Čelične Konstrukcije

METALNE KONSTRUKCIJE
Osnove prora~una i konstruisanja
Osnove prorauna i konstruisanja
Dr Dragan Buevac, dipl. in. gra.
vanredni profesor, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Mr Zlatko Markovi, dipl. in. gra.
asistent, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Mr Dragana Bogavac, dipl. in. gra.
Mr Dragoslav Toi, dipl. in. gra.
asistent, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
Recenzenti:
Prof. Gojko Nenadi, Graevinski fakultet u Podgorici
Prof. dr Branislav ori, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Prof. dr Mihailo Muravljov, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Izdava:
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Bulevar kralja Aleksandra 73/I
Odobreno za tampu odlukom Vea katedara za materijale i konstrukcije
broj 02-16/16, od 16.12.1997.
Za izdavaa:
Dekan, prof. dr ivojin Praevi
Tehniki urednici:
Mr Dragana Bogavac
Mr Zlatko Markovi
Grafika obrada:
Mr Mihailo Mitrinovi
Mr Predrag ivkovi, dipl. in.
Sinia Kukolj, dipl. in.
MD&PROFY GRAFIKI CENTAR, tel: (011) 43-85-64
Grafiki prilozi:
DELFIN INENJERING
Beograd, Dobropoljska 12, tel: (011) 3690-429, fax: (011) 64-84-74
tampa:
Zavod za grafiku tehniku Tehnoloko-metalurkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Karnegijeva 4, tel/fax: (011) 3370-492
Tira:
500 primeraka
ISBN 86-80049-91-3
ISBN 86-80049-92-1
SPONZORI
MINISTARSVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU REPUBLIKE SRBIJE
MINISTARSTVO GRAEVINA REPUBLIKE SRBIJE
COMPO, Svilajnac
DEMEKS, Beograd
DOMIS, aak
ENERGOPROJEKT HOLDING, Beograd
FOND MADLENE JANKOVI, Beograd
GK HK KOMGRAP, Beograd
GOA HOLDING, Beograd
GP MOSTOGRADNJA, Beograd
GP PLANUM, Zemun
IMK 14. OKTOBAR, Kruevac
INSTITUT IMS, Beograd
INENJERING GOA PROJMETAL, Beograd
JEDINSTVO-METALOGRADNJA, Sevojno
KOMPANIJA BELIM, Beograd
KOMPANIJA KOLING, Beograd
MAINOPROJEKT COPRING, Beograd
MONTANI OBJEKTI, Novi Sad
MONTENA, Beograd
MOSTPROJEKT, Beograd
NORTH INENJERING, Subotica
RIGIPS, Austrija
SAOBRAAJNI INSTITUT CIP, Beograd
SINTEK, aak
ZAVOD ZA ZAVARIVANJE, Beograd
PREDGOVOR
Oblast metalnih konstrukcija do sada nije imala odgovarajui tretman u literaturi na

srpskom jeziku, pogotovo ne srazmerno njihovom znaaju u graevinarstvu. Knjige
ovakvog ili slinog sadraja nema na naim prostorima ve vie od dvadeset godina. Imajui u vidu intenzivan razvoj metalnih konstrukcija u ovom relativno dugom vremenskom
periodu, kako u pogledu teorijskih saznanja, tako i u pogledu praktine primene u inenjerskoj praksi, evidentna je potreba studenata i inenjera za knjigom koja e na kvalitetan
i savremen nain tretirati ovu problematiku.
Knjiga Metalne konstrukcije je prvenstveno namenjena studentima graevinskih i arhitektonskih fakulteta, kao i viih kola graevinske struke. Ona u potpunosti pokriva plan i
program predavanja na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz predmeta
Osnove metalnih konstrukcija. Koncipirana je tako da osim osnovnih problema vezanih za
oblast metalnih konstrukcija, tretira i specifine, ue strune oblasti, tako da e biti od
izuzetne koristi i studentima poslediplomskih studija na oba fakulteta. Ova, posebna poglavlja su monografskog karaktera i pruaju dragocene informacije vezane za spregnute
konstrukcije, prednapregnute metalne konstrukcije, konstrukcije od hladno oblikovanih
profila i konstrukcije od aluminijumskih legura. S obzirom da su u knjizi u najveoj moguoj meri obuhvaena najnovija saznanja iz tehnikih oblasti na kojima se zasniva projektovanje i izvoenje metalnih konstrukcija, oekuje se da e naii na interesovanje i meu
inenjerima koji se bave projektovanjem i izvoenjem metalnih konstrukcija.
Oblast projektovanja metalnih konstrukcija koja ini znaajan deo ove knjige je obraena u skladu sa vaeom jugoslovenskom tehnikom regulativom. Specijalni problemi
prorauna, koji nisu obuhvaeni naim propisima i standardima, tretirani su prema savremenim meunarodnim propisima iz tih oblasti. Budui da se uveliko radi na unifikaciji
propisa iz oblasti graevinskog konstruterstva, kako u Evropi tako i u naoj zemlji, poseban akcenat stavljen je na Evrokod 3 - internacionalni standard za projektovanje metalnih
konstrukcija, kome je posveeno itavo poglavlje. Ovaj standard je objedinio znanja iz
oblasti metalnih konstrukcija svih zemalja Evropske unije i zemalja lanica EFTA i ve je
deklarativno prihvaen, kao budui standard, i u ostalim zemljama Evrope, kao i u
Jugoslaviji, pa je upoznavanje sa njegovim osnovnim principima neophodno. Imajui ovo
u vidu, oznake u knjizi su usklaene sa oznakama iz Evrokoda 3, kao prvi korak u procesu
prelaska sa domaih propisa na Evrokodove.
VI
Metalne konstrukcije
Knjiga Metalne konstrukcije ima 13 poglavlja, koja na oko 1100 strana teksta i uz pomo izuzetnog broja prateih ilustracija, fotografija i tabela obrauju ovu kompleksnu tematiku. Zbog velikog obima knjiga je podeljena na dva dela - toma. Meutim, podela nije
samo fizika, ve i sutinska. U prvom tomu su kroz poglavlja: Osnove metalnih konstrukcija, Spojna sredstva, Proraun i konstruisanje nastavaka i veza i Proraun i konstruisanje noseih elemenata elinih konstrukcija obraene osnove prorauna i konstruisanja. U
drugom tomu prikazana su specijalna poglavlja i tehnologija izrade i to u poglavljima:
Konstrukcije od aluminijumskih legura, Proraun i konstruisanje elinih konstrukcija od
hladno oblikovanih profila, Spregnute konstrukcije, Prethodno napregnute metalne konstrukcije, Izrada grafike dokumentacije, Izrada elinih konstrukcija u radionici i kontrola
kvaliteta, Zatita elinih konstrukcija od korozije, Projektovanje elinih konstrukcija za
dejstvo poara i Proraun elinih konstrukcija prema Evrokodu.
Autori se zahvaljuju Ministarstvu za nauku i tehnologiju i Ministarstvu graevina republike Srbije, kao i brojnim sponzorima, na finansijskoj pomoi koja je omoguila objavljivanje ove knjige, i Graevinskom fakultetu Unuverziteta u Beogradu kao izdavau.
Takoe se zahvaljuju Milanu Radenkoviu, Savi Krstiu i Ani Nekovi na uloenom
trudu i strpljenju pri izradi velikog broja sloenih crtea, koji su uinili da grafiki prilozi
budu izuzetni i prepoznatljivi.
Posebnu zahvalnost autori ele da izraze Mihailu Mitrinoviu, Predragu ivkoviu i Sinii Kukolju za visok nivo grafike obrade teksta, kao i Dragoslavu Nikoliu i Andreji Avramoviu koji su se postarali da i kvalitet tampe i opreme ove knjige budu na zavidnom
nivou.
Beograd, februar 1999. godine
Autori
6$'5$.QMLJD
2VQRYHSURUDXQDLNRQVWUXLVDQMD
3RJODYOMH
2VQRYHPHWDOQLKNRQVWUXNFLMD
3RJODYOMH
3URUDXQLNRQVWUXLVDQMHQDVWDYDNDLYH]D
3RJODYOMH
3RJODYOMH
6SRMQDVUHGVWYD
3URUDXQLNRQVWUXLVDQMHQRVHLKHOHPHQDWDHOLQLKNRQVWUXNFLMD
.QMLJD
6SHFLMDOQDSRJODYOMDLWHKQRORJLMDL]UDGH
3RJODYOMH
.RQVWUXNFLMHRGDOXPLQLMXPVNLKOHJXUD
3RJODYOMH
6SUHJQXWHNRQVWUXNFLMH
3RJODYOMH
3RJODYOMH
3RJODYOMH
3RJODYOMH
3RJODYOMH
3RJODYOMH
3RJODYOMH
3URUDXQLNRQVWUXLVDQMHHOLQLKNRQVWUXNFLMDRGKODGQRREOLNRYDQLKSURILOD
3UHWKRGQRQDSUHJQXWHPHWDOQHNRQVWUXNFLMH
,]UDGDJUDILNHGRNXPHQWDFLMH
,]UDGDHOLQLKNRQVWUXNFLMDXUDGLRQLFLLNRQWURODNYDOLWHWD
=DWLWDHOLQLKNRQVWUXNFLMDRGNRUR]LMH
3URMHNWRYDQMHHOLQLKNRQVWUXNFLMD]DGHMVWYRSRDUD
3URUDXQHOLQLKNRQVWUXNFLMDSUHPD(YURNRGX
/LWHUDWXUD
6SRQ]RUL
SADRAJ
KNJIGA 1 OSNOVE PRORAUNA I KONSTRUISANJA
POGLAVLJE 1
OSNOVE METALNIH KONSTRUKCIJA
1 UVOD.............................................................................................................................. 1
1.1 KARAKTERISTIKE METALNIH KONSTRUKCIJA............................................ 1
1.2 ISTORIJSKI RAZVOJ METALNIH KONSTRUKCIJA......................................... 3
1.3 PRIMENA METALNIH KONSTRUKCIJA U MOSTOGRADNJI ...................... 10
1.4 PRIMENA METALNIH KONSTRUKCIJA U ZGRADARSTVU ....................... 15
1.5 PRIMENA METALNIH KONSTRUKCIJA U SPORTSKIM OBJEKTIMA ....... 21
1.6 PRIMENA METALA U SPECIJALNIM OBJEKTIMA ....................................... 22
1.7 ALUMINIJUMSKE KONSTRUKCIJE ................................................................. 25
1.8 RAZVOJ METALNIH KONSTRUKCIJA U SRBIJI ............................................ 26
2 POSTUPCI PROIZVODNJE ELIKA..................................................................... 47
2.1 ISTORIJSKI PREGLED ......................................................................................... 47
2.2 PROIZVODNJA GVOA ................................................................................... 49
2.3 PROIZVODNJA ELIKA...................................................................................... 50
2.4 PRERADA ELIKA DEFORMACIJOM .............................................................. 53
3 KARAKTERISTIKE ELIKA .................................................................................. 57
3.1 UVOD ..................................................................................................................... 57
3.2 FIZIKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE ELIKA.......................................... 58
3.2.1 Osnovi metalurgije elika ............................................................................. 58
3.2.1.1 Kristalna reetka .............................................................................. 58
3.2.1.2 Formiranje zrnaste strukture ............................................................ 59
3.2.1.3 Ugljenik u eliku.............................................................................. 60
3.2.2 Dijagram stanja gvoe-ugljenik .................................................................. 61
3.2.3 Sporo hlaeni elici....................................................................................... 62
3.2.3.1 Uvod ................................................................................................ 62
3.2.3.2 Normalizacija................................................................................... 63
3.2.3.3 Mikrostrukturne promene usled toplog i hladnog oblikovanja ........ 64
3.2.4 Brzo hlaeni elici ........................................................................................ 65
3.2.4.1 Opte................................................................................................ 65
3.2.4.2 Zakaljivost materijala ...................................................................... 67

3.2.5 Neistoe u eliku ......................................................................................... 68
3.2.6 Mangan u konstrukcionim elicima .............................................................. 69
3.3 MEHANIKE KARAKTERISTIKE ELIKA ...................................................... 69
4 ISPITIVANJE SVOJSTAVA METALA ................................................................... 70
4.1 ISPITIVANJE METALA NA ZATEZANJE.......................................................... 70
4.2 ISPITIVANJE METALA NA PRITISAK .............................................................. 75
4.3 ISPITIVANJE TVRDOE METALA .................................................................... 76
4.4 ISPITIVANJE UDARNE ILAVOSTI.................................................................. 78
4.5 ISPITIVANJE TEHNOLOKIH SVOJSTAVA METALA................................... 79
4.6 METALOGRAFSKA ISPITIVANJA ELIKA ..................................................... 80
5 VRSTE KONSTRUKCIONIH ELIKA................................................................... 82
5.1 OPTE .................................................................................................................... 82
5.2 KONSTRUKCIONI ELICI ZA OPTU UPOTREBU ........................................ 85
5.3 OSTALE VRSTE ELIKA .................................................................................... 87
5.4 OZNAAVANJE ELIKA .................................................................................... 91
5.4.1 Opte ............................................................................................................. 91
5.4.2 elici sa utvrenim mehanikim osobinama ................................................ 92
5.4.3 elici sa utvrenim hemijskim sastavom i mehanikim osobinama............. 92
6 VRSTE ELINIH PROIZVODA I NJIHOVA PRIMENA .................................. 93
6.1 VRUE VALJANI PROIZVODI ........................................................................... 93
6.1.1 tapovi .......................................................................................................... 93
6.1.2 Limovi........................................................................................................... 95
6.1.3 Profilisani nosai........................................................................................... 96
6.1.4 uplji profili .................................................................................................. 98
6.2 HLADNO OBLIKOVANI PROIZVODI................................................................ 99
6.3 OSTALI PROIZVODI .......................................................................................... 100
6.4 MATERIJAL ZA SPAJANJE............................................................................... 103
7 TERMIKA OBRADA ELIKA ............................................................................ 104
8 IZBOR OSNOVNOG ELINOG MATERIJALA
ZA NOSEE KONSTRUKCIJE .............................................................................. 105
8.1 FAKTORI OD UTICAJA NA IZBOR ELIKA .................................................. 105
8.2 IZBOR OSNOVNOG ELINOG MATERIJALA PREMA
STANDARDU JUS U.E7.010/1988..................................................................... 106
9 METODE PRORAUNA ELINIH KONSTRUKCIJA ................................... 110
9.1 UVOD ................................................................................................................... 110
9.2 METODA DOPUTENIH NAPONA .................................................................. 111
9.3 METODA GRANINIH STANJA....................................................................... 113
10 SMANJENJE NOSIVOSTI ELIKA .................................................................... 122
10.1 ZAMOR ............................................................................................................ 122
Sadraj
XI
10.1.1 Fenomen zamora i koncepti analize...................................................... 122

10.1.2 Dosadanji koncepti analize zamora ..................................................... 125
10.1.3 Savremen koncept analize zamora ........................................................ 126
10.1.4 Dokaz otpornosti na zamor prema Evrokodu 3..................................... 128
10.2 KRTI LOM........................................................................................................ 130
10.2.1 Mehanizam krtog loma ......................................................................... 130
10.2.2 Faktori od uticaja na pojavu krtog loma ............................................... 130
10.2.3 Proraun na krti lom prema Evrokodu 3 ............................................... 131
10.3 LAMELARNO CEPANJE................................................................................ 132
POGLAVLJE 2
SREDSTVA ZA VEZU
1 OPTE......................................................................................................................... 135
2 ZAKIVCI .................................................................................................................... 136
2.1 OPTE O ZAKIVCIMA....................................................................................... 136
2.2 OBLICI I DIMENZIJE ZAKIVAKA ................................................................... 136
2.3 OBELEAVANJE ZAKIVAKA .......................................................................... 138
2.4 RAD ZAKOVANE VEZE .................................................................................... 138
2.5 PRORAUN NOSIVOSTI ZAKIVAKA ............................................................. 140
2.5.1 Nosivost zakivka u smiuim spojevima .................................................... 142
2.5.1.1 Nosivost zakivaka na smicanje ...................................................... 142
2.5.1.2 Nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe .............................. 143
2.5.2 Nosivost zakivka na zatezanje .................................................................... 144
3 OBINI ZAVRTNJEVI ............................................................................................ 145
3.1 OPTE O ZAVRTNJEVIMA ............................................................................... 145
3.2 OBLICI I VRSTE OBINIH ZAVRTNJEVA ..................................................... 146
3.3 OBELEAVANJE ZAVRTNJEVA ..................................................................... 151
3.4 KLASE VRSTOE ZAVRTNJEVA ................................................................. 152
3.5 RAD VEZA SA ZAVRTNJEVIMA..................................................................... 153
3.6 PRORAUN NOSIVOSTI ZAVRTNJEVA ........................................................ 157
3.6.1 Nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima ................................................ 160
3.6.1.1 Nosivost zavrtnjeva na smicanje.................................................... 160
3.6.1.2 Nosivost zavrtnjeva na pritisak po omotau rupe .......................... 161
3.6.2 Nosivost zavrtnjeva na zatezanje ................................................................ 162
3.6.3 Kombinovano naprezanje zavrtnjeva.......................................................... 163
3.6.4 Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod dugih veza .......................................... 163
3.7 SLABLJENJE KONSTRUKCIONIH ELEMENATA RUPAMA
ZA SPOJNA SREDSTVA.................................................................................... 164
4 VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI ........................................................................... 168
4.1 OPTE .................................................................................................................. 168
4.2 OBLIK I DIMENZIJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA.............................. 170
4.3 OBELEAVANJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA ................................... 173
XII
4.4 KLASE VRSTOE ............................................................................................ 174

4.5 PONAANJE VEZA SA PREDNAPREGNUTIM
VISOKOVREDNIM ZAVRTNJEVIMA............................................................. 175
4.5.1 Smiui spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima ........................................ 175
4.5.2 Zateui spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima ....................................... 178
4.6 UNOENJE SILE PREDNAPREZANJA ............................................................ 182
4.7 KOEFICIJENT TRENJA IZMEU SPOJNIH POVRINA................................ 186
4.8 PRORAUN NOSIVOSTI VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA ...................... 187
4.8.1 Proraun visokovrednih zavrtnjeva u smiuim spojevima ........................ 187
4.8.1.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja ................................... 187
4.8.1.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi ........................................ 188
4.8.2 Proraun visokovrednih zavrtnjeva na zatezanje ........................................ 191
4.8.2.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja ................................... 191
4.8.2.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi ........................................ 192
4.8.3 Proraun kombinovanih spojeva sa prednapregnutim
visokovrednim zavrtnjevima ...................................................................... 192
5 KONSTRUISANJE VEZA SA ZAVRTNJEVIMA I ZAKIVCIMA..................... 193
5.1 OPTA PRAVILA................................................................................................ 193
5.2 ODREIVANJE PRENIKA SPOJNOG SREDSTVA ...................................... 194
5.3 RASPORED ZAKIVAKA I ZAVRTNJEVA U VEZI......................................... 196
5.4 IZVOENJE SPOJEVA SA ZAKIVCIMA I ZAVRTNJEVIMA ....................... 201
6 SPECIJALNA, SAVREMENA SPOJNA SREDSTVA .......................................... 202
6.1 ZAKIVCI SA PRSTENOM .................................................................................. 202
6.2 INJEKTIRANI ZAVRTNJEVI............................................................................ 203
6.2.1 Opte ........................................................................................................... 203
6.2.2 Nosivost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima........................................... 204
7 EPOVI ...................................................................................................................... 205
7.1 OPTE .................................................................................................................. 205
7.2 RAD VEZA SA EPOVIMA............................................................................... 206
7.3 PRORAUN OKASTIH TAPOVA ................................................................... 208
7.4 DIMENZIONISANJE EPOVA .......................................................................... 212
7.5 KONSTRUISANJE OKASTIH TAPOVA......................................................... 214
8 ZAVARIVANJE......................................................................................................... 216
8.1 UVOD ................................................................................................................... 216
8.2 VRSTE SPOJEVA I AVOVA ............................................................................ 222
8.2.1 Sueoni avovi (sa punom penetracijom) ................................................... 226
8.2.2 Oblici ljebova sueonih avova................................................................. 228
8.2.3 Sueoni avovi sa deliminom penetracijom .............................................. 232
8.2.4 Ugaoni avovi ............................................................................................. 232
8.2.5 avovi u rupi ............................................................................................... 234
8.2.6 ep avovi................................................................................................... 234
8.2.7 Uljebljeni avovi ....................................................................................... 235
Sadraj
XIII
8.3 POLOAJI ZAVARIVANJA ............................................................................... 235

8.4 OBELEAVANJE AVOVA U TEHNIKOJ DOKUMENTACIJI .................. 237
8.5 OSNOVE METALURGIJE ZAVARIVANJA ..................................................... 238
8.5.1 Toplotne osnove zavarivanja ...................................................................... 238
8.5.2 Strukturne promene u zoni ava.................................................................. 240
8.6 POSTUPCI ZAVARIVANJA............................................................................... 243
8.6.1 Opte ........................................................................................................... 243
8.6.2 Postupci zavarivanja sa eletktrotermikim izvorima toplote ...................... 244
8.6.2.1 Elektroluno zavarivanje sa obloenom elektrodom ..................... 245
8.6.2.2 Elektroluno zavarivanje pod zatitnim prahom (EPP) ................. 247
8.6.2.3 Elektroluno zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj
atmosferi inertnog gasa (MIG) ...................................................... 248
8.6.2.4 Elektroluno zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj
atmosferi aktivnog gasa (MAG).................................................... 250
8.6.2.5 Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatitnoj
atmosferi inertnog gasa (TIG) ....................................................... 250
8.6.2.6 Elektroluno zavarivanje epova ................................................... 251
8.6.2.7 Zavarivanje varnienjem................................................................ 252
8.6.2.8 Takasto zavarivanje...................................................................... 253
8.6.2.9 Elektrino zavarivanje pod troskom .............................................. 253
8.6.3 Gasno zavarivanje (G) ................................................................................ 254
8.7 DODATNI MATERIJALI ZA ZAVARIVANJE ................................................. 256
8.7.1 Opte ........................................................................................................... 256
8.7.2 Obloene elektrode ..................................................................................... 257
8.7.3 Elektrodne ice............................................................................................ 259
8.8 GREKE U AVOVIMA..................................................................................... 260
8.8.1 Vrste greaka............................................................................................... 260
8.8.2 Uzroci nastanka greaka u avovima .......................................................... 264
8.9 KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA ....................................... 265
8.9.1 Opte o kontroli zavarenih spojeva ............................................................. 265
8.9.2 Vizuelna kontrola........................................................................................ 266
8.9.3 Radiografska kontrola ................................................................................. 266
8.9.4 Ultrazvuna kontrola................................................................................... 269
8.9.5 Kvalitet sueonih avova ............................................................................ 271
8.10 PONAANJE ZAVARENIH SPOJEVA............................................................ 271
8.10.1 Proraun nosivosti zavarenih spojeva ..................................................... 276
8.10.1.1 Proraun sueonih avova........................................................ 276
8.10.1.2 Proraun ugaonih avova ......................................................... 281
8.10.1.3 Proraun sueonih avova sa deliminom penetracijom.......... 289
8.11 SOPSTVENI NAPONI I DEFORMACIJE USLED ZAVARIVANJA.............. 290
8.11.1 Nastanak sopstvenih napona i deformacija ............................................. 290
8.11.2 Mere za smanjenje deformacija usled zavarivanja.................................. 297
8.12 KONSTRUISANJE ZAVARENIH SPOJEVA .................................................. 299
9 KOMPATIBILNOST RAZLIITIH SPOJNIH SREDSTAVA............................ 305
XIV
POGLAVLJE 3 PRORAUN I KONSTRUISANJE

NASTAVAKA I VEZA
1 OPTE......................................................................................................................... 309
1.1 ZNAAJ PROJEKTOVANJA NASTAVAKA I VEZA...................................... 309
1.2 OSNOVNE VRSTE NASTAVAKA I VEZA ...................................................... 311
1.3 OSNOVNE KARAKTERISTIKE VEZA............................................................. 317
1.3.1 Podela veza prema Evrokodu...................................................................... 319
1.3.1.1 Podela veza prema krutosti ............................................................ 320
1.3.1.2 Podela veza prema momentnoj otpornosti ..................................... 320
1.4 OSNOVNI PRINCIPI PRORAUNA.................................................................. 321
1.4.1 Filozofija prorauna i njena primena .......................................................... 321
1.4.2 Mesto nastavka i veze u konstrukciji .......................................................... 322
1.4.3 Vrste nastavaka ........................................................................................... 323
2 PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA
AKSIJALNO OPTEREENIH TAPOVA ............................................................ 324
2.1 OPTE .................................................................................................................. 324
2.2 PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA
AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA................................................................................................ 325
2.2.1 Proraun prema aksijalnoj sili zatezanja ..................................................... 325
2.2.1.1 Proraun nastavka noice............................................................... 326
2.2.1.2 Proraun nastavka rebra................................................................. 329
2.2.1.3 Kontrola preseka itavog tapa ...................................................... 330
2.2.2 Proraun prema povrini poprenog preseka - statiki pokriven
nastavak tapa............................................................................................. 331
2.2.2.1 Ojaanje tapa u zoni nastavka ...................................................... 331
2.2.2.2 Proraun podvezica........................................................................ 333
2.2.2.3 Proraun broja zavrtnjeva .............................................................. 334
AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA, OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA ............................................................................................... 335
2.4 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA UGAONIKA...................... 336
2.5 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA TAPOVA
SANDUASTOG POPRENOG PRESEKA...................................................... 337
2.6 PRORAUN NASTAVKA AKSIJALNO OPTEREENIH TAPOVA
OSTVARENIH ZAVARIVANJEM ..................................................................... 338
3 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA NOSAA ............................. 339
3.1 OPTE .................................................................................................................. 339
3.2 EKSCENTRINO OPTEREENI ELEMENTI NASTAVAKA I VEZA........... 340
3.3 PRORAUN NASTAVAKA NOSAA OSTVARENIH ZAVRTNJEVIMA
PREMA PRESENIM SILAMA ......................................................................... 343
3.3.1 Kontrola napona u nosau na mestu nastavka............................................. 345
3.3.2 Proraun broja zavrtnjeva ........................................................................... 346
Sadraj
XV
3.3.2.1 Proraun prema polarnom momentu inercije................................. 348

3.3.2.2 Proraun prema ekvatorijalnom momentu inercije ........................ 350
3.3.3 Proraun podvezica..................................................................................... 354
3.4 PRORAUN STATIKI POKRIVENIH NASTAVAKA NOSAA
OSTVARENIH ZAVRTNJEVIMA ..................................................................... 357
3.5 PRORAUN NASTAVAKA NOSAA U ZAVARENOJ IZRADI................... 361
4 PRORAUN I KONSTRUISANJE VEZA POD UGLOM.................................... 363
4.1 UVOD ................................................................................................................... 363
4.2 ZGLOBNE VEZE................................................................................................. 366
4.2.1 Veze sa prikljunim limom ......................................................................... 366
4.2.1.1 Veza prikljunog lima.................................................................... 370
4.2.1.2 Kontrola napona u prikljunom limu ............................................. 371
4.2.1.3 Veza prikljunog lima za rebro nosaa.......................................... 372
4.2.2 Veze sa prikljunim ugaonicima................................................................. 373
4.2.2.1 Veza rebra nosaa sa prikljunim ugaonicima............................... 374
4.2.2.2 Kontrola napona u prikljunom ugaoniku ..................................... 375
4.2.2.3 Veza ugaonika za prikljunu povrinu........................................... 376
4.2.3 Veze sa eonom ploom ............................................................................. 381
4.2.4 Veze pomou stolice ................................................................................... 385
4.3 KRUTE VEZE ...................................................................................................... 393
4.3.1 Krute veze nosaa sa kontinuitet lamelom.................................................. 393
4.3.2 Krute veze sa eonim ploama i prednapregnutim
visokovrednim zavrtnjevima ...................................................................... 405
4.3.2.1 Proraun i konstrukcijsko oblikovanje noice stuba
(prikljune povrine) ..................................................................... 406
4.3.2.2 Proraun zavrtnjeva za vezu eone ploe ...................................... 408
4.3.2.3 Dimenzionisanje eonih ploa ....................................................... 411
4.3.2.4 Proraun avova za vezu nosaa sa eonom ploom ..................... 415
POGLAVLJE 4 PRORAUN I KONSTRUISANJE NOSEIH

ELEMENATA ELINIH KONSTRUKCIJA
1 PRORAUN I KONSTRUISANJE AKSIJALNO
ZATEGNUTIH TAPOVA....................................................................................... 417
1.1 OPTE .................................................................................................................. 417
1.2 DIMENZIONISANJE AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA ...................... 422
2 PRORAUN I KONSTRUISANJE EKSCENTRINO
ZATEGNUTIH TAPOVA....................................................................................... 424
PRITISNUTIH TAPOVA ....................................................................................... 426
3.1 OPTE .................................................................................................................. 426
3.2 LINEARNA TEORIJA ELASTINOG IZVIJANJA........................................... 428
3.3 IZVIJANJE U PLASTINOJ OBLASTI ............................................................. 430
XVI
3.4 NESAVRENOSTI REALNIH TAPOVA......................................................... 432

3.4.1 Sopstveni naponi......................................................................................... 432
3.4.2 Poetne (inicijalne) deformacije ................................................................. 432
3.5 KRIVE IZVIJANJA.............................................................................................. 434
3.6 PRORAUN STABILNOSTI AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA
JEDNODELNOG POPRENOG PRESEKA PREMA JUS U.E7.081/1986 ...... 435
3.7 DUINE IZVIJANJA ........................................................................................... 443
3.8 ODREIVANJE DUINE IZVIJANJA PREMA JUS U.E7.086/1986 ............... 444
3.8.1 Predmet standarda....................................................................................... 444
3.8.2 Odreivanje duine izvijanja tapova (stubova) ......................................... 444
3.8.2.1 tapovi sa konstantnim momentom inercije i konstantnom
normalnom silom........................................................................... 444
3.8.2.2 tapovi konstantnog poprenog preseka sa kontinualno
promenljivom normalnom silom ................................................... 445
3.8.2.3 tapovi konstantnog poprenog preseka sa skokovito
promenljivom normalnom silom ................................................... 447
3.8.2.4 tapovi sa promenljivim momentom inercije i konstantnom
normalnom silom........................................................................... 450
3.8.2.5 tapovi sa stepenasto promenljivom normalnom silom i
momentom inercije........................................................................ 452
3.8.3 tapovi reetkastih nosaa .......................................................................... 453
3.8.3.1 Pojasni tapovi ............................................................................... 454
3.8.3.2 tapovi ispune................................................................................ 455
3.8.4 Ugaoni tapovi reetkastih stubova............................................................. 459
3.8.5 Monosimetrini tankozidni tapovi otvorenog poprenog preseka............. 459
3.9 AKSIJALNO PRITISNUTI TAPOVI KONSTANTNOG VIEDELNOG
POPRENOG PRESEKA .................................................................................... 464
3.10 PRORAUN STABILNOSTI AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA
KONSTANTNOG VIEDELNOG PRESEKA
PREMA JUS U.E7. 091/1986 ............................................................................ 467
PRITISNUTIH TAPOVA ....................................................................................... 473
4.1 UVOD ................................................................................................................... 473
4.2 INTERAKCIJA MOMENTA SAVIJANJA I AKSIJALNE SILE PRITISKA .... 474
4.3 PRORAUN EKSCENTRINO PRITISNUTIH TAPOVA
PREMA JUS U.E7.096/1986 ............................................................................... 477
4.3.1 Opte ........................................................................................................... 477
4.3.2 Specijalni sluajevi ..................................................................................... 478
5 NOSAI ...................................................................................................................... 480
5.1 UVOD ................................................................................................................... 480
5.2 PUNI NOSAI...................................................................................................... 482
5.2.1 Osnovni oblici i statiki sistemi .................................................................. 482
5.2.2 Puni nosai izraeni od valjanih profila...................................................... 483
5.2.3 Puni limeni nosai....................................................................................... 488
Sadraj
XVII
5.2.3.1 Oblikovanje poprenih preseka punih limenih nosaa .................. 490

5.2.3.2 Optimizacija poprenog preseka.................................................... 505
5.2.4 Kontrola napona.......................................................................................... 506
5.2.5 Oblici nosaa i pokrivanje dijagrama momenata ........................................ 509
5.2.5.1 Trapezasti nosai ........................................................................... 516
5.2.5.2 Kontinualni nosai ......................................................................... 519
5.2.6 Kontrola deformacija .................................................................................. 522
5.2.6.1 Direktna integracija diferencijalne jednaine savijanja ................. 525
5.2.6.2 Mor-Maksvelova analogija ............................................................ 526
5.2.6.3 Metoda virtualnih sila .................................................................... 528
5.2.6.4 Korienje softverskih paketa i gotovih tabela .............................. 530
5.2.7 Dinamiki efekti.......................................................................................... 532
5.2.8 Bono torziono izvijanje ............................................................................. 532
5.2.8.1 Linearno elastina teorija bono torzionog izvijanja ..................... 533
5.2.8.2 Otpornost nosaa na bono torziono izvijanje ............................... 541
5.2.8.3 Proraun stabilnosti nosaa na bono torziono izvijanje
prema JUS U.E7.101/1996............................................................ 545
5.2.9 Izboavanje ................................................................................................. 549
5.2.9.1 Linearno elastina teorija izboavanja........................................... 551
5.2.9.2 Ukruenja i njihova funkcija.......................................................... 559
5.2.9.3 Otpornost pritisnute ploe na izboavanje - koncept
efektivne irine .............................................................................. 562
5.2.9.4 Otpornost rebra na izboavanje smicanjem ................................... 569
5.2.9.5 Poprena ukruenja........................................................................ 576
5.2.9.6 Poduna ukruenja......................................................................... 580
5.2.9.7 Dispozicija ukruenja .................................................................... 582
5.2.9.8 Proraun stabilnosti lima na izboavanje
prema JUS U.E7. 121/1986........................................................... 583
5.3 SAASTI NOSAI .............................................................................................. 592
5.3.1 Uvod............................................................................................................ 592
5.3.2 Geometrija saastih nosaa ......................................................................... 594
5.3.3 Proraun saastih nosaa............................................................................. 596
5.3.3.1 Kontrola normalnih napona ........................................................... 598
5.3.3.2 Kontrola smiuih napona ............................................................. 601
5.3.3.3 Kontrola ugiba ............................................................................... 603
5.3.3.4 Kontrola stabilnosti pritisnutog pojasa .......................................... 604
5.3.3.5 Kontrola stabilnosti nosaa na bono-torziono izvijanje ............... 605
5.3.3.6 Kontrola rebra na izboavanje ....................................................... 605
5.4 REETKASTI NOSAI....................................................................................... 609
5.4.1 Uvod............................................................................................................ 609
5.4.2 Osnovna pravila za konstruisanje reetkastih nosaa.................................. 614
5.4.3 Oblici i dimenzije reetkastih nosaa.......................................................... 615
5.4.4 Oblici poprenih preseka reetkastih nosaa............................................... 621
5.4.5 Proraun tapova reetkastih nosaa ........................................................... 624
5.4.6 Proraun i konstrukcijsko oblikovanje vorova reetkastih nosaa ............ 631
5.4.6.1 Reetkasti nosai sa vornim limom.............................................. 631
XVIII
5.4.6.2 Reetkasti nosai bez vornog lima ............................................... 643

5.4.7 Reetkasti nosai od upljih profila ........................................................... 645
5.4.7.1 Reetkasti nosai od upljih profila krunog poprenog preseka .. 646
5.4.7.2 Reetkasti nosai od upljih profila kvadratnog ili
pravougaonog poprenog preseka ................................................. 652
5.4.7.3 Nastavci kod reetkastih nosaa od upljih profila ........................ 655
5.4.8 Izrada radionike dokumentacije ................................................................ 662
5.4.9 Prostorni reetkasti nosai........................................................................... 663
5.4.9.1 vorovi prostornih reetkastih nosaa ........................................... 669
5.4.9.2 Prostorne reetkaste konstrukcije sistema "MERO" ...................... 670
5.5 OKVIRNI NOSAI .............................................................................................. 674
5.5.1 Metode prorauna okvirnih nosaa .............................................................. 678
5.5.1.1 Proraun bono nepomerljivih okvirnih nosaa............................. 681
5.5.1.2 Proraun bono pomerljivih okvirnih nosaa ................................ 683
5.5.2 Odreivanje duine izvijanja okvirnih nosaa prema JUS U.E7.111 ......... 683
5.5.2.1 Bono nepomerljivi okvirni nosai................................................ 683
5.5.2.2 Bono pomerljivi okvirni nosai.................................................... 685
5.6 OSLONCI I LEITA .......................................................................................... 688
5.6.1 Uvod............................................................................................................ 688
5.6.2 Leita ......................................................................................................... 692
5.6.2.1 elina leita................................................................................ 693
5.6.2.2 Leita na bazi elastomera ............................................................. 699
Specijalna poglavlja i tehnologija izrade
Dr Dragan Buevac, dipl. in. gra.
vanredni profesor, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Mr Zlatko Markovi, dipl. in. gra.
Mr Dragana Bogavac, dipl. in. gra.
Mr Dragoslav Toi, dipl. in. gra.
asistent, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
Recenzenti:
Prof. Gojko Nenadi, Graevinski fakultet u Podgorici
Prof. dr Branislav ori, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Prof. dr Mihailo Muravljov, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Izdava:
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Bulevar kralja Aleksandra 73/I
Odobreno za tampu odlukom Vea katedara za materijale i konstrukcije
broj 02-16/16, od 16.12.1997.
Za izdavaa:
Dekan, prof. dr ivojin Praevi
Tehniki urednici:
Mr Dragana Bogavac
Mr Zlatko Markovi
Grafika obrada:
Mr Mihailo Mitrinovi
Mr Predrag ivkovi, dipl. in.
Sinia Kukolj, dipl. in.
MD&PROFY GRAFIKI CENTAR, tel: (011) 43-85-64
Grafiki prilozi:
DELFIN INENJERING
Beograd, Dobropoljska 12, tel: (011) 3690-429, fax: (011) 64-84-74
tampa:
Zavod za grafiku tehniku Tehnoloko-metalurkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Karnegijeva 4, tel/fax: (011) 3370-492
Tira:
500 primeraka
ISBN 86-80049-91-3
ISBN 86-80049-93-X
Specijalna poglavlja i tehnologija izrade
2
SREDSTVA ZA VEZU
1 OPTE
Konstrukcijski sistem nekog objekta sainjava vie razliitih elemenata koji ine jedinstvenu celinu, sposobnu da prenosi projektom predvieno optereenje. U sluaju elinih
konstrukcija, konstrukcijski sistem nije monolitan, ve se sastoji od delova odreenih dimenzija, koji se pojedinano izrauju u radionici, a potom meusobno povezuju na gradilitu.
Stoga se pri izgradnji elinih konstrukcija razlikuju sledee faze: izrada elemenata (delova)
konstrukcije u radionici, njihov transport i montaa na gradilitu. Tom prilikom se primenjuje niz postupaka i operacija neophodnih za izradu elemenata konstrukcije od valjaonikih
proizvoda, kao i za njihovo nastavljanje i meusobno povezivanje. Potreba za nastavljanjem
elemenata proizilazi iz injenica da dimenzije konstrukcijskih elemenata esto prevazilaze
standardne duine valjaonikih proizvoda i gabarite uobiajenih transportnih sredstava. Nastavljanje i povezivanje elemenata elinih konstrukcija moe da se ostvari pomou mehanikih spojnih sredstava (zakivci, zavrtnjevi, epovi itd.), ili tehnolokim postupcima (zavarivanjem ili lepljenjem). U zavisnosti od mesta izvoenja, postoje dve vrste nastavaka: radioniki i montani nastavci.
Radioniki nastavci se izvode u radionici, gde se pripremljeni valjaoniki proizvodi meusobno spajaju i formiraju proste elemenate, polusklopove i sklopove, ije su dimenzije
manje od gabarita predvienog transportnog sredstva. U proste elemente spadaju profili koji
su obrazovani zavarivanjem, ili spajanjem valjanih proizvoda pomou zakivaka. Polusklopovi i sklopovi podrazumevaju spajanje vie profila u jednu montanu celinu, kao to je na primer stub rama sa leinom ploom i ukruenjima, ili montani segment mosta. Radioniki
nastavci se najee izvode zavarivanjem, a ree zakivcima ili zavrtnjevima. Kvalitet i dimezije spojeva zavise od veliine i vrste uticaja koje ti spojevi treba da prihvate.
Montani nastavci se izvode na gradilitu. Pomou njih se povezuju radioniki segmenti (polusklopovi ili sklopovi) tako da obrazuju jedinstvenu konstruktivnu celinu. Izbor
spojnih sredstva za izradu montanih nastavaka zavisi od veliine i vrste uticaja koje nastavak treba da prihvati, od naina i brzine montae konstrukcije, kao i od uslova koji vladaju na gradilitu. Danas se montani nastavci, zbog brzine izvoenja, kvaliteta nastavka u
gradilinim uslovima i obezbeenja projektovane geometrije konstrukcije, najee izvode
136
pomou zavrtnjeva, a ree zavarivanjem. Pomou zavrtnjeva se izvode montani nastavci

tapova i nosaa, nastavci stubova i rigli kod okvirnih nosaa, zglobne i krute veze podunih i poprenih nosaa, veze reetkastih nosaa sa oslonakim konstrukcijama, itd. Montani nastavci u zavarenoj izradi, izvode se uglavnom kod statiki optereenih konstrukcija
(u zgradarstvu) za povezivanje, slabije ili srednje napregnutih, elemenata. U mostogradnji
se ovakvi nastavci primenjuju kod ortotropnih ploa.
2 ZAKIVCI
2.1 OPTE O ZAKIVCIMA
Zakivci kao spojno sredstvo se primenjuju od tridesetih godina devetnaestog veka i do
danas su se pokazali kao efikasno i pouzdano spojno sredstvo. Veze izvedne zakivcima se
dobro ponaaju, kako pri statikom tako i pri dinamikom naprezanju, jer zakivci vre ravnomerni prenos sile du veze. Rupe u vezi su dobro ispunjene materijalom zakivka, pa veze imaju mala proklizavanja i malu deformabilnost. Danas se zakivci primenjuju samo za
rekonstrukciju i ojaanje postojeih konstrukcija izraenih zakivcima i ree za izradu dinamiki napregnutih konstrukcija. Zavarivanje je poslednjih decenija, osim u specijalnim
sluajevima, skoro potpuno potisnulo primenu zakivaka za izradu radionikih nastavaka,
dok su ih zavrtnjevi, zbog brzog i jednostavnog izvoenja nastavaka, zamenili kod izrade
montanih nastavaka.
2.2 OBLICI I DIMENZIJE ZAKIVAKA

Zakivak se sastoji od cilindrinog tela (vrata zakivka) i glave zakivka. U zavisnosti od
oblika glave, razlikuju se:
zakivci sa polukrunom glavom (slika 2.1a),
zakivci sa poluuputenom glavom (slika 2.1b) i
zakivci sa uputenom glavom (slika 2.1c).
U tabeli 2.1 dati su osnovni geometrijski podaci za zakivak sa polukrunom glavom,
koji je prikazan na slici 2.1a. Najmanji prenik rupe zakivka za eline konstrukcije u
zgradarstvu je 13 mm, a u mostogradnji 17 mm.
Tabela 2.1 - Dimenzije zakivaka sa polukrunom glavom
Prenik zakivka mm
d
Prenik rupe
d0
D
K
R
r
12
14
16
18
20
22
24
27
30
33
mm
13
15
19
19
20
23
25
28
31
34
mm
mm
mm
mm
19
7,5
9,5
0,6
22
9
11
0,6
25
10
13
0,8
28
11,5
14,5
0,8
32
13
16,5
1
36
14
18,5
1
40
16
20,5
1,2
43
17
22
1,2
48
19
24,5
1,6
53
21
27
1,6
Sredstva za vezu
137
Slika 2.1 - Razliite vrste zakivaka: a) sa polukrunom glavom;

b) sa poluuputenom glavom; c) sa uputenom glavom
Zakivci se izrauju mainskim putem od okruglog elika kvaliteta 0255, 0355 i

0455, sa zateznom vrstoom fu=300-400 MPa, fu=380-470 MPa, fu=440-540 MPa, respektivno. Najee se primenjuju zakivci sa polukrunom glavom iji je vrat konusan na
duini od 50 mm od glave zakivka, sa nagibom izvodnice od 1% (slika 2.1a), a cilindrian
na preostaloj duini. Prenik rupe za ugradnju zakivaka (d0) je za 1 mm vei od prenika
zakivka (d), to jest d0=d + 1.
Duina vrata zakivka ( ! ) zavisi od prenika zakivka (d), debljine paketa limova koji
se spajaju (t) i od naina izrade druge glave zakivka (slika 2.1a):
! = t + 4 / 3 d 0 za mainsko zakivanje,
(2.1a)
! = t + 7 / 4 d 0 za runo zakivanje.
(2.1b)
Zakivci se ugrauju u prethodno izbuene rupe, zagrejani do temperature koja je pogodna za kovanje. Zatim se postavlja presa za zakivanje i vri se pritisak na glavu i vrat
zakivka ime se prvo ispunjava rupa u spoju, a zatim se oblikuje druga glava (slika 2.2).
Slika 2.2 - Izrada druge glave zakivka i presa za zakivanje
138
Izbor prenika zakivka zavisi od debljine paketa koji se zakiva, zbog dobrog ispunjenja
rupe i spreavanja krivljenja usijanog vrata zakivka. Praksa je pokazala da debljina paketa
ne bi smela da pree vrednost:
t 4,5 d0
za zakivke sa polukrunom glavom i
(2.2a)
4,5 d0 < t < 6,5 d0 za zakivke sa poluuputenom glavom.
(2.2b)
2.3 OBELEAVANJE ZAKIVAKA

Na radionikim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, zakivci
predstavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i date su u tabeli 2.2, za
zakivke kod kojih se i rupa i ugradnja vre u radionici.
Tabela 2.2 - Oznake zakivaka
Prenik d0
11
13
15
17
19
21
23
25
28
31
34
Oznaka
Dopunske oznake zakivaka
a)
b)
c)
d)
Pored ovih oznaka uvedene su i dopunske oznake, koje detaljnije definiu ugraeni zakivak. Ukoliko je rupa za zakivak izbuena u radionici, a zakivak je ugraen na montai,
tada se standardnoj oznaci dodaje jedna zastavica (tabela 2.2a). Dve zastavice se dodaju
osnovnoj oznaci ukoliko se i rupa bui na montai (tabela 2.2b). U sluaju zakivaka sa poluuputenom glavom, iznad ili ispod osnovne oznake, dodaje se polukrug u zavisnosti od
toga da li je poluuputena glava gore ili dole (tabela 2.2c i d).
Na crteima u razmeri 1:10 i sitnijoj, veliina oznake je jednaka preniku glave zakivka ( D = 1,5 d 0 ), a na crteima u razmeri 1:5 i krupnijoj, veliina oznake odgovara preniku rupe za zakivke ( d0 ).
2.4 RAD ZAKOVANE VEZE

Poznavanje ponaanja veze i zakivaka u njoj, pod optereenjem, predstavlja preduslov za odreivanje potrebnog broja zakivaka u vezi i sigurnosti veze. Na rad zakivka u
vezi utie tehnoloki postupak ugradnje zakivka. Naime, kada se ugraeni, usijani zakivak ohladi do temperature ipod 600 C, dolazi do njegovog skupljanja. Kako je paket limova nestiljiv, to se u zakivku javlja znaajna sila zatezanja kojom njegove glave pritiskaju paket limova. Ova sila zatezanja izaziva u zakivku napone vee od granice razvlaenja. Takoe, hlaenjem zakivka dolazi do njegovog radijalnog skupljanja, ime se
stvara zazor u rupi izmeu zakivka i limova. Rad zakivka je sloen i moe da se razmatra kroz tri faze.
U prvoj fazi rada veze, pri malom optereenju, usled sile zatezanja u zakivku javlja se
trenje izmeu spojnih elemenata koje je vee od sile smicanja. Veza radi kao monolitna
(nema proklizavanja), pa se javljaju samo elastine deformacije kao posledica naprezanja
Sredstva za vezu
139
limova. Dalje poveanje optereenja prouzrokuje savladavanje trenja i pojavu pomeranja

na raun zazora izmeu rupe i vrata zakivka, pa dolazi do direknog naleganja vrata zakivka na limove. Pomeranja su reda veliine 1/100 mm. Dalji prenos sila se odvija putem
smicanja zakivka i pritiska po omotau rupe, tako da trenje ne uestvuje u ukupnom kapacitetu nosivosti veze.
U drugoj fazi rada veze dolaze do izraaja elastine deformacije veze usled savijanja i
smicanja zakivka i gnjeenja limova u kontaktu sa zakivkom. Ta pomeranja iznose oko
0,10-0,15 mm. Naprezanja zakivka u ovoj fazi rada se poveavaju sve do pojave napona
teenja u vratu zakivka.
U treoj fazi rada veze dolazi do znatnih deformacija u vezi usled teenja elika u vratu
zakivka, koje pri lomu dostiu vrednost od oko 5-6 mm. Vrsta loma veze zavisi od naina
izrade rupe i duine zakivka. Ako se rupa izrauje buenjem elinih limova normalne tvrdoe i ako je zakivak vee duine, tada u vezi dolazi do savijanja zakivka i gnjeenja ivica
limova po obimu rupe, ime se stvara znatna sila zatezanja u zakivku, tako da do njegovog
loma obino dolazi otkidanjem glave. Kada se rupe izvode probijanjem, ivice limova su
neravne, a elini materijal je pretrpeo znatna ojaanja. U ovom sluaju, usled optereenja
ivice limova gnjee vrat zakivka i, ukoliko je on male duine, u njemu se preteno javljaju
smiui naponi.
Na osnovu prethodne analize moe se zakljuiti da je ponaanje zakivaka u vezi vrlo
sloeno i da su oni istovremeno napregnuti na smicanje, savijanje, zatezanje i pritisak po
omotau rupe. Svi ovi fenomeni utiu na raspored sila u zakivcima u pojedinim fazama rada veze. U prvoj fazi najvee sile se javljaju u krajnjim zakivcima usled prisustva trenja u
vezi i najveih elastinih deformacija na tom mestu (slika 2.3a). Nakon savladavanja trenja
svi zakivci podjednako preuzimaju silu. Te sile se sabiraju sa silama iz prve faze (slika
2.3b). Usled velikih pomeranja zakivaka u vezi, u treoj fazi dolazi do podjednakog preuzimanja sile od strane svih zakivaka, nezavisno od prethodne raspodele sila u zakivcima
(slika 2.3c). Iz toga se vidi da granina nosivost zakivavka ne zavisi od njegovog naprezanja u prethodnim fazama.
Slika 2.3 - Raspored sila u zakivcima u sve tri faze rada veze
140
Do loma veze ostvarene zakivcima moe da doe na etiri razliita naina.

Lom zakivka usled smicanja vrata zakivka nastaje iscrpljenjem nosivosti tela zakivka
na smicanje. Do loma dolazi po ravni smicanja (ravni spoja elemenata) koja je upravna na
osu vrata zakivka (slika 2.4a).
Kod elemenata napregnutih na zatezanje, ukoliko je nosivost zakivaka vea od nosivosti elemenata (limova) koji se spajaju, dolazi do loma limova na mestu najslabijeg preseka
u vezi (slika 2.4b).
Ako je prenik vrata zakivka znatno vei od debljine spojnih limova, ili ako je zakivak
izraen od kvalitetnijeg elika nego limovi, moe da doe do gnjeenja limova usled pritiska po omotau rupe. Vrat zakivka pritiska povrinu limova na mestu rupe i izaziva veliku
koncetraciju napona. Naprezanja u limu prelaze vrednost zatezne vrstoe elinog materijala i dolazi do plastinog teenja u zoni rupe praenog plastinim deformacijama, koje
prouzrokuju stvaranje ovalne rupe (slika 2.4c). Na taj nain se znatno poveava deformabilnost veze tako da nastupa granino stanje upotrebljivosti iako jo uvek nije dostignuto
granino stanje nosivosti veze.
Kod ivinih zavrtnjeva, kada je rastojanje od ose zakivka do ivice lima malo, dolazi do
loma smicanjem lima (slika 2.4d). Naime, na delu zakivka prema spoljanjoj ivici, u kontaktu sa limom javlja se napon pritiska, a u upravnom pravcu napon zatezanja. Usled dvoosnog naprezanja lima, pod uglom od 30-40 u odnosu na pravac sile, javljaju se i smiui
naponi. Ukoliko rastojanje ose zakivka od ivice nije dovoljno, nastaje lom u limu usled
smicanja po kosim ravnima (slika 2.4d).
Slika 2.4 - Mogui vidovi loma kod veza sa zakivcima
2.5 PRORAUN NOSIVOSTI ZAKIVAKA

Obuhvatanje svih sloenih fenomena u napregnutoj vezi sa zakivcima je dugotrajan i,
sa inenjerskog aspekta, necelishodan posao. Nosivost zakivaka u vezi, meutim, sa dovoljnom pouzdanou, moe da se odredi uz uvoenje sledeih pretpostavki:
zanemaruje se trenje izmeu limova izazvano silama zatezanja u zakivcima i njegov
pozitivan uticaj na poveanje nosivosti zakivaka,
svi zakivci u vezi uestvuju podjednako u prenosu optereenja,
usled smiue sile u vratu zakivka se javlja konstantan napon smicanja (slika 2.5a),
pritisak po omotau rupe, odnosno kontaktni napon izmeu zakivka i limova, je
ravnomerno rasporeen po povrini projekcije kontaktne povrine zakivka i limova
na ravan upravnu na pravac sile (slika 2.5b),
zanemaruje se savijanje i zatezanje zakivka kod smiuih spojeva.
Sredstva za vezu
141
Slika 2.5 - Stvarni i proraunski dijagrami napona:

a) napon smicanja; b) pritisak po omotau rupe
Zakivci se najee koriste u smiuim spojevima (slika 2.6a) u kojima usled spoljanjeg optereenja dolazi do smicanja vrata zakivka i pritiska po omotau rupe, dok se,
zbog male nosivosti na zatezanje u pravcu svoje podune ose, izbegava njihova upotreba u
zateuim spojevima (slika 2.6b).
Slika 2.6 - Zakivci u: a) smiuem spoju; b) zateuem spoju

Tabela 2.3 - Doputeni naponi za zakivke [MPa ]
Vrsta
napona
!dop
smicanje
"b,dop
pritisak
po omotau rupe
"t,dop
zatezanje
I sluaj optereenja
II sluaj optereenja
za spajanje delova od elika
0361
0451
0561
0361
0451
0561
0362
0452
0562
0362
0452
0562
0363
0453
0563
0363
0453
0563
I
0,8 dop
130
150
II
0,8 dop
190
145
I
2,0 dop
320
370
55
210
II
2,0 dop
480
360
I
0,3 dop
50
165
410
530
II
0,3 dop
70
55
60
80
142
Nosivost zakivaka u vezi moe da se odredi prema teoriji graninih stanja i prema teoriji doputenih napona. Jugoslovenski propisi omoguavaju dimenzionisanje veza prema
doputenim naponima, dok moderni meunarodni propisi, kao na primer Evrokod 3, primenjuju teoriju graninih stanja.
Doputeni naponi za zakivke, prema JUS-u U.E7.145/1987, odreuju se na osnovu dopuenih napona za osnovni materijal, koji odgovara kvalitetu zakivka, na taj nain to se
doputeni napon za osnovni materijal i odgovarajui sluaj optereenja pomnoi koeficijentima datim u tabeli 2.3.
2.5.1 Nosivost zakivka u smiuim spojevima

Imajui u vidu prirodu rada veze sa zakivcima i usvojene proraunske pretpostavke
moe se smatrati, pod uslovom da je veza pravilno konstruisana, da nosivost zakivaka u
smiuim spojevima zavsi od nosivosti zakivka na smicanje i nosivosti zakivka na pritisak
po omotau rupe, odnosno da je:
Fv , dop = min{Fv , Fb }
(2.3)
gde su:
Fv , dop nosivost zakivka u smiuem spoju,
Fv
nosivost zakivka na smicanje i
Fb
nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe.
2.5.1.1 Nosivost zakivaka na smicanje

Kod veza mehanikim spojnim sredstvima, prenoenje sile sa jednog na drugi element
veze je diskontinualno (takasto). Prelazak sile sa jednog na drugi element se vri smicanjem zakivka. Smicanje se odvija u ravni spoja limova (ravan smicanja) po itavoj povrini vrata zakivka. U zavisnosti od broja limova koji prenose silu u jednom pravcu, odnosno
od broja ravni smicanja, zakivci mogu da budu:
jednoseni (m=1), ako u vezi postoji samo jedna ravan smicanja (slika 2.7a),
dvoseni
(m=2), ako u vezi postoje dve ravni smicanja (slika 2.7b) i
vieseni
(m>2), ako u vezi postoji vie od dve ravni smicanja (slika 2.7c).
Slika 2.7 - Broj smiuih ravni - senost zakivaka
Sredstva za vezu
143
Nosivost zakivka na smicanje moe da se odredi na sledei nain:

Fv = m Av ,1 dop = m
d 02
dop
4
(2.4)
gde su:
m
senost zakivka (slika 2.7),
!dop doputeni napon smicanja za zakivke (tabela 2.3),
Av,1 povrina vrata zakivka,
d0
prenik rupe za zakivak.
2.5.1.2 Nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe

Na kontaktu vrata zakivka i povrine rupe u limu se javlja kontaktni napon, tzv. pritisak
po omotau rupe. Njegova raspodela je nelinearna, kako po radijusu rupe (slika 2.5b), tako i
po visini lima (slika 2.8). Maksimalna vrednost napona dostie dosta veu vrednost od prosene vrednosti, sa kojom se vri dimenzionisanje zakivaka. Usled lokalne plastifikacije u limu i vratu zakivka dolazi do preraspodele naprezanja i do izjednaavanja vrednosti napona
du vrata zakivka. To omoguava proraun nosivosti zakivaka na pritisak po omotau rupe
sa konstantnim, prosenim naponom ( b = const. ). Povrina preko koje se prenosi sila iz
zakivka na lim ( Ab ) jednaka je zbiru kontaktnih povrina svih limova u vezi koji su napregnuti u istom pravcu, odnosno koji pri optereenju naleu na vrat zakivka sa iste strane.
Slika 2.8 - Naprezanja veza sa zakivcima: a) jednosene veze; b) dvosene veze
144
Nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe, u optem sluaju, moe da se odredi na

osnovu sledeeg izraza:
Fb = min Ab b,dop
gde su:
min Ab
(2.5)
minimalna kontaktna povrina zakivka u vezi (slika 2.8) i
doputeni napon pritiska po omotau rupe (tabela 2.3).

b,dop
Minimalna kontaktna povrina min Ab se odreuje na sledei nain:
min
Ab = min{Ab,1 , Ab,2 }
(2.6)
gde su Ab,1 i Ab,2 kontaktne povrine limova koje naleu na istu stranu zakivka (slika 2.8).
Budui da su ove kontaktne povri pravougaonog oblika, sa konstantnom irinom koja
je jednaka preniku rupe d0 , nosivost zakivaka na pritisak po omotau rupe moe da se
odredi i na osnovu sledeeg izraza:
Fb = min t d 0 b, dop
(2.7)
gde je min t minimalna debljina svih limova koji prenose silu u istom pravcu:
t1
min t = min
t2
za jednosene zavrtnjeve (slika 2.8a),
(2.8a)
t1 + t3
min t = min
t2
za dvosene zavrtnjeve (slika 2.8b).
(2.8b)
2.5.2 Nosivost zakivka na zatezanje

U zateuim spojevima zakivci su napregnuti na zatezanje u pravcu svoje podune ose.
Nosivost zakivka na zatezanje ( Ft , dop ) odreuje se na osnovu sledeeg izraza:
Ft , dop =
d 02
t,dop
4
(2.9)
gde je t, dop doputeni napon zakivka na zatezanje (tabela 2.3).

Kako je zakivak usled termikog skupljanja prednapregnut, u njemu se od optereenja
javlja dodatna sila zatezanja tek nakon savladavanja ove sile prednaprezanja. I pored te injenice, doputena naprezanja za zakivak su mala, tako da treba izbegavati ovakva naprezanja u zakivcima, ili primenom efikasnijih spojnih sredstana (npr. primenom zavrtnjeva)
ili konstruktivnim merama izbei pojavu sile zatezanja u zakivku.
Sredstva za vezu
145
3 OBINI ZAVRTNJEVI
3.1 OPTE O ZAVRTNJEVIMA
Na samom poetku razvoja elinih konstrukcija, kao prva mehanika spojna sredstva
korieni su obini zavrtnjevi. Oni su, meutim, ubrzo zamenjeni zakivcima zbog, u to
vreme, skupe mainske izrade i slabe otpornosti na zamor. Kako je razvojem mainske industrije znatno ubrzan i pojednostavljen proces proizvodnje zavrtnjeva, oni su se ponovo
nametnuli kao konkurentno mehaniko spojno sredstvo.
Zavrtnjevi predstavljaju savremeno i efikasno spojno sredstvo za izradu, preteno, montanih nastavaka u zgradarstvu i mostogradnji (slika 2.9). Njihova primena je omoguila potpunu industrijalizaciju proizvodnje elinih konstrukcija. Oni su danas, zbog niza nesumnjivih prednosti, skoro u potpunosti zamenili zakivke pri izradi montanih nastavaka.
Slika 2.9 - Primena zavrtnjeva u zgradarstvu i mostogradnji
Zavrtnjevi se izrauju u fabrici mainskim putem, a na montai se vri samo njihova

ugradnja. Na taj nain se dobija veoma ujednaen kvalitet svih zavrtnjeva u konstrukciji.
Za ugradnju zavrtnjeva nije potrebna sloena oprema kao za zakivke, niti posebno kvalifikovana radna snaga. Ugradnja zavrtnjeva je jednostavna i izvodi je jedan ili dva radnika.
Vremenski uslovi ne utiu na kvalitet izvedene veze, za razliku od veza ostvarenih zakivcima ili zavarivanjem. Osim toga brzina ugradnje je vea nego kod zakivaka.
Bez obzira to je osnovni materijal za sirovi zakivak jeftiniji od zavrtnja, ipak je, uzimajui sve navedene trokove, veza izvedena zavrtnjevima jeftinija i kontrolisanijeg kvaliteta.
146
Zavrtnjevima se, kao i zakivcima, ostvaruje takasto spajanje elemenata konstrukcije.

Kroz dva ili vie elemenata koji se spajaju, bue se rupe, postavljaju zavrtnjevi i navija navrtka, sve dok se elementi meusobno ne spoje. Nakon toga, veza je odmah sposobna da
prihvati sve statike uticaje, pri emu u zavrtnjevima moe da se javi smicanje, pritisak po
omotau rupe ili zatezanje.
3.2 OBLICI I VRSTE OBINIH ZAVRTNJEVA

Jedan komplet zavrtnja sastoji se iz sledeih delova, (slika 2.10a):
estougaone glave (a),
cilindrinog tela koje se zavrava navojem (b),
estougaone navrtke sa otvorom u sredini i navojem u unutranjem delu otvora (c) i
podlone ploice (podloke) krunog ili kvadratnog oblika sa otvorom u sredini (d).
Slika 2.10 - Delovi i oznake dimenzija obinih zavrtnjeva
Nazivnu meru zavrtnja definie debljina tela zavrtnja na mestu navoja (d) pa je oznaka
za zavrtanj Md. Na primer, M20 oznaava zavrtanj iji je prenik tela na mestu navoja
d=20 mm. Dimenzije svih delova zavrtnja su standardizovane prema JUS-u M.B1.068. Za
graevinske konstrukcije se najee upotrebljavaju zavrtnjevi ije su dimenzije osnovnih
delova date u tabeli 2.4 sa oznakama prema slici 2.10b.
U elinim konstrukcijama se upotrebljavaju zavrtnjevi sa ISO, odnosno metrikim navojem. Tako, pomenuta oznaka za zavrtanj Md oznaava zavrtanj sa metrikim navojem.
Ranije su u upotrebi bili zavrtnji sa Vitvortovim navojem u colovnim () jedinicama (npr.
1/2, 5/8, 3/4, 7/8 i 1). Osnovne dimenzije metrikog navoja su prikazane na slici
2.11a, gde su :
Sredstva za vezu
147
d nominalni prenik zavrtnja,

d2 srednji prenik navoja ( d 2 = d + 2 t / 8 2 t / 2 = d 3 / 4 t ),
d3 prenik jezgra zavrtnja ( d 3 = d + 2 t / 8 2 t + 2 t / 6 = d 17 / 12 t ),
p korak navoja koji zavisi od prenika zavrtnja (npr. za M12 p=1,75 mm,),
t
visina navoja koja zavisi od koraka navoja ( t = p /(2 tan 30o ) = p 3 / 2 = 1,155 p ).
Tabela 2.4 - Osnovne dimenzije delova zavrtnjeva
M12
M16
M20
M22
M24
M27
M30
b
i
e
h
s
R
19,5
2,5
20,88
8
19
0,6
23
3,0
26,17
10
24
0,6
29,5
4,5
39,55
15
36
0,8
32,5
4,5
45,20
17
41
1,0
35
5,0
50,85
19
46
1,0
10
13
19
22
24
d1
d2
14
24
18
30
26
28
4,0
4,0
32,95
35,03
13
14
30
32
0,8
0,8
Navrtka
16
18
Podloka
22
24
37
39
26
44
30
50
33
56
U praksi se najee koriste zavrtnjevi sa desnim navojem. Postoje i zavrtnjevi sa levim navojem i oni su na glavi zavrtnja uoljivo obeleeni (slika 2.11b).
Slika 2.11 - Osnovne dimenzije metrikog navoja i oznaka navoja
Najvaniji deo zavrtnja je telo zavrtnja. Ono ima dominatnu ulogu u prenoenju sila u
smiuim spojevima, gde je napregnuto na smicanje i pritisak po omotau rupe. Kako ovakva naprezanja zavise direkno od efektivnog prenika zavrtnja, to nije doputeno da se u
vezi upotrebi zavrtanj iji navoj ulazi u paket koji se spaja. Zbog toga se u graevinskim
konstrukcijama primenjuje podlona ploica debljine 8 mm da bi, za zavrtnjeve ija se duina menja na 5 mm, navoj ostao izvan ravni smicanja.
148
Prema tanosti izrade tela zavrtnja, postoje dve vrste zavrtnjeva:

obraeni zavrtnjevi (ili upasovani, ili zavrtnjevi sa tanim naleganjem), kod kojih se
obradom na strugu postie razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja
d = d 0 d 0,3 mm (slika 2.12a),
neobraeni zavrtnjevi (ili neupasovani, ili zavrtnjevi bez tanog naleganja) kod kojih
je razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja d = d 0 d 1,0 mm (slika 2.12b).
Ovo odstupanje omoguava da neobraeni zavrtnjevi mogu lako da se ugrade na
montai, bez prethodne predmontae u radionici.
Slika 2.12 - Obraeni i neobraeni zavrtnjevi
Na primeru zavrtnja M20 ilustrovana je razlika u dimenzijama obraenih i neobraenih

zavrtnjeva:
- obraeni zavrtanj M20: nominalni prenik
d = 20 mm
prenik tela zavrtnja d # 21 mm (za proraun)
prenik rupe
d0 = 21 mm
- neobraeni zavrtanj M20: nominalni prenik
d = 20 mm
prenik tela zavrtnja d = 20 mm
prenik rupe
d0 = 21 mm
Prema Evrokodu 3 prenik rupe moe da bude vei od prenika zavrtnja i vie od 1 mm, pa
tako, u delu 7.5.2, ovaj dokument predvia sledee vrednosti za standardne zazore u rupi:
1 mm za zavrtnjeve M12 i M14
2 mm za zavrtnjeve M16 do M24
3 mm za zavrtnjeve M27 i vee.
U posebnim sluajevima mogu da se koriste i specijalni zavrtnjevi, kao to su:
Zavrtnjevi sa unutranjom estougaonom glavom (slika 2.13a), koji se primenjuju
uglavnom u spojevima kod kojih ne postoji prostor za postavljanje kljua za navijanje navrtke;
Zavrtnjevi sa uputenom glavom (slika 2.13b), u spojevima kod kojih se zahteva da
povrina spoja bude ravna;
Zavrtnjevi bez navrtke (slika 2.13c), u nepristupanim spojevima kod kojih se ne
moe postaviti navrtka. U tom sluaju se u element spoja urezuje navoj istog tipa
kao i za navrtku;
Sredstva za vezu
149
Konusni zavrtnjevi (slika 2.13d), u spojevima sa zakivcima kod kojih je debljina

spoja vea od doputene. Telo zavrtnja je konino sa nagibom izvodnice od 1% i
nema glavu nego se telo isputa 5-10 mm izvan spoja. Prvo se bui cilindrina rupa,
a onda se proiruje tako da dobije konusni oblik. Navrtka i podloka su standardnih
dimenzija.
Slika 2.13 - Specijalne vrste zavrtnjeva
Navrtke (slika 2.14a) se izrauju prema JUS-u M.B1.601, sa dimenzijama datim u tabeli 2.4. Dimenzije e i s su iste kao i za glavu zavrtnja. U telo navrtke je urezan isti tip navoja, kao i za odgovarajui zavrtanj.
Slika 2.14 - Navrtka i podlona ploica za obine zavrtnjeve
Podlone ploice (podloke) imaju funkciju da omogue bolje naleganje navrtke na spojne elemente, da spree da se navoj nae u spoju i da spree oslanjanje navoja na zidove rupe
prilikom pritezanja navrtke (slika 2.14b). One se uvek postavljaju ispod navrtke. Izrauju se
u dve klase izrade prema JUS-u M.B2.015, sa dimenzijama datim u tabeli 2.4:
klase A, sa grubom izradom, bez posebne obrade spoljanjih povrina i
klase B, sa srednje grubom izradom i sa obradom spoljanjih povrina.
150
Kod valjanih profila sa nagibom unutranje povrine noica primenjuju se, pored obinih podlonih ploica i kose podlone ploice, da bi se obe povrine noica dovele u paralelan poloaj. Kod I profila one se izrauju prema JUS M.B2.031 sa nagibom od 14%, (slika 2.15a), dok kod U profila imaju nagib 8% za profile do U300, odnosno 5% za profile
U300 i vee, a izrauju se prema standardu JUS M.B2.032 (slika 2.15b).
Slika 2.15 - Kose i elastine podlone ploice
U spojevima kod kojih je potrebno da postoje odreena pomeranja izmeu elemenata

koji se spajaju, da bi se izbeglo naprezanje zavrtnjeva u pravcu njihove ose (npr. u gornjem delu veze dva kranska nosaa sistema proste grede), primenjuju se elastine podloke
(slika 2.15c). One se primenjuju sa obinom podlokom, a eljeno pomeranje u spoju se
postie deformisanjem ove podlone ploice. Napominje se da pri montai zavrtnjeva sa
elastinom podlokom ne treba potpuno pritegnuti navrtku, jer ako se tada deformie, elastina podloka gubi svoju funkciju.
Treba napomenuti da kose podlone ploice slue samo da izravnaju nagibe na
noicama profila, a da se pored njih postavljaju i obine podloke (slika 2.16a).
Slika 2.16 - Raspored delova zavrtnjeva u vezi sa kosim stranama
Sredstva za vezu
151
Duina zavrtnja ( ! ) zavisi od ukupne debljine elemenata koji se spajaju (t) i od

prenika primenjenog zavrtnja (slika 2.16b). Standardne duine zavrtnjeva se razlikuju za
po 5 mm i prikazane su u tabeli 2.5.
Tabela 2.5 - Duine zavrtnjeva u funkciji prenika i debljine paketa
Duina !
30
35
40
45
50
55
60
65
70
75
80
85
90
95
100
M12
5-9
10-14
15-19
20-24
25-29
30-34
35-39
40-44
45-49
50-54
55-59
60-64
65-69
70-74
75-79
M16
M20
M22
Debljina paketa limova (t)
6-10
11-15
16-20
21-25
26-30
31-35
36-40
41-45
46-50
51-55
56-60
61-65
66-70
71-75
8-12
13-17
18-22
23-27
28-32
33-37
38-42
43-47
48-52
53-57
58-62
63-67
68-72
6-10
11-15
16-20
21-25
26-30
31-35
36-40
41-45
46-50
51-55
56-60
61-65
66-70
M24
9-13
14-18
19-23
24-28
29-33
34-38
39-43
44-48
49-53
54-58
59-63
64-68
3.3 OBELEAVANJE ZAVRTNJEVA

U tehniku dokumentaciju se upisuje oznaka zavrtnja, koja treba da sadri:
vrstu navoja (M oznaava zavrtanj sa metrikim, a zavrtanj sa colovnim navojem),
prenik zavrtnja na mestu navoja (d),
duinu zavrtnja ( ! ),
klasu vrstoe zavrtnja i
standard po kome je izraen.
Na primer M20x60...5.6 JUS M.B1.068, oznaava metriki zavrtanj sa nazivnim prenikom od 20 mm, duine 60 mm, izraen prema navedenom JUS-u od elika klase vrstoe 5.6. Navrtka se obeleava oznakom zavrtnja za koji se koristi, klasom i standardom po
kome je izraena, npr. navrtka M20 5 JUS M.B1.601. Podlona ploica se oznaava
vrstom izrade (A ili B), prenikom rupe i standardom po kome je izraena, npr. podloka
A 22 JUS M.B2.015.
Na radionikim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, zavrtnjevi predstavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i date su u tabeli 2.6. Oznake
zavrtnjeva date u prvom redu odnose se na neobraene zavrtnjeve. Ukoliko je prenik rupe
drugaiji od uobiajenog (d0 =d +1), tada pored oznake zavrtnja mora da se upie zahtevani prenik rupe. Za obraene zavrtnjeve se stavlja dopunska oznaka, u vidu dve crte ispod
standardne oznake, kao to je prikazano u drugom redu tabele. Pored ovih oznaka uvedene
su i dopunske oznake koje detaljnije definiu ugraeni zavrtanj, kao to su:
152
jedna zastavica ukoliko je rupa za zavrtanj izbuena u radionici, a zavrtanj ugraen

na montai (trei red u tabeli 2.6),
dve zastavice ukoliko se na montai i bui rupa i vri ugradnja zavrtnja (etvrti red
u tabeli 2.6),
polukrug iznad ili ispod oznake, kod zavrtnjeva sa poluuputenom glavom, u zavisnosti da li je poluuputena glava gore ili dole.
Tabela 2.6 - Oznaavanje zavrtnjeva na crteima
Nazivni prenik
M12
M16
M20
M22
M24
M27
M30
Osnovne oznake
za zavrtnjeve
28
31
Obraeni
zavrtnjevi
28
31
Montani
zavrtnjevi
28
31
Montane rupe
i zavrtnjevi
28
31
Kao i kod zakivaka, na crteima u razmeri 1:10 i sitnijoj, prikazuje se glava zavrtnja
( 1,5 d0 ), dok na crteima u razmeri 1:5 i krupnijoj, veliina oznake odgovara preniku rupe ( d 0 ).
3.4 KLASE VRSTOE ZAVRTNJEVA

Zavrtnjevi se izrauju od elika koji su svrstani u odreene klase vrstoe, prema JUSu M.B1.023. Ovim klasama se definiu osobine elika: od mehanikih svojstava do hemijskog sastava. Od mehanikih svojstava najvanija su:
- f y nazivna vrednost granice razvlaenja i
- fu
nazivna vrednost vrstoe na zatezanje.
Klase vrstoe se oznaavaju sa dva broja koji su odvojeni takom. Obini zavrtnjevi
se uglavnom izrauju u sledeim klasama vrstoe: 4.6, 4.8, 5.6, 5.8, 6.8. Prvi broj u oznaci klase vrstoe predstavlja stoti deo nazivne vrednosti vrstoe na zatezanje u MPa
( f u / 100 ). Drugi broj oznaava desetostruki odnos nazivne granice razvlaenja i vrstoe
na zatezanje ( 10 f y / f u ). Tako na primer oznaka za zavrtanj klase 5.6 je dobijena na sledei nain:
f y = 300 MPa
f u = 500 MPa (mehanike karakteristike elika)
f u / 100 = 500 / 100 = 5
10 f y / f u = 10 300 / 500 = 6
Na isti nain, na osnovu oznake klase vrstoe zavrtnja mogu da se odrede pomenute
mehanike karakteristike elika od koga je izraen zavrtanj. U tabeli 2.7 date su mehanike karakteristike za uobiajne klase vrstoe obinih zavrtnjeva.
Sredstva za vezu
153
Tabela 2.7 - Mehanike karakteristike elika za izradu obinih zavrtnjeva

Klasa
vrstoe
Granica razvlaenja
fy $MPa%
vrstoa na zatezanje
f u $MPa%
Izduenje
5 $%%
4.6
5.6
6.8
240
300
480
400
500
600
22
20
8
Kako klasa vrstoe zavrtnja definie dozvoljena naprezanja u zavrtnju, to je ta oznaka

vidno i trajno ugraena na glavi zavtnja (slika 2.17).
Slika 2.17 - Oznaka klase vrstoe na glavi zavrtnja
3.5 RAD VEZA SA ZAVRTNJEVIMA

Kod veza sa zavrtnjevima ostvaruje se diskontinualno spajanje elemenata konstrukcije
preko odreenog broja taaka. U takvim vezama sila se iz jednog elementa prenosi u drugi
pomou zavrtnjeva (slika 2.18a). Ravnotea sila u elementima veze se uspostavlja naprezanjem zavrtnjeva na pritisak po omotau rupe. Kako su naprezanja usled pritiska po omotau rupe upravna na osu zavrtnjeva i suprotnih smerova, ona na mestu promene smera naprezanja, odnosno u ravni spoja (smicanja) izazivaju smicanje tela zavrtnja.
Sila deluje u teitu elementa koji se povezuje (slika 2.18a). Na mestima zavrtnjeva,
ona skree ka teitu drugog elementa u koji se prenosi smicanjem tela zavrtnja. Usled
skretanja sile, neposredno uz ravan spoja, dolazi do poveanog napona pritiska po omotau rupe, koji je zbog toga promenljiv po debljini lima. Osim toga, intenzitet ovog napona
je promenljiv i u radijalnom pravcu, pa stvarni dijagram napona ima oblik prikazan na slici
2.18b.
Ako se posmatra jedan zavrtanj moe se uoiti da se prenoenje sile vri na sledei
nain:
Srednji element II vri pritisak po omotau rupe na desnom delu tela zavrtnja preko
povrine a-a (slika 2.19a). Napon pritiska je promenljivog intenziteta du zavrtnja
(slika 2.19b);
Sila prelazi u elemenat I i vri pritisak po omotau rupe na levoj strani tela zavrtnja
preko povrina b-b (slika 2.19a). Taj pritisak je, takoe, promenljiv po visini zavrtnja, a njegova maksimalna vrednost je na mestu prelaza sile iz jednog u drugi ele-
154
ment (slika 2.19b). Iz uslova ravnotee se dobija da elementi I prihvataju istu silu
kao element II, ali suprotnog smera;
Naprezanja du zavrtnja prouzrokuju pojavu transverzalnih (smiuih) sila koje izazivaju smicanja u telu zavrtnja (slika 2.19c). Ove sile su najvee na mestu promene
smera naprezanja, to jest na mestu prelaska sile iz jednog u drugi element, odnosno
u ravni smicanja.
Slika 2.18 - a) Prenoenje sile u spoju; b) Stvarni oblik

dijagrama napona pritiska po omotau rupe
Pri proraunu zavrtnjeva se, kao i u sluaju zakivaka (slike 2.5 i 2.8) usvaja konstanan
raspored napona pritiska po omotau rupe (slika 2.19b), kao i konstantan napon smicanja
tela zavrtnja u ravni smicanja. Na taj nain se znaajno pojednostavljuje proraun, bez bitnih posledica na njegovu tanost, a samim tim i na pouzdanost nosivosti veze.
a)
b)
Slika 2.19 - Naprezanja zavrtnja u vezi
c)
Sredstva za vezu
155
Izvan veze, normalni naponi u limu su konstantni du itave irine poprenog preseka.
Na mestu veze, u preseku koji je oslabljen rupama, dolazi do pojave koncentracije napona
u blizini rupe (slika 2.20a), koji neposredno uz ivicu rupe mogu da dostignu vrednost veu
od granice razvlaenja elika. Kako su elementi elinih konstrukcija uglavnom izraeni
od elika sa izraenim plastinim deformacijama na granici razvlaenja (tzv. plato plastinosti), dolazi do preraspodele naprezanja u spoju i do postepenog ublaavanja koncentracija napona. Pri punoj plastifikaciji poprenog preseka, stvarni dijagram napona odgovara
proraunskom (detaljnije o slabljenju elemenata rupama za spojna sredstva u delu 3.7
ovog poglavlja).
a)
b)
Slika 2.20 - Stvarni i proraunski dijagrami normalnih napona u elementu veze
Kod veza izvedenih neobraenim zavrtnjima, rupa je za 1 ili 2 mm vea od tela zavrtnja, to je u skladu sa tolerancijama za izradu i montau elinih konstrukcija, a znatno
olakava postupak montae. Zbog zazora izmeu rupe i tela zavrtnja, svi zavrtnjevi ne mogu istovremeno da ostvare kontakt sa limovima, usled ega se javlja savijanje zavrtnjeva u
vezi (slika 2.21a). Savijanje zavrtnjeva izaziva preraspodelu kontaktnih napona izmeu tela zavrtnja i povrine rupe u limu. Na spoljanjim povrinama limova javljaju se zone u
kojima kontaktni naponi dostiu vrednost granice razvlaenja elika pa dolazi do njihove
plastifikacije (slika 2.21b). Plastine deformacije limova omoguavaju ravnomernu preraspodela sila u vezi na sve zavrtnjeve.
Slika 2.21 - a) Deformacije zavrtnjeva u vezama;

b) Plastifikacija lima u spoljanjim zonama
156
U vezi ostvarenoj obraenim zavrtnjevima ovakva deformacija zavrtnjeva je znatno

manja, zbog malog zazora izmeu zavrtnjeva i povrine rupe u limu. U ovakvim vezama zavrtnjevi, slino zakivcima, preuzimaju podjednak deo sile. Na slici 2.22 prikazani su dijagrami sila-pomeranje ( F ! ) za vezu limova od elika 0562, ostvarenu sa
dva neobraena (slika 2.22a), odnosno obraena zavrtnja (slika 2.22b). Oigledna je
razlika u radu veze. Kod prve veze uoljiva su znaajna poetna pomeranja u vezi usled savijanja zavrtnjeva, dok su kod drugog tipa veze ova pomeranja zanemarljiva.
Granine nosivosti ovih veza se razlikuju samo za 10%, ali je deformabilnost prve veze znatno vea.
Slika 2.22 - Dijagram F ! za vezu sa: a) neobraenim; b) obraenim zavrtnjevima
Deformacija zavrtnjeva u vezi, izduenja elemenata veze i broj zavrtnjeva imaju

dominantan uticaj na raspodelu sila u zavrtnjevima. Kod veza sa dva zavrtnja u pravcu
sile (slika 2.23a) oba zavrtnja su podjednako napregnuta, odnosno svaki od njih prima
po polovinu sile. Sa poveanjem broja zavrtnjeva u pravcu sile, naruava se ravnomerna raspodela sila po zavrtnjevima. Ako u vezi postoji tri zavrtnja, krajnji zavrtnjevi
primaju vei, a srednji manji deo ukupne sile. Eksperimentalno je utvreno da je, kod
veza sa veim brojem zavrtnjeva, raspodela sila neravnomerna i simetrina u odosu na
sredinu veze (slika 2.23b). Zavrtnjevi u sredini primaju manji deo sile od krajnjih zavrtnjeva. Meutim, usled plastinih deformacija u vezi dolazi do preraspodela sila, pa
se, za veze koje imaju najvie est zavrtnjeva u redu, moe smatrati da svi zavrtnjevi
prihvataju podjednak deo sile. Kod veza sa veim brojem zavrtnjeva, neravnomerna
raspodela sila u zavrtnjevima je znatno izraenija (slika 2.23b). Ova pojava neravnomerne raspodele sila mora da se uzme u obzir pri odreivanju nosivosti zavrtnjeva na
smicanje.
Sredstva za vezu
157
Slika 2.23 - Raspodela sila u zavrtnjevima u zavisnosti od broja zavrtnjeva u pravcu sile
3.6 PRORAUN NOSIVOSTI ZAVRTNJEVA

Zavrtnjevi u elinim konstrukcijama, u zavisnosti od tipa veze i poloaja u njoj, mogu
da budu izloeni razliitim naprezanjima. Postoje tri osnovna sluaja naprezanja kojima su
izloeni zavrtnjevi u vezama elemenata elinih konstrukcija:
smicanje,
zatezanje i
kombinovano naprezanje.
Osim toga, prema funkciji koju imaju u vezi, zavrtnjevi mogu da budu:
statiki, ukoliko su predvieni za prenoenje sila koje deluju u vezama ili nastavcima,
konstruktivni, kada imaju samo funkciju spajanja elemenata u smislu formiranja
poprenog preseka, ili kada omoguavaju bolje prijanjanje noseih elemenata, ija
se veza ostvaruje drugim zavrtnjevima.
Na primeru veze koja je prikazana na slici 2.24 mogu da se uoe razliita naprezanja i
funkcija zavrtnjeva.
Prema nainu naprezanja zavrtnjeva u spojevima, i spojevi, na slian nain, mogu da se
podele na:
smiue spojeve (SS) i smiue spojeve sa tanim naleganjem (SST), kod kojih se
sila prenosi smicanjem tela neobraenog, odnosno obraenog zavrtnja i pritiskom
po omotau rupe,
zateue spojeve (ZS), kod kojih se sila sa jednog elementa prenosi na drugi zatezanjem zavrtnja u pravcu njegove podune ose,
158
kombinovane spojeve (KS), kod kojih su zavrtnjevi istovremeno napregnuti na smicanje i zatezanje (kombinacija SS ili SST i ZS spojeva).
(a) zavrtnjevi optereeni na smicanje; (b) zavrtnjevi optereeni na zatezanje;

(c) zavrtnjevi istovremeno optereeni na smicanje i zatezanje; (d) konstruktivni zavrtnjevi
Slika 2.24 - Razliiti sluajevi naprezanja zavrtnjeva
Pri proraunu nosivosti zavrtnjeva uvode se odreene pretpostavke koje znatno pojednostavljuju proraun, a da pri tom ne utinu bitno na njegovu tanost, odnosno omoguavaju pouzdano odreivanje nosivosti zavrtnjeva. Slino kao i kod zakivaka, usvajaju se
sledee pretpostavke:
svi zavrtnjevi u vezi podjednako uestvuju u prenoenju optereenja, pod uslovom
da se u vezi nalazi najvie est zavrtnjeva u istom redu, u pravcu delovanja sile,
usled smiue sile u telu zavrtnja se javlja konstantan napon smicanja,
pritisak po omotau rupe je konstantan po povrini projekcije kontaktne povrine
zavrtnja i limova na ravan upravnu na pravac sile i
zanemaruje se savijanje i zatezanje zavrtnjeva u smiuim spojevima.
Ove pretpostavke imaju uticaj i na definisanje vrednosti doputenih napona za zavrtnjeve. Kod smiuuh spojeva, u sluaju veih zazora izmeu rupe i tela zavrtnja, savijanje zavrtnja nije zanemarljivo, to se, pri proraunu, uzima u obzir preko manjeg doputenog napona smicanja za zavrtnjeve (dop). Prema tome, za obraene zavrtnjeve, kod kojih je zazor
mali, propisuju se vei doputeni naponi smicanja nego za neobraene zavrtnjeve.
Doputeni naponi za obine zavrtnjeve, prema JUS-u U.E7.145/1-1991, odreuju se u
zavisnosti od primenjenog elinog materijala u vezi, klase vrstoe zavrtnjeva i sluaja
optereenja. Vrednosti doputenih napona za neobraene zavrtnjeve su date u tabeli 2.8, a
za obraene u tabeli 2.9.
Sredstva za vezu
159
Tabela 2.8 - Doputeni naponi za neobraene zavrtnjeve [MPa ]

Vrsta
napona
I sluaj optereenja
II sluaj optereenja
Vrsta elika od kojeg su izraeni elementi koji se spajaju
0361
0451
0561
0361
0451
0561
0362
0452
0562
0362
0452
0562
0363
0453
0563
0363
0453
0563
b,dop
Pritisak
po omotau rupe
I
1,7 dop
270
4.6
dop
Smicanje
315
410
5.6
6.8
305
112
140
168
137
450
6.8
8.8
0,315 f u
224
126
0,275 f u
110
350
Klase vrstoe zavrtnjeva

8.8
4.6
5.6
0,28 f u
t, dop
Zatezanje
II
1,7 dop
157
189
252
0,312 f u
165
220
125
156
188
250
Tabela 2.9 - Doputeni naponi za obraene zavrtnjeve [MPa ]

Vrsta
napona
I sluaj optereenja
II sluaj optereenja
za spajanje delova od elika
0361
0451
0561
0361
0451
0561
0362
0452
0562
0362
0452
0562
0363
0453
0563
0363
0453
0563
b,dop
Pritisak po
omotau
rupe
I
2,0 dop
320
4.6
dop
Smicanje
5.6
480
360
140
175
210
137
165
530
6.8
8.8
240
320
0,40 f u
280
160
0,275 f u
110
410
Klase vrstoe zavrtnjeva

6.8
8.8
4.6
5.6
0,35 f u
t, dop
Zatezanje
370
II
2,0 dop
200
0,312 f u
220
125
156
188
250
160
3.6.1 Nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima

Mogui vidovi loma u vezama ostvarenim zavrtnjevima su isti kao i u sluaju veza sa
zakivcima (videti sliku 2.4). Samim tim i nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima se odreuje slino kao i kod zakivaka. Prema tome, nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima
moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Fv , dop = min{Fv , Fb }
(2.10)
gde su:
Fv , dop nosivost zavrtnja u smiuem spoju,
Fv
nosivost zavrtnja na smicanje i
Fb
nosivost zavrtnja na pritisak po omotau rupe.
3.6.1.1 Nosivost zavrtnjeva na smicanje

Kod veza sa mehanikim spojnim sredstvima, u koja spadaju i zavrtnjevi, prelazak sile
iz jednog u drugi element veze je diskontinualan (takast). On se ostvaruje smicanjem tela
zavrtnja. Smicanje se odvija u ravni spoja limova (ravan smicanja) po itavoj povrini vrata zavrtnja. S obzirom na usvojen konstantan raspored smiuih napona po povrini poprenog preseka tela zavrtnja, nosivost zavrtnjeva na smicanje je proporcionalna povrini
poprenog preseka i moe da se odredi na sledei nain:
Fv = m Av ,1 dop = m
d 2
dop
4
(2.11)
gde su:
Av ,1 povrina poprenog preseka tela zavrtnja,
doputeni napon smicanja za zavrtnjeve (tabela 2.8 za neobraene, odnosno tabela
2.9 za obraene zavrtnjeve),
d
prenik zavrtnja,
m
senost zavrtnja (slika 2.25).
Napominje se da je kod obraenih zavrtnjeva prenik tela zavrtnja priblino jednak
preniku rupe ( d d 0 ), pa pri proraunu nosivosti na smicanje umesto nominalnog prenika zavrtnja (d) u izrazu (2.11) figurie prenik rupe za zavrtanj ( d 0 ).
!dop
Kao i zakivci, u zavisnosti od broja ravni po kojima se vri smicanje tela zavrtnja, zavrtnjevi mogu da budu:
jednoseni (m=1), ako u vezi postoji samo jedna ravan smicanja (slika 2.25a),
dvoseni (m=2), ako u vezi postoje dve ravni smicanja (slika 2.25b) i
vieseni (m>2), ako u vezi postoji vie od dve ravni smicanja (slika 2.25c).
Sredstva za vezu
161
Slika 2.25 - Senost zavrtnjeva u smiuim spojevima
3.6.1.2 Nosivost zavrtnjeva na pritisak po omotau rupe

Raspodela napona pritiska po omotau rupe je, kao i kod zakivaka nelinearna, kako po
radijusu rupe, tako i po visini lima (slika 2.26). U zonama neposredno uz ravan smiueg
spoja on dostie maksimalnu vrednost, koja je znatno vea od prosene vrednosti sa kojom
se vri proraun. Usled lokalne plastifikacije u limu i vratu zavrtnja dolazi do preraspodele
naprezanja i do izjednaavanja vrednosti napona du tela zavrtnja, to omoguava proraun njegove nosivosti na pritisak po omotau rupe sa konstantnim
naponom
( b = const. ). Povrina preko koje se prenosi sila iz zavrtnja na lim ( Ab ) jednaka je zbiru
kontaktnih povrina svih limova u vezi koji su napregnuti u istom pravcu, odnosno koji pri
delovanju sile naleu na vrat zakivka sa iste strane.
Kako je kontaktna povrina, shodno usvojenim pretpostavkama, pravougaonog oblika
sa konstantnom irinom koja je jednaka preniku zavrtnja d, nosivost zavrtnja na pritisak
po omotau rupe moe da se odredi i na osnovu izraza:
Fb = min t d b, dop
(2.12)
gde je min t minimalna debljina svih limova koji prenose silu u istom pravcu:
t
min t = min 1
t2
za jednosene zavrtnjeve (slika 2.25a),
(2.13a)
t1 + t3
min t = min
t2
za dvosene zavrtnjeve (slika 2.25b).
(2.13b)
Kao i u sluaju nosivosti na smicanje, pri proraunu nosivosti obraenih zavrtnjeva na

pritisak po omotau rupe, umesto nominalnog prenika zavrtnja (d) u izrazu (2.12) se koristi prenik rupe ( d 0 ).
162
Slika 2.26 - Stvarni i proraunski raspored napona pritiska po omotau rupe
3.6.2 Nosivost zavrtnjeva na zatezanje

Kako je na mestu navoja popreni presek zavrtnja oslabljen, pri njegovom zatezanju do
loma dolazi upravo u ovoj zoni. Ispitivanja su, meutim, pokazala da do loma ne dolazi po
jezgru zavrtnja sa prenikom ( d 3 ) koji je minimalan. Zbog spiralnog hoda navoja, do loma zavrtnja dolazi po preseku sa neto veim prenikom, koji se naziva ispitni presek. Povrina ispitnog preseka (As) moe da se odredi na osnovu izraza:
As =
d2 + d3
4 2
(2.14)
gde su:
d2
srednji prenik navoja i
d3
prenik jezgra zavrtnja (slika 2.11).
U tabeli 2.10 su date povrine ispitnih preseka za zavrtnjeve koji se najee koriste u
elinim konstrukcijama
Tabela 2.10 - Povrine ispitnih preseka
Zavrtanj
M12
M16
M20
M22
M24
M27
M30
M33
As [cm ]
0,84
1,57
2,45
3,03
3,53
4,59
5,61
6,74
Nosivost zavrtnjeva na zatezanje odreuje se na sledei nain:

Ft = As t,dop
(2.15)
Sredstva za vezu
163
gde je t,dop doputeni napon na zatezanje, ije vrednosti su date u tabelama 2.8 i 2.9
za neobraene i obraene zavrtnjeve, respektivno. Iz ovih tabela se moe uoiti da su
vrednosti doputenih napona zatezanja iste i za obraene i za neobraene zavrtnjeve.
Ovo je posledica injenice da u zateuim spojevima nema sekundarnih naprezanja,
kao to je savijanje kod smiuih spojeva, pa nema potrebe za redukcijom doputenih
napona kako bi se obuhvatio njihov uticaj. Sasvim je logino da za obraene i neobraene zavrtnjeve koji su izraeni od elika istog kvaliteta, odnosno imaju istu klasu
vrstoe, vae isti doputeni naponi na zatezanje. Treba istai da kod obraenih
zavrtnjeva, bez obzira na vei prenik tela u odnosu na neobraene (slika 2.12), do
loma zavrtnja zatezanjem dolazi, takoe, u zoni navoja, pa je ispitni presek isti kao
kod neobraenih. Prema tome, nosivost obraenih i neobraenih zavrtnjeva na zatezanje je ista, pa stoga obraene zavrtnjeve, s obzirom na njihovu veu cenu, ne treba primenjivati u zateuim spojevima.
3.6.3 Kombinovano naprezanje zavrtnjeva

Ukoliko su zavrtnjevi istovremeno napregnuti na smicanje i zatezanje, tada, pored pojedinanih provera nosivosti zavrtnja na smicanje (V1 Fv ,dop ) i zatezanje ( N t ,1 Ft ,dop ),
treba zadovoljiti i sledei uslov:
2
V1 N t ,1
+
1
Fv , dop Ft , dop
(2.16)
gde su:
V1
sila smicanja koja se javlja u posmatranom zavrtnju i
N t ,1 sila zatezanja koja deluje u pravcu ose posmatranog zavrtnja.
U oba sluaja indeks 1 oznaava da se radi o sili koja deluje na jedan zavrtanj.
3.6.4 Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod dugih veza

Naprezanja zavrtnjeva u vezama se odreuju na osnovu pretpostavke o ravnomernoj
raspodeli sile u vezi na sva spojna sredstava. Ova pretpostavka vai samo kod kratkih
veza, odnosno ukoliko u jednom redu, u pravcu dejstva sile ima est ili manje zavrtnjeva.
Kod veza ija je duina, odnosno rastojanje od centara krajnjih spojnih sredstava ! vee
od 15d (slika 2.27), doputena nosivost spojnog sredstva na smicanje treba da se redukuje,
mnoenjem koeficijentom redukcije &, koji je dat izrazom:
= 1
! 15 d
200 d
(2.17)
pri emu je 1 & 0,75.

Ovo ogranienje se ne odnosi na smiue spojeve koji se primenjuju kod konstruisanja
sloenih poprenih preseka, odnosno ne vai za konstruktivne zavrtnjeve. Isto vai i za veze sa zakivcima.
164
Slika 2.27 - Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod dugakih veza
3.7 SLABLJENJE KONSTRUKCIONIH ELEMENATA RUPAMA

ZA SPOJNA SREDSTVA
Usled buenja rupa za zakivke i zavrtnjeve dolazi do smanjenja povrine poprenog
preseka elemenata, na mestu izbuenih rupa. Kod zategnutih elemenata u oslabljenim presecima se naruava homogeno naponsko stanje i dolazi do koncentracije napona u delovima preseka uz rupe. Koncentracija normalnih napona kod preseka oslabljenih rupama za
spojna sredstva moe da se objasni na modelu pravougaone ploe beskonane irine (bd0)
sa krunim otvorom u sredini, koja je optereena normalnim naponom zatezanja du dve
suprotne paralelne ivice (slika 2.28). Reavanjem ovakvog problema, koji je u Teoriji povrinskih nosaa poznat kao Kirov problem, dobija se sledei izraz za normalni napon zatezanja u oslabljenom preseku:
3
1
2
4
(d 0 / r )
x ( r ) = x ,0 1 + (d 0 / r ) +
32
8
(2.18)
gde su:
x ,0 normalni napon zatezanja u neoslabljenom preseku,
prenik rupe,
polarna kordinata kojom se definie rastojanje posmatranog preseka od centra rupe
(slika 2.28).
Maksimalna vrednost normalnog napona u poprenom preseku koji prolazi kroz centar
rupe i upravan je na pravac naprezanja, dobija se, kao to se vidi iz strukture izraza (2.18),
kada r ima minimalnu vrednost, odnosno kada je: r = d0 / 2. Dakle, maksimalni napon se
javlja u vlaknima uz samu ivicu rupe, a njegova vrednost je jednaka trostrukoj vrednosti
napona koji deluje u neoslabljenom preseku (x,max = 3x). Kod elemenata konane irine,
koncentracija napona je jo izraenija, pa maksimalni napon u ivinim vlaknima
neposredno uz rupu moe de se odredi na osnovu sledeeg izraza:
d0
r
x , max = 3 x ,0 (b / d 0 ) 2
1 + (b / d 0 ) 2
[(b / d )
0
= 3 x ,0 k
(2.19)
gde se preko koeficijenta k ( k 1 ) uvodi uticaj irine elementa na vrednost maksimalnog napona. Imajui u vidu minimalna i maksimalna rastojanja zavrtnjeva od spoljanjih ivica elementa
Sredstva za vezu
165
(videti deo 5 ovog poglavlja), irina lima sa jednom rupom se kree u opsegu od 3 d 0 do 6 d 0 ,
pa koeficijent uveanja napona k ima vrednosti koje se kreu o opsegu od 1,40 do 1,09.
Slika 2.28 - Koncentracija napona kod ploe oslabljene rupom - Kirov problem
Kada napon u ivinim vlaknima dostigne vrednost granice razvlaenja, dolazi do plastifikacije tih delova i preraspodele napona na susedna vlakna. Na ovaj nain se postepeno
ublaava koncentracija napona, tako da je pri punoj plastifikaciji oslabljenog poprenog
preseka dijagram napona konstantan (slika 2.29).
Slika 2.29 - Postepena plastifikacija oslabljenog poprenog preseka i raunski dijagram

normalnog napona
Zbog toga se pri proraunu napona u zategnutim elementima oslabljenim rupama za

spojna sredstva usvaja konstantan dijagram normalnog napona, ime se ujedno znaajno
pojednostavljuje postupak prorauna. Kontrola napona u presecima oslabljenim rupama
vri se prema nominalnom, prosenom naponu na sledei nain:
x =
F
F
F
=
=
dop
Anet b t n d 0 t (b n d 0 ) t
gde su:
Anet neto povrina poprenog preseka,
b
irina elementa,
t
debljina elementa i
n
broj rupa u posmatranom preseku.
(2.20)
166
Neto povrina poprenog preseka se dobija kada se od ukupne, bruto povrine poprenog preseka odbiju povrine rupa u tom preseku: Anet = A n d 0 t , odnosno u sluaju
ravnog lima: Anet = b t n d 0 t = (b n d 0 ) t . Popreni presek zategnutog elementa u
kome je maksimalni napon naziva se opasan presek.
Opasan presek se odreuje na mestu sa najveim brojem rupa i moe da bude:
upravan na pravac dejstva sile (presek I-I, slika 2.30a)
kos u odnosu na pravac dejstva sile (presek II-II, slika 2.30a).
I
Anet
= (b 2 d 0 ) t
II
Anet
= ( e + 2 e2 + 2 s 4 d 0 ) t
N tI = N tII = N t merodavan je presek sa manjom povrinom
Presek I-I
I
Anet
= (b n1 d 0 ) t = (b 2d 0 ) t
N tI = N t
=
N tI
I
net
Nt
(b 2d 0 ) t
Presek II-II
II
Anet
= ( b n2 d 0 ) t = ( b 4d 0 ) t
N tII =
nuk n1
10 2
8
Nt =
Nt =
Nt
nuk
10
10
N tII
II
Anet
8 / 10 N t
( b 4d 0 ) t
n1 - broj zavrtnjeva u I redu; n2 - broj zavrtnjeva u II redu; nuk - ukupan broj zavrtnjeva
Slika 2.30 - a) Opasni preseci kod zategnutih elemenata; b) Kontrola napona u oslabljenom elementu
Sredstva za vezu
167
Za dimenzionisanje je merodavan onaj popreni presek koji ima manju povrinu, odnosno
onaj u kome se javlja vei napon (slika 2.30b). Ukoliko je napon u neto preseku prekoraen, u
zoni nastavka treba ojaati presek poveanjem debljine ili irine lima (slika 2.31).
Slika 2.31 - Razliite mogunosti ojaanja
Kod L-profila kod kojih se rupe nalaze na oba kraka (slika 2.32), njihov razmak (e') se
odeuje tako da ne bude merodavan kos, ve presek sa jednom rupom. Ovaj razmak zavisi
od poloaja i prenika rupa i dat je izrazom:
e d 0 (4 c + d 0 )
(2.21)
Slika 2.32- Odreivanje rastojanja zavrtnjeva kod L-profila sa rupama na oba kraka
Kod pritisnutih elemenata, u oslabljenom preseku sila se prenosi preko tela zavrtnja
(zakivka), koji na neki nain kompenzuje gubitak poprenog preseka (slika 2.33). Zbog to-
168
ga ravnomerna raspodela napona nije mnogo naruena, pa napon u pritisnutim elementima

moe da se odredi na osnovu bruto povrine poprenog preseka:
F
F
.
=
A bt
(2.22)
Meutim, ukoliko iz nekih razloga zavrtanj nije postavljen u rupu, ili kada postoji
otvor u elementu, u tom sluaju i kod pritisnutih elemenata normalni napon treba da se
odredi na osnovu neto preseka.
Slika 2.33 - Dijagram normalnih napona u pritisnutom elementu sa rupom
Kod elemenata napregnutih na savijanje, treba uzeti u obzir slabljenje rupama za spojna sredstva u zategnutoj zoni, odnosno, uglavnom, samo u zategnutoj noici. Prema tome,
normalni napon u poprenom preseku oslabljenom rupama treba da se odredi na osnovu
geometrijskih karakteristika neto poprenog preseka ( Wnet ). Deformacije nosaa, meutim, mogu da se odrede i na osnovu karakeristika bruto poprenog preseka (I).
4 VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI
4.1 OPTE
Obini zavrtnjevi su zbog jednostavnog izvoenja i relativno niske cene nali veoma
iroku primenu u elinim konstrukcijama. Meutim, kod izuzetno napregnutih spojeva, a
posebno kod spojeva izloenih dejstvu dinamikog optereenja, njihova primena nije
opravdana zbog sledeih nedostataka:
usled deformisanja tela zavrtnjeva i plastinih deformacija elemenata spoja dolazi do
pomeranja u samom spoju, to izaziva poveanje ukupne deformacije konstrukcije,
usled savijanja zavrtnjeva dolazi do znaajnog smanjenja njihove nosivosti, a redukcija nosivosti je najvea kod dinamiki napregnutih konstrukcija i konstrukcija
sa alternativnim optereenjem,
kod zategnutih elemenata, zbog buenja rupa za zavrtnjeve, dolazi do smanjenja bruto
povrine poprenog preseka, a na ivicama rupa dolazi do koncentracije napona,
zbog male nosivosti na zatezanje u pravcu ose zavrtnja i velike deformabilnosti (izduenja), obini zavrtnjevi se ne mogu efikasno primenjivati u zateuim spojevima,
Sredstva za vezu
169
usled rada veze moe da doe do nekontrolisanog odvrtanja navrtke zavrtnja, pa je

neophodna povremena kontrola spojeva, ili ugradnja dodatnih osiguraa.
Navedeni nedostaci mogu uspeno da se otklone primenom zavrtnjeva izraenih od elika visoke klase vrstoe, koji se prilikom ugradnje prednapreu kontrolisanom silom zatezanja. Ovi zavrtnjevi su u tehnikoj literaturi poznati kao prednapregnuti visokovredni
zavrtnjevi. Unoenje sile prednaprezanja velikog intenziteta u zavrtnjeve omogueno je
upotrebom elika visokog kvaliteta, sa tehnikom granicom razvlaenja koja se, za visokovredne zavrtnjeve uobiajenih klasa vrstoe, kree u opsegu od 640 do 1080 MPa. Sila
prednaprezanja, koja izaziva zatezanje tela zavrtnja, preko navrtke, podloke i glave zavrtnja, vri pritezanje elemenata u spoju. Izmeu pritisnutih povrina se javljaju sile trenja
koje prenose smiuu silu u spoju (slika 2.34a). Sve dok je spoljanja sila smicanja manja
od sile trenja koja se javlja u kontaktnom spoju, u vezama sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima, meusobna pomeranja elemenata veze su zanemarljivo mala. Na osnovu ovoga se moe zakljuiti da se primenom prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva
znatno smanjuje deformabilnost veze i poveava otpornost na zamor kod dinamiki optereenih konstrukcija, naravno, pod uslovom da su zavrtnjevi dimenzionisani tako da ne doe do proklizavanja pod dejstvom eksploatacionog optereenja. Osim toga, otpada i mogunost nekontrolisanog odvijanja navrtke.
Nosivost visokovrednih zavrtnjeva u zateuim spojevima je znatno vea od nosivosti
obinih zavrtnjeva, delimino zbog kvalitetnijeg materijala od kojeg su nainjeni, a delimino zbog drugaijeg ponaanja pod dejstvom spoljanje sile zatezanja. Naime, do znaajnog prirasta sile zatezanja kod prednapregnutih zavrtnjeva dolazi tek nakon savlaivanja kontaktnog pritiska izmeu elemenata spoja (slika 2.34b). Samim tim deformabilnost
veze je znatno smanjena, pa se prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, za razliku od obinih, veoma uspeno koriste i u spojevima optereenim na zatezanje.
Slika 2.34 - Prijem sila u spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
Prema tome, primenom prethodno napregnutih visokovrednih zavrtnjeva mogu efikasno da se otklone svi nedostaci uoeni kod obinih zavrtnjeva, pa je razumljiva njihova velika primena, posebno u odgovornim elinim konstrukcijama.
Primena visokovrednih zavrtnjeva u elinim konstrukcijama zapoela je u SAD-u posle drugog svetskog rata prilikom zamene dotrajalih zakivaka na mostovima. Godine 1948.
je izveden prvi most na kojem su primenjeni visokovredni zavrtnjevi u montanim nastavcima, a 1951. godine su izdati prvi propisi o njihovoj primeni. Prvi rezultati su bili zadovoljavajui u smislu dobrog prijema sila u vezi. Primena ovih zavrtnjeva se ubrzo pokazala
veoma povoljnom i sa ekonomskog stanovita, jer je ukupna cene veze sa prednapregnu-
170
tim visokovrednim zavrtnjevima manja u poreenju sa vezom ostvarenom zakivcima.

Osim toga, izvoenje veza sa prednapregutim zavrtnjevima je znatno bre i jednostavnije.
U Evropi njihova primena poinje 1952. godine na zameni dotrajalih zakivaka na mostovima. Kod nas se prvi put primenjuju 1964-1965. godine pri izradi stubova pilona kabl-krana HE erdap i na mostu preko Preraice 1966. godine. U prvim godinama primene
ovih zavrtnjeva, naroito na mostovima, javljali su se ozbiljni problemi koji su izazvali
sumnju u kvalitet tih spojeva. Najvei problem je predstavljalo proklizavanje veza ve pri
probnom optereenju. To proklizavanje veza je stvaralo jaki prasak i ima izrazito nepovoljan psiholoki efekat jer se doivljava kao katastrofa objekta. Meutim, ovi problemi su
uspeno otklonjeni i danas su prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi nezamenjivo spojno
sredstvo, kako u zgradarstvu tako i u mostogradnji.
Pored ve navedenih, nesumnjivih prednosti visokovrednih zavrtnjeva, postoje i neki
nedostaci od kojih su najvaniji sledei:
vea cena u odnosu na obine zavrtnjeve,
zahtevana posebna obrada i konzerviranje tarnih povrina u spoju,
neophodna stalna kontrola kvaliteta zavrtnjeva i ureaja za unoenje sile prednaprezanja, kao i koeficijenta trenja, neposredno na gradilitu.
Visokovredni zavrtnjevi, takoe, mogu da se koriste i bez prednaprezanja. U tom sluaju njihovo ponaanje i proraun u potpunosti su isti kao i kod obinih zavrtnjeva. Jedina
razlika je u doputenim naponima koji su kod visokovrednih zavrtnjeva vei, s obzirom na
bolji kvalitet elika od koga su izraeni. Primenjuju se u smiuim (SS i SST), zateuim
(ZS) i kombinovanim spojevima (KS).
U zavisnosti od vrste naprezanja i naina prenoenja sile u vezi, spojevi sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima mogu da se podele na:
tarne spojeve (TS), kod koji se sila sa jednog na drugi element prenosi pomou trenja izmeu elemenata spoja,
tarne spojeve sa tanim naleganjem (TST), kod kojih se spoljanja smiua sila prenosi trenjem i smicanjem tela upasovanih zavrtnjeva,
zateue spojeve (ZS), kod kojih se prenos sile sa jednog elementa na drugi obavlja
zatezanjem zavrtnja u pravcu njegove podune ose,
kombinovane spojeve (KS), koji predstavljaju kombinaciju TS ili TST i ZS spojeva.
4.2 OBLIK I DIMENZIJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

Jedan komplet visokovrednog zavrtnja (slika 2.35a) ine sledei delovi:
cilindrino telo koje se na jednom kraju zavrava estougaonom glavom, a na drugom kraju navojem ije su dimenzijame date u JUS-u M.B1.066 (slika 2.35b),
estougaona navrtka sa otvorom u sredini i navojem u unutranjem delu otvora, sa
dimenzijama prema JUS-u M.B1.629 (slika 2.35c) i
podlone ploice (podloke) krunog oblika sa otvorom u sredini, ije dimenzije su
date u JUS-u M.B2.030 (slika 2.35d).
Dimenzije svih delova zavrtnja su standardizovane. Za graevinske konstrukcije se
upotrebljavaju zavrtnjevi sa osnovnim dimenzijama delova datim u tabeli 2.11.
Podlone ploice imaju funkciju da spree oslanjanje navoja na zidove rupe prilikom
pritezanja navrtke i da omogue bolje naleganje glave zavrtnja koja, na tom mestu, ima zaobljenje. One se uvek postavljaju i ispod navrtke i ispod glave visokovrednih zavrtnjeva.
Sredstva za vezu
171
Kod prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva debljina podloki varira izmeu 3 i 6 mm.

U sluaju visokovrednih zavrtnjeva bez sile pritezanja, kao i kod obinih zavrtnjeva, primenjuju se podlone ploice debljine 8 mm. Zbog velikih kontaktnih napona pritiska izmeu podloke i navrtke, one su dodatno povrinski obraene radi poveanja tvrdoe.
Slika 2.35 - Visokovredni zavrtanj: a) kompletan zavrtanja u vezi; b) telo zavrtnja;

c) navrtka; d) podloka
Tabela 2.11- Osnovne dimenzije delova visokovrednog zavrtnja
Oznaka dimenzije
b
e
h
s
R
M12
21-23
23,91
8
22
1,2
M16
26-28
29,56
10
27
1,2
10
13
d
D
s
13
24
3
17
30
4
M20
31-33
35,03
13
32
1,5
Navrtka
16
Podloka
21
37
4
M22
32-34
39,55
14
36
1,5
M24
34-37
45,20
15
41
1,5
M27
37-39
50,85
17
46
2,0
M30
40-42
55,37
19
50
2,0
18
19
22
24
23
39
4
25
44
4
28
50
5
31
56
5
Navoj kod visokovrednih zavrtnjeva mora da bude napravljen valjanjem (sabijanjem),

a ne narezivanjem. Tom prilikom se materijal samo plastino deformie i ne dolazi do pre-
172
kida vlakana ve do njihovog zgunjavanja. Takav navoj ima prednosti u odnosu na narezani navoj, jer se tedi sirovinski materijal, skrauje vreme proizvodnje, smanjuje koeficijent koncentracije napona u korenu navoja i dobija glatka povrina, ime se smanjuje koeficijent trenja sa navojem navrtke.
Duina zavrtnja zavisi od ukupne debljine paketa elemenata koji se spajaju (t) i od
prenika primenjenog zavrtnja. Standardne duine zavrtnjeva se razlikuju za po 5 mm i date su u tabeli 2.12.
Tabela 2.12 - Duine visokovrednih zavrtnjeva u funkciji debljine paketa
Duina !
M12
M16
M20
Debljina veze (t)
M22
M24
30
6-10
35
11-15
40
16-20
10-14
45
21-23
15-19
10-14
50
24-28
20-24
15-19
14-18
55
29-33
25-29
20-24
19-23
60
34-38
30-34
25-29
24-28
22-26
65
39-43
35-39
30-34
29-33
27-31
70
44-48
40-44
35-39
34-38
32-36
75
49-53
45-47
40-44
39-43
37-41
80
54-58
48-52
45-49
44-48
42-46
85
59-63
53-57
50-54
49-53
47-51
90
64-68
58-62
55-57
54-56
52-53
95
69-73
63-67
58-62
57-61
54-58
68-72
63-67
62-66
59-63
100
Prema tanosti izrade tela zavrtnja i visokovredni zavrtnjevi, kao i obini mogu da budu: obraeni i neobraeni. Obraeni zavrtnjevi zahtevaju finiju izradu, pa se kod njih obradom na strugu postie da razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja ( d = d 0 d ) ne
bude vea od 0,3 mm. Kod neobraenih zavrtnjeva razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja zavisi od vrste spoja, tako da je:
kod tarnih spojeva (TS)
0,3 < d = d 0 d 3,0 mm,
kod smiuih spojeva (SS)
0,3 < d = d 0 d 1,0 mm.
Oblici i dimenzije visokovrednih zavrtnjeva se razlikuju od obinih zavrtnjeva. Kod visokovrednih zavrtnjeva je izraeno zaobljenje na prelazu tela zavrtnja u glavu zavrtnja, kako bi se smanjila koncentracija napona usled sile prednaprezanja u telu zavrtnja. Poetak
navoja kod visokovrednih zavrtnjeva treba da bude u spojnom paketu, ili da se, u najgorem
sluaju, nalazi u okviru podloke neposredno uz spoljnju ivicu elementa spoja, kako bi
moglo da se izvri prednaprezanje. Podlone ploice imaju oborene ivice, da bi se ostvarilo to bolje naleganje.
Sredstva za vezu
173
4.3 OBELEAVANJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

Oznaka visokovrednog zavrtnja koja se upisuje u tehniku dokumentaciju treba da sadri sledee podatke:
vrstu navoja (M za metriki, odnosno za colovni navoj),
prenik zavrtnja na mestu navoja (d),
duinu zavrtnja ( ! ),
klasu vrstoe elika od kojeg je zavrtanj izraen i
standard po kome je zavrtanj izraen.
Oznakom M 20x60...10.9 JUS M.B1.066 se, na primer, predstavlja zavrtanj sa metrikim navojem iji je nazivni prenik 20 mm, a duina 60 mm i koji je izraen prema navedenom standardu od elika klase vrstoe 10.9. Navrtka se oznaava oznakom zavrtanja za
koji se koristi, klasom i standardom po kome je izraena, kao npr. navrtka M20 10 JUS
M.B1.629. Podlona ploica se oznaava stepenom obrade (npr. klasa A), prenikom rupe
i standardom po kome je izraena, kao npr. podloka A 22 JUS M.B2.030.
Na radionikim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, visokovredni zavrtnjevi predstavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i prikazane su u tabeli 2.13.
Tabela 2.13 - Oznaavanje visokovrednih zavrtnjeva na crteima
Vrsta zavrtnja
Zazor
M12
M16
M20
M22
M24
M27
M30
Zavrtnjevi bez
tanog naleganja
d 1,0 mm
30
Zavrtnjevi sa tanim
d 0,3 mm
naleganjem
30
Dodatne oznake
Montani zavrtnjevi
Montane i rupe i zavrtnjevi
30
30
Osnovne oznake zavrtnjeva date su u prvom redu i odnose se na neobraene zavrtnjeve

kod kojih je zazor d 1,0 mm. Ukoliko se predvia drugaiji zazor tada pored osnovne
oznake mora da se naglasi zahtevani zazor (npr. d=2 mm). Kod zavrtnjeva sa tanim naleganjem, ispod osnovne oznake se dodaju dve paralelne horizontalne crtice. Ovim oznakama
mogu da se dodaju i dodatne oznake koje preciznije definiu nain ugradnje zavrtnja. Ukoliko se rupa bui u radionici, a zavrtanj ugrauje na montai, tada osnovnoj oznaci treba da se
doda jedna zastavica. Ukoliko se i rupa bui na gradilitu, tada se dodaju dve zastavice.
Ukoliko se crtei rade u razmeri 1:10, ili manjoj, tada se na njima crta prenik glave zavrtnja, a ukoliko se rade u razmeri 1:5 ili u krupnijoj, tada se crta prenik rupe za zavrtnjeve.
174
4.4 KLASE VRSTOE

Visokovredni zavrtnjevi se izrauju od elika visoke vrstoe. Procesom proizvodnje
navoja zavrtnja, valjanjem u hladnom stanju, dolazi do ojaanja elinog materijala usled
delimine prekristalizacije. Na taj nain se poveava tvrdoa i zatezna vrstoa, a smanjuje
ilavost i duktilnost elika. Ovakvi elici nemaju izraenu granicu razvlaenja i plato plastinosti, pa se kod njih poetak plastifikacije moe definisati tehnikom (konvencijalnom)
granicom razvlaenja, koja zapravo predstavlja normalni napon pri kojem zaostala, plastina deformacija iznosi 0,2%. Visokovredni elici imaju manje izduenje pri lomu ( 5 ) u
odnosu na meke konstrukcione elike (0361). U noseim elinim konstrukcijama se primenjuju visokovredni zavrtnjevi izraeni od elika klase vrstoe 8.8, 10.9 i 12.9, ije su
mehanike karakteristike prikazane u okviru tabele 2.14.
Tabela 2.14 - Mehanike karakteristike elika koji se koriste za izradu
visokovrednih zavrtnjeva
Klasa vrstoe
8.8
10.9
12.9
Tehnika
(konvencijalna)
granica razvlaenja
f0,2
$MPa%
Zatezna vrstoa
fu
Izduenje
5
Udarna ilavost
na 0oC
$MPa%
(%)
$J%
640
900
1080
800
1000
1200
12
9
8
30
20
15
Na osnovu radnih dijagrama za elike klase vrstoe 8.8 i 10.9 (sllika 2.36) mogu
najednostavnije da se uoe razlike njihovih mehanikih svojstava u odnosu na meke elike.
Kako klasa vrstoe zavrtnja definie dozvoljena naprezanja u zavrtnju, to njena
oznaka mora da bude vidno i trajno ugraena na glavi zavrtnja.
Slika 2.36 - Poreenje radnih dijagrama elika razliitih klasa vrstoe sa mekim
konstrukcionim elikom (0361)
Sredstva za vezu
175
4.5 PONAANJE VEZA SA PREDNAPREGNUTIM

VISOKOVREDNIM ZAVRTNJEVIMA
4.5.1 Smiui spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima
Sila zatezanja koja se unosi u zavrtanj prednaprezanjem, izaziva pritisak u elementima
izmeu glave i navrtke zavrtnja (slika 2.37a). Na povrinama elemenata, ispod podlonih
ploica, javljaju se veliki kontaktni naponi pritiska (slika 2.37b). Ovaj napon se rasprostire
kroz elemente spoja i iri pod odreenim uglom, tako da u sredini debljine paketa veze deluje na krunoj povrini iji je prenik priblino jednak 3d. Intenzitet ovog napona pritiska
se menja i radijalno u odnosu na zavrtanj, a svoj maksimum dosee neposredno uz zavrtanj (slika 2.37c). Na kontaktu izmeu dva elementa usled napona pritiska javlja se sila
trenja, koja prihvata smiue sile i spreava meusobno pomeranje elemenata u spoju. Na
taj nain se, aktiviranjem sile trenja, smiua sila iz jednog elementa prenosi u drugi. To je
sutinska razlika u radu tarnih u odnosu na smiue spojeve kod kojih se sila smicanja prihvata smicanjem zavrtnjeva i pritiskom po omotau rupe.
Slika 2.37 - Raspored napona pritiska po debljini veze
Meutim, kada se savlada sila trenja, odnosno kada je spoljanja smiua sila vea od
sila trenja koje se angauju prednaprezanjem zavrtnjeva, dolazi do proklizavanja veze praenog meusobnim pomeranjem elemenata veza. Ova pomeranja nastaju usled ponitavanja zazora izmeu rupe i tela zavrtnja. Nakon proklizavanja, dolazi do kontakta tela zavrtnja i povrina rupa elemenata u vezi. Prema tome, proklizavanje veze ne znai ujedno i gubitak njene nosivosti, jer se smicanjem tela zavrtnja i gnjeenjem omotaa rupe mogu prihvatiti dodatne smiue sile. U ovoj fazi rada, veze sa prednapregnutim zavrtnjevima se
ponaaju kao i veze sa obinim zavrtnjevima. Na slici 2.38 su prikazani dijagrami F !
za razliite vrste spojnih sredstava. Moe se uoiti da je granina nosivost visokovrednih
zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja ista bez obzira na razliit "istorijat" naprezanja (slika 2.38).
Poreenjem dijagrama F ! za razliita spojna sredstva uoava se i razlika u njihovoj deformabilnosti (slika 2.38). Spoj sa visokovrednim zavrtnjevima bez sile pritezanja
ima izraenu poetnu deformaciju, koja je posledica ponitavanja zazora izmeu tela zavrtnja i rupe. U tarnim spojevima sa visokovrednim zavrtnjevima sa punom silom predna-
176
prezanja nema poetne deformacije, a do ponitavanja zazora izmeu zavrtnja i rupe dolazi tek pri proklizavanju veze. U zoni naprezanja iznad sile proklizavanja dolazi do saimanja krivih koje opisuju ponaanje visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja,
tako da granino stanje nosivosti dostiu pri istom optereenju. Meutim, veze sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima imaju znatno veu krutost pre proklizavanja, istu
ili ak veu od zavarenih spojeva. Kako ovakvi, tarni spojevi i spojevi izvedeni zavarivanjem imaju blisko ponaanje u elastinoj oblasti, dozvoljena je primena ovih spojnih sredstava u istoj vezi. Veze izvedene sa obraenim (upasovanim) prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima su, takoe, krute u elastinoj fazi ponaanja, ali zbog malog zazora
( d 0,3 mm) nemaju izraeno proklizavanje. Ukupna deformacija veze je ipak ista kao i
u sluaju neobraenih zavrtnjeva, a nosivost je neto vea s obzirom na vei prenik tela
zavrtnja.
Slika 2.38 - Dijagrami F ! za razliita spojna sredstva
Proklizavanje visokovrednih zavrtnjeva je izrazito nepovoljno, kako sa stanovita deformabilnosti i upotrebljivosti, tako i sa stanovita promene krutosti i preraspodele statikih uticaja. Stoga pri dimenzionisanju ovakvih veza treba voditi rauna i o graninom stanju upotrebljivosti, to jest pokazati da pri eksploatacionom optereenju ne dolazi do proklizavanja veza.
Kako se sila smicanja u tarnim spojevima prenosi trenjem, koncentracija napona na
mestima slabljenja elemenata veze optereenih na zatezanje je manja, to prouzrokuje
znatno veu otpornost na zamor kod dinamiki optereenih konstrukcija u odnosu na veze
sa zavrtnjevima bez sile prednaprezanja.
Koncentracija napona koja se javlja na mestima otvora kod elemenata optereenih na
zatezanje moe da se izrazi preko koeficijenta koncentracije napona k. On definie odnos
izmeu stvarnog maksimalnog napona na mestu neto preseka i nominalnog (raunskog)
napona:
k = x , max / x , cal .
(2.23)
Sredstva za vezu
177
Slika 2.39 - Dijagrami normalnih napona: a) izvan nastavka; b) kod veze sa zakivcima;
c) kod veze sa prednapregnutim zavrtnjevima; d) kod veze u zavarenoj izradi
Kod veza sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima prenoenje sile u spoju se

ostvaruje trenjem na kontaktu elemenata koji se spajaju. Kako se sile trenja angauju na
prstenastim povrinama oko rupa za zavrtnjeve (slika 2.37b), na mestu neto preseka koji
prolazi kroz centar rupe, deo sile je ve preao u drugi element spoja, pa su naprezanja manja. Primenom metode konanih elemenata moe da se odredi taan dijagram normalnih
napona u neto preseku sa prednapregutim zavrtnjevima (slika 2.40).
Da bi se ostvarila znaajna sila pritiska izmeu elemenata spoja u visokovrednim zavrtnjevima se javlja sila zatezanja velikog intenziteta. Pored toga, pri prednaprezanju zavrtnjeva
usled uvijanja navrtke momentnim kljuem, u zavrtnjevima se javlja i moment torzije, koji je
posledica savladavanja trenja izmeu navrtke i tela zavrtnja i izmeu donje povrine podlone
ploice i navrtke. Dakle, zavrtanj je izloen sloenom naprezanju, pa je njegovo naprezanje definisano uporednim naponom u skladu sa Mizesovim uslovom plastinosti.
Slika 2.40 - Dijagrami normalnih napona na mestu neto poprenog preseka u sluaju
visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja
Merenjima je ustanovljeno da sila zatezanja u zavrtnjevima u spojevima kod kojih je dolo

do proklizavanja, opada za oko 25% u odnosu na unesenu (projektovanu) silu prednaprezanja.
Serijom eksperimenata su rasvetljeni fenomeni koji utiu na pad sile prednaprezanja u zavrtnjevima. Kao glavni faktori apostrofirani su: poprena kontrakcija elemenata spoja na mestu
178
zavrtnjeva usled sile zatezanja (efekat Puasonovog koeficijenta), promena hrapavosti kontaktnih povrina usled sile pritiska i promena koeficijenata trenja (slika 2.41).
Slika 2.41 - Pad sile prednaprezanja
4.5.2 Zateui spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima

Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi su zbog velike nosivosti, a naroito zbog male
deformabilnosti spoja, najpovoljnija mehanika spojna sredstva za prijem sila zatezanja.
Kao to je napomenuto, oni su znatno efikasniji od obinih i neprednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva, a posebno od zakivaka koji imaju izrazito malu nosivost u pravcu vrata. Stoga se visokovredni prednapregnuti zavrtnjevi veoma esto koriste u elinim konstrukcijama za prijem sila zatezanja. Najee se zateui spojevi javljaju kod montanih
nastavka aksijalno zategnutih tapova (slika 2.42a) i zonama zatezanja kod krutih veza rigli sa stubovima (slika 2.42b).
Slika 2.42 - Primena visokovrednih zavrtnjeva u zateuim spojevima
Sredstva za vezu
179
Ponaanje zateuih spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjavima je specifino i prilino se razlikuje od ponaanja zateuih spojeva sa obinim ili neprednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima.
Prednaprezanjem se u zavrtnju javlja sila zatezanja (Fp), a u spoju kontaktni napon pritiska (pc). Iz uslova ravnotee sila moe se napisati da je:
Fp = Fc = pc dA
(2.24)
gde je A deo kontaktne povrine na kojoj se javlja pritisak (slika 2.43a). Kada spoljanja
sila zatezanja (Nt) deluje na prednapregnut spoj (slika 2.43b) ona nastoji da "odlepi" elemente spoja i izaziva istovremeno smanjenje kontaktne sile pritiska u limu ( Fpt ) i poveanje sile zatezanja u zavrtnju ( F b ). Iz uslova ravnotee i kompatibilnosti pomeranja
(slika 2.43b) moe da se odredi dodatna sila zatezanja koja se javlja u zavrtnju:
Fb =
Nt
1+ K pt / K b
(2.25)
gde su:
Kpt krutost lima na pritisak i
Kb
krutost zavrtnja na zatezanje.
Uslov ravnotee
Uslov ravnotee
Fp = Fc = pc dA Fb + Fpt = N t
A
Uslovi kompatibilnosti Uslov ravnotee

Fb = N t + Fpt
Fb = K b !
Fpt = K pt !
Fb = Fp + Fb
Fpt = Fc Fpt
Slika 2.43 - Ponaanje prednapregnutih spojeva optereenih na zatezanje; a) naprezanja usled

sile prednaprezanja; b) naprezanja usled spoljanje sile zatezanja; c) superpozicija naprezanja
Kako je kod uobiajenih veza u elinim konstrukcijama krutost lima znatno vea od
krutost zavrtnja (Kpt/Kb 1520) poveanje sile zatezanja u zavrtnju nije znaajno (oko
5% od spoljanje sile zatezanja). Na osnovu slike 2.44 moe da se uoi uticaj krutosti na
preraspodelu sila u zavrtnju i limu, kod prednapregnutog spoja optereenog silom zateza-
180
nja. Takoe, na osnovu grafike interpretacije moe da se odredi sila pri kojoj dolazi do
"odlepljivanja" spoja (Nt0) koja je, uobiajeno, za 5-10% vea od sile prednaprezanja zavrtnja. Ova sila moe da se odredi i analitiki na osnovu izraza:
N t 0 = Fp 1 + K b / K pt .
(2.26)
Slika 2.44 - "Igra" sila u prednapregnutom spoju optereenom na zatezanje
Nakon "odlepljivanja" dodatnu silu zatezanja prihvata samo visokovredni zavrtanj, jer
je potpuno poniten kontaktni pritisak izmeu limova u spoju. Prema tome, za sile zatezanja koje su vee od sile "odlepljivanja" ( N t > N t 0 ) prednapregnuti zavrtnjevi se ponaaju
isto kao i neprednapregnuti (slika 2.45), pa im je i granina nosivost ista, naravno pod
uslovom da su izraeni od materijala istog kvaliteta.
Slika 2.45 - Tok sila kod visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja optereenih
spoljanjom silom zatezanja
Takoe treba imati u vidu da kod zateuih spojeva sa tankim, fleksibilnim limovima,
usled savijanja limova dolazi do kontakta (oslanjanja) krajeva prepusta na drugi element
Sredstva za vezu
181
veze (slika 2.46a). Na kontaktu se javlja kontaktna sila pritiska (Q), koja se u literaturi naziva sila od efekta poluge i koja dodatno optereuje zavrtnjeve (slika 2.46b).
Slika 2.46 - a) Efekat poluge; b) Poveanje sile u zavrtnju usled efekta poluge
Sila usled efekta poluge zavisi od relativnih krutosti i geometrijskih odnosa delova veze. Ne
postoji taan postupak za njeno odeivanje, ve samo procena njene vrednosti prema izrazu:
w t4
0,5
t
30 a b 2 A
Q=
4
a a + 1 + w t
2
b 3 b 6 a b 2 A
(2.27)
sa oznakama prema slici 2.46a.

