Mihail Bulgakov

PISMO VRHOVNOJ VLASTI I DRUGI

KRAI SPISI
Izabrala i prevela
Nada Uzelac
Izdava:
Slubeni glasnik
2012.

Izgledi za budunost

Sad kad je naa nesrena otadbina dotakla samo dim srama i bede na koje ju je bacila
velika socijalna revolucija, mnogima od nas sve ee navire jedna ista misao.
Ova je misao nametljiva.
Nejasna i turobna - ona iskrsava u svesti i odluno zahteva odgovor.
Ona je jednostavna: A ta e s nama biti?
Javlja se ona prirodno.
Mi smo analizirali svoju nedavnu prolost. O, vrlo dobro smo prouili gotovo svaki
trenutak u protekle dve godine. Mnogi su je ne samo prouili ve su je i prokleli.
Sadanjica nam je pred oima. Takva je, da bismo radije da ih zatvorimo.
Da ne gledamo!
Ostaje budunost. Zagonetna, neizvesna budunost.
Zbilja: ta e s nama biti?...
Nedavno mi se pruila prilika da pregledam nekoliko brojeva engleskog ilustrovanog
asopisa.
Dugo, kao opinjen, gledao sam sjajno uraene slike.
I dugo, dugo potom razmiljao...
Da, prizor je jasan!
Dinovske maine, u dinovskim fabrikama, iz dana u dan, grozniavo prodirui
kameni ugalj, kloparaju, lupaju, razlivaju mlazeve rastopljenog metala, kuju, ispravljaju,
sastavljaju...
One kuju svetsku silu, odmenivi one maine koje su jo nedavno, sejui smrt i
razarajui, kovale mo pobede.
Na Zapadu, veliki rat velikih naroda je zavren. Oni sad liu svoje rane.
Oporavie se oni, naravno, vrlo brzo e se oporaviti.
I svima kojima se um razbistrio, koji ne veruju u to nesreno buncanje da e se naa
zlokobna bolest proiriti na Zapad i zahvatiti ga, postae oigledan taj silovit napredak
kolosalnog rada u svetu, onaj koji e zapadne zemlje vinuti u visine jo neviene svetske
moi.
A mi?
Mi emo da kasnimo...
Mi emo tako mnogo da kasnimo, da nijedan ovovremeni prorok, verovatno, nee moi
da kae kad emo najzad da ih stignemo i da li emo uopte da ih stignemo.
Jer, mi smo kanjeni.
U ovom asu mi ne moemo da gradimo. Pred nama je teak zadatak - da osvojimo,

preotmemo sopstvenu zemlju.

Obraun je poeo.
Heroji-dobrovoljci otimaju iz ruku Trockog pedalj po pedalj ruske zemlje.
I svi, svi - i oni koji neustraivo izvravaju svoju dunost, i oni koji se zbijaju u pozadini,
u gradovima na jugu, u tekoj zabludi verujui da e posao spasavanja zemlje moi da
proe bez njih, svi udno iekuju njeno osloboenje.
I ona e biti osloboena.
Jer, nema zemlje bez heroja, i nedopustivo je misliti da je otadbina umrla.
Ali, bie potrebno mnogo borbi, mnogo prolivene krvi, jer sve dok iza zlokobne figure
Trockog, s orujem u ruci, i dalje nadiru bezumnici, oni koje je on nasamario, ivota biti
nee, nego borba na ivot i smrt.
Borba je neophodna.
I dok tamo na Zapadu budu tektale maine napretka, kod nas, s kraja na kraj zemlje,
tektae mitraljezi.
Bezumlje u protekle dve godine gurnulo nas je na straan put, za nas nema predaha,
nema odmora. Prineli smo ustima au stradanja i ispiemo je do dna.
Tamo na Zapadu blistae bezbrojna elektrina svetla, piloti e parati osvojeni vazduh,
tamo e se graditi, istraivati, tampati, uiti...
A mi... Mi emo se tui.
Jer nema sile koja bi mogla to da promeni.
Mi emo osvajati sopstvene prestonice.
I osvojiemo ih.
Englezi, pamtei kako smo, zastirui polja krvavom rosom, tukli Nemaku i odvlaili je
od Pariza, pozajmie nam jo injela i izama, da se to pre dokopamo Moskve.
I dokopaemo se.
Hulje i bezumnici bie prognani, rastureni, uniteni.
I rat e se zavriti.
Tada e okrvavljena, unitena zemlja poeti da se uspravlja... Lagano, s mukom da se
uspravlja.
Oni koji se ale na umor, avaj, bie razoarani. Jer, morae jo vie da se
umaraju...
Prolost e morati da se iskupi neizmernim radom, ivotom u tekoj nematini. Da se
iskupi u prenosnom i doslovnom smislu rei.
Da se iskupi za bezumlje martovskih dana, za bezumlje oktobarskih dana, za odmetnute
izdajnike, za izopaenost radnika, za Brest, za sumanuto korienje maina, za tampanje
novca... za sve!
I mi emo se iskupiti.
I tek onda, kada bude ve prilino kasno, poeemo ponovo poneto da gradimo, da
bismo postali punopravni, da bi nas opet primili u versajske dvorane.
Ko e doekati te svetle dane?
Mi?
O, ne! Naa deca moda, a moda i unuci, jer zamah istorije je irok i ona decenije
prelistava sa istom onom lakoom kojom prelistava i godine.
A mi, predstavnici zlosrenog pokoljenja, umirui kao kukavni bankroteri, biemo
prinueni da svojoj deci kaemo:
- Plaajte, poteno plaajte i veno se seajte socijalne revolucije!

(List Grozni, 13. novembar 1919)

Pismo vrhovnoj vlasti

Vladi SSSR-a
od
Mihaila Afanasjevia Bulgakova
(Moskva, B. Pirogovska 35a, st. 6)
Obraam se Vladi SSSR-a sledeim pismom:

Poto su sva moja dela zabranjena, meu mnogim graanima koji me poznaju kao pisca
mogli su da se uju glasovi koji me savetuju jedno isto.
Da napiem komunistiki komad (pod znacima navoda dajem citate), a pored toga i da
se Vladi SSSR-a obratim pokajnikim pismom kojim bih iskazao odricanje od sopstvenih
ranijih pogleda, onih koje sam izrazio u knjievnim delima, i kojim bih izneo uveravanja da
u odsad raditi kao pisac-saputnik, predan ideji komunizma.
Cilj: da se spasem progona, bede i, konano, neizbene propasti.
Ovaj savet nisam posluao. Malo je verovatno da bi mi uspelo da se pred Vladom SSSR-a
pokaem u povoljnom svetlu ukoliko bih napisao lano pismo, koje predstavlja neastan i uz
to naivan politiki ispad. A da napiem komunistiki komad nisam ak ni pokuao, znajui
dobro da takav komad meni nee poi za rukom.
U meni sazrela elja da okonam svoje knjievnike muke primorava me da se Vladi
SSSR-a obratim iskrenim pismom.

Prouivi svoje albume s novinskim isecima iz tampe SSSR-a, za deset godina mog
knjievnog rada pronaao sam 301 kritiku o meni. Od njih je pohvalnih bilo tri,
neprijateljsko-nepovoljnih - 298.
Pomenutih 298 predstavljaju odraz u ogledalu mog knjievnog ivota.
Junak mog komada Dani Turbina, Aleksej Turbin, u tampi je, u stihovima, nazivan
kukinim sinom, a autor komada predstavljan kao rahitina matora dukela. O meni su
pisali kao o knjievnom smetlaru, koji sakuplja ogriske koje je izbljuvalo tuce gostiju.
Pisali su ovako:
... Mika Bulgakov, moj kum, takoe, izvinite na izrazu, pisac, po ustajalom smeu
pretura... to ti je, brajko, pitam, njuka tako... Ja sam ovek fin, de zvizni ga koritom u
potiljak... Turbini su nam potrebni isto kao i kuki grudnjak... Naao se, kukin sin, naao
se Turbin, nemao ni novca, ni uspeha... (ivot umetnosti, br. 4, 1927)
Pisali su o Bulgakovu, koji to je bio, to e i ostati, novoburoasko seme, koje trca
otrovnom ali nemonom pljuvakom na radniku klasu i njene komunistike ideale.
(Koms. pravda, 14. 10. 1926)
Izjavljivali su da mi se svia atmosfera keree svadbe oko neke riokose prijateljeve
ene (A. Lunaarski, Izvestija, 8. 10. 1926) i da moj komad Dani Turbina iri smrad
(stenogram sa sednice pri Agitpropu, maja 1927) i tako dalje, i tako dalje...
Hitam da saoptim da ni u kom sluaju ne navodim citate da bih se alio na kritiku ili
stupao u bilo kakvu polemiku. Moj cilj daleko je ozbiljniji.
S dokumentima u rukama ja dokazujem da je sva tampa SSSR-a, a zajedno s njom i
sve ustanove kojima je poverena kontrola repertoara, u toku svih godina mog knjievnog
rada jednoduno i s krajnjom estinom dokazivala da dela Mihaila Bulgakova u SSSR-u ne
mogu da postoje.
I ja izjavljujem da je tampa SSSR-a potpuno u pravu.

Kao polaznom takom za ovo pismo posluiu se mojim pamfletom Purpurno ostrvo.
Sva kritika SSSR-a, bez izuzetka, doekala je ovaj komad sa izjavom da je on
bezvredan, bled, nitavan i da predstavlja paskvilu protiv revolucije.
Jednodunost je bila potpuna, ali je naruena iznenada i potpuno neoekivano.
1

U 12. br. Repert. bilt. (1928) objavljena je recenzija P. Novickog, u kojoj je saopteno da
je Purpurno ostrvo - zanimljiva i duhovita parodija, u kojoj se pojavljuje zlokobna sen
Velikog Inkvizitora, koji gui umetniko stvaralatvo i neguje ropske, udvoriko-nevete
dramaturke ablone, potire linost glumca i pisca, da se u Purpurnom ostrvu radi o
zlokobnoj mranoj sili, koja stvara helote, udvorice i panegiriste... Reeno je da ako
takva mrana sila postoji, onda je negodovanje i zlobna otroumnost dramaturga, kojeg je
buroazija proslavila - opravdano.
Dopustite da postavim pitanje - gde je istina?
ta je, na kraju krajeva, Purpurno ostrvo? - Nitavan, bezvredan komad ili je to
otrouman pamflet?
Istina lei u recenziji Novickog. Ja neu da procenjujem koliko je moj komad
otrouman, ali priznajem da se u komadu zaista pojavljuje zloslutna sen, i to sen Glavnog
repertoarskog komiteta. On je taj koji odgaja helote, panegiriste i zaplaene sluge. On je
taj koji ubija stvaralaku misao. On unitava sovjetsku dramsku umetnost i unitie je.
Ja nisam apatom iz prikrajka izraavao ove misli. Ja sam ih stavio u dramski pamflet i
2

ovaj pamflet stavio sam na scenu. Sovjetska tampa, titei Glavrepertkom, napisala je da
je Purpurno ostrvo paskvila na raun revolucije. To je neozbiljno blebetanje. Paskvile na
raun revolucije u komadu nema iz vie razloga, od kojih u, zbog manjka prostora, navesti
jedan: paskvilu na raun revolucije, zbog njene vanredne grandioznosti, nije mogue
napisati. Pamflet nije paskvila, a Glavrepertkom - nije revolucija.
Ali, kad nemaka tampa pie da je Purpurno ostrvo - prvi poziv za slobodu tampe u
SSSR-u (Mlada garda, br. 1 - 1929) - ona pie istinu. Ja to priznajem. Borba protiv
cenzure, ma kakva ona bila i uz kakvu god vlast stajala, moj je knjievniki dug, kao to su
i pozivi za slobodu tampe. Ja sam vatreni pobornik ove slobode i smatram da ukoliko bi
pisac naumio da dokazuje kako mu ona nije potrebna, bio bi poput ribe koja javno svedoi
da joj voda nije potrebna.

To je jedna crta mog stvaralatva, a ona sama sasvim je dovoljna da moja dela ne

postoje u SSSR-u. Ali, s prvom crtom povezane su i sve ostale koje se ispoljavaju u mojim
satirinim pripovetkama: mrane i mistine boje (ja sam - mistian pisac) kojima su
oslikane bezbrojne izopaenosti naeg svakodnevnog ivota, jed kojim je proet moj jezik,
dubok skepticizam u pogledu revolucionarnog razvoja koji je u toku u mojoj nerazvijenoj
zemlji, i stavljanje nasuprot njemu drage i Velike Evolucije, a najvanije - slikanje
stranih crta mog naroda, onih crta koje su mnogo pre revolucije izazivale najdublju
patnju kod mog uitelja M. J. Saltikova-edrina.
Ne treba ni da se kae da tampi SSSR-a, zauzetoj nedovoljno ubedljivim izjavama o
tome da satira M. Bulgakova sadri - klevetu, ni na pamet nije palo da na sve ovo ozbiljno
obrati panju.
Samo jedanput, kad sam tek postao poznat, primeeno je s prizvukom toboe nadmenog
uenja:
M. Bulgakov hoe da postane satiriar nae epohe. (Knjigonoa, br. 6, 1925)
Avaj, glagol hteti dat je uzalud u sadanjem vremenu. Treba ga prebaciti u davno
prolo vreme: M. Bulgakov postao je satiriar, i to upravo u vreme u kome je svaka prava
satira (koja zadire u zabranjene zone) u SSSR-u bila potpuno onemoguena.
Nije meni pripala ast da ukaem na ovu zloinaku misao u tampi. Ona je sasvim
3

jasno izraena u lanku V. Bljuma (br. 6 Lit. Gaz.), i smisao ovog lanka sjajno i tano
moe da se iskae jednom formulom:
Svaki satiriar u SSSR-u napada sovjetsko ureenje.
Da li sam ja mogu u SSSR-u?

I, konano, moje poslednje crte u upropaenim komadima Dani Turbina, Bekstvo i

romanu Bela garda, uporno slikanje ruske inteligencije kao najboljeg sloja u naoj zemlji.
Naroito prikazivanje porodice iz redova plemike inteligencije, koja je voljom neumitne
istorijske sudbine baena, u vreme graanskog rata, u tabor bele garde, u tradiciji Rata i
mira. Ovakvo slikanje potpuno je prirodno za pisca koji je poreklom vezan za inteligenciju.
Ali, takve slike dovode do toga da njihov autor u SSSR-u, zajedno sa svojim junacima,
dobija - bez obzira na svoje veliko nastojanje da bude nepristrastan prema crvenima i
belima - peat belogardejca-neprijatelja, a dobivi ga, to je svakom jasno, u SSSR-u moe
sebe da smatra propalim ovekom.

Moj knjievni portret je zavren, i on predstavlja politiki portret. Ne mogu da kaem

koliki zloin on sobom oliava, ali molim za jedno: da se izvan njega ne trai nita. Dat je
krajnje poteno.

Sada sam uniten.

Ovo unitenje sovjetska javnost doekala je s najveom radou i nazvala ga
dostignuem.
4

R. Pikelj, pominjui moje unitenje (Izv , 15. 10. 1929) izrazio je liberalnu misao:
Mi ovim ne elimo da kaemo da je ime Bulgakova izbrisano sa spiska sovjetskih
dramskih pisaca.
I pogubljenom piscu ulio je nadu reima da se radi o njegovim prolim dramskim
delima.
Meutim, ivot u liku Glavrepertkoma dokazao je da je liberalizam R. Pikelja potpuno
neosnovan.
Od Glavrepertkoma sam 18. marta 1930. dobio dokument u kome se lakonski saoptava
da moj novi, a ne stari komad, Bratstvo licemera (Molijer) NIJE DOBIO DOZVOLU ZA
IZVOENJE.
Rei u kratko: ispod dva reda slubenih akata pokopani su - rad u bibliotekama, moja
fantazija i komad koji je od kvalifikovanih pozorinih strunjaka nebrojeno puta ocenjen
kao - sjajan komad.
R. Pikelj je u zabludi. Propala su ne samo moja prola dela ve i sadanja i sva budua.
A ja sam lino, sopstvenim rukama, bacio u pe nacrt romana o avolu, nacrt komedije i
poetak drugog romana, Pozorite.
Sva moja dela beznadena su.

Molim Sovjetsku vladu da uzme u obzir da ja nisam politiar nego knjievnik, i da sam
svu svoju produkciju posvetio sovjetskoj sceni.
Molim da se obrati panja na sledea dva suda o meni u sovjetskoj tampi.
Oba potiu od nepomirljivih neprijatelja mojih dela, i zbog toga su veoma dragocena.
Godine 1925. napisano je:
Pojavljuje se pisac koji se ne prikazuje ak ni kao simpatizer. (L. Averbah, Izv., 20. 10.
1925)
A 1929. godine:
Njegov talenat je isto toliko oigledan koliko i socijalna reakcionarnost njegovog
stvaralatva. (R. Pikelj, Izv., 15. 10. 1929)
Molim da se uzme u obzir da je onemoguavanje da piem za mene isto kao da sam iv
sahranjen.

MOLIM VLADU SSSR-a DA MI NALOI DA HITNO NAPUSTIM SSSR U PRATNJI SVOJE

ENE LJUBOV JEVGENJEVNE BULGAKOVE.

10

Apelujem na humanost sovjetske vlasti i molim da mene, pisca koji ne moe da bude od
koristi u svojoj otadbini, velikoduno pusti na slobodu.

11

Ako je i ovo to sam napisao nedovoljno uverljivo i ako budem osuen na doivotno
utanje u SSSR-u, molim Sovjetsku vladu da mi da posao u struci i da me slubeno uputi u
pozorite da radim u svojstvu dravnog reditelja.
Iskreno, doslovce i izriito molim da se kategoriki naredi moje postavljenje u slubu,
jer su svi moji pokuaji da naem posao u toj jedinoj oblasti u kojoj mogu da budem od
koristi SSSR-u kao izuzetno kvalifikovan strunjak, pretrpeli potpuni fijasko. Moje ime
postalo je tako odiozno, da su ponude, s moje strane, da radim, naile na strah, bez obzira
na to to je u Moskvi ogromnom broju glumaca i reisera, a s njima i direktorima pozorita,
odlino poznato moje virtuozno poznavanje scene.
Nudim SSSR-u sasvim potenog strunjaka, reditelja i glumca, bez i trunke
saboterstva, koji prima na sebe obavezu da savesno reira bilo koju dramu, poev od
ekspirovih, pa sve do savremenih drama.
Molim da budem postavljen za pomonika reditelja u prvom Hudoestvenom teatru - u
najboljoj koli, na ijem su elu majstori K. S. Stanislavski i V. I. Nemirovi-Danenko.
Ako ne budem postavljen za reditelja, molim za budetsko mesto statiste. Ako ni
statista ne mogu da budem - molim za mesto scenskog radnika.
Ako ni ovo nije mogue, molim Sovjetsku vladu da postupi prema meni onako kako nae
za shodno, ali da nekako postupi, jer meni, dramskom piscu koji je napisao pet komada i
koji je poznat u SSSR-u i inostranstvu, u ovom trenutku prete - beda, ulica i propast.
Moskva, 28. marta 1930. godine

Prestonica u belenici

I. Bog Remont

Svaki bog ima svoj stil. Merkur, na primer, ima krilca na nogama. On je - nepovac i
lupe. A moj omiljeni bog - bog Remont, koji se u Moskvu doselio 1922, s keceljom, umazan
je kreom i zaudara na krdu. I mene je dokaio svojom etkom, pa do dana dananjeg
nosim trag boanskog dodira na svom jesenjem kaputu, u kome idem i zimi. Zbog ega? Ah
da, u inostranstvu se verovatno ne zna da u Moskvi postoji itava jedna klasa koja smatra
da je moderno da se zimi nosi jesenja odea. U tu klasu spada takozvana misaona
5

inteligencija, kao i budua inteligencija: rabfaki i slino. Ova druga, uostalom, ak nije ni
u kaputima, nego u nekakvim kratkim aketama. Zima?...
Gluposti. ovek se veoma lako privikne.
6

Dakle, bilo je to u zlatnu jesen, kad smo prijatelj - spec - i ja izlazili iz hotela. Tu se
estoko razmahao prekrasni bog. Stajali su nogari, niz zidove su se slivali beli potoci,
prijatno je mirisalo na uljanu boju.
I upravo tu me je i dohvatio etkom.
Spec sa strau udahnu miris boje i ponosno ree:
- Dozvolite. Priekajte, jo koja godina - i neete poznati Moskvu. Sad emo mi (s
naglaskom na ovoj rei) pokazati na ta smo sve spremni!
Naalost, nita naroito spec nije stigao da pokae, jer nedelju dana posle ovoga bio je
7

sledea rtva boljevikog terora. Naime: strpali su ga u Butirke.

Iz kog razloga, uopte se ne zna.
Njegova ena tim povodom govori neto nerazumljivo:
- To je neuveno! Pa priznanice nema? Zar ne? Neka pokau priznanicu. Sidorov (ili
Ivanov, ne seam se) je podlac! Kae - dvadeset milijardi. Pre svega, radi se o petnaest!
Priznanice zaista nema (pa nije spec budala!), zbog toga e speca uskoro da puste. A
tada e on doista pokazati. Skupivi snagu u Butirkama.

