SEMINARSKI RAD

Predmet: MEUNARODNO PRIVREDNO PRAVO

DRAVA KAO SUBJEKT MEUNARODNOG

PRIVREDNOG PRAVA

SADRAJ:
1.

UVOD...................................................................................................................2

2.

DRAVA KAO SUBJEKT MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA.......3

2.1. Pojam i predmet meunarodnog privrednog prava...........................................3
2.2. Meunarodni pravni odnosi u kojima se drava pojavljuje kao subjekt...........5
2.3. Pojam drave.....................................................................................................6
2.3.1. Dravna teritorija........................................................................................6
2.3.2. Stanovnitvo...............................................................................................7
2.3.3. Dravna vlast..............................................................................................8
2.3.4. Karakteristike drave iz ugla meunarodnih odnosa..................................8
2.4. Pravni poloaj drave u meunarodnom privrednom pravu...........................11
2.4.1. Normativna funkcija.................................................................................11
2.4.2. Zatitna funkcija.......................................................................................12
2.4.3. Odnosi iz meunarodnog privrednog prava u koje stupa drava.............12
2.5. Imunitet drave prema pravilima OUN...........................................................14
2.6. Sukcesija drave u prava i obaveze iz meunarodnih ugovora.......................18

3.

ZAKLJUAK.....................................................................................................20

4.

LITERATURA....................................................................................................22

UVOD

Meunarodno privredno pravo predstavlja skup pravnih pravila kojima se reguliu

meunarodni ekonomski odnosi. To je mlada pravna disciplina koja afirmaciju dobija u
zadnje vrijeme. Odreeni autori smatraju da treba da ima status posebne pravne discipline, a
postoje i oni koji smatraju da se ne moe raditi o posebnoj grani prava. Razvojem
meunarodnih ekonomskih odnosa meunarodnog poslovnog optenja izmeu privrednih
subjekata iz razliitih drava i uveanog prometa robe i usluga na meunarodnim relacijama
nuno je egzistiranje posebne pravne discipline, kao to je meunarodno privredno pravo.
U nae vrijeme sve je vea uloga meunarodnog (javnog) prava koje ne samo da sve
potpunije regulie odnose u meunarodnoj zajednici, ve isto tako na razne naine
(neposredno i posredno) sve vie ureuje i drutvene odnose u dravama. U ovom radu
obraena je uloga drave kao subjekta meunarodnog privrednog prava.
Rad ima nekoliko osnovnih tematskih dijelova. Prvi dio se bavi pojmom i nazivom
meunarodnog privrednog prava i nekim osnovnim injenicama vezanim za ovaj pojam. Tu je
ukazano na razlikovanje izmeu unutranjeg i meunarodnog prava, a zatim je data definicija
meunarodnog privrednog prava, uz saeto ali dovoljno jasno objanjenje njenih elemenata.
Takoe, dati su kratak osvrt na nastanak i razvoj meunarodnog prava. Drugi dio bavi se
meunarodnim pravnim odnosima u kojima se drava pojavljuje kao subjekt. Trei tematski
dio rada obrauje pojam drave i objanjenje njenih elemenata. etvrti dio bavi se pravnim
poloajem drave u meunarodnom privrednom pravu. Peti dio obrauje problematiku
imuniteta drave prema pravilima organizacije UN. esti dio rada bavi se sukcesijom drave u
prava i obaveze i meunarodnih ugovora. U estom dijelu rada obraen je problem sukcesije
drave u prava i obaveze iz meunarodnih ugovora. U zakljunom dijelu saeto su iznjeta
saznanja do kojih se dolo tokom izrade ovog rada. U izradi rada korien je predmetni
udbenik, internet i ostali pisani izvori kao i biljeke sa predavanja. Nadam se da e izloena
materija doprinjeti boljem razumijevanju meunarodnog privrednog prava i drave kao
subjekta u meunarodnom privrednom pravu.

DRAVA KAO SUBJEKT MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA

2.1.

Pojam i predmet meunarodnog privrednog prava

Termini privredno pravo i meunarodno privredno pravo imaju kod nas dugu tradiciju.
U novije vrijeme pojavili su se u upotrebi i termini poslovno ili trgovinsko. Neki autori
smatraju da ternmin privredno nije adekvatan prije svega zbog toga to predmet ove grane
prava nisu samo privredni subjekti i privredni odnosi. Mnoge poslove zakljuuju subjekti koji
se ne bave privrednim djelatnostima. Kada se u ovim odnosima pojavi i element inostranosti
termin postaje jo manje

adekvatan, jer se kao pravni subjekti pojavljuju drava ili

meunarodne vladine ili nevladine organizacije.

Smatra se, takoe da ni termin koji se esto u svijetu koristi, termin trgovako ili
trgovinsko pravo jer upuuje na norme specifine grane prava koja se bavi ureenjem
odnosa koji se pojavljuju u trgovini, odnosno prilikom kupoprodaje.
Moe se zakljuiti da ni trermin poslovno nije adekvatan, ali obino terminoloke rasprave
nisu od veeg praktinog znaaja, jer stvar je dogovora, tradicije ili individualnog
opredeljenja svakog autora koji e termin koristiti. Praksa je pokazala da poslije izvesnog
vremena korienja jedan izraz pone da se smatra neodgovarajuim. Nekada na osnovu jakih
argumenata, a nekada po sluhu za savremeni jezik. U ovom radu koristiu termin privredno
pravo
Meunarodno privredno pravo predstavlja skup pravnih pravila kojima se reguliu
meunarodni ekonomski odnosi. To je mlada pravna disciplina koja afirmaciju dobija u
zadnje vrijeme. Odreeni autori smatraju da treba da ima status posebne pravne discipline, a
postoje i oni koji smatraju da se ne moe raditi o posebnoj grani prava. Razvojem
meunarodnih ekonomskih odnosa meunarodnog poslovnog optenja izmeu poslovnih
(privrednih) subjekata iz razliitih drava i uveanog prometa robe i usluga na meunarodnim
relacijama nuno je egzistiranje posebne pravne discipline, kao to je meunarodno privredno
pravo.
Predmet izuavanja meunarodnog poslovnog prava ine kako pravne norme koje ureuju
uslove za obavljanje razliitih privrednih djelatnosti i koje se tradicionalno svrstavaju u
javnopravne, tako i privatnopravne norme. Osim pravnih normi ova disciplina bavi se i
pravnim odnosima na koje se odnose navedene pravne norme. Disciplina meunarodno
privredno pravo ne moe se svrstati ni u javnopravne, ni u privatnopravne, pa se danas s
3

pravom istie da vie ne postoje jasne granice izmeu disciplina sa atributom meunarodno
kao to je to bio sluaj pre nekoliko decenija.
Predmet izuavanja meunarodnog privrednog prava su:

meunarodni privredni odnosi, kako u sferi prometa roba tako i usluga i svi
meunarodni privredni ugovori koji se u vezi sa tim prometom zakljuuju izmeu
privrednih subjekata iz razliitih drava

meunarodna plaanja, meunarodno sudstvo i meunarodne privredne arbitrae

meunarodne privredne i ekonomske organizacije opteg i regionalnog karaktera

privredne organizacije jedne drave koje se kao subjekti javljaju u meunarodnim

poslovnim odnosima.

Predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava bilo bi kongentno imperativno pravo

drave, koja je posebno znaajna kao ograniavajui faktor meunarodnih poslovnih
optenja. U imperativno pravo spadaju svi oni instituti koji se odnose na spoljnotrgovinsko,
devizno i carinsko poslovanje i reim ili uslovi izvoza i uvoza, uslovi za obavljanje
spoljnotrgovinskog prometa, privremeni uvoz i izvoz, obavljanje poslovnih djelatnosti u
inostranstvu, strana ulaganja u meunarodnom poslovnom pravu, carinska ogranienja,
devizna ogranienja i dr.
Meunarodno privredno pravo izuava i norme i pravila dispozitivnog karaktera. To su
pravila koja privredni subjekti svojom voljom ugovaraju i odnose se na regulisanje njihovih
ugovornih odnosa. Postoji autonomija volja ugovornih partnera, ali je ona u dijelu
meunarodnog poslovnog prava dobrim dijelom i ograniena. Ogranienja slobode
ugovaranja i autonomija volje poslovnih subjekata u dve ili vie razliitih drava, vrlo je esto
predviena i diktirana od strane ekonomski jaih subjekata u meunarodnom poslovanju.
Drava je subjekt meunarodnog prava, a time i meunarodnog privrednog prava. Ona stupa
sa drugim dravama u mnoge ekonomske i poslovne odnose, zakljuuje u vezi s tim ugovore,
dravne sporazume, a vezi sa ekonomskom razmenom roba i usluga. Na bazi ovih ugovora,
preduzea i drutva konkretizuju nizom ugovora generalne ugovore, odnosno opte ugovore,
izmeu dve ili vie drava.

b. Meunarodni pravni odnosi u kojima se drava pojavljuje kao subjekt

U pravnim odnosima u kojima se pojavljuje elemenat inostranosti i koji se najee definiu

kao meunarodni moemo razlikovati tri vrste meusobnih odnosa i to:
1. drava (i/ili meunarodnih organizacija);
2. drave i lica koja pripadaju drugoj dravi;
3. pripadnika razliitih drava.
Ovakvim razliitim vrstama odnosa bave se razliite pravne discipline koje su se formirale
pod nazivima: meunarodno javno pravo, meunarodno privatno pravo i meunarodno
privredno pravo. Kada posmatramo odnose u kojima se drava javlja kao subjekt
meunarodnih pravnih odnosa moemo razlikovati odnose u koje stupaju drave meusobno,
drave sa meunarodnim organizacijama i drave sa licima koja su pripadnici druge drave.
Drave

meusobno stupaju u pravne odnose na osnovu politikih naela koja izraava

Povelja UN i to na principima:
1. nezavisnosti drava;
2. slobodne egzistencije;
3. ravnopravnosti;
4. odgovornosti za priinjenu tetu i obaveznosti naknade tete;
5. dobrovoljnosti;
6. nemjeanja;
7. teritorijalnog integriteta;
8. uzajamnih pogodnosti;
9. rijeavanja sporova mirnim putem.
Navedeni principi po nekim autorima se u odnosima meu dravama nikada i nisu potovali, a
Povelja UN u dananje vrijeme sve vie trpi promjene.
Odnos drave i lica koja nisu pripadnici te drave tj. lica koja se smatraju stranim se izdvaja
kao poseban odnos jer drave skoro redovno propisuju posebne norme koje vae za strana
lica. Prema materijalno pravnom izvoru sve pravne norme koje se odnose na strance mogu se
razvrstati u tri grupe. Jednu grupu ine norme koje proistiu iz obaveza drave koje vae kao
njene meunarodne obaveze, drugu grupu ine norme koje drava sama propisuje, dok treu
5

grupu sainjavaju norme koje se na dananjem stepenu razvoja civilizacije smatraju

civilizacijskim minimumom.

c. Pojam drave

U granama prava koje nose atribut meunarodno odreenje subjekata prava oslanja se na
klasinu teoriju o subjektima prava koja pod subjektima prava podrazumijeva lica, i to fizika
ili pravna. U meunarodnom javnom pravu fizika lica se ne pojavljuju kao samostalni
subjekti ve iskljuivo preko drave kojoj pripadaju dok u meunarodnom privatnom i
privrednom pravu istupaju samostalno. Pored fizikih lica kao subjekti prava u
meunarodnom privrednom pravu pojavljuju se pravna lica i drava.
Odreenje pojma drave zavisi od pristupa i cilja definisanja. Razlikuju se razliiti aspekti
posmatranja i potreba definisanja. Kroz istoriju drava se pojavljivala u razliitim oblicima,
njena organizacija i funkcije su se mijenjale tako da je jako teko izanalizirati i doi do
jedinstvenog pojma drave koji bi obuhvatio sve istorijske i aktuelne oblike. Ipak mogue je
izdvojiti neke osnovne karakteristike drave koje bi trebalo da budu zajednike za skoro sve
istorijske i savremene oblike drave. Moemo govoriti o:
1. teritoriji;
2. populaciji koja na njoj ivi (stanovnitvo);
3. dravna vlast - pravni poredak koji je na dravnoj teritoriji uspostavljen.

i.