Efekat poluge moe da se smanji ili povea konstruktivnim oblikovanjem veze, kao to
je prikazano na slici 2.47. Kod veze sa tankim eonim ploama bez ukruenja, dolazi do
savijanja limova i javlja se znaajna sila usled efekta poluge. Kod veze sa debelom (slika
2.47a) ili ukruenom (slika 2.47b) eonom ploom dolazi do odvajanja ploe kao krutog
tela, pa se ne javlja efekat poluge.
Slika 2.47 - Smanjenje efekta poluge konstruktivnim oblikovanjem
182
4.6 UNOENJE SILE PREDNAPREZANJA

Sila prednaprezanja (u literaturi se koristi i izraz sila pritezanja) je jedan od najvanijih
faktora od kojih zavisi nosivost spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima.
Ostvarivanje sile prednaprezanja, odnosno pritezanje spojnih elemenata se ostvaruje uvrtanjem navrtke zavrtnja. Pri tome se u zavrtnju, kao primarno naprezanje, javlja sila zatezanja usled njegovog izduenja. Osim aksijalnih napona usled sile zatezanja u zavrtnju se
javljaju i smiui naponi usled momenta torzije koji je posledica trenja izmeu navrtke i
navoja zavrtnja i izmeu navrtke i podloke. Ovaj moment torzije je sekundarni (neeljeni)
uticaj, mada u nekim sluajevima njegova vrednost moe da dostigne i 40% vrednosti
momenta kojim se uvre navrtka (Mu). Prema tome, prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi se nalaze u sloenom naponskom stanju. Kako ne bi dolo do otputanja sile prednaprezanja, ne sme se dozvoliti da uporedni napon u zavrtnju, dobijen na osnovu Mizesovog
uslova plastifikacije, prekorai granicu elastinosti. Analizom naprezanja tela zavrtnja utvrena je maksimalna dozvoljena sila prednaprezanja koja moe da se unese u zavrtanj, a
da on pri tom ostane u elastinoj oblasti ponaanja. Ona je data izrazom:
Fp = 1 f 02 As
(2.28)
gde su:
koeficijent redukcije ( 1 < 1,0 ) kojim se omoguava da naprezanja u zavrtnju osta1
nu u granici elestinosti,
f02 tehnika (konvencionalna) granica razvlaenja elika,
As
povrina ispitnog preseka zavrtnja.
Vrednosti sile prednaprezanja za visokovredne zavrtnjeve klase vrstoe 10.9 su date u

tabeli 2.15. Sila prednaprezanja za zavrtnjeve klase 8.8 i 12.9 moe da se odredi mnoenjem vrednosti iz tabele 2.15 faktorom ( = 0,7, odnosno ( = 1,2, respektivno.
Tabela 2.15 - Vrednosti sile prednaprezanja za zavrtnjeve klase vrstoe 10.9
d
As
f 02
$mm%
$mm2%
$N/mm2%
M12
Mu $Nm%
Fp $kN%
1=0,7
1=0,8
za k=0,16
84,3
53
61
102
M16
157
99
113
253
M20
245
154
176
493
M22
303
191
218
672
M24
353
222
254
852
M27
459
289
330
1495
M30
561
353
404
1694
M33
694
437
500
2307
900
Sredstva za vezu
183
Sila zatezanja u zavrtnju, preko glave zavrtnja i navrtke, vri pritisak na elemete spoja,
pa dolazi do njihovog pritezanja (prednaprezanja). Od intenziteta sile prednaprezanja direktno zavisi nosivost i smiuih i zateuih spojeva. Zbog toga pouzdanosti pritezanja
elemenata treba obratiti posebnu panju. Prilikom okretanja navrtke i istezanja zavrtnja, ne
postoji mogunost da se direkno meri sila prednaprezanja. Kontrola intenziteta sile prednaprezanja moe da se ostvari indirekno, merenjem nekih drugih veliina. Postupci koji se
najee primenjuju su:
merenje veliine momenta kojim je izvreno pritezanje zavrtnja,
merenje momentnog impulsa kojim se okree navrtka,
merenje veliine ugla za koji je okrenuta navrtka,
merenje izduenja zavrtnja,
postupak sa indikatorskom podlokom.
Kod nas se najee primenjuje postupak sa merenjem momenta uvrtanja navrtke. On
se zasniva na poznavanju zavisnosti izmeu momenta uvrtanja ( M u ) i sile prednaprezanja
( Fp ), koja moe da se napie u sledeem obliku:
M u = Fp d k
(2.29)
gde su:
d
nazivni prenik zavrtnja,
Fp
ostvarena sila prednaprezanja i
k
koeficijent koji zavisi od stanja povrina navoja.
Koeficijent k zavisi od trenja izmeu navrtke i navoja zavrtnja, i izmeu navrtke i podlone ploice, kao i od dimenzija podlone ploice i geometrije navoja. Vrednosti ovog
koeficijenta se kreu u rasponu od 0,13-0,17, a odreuje ih proizvoa koji je duan da ih
upie u atestnu dokumentaciju. Kod odgovornih konstrukcija vrednost ovog koeficijenta se
odreuje laboratorijskim ispitivanjem na licu mesta. to je vrednost koeficijenta k manja
to je potreban manji moment uvrtanja da bi se ostvarila eljena sila prednaprezanja, pa se
esto povrine navoja premazuju razliitim sredstvima kako bi se smanjio otpor pri prednaprezanju, to direktno utie na smanjenje koeficijenta k i momenta uvrtanja navrtke
(Mu). Ove povrine mogu da budu dodatno zatiene toplim cinkovanjem, metalizacijom,
ili premazom molbiden-disulfida (MoS2). Nain i vreme skladitenja zavrtnjeva, takoe,
bitno utiu na stanje povrina navoja.
Od tanosti koeficijenta k direktno zavisi vrednost sile prednaprezanja, a indirektno i
nosivost spoja. Ukoliko je stvarna vrednost koeficijenta k vea od predviene, u zavrtnju
e se ostvariti manja sila prednaprezanja, pa je i nosivost spoja manja. U suprotnom, ako je
vrednost koeficijenta k precenjena, moe da doe do plastifikacije i loma zavrtnja pri prednaprezanju. Od vrednosti koeficijenta k zavisi i intenzitet sekundarnih smiuih napona u
zavrtnju izazvanih momentom torzije. Pri proraunu se to uzima u obzir preko vrednosti
koeficijenta redukcije i to na sledei nain:
0,7 za k > 0,14
.
1 =
0,8 za k 0,14
(2.30)
Uvrtanje navrtke se izvodi pomou momentnih kljueva (slika 2.48). Ovi kljuevi se
prethodno badare u laboratoriji, a konstruisani su tako da kada se ostvari zahtevani mo-
184
ment uvrtanja, daju svetlosni ili zvuni signal, ili se pak automatski isljuuju, kako ne bi
dolo do prekomernog naprezanja zavrtnja. Vrednosti momenata uvrtanja (Mu) za uobiajenu vrednost koeficijenta k date su u tabeli 2.15.
Slika 2.48 - Razliiti tipovi momentnih kljueva: a) i b) sa skalom; c) sa svetlosnim signalom;

d)i e) sa zvunim signalom; f) sa mehanikim iskljuivanjem
Postupak sa merenjem momentnog impulsa se zasniva na radijalnim jednovremenim

udarima suprotnog smera na ivice navrtke. To se postie pomou pneumatskih zatezaa
(slika 2.49) sa vazduhom pod pritiskom od 5-6 bara. Ovaj postupak se primenjuje kod manje znaajnih konstrukcija, jer su mogua vea odstupanja dobijenih rezultata. Kod znaajnih konstrukcija, zavrtnjevi mogu prvo da se pritegnu ovim zatezaem na 70-80% potrebne sile, a zatim da se do potrebne sile dotegnu momentnim kljuem.
Postupak sa oitavanjem ugla okretanja eliminie uticaj koeficijenta k na tanost ostvarene sile pritezanja. Po ovom postupku prvo se svi zavrtnjevi u spoju pritegnu prethodnim
momentom uvrtanja, ija vrednost iznosi 10% od vrednosti Mu ( M u = 0,1 M u ), da bi dolo do dobrog naleganja elemenata u spoju. Zatim se okree navrtka za odreeni ugao ) u
zavisnosti od debljine paketa (t). Numerike vrednosti ovih veliina, za zavrtnjeve klase
10.9, date su u tabeli 2.16.
Postupak merenja izduenja zavrtnja se primenjuje u laboratorijskim uslovima i na
gradilitu ukoliko se obezbede uslovi za tano merenje izduenja zavrtnja. Izduenje zavrtnja se meri mehanikim, ili elektrinim mernim instrumentima. Iz izmerenog izduenja se
Sredstva za vezu
185
Hukovim zakonom direkno dobija sila u zavrtnju. Kako zavrtanj po svojoj duini ima razliite poprene preseke, to prethodno mora da se odredi udeo svakog dela u ukupnom izduenju.
Slika 2.49 - Pneumatski zatezai

Tabela 2.16 - Vrednosti ugla okretanja )
d
Mu
debljina paketa t
ugao okretanja )
$mm%
$Nmm%
$mm%
$%
M12
M16
M20
M22
M24
M27
M30
10
25
50
70
90
150
170
Za sve zavrtnjeve
M12-M30
0-50
180
50-100
240
100-240
270
Postupak sa indikatorskom podlokom se koristi u Velikoj Britaniji. Podloka od elika

povienog kvaliteta prilikom proizvodnje dobija, istiskivanjem, bradavice odreene visine
(slika 2.50a). Njihove dimenzije su odreene tako da je za njihovo utiskivanje potrebna sila koja je jednaka potrebnoj sili prednaprezanja u zavrtnju. Postupak je vrlo jednostavan za
izvoenje: nije potrebno badarenje alata za pritezanje i kvalifikovana radna snaga. Na
gradilitu radnik vri pritezanje navrtke sve dok se bradavice ne utisnu, to se registruje
merenjem zazora (slika 2.50b).
186
Slika 2.50 - Zavrtnjevi sa indikatorskom podlokom
4.7 KOEFICIJENT TRENJA IZMEU SPOJNIH POVRINA

U spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima se javlja sila trenja, kao
posledica sile pritiska i hrapavosti dodirnih povrina. Ukupna sila trenja u spoju jednaka je
zbiru pojedinanih sila trenja na mestu svakog zavrtnja. Ova sila direkno zavisi od sile
pritezanja ( Fp ) i koeficijenta trenja () i data je sledeim izrazom:
Ft = Fp
(2.31)
Koeficijent trenja je bezdimenziona veliina koja zavisi od stanja hrapavosti i naina

obrade dodirnih (kontaktnih) povrina. U tabeli 2.17 su date vrednosti koeficijenata trenja
za najee primenjivane naine obrade spojnih povrina.
Tabela 2.17 - Vrednosti koeficijenta trenja *
*
Nain obrade dodirnih povrina
Nezatiena
Zatiena
Bez posebne obrade

ienje plamenom
ienje mlazom abraziva
Povrine oiene mlazom abraziva, a potom zatiene
prevlakom od legure aluminijuma
0361
0362
0363
0,30
0,40
0,50
0561
0562
0563
0,30
0,40
0,55
0,50
0,50
Pre spajanja elemenata, dodirne povrine moraju da budu oiene na odgovarajui nain. Valjaonika pokorica (kovina) mora da se ukloni elinim etkama. Ukoliko se uklanja bruenjem, dobijaju se sjajne i glatke povrine sa znatno smanjenim koeficijentom trenja, zbog efekta uglaanosti. Masnoa i neistoe se uklanjaju suvim krpama.
ienje plamenom se izvodi sa dva do tri prelaska plamena od kiseonika i acetilena
preko povrine lima. Tom prilikom, izmeu svakog prelaza elementi se hlade, a proizvodi
sagorevanja uklanjaju elinim etkama i suvim krpama. Pri tome reba voditi rauna i o
temperaturi plamena da ne bi dolo do neeljenih deformacija usled poviene temperature.
Sredstva za vezu
187
Prilikom ienja povrina mlazom abraziva povrine spoja se zasipaju kristaliziranim

kvarcnim peskom, krupnoe zrna 0,7-1,2 mm, pod pritiskom od 7 bara. Usled udara kvarcnih zrna skida se neistoa, a povrina postaje hrapava. Kao abraziv moe da se koriste i
zrna od otroivinog tvrdog liva dimenzija 0,3-0,5 mm. Ovako oieni elementi moraju
odmah da se ugrade u spoj. U suprotnom, novostvoreni sloj re, praine i neistoe pre
ugradnje mora da se ukloni mekim elinim etkama.
Oiene povrine mogu da se zatite pre ugradnje zavrtnjeva. Zatitno sredstvo treba
trajno da titi konstrukciju od korozije i istovremeno omoguava postizanje zadovoljavajueg koeficijenta trenja. Takve uslove zadovoljava zatita metalizacijom sa legurom aluminijuma i magnezijuma (AlMg5), sa debljinom prevlake od 100-150 m.
4.8 PRORAUN NOSIVOSTI VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

4.8.1 Proraun visokovrednih zavrtnjeva u smiuim spojevima
4.8.1.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja
Kako je ve pomenuto, visokovredni zavrtnjevi bez sile prednaprezanja se ponaaju
kao i obini zavrtnjevi, a pri proraunu, s obzirom na bolji kvalitet elika od kojeg su napravljeni, razlikuju se jedino doputeni naponi. Dakle, nosivost visokovrednog zavrtnja u
smiuem spoju moe da se odredi na sledei nain:
Fv , dop
d 2
=
dop
F
m
v
4
= min
.
F = min t d
b,dop
b
(2.32)
Doputeni naponi smicanja (dop) zavise od klase vrstoe zavrtnja, njegove obrade i
sluaja optereenja. Na vrednost doputenog napona pritiska po omotau rupe (b,dop), pored kvaliteta osnovnog materijala i sluaja optereenja, utie i vrednost sile prednaprezanja. Vrednosti doputenih napona za zavrtnjeve klase vrstoe 10.9 koji se kod nas najee koriste date su u tabeli 2.18.
Tabela 2.18 - Dozvoljeni naponi za zavrtnjeve klase vrstoe 10.9
dop
b,dop $N/mm2%
Vrsta izrade
zavrtnja
Neupasovani
zavrtnjevi
Upasovani
zavrtnjevi
Veliina
sile Fp
0361
0561
t,dop
2
$ N/mm %
Sluaj optereenja
II
I
II
II
Fp=0
280
320
420
470
0,5Fp
380
430
570
640
Fp
480
540
720
810
Fp=0
320
360
480
540
0,5Fp
420
470
630
710
Fp
480
540
720
810
240
280
$ N/mm2%
I
II
360
410
270
320
188
4.8.1.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi

Nosivost smiuih spojeva izvedenih pomou visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednaprezanja zavisi od:
kvaliteta materijala od kojeg je zavrtanj napravljen,
vrednosti ostvarene sile prednaprezanja,
koeficijenta trenja izmeu kontaktnih povrina i
sluaja optereenja.
Granina nosivost ovakvih spojeva je ista kao nosivost spojeva sa visokovrednim zavrtnjevima bez sile pritezanja. Meutim, pri eksploatacionom optereenju ne treba dozvoliti da doe do proklizavanja ovih veza, jer bi se na taj nain ponitili svi povoljni efekti
vezani za prednapregnute zavrtnjeve, kao to su manja deformabilnost veze i vea otpornost na zamor. Zbog toga se, u savremenim propisima za nosee eline konstrukcije koji
se zasnivaju na konceptu graninih stanja, kao to je na primer Evrokod 3, pri proraunu
prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva zahtevaju:
dokaz nosivosti zavrtnjeva pri dejstvu proraunskog (graninog) optereenja i
provera proklizavanja pri dejstvu eksploatacionog optereenja.
Kako su nai propisi zasnovani na konceptu doputenih napona, a proraunska optereenja odgovaraju eksploatacionim (nema ponderisanja optereenja), jedini kriterijum pri
dimenzionisanju visokovrednih zavrtnjeva koji figurie u standardu JUS U.E7.140/1985 je
proklizavanje. Dakle, da bi se spreilo proklizavanje veze, sila koja se javlja u zavrtnju
usled eksploatacionog optereenja mora da bude manja od njegove nosivosti na proklizavanje, koja se odreuje na sledei nain:
Fs , dop = Fp / 2
(2.33)
gde su:
koeficijent trenja, ije su vrednosti date i tabeli 2.17,
*
sila prednaprezanja, koja moe da se odredi na osnovu izraza (2.28), ili iz tabele
Fp
2.15 (za zavrtnjeve klase vrstoe 10.9).
koeficijent sigurnosti na proklizavanje, koji zavisi od sluaja optereenja i zazora
+2
izmeu rupe i tela zavrtnja (tabela 2.19).
Tabela 2.19 - Vrednosti koeficijenta sigurnosti 2
Koeficijent sigurnosti na proklizavanje
+2
Vrsta optereenja (tip konstrukcija)
Sluaj optereenja
II
Preteno mirno optereenje

(zgrade, krovovi i sl.)
0,3 < d 1 mm
1,25
1,10
1 < d 3 mm
1,56
1,38
Mirno + dinamiko optereenje

(mostovi, kranski nosai i sl.)
0,3 < d 1 mm
1,40
1,25
U sluaju obraenih (upasovanih) visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednaprezanja, zbog veoma malog zazora izmeu rupe i tela zavrtnja, smiua sila u spoju se
Sredstva za vezu
189
delimino prenosi trenjem, a delimino smicanjem tela zavrtnja. Nosivost zavrtnja u

ovakvom spoju moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Fvs , dop = Fv , dop + 0,25 Fs , dop
(2.34)
gde su:
Fv , dop nosivost obraenog (upasovanog) zavrtnja u smiuem spoju,
Fs,dop nosivost zavrtnja na proklizavanje.
I obraeni i neobraeni prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi moraju da se provere
na nosivost po omotau rupe, sa dozvoljenim naponima pritiska po omotau rupe koji su
dati u tabeli 2.18. Napon smicanja u telu zavrtnja ne treba da se proverava.
Pri proraunu normalnog napona u neto preseku elemenata spoja ostvarenog prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba uzeti u obzir redukciju sile zatezanja usled
trenja. Naime, kod ovakvih spojeva sila se prenosi trenjem preko prstenaste povri oko
centra zavrtnja. Na mestu minimalnog neto preseka, koji prolazi kroz centar rupe, deo sile
smicanja je ve prenet trenjem preko dela prstenaste povri (slika 2.51), pa silu koja deluje
na mestima oslabljenih preseka elemenata spoja treba umanjiti (redukovati) za deo sile koji je ve prenet trenjem.
Slika 2.51 - Prenoenje sile trenjem izmeu kontaktnih povri u obliku prstena
Eksperimentalnim istraivanjim i numerikim simulacijama utvreno je da se pre samog neto preseka trenjem prenese oko 40% nosivosti zavrtnja (0,4Fs,dop). U sluaju neobraenih zavrtnjeva ovo umanjenje ne moe da bude vee od 20% nosivosti na proklizavanje svih zavrtnjeva do posmatranog neto preseka. Kod obraenih zavrtnjeva maksimalno
umanjenje je 10%. Nain prorauna redukovane sile na mestu neto preseka ilustrovan je na
slici 2.52.
Redukovana sila u osnovnom elementu (lameli), na mestu preseka I-I moe da se odredi na osnovu izraza:
N tI, red = N t 0,4 n1 m Fs, dop
(2.35)
190
gde su:
Nt
sila zatezanja koja deluje na posmatrani element,
n1
broj zavrtnjeva u prvom redu (u preseku I-I),
m
broj tarnih ravni i
Fs,dop nosivost zavrtnja na proklizavanje.
N tI, red > N tII, red

I
I = N tI,red / Anet
I
II
Anet
> Anet
II
II = N tII,red / Anet
Slika 2.52 - Proraun redukovane sile na mestu neto preseka kod spojeva sa
prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
Ukoliko u drugom redu ima vie zavrtnjeva nego u prvom, zbog veeg slabljenja preseka osnovnog elementa neophodno je kontrolisati normalne napone i u preseku II-II. U preseku II-II silu treba umanjiti za ukupnu nosivost zavrtnjeva u prethodnom redu i 40% nosivosti zavrtnjeva u posmatranom redu, sa tim da ukupno umanjenje usled trenja, za sve zavrtnjeve do posmatranog reda (preseka), ne bude vee od 20%. Redukovanu silu u ovom
preseku treba odrediti na sledei nain:
N t n1 m Fs, dop 0,4 n2 m Fs , dop
N tII, red = max
N t n1 m Fs, dop 0,2 ( n1 + n2 ) m Fs , dop
(2.36)
gde je n2 broj zavrtnjeva u preseku II-II. Na slian nain se moe odrediti i sila u svakom
sledeem preseku. Ona je u svakom sledeem preseku osnovnog elementa sve manja, tako
da pri proraunu ima smisla proveravati samo normalni napon u presecima I-I i II-II (slika
2.52). Na osnovu uslova ravnotee u svakom poprenom preseku ukupna sila u osnovnom
elementu i podvezicama je jednaka aksijalnoj sili zatezanja koja deluje izvan nastavka ( N t ).
Sredstva za vezu
191
Prema tome, u podvezicama se sila poveava i maksimalnu vrednost dostie na mestu prekida osnovnog materijala. Stoga, pri kontroli neto preseka podvezica, redukovana sila treba da
se odredi za presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva (J-J) i to na sledei nain:
N tJ, red = N t 0,4 n j m Fs , dop
(2.37)
gde je n j broj zavrtnjeva u tom redu.

Dijagrami normalnih napona u presecima oslabljenim rupama za spojna sredstva se, takoe, bitno razlikuju. Za razliku od spojeva sa obinim i neprednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima, kod kojih se na mestu neto preseka javlja znaajna koncentracija napona (slika 2.53a), kod spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima ova koncentracija je minimalna (slika 2.53b). Koncentracija napona oko rupa se javlja tek kada
doe do proklizavanja (slika 2.53c).
Kod aksijalno pritisnutih elemenata nema ove redukcije, pa se ovakvi elementi proveravaju sa bruto povrinom poprenog preseka i punom silom pritiska koja deluje u posmatranom preseku.
Slika 2.53 - Normalni naponi u poprenom preseku oslabljenom rupama: a) obini zavrtnjevi;
b) prednapregnuti zavrtnjevi; c) prednapregnuti zavrtnjevi posle proklizavanja
4.8.2 Proraun visokovrednih zavrtnjeva na zatezanje

4.8.2.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja
Kao i u sluaju smiuih spojeva, ukoliko visokovredni zavrtnjevi nisu prednapregnuti,
oni se pri dejstvu optereenja ponaaju u potpunosti kao i obini zavrtnjevi. Prema tome,
nosivost na zatezanje visokovrednih zavrtnjeva bez sile prednaprezanja, odnosno doputena sila zatezanja u zavrtnju, moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Ft , dop = t , dop As
gde su:
t, dop doputeni napon zatezanja (tabela 2.18),
As
povrina ispitnog preseka (tabela 2.15).
(2.38)
192
4.8.2.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi

U zateuim spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba da se
ogranini vrednost sile u zavrtnjevima tako da ne doe do odvajanja ("odlepljivanja") elemenata spoja, jer bi se na taj nain znatno poveala deformabilnost veze, a samim tim i itave konstrukcije. Prema naem standardu JUS. U.E7.140/1985 dozvoljena sila zatezanja u
zavrtnju moe da se odredi na osnovu izraza:
Ft , dop = 3 Fp
(2.39)
gde je 3 koeficijent sigurnosti koji zavisi od vrste naprezanja i sluaja optereenja. Vrednosti ovog koeficijenta date su u tabeli 2.20.
Tabela 2.20 - Koeficijent sigurnosti
+3
+3
Vrsta optereenja
Sluaj optereenja
I
II
Preteno mirno (zgrade...)
0,7
0,8
Dinamiko (mostovi, kranski nosai...)
0,6
0,7
4.8.3 Proraun kombinovanih spojeva sa prednapregnutim

visokovrednim zavrtnjevima
Ukoliko se u spoju pored smiue sile, koja je upravna na osu zavrtnjeva, javlja i sila
zatezanja u pravcu ose zavrtnja (Nt), tada se smiua sila prihvata silom trenja koju izaziva
rezultujua sila zatezanja u zavrtnju. Sila zatezanja smanjuje pritisak u kontaktnom spoju
koji je izazvan silom prednaprezanja, pa ova redukcija mora da se uzme u obzir, jer negativno utie na nosivost zavrtnja na proklizavanje. U ovakvim sluajevima nosivost zavrtnja
na proklizavanje treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Fs , dop =
(Fp N t )
2
(2.40)
U spojevima sa obraenim visokovrednim zavrtnjevima smiua sila se prihvata smicanjem zavrtnja i silom trenja koju izaziva rezultujua sila zatezanja u zavrtnju. Doputena
sila smicanja u spoju je data izrazom:
Fvs , dop = Fv , dop + 0,25
(Fp N t )
2
(2.41)
Pri tome, napon zatezanja u zavrtnju usled sile zatezanja (Nt) ne sme da prekorai vrednost t,dop iz tabele 2.18. Doputeni napon pritiska po omotau rupe se odreuje za silu
prednaprezanja umanjenu za vrednost sile zatezanja (Nt), prema tabeli 2.18.
Sredstva za vezu
193
5 KONSTRUISANJE VEZA SA ZAVRTNJEVIMA I

ZAKIVCIMA
5.1 OPTA PRAVILA
Pravilno konstruisanje spojeva sa zakivcima i zavrtnjevima predstavlja preduslov da e
veze, sa oekivanom sigurnou, da prenesu odreeno optereenje, a uz predpostavke koje
su usvojene pri proraunu nosivosti spojnih sredstava. Naroito treba da se obrati panja
na izbor prenika spojnog sredstva (zakivka ili zavrtnja), raspored i broj spojnih sredstava
u vezi, kompatibilnost razliitih spojnih sredstava, kao i na njihov kvalitet.
Nastavci po pravilu treba da budu konstruisani simetrino sa istim brojem zakivka ili
zavrtnjeva sa obe strane spoja. Broj zavrtnjeva, odnosno zakivaka sa jedne strane spoja
mora da bude vei ili jednak od dva, za konstrukcije u zgradastvu, odnosno tri za odgovorne konstrukcije kao to su na primer mostovi. Minimalni prenici zakivaka i zavrtnjeva za
konstrukcije u zgradarstvu i mostogradnji dati su u tabeli 2.21.
Tabela 2.21 - Minimalan prenik i broj mehanikih spojnih sredstava
Oblast
primene
Minimalan prenik
Zavrtnjevi
Zakivci
Minimalan broj komada

Zavrtnjevi
Zakivci
Zgradarstvo
12
13
Mostogradnja
16
17
Veze sa jednim zakivkom ili zavrtnjem se primenjuje samo kod konstruktivnih, ili specijalnih spojeva, ije ponaanje je utvreno eksperimentalnim putem (na primer kod stubova dalekovoda).
Spojevi na preklop sa samo jednim zakivkom nisu doputeni. Ovakvi spojevi mogu da
se primenjuju sa zavrtnjem, i to samo u izuzetnim sluajevima. Usled dejstva smiue sile
dolazi do savijanja limova i rotacije zavrtnja (slika 2.54), pa se u telu zavrtnja, zbog skretnih sila, javlja i sila zatezanja. Da bi se poveala nosivost na upanje, zavrtanj treba da ima
podloku i ispod glave i ispod navrtke. Nosivost zavrtnja na pritisak po omotau rupe treba
redukovati na 60 % nominalne vrednosti.
Slika 2.54 - Preklopni spoj sa jednim zavrtnjem
Zakivci ne smeju da se primenjuju u spojevima optereenim na zatezanje. U ovakvim

spojevima mogu da se primene obini zavrtnjevi, ali samo kod statiki optereenih kons-
194
trukcija, a pri tome mora da se uzme u obzir uticaj izduenja zavrtnjeva na ukupnu deformabilnost veze. Kod dinamiki optereenih konstrukcija dozvoljena je samo primena
prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva.
5.2 ODREIVANJE PRENIKA SPOJNOG SREDSTVA

Jedan od prvih koraka pri konstruisanju i proraunu veza sa mehanikim spojnim
sredstvima je izbor prenika spojnog sredstva (zavrtnja ili zakivka). Optimalan prenik
zavrtnja moe da se odredi iz uslova da je nosivost na smicanje (Fv) jednaka nosivosti na
pritisak po omotau rupe (Fb). Postoje razliite empirijske formule pomou kojih moe da
se odredi optimalni prenik zavrtnja u funkciji od debljine spoljanjih elemenata spoja.
Najee se primenjuje sledea formula:
opt d 0
= 5 ts , min 0,2
[cm]
(2.42)
gde je ts,min minimalna debljina spoljanjih elemenata u spoju. Na slici 2.55a je prikazana
grafika interpretacija prethodnog empirijskog izraza, dok je na slici 2.55b prikazan alternativan nain (grafiki i analitiki) za odreivanje optimalnog prenika zavrtnja.
6,324
a)
t s , min
1 + 0,3
1 d 6,324
t s , min
1 0,3
1 [mm]
b)
Slika 2.55 - Razliite mogunosti za odreivanje optimalnog prenika zavrtnja u zavisnosti od

minimalne debljine spoljanjeg elementa (lima)
Osim toga, prilikom izbora prenika zavrtnja treba voditi rauna i o pravilnom konstruisanju veze, jer od prenika zavrtnja zavise minimalna rastojanja zavrtnjeva, odnosno mogunost smetanja i ugraivanja zavrtnja.
Za standardne valjane profile postoje tabele u kojima su pored maksimalnog prenika
zavrtnja koji se moe primeniti, preciziran i poloaj zavrtnjeva, odnosno linije zavrtnjeva
(tabela 2.22).
Sredstva za vezu
195
Tabela 2.22 - Maksimalni prenici zavrtnjeva i linije zavrtnjeva za standardne valjane profile
IPE
d0 c
70
80
6,4
22
6,4
26
90
100
6,4
28
8,4
30
13
56
13
56
110
120
8,4
32
8,4
36
17
66
140
11
34
11
40
21
76
160
11
40
13
44
23
180
13
44
13
50
200
13
48
13
56
220
13
52
17
240 17/13 56
60
270
280
17
60
d0
d0
c1
c2
c3
17
35
35
21
40
40
13
25
23
45
45
25
50
50
13
60
13
30
25
45
45
25
45
70
45
17
66
17
68
25
50
80
50
21
76
21
76
35
28
55
95
55
86
23
86
23
86
21/17 35
28
60
115 60
25
100
25
100
25
100
40
28
60
135 60
25
110
25
110
25
110
23/21 40
28
65
150 65
60
25
120
25
120
25
120
45
17
68
25
94
35
25
96
35
25/23 45
25
100
40
25
106
40
25
110
40
25
50
21/17 72
d0
HEM
c c1
60
17
d0
HEB
c c1
260
d0
HEA
c c1
d0
25/23 100
35
17/13 30
17
21
23
25
110
45
25
110
45
25
116
45
25
50
300 21/17 64
23
80
28
120
45
28
120
45
25
120
50
28
55
320 21/17 70
28
120
45
28
120
45
28
126
47
28
58
330
340
21
74
28
120
45
28
120
45
28
126
47
350
28
58
360 23/21 76
25
90
28
120
45
28
120
45
28
126
47
380 23/21 82
28
120
45
28
120
45
28
126
47
28
60
400
23
86
25/23 86
28/25 96
450 25/23 94
28
106
28
120
45
28
120
45
28
126
47
500
28
100
28
110
28
120
45
28
120
45
28
130
45
550
28
110
28
120
28
120
45
28
120
45
28
130
45
600
28
120
28
120
28
120
45
28
120
45
28
130
45
650
120
45
28
120
45
28
130
45
700
120
45
28
126
45
28
130
42
800
130
40
28
130
40
28
132
42
900
130
40
28
130
40
28
132
42
1000
130
40
28
130
40
28
132
42
196
5.3 RASPORED ZAKIVAKA I ZAVRTNJEVA U VEZI

Pri konstruisanju veze sa mehanikim spojnim sredstvima, treba voditi rauna o njihovom meusobnom rastojanju, kao i rastojanju izmeu ivica elemenata koji se spajaju i
spojnih sredstava. Ukoliko je rastojanje izmeu dva susedna zakivka ili zavrtnja malo, tada
dolazi do smicanja (cepanja) lima, a ukoliko je mnogo veliko, veza je dugaka, pa je izraena nelinearna raspodela sila u spojnim sredstvima. Minimalna i maksimalna rastojanja
izmeu zavrtnjeva su definisana standardom JUS U.E7.145/1987. Ona zavise od prenika
zavrtnja i od pravca delovanja sile (slika 2.56). Vrednosti minimalnih i maksimalnih rastojanja su date u tabeli 2.23.
e rastojanje izmeu dva susedna zavrtnja

e1 rastojanje izmeu zavrtnja i ivice elementa koji se spaja, u pravcu delovanja sile
e2 rastojanje izmeu zavrtnja i ivice elementa koji se spaja, upravno na pravac delovanja sile
Slika 2.56 - Raspored zakivaka i zavrtnjeva u spoju
Minimalno meusobno rastojanje izmeu zavrtnjeva (zakivaka) se odreuje tako da se

omogui njihova nesmetana ugradnja i da njihova nosivost ne bude uslovljena cepanjem
(smicanjem) lima izmeu susednih spojnih sredstava (slika 2.57a). Iz uslova jednakosti
nosivosti zavrtnja na pritisak po omotau rupe i nosivosti lima na smicanje, moe da se odredi minimalno rastojanje susednih zavrtnjeva u pravcu delovanja sile. Ova jednakost moe da se napie u sledem obliku:
2 (e d ) t dop = d t b,dop
(2.43)
Ako se doputeni naponi smicanja osnovnog materijala ( dop = k1 dop ) i pritiska po

omotau rupe ( b, dop = k 2 dop ) izraze u funkciji doputenog napona za osnovni materijal
i uvrste u prethodnu jednakost dobija se:
2 (e d ) t k1 dop = d t k 2 dop
pa je minimalno rastojanje:
(2.44)
Sredstva za vezu
197
k
e = 1 + 2 d .
k1
2
(2.45)
Tabela 2.23 - Rastojanja zakivaka i zavrtnjeva u vezi

Opis rastojanja
Rastojanje izmeu susednih
zavrtnjeva u pravcu i
upravno na pravac
delovanja sile
e
Rastojanje izmeu
zavrtnjeva i ivice elementa
u pravcu delovanja sile
e1
Rastojanje izmeu
zavrtnjeva i ivice elementa
upravno na pravac
delovanja sile
e2
Min.
3d0
Maksimalno
Za nosee zakivke i zavrtnjeve, konstruktivne
zakivke i zavrtnjeve u pritisnutim tapovima i
ukruenjima rebara
8d0
ili
15t
Za konstruktivne zakivke i zavrtnjeve u

zategnutim tapovima i za vezu rebra i noice
izvan nastavka kod limenih nosaa
12d0
ili
25t
Kada je ivica ukruena, odnosno previjena

(slika 2.56b)
3d0
ili
9t
U ostalim sluajevima
3d0
ili
6t
Kada je ivica ukruena, odnosno previjena

(slika 2.56b)
3d0
ili
9t
U ostalim sluajevima
3d0
ili
6t
2d0
1,5d0
Slika 2.57 - Odreivanje minimalnog rastojanja u pravcu delovanja sile:

a) izmeu susednih zavrtnjeva; b) izmeu zavrtnjeva i ivice elementa
Koeficijent k1 predstavlja kolinik dopuenog napona smicanja i doputenog normalnog napona za osnovni materijal i priblino je jednak k1 = 1 / 3 0,58 , dok koeficijent
198
k2 definie odnos izmeu doputenog napona pritiska po omotau rupe i doputenog normalnog napona i iznosi 1,7 za obine, odnosno 2,0 za obraene zavrtnjeve (tabele 2.8 i
2.9). Sa ovako definisanim vrednostima koeficijenata k1 i k2 , iz izraza (2.45) se dobija:
2,47 d za neobraene zavrtnjeve
e=
2,73 d za obraene zavrtnjeve
(2.46)
U propisima je usvojeno e = 3 d 0 . Za statike, nosee zakivke i zavrtnjeve se preporuuje primena minimalnih propisanih rastojanja, a za konstruktivne maksimalnih
rastojanja.
Rastojanja zakivka i zavrtnja od ivice elemenata treba da budu to manja kako ne bi
dolo do odizanja krajeva elemenata, to je nepovoljno sa aspekta dejstva korozije. Meutim, rastojanje spojnog sredstva od ivice elemenata odreeno je iz uslova jednakosti nosivosti veze na pritisak po omotau rupe i nosivosti lima na smicanje. Smicanje lima se odvija u dve ravni koje zaklapaju ugao 30 u odnosu na pravac dejstva sile (slika 2.57b). Uslov jednakosti nosivosti na pritisak po omotau rupe i na smicanje lima, u ovom sluaju
moe da se napie na sledei nain:
2t
e1 d / 2
dop = d t b,dop
cos 30"
(2.47)
odnosno:
2t
e1 d / 2
k1 dop = d t k 2 dop .
3/2
(2.48)
Reavanjem prethodnog izraza po nepoznatom minimalnom rastojanju od ivice e1

dobija se:
1
3 k 2
e1 = +
d
4 k1
2
(2.49)
odnosno, kada se uvrste vrednosti koeficijenata k1 i k2 :

1,77 d za neobraene zavrtnjeve
e1 =
1,99 d za obraene zavrtnjeve
(2.50)
U naem standardu je usvojeno minimalno rastojanje u pravcu delovanja sile e1 = 2 d0

(tabela 2.23).
Minimalno rastojanje spojnih sredstava do ivica elemenata upravno na pravac delovanja sile je propisano zbog spreavanja korozije u elementima i smicanja u pravcu ivice i
odnosi se na elemente sa ivicama dobijenim rezanjem. Ova rastojanja ne vae za toplo valjane profile. Kod njih se primenjuju vrednosti koje su manje od propisanih u tabeli 2.23,
jer se u ivinim vlaknima kod valjanih profila javljaju zaostali naponi pritiska koji pozitivno utiu na naponsko stanje u elementu. Rastojanja upravno na pravac delovanja sile (slika
2.58), za standardne valjane profile su prikazana u tabeli 2.22.
Sredstva za vezu
199
Slika 2.58 - Poloaj rupa kod valjanih profila
Kod veza sa zakivcima mora da se omogui slobodan prostor kako bi mogao da se

postavi oblika prese (slika 2.59). Njegove minimalne dimenzije su date u tabeli 2.24.
Slika 2.59 - Dimenzije oblikaa prese za zakivanje
Tabela 2.24 - Dimenzije oblikaa prese za zakivanje zakivaka

Prenik zakivka
Prenik oblikaa
d0 $mm%
D $mm%
13
17
21
23
25
35
40
45
50
55
U vezama ostvarenim zavrtnjevima mora da se ostavi slobodan prostor za postavljanje

kljua za uvrtanje navrtke (slika 2.60). Najmanje zahtevane dimenzije su date u tabeli 2.25.
Kod uskih limova (lamela) zavrtnjevi (zakivci) se rasporeuju u jednom redu. Da bi se
ispotovalo minimalno rastojanje od zavrtnja do ivice ( e2 = 1,5 d 0 ) minimalna irina lima
je b = 2 1,5 d 0 = 3 d 0 (slika 2.61a). Kod limova vee irine ( b 6 d 0 ) mogu da se
postave dva ili vie paralelnih redova zavrtnjeva (slika 2.61c). U sluaju limova ija je
irina u granicama 5 d 0 b 6 d 0 zavrtnjevi (zakivci) se rasporeuju u dva smaknuta
reda (slika 2.61b). Pri tom poduni razmak izmeu zavrtnjeva ne treba da bude vei od:
200
e = emax 0,5 a
(2.51)
gde je emax maksimalan dozvoljeni razmak izmeu susednih zavrtnjeva u istom redu
(tabela 2.23), a rastojanje a je izmeu smaknutih redova zavrtnjeva (slika 2.61b).
Slika 2.60 - Granini poloaji montanog kljua
Tabela 2.25 - Minimalne slobodne dimenzije za montane kljueve

Najmanja veliina $mm%
Zavrtanj
M12
M16
M20
M22,M24
M27
M30
27
32
36
40
45
48
24
28
32
36
40
42
16
19
22
27
28
32
20
23
26
29
31
33
22
27
30
35
38
40
29
34
39
44
49
52
Slika 2.61 - Raspored zavrtnjeva i zakivaka
Sredstva za vezu
201
Kod valjanih ugaonika zavrtnjevi (zakivci) se postavljaju u jednom redu, za ugaonike

sa krakom irine do 110 mm (slika 2.58). Za ugaonike sa veom irinom krakova,
postavljaju se po dva reda.
Kod toplovaljanih I i U-profila zavrtnjevi se postavljaju i na noicama i na rebru. Poloaj zavrtnjeva na noicama (slika 2.62) je tablino utvren (tabela 2.22), dok poloaj zavrtnjeva (zakivaka) na rebru zavisi od irine elementa za vezu (podvezice). Taj element
moe da se postavi samo du slobodne visine profila !1 (slika 2.62a), ili pak da bude na
krajevima obraen prema radijusu zakrivljenja profila i upasovan (slika 2.62b). U oba
sluaja, poloaj krajnjih zavrtnjeva ili zakivaka je na odstojanju e2 = 1,5 d 0 .
Slika 2.62 - Poloaj podvezica i zavrtnjeva kod valjanih profila
5.4 IZVOENJE SPOJEVA SA ZAKIVCIMA I ZAVRTNJEVIMA

Nain izvoenja, kao i konstruisanje spojeva, ima veliki uticaj na ponaanje zavrtnjeva
i zakivaka, pa stoga izvoenju veza sa mehanikim spojnim sredstvima treba posvetiti
dunu panju, kako bi se ona u vezama ponaala u skladu sa proraunskim pretpostavkama. Neka od osnovnih pravila za izvoenje veza sa zavrtnjevima su:
rupe za zakivke i zavrtnjeve se probijaju ili bue;
kod statiki optereenih veza, od elika 0361, rupe mogu da se probijaju do debljine lima od 25 mm, ali ne vee od prenika zakivka ili zavrtnja;
na ivicama rupa ne smeju da ostanu grebeni, a u unutranjosti rupa ne smeju da se
pojave naprsline;
kod zategnutih delova se najpre probijaju rupe koje su za 2 mm manje od potrebnog
prenika, pa se naknadnim buenjem dobija potrebni prenik, dok se kod pritisnutih
elemenata odmah probijaju rupe zahtevanog prenika;
da bi se umanjila greka pri obeleavanju rupa, buenje rupa se vri kroz prethodno
napravljene ablone. Ako se ne koriste abloni, tada se prvo bue rupe sa manjim
prenikom, pa se tek nakon postavljanja svih elemenata spoja, na probnoj montai,
bue rupe definitivanog prenika. Ukoliko se rupe istovremeno bue na postavljenom sklopu, tada mogu da se bue na definitivan prenik.
202
6 SPECIJALNA, SAVREMENA SPOJNA SREDSTVA

6.1 ZAKIVCI SA PRSTENOM
Pomou zakivaka sa prstenom (slika 2.63) se ostvaruju tarni spojevi izmeu noseih
elemenata elinih konstrukcija, slino kao i u sluaju predapregnutih visokovrednih
zavrtnjeva. Ponaanje i proraun spojeva izvedenih pomou zakivaka sa prstenom su potpuno analogni sa spojevima ostvarenim prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima. Jedina razlika je u nainu unoenja sile prednaprezanja, koja se kod zakivaka sa prstenom
unosi na specifian nain. itava konstrukcija zakivka sa prstenom je proistekla iz potrebe
za to jednostavnijem i kontrolisanijem unoenjem sile prednaprezanja.
Slika 2.63 - Ugradnja zakivka sa prstenom
Zakivak sa prstenom na jednom kraju ima iskovanu okruglu glavu. U sredinjem delu
telo zakivka je oslabljeno. Du veeg dela tela zakivka, sa obe strane oslabljenog preseka,
su utisnuti ljebovi (udubljenja) u vidu koncentrinih prstenova (slika 2.63).
Pri ugradnji zakivka sa prstenom razlikuju se sledee faze:
zavrtanj se postavlja kroz prethodno izbuenu rupu, tako da mu glava nalegne na
jednu stranu spoja, a prsten se postavlja sa suprotne strane (slika 2.63a),
specijalni hidrauliki pitolj se jednim svojim delom oslanja na prsten, a drugim se
privrsti za telo zavrtnja ispod oslabljenog poprenog preseka (slika 2.63b),
aktiviranjem hidraulikog pritiska istovremeno se vri istezanje tela zavrtnja i utiskivanje (gnjeenje) prstena, koji na ovaj nain, hladnim presovanjem prijanja uz telo zakivka sa prstenastim ispupenjima (slika 2.63c).
pri odreenoj sili zatezanja dolazi do pucanja tela zakivka na oslabljenom mestu
(slika 2.63d). Pomou utisnutog prstena ostaje sauvana sila zatezanja u zavrtnju i
na taj nain se ostvaruje prednaprezanje spoja.
Sredstva za vezu
203
Zavrtnjevi sa prstenom su primenu nali u zgradarstvu. Oni se izrauju od elika klase

8.8, prenika M12-M27. Prednost zakivaka sa prstenom u odnosu na visokovredne zavrtnjeve je u brzoj i jednostavnoj montai. Nije potrebna kontrola (badarenje) momentnih
kljueva niti laboratorijsko odreivanje koeficijenta k, to znatno pojeftinjuje postupak
ugradnje, pa samim tim i jedininu cenu ugraenog zakivka. Osim toga, u telo zakivka se
ne unosi moment torzije, a unesena sila zatezanja je kontrolisanog intenziteta. Glavni nedostatak je veliki otpad materijala pri ugradnji, koji bitno utie na ekonominost ovih
spojnih sredstava.
6.2 INJEKTIRANI ZAVRTNJEVI

6.2.1 Opte
Injektirani zavrtnjevi su, nakon opsenih ispitivanja, prvi put uvedeni u tehniku regulativu evropskim dokumentom Evrokod 3 - Deo 2 (Aneks I), iji nacrt je objavljen aprila
1996. godine. To su zavrtnjevi kod kojih je zazor izmeu tela zavrtnja i rupe u spojnim
elementima u vezi ispunjen dvokomponentnim smolama (resin). Injektiranje smole se izvodi kroz mali otvor na glavi zavrtnja (slika 2.64). Nakon ovravanja smole, veza je
sposobna da prihvati smiue sile. Injektirani zavrtnjevi se primenjuju u smiuim spojevima kao alternativa zakivcima, upasovanim zavrtnjevima, ili prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima. Zbog ispunjenosti zazora rupe ovrslom smolom, u spoju je eliminisano
bilo kakvo pomeranje i proklizavanje veze. Meutim, usled pritiska po omotau rupe dolazi do teenja smole. Smiua sila u spoju se prenosi smicanjem tela zavrtnja i pritiskom po
omotau rupe ili, u sluaju prednapregnutih zavrtnjeva, pomou smicanja, pritiska po
omotau rupe i trenja u kontaktnoj ravni.
Slika 2.64 - Injektirani zavrtanj
Injektirani zavrtnjevi se uglavnom izrauju od elika klase vrstoe 8.8 i 10.9. Tehniki detalji u vezi samog postupka injektiranja su reeni primenom posebnih podloki i otvora na glavi zavrtnja kroz koji se vri injektiranje. Najvanije osobine dvokomponentne
smole koja se koristi za ispunjavanje zazora su: viskoznost, vreme ovravanja itd.
204
6.2.2 Nosivost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima

Nai propisi ne tretiraju problematiku injektiranih zavrtnjeva. Prema Evrokodu 3, nosivost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima se zasniva na teoriji graninih stanja.
Nosivost smole na pritisak fb,resin je jedna od najvanijih karakteristika za proraun
injektiranih zavrtnjeva i odreuje se eksperimentalno, pod dejstvom dugotrajnog optereenja, pri emu pomeranje usled teenja smole mora da bude manje od 0,3 mm. Teenje
smole u spoju je zbir teenja u elementima koji prenose silu u jednom i drugom pravcu.
Eksperimentalnim putem je utvreno da odnos debljina limova u vezi utie na nosivost veze. Uticaj odnosa debljine spoljanjih i unutranjih limova na nosivost smole na pritisak,
moe da se obuhvati na sledei nain (slika 2.65):
za t1 2 t2
2 = f b, resin
gde je: = 1,0
za t1 < 2 t2 < 2 t1
1 = f b,resin
gde je: =
za 2 t1 2 t2
1 = f b,resin
gde je: = 4 / 3
2 t2
1 +
3
t1
(2.52)
Slika 2.65 - Poveanje nosivosti smole u sluaju debelih spoljnih limova
U debelim spojevima sa dugim zavrtnjevima ! / d > 3 ( ! je debljina paketa, a d je

prenik zavrtnja) deformacija zavrtnja usled savijanja moe da izazove nepovoljnu raspodelu napona (slika 2.66a), to moe da ima za posledicu poveano teenje smole. Zbog
toga se kod takvih spojeva usvaja da se napon pritiska prenosi samo na debljini paketa
! = 3d (slika 2.66b).
Otpornost zavrtnja na pritisak po smoli odreuje se na sledei nain:
Fb, Rd , ser , resin =
Fb. Rd .ult , resin =
1,0 k s d t f b, resin
Ms , ser
1,2 k s d t f b, resin
Ms ,ult
za granino stanje upotrebljivosti
(2.53)
za granino stanje nosivosti
(2.54)
gde su:
Ms , ser = 1,0
koeficijent sigurnosti za granino stanje upotrebljivosti,
Ms , ult = 1,0
koeficijent sigurnosti za granino stanje nosivosti,
Sredstva za vezu
205
k s = 1,0
za standardni zazor u rupi dat u Evrokodu 3,
k s = 1,0 0,1 m
za rupe sa zazorom veim od standardnog,
m
&
razlika zazora u odnosu na standardni zazor $mm%,

faktor uveanja nosivosti smole.
Slika 2.66 - Stvarni i proraunski dijagram napona kod debelih spojeva
Osim provere otpornosti (nosivosti) zavrtnja na pritisak po smoli, pri proveri graninih
stanja kod spojeva sa injektiranim zavrtnjevima neophodno je proveriti i nosivost zavrtnja
na smicanje i pritisak po omotau rupe.
Kod veza od kojih se zahteva da budu otporne na proklizavanje, pri graninom stanju
upotrebljivosti, ili graninom stanju nosivosti, u sluaju injektiranih zavrtnjeva treba uzeti
u obzir i pritisak smole. Prema tome, uslov sigurnosti na proklizavanje moe da se napie
na sledei nain:
Fv ,Sd ,ser Fs ,Rd ,ser + Fb,Rd ,ser ,resin
(2.55)
Fv , Sd , ult Fs , Rd , ult + Fb, Rd ,ult , resin
(2.56)
gde su:
Fv , Sd , ser i Fv , Sd ,ult
Fs,Rd ,ser i Fs , Rd ,ult
proraunske vrednosti smiue sile koja dekuje na zavrtanj pri graninom stanju upotrebljivosti, odnosno nosivosti,
otpornosti zavrtnja na proklizavanje pri graninom stanju upotrebljivosti, odnosno nosivosti.
7 EPOVI
7.1 OPTE
U poetnom periodu razvoja elinih konstrukcija veze tapova sa epom su esto primenjivane, naroito u konstrukcijama velikih raspona kao to su mostovi. U ovakvim
konstrukcijama epovi su uglavnom korieni za izradu vorova kod reetkastih nosaa
(slika 2.67a) i za ostvarivanje veza lananica i zatega izraenih od ravnih limova kod vi-
206
seih mostova (slika 2.67b). Tako je jo 1854. godine izgraen most preko reke Elbe u Teenu, raspona 119 m, a poetkom ovog veka i uveni Lanani most preko Dunava u Budimpeti, raspona 290 m. iroka primena epova u noseim elinim konstrukcijama je bila logina posledica jednostavnog izvoenja i pravilnog statikog ponaanja veze. Veze izvedene pomou epova su, po svom ponaanju, veoma bliske idealno zglobnim vezama,
jer omoguavaju slobodnu rotaciju tapa na mestu veze, pa su elementi osloboeni dejstva
sekundarnih momenata savijanja. Meutim, ovakve veze nemaju dodatnu sigurnost u pogledu nosivosti, jer otkazivanjem jednog epa, odnosno zatege, dolazi do loma itave
konstrukcija. Osim toga, pregled i antikoroziona zatita veza su veoma oteani.
Slika 2.67 - Primena spojeva sa epovima
Nova teorijska saznanja o statikom ponaanju konstrukcija i poboljanje i ubrzanje

prorauna primenom savremenih softverskih paketa, kao i razvoj tehnologije proizvodnje
elemenata elinih konstrukcija, kao to su kablovi, prouzrokovali su drastino smanjenje
primene epova za izradu veza kod noseih elinih konastrukcija. Meutim, veze sa epovima se primenjuju i danas, ali samo u specijalnim sluajevima, kada neki posebni uslovi diktiraju primenu veza sa potpuno slobodnom rotacijom. Najee se veze sa epovima
primenjuju:
za izradu oslonakih konstrukcija kod stubova kod kojih se oekuju deformacije
usled sleganja temelja (npr. aerodomska zgrada u Kansaiu u Japanu),
za izradu montanih oplata, skela, pokretnih mostova i radnih platformi,
za veze zatega kod viseih mostova,
za vezu kuka kod kranova i nastavaka sajli u mainskoj industriji,
kod montano-demontanih objekata, kao to su mostovi u vojnoj industriji,
za vezu anker nosaa kod mostova sistema kontinualnih nosaa, kod kojih se javljaju negativne reakcije (odizanje oslonaca).
7.2 RAD VEZA SA EPOVIMA

Veze sa epovima se konstruiu pomou okastih tapova i epova. Ponaanje ovakvih
veza je kompleksno, jer postoji veliki broj faktora koji utiu na raspodelu napona u okastim tapovima i u epu. Najvaniji faktori su: oblik i dimenzije okastog tapa, odnos prenika epa i dimenzija okastog tapa, zazor izmeu epa i rupe na okastom tapu i razmak
izmeu limova okastih tapova.
Naprezanja u okastim tapovima mogu da se odrede primenom teorije prstenastih nosaa sa velikim zakrivljenjem, teorije ploa napregnutih u svojoj ravni, ili primenom metode
konanih elemenata. Osim na osnovu teorijskih analiza, naprezanja okastih tapova mogu
da se odrede i eksperimentalnim metodama, najee primenom naponsko-optike analize.
Sredstva za vezu
207
Trajektorije napona, za dva oblika okastih tapova, su prikazane slici 2.68. Oigledno je
zgunjavanje trajektorija maksimalnih i minimalnih napona na ivicama rupa, u pravcu i
upravno na pravac dejstva sile.
Slika 2.68 - Trajektorije napona kod okastih tapova
Zazor izmeu epa i rupe u okastom tapu ima dominantan uticaj na raspodelu napona.
Vei zazor omoguava laku ugradnju i bolju rotaciju tapa, meutim, poveavanjem
zazora kontakt epa i okastog tapa se pribliava linijskom oslanjanju, pa se poveavaju
naponi. Ovo moe da se uoi na slici 2.69 gde su punom linijom prikazani naponi u
okastom tapu bez zazora, a isprekidanom linijom naponi u sluaju zazora od 1 mm.
Oigledno je drastino poveanje napona u preseku iznad epa u pravcu delovanja sile.
Slika 2.69 - Uticaj zazora u rupi na vrednosti napona u okastom tapu
208
Optereenjem okastog tapa do loma mogu se izvesti sledei zakljuci o ponaanju

okastih tapova:
usled velikog pritiska po omotau rupe dolazi do izduenja rupe na okastom tapu u
pravcu delovanja sile, sa strane ne koju nalee ep (slika 2.70b);
cepanje lima okastog tapa se vri u dva karakteristina preseka: upravno i u pravcu
dejstva sile (slika 2.70b), kao logina posledica koncentracije napona koja je
prikazana na slici 2.68;
savijanje epa prouzrokuje savijanje limova obraznih, okastih tapova ka spoljanjim stranama (slika 2.70c).
Slika 2.70 - a) Oblici okastih tapova; b) Mogui vidovi loma;

c) Savijanje epa i spoljanjih limova
7.3 PRORAUN OKASTIH TAPOVA

Postoji vie postupaka pomou kojih moe da se izvri analiza naponskog stanja u
okastom tapu i epu. Najee se primenjuje postupak po Blajhu (Bleich), koji se odomaio i u jugoslovenskoj praksi. Proraunski model i oznake koje se primenjuju pri proraunu okastih tapova po Blajhu su prikazani na slici 2.71.
Raspodela kontaktnog napona pritiska na kontaktu izmeu okastog tapa i epa moe
da se predpostavi u obliku kosinusne funkcije:
p1 ( ) = p0 cos
( / 2, 3 / 2) .
(2.57)
Iz uslova ravnotee aksijalnih sila, ako se sa Nt oznai sila zatezanja po jedininoj debljini lima (t), dobija se sledea jednakost:
N t = p1 ( ) cos ds =
3/2
p0 cos
d 0 / 2 d =
/2
p0 d 0
4
(2.58)
odakle se dobija funkcija kontaktnog optereenja:

p1 ( ) =
4 Nt
cos .
d0
(2.59)
Sredstva za vezu
209
Slika 2.71 - Model i oznake za proraun okastih tapova po Blajhu
Ako se sa r obelei poluprenik srednje linije prstena (slika 2.71), optereenje na

donjem delu glave okastog tapa moe da se definie na sledei nain:
p2 =
Nt
= const.
2 r sin
(2.60)
gde je , ugao izmeu podune ose okastog tapa i pravca definisanog centrom prstena i
presekom spoljanje ivice okastog tapa sa osom prstena (slika 2.71).
Glava okastog tapa je zatvoreni kruni prsten koji je izloen dejstvu ravnotenog
optereenja p1() i p2. On je unutranje tri puta statiki neodreen nosa, u kojem se, usled
prethodno definisanog optereenja, javljaju sledei statiki uticaji:
- normalna sila:
sin
N = Nt
4
(2.61)
- moment savijanja u preseku 1-1 (za )=-/2):

sin
1
M1 = N t r +
4
2
(2.62)
- moment savijanja u preseku 2-2 (za )=3/2):

1
sin
+
M 2 = Nt r
(2.63)
210
Normalni naponi u karakteristinim takama mogu da se odrede na osnovu sledeeg

izraza:
N M
r
A
K
r +
(2.64)
u kojem se znak (+) koristi kada je momenat negativan, a znak (.) kada je momenat pozitivan. U izrazima za sile u presecima i rezultujui normalni napon (2.61) do (2.64) figuriu
i sledee veliine:
- konstanta K, koja zavisi od dimenzija glave okastog tapa:
r +a/2
a
K = r 2 r ln
r a/2
(2.65)
- konstanta (/ koja zavisi od ugla ,0
1
2
1 sin 2

2
3
(2.66)
- konstanta &/ koja zavisi od dimenzija glave okastog tapa

2
1
16
r
cos + ( ) sin
+ 3 cos 2( ) sin +

A sin
K sin
(2.67)
=
1 r2
8 +
A K
Napominje se da u prethodnom izrazu (2.67) ugao , treba da se unese u radijanima.

Pri proraunu normalnog napona treba uzeti povrinu poprenog preseka tapa jedinine debljine (A = a), a rastojanje ivinog vlakna ( ) treba odrediti na sledei nain:
= a / 2
(2.68)
gde je + pozitivno za spoljanja, a negativno za unutranja vlakna. Maksimalan normalni

napon u preseku 1-1 se javlja na unutranjem vlaknu, za = a / 2 i moe da se odredi na
sledei nain:
1,u =
N M1 a / 2
r
.
+
A
K
r a/2
(2.69)
Maksimalan normalni napon u preseku 2-2 se javlja na spoljanjem vlaknu, za

= + a / 2 i moe da se dobije na osnovu izraza:
2,o =
N M2 a / 2
r
.
A
K
r +a/2
(2.70)
Na osnovu prethodnih izraza mogu da se odrede vrednosti maksimalnih napona u

okastom tapu, koji su, zbog izraene koncentracije na mestu otvora za ep, znatno vei od
prosenog normalnog napona koji vlada u tapu sa okastim zavretkom i iznosi:
= Nt / A = Nt / b
(2.71)
Sredstva za vezu
211
gde je A povrina tapa po jedinici debljine, koja je u sluaju tapa izraenog od ravnog
lima jednaka irini lima (b). Intenzitet koncentracije napona moe da se uoi na primeru
okastog tapa sa uobiajenom geometrijom koja je definisana sledeim odnosima:
d0=2b/3 i a =31b/4. Ostale geometrijske karakteristike okastog tapa mogu da se odrede
na osnovu prethodnih odnosa u funkciji irine tapa (b):
r = (d0+a)/2 = 0,7081b
sin,2= b/21r = 0,7062
A = 0,751b
(2.72)
Na slian nain, prema prethodnim izrazima, mogu da se odrede i koeficijenti & i K kao
i presene sile:
&= -0,1698
K=0,0425b3
N = 0,346Nt M1 = 0,109Nt1b
(2.73)
M2 = -0,057 Nt 1b
(2.74)
Maksimalan normalni napon u preseku 1-1 u unutranjem vlaknu je:

N
0,708
Nt
0 ,346 0,109 0,375
= 2,51 t = 2,51
+
1u =
,
b
b
0
75
0
,
0425
0
,
708
0
,
375
(2.75)
dok se u preseku 2-2 maksimalan napon javlja u spoljanjem vlaknu i iznosi:

N
0,708
Nt
0,346 0,057 0,375
= 0,79 t = 0,79
+
2o =
b
0,0425
0,708 + 0,375 b
0 ,75
(2.76)
Iz primera se vidi da je naprezanje u preseku 1-1 u unutranjem vlaknu merodavno za

dimenzionisanje. Taj napon je 2,51 puta vei od prosenog napona u tapu (2.71). Pritisak
po omotau rupe je za 27,3% vei od prosenog, proraunskog pritiska po omotau rupe i
iznosi:
p0 =
4 Nt
N
= 1,273 t .
d0
d0
(2.77)
U naim propisima proraun okastih tapova je obraen u standardu JUS U.H2.110

"eline konstrukcije za noenje antena". Prema ovom standardu kontrola napona u
okastom tapu se sprovodi na sledei nain:
max =
Nt
Nt
=
dop
Anet 2 c t
(2.78)
gde su:
Anet neto povrina poprenog preseka okastog tapa,
c
irina glave okastog tapa na mestu neto preseka 2-2 (slika 2.74),
dop doputeni napon za okaste tapove, koji se odreuje na sledei nain:
dop = 43,0 (1 + a / c )
$MPa% za 0361, 0362 i 0363,
(2.79)
dop = 65,0 (1 + a / c )
$MPa% za 0561, 0562 i 0563.
(2.80)
212
Najee kod okastih tapova irina prstenaste glave nije konstantna, kako je prikazano
na slici 2.71. Zbog spreavanja cepanja okastog tapa usled smicanja i gnjeenja omotaa
rupe potrebno je vee rastojanje od ivice okastog tapa do poetka rupe u pravcu delovanja
sile (a). Stoga se najee glava okastog tapa oblikuje u vidu prstena promenljive irine
(slika 2.74), pri emu je njegova irina najmanja na mestu neto preseka 1-1 (c). Odnos
dimenzija okastog tapa a i c (slika 2.74), koji figurie u prethodnim izrazima, treba da se
nalazi u okviru sledeih granica:
1,25 a / c 2,0 .
(2.81)
Izuzetno se moe dozvoliti 1,00 a / c 1,25 , ali u tom sluaju, pri proraunu normalnog napona (2.78) umesto irine a treba da se usvoji 0,8a, tako da ostane zadovoljen uslov: 1,25 a / c . Moe se uoiti da se koncentracija napona u okastom tapu uzima u obzir
smanjenjem doputenih napona, dok se proraunski normalni napon sraunava u neto preseku, kao kod zategnutih tapova.
7.4 DIMENZIONISANJE EPOVA

epovi su cilindrini elini elementi preko kojih se ostvaruje veza dva okasta tapa.
Veza dva okasta tapa se izvodi iskljuivo sa jednim epom, ime se omoguava slobodna
rotacija veze. Prilikom postavljanja epova potrebno je da se sprei mogunost njihovog
ispadanja to se uglavnom ini pomou osiguraa u vidu klinastih graninika, ili navrtke u
kom sluaju kada se primenjuje ep u vidu zavrtnja, sa glavom i navojem. Telo epa je
istovremeno izloeno dejstvu smicanja i savijanja, pa se u njemu javljaju normalni i
smiui naponi. Naprezanje epova je kompleksno, a stvarni oblici dijagrama normalnih i
smiuih napona su prikazani na slici 2.72d.
Prema pojednostavljenom proraunskom modelu, a u skladu sa oznakama prikazanim
na slici 2.72, moment savijanja u epu moe da se odredi na osnovu izraza:
M max = N t
t + 2 t1 + 4
.
8
(2.82)
Kako je ep kratak elemenat izloen dejstvu jakih smiuih sila i momenta savijanja,
naprezanja u njemu treba da se odrede na osnovu teorije povrinskih nosaa optereenih u
svojoj ravni. Takvu analizu je sproveo Blajh i predloio sledee izraze za maksimalne
vrednosti normalnih i smiuih napona:
x ,max =
M
N
a
+ 0,847 t arctg 0,42

W
t d
d 180
c Nt
d
zx ,max = 1,10 + 0,02 + 0,25 arctg
d 180 2 A
c
gde su:
W = d 3 / 32 otporni moment i
A = d 2 / 4
povrina poprenog preseka epa.
(2.83)
(2.84)
Sredstva za vezu
213
Slika 2.72 - Analiza naprezanja u epu
Osim normalnog napona usled savijanja epa x , max , u epu se, na mestu kontakta sa
okastim tapom, javlja i normalni napon z , max , koji je jednak pritisku po omotau rupe
okastog tapa z , max = p0 (2.77). Ovi naponi lee u dve meusobno upravne ravni: napon
z ,max je upravan na osu epa, dok napon x , max deluje u pravcu ose epa. Stoga je
neophodno da se izvri i kontrola uporednog napona i to na sledei nain:
u =
p02 + x2, max - p0 x , max dop .
(2.85)
Na standard JUS U.H2.110 "eline konstrukcije za noenje antena" daje izraze za

prorain okastih tapova i epova identine ovima koje je predloio Blajh. Osim kontrole
napona u epu, potrebno je da se izvri kontrola pritiska po omotau rupe prema JUS
U.E7.131 "Leita i zglobovi noseih elinih konstrukcija", koji daje izraz za kontrolu
napona pritiska po omotau rupe za ep poluprenika r sa naleuom duinom ! :
= 1,06
Nt
dop
!r
(2.86)
gde je dop doputeni linijski napon ije vrednosti su date u tabeli 2.26. Ukoliko su epovi
u sastavu dinamiki optereene konstrukcije, tada ove doputene napone treba smanjiti za
30%. Pri odreivanju neluue povrine moe se smatrati da je: ! = min t .
214
Tabela 2.26 - Doputeni naponi za epove i okaste tapove

Osnovni materijal
0361-3
0561-3
Sluaj
optereenja
Dozvoljeni napon $MPa%

Pritisak po omotau
rupe ( dop )
Istezanje okastog tapa
200
230
310
350
110
I
II
I
II
165
7.5 KONSTRUISANJE OKASTIH TAPOVA

Oblik okastog tapa je evoluirao od pravougaonog do tapa sa polukrunim zavretkom. Na slici 2.73 su prikazani oblici i dimenzije okastih tapova prema preporukama razliitih autora, koje su primenjene na mnogim izvedenim objektima. Danas se najee koriste okasti tapovi sa odnosima dimenzija koje je predloio Vinkler:
d/b = 0,75
a = b/2 + 21d/3
c =b/2+d/3
(2.87)
A - Elizabetin most u Budimpeti; B - po Vinkleru, C- po Hesleru, D - po Gerberu,

E - u Penkojdovim objektima i F- u izvedenim objektima Baltimor-Brid firme.
Slika 2.73 - Uporedne dimenzije glave okastog tapa
U konstrukterskoj praksi se najee susreu oblici okastih tapova prikazanih na slici

2.74.
Sredstva za vezu
215
Slika 2.74 - Najee primenjivani oblici okastih tapova
Okasti tapovi mogu da budu konstruisani kao jednodelni, dvodelni i viedelni elementi (slika 2.75). Prednost viedelnih tapova u odnosu na dvodelne sastoji se u upotrebi epa
sa manjim prenikom, jer se dobija manji napon usled savijanja.
Slika 2.75 - Konstruisanje veza sa epom
Napon u epu i napon savijanja u okastom tapu zavise od debljine lima okastog tapa.
Poveanje debljine lima moe da se izvede na dva naina:
glava okastog tapa se izvodi od debljeg lima, a njena veza sa tanjim limom od kojeg je izraen preostali deo okastog tapa se izvodi zavarivanjem, sueonim avom
S-kvaliteta (slika 2.76a);
okasti tap se na mestu veze ojaava sa obostranim obraznim limovima, koji se zavaruju za osnovni element krunim ugaonim avovima. Buenje rupe se izvodi nakon zavarivanja (slika 2.76b).
216
Slika 2.76 - Ojaanja okastog tapa
Spreavanje ispadanja epa iz veze moe da se obezbedi na dva naina:

buenjem i urezivanjem rupe na oba kraja epa, za zavrtanj sa irokom glavom, pri
emu dubina rupe ne sme da bude vea od debljine prvog lima;
na krajevima epa se bue rupe upravno na pravac ose epa i postavljaju klinasti
osigurai ili rascepke.
Veza okastog tapa sa elementima od upljih profila moe da se ostvari na dva naina,
kao to je prikazano na slici 2.77.
Slika 2.77 - Veza okastog tapa i upljeg profila
8 ZAVARIVANJE
8.1 UVOD
Zavarivanje je tehnoloki postupak za spajanje istih ili slinih metala. Spajanje elemenata
se ostvaruje uz pomo visoke temperature koja izaziva topljenje dodatnog i osnovnog materijala na mestu spoja. Rastopi osnovnog i dodatnog materijala (elektrode ili ice za zavarivanje) se meusobno meaju i dolazi do njihovog fizikog i hemijskog sjedinjavanja. Nakon
hlaenja dolazi do ovravanja, ime se stvara av, kao fiziki kontinuitet materijala. Na
ovaj nain se ostvaruje kontinualan spoj elemenata koji se zavaruju.
Sredstva za vezu
217
Radi lakeg praenja daljeg teksta neophodno je da se definiu neki osnovni pojmovi
koji su karakteristini za zavarivanje (slika 2.78).
Osnovni materijal je materijal od koga su izraeni elementi (delovi) koji se spajaju
zavarivanjem.
Dodatni materijal je materijal (najee ica za zavarivanje ili elektroda) koji se pri zavarivanju topi i, meanjem sa rastopljenim metalom osnovnog materijala u zoni ava, obrazuje rastop koji, nakon hlaenja i ovravanja, formira av. Dodatni materijal mora da
se izabere na adekvatan nain kako bi se omoguilo to bolje i bre popunjavanje ljeba i
dobro sjedinjavanje sa osnovnim materijalom. Pored toga, on mora da poseduje i elemente
za legiranje rastopa ija je funkcija da stvori uslove za zatitu ava od gasova iz atmosfere
i da omogui postepeno hlaenje rastopljenog metala.
Spoj odreuje meusobni poloaj delova koji se spajaju.
av je materijalizovano mesto spajanja, odnosno materijal izmeu delova koji se spajaju dobijen topljenjem dodatnog i osnovnog materijala na mestu spoja.
Zona uticaja toplote (ZUT) je zona u osnovnom materijalu neposredno uz av u kojoj
je, usled visokih temperatura (preko 600 C) koje nastaju u rastopu prilikom zavarivanja,
dolo do strukturnih promena.
ljeb je prostor predvien za deponovanje dodatnog materijala prilikom zavarivanja.
Njegov oblik zavisi od vrste spoja i debljine elemenata koji se spajaju. Osnovna funkcija
ljeba je da se omogui pravilno rastapanje po debljini osnovnog materijala i dobro ispunjavanje spoja rastopom. Kod sueonih avova ljeb se formira obaranjem ivica elemenata
koji se spajaju, dok kod ugaonih avova nisu potrebni nikakvi pripremni radovi, ve ljeb
formiraju ivice elemenata koji se spajaju.
Slika 2.78 - Osnovni pojmovi
218
Zavar je deo ava dobijen topljenjem dodatnog materijala u jednom prolazu. Kod
sueonih spojeva tankih elemenata, debljine 3-4 mm, kao i kod ugaonih avova manjih
dimenzija (a=3-4 mm) av moe da se izvede samo jednim zavarom (slika 2.79a). U
sluaju sueonih spojeva debljih elemenata i ugaonih avova veih dimenzija, avovi se
izvode iz vie zavara. Zavar koji se prvo izvodi naziva se koreni zavar. Ostali zavari mogu
da se izvode paralelno sa osom ljeba, (slika 2.79b) ili upravno na nju (slika 2.79c).
Slika 2.79 - Postupak izrade avova: a) iz jednog zavara; b) iz vie zavara paralelnih sa osom
ljeba; c) iz vie zavara upravnih na osu ljeba
Zavarljivost je sposobnost materijala da moe da se zavari. Razlikuju se:

operativna zavarljivost, kao mogunost da se ostvari materijalni kontinuitet izmeu
elemenata koji se spajaju bez pojave greaka,
metalurka zavarljivost, kao uslov dobijanja ava zahtevanog kvaliteta i
konstruktivna zavarljivost, kao sposobnost formiranog ava da se pod optereenjem
ponaa kao i osnovni materijal.
Prvi pokuaji topljenja metala u plamenu gasa, za spajanje dva elementa, ostvareni su u
XVIII i XIX veku, na spajanju eleznikih ina. I ako su Dejvi 1881. i Petrov 1882. godine otkrili elektrini luk, tek su 1881. u Francuskoj i 1882. godine u Rusiji, ostvareni prvi uspeani
pokuaji elektrolunog zavarivanja netopljivom, grafitnom elektrodom. Primena ovog postupka je bila ograniena, jer se dobijao tvrd i krt av, usled prisustva ugljenika iz elektrode i uticaja
gasova iz atmosfere. Prvi problem je delimino otklonjen 1889. godine kada je Rus Slavljanov
uspeno primenio topljivu elektrodu u luku jednosmerne struje. Drugi problem je otklonjen
1908. godine kada je veanin Kjelberg otkrio obloenu elektrodu. Sledeih dvadesetak godina taj postupak se razvija i postaje osnovni postupak zavarivanja.
U cilju to bolje zatite rastopa od gasova iz atmosfere i poveanja uinka zavarivanja
debelih limova, kod izrade brodova i kotlova, 1929. godine Rus Duljevski patentira postupak zavarivanja pod zatitnim prahom. On je u Americi poznat kao Unionmett, a u Evropi kao Ellira postupak.
Godine 1926. se u Americi razvija postupak zavarivanja pod zatitnim gasom. U poetku su to bili inertni gasovi, helijum i argon, a ica je topljena u luku sa volframskom elektrodom. Kasnije se razvijaju i postupci sa topljivom icom. Zavarivanje pod zatitom aktivnog gasa (CO2) je razvijeno 1953. godine.
Sredstva za vezu
219
Slika 2.80 - Primeri primene zavarivanja u metalnim konstrukcijama: a) veza grede sa stubom;
b) vor reetkastog nosaa; c) ortotropna ploa
U Jugoslaviji se prva oprema za gasno zavarivanje pojavila 1909. godine. Prvo elektroluno zavarivanje je izvedeno 1926. godine, na zavarivanju eleznikih ina. Nedostatak
strunih kadrova i domae opreme su usporili razvoj zavarivanja. Tek pred Drugi svetski
rat zapoinje bri razvoj. Nakon zavretka rata, Jugoslavija se brzo ukljuuje u transfer
znanja i tehnologije iz oblasti zavarivanja. Do danas je i kod nas izveden veliki broj znaajnih metalnih konstrukcija u zavarenoj izradi. Primena zavarivanja je potpuno odomaena i gotovo da se i ne moe zamisliti radionica za izradu metalnih konstrukcija koja ne
raspolae sa savremenim ureajima za zavarivanje. Nekoliko karakteristinih primera zavarivanja u metalnim konstrukcijama prikazano je na slici 2.80.
Moe se slobodno rei da je sa primenom zavarivanja u graevinskim konstrukcijama,
otpoela nova era metalnih konstrukcija. Otvorene su mnogobrojne mogunosti za konstruisanje i izradu metalnih konstrukcija, proireno je polje njihove primene, a takoe su
primenjena i nova konstrukcijska reenja (npr. ortotropne ploe). Danas je izrada metalnih
konstrukcija gotovo nezamisliva bez primene zavarivanja, koje se primenjuje pri izradi
elemenata konstrukcije (profila) i njihovih veza. Osnovne prednosti koje nudi zavarivanje
u odnosu na mehanika spojna sredstva su:
materijalni kontinuitet kojim se omoguava pravilan, kontinualan tok sila iz jednog
u drugi element veze ili nastavka,
ostvarivanje krutih, odnosno slabo deformabilnih veza, to je posebno vano kod
dinamiki optereenih konstrukcija,
220
redukcija ukupne teine konstrukcije, koja se pre svega manifestuje kroz smanjenje
teine veza i nastavaka,
mogunost variranja debljine elemenata, ime se postiu utede u teini konstrukcije,
smanjenje vremena neophodnog za pripremu komada koji se spajaju (otpada
potreba za buenjem rupa za spojna sredstva),
izbegavanje slabljenja elemenata rupama za spojna sredstva,
velike mogunosti konstrukcijskog oblikovanja veza izmeu elemenata razliitih
oblika i dimenzija,
mogunost ostvarivanja nepropusnih spojeva i
poboljanje izgleda konstrukcije.
Za razliku od spojeva izvedenih pomou zavrtnjeva ili zakivaka, kod kojih se sila sa
jednog elementa predaje na drugi diskontinualno, zavareni spojevi omoguavaju kontinualan tok sila du linija avova, koji je logina posledica ostvarenog materijalnog kontinuiteta. Kod sueonih avova taj tok je neporemeen i ravnomeran, dok je kod veza ostvarenih pomou ugaonih avova, zbog skretnih sila, tok sila malo poremeen.
Zavarivanje se primenjuje za izradu osnovnih elemenata metalnih konstrukcija, irokog
asortimana, kao to su I, U, sanduasti, kruni i drugi profili. Elementi se spajaju direkno,
bez dodatnih elemenata kao to su pojasni ugaonici kod zakovanih nosaa i tapova, ime
se znatno tedi na osnovnom materijalu. Osim toga, nema slabljenja elemenata usled rupa
za zakivke, pa je njihova nosivost vea. Lakim variranjem irine i debljine elemenata du
raspona nosaa u zavisnosti od promene statikih uticaja, nosivost nosaa se usklauje sa
njegovim naprezanjima. Na taj nain se ostvaruje pravilan balans materijala, odnosno njegova raspodela srazmerno stvarnim statikim potrebama, to moe znatno da utie na smanjenje teine, a samim tim i cene konstrukcije. Posebno treba istai primenu zavarivanja
pri izradi zakrivljenih elemenata i elemenata sloene geometrije.
Takoe, zavarivanje se primenjuje za izradu veza izmeu manjih ili veih sklopova metalnih konstrukcija. Ovakve veze se izvode brzo, kvalitetne su i ekonomine. Njima se omoguava dobro iskorienje nosivosti osnovnog materijala, a dodatni elementi u vidu podvezica najee nisu potrebni. Veze elemenata pod uglom razliitim od 903 koje su predstavljale
poseban problem kod veza sa zakivcima, efikasno se izvode u zavarenoj izradi.
Zavarivanje moe da se primenjuje i za izradu montanih nastavaka. Nastavci u zavarenoj izradi mogu da budu ekonomini, ali je u uslovima koji vladaju na gradilitu, teko
obezbediti neophodan kvalitet avova. Stoga se montani nastavci najee izvode pomou zavrtnjeva. Kod izuzetno napregnutih, odgovornih konstrukcija, kao to su na primer
mostovi, zavarivanje se primenjuje i za izradu montanih nastavaka (npr. kod ortotropnih
ploa). Veze izvedene zavarivanjem nisu montano-demontanog karaktera, kao to je sluaj sa vezama izvedenim pomou zavrtnjeva. Veza u zavarenoj izradi moe da se demontira (razdvoji) samo rezanjem ava ili osnovnog materijala. To je jo jedan od razloga zbog
kojih se zavarivanje primenjuje uglavnom za izradu elemenata i radionikih sklopova, a
ree i za izvoenje montanih nastavaka.
Ukoliko je potrebno da se izvri ojaanje konstrukcije ili njenog dela, kao i u sluaju
dodavanja novih elemenata, to moe jednostavno da se izvede zavarivanjem. Pri tome
treba voditi rauna da se prilikom intervencije na postojeoj konstrukciji omogui njeno
rastereenje (podupiranje), jer pri zavarivanju usled zagrevanja postojee konstrukcije
Sredstva za vezu
221
dolazi do privremenog, drastinog pada mehanikih karakteristika, koji moe da prouzrokuje lom konstrukcije.
Nepropusnost zavarenih spojeva je neuporedivo bolja nego kod spojeva ostvarenih zavrtnjevima i zakivcima. Zavareni spoj je vodonepropustljiv, to prua velike mogunosti
za primenu metalnih konstrukcija za izradu rezervoara, silosa i bunkera, hidrotehnikih
objekata (npr. zatvaraa brana) itd.
Kao najvaniji nedostaci zavarivanja mogu se navesti:
potreba za kvalifikovanom radom snagom,
neophodan proces kontrole kvaliteta u radionici i na gradilitu,
posebni zahtevi u pogledu klimatskih uslova prilikom zavarivanja na gradilitu,
poveana osetljivost na dejstvo poara.
Zavarivanje je sloen tehnoloki postupak. Za njegovo izvoenje je potrebna kvalitetna i pouzdana oprema, odgovarajui dodatni materijal, odreeni pripremni radovi,
kvalifikovana radna snaga i odgovarajui uslovi u prostoru gde se izvode zavarivaki radovi. Svi ovi uticaji, pojedinano ili zajedno, utiu na kvalitet dobijenih avova. Vrsta i
mogunosti opreme, kao i strunost radne snage (zavarivaa, odnosno operatera) su najvaniji faktori koji utiu na kvalitet zavarivanja. Pri tome posebnu panju treba posvetiti
izboru postupka zavarivanja, jer razliitim metalima i debljinama elemenata, kao i poloajima i brzinama izvoenja zavarivanja pogoduju razliiti postupci zavarivanja.
Kvalifikovana radna snaga je preduslov da e izabrani tehnoloki postupak zavarivanja
i mere koje se tom prilikom preduzimaju dati odgovarajue rezultate. Kvalifikovani zavariva treba da zna kako i na koji nain pravilno da upotrebi opremu, da pravilno popuni
ljeb ava, da onemogui stvaranje greaka u avu i da ih, ako nastanu, otkloni. Stoga se za
izvoenje zavarivakih radova zahteva prethodno atestiranje zavarivaa. Kod automatskih
i poluautomatskih postupaka, zahteva se jo vii nivo strunosti radnika. Izbor tehnolokog
postupka sa osnovnim parametrima, izbor dodatnog materijala i redosled zavarivanja propisuje inenjer tehnolog, u vidu plana tehnologije zavarivanja.
U avovima i materijalu uz av u toku zavarivanja mogu da se jave greke i nepravilnosti. One znatno utiu na smanjenje nosivosti zavarenih spojeva, a esto mogu da budu i
uzrok ruenja konstrukcije. Na mestima greaka, usled diskontinuiteta, dolazi do koncentracija napona koje, posebno kod zategnutih elemenata dinamiki optereenih konstrukcija, mogu da prouzrokuju pojavu i irenje prslina i tako ugroze nosivost spoja i itave konstrukcije. U sluaju statikog optereenja dolazi do plastifikacije ovih zona i preraspodele
naprezanja. Kod dinamikih naprezanja takva preraspodela naprezanja ne moe da se uspostavi. U nekim sluajevima dolazi do posebne prekristalizacije metala u zategnutim elementima napregnutim dinamikim optereenjem i pri niskim temperaturama, to izaziva
pojavu prsline u avu i dolazi do tzv. krtog loma. Izbegavanje tih pojava uslovljava
poseban izbor osnovnog materijala, tehnologije zavarivanja i kontrole i obrade izvedenih
avova.
Otkrivanje i uklanjanje greaka nastalih zavarivanjem je veoma obiman i skup
postupak. Stoga je na projektantu vaan i odgovoran zadatak da na to racionalniji nain
isprojektuje veze i nastavke, rukovodei se, pre svega, sledeim principima:
veze i nastavci moraju da budu to jednostavniji sa stanovita izvoenja, odnosno
mora da se predvidi potreban prostor za manipulaciju pri izvoenju zavarivanja
(posebno u sluaju zavarivanja na gradilitu),
222
poloaji veza i nastavaka, ukoliko je mogue, treba da budu izvan zona maksimalnih uticaja, ime se znatno umanjuje stepen opasnosti od nastanka eventualnih greaka u avovima,
izbegavati teke poloaje zavarivanja (npr. iznad glave) jer je kvalitet avova slabiji,
a njihovo izvoenje sporije i skuplje,
zahtevani stepen kotrole kvaliteta, s obzirom na velike razlike u ceni, mora da odgovara stvarnim potrebama, u skladu sa znaajem konstrukcije i njenih elemenata.
Klimatski uslovi koji vladaju na lokaciji na kojoj se vri zavarivanje su od velikog
znaaja za kvalitet izvoenja zavarivakih radova. Tu posebnu ulogu igraju spoljanja
temperatura, vlanost vazduha i prisustvo vetra. Pri niskim temperaturama dolazi do brzog
gubitka temperature u zoni ava i naglog hlaenja, ime se spreava pravilno ovravanje
ava. Tom prilikom ne dolazi do dobrog sjedinjavanja dodatnog i osnovnog materijala, pa
se dobijaju nepovoljne strukture metala u avu sa pojavom greaka u vidu prslina i
ukljuaka gasa i troske. Donja granica temperature za normalno zavarivanje elika
kvaliteta 0361 i 0451 iznosi 0 C, a za elik kvaliteta 0561 iznosi +5 C. Ispod ovih
temperatura zavarivanje se vri samo uz preduzimanje odgovarajuih mera predgrevanja
osnovnog materijala. Pri zavarivanju na vetru ili promaji moe da doe do nepravilnog voenje luka i neravnomernog hlaenja ava, to utie na stvaranje greaka. Velika vlanost
vazduha, takoe, moe da izazove ozbiljne greke u avovima. Sve ovo ukazuje na injenicu da je zavarivanje optimalno u radionikim uslovima, gde ovi parametri mogu da se
kontroliu, a ne na gradilitu u improvizovanim uslovima.
Tabela 2.27 - Mehanika svojstva metala ava
Granica razvlaenja - fy
vrstoa na zatezanje - fu
$N/mm %
$N/mm %
Izduenje - 45
$%%
420-450
450-550
26-30
ilavost
$J%
na 0 C na +20 C
100
150
Spoj dobijen zavarivanjem treba da ima to ravnomernije upotrebne osobine, sline ili
bolje od osobina osnovnog materijala. Mehanika svojstva materijala ava treba da budu
slina mehanikim svojstvima osnovnog materijala. Ovo se prvenstveno odnosi na granicu
razvlaenja (f y), vrstou na zatezanje (f u) i izduenje pri lomu (45). Pomenuta mehanika
svojstva materijala ava treba da budu ista ili bolja od odgovarajuih svojstava osnovnog
materijala. Uobiajene vrednosti ovih mehanika svojstva metala ava date su u tabeli
2.27.
8.2 VRSTE SPOJEVA I AVOVA

U zavisnosti od meusobnog poloaja elemenata koji se zavaruju, razlikuju se sledee
vrste spojeva:
sueoni spojevi,
ugaoni ili T - spojevi,
preklopni spojevi.
Sredstva za vezu
223
Tabela 2.28 - Pregled uobiajenih vrsta spojeva i avova

Sueoni spoj
Vrsta spoja
Ugaoni spoj
Sueoni avovi sa
punom penetracijom
Vrsta
avova
Sueoni avovi sa
deliminom penetrtracijom
avovi u
rupama
ep avovi
Ugaoni avovi
Preklopni spoj
Zbog svoje specifinosti uljebljeni avovi ne mogu podlei ovakvoj podeli (slika 2.94)
224
Pomenuti spojevi mogu da se ostvare pomou razliitih vrsta avova. U savremenim

metalnim konstrukcijama uglavnom se primenjuju sledee vrste avova:
sueoni avovi sa punom penetracijom,
sueoni avovi sa deliminom penetracijom,
ugaoni avovi,
avovi u rupama (krunim ili eliptinim),
ep avovi i
uljebljeni avovi.
Koji e se av primeniti zavisi od vrste spoja, vrste i veliine naprezanja, debljine elemenata koji se spajaju i tehnolokog postupka koji se primenjuje pri zavarivanju. Takoe
treba istai da se ne mogu koristiti svi tipovi avova za sve tri vrste spojeva. Pregledni prikaz vrsta spojeva i avova dat je u okviru tabele 2.28.
Sueoni spojevi su spojevi kod kojih elementi koji se spajaju lee u istoj ravni. Ovi
spojevi mogu da se izvedu pomou sueonih avova sa punom ili deliminom penetracijom. Mogu da se koriste za spajanje elemenata iste (slika 2.81a), ili razliite debljine (slika
2.81b).
Slika 2.81 - Sueoni spojevi elemenata: a) iste debljine; b) razliite debljine
Ugaoni spojevi se izvode izmeu elemenata koji meusobno zaklapaju odreeni ugao,
razliit od 1803. Najee se elementi koji se spajaju nalaze pod pravim uglom (slika
2.82a), ali taj ugao moe da bude i kos (slika 2.82b), u kom sluaju se ugaoni spojevi
nazivaju kosi ugaoni spojevi. Ugaoni spojevi mogu da se izvedu pomou sueonih avova
sa punom ili deliminom penetracijom ili pomou ugaonih avova.
Kada se jedan od elemenata koji se spajaju ne prekida na mestu spoja (slika 2.82) spoj
se naziva neprekinuti ugaoni spoj. Ukoliko se oba elementa prekidaju na mestu spoja
(slika 2.83) takvi spojevi se nazivaju prekinuti ugaoni spojevi. Prekinuti spojevi mogu da
budu otvoreni (slika 2.83a) i zatvoreni (slika 2.83b). Kod otvorenih spojeva elementi koji
se spajaju su smaknuti jedan u odnosu na drugi, tako da se njihove veze izvode pomou
ugaonih avova. Kod zatvorenih spojeva povrine elemenata su u istoj ravni tako da se
izvodi sueoni spoj.
Krstasti spojevi predstavljaju poseban vid ugaonih spojeva kod kojih elemenati koji se
spajaju obrazuju krst (slika 2.84). Spoj se ostvaruje pomou ugaonih (slika 2.84a) ili sueonih avova (2.84b), ili njihovom konbinacijom. Ovakvi spojevi su nepovoljni, jer zbog
nagomilavanja avova na jednom mestu dolazi do koncentracije napona. Pri zavarivanju
Sredstva za vezu
225
avova sa druge strane, dolazi do ponovnog zagrevanja ve izvedenih avova i osnovnog

materijala, to moe da izazove prekristalizaciju osnovnog materijala. Ovo je posebno
opasno kod limova male debljine. Zbog toga se krstasti spojevi izbegavaju kod limova
tanjih od 7 mm. Ukoliko je neophodno da se ovakav spoj izvede kod izuzetno optereenih
elementata, tada se pribegava posebnom konstrukcionom oblikovanju. Svi elementi se
prekidaju na mestu spoja i umee se kvadratni ili okrugli elini profil za koji se zavaruju
prekinuti delovi spoja (slika 2.84c).
Slika 2.82 - Ugaoni spojevi sa sueonim i ugaonim avovima: a) pravi; b) kosi
Slika 2.83 - Prekinuti ugaoni spojevi: a) otvoreni; b) zatvoreni
Slika 2.84 - Krstasti spojevi: a) sa ugaonim avovima; b) sa sueonim avovima;

c) sa umetnutim okruglim ili kvadratnim elinim profilom
226
Preklopni spojevi su spojevi izmeu preklopljenih elemenata koji lee u dve paralelne
ravni. Postoje dve vrste preklopnih spojeva:
direktni preklopni spojevi i
preklopni spojevi sa podvezicama.
Direkni preklopni spojevi se javljaju kod elementa koji su meusobno preklopljeni na
odreenoj duini. Spoj se izvodi pomou ugaonih avova. Ukoliko su elementi koji se
spajaju iste irine, tada se izvode samo eoni ugaoni avovi sa obe strane (slika 2.85a).
Ako je jedan elemenat ui od drugog, tada se izvode i boni (poduni) i eoni ugaoni
avovi (slika 2.85b).
Preklopni spojevi sa podvezicama se izvode kada se elementi koji se spajaju nalaze u
istoj ravni. Sa obe strane ovih elemenata se postavljaju podvezice, koje treba da budu ue
od osnovnih elemenata kako bi se omoguilo njihovo zavarivanje za elemente spoja
pomou ugaonih avova po itavom obimu (slika 2.85c). Primena ovakvih spojeva je, sa
stanovita naprezanja avova i samih elemenata, povoljnija, jer se izbegava ekscentrino
naprezanje. Meutim, neophodni su dodatni elementi (podvezice) za ostvarivanje veze,
ime se poveava utroak materijala.
Slika 2.85 - Preklopni spojevi: a) i b) direktni preklopni spojevi; c) preklopni spojevi sa

podvezicama
8.2.1 Sueoni avovi (sa punom penetracijom)

Kako je ve pomenuto, sueoni avovi se izvode pomou jednog ili vie zavara izmeu
elemenata (limova) iste ili razliite debljine. Primenjuju se za izradu sueonih i ugaonih
spojeva. Uvarivanje se ostvaruje po itavoj debljini elemenata koji se spajaju, pa se zbog
toga ovakvi avovi nazivaju i sueoni avovi sa punom penetracijom ili sa punim uvarom
(u daljem tekstu samo sueoni avovi). Za debljinu sueonih avova moe da se usvoji
debljina tanjeg elementa u spoju.
Kod elemenata manje debljine (do 5 mm) nije potrebna posebna obrada ivica elemenata koji se spajaju. U suprotnom, sueoni avovi se izvode u prethodno pripremljenim lje-
Sredstva za vezu
227
bovima, na jednom ili oba elementa koji se spajaju. Oblik ljeba zavisi od debljine elemenata koji se zavaruju. U zavisnosnosti od oblika ljeba razlikuju se sledee vrste sueonih
avova:
I-avovi (slika 2.86a) koji se izvode izmeu elemenata debljine 1-5 mm bez obrade
ivica za ljeb. Elementi koji se spajaju postavljaju se na meusobnom razmaku od
0-2 mm, kako bi moglo da se ostvari njihovo uvarivanje po itavoj debljini;
V-avovi (slika 2.86b) koji se izvode kod limova debljine 5-15 mm. Ukoliko se
ljeb ispuni samo sa jedne strane tada se dobija av sa neprovarenim korenom. Ako
se, nakon ienja, izvede i zavar sa druge strane ava tada se dobija av sa
provarenim korenom. Kod sueonih spojeva se uglavnom izvode V-avovi, dok se
kod ugaonih spojeva, zbog nemogunosti obrade ivica oba elementa spoja, najee
izvode 1/2V-avovi, koji takoe mogu da budu sa provarenim korenom (slika
2.86c), ili bez provarenog korena (slika 2.86d);
X-avovi (slika 2.86e) koji se izvode kod sueonih spojeva limova vee debljine
(12-35 mm). On predstavlja spoj dva V-ava sa suprotnih strana limova, kako bi se
smanjila veliina ljeba, a time i koliina dodatnog materijala. Izvodi se tako to se
prvo zavari jedna strana, zatim se spoj okrene i oisti, pa se zavari i druga strana
(slika 2.86e);
K-avovi (slika 2.86f) koji se izvode kod ugaonih spojeva limova debljine >10 mm
(uglavnom 15-30 mm). Oni predstavljaju kombinaciju dva 1/2 V - ava;
U-avovi (slika 2.86g) koji mogu da se primenjuju za zavarivanje limova vee
debljine (>25 mm) umesto V-avova;
J-avovi ili 1/2U-avovi (slika 2.86h) koji se primenjuju za zavarivanje limova vee
debljine (>15 mm), uglavnom kod ugaonih spojeva.
Slika 2.86 - Vrste sueonih avova
228
Osnovni elementi poprenog preseka sueonih avova prikazani su na slici 2.87. ljeb
ava sainjavaju ivice elemenata koje treba zavariti. Lice ava je vidljiva povrina sa gornje
strane ava. Koren (nalije) ava se nalazi sa donje strane spoja i obuhvata i deo osnovnog
materijala istopljenog pri zavarivanju. Uvar je deo osnovnog materijala istopljenog prilikom
zavarivanja. Ivica ava je definisana graninim linijama izmeu lica, odnosno nalija ava i
osnovnog materijala. Nadvienje ava je deo ava iznad ravni koja spaja ivice ava. Prelazna
zona je deo osnovnog materijala u zoni uticaja toplote. Debljina ili visina ava je jednaka
debljini tanjeg elementa u spoju, ukoliko su elementi razliite debljine.
Slika 2.87 - Osnovni elementi sueonog ava
8.2.2 Oblici ljebova sueonih avova

Izvoenje ava odreenih dimenzija i kvaliteta zavisi u velikoj meri od dimenzija
pripremljenog ljeba. Osnovne funkcije ljeba su:
da omogui pristup elektrodi po itavoj visini elemenata (limova) koji se spajaju,
da se omogui topljenje osnovnog materijala,
da se formira korito u koje se deponuje meavina rastopljenog dodatnog i osnovnog
materijala,
da se stvori odreena masa dodatnog materijala koja je potrebna za spajanje elemenata.
Osnovni elementi ljeba prikazani su na slici 2.88.
Ugao otvora ljeba (,)) definie irinu ljeba izmeu elemenata i njegova veliina direktno utie na pomenute funkcije ljeba. Veliki ugao zahteva znatnu koliinu dodatnog
materijala i produava vreme izvoenja ava, a time i vreme zadravanja materijala na visokoj temperaturi. On, uglavnom, zavisi od poloaja i postupka zavarivanja.
Otvor korena ljeba (g) igra znaajnu ulogu pri izvoenju korena ava. Mali otvor ne
omoguava dovoljno topljenje osnovnog materijala, dok previe veliki otvor stvara prokapine i curenje zavara. Vrednosti otvora se kree u granicama od 0-2 mm. Ukoliko je potreban vei otvor, tada se prilikom izvoenja ava postavlja potkorena ploica (letva).
Sredstva za vezu
229
Slika 2.88 - Osnovne dimenzije ljebova za sueone avove
Visina korena ljeba (s) omoguava da se istopljeni materijal zadri u ljebu. Mala
visina daje otar koren ljeba koji dovodi do topljenja tog dela osnovnog materijala i
curenja istopljenog metala. Velika visina daje tupi koren ljeba, odnosno ne omoguava
dovoljno provarivanje ava u tom delu i stvaranje korena ava. Vrednost visine korena
ljeba se kree u granicama od 0-3 mm.
Dubina ljeba (d) zavisi od debljine osnovnog materijala (d = t - s).
U tabeli 2.29 prikazana je zavisnost izmeu oblika ljebova i vrste avova.
Oblici ljebova za gasno i elektroluno zavarivanje, sa svim potrebnim dimenzijama
prikazani su u tabeli 2.30.
230
Tabela 2.29 - Veze izmeu vrste sueonih avova i oblika ljebova

ljeb
Napomena
av
Izgled
Naziv
Izgled
Debljine
limova
Sueoni spojevi
Bez obrade
I -av
1-5 mm
ljeb oblika
1/2V
1/2V - av
5-15 mm
ljeb oblika V
V - av
5-15 mm
ljeb oblika K
K - av
15-30 mm
ljeb oblika X
X - av
12-35 mm
ljeb oblika Y
Y - av
>15 mm
ljeb oblika U
U - av
> 25 mm
Obostrani ljeb
oblika U
Dvostruki
U- av
>30 mm
Ugaoni spojevi
ljeb oblika
1/2V
1/2V - av
5-15 mm
ljeb oblika
K
K -av
> 10 mm
ljeb oblika
J
J - av
>15 mm
Sredstva za vezu
231
Tabela 2.30 - Osnovne dimenzije ljebova sueonih avova
Naziv ava
Slika
broj
I - av
2a
#603
2b
2c
#703
#903
3c
10-153
4a
5-103
3a
X - av
U - av
3b
4b
#603
#203
4c
s
$mm%
g
$mm%
r
$mm%
0-2
0-3
obino
1,5
50-553 10-153
0-0,5
Y - av
5a,b
#603
J - av
25-353
min 3
1/2V - av
7a,b
50-553
1-2
K - av
50-553
1-2
1 do 2mm u zavisnosti od debljine elemenata

i poloaja zavarivanja
V - av
Uglovi
1

6
12-15
-
232
8.2.3 Sueoni avovi sa deliminom penetracijom

To su sueoni avovi ija debljina je manja od debljine osnovnog materijala. Primenjuju se
kod spajanja debljih elemenata, na primer kod pritisnutih stubova, ili kao konstruktivni avovi
kod sanduastih zavarenih profila. Po svom ponaanju su slini ugaonim avovima, ali je za
njihovo izvoenje potrebna manja koliina dodatnog materijala. Najee se izrauju kao
dvostruki V-av (slika 2.89a), dvostruki U-av (slika 2.89b), dvostruki 1/2 V-av ojaan
ugaonim avovima (slika 2.89c) i jednostruki 1/2 V-av (slika 2.89d).
Slika 2.89 - Sueoni avovi sa deliminom penetracijom
8.2.4 Ugaoni avovi

Ugaoni avovi se izvode kod ugaonih spojeva i spojeva na preklop. Za njihovu izradu
nije potrebna posebna obrada ivica elemenata koji se spajaju (ljebovi nisu neophodni),
ve se dodatni materijal deponuje u "korito" obrazovano izmeu ivica elemenata koji se
spajaju u kojem se i formira av. Osnovni elementi ugaonih avova su slini kao kod sueonih avova (slika 2.90a). avovi imaju priblino trougaoni oblik poprenog preseka i
nalaze se u uglovima izmeu elemenata koji se spajaju, po emu su i dobili ime. Dimenzija koja odreuje nosivost ava je debljina ava (a) koja je jednaka visini najveeg jednakokrakog trougla koji moe da se upie u popreni presek ava (slika 2.90b). U zavisnosti od
debljine (a), av se izvodi pomou jednog ili vie zavara. Lice ava moe da bude konveksno ili konkavno.
Ugaoni avovi mogu da budu kontinualni ili isprekidani. Isprekidane ugaone avove ne
treba koristiti u korozionoj sredini zbog opasnosti od formiranja korozionih taaka na mestima prekida. Maksimalna duina prekida kod isprekidanih ugaonih avova (slika 2.91)
treba da se odredi na sledei nain:
! max
200 mm
12 tmin za pritisnute elemente

= min
16 tmin za zategnute elemente
0,25 c
(2.88)
Sredstva za vezu
233
gde su:
tmin debljina najtanjeg lima u spoju (tmin=min5t, t16, videti sliku 2.91),
c
rastojanje izmeu ukruenja, ukoliko se avovi koriste za spajanje ukruenja za lim
ili drugi element izloen pritisku ili smicanju.
Slika 2.90 - Ugaoni avovi: a) osnovni elementi ugaonog ava;

b) odreivanje debljine ugaonog ava
Isprekidani avovi se postavljaju sa obe strane elementa koji se spaja i to u istom ritmu
(slika 2.91a) ili naizmenino (slika 2.91b). Pri tome treba voditi rauna da spoj uvek
poinje i zavrava se sa ugaonim avovima sa obe strane. Duina prekida se meri izmeu
krajeva najbliih (susednih) avova. Osnovni razmaci izmeu delova isprekidanih avova,
kao i dimenzije poetnih i zavrnih avova prikazani su na slici 2.91.
! 0 min{0,75 b; 0,75 b1}

!1 min{16 t , 16 t1 ; 200 mm}
! 2 min{12 t, 12 t1 ; 0,25 b; 200 mm}
Slika 2.91 - Osnovne dimenzije isprekidanih ugaonih avova
234
8.2.5 avovi u rupi

avovi u rupi se izvode kao ugaoni avovi po itavom obimu rupe (slika 2.92). Rupe su
najee krunog, a ree ovalnog oblika. Ovakvi avovi se koriste kod preklopnih spojeva
za prijem sila smicanja. Prenik krune rupe, odnosno irina ovalne rupe, ne treba da bude
manji od etvorostruke debljine elementa u kome je rupa. Kada se avovi izvode u
ovalnim rupama, krajevi ovalnih rupa treba da budu polukruni, izuzev u sluaju kada se
ovi krajevi proteu do ivice posmatranog dela.
Slika 2.92 - avovi u rupi: a) kruna rupa; b) ovalna rupa
8.2.6 ep avovi
Izvode se u manjim rupama i to potpunim ispunjenjem rupa rastopom (slika 2.93). Mogu,
takoe, da se izvode u krunim ili ovalnim rupama. Dimenzije rupa i njihov raspored zavise od
debljine limova koji se spajaju. Prenik krune rupe, ili irina ovalne rupe, za ep av treba da
je barem za 8 mm vea od debljine dela u kome je rupa. Krajevi izduenih rupa treba da budu
polukruni ili da bar imaju zaobljene uglove, sa prenikom zaobljenja ne manjim od debljine
dela u kome je rupa, izuzev kada se ovalna rupa protee do ivice elementa (slika 2.93b).
Debljina ep ava u limovima debljine do 16 mm treba da bude jednaka debljini lima. U
sluaju limova vee debljine (t > 16 mm) debljina ep ava treba da je vea ili jednaka od
polovine debljine lima, ali ne manja od 16 mm. Rastojanja izmeu centra ep avova (s) ne
treba da prekorai etvorostruku vrednost prenika rupe za ep av ( s 4d 0 ).
d0 - prenik rupe za ep av
Slika 2.93 - ep avovi
Sredstva za vezu
235
ep avovi se koriste za meusobno spajanje limova, da bi se omoguio njihov

zajedniki rad ili za meusobno vezivanje komponenti sloenih elemenata. Ne treba ih
koristiti za prijem sila zatezanja upravnih na ravan spoja, ve samo za prenos smicanja.
8.2.7 Uljebljeni avovi

Uljebljeni avovi se koriste za spajanje dva elementa koji (jedan ili oba) imaju
zaobljene ivice, na primer kod veza pravougaonih upljih profila (slika 2.94a) ili pri
zavarivanju armaturnih ipki ili ankera punog krunog poprenog preseka (slika 2.94b).
Efektivna debljina uljebljenih avova (a) treba da se odredi eksperimentalnim putem na
osnovu probnih avova za svaki tip veze.
Slika 2.94 - Uljebljeni avovi
8.3 POLOAJI ZAVARIVANJA

Od poloaja pri zavarivanju u velikoj meri zavisi proizvodnost i kvalitet zavarivakih
radova. Osim toga on utie na izbor postupka za zavarivanje i smer zavarivanja. Poloaj
zavarivanja je definisan ugom nagiba , (slika 2.95a) i uglom zaokreta & (slika 2.95b).
Slika 2.95 - Definicija poloaja zavarivanja
Prema JUS C.T3.001 razlikuju se sledei poloaji zavarivanja:
236
horizontalan ili poloen (slika 2.96a),

horizontalno-vertikalan (slika 2.96b),
vertikalan (slika 2.96c),
iznad glave (slika 2.96d) i
nagnut (slika 2.96e).
Slika 2.96 - Poloaji pri zavarivanju: a) horizontalan ili poloen; b) horizontalno-vertikalan;

c) vertikalan; d) iznad glave i e) nagnut
Uglovi nagiba i zaokreta koji su karakteristini za pojedine poloaje zavarivanja

prikazani su na slici 2.97.
Slika 2.97 - Uglovi nagiba () i zaokreta () karakteristini za uobiajene poloaje zavarivanja
Najnepovoljniji poloaj za zavarivanje je iznad glave. Pri ovom poloaju dolazi do odvajanja kapljica rastopa iz ljeba, oteanog ispunjenja ljeba, slabog uvarivanja osnovnog
materijala i provarivanja korena ava. Stoga se u ovom poloaju ne mogu primeniti svi
postupci zavarivanja, a posebno ne poluautomatski i automatski. Takoe, dolazi do breg
zamaranja radnika, pa su neophodni dobri i izvebani zavarivai.
Sredstva za vezu
237
Sve navedene tekoe i nedostaci su otklonjeni kod horizontalnog ili poloenog poloaja zavarivanja, koji je ujedno najpovoljniji poloaj koji se primenjuje kako za runo tako i
za poluautomatsko i automatsko zavarivanje.
8.4 OBELEAVANJE AVOVA U TEHNIKOJ DOKUMENTACIJI

avovi se u tehnikoj dokumentaciji (radionikim crteima) prikazuju pomou posebnih oznaka. One treba da definiu vrstu i dimenzije ava, nain i poloaj izvoenja, obradu
lica ava, kao i kvalitet i zahtevanu kontrolu ava. Oznake avova su definisane u JUS-u
C.T3.011/1986. Osnovne oznake, za najee primenjivane vrste avova u graevinskim
metalnim konstrukcijama su prikazane u tabeli 2.31.
Tabela 2.31 - Osnovne oznake avova
Naziv ava
Izgled
Oznaka
I - av
V - av
V - av sa provarenim korenom
1/2V - av
K - av
X - av
U - av
Ugaoni av
Osim osnovnih oznaka koriste se i dopunske oznake pomou kojih se definiu dodatni
podaci koji se odnose na oblik lica avova, zahtevani postupak zavarivanja itd. Obeleavanje avova detaljno je objanjeno u poglavlju 9.
238
8.5 OSNOVE METALURGIJE ZAVARIVANJA

8.5.1 Toplotne osnove zavarivanja
Temperaturni reim prilikom zavarivanja ima veliki uticaj na kvalitet i efikasnost izvoenja zavarenog spoja. Od koliine unesene toplote zavisi brzina topljenja dodatnog materijala
i obim topljenja i zagrevanja osnovnog materijala. Unesena toplota i temperatura sredine u
kojoj se izvode zavarivaki radovi utie na brzinu hlaenja zone oko ava, a time i na kvalitet dobijenog ava. Pored toga, kod konstrukcija u zavarenoj izradi toplotni reim igra vanu
ulogu u smislu pouzdanosti, sigurnosti i kapaciteta nosivosti. Temperaturni reim se kree od
oko 1600 C pri zavarivanju, pa do -40 C pri eksploataciji konstrukcije. Svako stanje konstrukcije, pri odreenoj temperaturi, treba pravilno da se analizira kako bi se izbegli neeljeni
efekti zbog kojih ponekad dolazi i do ruenja konstrukcija.
Pri dodiru elektrode ili ice za zavarivanje sa povrinom osnovnog materijala stvara se
koncentrisani izvor toplote. Toplota se iri kroz metal stvarajui na taj nain toplotno polje
koje moe da se predstavi izotermama, tj. linijama sa istom temperaturom. Kod debelih limova izoterme imaju oblik polulopte sa centrom na mestu izvora toplote (slika 2.98a), dok
su kod jako tankih limova cilindrinog oblika (slika 2.98c), sa osom paralelnom sa pravcem kretanja izvora toplote. Limovi srednje debljine predstavljaju prelaz izmeu pomenuta dva sluaja (slika 2.98b).
Slika 2.98 - Toplotna polja kod limova razliitih debljina
Sredstva za vezu
239
Izvor toplote se kree pravolinijski priblino konstantnom brzinom. Analitiko odreivanje toplotnog polja izveo je Rikalin polazei od Furijeovog zakona o provoenju toplote
u funkciji toplotno-fizikih konstanti metala, debljine lima i brzine kretanja izvora toplote.
Izoterme koje nastaju pri zavarivanju za limova debljine 10 mm uz brzinu kretanja izvora
toplote (elektrode) od v=0,1 m/s prikazane su na slici 2.99a. One su razvuene i nisu koncentrine. Razmak izmeu izotermi u pravcu kretanja izvora toplote je manji nego iza izvora toplote, zbog naglog zagrevanja ispred i postepenog hlaenja iza izvora toplote. Na
slici 2.99b prikazan je raspored temperature po poprenom preseku lima (u ravni yOz tj. za
x=const), dok je na slici 2.99c prikazan razvoj temperature u toku vremena, odnosno toplotni ciklus, za karakteristine take.
Slika 2.99 - a) Izoterme pri sueonom zavarivanju; b) Raspored temperature po poprenom

preseku; c) Toplotni ciklusi karakteristinih taaka
Toplotni ciklus predstavlja osnovu za procenu metalurkih promena u avu. On daje

podatke o maksimalno dostignutoj temperaturi na odreenom razmaku od izvora toplote,
brzini zagrevanja i hlaenja i vremenu koje pojedini delovi metala provedu iznad odreenih temperatura pri zagrevanju (tz) i pri hlaenju (th). Struktura metala se menja u zavisnosti od toplotnog ciklusa zagrevanja i hlaenja. Kako se toplotni ciklus menja, dolazi i do
promene strukture metala, to prouzrokuje stvaranje heterogene strukture metala u neposrednoj blizini ava. U zoni take 1 najdue je vreme zadravanja iznad take Ac3, pa porast zrna austenita moe da bude znatan to ima uticaja na mehanika svojstva metala.
Ukoliko doe do naglog hlaenja ava moe da se desi nepotpuno razlaganje austenita sa
prelaskom u martenzitnu strukturu.
240
Osobine heterogene strukture metala mogu da se poboljaju primenom toplotne obrade

prethodno izraenih delova konstrukcije. Deo konstrukcije se lagano zagreva do odreene
temperature, zatim se zadrava odreeno vreme na toj temperaturi i nakon toga se postepeno hladi. Tom prilikom dolazi do prekristalizacije pojedinih delova metala u blizini ava.
Na slici 2.100 prikazani su toplotni ciklusi za zavarivanje i toplotnu obradu.
tz
t z
tz
th
- vreme zagrevanja iznad Ac3

- vreme hlaenja iznad Ac3
- vreme boravka iznad Ac3 ( t z = t z + t z )
tn - ukupno vreme zagrevanja

tv - vreme zadravanja iznad Ac3 pri
termikoj obradi
- vreme hlaenja u oblasti 700-5003C

Slika 2.100 - a) Osnovni elementi termikog ciklusa; b) Termika obrada
Kod izvoenja avova veih debljina pomou vie zavara, sa aspekta toplotnog ciklusa,
mogu da nastupe dva sluaja:
duina ava je velika pa se sledei zavar izvodi preko prethodnog, ve ohlaenog
zavara, tako da su toplotni ciklusi za svaki zavar nezavisni,
duina ava je mala tako da se sledei zavar izvodi preko jo neohlaenog zavara,
pa toplotni ciklusi imaju meusobni uticaj.
Toplotni uticaji u ve ohlaenom zavaru pri izvoenju sledeeg zavara, ne utiu bitno
na promenu strukture u zoni ve izvedenih zavara (slika 2.101). Tako temperatura u prvom
zavaru, pri izvoenju drugog zavara, ne dostie kritinu vrednost AC3. Takav toplotni reim vlada i pri izvoenju sledeih zavara.
Kod kratkih avova je spreeno potpuno hlaenje izvedenog zavara, pa on ostaje due
vreme pod visokom temperaturom. Usled toga moe da doe do nepoeljne prekristalizacije. Pravilnim toplotnim reimom mogu da se postignu i povoljni efekti.
8.5.2 Strukturne promene u zoni ava

Usled visoke temperature dolazi do topljenja dodatnog materijala i materijala na
ivicama elemenata koji se spajaju. Tom prilikom dolazi do meanja ova dva materijala pre
Sredstva za vezu
241
ovravanja. Odnos meavina zavisi od vrste zavarivanja, koliine unesene toplote, brzine hlaenja, prisustva legirajuih elemenata i drugih faktora. Ukoliko av nije zatien od
dodira sa okolnom atmosferom dolazi do rastvaranja kiseonika, azota i vodonika iz vazduha u rastopljeni deo metala.
Slika 2.101 - Toplotni ciklusi kod dugakih avova
Usled prisustva kiseonika u rastopu dolazi do sagorevanja pojedinih elemenata i obrazovanja oksida koji prelaze u trosku. Ukoliko doe do stvaranja ugljen monoksida on se
oslobaa iz rastopa to prouzrokuje stvaranje pora u avu. Rastvaranje kiseonika u avovima moe da se sprei zavarivanjem pod zatitnim gasom ili dodavanjem dezoksidanata
kao to su mangan, silicijum, aluminijum i titan. Dezoksidanti se dodaju preko dodatnog
materijala i imaju funkciju da veu slobodan kiseonik koji dospe u rastop. Prisustvo kiseonika u rastopu utie na smanjenje vrstoe na zatezanje, tvrdoe i ilavosti elika. Prisustvo azota i vodonika u rastopu smanjuju ilavost, izduenje i kontrakciju, a poveavaju
osetljivost zone ava na krti lom.
Gasovi koji se oslobaaju pri hlaenju, za vreme ovravanja, prelaze u susedni neohlaeni deo ava. Tako se stvara koncentracija gasova na granici ovravanja usled ega
se stvaraju mehuri u avu. Ukoliko je hlaenje brzo doi e do stvaranja gasnih ukljuaka
izmeu veih zrna.
Pored ovih hemijskih reakcija u istopljenom metalu javljaju se i strukturne promene pri
zagrevanju i naknadnom hlaenju. Na osnovu temperature koja se razvija u zoni ljeba i
dijagrama toplotnog polja mogu se odrediti karakteristine temperature za delove osnovnog materijala izvan ava. Na taj nain se definie zona uticaja toplote (ZUT) koja predstavlja zonu u osnovnom materijalu u kojem je prilikom zavarivanja ostvarena temperatura
vea od 600 C. Najuticajni faktori koji utiu na strukturne promene u ovoj zoni su:
brzina zagrevanja,
maksimalna temperatura,
vreme zadravanja na odreenoj visokoj temperaturi,
brzina hlaenja i
prisustvo legirajuih elemenata.
242
Na slici 2.102 prikazan je popreni presek kroz av i osnovni materijal. Analizom

strukture materijala uoeno je sedam karakteristinih zona koje su pretrpele odreene promene usled zagrevanja i hlaenja pri zavarivanju.
Slika 2.102 - Uticaj zavarivanja na strukturu osnovnog materijala - karakteristine zone
Zona 1
Zona 2
Zona 3
Zona 4
Zona 5
Zona 6
Zona 7
je obrazovana od istopljenog dodatnog materijala u lebu izmeu elemenata osnovnog materijala. Usled hlaenja dolazi do formiranja velikih zrna koja su orjentisana ka osnovnom materijalu jer je u tom pravcu najvee odvoenje toplote;
je formirana od istopljenih delova ivica osnovnog materijala;
je deo osnovnog materijala koji je dugo bio na visokim temperaturama usled ega je dolo do porasta zrna austenita. Prilikom hlaenja u ovoj oblasti moe doi
do formiranja Vidmantetehove strukture kod niskougljeninih elika;
je formirana od osnovnog materijala koji je dugo bio zagrejan pa su se formirala
uveana stabilna zrna austenita. Uslovi hlaenja definiu njegovu strukturu: laganim hlaenjem se dobija ferito-perlitna struktura, a brzim hlaenjem martenzitna struktura koja je tvrda i krta;
je deo osnovnog materijala koji je pretrpeo rekristalizaciju, ali je, prilikom hlaenja, struktura ostala sitnozrna;
je deo osnovnog materijala koji je izloen kratkotrajnom zagrevanju, pa je u njoj
zapoeto razlaganje perlita, ali ne i formiranje austenita;
je deo osnovnog materijala koji nije pretrpeo nikakve znaajne strukturne promene.
Sredstva za vezu
243
Primetna je velika heterogenost struktura navedenih zona. Najopasnije su zone 3 i 4. Ublaavanje heterogenosti moe da se postigne postupkom temike obrade, arenjem zavarenih elemenata. Prilikom arenja elementi spoja se zagrevaju do temperature od 800-900 C, zadravaju odreeno vreme na toj temperaturi i postepeno hlade. To je, meutim, skup postupak koji
zahteva velike pei, pa se primenjuje samo za elemente specijalnih konstrukcija.
U sluaju elika iz grupacije 0361 prilikom zavarivanja i naknadnog hlaenja ne dolazi do znatnih promena u strukturi materijala oko ava. U sluaju dugog zadravanja iznad take AC3 ili brzog hlaenja stvaraju se uslovi za pojavu nepoeljnih efekata. Kod elika iz grupacije 0561 dolazi do porasta zrna austenita usled pregrevanja i do kaljenja
usled brzog hlaenja.
Smanjenje heterogenosti u ZUT-u moe da se postigne pomou odgovarajuih legirajuih elemenata. Najvaniju ulogu igra koliina ugljenika. Njegov sadraj se kod konstrukcionih elika ograniava na 0,2-0,4%. Prisustvo mangana (Mn) i nikla (Ni) usporava transformaciju austenita u perlit, pri hlaenju, pa im se sadraj ograniava. Stoga je uvedeno
ogranienje ukupne zastupljenosti svih elemenata u vidu ekvivalenta ugljenika (CE). Prema Meunarodnom institutu za zavarivanje ekvivalent ugljenika se odreuje na osnovu
sledeeg izraza:
CE = C +
Mn Cr + Mo + V Ni + Cu
$%%
+
+
6
5
15
(2.89)
Ukoliko ekvivalent ugljenika ne prelazi granicu 0,45-0,50% tada se smatra da je elik

povoljan za zavarivanje, odnosno zavarljiv. elici iz grupacije 0361 su dobro zavarljivi,
jer je njihov ekvivalent ugljenika 0,25. Za elike iz grupacije 0561 ekvivalent ugljenika
je 0,45 to je na granici zavarljivosti.
Pored ekvivalenta ugljenika na kvalitet izvedenog zavarenog spoja utiu i mnogi drugi
faktori. Debljina elemenata koji se zavaruju utie na brzinu zagrevanja i hlaenja. Kod
debljih komada odvoenje toplote je bre, pa mogu da se jave efekti kaljenja. Pravilan izbor postupka zavarivanja igra, takoe, vanu ulogu na kvalitet ava, jer on definie koliinu unesene toplote, brzinu zavarivanja kao i nain odravanja izvedenog ava pri hlaenju.
Vrsta dodatnog materijala definie prisustvo legirajuih elemenata, pa izbor elektrode ima
znaajan uticaj na kvalitet avova. Vlanost elektrode nepovoljno utie na kvalitet ava.
Strunost radnika i kvalitet opreme su od presudnog znaaja za pouzdanost i kvalitet izvedenog zavarenog spoja.
8.6 POSTUPCI ZAVARIVANJA

