruno crtanje

2.1 Uvod
Crtanje ugljem (en. Charcoal
Drawing) je verovatno jedna od
najstarijih crtakih tehnologija.
Po evropskim peinama
pronaeni su brojni crtei
ugljem, od kojih su neki stari
i 30000 godina, a izuzetne
lepote i crtake virtuoznosti
u predstavljanju pokreta i
anatomskih detalja.
Prednosti tehnike crtanja ugljem
su:
- mali trokovi ulaganja u
materijal,
- pogodna tehnika za rad na
velikim formatima, i
- trag se lako brie, pa
dozvoljava greke u crtanju.

Slika 2.1 Crtei ugljem na zidovima peine Lasko.

Zbog ovih pogodnosti crtanje

ugljem je najkorienija tehnika
na asovima iz crtanja.
Za crtanje ugljem obino se
koristi sledei materijal:
- natron papir,
- tabla za crtanje,
- iroka krep traka,
- tapii od suvog uglja,
- tapi od masnog uglja,
- beli pastel ili kolska kreda,
- mekana krpica,
- gumica za brisanje uglja, i
- fiksativ za ugalj (obino se
koristi lak za kosu).

Slika 2.2 Pribor za crtanje ugljem.

21

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

2.2 Podloga za crtanje

Kao podloga za crtanje ugljem
moe se korititi bilo kakav
papir sa teksturom, dok se u
studijskom crtanju najee
koristi natron papir. On se pravi
od recikliranog papira i obino je
u nekoj nijansi svetlije priguene
boje. Kod izbora natron papira
treba obratiti panju da bude
to deblji, da bi bio to otporniji
na mehanika oteenja. Bitno
je i da papir bude sitne hrapave
strukture, da bi ugalj ostavljao
jak trag na papiru i da bi se
papir mogao sa lakoom brisati.

Natron koji je potpuno gladak

nije optimalna podloga za
crtanje ugljem.
Kod rada na manjim i srednjim
formatima papir se lepi za
tablu za crtanje. Kod izbora
table vano je da podloga
na koju nalee papir bude
besprekorna, bez neravnina, jer
se na neravninama zadrava vie
uglja pa se neravnine ocrtavaju
prilikom crtanja.

Za lepljenje papira za
tablu koristi se krep traka
(samolepljiva papirna traka),
iroka minimum 4 cm, koja se
lepi celom duinom du ivica
papira. Za razliku od obinog
selotepa, krep-traka se moe
lako odlepiti od table i papira.

Slika 2.3 Priprema podloge za crtanje ugljem na srednjim formatima.

mr Igor Kekeljevi

22

Slobodoruno crtanje

2.3 Ugalj
Za crtanje se koriste 2 vrste
uglja: suvi i presovani ugalj.
Uglavnom se koristi suvi ugalj.
On se slabije vezuje za papir, pa
se njegov trag lako brie mekom
krpicom ili gumicom za brisanje
uglja. Zbog ove osobine greke u
radu se lako uklanjaju, pa je vrlo
zahvalan za nastavu iz crtanja.
Tamnoa traga koji ostavlja
je uslovljena snagom kojom
pritiskamo ugalj na podlogu.
Presovani ugalj ostavlja izuzetno
taman trag. Obino se koristi
u zavrnoj fazi crtanja, za
najtamnije detalje na crteu, jer
se ovaj ugalj jako teko brie i
ne prata greke u radu. Ovaj
ugalj se esto proizvodi u obliku
tapia koji se mogu umetnuti
u specijalne olovke-drae za
ugalj i pastel.
Slika 2.4 Suvi ugalj i presovani ugalj.

23

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

2.4 Brisanje crtea

Crtanje suvim ugljem je
najkorienija studijska tehnika
crtanja jer je tolerantna za
greke u crteu, jer se trag
suvog uglja sa lakoom uklanja
mekanom krpicom i mesivom
gumicom.
Krpica za brisanje uglja mora
biti mekana, jer tvrde krpice
razmazuju ugalj. Za ovu namenu
obino se koristi frotir i pli. to
je tkanina meka, ugalj e se
bolje skidati i manje razmazivati
prilikom brisanja. Vodite rauna
da krpica bude relativno ista,
da bi vie brisala, a manje
razmazivala ugalj.

Za brisanje manjih povrina

koriste se specijalne mesive
gumice za brisanje uglja. Ovo
su mekane gumice koje se
mogu rastezati i gnjeiti, poput
plastelina. Gnjeenjem one se
iste od uglja i oblikuju u oblik
koji je najzgodniji za brisanje
neke povrine.

Poslednjih godina pojavile su se i

gumice u olovci koje omoguuju
vrlo precizno brisanje uglja.
Gumice u olovci su naroito
pogodne za crtanje gumicom,
kada se svetline crtaju brisanjem
povrina zasienih ugljem. Ovaj
metod je naroito pohodan za
crtanje svetlina na kosi.

Za brisanje se ne smeju koristiti

obine otre kolske gumice,
jer je natron papir osetljiviji
od obinog papira, pa ovakve
gumice oteuju povrinski sloj
papira. tapi od uglja, kada
naie na povrinu oteenu
otrom gumicom, ostavlja za
sobom znatno drugaiji i tamniji
trag nego na ostatku papira.
Osim toga, tvrde gumice se bre
zasite ugljem, pa vie razmazuju
ugalj nego to ga briu.