Ali, speca nema, a bog Remont je ostao. Moda zbog toga to, koliko god specova da
zatvore, jo uvek ih ostaje neizmeran broj (moja tana statistika: u Moskvi ih je 1.000.000, u najmanju ruku!), ili zbog toga to se moe i bez specijalista, a bog neumorni,
izvrsni - tukater, moler i zidar - posluje. ak ni sad nije posustao, iako je ve zima i sipa
meki sneg.
Na Lubjanki, na uglu Mjasnicke, nalazilo se bog te pita ta: nekakva oglodana pustara,
prekrivena izlomljenom opekom i krhotinama flaa. A sad je, dodue, prizemna, ali ipak
zgrada! Z-g-r-a-d-a! Stakla - cela! Sve kao to treba. Iza stakala, dodue, nieg jo nema,
ali napolju ve pada u oi natpis sa zlatnim slovima: Trikotaa.
Sve u svemu, pred oima se zbivaju uda. Razjapljena vrata na donjim spratovima
iznenada dobijaju stakla. Dan-dva i u izlozima se pale lampe, a tamo... ili su itavi slapovi
tkanina, ili pod zelenim abaurom tri nekakva glava, pognuta nad papirima. Ne znam
zbog ega, niti kakva glava, ali ta radi mogu da kaem i ne zavirivi unutra:
- Sastavlja izvetaj o prekovremenom radu.
I otvoreno u rei: tkanine - to je u redu, ali glava je - nepotrebna. Piu li piu... A od
toga, oigledno, nikakve koristi.
Ubeen sam da e tkanine i posue, kiobrani i kaljae, na kraju krajeva, sasvim
potisnuti elave inovnike glave. Moskovski krajolik postae aroban. Po mom ukusu.
S uivanjem sad prolazim kroz pasae. Na Petrovki i Kuznjeckom - suton plamti
svetlou. Raskona gama boja u staklima - osmehuju se lica igraaka zanatskih zadruga.
Liftovi su krenuli! Lino sam ih danas video. Imam li prava da verujem svojim oima?
Ove sezone popravljalo se, malterisalo, lepilo. Sledee sezone, uveren sam, gradie se.
Jesenas, gledajui po ulicama kotlove s asfaltom koji su goreli paklenim plamenom, drhtao
sam od radosne slutnje. Gradie se, bez obzira na sve. Moda je to samo mata
pravovernog Moskovljanina... Ja, kako god vi na to gledali, vidim - renesansu.
Moskovski epitalam:
Pevam tebi, o, boe Remonte!

II. Trula inteligencija

Rastali smo se u junu. Doao je tad kod mene, smotao krdu i mrzovoljno rekao:
- E pa, eto, zavrih univerzitet.
- estitam, doktore - odgovorih od srca. Budunost koja se otvarala pred novopeenim
doktorom izgledala je ovako: u odeljenju za zatitu zdravlja rekli su mu: Slobodni ste, u
domu studenata: E, sada kada ste zavrili, iselite se, u klinikama, bolnicama i slinim
ustanovama: Smanjen je broj radnih mesta.
Sve u svemu, mrkli mrak.

Posle ovoga nestao je, potonuvi u moskovski bezdan.

- Znai, propade - spokojno zakljuih, zaokupljen sopstvenim poslovima (tzv. borba za
opstanak).
Dogurah ak do novembra s namerom da i dalje bijem bitku, kada se iznenada on
pojavi.
Na ramenima mu vise pohabani dronjci (nekadanji studentski kaput), a ispod njih vire
glanc nove pantalone.
Po avu, aristokratski prepeglanom - procenih, bez greke: kupljene su u Suharjovki za
75 miliona.
On izvadi kutiju za priceve i ponudi mi Iru - na komad.
Zanemeo od zaprepaenja, ekao sam objanjenje. Usledilo je istog trena:
- Radim kao nosa u zadruzi. Zna, simpatina neka zadruga - est studenata pete
godine i ja...
- A ta istovarate?
- Nametaj za radnje. Imamo ve i stalne muterije.
- Pa koliko zarauje?
- Evo, prole nedelje - 275 limunia.
Odmah sam pomnoio: 275x4= milijarda i sto! Meseno.
- A medicina?
- A medicina je za sebe. Tovarimo jedanput-dvaput nedeljno. Ostalo vreme radim na
klinici, na rendgenu.
- A soba?
On se naceri.
- I sobu imam... Neobino je to, zna, ispalo... Prevozili smo nametaj u stan jedne
glumice. Pa pita ona mene zaueno: A ko ste, dozvolite da pitam, zapravo vi? Imate tako
inteligentno lice. Ja sam, kaem, doktor. Da si samo video kako se preobrazila! ajem me
posluila, raspitivala se. A gde vi, pita, ivite? A ja kaem... Nigde ne ivim. Tako se
zauzela, bog joj dao zdravlja. Preko nje sam i dobio sobu, kod njenih poznanika. Ima samo
jedan uslov: da se ne enim!
- Ma zar je glumica takav uslov postavila?
- Zato bi glumica... Gazde. Samom emo, kau oni - dati, dvoma - ni u kom sluaju.
Zadivljen fantastinim uspesima mog prijatelja, rekoh razmislivi malo:
- Eto, svi su pisali: trula inteligencija, trula. Ta ona je, po svoj prilici, ve nestala. Posle
revolucije nikla je nova, elina inteligencija. Ona i nametaj moe da nosi, i drva da cepa
i rendgen da opsluuje.
- Verujem - nastavih, ponet lirskim zanosom - da ona nee nestati! Preivee!
Isputajui zaguljive kolutove dima Ire - na komad, on se sloi:
- Zato bismo nestali? Ne pristajemo da nas nema.

III. Natprirodan deak

Jue ujutru u Tverskoj ugledao sam deaka. Za njim je hodala grupa zabezeknutih
graana mukog i enskog pola, razjapljenih usta, i vukla se itava povorka praznih koija,
kao za pokojnikom.
Iz tramvaja br. 6, koji je dolazio u susret, naginjali su se putnici i prstom upirali u
deaka. Neu da tvrdim, ali meni se uinilo da je prodavaica jabuka kraj kue br. 73
zajecala od sree, a ofer, zablenuvi se, naglo skrenuo i zamalo to nije zavrio u miliciji.
Tek poto sam dobro protrljao oi, shvatio sam u emu je stvar.
Na deakovom stomaku nije visio sandui s karamelama od saharina, i deak nije
urlao divljim glasom:
8

- Poslanike! Java!! Mursal!!! Novineta-karibajusvakog!..

Deak nije drugom deaku iz ruku otimao zgnjeene limunove, i nije ga utirao. Deak
nije drao cigaretu u ustima... Deak nije psovao na pasja usta.
Deak nije ulazio u tramvaj u dreavim prnjama i nije unjkao, pritvorno preleui
pogledom preko sitih lica pekulanata:
- Ude-lite... Hrista radi...
Ne, graani. Ovaj izuzetan deak, kojeg sam prvi put sreo, hodao je dostojanstveno se
klatei, bez urbe, s prekrasnom mekom apkom, a na licu su mu se ogledale sve one
vrline kakve samo mogu da krase deaka od 11-12 godina.
Ne, nije to bio deak. Bio je to pravi-pravcati heruvim u toplim rukavicama i
valjenkama. A na leima heruvima visila je t-o-r-b-a, iz koje je virio krajiak umazane
zbirke zadataka.
Deak je iao u kolu prvog stepena da u--i.
Toliko. Taka.

IV. Trilioner

Poao sam do poznanika, nepovaca. Dozlogrdilo mi je da poseujem pisce. Boemi su

9

privlani jedino kod Murea - crno vino, devojke... Moskovski literarni boemi su nesnosni.
Doe, pa - ili te ponude da sedne na sanduk, a u sanduku zarali ekseri, ili nema
aja, ili aja ima, ali nema eera, ili u susednoj sobi gazdarica kuva domau rakiju i tamo
se muvaju nekakvi ljudi naduvenih lica, a ti sedi kao na iglama, jer se boji da e doi da hapse te naduvene, pa e i tebe da pokupe, ili e (to je najgore od svega) mladi pesnici

poeti svoje stihove da recituju. Jedan, pa drugi, a za njim i trei... Jednom reju nepodnoljiva situacija.
Kod nepovaca je izuzetno prijatno. aj, limun, biskviti, sobarica, svuda se osea parfem,
tu su srebrne kaiice (napomena za preplaenog stranca: platonsko uivanje), na pijaninu
ki svira Molitvu device, tu je divan, elite li s pavlakom, niko ne recituje stihove, i tako
dalje.
Jedina neprijatnost je: u ogledalu se malena rupa na tvojim pantalonama pretvara u
rupetinu veliine ajnog tanjiria, pa mora da je skriva dlanom, a aj da mea levom
rukom. A domaica govori, ljupko se osmehujui:
- Vi ste tako dragi i zanimljivi, a zato ne kupite nove pantalone? A uzgred i kapu...
Posle ovog uzgred zagrcnuh se ajem, i jektiava Molitva device zazvua mi kao dans
makabr.
Ali, zau se zvono i izbavi me.
Ue neko pred kim sve poblede, ak se i srebrne kaiice skupie i postadoe nalik na
10

polovni frae.
Na prstu posetioca bilo je neto slino krstu Hrama Hrista Spasitelja pri zalasku sunca.
- Devedesetak karata... Ba kao da ga je s krune skinuo - doapnu sused - pesnik,
ovek koji je stihovima opevao drago kamenje, ali, zbog svog krajnjeg siromatva, nije imao
predstavu ta je to karat.
Po kamenu koji je na sve strane prosipao raznobojnu svetlost, po tome kako je preko
ramena ene ove novopridolice bio prebaen rii palatin, po tome kako su novopridolici
ivo igrale oi, dosetih se da je preda mnom nepovac nad nepovcima, pa jo, po svoj prilici, i
iz trusta.
Domaica se zajapuri, poe da se osmehuje svojim zlatnim krunicama, potra im u
susret uzvikujui neto, a Molitva device prekide se na najzanimljivijem mestu.
Zatim otpoe ivahno ispijanje aja, pri emu je nepovac bio u centru panje.
Iz nekog razloga ja se uvredih (pa ta ako je on nepovac? zar ja nisam ovek?) i odluili
da zapodenem razgovor. I zapodenuh ga veto.
- Kolika vam je plata ? - upitah vlasnika blaga.
Istog trena, pod stolom me s dve strane oepie. Na desnoj nozi osetih pesnikovu izmu
(iskrivljenu, izlizanu potpeticu), na levoj - domaiinu nogu (francusku, tanku potpeticu).
No, bogata se ne naljuti. Naprotiv, mojim pitanjem bio je, iz nekog razloga, polaskan.
Zaustavi za tren na meni pogled, i u taj mah ja opazih da mu oi lie na dva novia od
deset rubalja, iskovana u Odesi.
- Hm... hm... kako da vam kaem... Eh... sitnica. Dve, tri milijarde - odgovori on, aljui
mi s prsta snopove svetlosti.
- A koliko kota bri... - zaustih i vrisnuh od bola...
- ...brijanje?! - viknuh, izbezumljen, umesto briljantski prsten.
- Brijanje je 20 limunova - zapanjeno odgovori nepovac, a domaica mu oima dade
znak: Ne obraajte panju. On je idiot!
I u tren oka me skinue s repertoara. Rascvrkutala se domaica, ali zahvaljujui mom
sjajnom uvodu, razgovor ni da makne iz limunske barutine.
Najpre, pesnik pljesnu dlanom o dlan i zastenja:
- Dvadeset limunova! Jao, jao! (Poslednji put brijao se u junu.)
Zatim sama domaica bubnu nekakvu triavu sumu povodom obrta u trustu.

Nepovac vide da se nalazi u drutvu naivina po pitanju novca, te odlui da nas postavi
na mesto.
- Dolazi mi u trust nepoznat ovek - poe on, sa arom u oima - i govori: Uzimam od vas
robu za 20 milijardi. Plaam menicama. Molim vas - odgovaram ja - vi ste - privatno lice...
eh... a kakve su garancije da vae uvaene menice... A, izvolite - odgovori on. I pokazuje
knjiicu svog tekueg rauna. I ta vi mislite - nepovac pobedniki prelete oima preko svih
koji su sedeli za stolom - koliko je imao na bankovnom raunu?
- Trista milijardi - vrisnu pesnik (taj prokleti sankilot u rukama nije drao vie od 50
limunova).
- Osamsto - ree domaica.
- Devetsto etrdeset - bojaljivo pisnuh, skupivi noge pod sto.
Nepovac veto napravi pauzu i ree:
- Trideset tri triliona.
U to ja izgubih svest, i ta je bilo dalje, ne znam.
Napomena za strance: trilion u moskovskim trustovima oznaava hiljadu milijardi.
Trideset tri triliona pie se ovako: 33.000.000.000.000.

V. ovek u fraku

11

12

Opera Ziminova. Hugenoti U dlaku isti kao Hugenoti iz 1893, Hugenoti iz 1903, 1913.
i, konano, 1923. godine!
Jo od 1913. nisam gledao Hugenote. Prvi utisak - u glavi ti se muti. Dve izuvijane
zelene kolone i nebrojeno mnotvo plaviastih butina u trikoima. Zatim tenor poinje da
peva tako da ti se istog trena oajniki ide u bife i:
- Graanine, posluitelju, pivo! (Deko se u Moskvi jo uvek nije pojavilo.)
13

U uima gruva gromoglasno Marselovo bum-bum!!, a u glavi pitanje: Zapravo je,

verovatno, sjajno to protekle burne godine nisu ispraile ove Hugenote iz pozorita,
obojenog u nekakve ablje tonove!
Ma kakvi ispraili! U parteru, u loama, na galerijama ni igla da stane. Pogledi su uprti
u ute Marselove izme. A Marsel, upuujui u parter srdite poglede, preti:
Milost ne ekajte,
Ona doi nee-e-e...
Masa grmi.
Solisti, pomodreli pod minkom, presecaju gromoglasnu masu hora i duvaa. Zavesa
klizi. Svetlost. Odmah poeli sendvie i cigaru. Prvo je - nezamislivo, jer da bi jeo
sendvie, treba da zarauje desetak milijardi meseno, drugo se - ve moe.

U garderobi je promaja, oblaci dima. U foajeu ukanje, amor, mirie na jeftin parfem.
Prava pravcata amotinja posle cigarete.
Sve je po starom, kao i pre pet stotina godina. Izuzev, moda, odela. Sakoi su sumnjivi,
14

frenevi izlizani.
Gle - pomislih, posmatrajui publika i jeste i nije ista..!
I samo to to pomislih, kad na ulazu u parter ugledah oveka. Bio je u fraku! Sve je bilo
na svom mestu, kako i dolikuje. Blistavi plastron, odavno prepeglane pantalone, lakovane
cipele i, najzad, i sam frak!
Ne bi se obrukao ni u francuskoj komediji. U poetku pomislih: da nije moda stranac?
Od njih svemu moe da se nada. Ali, bio je na.
Mnogo zanimljivije od fraka bilo je lice njegovog vlasnika. Izraz turobne uznemirenosti
kvario je tajanstveno lice Moskovljanina. U oima mu se jasno moglo proitati: Da, frak.
Evo ti ipak. Niko nema prava da mi kae ni rei. Ukaza o frakovima nema.
I zaista, oveka u fraku niko nije dirao, pa ak ni naroito interesovanje nije pobudio.
Stajao je on nepomino, kao stena usred mora sakoa i freneva.
Ovaj frak je kod mene toliku radoznalost izazvao da ak ni operu nisam odsluao do
kraja.
Kroz glavu mi prolazi pitanje:
ta treba da znai ovaj frak? Da li je to muzejska retkost u Moskvi usred freneva iz
1923, ili je ovek u fraku nekakav ivi znak:
- Evo ti ipak. Za pola godine svi emo biti u frakovima.
Mislite da je to pitanje isprazno? Ni govora...

VI. Biomehanika glava

...Zovi me vandalom,
To sam ime zasluio.
Pravo da kaem, pre nego to sam napisao ove redove, dugo sam se dvoumio. Strahovao.
Zatim sam odluio da rizikujem.
Poto sam se uverio da u Hugenotima i Rigoletu ne nalazim vie razonodu, naglo sam
se bacio na levi front. Uzrok ovome bio je I. Erenburg, koji je napisao knjigu Ipak se ona
15

okree, i dvojica dugokosih moskovskih futurista, koji su me poseivali svakog dana u

toku jedne nedelje i uz veernji aj me napadali da sam malograanin.
Nije prijatno kada ti ovu re stalno stavljaju pod nos, i ja pooh, neka su prokleti! Pooh
16

17

u pozorite Gitisa na Velianstvenog rogonju, u postavci Mejerholjda.

Evo o emu je stvar: ja sam ovek radan, svaki milion plod je mojih probdevenih noi i

sumanute jurnjave preko dana. Moje su parice upravo one koje se zovu krvavo steene.
Pozorite je za mene - uivanje, odmor, razonoda, ukratko, sve samo ne nain da navuem
novu, pristojnu neurasteniju, tim pre to u Moskvi postoji na desetine prilika da je
navuete, bez trokova za pozorine karte.
Ja nisam I. Erenburg, niti sam mudri pozorini kritiar, ali presudite i sami: u
oguljenom, izanalom pozoritu u kome duva promaja, umesto scene - stoji rupa (od
zavese, naravno, ni traga). U dubini - ogoljen zid od opeke s dva slepa prozora.
18

A ispred zida - konstrukcija. U poreenju s njom, Tatljinov projekat moe da se smatra

primerom jasnoe i jednostavnosti. Nekakvi kavezi, nagnute povrine, ipke, vrataca i
tokovi. A na tokovima naopake ispisana slova i te. Pozorini stolari, kao kod kue,
etaju tamo-amo i zadugo ostaje nejasno: da li je radnja ve poela ili nije.
A kada pone (prepoznaje se to po tome to ipak odnekud sa strane blesne svetlost na
scenu), pojavljuju se plavi ljudi. (Glumci i glumice svi su u plavom. Pozorini kritiari to
zovu radnom odeom. Trebalo bi ih poslati u fabriku, barem na dan-dva! Videli bi oni ta je
to radna odea!)
Radnja: Zadigavi plavu suknju, ena silazi sa strme ravni na ono na emu sede ene i
mukarci. ena isti mukarevu zadnjicu etkom za odela. ena sedi na ramenima
mukarca, stidljivo pokrivajui noge suknjom radne odee.
- To je biomehanika - objasni mi prijatelj. Biomehanika!! Nemo ovih plavih
biomehaniara, koji su nekada uili da izgovaraju sladunjave monologe, bez premca je. I
19

to, obratite panju, na korak od Nikitinskog cirkusa, u kome klovn Lazarenko svojim
strahovitim saltom zaustavlja dah!
Vratima koja se okreu udaraju nekoga, turobno i uporno, opet po onom istom mestu.
Raspoloenje u sali je kao na groblju, pred grobom voljene ene. Tokovi se okreu i kripe.
Posle prvog ina, razvodnik:
- Nije vam se kod nas dopalo, gospodine?
Osmeh je toliko drzak da mi se javlja neizdriva elja da ga biozamahnem po zubima.
- Rodili ste se sa zakanjenjem - ree mi futurista.
Ne, to je Mejerholjd pourio da se rodi.
- Mejerholjd je - genije! - zavijao je futurista. Ne protivreim. Vrlo je mogue. Pa neka
je genije. Svejedno mi je. Ali ne treba zaboraviti da je genije usamljen, a ja sam - masa.
Ja sam - gledalac. Pozorite je za mene. elim da idem u razumljivo pozorite.
- Umetnost budunosti!! - doekae me pesnicama.
Ako je budunosti, onda, molim vas, neka Mejerholjd umre i uskrsne u XXI veku. Time
e svi biti na dobitku, a pre svega on sam. Razumee ga. Publika e biti zadovoljna
njegovim tokovima, on sam dobie satisfakciju kao genije, a ja u biti u grobu i nee mi u
san dolaziti drvene vrteke.
Uostalom, neka ide doavola ta mehanika. Umorio sam se.

20

VII. Jaron

Spasao me je od biomehanike amotinje umetnik operete Jaron, te njemu s

najtoplijom zahvalnou posveujem ove redove. Poto je prvi put pao na kolena pred
grofom Luksemburgom, koji ga je lupnuo po ramenu, shvatio sam ta znai ta prokleta re
biomehanika, i kada se opereta poput ringipila, u galopu zavrtela oko Jarona kao oko
osovine, shvatio sam ta znai prava lakrdija.
minka! Gestikuliranje! U sali - urnebes! Ne moe a da se ne smeje. Nezamislivo je.
Nemam interesa da reklamiram Jarona, verujte mi na re: to je vanredan talenat.

VIII. Koliko kota puenje

Iz haosa na neki nain raa se red. Neko to otkrije iz novina s velikim zakanjenjem, a
neko iz bolnog iskustva na licu mesta i u toku uspostavljanja ovog reda.
Tako, na primer, nepovac o kome u da priam, upoznao se s novim poretkom u hodniku
vagona s rezervisanim mestima, na stanici Nikolajevske pruge.
Bio je to, sve u svemu, dobroudan ovek, i jedino to ga je izvodilo iz takta, bili su boljevici. O boljevicima nije mogao mirno da govori. O zlatnoj valuti - mirno. O slanini mirno. O pozoritu - mirno. O boljevicima - slinei. Ukoliko bi se mala koliina ove sline
ubrizgala kuniu, mislim da bi kuni uginuo za tren oka. Dva grama bilo bi dovoljno da se
otruje Buonijev eskadron, zajedno s konjima.
Slina je nepovac imao mnogo, jer je puio.
I kada se uspentrao u vagon sa svojim vrstim kolerom i osvrnuo oko sebe, prezriv
osmeh unakazi njegovo izraajno lice.
- Hm... vidi, molim te - progovori on... ili, bolje reeno, ne progovori, ve nekako
zakrguta poganili su, etiri godine su poganili, a sad su se setili istou da uvode! I radi
ega je, pita se ovek, sve to trebalo upropastiti? I mislite da ja verujem u to da e njima
neto poi za rukom? ipak. Ruski narod je neotesan. Sve e on opet zapljuvati!
I od teskobe i oajanja baci opuak na pod i zgnjei ga. I istog trena (avo bi ga znao

otkud se pojavio - kao da je s neba pao) pojavi se neko s blokom priznanica u rukama i
ree, oborivi rekord iz lakoninosti:
- Trideset miliona.
Da opisujem lice nepovca ne nameravam. Plaio sam se da ga ne udari kap.
*
Takva vam je to pria, drugovi Berlinci. A vi govorite bolscheviki, bolscheviki! Volim
red.
*
Dolazim u pozorite. Odavno nisam bio. Na sve strane vise plakati Puenje strogo
zabranjeno. Kakvo je to udo, razmiljam ja: ispod ovih plakata niko ne pui. ime to moe
da se objasni? Objanjenje se pojavilo veoma jednostavno, isto kao i u vagonu. Samo to je
izvesna osoba s crnom bradicom - proitavi plakat - slatko povukla dva dima, iskrsnu mlad
ovek simpatinog ali nepokolebljivog lica, i:
- Dvadeset miliona.
Negodovanju crne bradice nije bilo kraja.
Da plati nikako. Oekivao sam eksploziju od simpatinog mladog oveka, koji se
dobroudno igrao priznanicama. Nikakva eksplozija nije usledila, ali je iza lea mladog
oveka, bez ikakvog znaka poteklog od njega (boljeviki trikovi!), kao iz vazduha nikao
milicioner. To je, nesumnjivo, bilo neto hofmanovsko. Milicioner ne izgovori ni re, ne
uini nijedan pokret. Ne! Bio je to prosto otelovljeni prekor u plavom injelu s revolverom i
pitaljkom. I crna bradica plati isto tako fantastinom, hofmanovskom brzinom.
I tek tada se andeo-uvar, kome je umesto krila na leima visila omanja elegantna
puka, udalji i dobroduan proleterski osmeh zatitra na njegovom licu (ovako mlade
gospoice piu revolucionarne romane).
Dogaaj s crnom bradicom tako se urezao u moju osetljivu duu (sumnjam da je samo u
moju), da sad, gde god da odem, pre nego to se maim za tabakeru, uznemireno zagledam
zidove - nema li na njima nekakve odtampane podvale. I vidim li plakat Strogo
zabranjeno, koji mami ruskog oveka da pui i pljuje, ni za ivu glavu neu ni da puim ni
da pljujem.