8.6.1 Opte
Prilikom zavarivanja toplota igra jednu od najznaajnijih uloga. Koliina unesene
toplote utie na koliinu istopljenog dodatnog i osnovnog materijala kao i na razvoj
temperature u osnovnom materijalu. Takoe, od unesene koliine toplote zavisi vreme
zadravanja materijala u avu i oko ava iznad odreenih kritinih temperatura (npr. Ac3),
kao i brzina hlaenja. Ovi parametri su dominantni u pogledu strukturnih promena koje se
odvijaju u materijalu i od kojih zavisi kvalitet izvedenog spoja.
Kako izvori toplote mogu da budu razliiti, to postupci zavarivanja, najprirodnije, mogu da se podele prema izvorima toplotne energije. Za postupke zavarivanja koji se primenjuju u graevinskim konstrukcijama pri zavarivanju elinih i aluminijumskih konstrukcija koriste se:
244
1. elektrotermiki izvori toplote,

2. termohemijski izvori toplote,
3. mehaniki izvori toplote i
4. ostali (razliiti) izvori toplote.
ematski prikaz razliitih postupaka zavarivanja koji su karakteristini za metalne
konstrukcije u graevinarstvu dat je na slici 2.103 u vidu blok dijagrama. Najvaniji
postupci zavarivanja su uokvireni debljim linijama i bie posebno opisani u daljem tekstu.
Slika 2.103 - ematski prikaz razliitih postupaka zavarivanja
Primena odreenog postupka zavarivanja zavisi od vrste konstrukcije i materijala koji

se zavaruje, debljine elemenata, veliine i vrste naprezanja, zahtevanog kvaliteta spoja,
obima zavarivakih radova, duine avova, mesta izvoenja zavarivakih radova (u radionici ili na gradilitu), poloaja zavarivanja i, naravno, od ekonomskih pokazatelja.
8.6.2 Postupci zavarivanja sa eletktrotermikim izvorima toplote

Pri zavarivanju metalnih konstrukcija u graevinarstvu najee se primenjuju postupci
koji se zasnivaju na elektrotermikim izvorima toplote. Kao izvori elektrine energije najee se koriste: elektrini luk, elektrini otpor i drugi razliiti elektrotermiki izvori. Postupci zavarivanja na bazi elektrinog luka (elektroluno zavarivanje) imaju najveu prime-
Sredstva za vezu
245
nu u graevinarstvu i srodnim granama. Prikaz najvanijih elektrolunih postupaka zavarivanja, sa njihovim osnovnim karakteristikama dat je u okviru tabele 2.32.
Pored postupaka navedenih u tabeli 2.32 elektroluno zavarivanje se uspeno
primenjuje i za zavarivanje epova (8.6.2.6). Od postupaka zavarivanja koji se zasnivaju
na elektrinom otporu (elektrootpono zavarivanje) treba istai zavarivanje varnienjem
(8.6.2.7) i takasto zavarivanje (8.6.2.8).
Tabela 2.32 - Pregled uobiajenih postupaka elektrolunog zavarivanja
Naziv postupka zavarivanja
Elektroluno zavarivanje sa
obloenom elektrodom
(8.6.2.1)
Elektroluno zavarivanje
pod zatitnim prahom
(8.6.2.2)
elektrodnom icom pod
zatitom inertnog gasa
(8.6.2.3)
elektrodnom icom pod
zatitom aktivnog gasa
(8.6.2.4)
netopljivom elektrodom pod
zatitom inertnog gasa
(8.6.2.5)
Polje primene
Materijali
Skraeno
Oznaka
111
3-50
nelegirani, niskolegirani i
finozrni visokovredni
elici
EPP
12
4-80
nelegirani i niskolegirani
elici
MIG
131
4-24
nelegirani (<0,22%C) i
niskolegirani (0,35%C)
elici i Al- legure
MAG
135
<30
nelegirani i niskolegirani
elici
TIG
141
<12
visokolegirani elici i
Al-legure
t $mm%
8.6.2.1 Elektroluno zavarivanje sa obloenom elektrodom

Visoka temperatura, potrebna za topljenje dodatnog i osnovnog materijala, postie se
uspostavljanjem elektrinog luka izmeu topljive elektrode i osnovnog materijala (slika
2.104). Katoda (-) se vezuje za elektrodu, a anoda (+) za osnovni materijal. Pribliavanjem
elektrode osnovnom materijalu na odreeno, blisko rastojanje uspostavlja se elektrini luk
u kome se razvija temperatura od 3000 C - 4000 C usled koje se topi elektroda i rastapa
deo osnovnog materijala. Istopljeno jezgro elektrode ispunjava ljeb u osnovnom materijalu, a istopljena obloga elektrode obrazuje zatitni sloj u vidu troske.
Obloga elekrode ima viestruku ulogu pri zavarivanju:
da dovede u elektrini luk gasove koji pomau jonizaciju i stabilizuju elektrini luk,
da oslobaanjem gasova zatiti elektrini luk od atmosferskih uticaja, odnosno od gasova
iz vazduha i na taj nain smanji oksidaciju i sprei prodor azota i kiseonika u rastop.
da rastop prekrije troskom koja zadrava toplotu i usporava ovravanje rastopa,
da u rastop uvede legirajue elemente.
246
1 - Prikljuak na mreu el. energije

2 - Izvor struje
3 i 3a - Zavarivaki kablovi
4 - Dra elektrode
5 - Obloena elektroda
6 - Elektrini luk
7 - Komad koji se zavaruje
8 - Uzemljenje
Slika 2.104 - ema runog elektrolunog zavarivanja
a) Zavesa za ogradu radnog mesta,

b) Kaciga,
c) tit za lice i ruke sa zatitnim naoarima,
d) Prikljuni kabl do trasformatora,
e) Kleta za dranje elektrode,
f) Elektroda,
g) Deo koji se zavaruje,
h) elini sto za zavarivanje,
i) Rukavice
j) Prikljuna stega,
k) eki za skidanje troske,
l) elina etka,
m) Kleta za dranje.
Slika 2.105 - Oprema za runo elektroluno zavarivanje
Elektroluno zavarivanje (E) je nalo iroku primenu u svim onim sluajevima gde nije
ekonomski i tehniki opravdano da se primene automatski i poluautomatski postupci. Primenjuje se za sve poloaje zavarivanja, a najbolji rezultati se postiu pri horizontalnom poloaju. Debljine limova koji mogu da se zavaruju ovim postupkom se kreu od 3-50 mm.
Otvori ljebova se svode na najmanju meru kako bi se smanjila koliina dodatnog materijala i koliina unesene toplote.
Kvalitet avova izvedenih ovim postupkom zavisi od:
vrste elektrode,
kvalifikovanosti i sposobnosti radnika koji izvodi zavarivake radove,
poloaja zavarivanja,
tehnikih karakteristika opreme,
uslova pri izvoenju zavarivakih radova.
Sredstva za vezu
247
Prilikom zavarivanja razvija se visoka temperatura, uz zraenje elektrinog luka. Oslobaaju se gasovi i nastaju jaki ultraljubiasti zraci opasni za ljudsko zdravlje. Zbog toga je
za zavarivanje neophodna posebna zatitna oprema (slika 2.105).
Runo elektroluno zavarivanje ima nekoliko bitnih nedostataka, kao to su:
mali uinak zavarivanja kod dugakih i debelih avova,
slab propust gustine struje (A/mm2) kroz icu elektrode zbog njenog usijavanja,
usled ega moe doi do otpadanja obloge elektrode.
8.6.2.2 Elektroluno zavarivanje pod zatitnim prahom (EPP)

Nedostaci koji se javljaju kod elektrolunog zavarivanja sa obloenom elektrodom otklonjeni su primenom EPP-postupka (slika 2.106). Izvor struje (2) je prikljuen na mreu
(1) i kablovima (3) je vezan za osnovni materijal (12) i auru kroz koju prolazi ica za zavarivanje (7). ica za zavarivanje (5) prenika 0,5-10 mm je neobloena (gola) i odmotava
se sa kotura (4). Elektrina energija prolazi kroz icu samo na delu ispod aure (7), gde se
i uspostavlja elektrini luk. Napon u spoju iznosi 30-70 V, a jaina struje od 100 A do
4500 A. ljeb ispred luka se, iz posebnog rezervoara (9), zasipa zrnastim prahom (8) koji
se, zajedno sa icom topi u elektrinom luku. U istopljenoj masi se odvijaju sve metalurke reakcije. Iz rastopa se stvara av (10) i troska (11).
1 - El. mrea
2 - Izvor struje
3 - Kablovi
4 - Kotur
5 - ica za zavarivanje
6 - Ureaj za dovod ice
7 - aura
8 - Zrnasti prah
9 - Rezervoar
10 - av
11 - Troska
12 - Osnovni materijal
Slika 2.106 - ema EPP - postupaka zavarivanja
Neistopljeni deo praha se skuplja usisavanjem i moe ponovo da se koristi. Ohlaena

troska se lako uklanja udarcima ekia. Na taj nain se dobija av sa glatkim licem, ali sa
malim neistoama. Ureaj za EPP zavarivanje se kree po posebno postavljenim voicama, a brzina zavarivanja se kree od 0,15-4,0 m/min. Za razliku od runog elektrolunog
zavarivanja sa obloenom elektrodom, ovde je dodatni materijal u vidu ice ijim topljenjem se formira av, a zatitni prah preuzima ulogu obloge elektrode. Zavarivanje je
mogue samo u radionikim uslovima i to u horizontalnom poloaju. Zbog toga se sloeni
elementi (npr. nosai) postavljaju u ureaje za okretanje, tako da se svi avovi mogu izvesti u horizontalnom (poloenom) poloaju.
Ovaj postupak zavarivanja je poluautomatski. Doturanje ice je automatsko, a brzina
kretanja mehanizma i parametri elektrine energije (V i A) se meusobno usklauju od
248
strane operatera. Na taj nain se dobija vrlo produktivan postupak ija primena je racionalna u sledeim sluajevima:
pri izradi pravih i dugih avova, na primer kod limenih nosaa ili ortotropnih ploa;
pri zavarivanju debelih limova (do 80 mm) kod kojih je neophodno da se deponuje
velika koliina dodatnog materijala. Jednim prelazom moe da se izvede zavar
debljine 30-40 mm;
pri izradi I-avova kod debelih limova (do 40 mm) ime se postie uteda, jer otpada potreba za obradom ivica elementa koji se spajaju (nije potreban ljeb);
kada se zahteva velika brzina zavarivanja, na primer u serijskoj proizvodnji zavarenih profila ili drugih elemenata konstrukcije.
Slika 2.107 - Postrojenje za EPP - postupak zavarivanja
8.6.2.3 Elektroluno zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj atmosferi

inertnog gasa (MIG)
Ovaj postupak zavarivanja je razvijen iz slinih istih razloga kao i EPP-postupak i sa
njim ima sutinske slinosti. Razlika se ogleda u nainu zatite ava od okolnog vazduha i
postizanju metalurkih efekata u rastopu. ematski prikaz ovog postupka dat je na slici
2.108. Izvor jednosmerne struje (1) je kablovima (2) vezan za osnovni materijal i auru
kroz koju prolazi ica za zavarivanje (6). ica (5) je neobloena i odmotava se sa kotura
(7). Elektrina energija prolazi kroz icu samo na delu ispod aure (6) gde ona prolazi kroz
specijalni pitolj (4). Na izlazu iz pitolja, a u kontaktu sa osnovnim materijalom uspostavlja se elektrini luk (13). Pre uspostavljanja elektrinog luka kroz pitolj se proputa inertni gas koji dolazi iz boce (8) kroz dovodne cevi (12). Spreavanje velikog zagrevanja pitolja se postie hlaenjem vodom. Dovod (14) i odvod (15) vode se obino vri preko vodovodne mree.
Napon u spoju iznosi 15-40 V, a jaina struje do 700 A. Ukoliko se vri zavarivanje
Al-legura tada se anoda (+) vezuje za icu za zavarivanje, a katoda (-) za osnovni materijal.
Sredstva za vezu
249
Kod zavarivanja elinih elemenata mogue su obe kombinacije polova, u zavisnosti od

zahtevanog uvara. Usled velike gustine struje, do 250 A/mm2, na vrhu ice se javljaju fine
kapljice istopljenog metala koje padaju i ispunjavaju ljeb. Kako se radi o neobloenoj
(goloj) elektrodi, odnosno ici ona u sebi mora da sadri elemente za dezoksidaciju i metalurka poboljanja zavara. Na taj nain se dobija av sa glatkim licem.
1 - Izvor jednosmerne struje
2 - Kablovi
3 - Komadi koji se spajaju
4 - Pitolj
5 - ica
6 - aura
7 - Kotur
8 - Boca
9 - Redukcioni ventil
10 - Greja
11 - Mera protoka gasa
12 - Dovodne cevi za inertni gas
13 - Elektrini luk
14 - Dovod vode
15 - Odvod vode
Slika 2.108 - ema MIG - postupka zavarivanja
Slika 2.109 - MIG - postupak zavarivanja
Ovaj postupak zavarivanja (MIG) moe da se izvodi runo, poluautomatski i automatski. Izvoenje zavarivanja je u svim poloajima jednostavno, a sam postupak je, za razliku
od drugih postupaka zavarivanja, vrlo ist (slika 2.109). Primenjuje se, uglavnom za zavarivanje niskolegiranih (nerajuih) elika u brodogradnji, automobilskoj industriji, opremi
za domainstvo, cevovodima, a naroito je pogodan za zavarivanje Al-legura.
Uloga gasa je da zatiti mesto zavarivanja i elektrodnu icu i sprei kontakt rastopa i
atmosferskog vazduha. Kao gas se najee koristi ist argon, a mogua je upotreba i me-
250
avine argona sa CO2, O2 ili N2 u veoma malim koliinama. Izbor zavisi od vrste metala
koji se zavaruje i brzine topljenja ice za zavarivanje. ist argon se koristi za zavarivanje
Al-legura, a meavina argona sa 5%O2 za zavarivanje uglavnom nerajuih elika. Kod
nas za sada nema meanih gasova, ve se primenjuje ist argon.
8.6.2.4 Elektroluno zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj atmosferi

aktivnog gasa (MAG)
Dobre karakteristike MIG-postupka, pre svega visok kapacitet topljenja, su inicirale
istraivanja za pronalaenje mogunosti primene drugih gasova za zatitnu atmosferu pri
zavarivanju. Postepeno su uvoene meavine argona sa ugljendioksidom (CO2) ili kiseonikom da bi se konano usavrio postupak sa istim CO2 kao aktivnim gasom. Postupak
zavarivanja i oprema su isti kao i za MIG-postupak (slika 2.108). Razlika je samo u
tome to se u boci (8) umesto inertnog gasa - argona nalazi aktivni gas CO2. Ovim postupkom mogu da se zavaruju samo niskougljenini i niskolegirani elici, a ne mogu legure neeleznih metala, pa izvor jednosmerne struje (1) mora da bude podeen za zavarivanje elika.
Ukoliko se primenjuje samo gas CO2 tada se taj postupak oznaava sa MAG-C, a ukoliko se primenjuje meavina tada se oznaava sa MAG-M. Postupak MAG-C spada u najekonominije postupke zavarivanja, zbog dobre efikasnosti pri zavarivanju i niskoj ceni
aktivnog gasa CO2. Primenjuje se kako za tanke tako i za debele limove. Ispunjavanje ljeba je brzo i homogeno, uvarivanje dobro, a zbog velike kapljice, mogu da se premoste i
vei zazori u ljebu. Produktivnost ovog postupka je 2-3 puta vea nego kod runog elektrolunog postupka sa obloenom elektrodom, ali je izgled lica ava neto loiji.
8.6.2.5 Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatitnoj

atmosferi inertnog gasa (TIG)
ematski prikaz zavarivanja TIG-postupkom je dat na slici 2.110. Elektrini luk se
uspostavlja izmeu netopljive elektrode od tungstena ili volframa (6), prenika 1,6-5,4 mm,
i komada koji se zavaruje (4). Elektroda se nalazi u pitolju (5) u koji se dovode elektrina
energija (3), inertni gas iz boce (8) i voda za hlaenje (12 i 13). Izvor struje (2) je prikljuen na mreu (1) i ukoliko se zavaruje naizmeninom strujom ima dodatni visokofrekventni generator (14). Kao dodatni materijal koristi se ica za zavarivanje (7) koja se dovodi u elektrini luk, topi i ispunjava ljeb. Pre topljenja dodatne ice u elektrini luk se
dovodi inertni gas, najee argon ili helijum, koji ima zatitnu funkciju.
Ovaj postupak se primenjuje za zavarivanje Al-legura naizmeninom strujom i elika
jednosmernom strujom. Zbog dobre izolacije rastopa od okolne atmosfere, mogu da se zavaruju, pored visokolegiranih (nerajuih) elika i niskougljenini (nelegirani) i niskolegirajui elici. Zbog toga je ovaj postupak naao veliku primenu u hemijskoj, avio i nuklearnoj industriji.
Dobijeni avovi su homogeni, dobrog izgleda i bez ukljuaka. Koreni zavari se dobro
izvode. Pri zavarivanju avova veih debljina preporuuje se izvoenje korenog zavara
TIG-postupkom, a ispunajavanje ljeba MAG ili MIG postupkom. Mogue je zavarivanje
i tankih limova debljine 1-4 mm.
Sredstva za vezu
251
1 - Prikljuak na el. mreu

2 - Izvor struje
3 - Vodovi elektrine energije
4 - Komad koji se zavaruje
5 - Pitolj
6 - Netopljiva elektroda
7 - Dodatna ica za zavarivanje
8 - Boca za inertni gas
9 - Redukcioni ventil
10 - Mera pritiska gasa
11 - Dovod inertnog gasa
11 - Instalacije za inertni gas
12 - Dovod vode u sistem za hlaenje
13 - Odvod vode iz sistema za hlaenje
14 - Visokofrekventni generator
Slka 2.110 - ema TIG - postupka zavarivanja
8.6.2.6 Elektroluno zavarivanje epova

epovi imaju veliku primenu u graevinarstvu posebno kod spregnutih konstrukcija u
visokogradnji i mostogradnji i za neke zanatske radove (npr. za privrivanje razliitih
vrsta izolacija i krovne i fasadne obloge). Takoe se koriste i u drugim granama industrije:
brodogradnji, mainogradnji, itd. Pri elektrolunom zavarivanju epova elektrini luk se
uspostavlja izmeu komada koji se zavaruju (slika 2.111a). Iz ispravljaa za jednosmernu
struju anoda je vezana za osnovni materijal (6), a katoda (2) preko komandne kutije (3) za
pitolj (8) u koji se stavlja ep (7) koji se zavaruje. Nakon postavljanja epa iznad keramikog prstena (9) i izbora parametara za zavarivanje (4) pritiska se prekida (5) ime se
uspostavlja elektrini luk izmeu vrha epa i osnovnog materijala. Luk traje od 0,5-1,5 sekundi ime se istopi dovoljno materijala epa tako da on uranja u rastop. Nakon tog vremena ureaj se automatski iskljuuje (10) i pitolj se odvaja od epa.
Slika 2.111 - Elektroluno zavarivanje epova
252
Keramiki prsten ima funkciju da sprei prskanje rastopa, da zatiti rastop od okolnog
vazduha, da oblikuje venac oko epa i da omogui postepeno hlaenje zavara (slika
2.111b). Nakon hlaenja keramiki prsten se razbija ekiem. Ispitivanje kvaliteta izvedenog spoja se sprovodi tako to se svaki dvadeseti ep povija za ugao 60, udarcima ekia
u glavu epa (slika 2.111c). Ovim postupkom se zavaruju epovi od elika prenika do
25 mm i epovi od Al-legura prenika do 12 mm. Pri zavarivanju epova od Al-legura
pitolj mora da ima dodatni ureaj za zatitni gas, argon.
8.6.2.7 Zavarivanje varnienjem

Zavarivanje varnienjem spada u elektootporne postupke zavarivanja i primenjuje se za
izradu sueonih spojeva tapastih proizvoda punog poprenog preseka. Ovaj postupak zavarivanja ne zahteva dodatni materijal ve se spoj ostvaruje meanjem rastopljenih delova
elemenata koji se spajaju. Visoka temperatura u spoju se postie stvaranjem elektrinog
otpora izmeu dodirnih povrina delova koji se zavaruju (slika 2.112). Koliina stvorene
toplote zavisi, po Dulovom zakonu, od jaine struje, otpora i vremena kontakta. Naizmenina struja velike jaine, 20-50 kA, se dovodi iz transformatora (3) koji je preko ignitorskog upravljanja (2) vezan za mreu (1). Komadi koji se zavaruju (6) su vezani za nepokretnu (5) i za poduno pokretnu eljust (4), do kojih dolazi naizmenina struja. Proces zavarivanja zapoinje meusobnim pribliavanjem komada ime se uspostavlja tok struje samo na kontaktu neravnih delova. Usled velikog zagrevanja tih delova, oni se pregrevaju i
izbacuju se iz kontakta u vidu eksplozije. Postupak se ponavlja sve dok se ne uspostavi
kontakt preko cele povrine. Tada se zagreva cela povrina, a stvoreni oksidi i neistoa se
izbacuju varnienjem. U dodirnim povrinama, metal se nalazi na granici tenog stanja, ali
bez rastopa. U toj fazi vri se zbijanje delova udarom ime se jedan deo metala istiskuje iz
spoja (7). Ovaj deo se nakon zavarivanja mehaniki uklanja. Dobijeni av je debljine
0,3-1 mm i ima krupnozrnu strukturu.
1 - El. mrea
2 - Ignitorski upravlja
3 - Transformator
4 - Poduno-pokretna eljust
5 - Nepokretna eljist
6 - Komadi koji se zavaruju
Slika 2.112 - Zavarivanje varnienjem
Ovim postupkom mogu da se zavaruju profili od elika i Al-legura. Kako je elektrini

otpor kroz Al-legure znatno manji od otpora u elinim delovima to su popreni preseci
delova od Al-legura znatno manji od delova od elika. Postupak moe da se primenjuje i
za zavarivanje armature od glatkog i rebrastog betonskog elika, ankera, cevi, manjih profila i ina, ugaonih spojeva kod prozora i vrata.
Sredstva za vezu
253
8.6.2.8 Takasto zavarivanje

Ovaj postupak, takoe, spada u postupke sa toplotnom energijom na osnovu elekrinog
otpora. Moe da se primenjuje samo za preklopne spojeve. U sutini je veoma slian
zavarivanju varnienjem. Osnovna razlika je u tome to se u eljustima nalaze netopljive
elektrode (4 i 5) izmeu kojih se postavljaju preklopljeni limovi (3). Uspostavljanjem
kontakta i pritiskom eljusti stvara se takasti spoj izmeu limova. Ukoliko se eli
kontinualan spoj tada se umesto ipkastih elektroda upotrebljavaju kruni bakarni diskovi.
1 - Izvor el. struje

2 - El. instalacije
3 - Transformator
4 i 5 - Bakarne elektrode
6 - Komadi koji se spajaju
Slika 2.113 - ematski prikaz takastog zavarivanja
Ovaj postupak je naao primenu za spajanje tankih elinih limova i limova od Allegura u vagonogradnji, automobilskoj industriji, industriji aparata za iroku potronju i dr.
8.6.2.9 Elektrino zavarivanje pod troskom

Jedan od najee primenjivanih postupaka zavarivanja na bazi razliitih (ostalih)
elektrotermikih izvora toplote je zavarivanje pod troskom. Ovaj postupak je razvijen za
zavarivanje avova velike visine i debljine (>50 mm). Potreba za ovakvim avovima se
javlja u mainstvu, hemijskoj industriji, brodogradnji, nuklearnj industriji itd. Postupak
predstavlja kombinaciju EPP-postupka i postupaka zasnovanih na elektrinom otporu.
ematski prekaz zavarivanja pod troskom dat je na slici 2.114.
1 - El. mrea
2 - Transformator
3 - Kablovi
4 - aura
5 - ica za zavarivanje
6 - Tena troska
7 - Rastop
8 - Graninici od bakra
9 - Voda za hlaenje
10 - ljeb
11 - Ureaj za pomeranje ice
12 - Stubni nosa
13 i 14 - Komadi koji se zavaruju
Slika 2.114 - ematski prikaz elektrinog zavarivanja pod troskom
254
Struja iz mree (1) se preko transformatora i ispravljaa (2) kablovima (3) dovodi do
aure (4) kroz koju prolazi ica za zavarivanje (5) i do komada koji se zavaruju (13 i 14).
ica se postavlja u ljeb (10) zajedno sa prahom za zavarivanje. Ukljuivanjem struje stvara se prikriveni elektrini luk izmeu ice i komada koji se zavaruju. Usled te tempetature
topi se prah i stvara se tena troska (6). Kada se stvori odreena masa tene troske, luk se
gasi i dalje zagrevanje nastaje usled otpora prolasku struje kroz trosku i icu. Usled te temperature topi se zica koja ispunjava ljeb (10) i osnovni materijal ime se stvara uvar. Tena troska se pridrava graninicima od bakra (8) koji se hlade vodom iz mree (9). Nakon
ispunjenja ljeba graninici se pomeraju i na taj nain se formira av (10). U ljeb moe da
se dovede i vie ica ili traka, u zavisnosti od visine ljeba koji treba ispuniti. Troska u rastopu ima i funkciju metalurke kontrole rastopa.
8.6.3 Gasno zavarivanje (G)

Gasno zavarivanje spada u grupu postupaka sa termohemijskim izvorom. Izvor toplote
potreban za topljenje dodatnog materijala je plamen koji nastaje sagorevanjem meavine
gasova. Najee se kao meavina gasova koristi meavina kiseonika i acetilena, pa se
postupak zavarivanja sa ovim gasovima naziv oksiacetilensko zavarivanje. ematski prikaz oksiacetilenskog postupka zavarivanja dat je na slici 2.115.
Slika 2.115 - ema gasnog zavarivanja
Acetilen (C2H2) i kiseonik (O2) se nalaze u posebnim elinim bocama (1 i 2). Pomou
gumenih, savitljivih cevi (3) ovi gasovi se dovode do gorionika. Podeavanjem smee pomou redukcionih ventila (4) dobija se meavina ovih gasova koja zapaljena sagoreva u
gorioniku (5). Meavina se pravi u proporciji C2H2:O2=1:1,1 koja pri sagorevanju razvija
temperaturu od 3000-3500 C. Usled tako visoke temperature topi se ica za zavarivanje
(6) koja ispunjava ljeb u osnovnom materijalu (7).
eline boce (slika 2.116a) su najee prenika 200 mm i sastoje se od tela boce debljine 5-8 mm (1), cilindrinog navoja (2), sigurnosnog ventila (3), izlaznog ventila (4), kape
(5), konusnog cevnog navoja (6) i grlia boce (7). Gorionici za zavarivanje i gasno rezanje
su prikazani na slici 2.116b. Gorionik za zavarivanje se sastoji od tela (1), prikljuaka za
acetilen (2) i kiseonik (3), redukcionih ventila (4 i 5) i plamenog kljuna (12).
Sredstva za vezu
a)
255
b)
Slika 2.116 - Oprema za gasno (oksiacetilensko) zavarivanje
Pored odgovarajueg doterivanja meavine gasova potrebno je poznavati i mesto u plamenu koje je pogodno za topljenje ice. Raspored temperature u plamenu je prikazan na
slici 2.117. Oblast zavarivanja treba da se nalazi neposredno posle jezgra plamena.
Slika 2.117 - Raspored temperature u plamenu
Gasno zavarivanje se koristi za zavarivanje tankih limova debljna manjih od 4 mm i

upljih profila (cevi) debljina do 6-8 mm, neeleznih metala i odlivaka. Za zavarivanje ve-
256
ih debljina ovaj postupak nije ekonomian. Koristi se za zavarivanje sueonih spojeva,

dok je kod ugaonih spojeva teko fiksirati zonu zavarivanja u uglu. Prilikom zavarivanja
dolazi do male oksidacije rastopa, pa se za zavarivanje Al-legura koriste razni dodaci plamenu. U zavisnosti od debljine elemenata koji se zavaruju, postoje dve tehnike zavarivanja: zavarivanje ulevo i udesno.
Zavarivanje ulevo (slika 2.118a) se primenjuje za tanje elemente. Istopljena kapljica se
pod dejstvom plamena potiskuje ispred ve formiranog zavara da ne bi dolo do nagomilavanja u masi zavara. ica za zavarivanje se nalazi ispred gorionika, odnosno u pravcu
napredovanja.
Zavarivanje udesno (slika 2.118b) se primenjuje za deblje elemente. Osnovni materijal
se predgreva gorionikom kako bi dolo do njegovog rastapanja i meanja sa dodatnim materijalom. Istopljena kapljica se potiskuje ka izvedenom avu, a elektrodna ica se nalazi
iza gorionika, suprotno pravcu napredovanja.
Slika 2.118 - Tehnike gasnog zavarivanja: a) u levo; b) u desno
Pored zavarivanja ista oprema moe da se koristi i za rezanje delova metala, zagrevanje
metala za obradu kovanjem i savijanjem, za ispravljanje iskrivljenih delova konstrukcije
usled zavarivanja, za ienje konstrukcije od re, boje i masnoe itd.
8.7 DODATNI MATERIJALI ZA ZAVARIVANJE

8.7.1 Opte
Dodatni materijali za zavarivanje su metalni materijali ijim topljenjem se ispunjava
ljeb ava, vri meanje sa istopljenim osnovnim metalom i ijim ovravanjem se formira odgovarajui av. Poznavanje fizikih i metalurkih osobina dodatnog materijala je
preduslov za primenu odreenog postupka zavarivanja i dobijanje ava eljenih karakteristika i kvaliteta.
Ukoliko dodatni materijal osim topljenja i formiranja ava slui i za provod elektrine
energije i uspostavljanje elektrinog luka sa osnovnim metalom tada se on naziva elektrodom. U zavisnosti od oblika i strukture, elektrode mogu da budu: obloene, neobloene
(gole), punjene, ili u vidu pune elektrodne ice.
Ako dodatni materijal ima samo funkciju topljenja i popunjavanja ljeba pri visokim
temperaturama nastalim usled ve uspostavljenog elektrinog luka ili plamena, on se naziva prema svom obliku: ica, ipka, tap, prah itd.
Sredstva za vezu
257
8.7.2 Obloene elektrode

Obloene elektrode (slika 2.119) se koriste pri runom elektrolunom zavarivanju. One
se sastoje od: metalnog jezgra (1) i obloge ili plata (2).
Jezgro elektrode je uglavnom od metalne ice. Izbor metala zavisi od kvaliteta osnovnog materijala, pa elektrode mogu da budu od elika, bakra itd. Prenik jezgra elektrode
(d) zavisi od debljine ava koji se izvodi i najee iznosi: 2, 2,5, 3,2, 4 ili 5 mm, a duina
elektrode ( ! ) je uglavnm 200, 300, 350 ili 450 mm.
Obloga ili plat je smea praha mineralnog i metalnog porekla koja je u obliku koncentrinog plata vezana za jezgro elektrode vodenim staklom (so silicijumove kiseline i natrijuma). Ona treba da bude ravnomerna, da dobro prijanja uz jezgro i da se pri normalnom
rukovanju ne oteuje. Obloga se ne postavlja na kraju elektrode koji se povezuje u strujno
kolo (na duini ! 1 =16-25 mm) kako bi se omoguio strujni kontakt. Drugi kraj elektrode
je oblikovan tako da omoguava brzo uspostavjanje elektrinog luka. Debljina obloge se
iskazuje preko odnosa prenika elektrode (D) i prenika njenog jezgra (d), odnosno parametra f=D/d. U zavisnisti od vrednosti ovog parametra razlikuju se elektrode sa tankom
(f 1,2) , srednjom (1,2 < f 1,4) i debelom (f > 1,4) oblogom.
Slika 2.119 - Obloena elektroda
Obloena elektoda treba da ispunjava sledee osnovne zahteve:

lako uspostavljanje elektrinog luka i obezbeenje njegove stabilnosti tokom topljenja,
lako ponovo uspostavljanje luka pri njegovom prekidu,
ravnomerno topljenje jezgra i obloge u toku zavarivanja,
dobro ispunjenje ljeba i formiranje ava,
dobro uvarivanje osnovnog materijala i izvoenje korenog zavara,
dobijanje ava odreenog kvaliteta bez greaka ,
zavarivanje u svim poloajima,
visoka produktivnost zavarivanja,
lako odvajanje troske sa ohlaenog ava,
lako skladitenje na suvom mestu bez promene osobina,
da ne razvija gasove i isparenja koji su opasni po zdravlje zavarivaa i okoline.
Obloga elektrode ima viestruku funkciju u procesu zavarivanja (slika 2.120):
a) Vri jonizaciju gasa u stubu luka. Vazduni stub izmeu luka i osnovnog materijala je
lo provodnik, pa se luk teko uspostavlja i nestabilan je. Topljenjem obloge
elektrode, ona isparava i u vazduni stub uvodi elemente koji vre njegovu jonizaciju.
Tu funkciju obavljaju kalijum, kalcijum, litijum, barijum i dr;
258
b) Stvara zatitnu atmosferu oko luka i rastopa. Rastop se lako vezuje sa kiseonikom i
azotom iz vazduha, stvarajui okside i nitride gvoa. Oni su nepoeljni u avu jer
pogoravaju mehanike osobine, poveavaju krtost i sklonost ka starenju metala i
stvaraju uslove za pojavu prslina. Isparavanjem obloge stvara se gasni omota od
inertnog gasa. Pored toga vri se hemijsko vezivanje kiseonika i azota, u inertno
jedinjenje, ukoliko oni prodru u luk. U tu svrhu se najee koriste celuloza i grafit;
c) Stvara trosku iznad ljeba ispunjenog rastopom. Ona treba da sprei naglo hlaenje ava i omogui normalne metalurke procese u ZUT-u. Usporavanjem ovravanja rastopa eliminie se stvaranje mnogih greaka u avu, jer neistoe i gasovi imaju vremena da izau iz rasropa. Rastop se oblae troskom i na taj nain spreava prodiranje
vazduha u njega, ime se eliminiu pomenute tetne pojave.
d) Legira rastop dodatnog i osnovnog metala. Dodaci pored legiranja rastopa vre i njegovu dezoksidaciju i denitrizaciju. Uglavnom se koriste mangan, titan, aluminijum, silicijum i dr.
Slika 2.120 - Pojave u elektrinom luku
Obloge elektroda se dele prema hemijskom sastavu troske i metalurkom karakteru.

Taj karakter se odreuje prema oksidu gvoa. Postoje sledei tipovi obloga:
Kisele - kiseli materijali su oksidi silicijuma, titana i mangana. Ove elektrode imaju poveanu brzinu topljenja. U nepovoljnim poloajima zavarivanja daju av osetljiv na tople prsline. Koriste se za zavarivanje elika sa poveanim sadrajem ugljenika i sumpora;
Kiselo-rutilne - pored kiselih materijala dodaje se i titan-dioksid (TiO2) ili rutil. Troska
je tenija pa su povoljnije od kiselih za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Rutilne - glavni dodatak je rutil. Ove elektrode daju stabilan luk, dobar izgled ava,
nisu osetljive na stvaranje prslina i pogodne su za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Bazne - bazni dodaci su oksidi kalcijuma, mangana i aluminijuma, karbonati kalcijuma,
magnezijuma i kalijuma i dr. Troska je gusta i lako ispliva na povrinu rastopa. Ove elektrode daju av koji nije osetljiv na prsline, mogu da se izvode debeli avovi i koriste se za
zavarivanje u nepovoljnim poloajima. Obloga je higroskopna, pa, pre upotrebe, elektrode
treba osuiti;
Celulozne - one sadre velike koliine organskih materija ijim sagorevanjem se dobija
zatitni gas, a mala koliina troske. Jonizacija je dobra i dobija se luk koji omoguava duboko uvarivanje. Pogodne su za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Oksidne - dodatak ine oksidi gvoa i mangana. Koriste se za izvoenje avova manjih debljina, jer luk daje malu dubinu uvarivanja. Daju najbolji izgled ava.
Sredstva za vezu
259
Oznaavanje obloenih elektroda za runo elektroluno zavarivanje je definisano standardom JUS C.H3.011. Oznaavanje elektroda se vri prema njihovim mehanikim karakteristikama. Najvanije mehanike karakteristike elektroda za zavarivanje su: vrstoa na
zatezanje (fu), izduenje pri lomu (45) i ilavost koja se definie energijom udara. U
pomenutom standardu date su oznake elektroda sa odgovarajuim vrednostima najvanijih
karakteristika (tabela 2.33).
Pored osnovnih oznaka koje su prikazane u tabeli 2.33, za preciznije definisanje karakteristika elektroda, primenjuju se i dodatne oznake kojima se definiu: tip obloge, sadraj
vodonika itd.
Tabela 2.33 - Osnovne oznake i najvanije mehanike karakteristike obloenih elektroda
Oznaka
elektrode
E 43 0
E 43 1
E 43 2
E 43 3
E 43 4
E 43 5
E 51 0
E 51 1
E 51 2
E 51 3
E 51 4
E 51 5
vrstoa na zatezanje
fu
MPa
430 - 510
430 - 510
430 - 510
430 - 510
430 - 510
430 - 510
510 - 610
510 - 610
510 - 610
510 - 610
510 - 610
510 - 610
Najmanje
izduenje 45
%
20
22
24
24
24
18
18
20
20
20
Temperatura koja odgovara

energiji udara od 28 J
3C
+20
0
.20
.30
.40
+20
0
.20
.30
.40
Dodatna oznaka kojom se definie tip elektrode odreuje se na sledei nain:

A
za kisele obloge sa oksidom gvoa,
AR za kisele obloge sa rutilnim dodatkom,
B
za bazne obloge,
C
za celulozne obloge,
O
za oksidne obloge,
R
za rutilne obloge srednje debljine,
RR za debele rutilne obloge i
S
za druge tipove obloga.
Tako na primer elektroda sa baznom oblogom ija je vrstoa na zatezanje 530 MPa, a
granino izduenje 21% i kod koje se energija udara od 28 J postie na temperaturi -24 3C,
ima oznaku E 51 3B.
8.7.3 Elektrodne ice

Elektrodne ice su kontinualne elektrode namenjene za poluautomatske i automatske
postupke zavarivanja. One mogu da budu: punjene ili pune.
260
Slika 2.121 - Punjene elektrodne ice
Punjene elekrodne ice (slika 2.121) su sline obloenim elektrodama. Oblogu ini metalni cilindar (1), a jezgro (2) je od metalnog i mineralnog praha. Prave se od hladno valjane trake iji kvalitet odgovara osnovnom materijalu, koja se savija popreno i ispunjava
prahom pre zatvaranja. Uobiajeni prenii su: 1,2, 1,6, 2,4, 3,2, 4 i 5 mm.
Pune elektrodne ice se izrauju u obliku hladno vuene ili hladno valjane ice punog
poprenog preseka. Isporuuju se namotane u koturove. Najee se koriste za MIG, MAG
i EPP postupak zavarivanja. Vrstu hemijskog sastava definie vrsta osnovnog metala. ica
je presvuena tankim slojem bakra, radi zatite od korozije.
8.8 GREKE U AVOVIMA

8.8.1 Vrste greaka
Zavarivanje je postupak kojim se omoguava kontinuiranje dva ili vie elemenata u
spoju. Tom prilikom dolazi do metalurkih, hemijskih i fizikih promena u elementima.
Kako se radi o vrlo kompleksnom tehnolokom postupku, na koji utiu mnogi faktori, prilikom zavarivanja mogu da nastanu odreene greke. Najvaniji elementi koji utiu na pojavu greaka u avovima su: vrsta i hemijski sastav materijala koji se zavaruje, vrsta tehnolokog postupka i primenjena oprema, vrsta dodatnog materijala, kvalifikovanost radnika
koji izvodi zavarivanje, uslovi pod kojim se izvodi zavarivanje i dr. Neke od tih greaka
nemaju veliki uticaj na ponaanje zavarenog spoja pod dejstvom optereenja, dok druge
imaju veoma nepovoljan uticaj. Poznavanje uzroka nastanka greaka, vrsta greaka i njihovog uticaja na ponaanje konstrukcije su od presudnog znaaja za sagledavanje pouzdanosti zavarene konstrukcije i ekonominosti njenog izvoenja.
Greke u avovima su prikazane na slici 2.122 i mogu da se svrstaju u dve grupe:
dimenzionalne greke ili greke oblika i
strukturne greke ili greke kompaktnosti.
Sredstva za vezu
261
Slika 2.122 - Greke u avovima
U dimenzionalne greke spadaju:

nedovoljno ispunjavanje ljeba (slika 2.122 a,d),
preveliko nadvienje ava (slika 2.122 b,e),
neprovaren koren ava (slika 2.122 b,e),
prokapine na mestu korena ava (slika 2.122 c),
otar prelaz izmeu ava i osnovnog materijala (slika 2.122 b,d,e),
zarez na ivici ava (slika 2.122 c,e,g),
denivelacija elemenata u ljebu (slika 2.122 f),
krateri na poetku i kraju ava (slika 2.122 g),
rupiavost povrine ava (slika 2.122 g,h).
U greke kompaktnost spadaju:
10a gasne pore (slika 2.122 h),
10b rasuti mehuri (slika 2.122 g,h),
10c mehuri u lancu (slika 2.122 h),
11
nedovoljno uranjanje rastopa u osnovni materijal - nalepljivanje (slika 2.122 h,k),
12
greke provarivanja korena (slika 2.122 k),
13
ukljuci troske (slika 2.122 f,k),
14
podune i poprene prsline u unutranjosti ava (slika 2.122 c,h,k) ili na licu ava
(slika 2.122 e,h).
Usled greaka u avovima dolazi do koncentracija napona pa, u sluaju pojave zareza, prslina ili veih ukljuaka troske ili vazduha, naponi u ovim takama mogu ak da
budu vei od napona na granici razvlaenja. U sluaju zatezanja, zbog smanjene duktilnosti materijala u zoni uticaja toplote dolazi do formiranja prslina u materijalu koje se
pod dejstvom dinamikog optereenja proiruju. Ove pojave bile su uzrok ruenja nekoliko konstrukcija. Posebno su osetljive dinamiki optereene konstrukcije i konstrukcije
1
2
3
4
5
6
7
8
9
262
koje su izloene dejstvu niskih temperatura. Stepen rizika usled greaka nastalih pri zavarivanju metalnih konstrukcija zavisi od: vrste greke, vrste naprezanja i karaktera
optereenja.
Nisu sve greke podjednako opasne. Ukoliko se pravci greaka poklapaju sa pravcem
toka sila one su manje opasne od greaka upravnih na tok sila, kao to su na primer
podune i poprene prsline, neprovaren koren, nedovoljna visina ava i nadvienje.
Sa stanovita vrste naprezanja najnepovoljnije je zatezanje. Koncentracije napona koje nastaju u zategnutim elementima usled greaka u avovima prouzrokuju stvaranje prslina ili propagaciju (proirenje ili produenje) postojeih prslina. Pored toga, greke u avovima kao to
su ukljuci troske i vazduha, prsline, neprovaren koren, nedovoljna visina ava itd. izazivaju
smanjenje njihovih dimenzija, odnosno projektovanih bruto povrina avova koje prenose optereenje. Naponska stanja pritiska su mnogo povoljnija, jer kod njih ne dolazi do znaajnih
koncentracija napona. Meutim, kod greaka kao to su nedovoljna visina ava i neprovaren
koren, zbog smanjenja bruto povrine poprenog preseka ava i pojave ekcentrinog naprezanja u spoju, usled nepoklapanja teita povrine ava i povrine elemenata koji se spajaju, i kod
pritisnutih elemenata moe doi do znaajnog smanjenja nosivosti.
U pogledu vrste naprezanja dinamiki optereene konstrukcije su znatno podlonije negativnim uticajima usled greaka u avovima. Kod statiki napregnutih konstrukcija mnoge greke u avovima nisu opasne, sem onih koje direkno ugroavaju nosivost spoja. Kod
dinamiki napregnutih konstrukcija, a pogotovo kod spojeva napregnutih na zatezanje,
greke u avovima mogu da prouzrokuju koncentracije napona koje izazivaju pojave prslina u avovima. Ovo proizilazi iz injenice da usled promene smera optereenja ne moe
da se izvri postepena preraspodela sila plastifikacijom pojedinih delova poprenog preseka. Ta sposobnost plastifikacije je znatno smanjena u ZUT-u zbog prekristalizacije osnovnog materijala.
Dimenzionalne greke avova su vidljive golim okom i mogu da se otkriju jednostavnim prirunim pomagalima. Neke od tih greaka je mogue otkloniti (npr. nadvienje ava moe se skinuti bruenjem). Ovo treba da se izvede skidanjem nadvienja u pravcu
toka sila da se ne bi stvorio popreni zarez. Kod jako napregnutih sueonih spojeva obavezno se zahteva bruenje ava. U tom sluaju osnovnim oznakama avova se dodaju
oznake: - kada se zahteva ravna povrina lica ava ili - kada se zahteva ravna i
glatka povrina lica ava. Dozvoljena odstupanja dimenzija avova su ograniena Propisima za toleranciju mera i oblika kod noseih elinih konstrukcija. Od izvoaa zavarivakih radova se trai izvoenje avova sa dimenzijama datim u tehnikoj dokumentaciji
i to bez smanjenja dimezija avova. Nadvienje ava se tolerie do 10% od najmanje
debljine u spoju, kod sueonih avova, odnosno od debljine ugaonog ava, s tim da je
maksimalno nadvienje 2 mm. Ukoliko postoji zarez, tada se bruenje izvodi tako da se
stvori blagi prelaz izmeu elemenata u spoju. Pri tome osnovni materijal ne sme da se
oslabi vie od 5%. Pored dozvoljenih greaka propisuju se i dozvoljena odstupanja dimenzija ljebova (tabela 2.34).
Meunarodni institut za zavarivanje je izvrio klasifikaciju svih greaka u avovima i
svrstao ih u est grupa. Grupe su oznaene trocifrenim celim brojevima. Osnovne oznake su:
100 prsline,
200 poroznost i druge upljine,
300 ukljuci,
400 nalepljivanje i neprovaren koren,
500 greke oblika i
Sredstva za vezu
600
263
ostale greke.
Tabela 2.34 - Dozvoljena odstupanja dimenzija avova i ljebova
Veliina
Izgled spoja
Nain
zavarivanja
2 mm
+2 mm; .1 mm
p
Runo
elektroluno
(E)
d
a
d
a
75 mm
76 mm
70,8 mm
70,5 mm
.
70,8 mm
.
75 mm
76 mm
753
.
1 mm
p
Automatsko
pod prakom
(EPP)
+2 mm; .1 mm
.
.
70,5 mm
.
70,8 mm
753
.
Tabela 2.35 - Meunarodna klasifikacija greaka

ifra
Naziv greke
100
Prslina
1001
Mikroprslina
101
1011
1012
1013
1014
102
1021
1022
1023
Poduna prslina
Poprena prslina
Opis greke
Ravanski diskontinuitet
usled lokalnog loma
Prslina sa mikroskopskim
dimenzijama
Prslina iji je glavni pravac
paralelan sa osom ava i
moe da bude:
- u materijalu ava
- na granici rastapanja
- u ZUT-u
- u osnovnom materijalu
Skica ava sa grekama

.
.
Prslina iji je glavni pravac

upravan na osu ava i moe
da bude:
- u materijalu ava
- u ZUT-u
- u osnovnom materijalu
Variranjem poslednje cifre osnovne oznake dobijaju se oznake podgrupa, a dodavanjem etvrte cifre oznaava se vrsta greke u toj podgrupi. Svi relevantni podaci, sa opisom greaka i odgovarajuom slikom su prikazani tabelarno. Na taj nain su na meuna-
264
rodnom nivou uvedene ifrovane oznake za sve greke koje se javljaju u avovima. U tabeli 2.35 dat je izvod iz ove klasifikacije za neke karakteristine greke iz grupe 100.
8.8.2 Uzroci nastanka greaka u avovima

Uzroci nastanka greaka u avovima mogu da budu razliiti. Izbor neodgovarajueg
tehnolokog postupka moe da izazove pojavu nadvienja ili nedovoljne visine ava, neprovaren koren, a veliko ili nedovoljno zagrevanje u ZUT-u, pojavu ukljuaka troske ili
vazdunih mehura. Nekompatibilnost osnovnog i dodatnog materijala utie na pojavu nalepljivanja i nedovoljnog sjedinjavanja materijala u rastopu, slabu dezoksidaciju i loe metalurke efekte. Kvalifikovanost radnika igra presudnu ulogu kod nastajanja svih greaka,
a naroito dimenzionalnih greaka. Kvalifikovani radnik je obuen da moe da primeni
propisan postupak zavarivanja, da izabere nain izvoenja ava i da uskladi odnos jaine
struje i brzine kretanja elektrode.
Nedovoljna visina ava nastaje, uglavnom, usled nestrunosti radnika koji izvodi zavarivanje. Pojava kratera nastaje usled neusklaenosti jaine struje ili nestabilnosti elektrinog luka. Neprovaren koren uglavnom nastaje zbog nie temperature usled koje se dovoljno ne istopi osnovni materijal, ili zbog isuvie tenog rastopa koji prouzrokuje pojavu
prokapina kroz koren ava. Takoe, greke neprovarenog korena mogu da nastanu ako se
koreni zavar izvodi elektrodom veeg prenika, ili je geometrija ljeba neadekvatna. Nalepljivanje moe da nastane usled prisustva filma neistoe na stranicama ljeba, usled neodgovarajueg dodatnog materijala ili nie temperature usled koje se dovoljno ne istopi
osnovni materijal.
Gasne upljine nastaju zbog prisustva gasova u rastopu koji nisu mogli da se hemijski
veu sa drugim elementima ili koji nisu stigli da se izdvoje iz rastopa prilikom hlaenja.
Ukoliko je njihova koncentracija velika na jednom mestu tada se formiraju unutranji kanali ili velika koncentracija mehura, to ini taj presek jako opasnim. Ukljuci troske se
javljaju ukoliko se rastop nepravilno hladi, pa delovi troske ne uspevaju da isplivaju na povrinu. Oni su poliedarskog oblika i uvlae se izmeu kristala metala. Prsline nastaju usled
loeg materijala na tom mestu ili usled neodgovarajueg hlaenja rastopa. Pri hlaenju rastopa dolazi do njegovog skupljanja. Ukoliko je deformacija skupljanja spreena, javljaju
se naponi zatezanja koje mogu izazvati pojavu prslina.
Slika 2.123 - Srueni most preko Albertovog kanala u Belgiji
Sredstva za vezu
265
Kakav efekat mogu da prouzrokuju greke u avovima najoiglednije se vidi na primeru sruenog drumskog mosta preko Albertovog kanala u Haselu u Belgiji koji je prikazan
na slici 2.123. Kod ovog mosta, sistema Virendel nosa, dolo je do pojave prslina prilikom zavarivanja vertikala. Nakon godinu dana eksploatacije (1938.), usled dinamikog
optereenja, dolo je do propagacije prsline po itavoj visine poprenog preseka mosta i
ruenja mosta.
8.9 KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA

8.9.1 Opte o kontroli zavarenih spojeva
av ima funkciju da spoji delove konstrukcije u jedinstvenu konstruktivnu celinu kako
bi ona bila sposobna da prenese odgovarajua optereenja ili ispuni drugu poverenu joj
funkciju. Stoga je pouzdanost kvaliteta izvedenog ava od presudnog znaaja za ponaanje
spoja, kako u pogledu poverene mu funkcije, tako i u pogledu ponaanja konstrukcije kao
celine. Obim i vrsta kontrole kvaliteta avova zavisi od intenziteta i vrste naprezanja ava,
kao i od znaaja tog ava za celu konstrukciju. Zbog toga je vrlo vano poznavati funkciju
i znaaj ava u konstrukciji i proceniti neophodan i dovoljan obim i vrstu kontrole. Neekonomino je i nepotrebno sve avove podvri strogoj kontroli. ak i svaka otkrivena greka
u avu ne znai da je treba otkloniti ili ublaiti. Pre pristupanja kontroli kvaliteta izvedenog ava neophodno je znati sledee injenice:
kojim tehnolokim postupkom je izvedeno zavarivanje i nivo strunosti radnika,
vrstu materijala, njegove karakteristike, debljinu elemenata i ponaanje pri zavarivanju,
tip i znaaj konstrukcije,
znaaj pojedinih avova u konstrukciji (statiki ili konstruktivni av),
nain naprezanja konstrukcije (statiko ili dinamiko),
vrstu naprezanja (zatezanje ili pritisak) i intenzitet naprezanja,
radna temperatura konstrukcije.
Meunarodni institut za zavarivanje je napravio katalog referentnih radiografija (etalona) sa klasifikacijom greaka. Otkrivene greke se uporeuju sa ovim etalonima i na taj
nain se vri njihova klasifikacija. Problem ne predstavlja otkrivanje greke, ve odluka
ta raditi sa utvrenom grekom. Teko je numeriki i eksplicitno tvrditi koliki je rizik loma i ruenja konstrukcije usled otkrivene greke. Problem je vrlo kompleksan i zadire u
oblast Mehanike loma. Mnogi fenomeni, a naroito uslovi pod kojim nastaje nekontrolisano irenje prsline, ni do danas nisu u potpunosti rasvetljeni.
Meu mnogobrojnim metodama kontrole kvaliteta avova, najznaajnije su sledee
metode kontrole bez razaranja:
vizuelna kontrola,
radiografska kontrola,
ultrazvuna kontrola,
magnetska ili elektromagnetska kontrola,
penetracijska kontrola.
266
8.9.2 Vizuelna kontrola

Vizuelna kontrola se obavlja detaljnim pregledom ava, od strane kvalifikovanog lica,
a u smislu provere kvaliteta izvoenja, potrebnih dimenzija avova, postojanja neravnina,
zareza, kratera, neprovarenog korena, povrinskih pora i naprslina.
Slika 2.124 - Ureaj za merenje dimenzija ava
Ovu kontrolu izvode iskusni i obueni strunjaci i ona predstavlja glavnu kontrolu za
sve vrste avova. Tom prilikom mogu da se koriste i odreena pomagala za utvrivanje
dimenzija ljeba i izvedenog ava:
za merenje dimenzija i oblika ljeba (slika 2.124a),
za merenje zazora izmeu elemenata (slika 2.124b),
za merenje upravnosti elemenata koji se zavaruju (slika 2.124c),
za merenje dimenzije ugaonog ava (slika 2.124d) i
za merenje nadvienja sueonog ava (slika 2.124e).
8.9.3 Radiografska kontrola

Radiografska kontrola (Re) se sastoji u snimanju ava radiografskim putem i moe da
se vri u radionici i na montai. Ureaj za snimanje (slika 2.125) je prenosiv i sastoji se
od: komandnog ormana, proizvoaa visokog napona, visokonaponskih kablova, rendgenske cevi, ureaja za hlaenje i stalka .
Postupak kontrole (slika 2.126) se sastoji u postavljanju filma sa osetljivom emulzijom
(5) sa jedne strane zavarenog spoja (4). Film se nalazi u posebnoj foliji (6), najee od
olova, kako bi se pojaala ekspozicija fotoemulzije i spreilo rasipanje rendgenskih zraka.
Sa druge strane spoja postavlja se lokalizacija ava (3) kroz koju prolaze rendgenski ili gama zraci iz rendgenske cevi (1), kroz blendu (2).
Sredstva za vezu
267
Slika 2.125 - Rendgen ureaj za radiografsku kontrolu
Slika 2.126 - ematski prikaz radiografske kontrole
Postupak se zasniva na injenici da materijali, u zavisnosti od svoje gustine i debljine,

apsorbuju razliitu koliinu rendgenskih ili gama zraka koji kroz njih prolaze. Ukoliko
zrak prolazi kroz poru ili prslinu on se manje apsorbuje, pa izaziva jae eksponiranje fotoemulzije. Na radiogramu su ta mesta tamnija od ostalih "zdravih" delova ava. Pored rendgenskih zraka koriste se i izotopi koji emituju gama zrake. Najee se primenjuje iridijum,
a ree kobalt, i cezijum. Danas se postupci kontrole sa izotopima mnogo vie koriste za
kontrole na montai, jer ne koriste struju, a oprema je laka za manipulaciju.
268
Radiografska metoda je vrlo precizna i esto se koristi za kontrolu znaajnih avova.

Na dobijenom radiogramu mogu da se otkriju opasne strukturne greke kao to su ukljuci
troske, gasni mehuri i prsline. Postupak je vrlo precizan, jer se otkrivaju greke dimenzija
do 2% od debljine prozraenog materijala. Radiografija se primenjuje za debljine elemenata do 50 mm, a za vee debljine primenjuju se izotopi (na primer kobalt) i ultrazvuna
kontrola. Postupak se primenjuje za kontrolu spojeva od elika i Al-legura. Za kontrolu
spojeva od Al-legura koriste se samo rendgenski zraci.
Kontrolisani av dobija radiogram kao dokument koji sadri oznaku snimka, broj filma,
oznaku mesta ava u konstrukciji i debljinu materijala. Dobijeni radiogram se uporeuje sa
etalonima iz kataloga greaka i konstatuje se vrsta i intenzitet greke. Na slici 2.127 su
prikazana tri referentna radiograma avova iz pomenutog kataloga.
a) Radiogram sueonog V-ava bez greaka
b) Radiogram sueonog V-ava sa ukljucima troske i podunim prslinama
c) Radiogram sueonog V-ava sa gasnim mehurima, ukljucima troske i nepotpunom

penetracijom korena ava
Slika. 2.127 - Referentni radiogrami iz kataloga etalona
Sredstva za vezu
269
8.9.4 Ultrazvuna kontrola

Ultrazvuna kontrola je metoda ispitivanja bez razaranja pomou koje mogu da se odrede vrsta, mesto i veliina greaka kompaktnosti u avovima. Za ispitivanje se koriste ultrazvuni talasi sa visokom frekvencijom (0,5-15 MHz). Brzina prostiranja ultrazvunih
talasa kroz odreenu sredinu zavisi od zapreminske mase materijala ((), dinamikog modula elastinosti (ED) i dinamikog Puasonovog koeficijenta (+D). Dakle, brzina prostiranja
ultrazvunih talasa je konstantna za odreene vrste materijala i iznosi: za elik v=5850 m/s, a
za aluminijum v=6300 m/s. Ovi podaci vae za kompaktne, neoteene materijale. Ukoliko
na putu ultrazvuk naie na metalni diskontinuitet, odnosno na greku u avu, on se odbija
ili produava dalje oslabljenim intenzitetom, u zavisnosti od talasne duine (8).
Generalno se razlikuju dve metode ispitivanja, odnosno kontrole avova, koje se zasnivaju na merenju brzine longitudinalnih ultrazvunih talasa:
metoda prozvuavanja (slika 2.128a),
eho metoda (slika 2.128b).
1 Visokofrekventni generator
2 Predajnik
3 Materijal koji se ispituje
4 Prijemnik
5 Pojaiva signala
6 Indikator vremena prolaska
7 Primopredajna glava
Slika 2.128 - ematski prikaz ultrazvunih metoda kontole kvaliteta avova:

a) metoda prozvuavanja; b) eho-metoda
Metoda prozvuavanja se zasniva na merenju intenziteta talasa poslatog preko predajnika (odailjaa) i intenziteta primljenog talasa, registrovanog pomou prijemnika.
Ukoliko postoji razlika u intezitetu poslatih i primljenih ultrazvunih talasa, znai da su
oni na svom putu naili na materijalni diskontinuitet, odnosno greku.
Eho metoda se zasniva na osobini ultrazvunih talasa da se pri nailasku na povrinu
(ivicu) metala reflektuju (slino svetlosnim zracima) pod uglom koji je jednak upadnom
uglu i bez znaajnijih gubitaka intenziteta. Kod ove metode uporeuju se intenziteti poslatog i primljenog talasa. Odailjanje i prijem talasa vri se pomou primopredajne glave.
Kako je ve pomenuto, poloaj i veliina greke se definiu na osnovu vremena prolaska ultrazvuka i njegovog intenziteta. Na slici 2.129 je prikazan primer primene eho metode
270
pri otkrivanju greke u sueonom V- avu. Poloaj greke definisan je rastojanjima a i t

koja se mogu oitati sa indikatora mernog instrumenta.
Slika 2.129 - Otkrivanje poloaja greke u avu pomou ultrazvune kontrole
Ultrazvuna kontrola je najbra kontrola kvaliteta avova, na osnovu koje se moe lako
uoiti slika promene impulsa ultrazvunih talasa na indikatoru (displeju). Ipak to nije dovoljan dokument da bi se utvrdilo mesto, oblik, vrsta i veliina greke. U praksi se najee ceo av pregleda ultrazvukom, a onda se registrovana slaba mesta kontroliu skupljom,
radiografskom metodom. Na taj nain se dobija pouzdan dokument o greci koji se uporeuje sa etalonom. Danas se, meutim, koriste ultrazvuni ureaji najnovije generacije koji,
pored elektronskih displeja sa mogunostima prezentacije razliitih vrsta podataka, imaju i
mogunost grafikog zapisa rezultata ispitivanja, pa mogu precizno da se definiu lokacija,
veliina i tip greke, a grafiki zapis ostaje kao trajni dokument o izvrenoj kontroli. Jedan
takav ureej prikazan je na slici 2.130.
Slika 2.130 - Savremeni ureaj za ultrazvunu kontrolu
Sredstva za vezu
271
Ostale metode kontrole kvaliteta avova se primenjuju u specijalnim sluajevima i nisu

tako kompletne i pouzdane kao prethodne dve (radiografska i ultrazvuna).
Elektromagnetska metoda sa zasniva na promenama u megnetnom polju koje nastaju
usled greaka u avovima. Slui za otkrivanje greaka kompaktnosti (prsline, poroznost,
ukljuci troske) do dubine od 3-6 mm. Ova metoda je jednostavna, postupak kontrole je
relativno jeftin, a ureaji laki za rukovanje. Meutim, pomou elektromagnetske (magnetske) metode moe se utvrditi samo postojanje povrinskih i podpovrinskih greaka, ali
ne i njihov taan poloaj i dimenzije.
Penetracijska metoda je metoda koja se zasniva na sposobnosti tenosti velike povrinske aktivnosti (penetranti) da se uvlai u vrlo uske prsline (npr. na povrinama u zonama
oko avova). Nakon odreenog vremena (2-30 min) ispitivano mesto se premazuje razvijaem koji slui da penetrat uini vidnim (najee fluorescentnim), pa se greke mogu uoiti vizuelnom kontrolom pod takozvanom "crnom" svetlou. Takoe se koristi za
otkrivanje strukturnih, povrinskih greaka.
8.9.5 Kvalitet sueonih avova

Kontrola kvaliteta sueonih avova, a naroito otklanjanje otkrivenih greaka, direkno
utie na poveanje trokova izrade elinih konstrukcija. Kako svi avovi u konstrukciji
nisu od istog znaaja i nisu isto napregnuti, to ne samo da ne treba vriti kontrolu svih avova, nego ne treba ni otklanjati sve registrovane greke. Prema JUS-u U.E7.150, u zavisnosti od kvaliteta izrade i stepena izvrene kontrole, definisana su tri stepena kvaliteta
sueonih avova:
specijalni ili S-kvalitet,
I-kvalitet i
II-kvalitet.
avovi S-kvaliteta moraju da zadovolje sledee uslove:
da su vizuelno ujednaenog kvaliteta, jedri, bez naprslina,
da nemaju greaka na poetku i kraju ava,
da su eventualna nadvienja i zarezi obrueni i to u pravcu toka sila,
da je koren ava dobro oien i ponovo zavaren,
da je radiografska kontrola izvrena na itavoj duini ava (100%).
avovi I-kvaliteta treba da zadovolje uslove kao i avovi S - kvaliteta, s tim to kod
njih nije potrebno da se obruse eventualna nadvienja, dokaz kvaliteta se ostvaruje radiografskom kontrolom na 50% duine ava.
avovi II-kvaliteta treba da zadovolje uslove kvaliteta I, ali se kod njih ne zahteva primena radiografske kontrole.
8.10 PONAANJE ZAVARENIH SPOJEVA

Zavarivanjem se ostvaruje kontinuitet materijala pa je i tok sila u spoju kontinualan.
Meutim, potpuni kontinuitet moe da se ostvari samo kod sueonih avova (slika 2.131a),
dok kod ugaonih avova (slika 2.131c) i u preklopnim i u ugaonim spojevima dolazi do
skretanja linija sila. Kod sueonih avova sa obraenim licem ava tok sila je kontinualan,
a raspored napona u avu je isti kao u osnovnom materijalu. Ovakva naponska slika moe
da se ostvari samo u sueonim avovima bez greaka, jer se usled greaka remeti kontinui-
272
tet, to prouzrokuje poremeaj toka sila usled njihovog skretanja i zaobilaenja greke (slika 2.131b). Zbog toga u avu ili na granici ava i osnovnog materijala dolazi do koncentracije napona.
Slika 2.131 - Tok linija sila kod spojeva sa sueonim i ugaonim avovima
Ovakva mesta su najkritinija mesta u konstrukciji, a izuzetno su opasna kod konstrukcija napregnutih dinamikim optereenjem, posebno kod elemenata optereenih normalnim naponom zatezanja. Usled koncentracija napona u avovima nastalih usled greaka,
kod materijala sklonih krtom lomu dolazi do nekontrolisanog propagiranja zareza ili prsline, to moe izazvati pojavu krtog loma. Ovo je posebno opasno kod konstrukcija koje se
nalaze u reimu niskih temperatura. Kod statiki napregnutih konstrukcija dolazi do prilagoavanja spoja koncentraciji napona usled plastifikacije materijala i preraspodele naprezanja u avu. Zato kod ovako napregnutih konstrukcija neke greke u avovima ne predstavljaju veliku opasnost.
Koncentracija napona moe da se izrazi pomou koeficijenta koncentracije napona ,k
koji predstavla odnos maksimalnog stvarnog (izmerenog ili sraunatog nekom tanijom
metodom) napona u posmatranom spoju (x,max) i prosenog raunskog napona dobijenog
po klasinoj teoriji Otpornosti materijala (x,cal):
k =
x , max
x ,cal
(2. 90)
Na slici 2.132a prikazan je raspored napona sa vrednostima koeficijenta koncentracije

za sueoni V-av sa nadvienjem lica i nalija (korena) ava, odnosno V-av bez obraenih
ivica. Oigledno je da se javljaju koncentracije napona na spoju lica ava i osnovnog
materijala. Uklanjanjem nadvienja ava bruenjem u pravcu toka sila eliminiu se
koncentracije napona. Na primeru sueonog ava sa znaajnom poprenom prslinom (slika
Sredstva za vezu
273
2.132b) moe se uoiti uticaj greaka na ponaanje spoja odnosno na koncentracije napona, koje su u ovom sluaju znatno vee nego na mestima rupa kod spojeva sa mehanikim
spojnim sredstvima. Koncentracija napona je najvea na krajevima prsline, gde su linije
toka sila proguene.
Slika 2.132 - Koncentracije napona u sueonim avovima usled: a) nadvienja;

b) poprene prsline
Koncentracija napona nije posledica samo greaka u avovima. Ona se javlja i kod
ugaonih avova usled nagle promene toka sila (slika 2.133a). Najvee vrednosti koeficijenta koncentracije napona su u korenu ava i smanjuju se ka licu ava. Kod ugaonih spojeva koncentracija napona moe da se ublai primenom sueonih avova (npr. K-avova),
kod kojih je naponska slika znatno povoljnija (slika 2.133b).
Slika 2.133 - Koncentracija napona kod ugaonih spojeva: a) sa ugaonim avovima;

b) sa sueonim K-avovima
Kod spojeva ostvarenih pomou ugaonih avova dolazi do skretanja toka ime se
naruava homogeno naponsko stanje u limu (slika 2.134a). Na delovima lima uz av dolazi
274
do poveanja napona, dok se napon u sredini lima smanjuje. Ova koncentracija napona na
ivicama lima je izraenija kada je duina ava vea. Neravnomerna raspodela napona je
naroito izraena du ava. Na poetku i na kraju ava javlja se najvea koncentracija napona, dok na sredini duine naponi imaju najmanju vrednost (slika 2.134b). Ovakva raspodela napona odgovara elastinom ponaanju spoja. Ulaskom delova spoja u oblast plastinog ponaanja dolazi do preraspodele sila. Delovi koji su se plastifikovali, tj. kod kojih je
napon dostigao granicu razvlaenja, ne prihvataju prirataj optereenja, pa se optereenje
prenosi na delove koji se nisu plastifikovali, sve dok se u celom preseku ne postigne izjednaavanje napona, odnosno plastifikacija. Ovakvo ponaanje spoja dovodi do toga da se
lom u avu, kod konstrukcija sa statikim optereenjem, ne deava na poetku ava, ve
du ava. Kod konstrukcija sa dinamikim optereenjem ne moe da se izvri postepena
plastifikacija delova sklopa, pa lom u avu najee nastaje na poetku ili kraju ava, na
mestu koncentracije napona.
Slika 2.134 - Raspodela napona u preklopnom spoju sa ugaonim avovima
Koncentracija napona moe, donekle, da se smanji konstrukcijskim oblikovanjem spoja

(slika 2.135). Primena dve podvezice, ili podvezice sa zakoenim ivicama smanjuje naglo
skretanje linija sila, a time i koncentraciju napona u elementima spoja.
Dijagrami napona u samom ugaonom avu analizirani su na primeru preklopnog spoja
sa eonim ugaonim avom (slika 2.136). Sila iz lima prelazi u av preko ravni BC. Raspored napona, u toj ravni, je nelinearan i zavisi od krutosti ugaonog ava. Najvea vrednost
napona je u korenu ava, jer av na tom mestu ima najveu krutost. Rezultanta napona u
ravni BC je ekscentrina u odnosu na ravan spoja AB, pa se u ovoj ravni javljaju smiua
sila i moment savijanja. Smiua sila izaziva napon smicanja. Njegova raspodela je nelinearna i najvea je pri korenu ava. Moment savijanja izaziva vertikalne napone. Analiziranjem prenosa sile iz ravni BC do ravni AB dolo se do zakljuka da se najvee naprezanje
u avu javlja u ravni pod uglom od priblino 45 u odnosu na ravan spoja. Ta ravan se
naziva merodavna ravan.
Sredstva za vezu
275
Slika 2.135 - Uticaj konstrukcijskog oblikovanja na smanjenje koncentracije napona u spoju
Slika 2.136 - Naprezanja u eonom ugaonom avu
Merodavna ravan deli ugaoni av na dva jednaka dela, koji pripadaju elementima
spoja. Poloaji merodavnih ravni, za razliite spojeve i razliita optereenja, prikazani su
na slici 2.137.
276
Slika 2.137 - Poloaji merodavnih ravni
8.10.1 Proraun nosivosti zavarenih spojeva

Nosivost zavarenih spojeva moe da se sprovede ili po teoriji graninih stanja ili po
teoriji doputenih napona. Veina propisa u svetu primenjuje proraun na osnovu teorije
graninih stanja, dok je u Jugoslaviji jo na snazi teorija doputenih napona. Proraun zavarenih spojeva je obraen u JUS-u U.E7.150/1987.
8.10.1.1 Proraun sueonih avova

Pri proraunu sueonih avova polazi se od sledeih predpostavki:
lokalna koncentracija napona se zanemaruje,
sopstveni naponi se zanemaruju,
naprezanja u sueonom spoju su jednaka naprezanjima u osnovnom materijalu.
Sredstva za vezu
277
Nominalne (proraunske) dimenzije sueonih avova su jednake dimenzijama osnovnog materijala. Raunska debljina (visina) ava je jednaka debljini tanjeg elementa u spoju
(a=tmin) pod uslovom da je ljeb dobro ispunjen, a koren ava pravilno izveden. Raunska
duina ava ( ! w ) je jednaka duini na kojoj je postignuta projektovana visina ava.
Najee je to irina elemenata koji se spajaju ( ! w = b ), pod uslovom da se izvoenje ava
zapoinje i zavrava polaznim, odnosno zavrnim ploicama (slika 2.138). irina ovih ploica treba da bude vea od dvostruke debljine ava koji se zavaruje. Na ovim ploicama se
uspostavlja i zavrava elektrini luk i postie stabilizacija luka i formiranje normalnog zavara. Na taj nain se eliminiu krateri na poetku i kraju ava. Nakon zavarivanja ove ploice se odstranjuju.
Slika 2.138 - Polazne i zavrne ploice
Primenom ovih ploica se znatno smanjuju zaostali naponi u spoju (slika 2.139). Ukoliko se sueoni spoj izvodi bez ovih ploica, tada treba uzeti u obzir postojanje kratera na
poetku i na kraju ava. To se obuhvata na taj nain to se raunska duina ava dobija kada se od irine spoja (b) odbiju dve debljine ava (a), na poetku i na kraju ava:
!w = b 2a .
(2.91)
Geometrijske karakteristike poprenog preseka ava treba odrediti na osnovu njegovih

stvarnih, ostvarenih dimenzija: debljine a i raunske duine !w .
Slika 2.139 - Uticaji polaznih i zavrnih ploica na vrednosti sopstvenih napona
278
Kako je ve napomenuto, naprezanja u sueonim avovima se odreuju kao i u osnovnom materijalu. U zavisnosti od vrste unutranjih sila odreuju se komponentalni naponi
prema izrazima iz Otpornosti materijala:
normalni napon:
x =
N M y Mz
A W y Wz
(2.92)
napon smicanja:
xz =
V Sy
(2.93)
Iy a
gde su:
N
aksijalna sila,
A
povrina sueonih avova u posmatranom poprenom preseku,
My, Mz momenti savijanja oko y-y, odnoso z-z ose,
Wy, Wz odgovarajui otporni momenti sueonih avova,
V
smiua sila,
Iy
moment inercije sueonih avova oko y-y ose,
Sy
statiki moment posmatranog dela poprenog preseka,
a
debljina sueonog ava na rebru.
Treba napomenuti da su geometrijske karakteristike poprenog preseka sueonih avova jednake geometrijskim karakteristikama poprenog preseka osnovnog materijala, ukoliko je zavarivanje izvreno sa polaznim i zavrnim ploicama i ako je zavarivanjem izvren
spoj svih elementa poprenog preseka (npr. noica i rebra) po itavoj njihovoj duini, uz
ostvarenje projektovane debljine avova.
Ukoliko se u spoju javlja sloeno naponsko naprezanje (najee ravno naponsko
stanje), sa komponentama normalnog napona u dva ortogonalna pravca i sa naponima smicanja, tada treba odrediti uporedni napon u avovima prema hipotezi deformacionog rada
na promeni oblika, odnosno Huber-Henki-Mizesovoj (Huber-Hencky-Mises) hipotezi:
u = 2 + II2 2 II2 + 3 2 + II2
(2.94)
gde su i II , odnosno i II normalni i smiui naponi u dva ortogonalna pravca

(npr. x i z ).
Ako su sueoni avovi S-kvaliteta (sa izbruenim svim nadvienjima i bez greaka)
doputeni naponi u njima su jednaki doputenim naponima za osnovni materijal. Meutim,
ovako strogi zahtevi su opravdani samo kod dinamiki napregnutih konstrukcija i kod
spojeva sa visokim naponima zatezanja. U veini sluajeva radi se o konstrukcijama
napregnutim statikim optereenjem i spojevima koji se ne nalaze na mestu maksimalnog
naprezanja. Tada pojava veine greaka ne utie mnogo na smanjenje nosivosti avova, pa
moe da se izostavi njihova radiografska kontrola. U tom sluaju mora da se rauna sa
nekom verovatnoom pojave greaka u avovima, to utie na smanjenje nosivosti ava.
Ta smanjena nosivost avova moe da se iskae pomou koeficijenta kvaliteta avova k, pa
se doputeni napon u sueonim avovima odreuje na sledei nain:
Sredstva za vezu
279
b ,w ,dop = k dop
(2.95)
gde su:
b, w, dop doputeni napon za sueone avove,
k
dop
koeficijent kvaliteta sueonih avova (k 1)

doputeni napon za osnovni materijal.
Koeficijent kvaliteta ava (k) zavisi od:

kvaliteta ava,
vrste naprezanja i
kvaliteta osnovnog materijala.
Ukoliko je utvreno da je av vieg kvaliteta to se smanjuje verovatnoa pojave greaka u njemu, pa je av pouzdaniji i moe mu se poveriti vee naprezanje, tj. koeficijent k je
vei: k(S) k(I) k(II).
Pojava greaka i koncentracije napona su najopasniji kod spojeva napregnutih na zatezanje. Stoga je u zategnutim spojevima koeficijent k najmanji. Stanje pritiska u spojevima
je manje opasno, pa je bez obzira na kvalitet avova k=1,0. U sluaju smiuih naprezanja
koeficijent k ima najmanje vrednosti, to ne znai da je smicanje najnepovoljnija vrsta
naprezanja, jer se prema izrazu (2.95) doputeni naponi u avovima, za sve vrste naprezanja, odreuju na osnovu doputenog normalnog napona za osnovni materijal (dop). Doputeni naponi smicanja za osnovni materijal su znatno manji dop dop / 3 0,6 dop ,
pa je vrednost koeficijenta k=0,60 za smicanje praktino ekvivalentna vrednosti k=1,0 u
sluaju normalnih napona.
elici boljeg kvaliteta (0561) imaju vei procenat legirajuih elemenata, pa im je ekvivalent ugljenika (CE) vii, to dovodi do stvaranja nepovoljnije strukture u materijalu ava. U takvim spojevima su i vea naprezanja, to je nepovoljno ukoliko se pojavi neka
greka u avu. Stoga je kod ovakvih elika, generalno, koeficijent k manji.
Vrednosti koeficijenta k u zavisnosti od naina naprezanja, kvaliteta avova i osnovnog
materijala prikazane su u tabeli 2.36.
Tabela 3.36 - Vrednosti koeficijenta kvaliteta ava k
Kvalitet ava
S - kvalitet
I - kvalitet
II - kvalitet
Vrsta naprezanja
Zatezanje ili savijanje
Pritisak
Smicanje
Pritisak
Smicanje
Pritisak
Smicanje
Koeficijent k
0361, 0451
0561
1,00
1,00
1,00
1,00
0,60
0,60
0,80
0,80
1,00
1,00
0,60
0,60
0,72
0,65
1,00
0,80
0,55
0,50
280
Dokaz nosivosti spojeva sa sueonim avovima se iskazuje uslovom da je raunski napon u spoju manji ili jednak od doputenog napona u avu. U sluaju linearnog naponskog
stanja kontrola napona u avovima se svodi na sledee izraze:
x b, w, dop
(2.96a)
xz b, w, dop
(2.96b)
gde su x i xz normalni i smiui naponi u avu usled spoljanjeg optereenja prema izrazima (2.92) i (2.93), a b, w, dop doputeni napon u avovima prema izrazu (2.95) i tabeli
2.36. U sluaju ravnog naponskog stanja treba dokazati da je:
u b, w, dop = k dop
(2.97)
gde je "u uporedni napon prema (2.94), a vrednost koeficijenta k se odreuje prema vrsti
normalnog napona.
MS=W1kSdop
MI=W1kIdop
MII=W1kIIdop
Slika 2.140 - Mogui poloaj nastavka nosaa sa sueonim avovima razliitog kvaliteta
Pravilnim konstruisanjem elemenata i odgovarajuim rasporedom nastavaka moe da

se dobije ekonomina konstrukcija. Na mestima maksimalnih normalnih napona i pri potpunom iskorienju napona u zoni zatezanja mora da se primeni sueoni av S-kvaliteta.
Ukoliko je mogue da se nastavak pomeri iz zone maksimalnih naprezanja, tada mogu da
se izvedu avovi nieg kvaliteta (sika 2.140).
U preseku momentnog dijagrama i linije nosivosti avova (slika 2.140) dobijaju se poloaji du nosaa, gde je mogue izvesti sueoni spoj odreenog kvaliteta (S, I ili II). To je
teorijski poloaj, a nastavak zategnute noice se izvodi na mestu koje je za polovinu irine
noice (b/2) pomereno u pravcu smanjenja momenta savijanja.
Sredstva za vezu
281
8.10.1.2 Proraun ugaonih avova

Osnovne dimenzije ugaonih avova koje se koriste pri proraunu su debljina ava a i
duina ava ! w . Debljina ugaonog ava je jednaka visini najveeg trougla koji se moe
upisati u av (slika 2.141a). Ova visina se uvek meri upravno na stranu trougla uz lice ava. Kod ugaonih avova izvedenih EPP-postupkom dolazi do duboke penetracije dodatnog
materijala u korenu ava, pa je debljina ava jednaka visini jednakokrakog trougla izmeu
osnovnog materijala i lica ava uveanoj za 20%, a maksimalno za 2 mm (slika 2.141b).
Ugao izmeu elemenata koji se spajaju se kree u rasponu od 60-120. Ukoliko je ugao
vei od 120, ugaoni avovi se ne smatraju podobnim za prenoenje sila.
Slika 2.141 - Debljina ugaonih avova
Debljina ugaonog ava ne treba da je manja od 3,0 mm. Najvea debljina ava zavisi od
debljine najtanjeg elementa u spoju (tmin) i iznosi najvie a = 0,7 tmin. U izuzetnom sluaju,
kod tankih elemenata, moe da se odstupi od ovog pravila i da se usvoji a = tmin. Takoe
postoje ogranienja u pogledu duine ugaonih avova. Prema naim propisima maksimalna
duina ugaonih avova je: max ! w = 100a , a minimalna duina je min ! w = 6a ili 40 mm.
Tabela 2.37 - Maksimalne i minimalne dimenzije ugaonih avova
Debljina ugaonih avova a

Duina ugaonih avova ! w
Minimalna
Maksimalna
3 mm
6a ili 40 mm
0,7tmin
100a
Kao i kod sueonih avova, iz istih razloga, i kod ugaonih avova pri proraunu treba
uzeti u obzir efektivnu, raunsku duinu avova (2.91). Postavljanje polaznih i zavrnih
ploica na dolazi u obzir kod ugaonih avova. Slian efekat se kod ugaonih avova moe
postii zaokretanjem. Naime, ugaone avove ne treba prekidati na uglovima elemenata koji se spajaju, ve ih treba kontinualno prevesti zaokretanjem oko ugla na duini jednakoj
barem dvostrukoj debljini ava, gde god je to mogue (slika 2.142). Kod eonih avova
(slika 2.142a) zaokretanjem se mogu eleminisati uticaji kratera na oba kraja, pa je efektivna, raunska duina ugaonog ava jednaka celokupnoj irini elementa koji se spaja
( !w = ! w = b ). U sluaju bonih avova zaokretanje se vri samo na jednom kraju, pa raunsku duinu avova treba odrediti tako to se od ukupne duine ava oduzme jedna debljina ava ( !w = ! w a ). Ukoliko ni sa jedne strane nije mogue izvesti zaokretanje ava,
282
tada se raunska duine odreuje tako to se od ukupne duine ava oduzme dvostruka
debljina ava zbog kratera na poetku i kraju ( !w = ! w 2a ). Kod avova izvedenih oko
elementa bez prekida (avovi u krug), ne treba umanjivati duinu ava.
!w = ! w = b
!w = ! w a
Slika 2.142 - Poveanje efektivne duine ugaonih avova kod: a) eonih avova;
b) bonih avova
Kod ugaonih spojeva bez ukruenja (slika 2.143), kao to su na primer veze limova za
neukruene noice I, H, U ili sanduastih preseka, efektivnu irinu avova treba redukovati
usled razlike u krutosti spojnih elemenata.
Slika 2.143- Efektivna irina kod ugaonih spojeva
Sredstva za vezu
283
Prema Evrokodu 3 efektivna irina avova (beff) kod ugaonih spojeva sa elementima
bez ukruenja treba da se odredi na sledei nain:
za I ili H-profile:
beff = tw + 2 r + 7 t f
beff tw + 2 r + 7
t 2f
tp
pri emu je
fy
f y,p
(2.98a)
(2.98b)
gde su:
fy granica razvlaenja I ili H-profila,
fy,p granica razvlaenja lima (elementa) koji se prikljuuje.
za sanduaste i U-profile:
beff = 2 tw + 5 t f
beff 2 tw + 5
t 2f
tp
pri emu je
fy
f y,p
(2.99a)
(2.99b)
Ostale oznake su u skladu sa slikom 2.143. Ako je beff manje od 70% irine spoja, treba
da se postave ukruenja.
Maksimalna naprezanja u ugaonom avu se javljaju u merodavnoj ravni. U optem
sluaju u njoj se mogu javiti sledee komponente napona (slika 2.144a):
II normalni napon koji deluje u pravcu ose ava,
normalni napon koji deluje upravano na merodavnu ravan ava,
II smiui napon koji deluje u pravcu ose ava,
smiui napon koji deluje upravno na osu ava.
Normalni napon II zavisi od odnosa elastinih svojstava materijala ava i osnovnog
materijala. Deluje na popreni presek ava i ne utie na uporedni napon u merodavnoj ravni. Na osnovu ostalih komponenata napona moe se, na osnovu razliitih hipoteza odrediti
uporedni napon u merodavnoj ravni. Meutim, odreivanje komponentalnih napona u merodavnoj ravni ABA'B' (slika 2.144b) je u nekim sluajevima vrlo komplikovano. Stoga se
pri analizi naprezanja u ugaonim avovima merodavna ravan rotira u ravan spoja, ACA'C'.
Radi jednostavnosti prorauna, a na osnovu eksperimenata, moe se pretpostaviti da se u
ravni spoja javljaju sledee komponente napona (slika 2.144b):
n normalni napon koji deluje upravno na ravan spoja u koju je merodavna ravan
ava oborena,
VII napon smicanja koji deluje u pravcu ava u ravni spoja u koju je merodavna
ravan ava oborena i
V napon smicanja koji deluje upravno na av u ravni spoja u koju je merodavna ravan ava oborena.
Uporedni napon u ugaonom avu se odreuje kao vektorski zbir ovih konponenata napona:
u = n 2 + VII2 + V 2 w, dop
(2.100)
284
Slika 2.144 - Komponente napona: a) u merodavnoj ravni; b) u ravni spoja
Doputeni napon u ugaonim avovima (w,dop) se odreuje u zavisnosti od vrstoe na

zatezanje osnovnog materijala (fu) i od koeficijenta sigurnosti (+), prema izrazu:
w, dop = 0,5 f u /
(2.101)
Vrednosti doputenog napona za ugaone avove date su u tabeli 2.38 u funkciji vrste
osnovnog materijala i sluaja optereenja.
Tabela 2.38 - Doputeni naponi za ugaone avove w,dop $MPa%%
Vrsta osnovnog materijala
Sluaj
optereenja
0361, 0362, 0363
0451, 0452, 0453
0561, 0562, 0563
120
145
170
II
135
160
190
Odreivanje naprezanja u ugaonim avovima, odnosno komponentalnih napona u

spojevima sa ugaonim avovima, bie objanjeno na nekoliko karakteristinih primera koji
se najee javaljaju u metalnim konstrukcijama. Izrazi za odreivanje komponentalnih
napona u ugaonim avovima, kao i uslovi za njihovo dimenzionisanje, odnosno kontrolu
napona, prikazani su u tabeli 2.39 za aksijalno optereene spojeve i u tabeli 2.40 za
spojeve optereene na savijanje.
Sredstva za vezu
285
Tabela 2.39 - Proraun ugaonih avova u aksijalno optereenim spojevima
Kosi eoni ugaoni avovi
eoni ugaoni av
Obostrani boni ugaoni avovi
Ugaoni avovi u preklopnim spojevima

Skica spoja
Komponentalni naponi
VII =
N
!w 2 a
Kontrola napona:
u = VII w, dop
V =
N
!w a
Kontrola napona:
u = V w,dop
VII =
N cos
!w 2 a
V =
N sin
!w 2 a
Kontrola napona:
u = VII2 + V 2 w, dop
286
Tabela 2.39 - Nastavak

Ugaoni avovi u preklopnim spojevima
Skica spoja
- ako je ! w, 2 > 1,5! w,1 :
VII,2 =
N
; V =0
!w,2 2 a ,1
Boni i eoni ugaoni avovi
Kontrola napona: u = VII, 2 w, dop
- ako je 0,5! w,1 < ! w, 2 1,5! w,1 :
Fw,max = Fw,2 + Fw,1 / 3
Fw,2 = 2a ! w,2 w,dop

Fw,1 = a !w,1 w,dop
Kontrola: N Fw,max
- ako je ! w, 2 < 0,5! w,1 :
Fw,max = Fw,2 / 3 + Fw,1
Fw,2 = 2a !w,2 w,dop

Fw,1 = a !w,1 w, dop
Boni i eoni ugaoni avovi
Kontrola: N Fw,max
- ako je 0,5! w,1 < ! w, 2 1,5! w,1 :
Fw,max = Fw,2 / 3 + Fw,1
Fw,2 = 2a ! w,2 w,dop

Fw,1 = a !w,1 w,dop
Kontrola: N Fw,max
Obostrani ugaoni
avovi
Ugaoni avovi u ugaonim spojevima
n=
N
!w 2 a
Kontrola napona:
u = n w,dop
Sredstva za vezu
287
Tabela 2.40 - Proraun ugaonih avova kod veza optereenih na savijanje
Veza konzolnog lima sa

vertikalnim ugaonim
avovima
Skica spoja
n=
F !
3 F !
=
2
a !w
a !w2
2
6
F
VII =
2 a !w
M
=
Ww
Kontrola napona:
Veza konzolnog lima sa

horizontalnim ugaonim
avovima
u = n 2 + VII2 w, dop
n=
M
F !
1
=
Ww
h a !w
F
V =
2 a !w
Kontrola napona:
u = n 2 + V2 w, dop
Veza I nosaa opereenog momentom savijanja (My) i

transverzalnom silom (V) sa ugaonim avovima
- taka 1:
n=
My
W y ,w
Kontrola: u = n w,dop
- taka 2:
V S y , w, 2
V
VII =
I y , w 2 a 2 2 a 2 ! w, 2
Kontrola: u = VII w, dop
- taka 3:
V S y , w ,3
My
z3 ; VII =
n=
I y ,w
I y , w 2a2
Kontrola: u =
n 2 + VII2 w, dop
a2 ! 2w,2
Moment inercije avova za y-y osu:
I y , w = a1 ! w,3 ( h t f ) 2 +
Otporni moment avova za y-y osu:
W y ,w = I y ,w /(h / 2 + a1 )
Statiki moment avova u taki 3:
S y ,w,3 = 2a1 ! w,1 ( h t f ) / 2
Statiki moment avova u taki 2:
S y ,w,2 = S y ,w,3 + a2 ! 2w,2 / 4
288
Veza izmeu noice i rebra nosaa
Skica spoja
VII =
Vmax S y ,1
I y 2a
S y ,1 = b f t f ( h t f ) / 2
Iy
moment inercije nosaa
Vmax
maksimalna transverzalna sila

Kontrola napona:
u = VII w, dop
Veza izmeu noice i rebra

kranskog nosaa
VII =
n=
Vmax S y ,1
I y 2a
P
2a bw,eff
bw, eff = 50 + 2h p $mm%

) dinamiki koeficijent
Kontrola napona:
u = n 2 + VII2 w, dop
Ponekad je ekonomski opravdano da se veza ostvaruje kombinovanom primenom sueonih i ugaonih avova. To se najee primenjuje kada ugaoni avovi ne mogu da prihvate silu zatezanja iz nosaa. U tom sluaju veza dela nosaa koji je optereen na zatezanje
(npr. zategnuta noica) moe da se izvede pomou sueonih avova, dok se preostali deo
veze odnosno pritisnuta noica i rebro povezuju pomou obostranih ugaonih avova (slika
2.145a). Ovaj problem, takoe, moe da se izbegne i na taj nain to se zategnuta noica
ne prekida u istom preseku kao rebro i pritisnuta noica nosaa (slika 2.145b). Na taj nain
se umesto ugaonih avova upravnih na tok sile zatezanja, za vezu zategnute noice primenjuju ugaoni avovi paralelni sa tokom sila zatezanja, to je znatno povoljnije. Osim toga,
duina ovih ugaonih avova je vea to takoe utie na poveane nosivosti veze. Krutost
sueonih avova je definisana pomou modula elastinosti E, a ugaonih pomou modula
klizanja G. Usled toga njihova krutost nije ista, pa pri sraunavanju geometrijskih karakteristika avova to mora da se uzme u obzir. Kod konstrukcija napregnutih statikim optereenjem primenjuje se priblian postupak za odreivanje uticaja u avovima. avovi na rebru prihvataju transverzalnu silu (V), a moment savijanja (My) se transformie u spreg sila:
Nt = Nc =
My
h tf
(2.102)
Sredstva za vezu
289
gde je h visina nosaa, a tf debljina noica.
Slika 2.145 - Kombinovani spojevi sa sueonim i ugaonim avovima
Sila pritiska (Nc) prenosi se pomou ugaonih avova na pritisnutoj noici, dok se sila
zatezanja (Nt) prenosi ili sueonim avom (slika 2.145a), ili pomou podunih ugaonih
avova (slika 2.145b), koji, u tom sluaju, treba da se dimenzionii na sledei nain:
VII =
Nt
w, dop
4a !w
(2.103)
gde je !w raunska duina jednog ugaonog ava, a a njegova debljina.
8.10.1.3 Proraun sueonih avova sa deliminom penetracijom

Sueoni avovi sa deliminom penetracijom nisu predvieni jugoslovenskim
propisima, ali su zato uvedeni u mnoge svetske propise (npr. Evrokod 3). Oni su nali
primenu u zgradarstvu za izradu pritisnutih stubova, zategnutih ili pritisnutih sanduastih
tapova i za spajanje konstruktivnih elemenata i ukruenja. Kod dinamiki napregnutih
konstrukcija njihova primena nije dozvoljena. Glavni razlog za primenu ovih avova lei u
utedi dodatnog materijala (slika 2.146). Naime, kako su ovi avovi po svom radu slini
ugaonim avovima, to se njihovom primenom, tedi oko 50% dodatnog materijala. Kada
se uzme u obzir cena pripreme ljeba za ove avove dobija se da su ekonomini za debljine vee od 25-30 mm. Minimalna debljina sueonog ava sa deliminom penetracijom zavisi od debljine tanjeg lima u spoju (tmin) i iznosi a = tmin .
Nosivost sueonih avova sa deliminom penetracijom se odreuje kao kod ugaonih
avova, s tim to merodavna ravan lei u ravni spoja. Debljina ava zavisi od efikasnosti
izvoenja dubine penetracije u korenu ava. Debljina ava koja moe da se efektivno realizuje moe da se odredi prethodnim eksperimentima. Kada se pripremaju ljebovi za sueoni av tipa U, V, J ili K (slika 2.147), za raunsku debljinu ava treba uzeti nominalnu
dubinu pripremljenog ljeba umanjenu za 2 mm, osim ako vea vrednost nije dokazana
prethodnim eksperimentima.
290
Slika 2.146 - Poreenje povrina sueonog ava sa deliminom penetracijom i ugaonog ava
Slika 2.147 - Raunske dimenzije sueonih avova sa deliminom penetracijom
8.11 SOPSTVENI NAPONI I DEFORMACIJE USLED ZAVARIVANJA

8.11.1 Nastanak sopstvenih napona i deformacija
Usled lokalnog zagrevanja materijala, pri zavarivanju dolazi do nejednakih termikih
dilatacija pojedinih delova spoja. Pri zagrevanju dolazi do izduenja elemenata koji se
spajaju, a pri hlaenju dolazi do njihovog skupljanja. Meutim, kako se zone koje su
udaljenije od ava bre hlade i doseu prvobitnu krutost, one spreavaju slobodno
skupljanje delova uz sam av, pa se zbog toga javljaju zaostali naponi. U zoni ava se
javljaju naponi zatezanja, a na krajevima naponi pritiska (slika 2.148a). Rezultanta
(integral) zaostalih napona u jednom posmatranom poprenom preseku je jednaka nuli.
Ovaj fenomen moe se objasniti na modelu kojim se "simulira" termiko ponaanje dva
lima pri spajanju sueonim avom (slika 2.148b).
Sredstva za vezu
291
+b
R = x ( z ) dz = 0
b
a)
b)
Slika 2.148 - Sopstveni naponi u zavarenom spoju: a) oblik dijagrama napona; b) model ponaanja
Naime, model se sastoji od tri tapa iste duine koji su na oba kraja spojeni beskonano
krutim popreim tapovima. Srednji tap je izloen dejstvu vie temperature (T1=T0+9T)
od spoljanjih tapova (T2=T0). Pri njegovom hlaenju on tei da se skrati, ali njegovo
skraenje ne moe da se ostvari nezavisno od deformacija spoljanjih tapova koji poseduju izvesnu krutost. Beskonano kruti oslonci na krajevima obezbeuju kompatibilnost deformacija, pa se u srednjem tapu javlja sila zatezanja, a u spoljanjim sile pritiska. Slino
se ponaaju i limovi pri zavarivanju, s tim da posebno vanu ulogu ima promena temperature po irini spoja, odnosno promena krutosti delova poprenog preseka pri temperaturnom ciklusu.
Slika 2.149 - Uticaj redosleda zavarivanja na vrednosti sopstvenih napona
292
Intenzitet, raspored i znak sopstvenih napona zavise od naina zagrevanja i hlaenja

sklopa i menjaju se u podunom i poprenom pravcu u odnosu na osu ava. Redosledom
zavarivanja moe da se utie na raspored, znak i intenzitet sopstvenih napona. Na slici
2.149 prikazano ja kako redosled zavarivanja moe uticati na smanjenje nivoa sopstvenih
napona. Strelicom je oznaen smer zavarivanja, a brojevima redosled izvoenja. Na osnovu ove slike se moe zakljuiti da se ravnomernijim zagrevanjem materijala, odnosno kraim avovima, dobijaju nie vrednosti sopstvenih napona nego u sluaju zavarivanja itavog ava iz jednog prolaza (slika 2.149).
Na slici 2.150a je prikazan dijagram zaostalih napona kod nosaa I-poprenog preseka
formiranog zavarivanjem, dok je na slici 2.150b dat raspored i intenzitet izmerenih vrednosti sopstvenih napona kod krutog ugla jednog okvirnog nosaa u zavarenoj izradi.
Slika 2.150 - Sopstveni naponi nastali usled zavarivanja kod: a) nosaa formiranog
zavarivanjem; b) krutog ugla okvirnog nosaa
Sopstveni naponi igraju znaajnu ulogu u ukupnoj nosivost zavarenih elemenata i konstrukcija. Oni ne mogu da se elimiu, ali njihov intenzitet moe da se smanji pravilnim izborom tehnolokog postupka. Potpuno otklanjanje sopstvenih napona iz konstrukcije moe da
se izvri termikom obradom nakon zavarivanja. Zavareni element ili sklop se stavlja u pe i
zagreva iznad temperature od 700 C. Ovim postupkom dolazi do prekristalizacije materijala
u zoni uticaja toplote i do otputanja sopstvenih napona. Ovaj postupak je skup i zahteva velike pei, pa se primenjuje samo za neke specijalne konstrukcije. Kod uobiajenih, elinih
konstrukcija u graevinarstvu ne vri se termiki tretman, ve se prisustvo sopstvenih napona uzima u obzir pri definisanju nosivosti elemenata i veza.
elik ima osobinu da su dilatacije usled zagrevanja iznad 500 C manje od dilatacija usled hlaenja do poetne temperature. To znai da pri termikom ciklusu zagrevanja (od T0 do
T1>500 C) i hlaenja od (T1 do T0) dolazi do skupljanja elinih vlakana izloenih ovakvom
termikom reimu. Na slici 2.151 su prikazana dva lima, istih dimenzija koja se nalaze na
istoj, sobnoj temperaturi (T0=20 C). Usled zagrevanja unutranjih ivica limova do temperature T1=800 C dolazi do njihovog izduenja i savijanja elemenata usled neravnomernog
zagrevanja (slika 2.151b). Nakon hlaenja elemenata do poetne temperature, a usled
Sredstva za vezu
293
pomenutog fenomena, skupljanje unutranjih ivica je vee od njihovog irenja pri zagrevanju, pa dolazi do savijanja elemenata na drugu stranu (slika 2.151c).
Slika 2.151- Odnos izduenja i skupljanja elika
Ovakav termiki ciklus se javlja i prilikom zavarivanja elemenata elinih konstrukcija. U zoni ava materijal se nalazi na visokoj temeraturi, a okolni materijal na nioj. Usled
hlaenja rastopa u ljebu, dolazi do njegovog skupljanja, ukoliko deformacije nisu spreene mehanikim putem. Razlikuju se tri tipa deformacija elemenata na mestu avova usled
zavarivanja:
poduno (longitudinalno) skupljanje avova L (slika 2.152a),
popreno (transverzalno) skupljanje avova T (slika 2.152b) i
promena ugla izmeu elemenata u spoju , (slika 2.152c).
Slika 2.152 - Slobodne deformacije u avovima
Usled ovih, lokalnih deformacija u elementima zavarenih konstrukcija mogu da se jave

mnogi nepoeljni efekti kao to su (slika 2.153):
skraenje elemenata usled podunog skupljanja ava ( ! ),
krivljenje noice nosaa usled skupljanja ugaonih avova ( r i ), koje je spreeno
na mestima poprenih ukruenja i
savijanje elementa kao celine oko teine ose, usled podunog skupljanja avova i
nepoklapanja njegovog teita sa teitem poprenog preseka elementa (f).
294
Slika 2.153 - Deformacije elementa konstrukcije usled zavarivanja
Izazvane deformacije su dvostruko tetne za konstrukciju, jer se, usled promene oblika
elemenata umanjuje njena upotrebna funkcija, a u nekim sluajevim moe da doe i do pojave zaostalih napona.
Na osnovu mnogih eksperimenata i merenjima na izvedenim konstrukcijama dobijeni
su empirijski izrazi za odreivanje veliina ovih deformacija. Popreno skupljanje avova
( T ) zavisi od koliine istopljenog dodatnog materijala, tj. od povrine ava (Aw) i
debljine elementa koji se zavaruje (t) i dato je izrazom:
T = 0,1
Aw
.
t
(2.104)
Veliina ove deformacije zavisi od:

vrste sueonog ava, jer od toga zavisi povrina ava i
od primenjenog postupka zavarivanja, jer kod postupaka zavarivanja kod kojih se
javlja veliko uvarivanje, na primer kod EPP-postupka, za povrinu ava treba uzeti
povrinu zone uticaja toplote.
Popreno skupljanje ava moe da izazove neeljene posledice, ukoliko se ne uzme u
obzir. Tako na primer, pri zavarivanju rigle za stubove (slika 2.154), razmak izmeu stubova treba da bude vei od projektovanog da bi stubovi nakon poprenog skupljanja sueonih avova ostali vertikalni. U konkretnom sluaju, prikazanom na slici 2.154, razmak
izmeu stubova treba da se povea za po 3 mm sa obe strane.
Poduno skupljanje avova (9L) uglavnom iznosi 0,1-0,3 mm/m duine ava. Ono zavisi od odnosa povrine elemenata koji se zavaruju i povrine avova ( = A / Aw ). Ukoliko je taj odnos vei, skupljanje je manje, tako da za odnose vee od 150 poduno skupljanje moe da se zanemari. Ovo proizilazi iz injenice da sila koja se javlja usled skupljanja
u avu, u veoj povrini elemenata izaziva manji napon i manju deformaciju.
Sredstva za vezu
295
Aw = 6 40 + 0,5(4 46 + 40 40) = 1132 mm2 T = 0,1
1132
= 2,83 3,0 mm
40
Slika 2.154 - Deformacija zavarene veze rigle sa stubom
Rotacija avova zavisi od oblika poprenog preseka ava. Ona se ne javlja kod simetrinih sueonih avova (npr. X ili K), ve samo kod nesimetrinih sueonih avova (npr.
V, Y ili 1/2V) i ugaonih avova. Ova rotacija je posledica nejednakog poprenog skupljanja najudaljenijih vlakana ava, to prouzrokuje promenu ugla izmeu elemenata koji se
spajaju za veliinu ,. Ona zavisi od debljine materijala koji se zavaruje i od primenjenog
postupka zavarivanja. Ne postoje empirijski izrazi za odreivanje vrednosti ugla ,. Njegove vrednosti mogu da se odrede na osnovu tabela u funkciji debljine materijala i broja zavara (slika 2.155a). Kod ugaonih avova ova rotacija zavisi od debljine ava (slika
2.155b).
Slika 2.155 - Promena ugla izmeu elemenata koji se spajaju usled rotacije u avovima: a) kod
sueonih avova; b) kod ugaonih avova
Kod nosaa koji se obrazuju zavarivanjem limova dolazi do deformacije, obrtanja noice pri zavarivanju za rebro (slika 2.156). Vrednosti ove deformacije (9r) zavise od irine
elementa koji se zavaruje (b), njegove debljine (t) i debljine ava (a) i mogu da se odrede
na osnovu sledeeg izraza:
296
r =
ba
30 t
(2.105)
Slika 2.156 - Ugaona deformacija noica
Savijanje nosaa nastaje usled nepoklapanja teita temperaturne dilatacije, odnosno

mesta zavarivanja, i teita poprenog preseka. Usled skupljanja ava javlja se aksijalna
sila pritiska, koja ekcentrino napada posmatrani popreni presek. Njen intenzitet je proporcionalan masi, odnosno povrini ava (Aw). Vrednost momenta ekcentrinosti moe da
se odredi na osnovu ove sile i njenog rastojanju do teita poprenog preseka, odnosno
ekscentriciteta e. Usled momenta ekcentrinosti posmatrani nosa, raspona ! dobija ugib f
na strani suprotnoj od ava (slika 2.157). Vrednost ugiba zavisi od krutosti nosaa koji se
zavaruje, odnosno od njegovog momenta inercije (I). Moment inercije nosaa se menja u
toku zavarivanja. Stoga je redosled zavarivanja, kojim se spajaju elementi u celinu sa odgovarajuom krutou, bitan za dobijanje to manje deformacije. Ugib nosaa moe da se
odredi prema izrazu:
f =
5 Aw e ! 2
.
1000
I
(2.106)
Slika 2.157 - Savijanje nosaa
Sredstva za vezu
297
8.11.2 Mere za smanjenje deformacija usled zavarivanja

Deformacije elemenata usled zavarivanja smanjuju funkcionalni kvalitet konstrukcije.
Prethodna analiza nastanka i vrednosti deformacija omoguava da se one lake otklone.
Ove deformacije ne mogu da se eliminiu, pa se zato u toku zavarivanja preduzima niz
radnji u cilju stvaranja deformacija suprotnog smera (preddeformacija), ili spreavanja njihovog slobodnog formiranja.
U toku projektovanja konstrukcije mogue je uticati na vrednost deformacija usled zavarivanja:
konstrukcijskim oblikovanjem i izborom poprenih preseka,
izborom poloaja nastavaka,
izborom dimenzija i vrsta avova.
Preddeformacije se zadaju u vrednosti oekivane deformacije usled zavarivanja. Zavarivanjem se ove deformacije ponitavaju, tako da se dobije projektovani poloaj elemenata
(slika 2.158).
Slika 2.158 - Preddeformacije
Kod simetrinih sueonih avova, pravilnim redosledom zavara se eliminie rotacija u

avu, pa se kod takvih avova obavezno propisuje redosled zavara (slika 2.159).
Slika 2.159 - Pravilan redosled zavarivanja kod sueonog X ava
Pravilnim redosledom zavarivanja avova mogu znatno da se smanje deformacije

elementa (sklopa) usled zavarivanja. Tom prilikom treba voditi rauna o promeni krutosti
elementa pri zavarivanju. Pri formiranju zavarenih nosaa (slika 2.160) prvo se izvode
298
poduni avovi izmeu noice i rebra sa iste strane (1), a potom sa druge strane (2). Kod
nosaa sa razliitim debljinama noica (slika 2.160b), prvo se izvode avovi uz tanju
noicu, to izaziva savijanje nosaa. Zavarivanjem avova uz deblju noicu, avovima
veih dimenzija, postie se deformacija suprotnog smera, pa se dobija prav nosa.
Slika 2.160 - Pravilan redosled zavarivanja pri izradi nosaa

Tabela 2.41 - Otklanjanje deformacija usled zavarivanja zagrevanjem
Profil
Deformacija
Zagrevanje
Povri zagrevanja
Sredstva za vezu
299
Neke nastale deformacije mogu da se otklone posle zavarivanja. Najee se primenjuje postupak zagrevanja elemenata na odreenim mestima. Zagrevanje se izvodi gasnim gorionikom u posebnim zonama, ijim naknadnim hlaenjem i skupljanjem se ponitava postojea deformacija. U tabeli 2.41 su prikazani oblici zona zagrevanja za razliite oblike deformacija koje treba ponititi.
Zbog znaajnih negativnih posledica koje deformacije usled zavarivanja mogu da izazovu u konstrukciji, izrauje se detaljan plan zavarivanja svake konstrukcije. On u sebi
sadri izabrani postupak zavarivanja, vrednost i oblik preddeformacije, redosled zavarivanja zavara i avova i dr. Prilikom njegove izrade polazi se od injenice da u zonu ava treba uneti to manju koliinu toplote, da raspored zagrevanja bude simetrian, da se to vie
omogui slobodno skupljanje avova i da se izabere odgovarajua krutost sklopa.
8.12 KONSTRUISANJE ZAVARENIH SPOJEVA

Pravilno konstruisanje zavarenih sklopova igra presudnu ulogu u ostvarivanju uslova
za pravilan rad zavarenih spojeva. Ono treba da omogui:
Lako izvoenje zavarenog spoja. Spoj mora da bude pristupaan, a poloaj zavarivanja to jednostavniji;
Primenu uobiajenih postupaka zavarivanja. Na izbor postupka zavarivanja utie
kvalitet materijala, debljina limova, mesto spoja, zahtevani kvalitet spoja, mesto izvoenja zavarivakih radova (na gradilitu ili u radionici) itd.;
Primenu zavarenih montanih nastavaka u to manjem broju;
Izvoenje avova sa to manjim dimenzijama. Na taj nain se tedi dodatni materijal i izbegava veliko unoenje toplote u ZUT;
Pravilan izbor vrste i kvaliteta ava, kao i vrste spoja. Izvoenje ugaonih avova je
jeftinije od izvoenja sueonih avova. avove specijalnog i I-kvaliteta treba primenjivati kada za to stvarno postoji potreba, jer su znatno skuplji;
Optimalan poloaj zavarivanja. Ako je mogue treba uvek primenjivati izvoenje
ava u horizontalnom poloaju, a avove iznad glave treba izbegavati;
Ravnomerniji tok sila, ime se izbegavaju koncentracije napona;
Manje deformacije u konstrukciji usled zavarivanja;
Prihvatljive vrednost sopstvenih napona nastalih usled zavarivanja.
Pravilnom konstruisanju zavarenih elemenata mora da se posveti posebna panja u fazi
projektovanja i izrade radionike dokumentacije za elinu konstrukciju. U daljem tekstu
navedena su osnovna pravila kojih se treba pridravati prilikom konstruisanja zavarenih
konstrukcija.
Na poetku i na kraju avova javljaju se krateri, zbog naglog unoenja toplote u element, pri formiranju elektrinog luka. Oni se kod sueonih avova izbegavaju primenom
polaznih i zavrnih ploica na poetku i na kraju ava. Kod ugaonih avova primenjuje se
zaokretanje ava iza ugla za dvostruku debljinu ava, ili izvoenje avova u krug, koje je
uslovljeno konstruisanjem elementa prema pravilima datim u tabeli 2.42. Lim koji se
zavaruje ugaonim avovima u krug treba:
Da ima zaseene uglove na mestima gde prolazi drugi ugaoni av (h). Zasecanje se,
uglavnom, izvodi u vidu trougla ili etvrtine kruga kod dinamiki napregnutih konstrukcija. Na taj nain se i izbegava nagomilavanje avova na jednom mestu;
300
Da bude odmaknut od ivice elementa za koji se zavaruje (g), ime se omoguava da

se izvede kruni av sa istom debljinom po itavom obimu;
Da se ne zavrava pod otrim uglom, ve da bude upravan na ravan spoja na delu
duine f. Ukoliko bi se lim zavrio pod otrim uglom tada bi se taj deo materijala
istopio u elektrinom luku i na tom mestu bi se formirao krater.
Kod ugaonih avova, da bi av mogao da se izvede sa projektovanom dimenzijom,
potrebno je da element koji se zavaruje bude udaljen od ivice elementa za koji se zavaruje,
odnosno da postoji odreen prepust (g). Dimenzije prepusta (g) zavise od debljine ugaonih
avova i date su u tabeli 2.43.
Ukoliko se ose avova ukrtaju, a avovi se izvode jedan iznad drugog, av koji se naknadno izvodi treba prekinuti iznad izvedenog ava. To se najee izvodi zasecanjem lima. Na taj
nain se eliminie stvaranje zareza u izvedenom avu i remeenje toka linija sila. Vrednosti
geometrijskih karakteristika zaseka zavise od debljina limova i prikazane su u tabeli 2.44.
Tabela 2.42 - Konstruisanje limova pri zavarivanju krunim avovima
Debljina lima t
(mm)
4-8
>20
10
>5
>40
8-12
>25
10
>10
>50
12-16
>30
15
>10
>55
16-26
>40
20
>15
>60
26-40
>50
25
>20
>80
40-90
>60
30
>25
>100
Tabela 2.43 - Vrednosti prepusta g u funkciji debljine avova (a)
10
12
14
16
18
20
10
10
12
15
18
20
25
25
30
30
Sredstva za vezu
301
Tabela 2.44 - Vrednosti zasecanja lima na mestu ava
Debljina lima t (mm)
<10
10-25
>25
40
50
60
20
25
30
20
20
20
Kod obostranih ugaonih (krstastih) spojeva debljina osnovnog lima za koji se zavaruju
dva poprena lima treba da bude vea od 7 mm (slika 2.161a). U suprotnom, ako je debljina osnovnog lima manja od 7 mm (slika 2.161b), poprene limove treba meusobno razmai za dvostruku debljinu osnovnog lima. Na ovaj nain se smanjuje opasnost od pojave
lamelarnog cepanja osnovnog lima usled unoenje velike toplotne energije pri zavarivanju.
Takoe se preporuuje da debljina ugaonih avova ne bude vea od polovine debljine najtanjeg lima u spoju (a<0,51tmin).
a)
b)
Slika 2.161 - Pravilno konstruisanje obostranih ugaonih spojeva (krstastih spojeva)
Boni ugaoni avovi izmeu osnovne i dodatne lamele na noici nosaa izrauju se u
obliku jednakokrakog ugaonog ava (slika 2.162). eoni ugaoni av se izvodi kao raznokraki ugaoni av sa hipotenuzom u blagom nagibu, najee 1:3. U sluaju dinamikog naprezanja, ovaj av treba obraditi. Kontinualna izrada ava oko kraja dodatne lamele omoguava se odsecanjem ili zaobljenjem uglova na krajevima dodatne lamele.
Kod nastavka limova razliite debljine pomou sueonih avova, kada je razlika u
debljini t 3 mm, da bi se obezbedio ravnomeran tok unutranjih sila, deblji lim treba da
se obradi u blagom nagibu sa jedne strane (slika 2.163a). Ukoliko je razlika u debljini
t 6 mm, deblji lim treba da se obradi sa obe strane (slika 2.163b).
Prilikom zavarivanja I ili U-profila od neumirenog elika, ugaonim avovima ne treba
izvoditi avove na mestu prelaza rebra u noice, odnosno na mestima zaobljenja (slika
2.164), zbog segregacije elika, odnosno promene njegove strukture u tim zonama usled
sporijeg hlaenja.
302
Slika 2.162 - Zavarivanje dodatne lamele
Slika 2.163 - Obrada limova kod sueonih spojeva limova razliite debljine
Slika 2.164 - Zavarivanje valjanih profila od neumirenog elika ugaonim avovima po obimu
Noica limenog nosaa koja je direkno zavarena za rebro nosaa, ne sme da bude deblja od 50 mm. Ako je potrebna noica deblja od 50 mm, ona mora da se konstruie od vie
lamela. U suprotnom mora da se vri predgrevanje mesta zavarivanja. Ako je pojas sastavljen od vie lamela (slika 2.165a) one moraju da budu meusobno spojene kontinualnim
bonim avovima du ivica. U sluaju nastavaka ovakvih, sloenih lamela sueonim avom u istom preseku one, pre zavarivanja, moraju da se meusobno spoje Y-avovima
(slika 2.165b). Na taj nain se omoguava izrada ljeba i zavarivanje korena ava, a eliminiu se i greke prouzrokovane paralelnim spojnicama u sueonom spoju. Veliina Y-ava
treba da bude takva da se ne istopi prilikom izrade sueonog spoja. Nastavke nosaa u za-
Sredstva za vezu
303
varenoj izradi, po pravilu, ne treba izvoditi u istom poprenom preseku. Poeljno je da se

nastavci noica i rebra meusobno pomere za polovinu irine noice (slika 2.165c). Na taj
nain se izbegava nagomilavanje avova i smanjuje mogunost pojave greaka.
a)
b)
c)
Slika 2.165 - Izrada zavarenih nastavaka kod nosaa sa noicama sa vie lamela
vorni limovi kod reetkastih konstrukcija mogu da se oblikuju na uobiajen nain, za

konstrukcije napregnute statikim optereenjem (slika 2.166a). Meutim, kod konstrukcija
napregnutih dinamikim optereenjem, vorni limovi moraju da imaju blaga zakoenja, u nagibu 1:3, i zaobljenja sa radijusom r 0,25 H, gde je H irina noice pojasa (slika 2.166b).
a)
b)
Slika 2.166 - Konstruisanje vornih limova
Treba izbegavati nagomilavanje i preklapanje avova na jednom mestu. Potencijalno to

je opasno mesto sa dosta greaka u avovima. To moe da se izbegne ubacivanjem komada od punog elika ili od debelozidnih upljih profila (slika 2.167).
Slika 2.167 - Izbegavanje nagomilavanja avova na jednom mestu
304
Spojni limovi kod dvodelnih tapova mogu da budu pravougaoni, u sluaju statikog
optereenja (slika 2.168a), dok u sluaju dinamikog optereenja moraju da imaju zaobljenja (slika 2.168b).
Slika 2.168 - Konstruisanje spojnih limova kod dvodelnih tapova u sluaju: a) statiki
optereenih konstrukcija; b) dinamiki optereenih konstrukcija
Kad god je mogue treba izbegavati detalje koji mogu da izazovu napone upravne da
debljinu limova, koji nastaju kao posledica zavarivanja uz spreene slobodne deformacije.
Kada su ovakvi detalji neizbeni treba primeniti odgovarajue mere kojima se verovatnoa
pojave lamelarnog cepanja svodi na minimum. Ako su naponi zatezanja usled optereenja
ili zaostalih napona upravni na povrinu dela za koji se zavaruje, kod limova debljine vee
od 15 mm, postoji opasnost od pojave lamelarnog cepanja. Da bi se ono izbeglo neophodno je da se primeni odgovarajui postupak zavarivanja i da materijal ima potrebnu ilavost. Osim toga potrebno je da se izvri ultrazvuna kontrola kako bi se dokazalo da lim
nije dvoplatan. Lamelarno cepanje moe da se izbegne pravilnim oblikovanjem spoja
(slika 2.169).
Slika 2.169 - Pravilno konstruisanje u cilju izbegavanja pojave lamelarnog cepanja
Sredstva za vezu
305
9 KOMPATIBILNOST RAZLIITIH SPOJNIH

SREDSTAVA
U nekim sluajevima neophodno je da se u istom spoju primene razliita spojna sredstva. Razliita spojna sredstava najee se primenjuju pri rekonstrukciji ili ojaanju postojee konstrukcije, kod posebnih konstrukcijskih sistema, kao to je na primer ortotropna
ploa (slika 2.170), kao i u svim drugim sluajevima kada je to ekonomski opravdano.
Slika 2.170 - Kombinacija spojnih sredstava kod mostovskih nosaa sistema ortotropne ploe
Da bi primena razliitih spojnih sredstava bila konstruktivno i statiki korektna, neophodno je poznavati ponaanje svakog spojnog sredstva pojedinano i u kombinaciji sa drugim spojnim sredstvom, kao i karakter optereenja (statiko ili dinamiko). Krutost spojnih sredstava je najvaniji parametar od koga zavisi ponaanje veze pod optereenjem, pa
kod veza sa kombinovanim spojnim sredstvima posebnu panju treba obratiti na kompatibilnost krutosti spojnih sredstava, kako bi se obezbedio njihov pravilan zajedniki rad, odnosno ravnomerna raspodela optereenja. Najveu krutost imaju veze u zavarenoj izradi, a
sueoni avovi imaju neto veu krutost od ugaonih. Kod veza sa zavrtnjevima, najveu
krutost imaju veze sa prednapregnutm visokovrednim zavrtnjevima. Upasovani (obraeni)
zavrtnjevi imaju znatno veu krutost od obinih, neupasovanih (neobraenih) zavrtnjeva.
Naime, kod obinih zavrtnjeva, zbog ponitavanja zazora izmeu rupe i vrata zavrtnja, dolazi do deformacija koje nepovoljno utiu na krutost spoja, odnosno poveavaju njegovu
deformabilnost. Dakle, deformabilnost veza sa obinim zavrtnjevima zavisi od zazora
izmeu rupe i zavrtnjeva. to je zazor vei deformabilnost veze je vea. Zakivci su po svojoj krutosti negde izmeu prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva i upasovanih zavrtnjeva, pa stoga pri zameni dotrajalih zakivaka u zakovanim konstrukcijama treba primenjivati upasovane ili prednapregnute visokovredne zavrtnjeve.
U istoj vezi mogu da se primene sledee kombinacije spojnih sredstava:
zakivci i upasovani zavrtnjevi, samo u smiuim spojevima,
306
zakivci i prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, samo u smiuim spojevima,

prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i injektirani zavrtnjevi,
upasovani i neupasovani prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, pri emu upasovani zavrtnjevi treba da se postave u centralni deo veze, a nosivost veze se odreuje
prema slici 2.171,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i upasovani zavrtnjevi, samo u smiuim
spojevima u sluaju statikog optereenja,
zakivci i zavarivanje, samo u smiuim spojevima kod statikog optereenja;
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i upasovani zavrtnjevi u kombinaciji sa zavarivanjem, samo kod statikog optereenja (Ukupna nosivost veze u ovom sluaju
se odreuje kao zbir nosivosti zavrtnjeva i avova).
,
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
:
1,095
1,180
1,255
1,320
1,375
,
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
:
1,420
1,455
1,480
1,495
1,500
Fcom. = Fs , dop
= 1,5 0,5 (1 )2
=
broj upasovanih zavrtnjeva

ukupan broj zavrtnjeva
Slika 2.171 - Odreivanje nosivosti kombinovanih spojeva sa upasovanim i neupasovanim

prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
U istoj vezi ne mogu da se primene sledee kombnacije spojnih sredstva:

zakivci i obini (neupasovani) zavrtnjevi,
neupasovani zavrtnjevi i prednapregnuti visokovredni zavtrnjevi,
neupasovani zavrtnjevi i zavarivanje,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i obini (neupasovani) zavrtnjevi sa zazorom veim od 0,3 mm,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i zavarivanje kod dinamiki optereenih
konstrukcija, osim kod elemenata optereenih na savijanje (nosaa). (U ovim
sluajevima obino se pojasne lamele nastavljaju zavarivanjem pomou sueonih
avova, a rebro pomou visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednaprezanja) i
sueoni i ugaoni avovi kod dinamikog optereenja.
Sredstva za vezu
307
Takoe, treba istai da se prethodna pravila odnose samo na kombinaciju spojnih sredstava u istoj vezi. Na jednom elementu, a u razliitim poprenim presecima mogu se proizvoljno kombinovati razliita spojna sredstva. Tako na primer, na jednom istom elementu
(nosau) radioniki nastavci mogu da se izvode zavarivanjem, a montani nastavci pomou obinih zavrtnjeva (slika 2.172).
Slika 2.172 - Kombinovanje razliitih spojnih sredstava kod jednog nosaa
Ukoliko je mogue, treba upotrebljavati istu vrstu spojnih sredstava u celoj konstrukciji. Takoe, treba izbegavati primenu zakivaka, ili zavrtnjeva razliitog prenika u istom
spoju. Sa aspekta statikog ponaanja veze, primena razliitih prenika spojnih sredstava
je nepovoljna, jer zavrtnjevi razliitog prenika imaju razliitu deformabilnost, pa usled
razliitog savijanja spojnih sredstava, raspodela sila u vezi nije ravnomerna. Osim toga, izvoenje je oteano, jer se zahteva primena razliite opreme za ugradnju zavrtnjeva. Ovo se
odnosi samo na isti spoj (nastavak noice ili rebra) dok se u jednoj vezi mogu koristiti razliiti zavrtnjevi, na primer jedni za vezu noice, a drugi za vezu rebra.
3
PRORAÛN I KONSTRUISANJE
NASTAVAKA I VEZA
1 OPTE
1.1 ZNAAJ PROJEKTOVANJA NASTAVAKA I VEZA
Potreba za nastavcima i vezama konstrukcionih elemenata javlja se kod svake metalne
konstrukcije. Metalne konstrukcije se proizvode u radionicama od standardnih proizvoda
metalne industrije (vrue valjanih ili hladno oblikovanih profila, limova itd.) odreenih,
konanih dimenzija koje, pre svega, zavise od tehnolokih mogunosti proizvoaa. Elementi konstrukcije ija je duina vea od maksimalne duine standardnih valjaonikih proizvoda, izrauju se od dva ili vie delova koji se meusobno spajaju - nastavljaju. Takoe,
pri seenju profila na odreenu duinu, mogu da ostanu delovi znaajne duine, koji mogu
da se nastave i iskoriste pri izradi istih, ili drugih elemenata. Na taj nain se znaajno poveava procenat iskorienja osnovnog materijala, to ima direktnog uticaja na ekonominost izrade metalne konstrukcije. Osim toga, mogunosti transporta i skladitenja na gradilitu, kao i tehnoloki postupak montae, takoe, uslovljavaju podelu konstrukcije na transportne (montane) komade (segmente) koji se meusobno povezuju na gradilitu, pre ili u
toku montae.
Izvoenjem nastavaka i veza u radionici i na gradilitu dobija se prostorno povezana
konstrukcija, projektovanog sistema konstrukcije, koja je, zajedno sa temeljima, sposobna
da prihvati projektovana optereenja uz ispunjenje uslova nosivosti i stabilnosti i sa zahtevanim upotrebnim osobinama.
Pod pojmom nastavak (slika 3.1a) podrazumeva se spoj dva ista, ili slina dela jednog
istog elementa konstrukcije (npr. tapa ili nosaa). Veze su spojevi razliitih elemenata
konstrukcije, na primer veza grede i stuba (slika 3.1b), veza tapova reetkastog nosaa za
vorni lim (slika 3.1c) itd.
Nastavci i veze mogu da se izvode zavarivanjem i pomou zavrtnjeva i zakivaka. Izbor
spojnog sredstva ima veliki uticaj na ekonominost konstrukcije i na njeno ponaanje pod
optereenjem. Zavarivanjem se dobija homogeniji spoj, a prenos sila je kontinualniji. Spa-
310
janjem zavrtnjevima ili zakivcima ostvaruje se diskontinualan, takast spoj, a neophodni

su i dodatni limovi - podvezice, to utie na ukupnu cenu konstrukcije. Meutim, zavarivanje je postupak za ije izvoenje su potrebni kontrolisani atmosferski uslovi, posebna
oprema i kvalifikovana radna snaga. Osim toga, pri zavarivanju dolazi do deformacija elemenata i do pojave zaostalih napona. Zbog toga je u praksi izvreno jasno razgranienje po
pitanju primene spojnih sredstava: zavarivanje se uglavnom primenjuje pri izradi konstrukcije u radionici, a zavrtnjevi za izradu nastavaka i veza na gradilitu.
Slika 3.1 - a) Nastavak tapa; b) Veza greda-stub; c) Veze tapova u voru reetkastog nosaa
Izbor spojnog sredstva za izvoenje nastavaka ima veliki uticaj na nosivost, statiko
ponaanje i ekonominost konstrukcije. Prilikom zavarivanja, usled lokalnog unoenja toplote i neravnomernog hlaenja, dolazi do stvaranja zaostalih napona i deformacija elemenata koji se spajaju, to prouzrokuje smanjenje kapaciteta nosivosti elemenata. Izbor tehnolokog postupka zavarivanja, vrste primenjenog ava i vrste i obima kontrole kvaliteta
avova, takoe, direkno utiu na cenu izrade konstrukcije. Stoga je velika odgovornost na
projektantu da pravilno propie pomenute parametre.
Zavarivanjem na gradilitu se dobija veza slabijeg kvaliteta, postupak izvoenja traje
dugo, a u konstrukciju se unose znaajni sopstveni naponi. Veze izvedene zavrtnjevima se
izvode brzo, uz jednostavnu opremu, sa ujednaenim i dobrim kvalitetom, a u konstrukciju
se ne unose sopstveni naponi. Njihova primena u potpunosti odgovara savremenom
CAD/CAM postupku proizvodnje.
Izbor vrste veze i spojnih sredstava u njoj utie na kapacitet nosivosti i krutost veze.
Treba teiti da nosivost veze bude vea ili jednaka od nosivosti elementa koji se vezuje.
Krutost veze ima uticaja na statiko ponaanje veze i preraspodelu unutranjih sila u konstrukciji. Pored toga, veze treba da imaju i odreeni kapacitet duktilnosti, kako bi se omoguila preraspodela unutranjih sila.
Zbog velikog znaaja vrste nastavaka i veza na statiko ponaanje i ekonominost konstrukcije, pri njihovom projektovanju se treba pridravati nekih osnovnih naela:
Proraun i konstruisanje nastavaka i veza
311
veze treba da su jednostavne i lake za izvoenje,

zavarivanje treba da se izvodi sa minimalnim dimenzijama avova i po mogustvu u
horizontalnom poloaju,
kad god je mogue treba primenjivati ugaone, a ne sueone avove, jer su jeftiniji i
jednostavniji za izvoenje,
treba teiti tipizaciji istih veza i detalja u konstrukciji,
treba omoguiti primenu savremenih automatskih metoda obeleavanja i izrade,
treba predvideti lako postavljanje elementa i brzo izvoenje veza na montai.
1.2 OSNOVNE VRSTE NASTAVAKA I VEZA