Dravna teritorija

Kada se govori o dravnoj teritoriji bitno je istai da ne postoje standardi o veliini teritorije
(minimalnoj ili maksimalnoj). Postoje drave koje kroz istoriju postoje na vrlo maloj teritoriji
(Vatikan, Lihtentajn), a isto tako i drave koje koje zauzimaju ogromna prostranstva (Rusija,
Kanada, SAD, Kina, Brazil, Australija, Indija). Drave sa malim teritorijama u pojedinim
sluajevima se ne smatraju subjektima meunarodnog javnog prava i meunarodnih odnosa,
ali su one esto lanice Ujedinjenih nacija.
Dravna teritorija se definie kao dio planete koji je podvrgnut suverenitetu odnosne drave.
Takoe se definie kao trodimenzionalni prostor koji obuhvata suvozemnu oblast, zajedno sa
zemljinom utrobom ispod nje, vodene povrine (rijeke, jezera, i pomorsku oblast) i vazduni
prostor iznad suvozemne i vodene povrine. Ove tri oblasti ine jednu dravnu teritoriju.
6

U ne tako davnoj prolosti drvana teritorija je sticana putem ratova i osvajanja. S obzirom na
savremene uslove, i da bitan elemenat mira i poretka u meunarodnoj zajednici ini uslov da
se dravne teritorije moraju precizno utvrditi i razgraniiti, UN su morale da nau naine po
pitanju sticanja teritorija.
Ujedinjene nacije svim svojim lanovima grantuju teritorijalni integiret i politiku
nezavisnost, s obzirom na ove garancije, one su morale da zabrane nasilne promjene teritorija,
koje su u prolosti bile najei nain sticanja teritorije i nau naine sticanja teritorija koje se
ne zasnivaju na krenje meunarodnih propisa.
Osvajanje se vie ne smatra zakonitim nainom sticanja dravne teritorije. Generalna
skuptina 1970. godine usvaja Deklaraciju o principima meunarodnog prava (GS Rezolucija
2625) navodi: Teritorija jedne drave ne moe biti predmet sticanja od strane druge drave
koja proistie iz pretnje ili upotrebe sile. Teritorija koja je steena upotrebom pretnje ili
upotrebom sile se nee priznati kao da je steena legalnim putem.
ii.

Stanovnitvo

Na dravnoj teritoriji ivi odreena populacija koja se najee naziva stanovnitvo ili narod.
Stanovnitvo jedne geografske teritorije predstavlja skup ljudi koji ive na njoj. Narod ne bi
trebalo razumjeti kao etniku grupu koja pripada toj teritoriji, ve kao celokupno stanovnitvo
na toj teritoriji. I u ovom sluaju imamo velike razlike po pitanju broja ljudi koji ive na
teritoriji odreene drave. Drave sa najveim brojem stanovnika su Kina, Indija, SAD,
Indonezija, Brazil...itd, a sa najmanjim Pitkr+ern ostrva, Boina ostrva, Kokosova ostrva,
Vatikan.
Stanovnitvo u uem smislu su samo ona lica koja imaju dravljanstvo neke zemlje.
Stanovnitvo u irem smislu su lica koja imaju dravljanstvo neke zemlje, strani dravljani,
apatridi, bipatridi. Apatridi su ljudi bez dravljanstva. Bipatridi su ljudi sa dravljanstvom dve
drave odnosno dvojnim dravljnastvom. U tom sluaju zemlje moraju imati ugovor pod
kojim uslovima se dravljanstvo dobija.
iii.

Dravna vlast

Dravna vlast odnosno pravni poredak podrazumijeva uspostavljenje pravnog sistema i

institucija za njegovo ostvarenje, tj. vlasti na toj teritoriji. Uspostavljanjem pravnog sistema i
institucija za njegovo ostvarivanje konstituie se drava. Sve dok je drava u stanju da
ostvaruje funkcionisanje svog pravnog sistema ona postoji kao drava. Pravni poredak nije
7

vezan za normativnu funkciju drave tj. ne svodi se na propise. Kroz istoriju su poznate
drave koje nisu donosile veliki broj propisa, ve su se obiaji primenjivali kao nain ureenja
odnosa njenih stanovnika. Ali, za postojanje elementa drave nije bitno kako se formira pravni
sistem, ve to da je on formiran, makar i prihvatanjem postojeih obiaja i da su obezbeene
institucije za njegovo ostvarivanje, ukljuujui i prinudno ostvarivanje.
Meutim, iz pojma drave jedino se ne moe iskljuiti ona funkcija koja znai obezbeenje
sredstava prinude radi prinudnog ostvarenja pravnog sistema. Izostanak ovog elementa vlasti
redovno dovodi do prestanka postojanja drave, naroito ako je ugroena i spolja.
iv.

Karakteristike drave iz ugla meunarodnih odnosa

Obiljeja drave u meunarodnom pravu moraju biti izgraena na realnosti organizovane

vladavine, a ne na osnovu zahtjeva kakva drava treba da bude i koje ciljeve treba da
ostvaruje. Stoga, pojam drave u smislu meunarodnog prava usmjeren je na opis
uspostavljenih politikih zajednica kao subjekata meunarodnog prava, a ne na ispitivanje
njihovog suglasja s jednim vrijednosno-obavezujuim idealom. Mnotvo razliitih drava u
meunarodnoj zajednici zahtjeva utvrivanje tri bitna ve pomenuta elementa drave. Na to se
vezuje i uvena definicija drave kao subjekta meunarodnog prava, data u lanu 1.
Meunarodne konvencije o pravima i obavezama drava, zakljuene 1933. godine u
Montevideu. Prema toj definiciji, drava kao subjekt (pravno lice) meunarodnog prava mora
posjedovati sledee karakteristike: (a) stalno stanovnitvo; (b) definisanu teritoriju; (c) vladu;
i (d) sposobnost da ue u odnose sa drugim dravama (ovaj uslov se uglavnom shvata kao
nezavisnost).
Zahtev da drava ima sposbnost da ue u odnose sa drugim dravama je izraen u vidu
priznanja drave od strane ostalih drava. Teorija samopriznanja od koje se polazi kada se
radi o nastanku drave kao pravnog lica dovoljna je da objasni samo dravu na sopstvenoj
teritoriji. Nepriznata drava ima sve elemente drave (teritoriju, narod i vrenje vlasti) na
sopstvenoj teritoriji, ali u odnosima sa treim dravama moe izostati ponaanje kojim se ona
priznaje za ravnopravnog subjekta sa ostalim dravama.
Danas se priznanje pojavljuje u obliku priznanja drave i priznanja vlade. Priznanje
drave je jednostrana izjava volje drave kojom ona izraava svoj stava prema nastanku
(postojanju) druge drave. Rije je o pravnoj moi (preobraajnom pravu). Zbog toga pravno
dejstvo priznanja nastaje momentom kada je ono uinjeno. Jednom uinjeno priznanje drave,
eksplicitno ili implicitno ostaje trajno na snazi, sve do eventualnih promjena koje bi znaile
8

promjenu teritorije na kojoj je drava uspostavljena, otcjepljenje, podjelu, odnosno pripajanje