IX. Zlatni vek

21

Uverenje kao s Fridrihtrase, da je s Rusijom svreno, ja ne delim, ak i vie od toga:

dok posmatram moskovski kaleidoskop, u meni se raa predoseanje da e sve da se
sredi i da emo mi jo moi sjajno da poivimo.
Ipak i ne pomiljam da je Zlatni vek ve nastupio. Iz nekog razloga ini mi se da nee
nastupiti pre nego to red - iji se simptomi ve oseaju u, reklo bi se, tako sitnim
pojavama, kao to su dogaaji sa zabranom puenja i pljuvanja - konano uhvati korena.
22

GUM s hiljadama svetala i glatko izbrijanim prodavcima, prekrasnim portirima u

dravnim radnjama na Petrovki i Kuznjeckom, Obavezno skidanje kaputa i sl. velianstven je stepenik na stepenicama koje vode u raj, ali nisu jo uvek i sam raj.
Pomenuti raj za mene e nastati onog trena kad u Moskvi nestanu semenke
suncokreta. Vrlo je mogue da sam ja izrod koji ne shvata veliki znaaj ovog pravog
nacionalnog proizvoda, toliko svojstvenog nama, kao to je vakanje duvana slavnim
amerikim junacima iz uzbudljivih filmova, ali sasvim je mogue i da su semenke
suncokreta prosto - gadost, koja preti da nas sve udavi svojom balavom ljuskom.
Bojim se da e moja misao zazvuati glupo i nejasno prefinjenim Evropljanima, ali
rekao bih da e onog trenutka kad semenke suncokreta budu iskorenjene, moja vera u
elektrifikaciju, vozove (150 kilometara na sat), optu pismenost i ostalo to neosporno ve
predstavlja raj, biti nepokolebljiva.
I krhka nada zaigrala je u mom srcu kada me je na Tverskoj skoro s nogu oborila gomila
ena i deaka sa sanduiima za prodaju, koji su jurili nekuda, zapomaui:
- Dunjka! Tutanj! On ide!!
On, kao to sam i pretpostavljao, bio je otelovljenje u plavom, ali ne vie prekora, ve
besa.
Graani, to je sveti bes. Ja ga pozdravljam.
Treba ih iskoreniti - semenke suncokreta. Treba ih iskoreniti. U protivnom,
napraviemo brze elektrine vozove, a Dunjke e da napljuju ljuske u mehanizam i voz e
stati, i sve e da ode doavola.

X. Crvena palica

Nema kobnije greke od toga da se tajanstvena velika Moskva iz 1923. zamisli kao
odtampana u jednoj boji.
To je spektar. Svetlosni efekti u njoj su zadivljujui. Kontrasti - strahoviti. Dunjke i
prosjaci (o, kako su mi mrski - ti moskovski prosjaci! Rodio se NEP u lakovanim izmama, a
odmah za njim i ta sablast, sva u rupama, unjkavog glasa, sela je na sve raskrsnice,

zacmizdrila kraj prolaza, zahramala po uliicama), urlanje iz petnih ila starinskih

koijaa i beumno klienje automobila iji se lak presijava, afii sa slavnim imenima... A
u kiosku na Strasnom trgu, privremeno vrei dunost odsutnog prodavca, asopise prodaje
nepismena ena!
Kunem se - nepismena!
Lino sam priao kiosku. Traio Rusiju, a ona mi dala Korablj (slian slog!). Ne te. ena
se ustumara po kiosku. Prui druge. Ne te.
- Ma ta je s vama, niste valjda nepismeni?! (To sam pitao ironino.)
Ali, zbogom ironijo, dobar dan oaju! ena je zaista nepismena.
*
Moskva je - kazan - u njemu se krka novi ivot. To je veoma teko. I sami moramo da
se krkamo. Meu Dunjkama i nepismenima raa se novi organizacioni kostur, koji
proima sve kutove ivota.
Oajan zbog ene s Korabljom u rukama, oajan zbog neotesanih koijaa koji nam
pominju kolektivnu majku, pojurih u Stolenjikov sokak, i na raskrsnici s Boljom
Dmitrovskom ugledah ove iste koijae. Na raskrsnici je, oigledno, bila nekakva prepreka.
Povorka bradonja na koijakim seditima nije se micala. Bio sam zaprepaen. Zato ne
odjekuju psovke? Zato se zajapureni koijai ne probijaju napred?
Boe moj! Prepreka, pa ta... Milicioner je u rukama drao crvenu palicu i, podigavi je
uvis, skamenio se - i to je bilo sve.
A lica koijaa! Bila su ozarena kao za Uskrs.
I kada je, propustivi tramvaj i dva automobila, milicioner zamahnuo palicom i dodao,
konstablima i ucmanima, nesvojstveno ljubazno: Hajde! - koijai krenue isto tako
neno i paljivo, kao da nisu vozili zdrave, ve teko ranjene Moskovljane.
*
Po principu [...] dajte nam oslonac i pomeriemo Zemljinu kuglu.
(Novembar 1922)

23

Povodom golotinje
(Pismo)
Sve je bilo tiho, sve veoma lepo, i odjednom se naom cenjenom stanicom Gudermes
na S. - K. pr., pronesoe glasine da, navodno, vozom br. 12 u 18 asova stiu iz Moskve
lanovi drutva Dole stid, potpuno goli.
Interesovanje je bilo izuzetno, a meu ostalima ene su govorile:
- Kakav bezobrazluk!
Ali, sve su dole da gledaju.
Drugi su govorili:
- Isprebijaemo ih!
Jednom reju, pred voz je doao, sve u svemu, ceo Gudermes.
I, dolo je do razoaranja, jer voz je stigao besprekorno odeven, osim loaa, a i on samo
do pojasa. Ali, golog loaa ve smo viali, jer a je njemu kao radno odelo.
Tako smo se svi razili, smejui se.
Ali, nas zanima ta je sa udruenjem i kako da shvatimo njine postupke u Moskvi?
Pismo d. Pivnja
Prepisao M. Bulgakov

Odgovor Bulgakova:
Drue Pivenj! Saoptite Gudermescima da postupke nagih treba smatrati glupim.
Dve nage osobe zaista su u Moskvi ule u tramvaj, ali stigle su samo do oblinje
milicijske stanice.
Sada je udruenje prestalo s radom iz dva razloga: prvo, milicija ne podnosi golae, a
drugo, poinje mraz.
Stoga, nemojte nikog da oekujete: golai nee doi.

Crvena zastava
(Kako se vodila borba u Parizu)
Osamnaestog marta 1871, na zgradi Skuptine u Parizu zavijorila se crvena zastava.
ef bele vlade Tjer, s ostacima svoje armije, ministrima i buroazijom beao je u Versaj.
Vlast je u znamenitom gradu preuzeo Centralni komitet, i 10 dana kasnije, narodne mase
su, slavei pobedu, preplavile ulice Pariza, kreui se prema trgu Skuptine, gde su
proglasili Komunu. itav dan, pored spomenika Republici prolazili su radniki bataljoni
crnokouljaa, s crvenim alovima, pozdravljajui narodne izabranike - voe Komune.
Do 21. maja Pariska komuna ivela je uz gruvanje topova bele versajske armije, koja je
bez uspeha opkoljavala crveni grad.
Meutim, u istorijskom trenutku, 21. maja, kroz razvaljenu kapiju dvorca Sen-Klu, u
zapadnom predgrau Pariza, probili su se prvi bataljoni Tjerove armije, pod komandom
generala Due, i od tog trenutka poinje velika nedelja borbe u Parizu.
Zvuk truba za uzbunu podigao je na noge radnike u svim etvrtima i dinovski grad
prekrile su barikade, a zastave boje krvi i revolucije zaleprale su na njima. Odmah za
njima, na sivoj kaldrmi izbile su mrlje radnike krvi.
Pedalj po pedalj, korak po korak, kretala se bela armija od zapadnih predgraa Pariza
prema istonim. Sa svakog trga, iza svakog oka, iza svake gomile kamenja, u estokom
boju trebalo je izgoniti radnike-kouljae, zatitnike Komune. Barikade su padale onda
kada vie nije imao ko s njih da puca. Kada nije bilo municije, komunari su bacali komade
gvoa, kamenje.
Oblaci crnog dima sedam dana dizali su se nad Parizom, sjaj poara nije jenjavao na
nebu. Kao buktinje, plamteli su raskoni Kraljevski dvorac i dvorac Tileri, zdanja
ministarstava, crkve, itavi ulini kvartovi.
Na stotine i hiljade radnika i radnica palo je u borbama na ulicama Pariza, na istoj onoj
kaldrmi na kojoj su se zakleli da e je braniti.
Krajem nedelje versajska armija, zastirui leevima kvartove u plamenu, potisnula je
ostatke branitelja Pariske komune u istona predgraa Pariza, i jezivo rumenilo poara s
La Vilea obasjavalo je poslednju bitku. U subotu, 7. maja, versajci su zauzeli groblje Per
Laez, na kome su se tukli poslednji borci Komune i pored ijih zidova je kasnije, plativi
za ideju bratstva, palo na stotine streljanih, a 28. maja, u nedelju, u predgrau, u pariskoj
ulici grunuo je poslednji pucanj iz topa, koji je oznaio kraj. Pariz Komune bio je pokoren.
Taj dan bio je poetak strahovitog krvoprolia.
Bez suenja i istrage, po prijavi, napreac je streljano na hiljade ljudi. Zajedno s
voama Komune, ija su imena prela u istoriju i koji su tih majskih dana svoje glave,
prepune fantazija o srei oveanstva, poloili u krvi, pale su i hiljade neznanih kouljaaradnika, branei ovu istu ideju.
Minule su godine. Istorija je crvenom bojom obeleila veliku stranicu martovskih,

aprilskih i majskih dana 1871. godine u Parizu, a u seanju ljudi, koje se prilikom
obeleavanja svake godinjice vraa na velike pariske dane, na stranicu ove iste istorije, u
ime hiljada ubijenih komunara, sveano je istaknuta crvena zastava.
1922
Bulg.

Renesansa trgovine
Moskva, poetkom 1922. godine
Onaj ko je Moskvu video pre ne vie od pola godine, ne moe sada da je prepozna, tako
je naglu promenu u nju unela nova ekonomska politika (NEP, u skraenom obliku, koji je
kod Moskovljana ve dobio pravo graanstva).
Poelo je to postepeno... malo-pomalo... as ovde, as onde poele su da otpadaju
drvene pregrade, ispod kojih su, posle duge pauze, svetlost ugledali pranjavi i mutni izlozi
na radnjama. U zaputenim prostorijama upaljene su sijalice, a pod njihovom svetlou
uskomeao se ivot: poelo je prikucavanje, privrivanje, popravljanje, raspakivanje
sanduka i kutija s robom. Oprani izlozi su zablistali. Zasvetlele su se jake okrugle sijalice
iznad robe u izlogu ili uske, zaslepljujue cevi po strani.
Teko je shvatiti iz kakvih je to tajanstvenih nedara osiromaena Moskva uspela da
izvue robu, ali ona ju je nabavila, dareljivo je istresla iza sjajnih izloga i razmestila po
policama.
24

Uskomeali su se Kuznjecki, Petrovka, Neglin sokak, Lubjanka, Mjasnicka, Tverska,

Arbat. Radnje su poele da niu kao peurke, pokropljene ivom kiom NEP-a... Dravne,
kooperativne, zadrune, privatne... Posle poslastiarnica, koje su, na sve strane, prve
obasjane svetlou, usledile su prodavnice galanterijske robe, delikatesa, papirnice,
prodavnice eira, berbernice, knjiare, prodavnice s tehnikom robom i, najzad, ogromne
robne kue. Ogoljene zidove poput raznobojnog talasa zapljusnuli su natpisi, svakog dana
novi, svakog dana sve vei i vei. Ovde-onde napravljeni su oni na brzu ruku, katkad prosto
ispisani na platnu, ali uz njih pojavili su se i stalni, pisani novim pravopisom, sa upadljivim
slovima arin velikim. I privreni ogromnim, jakim klamfama.
Znai, na due vreme.
A stare, iskrivljene i oguljene limene ploe izmeu njih kao da se zateu i oivljavaju, a
krljavi tvrdi znaci tako udno bodu oi. to dalje, to vie, to ire...
Moskva ne moe da se prepozna. Moskva trguje...
25

Na Kuznjeckom ceo dan po zaleenim trotoarima vrvi gungula peaka, koijai se

kreu jedan za drugim, automobili jure, sirene trete. Iza stotina neokrnjenih stakala
neobuzdano mnotvo jarkih boja: osmehuju se obojena lica figurica-igraaka zanatskih
zadruga. Gore, u bivoj trgovini anksa,

26

kroz ogromne izloge izviruju damski eiri,

27

arape, cipele, krzno. To je jedna od robnih kua. Mosk. potr. dr. Ono je otvorilo osam
ovakvih prodavnica irom Moskve. Na Petrovki, u veernje sate, na trotoare crne od naroda
izliva se kroz izloge neprekidna elektrina svetlost. Svetlucaju izlozi prodavnica konfekcije.
Na stotine boica najboljeg inostranog parfema, bruenih, mlenobelih, utih, raznovrsnih

udnih oblika i stilova. itavi slapovi tkanina, hrpe kravata, ipki, nizovi kutija za puder. A
iznutra beivotno-setno blistaju naminkana lica lutaka-manekena, a na njihova ramena
prebaeni su za dananje vreme skupoceni ogrtai od krzna.
ivnuli su pasai.
28

Na grdosiji Mur i Meriliza

jo uvek nemo i pusto crne se ogromna stakla, ali u

29

prizemlju su ve iz izloga nestale dinovske oslikane karikature Nulana i Poa, a kroz

vrata izbacuju ubre. I Moskva ve zna da e se u februaru ovde otvoriti robna kua
Mostorga s 25 odeljenja, a bivi direktori Mura nai e se u njegovoj upravi.
Poslastiarnice su na svakom koraku. I po itav dan, sve do samog zatvaranja pune su
30

naroda. Police su pretprane belim hlebom, kalaima, francuskim zemikama. Bezbrojni

nizovi kolaa prekrivaju tezge. Sve to strahovito kota. Ali cene u Moskvi odavno vie
nikoga ne plae, i fantastine, astronomske cifre u milionima (ove rei odavno u Moskvi
vie nema, sasvim ju je potisnula re limun) prolaze u toku jednog dana kroz blistave
kase koje neumorno angrljaju.
U bivoj pekari Filipova na Tverskoj, do tavanice zatrpanoj belim hlebom, tortama,
kolaima, dvopecima i evrecima, stoje neprekidni redovi. Izloena roba u prodavnicama
delikatesa zapanjuje svojim izobiljem. Tu je brdo kutija s konzervama, crni kavijar, losos,
usoljena dimljena riba, pomorande. I uvek pred izlogom ovih radnji kao omaijani stoje
prolaznici i ne mogu oi da odvoje od delikatesa...
31

Sve 34 radnje s delikatesima MPO i privatne ve su najavile u oglasima da imaju i

rusko i inostrano vino, i Moskovljani ga kupuju kao da je dabe.
Krajem novembra Izvestija su prvi put izala s oglasima, a sada se od njih arene sve
novine i trgovaki bilteni. A avioni vazduhoplovne grupe Vozdunij flot ve su izvrile prvi
ogled s rasturanjem oglasa nad Moskvom, i sada je poeo prijem oglasa s aeroplana. Red
takvog oglasa kota 15 novih rubalja.
Saobraaj na ulicama svakodnevno se poveava. Tramvaji idu na linijama 3, 6, 7, 16,
17, A i B, a koijai razvoze Moskovljane na sve strane i veto se pogaaju s njima: Izvolite, gospodine! Svega rublja (100 hiljada)! Vozite se sa mnom!
Kod Metropola, kod Voskresenske kapije, kod Strasnog manastira - svuda po
raskrsnicama odzvanja vazduh od agora nebrojenog mnotva prodavaa novina, cigareta,
karamela, vekni hleba.
Kod Iljinske kapije stoje ene s pirokama, u dva reda. A na Iljinki, sa sivog zdanja sa
stubovima iezao je natpis Gorski sovjet i pojavio se drugi, s ogromnim slovima: Berza.
U njemu se odravaju berzanski sastanci i preko posrednika pogaaju se poslovi vredni
milijarde. Do kasno u no kree se, kupuje, prodaje, gura po radnjama moskovski svet. Ali,
i kasno u no, kada se kazaljke na osvetljenim ulinim asovnicima neumitno pribliavaju
ponoi, kada su ve zatvorene sve radnje, i dalje je iva nespokojna Tverska.
A vazduh paraju povici deaka:
- Ira na komad! Java! Mursal!
Prozori nebrojenog mnotva kafana osvetljeni su i kroz njih dopire prigueno cijukanje
violina.
Do duboko u no narod je u pokretu, kupuje se i prodaje, jede i pije za stolovima, ivi u
dotle nevienom trgovako-crvenom Kitaj-gradu.

32

(Moskva, 14. januar 1922)

33

KORISNICA LORDA KERZONA34

(Od naeg dopisnika iz Moskve)
Tano u est ujutru voz je uleteo pod kupolu Brjanske eleznike stanice. Moskva. Opet
sam kod kue. Posle groteskne provincije bez novina, bez knjiga, s grubim glasinama Moskva, ogroman grad, jedinstven grad, drava itava, jedino u njoj moe da se ivi.
Evo koijaa. Do Sadove su mi traili 80 miliona. Pogodio sam se za pedeset. Krenusmo.
Moskva. Moskva. Iz remiza ve kreu tramvaji. Ljudi ve nekuda ure. Ima li nekih novina
ovde proteklog meseca? Koija se okrenu, sede postrance i poe nejasnu i dvosmislenu
priu. S jedne strane vlada mu se dopada, ali, s druge strane - gume su jednu i po
milijardu! Prvi maj mu se dopada, ali antireligiozna propaganda ne prilii. A emu - nije
jasno. Izraz lica govori da neto novo ima, ali nemogue je saznati ta.
Poe blagotvorna prolena kia, sklonih se pod krov, a koija, zamahujui biem,
nastavi da pria sve i svata, nazivajui trilione trilijardama i razveze nekakve besmislice
o patrijarhu Tihonu, iz ega se jedino i moglo videti da je on koija - brka Cepljaka,
35

Tihona i biskupa kenterberijskog.

Evo me kod kue. Ah, nikuda vie iz Moskve ja ne idem. U deset - arav Izvestija,
36

mesec dana ih nisam imao u rukama. Na prvoj stani - Ubistvo Vorovskog!