Velike su mogunosti primene razliitih tipova nastavaka i veza. Svaka konkretna konstrukcija predstavlja poseban problem koji treba reiti. U cilju njihovog lakeg analiziranja
po razliitim parametrima, podela veza i nastavaka moe da se izvri na osnovu razliitih
kriterijuma.
U zavisnosti od toga da li se nastavak, odnosno veza izvodi u radionici ili na gradilitu
(montai), postoje: radioniki i montani nastavci .
Radioniki nastavci i veze (slika 3.2) se izvode u radionici prilikom izrade elemenata
konstrukcije. To su nastavci valjanih profila ili zavarenih elemenata, zatim nastavci limova
razliitih debljina, kao i veze razliitih elemenata jednog montanog sklopa. Oni se uglavnom izvode zavarivanjem pomou ugaonih ili sueonih avova.
Slika 3.2 - Radioniki nastavci i veze: a) nosa dizalice;

b) veza poprenog sa glavnim nosaem
Montani nastavci (slika 3.3) se izvode na gradilitu kada su dimenzije elemenata takve
da prelaze dozvoljene vrednosti za normalan transport. To su nastavci linijskih elemenata
(tapova ili nosaa) ija duina je vea od transportne duine ( " > " tr =12,5 m), nastavci
delova montanih komada kod mostova itd. Osim montanih nastavaka, pomou kojih se
vri produavanje elemenata ija je duina vea od transportne, na montai se ostvaruju i
veze izmeu razliitih elemenata konstrukcije. Montani nastavci i veze se uglavnom izvode pomou zavrtnjeva. Ukoliko na gradilitu postoje odgovarajui uslovi, kao to je pokretna radionica pri izradi mostova, moe da se primenjuje i zavarivanje.
U jednom elementu konstrukcije mogu da se pojave:
delimini ili parcijalni nastavci ukoliko se vri nastavljanje samo pojedinih delova
elemenata i
potpuni nastavci ukoliko se vri prekidanje i nastavljanje svih elemenata poprenog
preseka.
312
Slika 3.3 - Montani nastavci
Radioniki nastavci mogu da budu delimini ili potpuni, a montani nastavci su uvek
potpuni nastavci.
U zavisnosti od poloaja elemenata koji se spajaju, nastavci mogu da budu: sueoni,
sueoni sa podvezicama i preklopni.
Sueoni nastavci (slika 3.4a) se ostvaruju izmeu dva lima, iste ili razliite debljine, koji
lee u istoj ravni. Ovakvi nastavci mogu da se izvedu pomou sueonih avova. Na ovaj nain se direktno, preko sueonog ava vri prenos sile iz jednog u drugi element veze.
Sueoni nastavci sa podvezicama (slika 3.4b) se, takoe, ostvaruju izmeu dva lima
koji lee u istoj ravni, a izvode pomou dodatnih elemenata u vidu elinih limova (podvezica). Sile se indirektno preko spojnih sredstava i podvezica prenose sa jednog na drugi
element veze. Podvezice se postavljaju sa obe strane, kako bi se izbeglo ekscentrino naprezanje. Ovakvi nastavci mogu da se ostvare pomou ugaonih avova ili zavrtnjeva.
Slika 3.4 - a) Sueoni nastavci; b) Sueoni nastavci sa podvezicama; c) Preklopni nastavci
Preklopni nastavci su nastavci dva elementa koji su meusobno preklopljeni na odreenoj duini preko koje se vri povezivanje. Mogu biti izvedeni pomou ugaonih avova
ili zavrtnjeva, (slika 3.4c). Ovakvi nastavci se primenjuju samo za sporedne elemente koji
su optereeni malim silama.
313
Postoji veliki broj razliitih tipova nastavaka i veza u zavisnosti od vrste optereenja,
naina ostvarivanja veze, meusobnog poloaja elemenata koji se spajaju, kao i oblika njihovih poprenih preseka. U elinim konstrukcijama se najee sreu sledei tipovi nastavaka i veza:
montani nastavci tapova, stubova i nosaa,
veze nosaa sa stubovima i
veze nosaa pod uglom.
Slika 3.5 - Montani nastavci tapova
Montani nastavci tapova (slika 3.5) se, najee, izvode zavarivanjem sueonim avovima, ili u vidu preklopnih nastavaka ostvarenih pomou podvezica koje mogu da budu
zavarene ili spojene zavrtnjevima.
Montani nastavci stubova (slika 3.6) mogu da se ostvare na vie razliitih naina.
Montani nastavci mogu da budu u potpunosti izvedeni pomou zavrtnjeva (slika3.6a,b),
ili zavarivanjem (slika 3.6e,f). Mane zavarivanja na licu mesta koje su ranije istaknute vae i u ovom sluaju. Osim toga, zavareni nastavci su nepovoljniji sa stanovita montae,
jer zahtevaju privremeno podupiranje ili povezivanje dok se zavarivanjem ne ostvari veza.
Povezivanje se najee vri pomou privremenih, montanih stolica od ugaonika i zavrtnjeva. Osim ovakvih tipova nastavaka mogu da se primenjuju i kombinovani nastavci (slika 3.6c,d) koji predstavljaju bolja reenja u pogledu montae. Kod ovakvih nastavaka zavarivanje stubova za eone ploe se vri u radionici, dok se na montai vri samo njihovo
povezivanje pomou zavrtnjeva. U sluaju promene dimenzija stuba na mestu nastavka,
treba voditi rauna da eona ploa, koja se u takvim sluajevima obavezno postavlja, ima
dovoljnu krutost na savijanje (odnosno debljinu), kako bi mogla da obezbedi prenos sile iz
jedne u drugu noicu. Sile se prenose pod uglom ne manjim od 45, u odnosu na horizontalu (slika 3.6b). Ukoliko su dimenzije stubova koji se nastavljaju drastino razliite, (slika
3.6f) na rebru donjeg, veeg stuba treba da se postave ukruenja, kako bi se obezbedilo
pravilno uvoenje sila iz noica gornjeg, ueg stuba i smanjilo savijanje eone ploe. Kada
nastavak treba da bude smeten (sakriven) u okviru debljine poda, najpovoljnije je reenje
prikazano na slici 3.6d.
Montani nastavci nosaa (slika 3.7) se najee izvode pomou zavrtnjeva, a mogu
biti i u zavarenoj izradi. Tipian primer montanog nastavka grednog nosaa I-profila izveden pomou zavrtnjeva, prikazan je na slici 3.7a. Kada se nastavak izvodi zavarivanjem
sueonim avovima (slika 3.7b), treba obratiti panju na uslove zavarivanja i nastavak izvoditi, po mogustvu u horizontalnom poloaju.
314
Slika 3.6 - Razliite mogunosti za ostvarivanje montanih nastavaka stubova
Slika 3.7 - Montani nastavci nosaa: a) pomou zavrtnjeva; b) u zavarenoj izradi
Veze nosaa sa stubovima mogu da budu zglobne ili krute. Zglobne veze se dimenzioniu tako da mogu da prenesu transverzalnu silu (V), odnosno oslonaku reakciju (R). One
se najee izvode pomou prikljunih limova ili ugaonika i zavrtnjeva (slika 3.8). Prikljuni ugaonici se vezuju sa stubom pomou zavrtnjeva ili ugaonih avova, dok se prikljuni limovi uvek zavaruju za stub ugaonim ili 1/2V-avovima.
Slika 3.8 - Zglobne veze nosaa sa stubom
315
Karakteristini tipovi krutih veza izmeu nosaa i stuba prikazane su na slici 3.9. Krute
veze mogu da se ostvare pomou eone ploe, koja se zavaruje za nosa po itavom njegovom obimu, a za stub se vezuje prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima. eone ploe mogu da budu sa prepustom (slika 3.9a) ili bez prepusta (slika 3.9b). Krute veze se mogu ostvariti i zavarivanjem (slika 3.9c). Mana ovog tipa veze je to se zavarivanje vri na
gradilitu, pa je izrada veze komplikovanija i sporija, a kvalitet avova loiji. Pri izradi
ovakvih veza neophodno je da se predvide privremene montane stolice i oslonci, kako bi
se nosa privremeno fiksirao pre zavarivanja. Krute (momentne) veze mogu da se ostvare i
samo pomou zavrtnjeva. Ovakve veze zahtevaju dodatne elemente u vidu T ili L-valjanih
profila, preko kojih se, pomou zavrtnjeva, vri indirektno prenoenje presenih sila (slika
3.9d). Prednosti ovakvih veza su brza i jednostavna montaa, manji zahtevi u pogledu kvalifikovanosti radnika na montai, jednostavnija izrada u radionici, to bitno utie na ukupnu cenu veze, pa i itave konstrukcije. Kao osnovni nedostaci ovakvih veza mogu se navesti neto vei utroak elika (zbog dodatnih elemenata), kao i vea deformabilnost veze.
Ovakve veze imaju posebno veliku primenu u SAD.
Slika 3.9 - Primeri krutih veza nosaa i stubova
Krute veze se dimenzioniu i konstruiu tako da mogu da prenesu transverzalnu silu V i

moment savijanja M. Moment savijanja M moe da se zameni spregom sila koji ine sila zatezanja Nt i sila pritiska Nc ( N t = N c = M / h ). Ove sile deluju u teitu pritisnute noice
grednog nosaa i u teitu zavrtnjeva u zategnutoj zoni. to je vei krak sila h to su ove sile
316
manje. Zbog toga su veze sa preputenom eonom ploom povoljnije, jer je kod njih krak sila vei u odnosu na eone ploe bez prepusta. Na ovaj nain se prenos celokupnog momenta
savijanja M poverava pritisnutoj noici i zavrtnjevima u zategnutoj zoni, pa je potrebno da se
postave ukruenja na rebru stuba, zbog lokalnog optereenja koje u njemu izazivaju sile Nt i
Nc . Pri tome se moe pretpostaviti da itavu transverzalnu silu prima rebro, odnosno elementi i spojna sredstva (avovi i/ili zavrtnjevi) koji se na njemu nalaze. Noica stuba preko
koje se vri povezivanje sa gredom je izloena dejstvu lokalnog savijanja usled sila u noicama grede, pa je na mestu veze esto neophodno da se povea njena debljina.
Veze nosaa pod uglom se veoma esto javljaju u zgradarstvu (veza sekundarnog sa
primarnim nosaem) i mostogradnji (veza podunog i poprenog nosaa). One, takoe,
mogu da budu zglobne ili krute.
Zglobne veze nosaa pod uglom (slika 3.10) obezbeuju samo prenoenje reakcije sekundarnog nosaa na primarni nosa. Ovakve veze se uglavnom ostvaruju samo preko rebara nosaa. Najee se koriste prikljuni ugaonici (slika 3.10a) ili prikljuni lim (slika
3.10b). U sluaju jednostrane veze (slika 3.10c), rotaciji sekundarnog nosaa se odupire
primarni nosa svojom torzionom krutou, pa veza poseduje izvesnu momentu nosivost
(elastino ukljetenje). Kod obostrane veze (slika 3.10d) do pojave deliminog ukljetenja
dolazi zbog kontinuiteta ostvarenog posrednim povezivanjem sekundarnih nosaa preko
rebra primarnog. Ovakve veze poseduju izvesnu rotacionu krutost, ali je ona, zbog izraene fleksibilnosti elemenata za spajanje (ugaonici i zavrtnjevi) i male torzione krutosti
I-profila veoma mala, pa se u praksi zanemaruje.
Slika 3.10 - Zglobne veze nosaa pod uglom
Krute veze nosaa pod uglom obezbeuju kontinuiranje sekundarnog (podunog) nosaa, tako da on, na mestu veze, moe da prihvati i transverzalnu silu i moment savijanja.
Ovakve veze mogu da se ostvare pomou zavrtnjeva (slika 3.11a) ili zavarivanjem (slika
3.11b). U oba sluaja kontinuitet nosaa, odnosno prijem momenta savijanja se ostvaruje
pomou kontinuitet lamela, koje su u prvom sluaju sa noicom sekundarnog nosaa povezane zavrtnjevima, a u drugom sluaju pomou ugaonih avova. Prijem transverzalne sile
kod veza sa zavrtnjevima se ostvaruje pomou obostranih prikljunih ugaonika, dok se
kod veza u zavarenoj izradi vri direktno zavarivanje rebara sekundarnih nosaa za rebro
primarnog nosaa.
Treba istai da prilikom dimenzionisanja bilo krutih bilo zglobnih veza obavezno treba
uzeti u obzir moment usled ekscentrinosti veze koji se javlja u spojnim sredstvima. Tako,
317
na primer, u sluaju zglobne veze ostvarene pomou prikljunih ugaonika i zavrtnjeva, zavrtnjevi na rebru sekundarnog nosaa, pored transverzalne sile V treba da se dimenzioniu
i za dejstvo momenta ekscentrinosti:
Me = V e
(3.1)
gde je e ekscentricitet veze (slika 3.10c).
Slika 3.11 - Krute veze nosaa pod uglom
1.3 OSNOVNE KARAKTERISTIKE VEZA

U klasinoj teoriji elinih konstrukcija, a i u postojeoj jugoslovenskoj regulativi pod
pojmom prorauna veza i nastavaka uglavnom se podrazumeva odreivanje njihove nosivosti ili otpornosti. Proraun statikih uticaja prema klasinoj teoriji konstrukcija zasniva
se, izmeu ostalog, i na pretpostavci da su veze izmeu elemenata idealne: krute ili zglobne. Meutim, realno ponaanje veza u konstrukcijama, to je pokazano i mnogobrojnim
eksperimentima, demantuje uvedenu pretpostavku o idealnim vezama. Naime, pokazalo se
da veliki broj krutih veza ne poseduje dovoljnu krutost, pa pri optereenju dolazi do izvesne relativne rotacije na mestu veze. Sa druge strane, ni zglobne veze se ne ponaaju idealno, ve i one pri optereenju pokazuju odreen stepen rotacione krutosti. Veze koje po
svom ponaanju predstavljaju prelaz izmeu zglobnih i krutih veza nazivaju se polukrute
veze.
Ponaanje jedne takve, realne veze moe se opisati pomou krive koja definie zavisnost izmeu momenta savijanja na mestu veze (M) i relativnog obrtanja (). Ova kriva se
u literaturi naziva M- kriva ili karakteristika, a moe se odrediti eksperimentalnim putem, na osnovu poluempirijskih izraza datih za razliite tipove veza, ili na osnovu preporuka datih u savremenim propisima koji tretiraju ovu problematiku (npr. Evrokod 3). Pomou M- krive (slika 3.12) mogu da se odrede sve osnovne karakteristike jedne momentne
veze: momentna otpornost (MRd), rotaciona krutosti veze (Sj), koja predstavlja osnovni parametar za numeriku analizu konstrukcije sa polukrutim vezama i kapacitet rotacije veze
()Cd).
Analizom konstrukcija sa polukrutim vezama, uz uvoenje realnih rotacionih krutosti
veza, sraunava se realniji raspored statikih uticaja i deformacija konstrukcije u odnosu
318
na uticaje i deformacije u konstrukciji sa idealnim vezama. Tako, na primer, ukoliko se

kod greda okvirnih nosaa sa polukrutim vezama uzme u obzir realna krutost veze, dolazi
do smanjenja momenata na krajevima, dok se moment u sredini raspona poveava, uz poveanje ugiba u sredini raspona.
Slika 3.12 - Osnovne karakteristike veze (M-) kriva)
Osim toga, kako kritina sila u stubovima okvirnih nosaa zavisi i od krutosti veza u
vorovima, to se uvoenjem polukrutih veza izmeu stubova i greda dobija nova globalna
preraspodela krutosti sistema, a time i druge vrednosti kritinih sila, odnosno duina izvijanja stubova.
Slika 3.13 - Odreivanje uticaja na mestu veze pomou gredne linije
Pri globalnoj analizi konstrukcije, krutim se mogu smatrati i one veze ija krutost prouzrokuje izvesnu, malu relativnu rotaciju, pod uslovom da ona ne utie znaajno na preraspodelu statikih uticaja u konstrukciji, odnosno da se usled relativnog obrtanja veze statiki uticaji ne poveavaju za vie od 5%. Na osnovu ovog kriterijuma, definisana je i granica
319
pomou koje se veza sa poznatom M- karakteristikom moe svrstati kao kruta odnosno
polukruta.
Uticaj krutosti veze na preraspodelu statikih uticaja moe najjednostavnije da se prikae na primeru ukljetene grede sa polukrutim vezama (elastino ukljetena greda). Momenti i obrtanja na mestu veze mogu da se odrede na osnovu preseka M-) krive i gredne
linije (beam line), kao to je prikazano na slici 3.13. Gredna linija se konstruie tako to se
spajaju taka na apscisi koja reprezentuje prostu gredu (M = 0 i ) = q"3 / 24EI) i taka na
ordinati koja predstavlja obostrano ukljetenu gredu () = 0 i M = q"2 / 12).
Odreivanje raunskih karakteristika moment-rotacija veza greda-stub treba da bude
zasnovano na teoriji potvrenoj eksperimentalnim rezulatatima. Generalno, realna M-)
karakteristika veze greda-stub je nelinearna (slika 3.12). Meutim, ona moe uspeno da
se aproksimira raunskom, bilinearnom (slika 3.14a) ili trilinearnom (slika 3.14b) M-) karakteristikom, pod uslovom da ona lei ispod stvarne M-) karakteristike.
Slika 3.14 - Raunske M-) karakteristike veze greda- stub: a) bilinearna; b) trilinearna
1.3.1 Podela veza prema Evrokodu

Imajui u vidu nova saznanja o realnom ponaanju veza, koja su proizila kao rezultat
dugogodinjih istraivanja u ovoj oblasti, stvorena je potreba za novom klasifikacijom veza. U meunarodnom standardu Evrokod 3, koji je nastao kao posledica viegodinjeg rada na sistematizaciji iskustava i propisa najrazvijenijih zamalja Evrope (Engleska, Nemaka, Francuska, vajcarska, Danska...) u oblasti elinih konstrukcija, detaljno su obraene
veze u elinim konstrukcijama, a data je i njihova podela. Ispostavilo se da je neophodno
izvriti podelu veza na osnovu dva razliita kriterijuma:
prema krutosti i
prema otpornosti.
Za razliku od dosadanjeg pristupa, veza je definisana sa dve glavne karakteristike, otpornou i rotacionom krutou. Osim toga, ako se kao globalna analiza za proraun statikih uticaja koristi plastina analiza, potrebno je razmotriti rotacioni kapacitet veze kao
njenu treu karakteristiku.
320
1.3.1.1 Podela veza prema krutosti

Rotacija veze zavisi od njene rotacione krutosti i momenta koji na nju deluje. Kod idealno krutih veza smatra se da je krutost na rotaciju beskonana, te da proizvoljan spoljanji
moment ne moe prouzrokovati nikakvu deformaciju obrtanja. Kao to je pomenuto, realne konstrukcije ne mogu imati beskonano krute veze, ve se one u veoj ili manjoj meri
deformiu. Shodno tome, veze mogu da se svrstaju u tri kategorije:
nominalno zglobne veze,
krute veze i
polukrute veze.
Nominalno zglobne veze su veze koje ne mogu da prihvate znaajan moment savijanja.
Ovakve veze treba da su u stanju da prenesu sile koje na njih deluju (transverzalne i eventualno aksijalne) i da omogue slobodnu rotaciju.
Krute veze su veze ija deformacija nema znaajan uticaj na raspodelu unutranjih sila i
momenata u konstrukciji, kao ni na njenu ukupnu deformaciju. Deformacije krutih veza ne
smeju da utiu na smanjenje otpornosti konstrukcije vie od 5%. Naravno, one moraju da
budu u stanju da prenesu sile i momente koje se u njima javljaju usled spoljanjeg optereenja.
Polukrute veze su veze koje ne ispunjavaju uslove ni za krute ni za zglobne veze. Ponaanje ovakvih veza zavisi od krive moment-rotacija (M- karakteristika). Popustljivost polukrutih veza, odnosno njihova relativna rotacija, mora da se uzme u obzir pri globalnoj
analizi konstrukcije, bilo da se radi o plastinoj ili elastinoj analizi.
Veze se mogu klasifikovati kao krute ili zglobne samo na osnovu posebnog eksperimentalnog dokaza, znaajnog iskustva u pogledu ponaanja slinih ili istih veza na prethodno izvedenim adekvatnim objektima, ili na osnovu prorauna zasnovanog na eksperimentima. Kriterijume prema kojima se veze na osnovu svojih M- karakteristika svrstavaju u zglobne, polukrute ili krute nije lako definisati generalno za sve vrste veza. U Evrokodu 3 dati su kriterijumi za klasifikaciju veza greda-stub koje se veoma esto koriste u elinim konstrukcijama, a posebno u zgradarstvu.
1.3.1.2 Podela veza prema momentnoj otpornosti

Na osnovu otpornosti, veze mogu da se podele na:
nominalno zglobne,
delimino otporne i,
potpuno otporne.
Nominalno zglobne veze prenose samo sile ijem dejstvu su izloene, bez razvijanja
znaajnih momenata savijanja koji mogu da imaju nepovoljan uticaj na elemente konstrukcije.
Potpuno otporne veze su veze ija je raunska otpornost vea ili jednaka od one koju
ima element koji se vezuje.
Delimino otporne veze su veze kod kojih je raunska otpornost takva da mogu da prenesu sile i momente koji na njih deluju, ali je manja od otpornosti elementa koji se vezuje.
Na osnovu ovih podela moe jasno da se uoi razlika izmeu krutosti i otpornosti veze,
kao dve njene razliite i nezavisne karakteristike. Tako na primer veza moe biti kruta i
321
delimino otporna, ili pak polukruta i potpuno otporna. Ovo ne vai za nominalno zglobne
veze koje su isto klasifikovane i po krutosti i po otpornosti.
1.4 OSNOVNI PRINCIPI PRORAUNA

1.4.1 Filozofija prorauna i njena primena
Kompleksno modeliranje ponaanja veza i montanih nastavaka, uz uzimanje u obzir
sadejstva svih komponenti veza je, sa praktinog aspekta, dugotrajan i obiman postupak.
Meutim, nove generacije propisa, u svetu, prate ovakav trend zahvaljujui primeni raunara i odgovarajuih softvera. Tako, na primer, Evrokod 3 definie sloene proraunske
modele na osnovu kojih se analitikim putem mogu odrediti osnovne karakteristike veza.
Radi se o sloenom i kompleksnom postupku kojim se obuhvata doprinos svake komponente veze momentnoj otpornosti i krutosti veze. Tako se kod zavarene veze greda-stub
(slika 3.15) posmatraju tri karakteristine zone naprezanja:
zona zatezanja,
zona pritiska i
zona smicanja.
Slika 3.15 - Karakteristine zone krute veze ostvarene zavarivanjem
Raunska momentna otpornost veze treba da se odredi uzimajui u obzir sledea naprezanja elemenata veze:
(a) u zoni zatezanja:
plastifikacija rebra stuba,
plastifikacija rebra grede,
plastifikacija noice stuba,
lom po zavarenom avu,
(b) u zoni pritiska:
gnjeenje rebra stuba,
izboavanje rebra stuba,
(c) u zoni smicanja:
lom smicanjem panela rebra stuba.
Raznovrsnost veza i raznolikost njihovog ponaanja je, u dosadanjoj praksi, primorala
inenjere da za proraun veza primenjuju uproene metode prorauna. Ovi metodi prora-
322
una se zasnivaju na nizu pojednostavljenja, koja omoguavaju dovoljno taan i efikasan

proraun.
Osnovno u analizi veza je odreivanje realne raspodele sila u njoj, to jest zamenjivanje
stvarnih uticaja izazvanih spoljanjim optereenjem statiki ekvivalentnim sistemima sila.
Tako, na primer, u sluaju I nosaa napregnutog momentom savijanja i transverzalnom silom moe da se se pretpostavi da noice preuzimaju znatno vei deo momenta savijanja, a
rebro prihvata ukupnu transverzalnu silu. Logina pretpostavka je da e se i montani nastavci rebra i noica ponaati na isti nain.
Na raspodelu sila u vezi utiu krutosti svih komponenti veze. Stoga uticaji u svakoj
komponenti veze treba da se odrede na osnovu analize itave veze sa realnim krutostima
svih njenih komponenata. Tako u sluaju veze grede i stuba pomou eone ploe i visokovrednih zavrtnjeva, ukoliko je ploa debela, a zavrtnjevi malog prenika, zavrtnjevi odreuju raspodelu sila u vezi. Ako su, meutim, zavrtnjevi krui od eone ploe tada e njena
krutost da bude od presudnog uticaja na raspodelu sila u vezi. Zbog toga se debljina ploe
obino usvaja u funkciji od prenika zavrtnjeva.
Najvanije je da se izvri dosledna analiza, to jest da se pri proraunu svih komponenata veze primene isti principi. Zatim, na osnovu uticaja dobijenih iz proraunskog modela,
treba da se izvri kontrola svih spojnih sredstava i karakteristinih preseka. Osim toga,
vano je imati jasnu predstavu o tome kakvo ponaanje se oekuje od veze i shodno tome
treba obezbediti da veza ima dovoljnu nosivost i krutost za takav vid ponaanja.
Uproenim pristupom prorauna mogue je da se ostvari veza kod koje je postignuta
ravnotea unutranjih sila. Meutim, malo je verovatno da e i kompatibilnost deformacija
biti zadovoljena, pa je bitno da veza ima dovoljnu duktilnost, kako bi se omoguila preraspodela sila, tako da pri graninom stanju one deluju na nain koji je predvien proraunom.
Ipak, u uobiajenim uslovima ne dolazi do velikih inkopatibilnosti deformacija zato to
su u mnogim vezama deformacije skoncentrisane, uglavnom, na mestima spojnih sredstava. Stoga se moe pretpostaviti da e relativno pomeranje krutih, spojenih delova, nametati jednostavan model deformacije spojnim sredstvima. Takoe se moe smatrati da su sile i
pomeranja spojnih sredstava proporcionalne, odnosno, da unutranji model sila tano odgovara jednostavnom modelu deformacija.
Treba napomenuti da je prethodno izloen uproen pristup primenjiv samo za odreivanje nosivosti veze na dejstvo statikih optereenja. U sluaju znaajnih optereenja koja
se ponavljaju, treba da se izvri posebna procena nosivosti veze na zamor. Pri tome je potrebno detaljno razmotriti elastini odgovor veze i izvriti procenu najvanijih faktora koji
utiu na koncentraciju napona.
1.4.2 Mesto nastavka i veze u konstrukciji

Poloaj, broj i vrsta nastavaka i veza u konstrukcijama su uslovljeni vrstom konstrukcije, njenom geometrijom, dimenzijama elemenata i izabranom tehnologijom izrade i montae. Treba teiti da se mesto nastavka i veze poklapa sa minimalnim statikim uticajima u
nosau. Montani nastavci kod kontinualnih i okvirnih nosaa se postavljaju na mestima
minimalnih vrednosti momenata savijanja (slika 3.16). Na tim mestima naprezanja u nosau su mala, tako da slabljenje nosaa usled buenja rupa za zavrtnjeve ne izaziva prekoraenje dozvoljenih vrednosti napona. Ukoliko se veza izvodi zavarivanjem, tada u tim nastavcima mogu da se primene ugaoni avovi minimalnih dimenzija, ili sueoni avovi nieg
kvaliteta.
323
Slika 3.16- Poeljna mesta nastavaka kod kontinualnih i okvirnih nosaa
Meutim, esto je potrebno da se nastavak ili veza nosaa konstruiu upravo na mestu
maksimalnih vrednosti statikih uticaja. Kod aksijalno napregnutih elemenata uticaji u
svim presecima su isti pa izborom poloaj nastavka, odnosno veze ne mogu da se izbegnu
maksimalni uticaji. U ovakvim sluajevima na mestima nastavaka ili veza treba da se izvri ojaavanje osnovnog preseka, bilo poveanjem debljine ili irine elemenata veze, ili pak
izradom vuta kod veza greda-stub.
1.4.3 Vrste nastavaka

Prema nainu prorauna, odnosno prema statikim uticajima na osnovu kojih se dimenzioniu, razlikuju se dve vrste nastavaka:
nastavci prema statikim uticajima i
statiki pokriveni nastavci.
Nastavci prema statikim uticajima se proraunavaju prema stvarnim statikim uticajima koji se javljaju na mestu nastavka usled najnepovoljnije kombinacije optereenja. Kod
ovakvih nastavaka potrebno je da se izvri kontrola napona u poprenom preseku osnovnog elementa na mestu nastavka, odnosno na mestu slabljenja. Slabljenje preseka moe da
bude prouzrokovano ili rupama za zavrtnjeve ili, kod sueonih avova, izborom kvaliteta
sueonog ava (kod avova I ili II kvaliteta). Ukoliko su naponi prekoraeni potrebno je da
se izvri ojaanje poprenog preseka na mestu nastavka.
Statiki pokriveni nastavci se dimenzioniu tako da njihova nosivost bude vea ili jednaka od nosivosti elementa izvan nastavka. Prema tome, statiki pokriveni nastavci se ne
dimenzioniu prema statikim uticajima koji se u njima javljaju, ve prema maksimalnom
kapacitetu nosivosti elementa za odreenu vrstu naprezanja (npr. aksijalno zatezanje ili savijanje). Ovakvi nastavci uvek imaju veu nosivost od nastavaka prema presenim silama,
jer su stvarne sile koje se javljaju na mestu veze manje od nosivosti elemenata koji se povezuju. Stoga su ovakve veze skuplje, ali imaju vei stepen sigurnosti i primenjuju se kod
nastavaka lociranih na mestima maksimalnih statikih uticaja, kod odgovornih konstrukcija i kod konstrukcija napregnutih dinamikim optereenjem. Takoe se primenjuju i pri sanacijama i rekonstrukcijama, ukoliko se nastavljaju postojei nosai ije naprezanje je nepoznato.
Kod konstrukcija napregnutih dinamikim optereenjem treba posebnu panju posvetiti
izboru vrste nastavaka i veza, jer se njihovim izborom definiu i dozvoljena naprezanja u
324
osnovnom materijalu. Nepravilnim izborom vrste nastavka (npr. nastavak sa ugaonim avovima upravnim na tok linija zateuih sila) moe znatno da se smanji otpornost osnovnog elementa na zamor, to direktno utie na racionalnost itave konstrukcije.
2 PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH

NASTAVAKA AKSIJALNO OPTEREENIH TAPOVA
2.1 OPTE
Proraun montanog nastavka obuhvata odreivanje dimenzija tapa, dodatnih elemenata za vezu (podvezica) kao i broja i dimenzija spojnih sredstava, pomou kojih se vri
prenoenje sile na mestu prekida tapa. Kako je kod aksijalno napregnutih tapova normalni napon konstantan po itavom poprenom preseku, aksijalna sila koja deluje u posmatranom poprenom preseku moe da se raspodeli na elemente (delove) poprenog preseka
(noice i rebro) srazmerno njihovim povrinama. Stoga nastavak tapa moe da se tretira
kao nastavak aksijalno optereenih lamela (limova). Kod elemenata I-poprenog preseka,
nastavak rebra se uvek izvodi sa obostranim podvezicama, dok se nastavak noica kod valjanih I-profila, zbog nagiba od 14%, ostvaruje jednostranim podvezicama. U ostalim sluajevima, kod zavarenih I-profila i valjanih IPE, HEA, HEB i drugih profila, kod kojih su
povrine noica paralelne, noice treba nastaviti pomou obostranih podvezica. Primena
obostranih podvezica je bolja, jer se na taj nain obezbeuje simetrino prenoenje sile i
poveava senost, a samim tim i nosivost zavrtnjeva kod nastavaka izvedenih pomou zavrtnjeva. Nastavci tapova mogu da se ostvare pomou zavrtnjeva ili zavarivanjem pomou ugaonih ili sueonih avova (slika. 3.17).
Slika 3.17 - Montani nastavci aksijalno napregnutih elemenata - tapova
325

AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA
Proraun montanog nastavka aksijalno zategnutog tapa moe da se sprovede na dva
naina:
prema zadatoj sili zatezanja (Nt) i
prema povrini poprenog preseka tapa, kao statiki pokriven nastavak.
Statiki pokriveni nastavci se ee izvode, jer se na taj nain dobija ista sigurnost na
mestu nastavka i u tapu izvan nastavka. Na mestu nastavka, zbog rupa za spojna sredstva,
dolazi do smanjenja povrine poprenog preseka. Ukoliko pretpostavljen popreni presek
ne zadovoljava naponske uslove, to jest ako je napon u neto preseku vei od doputenog,
potrebno je da se izvri ojaanje poprenog preseka u zoni nastavka. Treba napomenuti da
se valjani profili obino ne ojaavaju, mada i njihovo ojaanje moe da se ostvari primenom dodatnih lamela. Meutim, uobiajeno je da se, ukoliko su kod valjanih profila naponi u zoni nastavka prekoraeni, usvaja profil sa veom povrinom poprenog preseka.
Zbog toga pri dimenzionisanju aksijalno zategnutih tapova od valjanih profila, obavezno
treba predvideti rezervu nosivosti od 25-30% ( Apot 1,25 1,30 N t / dop ) ukoliko se
zahteva nastavljanje ili vezivanje tapa pomou mehanikih spojnih sredstava (zavrtnjeva
ili zakivaka).
Postupak prorauna montanog nastavka aksijalno zategnutog tapa ostvarenog zavrtnjevima, bie detaljnije opisan na primeru nosaa I poprenog preseka.
2.2.1 Proraun prema aksijalnoj sili zatezanja

Prilikom prorauna montanih nastavaka aksijalno zategnutih tapova prema zadatoj
sili potrebno je da se sprovedu sledea tri koraka:
kontrola napona u oslabljenom tapu i, ukoliko je potrebno, ojaanje tapa na mestu
nastavka,
proraun podvezica i
proraun broja zavrtnjeva.
Kako je ve pomenuto, proraun nastavka tapa I poprenog preseka, bilo da se radi o
valjanim profilima ili elementima obrazovanim zavarivanjem, mora da se sprovede posebno za noice i rebro poprenog preseka. S obzirom na konstantan dijagram normalnih napona, raspodela aksijalne sile na noice i rebro se vri srazmerno njihovim povrinama
(slika 3.18), pa je:
- sila u noici N t , f = N t
- sila u rebru N t ,w = N t
gde su:
Af povrina jedne noice i
Aw povrina rebra.
Af
A
Aw
= N t 2 N t, f
A
(3.2)
(3.3)
326
Sa ovako sraunatim vrednostima sila zatezanja proraun nastavka tapa se svodi na

proraun nastavaka noice i rebra, odnosno nastavaka limova. Postupak prorauna nastavka noice i rebra je veoma slian, uz minimalne razlike koje, uglavnom, proistiu iz razliitog konstruisanja.
Slika 3.18 - Raspodela sile zatezanja prema povrini
2.2.1.1 Proraun nastavka noice

Pri proraunu montanog nastavka noice prvo treba da se odredi prenik spojnog
sredstva, koji moe da se usvoji na osnovu iskustva projektanta, ili prema empirijskim izrazima, u funkciji minimalne debljine spoljanjeg elementa, odnosno lima (videti izraz
(2.42) i sliku 2.55 iz poglavlja 2). Debljina najtanjeg spoljanjeg elementa u vezi (ts,min) je
u stvari jednaka debljini podvezica. Kako na poetku prorauna debljina podvezica nije
poznata, pri odreivanju prenika spojnog sredstva je dovoljno tano da se ona pretpostavi
na sledei nain:
t f
ts ,min =
0,6 t f
u sluaju jednostranih podvezica

u sluaju obostranih podvezica
(3.4)
Potom zavrtnjevi treba da se rasporede u okviru poprenog preseka noice, shodno linijama
zavrtnjeva (tabela 2.22) za valjane profile, odnosno minimalnim meusobnim i ivinim
rastojanjima (tabela 2.23) kod profila formiranih zavarivanjem. Kod standardnih valjanih profila po irini noice najee mogu da se smeste dva (kod I i IPE-profila), odnosno etiri
zavrtnja (kod HEA, HEB i HEM-profila), dok kod zavarenih tapova broj zavrtnjeva koji mogu da se smeste u jednom redu po irini noice zavisi od usvojene irine noice.
Kada je odreen prenik zavrtnja i usvojen njihov raspored i broj u okviru jednog
poprenog preseka moe da se srauna slabljenje poprenog preseka noice ( A f ) i njena
neto povrina:
A f ,net = A f A f = b f t f n f ,1 d 0, f t f = (b f n f ,1 d 0, f ) t f
gde su:
A f , net neto povrina noice na mestu merodavnog poprenog preseka,
nf,1
d0,f
broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku na noici.

prenik rupe za zavrtanj na noici.
(3.5)
327
Pri proraunu napona u oslabljenom preseku noice merodavan je popreni presek na

mestu prvog, ili eventualno drugog reda zavrtnjeva (videti sliku 2.30 iz poglavlja 2). Kontrola napona u oslabljenom preseku vri se na sledei nain:
x =
N t, f
A f ,net
dop .
(3.6)
Ukoliko prethodni uslov (3.6) nije zadovoljen potrebno je da se izvri ojaanje noice
na mestu nastavka. Ojaanje noice se vri samo kod profila obrazovanih zavarivanjem,
jer se, kako je ve pomenuto, valjani profili u principu ne ojaavaju. Generalno, ojaanje
noice moe da se ostvari na dva naina: poveanjem debljine lima, ili poveanjem njegove irine. Iz uslova:
A f , net
Nt, f
(3.7)
dop
mogu da se odrede potrebna debljina noice na mestu nastavka, ukoliko se ojaanje vri
poveanjem debljine noice:
t *f
N t, f
(b f n f ,1 d 0, f ) dop
(3.8)
odnosno irina noice na mestu nastavka, kada se ojaanje vri proirenjem noice:
b*f
N t, f
t f dop
+ n f ,1 d 0, f .
(3.9)
Slika 3.19 - Ojaanje noice: a) poveanjem debljine noice; b) poveanjem irine noice
Dimenzionisanje podvezica se vri na osnovu normalnog napona u merodavnom neto

poprenom preseku. Kod podvezica je uvek merodavan presek na mestu poslednjeg reda
zavrtnjeva, neposredno pred prekid materijala. Iz naponskog uslova:
x =
Nt, f
A f , p , net
dop
(3.10)
328
gde je Af,p,net neto povrina podvezica na noici, na mestu merodavnog poprenog preseka.
Kod nastavaka sa obostranim podvezicama na noicama (slika 3.20a) irina spoljanje
povezice (bp,1) je uglavnom jednaka irini noice (bp,1=bf), dok se irina unutranjih podvezica (bp,2) odreuje na osnovu konstruktivnih zahteva, u zavisnosti od prenika zavrtnja
i raspoloive ravne povrine, to jest rastojanja od ivice noice do poetka zakrivljenja kod
valjanih profila, odnosno do avova za vezu noice i rebra kod tapova formiranih zavarivanjem. Kod nastavaka sa jednostranim podvezicama (slika 3.20b) irina podvezica (bp) je
jednaka, ili neto vea od irine noice.
bp ,1 = b f
bp = b f + 2 5 [mm]
bp ,2 > 3d 0, f
A f , p , net = (b p ,1 + 2bp ,2 2n f ,1 d 0, f ) t f , p
A f , p , net = (b p n f ,1 d 0, f ) t f , p
Aw, p ,net = 2( h p n w,1 d 0,w ) t w, p
Aw, p ,net = 2( h p n w,1 d 0,w ) t w, p
Slika 3.20 - Montani nastavak tapa sa: a) obostranim podvezicama na noicama;

b) jednostranim podvezicama na noicama
Debljina podvezica na noicama (tf,p) se odreuje iz uslova zadovoljenja normalnih napona (3.10), na sledei nain:
t f ,p
Nt, f
(b
+ 2b p ,2 2n f ,1 d 0, f ) dop
= p ,1
Nt, f
(b p n f ,1 d 0, f ) dop
za obostrane podvezice
(3.11)
za jednostrane podvezice
Kada se nastavci ostvaruju pomou prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva, treba da

se uzme u obzir smanjenje sile zatezanja usled trenja. To moe da se izvri pomou redukovane sile zatezanja u noici Nt,f,red koja se odreuje prema izrazima (2.35), odnosno
(2.36) iz poglavlja 2. Prema tome, kod nastavaka sa prednapregnutim visokovrednim
zavrtnjevima u prethodnim izrazima (3.6) do (3.11) silu u noici Nt,f treba zameniti redukovanom silom u noici Nt,f,red.
Potreban broj zavrtnjeva na noici se odreuje iz uslova da je njihova nosivost vea ili
jednaka od aksijalne sile koja se javlja u noici:
n f , uk
Nt, f
329
(3.12)
F f , dop
gde je Ff,dop nosivost jednog zavrtnja na noici, koja se odreuje na sledei nain (videti
poglavlje 2):
F f , dop
Fv , dop
= Fs , dop
Fvs , dop
za obine i visokovredne zavrtnjeve bez sile pritezanja (2.10)

za prednapregnute visokovredne zavrtnjeve (2.33)
(3.13)
za upasovane prednapregnute visokovredne zavrtnjeve (2.34)
Kod obinih i visokovrednih zavrtnjeva bez sile pritezanja pri odreivanju nosivosti
zavrtnja na pritisak po omotau rupe Fb,dop (2.12), min t treba da se odredi na osnovu
debljina limova na mestu nastavka, odnosno na osnovu usvojenih debljina podvezica i
ojaane debljine noice.
Da bi se izbegli nesimetrini nastavci, na noicama I-profila se uvek usvaja paran broj
zavrtnjeva, odnosno isti broj sa svake strane rebra.
2.2.1.2 Proraun nastavka rebra

Za proraun nastavka rebra vae isti principi kao i pri proraunu nastavka noice.
Rebro se uvek nastavlja simetrinim, obostranim podvezicama, koje se postavljaju po
itavoj raspoloivoj visini (slika 3.20). Kao i kod nostavka noice prvo se odreuje
prenik zavrtnja i njihov raspored po visini rebra. Prenik zavrtnja na rebru je uglavnom
manji od prenika zavrtnja na noici (za jedan ili dva kalibra). Kontrola napona u rebru na
mestu nastavka vri se na sledei nain:
Nt,w
x =
Aw, net
dop .
(3.14)
Ako prethodni uslov (3.14) nije zadovoljen onda se vri ojaanje rebra, tako to se
poveava njegova debljina na mestu nastavka. Potrebna debljina rebra moe da se odredi
na sledei nain:
tw*
N t,w
( d nw,1 d 0, w ) dop
(3.15)
gde su:
nw,1 broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku na rebru,
d0,w prenik rupe za zavrtanj na rebru,
d
visina rebra (slika 3.20).
Na slian nain moe da se odredi i potrebna debljina podvezica na rebru (tw,p), ako se
prethodno, na osnovu raspoloive ravne povrine rebra, odredi njihova visina (hp). Iz
uslova:
x =
Nt,w
dop
Aw, p , net
(3.16)
330
i oznaka prikazanih na slici 3.20 dobija se:

tw , p
Nt,w
2 ( h p nw,1 d 0, w ) dop
(3.17)
Potreban broj zavrtnjeva na rebru moe da se odredi na sledei nain:

nw, uk
N t,w
Fw, dop
(3.18)
gde je Fw,dop nosivost jednog zavrtnja na rebru. Broj zavrtnjeva na rebru ne mora da bude
paran s obzirom na vie razliitih mogunosti za njihovo rasporeivanje po visini rebra
(3+3+3, 3+4+4, 5+6 itd.)
2.2.1.3 Kontrola preseka itavog tapa

Osim pojedinanih prorauna nastavaka noice i rebra neophodno je da se izvri i
ukupna kontrola napona u podvezicama i poprenom preseku tapa ne mestu nastavka.
Kontrola napona u ojaanom tapu sprovodi se na osnovu poznatog izraza:
x =
Nt
dop
Anet
(3.19)
gde je Anet ukupna neto povrina poprenog preseka tapa na mestu merodavnog
poprenog preseka (slika 3.21).
Anet = 2 A f , net + Aw, net

Slika 3.21 - Popreni presek tapa: a) izvan nastavka; b) na mestu nastavka (ojaan presek)
Na isti nain se vri i provera napona u podvezicama:
x =
Nt
dop
Ap , net
(3.20)
gde je Ap,net ukupna neto povrina podvezica na noicama i rebru na mestu merodavnog
poprenog preseka (Ap,net=2Af,p,net+Aw,p,net).
331
Osim toga treba pokazati i da je ukupna nosivost zavrtnjeva na noicama i rebru vea
ili jednaka od aksijalne sile zatezanja koja deluje na tap, to jest da je:
n f , uk F f , dop + nw, uk Fw, dop N t .
(3.21)
2.2.2 Proraun prema povrini poprenog preseka - statiki pokriven

nastavak tapa
Proraun nastavka tapa prema povrini karakteriu sledea tri koraka:
ojaanje tapa u zoni nastavka,
proraun podvezica i
Nastavci zategnutih tapova prema povrini poprenog preseka se dimenzioniu tako
da nosivost svih elemenata veze (osnovnog preseka na mestu veze, podvezica i zavrtnjeva)
bude vea ili jednaka od nosivosti tapa izvan nastavka. Doputena, odnosno maksimalna
aksijalna sila zatezanja koju tap moe da prenese izvan nastavka moe da se odredi na osnovu poznatog izraza:
N t ,dop = A dop
(3.22)
gde je A bruto povrina tapa izvan nastavka. Na osnovu ovako odreene maksimalne sile
zatezanja, statiki pokriven nastavak tapa moe da se dimenzionie kao nastavak prema
sili Nt,dop. Meutim, postupak prorauna je neto jednostavniji ukoliko se vri direktno poreenje povrine tapa izvan nastavaka, sa neto povrinom ojaanog tapa u zoni nastavka,
odnosno sa neto povrinom podvezica.
S obzirom da se tapovi izraeni od valjanih profila, po pravilu, ne ojaavaju, u pogledu kompenzacije slabljenja tapa na mestu nastavka ('A), razlikuju se dve vrste statiki
pokrivenih nastavaka tapova:
statiki pokriveni nastavci sa kompenzacijom povrine 'A koji se primenjuju kod
nastavaka tapova izraenih od profila formiranih zavarivanjem i
statiki pokriveni nastavci bez kompenzacije povrine 'A koji se primenjuju kod
valjanih profila.
Kod nastavaka bez kompenzacije povrine, koji su karakteristini za valjane profile,
maksimalna sila koju tap moe da prenese je ona koja odgovara njegovom neto poprenom preseku:
N t ,dop = Anet dop
(3.23)
pa je za dimenzionisanje podvezica i spojnih sredstava merodavna neto, a ne bruto povrina poprenog preseka tapa izvan nastavka.
2.2.2.1 Ojaanje tapa u zoni nastavka

Sila zatezanja koju moe da prenese ojaani presek treba da bude vea ili jednaka od
sile Nt,dop koju moe da prenese bruto popreni presek tapa izvana nastavka. Prema tome,
s obzirom da je kvalitet osnovnog materijala, odnosno vrednost doputenog napona (Vdop)
ista na mestu nastavka i izvan njega, dimenzije ojaanog poprenog preseka tapa u zoni
nastavka se odreuju iz uslova da je neto povrina poprenog preseka tapa na mestu nas-
332
tavka vea ili jednaka od bruto povrine preseka tapa izvan nastavka (slika 3.22), i to
pojedinano, za noice i rebro i ukupno za itav popreni presek:
A*f , net A f
(3.24)
Aw* , net Aw
(3.25)
*
Anet
A
(3.26)
gde su:
A*f ,net
neto povrina ojaane noice na mestu nastavka,
Aw* ,net
neto povrina ojaanog rebra na mestu nastavka,
*
Anet
ukupna neto povrina poprenog preseka ojaanog tapa na mestu nastavka,
Af
bruto povrina noice izvan nastavka,
Aw
bruto povrina rebra izvan nastavka,
ukupna bruto povrina poprenog preseka tapa izvan nastavka.
Af = b f t f
A*f , net = (b f n f ,1 d 0, f ) t *f
t *f
Aw = d tw
Aw* , net = ( d nw,1 d 0, w ) t w*
tw*
bf
b f n f ,1 d 0, f
tf
d
tw
d nw,1 d 0, w
Slika 3.22 - Ojaanje poprenog preseka kod statiki pokrivenog nastavka tapa
Naravno, kako u sluaju valjanih profila nema ojaanja, pri proraunu nastavaka aksijalno zategnutih tapova izraenih od valjanih profila ovaj korak moe da se izostavi.
U sluaju nastavaka koji se izvode pomou prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva,
pri odreivanju ojaanja poprenog preseka treba da se uzme u obzir redukcija sile zatezanja usled trenja izmeu kontaktnih (tarnih) povrina. Izraz za redukovanu silu (2.35) iz poglavlja 2 moe da se transformie na sledei nain:
333
m Fs , dop
n
= N t 1 0,4 1 = k red N t (3.27)
N tI, red = N t 0,4n1 m Fs , dop = N t 1 0,4n1
Nt
nuk
gde je n1 broj zavrtnjeva u prvom poprenom preseku (slika 2.52), a nuk ukupan potreban
broj zavrtnjeva (nuk=Nt / (mFs,dop)). Na slian nain moe da se modifikuje i izraz (2.36)
za odreivanje sile u neto preseku na mestu drugog reda zavrtnjeva (presek II-II, slika
2.52):
N tII,red
N t 1
= max
N 1
t
= k red N t
n1
n1 + n2
0,2
nuk
nuk
n1
n
0,4 2
nuk
nuk
(3.28)
Dakle, zbog prenoenja dela sile trenjem pre neto preseka dolazi do smanjenja sile zatezanja na mestu neto preseka, srazmerno sa faktorom redukcije (kred<1,0) koji, na osnovu
prethodnih izraza (3.27) i (3.28), moe da se napie u sledeem obliku:
k red
n1
1 0,4 n
uk
=
n1
n +n
1
0,2 1 2
nuk
nuk
za presek I - I
(3.29)
za presek II - II
Kod nastavaka sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima, shodno prethodno

reenom, u izrazima (3.24) do (3.26) desna strana treba da se pomnoi sa redukcionim
koe-ficijentom kred, koji se odreuje prema izrazu (3.29) za merodavan popreni presek (II ili II-II). Drugim reima, povoljan uticaj prednaprezanja zavrtnjeva na optereenje osnovnog materijala (noica i rebra) i podvezica uzima se u obzir tako to se ukupna bruto povrina poprenog preseka, odnosno povrine noica i rebra izvan nastavka umanjuju
mnoenjem sa koeficijentom kred.
2.2.2.2 Proraun podvezica

Dimenzije podvezica mogu da se odrede iz uslova da je sila koju mogu da prenesu podvezice na mestu merodavnog neto preseka vea ili jednaka od maksimalne sile koju moe
da prenese tap izvan nastavka. Kao i pri proraunu ojaanja tapa proraun se vri pojedinano za noice i rebro i ukupno za ceo popreni presek i to na osnovu sledeih uslova:
za statiki pokrivene nastavke sa kompenzacijom A:
A f , p , net A f
(3.30)
Aw, p , net Aw
(3.31)
Ap , net A
(3.32)
za statiki pokrivene nastavke bez kompenzacije A:

A f , p , net A f , net
(3.33)
Aw, p , net Aw, net
(3.34)
334
Ap , net Anet
(3.35)
gde su:
A f , p , net
neto povrina podvezica na noici,
Aw, p ,net
neto povrina podvezica na rebru,
Ap , net
ukupna neto povrina podvezica,
A f ,net
neto povrina noice na mestu nastavka,
Aw, net
neto povrina rebra na mestu nastavka,
Anet
ukupna neto povrina tapa na mestu nastavka.
Kada se nastavak ostvaruje pomou visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednaprezanja, kao i pri proraunu ojaanja tapa i pri dimenzionisanju podvezica potrebno je
da se uzme u obzir redukcija povrine, mnoenjem faktorom redukcije kred. U sluaju podvezica ovaj faktor treba da se odredi za neto presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva,
neposredno pre prekida materijala (presek J-J, slika 2.52).
2.2.2.3 Proraun broja zavrtnjeva

Broj zavrtnjeva se odreuje iz uslova da njihova nosivost bude vea od nosivosti tapa.
U sluaju statiki pokrivenih nastavaka sa kompenzacijom povrine potreban broj zavrtnjeva odreuje se na osnovu maksimalne sile koju moe da prenese tap izvan nastavka
(3.22), to jest na osnovu sledeih uslova:
na noici n f
A f dop
F f , dop
Aw dop
na rebru
nw
ukupno
n f F f , dop + nw Fw, dop A dop
Fw, dop
(3.36)
(3.37)
(3.38)
gde su nf i nw potreban broj zavrtnjeva, a Ff,dop i Fw,dop nosivost jednog zavrtnja na noici
odnosno rebru, respektivno.
U sluaju statiki pokrivenih nastavaka bez kompenzacije povrine u zoni nastavka,
potreban broj zavrtnjeva se odreuje na osnovu maksimalne sile koju moe da prenese merodavan neto popreni presek na mestu nastavka (3.23), pa prethodni izrazi (3.36) do
(3.38) treba da se transformiu na sledei nain:
nf
nw
A f , net dop
F f , dop
Aw, net dop
Fw, dop
n f F f , dop + nw Fw, dop Anet dop .
(3.39)
(3.40)
(3.41)
335

AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA, OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA
Proraun montanog nastavka aksijalno pritisnutog tapa znatno je jednostavniji od
prorauna nastavka izloenog dejstvu sile zatezanja. To je posledica usvojene pretpostavke
da kod elemenata izloenih pritisku, rupe za spojna sredstva ne izazivaju smanjenje njihove nosivosti, pa se normalni naponi odreuju na osnovu bruto poprenih preseka. Zbog toga i nema potrebe za ojaavanjem pritisnutog tapa u zoni nastavka, a dimenzije podvezica
kao i broj spojnih sredstava se odreuje iz uslova da je njihova nosivost vea od aksijalne
sile pritiska koja deluje na tap. Kontrola napona u podvezicama treba da se sprovede na
osnovu bruto poprenog preseka.
Zbog izvijanja (videti poglavlje 4) kod pritisnutih elemenata popreni presek, uglavnom, izuzev kod jako kratkih tapova, nije potpuno iskorien, pa se veoma retko projektuju statiki pokriveni nastavci pritisnutih elemenata. Na primeru tapa izraenog od I profila (valjanog ili zavarenog) bie istaknuti najvaniji detalji prorauna nastavka prema sili
pritiska (Nc).
Kako se proraun napona kod pritisnutih elementa zaniva na bruto poprenom preseku,
otpada potreba za kontrolom napona na mestu slabljenja i ojaanjem tapa na mestu nastavka. Proraun sadri samo dva koraka:
proraun podvezica i
Kao i kod zategnutih elemenata, proraun nastavka se vri posebno za noice i rebro.
Dimenzije podvezica mogu da se odrede na osnovu sledeih uslova:
za podvezice na noicama:
x =
N c, f
Af , p
dop A f , p
N c, f
dop
(3.42)
za podvezice na rebru:
x =
N c, w
Aw, p
dop Aw, p
N c, w
dop
(3.43)
ukupno:
x =
Nc
N
dop Ap c
dop
Ap
gde su:
Af,p bruto povrina podvezica na noici,
Af,w bruto povrina podvezica na rebru,
Ap
ukupna bruto povrina podvezica,
Nc,f sila pritiska u noici,
(3.44)
336
Nc,w sila pritiska u rebru,

Nc
ukupna sila pritiska koja deluje na tap.
Treba napomenuti da raspodela sile na noice i rebro moe da se izvri kao i u sluaju
sile zatezanja proporcijalno povrini, prema izrazima (3.2) i (3.3).
Potreban broj zavrtnjeva na noicama i na rebru moe da se odredi prema odgovarajuoj sili pritiska, na isti nain kao kod zategnutih tapova.
2.4 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA UGAONIKA

Nastavci tapova izraenih od jednog ili 2 ugaonika (L-profila) imaju svoje specifinosti,
koje proistiu, pre svega, iz njihovog oblika. Proraun nastavaka ugaonika je u svim svojim
koracima analogan sa proraunom valjanih I-profila. Jedina razlika je u raspodeli sile. Kod
jednakokrakih ugaonika svaki krak prima po polovinu ukupne sile (N/2), dok se kod raznokrakih ugaonika ukupna sila (N) deli proporcionalno sa povrinom krakova.
Nastavci L-profila se, uglavnom, ostvaruju pomou podvezica, koje mogu da budu takoe od ugaonika (ugaone podvezice), ili od lima za svaki krak posebno.
Ugaone podvezice se postavljaju sa spoljanje, unutranje ili sa obe strane ugaonika
koji se nastavlja. Zbog zaobljenja unutranjeg ugla ugaonika potrebno je da se obradi (ravnim ili krunim seenjem) spoljanji ugao podvezice kada se ona postavlja sa unutranje
strane ugaonika (slika 3.23a), odnosno spoljanji ugao ugaonika, kada se podvezica postavlja sa spoljanje strane (slika 3.23b). Na ovaj nain se obezbeuje pravilno naleganje
ugaonih podvezica i ugaonika koji se nastavlja. Ugaona podvezica je obino ista, ili za jedan korak manja od ugaonika koji se nastavlja, ali je u tom sluaju vee debljine. Ponekad
je, iz estetskih razloga ili da bi se obezbedilo lake odvoenje vode, potrebno da se skrate
kraci ugaone podvezice (slika 3.23c). Pri dimenzionisanju podvezica treba obezbediti da je
njihova neto povrina vea ili jednaka od neto povrine ugaonika koji se nastavlja.
Slika 3.23 - Razliite mogunosti za konstruisanje nastavaka ugaonika
Postoje razliite mogunosti za postavljanje podvezica od limova: obe spolja (slika

3.23d), obe iznutra (slika 3.23e), ili jedna spolja a druga iznutra (slika 3.23f). I u ovom sluaju, kada se podvezice postavljaju sa unutranje strane, one moraju da se obrade radi boljeg naleganja. Podvezice od limova mogu da se postave i sa obe strane ugaonika (slika
337
3.23g). U sluaju obostranih podvezica mogu da se kombinuju podvezice od limova i

ugaonika (slika 3.23h). Ovo je posebno est sluaj kod nastavaka tapova izraenih od dva
L profila (slika 3.23j). Na taj nain se obezbeuje pravilniji rad veze, smanjuje se debljina
limova podvezica i poveava nosivost zavrtnjeva, koji su u ovom sluaju dvoseni.
2.5 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA TAPOVA

SANDUASTOG POPRENOG PRESEKA
Konstruisanje montanih nastavaka sanduastih tapova formiranih zavarivanjem zbog
zatvorenog oblika poprenog preseka, takoe ima svojih specifinosti. Ovakvi tapovi javljaju se, na primer, kod mostovskih reetkastih nosaa i vrlo je vano poznavati pravila za
konstruisanje njihovih nastavaka.
Slika 3.24 - Razliite mogunosti za ostvarivanje nastavaka tapova

sanduastog poprenog preseka
338
Osnovni problem kod ovakvih nastavaka je postavljanje (ugradnja) zavrtnjeva. Postoje

dve razliite mogunosti za ostvarivanje nastavaka tapova zatvorenog, sanduastog poprenog preseka. Prva je da se u zoni nastavka tap sanduastog poprenog preseka transformie u tap I-poprenog preseka sa dvostrukim rebrom (slika 3.24a), a montani nastavak formira na uobiajeni nain. Pretvaranje sanduastog poprenog preseka u I-presek se
ostvaruje savijanjem rebara i njihovim spajanjem na mestu nastavka u jedinstveno rebro
dvostruke debljine. Da bi se obezbedilo ouvanje geometrije rebara na mestu nastavka, na
sredini visine rebara se postavljaju ukruenja koja prihvataju skretne sile. Proraun ovakvih nastavaka sprovodi se isto kao i kod I-profila. Ovakve nastavke treba izbegavati kod
pritisnutih tapova, jer se na mestu nastavaka znatno smanjuje krutost na savijanje oko ose
paralelne sa rebrima tapa, to negativno utie na otpornost tapa na izvijanje oko pomenute ose. Eventualno, ovakvi nastavci mogu da se primenjuju u zonama bliskim osloncima
(krajevima) tapa.
Druga mogunost je da se na donjoj noici na mestu nastavka napravi otvor kojim se
obezbeuje pristup u unutranjost sanduastog nosaa, neophodan za postavljanje zavrtnjeva (slika 3.24b). Dimenzija otvora mora da bude dovoljna da radnik kroz njega moe
nesmetano da provue ruku sa alatom. Pri tome treba voditi rauna da se otvor uvek postavlja sa donje strane tapa (na donjoj noici) kako ne bi dolo do prodora vode kroz otvor
u unutranjost tapa. Kod ovakvih nastavaka podvezice se i na rebru i na noicama postavljaju samo sa jedne, spoljanje strane. Prilikom odreivanja neto poprenih preseka donje
noice i podvezice na njoj, pored rupa za zavrtnjeve, potrebno je uzeti u obzir i veliinu
(irinu) otvora na donjoj noici. Prema tome, proraun donje i gornje noice i odgovarajuih podvezica se razlikuje. Zbog otvora, podvezica na donjoj noici je znatno deblja od
podvezice na gornjoj noici.
2.6 PRORAUN NASTAVKA AKSIJALNO OPTEREENIH

TAPOVA OSTVARENIH ZAVARIVANJEM
S obzirom da se kod nastavaka u zavarenoj izradi ne vri slabljenje poprenog preseka
rupama za spojna sredstva, proraun se vri na osnovu bruto poprenog preseka. Zbog
toga je proraun isti i za pritisnute i za zategnute elemente, izuzev razlike u vrednostima
doputenih normalnih napona u avovima za zatezanje, odnosno pritisak.
Nastavci tapova u zavarenoj izradi mogu da se ostvare pomou sueonih ili ugaonih avova. Prednost sueonih avova (slika 3.25a) je to obezbeuju kontinuitet osnovnog materijala, pa ne dolazi do promene toka sila i to kod ovakvih spojeva otpada potreba za dodatnim
elementima, odnosno podvezicama. Debljina sueonog ava je, po pravilu, jednaka debljini
osnovnog materijala (a=t), dok je njegova duina jednaka irini elementa koji se nastavlja
(l=b). Osnovni nedostatak nastavaka izvedenih pomou sueonih avova je to, izuzev u
sluaju sueonih avova S kvaliteta koji su znatno skuplji, imaju manju nosivost od nosivosti
osnovnog materijala, odnosno elemenata koji se nastavljaju ( b, w, dop < dop ). Kontrola napona u sueonom avu na mestu nastavka se vri na sledei nain:
=
gde su:
tmin
Nt
N
Nt
= t =
b, w, dop
Aw a " tmin b
debljina tanjeg elementa (slika 3.25a),
(3.45)
339
b
irina elementa,
b, w, dop doputeni normalni napon za sueone avove (videti poglavlje 2).
Slika 3.25 - Nastavci aksijalno optereenih elemenata u zavarenoj izradi
Pomou ugaonih avova moe da se ostvari nastavak elemenata sa preklopom (slika

3.25b) ili nastavak pomou podvezica (slika 3.25c). Preklopni nastavak je u statikom i
konstruktivnom pogledu manje povoljan, jer je tok sila, usled ekscentrinog nastavljanja,
poremeen, a nosivost ugaonih avova je manja zbog lokalnog savijanja. Kod nastavaka sa
podvezicama, tok sila je povoljniji, a raspodela sila na bone i eone avove se vri na uobiajen nain u zavisnosti od odnosa duina tih avova. Postupak prorauna nastavaka ostvarenih ugaonim avovima detaljno je opisan u poglavlju 2.
U zavarenim nastavcima valjanih profila, u zoni zatezanja, zbog segregacije treba uzeti
u obzir smanjenje napona u avu, i to za 15% kod profila izraenih od umirenog elika,
odnosno 50% kod profila izraenih od neumirenog elika.
3 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA NOSAA

3.1 OPTE
Elementi konstrukcije kod kojih savijanje predstavlja dominantan vid naprezanja nazivaju se nosai. Njihovi nastavci ili veze sa drugim elementima, takoe treba da budu sposobni da prihvate uticaje koji se javljaju u nosaima, a to su: moment savijanja (M) i transverzalna (smiua) sila (V). Nastavak, meutim, moe da bude optereen momentom savijanja i kod centrino optereenih tapova ako je raspored zavrtnjeva nesimetrian, ako su
nesimetrine podvezice, ili kada su, kod nastavaka u zavarenoj izradi ugaoni avovi nejednake duine i/ili debljine.
U nekim sluajevima, pored momenta savijanja i transverzalne sile, nastavci ili veze
moraju da prime i aksijalnu silu. U pogledu naprezanja nastavka odnosno veze, razlikuju
se etiri sluaja:
nastavci optereeni samo momentom savijanja (M),
nastavci optereeni momentom savijanja i transverzalnom silom (M+V),
nastavci optereeni momentom savijanja i aksijalnom silom (M+N),
nastavci optereeni momentom savijanja, transverzalnom i aksijalnom silom (M+V+N).
340
Raspodela normalnih napona u poprenom preseku nosaa optereenog momentom savijanja je linearna. Zbog toga se i u podvezicama i u zavrtnjevima javlja linearna raspodela
naprezanja pri emu su naprezanja najvea u krajnjim vlaknima, a jednaka nuli na mestu
neutralne ose. I smiui naponi izazvani transverzalnom silom su neravnomerno raspodeljeni
po poprenom preseku nosaa. Najvei deo transverzalne sile prima rebro, dok pojasevi primaju samo njen mali deo, pa se pri proraunu nastavaka pretpostavlja da celokupnu transverzalnu silu prenose samo podvezice i zavrtnjevi na rebru. Takoe se pretpostavlja da je
raspodela ove sile na pojedine zavrtnjeve ravnomerna. Rezultujua sila u zavrtnjevima, od
kombinovanog dejstva razliitih uticaja, dobija se kao vektorski zbir pojedinih komponenata.
Kao i u sluaju montanog nastavka aksijalno optereenog tapa proraun moe da se
sprovede na dva naina:
prema zadatim presenim silama i
kao statiki pokriven nastavak.
S obzirom da kod nosaa u delu preseka sa jedne strane neutralne ose vladaju naponi
pritiska, a u delu sa druge strane naponi zatezanja, slabljenje preseka usled postojanja rupa
za zavrtnjeve u zoni nastavka treba da se uzme u obzir samo u zategnutoj noici nosaa.
Gubitak povrine poprenog preseka u zategnutom delu rebra na mestu rupa za zavrtnjeve
moe da se zanemari.
3.2 EKSCENTRINO OPTEREENI ELEMENTI

NASTAVAKA I VEZA
Ekscentrino optereeni elementi nastavaka i veza su oni kod kojih linija delovanja sile
ne prolazi kroz teite grupe spojnih sredstava (zavrtnjeva ili avova). S obzirom na pretpostavku da su limovi kruti u svojoj ravni, rezultat ovakvog, ekscentrinog delovanja spoljanje sile nije ista translacija, ve translacija kombinovana sa rotacijom oko teita spojnih sredstava. To praktino znai da je sistem sila koji deluje na spojna sredstva i koji je u
ravnotei sa spoljanjim silama, sistem neparalelnih sila. Delovanje ekscentrine sile P
moe da se zameni ekvivalentnim sistemom koji ine smiua sila V=P koja prolazi kroz
teite spojnih sredstava i moment ekscentriciteta Me=Pe, gde je e ekscentricitet spoljanje sile u odnosu na teite grupe zavrtnjeva (slika 3.26a). Uticaji usled sile P i momenta
ekscentriciteta Me se odreuju odvojeno, a ukupni uticaji izazvani njihovim istovremenim
dejstvom se dobijaju superpozicijom.
Slika 3.26 - Efekat ekscentrinog optereenja veze: a) rezultujue sile u zavrtnjevima (FR);
b) sile u zavrtnjevima usled dejstva momenta (Fi,M)
341
Uticaj smiue sile V=P koja deluje kroz teite spojnih sredstava razmatra se na isti
nain kao kod aksijalno optereenog tapa. Svaki zavrtanj prihvata istu silu, pa je:
FV = V / n = const.
(3.46)
gde su:
sila koja se javlja u jednom (svakom) zavrtnju usled smiue sile V,
FV
n
broj zavrtnjeva.
Usled momenta ekscentriciteta u zavrtnjevima se javljaju razliite sile u zavisnosti od
njihovih rastojanja do teita grupe zavrtnjeva, odnosno od vektora poloaja ri. Sile koje se
usled momenta ekscentriciteta javljaju u zavrtnjevima su upravne na vektor poloaja, a intenzitet im raste linearno sa rastojanjem od teita zavrtnjeva. Najoptereeniji su najudaljeniji zavrtnjevi. Vrednost sile u jednom, i-tom zavrtnju Fi , M , pod pretpostavkom o linearnoj raspodeli, moe da se izrazi u funkciji maksimalne sile
ljenijem zavrtnju, na sledei nain:
Fi , M = max FM
ri
max
FM koja se javlja u najuda-
(3.47)
rmax
gde su:
vektor poloaja posmatranog i-tog zavrtnja,
ri
rmax vektor poloaja najudaljenijeg zavrtnja (slika 3.26b).
Uslovi ravnotee horizontalnih i vertikalnih sila i momenata savijanja na mestu veze
(slika 3.26b) mogu da se napiu u sledeem obliku:
Fi ,M
xi
=0
ri
(3.48)
=0
Fi,M
zi
=0
ri
(3.49)
H = 0
V
M = 0
Fi ,M ri = M e = P e
(3.50)
Ako se u uslovu ravnotee momenata (3.50) sila u i-tom zavrtnju (Fi,M) zameni izrazom
(3.47) dobija se sila u najoptereenijem zavrtnju:
max
FM
ri2
rmax
= Me
max FM
= Me
rmax
.
ri2
(3.51)
Sila u i-tom zavrtnju moe da se odredi na slian nain, srazmerno njegovom rastojanju
od teita zavrtnjeva:
Fi ,M = M e
ri
.
ri2
(3.52)
Rezultujue sile u zavrtnjevima se odreuju kao vektorski zbir komponenata FV i Fi,M.

S obzirom da se zavrtnjevi dimenzioniu na osnovu maksimalne sile, za praktinu primenu
interesantna je samo maksimalna rezultujua sila FR, max , koja se javlja u najudaljenijem
zavrtnju i moe da se odredi na sledei nain:
342
&
&
&
FR , max = FV + max FM .
(3.53)
Prethodna razmatranja vezana za ekscentrino optereene veze ostvarene pomou zavrtnjeva, mogu, uz isvesne izmene, da se primene i na nastavke i veze u zavarenoj izradi
(slika 3.27). Izmene prvenstveno potiu od razliite prirode spojnih sredstava (zavrtnjeva i
zavarivanja), kojima se ostvaruje nastavak.
Za razliku od veza ostvarenih zavrtnjevima, kod kojih se uticaji prenose skokovito (takasto), veze u zavarenoj izradi omoguavaju kontinualan prenos sila. I kod ovakvih nastavaka se pretpostavlja da su elementi koji se spajaju kruti, a da je ponaanje avova linearno
elastino. Ekscentrina sila P i u ovom sluaju moe da se zameni ekvivalentnim sistemom
sila koje deluju u teitu avova. Prema tome, redukcijom sile P na teite avova se dobijaju
smiua sila V=P i moment ekscentriciteta Me=Pe (slika 3.27). Tana raspodela sila u pojedinim avovima moe da se odredi iz uslova ravnotee (3.48) do (3.50). Meutim, moe se
pretpostaviti da smiuu silu V prihvataju samo vertikalni avovi, odnosno avovi ija je osa
paralelna sa pravcem delovanja sile V i eventualno kosi avovi kod kojih je vertikalna
projekcija sile u avu vea od horizontalne. Moment ekscentriciteta Me prihvataju svi avovi
srazmerno rastojanju od teita avova. Kao i kod zavrtnjeva, maksimalna sila u najudaljenijem avu moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Slika 3.27 - Ekscentrino optereene veze u zavarenoj izradi
max
FM = M e
rmax
ri2
(3.54)
s tim da ri i rmax predstavljaju minimalna rastojanja pojedinih avova do teita avova, odnosno mogu da se odrede kao duine dui koje prolaze kroz teite avova i upravne su na
posmatrane avove (slika 3.27). Ukupni naponi u avovima se odreuju kao zbir napona
usled dejstva sile smicanja i momenta savijanja. Na primer, u sluaju veze prikazane na
slici 3.27, ako se pretpostavi da celokupnu smiuu silu V prihvataju samo vertikalni avovi ( a2 " 2 ), ukupan napon u ovom avu se odreuje na sledei nain:
VII =
F2,V + F2, M V + M e r2 /( r12 + r22 + r32 )

.
=
a2 " 2
a2 " 2
(3.55)
343
3.3 PRORAUN NASTAVAKA NOSAA OSTVARENIH

ZAVRTNJEVIMA PREMA PRESENIM SILAMA
U optem sluaju nastavci nosaa (slika 3.28) mogu da budu optereeni momentom savijanja (M) , aksijalnom (N) i transverzalnom silom (V). Kao prvi korak pri proraunu nastavka treba da se odredi koliki deo svake od pomenutih statikih veliina prenose pojedini
delovi nosaa u njegovom sastavu (noice i rebro).
Momenat savijanja koji deluje na mestu veze deli se na moment u noicama Mf i moment na rebru Mw srazmerno njihovim momentima inercije, prema sledeim izrazima:
Mf =M
Mw = M
If
I
Iw
I
(3.56)
(3.57)
gde su:
Mf
moment savijanja koji prenose noice,
Mw moment savijanja koji prenosi rebro,
If
moment inercije obe noice,
Iw
moment inercije rebra i
I
moment inercije itavog poprenog preseka.
Slika 3.28 - Odreivanje uticaja na mestu nastavka nosaa sistema proste grede
S obzirom na strukturu izraza za smiue napone, transverzalna sila se deli na pojedine

delove poprenog preseka srazmerno odnosu statikog momenta i momenta inercije, za
posmatrani deo i za itav popreni presek:
344
Vf =V
Vw = V
I f /Sf
(3.58)
I /S
I w / Sw
I /S
(3.59)
gde su:
V
transverzalna sila na mestu nastavka,
Vf
deo transverzalne sile koju primaju noice,
Vw
deo transverzalne sile koju prima rebro,
S
statiki moment polovine poprenog preseka,
Sf
statiki moment noice,
Sw
statiki moment polovine rebra.
Za rebro nosaa odnos statikog momenta i momenta inercije moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
I w h 3t / 12 8 t h 3
2
=
= 0,666h
Sw
h t / 8 12 t h 2
(3.60)
gde je h visina nosaa. Prosean odnos I/S za ceo popreni presek iznosi:
0,835h za zavarene I - profile
I / S = 0,860h za valjane I - profile (I i IPE)

0,875h za valjane H - profile (HEA, HEB i HEM)
(3.61)
Prema tome, kod nosaa izraenih od I-profila obrazovanih zavarivanjem deo transverzalne sile koji prihvata rebro iznosi:
Vw = V
0,666h
I w / Sw
=V
= 0,79V
0,835h
I /S
(3.62)
to znai da rebro prihvata oko 79% ukupne smiue sile V. Zbog toga moe da se usvoji
da celokupnu transverzalnu silu prihvata rebro nosaa, to olakava postupak prorauna.
Poto se raspodela smiuih napona po visini nosaa vri po blagoj paraboli, prosena
vrednost smiueg napona ( sr = V / Aw ) se ne razlikuje mnogo od njegove maksimalne
vrednosti:
max =
V S
I tw
(3.63)
pa moe da se usvoji ravnomerna raspodela transverzalne sile na sve zavrtnjeve na rebru.

Raspodela aksijalne sile na pojedine delove preseka vri se kao kod nastavaka aksijalno
optereenih tapova, prema njihovoj povrini, odnosno prema izrazu (3.2) za silu u noici
Nf , odnosno (3.3) za silu u rebru nosaa Nw.
Za proraun nastavka nosaa karakteristina su sledea tri koraka:
kontrola napona u nosau na mestu nastavka,
proraun broja zavrtnjeva i,
proraun podvezica.
345
3.3.1 Kontrola napona u nosau na mestu nastavka

Kontrola normalnog napona na mestu nastavka vri se na osnovu neto poprenog preseka nosaa, pri emu se uzima u obzir samo slabljenje zategnute noice (slika 3.29). Povrina slabljenja 'A moe da se odredi, kao i u sluaju nastavaka tapova, na osnovu sledeeg izraza:
A = n f ,1 d 0, f t f
(3.64)
gde su:
nf,1 broj spojnih sredstava u jednom redu na noici (na mestu merodavnog poprenog
preseka),
d0,f prenik rupe za spojna sredstva na noici i
tf
debljina noice.
Slika 3.29 - Kontrola napona u oslabljenom nosau
Prilikom odreivanja momenta inercije oslabljenog (neto) preseka nosaa (slika 3.29)
mogu da se zanemare pomeranje neutralne ose usled nesimetrinog slabljenja nosaa i
sopstveni moment inercije povrine 'A, bez veeg uticaja na tanost prorauna. Na osnovu ovakvih pretpostavki moment inercije neto preseka moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
I net
h tf
= I I = I A
2 2
(h t f )
= I A
.
4
(3.65)
Konano, kontrola napona u oslabljenom poprenom preseku nosaa moe da se odredi

na osnovu poznatog izraza:
M
dop
Wnet
(3.66)
gde je Wnet otporni moment neto poprenog preseka, koji u sluaju simetrinih I-nosaa
moe da se odredi na osnovu izraza:
346
Wnet =
I net
h/2
(3.67)
Ako je napon prekoraen, odnosno ako uslov (3.66) nije zadovoljen treba da se izvri
ojaanje zategnute noice poprenog preseka. To se najee ostvaruje poveanjem debljine noice u zoni nastavka. U sluaju kombinovanog dejstva momenta savijanja i aksijalne
sile, normalni napon u neto preseku se dobija superpozicijom ovih uticaja. Ako je nastavak
izveden prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba da se uzme u obzir redukcija
sile zatezanja na mestu neto preseka. Nosai izraeni od valjanih profila se ne ojaavaju,
pa je stoga pri njihovom dimenzionisanju potrebno predvideti rezervu nosivosti na mestu
nastavka, kojom se kompenzuje slabljenje nosaa u zoni zatezanja. Meutim, najee je
mogue da se montani nastavak nosaa predvidi u zoni sa manjim uticajima (slika 3.16),
pa ojaanje nije potrebno. Ako je ipak neophodno da se montani nastavak postavi na
mestu maksimalnih uticaja, pri dimenzionisanju nosaa treba usvojiti vei popreni
presek:
W pot 1,20
M
.
dop
(3.68)
3.3.2 Proraun broja zavrtnjeva

Kod montanih nastavaka nosaa (slika 3.30a) postupak prorauna broja zavrtnjeva na
noicama i rebru se znatno razlikuje. Potreban broj zavrtnjeva na noicama se odreuje tako to se momenat savijanja koji prenose noice Mf (3.57) zamenjuje ekvivalentnim spregom sila (slika 3.30b). Sile pritiska i zatezanja koje ine ovaj spreg mogu da se odrede na
N t , f = N c, f = M f / h
(3.69)
gde su:
N c , f sila u pritisnutoj noici,

N t , f sila u zategnutoj noici,
h
krak sila (slika 3.30).

Krak sila predstavlja rastojanje izmeu teita nastavaka pritisnute i zategnute noice, odnosno teita smiuih ravni zavrtnjeva na noicama, i moe da se odredi na sledei nain:
h
h =
h t f
za jednostrane podvezice na nicama

za obostrane podvezice na noicama
(3.70)
Zavrtnjevi na noicama su, dakle, izloeni dejstvu aksijalnih sila zatezanja Nt,f ili pritiska Nc,f, pa njihov broj moe da se odredi kao kod nastavaka tapova, uz pretpostavku o
podjednakom ueu svakog zavrtnja u prijemu sile. Potreban broj zavrtnjeva na noicama
se izraunava iz uslova da je njihova nosivost vea od odgovarajue vrednosti sile koja deluje u njima:
n f , uk
Nt, f
F f , dop
N c, f
F f , dop
(3.71)
gde je:
n f , uk
potreban broj zavrtnjeva na noicama, sa jedne strane nastavka,
F f , dop
nosivost zavrtnjeva na noicama.
347
Ako osim momenta savijanja na nosa deluje i aksijalna sila, broj zavrtnjeva na noicama se odreuje na osnovu sile u noicama, koja se odreuje na sledei nain:
N f = N f ,M N f ,N
(3.72)
gde su:
Nf,M sila u noicama usled momenta savijanja Mf , koja se odreuje prema izrazu (3.69),
Nf,N sila u noicama usled aksijalne sile zatezanja ili pritiska koja je proporcijalna povrini noice.
Slika 3.30 - Raspodela uticaja kod nastavaka nosaa
Rebro nosaa prihvata celokupnu transverzalnu silu V i deo momenta savijanja Mw

srazmerno svojoj krutosti (3.57). Meutim, kako se mesto prekida nosaa i teite zavrtnjeva ne poklapaju, usled transverzalne sile V u zavrtnjevima se javlja i moment ekscentriciteta Me=Ve (slika 3.30c). Prema tome, ukupan moment savijanja koji deluje na zavrtnjeve na rebru nosaa je:
M w = M w + M e = M
Iw
+V e .
I
(3.73)
Potreban broj zavrtnjeva na rebru izraunava se iz uslova da je njihova nosivost vea

od sile u najoptereenijem zavrtnju, koja se odreuje kao rezultanta komponenata sila u
348
zavrtnju usled smiue sile (FV) i momenta savijanja (maxFM). Ako na nosa deluje i aksijalna sila, potrebno je da se uzme u obzir i komponenta u zavrtnju usled aksijalne sile (FN).
Proraun sila u zavrtnjevima zavisi od odnosa visine i irine veze. Kao visina veze usvaja se vertikalno rastojanja izmeu prvog i poslednjeg zavrtnja u redu (hmax=hn), dok je
irina veze bm jednaka horizontalnom rastojanju izmeu prvog i poslednjeg reda zavrtnjeva
sa jedne strane veze (slika 3.30a). Ukoliko je hn/bm 2 proraun sila u zavrtnjevima na
rebru nosaa se vri prema polarnom momentu inercije zavrtnjeva, a takvi nastavci se nazivaju iroki nastavci. U suprotnom, ako je hn/bm>2, moe da se sprovede uproen proraun prema ekvatorijalnom momentu inercije, a ovakvi nastavci se nazivaju visoki nastavci.
U oba sluaja, dimenzionisanje zavrtnjeva na rebru, odnosno kontrola njihove nosivosti, se
vri za najoptereeniji zavrtanj prema sledeem uslovu:
FR , max Fw, dop
(3.74)
gde su:
Fw,dop nosivost zavrtnja na rebru,
FR,max rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju, koja se odreuje prema 3.2.2.1 u sluaju prorauna prema polarnom momentu inercije, odnosno prema 3.2.2.2 u sluaju
prorauna prema ekvatorijalnom momentu inercije.
3.3.2.1 Proraun prema polarnom momentu inercije

Kod irokih nastavaka, proraun sila u zavrtnjevima na rebru se vri prema polarnom
momentu inercije. Ovaj postupak se zasniva na pretpostavci da sile u zavrtnjevima deluju
upravno na pravac njihovog vektora poloaja i detaljno je opisan u delu 3.1 ovog poglavlja. Maksimalna sila u najoptereenijem zavrtnju na rebru usled dejstva momenta savijanja
M w (3.73) moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
max FM
r
= M w n max
m
ri2
1
gde je m broj redova zavrtnjeva sa po n zavrtnjeva u redu (slika 3.31a).
Slika 3.31 - Uticaji u zavrtnjevima na rebru nosaa kod irokih nastavaka
(3.75)
349
Ako se rezultujua maksimalna sila u zavrtnju podeli odgovarajuom povrinom poprenog preseka zavrtnja, koja je izloena smicanju (Av) ili pritisku po omotau rupe (Ab),
dobijaju se maksimalni napon smicanja, odnosno maksimalni napon pritiska po omotau
rupe:
max = M w
rmax
mn
Av ri
= M w
rmax
I v, p
(3.76)
i =1
b,max = M w
rmax
mn
Ab ri2
= M w
rmax
I b, p
(3.77)
i =1
gde su:
mn
I v , p = Av ri2 polarni moment inercije zavrtnjeva za smicanje,

i =1
mn
I b, p = Ab ri2
polarni moment inercije zavrtnjeva za pritisak po omotau rupe,
i =1
Av = m d 2 / 4 povrina smicanja (m je senost zavrtnja) i

Ab = d min t povrina gnjeenja omotaa rupe.
Ako se ima u vidu da kolinici polarnih momenata inercije i maksimalnog rastojanja
zavrtnjeva rmax predstavljaju odgovarajue otporne momente zavrtnjeva s obzirom na
smicanje i pritisak po omotau rupe:
Wv , p =
Wb, p =
I v, p
rmax
I b, p
rmax
Av m n 2
ri
rmax i =1
(3.78)
Ab m n 2
ri
rmax i =1
(3.79)
naponi u zavrtnjevima mogu da se napiu u poznatom obliku:
max =
M w
Wv , p
b, max =
M w
.
Wb, p
(3.80)
(3.81)
Na ovaj nain se izrazi za odreivanje napona u zavrtnjevima, kod nastavaka optereenih momentom savijanja, svode na slian oblik kao i za odreivanje napona u elementu
optereenom momentom savijanja.
Ukoliko je nastavak izloen dejstvu momenta savijanja M i smiue sile V maksimalna
rezultujua sila u zavrtnjevima na rebru, koja se javlja u najudaljenijim zavrtnjevima, moe da se odredi na sledei nain:
350
&
&
&
FR , max = FV + max FM
(3.82)
gde je maxFM maksimalna sila u zavrtnjevima usled dejstva momenta na rebru M w , a FV

sila u zavrtnjevima usled smiue sile V:
FV =
V
.
nm
(3.83)
Ako pored pomenutih uticaja na mestu nastavka deluje i aksijalna sila pritiska ili zatezanja (N) u zavrtnjevima na rebru nosaa se javlja i komponenta sile usled dela aksijalne
sile Nw:
FN =
Nw
n m
(3.84)
pa rezultujua sila treba da se odredi na sledei nain:

&
&
&
&
FR , max = FN + FV + max FM .
(3.85)
Ako se sile u najoptereenijem zavrtnju usled dejstva momenta savijanja razloe u

pravcima pravouglog koordinatnog sistema x-z postavljenog u teite veze, dobijaju se sledee komponente:
max
FM , x = M w
max
FM , z = M w
z max
m n
ri2
i =1
(3.86)
x max
m n
ri2
i =1
(3.87)
Kako se pravci delovanja ovih komponenata poklapaju sa pravcima delovanja komponenata usled smiue, odnosno aksijalne sile, rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju
moe da se odredi i na osnovu izraza:
FR , max = ( FN + max FM , x ) 2 + ( FV + max FM , z ) 2 .
(3.88)
3.3.2.2 Proraun prema ekvatorijalnom momentu inercije

Kod visokih nastavaka, koji su karakteristini za pune limene nosae, vertikalna komponenta sile usled momenta savijanja u najopteenijim zavrtnjevima maxFM,z je mnogo manja od horizontalne maxFM,x, jer je, s obzirom na geometriju veze, horizontalno rastojanje
zavrtnja do teita xi znatno manje od vertikalnog zi (slika 3.32a). Kako u izrazima za odreivanje sile u zavrtnjevima usled dejstva momenta savijanja figurie kvadrat vektora poloaja ( ri2 = xi2 + zi2 ), a veliina xi2 je mnogo manja od zi2 , moe se usvojiti da je ri2 zi2
i da postoji samo horizontalna komponenta sile u zavrtnju maxFM,x. Vertikalna komponenta
sile maxFM,z se, prema tome, zanemaruje, a maksimalna sila u najoptereenijem zavrtnju
max FM
= max FM ,x = M w
z max
mn
zi2
i =1
351
(3.89)
U sluaju kada je razmak zavrtnjeva po visini e konstantan i veza simetrina, to je u

praksi skoro uvek sluaj, ova jednaina moe da se pojednostavi. Na osnovu Bernulijeve
hipoteze o ravnim presecima i Navijeove hipoteze o linearnoj raspodeli napona po visini
poprenog preseka, pretpostvalja se da je i raspodela sila u zavrtnjevima linearna (slika
3.32b), pa sila u i-tom zavrtnju moe da se odredi na osnovu izraza:
F M ,i=
hi
max FM
hmax
(3.90)
gde su:
hmax maksimalno vertikalno rastojanje izmeu najudaljenijih zavrtnjeva hmax=hn (slika
3.32b),
vertikalno rastojanje izmeu posmatranog i-tog zavrtnja i njemu simetrinog zavrthi
nja u odnosu na teite zavrtnjeva (slika 3.32b).
Slika 3.32 - Raspodela sila u zavrtnjevima na rebru kod visokih nastavaka
Iz uslova ravnotee momenata savijanja u teitu zavrtnjeva na rebru dobija se:

M w = m
max FM
hmax
hi2
i =1
(3.91)
352
gde je m broj redova zavrtnjeva, pa vrednost sile u najoptereenjem zavrtnju moe da se

napie u sledeem obliku:
max FM
= M w
hmax
n
m
i =1
(3.92)
hi2
Kako su rastojanja izmeu zavrtnjeva jednaka (e=const.), to je:

hmax=e(n-1)
n
hi2 =
i =1
(3.93)
n ( n 2 1) e 2
6
(3.94)
Kada se u izraz za odreivanje maksimalne sile (3.92) uvrste prethodni izrazi (3.93) i
(3.94), on moe da se napie u sledeem obliku:
max FM
= M w
hmax
n
m
i =1
hi2
M w 6 (n 1)
M
= w m
hmax m n ( n + 1) hmax
(3.95)
gde je m koeficijent pomou kojeg se obuhvata broj i raspored zavrtnjeva na rebru. Vrednosti koeficijenta m date su u tabeli 3.1 u funkciji od broja zavrtnjeva u redu n, broja redova m i rasporeda zavrtnjeva na rebru.
Kao u sluaju prorauna prema polarnom momentu inercije, deljenjem sile maxFM sa
odgovarajuom povrinom zavrtnja koja je izloena smicanju (Av) ili pritisku po omotau
rupe (Ab), dobijaju se maksimalni naponi smicanja i pritiska po omotau rupe:
max = M w
hmax
n
m Av
i =1
b, max = M w
hi2
hmax
n
m Ab
i =1
hi2
M w
M
m = w
Av hmax
Wv ,e
M w
M
m = w
Ab hmax
Wb, e
(3.96)
(3.97)
gde su:
Wv , e ekvatorijalni otporni moment zavrtnjeva s obzirom na smicanje,
Wb, e ekvatorijalni otporni moment zavrtnjeva s obzirom na pritisak po omotau rupe.
Odgovarajue vrednosti ekvatorijalnih momenata inercije zavrtnjeva mogu da se odrede na sledei nain:
n
I v , e = m Av hi2 =
i =1
n
I b, e = m Ab hi2 =
i =1
2
Av hmax
2 m
(3.98)
2
Ab hmax
2 m
(3.99)
Tabela 3.1 -Vrednosti koeficijenta
353
m
Raspored zavrtnjeva
m=1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
1,0000
1,0000
0,9000
0,8000
0,7143
0,6429
0,5833
0,5333
0,4909
0,4545
0,4231
0,3956
0,3630
0,3500
0,3309
0,3137
0,2982
0,2841
0,2714
0,2597
0,2490
0,2391
0,2300
0,2262
0,2137
0,2064
0,1995
0,1931
0,1871
Uporedan
m=2
m=3
0,5000
0,5000
0,4500
0,4000
0,3571
0,3214
0,2917
0,2667
0,2455
0,2273
0,2115
0,1978
0,1815
0,1750
0,1654
0,1569
0,1491
0,1421
0,1357
0,1299
0,1245
0,1196
0,1150
0,1131
0,1068
0,1032
0,09975
0,09655
0,09355
0,3333
0,3333
0,3000
0,2667
0,2381
0,2148
0,1944
0,1778
0,1636
0,1515
0,1410
0,1319
0,1210
0,1167
0,1103
0,1046
0,09941
0,09474
0,09048
0,08658
0,08300
0,07971
0,07667
0,07539
0,07123
0,06878
0,06650
0,06437
0,06237
m=4
m=2
Naizmenian
m=3
m=4
0,2500
0,2500
0,2250
0,2000
0,1786
0,1607
0,1458
0,1333
0,1227
0,1136
0,1058
0,09890
0,09074
0,08750
0,08272
0,07843
0,07456
0,07105
0,06786
0,06496
0,06225
0,05978
0,05750
0,05654
0,05342
0,05159
0,04988
0,04828
0,04677
1,0000
0,8000
0,6429
0,5333
0,4542
0,3956
0,3500
0,3137
0,2842
0,2597
0,2391
0,2215
0,2064
0,1931
0,1815
0,1711
0,1619
0,1536
0,1462
0,1394
0,1332
0,1275
0,1223
0,1176
0,1131
0,1090
0,1052
0,1016
0,09831
0,5000
0,4444
0,3750
0,3200
0,2784
0,2449
0,2188
0,1975
0,1800
0,1653
0,1528
0,1420
0,1327
0,1244
0,1172
0,1107
0,1049
0,09972
0,09500
0,09070
0,08678
0,08318
0,07986
0,07680
0,07397
0,07133
0,06888
0,06659
0,06444
0,5000
0,4000
0,3214
0,2667
0,2271
0,1978
0,1750
0,1569
0,1421
0,1299
0,1196
0,1108
0,1032
0,09655
0,09072
0,08556
0,08095
0,07681
0,07307
0,06968
0,06659
0,06377
0,06117
0,05877
0,05656
0,05451
0,05260
0,05081
0,04915
Ukoliko u nastavku na rebru deluju aksijalna sila Nw, transverzalna sila V i moment savijanja M w , rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju na rebru moe da se odredi na
354
FR , max = FV2 + ( FN + max FM ) 2
(3.100)
gde su FV i FN komponente sile u najoptereenijem zavrtnju usled smiue odnosno

aksijalne sile, koje se odreuju prema izrazima (3.83) i (3.84), respektivno. Komponenta
sile usled momenta savijanja maxFM treba da se odredi na osnovu izraza (3.92) ili (3.95).
Pre kontrole nosivosti zavrtnjeva na rebru, koja se vri prema izrazu (3.74), potrebno je
da se pretpostavi njihov broj i raspored. Kod visokih nastavaka potreban broj zavrtnjeva
moe da se odredi na osnovu izraza:
nw,uk = m n
1
Fw, dop
6 M w
V 2 + Nw +
"
(3.101)
gde je:
" = hmax
n +1
h.
n 1
(3.102)
S obzirom na prethodno opisanu raspodelu sila, samo su ivini zavrtnjevi potpuno

iskorieni, jer se dimenzionisanje vri prema maksimalnoj sili koja se javlja u
najudaljenijim zavrtnjevima. Kako udeo zavrtnjeva koji se nalaze u blizini neutralne ose u
ukupnoj nosivosti zavrtnjeva na rebru nije velika, kod visokih vertikalnih limova (rebara)
neki od njih mogu da se izostave (slika 3.33). Na taj nain, smanjenjem broja redova
zavrtnjeva dobijaju se ekonominije veze (manji broj zavrtnjeva i lake podvezice).
Nedostaci ovakvih tipova nastavaka su komplikovanije obeleavanje i seenje podvezica i
neophodno zavarivanje podvezica koje se formiraju iz dva dela.
Slika 3.33 - Raspored zavrtnjeva na rebru kod visokih nastavaka
3.3.3 Proraun podvezica

Potrebna povrina podvezica na noicama se odreuje iz uslova da normalni napon u
podvezicama ne prekorai doputenu vrednost za odgovarajui sluaj optereenja i upotreb-
355
ljeni elini materijal. Kao i pri proveri napona u osnovnom materijalu na mestu nastavka, i
pri dimenzionisanju podvezica se uzima u obzir samo njihovo slabljenje na zategnutoj
noici. Dimenzije podvezica na pritisnutoj noici i na rebru se odreuju na osnovu bruto, a
na zategnutoj noici na osnovu neto povrine poprenog preseka (slika 3.34).
Proraun podvezica na noicama kod nastavaka nosaa ostvarenih zavrtnjevima prema
zadatim presenim silama (M i V) prikazan je u tabeli 3.2 sa oznakama u skladu sa slikom 3.34.
Tabela 3.2 - Proraun podvezica na noicama kod nastavaka nosaa
Proraun podvezica na zategnutoj noici
Obostrane podvezice (slika 3.34a)
t f , p ,t
N t, f
(b p ,1 + 2b p ,2 2n f ,1 d 0. f ) dop
Proraun podvezica na pritisnutoj noici

Obostrane podvezice (slika 3.34a)
t f , p,c
Af,p,t,net
Af,p,c
tf,p,t
tf,p,c
bp,1 i bp,2
bp
nf,1
d0,f
Vdop
N c, f
(b p ,1 + 2b p , 2 ) dop
Jednostrane podvezice (slika 3.34b)
t f , p ,t
N t, f
(b p n f ,1 d 0. f ) dop
Jednostrane podvezice (slika 3.34b)
t f , p ,c
N c, f
b p dop
neto povrina podvezica na zategnutoj noici,

bruto povrina podvezica na pritisnutoj noici,
potrebna debljina podvezica na zategnutoj noici,
potrebna debljina podvezica na pritisnutoj noici,
irine podvezica u sluaju obostranih podvezica na noici (slika 3.34a),
irina jednostrane podvezice na noici (slika 3.34b),
broj zavrtnjeva na noici u merodavnom poprenom preseku,
prenik rupe za zavrtanj na noici,
doputen napon za osnovni materijal.
NAPOMENE:
(1) Sile zatezanja Nt,f i pritiska Nc,f koje se javljaju u noicama nosaa usled momenta
savijanja, treba da se odrede prema izrazu (3.69).
(2)Ako na mestu nastavka deluje i aksijalna sila N, i ona mora da se uzme u obzir pri
proraunu podvezica. Raspodela aksijalne N sile se vri prema povrini, kao i kod
nastavaka tapova. Ukupni uticaji u noicama odreuju se superpozicijom aksijalnih sila
usled momenta savijanja i aksijalne sile. Pri tome treba voditi rauna o znaku aksijalne sile.
U sluaju aksijalne sile zatezanja Nt sile u noicama nosaa se odreuju na sledei nain:
- za zategnutu noicu
N t , f = M f / h + N t
- za pritisnutu noicu
N c, f = M f / h + N t
Af
A
Af
A
gde su Mf moment u noicama definisan izrazom (3.56), Af povrina jedne noice i h
krak sila, prema izrazu (3.70).
(3) Kada je nastavak nosaa izveden prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima sila u
zategnutoj noici moe da se redukuje prema izrazima (3.27) i (3.28).
356
a)
b)
Slika 3.34 - Podvezice kod nastavka nosaa
Na mestu prekida nosaa sve statike uticaje preuzimaju podvezice na noicama i na

rebru. Maksimalna vrednost napona u njima ne sme da prekorai doputenu vrednost. Geometrijske karakteristike poprenog preseka, sastavljenog samo od podvezica, se sraunavaju sa neto presekom zategnutih podvezica i bruto presekom pritisnutih podvezica i podvezica na rebru. Prema tome, potrebne dimenzije podvezica na rebru mogu da se odrede iz
uslova:
W p ,net
Aw, p
M
dop
V
(3.103)
(3.104)
dop
gde su:
M
moment savijanja koji deluje na mestu nastavka,
V
transverzalna sila koja deluje na mestu nastavka,
Wp,net otporni moment neto poprenog preseka podvezica na noicama i rebru,
Aw,p bruto povrina podvezica na rebru.
Visina podvezica na rebru (hp) se, uglavnom, usvaja prema raspoloivoj visini rebra, a
debljina podvezica (tw,p) moe da se odredi na osnovu prethodna dva uslova. Meutim,
debljina podvezica na rebru moe i da se pretpostavi, pa da se dokae da su prethodna dva
uslova zadovoljena.
Otporni moment neto poprenog preseka podvezica moe da se odredi na osnovu izraza:
W p , net =
I p , net
h / 2 + t f , p ,t
(3.105)
357
gde su:
Ip,net moment inercije neto poprenog preseka podvezica,
h
visina nosaa,
tf,p,t debljina podvezica na zategnutoj noici.
Moment inercije neto poprenog preseka podvezica na nosau Ip,net odreuje se na osnovu bruto poprenog preseka rebra i pritisnute noice i neto preseka zategnute noice,
prema izrazu:
Ip,net = Iw,p+If,p,net
(3.106)
gde su:
Iw,p moment inercije podvezica na rebru i
If,p,net moment inercije podvezica na noicama.
Kako se podvezice uvek postavljaju sa obe strane rebra, njihov moment inercije moe
da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
I w, p = 2 tw, p h 3p / 12 = tw, p h p3 / 6
(3.107)
gde su hp i tw,p visina i debljina podvezica na rebru, respektivno.

Moment inercije podvezica na noicama moe da se odredi na osnovu sledeih izraza:
- u sluaju obostranih podvezica na noicama (slika 3.34a):
h tf
I f , p ,net = (b p ,1 + 2b p ,2 )t f , p ,c + (b p ,1 + 2b p ,2 2 n f ,1 d 0, f ) t f , p ,t
2
(3.108)
- u sluaju jednostranih podvezica na noicama (slika 3.34b):

h + t f , p,t
I f , p , net = b p t f , p , c + (b p n f ,1 d 0, f ) t f , p , t
2
(3.109)
Na osnovu prethodnih izraza, uz usvojenu visinu hp podvezica u skladu sa mogunostima konstruisanja nastavka, i prethodno odreene dimenzije podvezica na noicama (videti
tabelu 3.2), mogue je da se eksplicitno odredi potrebna debljina podvezica na rebru.
3.4 PRORAUN STATIKI POKRIVENIH NASTAVAKA NOSAA

OSTVARENIH ZAVRTNJEVIMA
Ukoliko je potrebno da stepen sigurnosti nastavka nosaa bude isti ili vei od stepena
sigurnosti samog nosaa, nastavak se projektuje kao statiki pokriven, tako da moe da
prihvati iste ili vee statike uticaje od nosaa. Kod statiki pokrivenih nastavaka nosaa
moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1. Neto povrina poprenog preseka podvezica mora da bude vea ili jednaka od neto
povrine poprenog preseka nosaa i to pojedinano za svaki deo poprenog preseka nosaa i ukupno za ceo popreni presek;
2. Nosivost zavrtnjeva mora da bude vea ili jednaka od nosivosti nosaa sa neto povrinom poprenog preseka na zatezanje, i to pojedinano za delove poprenog preseka nosaa i ukupno za ceo popreni presek;
358
3. Moment nosivosti podvezica i moment nosivosti zavrtnjeva moraju da budu vei ili
jednaki od momenta nosivosti nosaa.
Prvi uslov u matematikom obliku moe da se formulie na sledei nain:
A f , p ,t , net A f , net
(3.110)
Af , p,c Af
(3.111)
Aw, p Aw
(3.112)
Ap ,net Anet A f , p,t ,net + Af , p,c + Ap , w A f ,net + A f
+ Aw
(3.113)
gde su:
A f , p , t , net neto povrina podvezica na zategnutoj noici,
Af , p,c
bruto povrina podvezica na pritisnutoj noici,
Aw, p
bruto povrina podvezica na rebru,
A f , net
neto povrina zategnute noice,
Af
bruto povrina pritisnute noice,
Aw
bruto povrina rebra.

Drugi uslov moe da se napie na sledei nain:
n f , uk F f , dop A f , net dop
(3.114)
nw, uk Fw, dop Aw dop
(3.115)
2 n f , uk F f , dop + nw,uk Fw, dop Anet dop = A f , net + A f + Aw dop
(3.116)
gde su:
nf,uk ukupan broj zavrtnjeva na noici sa jedne strane nastavka,
nw,uk ukupan broj zavrtnjeva na rebru sa jedne strane nastavka,
Ff,dop nosivost zavrtnja na noici na smicanje,
Fw,dop nosivost zavrtnja na rebru na smicanje.
Trei uslov, zapravo predstavlja dva uslova, jedan koji se odnosi na podvezice i jedan
koji se odnosi na zavrtnjeve:
M p M nos = Wnet dop
(3.117)
M b M nos = Wnet dop
(3.118)
gde su:
M p moment nosivosti podvezica,
Mb
moment nosivosti zavrtnja,
M nos moment nosivosti nosaa,

Wnet
neto otporni moment nosaa.
359
Kako je moment nosivosti podvezica direktno proporcionalan njihovom otpornom momentu, nosivost podvezica moe da se proveri pomou otpornog momenta. Dakle, treba
pokazati da je neto otporni moment podvezica vei ili jednak od neto otpornog momenta
nosaa, i to kako pojedinano za noice i rebro, tako i ukupno za itav nosa:
W f , p , net W f , net
(3.119)
Ww, p Ww
(3.120)
W p , net = W f , p , net + W p , w Wnet = W f , net + Ww
(3.121)
gde su:
W f , p , net neto otporni moment podvezica na noicama (slabljenje se uzima u obzir samo
W f , net
kod podvezica na zategnutoj noici),

neto otporni moment noica (slabljenje se uzima u obzir samo na zategnutoj
Ww, p
noici),
bruto otporni moment podvezica na rebru,
Ww
bruto otporni moment rebra,
W p , net
ukupni neto otporni moment podvezica na noicama i rebru,
Wnet
neto otporni moment nosaa.
Uslov koji se odnosi na moment nosivosti zavrtnjeva (3.118) moe da se razdvoji na

posebna dva uslova koja se odnose na nosivost zavrtnjeva na noicama i rebru:
M b, f M f
(3.122)
M b, w M w
(3.123)
gde su:
Mb,f moment nosivosti zavrtnjeva na noicama,
Mb,w moment nosivosti zavrtnjeva na rebru,
moment nosivosti noica,
Mf
Mw moment nosivosti rebra.
Ispunjenjem uslova (3.114) istovremeno se zadovoljava i uslov u pogledu momenta nosivosti zavrtnjeva na noicama (3.122). to se tie momenta nosivosti zavrtnjeva na rebru
nosaa, ukoliko je zadovoljen uslov (3.115) ne znai da je istovremeno ostvaren zahtev u
pogledu momenta nosivosti zavrtnjeva na rebru (3.123). Kod dokaza nosivosti zavrtnjeva
na rebru nosaa postoje dva razliita postupka prorauna, jedan koji se primenjuje za obine zavrtnjeve i visokovredne zavrtnjeve bez sile prednaprezanja i drugi koji se primenjuje
u sluaju prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva. Razlika u proraunu potie od razliitog ponaanja prednapregnutih i neprednapregnutih zavrtnjeva.
Kod obinih i neprednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva potrebno je da se proveri
nosivost zavrtnjeva na smicanje i pritisak po omotau rupe. Ako se ima u vidu linearna
raspodela normalnog napona izazvanog dejstvom momenta savijanja, izraz (3.123) moe
da se transformie na sledei nain:
360
Wv
hn / 2
d /2
dop Ww
dop
h/2
h/2
(3.124a)
Wb
hn / 2
d /2
b, dop Ww
dop
h/2
h/2
(3.124b)
gde su:
Wv
otporni moment zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje,
Wb
otporni moment zavrtnjeva na rebru s obzirom na pritisak po omotau rupe,
Wdop doputeni smiui napon za zavrtnjeve,
Vdop doputeni normalni napon za osnovni materijal,
Vb,dop doputeni napon pritiska po omotau rupe za osnovni materijal,
h
visina nosaa,
d
visina rebra,
hn
vertikalno rastojanje izmeu najudaljenijih zavrtnjeva na rebru hn=hmax (slika
3.32b).
Ako se u prethodnim izrazima (3.124) otporni momenti zavrtnjeva na rebru i otporni
moment rebra izraze u funkciji odgovarajuih momenata inercije dobija se:
I v hn / 2
I
d /2
dop w
dop
hn / 2 h / 2
d /2 h/2
(3.125a)
I b hn / 2
I
d /2
b, dop w
dop
hn / 2 h / 2
d /2 h/2
(3.125b)
odnosno, nakon elementarnih matematikih transformacija:

Iv I w
Ib I w
dop
(3.126a)
dop
dop
b, dop
(3.126b)
gde su Iv i Ib momenti inercije zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje i pritisak po

omotau rupe, respektivno. Treba napomenuti da se kod irokih nastavaka koriste polarni,
a kod visokih, ekvatorijalni momenti inercije (3.98) i (3.99). Kod irokih nastavaka se uglavnom pretpostavi broj i raspored zavrtnjeva na rebru, pa se proveri njihova nosivost prema izrazima (3.126). Kod visokih nastavaka, moe da se usvoji broj zavrtnjeva u jednom
redu (n), u skladu sa minimalnim rastojanjima, a potreban broj redova (m) moe da se odredi raunski na osnovu uslova nosivosti zavrtnjeva na rebru. Kako je kod visokih nastavaka doprinos svakog reda zavrtnjeva njihovoj ukupnoj nosivosti podjednak, prethodni uslovi mogu da se napiu na sledei nain:
mv I v ,1 I w
dop
dop
(3.127a)
mb I b,1 I w
dop
361
(3.127b)
b, dop
gde su:
potreban broj redova zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje,
mv
Iv,1
ekvatorijalni moment inercije jednog reda zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje,
mb
potreban broj redova zavrtnjeva na rebru s obzirom na pritisak po omotau rupe,
Ib,1
ekvatorijalni moment inercije jednog reda zavrtnjeva na rebru s obzirom na pritisak
po omotau rupe.
Konano, potreban broj redova zavrtnjeva na rebru moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
I w dop
mv =
I v ,1 dop
.
m = max
mb = I w dop
I b,1 b, dop
(3.128)
U sluaju prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva moment nosivosti zavrtnjeva na

rebru treba da se odredi na sledei nain:
za iroke nastavke (prema polarnom momentu inercije):
n m
M b, w = Fs, dop
ri2
i =1
rmax
(3.129)
za visoke nastavke (prema ekvatorijalnom momentu inercije):

n
hi2
M b, w = m Fs, dop i =1
hmax
(3.130)
gde su:
m
broj redova zavrtnjeva na rebru,
Fs,dop nosivost prednapregnutog visokovrednog zavrtnja na proklizavanje.
Ovako sraunat moment nosivosti zavrtnjeva na rebru mora da bude vei od momenta
nosivosti rebra koji treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
M w = Ww dop
d /2
d
= Ww dop .
h/2
h
(3.131)
3.5 PRORAUN NASTAVAKA NOSAA U ZAVARENOJ IZRADI

Nastavci nosaa u zavarenoj izradi se najee izvode na jedan od sledeih naina:
pomou sueonih avova (slika 3.35a),
362
pomou ugaonih avova i podvezica (slika 3.35b),

kombinacijom prethodna dva naina nastavaka (slika 3.35c),
pomou eone ploe za koju su zavareni delovi nosaa pomou ugaonih ili sueonih
avova (slika 3.35d).
Slika 3.35 - Nastavci nosaa u zavarenoj izradi
Statiki najpovoljnije reenje je izvoenje nastavka pomou sueonih avova (slika

3.35a). Tok linija sila je neporemeen pa ne postoji koncentracija napona. Pravilnim izborom postupka zavarivanja, oblika, dimenzija i kvaliteta ava mogue je postii statiki
pokriven nastavak. Pri tom svi zahtevi u pogledu vrste i kvaliteta avova moraju da budu
jasno naznaeni u tehnikoj dokumentaciji (crteima). Treba izbegavati nastavljanje svih
delova poprenog preseka (noica i rebra) u istom popreom preseku. Sa stanovita sigurnosti, znatno je povoljnije ako su nastavci noica i rebra meusobno smaknuti, kako je prikazano na slici 3.35a. Uobiajeno je da su mesta nastavaka meusobno pomerena za rastojanje koje se kree u granicama od b/2 do b, gde je b irina noice.
Kod valjanih profila priprema ljeba i zavarivanje delova profila na mestu prelaska
rebra u noice su znatno oteani. Pored toga, u tim zonama profila ako je elik neumiren
javlja se segregacija i mogunost stvaranja greaka u avovima. Zbog toga se nastavci nosaa izraenih od valjanih profila izvedeni sueonim avovima ne preporuuju.
Proraun napona u sueonim avovima vri se kao za osnovni materijal, pa pri kontroli
sueonih avova treba pokazati da je normalni napon u avu manji od doputenog:
w =
M
b, w, dop = k dop
Ww
363
(3.132)
gde su:
M
Ww
moment savijanja,
otporni moment sueonih avova, koji je jednak otpornom momentu poprenog
preseka (Ww=W),
k
koeficijent koji zavisi od kvaliteta sueonih avova ( k 1 ),
Vb,w,dop doputeni napon za sueone avove (videti poglavlje 2).
Pri izradi ovakvih nastavaka na noicama treba primeniti polazne i zavrne ploice za
zavarivanje. Prelaz sa jedne debljine noice na drugu treba da bude blag i obraen, kako bi
se izbegle neeljene koncentracije napona.
Raspodela presenih sila na pojedine delove poprenog preseka, kod nastavka pomou
ugaonih avova i podvezica (slika 3.35b), vri se na isti nain kao i kod nastavka ostvarenog zavrtnjevima: moment savijanja se deli srazmerno momentima inercije, normalna sila
srazmerno povrini, a celokupnu transverzalnu silu prihvata rebro. Usled promene toka sila dolazi do koncentracije napona u presecima 1-1 i 2-2. Ovakvi nastavci su neracionalni
jer zahtevaju dodatni materijal (podvezice), a mogu da se primenjuju samo kod konstrukcija napregnutih statikim optereenjem, jer kod dinamiki napregnutih konstrukcija, usled
zavarivanja poprenim ugaonim avovima koji su upravni na tok sila zatezanja dolazi do
znatnog smanjenja otpornosti nosaa na zamor.
Na slici 3.35c je prikazan nastavak dobijen kombinacijom prethodna dva sluaja. Kako
ugaoni avovi imaju manju krutost od sueonih, to moe da doe do koncentracije napona
u sueonom avu na zategnutoj noici. Ovakva reenja se primenjuju samo kod konstrukcija napregnutih statikim optereenjem. Kod dinamiki optereenih konstrukcija ovakvim
detaljima konstruisanja se znatno umanjuje otpornost na zamor.
Kod nastavka sa eonom ploom i ugaonim avovima (slika 3.35d), prenoenje sila sa
jednog na drugi deo nosaa se vri indirektno preko eone ploe. Debljina eone ploe zavisi od debljine ava (dplt1,5aw). Zbog lamelarnog cepanja treba izbegavati debele eone
ploe. Normalni napon u ugaonim avovima se odreuje na osnovu otpornog momenta
svih ugaonih avova, koji se po pravilu postavljaju du itavog obima nosaa:
w =
M
w, dop
Ww
(3.133)
gde je Ww otporni moment ugaonih avova, a w,dop doputeni napon za ugaone avove
(videti poglavlje 2).
4 PRORAUN I KONSTRUISANJE VEZA POD UGLOM

4.1 UVOD
eline konstrukcije po svojoj prirodi nisu monolitne, ve se sastoje od meusobno povezanih elemenata. Nosei sistemi su uglavnom skeletnog tipa, dakle formirani su od linij-
364
skih elemenata. Povezivanje ovih elemenata u konstruktivnu celinu ostvaruje se vezama.

Raznovrsnost i specifinost objekta diktiraju razliite poloaje elemenata pri njihovom
meusobnom povezivanju. Mnogobrojni su primeri iz prakse gde se elementi spajaju pod
uglom. U zgradarstvu se ovakve veze javljaju izmeu podvlaka i sekundarnih nosaa i izmeu ovih nosaa i stubova (slika 3.36a), u mostogradnji izmeu poprenih i podunih nosaa i izmeu poprenih i glavnih nosaa (slika 3.36b). Veze pod uglom su, takoe, neizbene kod noseih sistema rotiljnog tipa. Najee je ugao pod kojim se vezuju elementi
prav, ali su mogue i kose veze koje su skuplje i u pogledu utroka materijala i u pogledu
vremena potrebnog za izradu, pa ih treba izbegavati.
Slika 3.36 - Primeri veza pod uglom: a) u zgradarstvu; b) u mostogradnji
Nain konstruktivnog oblikovanja veze dva nosaa pod uglom zavisi od raspoloive
konstruktivne visine konstrukcije. Ako raspoloiva visina nije ograniena, veza se ostvaruje ukrtanjem nosaa, odnosno direktnim oslanjanjem jednog nosaa na drugi, to je i najjednostavnije reenje (slika 3.37a). Meutim, ukoliko je konstruktivna visina ograniena,
to je ei sluaj, vezivanje se vri tako da gornje noice nosaa lee u istoj ravni (slika
3.37b). Kod izrazito malih konstruktivnih visina moe se izvriti uputanje nosaa (slika
3.37c), koliko to dozvoljavaju funkcionalni uslovi (na primer postavljanje kolovozne table
ili ina kod mostova).
365
Slika 3.37 - Meusobni poloaj nosaa kod veza pod uglom
Optereenje se kod sistema nosaa vezanih pod uglom prenosi sa nosaa nieg na nosae vieg reda. Kod mostovskih konstrukcija (slika 3.36b), poduni nosai predstavljaju nosae najnieg reda koji svoje reakcije predaju poprenim nosaima (nosai vieg reda), a
366
ovi pak optereuju glavne nosae koji su nosai najvieg reda. Tok prorauna je analogan
nainu prenoenja optereenja: prvo se raunaju poduni nosai, a na kraju glavni nosai.
Za sisteme nosaa sa rotiljnim dejstvom ne moe se unapred znati koji su nosai vieg reda, a koji nieg reda. Uticaji u ovakvim sistemima zavise od odnosa krutosti pojedinih elemenata i mogu da se odrede pomou poznatih postupaka Teorije konstrukcija, uz analizu
sistema sastavljenog od svih nosaa.
Sa statikog aspekta veze pod uglom mogu da budu krute (prenose moment savijanja i
transverzalnu silu), ili zglobne (prenose samo transverzalnu silu). U praksi se, meutim, iz
razloga jednostavnijeg konstruktivnog oblikovanja ne javljaju idealno zglobne veze, ve
su one optereene i momentom usled ekscentrinog vezivanja, pa se moe rei da poseduju izvesan, mali stepen ukljetenja (elastino ukljetenje). Ni krute veze ne mogu uvek
da budu idealne, jer je mogue malo obrtanje preseka na mestu veze.
Kao i sve ostale veze u elinim konstrukcijama i veze pod uglom se ostvaruju pomou
svih konvencionalnih spojnih sredstava, dakle pomou zavrtnjeva i zavarivanjem.
4.2 ZGLOBNE VEZE

Primena nosaa tipa proste grede je veoma esta u elinim konstrukcijama. Stoga su
konstruktivno razraeni mnogi sistemi zglobnih veza. Nain konstruisanja ovakvih veza
zavisi od inteziteta oslonakih reakcija, ponaanja pri deformaciji i odnosa gabarita nosaa
koji se vezuju. Optimalno reenje je ono koje zahteva minimalne trokove izrade i jednostavno je za montau. U savremenim elinim konstrukcijama se najee primenjuju:
veze sa prikljunim limom (4.2.1),
veze sa prikljunim ugaonicima (4.2.2),
veze sa eonom ploom (4.2.3),
veze pomou stolice (4.2.4).
4.2.1 Veze sa prikljunim limom

Tipian primer zglobne veze pomou prikljunog lima prikazan je na slici 3.38. Ovakav nain vezivanja je vrlo jednostavan za izradu, jer se vri samo odsecanje nosaa na
projektovanu duinu i bue odgovarajue rupe. Montaa je, takoe, jednostavna jer je veza
pristupana, a ugradnja zavrtnjeva laka.
Nedostatak ovakvog reenja je to je veza osetljiva na bono pomeranje jer nema veliki
stepen torzionog ukljetenja. Zbog toga se ne preporuuje primena ovakvih veza za prijem
reakcija velikih inteziteta. Primena ovakvih veza je opravdana kod nosaa ija je bona
stabilnost gornjeg pojasa u potpunosti obezbeena (na primer pomou krute armiranobetonske ploe, ili horizontalnog sprega).
Kod ovakvih veza javlja se moment ekscentriciteta (Me=Ve), iji intenzitet zavisi od
ekscentriciteta veze e i oslonake reakcije nosaa V. Ako konstruktivni ili funkcionalni
razlozi diktiraju postavljanje gornjih noica nosaa u istoj ravni, zbog velikog ekscentriciteta moment ekscentriciteta moe da ima znaajnu vrednost (slika 3.38). Smanjenje ekscentriciteta moe da se postigne na dva naina:
zasecanjem jedne ili obe noice, zavisno od odnosa gabarita nosaa koji se vezuju
(slika 3.39a),
uputanjem nosaa koji se vezuje (slika 3.39b).
367
Slika 3.38 - Zglobna veza sa prikljunim limom
Slika 3.39 - Smanjenje momenta ekscentrinosti: a) jednostranim zasecanjem noice nosaa;

b) uputanjem nosaa
Kada se vri zasecanje noice nosaa, mora da se kontrolie naprezanje nosaa u oslabljenom preseku na najudaljenijem mestu od oslonca (presek 1-1, slika 3.40).
U oba sluaja, zaseeni presek 1-1 napregnut je momentom savijanja Me=Ve i transverzalnom silom V. Geometrijske karakteristike jednostrano i obostrano zaseenih nosaa
mogu da se odrede na osnovu izraza datih u okviru tabele 3.3.
Kontrola normalnih napona u oslabljenom preseku 1-1 se vri na osnovu sledeeg izraza:
Me
V e
=
dop .
W y , min W y , min
(3.134)
368
Slika 3.40 - Nain zasecanja i dijagrami napona kod jednostrano i obostrano oslabljenih
poprenih preseka nosaa
Tabela 3.3 - Geometrijske karakteristike poprenih preseka zaseenih nosaa

Jednostrano zaseeni nosai
Obostrano zaseeni nosai
Povrina poprenog preseka - A
A = h1 t w
A = t w h1 t f + b f t f
Rastojanje od teita do pritisnute ivice nosaa - hc
hc = h1
tf
h1 t w h1 t f
2
2
A
hc =
h1
2
Moment inercije poprenog preseka - Iy
t w ( h1 t f ) 3
b f t f t w ( h1 t f ) h1 2
+

Iy =
12
A
2
Otporni moment poprenog preseka - Wy
W y ,min =
Iy
Iy =
Wy =
hc
Iy
hc
t w h13
12
t w h12
6
Statiki moment poprenog preseka - Sy
Sy =
t w hc2
2
Sy =
t w h12
4
NAPOMENA: Sve oznake su u skladu sa slikom 3.40
Proraun smiuih napona se vri uz pretpostavku da itavu transverzalnu silu prima

rebro nosaa, a proseni smiui naponi se odreuju na osnovu sledeih izraza:
V
tw ( h1 t f )
za jednostrano zaseen nosa
(3.135)
V
t w h1
za obostrano zaseen nosa
(3.136)
369
Kako se u istom preseku (1-1) javljaju znaajna transverzalna sila i moment savijanja,
potrebno je da se izvri i kontrola uporednih napona prema poznatom izrazu:
u = 2 + 3 2 dop .
(3.137)
Osim dva prethodno navedena naina vezivanja nosaa pod uglom, sa relativno velikim ekscentricitetom (slika 3.38) i sa zasecanjem noica (slika 3.39a), veze pod uglom
mogu da se ostvare sa znatno manjim ekscentricitetom i bez zasecanja noica, ako se
nosa upusti (slika 3.39b), ili ako se vezuje za stub (slika 3.41).
Slika 3.41 - Veza nosaa sa stubom - mali ekscentricitet
Princip prorauna ovakvih veza zasniva se na proveri svih elemenata veze koji su neophodni za prenoenje sile sa jednog na drugi nosa. Dakle, mora da se proveri veza prikljunog lima i prikljune povrine (rebro oslonakog nasaa ili noica stuba), zatim stanje
napona u samom prikljunom limu i veza prikljunog lima sa rebrom nosaa.
Slika 3.42 - Naprezanja elemenata veze sa prikljunim limom
Usled smaknutog poloaja prikljunog lima u odnosu na osovinu rebra nosaa javlja se
moment torzije (MT), koji optereuje kako prikljuni lim tako i njegovu vezu sa priklju-
370
nom povrinom. Osim toga, usled neizbenog ekscentriciteta, javlja se i moment savijanja
(Me). Dakle, uticaji koji deluju na prikljuni lim su MT, Me i V (slika 3.42).
4.2.1.1 Veza prikljunog lima

Veza prikljunog lima u ravni spoja je optereena transverzalnom silom V i momentima torzije i savijanja koji su dati sledeim izrazima:
M T = V (t p + t w ) / 2
(3.138)
Me =V e
(3.139)
gde su t p i tw debljine prikljunog lima i rebra nosaa (slika 3.42).