teritorija ili prekid pravnog kontinuiteta, tj. nastanak nove drave. Priznanje drave je
najee eksplicitno i ini ga neki od najviih organa vlasti drave koja ini priznanje. Ono se
obino naslovljava kao odluka o priznanju, ali se nekada ini i u obliku ugovora. ak i kada
se ini u obliku ugovora, priznanje ne mijenja svoju pravnu prirodu - ono ostaje preobraajno
pravo. Ugovor o priznanju nije saglasnost volja, ve saglasno izraavanje odvojenih volja
koje se vre kao pravne moi. Zbog toga ni raskid ili ponitaj takvog ugovora nije mogu.
Akt o priznanju nije uvijek nuan. Nekada eksplicitno priznanje izostaje jer za tim nema
potrebe. Novonastale drave ne donose odluku o priznanju svih ostalih postojeih drava jer
za tim nema potrebe. Naprotiv, druge drave se izjanjavaju o priznanju novonastale drave.
Uinjeno priznanje dejstvuje inter partes. Ono nema znaaja za ostale drave, posebno one
koje priznanje nisu uinile. Najznaajnija posljedica priznanja drave je u tome to priznanje
omoguava odnos prema toj dravi kao prema pravnom licu - subjektu u pravu. Shvaeno na
taj nain, ono je podjednako znaajno i iz ugla drave koja se priznaje, kao i iz ugla drave
koja vri priznanje.
Priznnj m biti de jure i de facto. Priznnj de jure s vri putm izriitg frmlng kt,
dk de facto priznnj nst kd drv stup u diplmtsk dns bz prthdng
izriitg kt priznnju.
dn d vidv priznnj drv st i prim drv u munrdn rgnizci (n
primjr Udinjn nci).
Ono to se naziva priznanje vlade, iz ugla naeg jezika bi bilo bolje nazvati priznanje vlasti
jer nije rije o priznanju vlade kao organa drave, ve priznanju uspostavljanja nove vlasti u
obliku stranke, odnosno politike partije, grupe, udruenja ili pojedinca. Priznanje vlade vri
se poslije smjene vlasti, pri emu nije znaajno da li je rije o smijeni na izborima ili nasilnoj
smijeni prethodne vlasti. U odnosu na priznanje drave, priznanje vlade je neto sloenije,
makar i zbog injenice da se rijetko ini eksplicitno. Priznanje drave redovno obuhvata i
priznanje aktuelne vlade, odnosno vlasti jer je to pratei elemenat subjektiviteta, ali ne
podrazumijeva i priznanje svake budue vlade, odnosno vlasti koja upravlja tom dravom.
Iako se jednom uinjeno priznanje vlade najee ne ponavlja i ne ukida izriito sa svakom
novom vladom, priznanje ili osporavanje nove vlasti se ini implicitno - odravanjem odnosa
sa tom dravom posredstvom njene vlade. Izostanak takvog priznanja ispoljava se kroz
odnose sa drugim dravama u vidu bojkota, odnosno izbegavanja stupanja u odnose sa torn
dravom zbog vlasti koja njome upravlja. To ne utie na priznanje same drave, koje i u
9

ovakvim sluajevima ostaje na snazi, zbog ega se postavlja pitanje kakvo je pravno dejstvo
ovakvog priznanja.
Nepriznavanje nove vlade ne utie na subjektivitet drave, ali moe uticati na diplomatske
odnose, ali i na ekonomske odnose i postojee sisteme odnosa. Iako nepriznavanje vlade ne
otvara pitanje sukecsije u prava i obaveze iz meunarodnih ugovora, jer ugovori vae i dalje
zbog toga to nije dolo do promjene subjekata, u nekim sluajevima to moe da dovede do
suspenzije medunarodnih ugovora. U praksi se dravama ija se vlada ne priznaje najee i
prijeti ekonomskim sankcijama, tj. suspenzijom medunarodnih ugovora kojima se
uspostavljaju sistemi odnosa od znaaja za meunarodnu trgovinu.
Ako nepriznavanje vlade ne utie na subjektivitet drave, postavlja se pitanje da li ono utie
na ovlaenja vlade u vrenju vlasti? Povodom ovog pitanja javljaju se dvije grupe miljenja.
Jedna grupa poznata kao deklatorna koncepcija polazi od stava da je priznanje samo
deklaracija tj. da vlada uvijek postoji ako je u stanju da vri vlast na odreenoj teritoriji.
Druga grupa je poznata kao konstitiutivna koncepcija, plasira miljenje da se o postojanju
vlade moe govoriti tek kada je priznaju vlade drugih zemalja, tj. kada je ona u stanju da
uestvuje u meunarodnim odnosima. Jedna stvar je injenica, da, nepriznata vlada kao i
nepriznata drava, vri funkciju samo na svojoj teritoriji.

d. Pravni poloaj drave u meunarodnom privrednom pravu

U meunarodnom privrednom pravu drava se pojavljuje na tri naina. Prvi vid u kome se
drava pojavljuje mogao bi se zajednikim imeniteljom nazvati normativna funkcija, drugi
kojim drava obezbjeuje zatitu i trei kada drava sama neposredno stupa u odnose koji se
smatraju odnosima privrednog prava.
i.

Normativna funkcija

Normativna funkcija drave pojavljuje se u dva osnovna vida:

1. stvaranje pravnih normi na svojoj teritoriji;
2. uee u stvaranju pravnih normi meunarodnog karaktera.
Prvi vid normativne funkcije drave proistie iz prava vrenja dravne vlasti na sopstvenoj
teritoriji i ukljuuje donoenje propisa kojima se ureuju prava i obaveze domaih subjekata
prilikom poslovanja sa stranim pravnim i fizikim licima, ali isto tako i pravni poloaj stranih
10

lica kada posluju na domaoj teritoriji ili se odreeni poslovi zakljuuju ili izvravaju na
domaoj teritoriji. Nekada se ovim normama kreira dio pravnog sistema koji se naziva javni
poredak i ije su norme prinudnog karaktera, a nekada norme koje su po svom karakteru
dispozitivne.
Drugi vid normativne funkcije je uee drave u kreiranju normi kojima se stvaraju prvne
norme meunarodnog karaktera. To se ostvaruje zakljuivanjem meunarodnih ugovora
odnosno konvencija, ali i faktikim ponaanjem kojim se kreiraju obiaji u meunarodnom
pravu. Ove pravne norme koje ureuju prava i obaveze kako za nju samu, tako i za druge
subjekte, njene dravljane, pripadnike drugih drava i druge drave. Tako nastale norme
predstavljaju nekada posredan a nekada neposredan izvor prava u meunarodnim poslovnim
odnosima.
ii.