Eto u kom grmi lei zec. Otud koijau - ta grimasa. U Moskvi se jo jue znalo. Neu
moi da spavam preko dana. Treba izai na ulicu, videti ta e biti. Nije tu samo Vorovski.
37

Kerzon. Kerzon. Kerzon. Ultimatum. Topovnjaa. Travleri. Na protest, drugovi!! To su

dogaaji! Lepo me je Moskva doekala. Dakle, zato mi se uinilo kao da je u vazduhu neki
naboj!
Ipak me je san oborio. Spavao sam do dva po podne. A u dva sam se probudio i poeo da
oslukujem. Pa da, naravno, iz pravca Tverske - orkestar. Kojeta. Jo jedan. Po svoj
prilici, kreu se.
U dva sata Tverska vie nije mogla da se pree. Kao nezaustavljiva bujica, dokle god
pogled see, lagano je tekla beskrajna ljudska reka, a nad njom se kretala uma plakata i
zastava. Mnotvo starih, poznatih - oktobarskih i majskih, a meu njima, tu i tamo, novi,
neverovatnom brzinom izraeni, s veoma znaajnim natpisima. Promae crni pogrebni
plakat Ubistvo Vorovskog - smrtni as evropske buroazije. Za njim crveni: Ne igrajte se
vatrom, gospodine Kerzone, Spremni smo za odbranu.
Reka je sve vie bujala, sad se ve s tekom mukom moglo probiti napred ivicom
trotoara. Radnje su bile zatvorene, reetke su bile sputene na vrata. Sa balkona, s
prozora, virilo je stotine glava. Htedoh da uem u sporednu ulicu, da bih zaobilaznim
putem izaao na Strasni trg, ali u Momontovskom su se beznadeno zaglavile taljige, dva
automobila i koijai. Odluih da se pustim da me bujica nosi. Nad gomilom zaplovie
zaprene koije. Lord Kerzon, s cilindrom, obojenog rumenog lica, u izguvanom Iraku,

vozio se stojei. U rukama je drao lance od konopca, obavijene oko vrata istonjaka u
arenim halatima i gonio ih uz udarce bia. U gomili se prolamao prodorni zviduk.
Komsomolci su pevali u horu:
Pii, Kerzone, a na je odgovor:
Papir e istrpeti, ali mi ne!
Na Strasnom trgu u susret se valjala druga reka. Kretala se povorka crvenoarmejaca
bez oruja. Komsomolci su im dovikali, skandirajui:
- i-ve-la Cr-ve-na ar-mi-ja!
Milicioneru poe za rukom da na nekoliko trenutaka prekine reku i pusti na bulevar
dva automobila i kabriolet. Zatim promuklo doviknu koijaima taljiga:
- Zaobilaznim putem!
Reka pokulja na Tversku i krenu nadole. Iz sporedne ulice izroni poznati pekulant,
baci pogled na zastave, znaajno se nakalja i ree:
- To mi se nekako ne dopada... Uostalom, ja imam kilu.
Gomila ga potisnu za ugao, i on ieznu.
U Sovjetu su prozori bili otvoreni, balkon zakren ljudima. Trube u reci svirale su
Internacionalu, Kerzon, ljuljajui se, klizio je iznad glava. S balkona su uzvikivali na
engleskom i ruskom:
- Dole Kerzon!
A preko puta, na balkoniu ispod obeliska Slobode, razjapivi svoja udovina kvadratna
usta, promuklim basom grmeo je Majakovski nad gomilom:
Rii britan-ski la-ve!
Le-va! Le-va!
38

- Le-va! Le-va! - odgovarala mu je gomila. Iz Stolenjikovog kotrljala se nova reka,

skretala ka obelisku. Gomila je dozivala Majakovskog. On ponovo iskrsnu na balkoniu i
zagrme:
- uli ste, drugovi, zvon, a ne znate ko je to lord Kerzon!
I poe da objanjava:
39

- Pod maskom utivog lorda proviruju kljove!... Kad su komuniste ubijali u Bakuu...
Opet grunue trube kod Sovjeta. Visoki enski glasovi zapevae:
- Ustajte, prezreni na svetu!
Majakovski je sve vreme ispaljivao rei, teke kao kamenice, u podnoju spomenika
vrvelo je kao u mravinjaku, neiji glas s balkona probijao se kroz graju:
- Ostavka Kerzona!
40

U Ohotnom, celom irinom kretali su se beskrajni redovi, i video se trg pred

pozoritem preplavljen narodom. Kod Iverske, podrhtavajui i titrajui, lelujali su se
plamici svea, i etiri starice, teko uzdiui, ljubile su ikonu, a pored Iverske, kroz oba
svoda Voznesenske kapije kuljale su kolone. Limene trube svirale su mareve. Ovde su
Kerzona nosili na bajonetima, pozadi je trao radnik i udarao ga lopatom po glavi. Glava
ispod zgnjeenog cilindra klatila se bespomono na sve strane. Iza Kerzona, ispod svoda
pojavio se dentlmen s daskom na grudima: Nota, a za njim dinovski ipak od kartona s
natpisom: Ovo je na odgovor.
41

Preko Nikolske uspeo sam da se proguram, ali kroz Tretjakovski, opet, u susret nagrnu
gomila. Ovde se Kerzon klatio obeen na tapu. Glava mu je udarala o kaldrmu. Kroz
Pozorini prolaz u moru ljudi kotrljala su se veala na drvenom postolju, s natpisima: Ovo

42

je plod Kerzonove politike. Lakirana kola zaglavila su kod skretanja u Neglini, usred
gomile, a na Pozorinom trgu nalazilo se nepregledno more ljudi. Nita slino nisam video
u Moskvi ni u oktobarske dane. Nekoliko trenutaka bilo mi je potrebno da, zaronivi u
gomilu i uskomeanu vrevu, preseem reku mladih pionira sa zastavicama i izbijeni na
zakren trotoar kod Centralnih kupatila. Na Neglinom je bilo prohodno. Tramvaji svih
brojeva, izmeavi linije, urno su se udaljavali Neglinim. Do Kuznjeckog se moglo proi,
ali na Kuznjeckom opet zasvetlucae crvene mrlje i nagrnu gomila. Rahmanovskim
sokakom dooh na Petrovku, a odatle na prsten bulevara, po kome su, jedan za drugim, ili
tramvaji. Kod Strasnog opet gomile. Pojavi se kavez na tokovima. U kavezu su sedeli
43

Pilsudski, Kerzon i Musolini. Malian na kamionu trubio je u ogromnu trubu od kartona.

Publika na trotoaru podizala je glave. Nad Moskvom je ka istoku lagano plovio uti vazduni
balon. Na njemu se jasno video deo poznatog natpisa: ... svih zemalja ujedi..!
Iz korpe, piloti su izbacivali letke, i oni su, ponirui i crnei se na plavoj pozadini,
lagano padali u Moskvu.
Mihail Bulgakov
44

12. maj 1923

Zlatni dokumenti
Iz moje kolekcije

Predgovor kolekcionara

Kad se opisuje sovjetska svakodnevica, drugovi pisci zemlje ruske, a naroito inostrane,
nikada ne sme da se lae. Da bi se laganje izbeglo, najbolje je koristiti originalna
dokumenta. Ovakvih dokumenata (pisama radnika, dopisnika iz sovjetske provincije),
zahvaljujui ljubaznosti poznanika, sakupio sam oko 200 komada. Neke od njih navodim u
celini, zadravi do kraja njihov stil.

I. Vatrogasac Poarov

Najlepe Vas molim, drue knjievnice, da naeg vatrogasca poarova (prezime malim
slovima - M. B.) opiete nekako lepe sa crteom.
Bio je kod nas u stanici N. Baltikoj sovjetskoj naelnik poarne komande vrli graanin
Poarov. E to je bio poarov, tako slavni poarov, istokrvni Herkul, na hrabri vatrogasac.
U prvom redu naleteo je vatrogasac na privremene gvozdene pei u apsolutno svim
prostorijama i sve ih je pretvorio u prah i pepeo, tako da su nai elezniari, drugovi graani, braa - sestrice, promrzli kao mamuti.

Juriao je Poarov na na klub sa lemom, kao srednjovekovni vitez, i hteo je da ga

zbrie s lica zemlje, vikao da je klub antipoaran. U boj protiv koarova krenuo je na
45

mestkom

i zauzimao se za nas i sa unititeljem naeg ivota vodio boj sedam sednica,

46

nita gore od Perekopa. Zbog kluba su sindikalci koarova iz vlastite koe isterali, a na
bibliotekarskom frontu Poarov je osuo baklje, potpuno je dokusurio zamisao o pei, tako da
se na druga Buharina s njegovom azbukom i Lavom Tolstojem uhvatio led, a naseljavanje
biblioteke zavrilo se ninje i vo vjek i vjekov. Amin. Amin. Prosveuj se gde ti je volja!
I sve to nije bilo sasvim dovoljno graaninu vatrogascu kako bi dokazao svoju privrenost
Oktobru ! Na godinjicu, ne bi li joj nainio poklon, on se u vatrogasnom dvoritu oglasi
zvucima trube. I cela vatrogasna kola, do poslednjeg rafa rastavi. A sada nema ko da ih
sastavi i, doe li do poara, mi emo svi prosto izgoreti bez suvinih rei. I eto ti poklonia
za godinjicu!
Najbolje je pripojio vatrogasac nau kasu uzajamne pomoi. ervonac je uzeo i
otputovao, a koji je kurs uzeo ne zna se! Prialo se da su, toboe, videli kako se uputio na
stan H. u Podmoskovlju. estitamo brao Podmoskovljani, posreilo vam se! Imali smo
poarski ivot puna dva meseca i nastade mrtva tiina s polarnim mrazom. Laka mu bila
zemljica, ali neka ervonec ipak vrati pod klju nae vatrostalne kase uzajamne pomoi.
Prezime moje ne stavljajte, ve odmah odtampajte Ivan Magnet, narugajte mu se to
vie.
Napomena:
Dragi Magnete, da vie izvrgnem ruglu Vaeg vatrogasca nego to ste sami to uradili, ja
ne umem.

II. Krokodil Ivanovi

U naoj fabrici, zahvaljujui ovdanjoj uvenoj fabrikoj budali Gavrjukinu, desila se

neverovatna stvar. Porodile su se istovremeno, 13. i 14, dve proleterske radnice, ena
47

loaa Ivana Morozova i Semjona Voldirjova. I na zavkom

48

je predloio da se bebama

priredi oktobrenje, da bi se one istrgle iz ruku popova i mranjatva i da im se daju

revolucionarna imena Oktobra.
U naznaeno vreme sala naeg kluba Kominterna ispunila se razdraganim radnicama
i radnicima. I tada Gavrjukin, poznat po svojoj zaostalosti, ali toboe simpatizer, uze preko
reda re i buno predloi Morozovljevom sinu-detetu ime:
- Krokodil.
I istog asa pomenuto dete na rukama uplakanih majki preminu.
Zaostali staraki elementi ena digoe sujevernu dreku, a druga majka polete seoskom

popu, a ovaj, naravno, iskoristivi neprosveenost, sa zluradou pokrsti dete u Vladimira.

Naa fabrika ena-lekar princ-uhova uz uzvike skupa objasni da je beba umrla od
tekog oboljenja creva, kakvo god da je ime dobio i da je ve bila bolesna s temperaturom
39, ali proste ene sve upropastie, a Gavrjukinu zapretie smru. A da ne priam da su
po svim selima rairile glasine i propagandu lukavog popa i niko vie ne ide na oktobrenje.
U potpisu stavite pseudonim Klasnosvestan.
Napomena: Krokodil je humoristiki moskovski asopis, dobro poznat radnicima i u
dubokoj provinciji.

III. Ukorak

Molba krmara, upuena u N. okruni izvrni odbor.

Molim da mi se u skladu s vaeim zakonima o izdavanju odobrenja dozvoli da na
trgu Karla Libknehta otvorim pivnicu-ajdinicu pod nazivom Crveni Aljoa-a.
Napomena: Da li su odobrili - ne znam.

IV. Vartolomomejska no

Hvala naem PEZE-u! Nai radnici bili su na predstavi! Dvestotinak njih vratilo se bez
suknji, okrvavljeno, a neko i bez pantalona. Dobio je na PEZE cirkularno pismo - da se
pozorite ogradi od staninih upa i nou postave stubovi, a za dan rada, obavio je
bodljikavom icom celo pozorite svuda naokolo i jedan otvor za vrata ostavio od jednog
arina. U stanici su znali, ali u naselju nisu, i s decom i porodicama sa svih strana su
doli i naboli se kao puk nou; meseine nije bilo. Sva odea iscepana je uz strane krike i
ruke i lica, takoe i vatirani skupi kaputi. Bila je strahota, ak nije ni odrana predstava, i
predloeno je da se taj PEZE ubije.
Napomena: PEZE - eleznika skraenica P. Z. - uvar zgrada.

(Moskva, napisano marta 1924,

objavljeno u Nakanunje, 6. april 1924)

Nezasluena uvreda

eleznikom kolom na Uspenskoj st. na Jekat. pruzi upravlja uitelj Nikolaj Gavrilovi
Kirienko. Sedmog maja on je u prostoriji Uspenskog seoskog doma priredio predstavu
(igrali su uenici), iji je prihod iao u korist kole.
etiri dana posle predstave, dobio je uitelj od lokalne komsomolske elije pisamce,
koje ga je, kako sam pie, do suza potreslo.
I, zaista, moe da potrese:
Upravniku kole, d. Kirienku.
Posle izvoenja vae predstave niste se pobrinuli da scenu dovedete u red, i zbog toga
molimo da je koliko danas dovedete u odgovarajue stanje, u najgorem sluaju ienje e
se sprovesti o vaem troku.
Za sekretara elije...
Slede potpisi.
Do najgoreg sluaja nije dolo: nije moralo od uiteljskih groeva da se posprema, jer je
uitelj sam dohvatio metlu i oistio sa scene ubre, koje su, uglavnom, razbacali sami
komsomolci.
Ali, zavrivi poslove istaice, uitelj je dohvatio pero (prilii mu ono vie od metle) i
napisao:
Dolazio sam kod komsomolaca u seosku kuu da im besplatno drim predavanja i
politike govore i satima sam po hladnoi ekao da se komsomolci okupe.
Donosio sam im u klub geografske karte i eksere i tim ekserima karte prikucavao.
Prireivao besplatne predstave i lino sam postavljao dekoraciju i sreivao scenu.
Radio sam i u praznine dane i nou.
Ukratko reeno, nikakvog posla nisam se libio, i za to sam dobio uvredu. Nije problem u
tome to sam morao da istim pod, ve je problem to to mi mladi momci nareuju da
radim neto to nikako nije moja obaveza, i to jo uvredljivim, nedopustivim tonom. Posle
ovakvog ponaanja nee poeleti ni na pukomet da prie uitelju u seosku kuu i uradi
neto za njega
Nema tu ta da se doda, uspenski komsomolci! Poneli ste se prema uitelju ravo,
nemarno: uvredili ste ga, a zbog ega - krajnje je nejasno.
Svaka kulturna snaga koja radi u naoj koli, treba da se pazi i potuje.
Jedini zakljuak ovde je: kad ste naneli uvredu, treba i da se izvinite uitelju i dobre

odnose s njim da povratite.

To vam odluno savetuje Gudok.
M. B.
(Gudok, 13. jun 1924)

Sluaj s kupatilima

Vere-si-je nema!

Na st. Saguni na J.-V. pr. postoji kupatilo. Jadno! Usamljeno! Ni jedna jedina iva,
neumivena dua ni da zaviri unutra.
49

Zbog ega? - pitajte P-a na stanici Jevstratovka, kome je kotao za kupatilo poslat na
remont jo u januaru. On e se namrtiti i izjaviti:
- Vere-si-je nema!
A zatim - brzo proaptati:
- Uprava je obustavila!
I on je u pravu. Treba pogurati potenu upravu da najzad odobri kredit za popravku
starog kotla ili pak kupovinu novog.
Rabkor

50

210.

ta se dogaa na st. Andian, Sr. Az. pruge

Kupatilo se raspada.
Radnici se eu, skidajui s neopranog tela naslage prljavtine od jednog i po veroka.

51

P dobroduno kilji u sunace i gladi svoje isto belo telo (kupatilo on ima na drugoj
stanici).
Sve ovo dogaa se uz preutno odobravanje uprave.
Rabkor 644

etvorogodinje birokratsko odugovlaenje

Deava se ono na st. Ljiozno na Or.-Vit. pr. Predmet ovog odugovlaenja je - kupatilo.
Kamen spoticanja je - popravka.
Ve nekoliko puta dovozili su materijal, otvarali i zatvarali kredite.
Ve 13 puta zapisnicima sa glavne skuptine slubenici su se obraali za pomo
52

Ukprofsou. Ve dva puta pisali su u Gudok.

Ali, tovar je i dalje tamo. Materijal, dopremljen za popravku kupatila, truli.
Na ljioznovce, njih 120, taloi se prljavtina.
A birokratija pir piruje. ijom krivicom - ne zna se.
Mi, eto, insistiramo da se to razjasni.
Bulavka

Pria uvredioca morala

Uhvatili su me na st. Bahma M.-K.-V. pr., kad sam, go usred bela dana, trao po
peronu. Ali, nisam kriv. asna re, nisam kriv! Neka mi italac bude sudija.
Doputovao sam u ovu stanicu - u Bahma, dakle, poslom. Vreme - nije bitno.
I htedoh da se okupam. Vidim - kupatilo. Uem. Boe sveti. Kad udari odatle smrad,
dim! A vetar kroz zidove: Hu-u-u! Hu-u-u! Ipak se nekako naterah. Svukoh se.
U kupatilu studen. Vidim - bava s vodom od trideset vedara. A oko mene nekih pet
metana. Smeju se neemu. Ti, kau, vodicu tu s potovanjem zahvati! Mi je iz bunara kroz
svlaionicu dovlaimo! Prihvatih se, dakle, zagnjurih vedro u bavu, izvukoh... pomagaj!

Poiskakae odatle abe, guteri... Pa meni po stomaku... pa po nogama...

Zar sam ja kriv, itaoe! Zar ti ne bi uradio to isto!
Istinitost prie potvrujem
Zorki

P je ukinuo

Termotehnika na st. Obidino, S. V. pr. donela je odluku:

- Da se za kupatilo isporuuje goriva: 0,50.
Ali PC-2 je naredio drugaije:
- Gluposti! Ne 0,50, ve 0,12! I to je dovoljno! Da! Taman posla! Od sada neka slubenici
sami loe kupatilo. Radnu snagu vie neu da dajem.
Sada, znai, banja moe da se loi samo jednom meseno. I koliko jo vremena treba da
se proerda na svako loenje.
Obidinci se zlopate.
Mi saoseamo s njima i traimo od P objanjenje ovog sluaja.

Dve hiljade ljudi bez kupatila

Na st. Gudermes SKOPS - 700 radnika je u saobraaju. Zajedno s porodicama - 2.000

osoba.
Kupatila nema.
SKOPS, oigledno, ni ne namerava da ga izgradi. Vrlo jasno ukazivao je na ogranienost
svojih sredstava i strogo ogranieno korienje kredita. Podsetiemo SKOPS na sledee.
53

- Dato mu je pravo da zakljuuje ugovore s oktranima, a l. 53, taka Usluge PKPS

kolektivnog generalnog ugovora predvia izgradnju kupatila.

Neka SKOPS preduzme odgovarajue mere.

P. K. P.

Naredio je

- Da li postoji kupatilo na sporednom koloseku Jaice Zap. pr.?

- Postoji!
- Da li se u njemu kupaju!
- Ni govora!
- Ne udite se! Kupatilo je razvaljeno. P-4 je naredio da se popravi, ali nije dao
materijal.
Ne samo to - nije ak rekao ni gde da se nabavi.
Eto zbog ega se radnici ne kupaju ve etiri meseca. Eto zbog ega mi skreemo panju
P da treba da bude energiniji i bolji naredbodavac.
Rabkor 719

Zlata vredi

ta rade ovi beli goli ljudi? Zbog ega skrueno sede u svlaionici st. Murmansk na
Murman pr.?
- ! ekaju toplu vodu. Ne veruju da e danas stii.
Saali se na njih, itaoe! ak i ako doekaju tu sreu, pred njima je dugo dvoasovno
stajanje u redu. Jer, topla voda u ovom kupatilu zlata vredi.
Stvar je u tome to uprava ne eli da povea kotlove za zagrevanje vode.
A to je neophodno.
Rabkor 545

P-11, preduzmi mere!

P-11 Zap. pr! Zato ne daje odobrenje da se kupatilo na st. Acve spoji vodovodom s
hidrantom, koji je odmah tu, na rastojanju od 60 hvati?
Jer P-2 u tu svrhu ima cevi i svu opremu.
Oni lee razbacani po dvoritu i raju.
Tu posla ima svega - nedelju dana - za jednog radnika.
P-11! Imaj na umu da dva radnika na rukama nose vodu za kupatilo - 60 hvati. A nose
oni, ni manje ni vie, nego po 100 vedara.
Rabkor 543

Pogovor iz kupatila

Nehajan odnos uprave prema zbrci oko kupatila oslanja se, oigledno, na letnje vreme.
ta e, vele, sada kupatilo?
Okupa se u reici ili jezeru - i ist si! I dri se i higijenskih i sanitarnih propisa.
Da bi se razbila ova tetna zabluda, daemo malu informaciju iz oblasti medicine.
Nae telo ne die samo pluima. Disanje se obavlja i preko koe - kroz bezbroj pora.
Kroz pore se pak u vidu znoja izbacuju sve otrovne materije, koje izluuje na organizam.
ta se zapaa kada doe do zatvaranja pora?
Kao odgovor moe da poslui ovaj sluaj.
Sredinom veka, u Rimu, za ukras na jednom slavlju uzeli su deaka i od njega nainili
zlatni kip - zlatom su obloili celokupnu povrinu njegovog tela.
I ta se desilo? Posle nekog vremena, nesreni deak umro je u najstranijim mukama.
Pozlata cele koe zatvorila je pore i prekinula disanje koe i luenje otrovnih materija iz
organizma.
Prljavtina zatvara i pore, pa se znoj koji se izluuje tamo i zadrava. To nanosi
neprimetnu ali ozbiljnu tetu zdravlju.
I samo topla voda moe da ponovo uspostavi poremeeno disanje koe, hladna voda

masan znoj ne skida.

Zbog toga pristalice hladne vode, upravo ta - birokratska zatezala po pitanju kupatila treba o ovom da povedu rauna i preduzmu sve mere kako bi radnici mogli da koriste
kupatila.
M. Miev
(Gudok, 9. jul 1924)

Kako se boriti sa Gudokom ili umetnost

odgovaranja na saoptenja

Kratko uputstvo za upravu

Prepiska u vezi s prljavtinom

ta treba da se odgovori ako nam napiu da je na nekoj eleznikoj stanici veoma

prljavo?
Treba da se odgovori onako kako je odgovorio sanitarni lekar prvog rejona Mosk.Kazanske el.:
Predstava prljavtine je subjektivna, pa iako se zbog mnogih nedostataka jo
nedovrene eleznike stanice ne moe tvrditi da je stvarno ista, do prljavtine je, s moje
take gledita, jo daleko.
Kada je Gudok dobio ovaj odgovor, dvoje saradnika istog trenutka je udarila kap, tako da
oni vie nita nee moi da napiu.
Oni koji su ostali ivi, sazvali su glavnu skuptinu za reavanje sledeih pitanja:
1. Od kog trenutka prestaje subjektivna, a poinje stanina prljavtina s ispljuvcima
54

nalik dvogrivenjacima, sa opucima i svakojakim glibom?

2. Do koje visine treba ispoganiti elezniku stanicu da bi se sanitarni lekar uverio da
je do prljavtine, s njegove take gledita, blizu:
a) do gleenjeva,
b) do kolena,

ili do struka.
Ova pitanja nisu reena. Sve nade okrenute su sanitarnom lekaru da e on dati
saoptenje.

Dve hiljade zuba

U Gudoku je objavljeno da se elezniaru Kuznjecovu, bez obzira na odluku zubarske

komisije, zubi ne stavljaju.
ta da odgovorimo?
55

Dozrav Mosk.-Kazanske je odgovorio:

Doneta je odluka da se Kuznjecovu stave vetaki zubi, u drugoj fazi!
Likuj Kuznjecove! Imae zube. Sta... stani, Kuznjecove, stani... Plai, Kuznjecove! Evo
ta stoji dalje: Pored toga, dozrav smatra svojom obavezom da saopti kako je izrada
proteza ograniena na 500 zuba, uz postojanje potrebe, na dan prvog avgusta, za 2.000
zuba.

Prazna piroka

Stii e dopis, na primer, o tome da se nekakvi radovi na putu ne izvode, birokratija, te

ovo, te ono, uopte - neprijatna vest.
Orlovo-Vitebska uprava na ovakve zabeleke ume da prui sjajan odgovor:
Iako je u ovom trenutku za date radove kredit odobren, budui da novcem nije
pokriven, zasad, faktiki, nita ne moe da se uradi.
Da, na ovakav odgovor nema ta da se doda. Kredit bez novca je kao prazna piroka.
- Znate ta, Orlovo-Vitebani? Potrudite se da dobijete kredit s novcem.