Veza prikljunog lima se ostvaruje najee krunim ugaonim avom koji obrazuje zatvoreni popreni presek oko prikljunog lima. Geometrijske karakteristike i naprezanja
krunog ugaonog ava usled V, MT i Me su prikazane na slici 3.43.
Slika 3.43- Proraunski model i naprezanja ava za vezu prikljunog lima
Kako su horizontalni avovi veoma kratki njihov uticaj na nosivost avova na savijanje
moe da se zanemari. Maksimalan normalni napon usled momenta ekscentriciteta se javlja
u taki 1 i moe da se odredi na osnovu izraza:
n=
Me
Ww
(4.140)
gde je Ww otporni moment vertikalnih ugaonih avova ( Ww = a h 2p / 3 ).

Smiui naponi su dvojake prirode. Oni potiu od transverzalne sile i momenta torzije.
Pretpostavlja se da ukupnu transverzalnu silu prihvataju vertikalni avovi i da su smiui
naponi konstantni du visine prikljunog lima, pa je:
V
Aw, v
VII,V =
371
(4.141)
gde je Aw,v=2hpa smiua povrina ava.

S obzirom na torziju, avovi rade kao zatvoren tankozidni presek, pa je smiui napon
usled torzionog momenta:
VII,T =
MT
Ww , T
(4.142)
gde je Ww,T torzioni otporni moment ava ( Ww,T = 2 ( a + t p ) ( a + h p ) a ).

Kontrolu uporednog napona u ugaonom avu, u taki 1, treba sprovesti na sledei nain:
u = n 2 + (VII,V + VII,T ) 2 w, dop .
(3.143)
Uticaji smiuih napona usled momenta torzije su mali, pa, uglavnom, mogu da se zanemare.
4.2.1.2 Kontrola napona u prikljunom limu

Najvei uticaji u prikljunom limu se javljaju neposredno pre zavarene veze sa prikljunom povrinom i jednaki su uticajima u avovima. Prema tome, u najoptereenijem
preseku prikljunog lima se javljaju smiua sila V, moment savijanja Me i moment torzije
MT.
Maksimalni normalni napon, izazvan momentom ekscentriciteta je:
max =
Me
V e
.
=
W p t p h 2p / 6
(3.144)
Pretpostavlja se da su smiui naponi, usled transverzalne sile, konstantni du visine

prikljunog lima (slika 3.44):
V =
V
.
t p hp
(3.145)
Torzioni moment takoe izaziva smiue napone koji, po teoriji torzije uskog pravougaonog preseka, imaju sledeu vrednost:
T =
M T V (t p + t w ) / 2
=
WT
h p t 2p / 3
(3.146)
gde je WT torzioni otporni moment uskog pravougaonog preseka (hp>10tp).

Na osnovu ovih komponenata moe da se izvri kontrola uporednog napona:
u = 2 + 3 ( V + T ) 2 dop
(3.147)
Kao i u sluaju avova, smiui naponi usled momenta torzije su mali pa mogu da se
zanemare.
372
Slika 3.44 - Proraunski dijagrami napona u prikljunom limu
4.2.1.3 Veza prikljunog lima za rebro nosaa

Veza nosaa sa prikljunim limom se ostvaruje zavrtnjevima. Uglavnom se primenjuju
neobraeni zavrtnjevi razliitih klasa vrstoe, u zavisnosti od intenziteta oslonake reakcije. Zavrtnjevi su optereeni transverzalnom silom V i momentom ekscentriciteta Me. Potreban broj zavrtnjeva se odreuje prema izrazu:
2
V
1
6 Me
6e
V2 +
1+
=
Fdop
h
F
h
dop
(3.148)
gde su:
h
visina prikljunog nosaa,
Fdop nosivost zavrtnja u smiuem spoju (Fv,dop (2.10) ili Fs,dop (2.33) ili Fvs,dop (2.34)).
Za pretpostavljeni raspored i broj zavrtnjeva treba da se sprovede kontrola nosivosti
najoptereenijeg zavrtnja prema sledeim izrazima:
2
FR , max = FV2 + max FM Fdop

FV =
V
n
max FM
(3.149)
(3.150)
M e hn
nr
hi2
1
Me
m .
hn
(3.151)
373
Veze sa prikljunim limom mogu da se konstruiu i sa dve podvezice, kao to je

prikazano na slici 3.45. Ovakva veza je statiki povoljnija sa stanovita naprezanja zavrtnjeva i torzije, ali zahteva dodatne podvezice i vei broj zavrtnjeva, a i ekscentricitet se
poveava.
Slika 3.45 - Dvosene veze sa prikljunim limom
Kod ovakvih veza usled centrinog postavljanja podvezica, izbegnut je moment torzije.
Proraun je analogan prethodnom, s tim da su smiui naponi izazvani iskljuivo transverzalnim silama. Osim toga, pri proraunu zavrtnjeva treba uzeti u obzir da su oni u ovakvim
vezama dvoseni. Pri proraunu ovakvih veza, osim ve pomenutih kontrola, neophodno
je izvriti proveru nosivosti podvezica koje su optereene transverzalnom silom V i momentom ekscentriciteta Me=Ve. Veza prikljunog lima moe da se prorauna uz pretpostavku da vertikalni avovi prenose transverzalnu silu, a horizontalni avovi prenose sile
koje se dobijaju kao spreg sila od momenta ekscentriciteta. U tom sluaju naponi u avovima treba da se odrede na sledei nain:
VII =
VII =
V
2 a1 " 1
V e /( h 2 t f )
2 a2 " 2
za vertikalne avove
(3.152)
za horizontalne avove
(3.153)
gde je h visina a tf debljina noica nosaa, dok su a1 i " 1 , odnosno a2 i " 2 dimenzije vertikalnih i horizontalnih ugaonih avova (slika 3.45).
4.2.2 Veze sa prikljunim ugaonicima

Ovakve veze su sline vezama sa prikljunim limom, s tim to ulogu prikljunog lima
preuzimaju dva prikljuna ugaonika (slika 3.46a). Vezivanje ugaonika za prikljunu povrinu ostvaruje se, uglavnom, zavrtnjevima, mada ima i reenja u zavarenoj izradi. Kod veza za prijem sila veeg inteziteta neophodno je da se postave dva ili, eventualno, tri reda
zavrtnjeva na rebru prikljunog nosaa (slika 3.46b).
Obrtanje oslonakog preseka zglobno oslonjenog nosaa sistema proste grede izaziva i
obrtanje veze. To se vri na raun deformacije gornjeg dela ugaonika (slika 3.46c), vrata
zavrtnjeva izloenih upanju i prikljune povrine, ukoliko ona nije kruta.
Razlikuju se dve serije zavrtnjeva (slika 3.46a). Zavrtnjevi za vezu rebra nosaa sa
prikljunim ugaonikom nazivaju se zavrtnjevi serije 1, a zavrtnjevi kojima se ostvaruje ve-
374
za ugaonika sa prikljunom povrinom, zavrtnjevi serije 2. Proraun veze mora da obuhvati kontrolu svih elemenata pomou kojih se vri prenoenje sila u vezi.
Slika 3.46 - Veze sa prikljunim ugaonicima
4.2.2.1 Veza rebra nosaa sa prikljunim ugaonicima

Zavrtnjevi serije 1 optereeni su transverzalnom silom V (reakcija nosaa) i momentom
ekscentriciteta Me=Ve. Kako se veza ostvaruje sa dva ugaonika, to su zavrtnjevi serije 1
dvoseni. Kod irokih veza, komponente sile u najoptereenijem zavrtnju serije 1 (slika
3.47a) mogu da se odrede na osnovu sledeih izraza:
FV =
V
nm
max FM , x
(3.154)
M e zmax
mn
(3.155)
ri2
i =1
max FM , z
M e xmax
mn
ri
(3.156)
i =1
gde su m i n broj redova zavrtnjeva serije 1 i broj zavrtnjeva u jednom redu, respektivno.
Rezultujua sila u maksimalno optereenom zavrtnju serije 1 dobija se kao vektorski zbir
ovih komponenata, prema sledeem izrazu:
FR , max =
(max FM , z + FV )2 + max FM2 , x
(3.157)
375
i mora da bude manja ili jednaka od nosivosti zavrtnja serije 1 u smiuem spoju Fdop.
Slika 3.47 - Sile u najoptereenijem zavrtnju serije 1 kod: a) irokih veza, b) visokih veza
Ako je veza visoka to je najei sluaj (za prijem transverzalne sile najee je dovoljan samo jedan red zavrtnjeva serije 1) moe da se zanemari vertikalna komponenta u zavrtnju usled momenta ekscentriciteta. Tada rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju
treba da zadovolji sledei uslov:
FR ,max = FV2 + max FM2 Fdop
(3.159)
gde je:
max FM
= max FM , x =
M e z max
n
m
i =1
(3.160)
zi2
dok se FV odreuje kao i kod irokih veza, prema izrazu (3.154), a m je broj redova zavrtnjeva.
4.2.2.2 Kontrola napona u prikljunom ugaoniku

Kao i zavrtnjevi serije 1 i prikljuni ugaonici su optereeni transverzalnom silom V i
momentom ekscentriciteta Me=Ve. Kritian presek je na mestu zavrtnjeva serije 1, gde je
ugaonik u zategnutoj zoni oslabljen rupama za zavrtnjeve (slika 3.48). Kontrola napona
treba da se sprovede na sledei nain:
Me V e
=
dop
Wnet Wnet
(3.161)
V
dop
Anet
(3.162)
376
u = 2 + 3 2 dop
(3.163)
gde su:
Anet neto povrina poprenog preseka prikljunih ugaonika na mestu zavrtnjeva serije 1,
Wnet neto otporni momenat poprenog preseka ugaonika,
Slika 3.48 - Geometrijske karakteristike i naprezanja prikljunih ugaonika
U tabeli 3.4 prikazani su tipini prikljuni ugaonici koji se najee koriste u praksi, sa
standardnim zavrtnjevima i uobiajenim poloajima rupa. Primenom ovih ugaonika sa odgovarajuim zavrtnjevima i poloajem rupa, najee su ispunjeni naponski uslovi definisani izrazima (3.161) do (3.163).
Tabela 3.4 - Uobiajeni prikljuni ugaonici
Ugaonik
Zavrtanj
Poloaj rupa
c1
c2
c3
L90x90x9
M16
50
L100x100x10(12)
M20
60
L120x120x12
M24
70
L150x75x9
M16
50
60
50
L180x90x10(12)
M20
60
70
60
L200x100x12
M24
70
80
60
4.2.2.3 Veza ugaonika za prikljunu povrinu

Nain prenoenja sile sa ugaonika na prikljunu povrinu je prilino sloen. Naime,
osim transverzalne sile javljaju se i dva momenta ekscentriciteta (slika 3.49), jedan lei u
ravni rebra nosaa (Me,1), a drugi u ravni veze ugaonika sa prikljunom povrinom (Me,2):
377
M e,1 =
V
e1
2
(3.164)
M e,2 =
V
e2 .
2
(3.165)
Uticaj momenta M e,1 na upanje zavrtnjeva serije 2 (slika 3.49b), moe da se zanemari, jer su ugaonici vrlo deformabilni.
Slika 3.49 - Ponaanje veze ugaonika sa prikljunom povrinom
Usled momenta M e,2 dolazi do obrtanja veze u ravni prikljune povrine, usled ega
se javlja horizontalna komponenta smiue sile u zavrtnjevima serije 2 (slika 3.49c). Ovaj
moment se uravnoteava silom pritiska Nc, koja deluje u teitu kontaktne povrine
izmeu ugaonika (AC) i rebra nosaa, i smiuim horizontalnim silama u zavrtnjevima
(slika 3.49d). Kontaktna povrina je pravougaonik visine hC i irine bC (slika 3.49). Sila Nc
deluje u teitu ovog pravougaonika, ali njen poloaj nije unapred poznat, jer hC mora da
se pretpostavi. irina kontaktne povri bC moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza
(slika 3.50):
bC = 1,58 t + 0,423 r "
(3.166)
gde je t debljina prikljunog ugaonika, r poluprenik zaobljenja, a " zazor koji treba da
bude manji ili jednak od 10 mm.
Sila u i-tom zavrtnju usled dejstva momenta M 2 moe da se odredi pomou sledeeg
izraza:
H
= M2
FMi
zi
zi2
gde je zi rastojanje od mesta dejstva sile Nc do mesta i-tog zavrtnja (slika 3.49c).
(3.167)
378
Slika 3.50 - Geometrijske karakteristike kontaktne povrine
Kako je vrednost hC pretpostavljena, na osnovu geometrije veze mogu da se odrede

rastojanja zavrtnjeva do centra pritiska zi. Iz uslova ravnotee horizontalnih sila dobija se:
n
H = 0
N c = Fi ,M , x = M e,2
i =1
zi
i =1
n
(3.168)
zi2
i =1
Na osnovu uslova ravnotee momenta, moe da se proveri da li pretpostavljena visina

kontaktne povrine hC odgovara stvarnom rasporedu unutranjih sila, odnosno da li je uinjena pretpostavka valjana. Iz uslova ravnotee momenata oko take u kojoj deluje rezultanta sila u zavrtnjevima serije 2 moe da se odredi krak unutranjih sila K:
= 0 N c = M e,2 =
M e,2
Nc
(3.169)
Visina hC kontaktne povrine moe da se odredi na osnovu izraza:

hC
3
=h
2
2
(3.170)
odnosno,
hC = 2h 3
M e,2
Nc
(3.171)
gde je h visina prikljunog ugaonika, a krak unutranjih sila (slika 3.49d). Ukoliko dobijena vrednost visine kontaktne povrine hC ne odgovara pretpostavljenoj, treba ponoviti
iteraciju. Kada se, konano, odredi vrednost visine hC, mogu da se odrede i kontaktna sila
pritiska Nc i sila u najoptereenijem zavrtnju. Kontaktni napon pritiska izazvan silom pritiska Nc mora da zadovolji sledei uslov:
Nc
Nc
=
dop .
AC hC bC
379
(3.172)
Uticaji u zavrtnjevima, izazvani dejstvom momenta M e,2 su neznatni u odnosu na one

izazvane transverzalnom silom, pa uglavnom mogu da se zanemare. Dakle, veza prikljunog ugaonika za prikljunu povr, odnosno zavrtnjevi serije 2, se dimenzioniu samo na
uticaj transverzalne sile V:
FV =
V
Fdop
2n
(3.173)
gde je n broj zavrtnjeva serije 2 na jednom ugaoniku. Obino je broj zavrtnjeva serije dva
dva puta vei od broja zavrtnjeva serije 1.
Ukoliko se veza nosaa ostvaruje samo sa jedne strane (slika 3.51a), zavrtnjevi serije 2
su jednoseni. Meutim, u sluaju obostranih veza (slika 3.51b), zavrtnjevi serije 2 su dvoseni i prihvataju transverzalne sile, odnosno reakcije dva susedna nosaa. Kod ovakvih
veza, u sluaju neprednapregnutih zavrtnjeva, pri proraunu zavrtnjeva serije 2 treba
izvriti sledee kontrole:
Slika 3.51 - Veza nosaa pod uglom: a) sa jedne strane; b) sa obe strane
- kontrola nosivosti zavrtnjeva na smicanje za svaki nosa posebno:

FV ,1 =
V1
Fv
2n
(3.174a)
FV ,2 =
V2
Fv
2n
(3.174b)
- kontrola pritiska po omotau rupe prikljune povrine, koja prihvata obe reakcije:
FV =
V1 + V2
Fb
2n
(3.175)
380
gde su:
V1 i V2 reakcije odgovarajuih nosaa,
Fv
nosivost zavrtnja serije 2 na smicanje po jednoj ravni smicanja (m=1),
nosivost zavrtnja serije 2 na pritisak po omotau rupe.
Fb
U zgradarstvu se esto za prijem reakcija manjeg inteziteta primenjuju veze sa prikljunim ugaonikom koji je zavaren za rebro nosaa (slika 3.52). Prethodna razmatranja vae i
za ovakve veze, s tim da postoji izvesna razlika u proraunu spoja ugaonika sa rebrom nosaa, koja je proistekla iz razliitog naina vezivanja. Pretpostavlja se da ukupnu transverzalnu silu prihvata vertikalni av, dok momenat ekscentriciteta prenose horizontalni avovi. Kontrola napona u ugaonim avovima vri se na sledei nain:
VII =
V
w, dop
a1 " 1
u =
R
w,dop
a2 " 2
za vertikalni av
za horizontalne avove
(3.176)
(3.177)
gde su a1 "1 i a2 " 2 debljina i duina vertikalnih, odnosno horizontalnih ugaonih avova,
a R rezultujua sila koja se javlja u horizontalnim avovima usled momenata ekscentriciteta (Me,1 i Me,2), koja moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
2
V
V e1 V e2
2
2
R=
+
= e1 + e2
h
h
h
(3.178)
gde je h krak sila odnosno visina ugaonika, a e1 i e2 su odgovarajui ekscentriciteti (slika

3.52).
Slika 3.52 - Veza sa zavarenim ugaonikom
Na slici 3.53 prikazane su jo neke mogunosti ostvarivanja veze sa prikljunim ugaonicima.
381
Slika 3.53 - Razliite mogunosti ostvarivanja veze sa prikljunim ugaonicima
4.2.3 Veze sa eonom ploom

Ovakve veze se izvode pomou eone ploe koja se zavaruje za rebro nosaa i spaja sa
prikljunom povrinom pomou zavrtnjeva (slika 3.54). Prenoenje transverzalne sile pomou eone ploe ostvaruje se praktino bez ekscentriciteta, pa se izbegavaju sekundarni
uticaji momenta ekscentrinosti, to predstavlja znatnu prednost u odnosu na prethodne tipove veza.
Slika 3.54 - Primer zglobne veze sa eonom ploom
382
Mehanizam prenoenja transverzalne sile je sledei: reakcija se iz rebra nosaa unosi u

eonu plou pomou obostranih ugaonih avova, a zatim se iz eone ploe pomou zavrtnjeva prenosi na prikljunu povrinu. Proraun ovakvih veza vri se shodno nainu prenoenja sile. Broj zavrtnjeva, neophodan za vezu eone ploe sa prikljunom povrinom (noica stuba, rebro nosaa ili stuba) moe da se odredi na osnovu izraza:
n
V
Fdop
(3.179)
gde je Fdop nosivost zavrtnja u smiuem spoju (Fv,dop (2.10) ili Fs,dop (2.33) ili Fvs,dop (2.34)).
Na osnovu usvojenog broja zavrtnjeva, uz potovanje njihovog minimalnog meusobnog rastojanja, moe da se odredi potrebna visina eone ploe h p (slika 3.54b):
h p 4 d 0 + 3 d 0 ( n1 1) = (1 + 3 n1 ) d 0
(3.180)
gde su:
d0 prenik rupe za zavrtanj,
n1 broj zavrtnjeva u jednom redu (najee je n1=n/2).
Osim toga, visina eone ploe mora da bude dovoljna kako bi se obezbedilo unoenje
transverzalne sile u rebro nosaa, odnosno mora da zadovolji i sledei uslov:
hp
dop t w
(3.181)
gde je tw debljina rebra nosaa, a Wdop doputeni smiui napon za osnovni materijal od kojeg je izraen nosa. Za visinu eone ploe se usvaja vea od ove dve vrednosti.
Kontrola napona u ugaonim avovima vri se na osnovu sledeeg izraza:
V
w, dop
2 hp a
VII =
(3.182)
gde je a debljina ugaonih avova , a Vw,dop doputeni napon za ugaone avove. Mogue je,
meutim, postaviti i inverzni problem, odnosno odrediti potrebnu debljinu ava a:
a
V
.
2 h p w,dop
(3.183)
Ukoliko je ovako sraunata debljina ugaonih avova vea od maksimalne, odnosno ako
uslov (3.181) nije zadovoljen, mora da se povea visina ploe. Potrebna visina eone ploe, s obzirom na nosivost ugaonih avova, moe da se odredi na osnovu uslova:
hp
V
2 a w,dop
(3.184)
gde je a usvojena, konstruktivno ostvarljiva debljina ugaonog ava.

Dejstvo zgloba kod ovakvih veza se ostvaruje deformacijom eone ploe (slika 3.55),
koja omoguava obrtanje veze za ugao T. Zbog toga je poeljno da eona ploa bude to
kraa i ne suvie debela, kako bi se ostvarilo obrtanje veze uz to manje sekundarne efekte, kao to su momenti ukljetenja koji izazivaju sile zatezanja u zavrtnjevima.
383
Slika 3.55 - Deformacija eone ploe usled obrtanja oslonakog preseka
Ukoliko je nosa zaseen, kontrola napona na ovom delu nosaa (presek 1-1) treba da
se sprovede kao kod veza sa prikljunim limom.
Neka od moguih reenja zglobnih veza sa eonom ploom su prikazana na slici 3.56.
Uobiajene dimenzije eonih ploa prikazane su u okviru tabele 3.5.
Tabela 3.5 - Uobiajene dimenzije eonih ploa >mm@@
Zavrtanj
M16
M20
M24
60
80
100 120
80
100 120 150 100 120 150
w
160 180
200
n1=1 120 140 160
200 220 250
n1=2 120 140 160 180 160 180 200
bp
n1=3 120 140 160 180 160 180 200 230 200 220 250
160 180 200 230 200 220 250
n1=4
200 220 250
n1=5
10
10
10
tp
bp irina eone ploe; tp debljina eone ploe; w razmak zavrtnjeva
200
300
300
300
300
Ako se pri montai nosa bono ubacuje izmeu postojeih podvlaka ili stubova, tada
je potrebno da nosa bude krai od svetlog otvora " 0 za:
" =
b 2p
2" 0
+ 2 mm
(3.185)
gde je bp irina eone ploe.

Nakon ubacivanja nosaa, da bi se kompenzirao zazor, neophodno je da se postavi podmeta u vidu ploe (slika 3.57). Ukoliko je " <6 mm podmeta se postavlja samo sa jedne strane, dok se u suprotnom postavljaju podmetai debljine " / 2 sa obe strane.
384
Slika 3.56 - Razliite mogunosti oblikovanja zglobnih veza sa eonom ploom
Pomou eonih ploa mogu vrlo efikasno da se ostvare i kose veze pod uglom (slika
3.58a). Pri konstruisanju ovakvih veza neophodno je voditi rauna o poloaju zavrtnjeva
na otrougaonoj strani veze, kako bi se obezbedila njihova ugradnja. Minimalno rastojanje
zavrtnjeva od veze rebra x zavisi od ugla D pod kojim se vezuju nosai i duine zavrtnja "
(slika 3.58b):
x l ctg + (10 20) mm .
(3.186)
385
Slika 3.57 - Veze sa eonom ploom i podmetaem
Slika 3.58 - Kosa veza sa eonom ploom
4.2.4 Veze pomou stolice

Jo jedno od efikasnih reenja za ostvarivanje zglobnih veza pod uglom, je veza pomou stolica. Ovo reenje je posebno pogodno za laku montau nosaa. Kao stolica se najee koristi ugaonik (slika 3.59a), ili lim (slika 3.59b) preko kojeg se direktnim kontaktom
prenosi reakcija nosaa. Veza rebra sa prikljunim limom ima za cilj samo da sprei skliznue ili bono preturanje nosaa. Kako reakcija nosaa deluje negde na kraku ugaonika,
javlja se ekscentricitet, pa dolazi do pojave torzionog momenta u podvlaci. Stoga, podvlaka mora da bude oblikovana kao torziono kruta da bi prihvatila moment torzije, ili se pak
predviaju druge konstruktivne mere da bi se spreilo njeno uvijanje. Na primer, krak
ugaonika se povija za 2 do 3 mm (slika 3.59a), ime se omoguava nesmetano obrtanje
nosaa, a time se bitno smanjuje moment ekscentriciteta, jer se mesto delovanja reakcije V
pomera ka rebru podvlake.
386
Slika 3.59 - Veze nosaa pomou stolice
Proraun veza sa stolicom u vidu ugaonika zahteva proveru napona u ugaoniku i

kontrolu njegove veze za prikljunu povrinu. Veza ugaonika sa prikljunom povrinom
moe biti ostvarena zavrtnjevima ili zavarivanjem pomou ugaonih avova. Ako se nosa
vezuje za stub ili podvlaku sanduastog preseka onda u obzir dolazi samo veza
zavarivanjem, jer se zbog nepristupanog preseka zavrtnjevi ne mogu postaviti.
Mehanizam naprezanja veze pomou stolica u vidu ugaonika prikazan je na slici 3.60.
Pretpostavlja se da reakcija V deluje na samoj ivici ugaonika, to nije sasvim korektno, ali
je na strani sigurnosti. Usled ove sile dolazi do savijanja ugaonika uz maksimalan moment
Me=Ve. Ovaj moment se uravnoteuje pomou sprega sila Nc i Nt. Silu zatezanja
prihvataju zavrtnjevi (naprezanje u pravcu ose zavrtnjeva - upanje), a sila pritiska se
prenosi kontaktom. Moe se smatrati da rezultanta sile pritiska deluje na etvrtini visine
ugaonika. Kontrola napona u ugaoniku treba da se izvri na osnovu sledeeg izraza:
max =
Me
V
+
dop
Wnet Anet
(3.187)
gde su Anet i Wnet geometrijske karakteristike neto preseka kraka ugaonika:

Anet = ( " 2d 0 ) t
Wnet =
( " 2d 0 ) t 2
.
6
Slika 3.60 - Naprezanja veze ostvarene pomou stolice
(3.188)
(3.189)
387
Sila zatezanja u zavrtnjevima moe da se odredi prema izrazu:

Nt =
Me
(3.190)
gde je K krak sprega sila (slika 3.60). Pri proraunu zavrtnjeva treba voditi rauna o tome
da su oni napregnuti na smicanje i na zatezanje. U jednom zavrtnju deluju sledee sile:
Fv =
V
n
(3.191)
Ft =
Nt
.
n
(3.192)
Proraun veza kod kojih se, umesto zavrtnjevima, ugaonik vezuje za prikljunu povrinu zavarivanjem pomou ugaonih avova, razlikuje se u sledeem:
pri kontroli napona u ugaoniku rauna se sa bruto presekom, ije geometrijske
karakteristike mogu da se odrede na sledei nain:
W=
" t2
;
6
A = "t
(3.193)
pri kontroli veze ugaonika za prikljunu povrinu (slika 3.61) moe se pretpostaviti
da vertikalni avovi prenose itavu smiuu silu V, a da se moment ekscentriciteta
prenosi pomou horizontalnih avova, pa treba pokazati da je:
VII =
n=
V
w,dop
2ah
Me / h
w,dop
2a"
u vertikalnim avovima
(3.194)
u horizontalnim avovima.
(3.195)
Slika 3.61 - Naprezanja u avovima za vezu stolice
Ako se raspolae dovoljnom visinom, na primer kod veza nosaa sa stubom, veze mogu da se izvedu pomou stolice u vidu pljoteg elinog lima (slika 3.62). Povoljnost
ovakvih veza je to se precizno moe definisati poloaj rezultante V. I kod ovakvih veza
neophodno je da se izvri vezivanje rebra nosaa za prikljunu povrinu, u cilju spreavanja skliznua ili bonog preturanja nosaa. Ovo moe da se ostvari pomou prikljunog lima ili eone ploe.
388
Pri proraunu ovakvih veza treba voditi rauna o unoenju sile u rebro nosaa. Ukoliko
rebro nije sposobno da prihvati reakciju, potrebno je predvideti ukruenja (slika 3.62a) ili
ojaati oslonaku noicu (slika 3.62b).
Kada se dimenzionie ovakva veza potrebno je da se obezbedi pravilno unoenje sile u
rebro nosaa i da se proveri veza stolice sa prikljunom povrinom. Unoenje sile u rebro
nosaa ostvaruje se na razliite naine, u zavisnosti od toga da li je postavljeno ukruenje
ili ne. Ovde e biti razmotrena oba sluaja, dakle za nosa sa i bez ukruenja.
Slika 3.62 - Veza pomou stolice u vidu pljoteg elika
Na slici 3.63 je prikazan tok sila pri unoenju reakcije u rebro nosaa bez ukruenja.
Pretpostavlja se da je pritisak na kontaktnoj povrini ravnomerno rasporeen, odnosno
D = const . Dimenzije kontaktne povrine se odreuju na sledei nain:
a x 1,25 (t f + r )
(3.196)
a y = tw + 1,46 r + 3,46 t f
(3.197)
gde su:
ax duina dodira nosaa i stolice u pravcu ose nosaa.
ay duina krutog oslanjanja, odnosno aktivna irina oslonca,
tw debljina rebra nosaa,
tf debljina noice nosaa i
r poluprenik zaobljenja (slika 3.63).
Dakle, mora biti zadovoljen sledei uslov:
c =
V
dop
A
(3.198)
389
gde je A kontaktna povrina:

A = ax a y .
(3.199)
Tok sila pri njihovom prelasku sa kontaktne povrine u rebro nosaa je linearan (slika
3.63). Minimalna irina rebra " T na kojoj se vri unoenje sile iznosi:
" T = a x + 2,5 t f + r 3,75 t f + r
(3.200)
Slika 3.63 - Unoenje sila u rebro bez ukruenja
Pri odreivanju minimalne irine ne uzima se u obzir deo rebra ija je debljina, usled
valjanja, vea od debljine rebra tw, ve se smatra da je kritian presek na zavretku krivine
r gde je debljina najmanja. Maksimalni normalan napon u rebru je:
V
i ,dop .
" T tw
(3.201)
Doputeni napon izvijanja i,dop dobija se na osnovu duine izvijanja " i = 0,75 d ,
gde je d visina rebra, i poluprenika inercije i = 0,289tw, prema krivoj izvijanja C.
Kod reakcija veeg intenziteta neophodno je da se postave ukruenja za prijem oslonake reakcije i njeno ravnomerno unoenje u rebro nosaa (slika 3.64).
Kontaktna povrina je u ovom sluaju znatno vea (slika 3.64), jer nema ogranienja u
pogledu irine i duine krutog oslanjanja. irina oslonca ax je jednaka duini dodira stolice
i nosaa (bez ogranienja), dok je duina krutog oslonca ay jednaka irini noice nosaa
(bf), ako je irina stolice vea od irine noice nosaa (slika 3.64b), odnosno bf 2u, ako je
noica preputena (slika 3.64c).
Kao u prethodnom sluaju, u pogledu kontaktnog napona mora da bude zadovoljen uslov (3.198). Granina sila koja se moe uneti u rebro kod ovakve veze je znatno vea u odnosu na vezu bez ukruenja, jer u njenom unoenju, osim rebra nosaa, uestvuju i ukruenja, pa je:
390
V
i ,dop
Aeff
(3.202)
gde je Aeff povrina aktivnog preseka (slika 3.65b):

Aeff = 2 t s (bs c ) + " T t w
(3.203)
a ts i bs su debljina i irina ukruenja. Dozvoljeni napon izvijanja u ovom sluaju, dobija se

na isti nain kao i u prethodnom, s tim da se poluprenik inercije odreuje na osnovu geometrijskih karakteristika aktivnog dela preseka (ukruenja + sadejstvujua irina rebra):
ie =
I eff
Aeff
(3.204)
Slika 3.64 - Unoenje sile u rebro sa ukruenjem
Veza lima za ukruenje sa rebrom i noicom nosaa ostvaruje se ugaonim avovima,

koji su napregnuti kao to je prikazano na slici 3.64c. Prema DIN-u, vrednosti sila F1 i F2
mogu se odrediti na osnovu sledeih izraza:
F1 =
V (bs c )
(2 bs + ts )
F2 = F1
3 (bs + c )
.
2 (2 hs + c )
(3.205)
(3.206)
Dakle, naprezanje se javlja u pravcu ava i upravno na njega, a kontrola avova treba
da se izvri na osnovu poznatih pravila za njihovo dimenzionisanje.
Primena veza pod uglom pomou stolice je dosta esta u elinim konstrukcijama. Prikazano je samo par osnovnih tipova veze sa stolicama, na osnovu kojih je objanjen nain
391
funkcionisanja i proraun ovakvih veza. U praksi se, meutim, javlja niz modifikacija
ovakvih veza, kako bi se odgovorilo konkretnim uslovima i zahtevima. Kod visokih nosaa (slika 3.66) stolica moe da se smesti unutar visine nosaa, uz malo zasecanja rebra.
Slika 3.65 - Unoenje sila i naprezanje ukruenja i avova
Slika 3.66 - Veza sa stolicom koja je postavljena u okviru visine nosaa
Prednost ovakve veze je u tome to stolica, koja je unutar gabarita nosaa, ne smeta
prilikom oblaganja stubova. irina podvlake na slici 3.66 je vea od irine stuba, to ostav-
392
lja nepovoljan estetski utisak, pogotovo ako nosai nisu skriveni, pa se preporuuje drugaije konstruktivno oblikovanje.
Veze pomou stolica su praktino nezamenjive na mestima dilatacionih razdelnica
objekata (slika 3.67). Naime, nosa se oslanja na konzolnu stolicu i preko nje prenosi
vertikalnu reakciju, dok se horizontalna pomerljivost ostvaruje pomou ovalnih rupa na
prikljunom ugaoniku. Na primeru prikazanom na slici 3.67, bono pomeranje nosaa na
mestu veze sa stubom je spreeno pomou pljoteg lima koji je zavaren za gornju noicu i
ubaen izmeu noica stuba, pa predstavlja svojevrstan distancer.
Pri dimenzionisanju veze stolice sa stubom, a i samog stuba, treba voditi rauna o
ekscentricitetu. Treba, naime, razmatrati najnepovoljniji sluaj, odnosno sluaj kada se
reakcija nosaa prenosi na stolicu na najudaljenijem moguem poloaju od rebra stuba, jer
je tada ekscentricitet najvei.
Slika 3.67 - Veza sa stolicom na mestu dilatacione razdelnice
Na slici 3.68 je prikazano jo nekoliko mogunosti za ostvarivanje veze pod uglom

pomou stolica. Proraun ovakvih i slinih veza je analogan opisanom, uz uvaavanje
nekih specifinosti koja zavise od oblikovanja konkretne veze.
Slika 3.68 - Neki primeri veza pod uglom pomou slolice
393
4.3 KRUTE VEZE

Kao i zglobne, i krute veze imaju znaajnu primenu u metalnim konstrukcijama, kako u
mostogradnji tako i u zgradarstvu. Uglavnom se koriste kod veza nosaa pod uglom kod
jakih grednih rotilja, kao i kod veza greda sa stubovima okvirnih nosaa. Prednost krutih
veza u odnosu na zglobne je to se u konstrukciji javljaju znatno manje deformacije i to
se dobija povoljnija preraspodela unutranjih sila u konstrukciji. Sve ove prednosti krutih
veza moraju da se kompenzuju dodatnim elementima i spojnim sredstvima u vezi. I pored
toga, krute veze su nezamenljive, posebno kod okvirnih konstrukcija u zgradarstvu i kod
dinamiki optereenih konstrukcija kao to su mostovi, gde se veze podunih i poprenih
mostovskih nosaa uvek izvode kao krute.
4.3.1 Krute veze nosaa sa kontinuitet lamelom

Krute veze pod uglom sa kontinuitet lamelama (slika 3.69) se koriste u mostogradnji,
kao najei vid ostvarivanja veze podunih i poprenih nosaa klasinih mostovskih
konstrukcija. U zgradarstvu se ovakve veze javljaju kod jakih rotiljnih sistema. Za manja
optereenja koriste se delimino modifikovane veze, bez donje pritisnute kontinuitet lamele. Osnovna karakteristika ovakvih veza je da se oslonaki moment prihvata pomou dodatnih lamela, ime se obezbeuje kontinuiranje nosaa. Pri dimenzionisanju krutih veza
pod uglom sa kontinuitet lamelom, treba sprovesti:
kotrolu napona u oslabljenom preseku nosaa na mestu veze,
proraun kontinuitet lamele za prijem momenta savijanja M,
proraun veze rebra nosaa za prijem smiue sile V i momenta ekscentriciteta
Me=Ve.
Slika 3.69 - Kruta veza podunog nosaa sa kontinuitet lamelama
Kontrola napona u oslabljenom nosau na mestu nastavka treba da se sprovede na sledei nain:
M
dop
Wnet
(3.207)
394
V S V
dop
I t w Aw
(3.208)
gde su:
Wnet otporni moment neto poprenog preseka nosaa,
S
statiki moment poprenog preseka nosaa,
I
moment inercije poprenog preseka nosaa,
tw
debljina rebra nosaa i
Aw
povrina rebra nosaa.
Moment savijanja koji deluje na mesu krute veze M moe da se razloi na spreg sila
koji ine sila zatezanja Nt i sila pritiska Nc (slika 3.69). Kako je moment savijanja na mestu
veze uglavnom negativan (oslonaki moment kontinualnog nosaa sa elastinim osloncima), sila zatezanja deluje u gornjoj, a sila pritiska u donjoj noici podunog nosaa. Njihov intezitet moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Nt = Nc =
M
h
(3.209)
gde je h visina poprenog preseka podunog nosaa. Potreban broj zavrtnjeva na noici
nosaa (usvaja se isti broj na pritisnutoj i zategnutoj noici) odreuje se na osnovu izraza:
nf
Nt
F f , dop
(3.210)
gde je Ff,dop nosivost zavrtnja u smiuem spoju (Fv,dop (2.10) ili Fs,dop (2.33) ili Fvs,dop
(2.34)). Kako se kontinuitet lamela uglavnom postavlja samo sa jedne (spoljanje) strane
noice nosaa, ovi zavrtnjevi su jednoseni.
Sila zatezanja Nt se pomou zavrtnjeva prenosi iz noice podunog nosaa u kontinuitet lamelu. Proraun zategnute kontinuitet lamele se vri na osnovu neto povrine poprenog preseka. Za dimenzionisanje kontinuitet lamele, kao i kod podvezica kod montanog
nastavka nosaa, merodavan je popreni presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva. Kontrola napona se vri prema sledeem izrazu:
Nt
dop
Anet
(3.211)
gde je Anet neto povrina kontinuitet lamele. Kontinuitet lamela se uglavnom konstruie u
vidu ravnog lima pravougaonog poprenog preseka (bt). Ako se usvoji da je irina kontinuitet lamele jednaka irini noice nosaa (b=bf), onda iz uslova (3.211) moe da se odredi
njena potrebna debljina t:
t
Nt
dop (b n f ,1 d 0, f )
gde su:
nf,1 broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku,
d0,f prenik rupe za zavrtnjeve na kontinuitet lameli.
(3.212)
395
Ako se za spojna sredstva koriste visokovredni zavrtnjevi sa punom silom pritezanja,

debljina kontinuitet lamele treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
t
N t , red
(3.213)
dop (b n f ,1 d 0, f )
gde je N t , red = N t 0,4 n f ,1 Fs, dop (videti poglavlje 2).

Sila pritiska Nc se prenosi na istovetan nain. Pri proraunu pritisnute kontinuitet lamele
ne uzima se u obzir slabljenje preseka, ve se rauna sa bruto poprenim presekom. Prijem
sile pritiska moe se ostvariti i direktnim kontaktom. Meutim, u mostogradnji se zbog
dinamikih uticaja i mogue pojave oslonakog momenta alternativnog znaka izbegava
prenoenje sile pritiska kontaktom, ve se, kao to je pokazano, vri kontinuiranje i donjeg i
gornjeg pojasa. Da bi se postavila donja, pritisnuta kontinuitet lamela, kada je popreni
nosa vee visine od podunog, potrebno je da se na rebru poprenog nosaa predvidi otvor
(slika 3.69), koji omoguava njeno postavljanje. Kada su poduni i popreni nosai iste
visine izbegava se ovaj problem, a veza se ostvaruje kao to je prikazano na slici 3.70.
Slika 3.70 - Veza podunih i poprenih nosaa iste visine
Reakcije podunih nosaa prenose se na popreni pomou prikljunih ugaonika i zavrtnjeva serije 1 i 2. Nain rada ovakve veze je istovetan sa radom zglobne veze sa prikljunim ugaonicima (videti 4.2.2). Potreban broj zavrtnjeva serije 1, kao i sila u najoptereenijem zavrtnju ove serije moe da se odredi u potpunosti prema delu 4.2.2.1 ovog poglavlja,
jer su ovi zavrtnjevi optereeni transverzalnom silom V i momentom ekscentriciteta
Me=Ve, kao i u sluaju zglobne veze. Dakle, potreban broj zavrtnjeva serije 1 moe da se
odredi prema izrazu:
n1
1
Fw, dop
6 V e
V2 +
(3.214)
gde je Fw,dop nosivost zavrtnja serije 1 u smiuem spoju. Kada se usvoji potreban broj zavrtnjeva, neophodno je da se izvri kontrola nosivosti najoptereenijeg zavrtnja prema
izrazu (3.157) za iroke veze, odnosnu (3.158) za visoke veze.
Ukoliko su reakcije susednih podunih nosaa jednake (V1=V2=V), potreban broj zavrtnjeva serije 2, uz sva uproenja objanjena u okviru dela 4.2.2.3, moe da se odredi na osnovu izraza:
396
n2
2 V
Fw, dop
(3.215)
gde je Fw,dop nosivost zavrtnja serije 2 u smiuem spoju (uobiajeno je da su zavrtnjevi

serije 1 i serije 2 istog prenika). Meutim, ukoliko se ove reakcije razlikuju (V1zV2)
potrebno je da se sprovedu sledee kontrole nosivosti (videti 4.2.2.3):
- kontrola nosivosti zavrtnjeva na smicanje za svaki nosa posebno i
- kontrola pritiska po omotau rupe prikljune povrine, koja prihvata obe reakcije.
Kao to je ve reeno, u mostogradnji je neophodno da se adekvatnim konstruktivnim
sredstvima obezbedi prijem sile pritiska iz donje noice. Osim pomou kontinuitet lamele,
prijem sile pritiska moe se ostvariti i pomou stolice (slika 3.71).
Slika 3.71- Veza pomou stolice
U okviru raspoloive visine rebra podunog nosaa postavlja se maksimalan broj zavrtnjeva nw. Oni su sposobni da prenesu samo deo ukupne reakcije Vw. Preostali deo reakcije
Vc prenosi se pomou stolice:
Vc = V Vw = V nw Fw, dop .
(3. 216)
Zavrtnjevi za vezu stolice sa poprenim nosaem nc osim preostalog dela reakcije Vc

prihvataju i moment savijanja:
M c = Vc c N c z
(3.217)
gde su:
c rastojanje od teita zavrtnjeva na donjoj noici, odnosno mesta delovanja sile Vc do linije zavrtnjeva serije 1 (slika 3.71),
z rastojanje od donje ivice podunog nosaa, odnosno mesta unoenja sile pritiska Nc do
teita zavrtnjeva nc (slika 3.71).
397
U zgradarstvu, gde su optereenja preteno mirna, prijem sile pritiska Nc moe da se

ostvari kontaktom, tako to se u prostor izmeu pritisnute noice podunog i rebra poprenog nosaa upasuje ploica (slika 3.72a). Ova ploica nakon montae mora da se fiksira
zavarivanjem, ili ree pomou zavrtnjeva, kako bi se spreilo njeno eventualno ispadanje.
Dimenzije kontakt ploice bc i hc se odreuju iz uslova da je kontaktni napon usled delovanja sile pritiska Nc manji od doputenog:
Nc
dop .
bc hc
(3.218)
Slika 3.72 - Krute veze pod uglom sa kontinuitet lamelom i: a) upasovanom ploicom;
b) eonom ploom
Ukoliko se u podunim nosaima ne javlja alternativni moment savijanja, tada veza

moe da se rei i pomou kontinuitet lamele na zategnutoj noici i eone ploe na rebru
(slika 3.72b). Deo eone ploe uz pritisnutu noicu prihvata silu pritiska kontaktom, a zavrtnjevi prihvataju transverzalnu silu. Zarvtnjevi na rebru su optereeni samo na smicanje
usled transverzalne sile, jer nema ekscentriciteta (e|0). Prednosti ovakve veze su manji
broj zavrtnjeva i dodatnog materijala, a glavni nedostaci su oteana montaa i stroiji zahtevi u pogledu preciznosti izrade.
Veza gornje, zategnute, kontinuitet lamele moe da se izvede i zavarivanjem za noice
podunih nosaa (slika 3.73). Da bi se ubrzao proces zavarivanja, a samim tim i skratilo
vreme potrebno za montau jedne ovakve veze, kontinuitet lamela se izvodi iz dva dela
koja su spojena sa noicama podunim i eonim ugaonim avovima, izraenim u radionici.
Na montai se vri samo povezivanje delova kontinuitet lamele pomou sueonih avova
(slika 3.73a). Da bi se smanjili naponi u sueonom avu uobiajeno je da se, kod ovakvih
reenja, povea irina kontinuitet lamele. Ukoliko se kontinuitet lamela izvodi u jednom
komadu, potrebno je da njena irina bude manja od irine gornje noice podunog nosaa,
kako bi se obezbedilo izvoenje obostranih podunih ugaonih avova u najpovoljnijem poloaju za zavarivanje (slika 3.73b).
Zajedniko za sve pomenute veze u zgradarstvu je da se pritisak prenosi kontaktom, a
zatezanje kontinuitet lamelom. Prijem reakcije podunih nosaa moe da se izvri na razliite naine:
pomou eone ploe (slika 3.72b),
pomou prikljunih ugaonika (slike 3.69, 3.70, 3.71, 3.72a),
pomou stolice (slike 3.73a, 3.74).
Gornja kontinuitet lamela i glave zavrtnjeva koji su postavljeni na njoj izlaze izvan gabarita podunog nosaa, to moe da izazove smetnje pri postavljanju prefabrikovanih
398
podnih ploa ili krovnih panela. Da bi se ovaj problem izbegao veza moe da se oblikuje
kao to je prikazano na slici 3.74. Zategnuta kontinuitet lamela je dvodelna i zavaruje se sa
donje strane za noice podunih nosaa, pomou montanih ugaonih avova. Reakcije podunih nosaa se prenose preko eone ploe na stolicu koja je zavarena za rebro poprenog nosaa.
Slika 3.73 - Veza kontinuitet lamele zavarivanjem
Slika 3.74 - Veza sa dvodelnom kontinuitet lamelom
Ako su dva susedna poduna nosaa razliite visine potrebno je da se predvide dodatni
elementi kojima se obezbeuje unoenje kontaktnog pritiska u rebro podunog nosaa na
istoj visini, kako bi se izbegle lokalne deformacije rebra primarnog nosaa (slika 3.75).
399
Da bi se izbeglo krivljenje rebra primarnog (poprenog) nosaa u sluaju sekundarnih

(podunih) nosaa razliite visine (slika 3.75a) potrebno je da se obezbedi da sile pritiska
lee na istoj liniji dejstva. Ovo moe da se ostvari na nekoliko razliitih naina. Ako je visinska razlika podunih nosaa manja od 50 mm, ona moe da se kompenzuje zavarivanjem umetka na donju noicu nieg nosaa (slika 3.75b). Kod veih visinskih razlika obino se za donju noicu nieg nosaa zavaruje deo valjanog profila (slika 3.76a), ili se zavarivanjem klinastog dela obrazuje vuta (slika 3.76b). Treba voditi rauna da se u ovom sluaju javlja skretna sila na poetku vute.
Slika 3.75 - Krivljenje rebra poprenog nosaa usled ekscentrinog unoenja

kontaktnog pritiska
Zavarivanjem dodatnih elemenata za noicu podunog nosaa (slika 3.76) poveava se

njegova visina na mestu veze, pa su samim tim i unutranje sile Nt i Nc manje. Meutim,
ovo poveanje visine nosaa moe da prouzrokuje konstruktivne i funkcionalne probleme.
Ako je potrebno da se izbegnu ovakvi problemi visina nieg nosaa moe da ostane nepromenjena, ali je neophodno da se na susednom, viem nosau predvidi ukruenje koje je
sposobno da prihvati lokalnu silu pritiska iz noice nieg nosaa (slika 3.77).
U zgradarstvu, gde su optereenja umerena i mirna (statika), mogu da se primenjuju
veze bez kontinuitet lamele (slika 3.78). Kod ovakvih veza prijem sile zatezanja ostvaruje
se direktnim zavarivanjem noica sekundarnih nosaa za noicu primarnog nosaa (podvlake). Kao to se vidi sa slike 3.78 kompletna veza je u zavarenoj izradi. Pri projektovanju
ovakvih veza neophodno je da se predvide montane stolice, najee u vidu ugaonika, kako bi se nosa na njih oslonio prilikom zavarivanja na montai.
Osim veza pod uglom izmeu poprenih i podunih nosaa, u mostogradnji se esto javlja i
veza konzole sa poprenim nosaem, na mestu prelaska sa mosta na trup koloseka. Konzola je,
u tom sluaju, optereena koncentrisanom silom P, koja potie od pritiska toka voza (slika
3.79). Na mestu veze konzole sa poprenim nosaem javlja se i moment savijanja Me=Pe
(slika 3.79). Da bi se spreilo uvijanje poprenog nosaa usled torzionog momenta) (MT = Me =
Pe) vri se kontinuiranje konzole i susednog podunog nosaa. Kontinuitet lamela se dimenzionie prema sili zatezanja, koja treba da se odredi na sledei nain:
400
Nt =
P e
h
(3.219)
gde je h krak sila koji je jednak rastojanju od gornje ivice zategnute noice konzolnog
nosaa do najnieg zavrtnja serije 1 (slika 3.79a).
Slika 3.76 -Veza podunih nosaa razliite visine
Odreivanje broja zavrtnjeva za vezu kontinuitet lamele i kontrola napona u njoj vri se
na identian nain kao i kod veze podunih nosaa sa poprenim, s tim da se sila Nt odreuje prema prethodnom izrazu (3.219).
Za prijem reakcije krajnjeg podunog nosaa V1 i sile P sa konzole koriste se ugaonici
sa zavrtnjevima serije 1 i 2. Potreban broj zavrtnjeva odreuje se na sledei nain:
- zavrtnjevi serije 1 (veza podunog sa poprenim nosaem):
n1
1
Fw1, dop
V12
6 V1 e1
+
(3.220)
401
Slika 3.77 - Veza sa ukruenjem na rebru vieg nosaa
- zavrtnjevi serije 1 (veza konzole sa poprenim nosaem):

n1
1
Fw1,dop
6 P e1
P2 +
(3.221)
- zavrtnjevi serije 2 (veza prikljunog ugaonika za rebro poprenog nosaa, sa strane

podunog nosaa):
n2
V1
Fw 2, dop
(3.222)
- zavrtnjevi serije 2' (veza prikljunog ugaonika za rebro poprenog nosaa, sa strane
konzole):
n2
P
Fw 2, dop
(3.223)
gde su Fw1,dop i Fw2,dop nosivost zavrtnjeva serije 1 i 1c, odnosno 2 i 2c u smiuem spoju.
Zavrtnjevi serije 1 i 1 rade kao dvoseni, a zavrtnjeva serije 2 i 2 se pri ovakvom
proraunu tretiraju kao jednoseni. Kao to moe da se zakljui sa slike 3.79, jedan broj
zavrtnjeva istovremeno radi i u sklopu serije 2 i u sklopu serije 2. U tim zavrtnjevima se
javlja maksimalna smiua sila:
FV , max =
P V1
+
n2 n2
(3.224)
gde su n2 i n2 usvojen broj zavrtnjeva serija 2 i 2 ( n2 n2 i n2 n2 ). Meutim, zavrtnjevi

koji istovremeno rade u sastavu serije 2 i 2 su dvoseni, pa je njihova nosivost vea.
402
Slika 3.78 - Veza u zavarenoj izradi bez kontinuitet lamele
Slika 3.79 - Veza konzole pod uglom
Veza poprenog mostovskog nosaa za glavni nosa takoe predstavlja vezu pod uglom (Slika 3.80). Da bi se umanjilo torziono uvijanje glavnog nosaa usled oslonakog
momenta poprenog nosaa, predvia se ugaoni lim (krilce). Zavrtnjevi serije a koji su
smeteni na rebru poprenog nosaa i krilcu prenose reakciju poprenog nosaa V i moment ekscentriciteta Me=Ve, gde je e rastojanje od linije zavrtnjeva serije a do rebra glavnog nosaa. Zavrtnjevi serije b i c (slika 3.80b) su napregnuti rezultantom sila u zavrtnjevima serije a koji su smeteni na krilcu ( Fa ,1 , Fa ,2 , Fa ,3 i Fa ,4 ), kao to je prikazano na slici
3.80b. Kako u optem sluaju ova sila ne deluje u teitu zavrtnjeva serije b, odnosno c,
ovi zavrtnjevi su napregnuti i momentom ekscentriciteta:
M b = R eb
(3.225)
M c = R ec
403
(3.226)
gde je R rezultanta sila u zavrtnjevima serije a koji se nalaze na krilcu, a eb i ec odgovarajui ekscentriciteti (slika 3.80b).
Slika 3.80 - Veza podunog sa glavnim nosaem
Kao to se vidi sa slike 3.81 zavrtnjevi serije b su napregnuti sa dve smiue komponente: horizontalnom ( H b = R cos ) i vertikalnom ( Vb = R sin ) i momentom savijanja ( M b = R eb ). Sila u najoptereenijem zavrtnju je:
FR , max = FH2 ,b + (FV ,b + FM ,b )
(3.227)
gde su:
FH ,b =
R cos
nb
(3.228)
FV ,b =
R sin
nb
(3.229)
FM ,b =
R eb hn
hi2
(3.230)
a nb je broj zavrtnjeva serije b. Maksimalna sila odreena prema izrazu (3.227) u zavrtnjevima serije b, treba da bude manja od nosivosti zavrtnja u smiuem spoju Fdop.
Zavrtnjevi serije c su napregnuti na smicanje i zatezanje u pravcu vrata (upanje). Smicanje izaziva horizontalna komponenta H c = H b , a zatezanje vertikalna komponenta
Vc = Vb i moment ekscentriciteta M c = R ec . Najvea sila zatezanja je u krajnjem zavrtnju (slika 3.81) i iznosi:
Ft , max =
R sin R ec 1
+
nc
h
2
(3.231)
404
gde su:
nc broj zavrtnjeva serije c,
hc rastojanje izmeu najudaljenijih zavrtnjeva serije c (slika 3.81).
Najoptereeniji zavrtanj serije c treba kontolisati na kombinovano naprezanje usled
dejstva sile zatezanja (3.231) i smicanja ( FV = H c / nc )
Slika 3.81 - Naprezanje zavrtnjeva serije b i c
Potrebno je napomenuti i to da su zavrtnjevi serije b dvoseni za razliku od zavrtnjeva

serije c koji su jednoseni, ali su postavljeni sa obe strane noice popreog nosaa, pa ih
ima vie.
Osim ovakvih veza, koje su u potpunosti ostvarene pomou zavrtnjeva, veza poprenog
sa glavnim nosaem moe da se izvede i zavarivanjem (slika 3.82). Zavarivanje se vri u
radionici kako bi se ostvarili avovi to boljeg kvaliteta, a zbog ogranienog kapaciteta
transporta treba predvideti montane nastavke, neposredno uz glavni nosa, kako bi naprezanja na savijanje bila to manja (Me=Ve). Glavni nosa se, dakle, transportuje sa prikljunim delom poprenog nosaa koji je zavaren u radionici, pa se na montai povezuje sa
poprenim nosaima pomou klasinih montanih nastavaka sa podvezicama.
Proraun radionikog nastavka u zavarenoj izradi sastoji se u sledeem:
VII =
V
w, dop
Aw
(3.232)
gde je Aw povrina ugaonih avova ( Aw = 2a " ).

Montani nastavak se rauna i izvodi kao nastavak nosaa sa transverzalnom silom V i
momentom savijanja Me=Ve. Pri tom treba istai da gornja, pritisnuta podvezica mora da
se zasee kako bi mogla da se postavi preko ukruenja. Za dimenzionisanje podvezice je
merodavan neto presek II-II (slika 3.82b), pa potrebna debljina podvezice treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
tp
Me / h
dop (b )
(3.233)
gde je ' irina zasecanja (slika 3.82b), koja zavisi od debljine ukruenja i uglavnom iznosi
20 mm.
405
Slika 3.82 - Veza poprenog sa glavnim nosaem u zavarenoj izradi
4.3.2 Krute veze sa eonim ploama i prednapregnutim visokovrednim

zavrtnjevima
Pojavom visokovrednih zavrtnjeva i njihovom sve veom upotrebom, koja je zasnovana na teorijskim i eksperimentalnim istraivanjima, otvorene su mogunosti za primenu
novih tipova veza. Jedna od veza koja se zasniva na pogodnostima koje pruaju prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi je i kruta veza sa eonom ploom. Prednosti ove veze su u
jednostavnoj izradi i montai. Neki od primera primene veze sa eonom ploom su prikazani na slici 3.83.
Kao to se vidi sa slike 3.83 veze sa eonom ploom se koriste za veze nosaa sa stubom (slika 3.83a,b), za konstruisanje montanih nastavaka nosaa (slika 3.84c) i za veze
nosaa pod uglom (slika 3.83d). Meutim, primena veza sa eonom ploom nije neograniena. Na osnovu rezultata ispitivanja ovih veza stvoren je svojevrstan katalog sa propisanim nainom njihovog izvoenja i uputstvima za proraun. U tom smislu propisuju se sledei zahtevi koji predstavljaju ograniavajui faktor za njihovu primenu:
a) optereenja su preteno mirna,
b) nosa i eona ploa su izraeni od elika sa f y 24,0 kN/cm 2 ,
c) nosa je I poprenog preseka sa odnosom I w / I 0,15 ( I w je moment inercije rebra; I je moment inercije celog preseka),
d) zavrtnjevi su klase vrstoe 10.9 i pritegnuti su punom silom prednaprezanja.
406
Slika 3.83 - Krute veze sa eonom ploom
Konstrukcije u zgradarstvu uglavnom zadovoljavaju sve postavljene zahteve, pa su u

okviru njih veze sa eonom ploom nale svoju najeu primenu. Pri proraunu ovakvih
veza moraju se kontrolisati svi elementi i spojevi neophodni za prenos sila, dakle:
a) noica stuba kao prikljuna povrina,
b) zavrtnjevi za vezu eone ploe sa prikljunom povrinom,
c) eona ploa,
d) zavarena, radionika veza eone ploe sa nosaem.
4.3.2.1 Proraun i konstrukcijsko oblikovanje noice stuba

(prikljune povrine)
Moment savijanja koji deluje na mestu veze moe da se razloi na spreg sila. Sila zatezanja Nt prenosi se pomou zavrtnjeva smetenih uz zategnutu noicu, a sila pritiska Nc direktnim kontaktom (slika 3.84).
Noica stuba je, osim globalnih uticaja (sila pritiska i moment savijanja u stubu), optereena i lokalnim uticajima savijanja. Na slici 3.85 su prikazane deformacija noice stuba
na mestu veze za sluaj neukruenog (a) i ukruenog rebra (b). Ispitivanja nosivosti ovakvih veza pokazala su, meutim, da dodatno lokalno naprezanje koje proistie od spoja sa
nosaem ne utie osetno na graninu nosivost noice. Takoe je zakljueno da tanje noice
stuba prouzrokuju poveanje deformabilnosti veze. Debljina noice stuba na mestu veze
zavisi od prenika zavrtnjeva i tipa veze i usvaja se na osnovu tabele 3.6.
Kada je jedna noica stuba manja od propisane u tabeli 3.6 moraju se preduzeti sledee
konstruktivne mere:
a) ako je rebro stuba neukrueno, u oblasti noice nosaa zavaruju se ukruenja ime
se smanjuje potrebna debljina noice (tabela 3.6 i slika 3.85b);
b) ako je rebro stuba ukrueno, postavljaju se kontra ploice (slika 3.86), ukoliko nisu
zadovoljeni naponski uslovi. Poeljno je da njihove dimenzije budu to vee, s tim
da se vodi rauna o mogunosti postavljanja ugaonog ava na ukruenju af i mogunostima izvoenja ugaonih avova a1 za njihovu vezu sa noicom stuba. Minimalna debljina kontra ploice ts ne bi trebalo da bude manja od debljine eone ploe.
407
Slika 3.84 - Sile na mestu veze sa eonom ploom
Slika 3.85 - Deformacija noice u zoni veze
I pored ovih mera debljina noice stuba ne sme da bude manja od polovine debljine
eone ploe ( t t p / 2 ).
Ukoliko rebro stuba nije ojaano ukruenjima, mora da se dokae nosivost i stabilnost
smiueg polja rebra stuba. Jugoslovenski propisi ne predviaju ovakve veze, bez ukruenja u pravcu noica grede. Evrokod 3 detaljno analizira ponaanje ovakvih veza i daje analitike izraze za njihov proraun. Ukoliko nisu zadovoljeni naponski uslovi vri se ojaanje rebra stuba. Meutim, treba biti vrlo obazriv pri primeni reenja bez ukruenja stuba i
primenjivati ih samo kada za to postoje opravdani razlozi.
408
Tabela 3.6 - Minimalne debljine noice stuba

Tip veze
Debljina noice t
A1
0,80d
A2
1,00d
B1
1,00d
B2
1,25d
A1
1,10d
A2
1,40d
B1
1,00d
B2
1,30d
Slika 3.86 - Dimenzije kontra ploica
4.3.2.2 Proraun zavrtnjeva za vezu eone ploe

Proraun visokovrednih zavrtnjeva za vezu eone ploe zavisi od tipa eone ploe. Jugoslovenski standard (JUS U.E7.140/1985) definie etiri tipa eonih ploa koje su svrstane u dve grupe:
1) grupa A - eone ploe sa prepustom (slika 3.87a):
A1 sa dva reda zavrtnjeva,
A2 sa etiri reda zavrtnjeva.
2) grupa B - eone ploe bez prepusta (slika 3.87b):
B1
sa dva reda zavrtnjeva,
B2
sa etiri reda zavrtnjeva.
409
Slika 3.87 - Karakteristini tipovi eonih ploa
U tabeli 3.7 prikazane su najvanije geometrijske karakteristike za sva etiri tipa eonih ploa.
Tabela 3.7 - Geometrijske karakteristike eonih ploa
u
mm
a1
mm
30
40
50
60
60
e1
mm
25
30
35
40
45
e2
mm
w1
mm
70 (80)
90 (100)
110 (120)
130 (140)
130 (140)
w2
mm
40
45
55
65
70
M16
M20
10 za h<200mm
2a1+tf 1+'
M24
20 za 200<h<400
0<'<4mm
M27
30 za h>400mm
M30
NAPOMENE:
(1) Vrednosti u zagradama se odnose na nosae sa debljinom rebra veom od 10 mm.
(2) ' je dodatak za zaokruivanje na 5 mm.
w3
mm
25
30
35
40
45
Prednosti veza sa preputenim eonim ploama se ogledaju u veoj nosivosti i manjoj

deformabilnosti veze. One, ako su pravilno konstruisane i ukruene, pri punom momentu
410
nosivosti dostiu skoro istu krutost kao i sam nosa. Veze sa eonim ploama bez prepusta
imaju manju nosivost i krutost. Kao to se vidi sa slike 3.87, jedna veza sa preputenom
eonom ploom moe, u sluaju da se javljaju momenti savijanja alternativnog znaka, da
se ponaa kao eona ploa bez prepusta.
Evrokod 3 u svom aneksu J detaljno obrauje proraun nosivosti veza greda-stub sa
eonim ploama. Pored analize nosivosti, dati su izrazi za odreivanje krutosti ovakvih veza. Takoe su dati i kriterijumi na osnovu kojih se veze sa eonim ploama u zavisnosti od
svoje krutosti, svrstvaju u krute ili polukrute. U sluaju polukrutih veza proraunskim modelom treba uzeti u obzir uticaj krutosti veze na preraspodelu statikih uticaja.
Moment savijanja M koji se usled spoljanjeg optereenja javlja na mestu veze moe
da se razloi na spreg sila. Sila zatezanja Nt koja napree visokovredne zavrtnjeve uz zategnutu noicu, data je izrazom:
Nt =
M
h
(3.234)
gde je h krak unutranjih sila, koji moe da se odredi na sledei nain:

za grupu A
h t f
h =
h a 2 t f / 2 za grupu B.
(3.235)
Sila Ft koja deluje na jedan zavrtanj dobija se u zavisnosti od tipa veze prema izrazima
datim u tabeli 3.8.
Tabela 3.8 - Sile zatezanja u zavrtnjevima
Grupa
Tip 1
Tip 2
Ft =
Nt
M
=
4 4 h
Ft =
Nt
N
M
= t =
(4 + 0,8 4) 7,2 7,2 h
Ft =
Nt
M
=
2 2 h
Ft =
Nt
N
M
= t =
(2 + 0,8 2 ) 3,6 3,6 h
Iz izraza datih u tabeli 3.8 moe da se uoi da se kod veza tipa A1 i B1 pretpostavlja
ravnomerna raspodela sila na sve zavrtnjeve smetene uz zategnutu noicu. Meutim, kod
veze tipa A2 i B2 ovakva pretpostavka ne vai, ve se, zbog vee deformabilnosti spoljanjeg dela eone ploe, redukuje nosivost spoljanjih zavrtnjeva na 80%. Sila zatezanja u
pravcu ose zavrtnja, sraunata prema izrazima iz tabele 3.8 mora da zadovolji sledei
uslov:
Ft Ft , dop = 3 Fp
(3.236)
gde je Ft,dop nosivost prednapregnutog visokovrednog zavrtnja na zatezanje (videti poglavlje 2, izraz (2.39) i tabelu 2.20).
Sila pritiska Nc se prenosi direktnim kontaktom u zoni pritisnute noice. Zavrtnjevi
smeteni u pritisnutoj zoni ne uestvuju u prijemu momenta savijanja ve im se poverava
samo transverzalna sila V, pa treba da bude zadovoljen sledei uslov:
Fv =
V
Fs, dop
nc
411
(3.237)
gde je Fs,dop nosivost zavrtnja na proklizavanje (videti poglavlje 2, izraz (2.33)), a nc broj
zavrtnjeva uz pritisnutu noicu ( nc =2 za veze tipa A1 i B1, odnosno nc =4 za veze tipa
A2 i B2).
Ukoliko se u toku eksploatacije na mestu veze javlja momenat savijanja suprotnog znaka M , zavrtnjevi u donjoj zoni moraju da budu sposobni da prihvate silu zatazanja Nt ,
koja se odreuje kao kod eonih ploa grupe B, pa moraju da se dimenzioniu i na zatezanje.
( )
4.3.2.3 Dimenzionisanje eonih ploa

Kao to je ve pomenuto postoje dve vrste eonih ploa (grupa A i grupa B). One se
meusobno razlikuju, ne samo po geometrijskom obliku, ve i po ponaanju pod dejstvom
optereenja.
Proraun eonih ploa sa prepustom

Na osnovu deformacija preputene eone ploe pri graninom optereenju (slika
3.88a), definisan je i proraunski model (slika 3.88b). Sila zatezanja se iz noice preko
ugaonih avova prenosi na eonu plou. Ukupna sila Nt se, dakle, deli na dve podjednake
sile Nt /2 koje deluju u teitu ugaonih avova. Kako je elastina linija eone ploe priblino horizontalna na mestu unoenja sile, pretpostavlja se da je tu ostvareno ukljetenje (slika 3.88b). Na osnovu deformisanog oblika eone ploe vidi se da se na gornjoj ivici eone
ploe, na mestu dodira sa prikljunom povrinom, usled efekta poluge, javlja sila Q.
Na osnovu ovakvog proraunskog modela (slika 3.88b) mogu da se napiu uslovi ravnotee:
H = 0
Q + 0,5 N t n Ft = 0
(3.238)
M II II = 0
Q c3 M II = 0
(3.239)
M II = 0
- 0,5 N t c1 + M I + M II = 0
(3.240)
gde su:
c1 = a1 a f
2 1
( Du + t p )
3 4
c3 = e1
(3.241)
(3.242)
M I i M II momenati savijanja u presecima I-I i II-II,

n
af
broj zavrtnjeva u jednom horizontalnom redu,

raunska debljina ugaonog ava,
Du
tp
prenik podlone ploice,

debljina eone ploe.
412
Granina nosivost na savijanje preseka I-I i II-II, pri punoj plastifikaciji poprenog preseka, definisana je sledeim izrazima:
M pl , I = 1,1
b p t 2p
M pl , II = 1,1
fy
(bp n d 0 ) t 2p
4
(3.243)
fy
(3.244)
gde su bp i t p irina i debljina eone ploe , a d 0 prenik rupe za zavrtnjeve.
Slika 3.88 - Deformacije i proraunski model eone ploe sa prepustom
Uveanje momenta nosivosti faktorom 1,1 tumai se kao posledica oslonakog uticaja
spreenih bonih deformacija. Treba napomenuti da se prema naim propisima ne uzima u
obzir interaktivno dejstvo savijanja i smicanja. Prema nekim inostranim propisima (npr.
SIA 161) uticaj smicanja na smanjenje granine nosivosti eone ploe na savijanje uzima
se preko redukovane granice razvlaenja:
f y ,red =
f y2 3 2
(3.245)
gde je W smiui napon u eonoj ploi na mestu posmatranog preseka. Granini momenti
plastinosti dobijaju se na osnovu izraza (3.243) i (3.244) u kojima se fy zamenjuje sa redukovanom vrednou fy,red.
Kada se u treu jednainu uslova ravnotee (3.240) umesto M I i M II uvrste
M pl , I i M pl , II podeljeni koeficijentom sigurnosti ( = 1,5 za osnovno, odnosno = 1,33
za osnovno + dopunsko optereenje):
M I + M II =
M pl , I + M pl , II
413
(3.246)
dobija se kvadratna jednaina po nepoznatoj debljini eone ploe tp:

A t 2p + B t p + C = 0
(3.247)
gde su:
A=
1,1
2 bp n d 0 f y
4
(3.248)
B=
Nt
8
(3.249)
C=
Nt
2
a1 a f 2 Du .
3
4
(3.250)
Kada se odredi debljina ploe tp, onda iz druge jednaine uslova ravnotee (3.239) moe da se odredi kontaktna sila Q:
Q=
M pl , II
(3.251)
c3
koja ne sme da bude vea od granine nosivosti eone ploe na smicanje:

Q V pl = t p bp
fy
3
(3.252)
Konano, iz prve jednaine uslova ravnotee (3.238), uz poznatu vrednost kontaktne

sile Q, moe se odrediti sila u zavrtnjevima:
Ft=(Q+0,5Nt)/n
(3.253)
Proraun eonih ploa bez prepusta

Proraunski model eone ploe bez prepusta i njena deformacija u zoni zategnute noice prikazani su na slici 3.89. Deformacije eone ploe na mestu prikljuka zategnute noice su znatno vee nego kod preputene eone ploe (slika 3.85b). Smatra se da na mestu
veze eone ploe sa zategnutom noicom grede obostrani ugaoni avovi obezbeuju krutost, dovoljnu za formiranje krutog ugla, pa se za statiki model moe uzeti konzolni nosa
u obliku irilinog slova (slika 3.89). Ukljetenje se nalazi na zategnutoj noici grednog
nosaa neposredno iza ugaonih avova (presek I-I). Kao i kod preputenih eonih ploa
javlja se kontaktna sila Q. Uslovi ravnotee u ovom sluaju mogu da se napiu u sledeem
obliku:
H = 0
N t n Ft + Q = 0
(3.254)
M IIgore
II = 0
N t c1 (M I + M II ) = 0
(3.255)
414
M IIdole
II = 0
Q c3 M II = 0
(3.256)
gde su:
c1 = a2 t f
c3 =
tf
a2
Du t p
4
2
(3.257)
Du
+ tp
2
debljina zategnute noice grednog nosaa,
(3.258)
rastojanje od gornje ivice zategnute noice do teita zavrtnjeva.
Slika 3.89 - Proraunski model i geometrija eone ploe bez prepusta
Granina nosivost preseka II-II na savijanje moe da se odredi, kao i kod preputene
eone ploe, na osnovu izraza (3.244), dok je nosivost preseka I-I redukovana usled
dejstva aksijalne sile zatezanja Nt, koja se javlja u noici i moe da se odredi na osnovu
sledeeg izraza:
2

b f t 2f
N
t
f y (3.259)
1
M pl ,I = 1,1
b f t f f y
4
gde su b f i tf irina, odnosno debljina zategnute noice nosaa.

Zamenom vrednosti M pl , I / i M pl , II / u drugu jednainu uslova ravnotee (3.255),
umesto M I i M II dobija se kvadratna jednaina po nepoznatoj debljini ploe tp:
A t 2p + B t p + C = 0
(3.260)
gde su:
A=
1,1
bp n d0 f y
4
(3.261)
B =
415
Nt
2
(3.262)
D M pl , I
C = N t a2 t f u
(3.263)
Reavanjem jednaine (3.260) dobija se potrebna debljina eone ploe tp. Kao i u sluaju preputene ploe, kada se usvoji vrednost za debljinu eone ploe, mogu se na osnovu
tree i prve jednaine ravnotee odrediti kontaktna sila Q i sila zatezanja u zavrtnju Nt, koje moraju zadovoljiti propisane uslove (kao kod preputene eone ploe).
Optimalni odnos izmeu debljine eone ploe i prenika zavrtnjeva je kada eona ploa i zavrtnjevi imaju priblino istu graninu nosivost, odnosno kada pri graninom optereenju dolazi do istovremenog loma eone ploe i zavrtnjeva.
Na osnovu ispitivanja granine nosivosti ovakvih veza dolo se do odnosa koji omoguava optimalnu iskorienost veze. Vrednosti debljine eone ploe u funkciji prenika zavrtnja i tipa veze date su u tabeli 3.9.
Tabela 3.9 - Debljine eonih ploa u funkciji prenika zavrtnja
Tip veze
Debljina eone ploe

dp
A1
1,00d
A2
1,25d
B1
1,50d
B2
1,70d
NAPOMENE:
(1) Debljinu eone ploe dp zaokruiti na parne milimetre.
(2) Kod eonih ploa tipa A1 i A2, ukoliko su zavarene K avom, debljinu ploe
poveati za 10 mm.
(3) Sa d je oznaen prenik zavrtnja.
4.3.2.4 Proraun avova za vezu nosaa sa eonom ploom

Veza eone ploe sa nosaem ostvaruje se pomou ugaonih avova (slika 3.90). Pretpostavlja se da se celokupna transverzalna sila prenosi pomou ugaonih avova na rebru
nosaa, a unutranje sile zatezanja odnosno pritiska Nt i Nc, nastale razlaganjem spoljanjeg momenta M, preko ugaonih avova na noicama nosaa. Pokazalo se da obostrani
ugaoni avovi za vezu zategnute noice sa eonom ploom izazivaju povoljniji tok sila od
sueonih K avova, jer se sila zatezanja Nt prenosi preko vee povrine. Na osnovu ispitivanja veza valjanih profila sa eonom ploom dolo se do zakljuka da ugaoni avovi ija
je debljina a f 0,5 t f imaju istu graninu nosivost kao i zategnuta noica, pa nije potreban njihov poseban proraun. Ovo se isto moe oekivati i kod zavarenih profila ije su dimenzije sline valjanim.
416
Slika 3.90 - Veze zategnute noice sa eonom ploom
Proraun ugaonih avova na rebru nosaa moe se izvesti na osnovu sledeeg izraza:
VII =
V
w, dop
2 aw " w
(3.264)
I za ugaone avove na rebru nosaa nije potreban poseban proraun, ako je aw tw / 2 ,

jer je njihova nosivost jednaka nosivosti rebra.
4
NOSE]IH ELEMENATA ÊLI^NIH
KONSTRUKCIJA
ZATEGNUTIH TAPOVA
1.1 OPTE
Zategnuti tapovi su konstruktivni elementi ije su poprene dimenzije male u odnosu
na duinu i koji su preteno napregnuti aksijalnim (podunim) silama zatezanja. Oni su
uglavnom vitki, sa malom povrinom poprenog preseka u odnosu na znaajno robusnije
pritisnute tapove, iji popreni presek mora biti vei kako bi se suprotstavio pojavi izvijanja. Iz ovog razloga zategnuti tapovi su najefikasniji konstruktivni elementi, jer izuzetno
pogoduju eliku, kao osnovnom materijalu za nosee konstrukcije.
Mogunosti primene zategnutih tapova u graevinskim konstrukcijama su izuzetno
velike, a neke od njih prikazane su na slici 4.1. Aksijalni tapovi se javljaju kao:
pojasni tapovi i tapovi ispune reetkastih nosaa u zgradarstvu i mostogradnji (slika 4.1a,e),
tapovi horizontalnih i vertikalnih spregova u zgradarstvu i mostogradnji (slika 4.1b,c),
vealjke i zatege kod spratnih zgrada oveenog tipa (slika 4.1d),
nosei kablovi i vealjke kod viseih mostova (slika 4.1f),
zatege kod jarbola (slika 4.1g) itd.
U metalnim konstrukcijama, aksijalno zategnuti tapovi se mogu, u zavisnosti od svoje
primene, oblikovati na razliite naine (slika 4.2). Prema obliku poprenog preseka razlikuje se nekoliko osnovnih tipova:
a) Otvoreni ili zatvoreni jednodelni valjani profili (toplo ili hladno oblikovani) kao to su
L, T, I i U-profili i uplji profili. Ovi elementi se uglavnom upotrebljavaju za zategnute
tapove lakih reetkastih nosaa i spregova u zgradarstvu;
418
Slika 4.1 - Neke mogunosti primene aksijalno zategnutih tapova u elinim konstrukcijama
b) Viedelni popreni preseci formirani od dva ili etiri ugaonika ili dva U-profila. Primenjuju se na istim mestima kao i jednodelni preseci ali za prijem optereenja veeg intenziteta;
c) Teki toplo valjani I-profili (HEA, HEB i HEM) ili I i sanduasti profili dobijeni zavarivanjem limova. Upotrebljavaju se kod tekih reetkastih nosaa, uglavnom kod mostova i industrijskih objekata;
d) Okrugli elik i ravni limovi. Primenjuje se za dijagonalne tapove spregova i lakih reetkastih ronjaa u zgradarstvu. Zbog svoje velike vitkosti ne mogu se primenjivati za
elemente koji su optereeni aksijalnim silama alternativnog znaka;
e) Kablovi i uad koji se mogu formirati na razliite naine od visokovrednog elika.
Osnovna primena im je kod viseih mostova i mostova sa kosim kablovima, kao i kod
ostalih konstrukcija kod kojih se u konstruktivnom sistemu javljaju zatege velike duine, koje moraju da prenesu sile zatezanja velikog intenziteta.
Pri projektovanju aksijalno zategnutih tapova posebno treba obratiti panju na izbor
poprenog preseka. Treba teiti da:
presek bude osno simetrian zbog lakeg centrisanja tapa,
presek bude koncentrisan oko teine ose i u ravni nosaa, jer se tako postie ravnomernija raspodela napona, kao i jednostavnije vezivanje tapa u voru,
ukoliko su tapovi viedelnog poprenog preseka, oni nemaju oblike sa nedostupnim, uskim meuprostorima koji onemoguavaju kvalitetnu antikorozionu zatitu,
Proraun i konstruisanje noseih elemenata elinih konstrukcija
419
preseci nemaju oblik koji omoguava zadravanje vode,

profili koji se upotrebljavaju imaju propisom ograniene minimalne dimenzije, kako ne bi bili podloni oteenjima pri manipulaciji, transportu i montai.
Slika 4.2 - Razliite mogunosti oblikovanja poprenih preseka aksijalno zategnutih tapova
Sloeni viedelni preseci mogu se formirati na vie naina, a neki od njih su prikazani
na slici 4.3. Samostalni delovi viedelnog aksijalno zategnutog tapa moraju biti meusobno spojeni da bi se obezbedilo jedinstvo preseka, spreilo razmicanje elemenata i olakao
transport. Takve veze moraju se ostvariti zakivcima, zavrtnjevima ili zavarivanjem uz korienje veznih limova. Minimalan razmak ovakvih veza je 1,5 do 2,0 m.
Na slici 4.3a prikazane su dve mogunosti za izradu veza samostalnih delova tapa (sa
podmetaima okruglog oblika i jednim zavrtnjem i sa veznim limom i dva zavrtnja). U
drugoj varijanti neophodno je postavljanje dva zavrtnja kako bi se spreilo eventuelno
okretanje veznog lima. Konstrukcija viedelnog tapa od dva ukrtena ugaonika sa veznim
limom koji povezuju samostalne delove naizmenino u obe ravni prikazana je na slici
4.3b. Broj zavrtnjeva za vezu veznih limova je jedan ili dva sa jedne strane. Na slici 4.3c
prikazan je viedelni aksijalno zategnut tap od dva naspramno postavljena ugaonika sa
veznim limom u zavarenoj izradi. Za vezne limove su date dve razliite mogunosti, kada
je vezni lim uputen izmeu ugaonika i kada je preputen gore i dole. Na slici 4.3d prikazan je viedelni tap od dva ukrtena ugaonika meusobno povezana veznim elementima
od okruglog elika. Veza je izvedena zavarivanjem. Ovakvi viedelni tapovi mogu se lako zatiti od dejstva korozije, a ujedno je i teina veznih elemenata svedena na minimum.
Ovakav oblik tapa ee se upotrebljava kod aksijalno pritisnutih tapova.
Veze na krajevima zategnutih tapova, u zavisnosti od toga na koji su nain izvedene,
mogu izazvati gubitak ranije istaknute efikasnosti zategnutog tapa. Kao dobar primer za
to moe se uzeti veza dijagonale sprega od L-profila sa vornim limom. U sluaju veze izvedene zavrtnjevima (slika 4.4a, b) nosivost tapa je smanjena iz vie razloga: postoje rupe
za zavrtnjeve, nevezana noica nije u potpunosti efikasna, a javlja se i moment ekscentrinosti u vezi (teina osa zavrtnjeva se ne poklapa sa teinom osom tapa). Kod zavarene
veze (slika 4.4c) takoe se javlja problem ekscentrinosti veze (teina osa avova se ne
poklapa sa teinom osom tapa).
420
Slika 4.3 - Konstrukcije viedelnih aksijalno zategnutih tapova
Slika 4.4 - Veza zategnute dijagonale sprega sa vornim limom
Veze sa punom efikasnou mogu se ostvariti zavarivanjem. To je naroito pogodno

kod reetkastih nosaa konstruisanih od upljih profila, gde se direktnim zavarivanjem tapova ispune za pojasne tapove postie puno iskorienje nosivosti tapa (slika 4.5c). Ipak,
421
veza ostvarena direktnim zavarivanjem nije uvek prihvatljiva zbog praktinih i ekonomskih razloga. To je sluaj kod veze dijagonale sprega, formirane od L-profila, sa stubom
preko vornog lima (slika 4.5b).
Sline konstatacije vae i kod montanih nastavaka zategnutih tapova, koji takoe
mogu biti ostvareni zavrtnjevima ili zavarivanjem (slika 4.5d).
Slika 4.5 - Karakteristine veze i montani nastavci zategnutih tapova
Slika 4.6 - Razliiti sluajevi optereenja zategnutih tapova
Kao to je prethodno reeno, aksijalno zategnuti tapovi su elementi ije su poprene

dimenzuje male u odnosu na njihovu duinu i koji su preteno napregnuti aksijalnom si-
422
lom zatezanja u pravcu teine ose tapova. U zavisnosti od toga da li se napadna osa sile
zatezanja poklapa sa teinom osom tapa ili ne, razlikuju se dva sluaja:
a) Aksijalno zategnuti tapovi kod kojih se napadna osa sile zatezanja poklapa sa teinom osom (slika 4.6a);
b) Ekscentrino zategnuti tapovi koji su optereeni pored aksijalne sile zatezanja i momentom savijanja. Moment savijanja se moe javiti kao posledica ekscentrine veze
tapa na krajevima (slika 4.6b), zakrivljenosti tapa (slika 4.6c), dejstva poprenog optereenja (slika 4.6d), ili koncentrisanog momenta (slika 4.6e).
1.2 DIMENZIONISANJE AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA

Ponaanje tapova izloenih aksijalnom zatezanju istovetno je ponaanju uzorka pri ispitivanju na zatezanje. tap se ponaa elastino do granice elastinosti, kada ulazi u plastinu oblast gde sa porastom deformacije napon ostaje isti. Nakon potpune plastifikacuje
preseka, dolazi do loma pri dostizanju vrstoe na zatezanje materijala. Ovakvo ponaanje,
karakteristino za konstrukcioni elik, prikazano je dijagramom i detaljnije objanjeno u poglavlju 1.
Pojava koncentracije napona vezana je za mesta naglih promena poprenog preseka,
kakvu predstavlja i izbuena rupa za spojno sredstvo. Rupa u ravnom tapu lokalno poveava napon 2-3 puta (slika 4.7a), u zavisnosti od odnosa prenika rupe i irine poprenog
preseka. To poveanje se predstavlja koeficijentom koncentracije napona k, to je prikazano na dijagramu (slika 4.7b).
Slika 4.7 - Uticaj rupe za spojno sredstvo na koncentraciju napona
Kada se granica razvlaenja dostigne u vlaknima na ivicama rupa, susedna vlakna jo

uvek nisu potpuno iskoriena, odnosno plastifikovana. Daljim poveanjem sile dolazi do
progresivnog irenja plastine zone od mesta koncentracije odnosno diskontinuiteta ka periferiji. Tek kada se u celom preseku dostigne granica razvlaenja, ostvaruje se puna plastifikacija preseka i pri tome se moe pretpostavit ravnomerna raspodela napona pri proraunu.
423
U sluaju dinamikog optereenja, pojava koncentracije napona na mestima rupa za

spojna sredstva moe izazvati lom usled zamora. Eksperimentalno je utvreno da je
otpornost tapova na zamor za oko 40% manja od statike nosivosti buenih tapova, to je
posledica nemogunosti ostvarenja prethodno opisanog poravnanja napona u preseku tapa
optereenog dinamikim optereenjem. Zbog toga se za dinamiko optereenje uvodi koeficijent zamora kojim se uzima u obzir opisana pojava koncentracije napona.
Prema tome, osnova za naponsku analizu zategnutih tapova je pretpostavka o ravnomernoj raspodeli napona u neto preseku tapa, koja se dostie tek nakon lokalne plastifikacije preseka. Za dobijanje vrednosti doputenih napona koriste se razliiti koeficijenti sigurnosti u odnosu na granicu razvlaenja, za statiko i dinamiko optereenje, to je definisano propisima.
Da bi se proverio dati presek, raunski napon zatezanja treba uporediti sa vrednou
doputenog napona. Napon po neto povrini poprenog preseka treba da je manji ili jednak
od vrednosti doputenog napona za upotrebljeni elini materijal i odgovarajui sluaj optereenja, odnosno:
Nt
dop
Anet
(4.1)
gde su:
Nt
aksijalna sila zatezanja,
Anet neto povrina poprenog preseka ( Anet = A A ),
A
bruto povrina poprenog preseka,
A gubitak povrine poprenog preseka u zavisnosti od povrine rupa,
dop doputeni napon za elini materijal.
Neto povrina poprenog preseka je minimalna povrina poprenog preseka koja se javlja du tapa. Kod tapova koji su vezani za vorni lim zavarivanjem, neto povrina poprenog preseka je jednaka bruto povrini poprenog preseka (slika 4.8a), to jest:
Anet = A .
(4.2)
Slika 4.8 - Veze tapova u voru
424
Kod tapova koji su za vorni lim vezani pomou zavrtnjeva ili zakivaka, razlikujemo
dva tipa poprenog preseka:
a) Presek I-I, izvan veze tapa, kod koga je neto povrina poprenog preseka jednaka
bruto povrini poprenog preseka ( Anet = A ),
b) Presek II-II, u spoju, koji je oslabljen sa n rupa za spojna sredstva (u sluaju na slici sa
dve rupe). Povrina poprenog preseka koja uestvuje u prenosu sile zatezanja jeste bruto
povrina poprenog preseka umanjena za povrinu rupa za spojna sredstva, to jest:
Anet = A n t d 0 = t (b n d 0 ) .
(4.3)
U sluaju sloenih preseka, tj. tapova sastavljenih iz vie delova, neto povrina predstavlja zbir neto povrina pojedinih delova. To je posledica injenice da se sila deli proporcionalno povrini elemenata u sastavu tapa, pa se svaki deo kida po svom merodavnom
preseku.
Za ugaonike spojene samo preko jednog kraka, uticaj momenta savijanja usled ekscentrinosti veze moe da se uzme u obzir smanjenjem efektivne povrine nevezanog kraka,
preko efektivne povrine preseka koja se odreuje na sledei nain:
3 Anet ,1
Anet ,2
Aeff = Anet ,1 +
3A + A
,
1
,
2
net
net
(4.4)
gde su:
Anet ,1 neto povrina vezanog kraka,
Anet ,2 neto povrina nevezanog kraka.

Ugaonik vezan samo preko jednog kraka dimenzionie se kao aksijalno zategnut tap
sa ovako sraunatom efektivnom povrinom.
Zategnuti tap izloen statikom optereenju ne zahteva dokaz stabilnosti. Meutim,
uobiajeno je da se pri proraunu aksijalno zategnutih tapova pored kontrole napona izvri i kontrola vitkosti sa graninom vrednou od 300.
Ukoliko je aksijalno zategnuti tap optereen dinamikim optereenjem, ili poprenim
optereenjem od sopstvene teine ili od dejstva vetra, usled njegove velike vitkosti moe
da doe do pojave poprenih vibracija. Glavni problem koji se javlja pri ovoj pojavi je, pored buke prouzrokovane vibracijama, i zamor koji moe rezultirati lomom veza na krajevima. Ovaj fenomen se u strunoj literaturi naziva "galopiranje" (galloping) i esto se javlja
kod kablova viseih mostova.

ZATEGNUTIH TAPOVA
Ukoliko su tapovi, pored aksijalne sile zatezanja Nt, napregnuti i momentom savijanja
M oko jedne ili obe glavne ose inercije y-y i z-z, u njima se javlja sloeno naponsko stanje,
tj. ekscentrino zatezanje. Ekscentrinost se javlja (slika 4.6) usled:
nepoklapanja teine ose tapa sa pravcem delovanja sile,
zakrivljenosti ose tapa,
425
savijanja tapa pod dejstvom poprenog optereenja,

momenata ukljetenja na krajevima tapa,
ekscentrinosti veze.
Ako tap ima dovoljnu krutost, pa su deformacije tapa usled poprenog optereenja
male, tada se uticaj deformacije moe zanemariti, a dimenzionisanje se vri prema sledeem izrazu:
Nt M y M z
dop .
A W y Wz
(4.5)
Direktno dimenzionisanje u ovom sluaju je teko sprovesti, pa se uglavnom vri ispitivanje ivinih napona za ve unapred usvojeni presek. U gornjem izrazu M y i M z
predstavljaju momente savijanja u posmatranom preseku za glavne ose inercije, y-y i z-z
respektivno, a W y i Wz su odgovarajui otporni momenti poprenog preseka tapa.
Kod tapova koji imaju malu krutost na savijanje uticaj poprenih deformacija se ne
sme zanemariti pri odreivanju tanih vrednosti momenata savijanja. Ovaj sluaj se u inenjerskoj praksi javlja uglavnom kod tapova spregova ili poprenih ukruenja. Moment
savijanja u tapu M y sastoji se u ovom sluaju od momenta proste grede od poprenog
optereenja M oy i momenta od aksijalne sile u deformisanom tapu N z , tako da ukupan
moment savijanja iznosi:
M y = M oy N z .
(4.6)
Aksijalna sila zatezanja ( N t ) smanjuje moment savijanja M oy (slika 4.9a), dok ga sila
pritiska ( N c ) poveava (slika 4.9b).
Slika 4.9 - Ekscentrino optereeni tapovi
Kada je tap ekscentrino vezan, momenti na krajevima tapa su vei od momenta u

sredini (N > N fe) ako je tap aksijalno zategnut (slika 4.9a). Suprotno, ako je tap pri-
426
tisnut, moment savijanja u sredini tapa je vei od momenata na krajevima, to jest

N fe > N (slika 4.9b).
Poto usled sopstvene teine dolazi do savijanja tapa, to po mogustvu njega treba tako vezati da sopstvena teina tapa smanjuje moment ekscentrinosti veze. Ispravno vezan
aksijalno zategnuti tap, prikazan je na slici 4.9a, a aksijalno pritisnut na slici 4.9b. Suprotno koncipirana veza bi bila nepovoljna za odgovarajue sluajeve naprezanja.
Dakle, naprezanje tapa male krutosti na savijanje moe se sraunati prema izrazu:
N M oy N z
A
Wy
(4.7)

PRITISNUTIH TAPOVA
3.1 OPTE
Veliki broj elemenata u noseim elinim konstrukcijama ili njihovih delova izloen je
potpunom ili deliminom pritisku. Stubovi, pritisnuti tapovi reetkastih nosaa (pojasni i
tapovi ispune) kao i luni nosai izloeni su naponu pritiska po celoj povrini poprenog
preseka, dok su gredni nosai, rigle i stubovi okvira kao i ostali elementi optereeni na
savijanje samo delimino pritisnuti (popreni preseci izloeni pritisku i zatezanju). Za razliku od aksijalno zategnutih tapova, pri razmatranju elemenata iji su makar i pojedini
delovi poprenog preseka pritisnuti, mora se voditi rauna o njihovoj stabilnosti. Moe se,
dakle, rei da napon pritiska izaziva pojave nestabilnosti elinih konstrukcija.
Polje primene pritisnutih tapova u graevinskim konstrukcijama je izuzetno veliko, a
neke mogunosti primene prikazane su na slici 4.10. Aksijalno pritisnuti tapovi se javljaju
kao:
pojasni tapovi i neki tapovi ispune reetkastih nosaa u zgradarstvu i mostogradnji (slika 4.10a,b),
neki tapovi horizontalnih i vertikalnih spregova u zgradarstvu (slika 4.10c) i mostogradnji,
stubovi kod industrijskih i spratnih zgrada (slika 4.10a,c).
Kod najveeg broja pritisnutih elemenata granina nosivost nije uslovljena kriterijumom nosivosti, ve kriterijumom stabilnosti. Pojam stabilnosti moe se, najjednostavnije,
definisati kao problem "prevremenog" loma konstrukcije. Naime, usled nestabilnosti pritisnutih elemenata, dolazi do iscrpljenja nosivosti poprenog preseka pre dostizanja
doputenih napona.
Kako je elik materijal sa visokim mehanikim karakteristikama, ali i relativno skup,
elini elementi se izvode kao tankozidni (otvoreni ili zatvoreni) elementi, pa se javljaju i
svi problemi vezani za stabilnost tankozidnih nosaa, kao to su bono izvijanje i izboavanje. Ovi problemi su detaljno obraeni u delu 5.2 ovog poglavlja, dok e se u okviru ove
glave tretirati samo problematika stabilnosti centrino pritisnutih tapova.
427
Slika 4.10 - Neke mogunosti primene aksijalno pritisnutih tapova u elinim konstrukcijama
Slika 4.11 - Popreni preseci aksijalno pritisnutih tapova
Popreni preseci aksijalno pritisnutih tapova mogu se izvoditi od jednog ili vie meusobno povezanih delova. Prema tome moe se izvriti podela na jednodelne ili viedelne
poprene preseke. Ova podela nije samo sistematska ve i sutinska, jer se nain prorauna
aksijalno pritisnutih tapova jednodelnog i viedelnog preseka bitno razlikuje. Kao jednodelni popreni preseci koriste se valjani ili zavareni profili otvorenog poprenog preseka
prikazani na slici 4.11a. Zbog ujednaenih geometrijskih karakteristika za obe glavne ose
inercije, izuzetno su racionalni uplji profili, prvenstveno cevi, mada se veoma esto upo-
428
trebljavaju i sanduasti profili dobijeni zavarivanjem od valjanih profila ili limova (slika
4.11b). iroku primenu imaju i razliiti oblici viedelnih poprenih preseka, koji se esto
koriste, kako u mostogradnji tako i u zgradarstvu (slika 4.11c).
3.2 LINEARNA TEORIJA ELASTINOG IZVIJANJA

Problem izvijanja aksijalno pritisnutog tapa u elastinoj oblasti prvi je obradio Ojler
(Euler) jo 1744. godine. On je razmatrao izvijanje idealnog aksijalno pritisnutog tapa.
Osnovne pretpostavke na kojima se zasniva Ojlerova teorija elastinog izvijanja su:
tap je idealno prav (nema geometrijskih imperfekcija),
tap je zglobno oslonjen na oba kraja,
popreni presek je konstantan i jednodelan,
spreene su torzione deformacije i
materijal je homogen, izotropan i linearno elastian.
Osim ovih pretpostavki, smatra se da je kriva N-f (normalna sila - ugib) bilinearna, kao
to je prikazano na slici 4.12. Naime, za sve sile N < N cr , nema bonih pomeranja f, to
znai da nema ni izvijanja sve dok se ne dostigne N = N cr . Ovako formulisan problem naziva se problem bifurkacione stabilnosti.
Slika 4.12 - Izvijanje aksijalno pritisnutog tapa
Da bi se odredila vrednost kritinog optereenja mora se posmatrati deformisano stanje

tapa. Uslovi ravnotee deformisanog tapa daju osnovnu diferencijalnu jednainu ovog
problema. Moment savijanja usled normalne sile u proizvoljnom preseku je:
M = N c v (x ) .
(4.8)
Ako se u diferencijalnu jednainu savijanja tapa:

v( x ) = M / EI
(4.9)
429
uvrsti moment u funkciji pomeranja v, dobija se sledea diferencijalna jednaina:

v( x ) + k 2 v ( x ) = 0
(4.10)
gde je:
k 2 = N c / EI .
(4.11)
Jednaina (4.10) je diferencijalna jednaina izvijanja aksijalno pritisnitog tapa. To je

diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koaficijentima (Nc i EI su konstante)
ije se opte reenje moe pretpostaviti u sledeem obliku:
v ( x ) = A sin kx + B cos kx .
(4.12)
Uvoenjem graninih uslova:

v ( 0) = 0 i v ( ! ) = 0
(4.13)
iz uslova o egzistenciji netrivijalnog reenja dobija se:

N cr N E = 2
EI
!2
(4.14)
gde su:
E modul elastinosti,
I moment inercije poprenog preseka u ravni izvijanja,
! duina tapa.
Izvijanje obostrano zglobno oslonjenog tapa osnovni je sluaj izvijanja. Mogue je,
meutim, odrediti kritinu silu i za tapove sa drugaijim uslovima oslanjanja uvoenjem
pojma duina izvijanja ! i . Ako se u izrazu (4.14) duina tapa zameni duinom izvijanja
dobija se relacija koja vai i za druge sluajeve oslanjanja. Na slici 4.13 prikazane su duine izvijanja tapova sa razliitim uslovima oslanjanja.
Kritini napon izvijanja moe se lako odrediti kada je poznata kritina sila:
cr =
N cr 2 EI
E
= 2 =2 2
A
!i A
i
gde su:
A
povrina poprenog preseka,
i= I/A
poluprenik elipse inercije,
(4.15)
vitkost tapa.
Na osnovu prethodne jednaine (4.15) moe se zakljuiti da kritini napon izvijanja
zavisi samo od vitkosti elemenata jer je u linearno elastinoj oblasti modul elastinosti
E=const. Kritini napon se menja u funkciji vitkosti i po zakonu hiperbole (Ojlerove hiperbole).
elik je, meutim, kao veina ostalih realnih materijala elasto-plastian. Naime, on poseduje elastine osobine samo do odreenog nivoa naprezanja ( < f p ) , a pri viim napo-
430
nima dolazi do plastifikacije. U plastinoj oblasti vie ne vai pretpostavka o linearno elastinoj vezi napona i deformacije, pa je oblast primene Ojlerove hiperbole ograniena.
Slika 4.13 - Duina izvijanja tapova u funkciji uslova oslanjanja
3.3 IZVIJANJE U PLASTINOJ OBLASTI

Kako je domen primene Ojlerove linearne teorije elastinog izvijanja ogranien samo
na napone manje od granice proporcionalnosti ( < f p = 0,8 f y ), javlja se potreba za definisanjem zakona promene kritinog napona izvijanja cr u oblasti nelinearnog ponaanja materijala. Prve eksperimente u ovoj oblasti vrio je Bauinger (Baushinger), dok je
prve izraze za vezu napona i vitkosti u plastinoj oblasti dao Tetmajer (Tetmayer). Tetmajer je predloio linearnu vezu izmeu kritinog napona i vitkosti u plastinoj oblasti:
za
0 < < 60
cr = f y
cr = C1 C2
za
60 < < ! p
gde je p = E / f p vitkost na granici proporcijalnosti.

Engeser (Engesser) je u svojim istraivanjima obuhvatio promenu modula elastinosti
d
) u ve poznate Ojlerou plastinoj oblasti uvodei tangentni modul elastinosti ( ET =
d
ve izraze za kritinu silu i napon. Kasnije su se mnogi naunici bavili ovom problematikom uglavnom oslanjajui se na Engeserova istraivanja. Tako su Karman (Karman) i
enli (Shanley) izvrili modifikaciju Engeserove krive. Na slici 4.15 prikazane su neke od
najznaajnijih krivih izvijanja u plastinoj oblasti.
431
Slika 4.14 - Grafika prezentacija Tetmajerovih izraza za cr
Slika 4.15. - Krive izvijanja u plastinoj oblasti
Dosadanja razmatranja zasnovana su na pretpostavkama o idealno pravom tapu, centrinom optereenju i idealno homogenom materijalu. Meutim, ose realnih tapova ne
mogu nikada biti apsolutno prave niti optereenje moe biti idealno centrino uneseno.
Ove imperfekcije prouzrokuju dodatne uticaje savijanja izazvane ekscentrinim silama N.
Mehanizam izvijanja definisan je realnom krivom N-f (slika 4.16.). Jasno se vidi da je
stvarna kritina sila N u manja od teorijske ( N cr ) usled nesavrenosti realnih tapova.
432
Slika 4.16 - Smanjenje nosivosti realnih tapova - stvarna kriva N-f
3.4 NESAVRENOSTI REALNIH TAPOVA

3.4.1 Sopstveni naponi
Sopstveni naponi koji su u ravnotei u okviru poprenog preseka mogu biti termike
(valjanje, zavarivanje) i mehanike prirode (ispravljanje). Uticaj sopstvenih napona na nosivost pritisnutih tapova moe se objasniti na sledei nain. Neka vlakna poprenog preseka se plastificiraju pre nego to sredini napon dostigne granicu razvlaenja fy. Tako plastifikovane zone izazivaju smanjenje krutosti preseka. Na slici 4.17. prikazan je razvoj plastinih zona u poprenom preseku aksijalno pritisnutog tapa. Moe se uoiti da je krutost
preseka konstantna sve dok optereenje ne dostigne vrednost Nlim. Sila Nlim predstavlja,
naime, maksimalnu spoljanu silu koju presek moe da prenese bez pojave plastinih zona.
3.4.2 Poetne (inicijalne) deformacije

Kao to je ve pomenuto, realni tapovi, kako valjani tako i obrazovani zavarivanjem,
izraeni su sa izvesnim geometrijskim imperfekcijama. Ose tapova ne samo to nisu idealno prave, ve obrazuju prostorne krive. Ove nasavrenosti predstavljaju poetne deformacije pri izvijanju tapa i izazivaju sekundarne uticaje koji imaju za posledicu smanjenje
granine nosivosti. One, naravno, moraju biti manje od dozvoljenih vrednosti koje su propisane odgovarajuim standardom.
Ako se posmatra obostrano zglobno oslonjen, aksijalno pritisnut tap (slika 4.18a), poetna deformacija moe da se pretpostavi u obliku sinusnog polutalasa:
v0 ( x ) = f 0 sin
x.
!
(4.16)
433
Slika 4.17 - Uticaj sopstvenih napona na plastifikaciju poprenog preseka
Slika 4.18 - a) Poetne deformacije; b) Eksperimentalni dijagrami N-f
Pod uticajem aksijalne sile pritiska Nc, a usled ekscentriciteta, na tap deluje i moment
savijanja :
M = N c v0 .
(4.17)
434
Ovaj moment izaziva odgovarajue deformacije, koje utiu na dalje poveanje momenta (teorija drugog reda). Ako se u diferencijalnu jednainu izvijanja uvedu i poetne deformacije moe se napisati:
N f
d 2v( x ) N c
d 2 v( x) N c
(
(
)
(
))
0
v
x
v
x
+
v ( x ) = c 0 sin x
+
+
=
0
2
2
EI
EI
EI
!
dx
dx
(4.18)
Integracijom se dobija izraz za pomeranje v(x):

v( x ) =
f0
2
1
N c ! 2 / EI
sin
x.
!
(4.19)
Maksimalni dodatni ugib f se javlja u sredini tapa ( x = ! / 2 ):

v ( ! / 2) = f =
f0
,
N cr / N c 1
(4.20)
pa je ukupni maksimalni ugib:

f tot = f 0 + f = f 0
1
1 N c / N cr
(4.21)
gde je N cr kritina sila elastinog izvijanja idealno pravog tapa.

Presek u sredini tapa je, dakle, napregnut normalnom silom Nc i momentom savijanja
M = N c f tot . Na slici 4.18b prikazan je uticaj poetne deformacije na graninu nosivost
aksijalno pritisnutih tapova za dve razliite vitkosti. Moe se zakljuiti da je kod tapova
sa malom vitkou ( = 40) nosivost kvazi linearna sve do loma. Suprotno, kod jako vitkih
tapova ( = 120) ugibi su mnogo vei, a krive nisu linearne. Osim toga smanjenje granine sile je znatno vee i u velikoj meri zavisi od veliine poetne deformacije.
Osim pomenutih imperfekcija, koje najvie utiu na nosivost aksijalno pritisnutih tapova, postoje i druge, manje znaajne. To su pre svega:
promena granice razvlaenja po poprenom preseku,
promena modula elastinosti i
ekscentrinost optereenja.
3.5 KRIVE IZVIJANJA

Realna kriva izvijanja treba da predstavlja modifikaciju teorijske krive izvijanja (Ojler
- Engeser), odnosno njeno prilagoavanje stvarnim uslovima, vodei rauna o svim, pomenutim, imperfekcijama. Istraivanja, meutim, govore da je nemogue proveru nosivosti
svih pritisnutih elemenata izvriti pomou jedne, jedinstvene krive izvijanja. Naime, neophodno je uzeti u obzir mnoge parametre kao to su: veliina poetne deformacije, nivo
sopstvenih napona, oblik poprenog preseka, nain izrade i debljina delova elementa (noica i rebra). Da bi se obuhvatili svi ovi aspekti definisana je serija krivih izvijanja. Za svaki pojedinani sluaj moe se odrediti merodavna kriva izvijanja i na osnovu nje izvriti
provera nosivosti. Evropske krive izvijanja, koje danas imaju najiru primenu, nastale su
kao rezultat dugogodinjih, kako eksperimentalnih tako i teorijskih istraivanja, koja su
sprovoena u razvijenim zemljama Evrope. One, preko bezdimenzionalnog koeficijenta ",
435
definiu optornost elementa na izvijanje u funkciji relativne vitkosti ( ) i imperfekcija

tapa. Imperfekcije se uzimaju u obzir pomou ekvivalentnih geometrijskih imperfekcija
( w0 ) koje obuhvataju:
poetne deformacije i to u iznosu ! /1000 i
sopstvene napone.
Anlitikoj formulaciji evropskih krivih izvijanja najvie su doprineli istraivai Ajrton
(Ayrton) i Peri (Perry), kao i Makua (Maquoi) i Rondal (Rondal) sa Univerziteta u Lijeu.
Evropske krive izvijanja su nale primenu u standardima gotovo svih evropskih zemalja i
Evrokodu 3. One, takoe, predstavljaju osnov JUS-a za centrino pritisnute tapove.
3.6 PRORAUN STABILNOSTI AKSIJALNO PRITISNUTIH

TAPOVA JEDNODELNOG POPRENOG PRESEKA PREMA
JUS U.E7.081/1986
Jugoslovenski propisi za proraun centrino pritisnutih jednodelnih tapova iz 1986.
godine zasnivani su na vlastitim iskustvima i uslovima, ali i na preporukama razvijenih zemalja Evrope. Ovim standardom obuhvaen je proraun nosivosti realnih tapova, dakle
uveden je u proraun uticaj imperfekcija.
Napominje se da je ovim standardom, takoe, obuhvaen i proraun viedelnih centrino
pritisnutih tapova, pod uslovom da su samostalni elementi meusobno povezani na rastojanju ne veem od 15 imin , gde je imin minimalni poluprenik inercije samostalnog elementa.
Provera nosivosti centrino pritisnutih tapova moe se obaviti na dva naina, prema
sledeim izrazima:
N =
fy
Nc
i , dop = dop =
A
N =
1 Nc
1
N pl
ili u bezdimenzionalnom obliku
gde su:
Nc
A
N
normalna sila pritiska,

normalni napon usled aksijalne sile pritiska,
dop
doputen normalni napon,
i, dop
doputen normalni napon izvijanja,
fy
granica razvlaenja elika,
N pl = f y A plastina otpornost poprenog preseka,
= cr ,i / f y bezdimenzionalni koeficijent izvijanja,

cr,i
kritini napon izvijanja,
#
$
koeficijent sigurnosti,
faktor sigurnosti,
(4.22a)
(4.22b)
436
= I= 1,50 za osnovno optereenje,

= II= 1,33 za osnovno + dopunsko optereenje,
= III= 1,20 za osnovno + izuzetno optereenje.
U prethodnom delu bilo je rei o vezi izmeu kritinog napona izvijanja cr,i i vitkosti
tapa. Ta zavisnost moe se napisati i u bezdimenzionalnom obliku uvoenjem koeficijenta izvijanja i relativne vitkosti . Koeficijent dobija se kada se kritini napon podeli
sa naponom na granici razvlaenja. Da bi se ouvala zakonitost vitkost treba podeliti sa
odgovarajuom vitkou na granici razvlaenja v. Sada izmeu bezdimenzionalnih koeficijenata i postoji ista veza kao izmeu kritinog napona i vitkosti. Vitkost na granici
razvlaenja moe se dobiti iz poznatog Ojlerovog izraza za kritini napon:
fy = 2
E
12
1 =
E
.
fy
(4.23)
Iz prethodnog izraza vidi se da 1 zavisi samo od fy odnosno od vrste elika

(E = const.). Meutim, mora se voditi rauna da je kod debelozidnih nosaa (t > 40 mm)
smanjen napon na granici razvlaenja, pa se za ovakve preseke uvodi redukovana granica
razvlaenja f y , R = 0,9 f y . U tabeli 4.1 date su vrednosti vitkosti na granici razvlaenja za
elike 0361 i 0561.
Tabela 4.1 - Vrednosti vitkosti
!1 za razliite vrste elika i debljine lima

t 40 mm
Kvalitet elika
0361
0561
t > 40mm
f y %kN/cm &
f y %kN/cm2&
24
36
92,9
75,9
21,6
32,4
98,0
80,0
Kada je definisana vitkost na granici razvlaenja 1 , a uz poznatu vitkost tapa

( = ! i / i ) moe se izraunati i relativna vitkost ( ):
= N pl / N cr .
(4.24)
Meutim, bezdimenzionalni koeficijent izvijanja ne zavisi samo od relativne vitkosti

. Ovim koeficijentom su, naime, obuhvaene i imperfekcije. U zavisnosti od oblika poprenog preseka i stepena ekvivalentnih geometrijskih imperfekcija, a u funkciji parametra
, bezdimenzionalni koeficijent izvijanja se odreuje na osnovu odgovarajue krive izvijanja. JUS predvia pet krivih izvijanja Ao, A, B, C i D od kojih su tri osnovne (A, B i
C). Kriva A obuhvata preseke u ijim se ivinim vlaknima javljaju zaostali naponi zatezanja, dok krivoj C pripadaju preseci sa zaostalim naponima pritiska. Kriva B je izmeu ova
dva krajnja sluaja. Ako se radi o elementima izraenim od elika boljeg kvaliteta sa
fy 43,0 kN/cm2 primenjuju se krive Ao, A i B umesto krivih A, B i C. Za preseke kod kojih je debljina t > 40 mm primenjuje se kriva D. Klasifikacija pojedinih vrsta poprenog
437
preseka prema pripadajuim krivama izvijanja prikazana je u tabeli 4.3. Vrednost koeficijenta izvijanja u zavisnosti od krive izvijanja i relativne vitkosti tapa mogu se oitati sa
dijagrama (slika 4.19), ili se mogu dobiti analitiki na osnovu matematike interpretacije
krivih izvijanja, i to na sledei nain:
=
2
+ 2 4 2
za 0,2
(4.25)
za > 0,2
gde je:
= 1 + ( 0,2) + 2
(4.26)
a ' prestavlja stepen ekvivalentnih geometrijskih imperfekcija i ima vrednosti u zavisnosti

od krive izvijanja. U tabeli 4.2 date su vrednosti u funkciji krive izvijanja.
Tabela 4.2 - Vrednosti koeficijenta geometrijske nesavrenosti ' za razliite krive izvijanja
Kriva izvijanja
Ao
0,125
A
0,206
B
0,339
Slika 4.19 - Krive izvijanja
C
0,489
D
0,756
438
Tabela 4.3 - Izbor krive izvijanja za razliite oblike poprenih preseka i ose izvijanja
Tip poprenog preseka
Izvijanje
upravno na
osu
1)
Kriva 2) 3)
izvijanja
y-y
z-z
Konstrukcioni avovi
y-y
z-z
Debeli avovi
(puni provar)
y-y
z-z
h/b > 1,2

t < 40 mm
h/b 1,2
t 40 mm
y-y
z-z
y-y
z-z
y-y
z-z
y-y
z-z
A(A0)
B(A)
B(A)
C(B)
y-y
z-z
C
D
y-y
z-z
t > 40 mm
t 40 mm
t > 40 mm
D
B
C
1)
Preseci koji nisu zastupljeni u ovoj tabeli klasifikuju se prema t.2.4 i 2.5. U sluaju nedoumice za
preseke sa t < 40 mm primeniti krivu izvijanja C.
2)
Krive izvijanja date u zagradama primenjuju se za elike sa fy > 430 MPa i t < 40 mm.
3)
Na bazi eksperimentalno i numeriki verifikovanih podataka za pojedine tipove poprenih preseka

mogu se alternativno primeniti za druge krive izvijanja.
Tabela 4.4 daje brojane vrednosti koeficijenta izvijanja u funkciji relativne vitkosti
i krive izvijanja. Za meuvrednosti parametra vrednosti koeficijenta odreuju se
linearnom interpolacijom.
439
Tabela 4.4 - Vrednosti bezdimenzionalnog koeficijenta "
Ao
0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0000
1,0000
1,0000
0,9859
0,9701
0,9513
0,9276
0,8961
0,8539
0,7961
1,0000
1,0000
1,0000
0,9775
0,9528
0,9243
0,8900
0,8477
0,7957
0,7339
1,0
0,7253
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
1,7
1,8
1,9
Kriva
B
1,0000
1,0000
1,0000
0,9641
0,9621
0,8842
0,8371
0,7837
0,7245
0,6612
1,0000
1,0000
1,0000
0,9491
0,8973
0,8430
0,7854
0,7247
0,662
0,5998
1,0000
1,0000
1,0000
0,9235
0,8504
0,7793
0,7100
0,6431
0,5797
0,5288
0,6656
0,5978
0,5399
0,4671
0,6482
0,7732
0,5053
0,4461
0,3953
0,3520
0,3150
0,2853
0,2559
0,5960
0,5300
0,5703
0,4179
0,3724
0,3332
0,3994
02702
0,2449
0,5352
0,4781
0,4269
0,3817
0,3422
0,3079
0,2781
0,2521
0,2294
0,4842
0,4338
0,3808
0,3492
0,3145
0,2842
0,2577
0,2345
0,2141
0,4189
0,3762
0,3385
0,3055
0,2766
0,2512
0,2289
0,2093
0,1920
2,0
0,2323
0,2229
0,2095
0,1962
0,1766
2,1
2,2
2,3
2,4
2,5
2,6
2,7
2,8
2,9
0,2117
0,1937
0,1779
0,1639
0,1515
0,1404
0,1305
0,1216
0,1136
0,2039
0,1867
0,1717
0,1585
0,1467
0,1362
0,1267
0,1182
0,1105
0,1920
0,1765
0,1628
0,1506
0,1397
0,1299
0,1211
0,1132
0,1060
0,1803
0,1662
0,1537
0,1425
0,1325
0,1234
0,1153
0,1097
0,1012
0,1630
0,1488
0,1399
0,1302
0,1214
0,1134
0,1062
0,0997
0,0937
3,0
0,1063
0,1036
0,0994
0,0951
0,0882
Sve napred reeno odnosi se na preseke kod kojih je zadovoljena lokalna stabilnost,
odnosno spreeno izboavanje pojedinanih delova preseka, rebra ili noica. Uslov koji
mora biti zadovoljen da bi bilo spreeno lokalno izboavanje je:
fy
cr , D
0,7
(4.27)
440
de je cr, D kritini napon linearnog izboavanja definisan sledeim izrazom:

2
cr , D = k E = k
2 E t
100 t
= k 1,898
2
b
12 (1 )
b
kN
cm 2
(4.28)
b
k
E
merodavna irina elementa,

koeficijent izboavanja,
Ojlerov kritini napon izboavanja.
Kada se u jednainu (4.27) uvrsti kritini napon prema izrazu (4.28) uz
2
E = 21000 kN/ cm i = 0,3 uslov (4.27) dobija sledei oblik:
b / t 0,665 k
E
fy
(4.29)
gde je b / t vitkost posmatranog dela poprenog preseka tapa. Iz prethodne jednakosti

moe se zakljuiti da granina vitkost zavisi od vrste elika ( fy ) i koeficijenta izboavanja
k . Koeficijent izboavanja k zavisi od naina naprezanja i uslova oslanjanja. U tabeli
4.5 date su granine vrednosti vitkosti u funkciji od naina oslanjanja i vrste elika. Vrednosti koeficijenta k date su za konzolne i obostrano oslonjene pritisnute elemente.
Tabela 4.5 - Granine vrednosti vitkosti elemenata poprenog preseka (b / t ) max
Uslovi
oslanjanja
k(
Granina vitkost
0,426
b
0,434
t
E
fy
4,00
b
1,33
t
E
fy
(b / t ) max
0361
0561
13
11
39
32
Karakteristini primeri
Ukoliko nije zadovoljen uslov stabilnosti (4.27) u izrazima (4.22a) i (4.22b) granica
razvlaenja fy zamenjuje se graninim naponom izboavanja ux , koji je definisan prema
standardu za izboavanje JUS U.E7.121. Lokalna nestabilnost pritisnutih elemenata izazvana izboavanjem delova preseka moe se, meutim, uvesti u proraun i pomou redukcije delova poprenog preseka. Uvodi se, naime pojam efektivne irine:
beff = D b
(4.30)
D =
D =
0,6
D2 0,13
fy
cr ,D
441
(4.31)
(4.32)
Za D 0,7 koeficijent D =1,0 dakle beff = b odnosno aktivna je cela irina elementa poprenog preseka. Meutim, za D > 0,7 je D <1,0, pa se redukuje irina elemenata
poprenog preseka ( beff < b ).
Provera nosivosti preseka kod kojih nisu ispunjeni uslovi lokalne stabilnosti pomou
koncepta efektivne irine, analogna je sa proverom nosivosti kod preseka kod kojih je
ispunjen uslov lokalne stabilnosti (u jednainama (4.22a) i (4.22b) i dalje figurie fy),
sa tim da se umesto povrine preseka A pri proraunu koristi efektivna povrina
n
( Aeff = beff ,i ti ).
i =1
Svi pojmovi vezani za problem izboavanja ( k , E , ux , D , D ) detaljno su objanjeni u delu 5.2.9 ovog poglavlja, dok je ovde dat samo kratak izvod iz teorije linearnog
izboavanja, neophodan za razmatranje problema stabilnosti delova preseka aksijalno pritisnutih tapova.
PRIMER 1
Odrediti nosivost aksijalno pritisnutog, obostrano zglobno oslonjenog tapa duine
! = 5,0 m. Popreni presek i statiki sistem prikazani su na slici 4.20. Osnovni materijal je
0561 - II sluaj optereenja.
Slika 4.20 - Popreni presek tapa i duine izvijanja
442
Provera vitkosti delova preseka:

noica: b / t = 170 / 12 = 14,12 > 11 = (b / t ) max
rebro:
b / t = 400 / 10 = 40,0 > 32 = (b / t ) max
Odreivanje efektivne irine delova preseka:

noica: k =0,426
100 12 2
= 40,29 kN/cm 2
cr , D = 0,426 1,898
170
D =
36
= 0,95
40,29
D =
0,6
0,952 0,13
= 0,68
beff , f = 2 0,68 170 + 10 = 241 mm

rebro: k = 4,0
100 102
= 47,245 kN/cm 2
cr , D = 4,0 1,898
400
D =
36
= 0,87
47,45
D =
0,6
0,872 0,13
= 0,75
beff , w = 0,75 400 = 300 mm

Geometrijske karakteristike efektivnog preseka:
Aeff = 24,1 1,2 2 + 30,0 1,0 = 87,84 cm 2
I y , eff =
1
503 103 1,0 + 57,84 25,62 = 48239 cm 4
12
I z , eff =
2
24,13 1,2 = 2799 cm 4
12
i y ,eff =
48239
= 23,44 cm
87,84
iz , eff =
2799
= 5,65 cm
87,84
Duina izvijanja i vitkost:

! i , y = ! = 5,0 m = 500 cm y =
500
21.33
= 21.33 y =
= 0,281
23,44
75,9
! i , z = ! / 4 = 1,25 m = 125 cm z =
125
= 22,12
5,65
Koeficijent izvijanja :
y = 0,281 ; kriva izvijanja B '=0,339
y = 1 + 0,339 (0,281 0,2) + 0,2812 = 1,106
z =
22,12
= 0,291
75,9
y =
2
1,106 + 1,1062 4 0,2812
443
= 0,971
z = 0,291 ; kriva izvijanja C '=0,489

z = 1 + 0,489 (0,291 0,2) + 0,912 = 1,129
z =
2
1,129 + 1,1292 4 0,2912
= 0,954
Nosivost tapa:
N c , max = min dop Aeff . = min
min = min{ y , z } = 0,954

N c , max = N y = 0,954
v
Aeff
II
36,0
87,84 = 2268 kN
1,33
Nosivost tapa je N c , max = 2268 kN i odreena je izvijanjem oko z-z ose.
3.7 DUINE IZVIJANJA

Na poetku ovog poglavlja javio se pojam duina izvijanja. Do sada se duina izvijanja
vezivala iskljuivo za uslove oslanjanja tapa, a sva razmatranja zasnivana su na pretpostavci o konstantnoj normalnoj sili N i konstantnom momentu inercije. U praksi se, meutim, vrlo esto javljaju tapovi promenjivog poprenog preseka koji su optereeni takoe
promenljivom normalnom silom. Osim toga, uslovi oslanjanja mogu biti znatno komplikovaniji (elastino ukljetenje, elastino bono oslanjanje, bono pomerljiv sistem,...). Sve
ovo moe se obuhvatiti proraunom po teoriji II reda, uzimajui u obzir poetne geometrijske i strukturne imperfekcije. Meutim, proraun se moe sprovesti i jednostavnije, pomou odgovarajue duine izvijanja. Prema tome moe se zakljuiti da duina izvijanja ne zavisi samo od uslova oslanjanja ve i od rasporeda normalnih sila i promene momenta inercije du tapa.
ta je duina izvijanja? Fiziki gledano, moe se rei da je duina izvijanja duina zamenjujueg obostrano zglobno oslonjenog tapa konstantnog preseka, optereenog konstantnom normalnom silom, ija je kritina sila N cr = 2 EI / ! 2i jednaka kritinoj sili
posmatranog tapa proizvoljnih karakteristika. Sa matematikog aspekta, duina izvijanja
je rastojanje izmeu susednih realnih ili fiktivnih prevojnih taaka izvijenog tapa. Odreivanje duine izvijanja vri se pomou koeficijenta duine izvijanja i duine tapa:
!i = !
(4.33)
JUS standardom obuhvaeno je odreivanje duina izvijanja za niz sluajeva koji se

najee javljaju u praksi. Za sve specifine sluajeve, koji nisu obuhvaeni propisima,
provera stabilnosti vri se pomou teorije II reda.
444
3.8 ODREIVANJE DUINE IZVIJANJA PREMA JUS U.E7.086/1986

3.8.1 Predmet standarda
Predmet ovog standarda je odreivanje duine izvijanja tapova konstantnog i promenljivog poprenog preseka, optereenih proizvoljno rasporeenom normalnom silom, a u
funkciji razliitih uslova oslanjanja. Obraene su etiri karakteristine grupe elemenata:
tapovi (stubovi),
tapovi reetkastih nosaa,
ugaoni tapovi reetkastih stubova i
monosimetrini tankozidni tapovi otvorenog poprenog preseka.
3.8.2 Odreivanje duine izvijanja tapova (stubova)