Slika 2.5 Za brisanje uglja se uglavnom koriste mesive gumice. Gumice se mogu koristiti i za crtanje svetlina na crteu.

mr Igor Kekeljevi

24

Slobodoruno crtanje

2.5 Crtanje
svetlina
Natron papir je znatno tamniji
od obinog belog papira. Boja
natron papira se koristi kao
osnovni ton crtea, u odnosu na
koji se crtaju senke ili svetline.
Senke se crtaju ugljem, dok se
svetline crtaju belim pastelom ili
kolskom kredom.
Svetline se crtaju u zavrnoj
fazi crtea, jer se trag pastela
ili krede tee uklanja, pa greke
koje napravimo ostaju vidljive,
esto se ne mogu ispraviti.
Pastel ili kreda su skloni
meanju sa ugljem na crteu,
ostavljajui prljav, siv trag.
Treba biti oprezan da se svetline
ne nanose na povrinu koja je
zasiena ugljem.
Crtanje svetlina je znatno
zahtevnije u odnosu na
standardno crtanje ugljem,
meutim, ukoliko su svetline
veto nacrtane, daju crteu
materijalizaciju i ubedljivost.

Slika 2.6 Crte Vilijama Adolfa Bugurea (William-Adolphe Bouguereau) iako vrlo
jednostavan, zahvaljujui veto postavljenim svetlinama
deluje realistino i ubedljivo.

25

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

2.6 Poloaj ake i tehnika crtanja

Kratki potezi se crtaju slinim
hvatom kao prilikom pisanja.
tapi od uglja treba da je
oslonjen na srednji prst, dok
je stabilizovan sa kaiprstom i

Dugaki potezi se crtaju

poloenim hvatom. tapi
od uglja se dri u poloenom
poloaju, paralelno sa
podlogom. tapi je blago

Tokom crtanja ugljem, naroito

prilikom rada na srednjem i
velikom formatu, najvie se
crtaju dugake linije i povrine
pa se ugalj uglavnom dri

palcem. aka ne sme da dodiruje

podlogu spoljnim delom (da
bi se smanjila mogunost
razmazivanja crtea), ve
dodiruje crte vrhovima malog i
domalog prsta. Prilikom crtanja
poteze treba izvoditi iz zgloba
ake. Ovaj hvat se obino koristi
prilikom crtanja detalja, dok je
umesto tapia zgodnije koristiti
ugalj u olovci. Duina poteza je
uglavnom nekoliko santimetara.

pritisnut izmeu prstiju i palca.

Prsti se ne pomeraju prilikom
crtanja, nego se pokreti izvode
iz ramena, lakta i zgloba ake.
Crta se bonom stranom tapia,
delom koji se nalazi uz sam vrh
tapia, dok se tapi usmerava
u smeru linije. Na ovaj nain se
dobijaju ravne i glatke linije.

poloen u odnosu na podlogu.

Ugao tapia i deo tapia kojim
se ostavlja trag se lako menjaju
u zavisnosti od potrebe za
crtanjem linija ili povrina. Linije
izvlaimo vrhom a povrine
bonim delom tapia. Povrine
se esto ublaavaju i povezuju
razmazivanjem uglja prstom ili
blagim pritiskom krpice. Poto
je ruka prilikom crtanja velikih
formata odignuta ispred tela,
javlja se zamor u ramenu, pa
je potrebno izvesno vreme za
navikavanje na ovu tehniku.

Povrine se crtaju istim

hvatom kao i dugaki potezi,
upotrebom pokreta iz ramena,
lakta i zgloba ake. Za razliku
od crtanja dugakih linija, kod
crtanja povrina tapi se dri
pod pravim uglom u odnosu
na pravac pokreta a trag se
ostavlja bonim delom tapia.
Na ovakav nain dobijaju se
iroke povrine. Ova tehnika se
moe koristiti prilikom toniranja i
senenja delova crtea.

Slika 2.7 Za crtanje ugljem se uglavnom koristi poloeni hvat.

mr Igor Kekeljevi

26

Slobodoruno crtanje

2.7 uvanje crtea

Suvi ugalj se vrlo lako skida sa
podloge, jer sem mehanikog
zadravanja na povrini papira,
ne postoji nita to ga trajno
vezuje za podlogu. Svako

Za fiksiranje se preporuuju
specijalizovana sredstva za
fiksiranje crtea, ali se moe
koristiti i snaan lak za kosu u
spreju, sa finim rasprskivaem.

Crtei se uvaju u posebnim

mapama ili uramljeni. Posebne
mape su velike uzane torbe
u kojima crtei stoje ne
guvajui se i ne pritiskajui

pomeranje podloge ili njeno

dodirivanje odvaja ugalj iz
mikro-pukotina na povrini
papira, to dovodi do brisanja
crtea. Da bi se crte sauvao,
neophodno je fiksirati ugalj za
podlogu.