Lonii na lancu

Jedan dopisnik pozabavio se pitanjem zbog ega na stanici Ljubljino-Dano nema

lonia za vodu.
56

Odgovor je doao trideset tri momentalno, kao to je govorio Anton Pavlovi ehov:
Ekonomsko-materijalno odeljenje nije imalo zalihe lonia s lancem, a bez lanaca
lonii ne smeju da se ostavljaju!
A vi, dragi moji, nabavite lance!
57

DS Ljubljino, dobio je tri loneta s lancem.

Ura, ura, ura. Pijte uzdravlje.
M.
(Gudok, 20. avgust 1924)

Dokument
(citat iz oglasa)
LETNJE IGRALITE KLUBA DOGADOV
U PETAK, 22. AVGUSTA

Antireligiozno vee

1. Referat
2. Nastup naeg gudakog orkestra
Doite u 7 sati uvee, jer neverovanje samo po sebi nije dovoljno, ono treba da se
temelji na naunoj osnovi.
Svako od vas moe i treba da postane (iz mnogih razloga) trostruko (!) snaniji. Snaga
stvara polet i ilost. Nervi jaaju. Radna sposobnost se poveava. Sve to pomou fiskulture.
Nijedan uzrast nije prepreka za fiskulturu (?!)
Mi se stalno borimo - rezultat borbe zavisi od fizike i psihike snage koju svako od nas
ima.
Odrasli za fiskulturu. Nikada nije kasno.
KLUB DRUG DOGADOV
U nedelju, 31. avgusta, ponovo je ekskurzija. Ko nije bio s nama u Budrovicama 15.
avgusta, treba da mu bude ao.
Bilo je pametno, dobro i veselo.
Obavetenja od 25. avgusta, posle dva sata u upravi kluba, kod d. Didrova.
FISKULTURA
TIT
OD
STAROSTI
Uprava
Tira 200, br. 560
*
Suvoparni i ablonski oglasi o radu kluba, svakako, odbijaju od njega lanove sindikata.
Ali, i suvina sloboda, takoe, nesumnjivo nanosi tetu.
Svako od vas moe i treba da postane (iz mnogih razloga) trostruko (!) snaniji. Snaga
stvara polet i ilost, nervi jaaju, radna sposobnost se poveava... Sve ovo veoma podsea
na oglase iz amerikih novina, u kojima svako za jedan i po dolar koji poalje potanskim
markama moe da stekne unutranju snagu. I zbog ega e ovek koji doe na letnje
igralite kluba, da postane ba trostruko snaniji, a ne etvorostruko?
Ukratko, drugovi, tako se ne sastavljaju oglasi!
Napadno i nerazumljivo.
M.
(Gudok, 23. avgust 1924)

Progutani voz

Pria radnika

Ako je neki upravnik ustar i uporan, moe takvu gadost da zakuva da je ni pas s
maslom ne bi kusao.
Ne slutei nita, doli smo u svoje muromske radionice i primetili na zidu oglas koji
glasi:

Oglas

Po nareenju uprave eleznica, zbog velikih trokova oko odravanja radnikog voza
Murom-Seljivanovo, na M-Nji. pr., saobraanje pomenutog uskoro e biti ukinuto, i zbog
toga se predlae svim slubenicima, majstorima i radnicima koji putuju radnikim vozom
na M-Nji. pr., da se u spisak kod kontrolora svog pogona prijave oni koji e ostati u slubi
posle ukidanja radnikog voza, tj. koji e svakodnevno ii kui u naselje peice ili koji e
privatno nai stan u gradu, budui da davanje stanova od strane eleznice, zbog nemanja
takvih, nije mogue.
Treba da se prijave i oni koji e ukidanjem saobraanja radnikog voza MuromSeljivanovo biti prinueni da napuste slubu u radionicama.

Za TM, Murom Ljihonjin

14. septembra 1924.
Kopija verna originalu: delovoa (potpis).
ta je posle toga bilo, ne moe ni slikom da se doara, ni perom da se opie: svako je,
zagledavi se u svoj ivot, u krajnjoj taki perspektive video: ili spavaj pod vedrim nebom, ili
udari petom o petu i naputaj slubu.
Oglas je tako raestio radnike, da su mnogi pobacali kape na zemlju.
Ja lino, bacivi pogled na naa aava zdanja, osetio sam oajanje i muku i piem
otvoreno da me uje cela republika:
- Iz kog razloga Kazanska eleznica svakog praznika alje toboe radniki voz,
prenatrpan enama, poslugom i uopte elementima iz Muroma, skoro do stanice Novaino,
pri emu svi i svako ulazi u voz besplatno?
I zbog ega Kurska, kao kakva grabljiva zver, nemilice guta gorivo i bez potrebe alje
brigadu, otpremajui voz iz Muroma u Seljivanovo, gde se lokomotiva otkai i alje nazad u
Murom, a nou opet ova ista lokomotiva hita po kompoziciju radnikog voza u Seljivanovo i,
najzad, ve ujutro, iz Seljivanova vozi radnike na posao! O ovom niko ni da zucne, a na
radniki voz progutala je uprava i ne trepnuvi!
Piem i oekujem zatitu od lista Gudok.
Priu radnika zapisali
Radniki dopisnik 68 i M.
(Gudok, 16. oktobar 1924)

Tri vrste svinjarija

U naim gusto nastanjenim kuama

ne postoje nikakva pravila
niti red u zajednikim stanovima.
(Iz novina)

1. Delirium tremens

Pet puta se kukin sin, Grika, na stomaku, niz gelender, s 4. sprata sputao u Crvenu
Bavariju i vraao s dve krigle. Osim toga, pouzdano se zna: sa suprunicima Boldinima s
posla su se vratile 1,5 flaa najbolje sorte njeinske rakije od rjabine, proizvodnja
Gosspirta, 1 flaa nenozelene ruske votke istog proizvoaa, 2 portoa punjena u Moskvi.
- Boldini su primili platu - ree Duska i zabravi vrata.
Zamandalio se stanodavac, pekar Voloa i Pavlovna, majica.
U 11 sati su se zakljuali, a tano u pono su otkljuali vrata, kada je u sobi Boldinih
prslo prvo prozorsko staklo. Drugo je puklo u vratima. Zatim su se jedan za drugim u
hodniku pojavili tuak, okrvavljena supruga Boldina, a za njima i lino suprug u skroz
poderanoj koulji.
Ne moe svako da vikne upomo tako kao to je viknula supruga Boldina. Ukratko, za
tili as u svih 8 prozora stana br. 50 blesnu svetlost, kao na carskom piru. Posle toenja
portoa ne moe da se niani kako valja, i baeni tuak, preletevi jedan palac iznad
stanodaveve glave, dokraji Duskino ogledalo. Ostade samo ram od orahovine. Tad prvi
put zakola u vazduhu pretea re:
- Milicija!
- Milicija - ponovie utvare u donjem rublju.
Nije to Feljija Ljitvin

58

s orkestrom od 100 ljudi koja stranim kricima iz Aide prolama

salu pozorita, ne, to Vasilije Petrovi Boldin lomi svoju enu:

- Milicija! Milicija!

59

2. Zakonitim brakom

Kad je mladi s ufitiljenim brkovima proao hodnikom, jednoglasno zalepra re

oduevljenja:
- Ah, prava momina!
- Gle samo Pavlovnjinu Tanjku!
Ukebala mladoenju!
Za srameljivom Tanjom, grafikom radnicom, momina proe pravo u sobu broj 2 i
majici Pavlovnoj ree ove rei:
- Nisam ti ja nekakav sumnjiv tip, majice. Nepartijska linost. Nisam ti ja od onih koji
bi da se poigraju s nevinom devojkom, pa da joj onda pokau vrata. A vas emo, majice, da
pazimo. Poite na bogosluenje, a ja u za vas da odem u trgovinu.
Potrese se surova Pavlovna, a podlac urka kliznu niz gelender u Mosseljprom po eer
u prahu.
Oeni se momina u Crkvi Sv. Mateja, koja je u Sadovoj ul., i videle su se, jedna do
druge, glava momine, namazana biljnim uljem, i Tanjina glava, ukraena fler-doranom.
A mesec dana kasnije, ree momina majici Pavlovnoj:
- Kada ete ve jednom cri, mila majice, vi i vaa bogosluenja? Tesno nam je od vas.
Podie se Pavlovna lagano, a oi joj postae kao u stare vodenjarke:
- Ja da crknem? Sam e cri, sinko. Lupeu. Presvukao si mene i Tanjku. Carice
nebeska, udri ga, avola, gromom!
Ali ne stie grom da udari mukarca deliju. On lagano ustade od stola s ajem i ree
ovako:
- Ko je to lopua? Dozvolite da ujem, majice? Ja sam lopua? - upita on, a glas mu
se stia u apat. - Ja sam lopua? - proaputa on ve sasvim blizu, a na oi mu se navue
mrak.
- Upomo! - zavapi Pavlovna, i lako i glasno polete jo jedno: - Upomo!
- Milicija! Milicija!
Milicija!

3. Imendan

Na dan Svete Vere, Nade i Ljubavi i majke njihove Sofije (seanje na njih slavimo 17, a
po sovjetskom kalendaru, iz inata - 30. septembra) zatreta italijanska harmonika u stanu
br. 50 i ogromna zgrada sva se zatrese. A u pola dva nou uveni igra Pafnutji odlui da
pokae kako je nekada on izvodio skok ribica. On ga izvede, a u stanu ispod, kod doktora
Fortokera pade malter s plafona, teine est i po puda. Doktor je ostao iv samo
zahvaljujui toj okolnosti to se u tom trenutku nalazio u susednoj sobi.
Vrati se nazad Fortoker, vide ogromnu belu gomilu i beli oblak na mestu gde je nekada
bio njegov pisai sto i zaurla:
- Milicija! Milicija!
Milicija!
Mihail Bulgakov, knjievnik sa enom, bez dece, ne pije, trai sobu u tihoj porodici.
(Krasni perec, br. 21, 1924)

Pustolovine zidnih novina

(njihov lini dnevnik)

Mi smo - zidne novine. Izlazimo na st. Pavlograd June pr. Zovemo se Kljucalo. Ime,
moda, i nije naroito lepo, ali je praktino. Tako nas je krstio na tatica - sindikalni
kruok, u ast alata kojim se vade truli pragovi s pruge.
*
Na samom poetku ivota (u decembru 1923) ispisivane smo na velikim listovima u pet
primeraka i visile smo na svim zidovima.
*
Posle izvesnog vremena, poeli su da nas piu na tri lista, a zatim na jednom. Uz to,
naslov su nam nacrtali na dasci, a lanke na listovima papira su na nju lepili. Od
dvonedeljnih pretvorili su me u stalne, i na stare novosti lepili su nove. teta samo to,
visei pod nepromenljivim naslovom, nikuda iz mestkoma

60

nismo izlazile.

*
Jednog divnog dana, umesto novosti, na nama su se iz nekog razloga pojavili oglasi, i to
u takvom broju da smo potpuno oslepele. Strano je zaudaralo na lepak, i ule smo kao
kroz san da je na sindikalni kruok otiao doavola.
*
Jednom, u leto 1924, ule smo razgovor kako se, toboe, elija komsomola sprema da
nas izdaje.
*
I zaista: jednog jutra zgulie nam sve mrene i pred sobom ugledasmo sekretara

mestkoma kako nas paljivo posmatra. Prolaze razni ljudi i pitaju ga:
- ta to gleda?
On odgovara:
- Hou da ih obojim to privlanije i progresivnije, ali uopte ne umem da crtam.
*
Uprkos tome, iako nije znao da crta, on nacrta skicu idejnog sadraja i na taj posao
izgubi osam dana.
*
Zatim pozva naeg uvaenog molera-umetnika - komiara-reditelja - biveg radnika
remontera, a sadanjeg loaa i slikara bez ijedne progresivne ideje, Petruku, i urui mu
novac i svoju skicu.
*
Petruka izgubi plan koji je dobio i nacrta nas prema sopstvenoj skici: utim slovima na
zelenoj pozadini, nainivi tako iznad nas pivski natpis.
Kada smo se osuile, sveano nas donesoe u mestkom, i bez obzira na to to smo
jednoglasno proglaene dvonedeljnim, za pet meseci izala su samo tri broja.
*
Najbolji period u naem ivotu bio je trei broj, koji je bio veoma lepo obojen i nije bio
okaen u mestkom, ve u kulturni kutak, gde su nam se radnici divili.
*
Zatim su na nas iz nekog razloga zaboravili, a poto je na nama bila karikatura koja je
prikazivala radnike koji tre u voter klozet, nekakav aljivdija iscrtao je po nama gomilice
ljudskog izmeta kako iklja, skroz nam tako nagrdivi fizionomiju.
*
Sami prosudite.
*

Jedne veeri prie nam sekretar mestkoma, ugleda bruku na nama i otcepi nas,
rekavi komsomolcima koji su tu stajali:
- Treba, momci, o novinama da se vodi briga, a ne da im se potkopava autoritet glupavim
crteima.
Njegove rei bile su veoma mudre. Ali poto on, otcepivi nas, nita na dasku nije
okaio, nije mnogo prolo, a nas uklonie sa zida i stavie u mrani hodnik.
*
Gde do dan danas stojimo.
*
Stojimo i razmiljamo - dokle emo tako da stojimo? Razni ljudi prolaze oko nas i govore
da se itava naa redakcija strastveno bavi fiskulturom. Pored toga, u lokalnom bioskopu
pojavila su se dva neverovatno glupa filma: jedan je Osveta kantinerke, a drugi - Mu, ena
i pitanje. Ovi filmovi ne samo da su progutali svu panju urednika ve i sva njihova
sredstva.
*
Zbilja, gde su te 93 kop. - ne zna se. Plaim se da ih nije smazala kantinerka?
*
Dakle, pokrivene smo prainom i pauinom. Tonemo u prljavtinu i razmiljamo kako e
nas jednog divnog dana zajedno s naim pivskim naslovom iscepati u drva.
S potovanjem,
zidne novine Kljucalo
Dnevnik su zajedno zabeleili radniki
dopisnik Kljucalo i feljtonista Bulgakov.
(Gudok, 5. februar 1925)

Niz izvanrednih planova

Lukiev poklon

Ponekad ljudi nemaju ta da rade ak i kad su u saobraaju. I eto, Luki je napisao

redakciji Gudoka pismo:
eleo bih mnogo toga da vam donesem na poklon za dan 12. marta, dan
samodravlja...
Takav zvuan poetak sve je izuzetno zainteresovao. Smislio je Luki pokloni pomislie svi. ta li je smislio? Ispostavilo se da nema ta da pokloni, i zato je poklonio
sopstveni plan.
Da bi se bez muke i raspitivanja o drugu koji pie znalo sve, potrebno je, po mom
miljenju, da se ubudue utvrdi boja mastila za potpisivanje, kako bi se znalo odakle je,
iji je on, i da se dodeli:
- partijcu - crvena boja,
- kandidatu - zelena boja,
- vanpartijcu - ljubiasta,
- a onome kome je oduzeto birako pravo - crna boja. Ba vam hvala na poklonu!
Nastavljamo ovaj spisak:
- kriminalcima - mastiljava olovka,
- oenjenima - obina olovka,
- elavima - olovka u boji.
Bez ale, odgovaram vam ljubiastim mastilom, Lukiu:
- Krajnje neverovatnu glupost ste smislili.
Pored toga, iz nekog razloga vae pismo napisano je crnim mastilom. Sami razmislite
kakav se na osnovu toga moe doneti zakljuak, u skladu s vaim planom.

Kako potamaniti device u saobraaju

Korespondent je roen domiljat:

Daktilografkinja Iks, na toj i toj eleznici, devojka, rodila je dete s graaninom Ipsilon i
odlukom suda dobija od njega 20 rub. meseno, zadravi prethodnu slubu.
Nita ja nemam protiv kanjavanja takvih graana kao to je Ipsilon - nadmeno pie
autor plana - ali kakve veze s tim ima saobraaj, koji daje dopust za poroaj, izostanke za
dojenje deteta i sl.?
61

Kao radnik u NOT-u i u radnim komisijama, smatram da u saobraaju u vezi sa

smanjenjem broja zaposlenih treba da ostanu samo potpuno radno sposobni, kakve ne
mogu biti devojke-majke, niti ene slubenici!
Zatim radnik iz NOT-a pie neto to je teko razumeti... Po svoj prilici, smisao je takav
da device treba potpuno najuriti iz saobraaja.
Ne plaite se, devojke, nita s vama nee uraditi odvani dopisnik.

Nesvesni automat

Na st. Gomelj.-putn. Zap. pr. na ulazu, u ekaonici za putnike stoji automat, koji za 15
kop. izbacuje kartu za peron
Kao to se vidi, ovaj automat je nitarija:
Izdaje karte jednako i za carski srebrni novi i za sovjetski!
Gadan automat!
Korespondent predlae plan - da se kraj automata postavi ovek koji bi proveravao
novie!
Ne, to ne ide, drue. Jer tada automat nije ni potreban ako e da stoji ovek.
Sakupio M. B.
(Gudok, 21. mart 1925)

prehen Zi doj?

U vezi s dolaskom mnogih stranih delegacija u SSSR, poveana je potranja udbenika

za strane jezike. Meutim, novih udbenika je malo, a stari ne odgovaraju.
Metalac ukin pokuca kod suseda iz zajednikog stana - metalca Krjukova.
- Da, da - zau se kroz vrata.
I ukin ue, a uavi, ustuknu uasnut. - Samo u donjem rublju, Krjukov je stajao
ispred malog ogledala i klanjao mu se. U levoj ruci, Krjukov je drao knjigu.
- Zdravo, Krjukove - izusti zaprepaeni ukin - ama, jesi li poludeo?
- Najn - odgovori Krjukov - ne smetaj mi, sad u ja.
Zatim odskoi unazad, utivo se nakloni prozoru i ree:
- Hvala, ve sam putovao. Danke zer! No, izvolite, jo jednu oljicu aja - ponudi Krjukov
sam sebe, pa sam i odbi. - Mersi, ne elim. Ih vil... Pih, doavola... Kako sad? Niht, niht! pobedonosno ponovi Krjukov i iskolai oi na ukina.
- Krjukove, mili, ta je to s tobom? - upita prijatelj kroz pla - priberi se.
- Ne motaj mi se tu oko nogu - zamiljeno prozbori Krjukov i upilji se u svoje bose noge.
- Oko nogu, oko nogu - promrmlja - a kako je noga? Sve je isparilo. Pih, avole! Uostalom,
na nogu neu ni naii, noga je - nepotrebna re.
Propade ovek - pomisli ukin - loe mu se pie, odavno se meni uinilo..! Bojaljivo
se nakalja i proslovi piskavo:
- Peenjka, ma ta to govori, de, popij malo vode.
- Hvala, ve sam pio - odgovori Krjukov - a i jeo sam - pomisli - a i puio sam. A i...
Posedeu malo, pripaziu da se ne baci kroz prozor, pa onda, moda u morati ljude da
pozovem. Eh, kakva teta, divan je to mladi bio, pametan, razborit... - mislio je ukin i
seo na ivicu poderanog divana.
Krjukov otvori knjigu i nastavi naglas:
- Imate li vi tramvaj, dragi moj drue? Hm... Kamrad - Krjukov se zamisli. - Da, ja imam
tramvaj, ali moja tetka je ve otputovala u Italiju. Hm... Kakve veze sad tu ima tetka? U
vraju mater i tetka! Izbaciemo je, maj ne tante. Moja baka nema kunog lava. Varum?
Zato to su oni veoma skupi u naem kraju. E pravi su kukini sinovi! Ne ide! - derao se
Krujkov. - A da li vi volite kobasicu? Kako da je ne volim, kad ve trei dan pada kia! Da li
u vaoj sobi ima struje, drue? Ne, ali se zato moj ujak zapio, ve treu nedelju kako pije, i
naeg gnjurca je propio. A gde je apoteka - upita Krjukov ukina preteim glasom.
- Apoteka je na korak odavde, Peenjka - bojaljivo proaputa ukin.
- Apoteka se - ispravi ga Krjukov - dobri moj prijatelju, nalazi preko puta naeg dobrog
mera i odmah pored jednog naeg lepog parka, u kome imamo jednu fontanu.
U to Krjukov pijunu na pod, zaklopi knjigu, obrisa znoj s ela i progovori kako i dolikuje

oveku:
- Fuj... Zdravo, ukine. E, namuih se, shvata li.
- Ma objasni, ta to radi! - stade da ga preklinje ukin.
- Ma shvata li da nam nemaka delegacija dolazi sutra, a mene su izabrali da je
doekam i rukom ugostim. Nemaki ja nemam pojma. Nema veze, kau, moe ti to! Evo ti
knjiica - prirunik za samostalno uenje za sve evropske jezike. I dadoe mi! avo e ga
znati kakva je to knjiga!
- Jesi li savladao neto?
- Ma tek poneto, samo mi se sve pomutilo u glavi. Nekakve babe, pokojni ujaci... A
pravih rei nema.
- Da li vi imate unterciger, susede moj?
- Imam, samo prekini! - zakuka ukin, a Krjukov dodade:
- Da, imam, ali zato nikada nisam video vau cenjenu nevestu!
ukin beznadeno uzdahnu i utee.
Tuskarora

62

(asopis Buzatjor,

63

1925)

Red s griom

64

Pred zgradom MUR-a otegao se red.

- Kuku meni, vesela mi majka! Stoji li, stoji...
- I ovde se otegao red.
- ta se tu moe? Usuujem se da pitam, vi ste knjigovoa?
- Ne, ja sam blagajnik.
- Doli ste da vas uhapse?
- Nego ta!
- Poteno! A zbog koliko ste, usuujem se da pitam, izvoleli da zaglavite?...
- Zbog trista ervonaca.
- To je sitnica, mladiu. Godinu dana. Ne uzimajui u obzir najiskrenije kajanje, a osim
toga, Oktobar nije daleko odmakao. Tako da ete, sve u svemu, odleati tri meseca i vratiti
se pod okrilje pravog puta.
- Zar je mogue? Ba ste me umirili. Inae me je oajanje uhvatilo. Poao sam sino do
branioca da se posavetujem - on me je sve plaio, kazna je, kae, takva, da se bez dve
godine strogog zatvora neete izvui.
- Truaju, mladiu. Verujte iskustvu. Molim vas, kud ste to vi krenuli? U red!
- Graani, propustite me. Ja sam dravni novac digao! Grize me savest...
- Ovde svakog, drukane, grize, niste vi jedini.
65

- Ja sam - brundao je bas - dravnu radnju Moseljproma propio.