3.8.2.1 tapovi sa konstantnim momentom inercije i konstantnom
normalnom silom
Kod ovakvih elemenata duina izvijanja prvenstveno zavisi od uslova oslanjanja. Vrednosti koeficijenta duine izvijanja u funkciji uslova oslanjanja prikazane su u tabeli 4.6.
Tabela 4.6 - Koeficijenti duine izvijanja za razliite uslove oslanjanja
a
=2
e
=1
f
= 0,7
g
= 0,5
h
2< <
=2
1< <2
=1
U gornjem delu tabele 4.6 (a-d) prikazani su, ve poznati, osnovni - Ojlerovi sluajevi
izvijanja. Na ovakav nain mogu se odrediti duine izvijanja za samostalne - izolovane
tapove, odnosno stubove. Duina izvijanja stubova koji su u sklopu okvirnih nosaa, osim
445
od uslova oslanjanja, zavisi i od odnosa krutosti greda ( EI b / ! ) i stubova ( EI c / h ). Kada

je krutost grede mnogo vea od krutosti stuba (slika 4.21a), moe se smatrati da nema obrtanja na mestu njihove veze, pa se duina izvijanja stuba moe odrediti jednostavno na
osnovu tabele 6 (sluajevi f ili h). U suprotnom (sluajevi e ili g), kada je greda elastina
(slika 4.21b), obrtanje vora () utie na duinu izvijanja stuba, pa se ona mora odrediti
preciznijom analizom. Duine izvijanja stubova okvirnih nosaa sa pomerljivim ili nepomerljivim vorovima moe se odrediti prema JUS U.E7.111/1986. Za sloenije probleme,
koji nisu obraeni pomenutom regulativom, duinu izvijanja treba odrediti pomou teorije
drugog reda.
Slika 4.21 - Duina izvijanja okvirnih nosaa
3.8.2.2 tapovi konstantnog poprenog preseka sa kontinualno

promenljivom normalnom silom
Promena normalne sile pritiska du tapa u realnim konstrukcijama, ukoliko nije skokovita, najee je linearna, a ree parabolina. Standardom su obuhvaeni i jedan i drugi
sluaj, odnosno i linearna i parabolina promena. Normalna sila menja se od N c ,0 do
N c,1 = N c , max , a proraun se sprovodi sa N c , max uz odgovarajui koeficijent duine izvijanja ), prema tabeli 4.7.
Treba napomenuti da postoji ograniena primena izraza za odreivanje koeficijenta ).
Izrazi, dakle, vae samo za:
0,2 N c,0 / N c ,1 1 .
(4.34)
Normalno, za N c ,0 / N c ,1 = 1 vrednosti koeficijenta ) izraunate pomou formula iz tabele 4.7 poklapaju se sa vrednostima iz tabele 4.6 za tap sa konstantnom normalnom silom.
446
Tabela 4.7 - Odreivanje koeficijenta duine izvijanja ) kod tapova sa kontinualno

Dijagram normalnih sila
Uslovi oslanjanja i optereenje

tapa
Koeficijent duine izvijanja
1 + 2,18 N 0 / N1
3,18
1 + 0,93 N 0 / N1
7,72
1 + 1,09 N 0 / N1
2,09
1 + 0,35 N 0 / N1
5,40
1 + 0,88 N 0 / N1
1,88
1 + 0,93 N 0 / N1
7,72
1 + 0,51 N 0 / N1
3,09
1 + 1,65 N 0 / N1
5,42
PRIMER 2
Odrediti duinu izvijanja obostrano oslonjenog stuba visine h = 5,0 m optereenog aksijalnom silom pritiska prema slici 4.22a.
N c ,0 = 300 kN qn = 20 kN/m
N c ,1 = 300 + 5 20 = 400 kN
1 + 0,88 0,75
= 0,94
1,88
! i = 0,94 5,0 = 4,70 m
N c ,0 / N c ,1 = 300 / 400 = 0,75 [ 0,2; 1]
447
Slika 4.22 - a) Statiki sistem i optereenje tapa i b) Proraunski model sa

redukovanom duinom tapa
Dokaz stabilnosti sprovodi se sa konstantnom silom Nc = Nc,1 = 400 kN i duinom izvijanja ! i = 4,70 m prema standardu za aksijalno pritisnute tapove jednodelnog preseka
(JUS U.E7.081). Na osnovu primera moe se uoiti da je duina izvijanja prikazanog tapa
manja od duine izvijanja istog takvog tapa (sa istim uslovima oslanjanja) optereenog
koncentrisanim silama na krajevima ( = 0,94 < 1,0 ). Time se obuhvata umanjenje aksijalne sile Nc du tapa. Naime, proraun se sprovodi kao da je tap optereen silom N c ,1
na krajevima, a stvarna normalna sila samo u jednom, najoptereenijem preseku dostie
vrednost N c ,1 , dok je u svim ostalim manja ( N c ,0 N c N c,1 ). Ova povoljnost uzima se u
obzir smanjenjem koeficijenta duine izvijanja ).
3.8.2.3 tapovi konstantnog poprenog preseka sa skokovito

esto se u praksi javlja skokovita promena normalne sile du stubova. Reakcije elemenata koje prihvata stub su koncentrisane sile i to u pravcu ose stuba (vertikalne), pa izazivaju skokovitu promenu normalne sile u tapu. Proraun ovako optereenih tapova izvodi
se pomou redukovane normalne sile:
n
N c , red = N c ,i i
i =1
N c ,i
spoljana normalna sila pritiska koja deluje u taki i,
faktor redukcije koji zavisi od uslova oslanjanja i odnosa hi / ! (tabela 4.8),
hi
!
rastojanje izmeu mesta delovanja sile i nepokretnog oslonca (slika 4.23),

duina tapa.
(4.35)
448
Tabela 4.8 - Odreivanje koeficijenta duine izvijanja ) kod tapova sa skokovito

Uslovi oslanjanja i
optereenja
Linija
Dijagram 'i
Vrednosti koeficijenta i mogu se oitati sa dijagrama datog u okviru tabele 4.8 u zavisnosti od uslova oslanjanja tapa i odnosa hi / ! .
Sa ovako odreenom silom N c , red dokaz stabilnosti se sprovodi uz pretpostavku da je
normalna sila konstantna du tapa i da ima vrednost Nc = N c , red . Duina izvijanja se odreuje na osnovu uslova oslanjanja prema standardu za odreivanje duina izvijanja tapova konstantnog poprenog preseka sa konstantnom normalnom silom (tabela 4.6).
Pored kontrole stabilnosti, koja se sprovodi sa N c , red , potrebno je izvriti i proveru napona, ali sa stvarnim vrednostima normalne sile, prema sledeem izrazu:
n
= N c,i / A dop .
i =1
(4.36)
449
Slika 4.23 - a) tap optereen koncentrisanim silama u n taaka b) Proraunski model (sa
redukovanom normalnom silom)
PRIMER 3
Izvriti proveru stabilnosti i nosivosti tapa prikazanog na slici 4.24. tap je izraen kao
valjani profil I 400 od 0361. tap je kontinualno bono pridran, pa se izvija oko jae
y-y ose.
Slika 4.24 - Statiki sistem, optereenje i dijagram normalnih sila
450
Geometrijske karakteristike:
I 400 A=118 cm 2 i y =15,7 cm
Proraun redukovane sile:
h1 / ! = 1,0
(kriva C)
1 = 1,00
h2 / ! = 7 / 9 = 0,77
2 = 0,55
h3 / ! = 6 / 9 = 0,66
3 = 0,47
h4 / ! = 3 / 9 = 0,33
4 = 0,33
N c ,red = 1,0 400 + 0,55 1000 + 0,47 200 + 0,33 200 = 1110 kN
Duina izvijanja i vitkost:

! i = ! = 0,7 900 = 630 cm
= 630 / 15,7 = 40,13
= 40,13 / 92,9 = 0,432
kriva izvijanja A '=0,206
= 1 + 0,206 (0,432 0,2) + 0,4322 = 1,234

=
2
1,234 + 1,234 2 4 0,432 2
= 0,946
Provera stabilnosti:
N c , red 1110
=
= 9,41 < 0,946 16 = 15,14 kN/cm 2 = i , dop
A
118
Provera napona:
= N c,i / A = 1800 / 118 = 15,25 kN/cm 2 < 16,0 kN/cm 2 = dop
3.8.2.4 tapovi sa promenljivim momentom inercije i konstantnom

normalnom silom
Proraun stabilnosti tapova, kod kojih se moment inercije menja du preseka od I 0 do
I1 = I max , optereenih koncentrisanim silama na krajevima, sprovodi se kao za tap konstantnog poprenog preseka I = I max , ali sa poveanom duinom izvijanja dobijenom pomou koeficijenta duine izvijanja ) iz tabele 4.9.
Vrednosti koeficijenta ) zavise od zakona promene momenta inercije, vrste poprenog
preseka i odnosa I 0 / I1 .
451
Tabela 4.9 - Odreivanje koeficijenta duine izvijanja ) kod tapova sa promenljivim

momentom inercije i konstantnom normalnom silom
Kontura tapa
Oblik preseka
4
Kontura tapa
A
C
*
I0/I1
0,01
0,1
0,2
0,4
0,6
0,8
1
2
3
4
1
2
3
4
1
2
3
4
1
2
3
4
1
2
3
4
1
2
3
4
0,0
0,2
0,4
0,6
0,8
)
1,11
1,25
1,38
1,46
1,09
1,14
1,16
1,18
1,07
1,09
1,10
1,11
1,05
1,06
1,06
1,06
1,30
1,89
1,97
2,14
1,23
1,36
1,41
1,44
1,18
1,24
1,26
1,27
1,12
1,14
1,15
1,15
1,07
1,08
1,08
1,08
1,18
1,44
1,64
1,78
1,14
1,22
1,25
1,27
1,10
1,14
1,16
1,17
1,07
1,08
1,09
1,09
1,08
1,22
1,35
1,43
1,07
1,11
1,12
1,13
1,05
1,07
1,07
1,08
1,02
1,07
1,11
1,14
1,02
1,03
1,04
1,04
1,00
1,01
1,01
1,02
1,03
1,01
1,03
0,2
0,4
0,6
0,8
8,03
6,04
4,06
2,09
1,00
2,69
2,02
1,48
1,07
1,02
1,00
1,88
1,53
1,24
1,03
1,04
1,01
1,00
1,39
1,22
1,08
1,01
1,04
1,02
1,01
1,00
1,19
1,10
1,03
1,00
1,02
1,01
1,01
1,00
1,07
1,03
1,01
1,00
1,61
2,40
2,86
3,16
1,45
1,66
1,75
1,78
1,35
1,44
1,48
1,49
1,21
1,24
1,25
1,26
1,13
1,13
1,14
1,14
1,06
452
PRIMER 4
Odrediti duinu izvijanja tapa sa promenljivim momentom inercije, prikazanog na slici
4.25 ( I 0 / I = 0,4 ; = 2 / 10 = 0,2 ).
Slika 4.25 - tap promenljivog momenta inercije
Popreni presek je I-profil pa je merodavna grupa preseka 2. Zakon promene momenta

inercije definisan je u tabeli pod B. Iz tabele se dobija:
!i = ! i = 1,08 10 = 10,8 m
gde su:
!i poveana duina izvijanja tapa sa promenljivim momentom inercije,
! i duina izvijanja tapa sa konstantnim presekom (u funkciji uslova oslanjanja).
Provera stabilnosti vri se sa poveanom duinom izvijanja !i i maksimalnim geometrijskim karakteristikama preseka I1 i A1 .
3.8.2.5 tapovi sa stepenasto promenljivom normalnom silom

i momentom inercije
tapovi sa stepenasto promenljivom normalnom silom i momentom inercije javljaju se
esto u praksi (stubovi hala sa kranovima). U optem sluaju ovakav, sloen tap, moe se
sastojati od vie elementarnih tapova konstantnog poprenog preseka. Ovim standardom
predvien je proraun samo dvostepenih tapova (slika 4.26.)
Slika 4.26 - Dvostepeni tap sa optereenjem
Provera stabilnosti sprovodi se posebno za svaki tap i to za tap 2 sa silom N c ,2 i duinom izvijanja ! 2 i = 2 ! 2 , a za tap 1 sa silom N c,1 + N c ,2 i duinom izvijanja
! 1 i = 1 ! 1 . Koeficijenti duine izvijanja

uslova oslanjanja, a prikazani su u tabeli 4.10.
453
zavise od odnosa ! 2 / !1 , I 2 / I1 i
Tabela 4.10 - Odreivanje koeficijenta duine izvijanja kod tapova sa skokovito

promenljivom normalnom silom i momentom inercije
)2
)1
Uslovi oslanjanja tapa

0,05+!2/!1<0,1
0,1+!2/!1<0,3
3,0
2,5
3,0
2,0
2,0
3,0
2,0
1,6
2,5
1,5
1,2
2,0
Primena koeficijenta duine izvijanja 1 i 2 iz prethodne tabele dozvoljena je ako su

ispotovani sledei uslovi:
! 2 / !1 0,6
N c ,1 / N c,2 3 i 0,05 I 2 / I1 0,3 .
(4.37)
Gotovo svi realni tapovi zadovoljavaju ove uslove pa se njihov proraun moe sprovesti preko priblinih koeficijenata 1 i 2.
U sluaju tapova sa sloenijom geometrijom (viestepena promena momenta inercije),
tapova sa specifinim uslovima oslanjanja (elastini oslonci i ukljetenja) ili tapova koji ne
zadovoljavaju uslove ogranienja (4.37), provera stabilnosti vri se primenom teorije II reda
(npr. metodom prenosnih matrica) ili korienjem gotovih izraza iz postojee literature.
3.8.3 tapovi reetkastih nosaa

Kod reetkastih nosaa izvijanje pritisnutih tapova moe se odigrati u ravni reetke ili
van nje. Duine izvijanja tapa u ravni reetke i izvan nje ne moraju biti iste. Ovim standardom obuhvaeno je odreivanje duine izvijanja pojasnih tapova i tapova ispune reetkastih nosaa, kako u ravni nosaa tako i van nje.
454
3.8.3.1 Pojasni tapovi

Duina izvijanja pojasnih tapova u ravni reetkastog nosaa jednaka je njihovoj sistemnoj duini (od vora do vora), odnosno koeficijent duine izvijanja je jednak jedinici.
Odreivanje duine izvijanja izvan ravni reetkastog nosaa zavisi od mogunosti pomeranja vorova pritisnutog pojasa izvan ravni reetkastog nosaa.
Ukoliko je pritisnuti pojas bono pridran, odnosno ako je spreeno pomeranje pojedinih taaka pritisnutog pojasa izvan ravni reetkastog nosaa, odgovarajua duina izvijanja
jednaka je rastojanju izmeu taaka pridravanja. Najee su take pridravanja upravo u
vorovima reetkastog nosaa, pa je duina izvijanja izvan ravni reetkastog nosaa, kao i
duina izvijanja u ravni reetkastog nosaa jednaka sistemnoj duini tapova, dakle = 1.
Meutim, nije redak sluaj da se pritisnuti pojas bono pridrava ne samo u vorovima reetkastog nosaa, ve i u meutakama, recimo u sredinama pojasnih tapova. Na slici
4.26. prikazan je deo mosta sa reetkastim glavnim nosaima i rombinim spregom koji
omoguava bono pridravanje sredina tapova gornjeg pojasa, pa je koeficijent duine izvijanja izvan ravni nosaa = 0,5.
Slika 4.27 - Pridravanje tapova u meutakama u sluaju rombinog sprega za vetar kod
mosta sa reetkastim glavnim nosaima
Ako se vorovi pritisnutog pojasa mogu slobodno pomerati izvan ravni reetkastog nosaa, duina izvijanja pritisnutog pojasa izvan ravni reetkastog nosaa odreuje se prema
standardu za tapove promenljivog momenta inercije optereene promenljivom normalnom silom. Naravno, ako su svi pojasni tapovi istih poprenih preseka (I=const) proraun
duine izvijanja izvan ravni reetkastog nosaa sprovodi se preko N c , red .
Pomeranja vorova pritisnutog pojasa izvan ravni reetkastog nosaa mogu biti, kao to
smo ve napomenuli, spreena i slobodna, ali ne retko se javlja i sluaj delimino spreenih pomeranja. Naime, vorovi pritisnutog pojasa mogu biti elastino oslonjeni (slika
4.28). Potrebno je najpre odrediti realne vrednosti krutosti opruga, pa proraun sprovesti
kao za centrino pritisnut tap na elastinim osloncima.
455
Slika 4.28 - Pritisnuti tap na elastinim osloncima
Koeficijent duine izvijanja ) za tapove sa elastinim osloncima odreuje se prema

JUS U.E7.106.
Duina izvijanja pojasnog tapa du ije ose deluju razliite sile S1 i S2 (slika 4.29), a
iji je moment inercije u odnosu na teinu osu koja lei u ravni reetkastog nosaa konstantan, moe se odrediti na osnovu koeficijenta duine izvijanja prema sledeem izrazu:
= 0,25 (3 + S2 / S1 )
uz uslov da je 1 S2 / S1 1 .
(4.38)
Slika 4.29 - Reetkasti nosa sa promenljivim silama du tapova
3.8.3.2 tapovi ispune

Duina izvijanja tapa ispune u ravni reetkastog nosaa predstavlja rastojanje izmeu
teita veza na krajevima tapa. Koeficijent duine izvijanja ima vrednost izmeu 0,8 i
1,0. Ukoliko se tap ukrta sa nekim drugim tapom, taka ukrtanja se moe smatrati nepomerljivom u ravni nosaa ako su tapovi meusobno vezani sa najmanje etvrtinom zavrtnjeva potrebnih za vezu pritisnutog tapa, odnosno ekvivalentnom zavarenom vezom.
Problemi izvijanja tapova ispune van ravni nosaa, zbog svoje specifinosti, obraeni
su kroz est taaka standarda.
456
1. Ako je spreeno pomeranje krajeva tapa, koeficijent duine izvijanja izvan ravni nosaa jednak je jedinici.
2. Kod tapova ija minimalna osa inercije ne lei u ravni nosaa, koeficijent duine izvijanja jednak je poluzbiru koeficijenta duine izvijanja u ravni nosaa i izvan nje:
1
(1 + 2 )
2
(4.39)
Slika 4.30 - Izvijanje ugaonika oko minimalne ose inercije
Ugaonici se esto upotrebljavaju kao tapovi ispune reetkastih nosaa, posebno kod
spregova. Ukoliko se ugaonik za vorni lim vezuje preko jednog kraka, to je veoma est
sluaj, minimalna osa inercije ugaonika ne lei u ravni reetkastog nosaa. Provera stabilnosti ovakvih tapova sprovodi se u odnosu na minimalnu osu inercije, a sa duinom izvijanja prema izrazu (4.39).
U tabeli 4.11 prikazana su dva tipa poprenih preseka sastavljenih od ugaonika, sa odgovarajuim duinama izvijanja i merodavnim (minimalnim) poluprenicima inercije.
Tabela 4.11 - Izvijanje tapova od ugaonika kod kojih glavne ose inercije lee
izvan ravni reetkastog nosaa
! i = 0,9 !
! i = 0,9 !
imin = i
imin = i
= 0,9 !/i
= 0,9 !/i
3. Kada je tap ispune sastavni deo zatvorenog okvirnog nosaa (slika 4.31), koeficijent
duine izvijanja izvan ravni nosaa ima sledee vrednosti u zavisnosti od statikog sisitema okvira:
457
za okvir A,
= 0,80
za okvir B.
= 0,70
Ovakav sluaj javlja se kod zatvorenih reetkastih mostova gde su vertikale ili dijagonale ujedno i deo poprenog ukruenja portala.
Slika 4.31 - Statiki sistemi zatvorenih okvirnih nosaa
4. Ako je tap na oba kraja nepokretno oslonjen, a u polovinama tapa deluju razliite sile
S1 i S2 (vertikala reetkastog nosaa sa K ispunom) i ako je tap sa konstantnim momentom inercije, koeficijent duine izvijanja odreuje se kao i kod pojasnih tapova sa
promenljivom silom du ose tapa, prema izrazu (4.38).
Slika 4.32 - Izvijanje dijagonale mosta sa sekundarnom ispunom
5. Kod tapova ispune koji su na krajevima nepomerljivo, a u sredini elastino oslonjeni

pomou polurama, koeficijent duine izvijanja se odreuje na osnovu standarda o pritisnutim tapovima sa elastinim poprenim osloncima JUS U.E7.106. Ovakav sluaj javlja se kod dijagonala zatvorenog mosta sa reetkastim glavnim nosaima sa sekundarnom ispunom (slika 4.32). Krutost opruge odreuje se na osnovu stepena pomerljivosti
458
otvorenog poprenog poluokvira koji je sainjen od poprenog nosaa i sekundarnih

vertikala Vs .
Tabela 4.12 - Odreivanje koeficijenta duine izvijanja ) kod ukrtenih tapova
k=
Nain vezivanja i
optereenje tapova
I1
I2
!
2
!1
m=
N1 ! 2
N 2 !1
Koeficijent duine izvijanja

za tap 1
za tap 2
1 + 1/ m
1 + 1/ k
= 0,5
1 0,75 m
1+ k
1+ m
1+ k
= 1 0,75 m
= 0,5
= 1 + 0,82 m
6. Kada se dva tapa ukrtaju, a pri tom su im krajevi nepomerljivi (tabela 4.12), duina
izvijanja pritisnutog tapa izvan ravni zavisi od znaka sile u drugom tapu i naina na
koji su tapovi meusobno povezani. Vrednost koeficijenta odreuje se prema izrazima datim u tabeli 4.12 uz uslov da je 0,5. Momenti inercije I1 i I2 odnose se na savijanje izvan ravni tapova.
459
3.8.4 Ugaoni tapovi reetkastih stubova

Duine izvijanja ugaonih tapova reetkastih stubova zavise od naina naprezanja, oblika poprenih preseka tapova i sistema ispune stuba. Na slici 4.33 prikazani su razliiti tipovi ispune reetkastih stubova, dok su u tabeli 4.13 date vrednosti koeficijenata duine izvijanja ). Vrednosti u zagradi odnose se na izvijanje u ravni n1 n2 za stub sa tipom ispune b).
Tabela 4.13 - Koeficijeni duine izvijanja ) za ugaone tapove reetkastih stubova
Nain
optereenja
Preteno
savijanje
Preteno
pritisak
Presek
a)
Koeficijent )
b)
0,7
0,6
0,85
0,8
1,0
1,0 (0,5)*
0,8
0,7
0,9
0,85
1,0
1,0(0,5)*
c), d)
1,0
1,0
*Videti tabelu 4.10
Slika 4.33 - Razliiti tipovi ispune reetkastih stubova
3.8.5 Monosimetrini tankozidni tapovi otvorenog poprenog preseka

Izvijanje tapa savijanjem (fleksiono) ostvaruje se samo kada su spreene torzione deformacije tapa. Dakle, do gubitka stabilnosti pritisnutog elementa dolazi usled poveanja
460
momenata savijanja drugog reda uz deformaciju savijanja. Fleksiono izvijanje je merodavno kod torziono krutih tapova i tapova kod kojih se poklapaju teite i centar smicanja.
Meutim, kod torziono osetljivih monosimetrinih preseka, kod kojih se ne poklapaju teina osa i centar smicanja, izvijanje moe biti prouzrokovano zajednikim delovanjem torzionog momenta i momenta savijanja.
Slika 4.34 - Razliiti naini izvijanja
Na slici 4.34 prikazano je izvijanje savijanjem (fleksiono izvijanje), isto torziono izvijanje i sloeno izvijanje savijanjem i torzijom (fleksiono-torziono izvijanje).
Kritina sila N cr tapa izloenog izvijanju sa savijanjem i torzijom, jednaka je minimalnoj od tri sledee vrednosti:
EI y
N
izvijanje oko y - y ose
=2 2
,
cr
y
! i, y
EI
N cr = min N cr , z = 2 2 z
izvijanje oko z - z ose
! i, z
EI
1
N
= 2 GI t + 2 2 torziono izvijanje
,
cr
!
iR
(4.40)
gde je:
iR2 = y R2 + z R2 +
I y + Iz
A
(4.41)
It
torzioni momen inercije %m4&,
sektorski moment inercije %m6&,
G
yR, zR
modul smicanja %kN/m2&,

projekcije rastojanja izmeu centra smicanja i teita na y-y i z-z osu poprenog
preseka.
461
Provera nosivosti kod ovakvih tapova sprovodi se po JUS U.E7.081, a problem sloenog izvijanja se uvodi u proraun preko idealne vitkost w , koja se odreuje na osnovu
sledeeg izraza:
w =
! c 2 + iD2
iz
2c 2
) ]
4c 2 i 2p + 0,039 2 / T2 1 z D2
1
1
+
2
c 2 + iD2
(4.42)
gde su:
i p2 = i y2 + iz2
(4.43)
iD2 = i 2p + z D2
(4.44)
c2 =
zD
!
!T
1 !
I
I z T ! T
+ 0,0039 ( ! )2 I t
(4.45)
rastojanje izmeu centra smicanja i teita,

duina tapa (rastojanje oslonaca),
rastojanje taaka torzionog oslanjanja,
, T koeficijenti koji zavise od uslova oslanjanja na sledei nain:

-
za zglobno oslonjen tap
= T = 1,0 i
za kruto ukljeten tap
= T = 0,5 .
Na slici 4.35 prikazana su tri tipa razliitih poprenih preseka koji su obuhvaeni ovim
standardom.
Slika 4.35 - Razliiti tipovi poprenih preseka monosimetrinih tapova.
Proraun geometrijskih karakteristika ( I t , I , z D ) neophodnih za sraunavanje idealne vitkosti w zavisi od tipa preseka. Za preseke sa slike 4.34a i 4.34b je:
462
zD =
1
[e I1 (h e ) I 2 ]
Iz
(4.46)
I =
I1 I 2 h 2
I1 + I 2
(4.47)
It =
1 3
bi ti3 .
3 i =1
(4.48)
Za presek na slici 4.34c je:

zD = e +
I =
I1
h
Iz
(4.49)
h 2 I12 + 2 I1 I 3
.
Iy
3
(4.50)
U izrazima su sa I1 , I 2 i I 3 oznaeni momenti inercije delova preseka (1, 2 i 3) u odnosu na osu simetrije z-z. Kod tapova sa dve ose simetrije uticaj torzije na izvijanje uzima se
samo ako je i p > c .
Idealna vitkost se tada moe sraunati prema sledeem izrazu:
w =
! ip
.
iz c
(4.51)
U suprotnom, kada je i p < c , stabilnost se ispituje prema JUS U.E7 081 sa vitkou
z , a uticaj torzionog uvijanja se ne uzima u obzir. Kod veine valjanih I-profila i drugih
elemenata sa velikom vitkou uticaj torzije moe se zanemariti.
PRIMER 5
Odrediti idealnu vitkost w tapa monosimetrinog preseka, prikazanog na slici 4.36, koji
je obostrano zglobno oslonjen.
Slika 4.36 - Statiki sisitem i popreni presek tapa.
463
Geometrijske karakteristike:
A1 = 25 1,6 = 40,0 cm 2
I1 =
1 3
25 1,6 = 2083 cm 4
12
A2 = 18 1,6 = 28,8 cm 2
I2 =
1 3
18 1,6 = 777 cm 4
12
A3 = 30 1,2 = 36,0 cm 2
I 3 = 4 cm 4 (zanemarljivo malo)
Ai = A = 104,8
cm 2
e=
I i = I z = 2860
cm 4
1
(36 15,8 + 28,8 31,6) = 14,1 cm
104,8
I x = 40 14,12 + 28,8 (31,6 14,1) + 36 (15,8 14,1) +

2
iy =
19576
= 13,7 cm
104,8
iz =
1 3
30 1,2 = 19576 cm 4
12
2860
= 5,2 cm
104,8
h = 30 + 2 1,6/2 = 31,6 cm
zD =
1
[14,1 2083 (31,6 14,1) 777] = 5,5 cm
2860
i 2p = i y2 + iz2 = 13,7 2 + 5,2 2 = 214,7 cm 2

I =
iD2 = i 2p + z D2 = 214,7 + 5,52 = 245 cm 2
I1 I 2 h 2 2083 777 31,6 2

=
= 565091 cm 6
I1 + I 2
2083 + 777
1
25 1,63 + 18 1,63 + 30 12 3 = 76 cm 4
3
Proraun idealne vitkosti:
= T = 1,0 (na osnovu uslova oslanjanja)
It =
! = ! T = 6,0 m (rastojanje oslonaca)

c2 =
1
1 600
2
2
565091
+ 0,0039 (1 600) 76 = 570,7 cm
2860
1
600
w =
1 600 570,7 + 245

4570,7 214,7 + 0,039 (1 1) 5,52
1
1
5,2
2570,7
(570,7 + 245)2
] = 120,0
Idealna vitkost posmatranog tapa je: w = 120,0. Moe se uoiti da je idealna vitkost
tapa monosimetrinog poprenog preseka w vea od njegove vitkosti za izvijanje oko
slabije ose ( z = 600 / 5,2 = 115,4 ). Prema tome, proraun monosimetrinih tapova treba
sprovesti prema JUS U.E7.081 sa idealnom vitkou w .
464
3.9 AKSIJALNO PRITISNUTI TAPOVI KONSTANTNOG

VIEDELNOG POPRENOG PRESEKA
Potreba za konstruisanjem pritisnutih tapova, uz minimalan utroak materijala, uslovila je upotrebu viedelnih tapova. Viedelni tapovi se sastoje od dva ili vie samostalnih
elemenata koji su postavljeni na odreenom rastojanju i mestimino su povezani (slika
4.37). Ovi samostalni elementi postavljeni su na izvesnom rastojanju od teita ukupnog
preseka, pa je na taj nain povean moment inercije u odnosu na jednu od glavnih osa bez
znaajnog poveanja utroka materijala. Kod viedelnih tapova karakteristina je pojava
nematerijalne ose koja je jedna od glavnih osa poprenog preseka. Nematerijalna osa ne
see ni jedan samostalni element, odnosno ne prolazi kroz puni deo poprenog preseka.
Druga glavna osa moe biti takoe nematerijalna, ali je ee materijalna. Materijalna osa,
suprotno nematerijalnoj, prolazi kroz popreni presek samostalnih elemenata. Vezni elementi, kojima se samostalni elementi povezuju, postavljaju se uvek u ravnima upravnim
na nematerijalnu osu.
Slika 4.37 - Razliiti tipovi viedelnih tapova i njihovih poprenih preseka
U zavisnosti od naina povezivanja spojni elementi mogu biti u vidu veznih limova
(preki), kod tapova ramovskog tipa (slika 4.37c), ili kao reetkasta ispuna kod reetkastih viedelnih tapova (slika 4.37d).
Granina nosivost viedelnog tapa na izvijanje oko nematerijalne ose moe se, meutim, odrediti na isti nain kao i kod jednodelnog monolitnog tapa, ako je rastojanje veznih
465
elemenata a < 15 i1 . U suprotnom sluaju postoji bitna razlika, koja se, pre svega, ogleda
u tome to kod jednodelnih tapova rebro, uz relativno nisko iskorienje napona, prima
transverzalne sile, pa se njihov uticaj na deformaciju nosaa moe zanemariti. Kod viedelnih preseka se, usled nepostojanja rebra, pri izvijanju oko nematerijalne ose mora uzeti
u obzir uee smicanja na deformaciju tapa. Dakle:
v = vM + vV
(4.52)
gde su:
vM ugib usled momenta savijanja,
vV
ugib usled transverzalnih sila.
Ako se posmatra viedelni tap ramovskog tipa sa poetnom geometrijskom imperfekcijom, optereen aksijalnom silom pritiska koja raste postepeno od 0 do granine vrednosti,
moe se uoiti da od samog poetka unoenja optereenja dolazi do pojave savijanja tapa
kao celine (usled poetne imperfekcije javlja se moment savijanja M 0 = N c f 0 ). Poprene deformacije izazvane savijanjem utiu na poveanje momenta savijanja (raste strela parabole M = N c f ; f > f 0 ), koji izaziva ponovno poveanje deformacija. Dakle, poprene
deformacije se nelinearno poveavaju sa porastom optereenja, to ima za posledicu i nelinearan porast aksijalne sile u samostalnim elementima. Najvea aksijalna sila javlja se u
samostalnom elementu u sredini raspona i to u elementu sa konkavne strane viedelnog
tapa. Nasuprot tome, najvei uticaji u spojnim elementima javljaju se na krajevima tapa
gde su nagib elastine linije i transverzalna sila maksimalni.
Eksperimentalna israivanja su pokazala da je granina nosivost viedelnog tapa dostignuta kada se iscrpi nosivost, odnosno, stabilnost najoptereenijeg samostalnog elementa (slika 4.38) ili, kod reetkastih viedelnih tapova, najoptereenijeg tapa ispune.
Slika 4.38 - Deformacije ramovskog tapa
Diferencijalna jedna ina izvijanja vi edelnog tapa mo e se dobiti analogno Ojlerovoj diferencijalnoj jedna ini izvijanja jednodelnog tapa, uz uvo enje uticaja
transverzalnih sila na deformaciju. Geometrijske imperfekcije se tako e pretpostavljaju u obliku sinusnog polutalasa:
v0 ( x ) = f 0 sin
x
!
(4.53)
gde je f 0 poetna strela tapa.

Moment savijanja i transverzalna sila u tapu mogu se napisati u sledeem obliku:
466
M = N c (v + v0 )
V=
(4.54)
dM
dx
(4.55)
Krivina tapa je jednaka zbiru krivina usled momenta i transverzalne sile:

+ vV = v .
= M + V = v M
(4.56)
Deo krivine usled momenta iznosi:

=
vM
M
N
= c (v + v0 )
EI
EI
(4.57)
dok se deo krivine usled smiuih sila odreuje na osnovu klizanja :
=k
G
GA
(4.58)
gde su:
k koeficijent smicanja zavisan od oblika poprenog preseka,
G modul klizanja.
Krivina usled smicanja moe se odrediti jednostrukim diferenciranjem klizanja u
sledeem obliku:
vV = =
k dV
k d 2M
k
=
N c (v + v0 ) .
GA dx GA dx 2
GA
(4.59)
Kada se u jednainu (4.56) uvrste krivine usled momenta savijanja i smicanja prema izrazima (4.57) i (4.59), uz uvoenje k / GA = / V = const, dobija se diferencijalna jednaina izvijanja viedelnog tapa oko nematerijalne ose u sledeem obliku:
1 + N cr
1
2 Nc
2 Nc
V
f 0 sin x
v + 2
v = 2
!
! N cr 1 N
! N cr 1 N
c
c
V
V
(4.60)
Reenje se pretpostavlja u obliku:

v( x ) = ( f f 0 ) sin
x
!
(4.61)
pa se dobija izraz za strelu u sredini raspona f. Kritina sila N cr ,V dobija se iz uslova da

strela f tei beskonanosti:
N cr ,V =
N cr
1 + N cr
1
.
1
+
N cr V
(4.62)
Ako se uvede oznaka S y = V / , gde S y predstavlja krutost viedelnog tapa na smicanje, dobija se sledei izraz:
1
N cr ,V
1
1
+
.
N cr S y
467
(4.63)
Kada se u izraz (4.62) uvrsti poznati izraz za Ojlerovu kritinu silu ( N cr = 2 EI / ! 2 )

dobija se:
N cr ,V = 2
EI
EI
=2 2
!V
! 2 1 + N cr
V
(4.64)
gde je !V2 = ! 2 1 + N cr .
V
Razlika u odnosu na Ojlerovu silu izvijanja bez uticaja transverzalnih sila je predstav
ljena lanom N cr . Moe se, takoe, uoiti da je: Ncr,V < Ncr, jer je
N cr > 0 .
V
V
Za $/V0 (zanemarljiv uticaj smicanja) jednaina (4.64) prelazi u ve poznati izraz za
Ojlerovu silu N cr .
Ako su obe glavne ose poprenog preseka viedelnog tapa nematerijalne, proraun
stabilnosti sprovodi se za svaku od njih. Meutim, ako presek viedelnog tapa sadri jednu materijalnu osu, stabilnost na izvijanje oko nje proverava se na osnovu propisa za centrino pritisnute tapove konstantnog jednodelnog preseka (JUS U.E7.081). Osim provere
stabilnosti na izvijanje oko nematerijalne i materijalne ose, ako ova postoji, neophodno je
kontrolisati i lokalnu stabilnost samostalnih elemenata.
3.10 PRORAUN STABILNOSTI AKSIJALNO PRITISNUTIH

TAPOVA KONSTANTNOG VIEDELNOG PRESEKA PREMA
JUS U.E7. 091/1986
Predmet ovog standarda je provera globalne (izvijanje oko nematerijalne ose) i lokalne
stabilnosti viedelnih centrino pritisnutih tapova. tapovi su, prema obliku poprenog
preseka, podeljeni u etiri grupe. Ova podela prikazana je u okviru tabele 4.14.
Provera stabilnosti na izvijanje oko materijalne ose za presek tapa 1 i 2 vri se na osnovu
standarda za aksijalno pritisnute tapove jednodelnog preseka. Za preseke sastavljene od 2
ugaonika (tap 3) takoe se moe sprovesti dokaz stabilnosti prema JUS U.E7.081 pod uslovom da je rastojanje veznih elemenata 70 imin, gde je imin minimalni poluprenik inercije
samostalnog elementa. Vitkost ovakvih tapova odreuje se na osnovu izraza:
y =
!i
iy
(4.65)
gde je iy poluprenik inercije oko materijalne ose y-y, a !i duina izvijanja tapa jednaka
srednjoj vrednosti duina izvijanja tapa u ravni nosaa i izvan nje (i = 0,9). Odreivanje
koeficijenta izvijanja dobija se prema krivama izvijanja, a na osnovu oblika poprenog
preseka (JUS U.E7.081).
468
Tabela 4.14 - Podela viedelnih tapova

Tip
Opis
Oblik preseka
Viedelni tapovi koji imaju bar

jednu materijalnu osu
Viedelni tapovi koji imaju jednu

materijalnu osu i kod kojih je isto
rastojanje izmeu samostalnih
elemenata jednako debljini vornog
lima
Dvodelni tapovi od ukrtenih

ugaonika
Viedelni tapovi koji nemaju

materijalnu osu
Provera opte ili globalne stabilnosti pri izvijanju oko nematerijalne ose se, takoe, vri
prema standardu JUS U.E7.081, odnosno pomou izraza (4.22a) ili (4.22b). Uticaj smiuih sila se uzima u obzir tako to se koeficijent izvijanja (4.25) dobija na osnovu ekvivalentne relativne vitkosti ( z, eq ) za izvijanje oko nematerijalne ose. Ekvivalentna relativna
vitkost moe da se odredi na osnovu kritine sile za izvijanje oko nematerijalne ose Ncr,V
(4.62) na sledei nain:
z , eq = N pl / N cr ,V
(4.66)
ili preko ekvivalentne vitkosti:
z ,eq = 2z +
m 2
f
2
z ,eq =
z ,eq
1
gde su:
! z ,eq ekvivalentna relativna vitkost viedelnog tapa za nematerijalnu osu z-z,
(4.67)
469
N pl
plastina otpornost poprenog preseka N pl = f y A ,
ukupna povrina poprenog preseka A = Ai ,
i =1
N cr ,V kritina sila izvijanja viedelnog tapa prema (4.62), (4.63) ili (4.64),
vitkost za osu z-z, bez uticaja transverzalnih sila z = ! i , z / iz sa iz = I z / A ,
! i, z
duina izvijanja tapa upravno na nematerijalnu osu z-z,
Iz
moment inercije oko nematerijalne ose z-z I z = I f ,i + A f ,i y 2f ,i

i =1
) ,
r
I f ,i
broj samostalnih elemenata,

moment inercije samostalnog elementa oko ose 1-1,
A f ,i
povrina poprenog preseka i-tog samostalnog elementa,
y f ,i
rastojanje od teita samostalnog elementa i do teita viedelnog preseka,
m
f
broj samostalnih elemenata u jednom pravcu (prema tabeli 4.14),

vitkost samostalnog elementa, odnosno pojasa ( f = a / i f ),
a
if
1
rastojanje veznih limova ili vorova kod reetkastih viedelnih tapova (slika 4.37),
poluprenik inercije samostalnog elementa oko ose 1-1,
vitkost na granici razvlaenja prema izrazu (4.23) ili tabeli 4.1.
Vrednosti krutosti na smicanje S y koja figurie u izrazu (4.63) za kritinu silu izvija-
nja N cr ,V u zavisnosti od tipa tapa i vrste ispune prikazane su u tabeli 4.15.

U tabeli su takoe prikazani i izrazi za odreivanje vitkosti samostalnih elemenata f .
Sa Ad je obeleen popreni presek dijagonale, dok Ar predstavlja raunsku povrinu na
osnovu koje se odreuje S y i f za reetkaste nosae, a u zavisnosti od tipa ispune.
Osim provere globalne stabilnosti (izvijanje oko nematerijalne i materijalne ose) neophodno je izvriti i kontrolu lokalne stabilnosti samostalnih elemenata i to u sredini i na kraju viedelnog tapa.
U sredini tapa, usled izvijanja, uz normalnu silu javlja se i maksimalan moment savijanja M = N c f . Ovaj moment izaziva dodatno aksijalno naprezanje samostalnih elemenata kao to je prikazano na primeru dvodelnog tapa sa slike 4.39. Jedan samostalni element trpi dodatnu silu pritiska usled dejstva momenta savijanja, dok je drugi rastereen
usled sile zatezanja.
470
Tabela 4.15 - Vrednosti krutosti na smicanje S y za razliite tipove viedelnih tapova

Ramovski tap
Sy
!f
Ar
Reetkasti tap
2 EI f
n EAr
a2
a
if
Ad
Ad
a h y2
d3
A
d3
n Ar a h y2
2Ad
n - broj paralelnih ravni u kojima su postavljeni spojni limovi ili tapovi ispune
d - sistemna duina dijagonale
Slika 4.39 - a) Proraunski model; b) Raspored presenih sila
0,5Ad
471
Maksimalna normalna sila u samostalnom elementu iznosi:

Nc M z
N
M
A f ili uproeno N f = c + z (za dvodelni tap)
+
r
Wz
h
2
Nf =
(4.68)
gde je:
Mz =
Nc f
Nc f
=
Nc
Nc 2
1
1
z ,eq
N cr ,V
N pl
(4.69)
Wz
otporni moment u odnosu na teinu osu najudaljenijeg elementa ( Wz = I z / y f , max ),
f0
poetna geometrijska imperfekcija ( f 0 = ! / 500 ).
Provera stabilnosti samostalnog elementa u sredini tapa vri se sa normalnom silom

N f i vitkou f (na osnovu tabele 4.15), prema JUS U.E7.081.
U krajnjem polju viedelnog tapa dominantan je uticaj transverzalnih sila. Kako je moment savijanja funkcija ugiba, a ovaj je pretpostavljen u obliku sinusne funkcije, dobija se:
M = N c (v + v0 ) = N c f sin
x.
!
(4.70)
Transverzalna sila, prema tome, moe da se odredi na sledei nain:

V=
dM
= N c f cos x
dx
!
!
(4.71)
Maksimalna vrednost transverzalne sile je, dakle:

maxV
= Nc f
N c f0

,
=
! ! 1 N c
N cr ,V
(4.72)
a maksimalni moment savijanja u samostalnom elementu na kraju tapa je:

Mf =
maxV
a
.
2
(4.73)
Dokaz nosivosti samostalnog elementa u krajnjem polju vri se na osnovu sledeeg izraza:
max
Nc M f
+
dop
r
Wf
(4.74)
gde je Wf otporni moment samostalnog elementa u odnosu na osu 1-1.

Pored provere globalne i lokalne stabilnosti viedelnog tapa neophodno je izvriti kontrolu napona u veznim elementima. Kod viedelnih tapova ramovskog tipa spojni limovi
proraunavaju se da prime uticaje smiuih sila V i momenata M. Vrednosti uticaja V i M
za pojedine tapove viedelnih preseka prikazane su u tabeli 4.16. tapovi ispune kod viedelnih nosaa reetkastog tipa dimenzioniu se da prime normalnu silu
472
max
N c,d =
maxV
d
hy
(4.75)
gde je n broj paralelnih ravni u kojima je postavljena reetkasta ispuna, a d duina dijagonale.
Tabela 4.16 - Presene sile kod veznih elemenata viedelnih tapova ramovskog tipa
Opis
1
Presek viedelnog
tapa
Uticaji u jedininom polju tapa
Presena sila T u
spojnim limovima
r=2
r=3
V a
T=
hy
V a
T=
2h y
r=4
T ' = 0,4
V a
hy
T '' = 0,3
V a
hy
Momentni
dijagram u
spojnim limovima
Takoe je potrebno proraunati veze spojnih limova odnosno tapova ispune za samostalne elemente prema uticajima na osnovu kojih su vezni elementi dimenzionisani. Dakle
veze spojnih limova se dimenzioniu na osnovu M i V, a veze reetkastih tapova ispune
prema max N c , d . Pri projektovanju viedelnih tapova treba voditi rauna i o konstruktivnim detaljima. Broj polja na koji je tap podeljen ne sme biti manji od tri, a njihove duine
treba da budu jednake. Kod ramovskih tapova obavezno je postavljanje spojnih limova i
na krajevima tapa. Veze spojnih limova odnosno reetkaste ispune za samostalne elemente ostvaruju se zavarivanjem ili zavrtnjevima koji ne dozvoljavaju proklizavanje (upasovani, prednapregnuti). Ukoliko se upotrebljavaju neupasovani zavrtnjevi dolazi do naglog
bonog pomeranja i poveanja poetnih geometrijskih imperfekcija ( v0 ), pa je neophodno
smanjiti smiuu krutost S y deljenjem sa faktorom 1,3, odnosno uveati vitkost samostalnog elementa faktorom 1,3 .
tapovi tipa 2, 3 i 4.1 umesto spojnih limova imaju vezice. Za tapove poprenog preseka 3 i 4.1 dozvoljeno je postavljanje vezica naizmenino u dve meusobno upravne ravni. Kod viedelnih tapova tipa 4.2 i 4.3 neophodno je predvideti poprena ukruenja na
473
mestima spojnih limova odnosno u vorovima reetkaste ispune, kako bi se ouvao nepromenjen oblik poprenog preseka.

PRITISNUTIH TAPOVA
4.1 UVOD
U realnim konstrukcijama vrlo esto se javljaju elementi koji su istovremeno optereeni aksijalnom silom pritiska i momentom savijanja. Moment savijanja moe biti posledica
delovanja proizvoljnog poprenog optereenja, ali i koncentrisanih momenata koji deluju
na jednom ili oba kraja elementa. Stubovi okvirnih nosaa su tipian predstavnik ekscentrino pritisnutih elemenata (slika 4.40a), mada i pendel stubovi optereeni poprenim optereenjem (npr. vetar) predstavljaju est primer ovakvih elemenata (slika 4.40b). Osim na
ova dva naina, istovremeno dejstvo aksijalne sile pritiska i momenta savijanja moe da
bude izazvano ekscentrinim vezivanjem elemenata eline konstrukcije. Na slici 4.40c
prikazan je statiki sistem karakteristian za viespratne zgrade. Naime, konstrukcija se sastoji iz pendel stubova i sprega ili platna za stabilizaciju. Stubovi su neprekidni, a grede
(rigle) se zglobno prikljuuju na nivou svakog sprata prouzrokujui moment ekscentriciteta. Uticaj normalne sile pritiska na stabilnost ekscentrino pritisnutih elemenata mora da se
uzme u obzir pri proraunu izuzev ako je udeo normalne sile u ukupnom naprezanju veoma mali. Kod greda okvirnih nosaa, uglavnom je savijanje dominantno u odnosu na aksijalno naprezanje pa se ne mora proveravati njihova stabilnost, dok je kod stubova stabilnost merodavna za dimenzionisanje.
Popreni preseci ekscentino pritisnutih elemenata su uglavnom slini kao i kod pritisnutih elemenata. Dakle, koriste se valjani i zavareni profili otvorenog i zatvorenog preseka. Otvoreni I, U i drugi profili koriste se uglavnom kada je obezbeeno bono pridravanje, pa ne postoji opasnost od gubitka stabilnosti na bono-torziono izvijanje. Sanduasti
preseci formirani zavarivanjem, kao i uplji kruni i pravougaoni valjani profili imaju
znatno veu torzionu krutost, pa su povoljniji za bono nepridrane elemente. Njihove
ujednaene geometrijske karakteristike za savijanje oko obe ose ( I y , I z , W y , Wz ,... ) omoguavaju racionalnu primenu ovakvih preseka kod elemenata kod kojih se, osim aksijalne
sile pritiska ( N c ), javljaju i momenti savijanja oko obe glavne ose inercije ( M y i M z ).
Slika 4.40 - Ekscentrino pritisnuti elementi u elinim konstrukcijama
474
Kod ekscentrino pritisnutih elemenata rezultanta unutranjih sila, dakle, ne deluje u

teitu poprenog preseka. Pri njenoj redukciji na teite dobijaju se, u optem sluaju, i
momenti savijanja M y i M z (slika 4.41).
Slika 4.41 - Redukcija sile na teite preseka
Provera naprezanja u najoptereenijem preseku moe se, kao i kod ekscentrino zategnutih preseka, sprovesti na sledei nain:
max =
Nc M y M z
+
+
dop .
A W y Wz
(4.76)
Meutim, kod pritisnutih elemenata osim kontrole naprezanja najoptereenijeg vlakna

merodavnog poprenog preseka treba sprovesti i kontrolu stabilnosti elementa na zajedniko - interaktivno dejstvo aksijalne sile pritiska i momenta savijanja. Prethodni izraz moe
da poslui samo kao orijentir pri pretpostavljanju poprenog preseka elementa. Naime,
provera stabilnosti ekscentrino pritisnutih elemenata vri se iterativnim postupkom - pretpostavlja se popreni presek, pa se dokazuje njegova stabilnost.
4.2 INTERAKCIJA MOMENTA SAVIJANJA I AKSIJALNE

SILE PRITISKA
Kada se analizira stabilnost tapa konstantnog poprenog preseka optereenog konstantnom aksijalnom silom pritiska N c* i proizvoljnim poprenim optereenjem q* , proraun se sprovodi prema teoriji graninih stanja, pa optereenja moraju da budu pomnoena
parcijalnim koeficijentima sigurnosti, tako da je:
n
i =1
i =1
N c = i N c,i i q* = i qi .
*
(4.77)
Geometrijske i strukturne nesavrenosti tapa uzimaju se u obzir preko ekvivalentne

gometrijske imperfekcije u vidu sinusnog polutalasa (slika 4.42).
a) f = f 0 + f
475
b) e = e0 + e
Slika 4.42 - a) Uticaj normalne sile na poveanje ugiba usled poetne imperfekcije;
b) Uticaj normalne sile na poveanje ugiba usled deformacije izazvane savijanjem
Dakle, poveanje momenta savijanja javlja se jednim delom usled nesavrenosti tapa,
a drugim delom usled uticaja drugog reda. Naime, usled poprenog optereenja dolazi do
deformacije - ugiba tapa, a aksijalna sila pritiska izaziva dodatni moment savijanja na tako deformisanom tapu.
Usled poetne imperfekcije javlja se moment savijanja M 0* = N 0* f 0 koji izaziva dodatni ugib f . Poveanje ugiba ima, meutim, povratno dejstvo na poveanje momenta,
pa se tako moment savijanja moe napisati kao:
M *f = N c* ( f 0 + f ) = N c* f .
(4.78)
Na isti nain kao i poetne imperfekcije i deformacije nosaa usled poprenog

optereenja izazivaju, pod uticajem aksijalne sile pritiska, poveanje momenta savijanja,
pa je:
M e* = N c* ( e0 + e) + M I* = N c* e + M I* .
(4.79)
gde su:
M I*
moment savijanja po teoriji I reda usled poprenog optereenja q* ,
e0
ugib usled poprenog optereenja q* po teoriji I reda (slika 4.42b),
poveanje ugiba usled prirasta momenta savijanja.

Granino stanje ravnotee definisano je sledeom nejednakou:
*
M *f + M e*
Nc
+
fy
A
W
(4.80)
odnosno, kada se prema izrazima (4.78) i (4.79), napie u razvijenom obliku:

*
Nc
N f N c e M I*
+ c
+
+
fy
A
W
W
W
(4.81)
Poetne gometrijske imperfekcije mogu se prikazati kao:

f0 = f
W
W
= ( 0,2)
A
A
(4.82)
476
gde je ' stepen nesavrenosti koji zavisi od krive izvijanja, a relativna vitkost tapa (videti deo 3.6 ovog poglavlja). Ako se uvedu oznake:
k 0 , f / f 0 i k m , M II* / M I*
(4.83)
i uvrste u nejednakost (4.81), nakon nekoliko elementarnih matematikih transformacija

dobija se sledea relacija:
*
(4.84)
*
fy .
N* (1 + f k 0 ) + k m M
(4.85)
M*
Nc
1 + f k0 + k m I f y
A
W
odnosno:
Deljenjem prethodnog izraza (4.85) sa f y dobija se sledea interaktivna formula:

kn N* + km M* 1
(4.86)
gde su:
*
/ fy .
kn = 1 + f k0 N* = N* / f y i M* = M
(4.87)
Prethodni izraz (4.85) moe da se transformie i prilagodi teoriji doputenih napona, tako to se njegova leva i desna strana podele koeficijentom sigurnosti za posmatrani sluaj
optereenja (#). Na taj nain se dobija:
kn N + km M dop
(4.88)
gde su:
N = Nc / A i M =M / W.
(4.89)
Treba napomenuti da u ovom sluaju presene sile N i M ne treba mnoiti koeficijentom sigurnosti kao to je to sluaj kod teorije graninih stanja (4.77).
Koeficijent k0 moe da se odredi na osnovu ve poznatog izraza za f koji je izveden u
okviru dela 3.4 ovog poglavlja:
f = f0
1
1
1
.
k0 = f / f 0 =
=
1 N c / N cr
1 N c / N cr 1 2 N
(4.90)
Konano, na osnovu (4.87) i (4.90) dobija se izraz za koeficijent kn , koji predstavlja

uticaj poetne imperfekcije na poveanje normalnih napona, u sledeem obliku:
kn = 1 +
0,2
1 2 N
(4.91)
gde je N = N / f y = N / dop stepen iskorienja preseka, odnosno odnos stvarne i

dozvoljene vrednosti sile pritiska koju presek moe da prenese. Ovde treba uoiti razliku
izmeu nosivosti preseka, koja je uslovljena samo naponskim kriterijumom i nosivosti elementa, koja je uglavnom merodavna i uslovljena kriterijumima stabilnosti.
477
Izraz (4.88) ima opti karakter, pa se moe koristiti i za dimenzionisanje centrino pritisnutih tapova ( M = 0 ), i tada poprima sledei oblik:
k n N dop , odnosno N dop / kn .
(4.92)
Poreenjem prethodnog izraza (4.92) sa poznatim izrazom za proraun stabilnosti centrino pritisnutih elemenata (JUS U. E7.081/1986):
N dop
(4.93)
lako se uoava da je vrednost koeficijenta kn , ograniena recipronom vrednou koeficijenta izvijanja , to jest:
kn 1 / .
(4.94)
Koeficijent k m kojim se definie uveanje momenta savijanja usled uticaja drugog reda moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
km = k0 =
.
1 2 N
(4.95)
Dakle, ovaj koeficijent je odreen kao proizvod faktora uveanja k0 i koeficijenta )

koji zavisi od oblika momentnog dijagrama. Prema tome, moe se zakljuiti da koeficijent
uveanja momenata usled uticaja drugog reda km zavisi od relativne vitkosti tapa, oblika
momentnog dijagrama i stepena iskorienja poprenog preseka.
4.3 PRORAUN EKSCENTRINO PRITISNUTIH TAPOVA

PREMA JUS U.E7.096/1986
4.3.1 Opte
Predmet ovog standarda je proraun ekscentrino pritisnutih tapova konstantnog poprenog preseka sa nepomerljivim osloncima. Pravila za proraun su data za opti sluaj
kada se pored aksijalne sile pritiska javljaju i momenti savijanja oko obe glavne ose inercije. Pored toga razmatra se i sluaj bono nepridranih, torziono osetljivih tapova.
Provera stabilnosti sprovodi se na osnovu sledeih izraza:
kn N + k my My + k mz Mz dop ili, u bezdimenzionalnom obliku
(4.96a)
kn N + kmy My + kmz Mz 1
(4.96b)
gde je koeficijent kojim se uzima u obzir uticaj bono-torzionog izvijanja na ukupnu stabilnost elementa, a moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
= f y / D 1 .
(4.97)
U prethodnom izrazu D je granini napon pri bono-torzionom izvijanju. Fenomen

bono-torzionog izvijanja detaljno je opisan u delu 5.2.8 ovog poglavlja, gde je dat i postupak prorauna graninog napona D .
478
Koeficijenti koji figuriu u izrazima (4.96a) i (4.96b) odreuju se na sledei nain:

1 kny = 1 +
1 knz = 1 +
y y 0,2
(4.98a)
1
z z 0,2
2
z
1 z N
(4.98b)
y
1
y2
k n = max k ny , k nz
kmy =
1
y
y2
(4.98c)
kmz =
z
.
1 z2 N
(4.98c)
Koeficijenti y i z zavise od oblika dijagrama momenata savijanja za posmatranu osu

inercije. Njihove vrednosti za nekoliko karakteristinih oblika momentnog dijagrama prikazane su u tabeli 4.17.
Tabela 4.17 - Vrednosti koeficijenta ) za razliite oblike dijagrama momenata
Oblik momentnog dijagrama
)
1,1
1,0
1,0
0,66
0,44
0,66 + 0,44 0,44
4.3.2 Specijalni sluajevi

Opti sluaj ekscentrinog pritiska sa savijanjem oko obe glavne ose inercije nije ba
est sluaj u inenjerskoj praksi. Daleko ee se javljaju tapovi kod kojih se osim aksijalne sile pritiska javlja samo momenat savijanja oko jae ose inercije (y-y). Tada se provera stabilnosti moe izvriti na osnovu izraza:
kn N + k my My dop ili u bezdimenzionalnom obliku
(4.99a)
kn N + kmy My 1
(4.99b)
479
Ako je uz to tap bono pridran ili torziono neosetljiv (npr. sanduastog preseka), moe se zanemariti i uticaj bono-torzionog izvijanja ( = 1 ), pa prethodni uslovi sada glase:
kn N + kmy My dop
(4.100a)
kn N + kmy My 1
(4.100b)
Za izvijanje u ravni savijanja kada je oblik momentnog dijagrama takav da se moe

smatrati da je = 1 , mogu se koristiti sledei, uproeni izrazi:
k N + My dop
(4.101a)
k N + My 1
(4.101b)
gde su:
k = max k y , k z
(4.102)
(4.103a)
(4.103b)
k y = 1 + y y 0,2 + ry2 y2 N
k z = 1 + z z 0,2 + rz2 z2 N .
PRIMER 6
Proveriti stabilnost stuba okvirnog nosaa (IPE300) prikazanog na slici 4.34. Osnovni materijal 0361 - I sluaj optereenja. Stub je kontinualno bono pridran pa nema opasnosti
od bonog torzionog izvijanja.
Slika 4.43 - Okvirni nosa - geometrija i statiki uticaji
Duina izvijanja: ! i = 400 cm (smatra se da je rigla beskonano kruta u odnosu na stub)
= 400 / 12,5 = 32 = 32 / 92,9 = 0,345
480
N = 200 / 53,8 = 3,72 kN/cm 2 N = 3,72 / 16 = 0,232

M = 4444 / 557 = 7,98 kN/cm 2
= 0,66 + 0,44 ( 22,22 / 44,44) = 0,44
kny = 1 +
0,206 (0,345 0,2 )

0,44
= 1,31 kmy =
= 0,452 < 1 k my = 1
2
1 0,345 0,232
1 0,3452 0,232
k n N + k my My = 1,31 3,72 + 1 7,98 = 12,85 kN/cm 2 dop = 16,0 kN/cm 2
5 NOSAI
5.1 UVOD
Elementi konstrukcije kod kojih savijanje predstavlja dominantan vid naprezanja nazivaju se nosai. Ovi elementi pod dejstvom spoljanjeg optereenja podleu deformaciji savijanja. Sa stanovita otpornosti materijala, savijanje nosaa moe biti posledica sledeih
sluajeva naprezanja: istog pravog savijanja, savijanja silama, kosog savijanja, kosog savijanja silama i ekscentrinog pritiska ili zatezanja. to se tie ekscentrinog pritiska odnosno zatezanja, treba napomenuti da se kod nosaa javljaju naprezanja u oblasti velikih
ekscentriciteta, to jest takva naprezanja kod kojih su uticaji savijanja znatno vei od onih
izazvanih aksijalnim naprezanjem, bilo da je re o zatezanju ili pritisku. Rigle okvirnih nosaa predstavljaju karakteristian primer nosaa sa naprezanjem u zoni velikih ekscentriciteta. Elementi kod kojih se javljaju ekscentrini pritisak ili zatezanje u zoni malih ekscentriciteta ne spadaju u nosae, jer je kod njih dominantan uticaj aksijalnih sila.
Slika 4.44 - Puni i reetkasti nosai - naprezanje
Prema nainu izrade nosai se mogu podeliti na pune i reetkaste. Kod punih nosaa
pojasevi su spojeni punim zidom - rebrom, dok je kod reetkastih nosaa povezivanje gornjeg i donjeg pojasa ostvareno tapovima ispune - veritkalama i dijagonalama. Iako imaju
istu funkciju i suprotstavljaju se slinom ili ak istom optereenju, puni i reetkasti nosai
se bitno razlikuju, kako po nainu naprezanja, tako i po konstrukcijskom oblikovanju. Dok
se prijem momenta savijanja i kod reetkastih i kod punih nosaa ostvaruje na slian nain,
pomou pojasnih tapova odnosno lamela, postoje znaajne razlike u prijemu transverzalnih (smiuih) sila. Kod reetkastih nosaa prijem smiuih sila ostvaruje se aksijalnim
naprezanjem tapova ispune, dok se kod punih nosaa transverzalne sile prenose preko rebra izazivajui u njemu smiue napone. Meutim, ipak se mogu uoiti slinosti izmeu
trajektorija glavnih napona pritiska i zatezanja u rebru nosaa i naprezanja tapova ispune
reetkastog nosaa (slika 4.44).
481
Ova slinost se posebno moe uoiti kod punih nosaa sa vitkim rebrima pri graninom
stanju nosivosti na izboavanje smicanjem. Naime, u fazi postkritinog ponaanja dolazi
do formiranja zategnutog polja koje je ekvivalent, zategnutoj dijagonali reetkastog nosaa, pa se pun nosa transformie u reetkast, sainjen od pojasnih lamela (pojasni tapovi),
zategnutih polja (dijagonale) i ukruenja (vertikale).
Reetkasti nosai se sastoje od meusobno povezanih pojasnih tapova i tapova ispune
koji ine trougaonu strukturu. Svi elementi - tapovi su aksijalno napregnuti pa se proraunavaju i konstruiu prema pravilima koja vae za aksijalno zategnute odnosno pritisnute
tapove. I dok je kod tapova reetkastih nosaa dijagram normalnih napona konstantan po
svim tapovima, kod punih nosaa se, shodno Bernulijevoj hipotezi o ravnim presecima,
javlja linearna promena napona po visini nosaa (slika 4.45). Kako se normalni naponi
usled momenta savijanja javljaju po itavoj visini preseka, pa samim tim i u rebru, u njemu se javlja sloeno naponsko stanje koje potie jednim delom od napona smicanja, a drugim od normalnih napona.
Slika 4.45 - Puni i reetkasti nosai - dijagrami normalnih napona
Linearna raspodela napona po visini poprenog preseka punih nosaa ne dozvoljava

maksimalno iskorienje celokupnog preseka. U elastinom podruju ponaanja maksimalni normalni naponi javljaju se samo u krajnjim vlaknima. Kod reetkastih nosaa, koji
su napregnuti iskljuivo aksijalnim silama, konstantan raspored napona po presecima
omoguava bolje iskorienje materijala, a samim tim i lake nosae, odnosno manji utroak elika.
I puni i reetkasti nosai imaju svoje prednosti i mane, pa izbor jednog od ova dva tipa
nosaa zavisi od niza inilaca, kao to su: raspon nosaa, intenzitet optereenja, cena rada i
materijala, predviena koroziona zatita itd. Generalno, puni nosai su tei od reetkastih,
ali su znatno jednostavniji za izradu, montau i odravanje, pa u zavisnosti od odnosa cene
rada i elika esto mogu da budu ekonominiji. Jednostavne, ravne povrine i manji obim
po jedinici duine prouzrokuju jeftiniju antikorozionu zatitu punih nosaa. Zbog lake izrade puni nosai mogu biti jeftiniji od reetkastih i kada je njihova teina vea za 10 do
20%. Takoe, puni nosai imaju izvesnu rezervu nosivosti, koja se kree izmeu 10 i 15%,
a posledica je plastifikacije poprenog preseka, pa se moe rei da imaju vei stepen sigurnosti od reetkastih nosaa. Meutim, za vee raspone i vea optereenja puni nosai postaju teki i neekonomini, pa se u takvim sluajevima preporuuje primena reetkastih
nosaa. U pogledu raspona, granica ekonominosti izmeu punih i reetkastih nosaa kree se u opsegu od 20 do 30 m, zavisno od intenziteta korisnog optereenja i statikog sistema. Za raspone preko 30 m svakako su ekonominiji reetkasti nosai.
482
Slika 4.46 - Evolucija oblika nosaa u tenji za smanjenjem njihove teine:

a) puni nosa - valjani I-profil; b) puni limeni nosa;
c) olakani I-profil; d) saasti nosa; e) reetkasti nosa
Oupljeni (olakani) i saasti nosai (slika 4.46c,d) predstavljaju prelaz izmeu punih i
reetkastih nosaa. Nastali su kao posledica nastojanja da se dobiju to laki nosai, uz minimalan utroak rada. Dobijaju se relativno jednostavnim operacijama rezanja i zavarivanja od valjanih ili zavarenih I-profila. Laki su od punih nosaa i koriste se uglavnom u
zgradarstvu za nosae srednjih raspona (10-15 m). Pri proraunu saastih nosaa ne mogu
se praviti proste analogije sa proraunom punih nosaa, ve se oni moraju raunati kao
"Virendel" - okvirni nosai, uz uzimanje u obzir svih specifinosti koje se kod njih javljaju
(videti deo 5.3 ovog poglavlja).
5.2 PUNI NOSAI

5.2.1 Osnovni oblici i statiki sistemi
Kao puni nosai uglavnom se koriste standardni valjani profili (slika 4.47a) i profili
obrazovani spajanjem ravnih elinih limova pomou prikljunih ugaonika i zakivaka (slika 4.47b) ili direktnim zavarivanjem (slika 4.47c). U zavisnosti od naina na koji se spajaju limovi i ostvaruje njihov zajedniki rad, nosai se dele na zakovane nosae i nosae u
zavarenoj izradi. Zajedniki naziv za ova dva tipa nosaa je: puni limeni nosai. Pre nego
to je zavarivanje uzelo maha kao veoma racionalan i efikasan tehnoloki nain spajanja
elinih elemenata, puni limeni nosai izvoeni su iskljuivo u zakovanoj izradi. Na ovaj
nain izveden je veliki broj objekata, naroito u oblasti mostogradnje. Danas se puni limeni nosai izvode iskljuivo u zavarenoj izradi, ali je zbog sanacija i rekonstrukcija mnogobrojnih postojeih objekata, uglavnom mostova, neophodno poznavanje osnovnih pravila
za proraun i konstruisanje punih limenih nosaa u zakovanoj izradi.
483
Slika 4.47 - Razliiti oblici poprenih preseka punih nosaa: a) valjani I-profil;
b) puni limeni nosa u zakovanoj izradi; c) puni limeni nosa u zavarenoj izradi
to se tie statikog sistema najee se primenjuju gredni nosai (proste grede, kontinualni nosai i ree Gerberovi nosai), mada se, takoe, ne retko primenjuju i okvirni i
luni nosai. Na slici 4.48 prikazani su karakteristini statiki sistemi punih nosaa.
Slika 4.48 - Statiki sistemi punih nosaa
5.2.2 Puni nosai izraeni od valjanih profila

Puni nosai izraeni od valjanih profila imaju veliku primenu u zgradarstvu gde su rasponi relativno mali, a optereenja mirna i umerenog intenziteta. Prednost valjanih u odnosu na
pune limene nosae ogleda se, pre svega, u minimalizaciji radionikih zahvata, pa samim tim
i trokova. Meutim, valjani profili imaju veu teinu od ekvivalentnih limenih nosaa, ije
484
se dimenzije mogu uskladiti uz optimalno iskorienje napona. Njihova vea jedinina teina
je posledica nedovoljno usavrene tehnologije valjanja. Naime, tehnologija proizvodnje, to
jest valjanja, uslovljava minimalne debljine rebra valjnih profila, koje bi sa stanovita ekonominosti, odnosno optimalnog iskorienja preseka, trebale da budu znaajno manje. Na taj
nain, smanjenjem debljine rebra smanjuje se i teina nosaa uz neznatno smanjenje njegove
nosivosti, jer, kao to je poznato, debljina rebra veoma malo utie na vrednost otponog momenta i momenta inercije poprenog preseka, pa samim tim i na njegovu nosivost i krutost.
Ovaj nedostatak na neki nain se kompenzuje manjom jedininom cenom valjanih profila.
Od iroke palete valjanih profila najee se kao nosai koriste I-profili sa uskim (slika
4.49a) ili irokim noicama (slika 4.49b) i ree U-profili (slika 4.49c).
Slika 4.49 - Razliiti tipovi valjanih profila koji se koriste kao nosai: a) I-profili sa uskim
noicama (I i IPE); b) I-profili sa irokim noicama (HEA, HEB i HEM); c) U-profili
Upotreba valjanih I-profila sa uskim noicama je racionalna kada je nosa izloen samo savijanju oko jae ose inercije, ili ako je savijanje oko slabije ose inercije veoma malo.
Prednost ovakvih nosaa u odnosu na ostale valjane profile je u manjoj teini, a nedostatak
je velika konstruktivna visina i relativno mala otpornost na savijanje oko slabije ose inercije, pa samim tim i na bono-torziono izvijanje. Normalan valjani I-profil, koji je sve do pedesetih godina ovog veka imao ogromnu primenu, potisnut je od strane IPE-profila.
Prednosti IPE-profila, na osnovu kojih je gotovo u potpunosti zamenio klasini I-profil,
su sledee:
paralelne strane noica ne zahtevaju kose podlone ploice, a podvezice se mogu
postaviti sa obe strane,
odnos otpornog momenta i povrine (Wy/A) koji odslikava racionalnost poprenog
preseka, vei je nego kod klasinog I-profila (slika 4.50a),
noice su ire, pa je poveana nosivost oko slabije ose, a s tim i stabilnost na bonotorziono izvijanje,
debljina rebra je manja nego kod klasinog I-profila (slika 4.50b).
Primena valjanih profila sa irokim noicama (HEA, HEB i HEM) preporuuje se kada
je nosa izloen kosom savijanju, zatim, kada nosa nije bono pridran i kada je ograniena graevinska visina. Poeljno je koristiti HEA i HEB profile, dok HEM-profile treba
izbegavati zbog njihove velike teine. U poreenju sa I-profilima sa uskim noicama ovi
profili zahtevaju manju konstruktivnu visinu, ali su znatno tei. Opredeljenje za jedan od
pomenutih tipova I-profila zavisi od toga koji od navedenih uslova je stroiji, odnosno koje reenje je ekonominije. Naime, primenom profila sa irokim noicama poveava se teina, a samim tim i cena eline konstrukcije, ali se smanjuje graevinska visina, pa se kod
485
viespratnih zgrada mogu ostvariti znatne utede na fasadi. Osim toga valjani I-profili sa
irokim noicama imaju veu nosivost od profila sa uskim noicama, pa se primenjuju i u
sluajevima kada raspon i optereenje nosaa diktiraju nosivost veu od one koju poseduju
I ili IPE-profili.
Slika 4.50 - Poreenje karakteristika I i IPE-profila
Mogunosti primene razliitih tipova valjanih profila, kao i njihove prednosti i nedostatci mogu se uoiti na primeru proste grede raspona 8,0 m, optereene jednako podeljenim optereenjem q = 20 kN/m. U tabeli 4.18 su dati valjani profili koji zadovoljavaju naponski i deformacijski uslov, uz prikaz njihovih najvanijih karakteristika.
Tabela 4.18 - Primer komparativne analize efikasnosti razliitih tipova valjanih profila
1
2
3
4
PROFIL
g
kg/m
h
mm
MPa
f
mm
IPE 400
HEA 320
HEB 280
HEM 240
66,3
97,6
103,0
157,0
400
310
280
270
137,9
108,1
115,9
88,8
22,0
22,1
26,4
20,9
dop = 160 MPa
f dop = ! /300 =26,6 mm
W pot . =1000 cm3
I pot . = 19094 cm4
M=160 kNm
Moe se uoiti da sa smanjenjem visine nosaa raste njegova teina, te da IPE-profil ima
najmanju teinu, a najveu visinu. Na ovom primeru se, takoe, moe sagledati, ve pomenuta, neracionalnost primene HEM-profila. Naime, ovi profili imaju suvie veliku teinu (za
52% veu od ekvivalentnog HEB-profila), dok je smanjenje visine (40 mm) relativno malo.
Za sekundarne elemente manjih raspona, izloene dejstvu optereenja umerenog intenziteta, mogu se upotrebiti i valjani U-profili. Nedostatak ovih profila je to im se teite i
centar smicanja ne poklapaju, pa se pri delovanju poprenog optereenja du teine ose
javlja moment torzije (slika 4.51a) kao sekundaran, ali ne i zanemarljiv uticaj. Nosai izraeni od U-profila stoga se retko koriste kao samostalni nosai, ve se koriste kao elementi
sloenog preseka u kombinaciji sa valjanim I-profilima (slika 4.51b).
486
Slika 4.51 - Nosai od valjanih U-profila: a) statiki uticaji;

b) upotreba U-profila kod sloenih preseka
Svi valjani profili proizvode se u standardnim serijama i njihove geometrijske karakteristike, a samim tim i nosivost, su ograniene. U sluaju nosaa veih raspona, ili optereenja veeg intenziteta, zahteva se vea nosivost od one koju poseduju standardni valjani
profili. Ovaj problem moe se prevazii na dva naina: usvajanjem dva ili vie meusobno
spojenih valjanih profila (slika 4.52) ili ojaanjem valjanog profila (slika 4.53).
Slika 4.52 - Puni nosai obrazovani od dva ili vie valjanih profila
Slika 4.53 - Poveanje nosivosti valjanih profila: a) dodavanjem pojasnih lamela;

b) rasecanjem rebra i umetanjem zavarenog vertikalnog lima
487
Primena dva ili vie meusobno spojenih profila opravdana je samo u sluaju izuzetno
male graeviske visine, ili ako se radi o ojaanju, odnosno rekonstrukciji ili sanaciji postojeeg objekta. Nosai moraju biti povezani meusobno na rastojanju od 0,8 do 1,5 m kako
bi se obezbedio njihov zajedniki rad. Veze se ostvaruju preko U ili I-profila pomou zavrtnjeva ili zakivaka (slika 4.52a), ili zavarivanjem (slika 4.52b).
Poveanje nosivosti valjanih profila moe se ostvariti na dva naina: dodavanjem pojasnih lamela (slika 4.53a), kao i podunim rasecanjem rebra i njegovim spajanjem zavarivanjem sa umetnutim vertikalnim limom iste ili manje debljine (slika 4.53b). U oba sluaja
poveavaju se geometrijske karakteristike preseka (moment inercije i otporni moment), a
samim tim i njegova nosivost. Prednost ojaanja rasecanjem rebra je, pre svega, u manjem
utroku materijala, jer je teina umetnutog vertikalnog lima svakako manja od teine dve
dodatne pojasne lamele. Meutim, ojaanje dodavanjem pojasnih lamela zahteva manji
rad, a ovakvi nosai imaju veu otpornost na bono-torziono izvijanje i manju graevinsku
visinu. Dodatne lamele se mogu postaviti sa spoljanje strane noica, kao to je prikazano
na slikama 4.53a i 4.54a, ili sa unutranje strane (slika 4.54b). Popreni presek prikazan na
slici 4.54a je blago nesimetrian, to je nepovoljno sa statikog aspekta, ali se avovi na
donjoj dodatnoj lameli mogu mnogo lake i kvalitetnije ostvariti. Ukoliko se ojaanje vri
u radionici, gde se u ureaju za okretanje nosa moe dovesti u takav poloaj da se avovi
za vezu donje lamele zavaruju u povoljom, horizontalnom poloaju, bolje je primenjivati
simetrino ojaanje profila (slika 4.53a).
Slika 4.54 - Ojaanje valjanih profila dodatnim lamelama
Ojaanja sa unutranje strane (slika 4.54b) su znatno komplikovanija to se same izrade

tie, zahtevaju dvostruko vie zavarivanja, pa se preporuuju samo kada se vri naknadno
ojaanje - sanacija, uz uslov da se zadri ista visina nosaa. Naravno, ova varijanta je
ostvarljiva samo kod I-profila sa irokim noicama, kod kojih su unutranje strane noica
horizontalne i imaju dovoljnu irinu da omogue smetanje dodatnih lamela.
Da bi se boni ugaoni avovi korektno izveli potrebno je predvideti prepust ija minimalna duina treba da je:
u = 2,4 a + 5 [mm] ili u = 3 a ,
(4.104)
gde je a debljina podunih ugaonih avova za vezu dodatne lamele sa valjanim profilom.
Poveanje nosivosti standardnih valjanih profila, bez obzira o kojoj je varijanti re,
svakako ima granice racionalne primene. Naime, uz korektno konstrukcijsko oblikovanje
488
moe se poveati nosivost valjanih profila za 70-80%. Za nosae vee nosivosti daleko je
racionalnija primena punih limenih nosaa.
5.2.3 Puni limeni nosai

Kao to je ve pomenuto, puni limeni nosai se koriste kada su rasponi i optereenja
toliko veliki da je iscrpljena nosivost ojaanih valjanih profila, ali i u svim drugim sluajevima kada njihova primena ima ekonomsku opravdanost. Oni imaju niz prednosti u odnosu na valjane profile, a to su pre svega:
manja teina,
sloboda u izboru oblika i dimenzija poprenog preseka,
savlaivanje velikih raspona i optereenja,
mogunost izrade nosaa promenljive visine,
mogunost pokrivanja dijagrama momenta,
mogunost optimizacije poprenog preseka itd.
Puni limeni nosai imaju neto veu jedininu cenu od valjanih, to je posledica veeg
obima radova neophodnih za njihovu izradu. Naime, povezivanje elinih limova u celinu
i formiranje jedinstvenog poprenog preseka zahteva dodatne radionike operacije
(seenje i zavarivanje ili zakivanje), pa samim tim i trokove. Meutim, imajui u vidu gore navedene prednosti, a posebno manji utroak elika, puni limeni nosai u velikom broju
sluajeva predstavljaju najekonominije reenje, pa stoga i imaju veoma veliku primenu u
zgradarstvu, a naroito u mostogradnji.
Oblici poprenih preseka punih limenih nosaa koji se najee primenjuju prikazani
su na slici 4.55. Puni limeni nosai uglavnom imaju jedno (jednozidni nosai) ili dva rebra
(dvozidni nosai). U mostogradnji se za glavne nosae koriste i viezidni puni limeni nosai sa vie od dva rebra (slika 4.57).
Slika 4.55 - Popreni preseci punih limenih nosaa: a) u zavarenoj izradi;

b) u zakovanoj izradi
Kod zavarenih nosaa pojasne lamele se direktno zavaruju za rebro, dok se kod zakovanih njihova veza ostvaruje pomou pojasnih ugaonika i zakivaka. Pojasni ugaonici osim
to omoguavaju povezivanje meusobno upravnih limova, uestvuju i u radu poprenog
preseka, pa se pri proraunu uzimaju u obzir pri odreivanju geometrijskih karakteristika
sloenog preseka. Puni limeni nosai u zavarenoj izradi imaju niz prednosti u odnosu na
zakovane, a najvanije su:
489
manja teina,
bra i jednstavnija izrada,
manja jedinina cena,
jednostavnije nastavljanje i bra montaa,
lake odravanje,
jeftinija antikoroziona zatita itd.
Zbog svih ovih prednosti puni limeni nosai u zavarenoj izradi u potpunosti su potisnuli zakovane nosae, pa se danas puni limeni nosai izvode skoro iskljuivo u zavarenoj izradi.
Primena dvozidnih ili sanduastih nosaa opravdana je kada nema mogunosti za bono pridravanje nosaa, pa stabilnost na bono-torziono izvijanje ima kljuni uticaj na dimenzionisanje. Takoe se primenjuju kada je ograniena graevinska visina, kada je nosa
izloen dejstvu znaajnog bonog savijanja, i u sluajevima velikih raspona i optereenja,
kao na primer za kranske staze sa tekim reimom rada. Sanduasti nosai imaju veliku
torzionu krutost, stabilnost na bono-torziono izvijanje je takoe poveana, kao i krutost
na savijanje oko slabije ose inercije. Meutim, sanduasti nosai iziskuju vei utroak elika. Kod ovakvih, sanduastih nosaa, neophodno je predvideti poprena ukruenja, koja
obezbeuju eljenu geometriju i torzionu krutost, kao i sadejstvo svih elemenata poprenog preseka. U suprotnom, popreni presek bi izgubio svoj oblik usled torzione
deformacije. Poprena ukruenja mogu da se izvedu u vidu sprega (slika 4.56a), okvira
(slika 4.56b) ili punog zida - dijafragme (slika 4.56c). U sluaju kada su popreni preseci
prohodni, to jest kada su unutranje dimenzije nosaa (irina/visina) vee od 650/900 mm,
neophodno je predvideti otvore na dijafragmama kako bi se obezbedio prolaz za osoblje za
odravanje. Kada su sanduasti nosai neprohodni nije potrebna antikoroziona zatita unutranjeg dela sanduka. Neprohodni delovi se hermetiki zatvaraju, pa je antikoroziona zatita unutranjih povrina nepotrebna.
Slika 4.56 - Oblici poprenih ukruenja kod sanduastih nosaa:

a) glavni nosa hale - spreg kao ukruenje; b) portalni kran - ramovsko ukruenje;
c) elezniki most - ukruenje u vidu dijafragme
Poprena ukruenja takoe imaju funkciju ukruenja rebra protiv izboavanja, a na

osloncima i mestima delovanja koncentrisanih sila obezbeuju pravilno unoenje sila.
490
a)
b)
c)
d)
Slika 4.57 - Popreni preseci punih limenih nosaa u mostogradnji: a) i b) elezniki;

c) i d) drumski
U mostogradnji se iskljuivo koriste puni limeni nosai, to je posledica velikih raspona i optereenja, koja se sa industrijskim razvojem drutva iz godine u godinu poveavaju.
Oblici poprenih preseka savremenih mostovskih nosaa su raznovrsni i zavise od raspona
mosta, statikog sistema, irine kolovoza, vrste kolovozne table, aerodinaminosti i zahtevane torzione krutosti. Neki karakteristini primeri poprenih preseka punih limenih nosaa koji se primenjuju u mostogradnji prikazani su na slici 4.57.
5.2.3.1 Oblikovanje poprenih preseka punih limenih nosaa

Rebra
Puni limeni nosai obrazuju se od jednog ili vie rebara i pojasnih lamela - noica. Poloaj rebra je uglavnom vertikalan sem u nekim sluajevima kod sanduastih ili viezidnih
mostovskih nosaa, kod kojih se zbog poboljanja aerodinaminosti i smanjenja raspona
konzolnog dela gornjeg pojasa, rebro postavlja koso (slika 4.57). Visina rebra punih limenih nosaa varira u relativno irokom opsegu od ! / 10 do ! / 35 , gde je ! raspon nosaa.
U visokogradnji se visina kree od ! / 20 do ! / 35 , kod drumskih mostova od ! / 15 do
! / 25 , a kod eleznikih mostova od ! / 10 do ! / 15 . Visina nosaa osim od raspona, svakako, zavisi i od od intenziteta optereenja i statikog sistema nosaa. Za proste grede preporuuju se vee, a za kontinualne nosae manje visine u okviru navedenih opsega. Ako su
deformacijski uslovi strogi (npr. dozvoljen ugib ! / 1000 ) nosai moraju da poseduju veliku krutost na savijanje, to se najjednostavnije postie poveanjem njihove visine (do ! / 8
kod tekih kranskih staza ili eleznikih mostova). Osim ovih, postoje i druge empirijske
preporuke za odreivanje potrebne visine rebra punih limenih nosaa. Optimalna visina rebra (d) u funkciji maksimalnog momenta savijanja moe da se odredi na sledei nain:
opt d
= kw 3
491
max M
(4.105)
dop
gde je k w parametar koji zavisi od naina pokrivanja dijagrama momenata i ima sledee
vrednosti:
k w = 4,3 za dobro pokrivanje,
k w = 4,7 za umereno pokrivanje i
k w = 5,3 za nosae nepromenljivog poprenog preseka.
Jedna od prednosti punih limenih nosaa u odnosu na valjane je i to to se kod njih mogu varirati dimenzije elemenata poprenog preseka (rebara i noica) kako bi se dobio presek koji omoguava istovremeno zadovoljenje naponskog i deformacijskog uslova. Dakle,
visina rebra punog limenog nosaa moe biti odreena iz uslova da normalni napon i ugib
istovremeno dostiu doputene vrednosti. Ovaj uslov za nosa optereen jednakopodeljenim optereenjem q moe da se napie na sledei nain:
M k1 q ! 2
=
= dop
W
W
(4.106)
q !4
= f dop = l / m .
EI
(4.107)
max
f = k2
Kod simetrinih poprenih preseka moment inercije I moe da se izrazi u funkciji otpornog momenta W na sledei nain:
I =W
h k1 q ! 2 h
=
dop
2
2
(4.108)
gde je h visina nosaa, koja je priblino jednaka visini njegovog rebra ( h d ). Kada se
moment inercije dat prethodnim izrazom (4.108) uvrsti u jednainu (4.107), dobija se:
d = 2
dop
dop
k2
m
! = K m
!.
k1
E
E
(4.109)
Na ovaj nain odreena je visina nosaa uz istovremeno iskorienje doputenog napona i ugiba. Parametri k1 i k2 zavise od statikog sistema nosaa. Za sluaj proste grede iznose: k1 =1/8 i k2 =5/384, pa je K = 80/384. U tabeli 4.19 date su vrednosti za visine rebra
prema jednaini (4.109) za razliite vrste elika i doputene ugibe.
Tabela 4.19 - Visina nosaa pri istovremenom iskorienju normalnog napona i ugiba
Doputeni ugib ( f dop = ! / m )
! / 300
! / 500
Vrsta elika
0361
0561
0361
0561
hd
! / 21
! / 14
! / 12,6
! / 8,4
492
to se debljine rebra tie, sa ekonomskog aspekta ona treba da bude to je mogue manja, jer se njenim poveanjem ne dobija bitan porast nosivosti nosaa na savijanje, a bitno
se poveava ukupna teina. Meutim, od povrine rebra direkto zavisi otpornost nosaa na
smicanje, jer rebro prihvata gotovo celokupnu smiuu silu. Dakle, debljina rebra treba da
bude minimalna, ali ipak dovoljna da sa zadovoljavajuim faktorom sigurnosti prihvati
smiue sile, odnosno napone. Osim toga, debljina rebra dominantno utie i na otpornost
rebra na izboavanje usled smiuih i normalnih napona (videti 5.2.9). Nosivost avova,
odnosno zakivaka za vezu rebra sa pojasnim lamelama, kao i uvoenje koncentrisanih sila
velikih intenziteta preko noice direktno u rebro (npr. kod kranskih nosaa), takoe mogu
uticati na izbor debljine rebra.
Na osnovu dugogodinjeg iskustva u projektovanju elinih konstrukcija, a imajui u
vidu sve pomenute inioce koji utiu na izbor debljine rebra, izvedene su empirijske formule pomou kojih se jednostavno moe odrediti orijentaciona debljina rebra t w . Prema
nemakim proporukama za debljinu rebra treba da se usvoji najvea od sledeih vrednosti:
d / 120 ...(0361)
tw =
d / 100 ...(0561)
(4.110)
tw = 0,025 3 V d
(4.111)
0,15 V / d ...(0361)
tw =
0,10 V / d ...(0561)
(4.112)
gde je V transverzalna sila u kN, a d i t w visina i debljina rebra u cm. Osim ovih postoje i
druge smernice za izbor debljine rebra, koje su jednostavnije za upotrebu ali i neto nepreciznije, jer ne uzimaju direktno u obzir vrednost smiue sile. U domaoj praksi esto se
koriste sledee preporuke:
za manja optereenja
8 + 2 d [m]
tw [mm] =
9 + 2,5 d [m] za vea optereenja
(4.113)
Treba napomenuti da izloeni empirijski kriterijumi za odreivanje visine i debljine rebra predstavljaju samo polaznu taku, a da e pravilnost izbora dimenzija rebra biti potvrena tek nakon kontole nosivosti i stabilnosti nosaa. Debljina rebra, zbog korozione i poarne otpornosti, ne bi trebalo da bude manja od 6 mm za eline konstrukcije u zgradarstvu, odnosno 8 mm u mostogradnji. Ovo ne vai za metalne konstrukcije od hladno oblikovanih profila (videti poglavlje 6).
Na osloncima i mestima unoenja koncentrisanih sila veeg intenziteta na rebru se postavljaju vertikalna ukruenja u vidu elinih limova ili valjanih T ili L-profila. Ova ukruenja omoguavaju pravilno i ravnomerno unoenje sile i istovremeno poveavaju otpornost rebra na izboavanje. Kod jednozidnih I-nosaa u zgradarstvu ukruenja se zavaruju
za rebro i obe noice, a oblikuju se tako da omogue nesmetan prolaz podunih avova za
vezu rebra sa noicama (slika 4.58a). Ovakav pristup nije opravdan kod dinamiki optereenih nosaa (mostovi, kranske staze,...), jer zavarivanje upravno na tok sila zatezanja
znatno smanjuje otpornost nosaa na zamor. Naime, moe doi do pojave zareza, koji se
usled dinamikog optereenja tokom ekspoloatacije konstrukcije progresivno iri i dovodi
do pojave prslina, ime se bitno ugroava trajnost konstrukcije. Dakle, na zategnutim noi-
493
cama treba izbegavati poprene avove. Ovo se moe postii tako to se na kontaktu izmeu ukruenja i zategnute noice postavlja podlona ploica (slika 4.58b). Nakon upasivanja ona se zavaruje za ukruenje, ali ne i za zategnutu noicu. Ukoliko se ne predviaju
podlone ploice mora se ostaviti zazor od min 2 mm izmeu ukruenja i zategnute lamele
(slika 4.58c). Takoe se mogu koristiti posebno oblikovana ukruenja (slika 4.58d), kod
kojih usled redukcije ukruenja u zoni zatezanja otpada potreba za zavarivanjem. Kod
kontinualnih nosaa izloenih dejstvu pokretnog optereenja javljaju se momenti savijanja
alternativnog znaka, pa stoga i gornja i donja noica mogu biti zategnute u zavisnosti od
poloaja optereenja. U ovakvim sluajevima neophodno je postavljanje podlonih ploica
i uz gornju i uz donju noicu (slika 4.58e).
Slika 4.58 - Poprena - vertikalna ukruenja rebra
Najee se kao ukruenja koriste ravni elini limovi. Meutim, na oslonakim presecima je, zbog veoma velikog optereenja usled oslonake reakcije, ponekad potrebno
usvojiti ukruenja u obliku valjanog L, T ili 1/2I-profila. Kod zakovanih nosaa uglavnom
su, kao poprena ukruenja, korieni L-profili u kombinaciji sa elinim limovima. Na
slici 4.59 prikazani su razliiti oblici poprenih ukruenja.
Slika 4.59 - Oblici poprenih ukruenja kod: a) zavarenih nosaa; b) zakovanih nosaa
494
Kod zakovanih nosaa se veza ukruenja za rebro nosaa ostvaruje zakivcima. Kako se
ukruenje protee itavom visinom rebra, potrebno je predvideti nain njegovog oblikovanja i vezivanja za rebro na mestu pojasnih ugaonika. Ovo se moe postii umetanjem podmetaa izmeu gornjih i donjih pojasnih ugaonika du itavog ukruenja (slika 4.60a), postavljanjem klinastih podmetaa neposredno uz prelaz sa rebra na pojasni ugaonik (slika
4.60b), ili pak savijanjem ukruenja (slika 4.60c). Za manje visine preporuuje se primena
reenja sa slike 4.60a, dok je kod nosaa veih visina zbog manjeg utroka elika racionalnija primena reenja bez podmetaa (slika 4.60b,c)
Slika 4.60 - Veza poprenih ukruenja u zakovanoj izradi
Visina rebra kod mostovskih nosaa velikih raspona moe da bude i do 10 metara, pa
je, zbog nemogunosti transporta tako velikih komada, neophodno predvideti poduni
montani nastavak rebra (slika 4.61). Montani nastavci se ostvaruju ili zakivanjem, kod
zakovanih nosaa, ili pomou zavrtnjeva, kod punih limenih nosaa u zavarenoj izradi.
Nastavak mora da bude sposoban da prihvati smiuu silu koja se javlja na mestu prekida.
Linijski smiui napon koji deluje na mestu horizontalnog nastavka rebra je:
V Sy
(4.114)
Iy
gde su:
V
smiua (transverzalna) sila,
Sy
statiki moment dela preseka do montanog nastavka,
Iy
moment inercije posmatranog poprenog preseka.
Poto se transverzalna sila menja du nosaa, a i geometrijske karakteristike (Sy i Iy) mogu da variraju du ose nosaa, liniski smiui napon nije konstantan du ose nosaa ve
se menja od preseka do preseka u funkciji poloajne koordinate x. Ukupna horizontalna sila
koja deluje na jedan zavrtanj ili zakivak moe se odrediti na osnovu sledeeg izraza:
eV
H1 =
o
( x) S y ( x)
I y ( x)
dx
(4.115)
495
gde je e rastojanje izmeu susednih zavrtnjeva, odnosno zakivaka. Rastojanje izmeu susednih zavrtnjeva je veoma malo u poreenju sa rasponom nosaa, pa se s pravom moe zanemariti promena transverzalne sile i karakteristika poprenog preseka na tako bliskom rastojanju. Prethodni izraz, pod ovakvim pretpostavkama, dobija znatno jednostavniji oblik:
H1 =
V Sy
Iy
e .
(4.116)
Slika 4.61 - Poduni montani nastavak rebra
Dakle, nosivost zavrtnja (Fdop) ili zakivka mora da zadovolji sledei uslov:
Fdop H1
(4.117)
pa se, za poznatu nosivost spojnog sredstva, moe dobiti maksimalna vrednost rastojanja e:
emax =
I y Fdop
V Sy
(4.118)
Ako prethodni izraz (4.118) daje male vrednosti ( emax 3 d 0 ) neophodno je predvideti
po dva reda zavrtnjeva sa svake strane nastavka, pa je tada maksimalno rastojanje dvostruko vee:
emax = 2
I y Fdop
V Sy
(4.119)
Rastojanje spojnih sredstava, bez obzira na vrednosti dobijene na osnovu izraza (4.118)
ili (4.119) ne sme da bude vee od maksimalnog rastojanja spojnih sredstava ( 8 d1 odnosno 15 tmin ).
Pojasne lamele
Prijem transverzalnih sila kod punih limenih nosaa dominantno se poverava rebru,
dok se najvei deo momenta savijanja prihvata pomou pojasnih lamela - noica. Stoga se
pojasevi oblikuju tako da imaju to veu povrinu, kako bi se postigla to vea nosivost
preseka na savijanje. irina pojasnih lamela zavisi od tipa nosaa (jednozidni, dvozodni ili
viezidni), intenziteta optereenja, mogunosti bonog pridravanja, namene nosaa itd.
496
Kod dvozidnih i viezidnih nosaa, irina pojaseva je znatno vea nego kod jednozidnih
nosaa. Ovo posebno vai za mostovske nosae sa ortotropnom ploom kod kojih je irina
gornjeg pojasa priblino jednaka irini mosta. Stoga se kod ovakvih nosaa velika povrina pojasnih lamela moe postii sa relativno malom debljinom lima. Minimalna debljina lima kolovozne table kod mostovskih nosaa sa ortotropnom ploom uglavnom iznosi 12 mm,
a u zavisnosti od intenziteta optereenja ona moe biti i preko 20 mm.
Slika 4.62 - irina pojasnih lamela kod: a) jednozidnih nosaa;

b) sanduastog nosaa teke kranske staze; c) sanduastog nosaa drumskog mosta
Pri proraunu sanduastih nosaa sa irokim pojasevima obavezno treba odrediti efektivnu irinu pojasa s obzirom na neravnomernu raspodelu normalnih napona usled uticaja
smicanja poznatog kao shear lag efekat (slika 4.63). Ovo je posebno izraano kod irokopojasnih nosaa manjih raspona. Kod pritisnutih pojasnih lamela treba proveriti i lokalnu
stabilnost lima na izboavanje (videti 5.2.9), pa se efektivna irina odreuje na osnovu interakcije izboavanja i shear lag efekta. Problem izboavanja uglavnom se reava postavljanjem podunih i poprenih ukruenja, ime se obezbeuje da, sa stanovita izboavanja, itava pojasna lamela bude aktivna.
Slika 4.63 - Efektivna irina pojasnih lamela
497
Kod jednozidnih punih limenih nosaa koji se najee izvode kao simetrini ili monosimetrini I-preseci, irina pojasnih lamela je ograniena zbog fenomena lokalnog izboavanja konzolnog prepusta, pa se potrebna povrina pojasa postie poveanjem debljine lima. Meutim, tehnologija zavarivanja ne dozvoljava primenu pojasnih lamela neograniene debljine. Naime, prilikom zavarivanja pojasnih lamela velike debljine, zbog prisustva
velike mase metala, bre se odvodi toplota pri zavarivanju lamele za rebro, pa se samim
tim poveava i brzina hlaenja ava. To moe da prouzrokuje pojavu vieosnog naponskog
stanja sa lamelarnim cepanjem pojaseva. Na ovaj nain se znaajno smanjuje otpornost dinamiki optereenih konstrukcija na zamor i krti lom. Debljina pojasnih lamela je, iz ovih
razloga, ograniena na 50 mm za 0361, odnosno 30 mm za 0561. Osim toga, pri zavarivanju limova debljina veih od 30 mm treba obavezno predvideti predgrevanje, kako bi se
obezbedio projektovan kvalitet avova i izbegle pomenute neeljene posledice. Potrebna
povrina pojasa moe se postii i postavljanjem vie tanjih pojasnih lamela koje se meusobno povezuju zavarivanjem obrazujui jedinstveni pojasni paket. Debljina jedne lamele
obino se kree od 10 do 20 mm, a ree i do 30 mm (npr. u mostogradnji). Pri tome treba
voditi rauna da, zbog lokalnog izboavanja, vitkost pritisnutih lamela (b / t ) max ne treba
da bude vea od graninih, koje su date u tabeli 4.5. Ne preporuuje se primena vie od tri
pojasne lamele. Primenom paketa pojasnih lamela izbegavaju se problemi skopani sa tehnologijom zavarivanja (nije potrebno predgrevanje) i istovremeno smanjuje opasnost od
pojave krtog loma. Meutim, oblikovanje pojasnih lamela na ovakav nain zahteva vie
radova pri zavarivanju (vei broj avova).
Konstrukcijsko oblikovanje pojasnih lamela moe se ostvariti na vie naina. Neki od
njih prikazani su na slici 4.64. Reenje sa slike 4.64a je povoljno to se tie same tehnike zavarivanja. Poduni i eoni ugaoni avovi mogu da se izvedu u jednom potezu oko itave pojasne lamele. U odnosu na ovo reenje, reenje dato na slici 4.64b je statiki povoljnije, jer se
sa istom povrinom pojasnih lamela dobija vei moment inercije, pa je samim tim i nosivost
takvog preseka vea. Meutim, poduni i eoni avovi ne lee u istoj ravni, pa je prelaz sa
jednog na drugi komplikovan za izvoenje i predstavlja potencijalno mesto zareza. Estetski
najprihvatljivije je reenje sa slike 4.64c, ali ono iziskuje posebnu obradu ivica pojasnih lamela, ime se poveavaju trokovi izrade. Primena pojasnih lamela prikazanih na slici 4.64d
predstavlja najloije reenje, jer je mogunost zavarivanja loa, bojenje oteano, a ljeb omoguava skupljanje praine i prljavtine ime se smanjuje koroziona otpornost.
Slika 4.64 - Oblikovanje pojasnih lamela kod zavarenih nosaa
Generalno, primena vie tankih pojasnih lamela je povoljnija sa stanovita otpornosti

konstrukcija na zamor i krti lom, dok primena debljih lamela zahteva manje trokove izra-
498
de, pa pri opredeljivanju za jedno od pomenutih reenja treba pronai kompromis izmeu
ova dva uslova.
Za osnovnu lamelu koja je neposredno povezana sa rebrom mogu se umesto irokog elinog lima upotrebiti i specijalni "nos" profili (slika 4.65b) ili prepolovljeni I-profili (slika 4.65c).
Ovim se av za vezu rebra sa pojasnom lamelom udaljava od velike eline mase pojasa, pa se
ne hladi tako brzo, to bitno utie na poboljanje njegovog kvaliteta. Osim toga, on je izmaknut
od najoptereenije ivine zone, pa je samim tim izloen manjim naprezanjima.
Ukoliko je promena visine nosaa nepoeljna, dodatne lamele se mogu postaviti i sa
unutraje strane, ali se pri tome mora obezbediti dovoljan prostor (min 50 mm), da bi poduni avovi mogli korektno da se izvedu (slika 4.65d). Postavljanje kosih lamela (slika
4.65e) ima smisla samo ako je nosa manjeg raspona, te se ne mora nastavljati, jer prisustvo kose lamele znatno oteava izradu montanog nastavka.
Kada su izraeni problemi bono-torzionog izvijanja potrebno je poveati moment
inercije oko slabije, vertikalne ose. Ovo se postie usvajanjem pritisnute pojasne lamele u
vidu U (slika 4.65f) ili I-profila. Stabilnost na bono-torziono izvijanje moe se, takoe
poboljati formiranjem zatvorenog pojasa (slika 4.65g,h,i), ime se osim krutosti na bono
savijanje poveava i torziona krutost nosaa. Nedostaci ovakvih reenja su, pre svega, veoma komplikovani montani nastavci, zatim nemogunost kontrole avova za vezu rebra sa
pojasnim lamelama po zavretku izrade nosaa i relativno komplikovana i skupa izrada
(znaajni radovi pri zavarivanju).
Slika 4.65 - Razliiti popreni preseci pojaseva zavarenih nosaa
Za kranske nosae u elianama sa izuzetno tekim reimom rada, mogu da se koriste

pojasevi izraeni od elinih limova u kombinaciji sa specijalno izraenim profilom na koji nalee ina (slika 4.66). Primenom ovakog profila obezbeuje se stabilnost rebra neposredno optereenog koncentrisanim silama velikog intenziteta uz poveanje povrine pojasa, a takoe se avovi za vezu sa rebrom udaljavaju od najnapregnutije zone. Poduni avovi za vezu ovog profila sa pojasnim lamelama rastereeni su uticaja od pritiska tokova
krana, jer se ina direktno oslanja na profil i preko njega unosu u rebro. Glavni nedostaci
su skupa izrada i komplikovano zavarivanje specijalnog profila (zbog velike debljine neophodno je predgrevanje).
499
Slika 4.66 - Pojas nosaa kranskih staza po Maas-u
Na slici 4.67 prikazane su neke od mogunosti za oblikovanje pojasnih lamela kod

zakovanih nosaa.
Slika 4.67 - Oblikovanje pojasnih lamela kod zakovanih nosaa
Odreivanje potrebne povrine pojasnih lamela, koja e posluiti kao polazna pretpostavka pri proraunu jednog punog limenog nosaa, zasniva se na poznatom izrazu iz Otpornosti materijala:
W y , pot
M
.
dop
(4.120)
500
Ako su prethodno, na osnovu izloenih preporuka, definisane visina i debljina rebra (d

i tw) moe se, uz izvesne pretpostavke, odrediti povrina pojasa. Radi dobijanja to jednostavnijih izraza, prikladnih za brzu upotrebu, pretpostavlja se da je visina nosaa h, kao i
rastojanje teita pojaseva, jednako visini rebra d. Poto je kod punih limenih nosaa visina rebra mnogostruko vea od debljine pojasa, ovom pretpostavkom se ne ugroava tanost, a dobijaju se bitno jednostavniji izrazi.
Slika 4.68 - ematski prikaz poprenog preseka sa oznakama
Moment inercije i otporni moment poprenog preseka, uz navedene pretpostavke, a u

skladu sa oznakama datim na slici 4.68, mogu da se odrede na sledei nain:
Iy =
Wy =
1
d 3 tw + 2 A f
12
d

2
I
1
= d 2 tw + A f d .
d /2 6
(4.121)
(4.122)
Kada se u nejednainu (4.120) uvrsti Wy prema izrazu (4.122), dobija se potrebna

povrina pojasa ( A f ) u sledeem obliku:
Af
M /d 1
d tw .
dop 6
(4.123)
U literaturi se, takoe mogu sresti i drugi, slini izrazi za odreivanje potrebne
povrina pojasa, kao na primer:
Af
M /h
0,15 d tw
dop
(4.124)
ili, ako prethodno nisu definisane dimezije rebra:

A f 0,9
M /h
.
dop
(4.125)
501
Navedeni izrazi izvedeni su za pune limene nosae u zavarenoj izradi, pa za zakovane

nosae potrebnu povrinu pojasnih lamela treba poveati za 10-15% zbog slabljenja rupama za zakivke. Svi ovi izrazi predstavljaju samo preporuke na osnovu kojih se dolazi do
orijentacionih, polaznih dimenzija poprenog preseka. Tek nakon kontrole napona i deformacija, dokaza stabilnosti i, kod dinamiki optereenih konstrukcija, dokaza zamora, moe
se konano potvrditi ispravnost pretpostavljenog preseka.
Veza rebra sa pojasnim lamelama

Kod punih limenih nosaa u zavarenoj izradi, veza rebra sa pojasevima se ostvaruje pomou podunih avova. Najee se primenjuju obostrani ugaoni avovi. Njihovo naprezanje je, u optem sluaju, sloeno. Naime, ovi avovi su napregnuti dvojako: smiuim naponima, koji deluju paralelno sa osom avova (VII) i eventualno, normalnim naponima (n),
nastalim direktnim unoenjem koncentrisanog optereenja P preko gornjeg pojasa nosaa.
Vrednosti ovih napona mogu da se odrede na osnovu sledeih izraza:
VII =
n=
maxV
S oy
(4.126)
I y 2 aw
P
.
2 ! w aw
(4.127)
o
U izrazu (4.125) S y je statiki moment pojasne lamele u odnosu na osu y-y i moe da
se odredi na osnovu izraza:
S oy = A f h f
(4.128)
gde je Af povrina pojasa, a hf rastojanje od teita pojasa do teita poprenog preseka. U

sluaju dinamikog optereenja, izraz za odreivanje normalnih napona (4.127), treba korigovati tako to se sila P mnoi dinamikim koeficijentom . Duina na kojoj se rasprostire optereenje ( !w ) odreuje se uz pretpostavku da se optereenje unosi pod uglom od
45 (slika 4.69). Ona, naravno, zavisi od irine na kojoj optereenje deluje (bp) i visinskog
rastojanja od mesta delovanja sile do teita avova (hp). Ukoliko se sila unosi direktno
preko noice tada je: hp = tf. Meutim, kod kranskih nosaa, kod kojih se optereeje prenosi posredno preko ine hp = h + tf, gde je h visina ine.
Pri dimenzionisanju avova vektorski zbir smiuih i normalnih napona (uporedni
napon) treba da bude manji od doputenog napona za avove, to se moe napisati na
sledei nain:
u = VII2 + n 2 w, dop .
(4.129)
Treba napomenuti da je smiue naprezanje avova posledica spreenog translatornog

pomeranja - proklizavanja samostalnih elemenata poprenog preseka, to jest noica i rebra. Dakle, kao rezultat zajednikog rada celokupnog poprenog preseka javljaju se poduni smiui naponi na mestima veze pojedinanih elemenata i oni se odreuju na osnovu
teoreme o konjugovanosti smiuih napona. Maksimalni smiui naponi javljaju se upravo
na mestu maksimalne smiue sile, a to su, kao po pravilu, oslonake zone, bilo da je re o
prostoj gredi ili kontinualnom nosau.
502
Slika 4.69 - Naprezanja ugaonih avova za vezu rebra sa gornjim pojasom
Ukoliko postoji pokretno optereenje, kao na primer kod kranskih nosaa, maksimalna
transverzalna sila treba da se odredi na osnovu uticajne linije. Takoe treba voditi rauna
da se maksimalna transverzalna sila od pokretnog optereenja javlja upravo kada se koncentrisana sila nalazi nad oslonakim presecima, pa se u posmatranom preseku, pri maksimalnoj transverzalnoj sili istovremeno javlja i lokalni pritisak toka koji izaziva normalne
napone u avovima.
avovi za vezu donje noice i rebra uglavnom su napregnuti samo smiuim naponima
(VII), osim u sluaju kada je optereenje, kao kod monorej staza, oveeno za donju noicu,
pa se javlja i uticaj lokalnog naprezanja. Dakle, ukoliko nema lokalnog naprezanja podunih avova, bilo da je re o avovima za vezu rebra sa gornjom ili donjom noicom, postoje samo smiui naponi, a provera napona u avovima se svodi na:
VII w, dop .
(4.130)
esto, kada je lokalno optereenje velikog intenziteta, ugaoni avovi ne mogu da zadovolje naponski uslov (4.129). Tada se primenjuju K ili eventualno, za rebra manje debljine, 1/2V-avovi. Naprezanja u avovima se odreuju kao za osnovni materijal na mestu
veze, odnosno:
II =
maxV
S oy
I y tw
P
.
!w tw
(4.131)
(4.132)
Kontrola uporednog napona u sueonim avovima moe da se sprovede takoe prema

izrazu (4.129), ali uz korekciju doputenog napona za avove, i to na sledei nain:
u =
+ 3 2
1 P
= + 3
tw !w
S oy
b, w, dop = k dop .
Iy
maxV
503
(4.133)
Kod punih limenih nosaa u zakovanoj izradi veza rebra sa pojasevima se ostvaruje pomou pojasnih ugaonika i horizontalnih i vertikalnih zakivaka (slika 4.70). Zakivci imaju
istu funkciju kao i poduni avovi kod zavarenih nosaa, pa je stoga i njihovo naprezanje
slino. Usled transverzalne sile javlja se poduna (horizontalna) smiua sila u zakivcima,
koja je posledica zajednikog rada elemenata preseka. Ako uz to postoji i koncentrisano
optereenje, koje se unosi direktno preko pojasa nosaa, javlja se i poprena (vertikalna)
smiua sila u zakivcima, koja je lokalnog karaktera jer se javlja samo u zoni neposredno
ispod koncentrisane sile. Dakle, postoji vrlo jasno izraena analogija izmeu naprezanja
avova i zakivaka za vezu rebra sa noicama kod punih limenih nosaa. Horizontalna smiua sila u zakivcima (H1) je ekvivalent smiuem naponu (II), a vertikalna smiua sila
(V1) odgovara normalnim naponima () kod zavarenih nosaa.
Slika 4.70 - Veza rebra sa pojasom u zakovanoj izradi
Poduna smiua sila koja deluje na jedan horizontalan zakivak (H1), moe da se odredi na isti nain kao i kod horizontalnog montanog nastavka rebra (4.116), s tim da se statiki momenat S oy odredi za deo preseka iznad ose horizontalnog zakivka (0-0). Koncentrisana sila (P) ravnomerno se rasporeuje na sve zakivke koji se nalaze u zoni lokalnog
naprezanja (slika 4.71), pa svaki zakivak u ovoj zoni prima n-ti deo sile ( V1 = P / n ). Silu
P, u sluaju dinamikog opterenja, treba pomnoiti dinamikim koeficijentom .
Maksimalna rezultujua sila koja deluje na jedan horizontalan zakivak mora da bude
manja od nosivosti zakivka na smicanje:
2
FR =
H12
+ V12
V S oy P 2
=
e + Fdop .
Iy
n
(4.134)
Ukoliko prethodni uslov nije zadovoljen treba poveati broj zakivaka, odnosno smanjiti
njihovo rastojanje (e). Na ovaj nain smanjuju se obe komponente naprezanja, horizontalna koja je, oigledno, direktno proporcionalna sa rastojanjem zakivaka (e) i vertikalna indirektno kroz poveanje broja zakivaka (n) koji uestvuju u prijemu koncentrisane sile.
Meutim, rastojanje izmeu zakivaka ne moe se smanjivati neogranieno, ve ono ne
sme biti manje od minimalnog rastojanja ( e 3 d 0 ).
504
Slika 4.71 - Naprezanje horizontalnih zakivaka
Uslov dat izrazom (4.134), u tom sluaju, moe se ispotovati poveanjem nosivosti
zakivaka i to na dva naina: usvajanjem zakivaka veeg prenika ili umetanjem para obraznih limova u zoni veze. esto je nosivost zakivaka, zbog relativno male debljine rebra,
uslovljena doputenim naponom pritiska po omotau rupe, pa je svrsishodno dodavanje
para obraznih limova (slika 4.72). Na ovaj nain se poveava nosivost zakivaka na pritisak
po omotau rupe:
2 tL d 0 b,dop
Fb = min
.
(tw + 2 t1 ) d 0 b, dop
(4.135)
Slika 4.72 - Poveanje nosivosti zakivaka dodavanjem obraznih limova
Horizontalna smiua sila je manja kod vertikalnih zavrtnjeva, jer je ravan smicanja
(kontak izmeu pojasnih ugaonika i pojasa) iznad ravni smicanja horizontalnih zakivaka, to
o
daje manji statiki moment dela preseka S y u odnosu na ravan smicanja. Osim toga, vertikalni zakivci ne prenose vertikalne sile usled lokalnog pritiska, pa se moe rei da su slabije
napregnuti od horizontalnih. Meutim, iz praktinih razloga razmak vertikalnih zakivaka se,
po pravilu, usvaja kao i kod horizontalnih ( eh , e ), jer je drugaije postavljanje konstruktivno nepovoljno, ili ak neizvodljivo. Horizontalni i vertikalni zakivci postavljaju se dakle
na istom rastojanju, ali u smaknutom rasporedu, kao to je prikazano na slici 4.70.
505
Pojasni ugaonici kojima se obezbeuje povezivanje meusobno upravnih elemenata,

istovremeno uestvuju i u radu poprenog preseka. Njihove orijentacione dimenzije mogu
da se odrede na osnovu empirijskih izraza:
60 + d / 40 80 mm za slabije optereenje
b=
.
75 + d / 40 100 mm za jae optereenje
(4.136)
Debljina pojasnih ugaonika je obino vea ili jednaka od debljine rebra punog limenog
nosaa. Najee se primenjuju jednakokraki ugaonici, a ree raznokraki.
5.2.3.2 Optimizacija poprenog preseka

Jedna od vanih prednosti punih limenih nosaa u odnosu na valjane profile je mogunost slobodnog oblikovanja poprenog preseka, ime se mogu postii znaajne utede u
materijalu. Osnovni cilj projektanta pri oblikovanju poprenog preseka je da dobije nosa
zahtevane nosivosti, uz minimalan utroak elika. Kako je nosivost nosaa upravo proporcionalna otpornom momentu poprenog preseka W, a teina njegovoj povrini A, odnos
W/A treba da bude maksimalan. Racionalno oblikovani puni limeni nosai imaju znatno
vei odnos W/A od standardnih valjanih profila, jer debela rebra valjanih profila znatno poveavaju teinu, bez velikog efekta na poveanje nosivosti. Puni limeni nosai projektuju
se sa vitkim rebrima minimalne debljine i robusnim pojasevima, ime se postie eljena
efikasnost preseka. Najvei odnos W/A imaju I-preseci, pa stoga predstavljaju najracionalnije reenje sa stanovita oblikovanja poprenog preseka. Na slici 4.73 prikazana su tri poprena preseka sa geometrijskim karakteristikama, na osnovu kojih se moe uoiti neprikosnovena efikasnost I-preseka u odnosu na kvadratni i pravougaoni.
Popreni
presek
A %cm2&
100
100
100
W %cm3&
166
333
1450
W/A %cm&
1,66
3,33
14,50
Slika 4.73 - Analiza efikasnosti poprenih preseka
Osim I-preseka, i sanduasti preseci imaju povoljne odnose W/A, pa i oni predstavljaju
jedno od ekonominih reenja. Najvei uticaj na vrednost odnosa W/A imaju dimenzije rebra
(visina i debljina), pa se njihovim variranjem mogu postii izuzetno ekonomini preseci.
Treba istai da je osim racionalnog oblikovanja poprenog preseka, kod punih limenih
nosaa, takoe mogua njegova promena du nosaa, ime se nosivost nosaa prilagoava
stvarnim naprezanjima, uz znatnu utedu materijala.
506
5.2.4 Kontrola napona

Puni limeni nosai najee su izloeni dejstvu spoljanjih sila koje prouzrokuju savijanje silama, pa se u poprenim presecima osim momenta savijanja javljaju i transverzalne
sile. Raspored napona u okviru poprenog preseka, u domenu elastinog naprezanja, prikazan je na slici 4.74.
Slika 4.74 - Dijagrami napona kod I-nosaa optereenog momentom (M)

i transverzalnom silom (V)
Normalni napon izazvan dejstvom momenta savijanja linearno se menja po visini poprenog preseka, dok je du pravaca paralelnih sa neutralnom osom konstantan i moe da
se odredi prema izrazu poznatom iz Otpornosti materijala:
x =
My
Iy
z.
(4.137)
Dakle, normalni naponi se linearno menjaju po visini preseka, od nule na mestu neutralne ose (z = 0), do maksimalne vrednosti u najudaljenijem vlaknu ( z = z max ).
Vrednosti smiueg napona mogu se, takoe, shodno Otpornosti materijala, odrediti na
xz ( z ) =
V S y ( z)
I y b( z )
(4.138)
Kako su u okviru poprenog preseka moment inercije Iy i transverzalna sila V konstantni, oblik naponskog dijagrama zavisi od statikog momenta Sy(z) i irine preseka b(z). Promena statikog momenta kod I-preseka podlee kvadratnom zakonu promene sa maksimalnom vrednou u teitu preseka. irina preseka se po visini menja skokovito. U zoni
pojaseva jednaka je njihovoj irini, a du rebra jednaka je debljini rebra (b = tw). Smiui
naponi mogu se, sa zadovoljavajuom tanou, odrediti i prema uproenom proraun-
507
skom modelu, koji podrazumeva konstantnu raspodelu smiuih napona du rebra, na sledei nain:
xz =
V
Aw
(4.139)
gde je Aw povrina rebra. Dakle, moe se smatrati da celokupnu transverzanu silu prima rebro, te da njegova povrina predstavlja povrinu smicanja.
Maksimalne vrednosti normalnih i smiuih napona moraju biti manje od doputenih
za dati sluaj optereenja, pa se kontrola napona sprovodi na osnovu sledeih uslova:
max x
max xz
My
Iy
z max dop
V Sy
I y tw
T
dop .
Aw
(4.140)
(4.141)
Kod nosaa sa poprenim presecima sa dve ose simetrije (bisimetrini preseci), koji se
i najee koriste u elinim konstrukcijama, uobiajena je upotreba pojednostavljenog izraza za kontrolu normalnih napona:
max x
My
Wy
dop
(4.142)
gde je Wy otporni moment poprenog preseka za posmatranu osu savijanja. Uslov dat izrazom (4.140), uglavnom se koristi kod monosimetrinih preseka.
Kontrola napona treba da se izvri u svim karakteristinim presecima. Kod nosaa tipa proste grede kontrolu normalnih napona treba, obavezno, sprovesti na mestu maksimalnog momenta savijanja, ali i na svim ostalim mestima gde dolazi do promene geometrijskih karakteristika poprenog preseka. Ukoliko se vri pokrivanje dijagrama momenata variranjem povrine pojaseva du nosaa, normalne napone treba kontrolisati na
mestima veze dva razliita tipa pojasnih lamela i to na strani slabije lamele. Slino treba
postupiti i kod nosaa kod kojih se prilagoavanje momentnom dijagramu postie skokovitom promenom visine rebra. Kod nosaa sa linearnom ili parabolinom promenom
geometrijskih karakteristika (najee se visina rebra menja po ovim zakonima), merodavan presek nije na mestu maksimalnog momenta, pa odreivanje karakteristinog preseka zahteva sloeniju analizu (videti deo ovog poglavlja 5.2.5.1). Kontrolu smiuih
napona treba sprovesti u presecima u kojim transverzalna sila ima maksimalne vrednosti, a to je, po pravilu, na osloncima.
U ukljetenju konzolnih nosaa, kao i u presecima na unutranjim osloncima kontinualnih nosaa i moment i transverzalna sila u istom preseku dostiu maksimalne vrednosti, pa
je, sem pojedinane kontrole smiuih i normalnih napona, neophodna i kontrola uporednih napona, koji su posledica zajednikog - interaktivnog delovanja normalnih i smiuih
napona. Kontrola uporednih napona je neophodna i kod nosaa koji su optereeni pokretnim optereenjem, pa se u merodavnim presecima javljaju sledee kombinacije statikih
uticaja koje treba analizirati:
maksimalan moment (maxM) i odgovarajua transverzalna sila (odgV);
maksimalna transverzalna sila (maxV) i odgovarajui moment savijanja (odgM).
508
Kontrola uporednih napona moe da se izvri na osnovu Mizesovog uslova plastifikacije, prema sledeem izrazu:
2
u = x2,1 + 3 xz
,1 dop
(4.143)
gde su x ,1 i xz ,1 normalni i smiui naponi u rebru neposredno ispod noice (slika 4.75),
koji se odreuju na sledei nain:
x ,1 =
xz ,1 =
My
Iy
z1
V S y ,1
I y tw
(4.144)
.
(4.145)
Slika 4.75 - Interakcija normalnih i smiuih napona - uporedni napon
Kod kranskih nosaa lokalno naprezanje rebra usled pritiska toka krana takoe treba
da se obuhvati pri proraunu uporednih napona. U rebru se, neposredno uz noicu, kao posledica lokalnog pritiska, javlja i normalni napon z . Stvarni raspored z napona je nelinearan (slika 4.76), ali se pri proraunu moe zameniti konstantnim naponskim dijagramom na efektivnoj duini beff . Ova duina odreuje se iz uslova jednakosti rezultanti unutranjih sila:
!
beff max = z ( x ) dx beff =

0
max
z ( x ) dx .
(4.146)
Zakon promene stvarnog dijagrama napona z (x ) u zoni rebra nije jednostavno odrediti. Na osnovu eksperimentalnih rezultata dobijeni su empirijski izrazi za odreivanje
efektivne duine beff. Prema vajcarskim propisima (SIA) efektivna duina se odreuje na
beff = 3,2 3
Iy
tw
(4.147)
509
gde je Iy moment inercije gornjeg pojasa, koji se, ukoliko je ina zavarena za noicu, odreuje kao moment inercije zajednikog preseka obrazovanog od noice i ine oko teine
horizontalne ose, a u suprotnom, kada ina nije zavarena, kao zbir pojedinanih sostvenih
momenata inercije ine i noice oko horizontalnih osa y-y.
Slika 4.76 - Lokalni pritisak rebra usled koncentrisane sile
Vrednost lokalnog normalnog napona z moe se, shodno pretpostavci o njegovoj

konstantnoj raspodeli, odrediti prema izrazu:
z =
P
beff tw
(4.148)
gde je dinamiki koeficijent. Odgovarajui napon smicanja, koji potie od lokalnog

pritiska, odreuje se u funkciji normalnog napona z kao:
zx = 0,2 z .
(4.149)
Uporedni napon u rebru nosaa u optem sluaju, kada se istovremeno javljaju moment
savijanja (M), transverzalna sila (V) i lokalni pritisak (P), treba da zadovolji sledei uslov:
u = x2,1 + z2 x ,1 z + 3 ( xz ,1 + zx ) 2 dop .
(4.150)
Pretpostavljene dimenzije poprenog preseka punog limenog nosaa (visina i debljina

rebra i irina i debljina noica), tek nakon kontrole napona mogu se smatrati zadovoljavajuim. Osim kontrole napona, pri dimenzionisanju nosaa obavezno treba proveriti njegove deformacije, stabilnost nosaa na bono-torziono izvijanje, stabilnost elemenata poprenog preseka na izboavanje (lokalni gubitak stabilnosti) i, kod dinamiki optereenih
konstrukcija, otpornost na zamor.
5.2.5 Oblici nosaa i pokrivanje dijagrama momenata