Zatitna funkcija

Pored normativne funkcije drava je obavezna da obezbjedi i zatitu za sprovoenje donjetih

normi. Radi se o sistemu pravnih instituta i organa u ijoj je nadlenosti obezbeenje
prinudnog ostvarivanja normi onda kada se one ne ostvaruju dobrovoljno. Zatita normi koje
se svrstavaju u prava i obaveze meunarodnog privrednog prava vri se ili pred nacionalnim
sudovima ili pred arbitraama. Arbitrae za razliku od nacionalnih sudova ne ustanovljavaju
drave ve odreene organizacije, meunarodne ili nacionalne ili se one ustanovljavaju radi
rijeavanja samo odreenog sluaja. Arbitraa je naziv za rijeavanje sporova meu pojedinim
strankama van sudova, odnosno uz pomo za to zakonom ili meusobnim dogovorom
ovlatenih presuditelja ili arbitara. Arbitraa se javlja kao institucija privatnog prava
prvenstveno u sporovima koji se tiu trgovine, ali i kao institucija meunarodnog prava.
Nadlenost arbitrae se nikada ne pretpostavlja tako da se rijeavanje spora pred arbitraom
obavlja samo ako postoji sporazum strana u jednom pravnom odnosu o povjeravanju rijeenja
spora pred arbitraom. u suprotnom e spor biti rijeavan pred sudom odreene drave koji je
po odredbama meunarodnog privatnog prava nadlean za rijeavanje sporova takve vrste. I
na kraju drava obezbeuje i organe (po pravilu sudske) koji sprovode prinudno izvrenje u
sluajevima kada obavezno lice dobrovoljno ne ispuni svoju obavezu iz sudske odluke.
iii.

Odnosi iz meunarodnog privrednog prava u koje stupa drava

Pored uloge tvorca pravnih normi i garanta za njihovo izvrenje, drava i sama stupa u
odreene odnose i to ravnopravno kao i ostali subjekti. Drava ima svoju teritorijalnu
11

nezavisnost i suverenitet, pa iz toga proistie i njena ekonomska nezavisnost i suverenitet.

Ekonomsku nezavisnost i suverenitet drava primenjuje u okviru ekonomskih teritorija i
granica. Uloga drave u meunarodom poslovanju jeste i da svojim zakonodavnim propisima
regulie mehanizme i instrumente ekonomske dijelatnosti, kao to su: instrumenti plaanja,
mehanizmi trita, monetarna i fiskalna politika i sl.
Meutim, od XIX vijeka drave, kao subjekti meunarodnog javnog prava, sve ee se
pojavljuju i kao neposredni nosioci meunarodnih ekonomskih poslovnih aktivnosti. Drava u
obliku svojih organa i organizacija ima potrebe da kupuje ili prodaje, koristi ili nekada i sama
prua usluge (kupovina ili izgradnja poslovnog prostora za potrebe dravnih organa, kupovina
opreme, osnovnih sredstava, letjilica, oruja...i sl.). U ovim odnosima drava se pojavljuje kao
subjekt ravnopravan drugim uesnicima ovih odnosa. Ona ne djeluje kao suvereni subjekt,
ve koordinirano sa drugim subjektima ovih odnosa. Kae se da se drava pojavljuje kao
trgovac u odnosima koji se uspostavljaju na osnovu autonomne volje. Stupajui u ovakvu
vrstu odnosa za dravu vae norme koje vae i za sve druge uesnike u ovakvim pravnim
odnosima. Ova injenca otvara novo pitanje. Pitanje odgovornosti drave za eventualno
neispunjenje obaveza. Da li drava moe biti odgovorna za neispunjenje obaveza? Da li je
mogue primeniti sankcije? Da li postoji mogunost prinudnog izvrenja?
Za dravu neosporno vae norme pravnog sistema koji je ona kreirala. Drava, kao i drugi
subjekti na svojoj teritoriji nije izuzeta od vanosti sopstvenog pravnog sistema. Meutim u
meunarodnim odnosima javlja se kao sporno pitanje da li je drava duna da se ponaa u
skladu sa pravnim normama koje donose druge drave, zatim da li organi jedne drave mogu
biti nadleni za odluivanje o pravima i obavezama drugih drava, i na kraju da li na imovini
drave moe biti sprovedeno prinudno izvrenje? Normativna funkcija drave u kreiranju
pravnog poretka na svojoj teritoriji u direktnoj je suprotnosti sa mogunou podvrgavanja
pravnom poretku druge drave. Prihvatanjem mogunosti da za jednu dravu vai pravni
sistem druge drave upuivalo bi na neravnopravnost drava, tj. da su jedne drave nadreene
drugim. Ali, drava i jeste specifian subjekt koji ima pravo da namee obaveze svim
drugima, uz injenicu da se drava uvijek ne pojavljuje u tom obliku. Nekada drava nastupa
kao i drugi subjekti, ravnopravno na principima jednakosti. U takvim sluajevima sporno je
da li bi drava trebalo da odgovara ili ne. Ukoliko bi trebala da odgovara sporan je domaaj
odredbi o odgovornosti tj. sluajeva u kojima bi drava trebalo da odgovara.
Kada je rije o nadlenosti sudova za suenje sporova protiv strane drave postoje razliita
rijeenja u pravnim sistemima razliitih drava. Neke zemlje doputaju nadlenost domaih
sudova bez ogranienja u ovakvim postupcima, dok neke iskljuuju tu mogunost. Neke
12

zemlje donjele su i specijalne zakone o imunitetu stranih drava, a postoje i specijalni

meunarodni ugovori. U sudskoj praksi sreu se razliita shvatanja o imunitetu drava. On se
naelno priznaje, ali su su sudovi bili skloniji da potrae i pronau razlog koji omoguava da
se protiv drave vodi postupak, nego da pronau razlog za iskljuenje ovakve mogunosti.
Za razliku od domaih sudova, meunarodni sudovi su nadleni prema stranoj dravi samo
ukoliko je drava prihvatila nadlenost meunarodnog suda, odnosno zasnivanje nadlenosti
nije mogue protiv volje drave protiv koje bi postupak trebalo da se vodi. ak i kada su u
pitanju meunarodni sudovi uspostavljeni pri meunarodnim organizacijama, i za njih vai
isti princip.
Zbog velikih razlika izmeu pravnih sistema raznih drava po pitanju mogunosti voenja
sporova protiv druge drave OUN je pokuala da ujednai pravila o imunitetu drava.
Meutim, drave lanice se nikada nisu dogovorile o prihvatanju ovih pravila pa ona nikada
nisu prihvaena u formi meunarodnog ugovora ili drugog akta sa visokim stepenom
obaveznosti. Neka, odreena pravila su usvojena, a njihova sadrina se postepeno prihvata od
strane sve veeg broja drava.