Ukoliko se koristi lak za kosu, ne

sme biti na vodenoj bazi jer e
nakvasiti i otetiti crte. Prilikom
fiksiranja provetravati prostoriju
zbog isparenja.

se meusobno. Mape su
predviene da stoje uspravno,
bez pritiskanja sa strane. Ovo je
veoma vano za uvanje crtea
jer mehaniko trenje moe
otetiti i fiksirane crtee. Ukoliko
se crte uramljuje, preporuka je
da se crte urami ispod stakla,
koje ne bi trebalo da dodiruje
povrinu crtea. Obino se crte
odvaja od stakla paspartuom,
ukrasnim okvirom od debelog
kartona, ime se spreava
mehaniki kontakt crtea i
stakla.

Fiksativ je lepljivo sredstvo u

spreju koje lepi estice uglja za
podlogu, ime se obezbeuje
trajnost crtea. Sprej se mora
nanositi sa izvesne udaljenosti
jer postoji opasnost da sprej
razduva ugalj sa crtea. Takoe
treba paziti i da sprej ne prska
kapljice, jer e one ostaviti fleke
na crteu. Ne sme se nanositi
debeo sloj fiksativa odjednom,
jer se papir moe nakvasiti i
zatalasati, a mogu se pojaviti i
fleke na crteu. Ukoliko se ugalj
nakon fiksiranja i dalje skida sa
crtea, ponoviti fiksiranje nakon
to se osui prethodni sloj.

27

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

2.8 Uzori
Don Singer Sardent (John Singer Sargent, 1856.-1925.), vodei ameriki slikar svog doba, koji je ostavio
snaan uticaj na savremene likovne stvaraoce. Njegovi crtei su uglavnom skice po kojima je radio finalne
slike, pa na njima dominiraju iroke povrine.

Slika 2.8 Crtei ugljem Dona Singera Sardenta.

mr Igor Kekeljevi

28

3. Linija

Slobodoruno crtanje

3.1 Uvod
Linije koje prikazujemo na
crteima ne postoje u prirodi.
Obino ih opaamo kao ivice
oblika, odnosno konture. Osim
kontura i pojedine izduene

Linija je izuzetno izraajan

likovni element. U zavisnosti od
materijala u kojem realizujemo
crte, linija moe da varira u
raznim kvalitetima:

forme, kao to su ica ili kanap,

mogu se opaati kao linije.
Osnovna podela linija je na:
- konturne (en. Outline,
Contour), i
- strukturne linije.
Karakteristian primer konturne
linije je crte ake, koji su mnogi
ljudi crtali kao deca opcrtavajui
aku na papiru. aka sa
rairenim prstima je idealizovana
razvijena forma objekta, pa
aka u ovom poloaju zadrava
svoju prepoznatljivost i kada je
predstavljena samo konturnom
linijom.
Meutim, ukoliko u konturi
prikaemo aku stisnutu u
pesnicu, crte je nejasan jer
moda prikazujemo ruku
bez prstiju. U ovom sluaju
je neophodno da na crteu
prikaemo i unutranje ivice
oblika, odnosno da koristimo i
strukturne linije.

Slika 3.2 Rubinova vaza

Strukturne linije daju konturi

materijalizaciju, istiu je u
odnosu na pozadinu, odnosno
ukazuju na razliku izmeu masa
i praznog prostora. Primer ove
pojave je uvena Rubinova vaza,
slika koju je napravio psiholog
Edgar Rubin (Edgar Rubin). Na
slici nije jasno da li je prikazana
vaza ili dva lica koja su okrenuta
jedno ka drugom. Ukoliko se
na vazu dodaju strukturne
linije, tamne povrine se vie ne
doivljavaju kao lica, nego kao
prazan prostor iza vaze.

- debela ili tanka,

- svetla ili tamna,
- prava ili zaobljena,
- celovita ili isprekidana,
- kratka ili dugaka...
Dva najznaajnija kvaliteta linije
su debljina i svetlina linije.

Slika 3.1 Znaaj strukturnih linija kod prikazivanja zatvorene forme ake.

31

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

3.2 Debljina
linije
Debljina linije (en. Thikness)
je najosnovniji kvalitet linije.
Debela linija je markantnija
od tanke linije. Ona se zove i
akcentnom linijom, jer se koristi
da istakne pojedine delove
crtea.

Slika 3.3 Debljina linije doprinosi utisku prostornosti crtea.

Debljina linije se obino

kontrolie intezitetom pritiska
materijala za crtanje na podlogu.
to je pritisak jai, linija koju
crtamo je deblja. Debljina linije
se moe graditi i postupno,
naglaavanjem postojeih linija.
Debljina linije prvenstveno slui
za doaravanje dubine na crteu.
Oblici koji su blii posmatrau
crtaju se debljim linijama od
onih koji su dalje od posmatraa.
Uglavnom se dodatno
naglaavaju i granice izmeu
oblika, ime se vizuelno postie
efekat prostorne odvojenosti
formi.
Debljinom linije se moe
simulirati gravitacija,
pojaavanjem donjih linija
oblika. Na taj nain se vizuelno
oteava donji deo crtea i
postie oseaj efekta zemljine
tee.
Debljina linija varira u zavisnosti
da li je linija konturna ili
strukturna. Konturne linije su
znaajnije i crtaju se debljom
linijom od strukturnih. Na taj
nain se snanije istiu predmeti
u odnosu na njihovu pozadinu.

mr Igor Kekeljevi

32

Slobodoruno crtanje

3.3 Svetlina
linije
Svetlina linije se kao i debljina
linije koristi za isticanje
prostornosti. Sva pravila koja
vae za debljinu linije odnose se
i na svetlinu linije.
U tehnici crtanja grafitnom
olovkom ili ugljem, debljina linije
i svetlina su povezani, jer jaim
pritiskom o podlogu se crtaju
linije koje su i deblje i tamnije.
Poto debljina i svetlina linije
ostavljaju isti utisak na crteu,
ovo preklapanje dve osobine ne
smeta pri naglaavanju dubine
crtea.