- Lisica si ti. Sad e da vidi, ima da te zakopaju, raba boijega.
- Ni govora. A ta ako sam neprosveen? A ta ako sam zaostao? A nasleeni socijalni
uslovi? A? A prvi put osuivan? A alkoholiar?
- A kog su avola tebi, alkoholiaru, vino poveravali?
- O tome i govorim...
- ta je s vama?
- Ja sam graanin naelnik policije, mui me gria savesti...
- Molim vas, ta se vi gurate, i mene isto grize...
- Oprostite, od deset ujutru ekam da budem uhapen.
- Kaite kratko, prezime, ustanova i koliko.
- Fioletov, Mia. Grize me savest...
- Koliko? U Mahretrestu - dvesta vijaka.
- Sidoruk, preuzmi graanina Fioletova.
- etkicu za zube, molim vas, uzmite sa sobom.
- Moete. A vi, koliko?
- Sedmoro nas je.

lanova porodice?
Upravo tako.
A koliko ste, dakle, vi uzeli?
U novcu dvesta, zimski ogrta, sat, svenjake.
Ne shvatam, uredski ogrta?
Zato? Nas uredi ne zanimaju. Privatno vlasnitvo - porodice tipelman.
Vi ste tipelman?
Ma ni govora.
Kakve veze onda tipelman ima s tim?
Takve to smo ga mi ojadili. Izvetavam: sedmoro ljudi - ena, petoro dece i baba.
Molim vas, zato on ima privilegije?
Graani, urazumite se, on je ubica.
Vrlo vano to je ubica. Velika zverka! Ja sam, moda, poredak potkopao.
Drskost. Birokratija. aliemo se.

Tuskarora
(Buzatjor, 1925, br. 20)

U teatru Zimina
(skice zapisane olovkom)

Teatar Zimina ne moe da se prepozna. Galerije obojene u nekakve ablje-sive tonove,

skrile su se iza tamnocrvenih komada platna s brojem 5. Na foteljama na galerijama
belasaju se mrlje - nasloni su prekriveni brojevima jubilarnog Gudoka.
Sala se puni sve vie i vie... Na svim galerijama pomaljaju se glave. Bela novinska
platna povijaju se u rukama. uju se nerazgovetan, uznemiren govor i utanje. U
orkestru se prelivaju zvuci klarineta i flauta.

Mihail lvanovi

- Vidi... vidi - apue neko - eno, sedi Kaljinjin.

I doista, u prvom redu na sceni, meu gostima sedi, spokojno i strpljivo ekajui
poetak zasedanja, sveruski stareina. Pogleda paljivije, i dok posmatra ove radoznale
oi, u seanje ti navire: nekada je ovaj ovek koji stoji na elu proleterske vlade i sam
radio u eleznikim radionicama.

Internacionala

- Dozvolite mi da sveanu sednicu Saveza elezniara proglasim otvorenom - izjavljuje

d. Andrejev.
Na galerijama i u parteru uma od ljudi ustaje. Orkestar se die i razleu se
pobedonosni zvuci Internacionale.
Dugo odjekuje prevrtanje i lupanje o naslone sputenih stolica. Na stotine ljudi seda,
ukajui novinskim listovima.
Poinje govor...

Kako je doekan sveruski stareina

66

- Pozdravna re od strane Ruskog centralnog izvrn ... - poe d. Andrejev i ne uspe da

zavri reenicu. Tek to je Mihail Ivanovi Kaljinjin ustao sa stolice, u sali se prolomi
pljesak. Nekoliko minuta tretao je aplauz pozoritem, a uzbueni Kaljinjin nije mogao da
otpone svoj govor.
Uzvikivali su pozdrave, zatim su tapali, opet uzvikivali, opet tretali... Posle partera
ustadoe i galerije, ustadoe i na sceni i prema Kaljinjinu se prui na stotine pljeuih
ruku.

Kaljinjin - poasni lan Saveza elezniara

Ustade d. Andrejev i predloi da se d. Kaljinjin izabere za poasnog lana Saveza. Kraj

njegove reenice zapljusnu amor glasova i tretanje aplauza.
- Molim vas... molim vas!!!

Maketa vagona

Dva majstora u sivim bluzama izlaze na avanscenu. Jedan od njih ita pozdravni govor
Savezu, a drugi skida crveno platno i pod njim se pomalja velianstveno uraena maketa
teretnog vagona - u razmeri 1/10. To su - glavne radionice iz Kaluge poklonile Savezu.
U sali i na sceni ustaju i posmatraju umetniki izraen model. Aplauz pljuti.

Pozdrav Crvenoj armiji

Talasi uzburkane mase... Prolama se tutnjava: proitali su dobrodolicu Crvenoj armiji saborcu elezniara u velikoj borbi. Svi kao jedan ustaju. Bez orkestra na stotine glasova
peva Internacionalu. Muziari, uvi pevanje, poinju da ispunjavaju orkestar. Uzimaju
instrumente... i limeni zvuci truba paraju veliki hor od nekoliko hiljada ljudi.
M. B.
(Gudok, 11. februar 1923)

Autobiografija (1)

67

Rodio sam se u Kijevu, 1891. godine. U Kijevu sam pohaao kolu i 1916. zavrio
68

medicinski fakultet, dobivi zvanje lekara s pohvalnicom.

Sudbina se tako sklopila da se ni zvanjem ni pohvalnicom nisam dugo koristio. Jedne
noi u kasnu jesen 1919, dok sam putovao u rasklimatanom vozu, uz svetlost svee koju
sam stavio u bocu od petroleja napisao sam prvu pripovetku. U gradu u koji me je voz
doveo, odneo sam pripovetku u novinsku redakciju. Tamo su je objavili. Zatim su objavili
nekoliko feljtona. Poetkom dvadesetih godina napustio sam zvanje s pohvalnicom i pisao.
iveo sam u dubokoj provinciji i na lokalnu scenu postavio tri komada. Kasnije, u Moskvi,
1923, ponovo sam ih proitao i unitio. Nadam se da nijedan primerak nigde nije sauvan.
Krajem 1921, bez novca i bez stvari doao sam u Moskvu da u njoj ostanem zauvek. U
Moskvi sam se dugo patio; da bih mogao da se izdravam, radio sam kao reporter i
feljtonista u novinama i mrzeo ova zanimanja bez odlikovanja. U isto vreme zamrzeo sam
urednike, mrzim ih i sada i mrzeu ih do kraja ivota.
U berlinskom listu Nakanunje dve godine sam pisao velike satirike i humoristike
feljtone.
Knjigu Beleke na manetnama nisam napisao pri svetlosti svee, ve pri kiljavoj
svetlosti elektrine sijalice. Ovu knjigu od mene je kupila berlinska izdavaka kua
Nakanunje, obeavi da e je objaviti maja 1923. godine. I nikada je nije objavila. U
poetku sam se zbog toga veoma nervirao, a onda sam postao ravnoduan.
Objavio sam niz pripovedaka u listovima, u Moskvi i u Lenjingradu. Godinu dana pisao
sam roman Bela garda. Ovaj roman volim vie od svih ostalih svojih dela.
Moskva, oktobra 1924. godine

Autobiografija (2)

Rodio sam se 1891. u Kijevu. Sin sam profesora. Zavrio sam Medicinski fakultet na
Kijevskom univerzitetu 1916. godine. Tada sam poeo da se bavim knjievnou, nigde
nisam objavljivan do 1919. godine.
Od 1919. do 1921, kada sam iveo na Kavkazu, pisao sam feljtone, koji su se povremeno
pojavljivali u novinama, prouavao sam istoriju pozorita i ponekad nastupao u ulozi
glumca.
Godine 1921. preselio sam se u Moskvu, gde sam radio u novinama kao reporter, a
zatim i feljtonista.
Od 1922. do 1924, nastavljajui rad za novine, pisao sam satirine pripovetke i roman
Bela garda.
Godine 1925, na osnovu ovog romana napisao sam komad, koji je 1926. poeo da se
izvodi u Moskovskom hudoestvenom teatru pod nazivom Dani Turbina, i koji je bio
zabranjen posle 289. predstave.
Sledei komad, Zojkin stan, davao se u teatru Vahtangova i zabranjen je posle 200.
izvoenja.
Sledei - Purpurno ostrvo - davao se u Kamernom teatru i zabranjen je otprilike posle
50. izvoenja.
Sledei - Bekstvo - zabranjen je posle prvih proba u Moskovskom hudoestvenom teatru.
Sledei - Bratstvo licemera - zabranjen je odmah, i do proba nije ni stigao.
Dva meseca posle zabrane Bratstva (maja 1930) primljen sam u Moskovski hudoestveni
teatar na mesto reditelja, i dok sam na njemu radio, napisao sam dramatizaciju
Gogoljevih Mrtvih dua.
Marta 1931, pored obavljanja posla reditelja, primljen sam i u glumaki sastav
Moskovskog hudoestvenog teatra.
Mihail Bulgakov
Moskva, marta 1931. godine

Biografija Mihaila Bulgakova

1891.
3. maja (15. po starom kalendaru), u Kijevu, u porodici docenta Kijevske duhovne
akademije Afanasija Ivanovia Bulgakova i njegove ene Varvare Mihajlovne (roene
Pokrovske), rodio se sin Mihail, kao najstarije od sedmoro dece. Porodica Bulgakovih je
velika, slona, kulturna, muzikalna, naklonjena pozoritu - sea se ena mlaeg brata
Bulgakova.
18. maja krten je po pravoslavnom obredu, dobivi ime u ast sveca zatitnika grada
Kijeva.
1900.
18. avgusta upisuje se u pripremni razred Druge kijevske gimnazije.
1901.
22. avgusta upisuje se u prvi razred Prve (Aleksandrovske) gimnazije, u kojoj su
predavali najbolji predavai u Kijevu i iz koje su izala mnoga slavna imena. Jo u
gimnaziji Bulgakov otkriva svoje brojne talente: pie pesme, crta karikature, svira klavir,
peva, sastavlja usmene prie i izvrsno ih pripoveda.
1907.
14. marta umire otac, A. I. Bulgakov.
1908.
Krajem prolea, poetkom leta - upoznaje
gimnazijalkom iz Saratova.

se

s Tatjanom Nikolajevnom Lapa,

1909.
8. juna dobija svedoanstvo o zavrenoj srednjoj koli.
21. avgusta - Upisuje se na medicinski fakultet Carskog univerziteta Sv. Vladimir u
Kijevu, na kome studira do 1916. godine.
1913.
26. aprila - eni se T. N. Lapa.

1914.
Leto - Poetkom Prvog svetskog rata, jo kao student pomae da se u Saratovu
organizuje manja bolnica za ranjenike, u kojoj radi kao sanitarni lekar.
Jesen - Vraa se u Kijev da produi studije na univerzitetu.
1915.
Krajem aprila, poetkom maja - izjavljuje da kao lekar eli da slui u pomorskoj upravi,
ali je proglaen nesposobnim za vojnu slubu iz zdravstvenih razloga.
18. maja, s dozvolom rektora univerziteta, poinje da radi u Kijevskoj vojnoj bolnici
Crvenog krsta.
1916.
6. aprila - Dobija privremeno svedoanstvo o zavretku univerziteta.
Maj-septembar - Slui kao hirurg u bolnicama u blizini fronta u gradovima KamenjecPodoljsku i ernovici.
Odreden je za lekara u rezervi Moskovske vojno-sanitarne uprave, pod komandom
smoljenskog gubernatora.
29. septembra - poinje da radi kao lekar Nikoljske zemske bolnice Sievskog sreza,
Smolenske gubernije.
31. septembra dobija diplomu lekara s pohvalnicom.
Prvi knjievni pokuaji.
1917.
Leto - iz straha da se ne zarazi od bolesnika, daje sebi injekciju protiv difterije i da bi
izdrao bolove poinje sebi da daje morfijum, od koga postaje zavisan.
20. septembra - Prelazi u Vjazmu, u gradsku zemsku bolnicu, za upravnika infektivnog i
venerinog odeljenja.
Jesen - Poinje da radi na ciklusu autobiografskih pria o lekarskoj praksi u Nikoljskoj
bolnici (Beleke mladog lekara).
1918.
19. februara - Osloboen vojne slube zbog bolesti.
22. februara - Od okrune, zemske uprave u Vjazmi dobija svedoanstvo o tome da je
besprekorno ispunjavao svoje obaveze.
Krajem februara vraa se sa enom u Kijev.
Uz pomo ouha, lekara Ivana Pavlovia Voskresenskog, oslobaa se zavisnosti od
morfijuma.
Zapoinje privatnu lekarsku praksu kao specijalista venerolog.
1919.
Poetak februara - Mobilisan je u armiju Ukrajinske Narodne Republike kao lekar, ali
uskoro, prilikom povlaenja trupa iz Kijeva, dezertira.
Leto - poetak jeseni - Pie Skice zemskog lekara (rana redakcija ciklusa Beleke

mladog lekara) i prie Boljka i Prvi cvet, koje nisu sauvane.

U jesen - Mobilisan je od strane belogardejaca i s Treim terskim kozakim pukom, kao
vojni lekar, odlazi na severni Kavkaz i uestvuje u pohodu na een-aul i ali-aul, protiv
pobunjenih gortaka.
26. novembra - Prvo objavljeno delo: feljton Izgledi za budunost u listu Grozni.
Poetak decembra - Stie u Vladikavkaz, u kome radi u vojnoj bolnici.
Kraj decembra - Pravi svoj konaan izbor - naputa bolnicu i profesiju lekara, i u
potpunosti se posveuje knjievnom radu, zaposlivi se kao novinar u lokalnim listovima.
1920.
Februar-mart - Razboljeva se od povratnog tifusa.
Poetak aprila - Radi kao urednik knjievne sekcije pododseka za umetnost u
Vladikavkaskom revolucionarnom komitetu (od kraja maja vodi pozorinu sekciju).
Leto-jesen - Paralelno s radom u knjievnoj i pozorinoj sekciji, dri predavanja pre
predstava operske i dramske trupe lokalnog Ruskog teatra. Pie komad Samoodbrana.
4. juna - Premijera komada Samoodbrana na sceni Prvog sovjetskog teatra
Vladikavkaza.
Jul-avgust Pie Brau Turbine.
Septembar - Predaje u Narodnom dramskom studiju Vladikavkaza.
21. oktobar - Premijera komada Braa Turbini u Prvom sovjetskom teatru Vladikavkaza.
25. novembar - Zajedno s upravnikom i dva saradnika izbacuju ga iz pododseka za
umetnost.
Novembar-decembar - Radi na kominoj operi Glinene mladoenje, koju ne uspeva da
stavi na scenu.
1921.
Januar-februar - Pie komad Pariski komunari (za 10 dana).
Sredina marta - Izvoenje komada Pariski komunari u Prvom sovjetskom teatru
Vladikavkaza.
April-maj - Pie komad Hodini sinovi.
15. maj - Ponueno mu je mesto dekana pozorinog fakulteta novootvorenog narodnog
umetnikog instituta u Vladikavkazu.
Premijera komada Hodini sinovi na sceni Prvog sovjetskog teatra, u izvoenju glumacaamatera.
26. maj - Odlazi u Tiflis (Tbilisi). Bezuspeno pokuava da postavi svoje komade u
lokalnom pozoritu.
Kraj juna - Odlazi u Batum. Pokuava da ode za Konstantinopolj ili nae posao.
Sredina septembra - Iz Batuma odlazi u Moskvu, preko Kijeva.
24. septembar - Radi prve skice za dramatizaciju romana Rat i mir.
28. septembar - Stie u Moskvu.
1. oktobar - Primljen za sekretara Knjievnog odeljenja (LITO) Glavpolitprosveta
70

69

pri

Narkomprosu.
23. novembar - Knjievno odeljenje u kome radi rasformirano je.
Kraj novembra - Poinje da radi kao upravnik odeljenja hronike nedeljnika Trgovinsko-

industrijski vesnik.
1922.
Sredina januara - Zatvara se Trgovinsko-industrijski glasnik.
1. februar - Umire mu majka.
4. februar - Prvi put objavljuje delo u Moskvi: Emigrantska krojaka fabrika, u listu
Pravda.
Februar-mart - Radi u Vojno-redakcionom savetu Nauno-tehnikog komiteta Vojnovazduhoplovne akademije ukovski kao upravnik izdavakog odeljenja.
Mart - Radi kao reporter u listu Radnik. Od marta do septembra objavljuje 29 reportaa
i lanaka pod razliitim pseudonimima.
Poetak aprila - Poinje da radi kao redaktor pisama u listu Gudok, zatim i kao
feljtonista. U Gudoku 1922-1926. objavljuje vie od 120 reportaa, ogleda i feljtona.
Maj - Poinje da pie za berlinski list Nakanunje, za njegov Knjievni prilog.
18. jun - Objavljuje poglavlja iz pripovetki Beleke na manetnama u Knjievnom
prilogu berlinskog lista Nakanunje.
Jul-decembar - u listu Nakanunje objavljuje prie Crvena Moskva i Crvena kruna,
No izmeu drugog i treeg, feljton iikovljeve pustolovine, zapoinje objavljivanje
ciklusa pria Prestonica u belenici.
U ovom periodu uestvuje u knjievnim kruocima i drutvima (Zelena lampa,
Nikitinjski subotnici).
1923.
Januar - Radi na prvom delu romana Bela garda.
Mart-april - Objavljuje reportae Ka-En-Pe i Ka-Pe, Prva deija komuna (u Glasu
prosvetnih radnika).
20. april - Stupa u Sveruski savez pisaca.
Maj - U Knjievnom prilogu iz Nakanunje objavljuje prie Moskovske scene, Korisnica
lorda Kerzona i Beleke s puta. Brzi voz br. 7, Moskva-Odesa.
Jun-avgust - Objavljuje prie Sluaj Komarova, Kijev-grad, satirine minijature,
Jezero rakije, Sanson dEte u listu Nakanunje, kao i Ptice na mansardi u Glasu
prosvetnih radnika.
Septembar-oktobar - U listu Nakanunje objavljuje feljton Dan naeg ivota, priu
Psalam i zapoinje ciklus pria Zlatni grad.
Oktobar - objavljuje prvi feljton - Nemirno putovanje, u listu Gudok, pod pseudonimom
Gerasim Petrovi Uhov (ismevajui sovjetsku tajnu slubu GPU, to redakcija ne uoava).
1924.
Januar - na veeri izdavakog preduzea Nakanunje upoznaje Ljubov Jevgenjevnu
Belozersku, svoju buduu drugu enu.
Objavljuje 1. deo Beleki na manetnama u Radniku Bakua.
Februar - Objavljuje pripovetku Uspomene u moskovskom asopisu eleznodoronjik,
pripovetku Hanska vatra u Crvenom asopisu za sve, kao i povest avolijada u etvrtoj
knjizi almanaha Nedra.
April - Razvodi se od T. N. Lapa.

Maj-jun - Roman Bela garda u delovima objavljuje u odeskom asopisu Skval, listu
Nakanunje i Crvenom asopisu za sve.
Poetak avgusta - Objavljen je prvi deo pripovetke Beleke na manetnama u 2. svesci
almanaha Vozrodenije.
Kraj decembra - Objavljen je prvi deo romana Bela garda u broju 4 asopisa Rusija.
1925.
Januar - Poinje rad na pripoveci Psee srce.
Februar - Objavljena je pripovetka Kobna jaja u 6. svesci almanaha Nedra.
3. april - Pozvan da radi u MHAT-u.
Poinje da pie pozorini komad Bela garda (budui Dani Turbina).
Kraj aprila - Objavljen drugi deo romana Bela garda u broju 5 asopisa Rusija (zavrni
deo nije objavljen, jer je asopis zatvoren i 6. broj nije izaao).
30. april - eni se Lj. J. Belozorskom.
Jul - Pojavljuje se zbirka avolijada u izdanju Nedara.
Septembar-oktobar - ita komad Bela garda trupi MHAT-a (u dva navrata).
1926.
1. januar - Potpisuje ugovor sa studijem J. B. Vahtangova za komad Zojkin stan.
30. januar - Potpisuje ugovor s Moskovskim kamernim teatrom za komad Purpurno
ostrvo.
2. mart - Zakljuuje ugovor s MHAT-om za dramatizaciju komada Psee srce po
istoimenoj pripoveci, koji potom raskida.
7. maj - Premetaina u stanu: konfiskovani su tekst Pseeg srca (koji mu je vraen tek
posle dve godine, na zauzimanje Gorkog), otkucan na maini, kao i piev dnevnik.
Jul - Pojavljuje se zbirka pria i feljtona u 15. svesci lenjingradskog humoristikog
ilustrovanog asopisa Smeha.
5. oktobar - Premijera komada Dani Turbina (ranije Bele garde) u MHAT-u.
28. oktobar - Premijera komada Zojkin stan u pozoritu J. B. Vahtangova.
Decembar - Upoznaje se s filologom i filosofom P. S. Popovom, koji postaje piev
najprisniji prijatelj i njegov prvi biograf.
1927.
7. februar - Na disputu Dana Turbina i Ljubov Jarove u pozoritu V. E. Mejerholjda.
April - MHAT raskida ugovor za dramatizaciju Pseeg srca i zakljuuje ugovor za komad
Serafimin vitez (budui komad Bekstvo).
Oktobar - Izvoenje komada Porodica Turbina (Dani Turbina) u Rigi, u Teatru ruske
drame, u nemakom prevodu.
9. novembar - Komad Zojkin stan skinut s repertoara.
Decembar - Naputa Moskovsko drutvo dramskih pisaca i kompozitora (MODPIK) u znak
protesta protiv predsednika A. V. Lunaarskog, koji je kritikovao Dane Turbina i stupa u
Dramski savez (Dramsojuz), tada zasebnu organizaciju.
1928.

2. januar - Potpisuje ugovor s MHAT-om za komad Bekstvo.