e. Imunitet drave prema pravilima OUN

Ve pomenutim pravilima o imunitetu drava koje je izradila Komisija OUN za meunarodno

pravo date su smjernice o imunitetu drava i njihove imovine od jurisdikcije sudova i drugih
organa stranih drava. lanovima ovog nacrta se dravama preporuuju bez obaveze za
prihvatanjem. Kao generalno pravilo predvia se imunitet strane drave od sudova ili drugih
organa koji vre sudsku funkciju, kao i od mogunosti pljenidbe imovine. Takoe, drave se
obavezuju da svojim nacionalnim pravom urede iskljuenje mogunosti voenja sudskog
postupka protiv strane drave, kao i sudski postupak koji bi trebalo da procesno uredi
nemogunost voenja takvog postupka. Zabrana voenja postupka ne iskljuuje mogunost
drave da se pozove na imunitet. Na imunitet se ne moe pozvati drava: (1) ako je sama
inicirala pokretanje postupka; (2) ako se u postuku po svojoj volji pojavljuje kao intervenijent
(u procesu se ne pojavljuje kao stranka ve kao pomaga jednoj od stranaka.
Prvi i najstariji osnov ukidanja ili ograniavanja imuniteta je odricanje drave od toga prava.
Izriito odricanje mora biti namjerno i uinjeno u pisanoj formi. Moe biti izvreno u
meunarodnom sporazumu, pisanom ugovoru ukljuujui i onaj koji je predmet
meunarodnog privrednog prava ili na drugi izriit nain. Predmet ove klauzule moe biti
13

sudski ili arbitrani postupak. Klauzulu o odricanju od imuniteta u meunarodnom ugovoru

poslovnog karaktera potrebno je veoma paljivo sastaviti i precizno tumaiti. Najvaniji
problemi na koje u ovom domenu treba obratiti panju su: obim odricanja od imuniteta, vrste
sudskih ili arbitranih postupaka za koje odricanje vai, mogunost povlaenja izjave o
imunitetu, te uslovljavanje vanosti odricanja od imuniteta. Preutno odricanje drave od
imuniteta postavlja i dodatne probleme. Najvaniji su: da li pristanak na sudsku nadlenost
strane drave znai i prihvatanje mjera prinudnog izvrenja odluke koju drava suda treba da
provede, te da li preduzimanje nekih procesnih radnji, kao protivtuba naprimer, znai i
odricanje od imuniteta.
Drugi osnov ukidanja ili ogranienja imuniteta drave rezultat je objektivnog prava,
nacionalnih zakona i Bazelske konvencije. On je posebno vaan za meunarodne poslovne
transakcije u kojima je drava jedna od ugovornih strana. Ukoliko suprotno nita nije izriito i
pismeno ugovoreno, drava se u ovakvim poslovima ne moe pozvati na svoj imunitet. Dakle,
vai pretpostavka nepostojanja imuniteta. Ona, meutim, nije bezuslovna.
Ve je napomenuto da se drava esto javlja i u drugoj ulozi. Kao i druga lica stupa u pravne
odnose u kojima se ne ispoljava njena funkcija vlasti. U takvim sluajevima bilo bi nelogino
i neopravdano dozvoliti pozivanje drave na imunitet, na nemogunost voenja sporova,
zapljene imovine i sl., jer bi u sluaju da doe do spora mnogi povjerioci mogli ostati
uskraeni za mogunost naplate. Stoga se nacrtom lanova koji se odnose na imunitet drava
predviaju izuzetci od prava na imunitet u zavisnosti od vrste odnosa iz koga je nastala
obaveza, i to:
1. iz trgovinskih transakcija;
2. iz ugovora o radu;
3. iz tete koja je priinjena licu ili njegovoj imovini;
4. iz imovinsko pravnih odnosa kod kojih je sporno pravo svojine, dravine, ili pravo
korienja;
5. iz prava intelektualne ili industrijske svojine;
6. iz korporativnih prava;
7. iz odnosa sa brodovima koji pripadaju dravi ili ih drava koristi;
8. iz odnosa za ije rijeavanje je ugovorena arbitraa, ako spor ne rijeava arbitraa,
ve sud.
Pod trgovinskom transakcijom posmatranom kroz meunarodnih privrednih odnosa smatra se
svaki pravni odnos nastao po osnovu ugovora o kupoprodaji ili pruanju usluga, ali i svaki u
14

govor koji ima za predmet zajam ili drugu financijsku transakciju. To moe biti i isvaki drugi
ugovor koji je po prirodi trgovinski, industrijski ili zakljuen u vrenju neke profesije, izuzev
obaveza koje nastaju po ugovoru o radu i koje se izriito izuzimaju. Iako se u navedenim
sluajevima radi o trgovinskoj transakciji, drava ima pravo da se pozove na imunitet ukoliko
su ugovarai same drave ili ako ugovorne strane nisu samo drave ali je ugovorom data
mogunost pozivanja na imunitet. Pod dravom se u ovakvim sluajevima podrazumijeva
samo drava kao pravno lice, ali ne i preduzea ili druga pravna lica osnovana od strane
drave. Izuzetak su preduzea koja su na neki nain produena ruka drave kao to je npr.
Centralna banka, i sl. U tom sluaju na takva preduzea se primenjuju pravila o imunitetu.
Drugi sluaj kada se drava poziva na pravo imuniteta je ako je sporna obaveza nastala po
onovu ugovora o radu. Rije je o potraivanjima iz radnog odnosa koja se najee odnose na
neisplaene zarade, mada se mogu javiti i neki drugi vidovima. I u ovom sluaju mogue je
pozivanje drave na imunitet i to ako:
1. se radi o radnom odnosu u dravnim organima ili blisko vezanom za rad u njima;
2. je predmet spora radni odnos (zasnivanje, obnova ili ponovni prijem);
3. radnik nije dravljanin niti ima prebivalite u dravi iji sud vodi postupak;
4. je radnik bio dravljanin drave poslodavca za vrijeme trajanja ugovora o radu;
5. je izmeu drave i radnika zbog prirode poslova ugovorena iskljuiva nadlenost
za suenje u sluaju spora.
Kada se drava pojavljuje kao lice koga tereti obaveza naknade tete, bez obzira da li ona
odgovara za tetu po osnovu line odgovornosti ili za drugog, drava nee moi da se pozove
na imunitet. Nije od znaaja da li se radi o materijalnoj ili nematerijalnoj teti, ve samo o
injenici da se teta dogodila na teritoriji druge drave, ili se oteeni u vrijeme preduzimanja
tetne radnje nalazio na tertoriji druge drave.
Sljedei sluaj gde je izuzeta mogunost pozivanja na imunitet su imovinsko pravni sporovi.
Ako se radi o nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji drave iji sud vodi postupak, drava
koja ima pravo svojine, neko drugo pravo ili obavezu ne moe se pozvati na imunitet. Takoe
i kada se drava pojavljuje kao i sukcesor bilo kog prava nee moi da se pozove na imunitet.
U oblasti intelektualne svojine, industrijske svojine i autorskih prava u odreenim sluajevima
iskljueno je pozivanje na imunitet. Radi se o sluajevima prava na patent, industrijski dizajn,
ig, autorskog prava, ako se utvruju u dravi pred ijim sudom se vodi postupak, a u korist
druge drave. Ako drava posjeduje korporativna prava u preduzeu ili drugom pravnom licu
(osnivaki ulog ili drugi oblik ulaganja) tada bi bilo neopravdano pozivanje na imunitet.
15