Slika 3.4 Svetlina linije doprinosi utisku prostornosti crtea.

Odvojena kontrola debljine ili

svetline linije se mogu postii
kombinacijom materijala. Kod
crtea grafitnom olovkom, u
pozadini moe da dominira
crte HB olovkom, koja je
svetla, dok se u prednjem
planu moe koristiti mekana B
olovka. Prilikom crtanja ugljem,
pojedini detalji iz prednjeg
plana mogu se dodatno istai
masnim presovanim ugljem,
koji je znatno tamniji od suvog
uglja, ime se postie odvojena
kontrola debljine i svetline linije.
Prilikom crtanja ne treba se
striktno pridravati navedenog o
debljini i svetlini linije. Ovaj tekst
nije zakonik kojeg se treba drati
pri crtanju ve je preporuka i alat
koji nam pomae da postignemo
utisak prostornosti na crteu,
kao i da istaknemo delove crtea
koje smatramo znaajnim.
33

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

3.4 Uzori
Do Med (en. Joe Madueira) je jedan od
najuvenijih Marvelovih strip crtaa. On je
predstavnik klasine kole stripa koja neguje liniju
i u finalnoj obojenoj formi crtea. Na njegovim
radovima se moe videti kako se naglaavanjem
linija dobija snaan utisak prostornosti crtea.

Dvodimenzionalna video igra Mainarijum (en.

Machinarium) je osvojila brojne nagrade za
izuzetnu grafiku. Prizori iz ove igre su izuzetan
primer postizanja prostornosti crtea pomou
razliitog kvaliteta linija.

Slika 3.5 Skice za stripove Doa Meda, raeni grafitnom olovkom.

Slika 3.6 Inserti iz video igre Mainarijum prikazuju upotrebu linije u doaravanju dubine prostora.

mr Igor Kekeljevi

34

4. Crtanje objekata u
perspektivi

Slobodoruno crtanje

4.1 Uvod
Poznavanje principa perspektive
je neophodno prilikom realnog
predstavljanja prostora i
prostornih formi.

U elji da realno prikau

posmatrani prizor, likovni
stvaraoci su tokom istorije
koristili razne pomone sisteme.

U likovnom stvaralatvu
posebno se istiu 3 elementa
perspektive:
- linearna perspektiva (en.
Linear Perspective), odnosno

Slika 4.1 Likoravan oslikava saimanje

posmatranog trodimenzionalnog prizora na
povrini oka.

U periodu renesanse se
koristio perspektivni okvir (en.
Perspective Frame). Gledalo se
kroz okular i kroz jedan okvir na
kojem je bila kvadratna mrea.
Crte se prenosio precrtavanjem
odgovarajuih delova vienih
kroz perspektivni okvir na
podlogu koja je bila izdeljena
istom kvadratnom mreom.

degradacija veliine objekta,

- vazduna perspektiva (en.
Aerial Perspective) , odnosno
degradacija i ublaavanje
boja i njihovo postepeno
utapanje u pozadinu, i
- degradacija detalja,
odnosno smanjivanje nivoa
detalja po dubini.

Perspektiva se moe razumeti

ako se zamisle linije koje se sa
objekta projektuju na povrinu
oka. Povrina oka je svojevrsna
likoravan (en. Picture Plane) na
koju se projektuje posmatrani
prizor.

Slika 4.2 Renesansni perspektivni okvir.

37

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje
Ocem perspektive smatra
se Filipo Bruneleski (Filippo
Brunelleschi, 1377. 1446.),
uveni arhitekta i skulptor
perioda renesanse. On je eleo
da prikae kako e arhitektonske
objekat izgledati nakon
izgradnje. Poto nije mogao
da koristi perspektivnu mreu,
razvio je i opisao sistem za
crtanje centralne perspektive
pomou nedogleda, koji je i
danas u upotrebi.
Slika 4.4 Elementi u konstruisanju perspektive: 1. linija horizonta, 2.nedogled, 3.ortogonalna
linija i 4. transverzalna linija.

Slika 4.3 Arhitektonski crte Filipa

Bruneleskija.