Pri projektovanju punih limenih nosaa pruaju se velike mogunosti za njihovo oblikovanje, pa se geometrijske karakteristike, a samim tim i nosivost nosaa, mogu uskladiti
510
sa promenom statikih uticaja (pre svega momenta savijanja) du nosaa. Na ovaj nain se
elini materijal du nosaa rasporeuje shodno stvarnim potrebama, uz znaajno smanjenje ukupne teine nosaa.
Promena geometrijskih karakteristika nosaa (Wy i Iy) du nosaa, moe da se ostvari
na dva naina:
promenom visine rebra,
promenom povrine pojasnih lamela.
Slika 4.77 - Oblici grednih nosaa
Svakako treba napomenuti da promena poprenog preseka du nosaa ima svrhe samo
kod nosaa znaajnih raspona. Ovo se posebno odnosi na promenu visine rebra. Kod nosaa manjih raspona ovakvi zahvati nisu racionalni.
Puni limeni nosai, kao to je napomenuto, najee se projektuju kao gredni nosai tipa proste grede ili kontinualnog nosaa. Oblik nosaa pre svega zavisi od oblika rebra, odnosno od promene njegove visine du nosaa. Prema tome se nosai mogu podeliti na nosae sa rebrom konstantne i promenljive visine. Na slici 4.77 prikazani su razliiti oblici
grednih nosaa koji se najee primenjuju u elinim konstrukcijama.
Nosai statikog sistema proste grede najee se izrauju sa konstantnom visinom rebra, jer je takav oblik rebra najjednostavniji za izradu. Kod ovakvih nosaa promena nosivosti postie se variranjem povrine pojasnih lamela du nosaa. Promena povrine pojasa
moe da se ostvari na tri naina:
promenom irine pojasne lamele (slika 4.78a),
promenom debljine pojasne lamela (slika 4.78b) i
dodavanjem jedne ili vie dodatnih pojasnih lamela (slika 4.78c).
511
Slika 4.78 - Razliite mogunosti poveanja povrine pojasnih lamela
Dakle, bez obzira na koji nain se ostvaruje promena povrine pojasa, razlikuju se presek koji ima minimalnu nosivost (tzv. osnovni presek) i jedan ili vie ojaanih preseka u
zavisnosti od stepena iskorienja nosaa. Poloaj poetka i zavretka ojaanja zavisi od
anvelope momenata savijanja i nosivosti osnovnog i ojaanog preseka. Odreivanje teorijskog poetka ojaanja se naziva pokrivanje dijagrama momenata savijanja i moe da se
izvri grafikim ili numerikim putem.
Grafiko odreivanje teorijskog poetka ojaanja vri se tako to se na jednom crteu u
istoj razmeri nanesu anvelopa momenata savijanja i horizontalne linije koje predstavljaju
nosivost osnovnog i ojaanih preseka ( M nos ,i = Wi dop ). Preseci ovih linija sa anvelopom
momenata predstavljaju teorijske poetke i zavretke ojaanja pojasnih lamela (slika 4.79).
Numeriko odreivanje teorijskog poetka ojaanja zasniva se na poznavanju analitikog izraza za anvelopu momenata. Anvelopa momenata je funkcija koja zavisi od jedne
promenljive, to jest od podune koordinate x. Iz uslova:
M ( x ) = M nos ,i
(4.151)
gde je M nos ,i nosivost i-tog preseka, a M (x ) funkcija anvelope momenata, moe da se odredi teorijski poetak ojaanja, odnosno poetak naredne lamele (i+1).
Za prostu gredu optereenu jednako podeljenim optereenjem (slika 4.80), moe se relativno jednostavno odrediti teorijski poetak ojaanja. U ovom sluaju anvelopa momenata je poznata kvadratna funkcija, pa se uslov (4.151) transformie na sledei nain:
M ( x) =
q!
q
x x 2 = M nos ,0 .
2
2
(4.152)
512
Slika 4.79 - Grafiko odreivanje teorijskog poetka ojaanja
Slika 4.80 - Odreivanje teorijskog poetka kod nosaa

optereenih jednako podeljenim optereenjem
Kvadratna jednaina (4.152), u optem sluaju, ima dva realna reenja (korena), koja
predstavljaju teorijski poetak i zavretak ojaanja, a dobijaju se u sledeem obliku:
x1,2 =
M
!
1 1 nos ,0
2
max M
(4.153)
Izraz (4.153), u neto izmenjenom obliku, moe da se koristi i za odreivanje teorijskog poetka kod nosaa sistema proste grede sa proizvoljnim poprenim optereenjem.
Tada je:
M
x1,2 = 0,44 ! 1 1 nos ,0 .
max M
513
(4.154)
Pri pokrivanju dijagrama momenata, momenti nosivosti poprenih preseka mogu se,
umesto na osnovu doputenih napona, odrediti na osnovu maksimalnih normalnih napona
koji se javljaju u nosau:
M nos ,i = Wi max .
(4.155)
Na taj nain se dobija neto vea duina ojaanja, to je na strani sigurnosti. Ovakav
postupak je uobiajen kod punih limenih nosaa kod kojih je merodavan uticaj deformacija, pa je razlika izmeu doputenih i maksimalnih napona vea od uobiajene (normlani
naponi nisu iskorieni).
Pri odreivanju teorijskog poetka ojaanja pojasnih lamela kod kranskih nosaa na
koje, pored jednako podeljenog optereenja (q), deluje i par pokretnih koncentrisanih sila
( P1 i P2 ) potrebno je najpre izvesti analitiki izraz za anvelopu momenata. Anvelopa momenata se odreuje kao zbir momenata savijanja usled jednako podeljenog (q) i pokretnog
optereenja, uz uvoenje koeficijenta izravnanja i dinamikog koeficijenta :
M ( x) = M q ( x) + M P ( x) .
(4.156)
Moment savijanja usled jednako podeljenog optereenja Mq(x) definisan je sledeim

izrazom:
M q ( x) =
q!
q
x x2 .
2
2
(4.157)
Usled para pokretnih koncentrisanih sila, moment savijanja moe da se odredi kao proizvod sila i odgovarajuih vrednosti ordinata uticajne linije (slika 4.81) na sledei nain:
M P ( x ) = P1 1 ( x ) + P2 2 ( x ) .
(4.158)
Ordinate uticajne linije mogu se, shodno slici 4.81, napisati u sledeem obliku:
1 ( x) =
x
(! x ) ,
!
(4.159)
2 ( x) =
x
(! L x ) .
!
(4.160)
Konano, izraz za moment savijanja usled para pokretnih koncentrisanih sila moe da
se dobije kao:
L
1
M P ( x ) = P1 + P2 1 x ( P1 + P2 ) x 2 .
!
!
(4.161)
Kada se izrazi (4.157) i (4.161) uvrste u (4.156) dobija se anvelopa momenata savijanja
u sledeem obliku:
q!
M ( x ) =
+ P1 + P2 1 x + (P1 + P2 ) x 2 .
!
2
2 !
(4.162)
514
Slika 4.81 - Odreivanje teorijskog poetka ojaanja kod kranskih nosaa
Moe se uoiti da je anvelopa momenata i u ovom sluaju kvadratna funkcija, koja

moe da se napie u skraenom obliku:
M ( x) = B x A x 2 .
(4.163)
Teorijski poetak ojaanja moe da se odredi na osnovu poznatog uslova (4.151), koji
u ovom sluaju glasi:
B x A x 2 = M nos ,0 , to jest A x 2 B x + M nos ,0 = 0 .
(4.164)
Reavanjem kvadratne jednaine dobija se teorijski poetak ojaanja pojasne lamele

kod kranskih nosaa.
Mesto stvarnog poetka ojaanja lamela ne poklapa se sa teorijskim poetkom. Naime,
radi obezbeenja pravilnog aktiviranja ojaanog preseka potrebno je da se stvarni poetak
pomeri neto ispred teorijskog (slika 4.82a). Tok unutranjih sila uslovljava postepeno aktiviranje ojaane noice (slika 4.82b), pa je, da bi ceo ojaani presek na mestu teorijskog
poetka bio aktivan i mogao da prihvati predviene uticaje, neophodno da stvarni poetak
bude lociran ispred teorijskog.
Kod punih limenih nosaa u zavarenoj izradi stvarni poetak se pomera za polovinu irine pojasa ( x b / 2 ), a kod zakovanih nosaa za dva reda zakivaka ( x 5 d1 ), kao
to je prikazano na slici 4.83.
Konstrukcijskom oblikovanju poetka ojaanja kod zavarenih nosaa treba posvetiti
posebnu panju, jer je to vrlo osetljivo mesto, pogotovu kod dinamiki optereenih konstrukcija. Nepravilnim reenjem moe se znaajno umanjiti jaina nosaa na zamor.
irina dodatne lamele treba da bude manja od osnovne kako bi se izbegle potekoe pri
zavarivanju. Naime, kada su dodatne lamele ire od osnovnih (slika 4.84a), poduni i eoni avovi ne lee u istoj ravni, pa prelazak sa podunih na eone avove komplikuje postupak zavarivanja i predstavlja mesto potencijalne prsline. Stoga treba izbegavati ovakva reenja posebno kod dinamiki optereenih konstrukcija. irinu dodatne lamele treba odrediti tako da se omogui njeno pravilno spajanje zavarivanjem za osnovnu lamelu (slika
515
4.84b). Da bi se postigla zadovoljavajua jaina nosaa na zamor neophodno je da se zavretak podunih avova, odnosno njihov prelaz u eone oblikuje prema slici 4.84b.
Slika 4.82 - Stvarni poetak ojaanja pojasne lamele
Slika 4.83 - Poloaj stvarnog poetka kod: a) zakovanog nosaa; b) zavarenih nosaa
Dodatne lamele se uglavnom postavljaju sa spoljanje strane, meutim, ukoliko postoje

posebni funkcionalni uslovi, koji zahtevaju ravne spoljanje ivice nosaa itavom njegovom duinom, dodatne lamele se mogu postaviti i sa unutranje strane osnovnih lamela.
Jedno takvo reenje prikazano je na slici 4.84c. U ovom sluaju potrebno je predvideti
otvor u rebru kojim se obezbeuje nesmetano zavarivanje eonih avova.
516
Slika 4.84 - Oblikovanje veze dodatnih pojasnih lamela
Kada se ojaanje pojasa postie poveanjem debljine lamele, veza lamela se ostvaruje
sueonim avovima. Tip sueonih avova zavisi od debljine lamela koje se zavaruju. Ukoliko je razlika debljina susednih lamela koje se zavaruju vea od 3 mm potrebna je posebna obrada deblje lamele, kako bi se ostvario blag prelaz (slika 4.85a). Pri spajanju pojasnih
lamela razliite debljine uobiajeno je da se ravnaju unutranje ivice, kako bi visina rebra
bila konstantna du itavog nosaa. Ako se ravnaju spoljanje ivice, neophodno je predvideti promenu visine rebra du nosaa, to poskupljuje njegovu izradu. U ovom sluaju
obavezno treba predvideti kruni otvor na rebru (slika 4.85b), kojim se izbegava nagomilavanje avova, odnosno izvoenje ava preko ava.
Slika 4.85 - Veza pojasnih lamela razliite debljine
5.2.5.1 Trapezasti nosai

Promena nosivosti nosaa moe da se ostvari, kao to je ve pomenuto, i promenom visine rebra. Najee se koriste nosai sa linearnom promenom visine - trapezasti nosai.
517
Ovakvi nosai se izvode kao zavareni nosai sa rebrom trapezastog oblika, ali se ee dobijaju podunim seenjem i ponovnim spajanjem valjanih profila, kao to je prikazano na
slici 4.86.
Slika 4.86 - Trapezasti nosai dobijeni seenjem valjanih profila
Kod trapezastih nosaa optereenih jednakopodeljenim optereenjem, zbog promenljive visine rebra, merodavan presek ne mora da bude u sredini raspona, to jest na mestu
maksimalnog momenta. Kritian presek moe da se odredi iz uslova da kritina visina nosaa tangira liniju zahtevane visine. Na osnovu pojednostavljenog izraza za odreivanje
otpornog momenta preseka (4.122) moe da se odredi visina preseka u funkciji ostalih geometrijskih karakteristika preseka:
2
3 Af
h d =
tw
6 Wy 3 Af
.
tw
tw
(4.165)
Linija zahtevane visine dobija se, kada se u prethodni izraz (4.165) uvrsti:
W y = M y ( x ) / dop
(4.166)
u sledeem obliku:
3 Af
d ( x ) =
tw
6 M y ( x) 3 Af
+
.
tw dop
tw
(4.167)
U sluaju jednako podeljenog optereenja, prethodni izraz se transformie na sledei

nain:
3 Af
d ( x ) =
tw
3 Af
3 q
+
.
x (! x )
tw
tw dop
(4.168)
Optimalan poloaj kritinog preseka je u etvritini raspona nosaa (slika 4.87), jer se u
tom sluaju dobija rebro minimalne teine (videti tabelu 4.20).
Kritina visina se dobija iz prethodnog izraza (4.168), zamenom x = ! / 4 :
3 Af
d cr =
tw
3 Af
9 q !2
+
.
tw
16 tw dop
(4.169)
518
Tabela 4.20 - Optimalni poloaj kritinog poprenog preseka

Poloaj kritinog preseka
Relativna teina rebra u %
0,50 !
100
0,40 !
85,5
0,30 !
79,8
0,25 !
78,6
0,20 !
80,0
Slika 4.87 - Geometrija trapezastog nosaa optereenog jednako podeljenim optereenjem
Diferenciranjem izraza za zahtevanu visinu (4.168) po x i zamenom x = ! / 4 dobija se

potreban nagib rebra nosaa:
3 q !
.
4 dop tw d cr + 3 A f
(4.170)
Kada su definisani kritina visina i nagib nosaa lako se mogu odrediti njegova minimalna i maksimalna visina:
d max = d cr +
!
tg
4
!
d min = d cr tg .
4
(4.171)
(4.172)
Treba istai da ovako odreena minimalna visina trapezastog nosaa, moe da bude nedovoljna za prijem smiuih napona, koji upravo na osloncu imaju maksimalne vrednosti. Stoga
se, nikako, ne sme zaboraviti kontrola smiuih napona u oslonakom preseku.
Svi prethodni izrazi vae samo za trapezaste nosae sistema proste grede optereene
jednako podeljenim optereenjem. U tabeli 4.21 su dati izrazi za odreivanje kritinog preseka, kritine visine, nagiba i maksimalne i minimalne visine trapezastih nosaa optereenih sistemom nepokretnih koncentrisanih sila.
519
Tabela 4.21 - Osnovni izrazi za proraun trapezastih preseka

Optereenje
Poloaj kritinog preseka
!/2
!/3
!/5
Kritina visina ( d cr )
3 Af
tw
3 Af
3 P !
+
tw
2 t w dop
3 Af
tw
2 P ! 3 Af
+
t w dop
tw
3 Af
tw
3 Af
12 P !
+
tw
5 t w dop
Nagib ()
3 P
2 dop tw d cr + 3 A f
3 P
dop (tw d cr + 3 A f )
3 P
dop (tw d cr + 3 A f )
Maksimalna visina ( hmax )
d cr
!
d cr tg
2
!
d cr + tg
6
Minimalna visina ( hmin )
!
d cr tg
3
d cr
3 !
tg
10
d cr
2!
tg
10
Iako na prvi pogled trapezasti nosai deluju veoma racionalno, utede u teini kod ovakvih nosaa nisu velike, jer da bi se obezbedila potrebna visina na mestu kritinog preseka,
visina nosaa u sredini mora biti vea nego to je neophodno.
5.2.5.2 Kontinualni nosai

Kao i puni limeni nosai sistema proste grede i kontinualni nosai mogu da budu konstantne ili promenljive visine. Visina se kree od ! / 12 do ! / 30 u zavisnosti od dozvoljenog ugiba, intenziteta i karaktera optereenja. Promena visine nije racionalna kod nosaa
manjih raspona, pa se u zgradarstvu uglavnom primenjuju kontinualni nosai konstantne
visine rebra, dok se pokrivanje dijagrama momenata ostvaruje promenom povrine pojasnih lamela du nosaa. Odreivanje teorijskog poetka ojaanja vri se kao i kod nosaa
sistema proste grede: grafiki i analitiki. Kako su kontinualni nosai statiki neodreeni,
analitiki izraz za anvelopu momenata ne moe se za sve tipove optereenja, a posebno za
pokretna, odrediti jednostavno, pa se preporuuje primena grafike metode za odreivanje
teorijskog poetka.
Na slici 4.88 je prikazana anvelopa momenata za kontinualan nosa na dva polja optereen korisnim jednako podeljenim optereenjem p.
520
3
1
(a ) : M ( x ) = p ! x p x 2
8
2
7
1
( b) : M ( x ) = p ! x p x 2 0 x !
16
2
( c) : M ( x ) = p ! x
16
Slika 4.88 - Kontinualni nosa na dva polja - anvelopa momenata
Pri pokrivanju anvelope momenata picevi koji se javljaju na oslonakim presecima

mogu se redukovati (slika 4.89b). Naime, zbog konane irine oslonca (b), oslonaka reakcija nije, kako se pri proraunu pretpostavlja, koncentrisana sila ve jednako podeljeno optereenje (p) na irini oslonca (b). Stoga se moment savijanja nad osloncem moe umanjiti
za vrednost:
b b
b2 R b 2
b
M = p = p
=
= R
b 8
2 4
8
8
(4.173)
gde su:
R oslonaka reakcija,
b irina oslonca.
Ova redukcija je opravdana samo u sluajevima kada je oslanjanje zaista takvo da se
omoguava pretpostavljena ravnomerna raspodela sila du oslonaca (slika 4.89c). Na slici
4.89a prikazano je pokrivanje dijagrama momenata i transverzalnih sila kod kontinualnog
nosaa optereenog stalnim (g) i korisnim optereenjem (p) koji su u odnosu: p/g = 2,9.
Kontinualni nosai se uglavnom projektuju kao nosai sa vie od dva polja, a duine
polja ne moraju, kao to je to sluaj na slici 4.88, da budu jednake. U takvim sluajevima, pogotovo ako je optereenje pokretno (sistem koncentrisanih sila), iznalaenje analitikog izraza za anvelopu momenata nije nimalo jednostavno. Tada anvelopu momenata
treba odrediti spajanjem ekstremnih vrednosti momenata savijanja dobijenih pomou
uticajnih linija. Naime, nosa treba podeliti na deset do dvadeset taaka, zavisno od veliine raspona i potrebne tanosti prorauna, pa za tako izabrane take konstruisati uticaj-
521
ne linije i sraunati ekstremne vrednosti momenata savijanja ( max M i min M ) usled zadatog optereenja. Kako je, ovako izabrana, mrea taaka dovoljno gusta, na osnovu dobijenih ekstremnih vrednosti momenata savijanja moe se, njihovim spajanjem, dobiti
anvelopa momenata.
Slika 4.89 - a) Pokrivanje dijagrama momenata i transverzalnih sila;

b) Redukcija pica momenata savijanja; c) irina oslonaca
Ovakav postupak je uobiajen u mostogradnji gde su optereenja po pravilu pokretna,

ali se primenjuje i pri proraunu kranskih nosaa koji su, takoe, optereeni sistemom pokretnih koncentrisanih sila. U mostogradnji, posebno za mostove veih raspona, primenjuju se kontinualni nosai promenljive visine. U tom sluaju geometrijske karakteristike nosaa variraju du nosaa, to bitno utie na preraspodelu statikih uticaja. Pri odreivanju
uticajnih linija kod ovakvih nosaa, geometrijske karakteristike se osrednjavaju i smatraju
konstantnim du jednog segmenta izmeu dva susedna vora (take).
Na slici 4.90 prikazana je anvelopa momenata savijanja za jedan drumski most raspona
85+134+85 m.
Kontinualni mostovski nosai se veoma esto izvode na tri polja od kojih su dva spoljanja jednakih raspona ( ! 0 ). Odnos raspona !1 / ! 0 kree se u sledeem opsegu:
1 !1 / ! 0 3 , a kod mostova velikih raspona ( ! = 250-300 m) i preko 3,5. Drumski most
u produetku Brankove ulice u Beogradu spada u red najveih mostova ovog tipa. Njegov
raspon je 75+261+75 m, a odnos srednjeg, velikog raspona u odnosu na spoljanje je ak:
!1 / ! 0 =3,48.
522
Napominje se da pri odreivanju anvelope momenata savijanja kod mostovskih nosaa

treba obavezno imati u vidu nain montae, jer naprezanja u toku montae imaju veoma
znaajan uticaj.
Slika 4.90 - Anvelopa momenata savijanja jednog drumskog mosta
5.2.6 Kontrola deformacija

Da bi nosai mogli uspeno da odgovore svim projektnim zahtevima, to jest da obezbede nesmetanu eksploataciju objekta, to je njihov osnovni cilj, potrebno je da deformacije
budu manje od doputenih.
Dakle, pri proraunu nosaa, neophodno je da se pored provere napona sprovede i kontrola deformacija. Kako su nosai optereeni na savijanje, ugibi predstavljaju dominantan
vid deformacija i obavezno ih treba kontrolisati. Vrednosti doputenih ugiba najee su
date u sledeem obliku:
dop = ! / m
(4.174)
gde je ! raspon nosaa, a m parametar kojim se definie strogost kriterijuma i koji obino
ima sledee vrednosti: 200, 250, 300, 350, 500, 750 i 1000. Tip konstrukcije, mesto nosaa
u konstrukciji, kao i njegova namena i eventualno tehniko-tehnoloki uslovi koje je neophodno obezbediti radi nesmetanog funkcionisanja maina ili ureaja smetenih unutar
objekta, uslovljavaju vrednosti doputenih ugiba. Osim ovih uslova koji utiu na veliinu
doputenih ugiba, postoji i grupa kriterijuma koji nisu striktno tehnike prirode, a utiu na
ogranienje ugiba. Ponekad je, iz estetskih ili psiholokih razloga, potrebno propisati stroije ogranienje za ugibe. Ovo je posebno vano kada nosai nisu zaklonjeni (skriveni) pa
njihova deformacija moe da izazove oseaj nesigurnosti kod korisnika objekta.
Prema jugoslovenskom Pravilniku o tehnikim normativima za nosee eline konstrukcije doputeni ugibi imaju sledee vrednosti:
za ronjae, nosae u zidovima i nosae u podestima ! / 200
za nosae u zgradarstvu (generalno)
! / 300
za nosae meuspratnih konstrukcija
! / 500
523
Ovi uslovi mogu biti stroiji u sluaju nosaa koji nose krte pregradne zidove ili staklene fasade (slika 4.91a). Na ovaj nain izbegavaju se nepoeljne prsline koje mogu nastati
u sekundarnim elementima usled njihove prekomerne deformacije. Ovo je posebno vano
kod nosaa staklenih fasada kod kojih ugib ne sme da bude vei od ! / 500 .
Slika 4.91 - a) Prsline u sekundarnom zidu usled prekomerne deformacije;

b) Uticaj obrtanja oslonakih preseka na funkcionalnost kranskih nosaa
Kod kranskih nosaa deformacijski uslovi su jo stroiji. Da bi se obezbedilo nesmetano kretanje krana, deformacije, odnosno ugibi kranskih nosaa moraju da budu veoma male, pa je kod ovakvih nosaa deformacijski uslov esto stroiji od naponskog. Doputeni
ugibi se kreu, u zavisnosti od tipa krana i reima rada, od ! / 500 do ! / 750 , a kod izuzetno tekih kranova, na primer u elianama, i do ! / 1000 .
Kod kranskih nosaa koji se sastoje od niza prostih greda (slika 4.91b), osim provere
ugiba treba kontrolisati i obrtanja oslonakih preseka. Velika obrtanja oslonakih preseka
mogu da ugroze kretanje krana ime on gubi svoju funkciju. Provera obrtanja oslonakih
preseka neophodna je i kod glavnih nosaa mostova veih raspona. Kako su mostovski nosai uglavnom velike visine, usled obrtanja oslonakog preseka javljaju se znatna horizontalna pomeranja vrha nosaa. Kod drumskih mostova saobraaj je uglavnom na gornjem
pojasu, pa ova horizontalna pomeranja ne smeju da budu vea od hoda dilatacione sprave
koja se nalazi na prelasku sa mosta na trup nasipa. Dakle, kod mostovskih nosaa obavezno treba kontrolisati obrtanja oslonakih preseka na prelasku sa mosta na trup nasipa, a
ako je statiki sistem niz prostih greda, to je ree sluaj, i na mestima svih unutranjih
oslonaca.
Deformacijski uslovi mogu da se napiu na sledei nain:
max
dop = ! / m
(4.175)
max
dop .
(4.176)
Kod nosaa veih raspona deformacijski uslovi su uglavnim stroiji od naponskih, pa

se dobijaju nosai kod kojih nisu iskorieni naponi. Da bi se ovo izbeglo, odnosno da bi
se postiglo to bolje iskorienje doputenih napona, a uz to i ispotovali deformacijski
uslovi, kod ovakvih nosaa se predvia preddeformacija, to jest nadvienje (slika 4.92).
524
Obino se nadvienje daje po paraboli, sa strelom koja se dobija kao ugib nosaa od stalnog i polovine korisnog optereenja.
Ukupna deformacija nosaa sa nadvienjem odreuje se na sledei nain:
max
= 0 = ( g + p ) ( g + p / 2) ,
(4.177)
gde je 0 nadvienje nosaa. Deformacijski uslov moe se u ovom sluaju napisati na

sledei nain:
max
= max ( p / 2) dop .
(4.178)
Slika 4.92 - Nadvienje punog grednog nosaa
Na ovaj nain smanjuju se deformacije nosaa u odnosu na zamiljenu pravu liniju koja
prolazi kroz njegove oslonce to ima veoma povoljan estetski uticaj. Smatra se da vidljiva
deformacija, sa estetskog stanovita, ne treba da bude vea od ! / 250 .
Meutim, treba napomenuti da kod nosaa sekundarnih krtih zidova ili staklenih fasada
korisno optereenje izaziva deformacije koje prouzrokuju prsline, pa deformacijski uslov
glasi:
max ( p )
dop = ! / 500 .
(4.179)
Dakle, kod ovakvih nosaa preddeformacija nema velikog znaaja, jer se nadvienjem
ne smanjuje deformacija usled korisnog optereenja, ve se samo smanjuje deformacija
nosaa u odnosu na njegovu zamiljenu pravu liniju. Stoga u ovom sluaju nadvienje ima
smisla samo za stalno optereenje.
Numerike vrednosti deformacija (ugiba i obrtanja) punih nosaa mogu da se odrede
primenom jedne od sledeih metoda:
direktnom integracijom diferencijalne jednaine savijanja,
Mor-Maksvelovom (Mohr-Maxwell) analogijom (fiktivni nosai),
metodom virtualnih sila,
korienjem softverskih paketa i gotovih tabela.
Svi navedeni postupci su ravnopravni i sline su ili iste tanosti, a izbor jednog od njih
zavisi od vrste problema i mogunosti i afiniteta projektanta.
525
5.2.6.1 Direktna integracija diferencijalne jednaine savijanja

Primena ove metode ima smisla samo u sluaju nosaa preko jednog polja, kao to su
konzola, prosta greda, jednostrano i obostrano ukljetena greda. Na osnovu diferencijalne
jednaine savijanja grednog nosaa moe da se odredi njegova elastina linija, a samim
tim i maksimalan ugib i nagib nosaa. Diferencijalna jednaina savijanja grednog nosaa
ima sledei oblik:
d 2v( x )
M ( x)
= v( x ) =
2
E I ( x)
dx
(4.180)
Moment savijanja M(x) zavisi od oblika spoljanjeg optereenja q(x), koje deluje na
posmatrani nosa. Kada je definisana funkcija optereenja q(x), uz poznat zakon promene
momenta inercije I(x), dvostrukom integracijom diferencijalne jednaine (4.180) dobija se
izraz za elastinu liniju nosaa. Iz graninih uslova po pomeranjima dobijaju se dve konstante koje figuriu u reenju diferencijalne jednaine nakon dvostruke integracije. Na
osnovu ovako odreene elastine linije mogu da se odrede nagib nosaa i maksimalan
ugib. Diferenciranjem funkcije elastine linije po x dobija se izraz za nagib, na osnovu kojeg se odreuje mesto maksimalnog ugiba.
Granini uslovi zavise od statikog sistema nosaa, odnosno od uslova oslanjanja (slika
4.93). Na slici 4.93 prikazani su prosta greda i konzola sa graninim uslovima i ostalim
karakteristikama neophodnim za proraun.
Slika 4.93 - Granini uslovi: a) prosta greda; b) konzola
U tabeli 4.22 dati su izrazi za odreivanje maksimalog ugiba i nagiba za nosae sistema
proste grede i konzolne nosae konstantnog poprenog preseka i to za nekoliko najeih
sluajeva optereenja.
526
Tabela 4.22 - Izrazi za odreivanje ugiba i obrtanja usled uobiajenih optereenja

PROSTA GREDA
Optereenje
max
max
KONZOLA
Optereenje
max
max
P !3
48 EI
P !2
16 EI
P !3
3 EI
P !2
2 EI
5 q !4
384 EI
q !3
24 EI
q !4
8 EI
q !3
6 EI
q !4
153,3" EI
q !3
45 EI
q !4
30 EI
q !3
24 EI
M !2
15,57 EI
M !
3 EI
M !2
2 EI
M !
EI
5.2.6.2 Mor-Maksvelova analogija

Mor-Maksvelov postupak za odreivanje deformacija nosaa zasniva se na analogiji
sledeih diferencijalnih jednaina:
M ( x)
d 2v( x )
t
= v( x ) =
+ t
2
h
dx
E I ( x)
(4.181)
d 2 M ( x)
= p( x ) .
dx 2
(4.182)
Prva diferencijalna jednaina predstavlja proiren oblik klasine diferencijalne jednaine savijanja (4.180) (uveden je i uticaj temperature), dok druga daje poznatu vezu izmeu
momenta savijanja i spoljanjeg poprenog optereenja. Uvoenjem fiktivnog optereenja:
p( x ) =
M ( x)
t
+ t
E I ( x)
h
(4.183)
problem odreivanja deformacija nosaa (4.181) moe da se svede na reavanje poznatog

problema:
d 2 M ( x)
= p ( x) .
dx 2
(4.184)
Ako se posmatraju prethodni izrazi moe se zakljuiti da je moment savijanja M (x )

usled fiktivnog optereenja p (x ) jednak ugibu nosaa v(x) usled stvarnog optereenja. Na
osnovu poznatih veza izmeu momenta savijanja i transverzalne sile, odnosno ugiba i na-
527
giba (obrtanja preseka), sledi da je V = , to jest da je transverzalna sila fiktivnog nosaa

ekvivalentna sa obrtanjem preseka stvarnog nosaa. Prelazak sa jedne na drugu diferencijalnu jednainu zahteva takoe i promenu graninih uslova, odnosno uslova oslanjanja. Na
slici 4.94 su prikazani ekvivalentni uslovi oslanjanja stvarnog i fiktivnog nosaa.
Slika 4.94 - Uslovi oslanjanja stvarnih i odgovarajuih fiktivnih nosaa
Primenom Mor-Maksvelovog postupka izbegava se reavanje diferencijalne jednaine,

koja moe da bude komplikovana, posebno kod nosaa sa promenljivom krutou. Na ovaj
nain, problem odreivanja deformacija se svodi na odreivanje presenih sila usled zadatog optereenja. Prednosti ove metode prorauna deformacija u odnosu na integraciju diferencijalne jednaine naroito dolaze do izraaja kod nosaa sa promenljivim momentom
inercije. ematski prikaz primene Mor-Maksvelove analogije kod nosaa promenljive krutosti dat je na slici 4.95.
Slika 4.95 - Odreivanje deformacije kod nosaa promenljive krutosti
528
Na osnovu stava o uzajamnosti pomeranja mogu se, primenom Mor-Maksvelove analogije, odrediti i uticajne linije za deformacijske veliine. Uticajna linija za pomeranje (ugib
ili obrtanje) posmatranog preseka ekvivalentna je sa dijagramom pomeranja nosaa, ili dela nosaa po kojem se optereenje kree, usled generalisane jedinine sile koja deluje u
posmatranom preseku. Dakle, uticajna linija za ugib odreuje se kao dijagram pomeranja
nosaa usled jedinine koncentrisane sile. Odreivanje uticajnih linija je neophodno pri
analizi deformacija nosaa optereenih pokretnim optereenjem (npr. mostovski i kranski
nosai).
Na slici 4.96 je ematski prikazan postupak odreivanja uticajne linije za ugib u sredini
nosaa sa skokovito promenljivom krutou. Ovaj sluaj je tipian za kranske nosae.
Slika 4.96 - Odreivanje uticajne linije kod nosaa promenljive krutosti
5.2.6.3 Metoda virtualnih sila

Princip virtualnih sila predstavlja jo jedan klasian nain za odreivanje deformacija
nosaa. Zasniva se na jednakosti radova spoljanjih i unutranjih sila. Generalisano
pomeranje (pomeranje ili obrtanje) moe da se odredi na osnovu sledeeg, opteg izraza:
M M N N
V V
+
+k
=
EA
GA
s EI
t
ds + t M ds + t t o N ds
h
s
s
(4.185)
gde su M, N i V presene sile usled spoljanjeg optereenja, a M , N i V usled odgovarajue jedinine sile koja deluje na mestu i u pravcu traenog pomeranja. Uticaj aksijalnih
sila na deformaciju po pravilu se zanemaruje, sem u sluaju lunih nosaa kod kojih se javlja jak uticaj aksijalnih sila, pa bi ovo zanemarenje ugrozilo tanost reenja. Osim toga,
gredni nosai su veoma retko optereeni aksijalnim silama, a ako ih ima njihov udeo u
ukupnom naprezanju je neznatan. Transverzalne sile se, meutim, redovno javljaju, ali je
njihovo uee u ukupnoj deformaciji savijanja veoma malo, pa se i one mogu zanemariti
pri proraunu deformacija najveeg broja nosaa. Treba meutim napomenuti da kod kon-
529
zolnih nosaa malih raspona uticaj transverzalne sile na deformaciju nije zanemarljiv i moe ak i da premai uticaj momenata savijanja (slika 4.97).
P
!3 = 4,2 10 8 !3
3 EI
P
! = 4,34 104 !
(T ) = k
GA
135
k=
25 402 25 352 + 1 352 = 4,73
8 37798 1
(M ) =
Slika 4.97 - Analiza deformacija konzolnog nosaa
Na primeru konzolnog nosaa optereenog koncentrisanom silom (P = 100 kN) na kraju, analizirani su uticaj deformacije usled savijanja (M) i smicanja (V). Sa slike 4.97 se
uoava da se smiua deformacija menja po linearnom zakonu i da je vea od one prouzrokovane momentom savijanja sve do raspona od 100 cm. Izraz za odrevanje ugiba konzolnog nosaa usled smiuih sila moe se direktno izvesti iz osnovne jednaine principa
virtualnih pomeranja (4.183):
(V ) = k
s
V V
P
ds = k
!
GA
GA
(4.186)
gde je k koeficijent kojim se definie povr smicanja ( Av = A / k ), a moe da se odredi na

osnovu sledeeg izraza, poznatog iz Teorije konstrukcija:
k=
A S2
dA .
I 2 A b2
(4.187)
530
Za pravougaone preseke k = 1,2, dok se za I-preseke, koji se najee koriste kao nosai u elinim konstrukcijama, vrednost ovog parametra moe odrediti na osnovu sledee
formule, izvedene iz prethodnog izraza (4.187):
k=
A
8 I y tw
b h 2 b d 2 + tw d 2
(4.188)
gde su:
h ukupna visina nosaa,
b irina noice,
A povrina poprenog preseka,
d visina rebra,
tw debljina rebra.
Uticaj transverzalnih sila na ukupnu deformaciju treba uzeti u obzir i kod mostovskih
nosaa velikih raspona koji se montiraju postupkom konzolne gradnje. Iako je ugib usled
smiuih sila neuporedivo manji od ugiba usled momenata savijanja, on, zbog veoma velikih raspona i optereenja pri montai, moe da dostigne vrednosti od 10 cm pa i vie, to
bitno naruava izgled nivelete mosta. Stoga se pri analizi deformacija tokom montae mosta mora obuhvatiti i uticaj transverzalnih sila, kako bi se predvidelo adekvatno nadvienje
i izbegao diskontinuitet nivelete mosta na mestu sueljavanja.
Princip virtualnih sila prua mogunost za obuhvatanje uticaja smiuih sila na ukupnu
deformaciju. Primena ove metode poeljna je kada se odreuje pomeranje samo jedne, karakteristine take nosaa. U suprotnom, kada se trai dijagram pomeranja itavog pojasa,
ili pak uticajna linija za pomeranje, svrsishodnije je korienje Mor-Maksvelove analogije.
5.2.6.4 Korienje softverskih paketa i gotovih tabela

Zahvaljujui brzom razvoju raunarske opreme primena numerikih metoda za proraun unutranjih sila i deformacija je gotovo u potpunosti potisnula klasine metode prorauna. Najveu primenu nala je metoda konanih elemenata, na osnovu koje su razvijeni
razliiti softversti paketi, kao to su STRESS, ADINA, STAAD, SAP itd., ijom primenom se znatno ubrzava proraun statikih, a posebno deformacijskih veliina.
Pri proraunu nosaa jednostavnih statikih sistema (npr. proste grede), esto se koriste
gotove tabele. Ovim se znatno ubrzava proraun u odnosu na klasine metode. Primena raunara u ovim sluajevima takoe je izlina, jer samo uitavanje podataka zahteva vie
vremena. Na osnovu tabele 4.23 moe veoma efikasno da se odredi ugib proste grede izloene dejstvu optereenja prikazanog u okviru iste tabele.
531
Tabela 4.23 - Odreivanje ugiba nosaa sistema proste grede

a) za jednakopodeljeno optereenje du celog raspona:
R1 = q !
b) za jednakopodeljeno optereenje na delu raspona:
R2 = ( qr ql ) q !
c) za koncentrisanu silu:
R3 = P P
d) za momente savijanja na krajevima nosaa:
R4 = 4,8 M / !
= 0,62 Ri ! 3 / I
Dimenzije:
[ ]
[cm ] I cm 4 ! [m] R [kN ]
Napomena: U sluaju b) vrednosti koeficijenata qr i ql se odreuju na osnovu poloaja

poetka ( r = x r / ! ) i zavretka ( l = x l / ! ) optereenja.
Vrednosti koeficijenta ' u funkciji poloaja optereenja - ( = x / ! )
Koncentrisana sila P [kN ]
Jednakopodeljeno optereenje q [kN/m ]
'P
'P
'q
'q
'q
'q
0,01
0,048
0,99
0,26
1,136
0,74
0,01
0,0002
0,26
0,1549
0,51
0,5190
0,76
0,8671
0,02
0,03
0,096
0,142
0,98
0,97
0,27
0,28
1,170
1,204
0,73
0,72
0,02
0,03
0,0010
0,0022
0,27
0,28
0,1565
0,1783
0,52
0,53
0,5320
0,5479
0,77
0,78
0,8775
0,8876
0,04
0,192
0,95
0,29
1,236
0,71
0,04
0,0038
0,29
0,1905
0,54
0,5638
0,79
0,8973
0,05
0,239
0,95
0,30
1,267
0,70
0,05
0,0060
0,30
0,2030
0,55
0,5796
0,80
0,9066
0,06
0,287
0,94
0,31
1,297
0,69
0,06
0,0086
0,31
0,2159
0,56
0,5953
0,81
0,9154
0,07
0,08
0,334
0,381
0,93
0,92
0,32
0,33
1,326
1,354
0,68
0,67
0,07
0,08
0,0117
0,0152
0,32
0,33
0,2290
0,2424
0,57
0,58
0,6109
0,6264
0,82
0,83
0,9239
0,9320
0,09
0,427
0,91
0,34
1,380
0,66
0,09
0,0193
0,34
0,2561
0,59
0,6418
0,84
0,9396
0,10
0,474
0,90
0,35
1,405
0,65
0,10
0,0238
0,35
0,2700
0,60
0,6570
0,85
0,9468
0,11
0,12
0,519
0,565
0,89
0,88
0,36
0,37
1,429
1,452
0,64
0,63
0,11
0,12
0,0288
0,0342
0,36
0,37
0,2842
0,2986
0,61
0,62
0,6720
0,6868
0,86
0,87
0,9556
0,9599
0,13
0,610
0,87
0,38
1,473
0,62
0,13
0,0401
0,38
0,3132
0,63
0,7014
0,88
0,9658
0,14
0,654
0,86
0,39
1,492
0,61
0,14
0,0464
0,39
0,3280
0,64
0,7158
0,89
0,9712
0,15
0,698
0,85
0,40
1,510
0,60
0,15
0,0532
0,40
0,3430
0,65
0,7300
0,90
0,9762
0,16
0,17
0,742
0,785
0,84
0,83
0,41
0,42
1,527
1,542
0,59
0,58
0,16
0,17
0,0604
0,0680
0,41
0,42
0,3584
0,3736
0,66
0,67
0,7439
0,7576
0,91
0,92
0,9807
0,9847
0,18
0,827
0,82
0,43
1,555
0,57
0,18
0,0761
0,43
0,3891
0,68
0,7710
0,93
0,9883
0,19
0,858
0,81
0,44
1,567
0,56
0,19
0,0846
0,44
0,4047
0,69
0,7841
0,94
0,9914
0,20
0,909
0,80
0,45
1,577
0,55
0,20
0,0934
0,45
0,4204
0,70
0,7970
0,95
0,9940
0,21
0,22
0,949
0,988
0,79
0,78
0,46
0,47
1,585
1,592
0,54
0,53
0,21
0,22
0,1027
0,1124
0,46
0,47
0,4362
0,4521
0,71
0,72
0,8095
0,8217
0,96
0,97
0,9962
0,9978
0,23
1,026
0,77
0,48
1,596
0,52
0,23
0,1225
0,48
0,4680
0,73
0,8335
0,98
0,9996
0,24
1,064
0,76
0,49
1,599
0,51
0,24
0,1329
0,49
0,4840
0,74
0,8461
0,99
0,9998
0,25
1,100
0,75
0,50
1,600
0,50
0,25
0,1438
0,50
0,5000
0,75
0,8563
1,00
1,0000
532
5.2.7 Dinamiki efekti

Sa stanovita funkcionalnosti, odnosno upotrebljivosti, osim kontrole deformacija ponekad je neophodna i kontrola sopstvenih frekvencija nosaa. Kod peakih mostova, da bi
se obezbedilo udobno kretanje, sopstvene frekvencije glavnih nosaa ne smeju da se nalaze u opsegu od 0,8 -5,5 Hz.
Dinamiki efekti su takoe prisutni i u zgradarstvu. Za nosae meuspratnih konstrukcija po kojima se hoda, sopstvena frekvencija treba da je vea od 3 Hz, to se postie kada
je ukupan ugib od stalnog i korisnog optereenja manji od 28 mm. Za podne nosae u ritmikim ili plesnim dvoranama ovaj uslov je jo stroiji. U tom sluaju minimalna dozvoljena frekvencija je 5 Hz, to rezultuje ogranienjem maksimalnog ugiba na svega 10 mm.
Tabela 4.24 - Kriterijumi upotrebljivosti i odreivanje sopstvene frekvencije grednih nosaa
Tip nosaa
Najnia dozvoljena
frekvencija (Hz)
Maksimalan ukupan ugib

(mm)
Nosai uobiajenih meuspratnih

konstrukcija
28
Nosai meuspratnih konstrukcija

predvienih za skakanje ili igranje
10
f =
f
sopstvena frekvencija [Hz],

2
E modul elastinosti [kN/m ],

I moment inercije [m4],
'=3,516
! 2 2
EI
m
! raspon nosaa [m],

m masa po jedinici duine [kg/m],
' koeficijent koji zavisi od tipa nosaa [].
'=9,869
'=15,418
'=22,37
U okviru tabele 4.24 prikazan je postupak provere dinamikih efekata kod nosaa meuspratnih konstrukcija u zgradarstvu.
5.2.8 Bono torziono izvijanje

Puni limeni nosai su najee izloeni dejstvu spoljanjih sila koje izazivaju savijanje
oko jae ose inercije. Savijanje oko slabije ose je uglavnom manjeg intenziteta, ili ga uopte nema. Zbog toga se kao puni limeni nosai, kao to je ve pomenuto, uglavnom koriste
I preseci, kod kojih je krutost na savijanje oko jae ose (Iy) znatno vea od krutosti na savijenje oko slabije ose (Iz). Geometrijske karakteristike nosaa I preseka prilagoene su, dakle, spoljanjim uticajima. Osim toga, nosai I preseka spadaju u tankozidne nosae otvorenog poprenog preseka, pa je njihova torziona krutost veoma mala. Poto je torziona
533
krutost, kao i krutost na savijanje oko slabije ose inercije jako mala, ovakvi nosai su veoma osetljivi na bona pomeranja i rotaciju oko centra smicanja.
Ako se posmatra konzolni nosa optereen na savijanje oko jae ose inercije (slika
4.98a), moe se uoiti da usled optereenja malog intenziteta dolazi do pomeranja nosaa
samo u ravni optereenja. Meutim, pri daljem poveanju optereenja, kada ono dostigne
kritinu vrednost, dolazi do bonog pomeranja pritisnutog dela nosaa, praenog torzionom rotacijom (uvijanjem nosaa). Na ovaj nain nosa gubi svoju funkciju, odnosno doivljava lom, pre dostizanja svoje pune nosivosti definisane plastifikacijom poprenog preseka (slika 4.98b).
Slika 4.98 - Bono torziono izvijanje konzolnog nosaa
Ovaj fenomen gubitka stabilnosti nosaa naziva se bono torziono izvijanje. Problem
bono torzionog izvijanja, moe se, na neki nain, poistovetiti sa izvijanjem pritisnutog
dela nosaa upravno na ravan nosaa. Kako je kod elemenata optereenih na isto savijanje naponski dijagram, shodno Bernulijevoj hipotezi, linearan, to je samo polovina nosaa optereena na pritisak. Meutim, poto su nosai monolitni, pritisnuta polovina nosaa ne moe samostalno da se izvije upravno na slabiju osu inercije. Preostala, zategnuta polovina preseka spreava njegovo slobodno izvijanje, pa dolazi i do rotacije poprenog preseka (slika 4.98c). Prema tome, problem bono torzionog izvijanja ne moe se
tretirati kao prosto izvijanje pritisnutog dela nosaa, ve se mora uzeti u obzir i uticaj
torzije na njegovu stabilnost.
5.2.8.1 Linearno elastina teorija bono torzionog izvijanja

Problem bono torzionog izvijanja prvi je obradio Timoenko, koji je ujedno i uspostavio teoriju linearno elastinog bono torzionog izvijanja. On je razmatrao problem
534
bono torzionog izvijanja kod nosaa sistema proste grede optereenog na isto savijanje (slika 4.99).
Slika 4.99 - Bono torziono izvijanje proste grede
Pri proraunu kritinog optereenja, usled kojeg dolazi do bono torzionog izvijanja,
uvode se sledee pretpostavke:
materijal je idealno elastian,
nosa je idealno prav (nema poetnih geometrijskih imperfekcija),
spreena je torziona rotacija oslonaca (viljukasti oslonci),
popreni presek zadrava svoj oblik nakon deformacije,
popreni presek je obostrano simetrian i konstantan du itavog nosaa,
moment inercije I z je znatno manji od I y ,
deformacije su male ( sin = i cos = 1 ).
Ako se uvedu lokalne kordinatne ose i , koje predstavljaju glavne ose inercije
poprenog preseka u deformisanom poloaju (slika 4.99), moment savijanja My moe da
se razloi na momente koji deluju oko ovih lokalnih osa savijanja:
M = M y cos = M y
(4.189)
M = M y sin = M y .
(4.190)
535
Dakle, isto pravo savijanje nosaa u nedeformisanom poloaju, pri njegovoj deformaciji prelazi u koso savijanje. Problem savijanja oko glavnih osa inercije u deformisnom poloaju ( i ) moe da se posmatra nezavisno:
M = M y = EI y
d 2 w( x )
dx 2
M = M y = EI z
d 2v( x )
.
dx 2
(4.191)
(4.192)
Diferencijalna jednaina (4.191) predstavlja klasian problem savijanja i ona moe da

se rei samostalno. Meutim, kako u diferencijalnoj jednaini (4.192) figurie torziona rotacija preseka , ona se ne moe nezavisno reavati. Problem savijaja oko slabije ose inercije (bono savijanje), spregnut je dakle sa torzionim naprezanjem nosaa, pa se reavanjem ovog, sloenog problema dobija vrednost kritinog momenta bono torzionog izvijanja Mcr.
Ako se posmatra deformisan poloaj nosaa (slika 4.99), moe da se uoi da torzija
nosaa potie od promene poloaja ravni poprenog preseka. Naime, vektor momenta
savijanja My, koji deluje na krajevima nosaa u ravni poprenog preseka, u proizvoljnom
poprenom preseku zadrava svoj poloaj (ostaje paralelan sa y-y osom). Usled rotacije
nosaa ravan posmatranog poprenog preseka nije vie pralelna sa ravni u kojoj lei napadni moment My, pa se vektor momenta savijanja razlae na dve komponente, jednu
koja lei u ravni poprenog preseka deformisanog nosaa, i drugu koja je upravna na ravan poprenog preseka. Ova druga komponenta u stvari predstavlja moment torzije
(MT). Vrednost torzionog momenta moe da se odredi na osnovu rotacije podune ose
na mestu posmatranog poprenog preseka, uz petpostavku o malim deformacijama, na
sledei nain:
M = M T = M y
dv
.
dx
(4.193)
Problem torzije nosaa, moe da se opie sledeom diferencijalnom jednainom:

MT = M y
dv
d
d 3
= GI t
EI 3
dx
dx
dx
(4.194)
gde su:
I t torzioni moment inercije poprenog preseka,
I sektorski moment inercije poprenog preseka,
E modul elastinosti i
G modul klizanja.
Prethodna diferencijalna jednaina (4.194) definie problem sloene torzije. Prvi lan
sa desne strane jednaine opisuje obinu, Sen Venanovu torziju, a drugi opisuje problem
spreene (ograniene) tozije.
Dakle, problem bono torzionog izvijanja moe da se prikae pomou tri diferencijalne
jednaine, od kojih je jedna (4.191) nezavisna, a druge dve (4.192) i (4.194) spregnute.
Ako se jednaina (4.194) diferencira po x dobija se:
536
EI
d 4
d 2
d 2v
GI t 2 + M y 2 = 0 .
4
dx
dx
dx
(4.195)
Nepoznato pomeranje v moe da se eliminie, ako se, na osnovu diferencijalne jednaine (4.192), izrazi u funkciji obrtanja . Tada se dobija diferencijalna jednaina sa jednom
promenljivom (), koja definie problem bono torzionog izvijanja u sledeem obliku:
EI
2
d 4
d 2 M y
= 0 .
GI
t
dx 4
dx 2 EI z
(4.196)
Ako se imaju u vidu polazne pretpostavke lako se uoava da je ovo homogena

diferencijalna jednaina sa konstantnim koeficijentima, pa je njena karakteristina
jednaina:
r4
1 2 1
r 4 r = 0
a2
b
(4.197)
gde su a u b konstante koje imaju sledee vrednosti:

a 2 = EI / GI t
(4.198)
b4 = EI EI z / M y2
(4.199)
Reenje diferencijalne jednaine pretpostavlja se u sledeem obliku:
( x ) = A sin(m x ) + B cos(m x ) + C sh( n x ) + D ch(n x )
(4.200)
gde su m i n parametri dobijeni na osnovu reenja karakteristine jednaine i imaju sledei

oblik:
m=
1
1
1
+ 4
4
b
4a
2 a2
n=
1
1
1
.
+ 4 +
4
b
4a
2 a2
(4.201)
Kako je na oslonakim presecima usled viljukastih oslonaca spreena rotacija preseka

oko podune ose (uvijanje), granini uslovi po pomeranjima mogu da se napiu na sledei
nain:
(0) = 0
d 2 ( 0)
dx 2
= (0) = 0
( !) = 0
d 2 ( ! )
dx 2
= ( !) = 0 .
(4.202)
Na osnovu prva dva uslova (za x = 0 ), dobija se da su dve nepoznate konstante B i C

jednake nuli. Preostala dva uslova (za x = ! ) daju homogen sistem jednaina, sa nepoznatim konstantama A i D. Iz uslova o egzistenciji netrivijalnog reenja dobija se da je D takoe jednako nuli, pa reenje ima oblik:
( x ) = A sin( m x ) .
(4.203)
Preostala konstanta A mora biti razliita od nule, kako bi postojalo netrivijalno reenje,
pa se iz uslova da je sin(m !) = 0 dobija:
m = /!.
(4.204)
537
Konano, kada se u prethodnu jednainu uvrste m, a i b prema izrazima (4.201),

(4.198) i (4.199), dobija se izraz za kritian moment savijanja pri kojem dolazi do gubitka
stabilnosti nosaa usled bono torzionog izvijanja:
M cr =
I !2 GI t
2
EI
.
z
I z 2 EI z
!2
(4.205)
Ovaj izraz odnosi se samo na nosae sa optereenjem i uslovima oslanjanja prikazanim

na slici 4.100a.
Slika 4.100 - Optereenje i uslovi oslanjanja: a) osnovni sluaj; b) opti sluaj
U praksi se, meutim, ovakvi sluajevi optereenja, a posebno oslanjanja gotovo i ne

pojavljuju. Nosai su uglavnom izloeni dejstvu poprenog optereenja, koje izaziva promenljiv momentni dijagram. Uslovi oslanjanja, takoe mogu da budu veoma razliiti. Na
slici 4.91b prikazan je opti sluaj elastino oslonjenog nosaa, koji je du svoje ose optereen proizvoljnim silama. Problemom bono torzionog izvijanja ovakvih nosaa, bavili su
se mnogi istraivai. Klark (Clark), Hil (Hill) i alali (Djalaly) su doli do opteg izraza
za kritian moment bono torzionog izvijanja.
M cr = C1
2 EI z k I (k ! ) GI t
2
C
z
C
z
C
z
C
z
(
)
(
)
+
+
2
3
2
3
g
j
g
j (4.206)
2 EI z
(k ! )2 k I z
538
gde su:
C1 , C2 i C3
k i k
koeficijenti koji zavise od oblika optereenja (tabela 4.25),

koeficijenti duine izvijanja koji se odnose na obrtanje i krivljenje krajnjeg
preseka, respektivno,
z g = za z s
za
koordinata take u kojoj se nanosi popreno optereenje (slika 4.101),
zs
koordinata centra smicanja (slika 4.102),
z j = zg
1
( y 2 + z 2 ) z dA .
2 Iy A
Ovim izrazom, osim razliitih uslova oslanjanja obuhvaeni su i monosimetrini

popreni preseci, kao i uticaj poloaja optereenja u okviru poprenog preseka.
Slika 4.101 - Geometrija monosimetrinog preseka
Koeficijenti duine izvijanja k i k zavise od uslova oslanjanja nosaa s obzirom na

obrtanje i krivljenje (uvijanje) oslonakih preseka. Vrednost koeficijenta k je jednaka jedinici za sve sluajeve kada krivljenje oslonakih preseka nije spreeno posebnim merama. Za prosto oslonjene nosae koeficijent k je takoe jednak jedinici, to znai da je slobodna duina bono torzionog izvijanja jednaka sistemnoj duini nosaa. Meutim, kada
je nosa obostrano ukljeten s obzirom na bono pomeranje, koeficijent k ima vrednost
0,5, odnosno duina bonog izvijanja je jednaka polovini njegove stvarne duine. Kod jednostrano ukljetenih nosaa treba uzeti da je k = 0,7. Naglaava se, da se u prethodnim sluajevima radi o uslovima bonog oslanjanja nosaa (upravno na ravan optereenja), te da
oni u optem sluaju ne moraju biti isti sa uslovima vertikalnog oslanjanja.
U tabeli 4.25 su date vrednosti koeficijenata C1 , C2 i C3 za razliite sluajeve optereenja i uslove oslanjanja.
Tabela 4.25 - Vrednosti koeficijenata
539
C1 , C2 i C3
k
1,0
0,5
C1
1,000
1,000
C2
-
C3
1,000
1,144
1,0
0,5
1,323
1,514
0,992
2,271
1,0
0,5
1,879
2,150
0,939
2,150
1,0
0,5
2,704
3,093
0,676
1,546
1,0
0,5
2,752
3,149
0,000
0,000
1,0
0,5
1,132
0,972
0,459
0,304
0,525
0,980
1,0
0,5
1,285
0,712
1,562
0,652
0,753
1,070
1,0
0,5
1,365
1,010
0,553
0,432
1,730
3,050
1,0
0,5
1,565
0,938
1,267
0,715
2,640
4,800
10
1,0
0,5
1,046
1,010
0,430
0,410
1,120
1,890
11
2,0
1,28/
0,43
2,0
2,05
0,83
OPTEREENJE
12
Izrazi za odreivanje geometrijskih karakteristika kod obostrano simetrinih i monosimetrinih preseka, neophodni za proraun kritinog momenta ( M cr ), prikazani su u
okviru tabele 4.26. Oznake su u skladu sa slikom 4.101.
Kod nosaa izloenih dejstvu poprenog optereenja, mesto njegovog delovanja u
okviru poprenog preseka bitno utie na vrednost kritinog momenta bono torzionog izvijanja. Naime, ukoliko poprene sile deluju izvan centra smicanja, one na deformisanom
nosau prouzrokuju dodatne torzione uticaje, koji u zavisnosti od poloaja sile mogu biti
stabilizujui ili destabilizujui (slika 4.102). Kada sila deluje iznad centra smicanja ona
540
ima destabilizujui uticaj, pa se smanjuje vrednost kritinog momenta. Suprotno tome,

vrednost kritinog momenta se poveava kada sila deluje ispod centra smicanja. Naravno,
ova razmatranja se odnose samo na nosae optereene vertikalnim, gravitacionim silama,
kod kojih je gornja noica pritisnuta. Meutim, u realnim konstrukcijama optereenje se, u
najveem broju sluajeva, unosi preko gornjeg pojasa, pa vrednost kritinog momenta treba odrediti za najnepovoljniji sluaj.
Tabela 4.26 - Izrazi za odreivanje geometrijskih karakteristika
Veliina
Obostrano simetrini nosai
Rastojanje izmeu
teita preseka i
centra smicanja
Torzioni moment
inercije
Parametar z j
zs =
zs = 0
Sektorski moment
inercije
1
2 b t 3 + d tw3
3
zj = 0
b13 t1 h1 b23 t2 h2
b13 t1 + b23 t2
I = (1 ) I z hs2
I = I z hs2 / 4
It =
Monosimetrini nosai
It =
b13 t1 b23 t2
12 (b13 t1 + b23 t2 )
1
b1 t13 + b2 t23 + d tw3
3
> 0,5 z j = 0,4 (2 1) hs2

0,5 z j = 0,5 (2 1) hs2
I fc
I fc + I ft
I fc
moment inercije pritisnutog pojasa oko slabije ose inercije z-z,
I ft
moment inercije zategnutog pojasa oko slabije ose inercije z-z,
hs
rastojanje izmeu centara smicanja pritisnutog i zategnutog pojasa,
NAPOMENA:
(1) Kod obostrano simetrinih preseka irine i debljine pojasnih lamela su jednake, pa je:
b1 = b2 = b , odnosno t1 = t2 = t .
(2) Kada su pojasevi izraeni od ravnih limova hs je jednako rastojanju izmeu teita
pojasnih lamela.
(3) Rastojanje izmeu teita i centra smicanja ( z s ) je pozitivno kada se centar smicanja
nalazi izmeu teita i pritisnute noice.
Na primeru proste grede raspona 6,0 m izraene od valjanog profila IPE 300, optereene jednako podeljenim optereenjem (q), mogu da se uporede vrednosti kritinog mometa
za karakteristine poloaje optereenja. Primenom opte formule za odreivanje kritinog
momenta (4.206), koja obuhvata uticaj poloaja optereenja, dobijaju se sledee vrednosti
kritinog momenta:
541
za optereenje na donjem pojasu M cr = 129,7 kNm qcr = 28,82 kN/m,

M cr = 102,5 kNm qcr = 22,78 kN/m,
za optereenje u teitu
za optereenje na gornjem pojasu M cr = 75,0 kNm qcr = 16,67 kN/m.
Slika 4.102 - Uticaj poloaja poprenog optereenja
Razlika izmeu kritinih momenata, za optereenja na donjoj, odnosno gornjoj noici,

iznosi ak 42,2%, to jasno ukazuje da poloaj optereenja ima znaajan uticaj na vrednost
kritinog momenta bono torzionog izvijanja.
5.2.8.2 Otpornost nosaa na bono torziono izvijanje

Linearno elastina teorija bono torzionog izvijanja zasniva se na pretpostavkama o
idealnom nosau, bez strukturnih i geometrijskih imperfekcija. Tretira se, dakle, kao i u linearno elastinoj teoriji izvijanja aksijalno pritisnutog tapa, problem bifurkacione stabilnosti. Naime, smatra se da su pri optereenjima manjim od kritinog, torziona rotacija (),
kao i bono pomeranje (v) jednaka nuli, a da pomenute deformacijske veliine, kada optereenje dostigne kritinu vrednost, tee beskonanosti.
Meutim, kod realnih nosaa prisutne su i geometrijske i strukturne imperfekcije u vidu poetnih deformacija i zaostalih napona. Stoga je otpornost realnih nosaa na bono
torziono izvijanje ( M u ) manja od vrednosti kritinog momenta ( M cr ) prema bifurkacionom modelu stabilnosti (slika 4.103). Dakle, pri dimenzionisanju nosaa na bono torziono izvijanje treba proveriti njihovu stvarnu otpornost uzimajui u obzir sve navedene nesavrenosti.
Problem odreivanja otpornosti nosaa na bono torziono izvijanje, po teoriji doputenih napona, reava se na naponskom nivou. Stoga je, pre svega neophodno odrediti vrednost kritinog napona bono torzionog izvijanja ( cr ). Kada je poznata vrednost kritinog
momenta ( M cr ) kritian napon bonog tozionog izvijanja moe jednostavno da se odredi:
cr =
M cr
.
Wy
(4.207)
542
Slika 4.103 - Modeli bono torzionog izvijanja realnog nosaa
Transformacijom izraza za kritian moment (4.205) i njegovim deljenjem sa otpornim

momentom za savijanje oko jae ose inercije, dobija se izraz za kritian napon u pogodnom obliku:
cr
EI z GI t
M
= cr =
Wy
Wy
!
2 E
I I
+
z
!2
Wy

2
2
= Dv
+ Dw
.
(4.208)
Kao to se vidi iz prethodnog izraza (4.208), kritian napon moe da se raslani na dve
komponente, jednu koja potie od Sen Venanove (Sent Venant) torzije ( Dv ) i drugu koja
nastaje usled ograniene torzije ( Dw ). Udeo ove dve komponente u ukupnom naprezanju,
najveim delom zavisi od oblika poprenog preseka. U nekim sluajevima jedna od ovih
komponenata je dominantna pa se druga moe zanemariti (slika 4.104).
Slika 4.104 - Kritian napon kod razliitih poprenih preseka
543
Kako je izraz za kritian napon (4.208) dobijen na osnovu kritinog momenta za

osnovni sluaj bono torzionog izvijanja (4.205), stoga mora da se izvriti korekcija kritinih napona ( ( Dv ) za razliite tipove optereenja i uslove oslanjanja. Kritian napon usled
Sen Venanove torzije moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Dv = t
0,41 105
EI z GI t = t
I z It
! t Wy
! t Wy
[kN/cm ]
2
(4.209)
gde su:
t faktor kojim se uvodi u proraun vrsta optereenja, a koji ima vrednosti priblino iste
sa koeficijentom C1 iz opteg izraza za kritian moment (4.206),
! t rastojanje izmeu taaka torzionog oslanjanja.
Na osnovu potkorene veliine u izrazu za kritian napon (4.208), moe da se odredi i
druga komponenta kritinog napona ( Dw ), koja potie od spreene (ograniene) torzije:
Dw =
2 E
I z I .
! 2z W y
(4.210)
Kada se u prethodnu jednainu (4.210) uvrsti sektorski moment inercije, prema izrazu
datom u tabeli 4.26 za obostrano simetrine preseke, dobija se:
Dw =
2 E
Iz h / 2 .
! 2z W y
(4.211)
Preostale geometrijske karakteristike poprenog preseka ( W y i I z ), koje figuriu u

izrazima (4.210) odnosno (4.211), mogu da se izraze u funkciji povrine pojasne lamele
( A f ) i rebra ( Aw ) na sledei nain:
I z = Af b2 / 6
(4.212)
W y = A f h + h 2 tw / 6 = h A f + Aw / 6 .
(4.213)
gde su:
b irina pritisnutog pojasa (noice),
h visina nosaa.
Kada se gometriske karakteristike, odreene na osnovu izraza (4.212) i (4.213) uvrste u
jednainu (4.211) dobija se kritian napon u sledeem obliku:
Dw =
Af
2 E b2
2 E
2 E
=
=
.
12 A f + Aw / 6 (! z / ikz )2
! 2z
2kz
(4.214)
Cilj prethodnih modifikacija je, da se izraz za odreivanje komponente kritinog napona

usled ograniene torzije (Dw) svede na oblik poznatog izraza za Ojlerov kritian napon izvijanja. Naime, proraun komponente kritinog napona Dw moe da se svede na problem odreivanja Ojlerovog napona za izvijanje dela pritisnutog preseka nosaa upravno na njegovu
544
ravan. Zamenjujua vitkost ky odreuje se kao kolinik slobodne duine bonog izvijanja
nosaa ( ! z ) i zamenjujueg poluprenika inercije koji se dobija na sledei nain:
ikz =
b
12
Af
A f + Aw / 6
(4.215)
Moe se uoiti da zamenjujui poluprenik inercije, definisan prethodnim izrazom

(4.215), predstavlja poluprenik inercije poprenog preseka sastavljenog od pritisnutog pojasa i estine rebra nosaa (slika 4.105).
ikz =
I
=
A
b3 t / 12
=
A f + Aw / 6
A f b 2 / 12
A f + Aw / 6
b
12
Af
A f + Aw / 6
Slika 4.105 - Proraunski model za zamenjujui poluprenik inercije
Pri proraunu otpornosti nosaa na bono torziono izvijanje uvodi se, kao i pri
poraunu stabilnosti pritisnutih tapova na izvijanje, relativna (bezdimenzionalna) vitkost
preseka, koja se u ovom sluaju odreuje na osnovu sledeeg izraza:
D =
M pl
(4.216)
M cr
gde je M pl moment plastinosti poprenog preseka ( M pl = W y , pl f y ).

Na naponskom nivou prethodni izraz (4.216) moe da se iskae u obliku:
D =
p fy
cr
(4.217)
gde je p koeficijent oblika poprenog preseka, koji definie odnos plastinog i elastinog
otpornog momenta poprenog preseka.
Granina nosivost, odnosno otpornost nosaa na bono torziono izvijanje odreuje se pomou bezdimenzionalnog koeficijenta bono torzionog izvijanja D , koji zavisi od relativne
545
vitkosti D i tipa nosaa (valjani ili zavareni). U mnogim standardima date su razliite preporuke za odreivanje otpornosti nosaa na bono torziono izvijanje. Razlike se uglavnom
odnose na odreivanje bezdimenzionalnog koeficijenta D , dok su kriterijumi za proveru
stabilnosti na bono torziono izvijanje isti ili slini i najee imaju sledee oblike:
po teoriji doputenih napona max D , dop = p D dop ,
po teoriji graninih stanja
max
M M u = D M pl .
5.2.8.3 Proraun stabilnosti nosaa na bono torziono izvijanje

prema JUS U.E7.101/1996
U domaoj tehnikoj regulativi proraun stabilnosti nosaa na bono torziono izvijanje
definisan je standardom JUS U.E7.101 iz 1996. godine. Ovim standardom obraen je proraun stabilnosti simetrinih I nosaa na bono torziono izvijanje, uz uzimanje u obzir geometrijskih i strukturnih imperfekcija kao i poloaja optereenja u okviru poprenog preseka. Kako su JUS propisi zasnovani na koncepciji doputenih napona, to se i u ovom
standardu provera stabilnosti vri na naponskom nivou. Vrednost kritinog napona odreuje se na osnovu sledeeg izraza:
2
2
+ Dw
cd ,D = Dv
(4.218)
gde se preko koeficijenta uvodi uticaj poloaja optereenja. Ovaj koeficijent odreuje
se na sledei nain:
K + 2 +
za optereenje na donjem pojasu
K + 2
1
za optereenje u teitu
K + 2
(4.219)
za optereenje na gornjem pojasu
K + 2
gde je parametar na osnovu kojeg se uzima u obzir oblik momentnog dijagrama (tabela
4.27), a K ima sledei oblik:
2
! I
K = 1 + 0,156 z t .
h Iz
(4.220)
U tabeli 4.27 su pored koeficijenta , date i vrednosti korekcionih vaktora t i z

pomou kojih se uzima u obzir nain optereenja, odnosno oblik momentnog dijagrama.
Vrednosti komponenata kritinog napona Dv i Dw odreuju se, kao to je ve prikazano, na osnovu izraza (4.209) i (4.214). Napominje se da vrednosti komponenata kritinog
napona ( Dv i ) treba da se odrede uz primenu korekcionih faktora datih u tabeli 4.27. Kako, za razliku od izraza za napon Dv , u izrazu za napon Dw ne figurie korekcioni fak-
546
tor ( z ), uticaj oblika momentnog dijagrama se uvodi preko zamenjujue vitkosti kz , koja se odreuje prema sledeem izrazu:
kz =
!z
ikz z
(4.221)
Tabela 4.27 - Vrednosti koeficijenata t , z i

Oblik momentnog dijagrama
t i z
1,12
0,46
1,35
0,55
1,00
0,00
1,30
0,00
1,77
0,00
2,35
0,00
Relativna vitkost se sraunava na osnovu izraza (4.217). Koeficijent oblika poprenog

preseka, koji figurie u izrazu za relativnu vitkost, definisan je na sledei nain:
p =
W pl , y
(4.222)
Wel , y
gde su Wel , y i W pl , y elastini i plastini otporni moment poprenog preseka, respektivno.

Ovaj koeficijent predstavlja plastinu rezervu nosivosti poprenog preseka. Kod simetrinih preseka, kod kojih se poklapaju poloaji plastine i elastine neutralne ose, koeficijent
oblika preseka moe da se odredi na sledei nain:
p =
2 Sy
Wel , y
(4.223)
gde je Sy statiki moment polovine poprenog preseka. Vrednosti ovog koeficijenta za

standardne valjane profile i I-profile formirane zavarivanjem kreu se od 1,12 do 1,17.
Meutim, treba napomenuti da kod poprenih preseka kod kojih lokalna stablnost na izboavanje predstavlja potencijalan nain loma, ne moe da se ostvari potpuna plastifikacija
547
poprenog preseka. Umesto plastinog otpornog momenta W pl , y , kod ovakvih preseka,

treba da se uzeme elastini moment efektivnog preseka ( Weff , y ), pa je koeficijent oblika u
tom sluaju manji od jedinice.
Bezdimenzionalni koeficijent bono torzionog izvijanja " D odreuje se, u funkciji
relativne vitkosti D na sledei nain:
D =
1
1 + 2 n
D
za
D 0,4
,
1/ n
za
(4.224)
D > 0,4
gde je n parametar koji zavisi od tipa nosaa i ima sledee vrednosti:

n = 1,5 za zavarene nosae,
n = 2,0 za valjane nosae.
Konano, granini napon bono torzionog izvijanja dobija se na osnovu sledeeg
izraza:
D = p D f y f y .
(4.225)
Provera stabilnosti nosaa na bono torziono izvijanje svodi se na sledei uslov:

max
fy
D
= p D
= p D dop .
(4.226)
Problem bono torzionog izvijanja, ne reava se, sem u sluaju nosaa manjih raspona,
poveanjem poprenog preseka. Kod punih nosaa veih raspona, stabilnost na bono torziono izvijanje se ostvaruje smanjenjem slobodne duine bono torzionog izvijanja. Naime, postavljaju se dodatni konstrukcioni elementi (spregovi) koji obezbeuju bono oslanjanje nosaa, ime se smanjuje njegova slobodna duina bonog izvijanja. Bono oslanjanje se, uglavnom, predvia u polovini, treinama, petinama ili desetinama raspona nosaa,
zavisno od njegovog raspona. Kod ronjaa, iji rasponi se kreu od 6 do 9 metara, postavljaju se zatege na sredini ili u treinama raspona. Kranski nosai raspona veeg od 6 metara, takoe zahtevaju bono oslanjanje koje, u zavisnosti od raspona moe biti u petinama
ili desetinama raspona. Stabilnost na bono torziono izvijanje kod nosaa raspona manjih
od 6 metara postie se poveanjem momenta inercije pritisnutog pojasa upravno na slabiju
osu inercije z-z. To se najee postie usvajanjem gornjeg, pritisnutog pojasa, u obliku
valjanog ili zavarenog U-profila.
Ukruenja kojima se spreava bono pomeranje pritisnutog pojasa mogu da budu reetkasta ili puna, a postavljaju se u ravni pritisnutog pojasa nosaa (slika 4.106). Oni se dimenzioniu da prihvate jednako podeljeno optereenje:
q=
gde su:
My
30 h !
(4.227)
548
My
maksimalan moment savijanja koji izaziva bono torziono izvijanje,
n
h
!
broj nosaa koji se stabilizuju pomou posmatranog sprega,

visina nosaa i
raspon nosaa.
Slika 4.106 - Spreavanje bonog pomeranja pomou sprega
Kod kranskih nosaa ovi spregovi esto imaju i funkciju sprega za bone udare pa se
pri njihovom dimenzionisanju, osim pomenutog optereenja datog izrazom (4.227), uzimaju u obzir i sile bonih udara.
Bono torziono izvijanje ne predstavlja mogui vid loma kod nosaa kod kojih je obezbeeno bono pridravanje pritisnutog pojasa itavom njegovom duinom, zatim kod sanduastih preseka kod kojih je odnos visine i irine manji od 10 (h/b<10) i svih nosaa koji
su optereeni na savijanje oko slabije ose inercije (npr. iroki sanduasti mostovski nosai). Kontrola stabilnosti na bono torziono izvijanje nije potrebna ni kod nosaa kod kojih
je razmak taaka bonog pridravanja ( ! z ) dovoljno mali, pa je ispunjen ledei uslov:
z =
My
! z
60 40
i z
max M y
z =
!z
235
40
iz
fy
za
235
fy
My
max M y
za 1
> 0,5
My
max M y
0,5
(4.228)
(4.229)
gde su:
iz
549
poluprenik inercije pritisnutog pojasa oko slabije ose inercije z-z,
fy
napon na granici razvlaenja u MPa.
My
maksimalan moment savijanja u nosau, usled kojeg dolazi do bono torzionog
max M y
izvijanja,
apsolutno maksimalan moment koji deluje na nosau.
Slika 4.107 - Znaenje momenata M y i
Znaenje momenata savijanja M y i
max M y
max M y
moe najjednostavnije da se uoi na pri-
meru obostrano ukljetene grede optereene jednako podeljenim optereenjem. Apsolutno

maksimalna vrednost momenta savijanja javlja se na osloncima (u ukljetenju), ali taj momenat nije merodavan za bono torziono izvijanje, jer je duina donjeg, pritisnutog pojasa
u oslonakim zonama mala ( 0,16 ! ). Moment u sredini polja izaziva pritisak u gornjoj
noici na znatno veoj duini ( 0,67 ! ), pa je, iako dvostruko manji od momenta u ukljetenju, merodavan sa stanovita stabilnosti na bono torziono izvijanje. U ovom sluaju
je M y / max M y = 0,5 , pa vai prvi kriterijum (4.228). Kod nosaa statikog sistema proste
grede ovaj odnos je jednak jedinici, pa se koristi uslov (4.229), koji se za nosae izraene
od elika 0361, svodi na:
z =
!z
40 .
iz
(4.230)
Dakle, stabilnost nosaa tipa proste grede na bono torziono izvijanje je zadovoljena
kada je vitkost pritisnutog pojasa za izvijanje upravno na ravan nosaa manja od 40.
5.2.9 Izboavanje
Izboavanje je fenomen lokalne nestabilnosti tankih ploa optereenih u svojoj ravni.
Kako se puni limeni nosai formiraju spajanjem elinih limova - ploa, samostalni elementi (pojasne lamele i rebro) predstavljaju povrinske nosae optereene u svojoj ravni.
550
Problem stabilnosti na izboavanje posebno je izraen kod rebara punih limenih nosaa,
ija je vitkost (odnos visina/debljina), po pravilu, velika.
Ako se posmatra pravougaona ploa zglobno oslonjena na sve etiri strane, koja je optereena normalnim naponom pritiska ( x ) du dve paralelne ivice (slika 4.108), moe se
uoiti da pri jako malim naprezanjima nema deformacija upravno na ravan ploe. Pri neto
veim naponima ploa se deformie upravno na svoju ravan, a nastale deformacije su elastine prirode, jer se nakon uklanjanja optereenja ploa vraa u prvobitan poloaj. Ako se
optereenje i dalje poveava, u jednom trenutku ( x = x , cr ) dolazi do trajne deformacije
(izboavanja) koja se zadrava i nakon uklanjanja optereenja. Ploa, naime prelazi u drugo, indiferentno ravnoteno stanje, a napon pri kojem dolazi do izboavanja naziva se kritian napon elastinog izboavanja ( x, cr ).
Slika 4.108 - Izboavanje pravougaone ploe
Za razliku od izvijanja tapa, elastinim izboavanjem ploe ne iscrpljuje se njena nosivost. Naime, ve izboena ploa moe da prenese izvesno dodatno optereenje, pre samog
loma. Dakle, izboavanje predstavlja gubitak lokalne stabilnosti povrinskih elemenata i
ne mora uvek da prouzrokuje nestabilnost nosaa kao celine.
Problem izboavanja moe da se objasni na osnovu uproenog linijskog modela u vidu rotilja obrazovanog od podunih i poprenih srednjih vlakana (slika 4.108c). Poduna
vlakna su pritisnuta ali ne mogu slobodno da se izviju, jer ih spreavaju poprena zategnuta vlakna. Poprena, zategnuta vlakna, na neki nain, predstavljaju elastian oslonac podunim, pritisnutim vlaknima. Ukoliko nije obezbeeno oslanjanje podunih ivica ploe, paralelnih sa pravcem delovanja sile, poprena vlakna gube stabilizujuu ulogu, pa se problem izboavanja ploe svodi na izvijanje povrinskog elementa upravno na svoju ravan.
Naravno, nosivost jedne iste ploe na izvijanje je manja od nosivosti na izboavanje, pa se
stoga namee zakljuak da je kod povrinskih elemenata neophodno obezbediti oslanjanje
du, bar jedne, ivice paralelne sa pravcem delovanja sile pritiska.
Ojlerov kritian napon izvijanja za traku jedinine irine, koja je iseena iz ploe (slika
4.109), moe da se odredi na sledei nain:
2
E =2
E
E
2 E t
2
=
=
.
2
12 b
2
b /( 12 t )
(4.231)
551
Meutim, kako ovakva traka nije izolovana od ostalog dela ploe, ona ne moe da se
deformie samostalno, bez uticaja susednih vlakana. Uticaj poprenih deformacija (upravnih na pravac delovanja sile) na vrednost kritinog napona se obuhvata tako to se umesto
modula elastinosti E u izraz (4.231) uvodi E /(1 2 ) . Izraz za Ojlerov kritian napon sada dobija sledei oblik:
2
E =
2 E
t
.
2
12 1 b
(4.232)
Slika 4.109 - Ojlerov napon izboavanja
Imajui u vidu vrednost Puasonovog (Poisson) koeficijenta za elik ( # = 0,3) moe se

pokazati da je Ojlerov kritian napon izboavanja ploe (4.232) za 9,9% vei od kritinog
napona za izvijanje trake (4.231).
U optem sluaju, kod tankih ploa optereenih u svojoj ravni javljaju se normalni naponi x i y i smiui napon xy . Do izboavanja moe da doe usled:
normalnog napona pritiska x ,
smiueg napona xy i
kombinovanog dejstva ( x + xy ).
5.2.9.1 Linearno elastina teorija izboavanja

Odreivanje kritinog napona, kod pravougaonih ploa optereenih u svojoj ravni, prema linearno elastinoj teoriji izboavanja, zasniva se na sledeim pretpostavkama:
materijal je idealno elastian,
nema poetnih geometrijskih i strukturnih imperfekcija,
spoljanje optereenje deluje iskljuivo u srednjoj ravni ploe,
deformacije ploe upravno na srednju ravan (w) su male.
552
Izboavanje pravougaone ploe zglobno oslonjene na sve etiri strane, optereene konstantnim naponom pritiska ( x ) du dve suprotne ivice (slika 4.108a), predstavlja osnovni
sluaj izboavanja. Polazei od opte diferencijalne jednaine savijanja ploe po teoriji
drugog reda:
4w
4w 4w t 2w
2w
2 w qz
=
2
2
,
+
+
+
+
+
x
xy
y
xy
x 4
x 2y 2 y 4 D
x 2
y 2 D
(4.233)
uzimajui u obzir da nema poprenog spoljanjeg optereenja ( qz =0) i da je za

posmatranu dispoziciju optereenja x 0 , y = xy = 0 , dobija se diferencijalna
jednaina za osnovni sluaj izboavanja u sledeem obliku:
t 2w
4w
4w 4w
+ 2 2 2 + 4 = x 2 ,
4
D x
x
x y
y
(4.234)
gde su sa w oznaene deformacije ploe upravne na srednju ravan, dok D predstavlja

krutost ploe na savijanje, koja je definisana sledeim izrazom, poznatim iz Teorije
savijanja ploa:
D=
E t3
.
12 (1 v 2 )
(4.235)
Reenje ove diferencijalne jednaine (4.234) moe da se pretpostavi u obliku dvostrukog Furijeovog reda:
w( x, y ) =
Amn sin
m =1n =1
m
n
x sin
y.
a
b
(4.236)
Diferenciranjem ovako pretpostavljenog reenja i njegovim uvoenjem u diferencijalnu

jednainu (4.234), dobija se:

2
2 2
2
t
4 m n
m
Amn + 2 x = 0 .
D
a
a b
(4.237)
Iz uslova o egzistenciji netrivijalnog reenja ( Amn 0 ), moe da se odredi izraz za

normalni napon:
2
2
m 2 n 2
a D
x = + 2
m t
a b
(4.238)
Prethodnim izrazom (4.238) odreen je napon x , pri kojem dolazi do izboavanja, u

funkciji parametara m i n, koji imaju jasno fiziko znaenje i predstavljaju broj polutalasa
izboavanja u pravcu x, odnosno y ose, respektivno (slika 4.110). Ako se sa oznai odnos duine i irine ploe ( = a / b ) i krutost ploe na savijanje D zameni izrazom (4.235)
dobija se:

2
553
2 E
m
t
.
x = + n2
2
m 12 (1 v ) b
(4.239)
Slika 4.110 - Razliiti oblici izboavanja
Moe se zapaziti da u prethodnom izrazu (4.239) drugi lan predstavlja Ojlerov kritian napon (4.232) i ne zavisi od celobrojnih parametara m i n. Prema tome, moe da se
napie:
2
m
x = + n 2 = k
m
(4.240)
Uoava se da je zavisnost normalnog napona x od celobrojnih parametara m i n

obuhvaena preko koeficijenta k koji, shodno jednaini (4.240), moe da se izrazi na
sledei nain:
2
m
k = + n2 .
m
(4.241)
Kritian napon elastinog izboavanja predstavlja minimum naponske funkcije date izrazom (4.240). Kako je Ojlerov napon, za zadatu geometriju ploe, konstantan, vrednost
kritinog napona elastinog izboavanja dobija se kada koeficijent k ima minimalnu vrednost. Lako se uoava da koeficijent k ima minimalne vrednosti za n =1 , to jest kada se po
irini ploe javlja samo jedan polutalas, odnosno izboina. U tom sluaju izraz za koeficijent k ima sledei oblik:
554
m
k = +
m
(4.242)
Imajui u vidu fiziko znaenje parametra m, on moe da ima samo celobrojne

vrednosti od 1 do j gde je j broj polutalasa po duini ploe. Na taj nain dobija se familija
krivih za m=1, 2, 3, ... , j.
Slika 4.111 - Izboavanje ploe: a) u jednom polutalasu b) u dva polutalasa
Svaka pojedinana kriva je jednoparametarska funkcija k = k ( ) . Minimumi ovih

funkcija odreuju se iz uslova:
dk ( )
=0.
d
(4.243)
Tako na primer, za m=1 funkcija ima sledei oblik:

2
1
k = + ,
(4.244)
a koeficijent k ima minimalnu vrednost k min = 4,0 za = 1,0. Na slian nain moe da se
pokae da, kada je m = 2, koeficijent k ima istu minimalnu vrednost ( k min = 4,0 ) za
= 2,0 (slika 4.111). Daljom analizom moe da se utvrdi da sve krive imaju iste minimalne vrednosti ( k min = 4,0 ) i da je poloaj minimuma odreen brojem polutalasa izboavanja ( m = m ). Obvojnica minimalnih vrednosti familije krivih prikazana je na slici
4.112.
555
Slika 4.112 - Obvojnica minimalnih vrednosti familije krivih k=k()
Kako minimalna vrednost koeficijenta k ni za jednu od krivih nije manja od 4,0, moe
se usvojiti da za sve vrednosti odnosa vai kmin = 4,0. Ovim se znatno pojednostavljuje
proraun kritinog napona elastinog izboavanja, a tanost reenja, za odnose 1 , nije
bitno ugroena.
Dakle, kritian napon elastinog izboavanja za pravougaonu plou zglobno oslonjenu
du sve etiri ivice i optereenu normalnim naponom pritiska x (slika 4.108a), moe da
se odredi na osnovu sledeeg izraza:
2
x ,cr = k min
2 E
t
= k min E = 4 E .
2
12 (1 ) b
(4.245)
Na osnovu prethodnih razmatranja uoava se da kritian napon elastinog izboavanja

zavisi od:
uslova oslanjanja i
naina naprezanja ploe.
Kako je Ojlerov napon ( E ) konstantan za zadatu geometriju ploe, jasno je da se uticaj vrste naprezanja i uslova oslanjanja na vrednost kritinog napona uvodi pomou koeficijenta k min . U literaturi je uobiajeno da se ovaj koeficijent oznaava sa k kada se odnosi na normalne napone, a sa k kada se odnosi na smiue napone.
U klasinoj teoriji savijanja ploa razlikuju se tri vida oslanjanja. Ivica ploe moe da
bude ukljetena, zglobno oslonjena ili slobodna (slika 4.113a). Kod ploa ije su ivice
ukljetene vrednost kritinog napona vea je nego kod zglobno oslonjenih. Uticaj ukljetenja na poveanje kritinog napona moe da se uoi na primeru datom na slici 4.104b.
Kod valjanih nosaa monolitna veza rebra sa noicama poseduje izvesnu krutost na rotaciju, pa se moe smatrati da je rebro elastino ukljeteno. Meutim, uticaj elastinog
ukljetenja moe da se zanemari, pa se pri proraunu stabilosti rebra koristi model ploe sa
zglobnim osloncima na sve etiri strane, to je na strani sigurnosti. Slina situacija je i kod
pravougaonih i kvadratnih cevi.
556
Slika 4.113 - Uticaj uslova oslanjanja na vrednost koeficijenata k
Nain naprezanja znatno utie na vrednost kritinog napona elastinog izboavanja. to

se tie normalnih napona, ve je reeno da kod ploa optereenih normalnim naponom zatezanja, nema opasnosti od pojave lokalne nestabilnosti - izboavanja. Meutim, ako je bar
deo ploe optereen normalnim naponom pritiska, postoji realna opasnost od pojave izboavanja. Kako zona pritiska raste, opada vrednost kritinog napona, a raste opasnost od pojave
izboavanja. Prema tome, ploa koja je po itavoj visini optereena konstantnim naponom
pritiska ( x = const. ) predstavlja najnepovoljniji sluaj sa stanovita izboavanja.
Problem izboavanja javlja se i kod ploa optereenih istim smicanjem. Do izboavanja ploa smicanjem dolazi usled dejstva glavnog napona pritiska, koji deluje u dijagonalnom pravcu. Kritian napon, slino kao kod ploe optereene normalnim naponom pritiska, moe da se odredi na sledei nain:
xy ,cr = k E .
(4.246)
Na slici 4.114a uporedno su prikazane obvojnice minimalnih vrednosti koeficijenta k

za tri karakteristina sluaja naprezanja: isto savijanje, isto smicanje i ist pritisak. Promena normalnog napona moe da se definie pomou parametra koji predstavlja odnos
ivinih napona:
x2
x1
(4.247)
gde je x1 maksimalan napon pritiska.

Zavisnost koeficijenta k od oblika dijagrama normalnog napona, ija promena moe
da se izrazi preko parametra , prikazana je na slici 4.114b. Uoava se da, koeficijent
k , a samim tim i kritian napon, raste sa smanjenjem parametra . Treba istai da ovaj
parametar ima negativne vrednosti kada je drugi ivini napon ( x 2 ) napon zatezanja.
557
Slika 4.114 - Uticaj naina naprezanja na vrednost koeficijenta k
U tabeli 4.28 su date vrednosti koeficijenata k i k za nekoliko karakteristinih

sluajeva naprezanja i oslanjanja.
Rebra punih limenih nosaa, zbog svoje velike vitkosti posebno su osetljiva na izboavanje. Uslovi oslanjanja rebra su takvi da se, sa zadovoljavajuom tanou, kao proraunski
model moe koristiti ploa zglobno oslonjena na sve etiri strane. Kako su nosai optereeni
na savijanje, normalan napon x se linearno menja po visini rebra. Za sluajeve koji nisu
obuhvaeni tabelom 4.28, koeficijent k moe da se odredi u funkciji parametra :
8,2 / (1,05 + )
k = 7,81 6,29 + 9,78 2

5,98 (1 )
za 0 < < 1
za 1 < < 0 .
za 2 < < 1
(4.248)
Pritisnuta pojasna lamela kod I nosaa moe da se tretira kao ploa koja je sa tri strane
zglobno oslonjena, dok je etvrta ivica, paralelna sa pravcem naprezanja, slobodna. Izuzev
u sluaju kosog savijanja, koje se retko javlja kod punih limenih nosaa, moe se smatrati
da je normalan napon pritiska u srednjoj ravni pojasne lamele konstantan. Zbog male debljine lamele u odnosu na visinu nosaa, linearna promena napona po debljini lamele moe
da se zanemari. Za ovakve uslove oslanjanja i dijagram napona, kao to se vidi iz tabele
4.28, k = 0,426 , to je gotovo deset puta manje od vrednosti ovog koeficijenta za plou
zglobno oslonjenu sa sve etiri strane ( k = 4,0 ). Meutim, kako je irina konzolnog prepusta pojasne lamele ( b b / 2 ) mnogo manja od visine rebra, Ojlerov kritian napon je
znatno vei, pa se na taj nain kompenzuje veoma niska vrednost koeficijenta k .
558
Tabela 4.28 - Koeficijenti
Uslovi
oslanjanja
=1
k ( i k . za razliite uslove oslanjanja i naine naprezanja

Normalni naponi (k)
= 0,5
= 0 = 0,5
= 1
Smiui naponi (k)
4
2
5,34
< 1 : k = 4 + 2
3,3
1 : k = 9 + 2
5,3
< 1 : k = 7 + 2
4
1 : k = 7,5 + 2
1 : k = 5,34 +
4,00
5,32
7,81
13,40
23,90
6,97
9,27
13,54
24,50
39,52
5,41
11,73
23,94
< 1 : k = 6,5 +
5,41
9,54
1,28
5,91
1,28
1,608
0,426
1,702
0,426
0,567
5
2
2,134
0,851
Rebra punih limenih nosaa, su najee izloena istovremenom dejstvu normalnih i smiuih napona. Zbog toga treba proveriti stabilnost rebra na izboavanje usled zajednikog
dejstva normalnih i smiui napona. Ovo je posebno vano kod konzolnih i kontinualnih nosaa, kod kojih u istim presecima i normalni i smiui naponi dostiu maksimalne vrednosti.
Na osnovu Mizesovog kriterijuma plastifikacije moe da se izvede izraz za uporedni kritini
napon kojim se obuhvata istovremeno dejstvo normalnih i smiuih napona:

2
x2 + 3 xy
u , cr =
1 + x
4 x , cr
3 x

4 x , cr
xy
xy , cr
559
(4.249)
gde su:
normalan napon u ploi,
x
odgovarajui smiui napon,
xy
x,cr kritian napon za samostalno dejstvo normalnog napona,
xy,cr kritian napon za samostalno dejstvo smiueg napona.
5.2.9.2 Ukruenja i njihova funkcija

Vrednost kritinog napona, kod ploa zadate geometrije moe da se povea na dva naina:
poveanjem debljine ploe,
postavljanjem ukruenja.
Ojlerov napon zavisi od kvadrata debljine ploe, pa poveanjem njene debljine raste i kritian napon. Meutim, na ovaj nain se znatno poveava utroak materijala. Isti efekat moe
da se postigne postavljanjem ukruenja i to uz mnogo manji utroak materijala. Ako se poduno ukruenje postavi u sredinu pritisnute ploe (slika 4.115) ono predstavlja dodatni
oslonac i deli plou na dva dela jednake irine (b1=b2=b/2). Na ovaj nain problem stabilnosti na izboavanje itave ploe svodi se na problem stabilnosti pojedinanih ploa. Kako je
Ojlerov napon obrnuto proporcionalan kvadratu irine ploe (4.232), jasno je da se smanjenjem irine ploe poveava Ojlerov, a samim tim i kritian napon izboavanja. Koliko je racionalnije postavljanje ukruenja od poveanja debljine ploe moe se uoiti na sledeem
primeru. Dvostrukim poveanjem debljine ploe postie se isti efekat sa stanovita stabilnosti pritisnute ploe, kao i postavljanjem jednog ukruenja u sredini ploe.
Slika 4.115 - Kruta i elastina ukruenja
560
Da bi se obezbedilo adekvatno oslanjanje ploe du ukruenja, potrebno je da ukruenja imaju dovoljnu krutost na savijanje. "Meka" ukruenja ne mogu u potpunosti da spree
pomeranja ploe, pa predstavljaju pomerljiv - elastian oslonac (slika 4.115). Treba istai
da se, samo pod uslovom da ukruenja poseduju dovoljnu krutost na savijanje, problem
stabilnosti ukruene ploe na izboavanje moe razloiti na pojedinane probleme izboavanja njenih delova. Dakle, moe se smatrati da je ploa nepomerljivo zglobno oslonjena
du podunog ukruenja samo ukoliko ono poseduje odgovarajuu krutost.
Minimalna krutost ukruenja, koja je potrebna da bi se obezbedilo nepomerljivo oslanjanje ploe moe da se odredi na osnovu modifikovane diferencijalne jednaine izboavanja (4.234). Pretpostavlja se da su ukruenja postavljena simetrino u odnosu na srednju
ravan ploe i da su izloena dejstvu aksijalne sile pritiska i momenta savijanja nastalog
usled deformacije ploe. Modifikovana diferencijalna jednaina ima sledei oblik:
t 2w
4w
4w 4w
2w
4w
A
EI
2
+
+
=
,
x
s
x
s
s
D x 2
x 4
x 2y 2 y 4
x 2
x 4
(4.250)
gde su:
As
povrina ukruenja,
x, s normalni napon pritiska na mestu ukruenja,

Is
moment inercije ukruenja u odnosu na srednju ravan ploe.
Uticaj ukruenja uvodi se u diferencijalnu jednainu izboavanja ploe preko dva nova
lana:
2w
kojim se definie aksijalno naprezanje ukruenja i
x 2
4w
EI s 4
kojim se obuhvata savijanje ukruenja.
x
Neophodna (minimalna) krutost ukruenja dobija se integracijom prethodne diferencijalne jednaine (4.250) uz uslov da je ugib du ukruenja jednak nuli, ime se obezbeuje
zglobno oslanjanje ploe.
Da bi se dobila jednostavnija reenja uvode se sledee bezdimenzionalne veliine:
EI s
I
krutost ukruenja
relativna krutost ukruenja s =
=
= 10,92 s 3
Db
krutost ploe
bt
As
povrina ukruenja
.
relativna povrina ploe s =
=
bt
povrina ploe
As x , s
Reenje problema se, takoe, dobija u bezdimenzionalnom obliku kao minimalna relativna krutost ukruenja na savijanje s* . Dakle, da bi ukruenje predstavljalo nepokretan
oslonac za posmatranu plou, njegova relativna krutost mora da bude vea ili jednaka od
minimalne relativne krutosti ( s* ), dobijene na osnovu prethodne diferencijalne jednaine
( s s* ). Na slici 4.116 je simboliki prikazan uticaj relativne krutosti ukruenja na vrednost kritinog napona elastinog izboavanja. Kruta ukruenja ( s s* ), obezbeuju nepomerljiv oslonac, pa kritian napon ima maksimalnu vrednost. "Meka" (elastina) ukruenja nemaju dovoljnu krutost (1) da u potpunosti spree pomeranje ploe du svoje ose,
561
pa stoga predstavljaju elastian oslonac. Vrednost kritinog napona za ploe sa elastinim

ukruenjem nalazi se izmeu kritinog napona za ukruenu i neukruenu plou.
Slika 4.116 - Promena kritinog napona u funkciji krutosti ukruenja
Vrednosti minimalne krutosti ukruenja zavise od naina naprezanja, uslova oslanjanja

i poloaja ukruenja. Poduna ukruenja se po pravilu postavljaju u pritisnutu zonu ploe
ukoliko je ona izloena dejstvu normalnih napona. Kod ploa optereenih istim smicanjem efikasnije je postavljanje poprenih ukruenja. Optimalan poloaj ukruenja za razliita naprezanja prikazan je na slici 4.117.
Slika 4.117 - Optimalan poloaj ukruenja
562
Vrednosti minimalne relativne krutosti ukruenja s* za nekoliko karakteristinih sluajeva date su u tabeli 4.29. Treba napomenuti da se ove vrednosti odnose na jedno ukruenje koje se postavlja simetrino u odnosu na srednju ravan ploe.
Tabela 4.29 - Minimalna krutost ukruenja s*
Naprezanje
= a/b
8(1 + 2 s ) 1
Pritisak
b
2
b 2b
i
2 3
Savijanje
b
4
b
5
Smicanje
b
2
b 2b
i
2 3
$*s
> 8(1 + 2 s ) 1
18(1 + 3 s ) 1
1
4
+ [8(1 + 2 s ) 1] 2 + s +
2
2
1
[8(1 + 2 s ) 1]2 + s + 1
2
2
1
4 2
+ [18(1 + 3 s ) 1] 2 + s +
3
3
3
> 18(1 + 3 s ) 1
1
[18(1 + 3 s ) 1]2 + s + 1
3
3
0,5 3,06 + 17,4 s
1,21 4 + (7,41 + 42 s ) 2 + 1
> 3,06 + 17,4 s
12,3 + 130 s + 370 s2
0,5 5,14 + 25,2 s
1,54 4 + (15,82 + 77,6 s ) 2 + 3,55
> 5,14 + 15,2 s
44,3 + 381 s + 1080 s2
0,7 1,1
210( 0,4) 4 + 7,5
1,1 < 3,5
18( 4,1 )( 2,1) 3 + 108( 2,1) + 220
0,5 < 1,0

1,0 < 2,2
50 3 + 10
(550 370) / 3
2,2 3,5
370 41(3,5 ) 3
Za sluajeve koji nisu obuhvaeni tabelom 4.29, neophodna relativna krutost ukruenja
moe da se odredi prema izrazima datim u literaturi (Klpell).
s* ,
5.2.9.3 Otpornost pritisnute ploe na izboavanje - koncept efektivne irine

Odreivanje kritinog napona prema linearno elastinoj teoriji izboavanja zasnovano
je na pretpostavkama o idealno elastinoj i idealno ravnoj ploi, koja je optereena u srednjoj ravni. Meutim, ove pretpostavke ne mogu da se primene kod realnih elinih konstrukcija. Naime, elik je materijal sa izrazito elasto-plastinim osobinama, pa je idealno
elastino ponaanje ogranieno na napone manje od granice razvlaenja ( < fy). Osim toga, zaostali naponi izazvani valjanjem, zavarivanjem ili rezanjem mogu da dovedu do koncentracije napona i delimine plastifikacije i pri manjim nivoima naprezanja. Takoe treba
563
imati u vidu da je u realnim uslovima fabrike proizvodnje gotovo nemogue da se izvede

besprekorno ravna ploa. Odstupanje od ravnog poloaja (poetno izboenje) kree se od
0,2 t do 1,0 t , u zavisnosti od dimenzija ploe. Ni pretpostavka o optereenju koje deluje u srednjoj ravni ploe nije uvek u saglasnosti sa stvarnim uslovima.
Sva pomenuta odstupanja utiu na smanjenje kritinog napona izboavanja realnih elinih ploa. Meutim, izboavanjem ploe ne iscrpljuje se njena nosivost. Posmatrenjem
graninog stanja nosivosti mogu de se uoe dve razliite faze ponaanja. U prvoj, elastinoj fazi, naprezanja su manja od kritinog, a raspored napona po visini preseka ravnomeran. Druga postkritina faza obuhvata ponaanje ploe nakon elastinog izboavanja. U
ovoj fazi dijagram normalnih napona nije vie konstantan (slika 4.118). Naime, kako je
poduna deformacija ploe konstantna po itavoj irini ( ! = ! = const. ), a duina vlakana ploe nakon izboavanja varira (ivina vlakna su znatno manje deformisana od srednjih izboenih vlakana), jasno je da se dilatacije, a samim tim i naponi menjaju po irini
preseka. Najvei naponi javljaju se u ivinim vlaknima, dok u srednjem izboenom delu
ploe normalni napon ima minimalnu vrednost.
Slika 4.118 - Efektivna irina pritisnute ploe
Koncept efektivne irine pri analizi ponaanja ploe u postkritinoj oblasti prvi je predloio Karman. Prema ovom konceptu ponaanje ploe u postkritinoj fazi moe da se opie proraunskim modelom koji podrazumeva konstantan raspored napona na efektivnoj irini beff. Efektivna irina je irina ploe koja ostaje aktivna i nakon elastinog izboavanja.
Ona moe da se odredi iz uslova da je kritian napon elastinog izboavanja za plou efektivne irine (beff) jednak naponu na granici razvlaenja. Prema tome, moe se napisati:
t
2 E
f y = x , cr (beff ) = k
2
12 (1 ) beff
(4.251)
Prethodni izraz moe da se tramsformie na sledei nain:

2
2 E
t b

f y = x ,cr (beff ) = k
12 (1 2 ) b beff
pa izraz za efektivnu irinu dobija sledei oblik:
= x ,cr b
beff
(4.252)
564
beff = b
x , cr
(4.253)
fy
gde je x,cr kritian napon elastinog izboavanja za plou irine b. Ako se, slino kao kod
izvijanja tapa i bono torzionog izvijanja nosaa, uvede relativna vitkost ploe ( P ) koja
je definisana sledeim izrazom:
P =
fy
x ,cr
(4.254)
efektivna irina ploe moe da se napie na sledei nain:

beff =
b
.
P
(4.255)
Ovim izrazom (4.255) definisana je Karmanova kriva (hiperbola) koja daje zavisnost
izmeu relativne vitkosti ploe i efektivne irine. Kako se relativna vitkost zasniva na kritinom naponu elastinog izboavanja, Karmanova kriva ne obuhvata uticaj strukturnih i
geometrijskih imperfekcija, koje su, kako je ve reeno, neminovne kod realnih ploa.
Mnogi autori su dali razliite preporuke za odreivanje efektivne irine realnih ploa. Ove
preporuke se, uglavnom, baziraju na modifikaciji Karmanove krive i potkrepljene su rezultatima eksperimentalnih ispitivanja.
Veina poluempirijskih izraza za odreivanje efektivne irine ima sledei oblik:
beff = b
(4.256)
gde je redukcioni koeficijent koji se razlikuje od autora do autora. Proraun efektivne

irine prema Evrokodu 3 zasniva se na Vinterovoj (Winter) krivoj. Redukcioni koeficijent
se, prema Vinteru, odreuje pomou sledeeg izraza:
=
1
1
0,22 2
P
P
za P 0,673
(4.257)
za P > 0,673
Slian izraz daje i Folkner (Faulkner):
=
1,052 1 0,263 1
P P
za P 0,525
(4.258)
za P > 0,525
Prema vajcarskim propisima SIA-161 iz 1979. godine vrednost redukcionog koeficijenta moe da se odredi veoma jednostavno na osnovu sledeeg izraza:
1
=
0,9
565
za P 0,9
za P > 0,9
(4.259)
Jugoslovenski standard JUS U.E7.121 /1986 za proraun stabilnosti limova na izboavanje prua mogunost prorauna efektivne irine preko redukcionog koeficijenta koji se
odreuje prema sledeem izrazu:
1
0,6
P2 0,13
za p 0,7
za p > 0,7
(4.260)
Izrazima (4.257) do (4.260) definisane su razliite krive koje daju zavisnost redukcionog koeficijenta od relativne vitkosti ploe. Njihova grafika interpretacija data je na
slici 4.119.
Treba napomenuti da se ove vrednosti odnose samo na neukruene ploe. Poduna
ukruenja dovode do ortotropnog ponaanja ploe, to utie na vrednost efektivne irine.
Takoe treba istai da kod irokih ploa, kao to su ortotropne kolovozne ploe drumskih i
eleznikih mostova, "shear lag" efekat takoe utie na smanjenje efektivne irine. Odreivanje efektivne irine kod pritisnutih, irokih, ortotropnih ploa predstavlja kompleksan
problem, jer se mora obuhvatiti interakcija izboavanja, "sher lag" efekta i ortotropnog ponaanja ploe.
Slika 4.119 - Krive zavisnosti i
566
Kod ploa koje su optereene konstantnim naponom pritiska (slika 4.118), efektivna irina se deli na dva dela podjednakih irina ( beff ,1 = beff ,2 = beff / 2 ). Meutim, kod ploa
koje su optereene linearno promenljivim normalnim naponom, (npr. rebra punih limenih
nosaa) to nije sluaj. Raspored efektivnih zona zavisi od naina naprezanja i uslova oslanjanja ploe. One su locirane izvan zone izboavanja, koja nakon dostizanja kritinog napona izboavanja, nije sposobna da prenese dodatno optereenje, pa se moe smatrati neaktivnom u postkritinoj fazi.
U veini savremenih propisa proraun stabilnosti limova na izboavanje je zasnovan na
konceptu efektivne irine. Izrazi kojima se odreuje raspodela efektivnih zona se razlikuju
od propisa do propisa, ali su poloaji i irine efektivnih zona uglavnom slini ili ak isti. I
standard JUS U.E7.121/1986 prua mogunost prorauna stabilnosti limova na izboavanje prema konceptu efektivne irine. U okviru ovog standarda dati su izrazi za odreivanje
poloaja efektivnih zona za nekoliko karakteristinih sluajeva naprezanja i uslova oslanjanja (videti tabelu 4.34).
Efektivan popreni presek nosaa odreuje se tako to se posebno odrede efektivne irine i poloaji efektivnih zona za rebro i pritisnutu noicu. Skup svih zategnutih zona i
efektivnih zona pojedanih pritisnutih delova preseka predstavlja efektivan popreni presek nosaa. Na slici 4.120 je prikazan efektivni presek punog limenog nosaa optereenog
momentom savijanja. Njega sainjavaju: zategnuta noica, zategnuti deo rebra i efektivne
zone pritisnute noice pritisnutog dela rebra.
Slika 4.120 - Efektivan popreni presek nosaa - stvarni i raunski dijagram napona
Geometrijske karakteristike efektivnog poprenog preseka (moment inercije otporni

moment i povrina) su manje od odgovarajuih karakteristika bruto preseka. Kako je kod
nosaa slabljenje preseka usled izboavanja nesimetrino u odnosu na teinu osu, dolazi
do pomeranja teita ka zategnutoj noici (slika 4.121). Samim tim se remeti pretpostavlje-
567
na raspodela napona po visini rebra (menja se vrednost koeficijenta ). Dakle, odreivanje efektivnog preseka kod nosaa predstavlja iterativan postupak.
Slika 4.121 - Iterativan postupak za odreivanje efektivnog preseka
Treba napomenuti da kod pritisnute pojasne lamele nema potrebe za iterativnim postupkom, jer je napon na mestu noice konstantan i za bruto i za efektivan presek. Meutim, kod rebra, zbog ekscentriciteta teita efektivnog u odnosu na teite bruto preseka
( ez ), dolazi do promene dijagrama napona, to postupku prorauna daje iterativan karakter. Iterativan proraun efektivne irine rebra ima sledei tok:
1. Na osnovu dijagrama napona dobijenih za bruto presek odreuje se koeficijent
( = 1 za simetrine preseke optereene samo momentom savijanja);
2. Sa ovako odreenim koeficijentom odreuju se, kritian napon x, cr , relativna
vitkost P i koeficijent redukcije ;
3. Odreuje se efektivna irina rebra i poloaj efektivnih zona;
4. Odreuje se ekscentricitet teita itavog efektivnog preseka u odnosu na teite
bruto preseka:
ez =
Ai zi
Aeff
gde su:
Aeff ukupna povrina efektivnog preseka,
Ai
povrina i-tog neefektivnog dela preseka,
zi
rastojanje teita i-tog neefektivnog dela preseka do teita bruto preseka.
568
5. Sada, poto je u potpunosti definisana geometrija efektivnog preseka moe da se

odredi nova vrednost koeficijenta :
z2
z1
ili za simetrine nosae =
h 2 ez
h + 2 ez
gde je h ukupna visina nosaa;

6. Sa ovako odreenom novom vrednou koeficijenta ponavlja se itav postupak.
Problem veoma brzo konvergira, pa se ve u drugom koraku (slika 4.121) dobijaju zadovoljavajua reenja.
Imajui u vidu prethodna razmatranja u vezi koncepta efektivne irine namee se pitanje kako postii da itav popreni presek bude efektivan, ili drugim reima, kako oblikovati popreni presek da njegovi delovi (noice i rebro) ne budu podloni izboavanju.
Iz uslova de je redukcioni koeficijent jednak jedinici moe da se odredi minimalna
relativna vitkost pri kojoj je efektivna irina jednaka stvarnoj irini elementa. Prema standardu JUS U.E7.121/1986 ovaj uslov glasi:
P 0,7 .
(4.261)
Iz prethodnog uslova, ako se relativna vitkost izrazi prema (4.254), a kritian napon
prema (4.245) dobija se minimalna vitkost ( b / t ) u sledeem obliku:
b
E
0,665 k
t
fy
(4.262)
gde su:
b odgovarajua irina dela poprenog preseka (rebra ili noice),
t debljina posmatranog dela poprenog preseka i
k koeficijent izboavanja za posmatrani deo poprenog preseka.
Kada se uzmu u obzir vrednosti napona na granici razvlaenja i modula elastinosti, i
odgovarajui koeficijenti izboavanja za posmatrani sluaj, prethodni izraz daje sledee
vrednosti minimalnih vitkosti:
za noice punih nosaa I-preseka ( k = 0,426 )
b 13 za 0361
t 11 za 0561
(4.263)
za rebra punih nosaa I-preseka kod kojih je = 1 ( k = 23,9 )

b 96 za 0361
t 78 za 0561
(4.264)
U tabeli 4.30 prikazano je kako se odreuju irine pritisnute noice i rebra ( b ) kod
valjanih i punih limenih nosaa I-poprenog preseka.
569
Tabela 4.30 - Odreivanje irine pritisnutog elementa b

NOICA
Valjani nosai
Zavareni nosai
b = b f t w / 2 r1
b = b f tw / 2 aw 2
REBRO
Valjani nosai
Zavareni nosai
b = h 2 (t f + r1 )
b = d 2 aw 2
5.2.9.4 Otpornost rebra na izboavanje smicanjem

Prijem transverzalnih sila kod punih nosaa ostvaruje se gotovo iskljuivo pomou rebra. Uslovi racionalnog iskorienja materijala diktiraju veoma male debljine rebra, pa je
njihova vitkost, po pravilu, velika. Meutim, kod ovakvih, vitkih rebara ne moe da doe
do pune plastifikacije rebra usled smiuih napona. Naime, granina nosivost vitkih rebara
nije uslovljena njihovom plastifikacijom, ve gubitkom stabilnosti usled smicanja.
Kao i kod ploa optereenih normalnim naponom pritiska i u sluaju izboavanja smicanjem postoji postkritina rezerva nosivosti. Ukupna nosivot rebra na smicanje predstavlja zbir elastine i post-kritine nosivosti, to se moe izraziti na sledei nain:
Vu = Vcr + V
gde su:
Vu
granina smiua sila,
Vcr
sila pri kojoj dolazi do elastinog izboavanja,
post-kritina rezerva nosivosti.
(4.265)
570
Fenomen post-kritinog ponaanja rebara izloenih istom smicanju prvi je uoio Vagner (Wagner) 1929. godine kod nosaa koji se koriste u avioindustriji. Naime, nakon dostizanja kritinog napona elastinog izboavanja, u pravcu glavnog napona zatezanja formira
se dijagonalno zategnuta traka koja je sposobna da prenese dodatno optereenje (slika
4.122). Prema tome, otpornost rebra na izboavanje nije definisana pojavom elastinog izboavanja usled glavnog napona pritiska, ve plastifikacijom zategnute trake, odnosno polja. U post-kritinoj fazi, zategnuta polja i poprena ukruenja punih limenih nosaa se
ponaaju kao dijagonale i vertikale reetkastog nosaa. Dakle, ponaanje punog nosaa u
ovoj fazi odgovara, na neki nain, ponaanju reetkastog nosaa koga sainjavaju pojasne
lamele, zategnuta polja i vertikalna poprena ukruenja.
Slika 4.122 - Post-kritino ponaanje rebra nosaa
Postoje razliiti proraunski modeli kojima se opisuje post-kritino ponaanje rebra izloenog smiuim silama. Veina od njih se zasniva na konceptu zategnutog polja. Najpoznatiji su: Basler-Tirlimanov (Basler-Thrlimann) i Rokijev (Rockey) model. Oba su zasnovana
na metodi zategnutog polja, a osnovna razlika je to se kod Basler-Tirlimanovog modela zanemaruje uticaj krutosti pojasnih lamela na savijanja. U jugoslovenskom standardu proraun
otpornosti na izboavanje smicanjem bazira se na Basler-Tirlimanovom modelu.
Basler-Tirlimanov model
Prema ovoj metodi, post-kritina nosivost rebra izloenog smiuim silama moe da se
odredi zanemarujui uticaj krutosti pojasnih lamela na savijanje, dok se granina nosivost
rebra dostie plastifikacijom zategnutog polja.
U elastinom podruju ponaanja ( cr ) smiue sile se uravnoteuju naponima smicanja koji su ravnomerno raspodeljeni po visini rebra. Kada smiui napon dostigne kritinu vrednost, usled dejstva glavnog napona pritiska 2 (slika 4.123) dolazi do izboavanja rebra. Maksimalna smiua sila, pri kojoj dolazi do elastinog izboavanja moe da se
odredi na osnovu sledeeg izraza:
Vcr = d tw cr = Aw cr
(4.266)
gde je cr kritian napon elastinog izboavanja (videti (4.246) i tabelu 4.28), a Aw

povrina rebra.
Kada se rebro izboi, pri daljem poveanju optereenja ( > cr) nema vie prirataja
glavnog napona pritiska 2. Dodatno optereenje se prenosi pomou zategnutog polja sve
do njegove pune plastifikacije, kada se iscrpljuje otpornost rebra na izboavanje smicanjem. Proraunski model kojim se obuhvata post-kritina nosivost prikazan je na slici
4.124. Na osnovu geometrije smiueg panela moe da se odredi irina zategnutog polja:
g = d cos a sin
571
(4.267)
gde je a rastojanje susednih poprenih ukruenja, a nagib zategnutog polja. Sila koju
moe da prihvati zategnuto polje je:
N t = bb tw g .
(4.268)
Slika 4.123 - Izboavanje rebra smicanjem
Slika 4.124 - Basler-Tirlimanov model
572
Ova sila deluje paralelno sa nagibom zategnutog polja . Njena vertikalna komponenta
predstavlja dodatnu, post-kritinu silu smicanja (V) koju rebro moe da prenese. Prema
tome, dodatna smiua sila moe da se srauna na sledei nain:
V = bb tw g sin
(4.269)
ili, ako se u prethodnoj jednaini (4.269) irina zategnutog polja g zameni izrazom (4.267):
V = bb tw (d cos a sin ) sin .
(4.270)
Nagib zategnutog polja moe da se odredi iz uslova da smiua sila V dostie

graninu, odnosno maksimalnu vrednost:
dV
d [(d cos a sin ) sin ]
=0
=0.
d
d
(4.271)
Iz ovog uslova dobija se:

tg 2 =
d
= 2 ,
a
(4.272)
gde je nagib smiueg panela (slika 4.124a). Iz uslova ravnotee iseenog dela nosaa
(slika 4.124b) moe da se odredi dodatna post-kritina sila smicanja.
Iz uslova da je suma horizontalnih sila koje deluju na posmatranom elementu jednaka
nuli dobija se prirataj sile u pojasnoj lameli (Ff):
H = 0 F f
= bb tw a sin cos .
(4.273)
Korienjem poznatih trigonometrijskih transformacija moe se pokazati da je:

sin cos =
1
1
tan 2
.
sin 2 =
2
2 1 + tan 2 2
(4.274)
Kako je 2 = , a ugao predstavlja nagib dijagonale polja ( tan = d / a ) prethodni

izraz moe da se napie u sledeem obliku:
sin cos =
(4.275)
2 1+2
gde , kao to je uobiajeno, predstavlja odnos duine i visine polja ( = a / d ). Kada se

u uslovu ravnotee (4.273) trigonometrijske funkcije zamene izrazom (4.275) dobija se:
F f = bb tw a
1
2 1+2
= bb Aw
2 1+2
(4.276)
gde je Aw povrina rebra.

Dodatna post-kritina sila smicanja moe da se odredi iz uslova ravnotee momenata,
na sledei nain:
M = 0 V
= F f
d
1
.
= bb Aw
a
2 1+2
(4.277)
573
Na osnovu uslova ravnotee vertikalnih sila dobija se sila u ukruenju:
V = 0 FS = bb tw a sin 2
(4.278)
Nakon elementarnih trigonometrijskih transformacija prethodni izraz moe da se svede

na sledei oblik:
FS = bb Aw
1
2
1+ 2
(4.279)
Moe se uoiti da u prethodna tri uslova ravnotee figuriu etiri nepoznate veliine:
prirataj sile u pojasnoj lameli Ff,
post-kritina sila smicanja V,
sila u ukruenju FS i
napon u zategnutom polju bb.
Kako prve tri veliine zavise od napona u zategnutom polju, neophodno je da se odredi
maksimalna vrednost ovog napona, na osnovu koje se, potom, mogu dobiti granina postkritina sila smicanja i sila u ukruenju. Kako je zategnuto polje izloeno istovremenom
dejstvu smiuih ( = cr) i normalnih napona (bb) do njegove plastifikacije, shodno Mizesovom uslovu teenja, dolazi pri normalnom naponu:
bb = f y 3 cr .
(4.280)
Post-kritina smiua sila i sila u ukruenju, sada se mogu napisati u sledeem obliku:
V = 3 pl cr Aw
FS = 3 pl cr Aw
(4.281)
2 1+2
1+2
(4.282)
gde je pl granica razvlaenja za smicanje ( pl = f y / 3 ). Otpornost rebra na izboavanje

smicanjem odreuje se kao zbir elastine i post-kritine nosivosti, pa imajui u vidu izraze
(4.266) i (4.281) moe da se napie:
3 pl cr
Vu = Aw cr +
2 1+2
) = A
(4.283)
gde je u granina vrednost smiueg napona.

Kod rebra male vitkosti do loma smicanjem dolazi u oblasti ojaanja materijala. Ova
nelinearnost utie na redukciju kritinog napona ukoliko on prekorauje granicu proporcionalnosti ( cr > 0,8 pl ). U tom sluaju, za odreivanje redukovanog kritinog napona
) moe da se koristi sledea formula:
( cr
= 0,8 pl cr pl .
cr
(4.284)
574
. Kod
Dakle, ukoliko je cr > 0,8 pl u izrazu (4.283) cr treba da se zameni sa cr
valjanih profila i punih limenih nosaa sa rebrima male vitkosti vrednost redukovanog
> pl to je ekvivalentno sa
kritinog napona moe da bude velika. Ukoliko je cr
cr > 1,25 pl , gubi se uticaj zategnutog polja, pa se otpornost rebra na izboavanje

smicanjem odreuje prema sledeem izrazu:
Aw
Vu = cr
2
f y Aw .
3
(4.285)
Primena Basler-Tirlimanove metode ograniena je na pune limene nosae koji imaju

poprena ukruenja na rastojanju:
0,5 d a 3,0 d .
(4.286)
Kod nosaa koji, sem eventualno oslonakih ukruenja, nemaju drugih poprenih ukruenja, prethodni uslov nije ispunjen, pa proraun otpornosti rebra na izboavanje smicanjem treba da se sprovede prema prostoj post-kritinoj metodi, koja se zasniva na uveanju
kritinog napona izboavanja.
Rokijev model
Grupa autora na elu sa Rokijem je 1974. godine prikazala analitiko reenje problema
smiueg izboavanja rebra, koje je nalo primenu, najpre u Britanskim propisima
BS 5400 iz 1982. godine, a potom i u Evrokodu 3. Ova metoda prorauna zasniva se na
modifikaciji Basler-Tirlimanovog modela. Modifikacija se ogleda u tome to se uvodi uticaj krutosti pojasnih lamela na otpornost rebra na izboavanje. Prema Rokijevom modelu,
mehanizam loma rebra izloenog smiuim silama nastaje plastifikacijom zategnutog polja i formiranjem plastinih zglobova na pojasnim lamelama (slika 4.125).
Slika 4.125 - Rokijev model
Za razliku od Basler-Tirlimanovog modela gde se zategnuto polje ankeruje iskljuivo

preko poprenih ukruenja, prema Rokijevom modelu i noice uestvuju u prijemu normalnog napona koji deluje u zategnutom polju ( bb ). Duina zone ankerovanja na noica-
575
ma ( sC ), odnosno poloaj plastinog zgloba, odreuje se na osnovu uslova ravnotee (slika 4.126).
Slika 4.126 - Naprezanje noice - uslovi ravnotee
Nagib zategnutog polja ( ) kree se od / 2 do , a njegova optimalna vrednost, pri

kojoj otpornost rebra na izboavanje dostie svoj maksimum, moe da se odredi iterativnim postupkom. Pri proraunu se moe uzeti da je = / 1,5 ime se izbegavaju iteracije,
dok je otpornost rebra na izboavanje neznatno manja od maksimalno mogue.
Prema Rokijevom modelu otpornost rebra na izboavanje smicanjem moe da se
odredi na osnovu sledeeg izraza:
Vu = cr Aw + bb g tw sin ,
(4.287)
gde su:
cr kritian smiui napon,
bb
granina vrednost normalnog napona u zategnutom polju,
irina zategnutog polja (slika 4.125).

Na osnovu geometrije smiueg panela, sa oznakama prikazanim na slici 4.125, irina
zategnutog polja (g) moe da se odredi iz izraza:
g = d cos ( a sC sT ) sin .
(4.288)
Granina vrednost normalnog napona ( bb ) moe se, na osnovu Mizesovog uslova

plastifikacije, dobiti u sledeem obliku:
bb =
f y2 cr2 [3 (1,5 sin 2 ) 2 ] 1,5 cr sin 2 .
(4.289)
Primena Rokijeve metode, koja se u literaturi naziva i metoda zategnutog polja, ograniena je na pune nosae kod kojih rastojanje poprenih ukruenja (a) zadovoljava uslov:
d a 3 d .
576
5.2.9.5 Poprena ukruenja

Ostvarenje post-kritine nosivosti rebra na izboavanje smicanjem mogue je samo
ako nosa ima poprena ukruenja, koja su postavljena na rastojanju a 3 d . Pri veim
rastojanjima ukruenja onemogueno je formiranje zategnutih polja, pa samim tim ne moe da se ostvari dodatna, post-kritina nosivost reba.
Poprena ukruenja, po svojem poloaju i funkciji mogu da se podele na:
oslonaka ukruenja, koja se nalaze neposredno iznad oslonaca i
unutranja ukruenja, koja se postavljaju izmeu oslonakih ukruenja.
Razlika izmeu oslonakih i unutranjih ukruenja nije samo formalna i ne ogleda se
samo u njihovom razliitom poloaju, ve je ona sutinska, jer se razlikuju naini naprezanja, a samim tim i dimenzionisanja.
Unutranja ukruenja
Ova ukruenja imaju dvostruku ulogu:
Prihvataju silu pritiska ( FS ) koja se javlja u post-kritinoj fazi;
Obezbeuju geometriju rebra nosaa i predstavljaju oslonce za poduna ukruenja
ukoliko ih ima.
Unutranja ukruenja prema tome treba dimenzionisati kao pritisnute elemente optereene silom pritiska FS , koja, prema Basler-Tirlimanovom modelu moe da se odredi iz
uslova ravnotee vertikalnih sila na posmatranom delu nosaa (slika 4.124). Provera stabilnosti ukruenja na izvijanje upravno na ravan nosaa treba da se izvri na sledei nain:
FS
f y,s
AS*
(4.290)
gde su:
FS granina vrednost sile pritiska u ukruenju, koja se odreuje prema izrazu (4.282),
f y , s granica razvlaenja elinog materijala od kojeg je napravljeno ukruenje,
AS*
povrina efektivnog preseka ukruenja, koga sainjavaju ukruenje i sadejstvujua

irina rebra (slika 4.127):
AS* = AS + ( 2 15 tw + tS ) t w .
Slika 4.127 - Efektivan popreni presek ukruenja
(4.291)
577
Bezdimenzionalni koeficijent izvijanja treba da se odredi na osnovu krive C , sa duinom izvijanja ! i = 0,75 d . Ukoliko ukruenja nisu postavljena simetrino u odnosu na
srednju ravan rebra uticaj ekscentrinosti efektivnog preseka mora da se uzme u obzir, pa
se ukruenja proveravaju na zajedniko dejstvo sile pritiska FS i momenta savijanja
M = FS e .
Alternativno, potrebna efektivna povrina ukruenja moe da se odredi prema sledeem, univerzalnom izrazu, kojim se obuhvataju i simetrina i nesimetrina ukruenja:
AS*
FS
.
f y,s
(4.292)
Uticaj ekscentriciteta se uvodi pomou faktora ekscentrinosti koji zavisi od oblika i

poloaja ukruenja. U tabeli 4.31 su date vrednosti faktora za nekoliko karakteristinih
sluajeva.
Potrebna efektivna povrina ukruenja moe da se redukuje ukoliko se uzme u ubzir
stepen iskorienja smiuih napona. U tom sluaju je:
AS*
FS
V
f y , s Vu
(4.293)
gde je koeficijent sigurnosti za posmatrani sluaj optereenja, a V odgovarajua transverzalna sila.