Ukoliko je predmet spora neko pravo ili obaveza proisteklo iz upotrebe broda u svojini drave
ili za njene potrebe, ili ako se radi o upotrebi broda u komercijalne ili neke druge svrhe
(izuzev za potrebe Vlade ili njenih organa, odnosno dravnih organa) dravama se ne priznaje
pravo na imunitet. Pod upotrebom broda i radnjama u vezi sa tim se naroito podrazumevaju:
(1) odnosi proizali iz sudara broda ili drugih incidenata na moru; (2) pomo, spasavanje ili
totalna teta; (3) opravka, snabdevanje ili drugi pravni odnos proiziao iz ugovora; (4)
posljedice zagaenja ivotne sredine u marinama. Svi navedeni sluajevi ne odnose se na
ratne brodove, brodove za snabdevanje ratnih brodova, kao i za brodove koji se koriste za
potrebe dravnih organa u nekomercijalne svrhe.
Nekada se prilikom zakljuenja ugovora precizira i mogunost da se rijeavanje eventualnog
spora povijerava arbitrai bilo da se radi o arbitrai koja postoji pri nekoj organizaciji, bilo da
s arbitraa formira samo za tu vrstu spora ad hoc. U ovakvim sluajevima strane u ugovoru
su obavezne da rijeenje eventualnog spora prvo potrae pred arbitraom, pa tek ukoliko
rijeenje nije mogue pokrenu postupak pred redovnim sudom. Zanimljivo je da i u
sluajevima sporazuma o arbitrai moe doi do nejasnoa, do nitavnosti sporazuma isl. Za
ocjenu samog arbitranog sporazuma nadleni su sudovi. Sporan moe biti i postupak pred
arbitraom izmeu drave i stranog lica, jer se postavlja pitanje ije e pravila primjeniti
arbitraa, pa i sama odluka arbitrae moe biti osporavana u ovim sluajevima nadleni su
sudski organi, a drava koja je ugovorila arbitrau ne moe se pozvati na imunitet.

f. Sukcesija drave u prava i obaveze iz meunarodnih ugovora

Raspadom drava pojavilo se pitanje sukcesije novih drava u prava i obaveze drave u ijem
su sasavu bile. Za meunarodno privredno pravo nisu od veeg znaaja pitanja teritorijalnog
razgranienja, imovinsko pravni odnosi novonastalih drava, kao ni mnoga druga pitanja koja
se tiu drave prethodnice i drava koje se smatraju sukcesorima.
Kada na teriroriji jedne drave nastanu dve ili vie drava one zatiu mnoge meunarodne
uovore, ili konvencije koje je zakljuila drava prethodnica. Namee se pitanje da li ovi
ugovori imaju pravno dejstvo na novonastale drave. Univerzalno pravilo je pacta sund
servanda obavezuje ugovarae na ispunjenje ugovora, ali se postavlja pitanje da li
novonastale drave treba mantrati treim licem ili licem koje nastavlja u prava i obaveze

16

drave prethodnice. Prvobitna shvatanja o sukcesiji nasta li su u XIX vijeku i zasnivaju se na

analogiji sa privatnim pravom.
Na meunarodnom planu 23. avusta 1978. dolazi do pokuaja rjeavanja problema sukcesije
meunarodnim ugovorom pod okriljem OUN. U Beu je zakljuena Konvencija o sukcesiji
drava u odnosu na ugovore. Ova konvencija dugo nije stupila na snagu jer nije bila
ratifikovana od potrebnog broja drava. Tek raspadom bivih socijalistikih zemalja
novonastale drave su obezbjedile ratifikaciju i stupanje Konvencije na snagu. Meutim, iako
se i Meunarodni sud pravde u svojim odlukama pozivao na ovu konvenciju ona i dalje nije
prihvaena od strane najrazvijenijih zemalja.
Konvencija razlikuje dve vrste sukcesije. Jednu koja se odnosi na nove nezavisne drave i
drugu koja se odnosi na drave nastale ujedinjavanjem ili razdvajanjem (secesijom, podjelom
i sl.) Za novonastale drave ne vai princip da one stupaju u prava i obaveze drave
prethodnice, jer svakako poto su novostvorene nisu mogle uticati na prihvatanje ili
neprihvatanje prethodnih ugovora ili konvencija.
U sluajevima spajanja ili podjele drava konvencija polazi od opteg principa pune sukcesije
u prava i obaveze drave prethodnice od strane drava sukcesora kada se radi o
meunarodnim ugovorima jer su drave koje su se osamostalile imale mogunost da u okviru
ranije drave utiu na zakljuenje meunarodnih ugovora.
U sluaju raspada SSSR-a i nastanka velikog broja drava javio se stav nauke i politike.
Zvanian stav SAD je bio da su sve novonastale drave obavezne da potuju zkljuene
ugovore, i to je bio uslov za uspostavljenje diplomatskih odnosa sa SAD. Suprotno
zvaninom stavu ameriki Institut za meunarodno pravo zauzeo je suprotan stav, odnosno
doktrinu praznog papira (clean slate doctrine) smatrajui da ugovori koje je zakljuila
drava prethodnica ne obavezuju dravu sukcesora. Po Deklaraciji iz Alma Alte drave
potpisnice su se izjasnile da prihvataju primenu zakljuenih ugovora od strane SSSR-a ako su
ti ugovori u skladu sa ustavnim poretkom svake od zemalja. Drave sljedbenice, bez obzira na
to da li nastaju kao nove nezavisne drave ili podjelom ustanovljavaju svoj prvni poredak i u
skladu sa njim stupaju u meunarodne odnose.
Striktna primjena clean state doktrine takoe ne odgovara stvarnosti. Primjena ovog sistema
stavila bi novonastale drave u jedan period pravnog vakuma, sve dok ponovo ne budu
zakljueni ugovori (to nekada moe da traje i vie godina). Takoe bilo bi izlino smatrati da
prestankom drave u sluaju podjele prestaju da vae njene obaveze, jer bi ovo moglo stvoriti
teren za zloupotrebe.
17