Tano konstruisanje perspektive

je spor proces, pa se u
sloborunom crtanju koriste
pojednostavljeni sistemi koji se
oslanjaju na take nedogleda:
- bez nedogleda , odnosno
izometrijska perspektiva
(en. Isometric Perspective),
- sa jednim nedogledom
, odnosno centralna
perspektiva (en. Central
Perspective),
- sa dva nedogleda , odnosno
ugaona perspektiva (en.
Angular Perspective),
- sa tri nedogleda (en. ThreePoint Perspective)
Postoje i kompleksni tipovi
perspektive, kao to je
perspektiva sa 5 nedogleda
, odnosno krivolinijska
perspektiva (en. Curvilinear
Perspective).
mr Igor Kekeljevi

Kljuni elementi kod

slobodorunog crtanja
perspektive su:
1. linija horizonta,
2. nedogled (en. Vanishing
Point), odnosno taka na liniji
horizonta u kojoj se linije po
dubini saimaju,
3. ortogonalne linije, odnosno
pomone linije koje se
saimaju u taki nedogleda, i
4. transverzalne linije,
pomone linije koje su
paralelne sa horizontom.

Ugao gledanja moe da bude u

liniji sa posmatranim objektom,
iznad ili ispod objekta. Kada
objekat posmatramo odgore
govorimo o ptijoj perspektivi.
Kod ptije perspektive sredina
objekata je ispod linije
horizonta. Nasuprot njoj, kada
objekat posmatramo odole,
dobija se ablja perspektiva.
Kod ablje perspektive sredina
objekata je obino iznad linije
horizonta.
Razumevanje perspektive
je najlake kroz crtanje
kocke u prostoru. Kocka
je najjednostavnija
trodimenzionalna forma za
crtanje. Uglovi i stranice kocke
su jednaki pa ih je lake crtati i
odmeravati.

Slika 4.5 Primer ablje i ptije perspektive.

38

Slobodoruno crtanje

4.2 Bez nedogleda - izometrijska perspektiva

Izometrijska perspektiva je
vetako trodimenzionalno
predstavljanje oblika, u kojem
ne postoje take nedogleda.

Najlaki metod crtanja

kocke u izometriji je pomou
postavljanja iskoene kvadratne
mree. Prvo se crta donja strana
pomou polja na kvadratnoj

Izometrijska perspektiva se
esto koristi u programima
za 3D grafiku, prilikom
modelovanja, jer omoguava
jasnije sagledavanje forme nego

Ovaj tip perspektive je omiljen

u tehnikim crteima, jer
omoguava lake sagledavanja
proporcija i uglova nego klasina
perspektiva. U tehnikim
crteima se najee koristi
nagib uglova od 30. Bone
stranice formi se obino ne
skrauju, ve se crtaju u realnim
proporcijama.

mrei. Zatim se crtaju bone

strane i gornja strana kvadrata.
Sve stranice bi trebalo da su istih
dimenzija, bez perspektivnog
skraenja.

klasina perspektiva.

Slika 4.7 Izometrijska perspektiva u

programima za 3D modelovanje.

Slika 4.6 Crtanje kocke u izometrijskoj perspektivi.

39

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

4.3 Jedan nedogled - centralna perspektiva

Centralna perspektiva odgovara
prizoru koji vidimo ukoliko se
nalazimo u hodniku ili na ulici,
a pogled nam je usmeren pod
pravim uglom u odnosu na

Kod crtanja centralne

perspektive, vodi se rauna
samo o dubinskom skraenju
dok se skraenja po visini
i irini zanemaruju. Linije

Centralna perspektiva je bila

vrlo omiljena u renesansnom
religioznom slikarstvu,
kada se ceo univerzum saima
u jednu taku, u kojoj se nalazi

arhitekturu ili enterijer. Tada

dolazi do iluzije da se sve
ortogonalne linije saimaju
u jednom nedogledu, ispred
posmatraa.

koje su frontalne u odnosu

na posmatraa se crtaju
bez skraenja i zovu se
transverzalnim linijama.

figura svete linosti, obino

Hrista. Najuveniji primer je
Tajna veera, freska Leonarda
da Vinija (Leonardo da Vinci).

Crtanje kocke u centralnoj

perspektivi se zapoinje linijom
horizonta i nedogledom. Potom
se nacrta prednja strana kocke,
sa ijih temena se izvuku
ortogonalne linije ka nedogledu.
Na njima se crtaju bone strane
kocke. Zatim se nacrta i zadnja
strana tako da temena budu na
ortogonalnim linijama.

Slika 4.8 Crtanje kocke u centralnoj perspektivi.

mr Igor Kekeljevi

40

Slika 4.9 Freska Tajna veera, od Leonarda

da Vinija, prikazuje primenu centralne
perspektive u religioznom slikarstvu.

Slobodoruno crtanje

4.4 Dva nedogleda ugaona perspektiva

Ugaona perspektiva se javlja
kada objekat posmatramo sa
strane, tako da vidimo dve
bone strane tog objekta.

Crtanje kocke u ugaonoj

perspektivi se zapoine crtanjem
linije horizonta i 2 nedogleda.
Zatim se crta ivica kocke koja
je najblia posmatrau, od ijih

Ugaona perspektiva se esto

koristi u savremenim likovnim
prizorima, naroito u oblasti
koncept arta, predstavljanja
industrijskih objekata i

Ovu perspektivu odlikuju dva

nedogleda koji se nalaze na liniji
horizonta. U ova 2 nedogleda
saimaju se linije dve dimenzije
objekta, dubine i irine.
Skraenja po visini objekta se
zanemaruju, kao to je sluaj
i kod centralne perspektive.
Obino je nedogled po dubini
objekta u samoj kompoziciji,
dok je drugi, koji saima linije po
irini, izvan kompozicije.

temena se izvlae ortogonalne

linije ka nedogledima. Na
ortogonalnim linijama se
odreuje dubina kocke i crtaju
bone strane, iz ijih krajeva
se izvlae ortogonalne linije ka
takama nedogleda. Na kraju se
na ovim ortogonalnim linijama
crta zadnja strana kocke.

arhitektonskih konstrukcija.