April - Ponovna postavka komada Zojkin stan u pozoritu J. B. Vahtangova.
24. oktobar - Zabranjen komad Bekstvo.
11. decembar - Premijera komada Purpurno ostrvo u Moskovskom kamernom teatru.
Tokom godine nastaje zamisao o romanu Majstor i Margarita.
1929.
2. februar - Pismo J. V. Staljina dramskom piscu V. N. Bilj-Belocerskovskom, s
negativnom ocenom komada Bekstvo.
28. februar - Upoznaje se s Jelenom Sergejevnom ilovskom, buduom treom enom.
6. mart - Objavljena odluka Glavrepertkoma o skidanju s repertoara svih pievih
komada.
17. mart - Poslednje izvoenje Zojkinog stana u Teatru Vahtangova.
April - Skidanje s repertoara komada Dani Turbina.
8. maj - Izdavakoj kui Nedra alje poglavlje Manija Furibunda iz romana Inenjerovo
kopito (budui roman Majstor i Margarita), pod pseudonimom K. Tugaj, ali ne dobija
odgovor.
Poetak juna - Poslednje izvoenje Purpurnog ostrva.
Poetak jula - Pie molbu J. V. Staljinu, M. I. Kaljinjinu i drugima da mu se odobri
odlazak iz Sovjetskog Saveza.
3. septembar - Pie pismo sekretaru CIK-a, A. S. Jenukidzeu i dva pisma A. M. Gorkom
s molbom da se zaloe za njega kako bi otiao u inostranstvo.
Radi na nedovrenoj povesti Tajnom prijatelju.
Oktobar - Poinje da radi na komadu Molijer.
2. oktobar - Podnosi molbu za izlazak iz Sveruskog saveza pisaca.
1930.
18. mart - Od Glavrepertkoma dobija pismo o zabrani komada Molijer.
Spaljuje rukopis komedije Blaenstvo, ranu redakciju Majstora i Margarite (Inenjerova
kopito) i poetak romana Pozorite.
28. mart - Pie pismo Vladi SSSR-a.
Poetak aprila - Poinje da radi kao konsultant u Teatru radnike omladine (TRAM).
18. april - Telefonom razgovara s J. V. Staljinom.
25. april - Na Politbirou odlueno da se Bulgakovu obezbedi posao po njegovoj elji.
5. maj - Pie pismo J. V. Staljinu s molbom da ga primi u prvoj polovini maja, zbog teke
materijalne situacije u kojoj se nalazi.
10. maj - Zapoljava se u MHAT-u kao asistent reditelja.
Tokom maja - Poinje da radi dramatizaciju Gogoljevih Mrtvih dua.
1931.
Mart - Naputa TRAM.
30. maj - Pie pismo Staljinu.
Jul - Potpisuje ugovor za rad na komadu o buduem ratu, kasnije nazvanom Adam i
Eva, za lenjingradski Crveni teatar i Teatar J. B. Vahtangova.
Septembar - Potpisuje ugovor s lenjingradskim Boljim dramskim teatrom (BDT) za

dramatizaciju Tolstojevog Rata i mira.

Oktobar - Potpisuje ugovor o izvoenju Molijera s BDT-om i MHAT-om.
Decembar - Pozorita odbijaju da postave Adama i Evu, jer komad nije proao cenzuru
Glavrepertkoma.
1932.
Poetak februara - Dogovor s MHAT-om za dramatizaciju Rata i mira.
18. februar - Ponovna postavka komada Dani Turbina u MHAT-u.
25. februar - Zavrava dramatizaciju Rata i mira i alje je u Lenjingrad u BDT, ali se
komad ne stavlja na scenu ni u Lenjingradu ni u MHAT-u.
14. mart - BDT odbija da stavi na scenu Molijera.
11. jul - Potpisuje ugovor za knjigu o Molijeru, za seriju ivot znamenitih ljudi.
18. jul - Potpisuje ugovor s Teatrom-studijem J. Zavadskog, za prevod Molijerovog
komada Graanin plemi (pod nazivom Maloumni urden).
3. oktobar - Razvodi se od Lj. J. Belozerske.
4. oktobar - Stupa u brak s J. S. ilovskom, koja uzima njegovo prezime.
18. novembar - Zavrava rad na komadu Maloumni urden.
28. novembar - Postavka Mrtvih dua u MHAT-u.
1933.
8. mart - Predaje knjigu o Molijeru u redakciju ivot znamenitih ljudi.
7. april - A. N. Tihonov (Serebrov), urednik serije ivot znamenitih ljudi, negativno se
izjanjava o biografiji Molijera.
18. maj - Potpisuje ugovor s Lenjingradskim mjuzikholom za komad Blaenstvo.
1934.
Januar - Poinje intenzivno da radi na drugoj redakciji budueg romana Majstor i
Margarita.
23. mart - Potpisuje ugovor za komad Blaenstvo s lenjingradskim Teatrom satire.
31. mart - Potpisuje ugovor s filmskim studijem Sojuzfilm za scenario Mrtvih dua.
Kraj aprila - alje pismo A. S. Jenukidzeu s molbom da otputuje u inostranstvo zajedno
sa enom na dva meseca.
4. jun - Primljen u Savez sovjetskih pisaca.
7. jun - Odbija mu se izdavanje pasoa, kao i njegovoj eni.
10. jun - Pie pismo Staljinu s molbom da mu se odobri putovanje u inostranstvo, na
koje ne dobija nikakav odgovor.
16. avgust - Potpisuje ugovor s filmskim studijem Ukrajinafilm za scenario po
Revizoru.
Septembar - Poinje da radi na komadu o Pukinu.
9. oktobar - Zakljuuje ugovor s Teatrom satire o preradi komada Blaenstvo (kao
rezultat toga nastaje nov komad, Ivan Vasiljevi).
1. decembar - Premijera predstave po Dikensonovom romanu Posmrtni spisi Pikvikovog
kluba u MHAT-u, u kojoj igra ulogu sudije.

1935.
9. septembar - Zavrava rad na komadu Aleksandar Pukin.
30. septembar - Zavrava rad na komadu Ivan Vasiljevi.
5. novembar - Poinje da radi na prevodu Molijerovog komada Tvrdica.
10. decembar - Potpisuje ugovor s izdavakom kuom Academia za prevoenje
Molijerovog komada Tvrdica.
1936.
16. januar - Zavrava rad na prevodu Tvrdice.
16. februar - Premijera komada Molijer u MHAT-u.
5. mart - Poinje da radi udbenik Kurs istorije SSSR-a.
9. mart - U Pravdi izlazi lanak s kritikim osvrtom na postavku Molijera. Molijer se
skida s repertoara.
13. maj - Posle generalne probe, zabranjuje se postavka komada Ivan Vasiljevi.
19. maj - Potpisuje ugovor s MHAT-om za prevod ekspirovih Veselih ena vindzorskih i
poinje rad na prevodu.
17. jun - Sklapa ugovor s Boljim teatrom za rad na libretu opere Minjin i Poarski.
Jun-jul - Zavrava rad na drugoj redakciji budueg Majstora i Margarite.
14. septembar - Odustaje od daljeg rada na prevodu Veselih ena vindzorskih.
Daje ostavku u MHAT-u i pie molbu Boljom teatru za prijem u slubu.
1. oktobar - Primljen u Boljoj teatar na mesto libretiste-konsultanta.
26. novembar - Poinje da pie Pozorini roman (tadanji naziv Pokojnikove beleke).
1937.
18 mart - Zavrava libreto za operu Crno more.
Kraj marta - Zavrava libreto za operu Minjin i Poarski.
Prolee - Rediguje roman Majstor i Margarita (roman dobija svoj konaan naziv).
Jun - Poinje da radi libreto za operu Petar Veliki.
Septembar - Zavrava rad na Pozorinom romanu.
17. septembar - Libreto za operu Petar Veliki dostavlja Komitetu za umetnost.
3. decembar - Zakljuuje ugovor s Teatrom J. B. Vahtangova za dramatizaciju
Servantesovog romana Don Kihote.
1938.
4. februar - Pie pismo J. V. Staljinu, zauzimajui se za pisca N. R. Erdmana, koji je
proteran iz Moskve.
22-23. maj - Zavrava redakciju Majstora i Margarite.
26. maj - 24. jun - Prekucavanje rukopisa konane redakcije Majstora i Margarite;
unosi ispravke.
Kraj jula - avgust - Nastavlja rad na dramatizaciji Don Kihotea, istovremeno ui
panski jezik da bi mogao da ita Servantesov roman u originalu.
23. septembar - Poinje da radi libreto za operu Rakela po motivima Mopasanove
pripovetke Gospoica Fifi, za Boljoj teatar.
Septembar - Poinje da skuplja materijal za komad o Staljinu - Pastir (budui Batum).
8. oktobar - Zavrava dramatizaciju Don Kihotea.

1939.
17. januar - Glavrepertkom odobrava dramatizaciju Don Kihotea.
Januar-april - Radi novu redakciju Majstora i Margarite.
26. mart - Zavrava libreto Rakela.
26. april - 14. maj - ita prijateljima tekst romana Majstor i Margarita u celini.
18. maj - Dolazi na ideju da napie komad o Riardu Prvom (Lastino gnezdo).
15. jun - Potpisuje ugovor s MHAT-om za komad Batum.
24. jul - Komad Batum predaje MHAT-u i ita ga trupi pozorita nekoliko dana kasnije.
14. avgust - Zajedno s J. S. Bulgakovom i izvoakom trupom MHAT-a odlazi u Gruziju
na pripremu komada Batum. Vraa se u Moskvu iz Tule, dobivi telegram kojim se
putovanje otkazuje.
10. septembar - Zajedno s J. S. Bulgakovom odlazi u Lenjingrad.
11. septembar - Naglo mu se pogorava vid. Ustanovljeno teko oboljenje bubrega.
15. septembar - Vraa se u Moskvu. Konzilijum lekara potvruje dijagnozu.
4. oktobar - Poinje da diktira J. S. Bulgakovoj ispravke teksta Majstora i Margarite.
16. novembar - Potpisuje ugovor s lenjingradskim Boljim dramskim teatrom za
izvoenje Don Kihotea.
18. novembar - 8. decembar - Nalazi se na leenju u sanatorijumu Barviha u okolini
Moskve. Zdravstveno stanje nakratko mu se popravlja.
1940.
6. januar - Pravi beleke za komad Lastino gnezdo (o Riardu Prvom), ali rad prekida
zbog bolesti.
22. januar - Potpisuje ugovor s MHAT-om za komad Aleksandar Pukin (Poslednji dani).
Do 13. februara - Diktira ispravke za Majstora i Margaritu.
Februar - poetak marta - Kraj postelje teko bolesnog Bulgakova deuraju prijatelji i
najblii.
10. mart - Umire u 16 asova i 39 minuta.
11. mart - Komemoracija povodom njegove smrti odrana u zgradi Saveza pisaca
Sovjetskog Saveza.
12. mart - Kremacija tela M. A. Bulgakova. Urna s prahom poloena je na Novodevijem
groblju.

Nikad se ne uputajte u razgovor s

nepoznatim!
Bulgakov je - kao to je, uostalom, i nama svesrdno preporuivao - mamuzao sopstvenu
matu u istoj onoj meri u kojoj je slavio ljubav (a i to nam je, izdaleka, preporuivao). Oko
ta dva ivotna strujanja, s dosta sigurnosti mogli bismo da kaemo, ispleo je on itav svoj
ivot. Uz to saznanje ide i to to nama ovde nije namera da izloimo njegovo knjievno delo
(za ta bi nam, nema sumnje, bilo neophodno neuporedivo vie prostora od ovih nekoliko
stranica), nego da se zapitamo o pievim ivotnim okolnostima i o njegovoj goloj stvarnosti,
iz koje je, kao s nekog biblijskog zdenca, zahvatio tvar svojih knjievnih junaka i udahnuo
im ivot veni. Da li, itajui Bulgakova, njegove drame, pripovetke, dnevnike, dostupnu
epistolarnu grau i Majstora i Margaritu, neuporedivi roman, moemo da dopremo do
stvarnih, ivotnih prilika te nezakonite pojave, kako se o Bulgakovu s mnogo potovanja
izrazio Pasternak, ili se samo zanosimo u tom plemenitom naumu? Sklonija sam da se
priklonim ovom drugom, ali budui da bih i ja da mamuzam sopstvenu matu, onda
pokuavam da postrojim njegove uboge i njegove poletne dane, jer bilo je i jednih i drugih.
On ne samo da je mleo stvarnost i darivao ivot svojim likovima nego je i sebe, ne
mimoilazei sopstvene ivotne okolnosti, ugradio u srce svog jedinstvenog romana. A te
ivotne okolnosti izranjaju iz epistolarne i dnevnike zaostavtine Bulgakova, koja niti je
mala, niti je zaokruena, budui da neprestano iskrsavaju novootkrivena tiva, premda
moramo da se pomirimo s tim da e izvestan broj njegovih pisama (rasejanih po svetu)
zauvek biti izgubljen. Dalje eprkajui po Bulgakovljevim pismima koja su dostupna,
nailazimo na izvestan broj onih upuenih vrhovnoj vlasti, olienoj u generalisimusu
Staljinu, a meu njima (koja, uzgred, nisu sva ni zavrena, a neka nisu ni poslata), najvie
panje privlai ono koje donosimo u ovoj knjizi. Treba rei da je, u jednom trenutku,
autentinost ovog pisma osporila Lj. J. Belozerska, druga pieva ena, smatrajui da
Bulgakov nikako ne bi mogao da sastavi takvo jedno pismo, to je, ipak, opovrgnuto uvidom
u Staljinov arhiv. Stoga, nema nikakve sumnje da autorstvo ovog pisma pripada Bulgakovu.
Zanimanje za Bulgakovljevo pismo sovjetskoj vlasti potie od saznanja da je pisano u
tekim ivotnim okolnostima, kada su piscu sva dela bila zabranjena, a ivot izmicao iz
ruku. Govorilo se da je Bulgakov zapao u tako teko stanje da je pomiljao na samoubistvo.
Uputivi pismo, Bulgakov je rizikovao, ali oigledno drugaijeg izbora nije imao. Ispostavilo
se da pismo, prilino neoekivano, ni druga strana (vlast) nije primila ravnoduno, pa je,
nema sumnje, ono izazvalo reakciju i samog Staljina. Ne treba smetnuti s uma da je 1925.
samoubistvo izvrio Andrej Sobolj, da je aprila 1930. pucao u sebe Majakovski. Za sovjetsku
vlast nikako ne bi bilo dobro da iste godine i Mihail Bulgakov prosvira sebi metak kroz
glavu.
Put ovog pisma takoe je zanimljiv. Najpre je dospelo do efa tajne policije Hajnriha

Jagode, koji ga je, podvukavi po sopstvenom shvatanju najosetljivija mesta, prosledio na

razmatranje Vladi SSSR-a, to jest, Staljinu lino. I reakcija na ovo pismo je zanimljiva.
Usledio je telefonski poziv Bulgakovu, i to od Staljina lino. Taj razgovor vaan je kao i
svaki dokument, a o njemu saznajemo iz uspomena Lj. J. Belozerske i J. S. Bulgakove,
druge i tree ene Mihaila Afanasjevia.
Belozerska ne iznosi tok razgovora, opisuje samo nepojmljivo iznenaenje usled ovako
neoekivanog poziva: Na zvono sam odgovorila ja. Iz Centralnog komiteta Partije zvao je
Staljinov sekretar Tovstuha. Pozvala sam Mihaila Afanasjevia, a sama sam se zabavila
kunim poslovima. Mihail Afanasjevi je uzeo slualicu i ubrzo je tako jako i nervozno
vrisnuo: Ljubaa!, da sam ja glavake poletela ka telefonu (imali smo dopunske slualice
na telefonu). Ja sam jedna-jedina koja je sluala taj razgovor [bar kako ona veruje!]. Na
liniji je bio Staljin. Govorio je muklim glasom, sa izraenim gruzijskim akcentom i
izraavao se u treem licu. On je ponudio Bulgakovu - moda vi elite da otputujete u
inostranstvo?
Trea Bulgakovljeva ena, Jelena S. Bulgakov, u svojim uspomenama donosi detalje
ovog razgovora. Ona kae da je 18. aprila 1930, oko 6-7 uvee, Bulgakov kao oparen dojurio
u njihov stan [u to vreme je budua trea Bulgakovljeva ena jo ivela sa Silovskim] i
ispriao sledee:
Legao je, kao i obino, posle ruka da spava, kada je zazvonio telefon i Ljuba
[Belozerska] ga je pozvala, rekavi da ga trae iz CK. Nije poverovao, zakljuio je da je to
ala (tada se i to radilo) i, naroguen, iznerviran, uzeo slualicu i uo:
- Mihail Afanasjevi Bulgakov?
- Da, da.
- Sada e s vama drug Staljin da razgovara.
- ta? Staljin? Staljin?
I odmah je zauo glas s raspoznatljivim gruzijskim akcentom:
- Da, s vama Staljin govori. Dobar dan, drue Bulgakov (ili - Mihaile Afanasjeviu - ne
seam se dobro).
- Dobar dan, Josife Visarionoviu.
- Mi smo dobili vae pismo. itali smo s drugovima. Dobiete pozitivan odgovor na
njega... A moda vi, u stvari, traite dozvolu za inostranstvo? Zar smo vam toliko dosadili?
M. A. je rekao da je ovo pitanje bilo tako neoekivano (pa i razgovor je bio potpuno
neoekivan), da se on zbunio i nije odmah odgovorio:
- Ja sam veoma mnogo razmiljao u poslednje vreme o tome da li ruski pisac moe da
ivi van otadbine. I meni se ini da ne moe.
- Vi ste u pravu. Ja isto tako mislim. Gde vi elite da radite? U Hudoestvenom teatru?
- Da, eleo bih. Ali, razgovarao sam o tome i odbili su me.
- A vi tamo predajte molbu. ini mi se da e se oni sloiti. Trebalo bi da se vidimo, da
porazgovaramo.
- Da, da! Josife Visarionoviu, meni je jako potrebno da porazgovaram s vama.
- Da, treba obavezno nai vremena i sresti se. A sada vam elim sve najbolje.
Telefonski razgovor sa Staljinom, nema sumnje, imao je povoljan uticaj na sudbinu
Bulgakova u tom smislu to je makar atmosfera oko pisca, koja ga je guila i koja bi ga
neminovno dovela do propasti, donekle bila ublaena. Ipak, koliko je ovo navodno Staljinovo

favorizovanje Bulgakova bilo stvarno, najreitije govore dnevniki zapisi J. S. Bulgakove,

koje je ona vodila u ime svog mua. Ali, i od njih reitije govori ske koji je Bulgakov
izvodio pred svojim poznanicima, nikad ga ne zabeleivi na papiru, razume se iz straha od
tajne policije i jezive odmazde koja bi usledila zbog takvog ismevanja. Tek posle nekoliko
decenija J. S. Silovska iznela ga je u svojim uspomenama. Taj ske prvi je kod nas
obelodanio Jovica Ain, i ovde ga prenosim u njegovom prevodu:
Bulgakov je u oajanju napisao pismo Staljinu, govorei da je sastavio mnoge dramske
komade, ali da niko nee da ih igra niti da tampa nijedan od njih. To je bilo kratko pismo,
napisano veoma korektno i potpisano: Va Trampazlin.
Staljin prima pismo i ita ga.
Staljin: ta je pa ovo?... Tram-pa-zlin... ta bi to trebalo da znai?
(Bulgakov je stalno oponaao Staljinov glas sa gruzinskim akcentom.)
Staljin (pritisnuvi dugme na svom stolu): Dajte mi Jagodu!
[Jagoda je u to vreme bio ef zloglasne tajne policije, to jest Komiteta za dravnu
bezbednost.]
Ulazi Jagoda, salutira.
Staljin: Sluaj, Jagoda, ta je ovo? Pogledaj ovo pismo. Napisao ga je neki pisac i
potpisao Va Tram-pa-zlin. Ko je taj?
Jagoda: Ne bih umeo da kaem!
Staljin: ta to znai da ne bi umeo da mi kae? Kako se usuuje da mi tako
odgovori? Morao bi da bude kadar da vidi tri fata ispod zemlje. Hou odgovor za pola
sata!
Jagoda: Da, Vaa ekselencijo!
On izlazi i vraa se za pola sata.
Jagoda: E pa, Vaa ekselencijo, izgleda da je to Bulgakov!
Staljin: Bulgakov? ta to znai? Zato mi moj pisac pie ovakva pisma? Poalji odmah
po njega!
Jagoda: Da, Vaa ekselencijo! (Izlazi.)
Motocikl juri niz Furmanovu ulicu - brrrrrr!!! Brrrr! uje se zvono na vratima i ovek se
pojavljuje na naem pragu.
ovek: Vi ste Bulgakov? Nareeno mi je da vas odmah odvedeni u Kremlj!
Bulgakov je u starim belim akirama. U rublju okraalom od pranja, pocepanim
papuama iz kojih mu proviruju prsti i u koulji s rupom na ramenu, a kosa mu je
raupana.
Bulgakov: Oh, gde u... kako u... nemam izama..!
ovek: Moram da vas odvedem kako god da ste obueni. Nareeno mi je!
Bulgakov sav uasnut izuva papue i polazi sa ovekom.
Brrrrr! brunda motocikl - i ve su u Kremlju! Bulgakov ulazi u prostranu odaju u kojoj
su Staljin, Molotov, Voroilov, Kaganovi, Mikojan i Jagoda i ekaju ga.
Bulgakov zastaje na pragu i pokloni se.
Staljin: ta je ovo! Zato ste bosonogi?
Bulgakov (u oaju irei ruke): Pa ta sam mogao?... Nemam izama...
Staljin: ta!? Moj pisac je bez izama? Kakva sramota! Jagoda, izuvaj izme i daj mu
ih!