Pored svih deavanja i stavova teko je odrediti koji princip vai za sukcesiju u pogledu prava
i obaveza drava sukcesora. Ni jedan princip, ni pune sukcesije ni doktrine clean state nije u
stanju da rijei problem sukcesije. Rijeenje je u tome da neki ugovori moraju ostati na snazi,
dok e neki biti preispitivani i ponovo zakljuivani.
U sluaju nae zemlje pored problema u prethodnim godinama po pitanju

pravnog

sljedbenika bive SFRJ, pristupilo se stavu da se preispituju svi raniji ugovori i izjanjava se
onima. Kao rezultaz pojavljuju se zakoni kojima se potvruju meunarodni ugovori.
Zakonima o potvrivanju vri se izjanjavanje o odranju tog ugovora na snazi i prema
sadanjoj dravi. Time se tedi vrijeme i napori za sainjavanje novog ugovora i njegovu
ratifikaciju.

18

3.ZAKLJUAK

19

U granama prava koje nose atribut meunarodno odreenje subjekata prava oslanja se na
klasinu teroiju o subjektima prava koja pod subjektima prava podrazumeva lica, i to fizika
ili pravna. U meunarodnom javnom pravu fizika lica se ne pojavljuju kao samostalni
subjekti ve iskljuivo preko drave kojoj pripadaju dok u meunarodnom privatnom i
privrednom pravu istupaju samostalno. Pored fizikih lica kao subjekti prava u
meunarodnom privrednom pravu pojavljuju se pravna lica i drava. Drava je subjekt
meunarodnog prava, a time i meunarodnog privrednog prava. Ona stupa sa drugim
dravama u mnoge ekonomske i poslovne odnose, zakljuuje u vezi s tim ugovore, dravne
sporazume, a vezi sa ekonomskom razmjenom roba i usluga. Na bazi ovih ugovora, preduzea
i drutva konkretizuju nizom ugovora generalne ugovore, odnosno opte ugovore, izmeu dve
ili vie drava. Kada posmatramo odnose u kojima se drava javlja kao subject meunarodnih
pravnih odnosa moemo razlikovati odnose u koje stupaju drave meusobno, drave sa
meunarodnim organizacijama i drave sa licima koja su pripadnici druge drave. Drave
meusobno stupaju u pravne odnose na osnovu politikih naela koja izraava Povelja UN.
Odnos drave i lica koja nisu pripadnici te drave tj. lica koja se smatraju stranim se izdvaja
kao poseban odnos jer drave skoro redovno propisuju posebne norme koje vae za strana
lica. Prema materijalno pravnom izvoru sve pravne norme koje se odnose na strance mogu se
razvrstati u tri grupe. Jednu grupu ine norme koje proistiu iz obaveza drave koje vae kao
njene meunarodne obaveze, drugu grupu ine norme koje drava sama propisuje, dok treu
grupu sainjavaju norme koje se na dananjem stepenu razvoja civilizacije smatraju
civilizacijskim minimumom. Postoji ozbiljan problem tumaenja meunarodnog poslovnog
prava, ali mnogi se slau da meunarodno pravo ima neke velike prednosti u odnosu na
unutranje pravo. To su mogunost sankcionisanja drave od strane drugih drava u sluaju
zloupotrebe svojih poloaja, zatim da se drava primora na ispunjenje svojih obaveza,
potovanje meunarodnih imperativnih ili diapozitivnih normi. Ono to jeste problem je
nedovoljna razvijenost prava ija unifikacija je poela odavno, ali usljed velikih razlika meu
dravama i njihovim propisima nije dala adekvatne rezultate. Takoe, postoji problem nekog
nadnacionalnog suda koji e moe suditi u punoj nadlenosti dravama kao subjektima u
pravnom prometu. Postavlja se pitanje presude, njenog djelovanja, itd. Problemi neujednaene
razvijenosti u svijetu takoe nameu bri tempo stvaranja i ujednaavanja ovoga prava, jer
nije malo primjera u svijetu u kojima se odreene korporacije u svojstvu pravnih lica jae od
pojedinih zemalja u razvoju, u tolikoj mjeri da se ne moe govoriti o meusobnoj
konkurentosti. Zbog velikih razlika izmeu pravnih sistema raznih drava po pitanju
mogunosti voenja sporova protiv druge drave OUN je pokuala da ujednai pravila o
20

imunitetu drava. Meutim, drave lanice se nikada nisu dogovorile o prihvatanju ovih
pravila pa ona nikada nisu prihvaena u formi meunarodnog ugovora ili drugog akta sa
visokim stepenom obaveznosti. Neka, odreena pravila su usvojena, a njihova sadrina se
postepeno prihvata od strane sve veeg broja drava. Po pitanju sukcesije novih drava u
prava i obaveze drave u ijem su sastavu bile teko je odrediti koji princip vai za sukcesiju
u pogledu prava i obaveza drava sukcesora. Ni jedan princip, ni pune sukcesije ni doktrine
clean state nije u stanju da rijei problem sukcesije. Rijeenje je u tome da neki ugovori
moraju ostati na snazi, dok e neki biti preispitivani i ponovo zakljuivani.

LITERATURA

1. avoki, K.: Uvod u pravo I,osnovni pojmovi i dravni oblici, Beograd, 1996.
2. Draki, M.: Meunarodno privredno ugovorno pravo, Savremena administracija,
Beograd 1988.
3. urovi, R.: Meunarodno privredno pravo, Beograd, Savremena administracija,
1991.

21