Slika 4.11 Skica za LG Kristal telefon od

Jangho Kima.

Slika 4.10 Crtanje kocke u ugaonoj perspektivi.

41

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

4.5 Tri nedogleda

Ovaj oblik perspektive se koristi
kada nam je bitno skraenje
objekta po visini, kada elimo
da istaknemo da je objekat
znatno manji ili znatno vei od

Poto je perspektivno skraenje

vidljivo po sve tri dimenzije
objekta, nema transverzalnih
linija.

posmatraa. U stvarnosti ovaj

efekat se javlja kod naglaene
ptije, odnosno ablje
perspektive.

Crtanje kocke u ovom tipu

perspektive se poinje linijom
horizonta i 3 nedogleda.
Zatim se crta teme kocke koje
je najblie posmatrau i od
njega se izvlae ortogonalne
linije ka sva 3 nedogleda.
Na ortogonalnim linijama se
odrede dimenzije kocke i izvuku
dodatne ortogonalne linije na
krajevima kocke, na kojima se
crta zadnja strana kocke.

Za razliku od ugaone
perspektive, osim 2 nedogleda
koja se nalaze na liniji horizonta
i u kojima se seku ortogonalne
linije dubine i irine, kod
ove perspektive uvodi se i
trei nedogled, koji slui za
prikazivanje perspektivnog
skraenja po visini. Ovaj
trei nedogled se crta na
istoj strani horizonta kao i
sredina objekta. Znai, ukoliko
predmet posmatramo iz ablje
perspektive, sredina objekta
se nalazi iznad linije horizonta,
kao i trei nedogled. Obino
se nedogled irine i nedogled
visine nalaze izvan samog
formata papira na kojem crtamo.

Tip perspektive sa tri nedogleda

je pogodan za prikazivanje
arhitektonskih konstrukcija,
kada je bitno doarati veliinu
objekta.

Slika 4.12 Crtanje kocke u perspektivi sa 3 nedogleda.

mr Igor Kekeljevi

42

Slika 4.13 Perspektiva sa tri nedogleda se

esto koristi u arhitektonskim crteima.

Slobodoruno crtanje

4.6 Osnovni geometrijski oblici u perspektivi

Crtanje piramide je slino
crtanju kocke u perspektivi.
Prvo se nacrta kvadrat koji
predstavlja osnovu piramide.
Na preseku dijagonala je centar
kvadrata iz kojeg se izvue
transverzalna linija na kojoj se
oznai vrh piramide. Na kraju se
vrh piramide spoji sa temenima
u osnovi.

Crtanje konusa (kupe) je slino

crtanju piramide u perspektivi.
Prvo se nacrta kvadrat koji
predstavlja osnovu konusa.
Osnova se deli na dijagonale, da
bi se naao centar. Kroz centar
se izvlae ortogonalne linije,
da bi se nale polovine stranica
kvadrata. Kroz njih prolazi elipsa
koja je u osnovi konusa. Zatim
se iz centra izvlai transverzalna
linija na kojoj se oznai vrh
konusa. Na kraju se vrh spoji
sa isturenim takama elipse u
osnovi.

Crtanje cilindra je slino crtanju

konusa u perspektivi. Prvo se
nacrta kvadar koji odgovara
dimenzijama cilindra. Na
odgovarajuim stranama
se nacrtaju elipse i spoje se
najisturenije take elipsi.

Slika 4.14 Konstruisanje piramide, kupe i valjka u ugaonoj perspektivi.

43

mr Igor Kekeljevi

5. Viziranje

Slobodoruno crtanje

5.1 Uvod
Viziranje (en. measuring) je
sistem prenoenja nekog prizora
na crte u realnim proporcijama.
Odokativno je vrlo teko preneti
tane proporcije, ak i kada su
predmeti koje crtamo krajnje
jednostavni, jer je percepcija
subjektivni in koji je podloan
optikim iluzijama.

Vertikala obino deluje vilje

nego to zaista jeste. Ukoliko
posmatramo sliku eira, on
deluje kao da je izduen, dok su
mu zapravo visina i irina istih

Okolni predmeti deluju

na doivljaj posmatranog
predmeta. Centralni krug
deluje manje ukoliko je okruen
krupnim krugovima, nego kada

dimenzija.

je okruen sitnim krugovima.

Slika 5.1 Optike iluzije.

47

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

5.2 Upotreba
vizira
Vizir (en. Measuring Stick) je
alat sa kojim vrimo viziranje.
Bilo koji dui tap od vrstog
materijala moe da poslui kao
vizir, pa i olovka ili tapi od
uglja sa kojom crtamo. Idealni
viziri su prenika oko 4mm,
duine oko 30cm, kao to su
drke tankih slikarskih etkica ili
deblji tapii za rotilj.
Stav je od izuzetne vanosti pri
viziranju. Pozicije glave i ake u
kojoj drimo vizir moraju biti u
priblino istom poloaju prilikom
svakog viziranja, inae e nam se
odnosi koje merimo poremetiti.