Jagoda izuva svoje izme i gadljivo mu ih daje. Bulgakov pokuava da ih obuje, ali mu
ne pau.
Bulgakov: Ne pau...
Staljin: Kakva ti to stopala ima, Jagoda, ba ne shvatam! Voroilove, izuvaj svoje
izme, moda su tvoje po meri!
Voroilov izuva izme, ali su one suvie velike za Bulgakova.
Staljin: Kuvarino, suvie su velike za njega! Ima ba nourde, prave vojnike
nourde!
Voroilov pada u nesvest.
Staljin: Ovo nije nikakva ala! Kaganoviu, ne sedi samo tamo, zar ne vidi da je ovaj
ovek bez izama!
(Kaganovi urno izuva izme, ali ni te ne pau.)
E, to i nije iznenaenje, on i nije Rus!... Uh... sklanjaj mi se sa oiju!
(Kaganovi pada u nesvest.)
Svejedno, osvestie se! Mikojane! Iako nema smisla da ti traim, jer su tvoje noge kao
u pileta.
(Mikojan se zatetura.)
Ne usuuj se da padne! Molotove, izuvaj se!
(Najzad Molotovljeve izme odgovaraju.)
Tako je ve bolje. Sjajno. Sad mi recite ta je to sa vama? Zato ste mi napisali ono
pismo?
Bulgakov: Pa, kako bih rekao... Piem pozorine komade, ali kakva korist!... U ovom
asu, na primer, jedan od mojih komada lei negde u Moskovskom hudoestvenom teatru,
ali oni nee da ga postave na scenu i nee da mi plate za njega...
Staljin: Razumem! Saekajte sekund!
(Zove telefonom.)
Da li je to Hudoestveni ? Ovde Staljin. Dajte mi Stanislavskog. (Pauza.) ta? Umro?
Kad? Ba sad? (Bulgakovu.) Da ne poveruje, umro je kad su mu rekli.
(Bulgakov teko uzdie.)
Saekajte momenat, nema potrebe za takvim uzdisanjem.
(On zove ponovo.)
Da li je to Hudoestveni? Ovde Staljin. Dajte mi Nemirovia-Danenka. (Pauza.) ta? I
on umro? Kad... on? Pa, izgleda da je i on umro. Svejedno, samo momenat.
(Zove.)
Dajte mi onda ma koga! Ko je tamo? Jegorov? Dobro onda, drue Jegorove, u svome
pozoritu imate rukopis jednog komada (daje glavom znak Bulgakovu), komada iji je autor
pisac Bulgakov... Naravno, ne volim da vrim pritisak na ljude, ali izgleda mi da je to dobar
komad... ta? I vi mislite da je dobar? I planirate da ga postavite na scenu? A kad mislite
da e to biti? (Pokriva slualicu rukom i pita Bulgakova: Kad hoete?)
Bulgakov: Oh, pa za tri godine ili otprilike toliko!
Staljin: Hmmm!... (Jegorovu) Ne volim da se meam u pozorine poslove, ali ini mi se
da biste to (namiguje Bulgakovu) mogli da postavite na scenu za... tri meseca ili otprilike
toliko... ta? Za tri nedelje? Dobro, dobro. A koliko ste mislili da mu platite za taj
komad?... (Pokriva slualicu rukom i pita Bulgakova: Koliko hoete?)
Bulgakov. Paaa... Rekao bih... pet stotina rubalja bi bilo u redu!
Staljin: Ooo! (Jegorovu.) Naravno, nisam strunjak u finansijskim stvarima, ali mi

izgleda da bi za takav komad trebalo da mu platite pet hiljada. ta? ezdeset? Onda je u
redu! (Bulgakovu.) Eto, vidite, a rekli ste..!
Posle toga Staljin naprosto nije mogao da ivi bez Bulgakova - sve vreme se drue. Ali,
jednog dana Bulgakov dolazi i kae:
Moram da odem u Kijev na neke tri nedelje!
Staljin: I vi sebe zovete prijateljem? A ta u ja?
Ali, Bulgakov ipak odlazi. A Staljin je ostao sam da silno tuguje.
Oh, Mia moj, Mia moj!... Otiao je, ostavio me! ta da radim, uasno mi je
dosadno!... Moda da odem u pozorite?... Zdanov brine o sovjetskoj muzici... Hajde da
idemo na operu.
Poinje da sve zove telefonom.
Je li to Voroilov? ta je s tobom? Upravo radi? ta god da ti radi, nema svrhe. Vodi
rauna, ne padaj u nesvest! Dolazi ovamo, idemo na operu. Povedi Buonija sa sobom!
Halo, Molotove, dolazi odmah ovamo, idemo na operu! ta kae? Ne mogu da te
razumem, suvie muca! Dolazi ovamo, rekao sam! I povedi Mikojana sa sobom!
Halo, Kaganoviu, prestani da glumi Jevrejina i dovlai se ovamo, idemo na operu!
Pa onda, Jagoda, mora da si sve ve uo i tako zna da idemo na operu. Pripremi auto!
Kola su dovezena i oni se ukrcae. U poslednji tren, Staljin se seti:
Kako smo samo mogli da zaboravimo velikog eksperta za umetnost? Zaboravili smo
danova! Poaljite najbri avion da ga doperja iz Lenjingrada!
Brrr!... Avion je zagrmeo u vazduhu i nekoliko minuta kasnije, evo ga natrag sa
danovim.
Staljin: Uuu, bilo je ba brzo! Mislili smo da odemo na operu, i uverimo se kako sa
tobom cvate sovjetska muzika! Sad moe da nam pokae! Ulazi. A, nema mesta? Pa sedi
mi onda u krilo, dovoljno si malecan!
Kola rade brrr... i evo ih svi ulaze u vladinu lou u Boljom teatru.
U meuvremenu, u Teatru sve obuzima divlja panika, znaju da dolazi velikan. Jakov L.
je telefonirao ostakoviu i umetnikom direktoru Samosudu, koji ima zapaljenje krajnika.
Za pet minuta Samosud stie u teatar - uvijenog grla i sa temperaturom. ostakovi, sa
licem ko kre od straha, takoe stie. Meljik, u fraku sa crvenim karanfilom u zapuku,
sprema se da diriguje orkestrom u drugoj izvedbi ostakovieve Lejdi Magbet. Svako je
prestraen, ali se poglavito oseaju prijatno, poto su nedavno gazda i njegova svita ili da
gledaju Tiho tee Don, a sledeeg dana su svi izvoai bili odlikovani. I tako danas svi Samosud, ostakovi i Meljik - ve bue rupe na levoj strani svojih aketa.
Gosti u vladinoj loi zauzimaju mesta. Meljik estoko zamahuje svojom palicom i poinje
uvertira. Oekujui odlikovanje, a oseajui poglede svih voa na sebi, Meljik silovito
mae, ipa okolo, see vazduh svojom palicom i tiho pevui orkestru.
Znoj u kapljicama lipti po njemu. Svejedno, u pauzi u promeniti koulju, misli on u
zanosu.
Posle uvertire, on baca letimian pogled na vladinu lou, iekujui pljesak, ali tamo
nita, ni pokreta.
Posle prvog ina, dogaa se ista stvar. Nisu impresionirani.
Na suprotnoj strani, u slubenoj loi, nalaze se Samosud, sa alom oko vrata,
ostakovi, drhtei, i velianstveno miran Jakov Leontjev, direktor uprave u Boljom - on
nema ta da izgubi. Isteui vratove, sa strepnjom gledaju prema vladinoj loi gde vlada
totalna tiina.

Niko vie ne misli na odlikovanja. Sad je u pitanju ostati iv...

Kad se opera zavrila, Staljin ustaje i kae sviti: Hteo bih, drugovi, da vas zamolim da
se ne razilazite. Iziimo napolje, potrebno je da razgovaramo.
Izlaze napolje.
E pa, drugovi, potrebna nam je kolektivna diskusija. (Svi su seli.) Ne volim da vrim
pritisak na ljude, ne bih da kaem da je po mome miljenju ova opera kakofonija ili
muzika zbrka, nego bih vas, umesto toga, zamolio da iznesete svoja miljenja apsolutno
nezavisno.
Staljin: Voroilove, ti si najstariji, kai mi ta misli o ovoj muzici?
Voroilov: Zapravo, vae prevashodstvo, mislim da je to zbrka!
Staljin: Sedi pored mene, Klime, sedi. Molotove, ta ti misli?
Molotov: Ja, v-vaa e-ekselencijo, m-mislim da je to k-kakofonija!
Staljin: U redu, u redu, to je dovoljno s tvojim mucanjem! Sedi ovde pored Klima. ta
pa na cionista misli o svemu?
Kaganovi: Pa mislim da je to kakofonija, a i zbrka jedna!
Staljin: Mikojana neu ni da pitam, sve to on zna jeste prevakavanje... Ali, sad,
nema potrebe da klonemo! Buoni, ta ti kae?
Buoni (gladei svoje brkove): Sve ih treba sasei!
Staljin: ta, zar ba tako misli? Ba si surov! Sedi blie ovamo! E tako, drugovi, svi ste
izneli svoja miljenja i postigli smo saglasnost. Sastanak je dobro protekao. Hajdemo kui.
Svi su uli u auto. danov se razgnevio, jer nije bio pitan za miljenje, i motao se oko
nogu ostalih. Pokuava da sedne na svoje staro mesto, u Staljinovo krilo.
Staljin: Kud si naumio? Jesi li izgubio pamet? Na putu ovamo kolena su mi od tebe
utrnula! Sovjetska muzika!... Cvate!... Moe kui peke!
Sledeeg jutra dnevni list Pravda objavio je lanak:
Muzika zbrka. U njemu se re kakofonija ponavljala nekoliko puta.
Na kraju, moemo samo da spekuliemo o tome zato su neki intelektualci bili
progonjeni, dok drugi, naizgled podjednako podesni za odstrel, nisu; u tom smislu, recimo,
sluaj Demjana Bednog ukazuje na veoma prisutan element proizvoljnosti u istoriji
progona. Nama preostaje da dodamo da je kao odraz stvarnog progona zbog Kobnih jaja,
Bele garde i Pseeg srca, uz pokli u novinama Udarimo po bulgakovtini!, Bulgakov sebi,
u liku majstora, namenio konano pribeite u carstvu snova, ponovo zahvatajui iz jednog
od knjievnih izvora, Fausta, dok je, u stvarnosti, u onostrani svet majstor preao ophrvan
tekom i munom boleu. Zbog toga mi i stihovi s poetka Geteovog Fausta Pa dobro, ko
si ti? / One sile deo to svagda hoe zlo, a svagda dobro stvara, kojim je Bulgakov
epigrafisao svoj roman Majstor i Margarita, izgledaju kao jedino mogue pitanje. Samo je
na itaocu da odabere kome da ga uputi. A odgovor je uvek pri ruci.
N. U.

OAJ I HUMOR, LJUBAV I MATA

Prevela Nada Uzelac
Zanimanje za Bulgakovljevo pismo sovjetskoj vlasti potie od saznanja da je pisano u
tekim ivotnim okolnostima kada su piscu sva dela bila zabranjena, a ivot izmicao iz
ruku. Govorilo se da je Bulgakov zapao u tako teko stanje da je pomiljao na samoubistvo.
Uputivi pismo, Bulgakov je rizikovao, ali oigledno drugaijeg izbora nije imao. Ispostavilo
se da pismo, prilino neoekivano, ni druga strana (vlast) nije primila ravnoduno, pa je,
nema sumnje, ono izazvalo reakciju i samog Staljina. Ne treba smetnuti s uma da je 1925.
samoubistvo izvrio Andrej Sobolj, da je aprila 1930. pucao u sebe Majakovski. Za sovjetsku
vlast nikako ne bi bilo dobro da iste godine i Mihail Bulgakov prosvira sebi metak kroz
glavu.

Napomene
1 Znai: Repertoarskog biltena... Inae, u tekstu celog prevoda u ovoj knjizi su, radi
faktografske vernosti, zadrani skraeni oblici rei, naziva i izraza, onako kako ih je
upotrebljavao autor. - Prev.
2 Glavni komitet za repertoarsku politiku. - Prev.
3 Literaturnaja gazeta - Prev.
4 Izvestija. - Prev.
5 Radniki fakulteti - Prev.
6 Naziv za strunjaka buroaskog porekla do sredine dvadesetih godina u sovjetskoj
Rusiji - Prev.
7 Jedna od zloglasnih moskovskih tamnica. - Prev.
8 Satirino-humoristiki asopis Taka riba svakog (Taa npoamaem cex) koji je
kao nedeljnik izlazio u Moskvi 1922-1923. Izdavala ga je grupa starih satiriara i
humorista. - Prev.
9 Anri Mure (1822-1861) - francuski pisac. Njegove Scene iz ivota boema posluile su
kao osnova za Puinijevu operu Boemi (1895), kao i istoimenu operu R. Leonkavala (1897).
- Prev.
10 Metal koji imitira srebro. - Prev.
11 Privatno pozorite koje je 1904. godine osnovao ruski pozorini poslenik Sergej
Ivanovi Zimin, od 1917. godine i direktor pozorita. - Prev.
12 Opera akoma Mejerbera (1791-1864), napisana 1835. Postavljena na sovjetskoj
sceni 17. novembra 1922. u teatru opere Zimin. - Prev.
13 Ulogu Marsela u operi Hugenoti igrao je G. S. Pirogov (1885-1931) - jedan od brae
Pirogovih, koji su proslavili rusku opersku scenu - Prev.
14 Vojnika bluza. - Prev.
15 Knjiga I. G. Erenburga (1891-1967), sovjetskog pisca, pesnika, publiciste, objavljena
1922, u kojoj on istupa kao zatitnik konstruktivizma u umetnosti. - Prev.
16 Dravni institut za pozorinu umetnost (
). - Prev.
17 Komad belgijskog dramskog pisca Fernana Kromelinka (1888-1970), koji je V.
Mejerholjd reirao 1922. u Teatru glumca (naziv koji je Dravni teatar Mejerholjd nosio
1922). - Prev.
18 Tatljin, Vladimir Jevgrafovi (1885-1953), poznati sovjetski slikar, grafiar, pozorini
umetnik. Sainio je eksperimentalni projekat za spomenik-kulu III internacionali (model
od gvoa, stakla i drveta, 1919-1920). - Prev.
19 Lazarenko, Vitalij Jefimovi (1890-1939) - poznati klovn, satiriar, akrobata.
Bulgakov se veoma divio njegovom umeu. - Prev.
20 Jaron Grigorij Markovi (1893-1963) - operski umetnik, narodni umetnik RSFSR. -

Prev.
21 Bulgakov ovde stupa u polemiku s ruskom tampom u inostranstvu (pre svega
berlinskom), koja je na Rusiju ve stavila veliki crni krst. Pisac se u to vreme jo nadao
preporodu Rusije. - Prev.
22 Glavna robna kua ( ). - Prev.
23 Pisan novembra, objavljivan od decembra 1922. do marta 1923. u asopisu
Nakanunje. - Prev.
24 Kuznjecki prospekt. - Prev.
25 Kuznjeckom mostu. - Prev.
26 Trgovaka kua Engleska prodavnica anksa i Bolina, nekada jedna od
najluksuznijih prodavnica u Moskvi. - Prev.
27 Moskovsko potroako drutvo. - Prev.
28 uvena robna kua, izgraena 1909. godine na mestu stare prodavnice istih
osnivaa, kota A. Meriliza i A. Mura. I dan danas jedna od najveih u Moskvi. - Prev.
29 ozef Nulan (1864-1939), francuski diplomata, ambasador Francuske (1917) za
vreme Privremene vlade Rusije. Podravao je kontrarevolucionarne snage u Rusiji, vodio
politiku nepriznavanja i ignorisanja sovjetske vlasti (do 1917), zahtevao oruanu
intervenciju drava Antante u unutranje poslove Rusije (1918). Uestvovao u nizu zavera
protiv sovjetske vlasti. - Prev.
30 Belo okruglo pecivo. - Prev.
31 Moskovska organizacija za snabdevanje prehrambenim proizvodima. - Prev.
32 Istorijska oblast Moskve, jedna od najstarijih, u blizini Crvenog trga, vievekovni
centar trgovine. - Prev.
33 Feljton je napisan u noi izmeu 13. i 14. januara 1922. i Bulgakov ga je poslao
sestri N. A. Bulgakovoj Zemskoj u Kijev, da ga objavi u lokalnim novinama. Meutim, ona
to nije uspela. Prvi put je objavljen tek 1988. (u Sociolokim istraivanjima, br. 1). - Prev.
34 Dord Natanijel Kerzon (1859-1925), ministar inostranih poslova Velike Britanije od
1919. do 1924, konzervativac. Dosledni protivnik sovjetske Rusije i Sovjetskog Saveza,
jedan od organizatora intervencije Antante, tvorac takozvane Kerzonove linije, tj.
pogranine linije izmeu Poljske i sovjetske Rusije, koju je predloio decembra 1919,
sastavlja poznatog memoranduma engleske vlade sovjetskoj vladi (maj 1923), u kome trai
kompenzaciju za konfiskovane britanske ribarske brodove u Belom moru i britanske
podanike koji su streljani zbog pijunae, kao i prekid revolucionarne propagande na Istoku
i progon religije u Sovjetskom Savezu. - Prev.
35 Jan Giacinrovi Cepljak (1857-1926), nadbiskup, poglavar Katolike crkve u Rusiji.
Patrijarh Tihon (1917-1925), patrijarh moskovski i cele Rusije od 1917. godine.
Episkop kenterberijski, nadbiskup Anglikanske crkve, primas Engleske.
Jula 1922, u Petrogradu, boljevici su naloili biskupu Cepljaku da potpie dogovor o
korienju sakralnih zdanja predmeta, drugim reima, o oduzimanju crkvenih dobara. U
protivnom, sledilo bi zatvaranje svih katolikih hramova. Nadbiskup Cepljak, odmah posle
patrijarha Tihona, obratio se vernicima, apelujui da se crkvena dobra ouvaju. Ubrzo je
uhapen, a potom i osuen na streljanje, da bi zatim kazna bila preinaena u deset godina
robije. Otac Mihaila Bulgakova, Afanasij Ivanovi, bio je istaknuti strunjak za Anglikansku
crkvu, stekavi titulu doktora bogoslovije za radove iz ove naune oblasti.
36 Vaclav Vaclavovi Vorovski (1871-1923), ruski revolucionar, publicista, knjievni
kritiar, jedan od prvih sovjetskih diplomata. Od 1921. ambasador u Italiji. Godine 1923, u

Lozani, ubili su ga nekadanji belogardejci M. M. Konradi i A. Polunjin. Za Konradija i

Polunjina zauzela se itava emigracija. Osnovna odbrana zasnivala se na ukazivanju na
masovne krvave zloine koje je nova vlast vrila protiv naroda, a iji je istaknuti
predstavnik bio V. V. Vorovski. Novembra 1923, vajcarski sud oslobodio je krivice
Konradija i Polunjina. U sovjetskoj tampi za ubistvo Vorovskog krivljen je Kerzon, koji je
bio estoki protivnik boljevika, koji je smatrao da je priznanje boljevike najokrutnije i
najvarvarskije vlade koja je ikada postojala od strane Engleske bio skok u neizvesnost i
zalagao se da se ona svrgne, ak i putem intervencije. - Prev.
37 Brod minolovac. - Prev.
38 Sokaka. - Prev.
39 Misli se na streljanje 26 komesara u Bakuu 1918. godine.
Posle sloma komune u Bakuu, njih su likvidirale engleske i turske trupe. - Prev.
40 Ohotni red, ulica. - Prev.
41 Ulice. - Prev.
42 Sokak. - Prev.
43 Jozef Pilsudski (1867-1935), poljski dravnik, predsed-nik Poljske 1919-1922.
Pokrenuo rat protiv sovjetske Rusije (1920-1921). Uveo vojnu diktaturu u Poljskoj (1926). Prev.
44 Feljton napisan 12. maja, objavljen 19. maja u asopisu Nakanunje. - Prev.
45 Mesni sindikalni komitet. - Prev.
46 Utvreni grad na prevlaci izmeu Krima i kopna, svojevremeno bogat trgovaki
centar. Za vreme graanskog rata, 1920, Crvena armija ga je preotela od jedinica Bele
garde pod komandom generala P. N. Vrangela, kada je uz stradanje desetina hiljada
vojnika grad do temelja razoren. - Prev.
47 Fabriki sindikalni komitet. - Prev.
48 Obiaj nastao u prvim godinama Sovjetskog Saveza (ruski m6pu), koji je
zamenio krtenje (rus. pecmu), prilikom koga se sveano, u prisustvu gostiju,
novoroenom detetu davalo ime. - Prev.
49 Naelnik deonice pruge. - Prev.
50 Radniki dopisnik. Da bi se uspostavila veza izmeu listova i italaca, u sovjetskoj
tampi bili su ustanovljeni radnici saradnici. - Prev.
51 Stara ruska mera, iznosi 4,45 cm. - Prev.
52 Rejonski komitet sindikata elezniara - Prev.
53 Okruna uprava saobraaja (rus.: ) - Prev.
54 Sitan metalni novi. - Prev.
55 Odeljenje za zatitu zdravlja. - Prev.
56 Uzreica predsednika svetskog kongresa, penzionisanog general-majora Jeova, iz
prie A. P. ehova Perpetuum mobile. - Prev.
57 Naelnik stanice - Prev.
58 Ljitvin Feljija Vasiljevna (1861-1936), uvena ruska pevaica, iji je raspon glasa
obuhvatao dve i po skale. - Prev.
59 U ruskom jeziku je uobiajena estitka prilikom venanja:
. U smislu: estitamo zakoniti brak. Kod Bulgakova stoji samo skraeno
. - Prev.
60 Mesnog sindikalnog komiteta. - Prev.
61 Naelnik odeljenja za organizaciju i plaanje rada. - Prev.

62 Jedan od Bulgakovljevih pseudonima. Tuskarora je naziv jednog plemena

severnoamerikih Indijanaca, ime Bulgakov uporeuje poloaj u kome se nalazio on,
zajedno s drugim piscima i intelektualcima u Sovjetskom Savezu s poloajem ugnjetene
nacije u SAD. - Prev.
63 Smutljivac. - Prev.
64 Moskovska kriminalistika sluba. - Prev.
65 Moskovsko udruenje preduzea prehrambenih proizvoda, u ijem su se sastavu
nalazile nacionalizovane fabrike piva, votke i drugih alkoholnih pia, poslastica i duvana. Prev.
66 Ruskog centralnog izvrnog komiteta. - Prev.
67 Bulgakov je iza sebe ostavio nekoliko autobiografija, pisanih uglavnom prilikom
stupanja u novu slubu, to je u to vreme bio obiaj u Sovjetskom Savezu. - Prev.
68 Za zavrene studije sa odlinim ocenama. - Prev.
69 Glavni politiko-prosvetni komitet. - Prev.
70 Narodni komesarijat za prosvetu, organ CK Partije. - Prev.