Slika 5.2 Upotreba vizira.

to tanije viziranje postiemo

potujui nekoliko pravila:
- uvek vizirati sa iste pozicije u
prostoru,
- ispraviti lea i drati glavu
uspravno da bi poloaj glave
bio isti prilikom viziranja,
- pri viziranju gledati samo sa
jednim, uvek istim okom, i
- ispruiti ruku u laktu da bi
udaljenost vizira od oiju bila
ista pri svakom viziranju.
Vizir se dri u aci, pod pravim
uglom u odnosu na liniju
pogleda. Vizir se pritiska sa
palcem i malim prstom sa
unutranje strane, a sa srednja
tri prsta sa spoljne strane. Palac
se koristi za obeleavanje
mere.

mr Igor Kekeljevi

48

Slobodoruno crtanje

5.3 Postupak viziranja

Viziranje, kao i svaki drugi metod
merenja zasniva se na osnovnoj
jedinici mere i broju ponavljanja
te jedinice u neemu to
merimo, kao to je kilogram
osnovna jedinica mere za teinu,
metar za duinu, sekunda za
vreme.
Osnovna jedinica je drugaija
za svaki crte. Ona ne treba
da bude ni previe velika ni
previe mala, ve optimalna
za konkretnu kompoziciju koju
crtamo. Idealno je odabrati
neku dimenziju koja se primetno
ponavlja u proporcijama
kompozicije. Ukoliko dobro
odaberemo osnovnu jedinicu
mere, viziranje e biti vrlo lako i
jednostavno.
Viziranjem se mere odnosi
po vertikali i horizontali, koje
su jedine 2 sigurne i ureene
odrednice u prostoru.

Prilikom crtanja klasine flae,

potrebno je izmeriti visinu
i irinu flae, kao i visinu i
irinu grlia flae. Dimenzija
koja je pogodna za osnovnu
jedinicu mere je irina flae.
Viziranjem moemo utvrditi da
je visina flae jednaka 4 irine.
Crtanje se zapoinje crtanjem
pravouganika u proporcijama
1:4, jedva vidljivim linijama,
koji je vertikalno podeljen na 4
jednaka kvadrata.

Osim merenja proporcija, vizir

se moe koristiti i za merenje
uglova. Ivicu vizira poravnamo sa
ivicom ugla koji merimo, a zatim
vizir, drei ga pod istim uglom,
stavimo na papir. Olovkom
oznaimo ugao na papiru. Ovu
tehniku moemo upotrebiti za
merenje bonih uglova pod
kojim se spaja grli flae sa
telom flae.
Nakon ucrtavanja konture flae,
ove pomone linije se briu.

Viziranjem grlia flae

utvrujemo da je njegova visina
jednaka jednoj irini flae, dok
je njegova irina jednaka 1/3
irine flae. Dakle, gornji deo
pravouganika se horizontalno
podeli na 3 jednaka segmenta.
Srednji segment odgovara
grliu flae. Ova pravougaona
konstrukcija koja odgovara
proporcijama flae, naziva se
konstrukcija od pomonih linija.

Slika 5.3 Postupak viziranja pri crtanju vinske flae.

49

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

5.4 Kadriranje

Slika 5.4 Orijentacija formata i kadriranje.

Kadriranje u crtanju je
odabir prizora koji elimo da
prikaemo i njegovo uklapanje
u format papira. Cilj je napraviti
kompromis izmeu maksimalne
veliine kompozicije koju elimo
da prikaemo i skladnih margina
izmeu kompozicije i ivice
formata.
Orijentacija papira utie na
kadriranje, jer se papir moe
okrenuti horizontalno ili
vertikalno. Ukoliko je kadriranje
loe, umanjuje se kvalitet i sklad
crtea.Princip kadriranja je slian
kao i podeavanje kancelarijskog
tampaa prilikom tampanja
stranice sa tekstom. Obino se
stranica tampa na vertikalno
postavljenom papiru jer je
papir tako bolje iskorien,
a odtampani tekst krupniji i
itljiviji.
Crte treba zapoinjati dobrim
kadriranjem. Vano je da
viziranjem utvrdimo odnos visine
i irine kompozicije, koristei
osnovnu jedinicu mere. Na slici
5.5 je prikazana kompozicija u
proporciji 2:4.

mr Igor Kekeljevi

Ukoliko je visina kompozicije

ista ili vea od irine, format
papira se postavlja uspravno.
Kompozicija se svodi na
pravougaonik koji oznaava
granice kompozicije. Ovaj
pravouganik jedva primetnim
pomonim linijama postavljamo
na sredinu i optimalno uklapamo
u format papira. Pravougaona
povrina se po potrebi pomera
i skalira, vodei rauna da se
ouva proporcija i podeoci koji
oznaavaju ekvivalent osnovne
jedinice mere. Ove korekcije se
izvode tako to prvo postavimo
novi korigovan pravougaonik,
pa tek onda briemo stari. Ovo je
osnovni princip pri postavljanju
crtea, da se prvo crta korekcija,
pa da se tek posle uklanjaju
pogrene linije.

Podeoci na pravougaonoj
povrini predstavljaju ekvivalent
osnovne jedinice mere. Ova
mera se moe nacrtati i u uglu
formata, da bi se prilikom
premeravanja uvek inicijalno
koristila ista duina.

Slika 5.5 Prilikom korigovanja kompozicije prvo uraditi korekciju, pa tek onda ukloniti
greku.

50

6. Crtaki proces

Slobodoruno crtanje

6.1 Uvod
Pravilan crtaki proces je ono to
razlikuje kvalitetno kolovanog
crtaa od samoukog hobiste.
Samouki hobista poinje crte
od pojedinog detalja, koji
iscrtava u potpunosti, a zatim
detalj po detalj gradi ceo crte.
Na ovakvim crteima moe se
primetiti niz problema, kao to
su loa kompozicija, primetne
greke u proporcijama i poloaju
elemenata u prostoru, kao i razni
drugi problemi u vezi sa slabom
kontrolom nad crteom.

Crtanje se sprovodi u
iteracijama, ciklusima, kroz
koje crte postupno dobija na
kvalitetu i detaljima.

Klasian primer greke u

crtanju portreta, kao posledice
nepridravanja pravilnog
crtakog procesa je da, tek
kada zavrimo crte, primetimo
da je oko znatno manje i na
pogrenom mestu na licu, ak i
pod pogrenim uglom. Meutim,
tada je obino kasno da bilo ta
korigujemo, jer smo u odnosu na
oko nacrtali i druge delove lica,
a papir previe zasitili grafitom
ili ugljem da bi mogli da ga
korigujemo.

U svakom sledeem ciklusu

broj detalja se poveava i crte
se ujednaeno radi dok se ceo
crte ne obradi na istom nivou
rezolucije crtea. Tek zatim se
prelazi u naredni ciklus.

Pravilan crtaki proces

podrazumeva konstantnu
kontrolu nad celim crteom, uz
vee obraanje panje na crte
kao celinu, nego na pojedinosti
na crteu.
Ovaj postupak zahteva izuzetnu
disciplinu u radu i dobru
koncentraciju, ali je sigurniji put
do kvalitetnog crtea.

Prvobitno ce crta samo pomona

konstrukcija crtea, jedva
vidljivim linijama postavljaju
se osnovne mase svedene na
bazine geometrijske oblike,
dok se na tom nivou rezolucije
crtea ne postavi ceo crte
u ispravnim proporcijama i
pozicijama u prostoru.

to je crte jednostavniji i
uproeniji, to ga je lake
sagledavati u celini, proveravati
i kontrolisati, pa i korigovati
ukoliko je neophodno. Sa svakim
ciklusom crte postaje znatno
kompleksniji, pa su i mogunosti
sagledavanja i kontrole manje.
Sutina pravilnog crtakog
postupka je da se to je mogue
due odri potpuna kontrola nad
crteom i vodi rauna o odnosu
delova i celine.
Finalni detalji se rade tek u
zadnjem ciklusu. Tom prilikom
se naglaavaju delovi crtea
koje elimo da imamo u samom
fokusu.
Slika 6.1 Crtanje u fazama.

53

mr Igor Kekeljevi

Slobodoruno crtanje

6.2 Dubinska otrina crtea

Kao to je odlika dobrog
literarnog rada uvod, zaplet,
razrada i zakljuak, tako i dobar
crte ima svoju hronologiju. Ona
se postie pre svega uz upotrebu
dubinske otrine (en. DoF, Depth
of Field). Dubinska otrina se
najlake razume kroz korelaciju
sa fotografijom. Predmet na koji
zumiramo se vidi najjasnije, dok
su pozadinski delovi fotografije
uglavnom zamagljeni i nejasni.
Na ovaj nain fotografiji dajemo
uvod, ukazujujemo ta nam
je najznaajnije na fotografiji,
ta je centar radnje. Pozadinski
delovi predstavljaju pozornicu
na kojoj se radnja odvija.

U crtanju, prostor crtea se

obino deli na bar 3 plana:
pozadinu, srednji plan i prednji
plan.

Ukoliko koristimo boje,

najintezivnije boje treba da su u
prednjem planu, jer se istiu u
odnosu na priguene tonove.

Prvobitno se ceo crte postavlja

u ujednaenom, bazinom
kvalitetu. Kvalitet ovih
prvobitnih ciklusa rada na crteu
se ostavlja na pozadini crtea.
Tokom sredinjih ciklusa rada na
crteu, zanemaruje se pozadina,
a panja se posveuje srednjem
i prednjem planu. Kvalitet iz
sredinjih ciklusa rada na crteu
se ostavlja na srednjem planu
crtea. U finalnim ciklusima
rada na crteu radi se samo
prednji plan. Na ovaj nain se on
istie u odnosu na srednji plan i
pozadinu, crte dobija dubinu i
trodimenzionalnost.

Slika 6.2 Pozadina, srednji i prednji plan na primeru prizora iz video igre Mainarijum.

mr Igor Kekeljevi

54