Tabela 4.31 - Vrednosti faktora ekscentrinosti
Simetrina
Oblik
ukruenja
/
1,0
Nesimetrina
1,8
2,4
1) U zavisnosti od tipa poprenog preseka
5,0 ili vie1)
Na osnovu druge funkcije unutranjih ukruenja, proizilazi da ona moraju da imaju dovoljnu krutost na savijanje upravno na srednju ravan rebra, kako bi ouvala projektovanu
geometriju nosaa i istovremeno obezbedila kruto oslanjanje eventualnih podunih ukruenja. Moe se smatrati da ukruenje poseduje potrebnu krutost ukoliko moment inercije
efektivnog preseka zadovoljava uslov:
d
I S*
50
fy
f y,s
3/ 2
(4.294)
Osim toga, poetne geometrijske imperfekcije ukruenja moraju biti ograniene. Maksimalna dozvoljena zakrivljenost definie se preko strele parabole ( f 0 ), koja mora da zadovolji sledee uslove:
578
d / 300
f 0 a / 300 .
10 mm
(4.295)
Unutranja ukruenja najee se izrauju u vidu pljotih limova koji se zavaruju

upravno na ravan rebra. Valjani L, T i eventualno U-profili, takoe se koriste, ali uglavnom kod visokih nosaa. Njihova primena je znatno vea kod punih limenih nosaa u zakovanoj izradi. Bez obzira na tip unutranjeg poprenog ukruenja povoljnije je da se ona
postavljaju simetrino u odnosu na srednju ravan rebra. Razliiti oblici unutranjih ukruenja prikazani su na slici 4.59.
Oslonaka ukruenja
Osnovna funkcija oslonakih ukruenja je da obezbede pravilno unoenje oslonake reakcije u rebro nosaa. Stoga ova ukruenja moraju da poseduju dovoljnu krutost kako ne
bi dolo do njihovog izvijanja upravno na srednju ravan rebra. Poto su oslonake reakcije
uglavnom velikog intenziteta, ukruenja na mestima oslonaca moraju da budu znatno robusnija od unutranjih. Osim toga, oslonaka ukuenja kod nosaa statikog sistema proste
grede, kao i krajnja oslonaka ukruenja kod kontinualnih nosaa, moraju da obezbede ankerovanje poslednjeg zategnutog polja. Naime, usled horizontalne komponente sile u zategnutom polju (H) dolazi do savijanja oslonakog ukruenja. Na slici 4.128 je prikazano
naprezanje oslonakog ukruenja u post-kritinoj fazi. Uoava se da je ukruenje izloeno
kombinovanom dejstvu aksijalne sile pritiska i momenta savijanja. Aksijalna sila pritiska
jednaka je oslonakoj reakciji, a horizontalna komponenta sile H , koja izaziva savijanje
ukruenja, moe da se odredi, prema Basler-Tirlimanovom modelu:
H = V ctg = bb t w g cos .
(4.296)
Slika 4.128 - Naprezanje oslonakog ukruenja - proraunski model
Transformacijom prethodnog izraza uz uvoenje g prema (4.267) i bb prema (4.280)

dobija se:
H = Aw
3 pl cr
2
).
(4.297)
579
Granina vrednost smiueg napona u , prema Basler-Tirlimanovom modelu, moe da

se odredi na osnovu izraza (4.283):
3 pl cr
u = cr +
2 1+2
).
(4.298)
Transformacijom prethodnog izraza dobija se:

( u cr ) 1 + 2 =
3 pl cr
(4.299)
pa se izraz za horizontalnu komponentu, koja deluje na oslonako ukruenje, moe

napisati u sledeem obliku:
H = Aw ( u cr ) 1 + 2 .
(4.300)
Kada se uzme u obzir redukcija kritinog smiueg napona usled ojaanja materijala
= 0,8 pl cr 0,9 pl cr ), dobija se definitivan izraz za horizontalnu
( cr
komponentu sile u zategnutom polju:
H = Aw u 0,9 pl cr 1 + 2 .
(4.301)
Imajui u vidu statiki model prikazan na slici 4.128, maksimalna vrednost momenta
savijanja u ukruenju je:
max M
3
d H .
16
(4.302)
Dakle, oslonako ukruenje treba da se dimenzionie kao ekscentrino pritisnut

element. Aksijalna sila jednaka je oslonakoj reakciji, dok za duinu izvijanja treba uzeti
da je jednaka tri etvrtine visine rebra, kao to je prikazano na slici 4.128. Moment
savijanja koji potie od ankerovanja zategnutog polja (4.302) savija ukruenje oko ose y-y
koja je upravna na ravan nosaa. Kod mekih oslonakih ukruenja (slika 4.129a) krutost
na savijanje oko ose y-y je relativno mala, pa se ovakva ukruenja koriste kod slabije
optereenih nosaa. Kruta ukruenja (slika 4.129b) imaju znatno vei otporni moment za
savijanje oko ose y-y, pa se mogu koristiti i kod jae optereenih nosaa. Sa stanovita
ankerovanja zategnutog polja najpovoljnije je korienje udvojenih ukruenja (slika
4.129c), koja u stvari predstavljaju krutu vertikalu sposobnu da prihvati uticaje savijanja
od horizontalne sile H . Moment savijanja se, u tom sluaju, razlae na krak sila:
FS 1 = max M / e ,
(4.303)
gde je e rastojanje izmeu teita ukruenja, kao to je prikazano na slikama 4.128 i

4.129c.
Prema tome, ukruenje koje se nalazi direktno iznad oslonca treba da se dimenzionie
prema rezultujuoj sili, koja se dobija superpozicijom oslonake reakcije R i sile FS1 :
FS 2 = R FS1 .
(4.304)
580
Slika 4.129 - Oslonaka ukruenja: a) meka; b) kruta; c) udvojena
Drugo, spoljanje ukruenje optereeno je samo silom pritiska FS1 , koja potie od momenta savijanja. Oba ukruenja se dimenzioniu kao centrino pritisnuti elementi prema
JUS U.E7.081.
5.2.9.6 Poduna ukruenja

Poduna ukruenja se postavljaju u pritisnutom delu rebra u zonama maksimalnih momenata savijanja. Njihovim postavljanjem se smanjuje vitkost rebra i, samim tim, poveava otpornost rebra na izboavanje.
Kako jo uvek ne postoje egzaktna analitika reenja, pri proraunu stabilnosti podunih ukruenja koriste se empirijske ili polu-empirijske metode. Na velikom broju ispitivanja pokazano je da se poduna ukruenja, koja poseduju neophodnu krutost odreenu prema linearno elastinoj teoriji izboavanja ( s* ), ipak deformiu u post-kritinoj fazi. Prema
tome, pretpostavka o nepomerljivom oslanjanju rebra du ukruenja nije verodostojna. Potrebno je, naime, da poduna ukruenja imaju nekoliko puta veu krutost od teorijske
( s* ), da bi ostala nedeformisana i u post-kritinoj fazi. Razlike izmeu teorijskih i eksperimentalnih vrednosti su posledica geometrijskih i strukturnih imperfekcija realnih limova,
koje nisu predviene u linearno elastinoj teoriji izboavanja.
Postoje dva razliita koncepta za dimenzionisanje podunih ukruenja. Prvi se zasniva
na modifikovanim vrednostima minimalne krutosti s* . Naime, krutost ukruenja treba da
bude vea od minimalne potrebne koja se odreuje na sledei nain:
5,0 s* za meka ukruenja

.
S* , R =
*
2,5 s za kruta ukruenja
581
(4.305)
Dakle, relativna krutost ukruenja treba da zadovolji sledei uslov:
s S* ,R .
(4.306)
Prema drugom konceptu, poduna ukruenja mogu da se raunaju kao centrino pritisnuti elementi, ija je duina izvijanja jednaka rastojanju poprenih ukruenja (a). Proverava se stabilnost za izvijanje oko ose y-y, a popreni presek pored samog ukruenja sainjava i deo rebra sadejstvujue irine. Napon u ukruenju ( s ) odreuje se na osnovu poloaja ukruenja (slika 4.130). Stabilnost ukruenja je obezbeena kada je:
s i , dop
(4.307)
gde je i, dop doputeni napon izvijanja.
Slika 4.130 - Proraun podunog ukruenja
Poduna ukruenja mogu da budu torziono kruta i meka. Na slici 4.131 je prikazano
nekoliko karakteristinih tipova podunih ukruenja. Osim toga, sa slike se uoava i da
torziono kruta ukruenja, osim pomeranja, spreavaju i rotaciju rebra, pa se moe smatrati
da je ono ukljeteno du ukruenja.
Poto torziono kruta ukruenja obezbeuju ukljetenje rebra, poveava se kritian napon, a samim tim i otpornost rebra na izboavanje. Meutim, ova ukruenja imaju veu teinu i zahtevaju dvostruko vie avova pri zavarivanju.
Posebno se naglaava da, ukoliko poduno ukruenje prolazi kroz polje nosaa na kojem je smeten montani nastavak, i ukruenje treba da se nastavi na adekvatan nain. Naime, ukoliko postoji prekid ukruenja, ono vie ne predstavlja nepomerljiv oslonac, pa se,
samim tim, menjaju granini uslovi oslanjanja rebra i drastino smanjuje njegova otpornost na izboavanje.
582
Slika 4.131 - Oblici podunih ukruenja
Montani nastavci torziono mekih ukruenja mogu da se izvedu veoma jednostavno,

to nije sluaj kod torziono krutih, pa se ovo moe smatrati jednom od znaajnih prednosti
torziono mekih u odnosu na torziono kruta ukruenja. Na slici 4.132 su prikazana dva karakteristina reenja montanih nastavaka podunog ukruenja.
Slika 4.132 - Montani nastavci podunih ukruenja
5.2.9.7 Dispozicija ukruenja

Pod ovim pojmom podrazumeva se raspored podunih i poprenih ukruenja du nosaa. Dispozicija ukruenja pre svega zavisi od statikog sistema nosaa i optereenja. Na
slici 4.133 dat je ematski prikaz ukruenja za prostu gredu i kontinualne nosae konstantne i promenljive visine.
Poprena ukruenja postavljaju se uglavnom na jednakim rastojanjima i to najee u
osminama ili desetinama raspona. Na ovaj nain, rebro nosaa se deli na pojedinana polja,
koja su priblino kvadratnog oblika ( 1 ). Postavljanjem poprenih ukruenja znaajno se
poveava otpornost rebra na izboavanje smicanjem. U oslonakim zonama, gde smiui naponi dostiu maksimalne vrednosti, ponekad je neophodno da se proguste poprena ukruenja ( < 1 ). Na taj nain se poveava vrednost kritinog napona elastinog izboavanja, a
samim tim i otpornost rebra na izboavanje smicanjem. Da bi se u post-kritinoj fazi formiralo zategnuto polje, rastojanje poprenih ukruenja mora biti manje ili jednako od trostruke
583
visine rebra ( 3 ). Osim toga, na mestima delovanja nepokretnih koncentrisanih sila velikog intenziteta obavezno treba predvideti poprena ukruenja, kako bi se spreilo izboavanje usled lokalnog pritiska i obezbedilo pravilno unoenje sile u rebro.
Slika 4.133 - Dispozicija ukruenja
Na mestima maksimalnih momenata savijanja, postavljaju se poduna ukruenja i to u

pritisnutoj zoni rebra. Optimalan poloaj podunih ukruenja je u etvrtini ili petini visine
rebra. Broj polja preko kojih se proteu poduna ukruenja zavisi od oblika momentnog
dijagrama. Naime, ova ukruenja se ukidaju tek kada se dokae da posmatrano polje i bez
podunih ukruenja poseduje dovoljnu otpornost na izboavanje smicanjem.
Kod kontinualnih nosaa, na srednjim osloncima se istovremeno javljaju maksimalni
momenti i smiue sile, pa su ove zone, zbog interakcije normalnih i smiuih napona, posebno osetljive na izboavanje. U ovim zonama je stoga neophodno postavljanje vie podunih i poprenih ukruenja (slika 4.133). Meutim, esto se ni postavljanjem gustog "rotilja" podunih i poprenih ukruenja ne moe zadovoljiti otpornost rebra na izboavanje
smicanjem, pa se u tom sluaju pribegava poveanju debljine rebra.
5.2.9.8 Proraun stabilnosti lima na izboavanje prema JUS U.E7. 121/1986

Ovim standardom je obuhvaen proraun otpornosti limova na izboavanje usled pojedinanog i interaktivnog dejstva normalnih i smiuih napona. Zasnovan je na linearnoj teoriji izboavanja, uz korekcije koje se odnose na post-kritinu rezervu nosivosti i strukturne i geometrijske imperfekcije. Post-kritina rezerva, koja je karakteristina za granino
stanje nosivosti lima na izboavanje, ne moe da se ostvari u domenu doputenih napona,
pa se proraun otpornosti limova na izboavanje, vri prema teoriji graninih stanja. Stoga,
pri proveri stabilnosti lima na izboavanje, napone treba pomnoiti sa koeficijentom sigurnosti za posmatrani sluaj optereenja. Na primer, za prvi sluaj optereenja raunski (radni) normalni napon je: x = 1,5 x ,i , gde se sumiraju naponu usled svih osnovnih opte-
584
reenja (stalno, korisno, sneg...). Na isti nain se odreuju i smiui naponi , kao i normalni naponi z , ukoliko postoje. Ovako sraunati radni naponi treba da budu manji od
odgovarajuih graninih napona.
U optem sluaju rebro punog limenog nosaa moe da bude izloeno normalnim i
smiuim naponima, kao to je prikazano na slici 4.134. Usled dejstva momenta savijanja i
aksijalne sile, javlja se poduni normalni napon x , dok je popreni normalni napon z
uglavnom posledica direktnog unoenja spoljanjeg optereenja u rebro nosaa. Napon z
je najee lokalnog karaktera i uglavnom potie od koncentrisanih sila velikog intenziteta
(npr. pritisak toka kranskog nosaa, vozila ili voza). Kako je kod pokretnih koncentrisanih sila njihov poloaj na nosau promenljiv, pravilno unoenje sila ne moe da se ostvari
postavljanjem poprenih ukruenja direktno ispod mesta njihovog delovanja. U tom sluaju rebro nosaa treba da se proveri i na izboavanje usled lokalnog napona pritiska z . U
zgradarstvu su, meutim, optereenja takvog karaktera da se najee javljaju samo poduni normalni napon x i smiui napon , dok se normalni napon usled lokalnog pritiska
z javlja uglavnom u mostogradnji i kod kranskih nosaa.
Slika 4.134 - Dispozicija optereenja lima
Smatra se da je otpornost na izboavanje lima, optereenog normalnim i smiuim

naponima prema slici 4.134 zadovoljena, ako su ispunjeni sledei naponski uslovi:
x ux
(4.308)
z uz
(4.309)
(4.310)
gde su:
x , z i
radni naponi u limu,
ux , uz i u
granini naponi izboavanja, koji ne mogu da budu vei od napona na

granici razvlaanja f y , odnosno pl za napon smicanja ( pl = f y / 3 ).
585
Prethodni uslovi vae samo za pojedinano delovanje jednog od tri napona. U sluaju
istovremenog dejstva sva tri komponentalna napona, pored pomenutih uslova, potrebno je
zadovoljiti i sledei interaktivni kriterijum:
x
ux
z
+
uz

x z + 1 .
ux uz u
(4.311)
Preko graninih napona izboavanja uvodi se u proraun post-kritina rezerva koja povoljno utie na otpornost lima na izboavanje, ali i nepovoljan uticaj strukturnih i geometrijskih imperfekcija. Vrednosti graninih napona dobijaju se na osnovu sledeih izraza:
ux = c ux f y
(4.312)
uz = c uz f y
(4.313)
u = c u f y / 3
(4.314)
gde su:
c i c
ux i uz
u
korekcioni faktori kojima se obuhvata post-kritina nosivost lima,

relativne granine nosivosti lima na izboavanje usled dejstva normalnih
napona pritiska,
relativna granina nosivost lima na izboavanje smicanjem.
U zavisnosti od oblika naponskog dijagrama, korekcioni faktor koji se odnosi na

normalne napone c , odreuje se na sledei nain:
c = 1,25 0,25 1,25 .
(4.315)
Uticaj rasporeda normalnog napona pritiska uvodi se preko parametra koji se u prethodni izraz (4.315) unosi sa sve znakom (+ ili -). Korekcioni faktor za smiua naprezanja
ima konstantnu vrednost: c = 1,25 . Kako je lokalni napon pritiska z konstantan
( = 1 ), korekcioni faktor i u ovom sluaju ima konstantnu vrednost c = 1 .
Na osnovu velikog broja ispitivanja utvreno je da se granina nosivost ploe nalazi
negde izmeu donje granice, koja je definisana jednodimenzionalnim problemom istog
izvijanja i gornje granice, kada je omogueno dvodimenzionalno deformisanje ploe - isto izboavanje. Kod kratkih ploa ( < 1 ) dominantan je uticaj izvijanja, pa se one, pri dostizanju graninog stanja, ponaaju slino kao pritisnuti tapovi. Dvodimenzionalni problem biva sve izraeniji sa porastom duine ploe, pa je kod dugih ploa dominantan. Interpolacija izmeu istog izvijanja i istog izboavanja ploe moe da se izvri pomou korekcionog faktora f, definisanog na sledei nain:
f =2
gde su:
cr
c
(4.316)
586
cr
kritian napon elastinog izboavanja ploe ( cr = k E ),
kritian napon elastinog izvijanja ploe.
Imajui u vidu da je duina izvijanja jednaka duini posmatranog polja ( ! i = a ) i da je

moment inercije ploe za izvijanje izvan srednje ravni:
I=
b t3
12 (1 2 )
(4.317)
izraz za kritian napon elastinog izvijanja moe da se modifikuje na sledei nain:

2
2 E
2 E
t b
=
= E2 .
c =
2
2
12 (1 ) b a
(4.318)
Konano, imajui u vidu modifikovan izraz za kritian napon elastinog izvijanja

(4.318) i izraz za kritian napon elastinog izboavanja, korekcioni faktor f moe da se
odredi, kako sledi:
1,0
f = 2 k 2
0,0
za k 2 1
isto izvijanje
2
za 1 < k < 2
za 2 k 2
isto izboavanje
(4.319)
Relativna granina nosivost ploe na izboavanje usled dejstva normalnih napona

pritiska, moe da se odredi prema sledeem izrazu:
ux = 1 f 2 p + f 2 c
(4.320)
gde su:
p bezdimenzionalni koeficijent izboavanja ploe,
bezdimenzionalni koeficijent izvijanja za krivu izvijanja B.
Bezdimenzionalni koeficijent izboavanja zavisi od relativne vitkosti ploe P (videti

izraz (4.254)) na sledei nain:
p =
P 0,7
1
0,6
p2 0,13
P > 0,7
(4.321)
to se tie bezdimenzionalnog koeficijenta izvijanja c , on se odreuje prema krivoj

izvijanja B, datoj u standardu JUS U.E7.081/1986 u zavisnosti od relativne vitkosti c ,
koja moe da se odredi iz sledeeg izraza:
c =
fy
fy
(4.322)
587
Dakle, relativna granina nosivost ploe predstavlja bezdimenzionu veliinu koja zavisi od relativne vitkosti, a nalazi se izme krive izvijanja B i krive izboavanja definisane
izrazom (4.321), kako je prikazano na slici 4.135. Korekcionim faktorom f odreuje se poloaj relativne granine nosivosi unutar ove oblasti, koja je rafirana na slici.
Slika 4.135 - Oblast relativne granine nosivosti ploe
Kritian napon izboavanja x, cr odreuje se na osnovu linearno elastine teorije izboavanja, kao proizvod koeficijenta k i Ojlerovog napona E . Prema ovom standardu
vrednosti koeficjenta k , za dva razliita tipa oslanjanja (A i B) i nekoliko karakteristinih
sluajeva optereenja, odreuju se na osnovu izraza datih u tabeli 4.32.
Za sluajeve koji nisu obuhvaeni ovom tabelom, mogu da se koriste koeficijenti k
prema tabeli 4.28.
Relativna granina nosivost rebra optereenog lokalnim normalnim naponom pritiska
z , odreuje se na potpuno analogan nain kao i u sluaju podunog normalnog napona
x :
uz = 1 f 2 p + f 2 c .
(4.323)
U ovom sluaju bezdimenzionalni koeficijent izboavanja p treba da se odredi na

osnovu kritinog napona izboavanja z, cr . Najee ploa nije optereena naponom pritiska z du itave ivice, ve samo na odreenoj duini c (c < a), kao to je prikazano na
slici 4.136a.
Kritino optereenje pcr u takvim sluajevima moe da se odredi na osnovu aproksimativnih izraza datih u okviru tabele 4.33. Grafika interpretacija ovih izraza prikazana je
na slici 4.136b, odakle se moe uoiti da se vrednosti kritinog optereenja pcr , dobijene
na osnovu tabele 4.33, veoma malo razlikuju od teorijskog reenja.
588
Tabela 4.32 - Koeficijenti izboavanja k

Nain osla- Dijagram
'
njanja
napona
=1
>1
Koeficijenti izboavanja k (
0 < < 1
=0
1 < < 0
= 1
8,4
+ 1,1
1
2,1
+
+ 1,1
0,578
+ 0,34
1,70
7,64 6,26 + 10 2
23,8
7,64 7,64 6,26 + 10 2
23,9
<1
>1 0,43
0,57 0,21 + 0,07 2 0,57 0,57 0,21 + 0,07 2
0,85
Slika 4.136 - Lokalni pritisak: a) dispozicija optereenja; b) grafika interpretacija reenja
589
Na osnovu ovako sraunatog kritinog optereenja, moe jednostavno da se odredi i

kritian napon:
z ,cr =
pcr
2D
= kp
,
tw
bt
(4.324)
gde je D krutost ploe na savijanje, b njena irina, a t njena debljina.

Tabela 4.33 - Odreivanje kritinog optereenja pcr
pcr = k p
0,5 1,8
kp =
(5,8
+ 2,8 7 6 2 1,4 + 8,1

1 + (2,7 5,7 )
k p = ( 1,8) (k2 k1 )/ 2,2 + k1
1,8 < 4,0

gde su: k1 =
> 4,0 i m 1
2 D
b
k p = k3
5 2 5,3 + 21,6
k2 = 2 (11 6 ) + 2,1
9,3 4,9
m2
1 + k3 / 3
(11 1,5 m ) + 2,1
gde je: k3 =
1 + k3 / 12
16
= a / b = c / a ( 0 1)
m = c/b
Relativna vitkost ploe za izboavanje usled lokalnog pritiska zavisi od kritinog napona z, cr i moe da se odredi prema izrazu:
p =
fy
z , cr
(4.325)
Bezdimenzionalni koeficijent izboavanja p se odreuje na osnovu izraza (4.321) u

zavisnosti od relativne vitkosti, koja je definisana prethodnim izrazom (4.325). to se tie
bezdimenzionalnog koeficijenta izvijanja c , postupak je identian kao i u sluaju podunog napona x , s tim da je u ovom sluaju duina izvijanja jednaka visini rebra
(b = d), a ne duini polja (a).
Relativna granina nosivost ploe na izboavanje smicanjem u jednaka je bezdimenzionalnom koeficijentu izboavanja p (4.321) za relativnu vitkost ploe koja je odreena
na sledei nain:
p =
fy
cr 3
(4.326)
Kao i u sluaju normalnih napona, i u sluaju smiuih napona kritian napon se odreuje na osnovu linearno elastine teorije izboavanja, odnosno prema izrazu (4.246). Pri
590
proraunu kritinog smiueg napona cr , mogu da se koriste koeficijenti k, iz tabele

4.28 ili iz odgovarajue tabele date u standardu.
Jugoslovenski standard za proraun limova na izboavanje JUS U.E7.121/1986 tretira i
problematiku stabilnosti ukruenih ploa. Naime, u ovom standardu su date smernice za
proraun ploa koje su snabdevene podunim i poprenim ukruenjima (slika 4.137). U
elinim konstrukcijama se ukruene ploe najee javljaju kao rebra punih limenih nosaa i ortotropne kolovozne ploe mostovskih nosaa.
Slika 4.137 - Geometrija ukruene ploe
Kao to je prikazano na slici 4.137 kod ukruenih ploa se razlikuju:

ukupno polje izboavanja
a b ,
ai b ,
delimino polje izboavanja
ai bi .
pojedinano polje izboavanja
Kako svako od navedenih polja moe nezavisno da se izvije, neophodno je dokazati
stabilnost svakog od njih. Pojedinana polja se raunaju kao neukruene ploe dimenzija
ai bi , dok se pri odreivanju granine nosivosti deliminih i pojedinanih polja mora uzeti u obzir ortotropno ponaanje ukruene ploe. Naime, kod ukruene ploe krutost na savijanje se razlikuje za dva meusobno ortogonalna pravca. Ova razlika se javlja zbog prisustva ukruenja, koja imaju znatno veu krutost na savijanje od same ploe. Kod deliminog polja izboavanja, usled prisustva podunih ukruenja znatno se poveava krutost na
savijanje u podunom pravcu. Ukupna krutost deliminog polja moe da se odredi kao zbir
krutosti podunih ukruenja i efektivnog dela ploe. Moment inercije za ovaj pravac savijanja moe da se odredi na sledei nain:
I=
b t3
b t3
b t3
+
s 12 (1 2 ) 12 (1 2 ) (1 + s )
12 (1 2 )
(4.327)
gde je s relativna krutost ukruenja, a sumiranje se odnosi na sva poduna ukruenja,

ukoliko ih ima vie. Na slian nain moe da se odredi i povrina polja:
A = b t (1 + s ) ,
(4.328)
591
gde je s relativna povrina ukruenja. Imajui u vidu prethodna dva izraza, poluprenik
inercije na osnovu kojeg se odreuje vitkost ploe, moe da se napie u sledeem obliku:
i2 =
1 + s
t2
.
2
12 (1 ) 1 + s
(4.329)
Kako je vitkost jednaka koliniku duine izvijanja i poluprenika inercije (u ovom sluaju = a / i ), kritian napon elastinog izvijanja moe da se odredi na sledei nain:
c =
2 E E 1 + s
.
=
(a / i )2 2 1 + s
(4.330)
Na ovaj nain je odreen uticaj podunih ukruenja na izvijanje, pa korekcioni faktor f

za ukruenu plou moe da se odredi modifikacijom izraza (4.316), uz uvoenje uticaja
ortotropije, prema (4.330):
f =2
1 + s
cr
.
= 2 k 2
c
1 + s
(4.331)
Uoava se da je prethodni izraz opteg karaktera i da obuhvata i ukruene (ortotropne)

i neukruene ploe (kod neukruenih ploa je: s = 0 i s = 0 ). Kritian napon izboavanja ukruene ploe dobija se pomou koeficijenta k , koji moe da se odredi na
osnovu Klepelovih (Klpell) nomograma, u zavisnosti od poloaja ukruenja, naina naprezanja i relativne krutosti i povrine ukruenja. Prema tome, ortotropno ponaanje ukruenih ploa, uvodi se u proraun preko korekcionog faktora f. Kada se odredi korekcioni
faktor f, prema izrazu (4.331), dalji proraun graninog napona ukruene ploe je identian kao i za neukruenu plou.
Treba istai i to da pri proraunu relativne krutosti s i relativne povrine ukruenja
s treba uzeti u obzir i deo ploe sadejstvujue irine (slika 4.138).
Slika 4.138 - Efektivna povrina ukruenja
Sadejstvujua irina treba da se odredi na sledei nain:
592
t
E
b
beff ,1 = 0,665 k 1
1
fy
2
2
(4.332)
t
E b2
beff ,2 = 0,665 k 2
fy
2
2
(4.333)
gde su k 1 i k 2 odgovarajui koeficijenti izboavanja za susedna pojedinana polja izmeu kojih se nalazi posmatrano poduno ukruenje, a b1 i b2 irine ovih pojedinanih
polja.
Osim prikazanog naina prorauna, koji se zasniva na metodi graninih napona, standard prua i alternativnu mogunost prorauna otpornosti limova na izboavanje prema
konceptu efektivne irine, za pritisnute limove, odnosno prema metodi zategnutog polja,
za limove koji su preteno optereeni smiuim naponima.
Otpornost pritisnutih limova na izboavanje, kao to je ve pomenuto, moe da se odredi prema konceptu efektivne irine. Redukcioni koeficijent je jednak bezdimenzionalnom koeficijentu izboavanja ploe p , dok se raspored efektivnih zona, za dva razmatrana sluaja oslanjanja (A i B) odreuje na osnovu tabele 4.34.
Tabela 4.34 - Raspored efektivnih zona
Tip oslanjanja A
(videti tabelu 4.32)
Dijagram napona
1 1
Tip oslanjanja B
(videti tabelu 4.32)
Dijagram napona
1 1
1 1
Alternativni proraun otpornosti na izboavanje smicanjem zasnovan je na Basler-Tirlimanovom modelu zategnutog polja, pa stoga vae sva razmatranja data u okviru opisa
ovog proraunskog modela.
5.3 SAASTI NOSAI

5.3.1 Uvod
Poveanje nosivosti valjanih profila moe da se ostvari tako to se rebro nosaa rasee
du cik-cak linije, pa potom zavari na specifian nain, kao to je prikazano na slici 4.139.
593
Na ovaj nain poveava sa visina nosaa, a samim tim i njegova krutost i nosivost. Na rebru se javljaju estougaoni otvori koji podseaju na sae, pa je stoga u naoj strunoj javnosti za ovakve nosae odomaen termin - saasti nosai. Najee se saasti nosai proizvode od valjanih I-profila, jer oni imaju znatno niu jedininu cenu od slinih I-nosaa formiranih zavarivanjem. Primenjuju se uglavnom u zgradarstvu kao nosai u meuspratnim
konstrukcijama (podni nosai i podvlake) i krovni nosai, iskljuivo statikog sistema proste grede. Zbog specifinog ponaanja saastih nosaa, koje proistue usled otvora u rebru,
nije poeljno da se u istom preseku javljaju znaajni uticaji savijanja i smicanja, pa prosta
greda predstavlja idealan statiki sistem za ovakve nosae.
Slika 4.139 - Razliiti oblici saastih nosaa: a) pravougaoni; b) trapezasti;

c) sa promenljivim saem
U zavisnosti od naina seenja, odnosno oblika cik-cak linije, mogu da se dobiju saasti nosai pravougaonog (slika 4.139a) ili trapezastog oblika (slika 4.139b). Saasti nosai
trapezastog oblika, dobijaju se seenjem du cik-cak linije koja je u blagom nagibu - padu
od sredine ka krajevima nosaa, i koriste se za krovne nosae kod krovova na dve vode sa
relativno malim nagibom krovnih ravni. Posebnim nainom krojenja rebra, mogu da se dobiju saasti nosai sa promenljivom veliinom otvora - saa (slika 4.139c). Manja saa se
nalaze u oslonakim zonama gde je najvei uticaj smiuih sila, a vea u sredini raspona
gde je dominantan uticaj momenta savijanja.
Jedna od osnovnih prednosti saastih nosaa je to se relativno jednostavnim operacijama seenja i zavarivanja, od standardnih valjanih profila dobijaju nosai znatno vee nosivosti i krutosti. U zavisnosti od naina krojenja, odnosno geometrije cik-cak linije, moe
594
da se ostvari poveanje otpornog momenta saastog nosaa (W) i za 50%, a momenta inercije (I) preko 100% u odnosu na valjni I-profil od koga je dobijen. Meutim, usled dodatnih uticaja koji potiu zbog otvora u rebru, poveanje nosivosti je neto manje, ali ipak
znaajno, pa su saasti nosai laki od odgovarajuih nosaa izraenih od standardnih valjanih profila.
Otvori u rebru saastih nosaa su veoma pogodi za voenje instalacija, pa se i pored
poveanja visine nosaa ostvaruje uteda u visini etae, a otpada potreba za sekundarnom
konstrukcijom za "veanje" instalacija (slika 4.140). Na posredan nain, usled manje teine, kraih stubova i, najzad, manje ukupna visina objekta, saasti nosai imaju povoljan
uticaj i na ostale elemente konstrukcije. Zbog manje teine meuspratne konstrukcije i manje visine etae, smanjuje se optereenje, ali i duina izvijanje stubova, pa se i kod stubova
moe ostvariti znaajna uteda. Smanjenjem visine etae moe se znaajno smanjiti povrina fasade kod viespratnih zgrada, a samim tim i cena itavog objekta.
Slika 4.140 - Smanjenje visine etae primenom saastih nosaa
Uz automatizovan proces proizvodnje, koji se danas primenjuje u gotovo svakoj ozbiljnoj radonici za izradu elinih konstrukcija, proizvodnja saastih nosaa ne predstavlja
problem. Automatizovana proizvodnja garantuje preciznost neophodnu za uklapanje delova saastih nosaa. Kako su debljine rebra valjanih profila od kojih se dobijaju saasti nosai uglavno male (od 5 do 14 mm) sueoni av na rebru moe da se ostvari sa po jednim
prelazom sa obe strane bez posebne obrade krajeva rebra koji se spajaju (nije potrebno
obaranje-ljebljenje ivica). Sueoni avovi na noicama se, ukoliko su potrebni (slika
4.139b,c), predviaju na pritisnutim noicama tako da nije potreban "S" kvalitet i radiografska kontrola.
Obim i kompleksnost radova na izradi saastih nosaa znatno su manji od prednosti koje ovakvi nosai pruaju, pa primena saastih nosaa esto moe biti racionalnija i od optimizovanih zavarenih nosaa, posebno u sluaju podnih nosaa.
5.3.2 Geometrija saastih nosaa

Odreivanje geometrije saastog nosaa predstavlja prvi korak pri njegovom projektovanju. Pri tome treba da se usaglase geometrija otvora - saa i nosaa u celini. Visina nosaa i veliine otvora odreuju se na osnovu linije seenja. U literaturi postoje teblice sa velikim brojem linija seenja, ali one ne mogu da zadovolje sve projektne situacije, pa e ovde biti izloen postupak odreivanja linije seenja za opti sluaj. U okviru tabele 4.35 pri-
595
kazana je linija seenja sa svim oznakama neophodnim za proraun i izrazima koji prikazuju vezu izmeu pojedinih geometrijskih veliina.
Tabela 4.35 - Geometrija saastih nosaa
Linija seenja
h = h0 + hs
hT = ( h0 hs ) / 2
Saasti nosa
b = hs / tg
s = 2 (b + e )
Uoava se da se linija seenja (cik-cak linija) moe definisati pomou tri nezavisna parametra: visine ( hs ), irine (e) i ugla seenja ( ). Ostale geometrijske veliine, kao to su
visina nosaa (h), visina T-elementa ( hT ) i korak cik-cak linije (s), mogu da se odrede na
osnovu izraza datih u tabeli 4.35. Vrednosti ugla se kreu od 45 do 70, a najee se
primenjuje ugao od 60. Preostale dve veliine e i hs se odreuju iz uslova lokalnog naprezanja saastih nosaa, o emu e biti rei u delu koji se odnosi na proraun saastih nosaa. Vrednost irine e varira izmeu maksimalne vrednosti uslovljene lokalnim savijanjem usled smiuih sila i minimalne vrednosti koja je neophodna za prijem smiuih sila
na mestu podunih avova za vezu rebra. U prvoj fazi, kada se odreuje geometrija saastog nosaa, vrednosti ovih parametara se pretpostavljaju, a njihove dimenzije se usvajaju
tek po zavretku kompletnog prorauna.
Veliina koraka (s) treba da se usaglasi sa stvarnom duinom nosaa (! ) i drugim zahtevima kao to su: mali otpad, paran ili neparan broj saa, puno rebro na krajevima itd. Posebno je vano da na krajevima nosaa, gde su najvee transverzalne sile, rebro bude puno, kako bi moglo da prihvati smiue napone. Ovo moe da se postigne upasivanjem i zavarivanjem limova na mestima krajnjih otvora (slika 4.141a), zavarivanjem obraznih limova (slika 4.141b), ili pravilnim izborom linije seenja i geometrije nosaa, tako da na oba
kraja, na irini e ostane puno rebro.
Pri odreivanju geometrije saastog nosaa kao celine, prvo se, na osnovu postojeih
tablica ili linog iskustva odredi broj saa (n), pa se nakon toga prema potrebnoj duini nosaa (! ) iz uslova:
! = ns+e
(4.334)
odredi veliina koraka (s). Potrebna duina profila ! 0 od koga se pravi saasti nosa moe
da se odredi, kada je poznat korak (s), na osnovu sledeeg izraza:
! 0 = (n + 1) s + hs / tg = (n + 1) s + b .
(4.335)
596
Slika 4.141 - Oblikovanje rebra na krajevima saastih nosaa
Kada se geometrija nosaa odredi na ovakav nain, otpad je veoma mali (slika 4.139a),
a na krajevima je obezbeeno puno rebro na irini e, ime otpada potreba za dodatnim radovima na ojaanju rebra u ovoj zoni. Serijska proizvodnja saastih nosaa prua mogunosti za jo racionalnije iskorienje materijala uz maksimalnu redukciju otpada.
5.3.3 Proraun saastih nosaa

Kao i kod punih nosaa i kod saastih nosaa najvei deo napona od momenta savijanja primaju noice, pa gubitak rebra na mestima otvora, sa stanovita momenta savijanja,
nije od velikog znaaja. Meutim, smanjenje povrine rebra bitno utie na smiue napone, jer se, kao to je poznato, transverzalna sila najveim delom prenosi upravo pomou
rebra. Osim toga, saasti nosai se, zbog otvora u rebru nosaa, pod dejstvom spoljanjeg
optereenja ponaaju kao zatvoreni, vieelijski, okvirni nosai, koji su poznati u literaturi
kao Virendel (Vierendeel) nosai (slika 4.142). Noice I-profila sa preostalim delom rebra
(T-elementi) predstavljaju horizontalne tapove, odnosno rigle okvirnog nosaa, a rebro izmeu otvora, stubove. Radi jednostavnijeg statikog prorauna, kako bi se izbegla unutranja statika neodreenost ovakvog noseeg sistema, moe se pretpostaviti da se u sredinama svakog pojedinanog polja i svakog stuba nalaze zglobovi, ime se znatno uproava
proraun, bez veih odstupanja od tanog reenja. Naime, dijagram momenata savijanja na
T-elementu usled smiuih sila je linearan (slika 4.143), dok se prevojna taka, odnosno
nulta taka momenta savijanja nalazi priblino u sredini otvora (na rastojanju e/2), pa se
ova mesta, uslovno, mogu smatrati zglobovima.
597
Slika 4.142 - Proraunski model za saaste nosae - Virendel nosa sa zglobovima
Usled lokalnog momenta savijanja, koji potie od smiuih sila javljaju se sekundarni
normalni naponi u T-elementu (slika 4.143), koje treba superponirati sa odgovarajuim naponima usled glavnog - globalnog momenta savijanja. U oslonakim zonama, gde su maksimalne transverzalne sile, ovi sekundarni naponi mogu da budu znaajnog intenziteta.
Meutim, kod nosaa sistema proste grede u ovim zonama naponi od glavnog momenta
savijanja imaju relativno male vrednosti. U sredini raspona situacije je obrnuta. Dominantan uticaj imaju normalni naponi usled glavnog momenta savijanja, dok su sekundarni naponi, kao i transverzalne sile, mali.
Slika 4.143 - Lokalno savijanje T-elementa usled smiuih sila
Iz ovoga se jasno uoava da je prosta greda idealan statiki sistem za saaste nosae, a
da su konzolni i kontinualni nosai neracionalni, jer se kod njih u istom preseku javljaju
maksimalne vrednosti momenta savijanja i transverzalne sile.
598
Pri dimenzionisanju saastih nosaa, zbog njihove specifinosti potrebno je da se sprovedu:

kontrola normalnih napona u T-elementu,
kontrola vertikalnih smiuih napona u rebru,
kontrola horizontalnih smiuih napona u avovima na rebru,
kontrola ugiba,
kontrola stabilnosti pritisnutog pojasa (T-elementa),
kontrola stabilnosti nosaa na bono-torziono izvijanje,
kontrola rebra na izboavanje.
5.3.3.1 Kontrola normalnih napona

Pri kontroli normalnih napona obavezno treba uzeti u obzir i sekundarne napone u
T-elementima, koji se javljaju na mestima otvora usled dejstva smiuih sila. Kako je otporni moment na mestu oslabljenog preseka znatno manji od otpornog momenta u zonama
van otvora, a osim toga na neoslabljenom delu nema sekundarnih uticaja savijanja, otpada
potreba za kontrolom normalnih napona u neoslabljenim delovima nosaa.
Dijagrami normalnih napona kod jednog saastog nosaa prikazani su na slici 4.144.
Na ovoj slici su posebno prikazani naponi od glavnog (primarnog) i sekundarnog momenta
savijanja, a dati su i dijagrami rezultujueg - totalnog napona u karakteristinim takama.
Slika 4.144 - Dijagrami normalnih napona u saastom nosau
Ako su T-elementi gornjeg i donjeg pojasa simetrini, to je uglavnom sluaj, moe se

smatrati da se ukupna smiua sila (V) deli na jednake delove, odnosno da su oba T-elementa optereena sa po polovinom ove sile (V/2). Sekundarni momenat savijanja, koji deluje na jedan T-element (slika 4.143), prema tome, moe da se odredi na osnovu sledeeg
izraza:
MV =
V e 1
= V e .
2 2 4
599
(4.336)
gde je V transverzalna sila u posmatranom preseku.

Normalan napon u T-elementu usled ovog, sekundarnog momenta savijanja dobija se
na sledei nain:
Vo =
MV
V e
=
o
WT
4 WTo
na spoljanjoj ivici noice,
(4.337)
Vu =
MV
V e
=
u
WT
4 WTu
na rebru, neposredno uz otvor,
(4.338)
gde su:
WTo
maksimalan otporni moment T-elementa (za spoljanje vlakno na noici),
WTu
minimalan otporni moment T-elementa (za krajnje, unutranje vlakno na rebru).
Normalan napon usled glavnog momenta savijanja u takama 1a i 1b (slika 4.144) u

kojima se vri superpozicija napona, moe da se odredi prema sledeim izrazima:
1a
=
M
M 1a
hs
I0
(4.339)
1Mb =
M 1b h
I0 2
(4.340)
gde je I 0 moment inercije saastog nosaa na mestu otvora, a M 1a i M 1b momenti

savijanja nosaa u posmatranim takama.
U taki 1 na sredini T-elementa nema sekundarnih uticaja, jer je to prevojna taka, a
rezultujui naponi u karakteristinim takama (1a i 1b) dobijaju se superpozicijom
sekundarnih napona i napona usled glavnog momenta savijanja u ovim takama:
1Ra =
M 1a
V e
hs +
I0
4 WTu
(4.341)
1Rb =
M 1b h V e
+
.
I 0 2 4 WTo
(4.342)
Ovako sraunate vrednosti normalnih napona treba da budu manje od doputenog napona za osnovni materijal od kojeg je izraen saasti nosa. Moe se uoiti da su prethodni
izrazi izvedeni na osnovu hipoteze o linearnoj raspodeli normalnog napona po visini poprenog preseka. Meutim, eksperimentalni rezultati ukazuju da dijagram sekundarnih normalnih napona znatno odstupa od linearne proraunske raspodele (slika 4.145).
600
Slika 4.145 - Stvarna i raunska raspodela normalnih napona u T-elementu
Proraun normalnih napona u T-elementu saastog nosaa moe da se sprovede i priblinim postupkom koji je na strani sigurnosti i koji na izvesan nain obuhvata koncentraciju napona na ivici rebra. Ovaj postupak se zasniva na pretpostavci da je normalan napon
od glavnog momenta savijanja konstantan po itavoj visini T-elementa. Osim toga smatra
se da je promena momenta savijanja izmau taaka 1a i 1b zanemarljiva s obzirom da je
raspon nosaa viestruko vei od rastojanja izmeu ovih taaka (e). Prema tome, provera
napona se sprovodi sa momentom savijanja koji deluje u taki 1 na sredini otvora ( M 1 ) i
sekudarnim momentom savijanja ( M V ), koji se dobija na osnovu transverzalne sile iz
istog preseka ( V1 ), prema izrazu (4.336). Maksimalan napon se javlja na ivici rebra uz
otvor i moe da se odredi prema izrazu:
1R =
N 1 V1 e
M1
V e
+
=
+ 1 u
u
AT 4 WT
hG AT 4 WT
(4.343)
gde su:
AT
povrina poprenog preseka T-elementa,
N1
aksijalna sila pritiska ili zatezanja u T-elementu, koja nastaje usled glavnog momenta savijanja ( M 1 ):
N1 = M 1 / hG .
(4.344)
Veliina hG koja figurie u prethodnom izrazu, predstavlja krak sila i jednaka je rastojanju izmeu teita gornjeg i donjeg T-elementa (slika 4.144).
Bez obzira da li se radi o tanom ili uproenom postupku, kontrolu normalnih napona
treba sprovesti za preseke kod oslonca, u sredini i etvrtini raspona. Na ovo ukazuju dijagrami rezultujuih napona du nosaa (slika 4.146). Ovi dijagrami uraeni su na osnovu
izraza (4.343) za razliite raspone nosaa i optereenja, uz uslov da je rezultujui napon u
sredini raspona konstantan za sve sluajeve. Sa slike se vidi da se maksimalan rezultujui
napon nalazi izmeu oslonca i sredine raspona i da je dovoljno tano da se proveri i napon
u etvrtini raspona.
601
Slika 4.146 - Promena rezultujueg normalnog napona u T-elementu

du raspona saastog nosaa
5.3.3.2 Kontrola smiuih napona

Vetrikalni smiui naponi u rebru
I kod saastih nosaa prijem vertikalnih smiuih sila ostvaruje se pomou rebra. Ove
napone treba proveriti u oslonakim zonama, gde su najvei uticaji smicanja i to na oslabljenom delu rebra. Kontrola vertikalnih smiuih napona u oslabljenom rebru, zasniva se
na ravnomernoj raspodeli napona du preostalog dela rebra (slika 4.147) i treba da se sprovede prema sledeem izrazu:
max =
V /2
dop
hT tw
gde je tw debljina rebra saastog nosaa.
Slika 4.147 - Proraun vertikalnih smiuih napona
(4.345)
602
Ukoliko prethodni uslov nije zadovoljen treba da se povea visina T-elementa ( hT ),

to se postie pliom cik-cak linijom, odnosno manjom visinom seenja ( hs ). Izuzetno,
ako, zbog provoenja instalacija, ne moe da se smanji gabarit otvora, treba usvojiti profil
sa veom visinom ili debljinom rebra. Kako se u T-elementu istovremeno javljaju i smiui i normalni naponi, potrebno je proveriti njihovo interakciono dejstvo pomou uporednog napona:
u = 2 + 3 2 dop .
(4.346)
Meutim, ovaj uslov nije naroito strog jer smiui napon pada od oslonca ka sredini
nosaa, tako da ve u etvrtini raspona ima relativno male vrednosti.
Horizontalni smiui naponi

Du neutralne ose, na mestu podunih avova javljaju se horizontalni smiui naponi.
Ovi naponi su znatno vei od smiuih napona kod nosaa koji imaju puno rebro itavom
svojom duinom. Vrednosti horizontalnih smiuih napona mogu da se odrede modifikacijom klasinog izraza za smiue napone, kako bi se obuhvatilo slabljenje rebra du neutralne ose. Poznati izraz iz Otpornosti materijala, u ovom sluaju ima sledei oblik:
h =
V S y s V A f z f + Aw z w s
=
I y tw e
I y tw
e
(4.347)
gde je S y statiki moment poprenog preseka u odnosu na neutralnu osu (slika 4.148a).
Slika 4.148 - Proraun horizontalnih smiuih napona: a) klasinim postupkom;

b) na osnovu uslova ravnotee samostalnog elementa
Horizontalna smiua sila i odgovarajui smiui naponi mogu da se odrede i na osnovu uslova ravnotee karakteristinog samostalnog elementa, izolovanog iz Virendel nosaa
(slika 148b). Iz uslova ravnotee momenta oko take C koja lei na teinoj osi T-elementa dobija se horizontalna smiua sila:
H=
V1 + V2 s
s
=V
hG
hG
2
(4.348)
gde su V1 i V2 transverzalne sile na levom, odnosno desnom kraju samostalnog elementa,

a V njihova srednja vrednost, koja je priblino jednaka transverzalnoj sili u srednini ele-
603
menta. Kada je odreena horizontalna smiua sila, smiui napon moe jednostavno da se
izrauna na osnovu izraza:
h =
H
V
s
.
=
e tw e tw hG
(4.349)
Horizontalni smiui naponi, bilo da su sraunati prema izrazu (4.347) ili (4.349) moraju da budu manji od doputenih napona za sueone avove:
h b, w.dop = k dop .
(4.350)
Uz prethodnih izraza moe da se zakljui da na vrednost horizontalnih smiuih napona, od svih geometrijskih karakteristika vezanih za krojenje saastih nosaa jedino
utie irina e. Stoga se, ukoliko nije zadovoljen naponski uslov (4.350) preporuuje poveanje irine e. Naravno, ovo poveanje mora da se uskladi sa ostalim geometrijskim
karakteristikama, kao to je, pre svega, korak s, kako se ne bi poremetila geometrija nosaa kao celine.
5.3.3.3 Kontrola ugiba

Moment inercije saastih nosaa moe da bude, kao to je pomenuto, i preko 100% vei od momenta inercije I-profila od koga je napravljen. Meutim, proraun deformacija saastih nosaa ne moe da se vri primenom obrazaca koji vae za pune nosaa, ve mora
da se uzme u obzir uticaj normalnih i smiuih sila na deformaciju. Naime, kada se primene izrazi iz klasine teorije savijanja grednih nosaa, sa momentom inercije oslabljenog
saastog nosaa (na mestu otvora), u zavisnosti od odnosa raspona i optereenja, dobijaju
se za 10 do 70% manje vrednosti ugiba, to je znatno na strani nesigurnosti. Ovo je posledica injenice da se kod punih nosaa uticaji smiuih i aksijalnih sila na deformaciju nosaa mogu zanemariti, bez veeg uticaja na tanost. Zbog otvora u rebru, kod saastih nosaa je uticaj smiuih i aksijanih sila znatno vei, pa se ne moe zanemariti. Prema tome
ugib saastih nosaa treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
s
M M N N
V V
+
+k
f =
EA
GA
0 EI
ds .
(4.351)
Koeficijent k je, za T-elemente jednak odnosu ukupne povrine i povrine rebra:

k=
AT
hT t w
(4.352)
dok je za stubove Virendel nosaa jednak jedinici. Uticaj aksijanih sila uzima se samo kod
T-elemenata, a kod stubova moe da se zanemari. Na slici 4.149 je prikazan proraunski
model samostalnog elementa, kao i statiki uticaji koji se u njemu javljaju. Na osnovu ovakvog modela, primenom metode virtualnih sila (4.351) dobijaju se realne vrednosti ugiba
saastih nosaa. Odreivanje deformacija saastih nosaa moe znatno bre i jednostavnije
da se sprovede primenom raunara uz obavezno obuhvatanje uticaja aksijalnih i smiuih
sila.
604
Slika 4.149 - Proraunski model za proraun deformacija saastog nosaa
5.3.3.4 Kontrola stabilnosti pritisnutog pojasa

Pritisnuti T-elementi gornjeg pojasa saastog nosaa izloeni su kombinovanom dejstvu aksijalne sile pritiska ( N1 ) i momenta savijanja ( M V ). Prema tome, ove elemente treba proveriti na izvijanje u ravni nosaa, prema standardu za proraun ekscentrino pritisnutih elemenata (JUS U.E7.096). Duina izvijanja T-elementa jednaka je njegovoj duini
(e), a izvijanje se vri oko y-y ose (slika 4.150).
Kao to je uobiajeno kod pritisnutih elemenata poprenog preseka, vitkosti pritisnute
noice i dela rebra treba da budu manje od graninih, kako ne bi dolo do lokalnog izboavanja pritisnutih delova T-preseka. Ako je vitkost dela rebra vea od granine, treba da se
postavi ukruenje u vidu dodatne lamele, koja se postavlja po obodu otvora. U tabeli 4.36
su date granine vrednosti vitkosti za pritisnutu noicu i deo rebra sa i bez dodatne lamele.
Slika 4.150 - Provera stabilnosti pritisnutog T-elementa na ekscentrini pritisak
605
Tabela 4.36 - Granine vitkosti pritisnutog T-elementa
VITKOST
max
max
VITKOST
0361
0561
0361
0561
noica
c
tf
13
11
noica
c
tf
13
11
rebro
hT
tw
13
11
rebro
hT
tw
39
32
5.3.3.5 Kontrola stabilnosti nosaa na bono-torziono izvijanje

Stabilnost saastih nosaa na bono-torziono izvijanje proverava se analogno kao i kod
punih nosaa, ali se ona uglavnom ostvaruje bonim pridravanjem pritisnutog pojasa.
Kod podnih nosaa, betonska meuspratna ploa obezbeuje kontinualno bono pridravanje, dok kod krovnih nosaa ronjae predstavljaju takaste oslonce koji su postavljeni dovoljno gusto, tako da uglavnom nema opasnosti od bonog-torzionog izvijanja. U ostalim,
specifinim sluajevima, kada nije omogueno bono pridravanje, proveru stabilnosti na
bono izvijanje treba sprovesti prema JUS U. E7.101/1991.
5.3.3.6 Kontrola rebra na izboavanje

Izboavanje rebra saastog nosaa moe da nastupi kao posledica dva razliita vida naprezanja, odnosno:
usled vertikalne aksijalne sile pritiska i
usled horizontalne smiue sile.
Vertikalna sila pritiska u rebru nastaje usled prenoenja polovine spoljanjeg optereenja sa pripadajue irine jednog samostalnog elementa u donji T-element (slika 4.151).
Kao to se vidi sa slike aksijalna sila pritiska jednaka je polovini pripadajueg optereenja:
N = F /2 = qs /2
(4.353)
odnosno polurazlici transverzalnih sila u dva susedna karakteristina preseka, to se moe

napisati na sledei nain:
N = F /2 =
V1 + V2
.
2
(4.354)
606
Slika 4.151 - Izboavanje rebra usled sile pritiska
Mnogobrojni eksperimenti pokazuju da problem prorauna stabilnosti rebra na izboavanje usled dejstva vertikalne sile pritiska, koja je odreena prema izrazu (4.353) ili
(4.354), moe da se svede na izvijanje pritisnutog tapa poprenog preseka ( Ac = e tw ).
Vitkost ovakvog zamenjujueg tapa moe da se odredi na osnovu duine izvijanja, koja je
jednaka visini otvora ( ! i = 2 hs ), i poluprenika inercije za pravougaoni popreni preseka
( i = tw / 12 ):
= 0,577
hs
.
tw
(4.355)
Prema standardu za centrino pritisnute tapove (JUS U.E7.081), na osnovu ovako sraunate vitkosti, moe da se odredi doputeni napon izvijanja ( i, dop ), pa se provera stabilnosti rebra na izboavanje usled sile pritiska svodi na sledei uslov:
F /2
i , dop .
e tw
(4.356)
Stabilnost rebra na izboavanje usled dejstva vertikalne sile pritiska uglavnom nije
ugroena. Meutim, ako se u saasti nosa unose koncentrisane sile veeg intenziteta,
moe da doe do prekoraenja doputenog napona izvijanja, pa se u tom sluaju kao
to je uobiajeno i kod punih nosaa, na mestima unoenja sile postavljaju vertikalna
ukruenja. Napominje se da je unoenje koncentrisanih sila nije doputeno na mestima
otvora.
Rebro je, meutim, znatno osetljivije na izboavanje usled savijanja izazvanog horizontalnom smiuom silom H. Ova sila deluje du neutralne ose i moe da se odredi prema izrazu (4.348). Kao posledica savijanja rebra, na jednoj polovini rebra javlja se radijal-
607
ni normalni napon pritiska, koji dostie maksimalne vrednosti na slobodnim ivicama klinastog dela rebra (slika 4.152b). Da bi se odredila vrednost ovog napona pritiska, horizontalna smiua sila se redukuje na centar O, koji se nalazi u preseku produenih ivica klinastog dela rebra (slika 4.152a). Usled redukcije u centru O se, pored horizontalne sile H, javlja i moment savijanja M O . Redukcija horizontalne sile na centar O omoguava prelazak
na polarne koordinate i (slika 4.152a), koje su daleko pogodnije za odreivanje radijalnog normalnog napona.
Slika 4.152 - Proraun radijalnog napona pritiska u rebru: a) oznake i geometrija rebra;
b) dijagrami napona
Moment savijanja u proizvoljnom preseku na klinastom delu rebra, moe da se odredi,

saglasno oznakama datim na slici 4.152a, na sledei nain:
M ( ) = H M O = H H f = H ( f ) .
(4.357)
Ovom momentu odupire se pravougaoni presek ija je visina jednaka duini luka (a),
dok je irina jednaka debljini rebra ( tw ). irina luka zavisi od poloaja posmatranog
preseka i moe da se izrazi preko polarnih koordinata:
a = 2
2
= 2 .
2
(4.358)
608
Otporni moment ovakvog pravougaonog preseka, u skladu sa izrazom (4.358) moe da

se napie u sledeem obilku:
Wr ( ) =
a 2 tw 2
= tw 2 2 .
6
3
(4.359)
Radijalni normalni napon, sada moe da se odredi na sledei nain:
r ( ) =
M ( ) 3 H ( f )
.
=
Wr ( ) 2 t w 2 2
(4.360)
Uoava se da su i moment savijanja i otporni moment, a samim tim i radijalni napon u

funkciji poluprenika . Moe se pokazati da radijalni napon dostie svoju maksimalnu
vrednost kada je:
m+ f
m
e
.
=
+
cos
cos 2 sin
(4.361)
Rastojanje m (slika 4.152a), koje definie poloaj merodavnog preseka za odreivanje

maksimalnog radijalnog napona moe da se odredi na osnovu izraza:
m=
e
(cos 0,5) hs .
tg
(4.362)
Kao to se vidi iz prethodnog izraza (4.362), ovo rastojanje (m) mora da bude manje od
visine klinastog dela rebra hs. Ovaj uslov je ispunjen kada je:
e 4,83 hs
za = 45o
(4.363)
e 1,58 hs
za = 30o
(4.364)
Konano, maksimalna vrednost radijalnog napona pritiska u ivinom vlaknu moe da

se ordedi na osnovu sledee formule:
r , max =
3 H tg
.
4 tw e 2
(4.365)
Kao i u sluaju izboavanja usled sile pritiska i u ovom sluaju se problem svodi na izvijanje zamenjujueg tapa. Naime, maksimalan napon pritiska sraunat prema (4.365),
mora da bude manji od doputenog napona i, dop za tap pravougaonog poprenog preseka ( Ac = e tw ), ija je duina izvijanja jednaka duini slobodne ivice rebra:
! i = hs / cos .
(4.366)
Posmatranjem izraza (4.349) i (4.365) moe se uoiti da maksimalna vrednost radijalnog napona zavisi samo od horizontalnog smiueg napona h i ugla :
r , max =
3
tan
h 2 .
4
(4.367)
609
Prema tome, na osnovu zakonitosti definisane prethodnim izrazom, mogue je odrediti

doputeni smiui napon za izboavanje rebra:
i , dop =
4 2
i , dop
3 tg
(4.368)
pa se kontrola rebra na izboavanje usled smiue sile svodi na sledei uslov:
h =
H
4 2
i , dop
i , dop =
3 tg
e tw
(4.369)
Treba istai da doputeni smiui napon za izboavanje rebra ne moe da bude vei od
doputenog smiueg napona za osnovni materijal ( i , dop dop ). Na ovaj nain, indirektno je obuhvaena provera stabilnosti rebra na izboavanje usled dejstva radijalnog normalnog napona pritiska. Ako stabilnost rebra na izboavanje nije zadovoljena ( h > i , dop ),
moe se poveati irina e, ili zavariti dodatna lamela du obima otvora, ime se znatno poveava otpornost rebra na izboavanje.
5.4 REETKASTI NOSAI

5.4.1 Uvod
Kao rezultat elje da se dobiju nosai uz minimalan utroak materijala, nastali su reetkasti nosai. Sa stanovita utroka materijala, reetkasti nosai su povoljniji od saastih i
punih nosaa. Sastoje se od meusobno povezanih pojasnih tapova i tapova ispune (dijagonale i vertikale) koji formiraju trougaonu strukturu. Kako su tapovi reetkastih nosaa
aksijalno napregnuti dijagram normalnih napona je konstantan, pa se moe ostvariti bolje
iskorienje napona nego kod punih nosaa, kod kojih se, u oblasti elastinog ponaanja,
normalni naponi linearno menjaju po visini poprenog preseka. Otuda proistie manji utroak materijala kod reetkastih u odnosu na ekvivalentne pune nosae. Osim toga, reetkasti
nosai proputaju vie svetlosti i omoguavaju nesmetano provoenje instalacija. Meutim, izrada reetkastih nosaa zahteva vei broj radnih operacija, pa je jedinina cena reetkastih nosaa via od cene punih nosaa.
Prijem momenta savijanja kod reetkastih nosaa ostvaruje se pomou pojasnih tapova, a tapovi ispune prihvataju samo smiue sile. Uglavnom se primenjuju za prijem tekih optereenja i premoavanje veih raspona, jer su u tim sluajevima puni nosai teki
i neracionalni.
U metalnim konstrukcijama reetkasti nosai se veoma esto koriste i to kako u zgradarstvu tako i u mostogradnji. Brojni su primeri primene reetkastih nosaa. U zgradarstvu
se koriste kao: ronjae, krovni nosai, podvlake, podni nosai, kranski nosai u industrijskim halama, spregovi itd.
Krovni nosai u reetkastoj izradi primenjuju se u gotovo svim tipovima objekata, od
industrijskih hala, preko objekata visokogradnje do sportskih i kongresnih dvorana i izlobenih paviljona. Izborom oblika reetkaste strukture i poprenih preseka tapova mogu se
dobiti reetkasti nosai veoma atraktivnog izgleda, tako da elina konstrukcija postaje sastavni deo enterijera, a da ni na koji nain ne naruava arhitektonsku celinu.
610
Reetkasti podni nosai se primenjuju kada potreban slobodan prostor bez stubova diktira nosae veih raspona. Posebno su pogodni jer omoguavaju provoenje instalacionih
cevi izmeu tapova ispune, pa se na taj nain izbegava poveanje visine meuspratne
konstrukcije.
U mostogradnji se reetkasti nosai koriste kao glavni nosai kod drumskih, eleznikih i transportnih mostova u industrijskim objektima. Osim toga, kao i u zgradarstvu i u
mostogradnji je veoma esta primena spregova za stabilizaciju, kojima se obezbeuje
prijem horizontalnih sila (vetar, seizmika,...) i prostorna stabilnost konstrukcije.
Na slici 4.153 prikazano je nekoliko karakteristinih reetkastih nosaa koji se primenjuju u zgradarstvu i mostogradnji. Jedna industrijska hale sa reetkastim krovnim
nosaima i stubovima prikazana je na slici 4.153a. Krovni nosa karakteristian za
objekte visokogradnje dat je na slici 4.153b. Primer meuspratne konstrukcije koju sainjavaju reetkasti podni nosai i podvlake prikazan je na slici 4.153c. Na slici 4.153d
prikazana je konstrukcija eleznikog mosta sa reetkastim glavnim nosaima. Osim
glavnih nosaa, reetkaste konstrukcije su i spregovi za prijem vetra i spreg za bone
udare. Na slici 4.153e prikazan je hangar sa reetkastim krovnim nosaima koji se oslanjaju na podvlaku sistema reetkastog nosaa. Primer vertikalnog sprega za ukruenje
jedne visoke zgrade prikazan je na slici 4.153f.
Na osnovu prikazanih primera moe da se uoi raznolikost dimenzija, oblika i prostornog poloaja reetkastih nosaa. Imajui u vidu ove, ali i druge razlike koje se, pre svega,
odnose na konstrukcijsko oblikovanje, izvrena je podela reetkastih nosaa kako bi se
omoguila izvesna sistematizacija. Podela reetkastih nosaa moe da se izvri na osnovu
vie kriterijuma:
prema broju pojaseva,
prema prostornom poloaju,
prema intenzitetu naprezanja,
prema nainu oblikovanja vorova.
Prema broju pojaseva reetkasti nosai se mogu podeliti na: dvopojasne i viepojasne.
Dvopojasni reetkasti nosai (slika 4.154a) se sastoje, kao to sam naziv kae, od dva
pojasa (gornjeg i donjeg) koji su meusobno povezani tapovima ispune.
Viepojasni reetkasti nosai imaju vie od dva pojasa. Najee se primenjuju reetkasti nosai sa tri (tropojasni reetkasti nosai) ili etiri pojasa (etvoropojasni reetkasti nosai), mada ima primera i sa vie od etiri pojasa (npr. est). Tropojasni reetkasti nosai
imaju trougaoni popreni presek, to zapravo znai da je gornji ili donji pojas udvojen (slika 4.154b). tapovi ispune se nalaze u dve kose ravni, a u ravni udvojenih pojasnih tapova obavezno se nalazi poduni spreg koji obezbeuje prostornu stabilnost. etvoropojasni
reetkasti nosai su uglavnom kvadratnog, rombinog ili trapezastog poprenog preseka
(slika 4.154c). U zavisnosti od oblika poprenog preseka tapovi ispune lee u dve ravni
(kod kvadratnih i trapezastih preseka), odnosno etiri ravni (kod rombinih preseka).
S obzirom na prostorni poloaj reetkasti nosai se mogu podeliti na: ravanske i prostorne.
Ravanski reetkasti nosai (slika 4.155a) su nosai kod kojih sistemne linije svih tapova lee u jednoj ravni. Prema tome, ravanski reetkasti nosai imaju dva pojasa, pa se takoe mogu svrstati u dvopojasne nosae.
611
b)
a)
c)
d)
e)
f)
Slika 4.153 - Primeri primene reetkastih nosaa
612
Prostorni reetkasti nosai su nosai kod kojih sistemne linije tapova ne lee u jednoj
ravni ve formiraju prostornu strukturu. Sa statikog stanovita prostorni reetkasti nosai
se mogu podeliti na linijske i povrinske nosae. Linijski prostorni reetkasti nosai (slika
4.155b) imaju jasno izraen pravac pruanja, odnosno jednu dimenziju (duinu) koja je
dominantna u odnosu na druge dve (irinu i visinu poprenog preseka).
Slika 4.154 - Podela reetkastih nosaa prema broju pojaseva
Povrinski prostorni reetkasti nosai (slika 4.155c) predstavljaju diskretizaciju ploa,

odnosno ljuski i u globalnom smislu ponaaju se slino povrinskim nosaima. Kao i kod
"punih" povrinskih nosaa i kod reetkastih povrinskih nosaa dve dimenzije su dominantne u odnosu na treu - visinu reetkastog nosaa. Momenti savijanja, koji se kod ploa
javljaju u dva pravca, prihvataju se mreom aksijalno napregnutih pojasnih tapova, dok se
smiue sile i kod ovakvih nosaa prihvataju tapovima ispune. Osnovne "elije" mree
prostornih reetkastih nosaa uglavnom su tetraedar i oktaedar, ijim se viestrukim ponavljanjem obrazuje prostorna struktura.
Prema intenzitetu optereenja reetkasti nosai se dele na: lake, srednje teke i teke.
Slika 4.155 - Podela reetkastih nosaa prema prostornom poloaju
Laki reetkasti nosai (slika 4.156a) se koriste uglavnom u zgradarstvu, kada su optereenja mirna i umerenog intenziteta. Izrauju se najee od valjanih L, T, U i eventualno I
profila ili hladno oblikovanih profila otvorenog i zatvorenog poprenog preseka.
613
Srednje teki reetkasti nosai (slika 4.156b) se primenjuju za vee raspone i optereenja znaajnog intenziteta, i to uglavnom kao krovni i podni nosai, ili kao kranski nosai u
industrijskim objektima. Kao tapovi ovakvih reetkastih nosaa koriste se preteno teki
valjani profili (U, I, IPE, HEA, HEB...) jednodelnog ili viedelnog preseka.
Slika 4.156 - Podela reetkastih nosaa prema intenzitetu naprezanja
Teki reetkasti nosai (slika 4.156c) se po pravilu primenjuju kod izuzetno velikih raspona i optereenja. Najee je to sluaj sa glavnim mostovskim nosaima, koji se izvode
kao reetkasti nosai za raspone od 30 do 100 m. Takoe se primenjuju i kao krovni nosai
izuzetno velikih raspona, kakvi se esto sreu kod sportskih i kongresnih dvorana, izlobenih hala, stadiona itd. tapovi tekih reetkastih nosaa se uglavnom izvode u zavarenoj
izradi i to sanduastih, eirastih ili I poprenih preseka.
Prema nainu oblikovanja vorova, odnosno prema ostvarivanju veze izmeu pojasnih
tapova i tapova ispune, reetkasti nosai se dele na: reetkaste nosae bez vornog lima i
reetkaste nosae sa vornim limom.
Reetkasti nosai bez vornog lima su nosai kod kojih se veza u voru ostvaruje direktnim vezivanjem tapova ispune za pojasne tapove, bilo zavrtnjevima ili zavarivanjem.
Bez vornog lima se najee izrauju laki reetkasti nosai, ali se takoe mogu konstruisati i srednje teki nosai od hladno oblikovanih profila zatvorenog (krunog ili kvadratnog) poprenog preseka (slika 4.157a).
Reetkasti nosai sa vornim limom su nosai kod kojih se tapovi ispune za pojasne
tapove prikljuuju pomou posebnih, dodatnih limova, koji se nazivaju vorni limovi.
Reetkasti nosai kod kojih se za prikljuak koristi jedan vorni lim nazivaju se jednozidni
reetkasti nosai i primenjuju se za lake i srednje teke nosae u zgradarstvu (slika
4.157b). Kada se veza ostvaruje preko dva vorna lima koji lee u dve paralelne ravni, takvi reetkasti nosai se nazivaju dvozidni reetkasti nosai (slika 4.157c).
614
Slika 4.157 - Podela reetkastih nosaa prema nainu oblikovanja vornog lima
5.4.2 Osnovna pravila za konstruisanje reetkastih nosaa

Pri projektovanju reetkastih nosaa, odnosno prilikom definisanja mree tapova reetkaste strukture, treba potovati sledea pravila:
1. Spoljanje optereenje treba da se unosi u reetkasti nosa po pravilu u vorovima.
Na taj nain se izbegava lokalno savijanje pojasnih tapova, pa su svi tapovi izloeni samo dejstvu aksijalnih sila. Meutim, kod nekih tipova reetkastih nosaa, kao to su na
primer ronjae, podni i kranski nosai, ovo pravilo ne moe da se ispotuje. Optereenje
se kod ovih nosaa ne unosi posredno, preko vorova, ve direktno savijanjem pojasnih
tapova, pa su usled ovog lokalnog savijanja pojasni tapovi uzloeni istovremenom dejstvu aksijalne sile i momenta savijanja. Stoga, u ovakvim sluajevima, pojasne tapove
preko kojih se direktno unosi optereenje treba dimenzionisati prema pravilima za ekscentrino pritisnute, odnosno zategnute elemente, zavisno od znaka aksijalne sile.
2. Duina pritisnutih tapova treba da bude to manja. Na ovaj nain se poveava otpornost pritisnutih tapova na izvijanje, jer je, kao to je poznato, kritina sila elastinog
izvijanja obrnuto proporcionalna kvadratu duine. Smanjenje duine pritisnutog pojasa
moe da se ostvari proguavanjem mree reetkastog nosaa, odnosno umetanjem vertikala i obrazovanjem novih vorova.
3. Uglovi pod kojima se sustiu tapovi reetkastih nosaa treba da budu vei od 30.
U suprotnom, da bi se ostvarile veze, bilo u zavarenoj izradi ili pomou zavrtnjeva, neophodni su dugaki i nepravilni vorni limovi, a same veze su teko pristupane i dugake.
Kod reetkastih nosaa sa prostom dijagonalnom ispunom najpovoljnije je da dijagonale
sa pojasnim tapovima zaklapaju ugao od 60. U sluaju reetkastih nosaa sa vertikalama
i dijagonalama, ugao od 45 predstavlja optimalno reenje.
615
4. tapovi reetkastih nosaa treba da budu pravi izmeu vorova. Krive ili kolenaste
tapove treba izbegavati jer se kod njih, zbog odstupanja od zamiljene prave linije koja
spaja susedne vorove, javljaju lokalni momenti savijanja.
5. Montane nastavke pojasnih tapova treba predvideti neposredno uz vorove, sa
strane manje napregnutog tapa. Na ovaj nain montani nastavci su osloboeni eventualnih sekundarnih uticaja od izvijanja tapova i optereeni su manjim silama, pa se postie
uteda na spojnim sredstvima. Postavljanje montanog nastavka tano na mestu preseka sistemnih linija tapova znatno komplikuje i poskupljuje njegovu izradu.
6. Pojasni tapovi treba da budu pravi u okviru jednog montanog komada. Na ovaj
nain se izbegavaju relativno skupi radioniki nastavci. Ukoliko je pak neophodna promena pravca u okviru jednog montanog segmenta, ona treba da se ostvari u voru kako bi
tapovi ispune prihvatili skretne sile.
5.4.3 Oblici i dimenzije reetkastih nosaa

Za reetkaste nosae se, uglavnom, koriste isti statiki sistemi kao i kod punih nosaa.
Dakle, najee se primenjuju proste grede, kontinualni nosai, konzole i luni nosai, a
ree Gerberovi nosai, ija je znaajnija upotreba vezana za poetnu fazu razvoja elinih
konstrukcija. U zavisnosti od statikog sistema, funkcije nosaa, tipa konstrukcije i intenziteta optereenja, reetkasti nosai imaju razliite oblike i dimenzije. Njihov oblik definisan je geometrijom pojasnih tapova, odnosno spoljanjom konturom nosaa.
Reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima mogu da budu pravougaonog (slika
4.158a) ili trapezasetog oblika (slika 4.158b), ukoliko su izostavljene oslonake vertikale.
U visokogradnji se najee primenjuju kao ronjae, podni nosai, podvlake, spregovi i
kranski nosai, a u mostogradnji kao glavni nosai i spregovi. Racionalna visina reetkastih nosaa sa paralelnim pojasevima kree se u opsegu od ! / 10 do ! / 15 za lake nosae
kao to su ronjae, odnosno od ! / 7 do ! / 9 za teke nosae (npr. glavni mostovski nosai), gde je ! raspon nosaa. Navedene vrednosti odnose se na reetkaste nosae statikog
sistema proste grede, dok se za kontinualne nosae mogu usvojiti neto manje visine, pa se
tako na primer kod mostovskih nosaa visina kree od ! / 9 do ! / 12 . Rasponi reetkastih
nosaa sa paralelnim pojasevima variraju od minimalnih, koji se kreu od 10 do 18 m za
ronjae i podne nosae, do maksimalnih, koji u pojedinim sluajevima premauju 100 m
(npr. mostovski nosai).
Dispozicija tapova ispune zavisi od niza faktora kao to su: raspon nosaa, visina nosaa, poloaj i karakter optereenja itd. Kada spoljanje optereenje ne menja smer delovanja, kao to je sluaj sa vertikalnim gravitacionim optereenjem, odnosno ako nema alternativnog naprezanja, dijagonale reetkastih nosaa sa paralelnim pojasevima treba da padaju prema sredini, simetrino sa obe strane (slika 4.158a). Na taj nain su sve dijagonale
zategnute to je veoma racionalno sa stanovita utroka materijala, jer pritisnuti tapovi
zbog izvijanja zahtevaju znatno robusnije poprene preseke. Meutim, najracionalnija je
primena proste reetkaste ispune, koja je sastavljena iskljuivo od dijagonala (slika
4.158c). Iako je u ovom sluaju svaka druga dijagonala pritisnuta ukupna teina reetkastog nosaa je manja jer su izostavljane vertikale. Reetkastim nosaima sa prostom trougaonom ispunom esto se dodaju vertikale (slika 4.158d), kako bi se smanjila duina izvijanja pritisnutog pojasa u ravni reetkastog nosaa i omoguilo uvoenje optereenja preko gue mree vorova.
616
Slika 4.158 - Reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima
Reetkasta ukruenja - spregovi se gotovo iskljuivo izvode kao nosai sa paralelnim pojasevima. Najee se kao spregovi koriste reetkasti nosai sa rombinom ispunom, K-ispunom
ili sa ukrtenim dijagonalama. Rombina ispuna (slika 4.159a) se najee primenjuje za spregove za prijem vetra kod mostovskih nosaa. Ovakav oblik ispune je posebno povoljan, jer
obezbeuje pridravanje pritisnutih tapova u sredinama raspona, pa je na taj nain duina izvijanja pritisnutog pojasa jednaka polovini duine tapa. Kod spregova sa rombinom ispunom
mogu da se izostave vertikale, izuzev jedne, obino srednje, koja obezbeuje stabilnu trougaonu strukturu (slika 4.159b). Spregovi sa K-ispunom (slika 4.159c) imaju kratke tapove ispune,
to je veoma bitno sa stanovita otpornosti na izvijanje, jer omoguava primenu relativno malih
poprenih preseka sastavljenih od jednog ili dva L-profila. Primenjuju se podjednako efikasno i
u zgradarstvu i u mostogradji. Spregovi sa ukrtenim dijagonalama (slika 4.159d) se primenjuju kod preteno mirnog optereenja. Dijagonale se kod ovakvih spregova dimenzioniu kao zategnuti tapovi, jer se smatra da se izuzetno vitke pritisnute dijagonale izvijaju pri vrlo malim
silama i ne mogu uestvovati u daljem prenoenju optereenja. Primena ukrtenih dijagonala je
pogodna kada je spreg izloen alternativnom optereenju, pa se ovakvi spregovi nazivaju i alternativni spregovi.
Slika 4.159 - Oblici ispune kod reetkastih ukruenja - spregova
617
Kod mostovskih nosaa izuzetno velikih raspona primenjuju se reetkasti nosai sa

sekundarnom ispunom (slika 4.160).
Slika 4.160 - Reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima i sekundarnom ispunom
Reetkasti nosai sa gornjim pojasom u nagibu primenjuju se iskljuivo u zgradarstvu

kao krovni nosai. Po obliku se mogu podeliti na trougaone i poligonalne.
Trougaoni reetkasti nosai (slika 4.161) se primenjuju kod strmih krovova sa nagibom
od 20-45%. Visine trougaonih reetkastih nosaa su neto vee i kreu se od etvrtine do
estine raspona ( ! / 6 h ! / 4 ). Ovako velika visina u sredini nosaa je neophodna kako
bi se izbegli otri uglovi (manji od 30) izmeu tapova. Za razliku od nosaa sa paralelnim pojasevima, kod trougaonih reetkastih nosaa dijagonale su zategnute kada padaju od
sredina nosaa ka krajevima (slika 4.161b). Maksimalan raspon trougaonih reetkastih nosaa (slika 4.161a,b) uslovljen je transportom. Imajui u vidu da je maksimalna visina gabarita za normalan elezniki transport 2,9 m, lako se moe uoiti da je primena trougaonih reetkastih nosaa ograniena na raspone do 15 m.
Meutim, trougaoni reetkasti nosai mogu da se koriste i za vee raspone (do 36 m),
ako se tapovi ispune oblikuju tako da se nosa moe podeliti na montane sekcije koje se
uklapaju u pomenute transportne gabarite (slika 4.161c,d).
Nesimetrini trougaoni reetkasti nosai koriste se kao krovni nosai kod krovova na
jednu vodu, (slika 4.161e), zatim kod "ed"-krovova u industrijskim objektima (slika
4.161g), ali i kao nadstrenice konzolnog statikog sistema (slika 4.161f).
Poligonalni reetkasti nosai (slika 4.162) se, za razliku od trougaonih, uglavnom primenjuju kod krovnih nosaa sa blagim nagibom (2-12%). Najee se koriste kao krovni
nosai veih raspona (od 18 do 36 m), i to kako u industrijskim objektima tako i u objektima visokogradnje. Visina ovakvih nosaa kree se u granicama od ! / 10 do ! / 14 , zavisno od intenziteta optereenja.
Izostavljanjem oslonakih vertikala i podizanjem oslanaca do nivoa gornjeg pojasa (slika
4.162b), obezbeuje se stabilnost nosaa na preturanje. Naime, teite reetkastog nosaa se
u tom sluaju nalazi ispod zamiljene linije koja spaja oslonce, pa se ona nalazi u stanju stabilne ravnotee. Zbog toga se ovakvi reetkasti nosai nazivaju autostabilni nosai. Primenom autostabilnih reetkastih nosaa se znatno pojednostavljuje postupak montae i izbegava postavljanje vertikalnih krovnih spregova. Ovi spregovi su neophodni kod reetkastih nosaa koji nisu autostabilni (slika 4.162a), jer obezbeuju stabilnost nosaa na preturanje.
Kao i kod reetkastih nosaa sa paralelnim pojasevima dijagonale su zategnute ako su
nagnute ka sredini (slika 4.162a). Zbog izostavljanja vertikala kod reetkastih nosaa sa
prostom dijagonalnom ispunom (slika 4.162c) smanjuje se ukupna teina tapova, ali se
poveava duina pojasnih tapova to rezultuje robusnijim poprenim presecima pritisnu-
618
tih tapova. Osim toga, zbog velikog rastojanja izmeu vorova, ovakvi nosai se ne preporuuju kada se optereenje unosi direktno du itavog pojasa.
Slika 4.161 - Trougaoni reetkasti nosai
Slika 4.162 - Poligonalni reetkasti nosai
619
Kod lakih krovnih pokrivaa, usled "siueg" dejstva vetra, moe da doe do alternativnog naprezanja, koje prouzrokuje pritisak u tapovima donjeg pojasa. U tom sluaju
neophodno je mestimino bono pridravanje donjeg pojasa. Bono pridravanje donjeg
pojasa krovnih nosaa esto se obezbeuje primenom ronjaa sa kosnicima. U tom sluaju, da bi se omoguilo vezivanje kosnika, vertikale reetkastih krovnih nosaa treba da lee u istoj ravni kao i ronjae, odnosno da sa tapovima gornjeg pojasa zaklapaju ugao od
90, jer su ronjae uglavnom upravne na krovnu ravan. Osim toga pri oblikovanju krovnih nosaa preko kojih se postavljaju ronjae sa kosnicima, poeljno je da i donji pojas
bude u nagibu (slika 4.162d), kako bi svi kosnici imali istu duinu.
Jedan od naina za obezbeenje prirodnog osvetljenja u halama je primena svetlarnika.
Svetlarnik moe da bude izveden kao zasebna konstrukcija, koja lei na glavnom krovnom
nosau i omoguava postavljanje svetlih povrina. Meutim, posebnim oblikovanjem reetkastih krovnih nosaa moe se postii da oni istovremeno predstavljaju i noseu konstrukciju svetlarnika. Na slici 4.163 je prikazano nekoliko karakteristinih primera krovnih
nosaa kod krovova sa svetlarnicima.
Slika 4.163 - Reetkasti nosai kod krovova sa svetlarnikom
Za krovne nosae veih raspona koriste se poligonalni reetkasti nosai sa sekundarnom ispunom. Sekundarna ispuna postavlja se kako bi se obezbedila gua mrea vorova
na gornjem pritisnutom pojasu. Neki primeri reetkastih nosaa sa sekundarnom ispunom
prikazani su na slici 4.164.
Parabolini reetkasti nosai (slika 4.165) su nosai kod kojih vorovi bar jednog pojasa
obrazuju parabolu. Pojasevi parabolinih nosaa su uglavnom poligonalni, jer primena krivih
tapova prouzrokuje sekundarne uticaje savijanja. Najee je samo jedan pojas parabolian
(slika 4.165a,b,d,e), ali ima reenja i sa oba parabolina pojasa (slika 4.165c). Ovakvi reetkasti nosai su pogodni, jer njihov oblik moe da se prilagodi dijagramu momenata savijanja. Primenjuju se u mostogradnji kao glavni mostovski nosai sa saobraajem na gornjem
(slika 4.165b,d) i donjem pojasu (slika 4.165a,e) i kao krovni nosai kod parabolinih (lunih) krovova. to se tie statikih sistema, najee se izvode kao proste grede (slika 4.165ac), kontinualni nosai (slika 4.165e), ukljetene grede (slika 4.165d) i luni nosai.
620
Slika 4.164 - Krovni nosai sa sekundarnom ispunom
Luni nosai su po pravilu parabolinog oblika, dok ree njihovi vorovi lee na delu
krunog luka.
Slika 4.165 - Parabolini reetkasti nosai
621
5.4.4 Oblici poprenih preseka reetkastih nosaa

Kao tapovi reetkastih nosaa koriste se svi standardni valjani profili, kako otvorenog
tako i zatvorenog poprenog preseka kao i popreni preseci obrazovani zavarivanjem. Izbor poprenog preseka zavisi od intenziteta naprezanja, naina konstrukcijskog oblikovanja veza u vorovima, poloaja tapa u konstrukciji (pojasni ili tap ispune) i predviene
funkcije reetkastog nosaa. Valjani profili se primenjuju kao samostalni, jednodelni tapovi ili kao sastavni elementi viedelnih poprenih preseka. Oblici poprenih preseka koji
se najee primenjuju prikazani su u okviru tabele 4.37.
Tabela 4.37 - Oblici poprenih preseka tapova reetkastih nosaa
tapovi ispune
a)
b)
c)
d)
e)
f)
Dvozidni reetkasti nosai
Jednozidni reetkasti nosai
Reetkasti nosai bez

vornog lima
Pojasni tapovi
622
Kao pojasni tapovi kod reetkastih nosaa bez vornog lima (tabela 4.37a) se primenjuju valjani L, U i I (I, IPE, HEA, HEB i HEM) profili, uplji profili krunog, kvadratnog
i pravougaonog poprenog preseka i I-profili obrazovani zavarivanjem. Takoe se koriste i
1/2I-profili dobijeni seenjem standardnih I-profila. Kod ovakvih poprenih preseka tapovi ispune se vezuju preko rebra koje ima ulogu vornog lima.
tapovi ispune kod reetkastih nosaa bez vornog lima (tabela 4.37b) se direktno, zavarivanjem, vezuju za pojasne tapove. Primena mehanikih spojnih stredstava je mogua
samo kada pojasni tapovi imaju oblik T-preseka ije rebro ima dovoljnu visinu za pravilno postavljanje zavrtnjeva. Osim standardnih valjanih proizvoda i I-poprenog preseka
obrazovanih zavarivanjem, kod lakih reetkastih nosaa se za tapove ispune mogu koristiti i pljoti i okrugli elik (npr. kod "R" - ronjaa).
Izbor oblika poprenih preseka pojasnih tapova i tapova ispune ne moe da se vri
nezavisno. Prilikom izbora preseka tapova, kod reetkastih nosaa bez vornog lima, treba izbegavati kombinacije pojasnih tapova i tapova ispune ije je direktno vezivanje
konstrukcijski nepovoljno ili nemogue.
Posebno su atraktivni reetkasti nosai kod kojih su i pojasni tapovi i tapovi ispune
izraeni od upljih profila povezanih direktnim zavarivanjem. Primenjuju se uglavnom u
zgradarstvu kao krovni nosai, i to u vidu dvopojasnih, ili ee, tropojasnih i etvoropojasnih reetkastih nosaa.
Kod jednozidnih reetkastih nosaa veza tapova ispune za pojasne tapove se ostvaruje indirektno, preko vornog lima. Kao pojasni tapovi (tabela 4.37c) koriste se standardni
valjani proizvodi, jednodelnog ili viedelnog poprenog preseka i profili obrazovani zavarivanjem. vorni lim se za pojasne tapove vezuje zavarivanem ili, ree, zavrtnjevima.
tapovi ispune (tabela 4.37d) su, uglavnom, valjani L i U-profili i uplji preseci krunog i
kvadratnog poprenog preseka. Dvodelni tapovi se najee izrauju od L i U-profila. Za
zategnute tapove se primenjuju "leima" okrenuti L ili U-profili, dok su za pritisnute tapove, zbog vee otpornosti na izvijanje, povoljniji unakrsno postavljeni L-profili. Zbog izjednaene otpornosti na izvijanje oko obe glavne ose inercije, sanduasti preseci dobijeni
zavarivanjem dva L ili U-profila, su posebno povoljni za pritisnute tapove. Veze tapova
ispune za vorni lim se ostvaruju zavarivanjem ili pomou zavrtnjeva.
vorni limovi se, kod dvozidnih reetkastih nosaa, postavljaju u dve paralelne ravni,
to omoguava postavljanje veeg broja avova, odnosno zavrtnjeva za vezu tapova ispune. Na ovaj nain mogu da se prenesu znaajne aksijalne sile, koje se javljaju kod tapova
ispune tekih reetkastih nosaa. Kod ovakvih nosaa se veza vornog lima sa pojasnim
tapovima, po pravilu, ostvaruje zavarivanjem.
Pojasni tapovi dvozidnih reetkastih nosaa (tabela 4.37e) se izrauju od valjanih U, I
i L-profila jednodelnog i dvodelnog poprenog preseka i sanduastih, eirastih i I-profila
obrazovanih zavarivanjem. Kod mostovskih reetkastih nosaa se, po pravilu, primenjuju
zavareni sanduasti i eirasti popreni preseci i dvodelni popreni preseci obrazovani od
dva U-profila sa ili bez ojaanja. U zgradarstvu, zbog manjih naprezanja, pojasni tapovi
se izrauju od upljih kvadratnih i pravougaonih poprenih preseka, kao i valjanih U i
I- profila. Zategnuti pojasni tapovi mogu da se formiraju i od dva raznokraka L-profila.
Popreni preseci tapova ispune dvozidnih reetkastih nosaa (tabela 4.37f) se oblikuju
tako da imaju dve paralelne ravni preko kojih se ostvaruje veza sa vornim limovima.
Osim toga, njihova ukupna visina treba da odgovara unutranjem rastojanju izmeu vornih limova. Kao zategnuti tapovi ispune najee se primenjuju U-profili, valjani ili zavareni I profili i preseci formirani od dva jednakokraka ili raznokraka L-profila. Za pritisnute
623
tapove koriste se sanduasti preseci u zavarenoj izradi i viedelni popreni preseci obrazovani od U ili L-profila.
Kod viedelnih poprenih preseka, bez obzira da li se radi o pritisnutim ili zategnutim tapovima, potrebno je mestimino povezivanje samostalnih elemenata. Dok je kod zategnutih
tapova povezivanje samostalnih elemenata konstruktivne prirode, pre svega radi ouvanja geometrije i spreavanja oteenja pri transportu, kod pritisnutih elemenata rastojanje taaka mestiminog pridravanja utie na ponaanje tapa, a samim tim i na postupak prorauna.
Viedelni pritisnuti tapovi mogu se pri proraunu tretirati kao tapovi jednodelnog
preseka, samo ako je rastojanje spojnih limova manje od 15 imin , gde je imin minimalni
poluprenik inercije samostalnog elementa. U sluaju tapova izraenih od unakrsno postavljenih ugaonika, prema standardu za centino pritisnute tapove viedelnog poprenog
preseka, dozvoljeno je znatno vee rastojanje izmeu vezica ( 70 imin ). Stoga je upotreba
dva unakrsno postavljena ugaonika znatno povoljnija od dva "leima" okrenuta ugaonika,
jer imaju veu otpornost na izvijanje i zahtevaju znatno manji broj vezica.
Iako su viedelni popreni preseci uglavnom laki od ekvivalentnih jednodelnih, izrada
jednodelnih poprenih preseka je jeftinija, jer otpadaju operacije neophodne za povezivanje izmeu vorova. Osim toga, povoljniji su i sa stanovita odravanja, jer su pristupani
sa svih strana, a imaju i manju povrinu za bojenje.
Slika 4.166 - Konstruktivne mere kod viedelnih poprenih preseka u koroziono

agresivnom okruenju
Kod viedelnih tapova u sklopu reetkastih nosaa koji se nalaze na otvorenom prostoru (npr. mostovski nosai) ili u drugim okruenjima sa poveanom korozionom aktivnou, meuprostor izmeu viedelnih tapova mora da bude dovoljno irok, kako bi se
omoguilo nanoenje antikorozionih premaza pri odravanju konstrukcije. U suprotnom
ovaj meuprostor treba ispuniti podmetaem (slika 4.166b). Ovaj problem je posebno aktuelan kod viedelnih preseka kod kojih se samostalni elementi nalaze na bliskom rastojanju. Stoga se propisuje minimalno rastojanje izmeu samostalnih elemenata (slika 4.166):
h / 6 ili 10 mm u zgradarstvu
a
.
h / 6 ili 15 mm u mostogradnji
(4.370)
624
5.4.5 Proraun tapova reetkastih nosaa

Pri odreivanju sila u tapovima reetkastih nosaa koristi se proraunski model koji je
zasnovan na sledeim pretpostavkama:
1. tapovi su idealno zglobno oslonjeni,
2. optereenje deluje u vorovima (sopstvena teina tapova se moe zanemariti ili se
pak koncentrie u vorovima),
3. ose tapova su prave i centrisane.
Primenom ovakvog proraunskog modela znatno se pojednostavljuje postupak prorauna, jer su tapovi izloeni samo dejstvu aksijalnih sila. Imajuu u vidu navedene pretpostavke, u poetnim fazama razvoja elinih konstrukcija veze, u vorovima su obrazovane
pomou epova i obraznih limova (slika 4.167a), kako bi se omoguila nesmetana rotacija
tapova u voru. Meutim, ovakve veze su jako komplikovane, teke i estetski nepovoljne,
a trenje izmeu obraznih limova ipak ograniava slobodno obrtanje. Zbog evidentnih nedostataka, poslednjih decenija se odustalo od primene idealno zglobnih veza sa epovima,
ve se primenjuju veze koje su znatno jednostavnije za izradu i estetski povoljnije, bez obzira na krutost koju nesumnjivo poseduju. Osim toga, u pojedinim sluajevima se doputa
i ekscentrino vezivanje tapova (slika 4.167b).
Slika 4.167 - Razliiti koncepti oblikovanja vorova reetkastih nosaa: a) tradicionalni (stari)
koncept; b) savremeni koncept
Ovakva odstupanja od idealizovanog proraunskog modela, bilo da je re o krutim vezama u vorovima ili ekscentrinom vezivanju, dovode do pojave sekundarnih uticaja. Naime,
u tapovima reetkastih nosaa se kao dominantna, odnosno primarna naprezanja javljaju
normalni naponi izazvani dejstvom aksijalnih sila ( N ), dok se uticaji nastali usled momenata savijanja ( M ) smatraju sekundarnim. Meutim, moe se pokazati da uticaji usled momenata savijanja u krutim uglovima mogu da se zanemare. Kao potvrda ove injenice moe
da poslui primer prikazan na slici 4.168, na kojem se uoava da su normalni naponi usled
aksijalnih sila ( N ) i preko 10 puta vei od sekundarnih napona izazvanih savijanjem
( M ). Momenti savijanja u vorovima reetkastog nosaa odreeni su uz pretpostavku o
625
idealno krutim vezama. Kod veine veza izvedenih pomou zavrtnjeva dolazi do izvesne relativne rotacije, usled ponitavanja zazora izmeu vrata zavrtnja i rupe i zbog deformacije
prikljunih elemenata (npr. vornih limova), pa su usled polukrutog ponaanja ovakvih veza
momenti savijanja, a samim tim i sekundarni naponi, jo manji i mogu da se zanemare.
Slika 4.168 - Sekundarni uticaji usled krutih veza u vorovima
Ukoliko se optereenje unosi izvan vorova reetkastog nosaa, kao na primer kod reetkastih ronjaa i kranskih nosaa, ono izaziva lokalno savijanje pojasa du kojeg deluje. Momenti savijanja koji su posledica ovakvog savijanja izmeu vorova ne mogu se zanemariti,
ve treba da se tretiraju kao primarni uticaji. Prema tome, pojasne tapove treba dimenzionisati na kombinovano dejstvo aksijalne sile (pritiska ili zatezanja) i momenta savijanja. Zbog
toga su, po pravilu, pojasni tapovi znatno krui od tapova ispune, pa se pri proraunu statikih uticaja, lokalni momenti savijanja mogu odrediti primenom pojednostavljenog modela
(slika 4.169). Zbog svoje relativno male krutosti, tapovi ispune su osloboeni uticaja momenata savijanja, ve samo obezbeuju oslanjanje kontinualnog pojasa.
Sile u tapovima se odreuju primenom poznatih metoda Statike konstrukcija. Dimenzionisanjem svakog pojedinanog tapa prema silama koje na njega deluju dobijaju se reetkasti nosai minimalne teine. Meutim, kod pojasnih tapova trokovi izrade radionikih nastavaka uglavnom prevazilaze utede na teini, pa je samo kod nosaa veih raspona
opravdana promena poprenog preseka du nosaa. Ova promena se najee ne vri za
svaki tap pojedinano, ve se isti preseci usvajaju za grupe susednih tapova optereenih
slinim silama, ime se umanjuje broj radionikih nastavaka. Kod nosaa manjih raspona
ekonominija je primena konstantnog pojasa du itavog raspona.
626
Slika 4.169 - Lokalno savijanje pojasnih tapova - proraunski model
Da bi se izbegli sekundarni uticaji koji potiu usled momenata ekscentrinosti potrebno

je da se izvri centrisanje tapova. Pre svega treba voditi rauna da popreni preseci tapova imaju barem jednu osu simetrije, koja treba da lei u ravni reetkastog nosaa, kako bi
se obezbedilo da teine linije svih tapova budu u istoj ravni. Osim toga, treba teiti da se
teine linije pojasnih tapova i tapova ispune seku u vorovima nosaa. Na ovaj nain se
izbegavaju sekundarni uticaju. Meutim, iz konstruktivnih razloga nekad nije mogue ispotovati ovo osnovno pravilo za konstruisanje reetkastih nosaa. Usled promene poprenog preseka pojasnih tapova du nosaa iji pojasni tapovi imaju oblik T-preseka (valjani T i 1/2I-profili i viedelni preseci od dva "leima" okrenuta ugaonika), ili usled nesimetrinog ojaanja preseka, dolazi do pomeranja teita. U ovakvim sluajevima se ne vri
centrisanje svih pojasnih tapova prema teinim linijama, jer to dovodi do skokovite spoljanje ivice reetkastog nosaa to je konstrukciono i estetski nedopustivo. Kod reetkastih nosaa sa viestruko promenljivim poprenim presecima pojasnih tapova poloaj sistemne linije odreuje se kao aritmetika sredina ivinih rastojanja (slika 4.170a):
asr =
1 n
ai
n i =1
(4.371)
gde je n broj pojasnih tapova razliitog poprenog preseka.

Na ovaj nain se sekundarni uticaji svode na minimalnu meru, pa se mogu zanemariti.
Problem centisanja pojasnih tapova promenljivog preseka moe da se prevazie ekscentrinim vezivanjem tapova ispune (slika 4.170b). Rastojanje za koje je potrebno ekscentrisati tapove ispune treba da se odredi iz uslova ravnotee vora:
u=
On e
On e
.
=
Rn
On +1 On
(4.371)
Prilikom vezivanja tapova ispune uvek treba teiti da se teite tapa poklapa sa teitem spojnih sredstava, kao bi se izbegli sekudarni uticaji. Meutim, kod L-profila koji se
veoma esto koriste kao tapovi ispune ne poklapaju se teina osa i linija zavrtnjeva, pa je
ekscentricitet neizbean. U ovom sluaju postoje dve mogunosti za centrisanje:
prema liniji zavrtnjeva (slika 4.171a) ili
prema teinoj liniji (slika 4.171b).
627
Slika 4.170 - Centrisanje pojaseva promenljivog preseka
U prvom sluaju u zavrtnjevima se javlja naprezanje samo usled aksijalne sile, dok se u
tapu pored aksijalne sile, usled ekscentriciteta, javlja i moment savijanja. U suprotnom,
ako se tapovi ispune centriu prema teitu preseka, u zavrtnjevima se, osim komponente
sile koja je paralelna sa pravcem sile zatezanja ( F1 = N t / n ), javljaju i dodatne sile ( F2 )
od momenta ekscentriciteta ( M e = N t z ), koje su upravne na pravac zetezanja. U tapu
se, samo u zoni veze, javlja moment ekscentriciteta i to znatno manjeg intenziteta, pa se
moe zanemariti. Maksimalna dodatna sila ( max F2 ) javlja se u krajnjim, najudaljenijim,
zavrtnjevima (slika 4.171b) i moe da se odredi na sledei nain:
max F2
N t z rmax
.
ri2
(4.373)
Prema tome, maksimalna rezultujua sila se, takoe, javlja u najudaljenijim

zavrtnjevima i moe da se odredi na sledei nain:
max FR
= F12 + F22 .
(4.374)
Kako ova sila bez problema moe da se prenese sa tri ili eventualno etiri zavrtnja,
zbog manjeg naprezanja tapa, koji je u ovom sluaju aksijalno napregnut, povoljnije je
primenjivati centrisanje veze prema teitu tapa nego prema liniji zavrtneva.
628
Slika 4.171 - Centrisanje tapova ispune
Kako su reetkasti nosai dominantno optereeni aksijalnim silama, kod statiki

odreenih reetkastih nosaa nosivost itavog sistema je uslovljena nosivou najslabijeg
tapa. Kod statiki neodreenih nosaa, bilo da je re o spoljanjoj ili unutranjoj
neodreenosti, postoji izvesna rezerva nosivosti zbog plastine preraspodele sila.
Dimenzionisanje tapova reetkastih nosaa treba da se sprovodi prema pravilima za
proraun aksijalno zategnutih, odnosno pritisnutih elemenata, u zavisnosti od znaka
aksijalne sile.
Kod zategnutih tapova za dimenzionisanje je merodavna samo neto povrina
poprenog preseka, ali na dimenzije i oblik poprenih preseka tapova zategnutog pojasa
mogu da utiu i neki konstruktivni aspekti, kao na primer nain ostvarivanja veza. Zategnuti tapovi koji su oslabljeni rupama za mehanika spojna sredstava, ili im je iz bilo kog
drugog razloga redukovana povrina poprenog preseka (npr. zbog otvora za postavljanje
zavrtnjeva kod sanduastih preseka), treba da se kontrolie napon u neto preseku.
629
Slika 4.172 - Duine izvijanja pritisnutih tapova reetkastog nosaa
Pritisnuti tapovi se dimenzioniu prema standadu za centino pritisnute tapove jednodelnog (JUS U. E7.081), odnosno viedelnog preseka (JUS U. E7.091). Duine izvijanja
tapova reetkastih nosaa (slika 4.172) za izvijanje u ravni i izvan ravni nosaa, treba da
se odrede prema standardu JUS U. E7 086. Na slici 4.172 su ematski prikazane duine izvijanja pritisnutog pojasa i dijagonale, kod jednog dvopojasnog reetkastog nosaa. Usled
krutosti veze, moe se smatrati da su krajevi tapova ispune elastino ukljeteni, pa je duina izvijanja u ravni nosaa manja od sistemne duine ( ! i = 0,8 ! ). Duina izvijanja dijagonale izvan ravni jednaka je sistemnoj duini. Izvijanje pritisnutog pojasa izvan ravni
reetkastog nosaa zavisi od rastojanja taaka bonog pridravanja, pa je, ako je obezbeeno pridravanje u svakom voru, duina izvijanja za izvijanje izvan ravni, kao i za izvijanje u ravni, jednaka sistemnoj duini. Meutim, ako pritisnuti pojas nije bono pridran,
duina izvijanja je jednaka duini celog pritisnutog pojasa. Zbog ovako velike duine izvijanja, tapovi pritisnutog pojasa treba da imaju znatno veu krutost na savijanje izvan ravni, to zahteva neracionalno masivne preseke. Stoga uvek treba teiti da se duina izvijanja
pritisnutog pojasa izvan ravni nosaa, primenom razliitih konstrukcionih mera (npr. spregova), smanji na razumnu meru.
Ukoliko je raspon nosaa vei od transportne duine, potrebno je predvideti montane
nastavke. Oni se po pravilu izvode pomou zavrtnjeva, a lociraju se blizu vora na strani
slabije napregnutog tapa (slika 4.173). Najee se primenjuje klasini montani nastavci
sa podvezicama (slika 4.173a), mada je kod reetkastih nosaa od upljih profila veoma
esta upotreba nastavaka sa eonom ploom (slika 4.173b). Ako se tapovi ispune priklju-
630
uju zavarivanjem, u istom polju reetkastog nosaa u kojem se izvode montani nastavci
pojasnih tapova treba predvideti i montani natavak dijagonale (slika 4.173b), kako bi nosa mogao da se razdvoji u montane sekcije.
Slika 4.173 - Montani nastavci pojasnih tapova: a) sa podvezicama; b) sa eonom ploom
Slika 4.174 - Radioniki nastavci pojasnih tapova
Osim montanih nastavaka, kod reetkastih nosaa sa promenljivim poprenim presekom pojasa javljaju se i radioniki nastavci. Oni se izvode u zavarenoj izradi. uplji profili
krunog i pravougaonog poprenog preseka pruaju mnogo vie mogunosti za oblikovanje radionikih nastavaka (videti 5.4.7) u odnosu na profile otvorenog poprenog preseka,
kod kojih se radioniki nastavci izrauju ili direktnim zavarivanjem susednih tapova sueonim avovima (slika 4.174a), ili indirektno preko eone ploe (slika 4.174b). Kao i
631
montani nastavci i radioniki se izvode izvan vorova na strani manje napregnutog tapa,
jer njihovo postavljanje na teorijskom mestu vora znatno komplikuje vezu (slika 4.175).
Slika 4.175 - Radioniki nastavak na mestu vora
Osim u sluaju promene poprenog preseka pojasnih tapova, radioniki nastavci se javljaju i na mestima promene pravca sistemne linije pojasnih tapova, kao na primer u slemenu krovnih nosaa.
5.4.6 Proraun i konstrukcijsko oblikovanje vorova reetkastih nosaa

Sa stanovita konstrukcijskog oblikovanja vorovi reetkastih nosaa predstavljaju veoma osetljive detalje. Veza tapova ispune sa pojasnim tapovima moe da se ostvari direktno ili preko vornog lima. Direktni prikljuci se po pravilu izvode u zavarenoj izradi,
mada je kod pojasnih tapova T-preseka mogua primena zavrtnjeva za vezu tapova ispune od ugaonika sa rebrom T-preseka. Meutim, u veini sluajeva je nephodno predvideti
vorne limove, koji omoguavaju indirektno uvoenje sila u vorove reetkastih nosaa.
5.4.6.1 Reetkasti nosai sa vornim limom

Pri konstruisanju vornih limova, treba teiti da oni imaju:
minimalne dimenzije i
jednostavan oblik.
to su vee dimenzije vornog lima, vea je i krutost vora, pa se zbog toga poveavaju sekundarni uticaji usled momenata savijanja u krutim uglovima. Dimenzije vornog lima bitno zavise od uglova izmeu tapova. Isuvie otri uglovi (manji od 30) prouzrokuju
znatno vee dimenzije vornih limova, pa ih treba izbegavati.
Prilikom oblikovanja vornih limova treba teiti da bar dve ivice budu paralelne kako
bi itava serija vornih limova mogla da se izree iz jedne eline trake uz minimalan
otpad (slika 4.176). Izrada ovakvih vornih limova je znatno jednostavnija i jeftinija.
632
Slika 4.176 - Dobijanje vornih limova jednostavnih dimenzija rezanjem jedne eline trake
Dok su dimenzije i oblik vornog lima uslovljeni poloajem i dimenzijama tapova ispune, kao i konstruktivnim reenjem njihovog prikljuka za vorni lim, to jest duinom
veze, debljina vornog lima zavisi od nivoa naprezanja. vorni lim ima dvojaku funkciju:
da omogui uvoenje sila iz tapova ispune u vor reetkastog nosaa i da obezbedi ravnoteu vora. Zbog toga se u njemu javlja sloeno - dvoosno naponsko stanje, koje se ne moe jednostavno analitiki definisati. Dijagrami napona u vornom limu mogu da se odrede
eksperimentalnim postupcima (npr. naponsko-optikom analizom modela), numerikim
metodama (npr. metoda konanih elemenata), i direktnim merenjem pri ispitivanju konstrukcije. Meutim, uprkos ovako sloenom naprezanju vornog lima, pri njegovom dimenzionisanju mogu da se primene pribline metode zasnovane na stvarnoj raspodeli napona. S obzirom na dvojaku funkciju vornog lima, njegova debljina treba da se odredi na
osnovu dva kriterijuma: uvoenja sila u vor i ravnotee vora. Drugim reima, granino
stanje loma vornog lima moe da nastupi usled parcijalnog loma u zoni prikljuka tapova ispune, ili potpunim lomom na mestu teorijskog vora.
Realan raspored normalnih napona u zoni uvoenja sile u vorni lim (slika 4.177a), odreen na osnovu neke preciznije analize (numerike ili eksperimentalne), dozvoljava primenu uproenog proraunskog modela, koji podrazumeva linearno prostiranje napona
pod uglom od 30. Prema ovom modelu dijagram normalnih napona je konstantan na efektivnoj irini beff (slika 4.177b,c). Kontrolu napona treba sprovesti u merodavnom preseku
u kojem se javlja maksimalna sila. Kod veza sa mehanikim spojnim sredstvima to je presek kroz poslednji red zavrtnjeva (slika 4.177b), odnosno zakivaka, dok se kod veza u zavarenoj izrazi ovaj presek poklapa sa zavretkom avova (slika 4.177c). Prema tome, kontrola napona u vornom limu treba da se sprovede na sledei nain:
za veze sa zavrtnjevima:
F
F
=
dop
Aneto t beff n d 0
(4.375)
gde je n broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku.

za veze u zavarenoj izradi:
F
F
=
dop
A t beff
(4.376)
U oba sluaja efektiva irina vornog lima na mestu merodavnog preseka beff moe da
se odredi na isti nain:
beff = bv + 2 tg 30 ! v
gde su bv i ! v irina i duina veze (slika 4.177b,c).
(4.377)
633
Slika 4.177 - Uvoenje sile u vorni lim
Kod irokih zategnutih tapova ispune, koji su za vorni lim vezani sa nekoliko linija
zavrtnjeva (slika 4.177d), lom vornog lima moe da nastupi po izlomljenim neto presecima a-b-c-d, ili, kod kratkih veza, e-b-c-f. Kontrola napona u naznaenim presecima treba
da se sprovede sa punom silom zatezanja i neto povrinom preseka, dobijenom na osnovu
geometrije izlomljenog preseka i broja rupa za zavrtnjeve kroz koje prolazi posmatrani
presek.
Sa stanovita prorauna potpunog loma vornog lima na mestu teorijskog vora, razlikuju se dva sluaja:
kada je vorni lim sastavni deo pojasnih tapova (slika 4.178a) i
kada vorni lim nije sastavni deo pojasnih tapova (slika 4.178b).
U prvom sluaju, najoptereeniji presek A-A, koji sainjavaju pojasni tap i vorni lim,
je izloen dejstvu aksijalne sile N, smiue sile V i momenta ekscentriciteta M. Za vor re-
634
etkastog nosaa koji je prikazan na slici 4.178a, ove presene sile mogu da se odrede na
sledei nain:
N = U n + Dn cos1
(4.378)
V = Dn sin 1
(4.379)
M = N e
(4.380)
gde je e rastojanje izmeu teita pojasnih tapova i teita preseka A-A (slika 4.178a). U
nekim sluajevima debljina vornog lima moe da se odredi na osnovu empirijskih preporuka. Tako na primer kod tekih, dvozidnih reetkastih nosaa (npr. mostovski nosai), kod kojih vorni limovi ujedno predstavljaju rebra pojasnih tapova, zbog sloenog
naprezanja, debljina vornog lima treba da bude 20-30% vea od maksimalne debljine
rebra susednih pojasnih tapova, s tim da njegova debljina bude barem za 2-4 mm vea.
Slika 4.178 - Presene sile u vornom limu: a) kada je vorni lim sastavni deo pojasnih
tapova; b) kada vorni lim nije sastavni deo pojasnih tapova
Kada vorni lim nije sastavni deo pojasnih tapova, ve je sa pojasnim tapovima
po#
vezan zavarivanjem ili zavrtnjevima, na njega deluje rezultanta unutranjih sila R (slika
635
4.178b), koja moe da se odredi iz uslova ravnotee sila sa jedne strane vora. U sluaju
vora reetkastog nosaa prikazanog na slici 4.178b, rezultanta koja deluje u preseku B-B
moe da se odredi kao vektorski zbir sila:
# #
#
R = Dn + U / 2 ,
(4.381)
gde je U razlika sila u pojasnim tapovima ( U = U n +1 U n ), a Dn sila u zategnutoj
dijagonali. Presene sile koje napreu vorni lim (N, V i M) mogu da se odrede kada se iz#
vri redukcija rezultante unutranjih sila ( R ) na teite poprenog preseka vornog lima
(B-B):
(4.382)
N = R sin
V = R cos
(4.383)
M = N e .
(4.384)
Kada se veza vertikale sa vornim limom ostvaruje zavrtnjevima, proveru napona u

preseku B-B usled ovako sraunatih sila treba izvriti za neto presek. Meutim, ako je veza ostvarena sa malim brojem zavrtnjeva (npr. 2 ili 3), uticaj rupa moe da se zanemari.
S obzirom na dimenzije vornog lima, naponi koji se u njemu javljaju usled presenih
sila (N, V i M), dobijenih priblinim postupkom koji je izloen u prethodnom delu, uglavnom nisu znaajni, pa su za dimenzionisanje vornog lima najee merodavni normalni
naponi usled uvoenja sila u vor.
Veza vornog lima sa pojasnim tapovima se uglavnom izvodi zavarivanjem ili, pomou mehanikih spojnih sredstava. Pri proraunu ove veze, bilo da je ona ostvarena zavarivanjem ili mehanikim spojnim sredstvima, postoje dva sutinski razliita sluaja:
kada se pojasni tapovi prekidaju u voru (slika 4.179a) i
kada se pojasni tapovi ne prekidaju u voru (slika 4.179b).
Slika 4.179 - Veza vornog lima sa pojasnim tapovima
Prvi sluaj je nepovoljniji sa stanovita naprezanja vornog lima i njegove veze sa pojasnim tapovima. Naime, kada se pojasni tapovi prekidaju u voru, vezu svakog tapa
636
treba dimenzionisati prema sili koja se u njemu javlja ( On odnosno On 1 ). Stoga treba izbegavati prekid pojasnih tapova u voru, jer je u tom sluaju veza znatno manje napregnuta, pa samim tim i jeftinija. Kod neprekinutih pojasnih tapova, zbog materijalnog kontinuiteta, veza vornog lima sa pojasnim tapovima treba da prenese samo maksimalnu rezultantu koja se javlja u tapovima ispune Rmax . Za vor prikazan na slici 4.179b, ova rezultanta je jednaka razlici sila u pojasnim tapovima ( Rmax = On On 1 ).
Slika 4.180 - Uticajna linija za razliku sila u pojasnim tapovima
Kod reetkastih nosaa koji su izloeni dejstvu pokretnog optereenja, kao to su mostovski ili kranski nosai, rezultantu treba odrediti na osnovu uticajne linije za razliku sila
(slika 4.180). Vrednost maksimalne rezultante moe da se odredi i priblino prema sledeem izrazu:
Rmax = 1,2 1,5 ( max On +1 max On ) ,
gde su
max On +1
max On
(4.385)
maksimalne vrednosti sila u susednim pojasnim tapovima.
Ukoliko u voru deluje i spoljanje optereenje u vidu koncentrisane sile, vezu vornog
lima sa pojasnim tapovima treba dimenzionisati i za dejstvo ove sile. Na slici 4.181 su
prikazana dva karakteristina vora u kojima deluje i spoljanja koncentrisana sila F. Sila
R prema kojoj se dimenzionie veza vornog lima moe da se odredi na osnovu plana sila,
kao vektorski zbir rezultante tapova ispune i spoljanje sile F (slika 4.181). Treba napomenuti da ova sila (R) deluje u voru i da, ukoliko se teite pojasnih tapova ne poklapa
sa teitem veze, dolazi do ekscentriciteta, koji treba uzeti u obzir pri proraunu spojnih
sredstava. Ovaj ekscentricitet prouzrokuje moment savijanja u vezi.
Za ostvarivanje veze vornog lima sa pojasnim tapovima uglavnom se koristi zavarivanje. Prednosti veza u zavarenoj izradi u odnosu na veze mehanikim spojnim sredstvima
637
su, pre svega, bra, jednostavnija i jeftinija izrada. Osim toga, izbegava se slabljenje
poprenog preseka pojasnih tapova i samog vornog lima rupama za spojna sredstva.
Slika 4.181 - Naprezanje veze vornog lima sa pojasnim tapovima
Proraun veze vornog lima u zavarenoj izradi ilustrovan je na primeru vora reetkastog nosaa prikazanog na slici 4.182.
Slika 4.182 - vor reetkastog nosaa u zavarenoj izradi
638
Da bi se odredila stvarna duina ava ( ! ) za vezu vornog lima sa pojasom, neophodno

je da se najpre sraunaju veze tapova ispune od ijih duina zavise oblik i dimenzije vornog lima. Bez obzira to je potrebna duina avova za vezu vornog lima sa pojasom, koja
proistie iz iskorienja napona, uglavnom, manja od duine vornog lima, zavarivanje
obavezno treba izvesti po itavoj duini.
Veza pritisnute dijagonale ( Dn +1 ), koja je izraena od dva L-profila koja obrazuju sanduast presek (slika 4.182), ostvaruje se sa etiri poduna ugaona ava ( a2 x ! 2 ). Teite
tapa se poklapa sa teitem avova, pa se u njima javlja samo komponenta napona koja je
paralelna sa osom avova. Kontrola napona svodi se na:
VII =
Dn+1
Dn+1
=
w ,dop .
Aw , 2 4 a 2 ! 2
(4.386)
Kod svih tapova ispune zatvorenog poprenog preseka (npr. uplji hladno oblikovani
profili krunog i pravougaonog poprenog preseka, dva U-profila itd.), veza se ostvaruje
na isti nain, pa je i postupak prorauna analogan. Obavezno treba predvideti zatvaranje
upljih profila na njegovim krajevima kako bi se unutranjost zatitila od korozije. Zatvaranje se ostvaruje pomou elinih limova koji se zavaruju za vorni lim i tap ispune (slika 4.182).
Veze zategnutih tapova izraenih od jednog ugaonika ( Dn ) obavezno se izvode zavarivanjem. Da bi se izbeglo ekscentrino naprezanje ugaonika, on se postavlja tako da mu
teite i glavna osa inecije lee u srednjoj ravni vornog lima (slika 4.182), pa se veza mehanikim spojnim sredstvima ne moe ostvariti. Da bi se ostvarili ugaoni avovi,
neophodna je prethodna obrada (rasecanje) krajeva ugaonika, kako bi se obezbedilo njegovo naleganje na vorni lim. Zbog nepoklapanja teita tapa i veze dolazi do ekscentrinog
naprezanja avova, pa se osim smiue komponente ( VII ), u njima javlja i normalna komponenta napona (n). Kontrola napona ogleda se u sledeem:
VII =
n=
Dn
Dn
=
w ,dop
Aw ,1 2 a1 ! 1
Dn e
Dn e
=
w,dop
Ww,1
2 a1 !12 / 6
w, u = n 2 + VII2 = VII 1 + 36 (e / ! 1 )2 w, dop .
(4.387)
(4.388)
(4.389)
Dakle, osim pojedinane kontrole obe komponente napona, potrebno je proveriti i uporedni napon w,u . Primena tapova ispune od jednog ugaonika koji je "leima" oslonjen
na vorni lim se, uprkos jednostavnoj vezi, ne preporuuje, jer teite tapa ne lei u ravni
reetkastog nosaa, pa se javlja ekscentrino naprezanje i tapa i veze.
Kada su odreene duine avova ( !1 i ! 2 ) za vezu tapova ispune sa vornim limom, uz
potovanje minimalnog rastojanja izmeu kraja tapova ispune i pojasnih tapova (>50mm),
mogu da se odrede i dimenzije vornog lima. U sluaju vora prikazanog na slici 4.182 veza
vornog lima sa pojasnim tapovima moe da se ostvari na dva naina (varijante A i B sa slike 4.182). Kada se vorni lim vezuje samo sa donje strane pojasa (varijanta A) teite avova
se ne poklapa sa teitem tapa, pa se u avovima javlja moment ekscentriciteta:
M = (On +1 On ) e f = O h / 2
639
(4.390)
gde je e f rastojanje izmeu teita pojasa i avova, koje je kod dvoosno simetrinih preseka jednako polovini visine pojasnog tapa (h/2). Prema tome, usled sile O u avovima
se javljaju sledee komponente napona:
VII =
O
O
=
Aw 2 a !
(4.391)
M
O h / 2
.
=
Ww 2 a ! 2 / 6
(4.392)
nM =
Usled koncentrisane sile F koja deluje u voru javlja se dodatni normalni napon u
avovima:
nF =
F
2 a ! eff
(4.393)
gde je !eff efektivna irina avova koja se dobija uz pretpostavku da se naponi usled sile F linearno ire pod uglom od 45 (slika 4.182). Provera uporednih napona vri se na sledei nain:
w,u =
(n M + n F )2 + VII2
w ,dop .
(4.394)
U drugoj varijanti (slika 4.182b) teite avova se poklapa sa teitem pojasa, pa otpada komponenta normalnog napona (nM) usled momenta ekscentriciteta (4.392). Izvoenje
ovakve veze zahteva posebnu obradu pojasnih tapova i dva puta veu duinu avova.
Osim toga, javlja se ispupenje na gornjoj povrini pojasa, koje znatno komplikuje oslanjanje nosaa preko kojeg se unosi optereenje (npr. ronjae, ili podni nosai). Stoga se
preporuuje primena prve varijante (A) koja je znatno jednostavnija i jeftinija. Zbog velike
duine avova naponi u njima, i pored ekscentrinog naprezanja, nisu iskorieni, pa se
uglavnom mogu primeniti ugaoni avovi minimalne debljine (a=3 mm).
Ako su pojasni tapovi masivni, to je uglavnom sluaj kod reetkastih nosaa iji je
pojas izloen lokalnom savijanju (npr. kranski nosai), centrina veza tapova ispune prouzrokuje veoma dugake vorne limove koji su neracionalni i estetski neprihvatljivi (slika
4.183a), pa se u ovakvim sluajevima pribegava ekscentrinom prikljuku tapova ispune
(slika 4.183b). Na taj nain se znatno smanjuju dimenzije vornog lima, kruti pojasni tap
se dodatno optereuje momentom ekscentriciteta ( M = R h / 2 ), koji se javlja kao posledica ovakvog prikljuka, a avovi su osloboeni dejstva momenta ekscentriciteta.
Slika 4.183 - Prikljuak tapova ispune
640
Uobiajeno je da se tapovi ispune u ovakvim sluajevima centriu na donju ivicu pojasnog tapa (slika 4.183b). Ekscentrino vezivanje se moe primeniti i kod vertikalnih spregova u zgradama skeletnog tipa (slika 4.184). Pri obrazovanju proraunskih modela obavezno treba uzeti u obzir ekscentricitet veza. Ovo se najjednostavnije postie uvoenjem
kratkih tapova beskonane krutosti (slika 4.184).
Slika 4.184 - Ekscentrino vezivanje tapova ispune vertikalnog sprega
Prilikom oblikovanja oslonakih vorova, treba teiti da osa oslonca prolazi kroz vor
reetkastog nosaa. Ispunjenje ovog zahteva, kod tapova reetkastih nosaa koji se u oslonakom voru sustiu pod veoma otrim uglom, dovodi do veoma dugakih vornih limova (slika 4.185a). Uvoenje oslonake reakcije (R) u tapove reetkastog nosaa ostvaruje
se savijanjem vornog lima, pa popreni presek A-A treba proveriti na dejstvo momenta
savijanja M = R e . Stoga je uglavnom neophodno da se vorni lim ojaa, na primer zavarivanjem jedne pojasne lamele sa donje strane vornog lima (slika 4.185a). Oslanjanje reetkastog nosaa moe biti i ekscentrino (slika 4.185b), ako se na taj nain (manje rastojanje e) smanjuje savijanje vornog lima.
641
Slika 4.185 - Oslonaki vorovi reetkastih nosaa: a) centrino oslanjanje;

b) ekscentrino oslanjanje
Dvozidni reetkasti nosai se, uglavnom, primenjuju kao glavni nosai eleznikih i
drumskih mostova. Oblikovanje vorova ovakvih, tekih reetkastih nosaa je veoma specifino. Na slici 4.186 je prikazan vor jednog mostovskog nosaa. Zbog izrazito dinamikog optereenja, pri oblikovanju vornog lima treba izbegavati otre prelaze, a poluprenik zaobljenja treba da bude vei od 100 mm. vorni limovi su ujedno i rebra sanduastog
preseka pojasnih tapova. Njihova veza sa rebrima pojasnih tapova ostvaruje se sueonim
avovima "S" kvaliteta. Ova veza se obavezno pomera za vie od 100 mm od kraja zaobljenja, kako bi se izbegla koncentracija napona u avovima. Poto je debljina vornog lima, zbog sloenog naprezanja, vea od debljine rebra, ivicu vornog lima na mestu sueonog ava treba obraditi, tako da njegova debljina bude jednaka debljini rebra pojasnog tapa. Blag prelaz sa jedne na drugu debljinu obezbeuje se nagibom, ne manjim od 1:5.
Montani nastavak je lociran neposredno uz vor na strani manje napregnutog tapa. Primenjuju se visokovredni zavrtnjevi sa punom silom pritezanja ili zakivci. Kod sanduastih
preseka potrebno je predvideti otvor na donjoj noici, kojim se omoguava postavljanje
spojnih sredstava. Slabljenje donje noice ovim otvorom nadoknauje se poveanjem njene debljine. Sanduasti presek se hermetiki zatvara pomou limova za ukruenje, koji se
obavezno postavljaju sa obe strane montanog nastavka. Osim toga, da bi se ouvala geometrija sanduastog preseka i obezbedila izvesna torziona krutost, ovakva ukruenja se,
sem na mestima montanih nastavaka, postavljaju i u treinama pojasnih tapova. Zbog
velike visine nosaa, koja je uglavnom vea od uobiajenog transportnog gabarita (2900
mm), veza tapova ispune za vorni lim ostvaruje se mehanikim spojnim sredstvima. Visina tapova ispune mora biti jednaka unutranjem rastojanju vornih limova. Pritisnute dijagonale su uglavnom sanduastog preseka. Na mestu veze sa vornim limom, rebra sanduastog preseka se blago povijaju i spajaju, tako da dijagonala u zoni nastavka ima I-presek. Da bi se prihvatile skretne sile, koje se javljaju u povijenim rebrima pritisnute dijagonale, na sredini visine rebara, postavlja se horizontalno, poduno ukruenje.
642
Slika 4.186 - Karakteristian vor mostovskog nosaa
Osim u mostogradnji dvozidni reetkasti nosai se primenjuju i u zgradarstvu, kod jae

napregnutih nosaa. Neki karakteristini primeri vorova dvozidnih reetkastih nosaa u
zgradarstvu dati su na slici 4.187. vorni limovi se zavaruju za pojasne tapove u dve paralelne ravni. Najee se kao pojasni tapovi koriste valjani U ili I-profili, koji su poloeni tako da njihove noice lee u dve paralelne vertikalne ravni. vorni limovi se zavaruju
za noice pojasnih tapova sueonim avovima, dok se tapovi ispune sa vornim limovima spajaju zavarivanjem (slika 4.187a) ili zavrtnjevima (slika 4.187b). Ukoliko su pojasni
tapovi uski, izvoenje ugaonih avova sa unutranje strane vornog lima moe biti znatno
oteano, pa se u ovom sluaju preporuuju zavrtnjevi. Da bi se ostvarila veza tapova ispune sa vornim limovima, ovi tapovi moraju imati dve paralelne spoljanje stranice, ije je
rastojanje jednako unutranjem rastojanju vornih limova. Stoga se kao tapovi ispune kod
ovakvih reetkastih nosaa koriste uglavnom U i I-valjani profili i viedelni preseci formirani od dva ugaonika ili U-profila.
Slika 4.187 - vorovi dvozidnih reetkastih nosaa u zgradarstvu
643
5.4.6.2 Reetkasti nosai bez vornog lima

Pojava zavarivanja kao tehnolokog procesa spajanja metala i njegova upotreba u elinim noseim konstrukcijma omoguila je veu primenu reetkastih nosaa bez vornih limova. Kod ovakvih nosaa veza tapova ispune se ostvaruje direktnim zavarivanjem tapova ispune za pojaseve reetkastog nosaa. Kod pojasnih tapova u obliku T-preseka veza tapova ispune se ostvaruje preko rebra, koje na neki nain predstavlja vorni lim, pa se
osim zavarivanja mogu primeniti i mehanika spojna sredstva (slika 4.188b). Kao tapovi
ispune mogu da se koriste kakoe T-profili (slika 4.188a), koji imaju veu krutost od ugaonika, ali zahtevaju posebnu obradu krajeva, to poskupljuje vezu.
Slika 4.188 - vorovi reetkastih nosaa bez vornog lima kod pojasa T-preseka
Reetkasti nosai sa pojasnim tapovima T-preseka predstavljaju svojevrsan prelaz izmeu klasinih reetkastih nosaa sa vornim limom i reetkastih nosaa bez vornog lima. Ovakvi vorovi mogu da se primenjuju samo kada je visina rebra dovoljna za realizaciju veze tapova ispune. U suprotnom, na rebro se zavaruje vorni lim, pa se takvi vorovi ne mogu svrstati u ovu grupu reetkastih nosaa.
Kada se pojasni tapovi obrazuju od valjanih ili zavarenih I-profila (slika 4.189) veza
tapova ispune se ostvaruje direktnim zavarivanjem za unutranju noicu. Kao tapovi ispune mogu da se koriste valjani I-profili (slika 4.189a) i uplji profili krunog (slika
4.189b) i pravougaonog (slika 4.189c) poprenog preseka.
Na mestima veze dijagonalnih tapova javljaju se horizontalne i vertikalne komponente
sila. Vertikalne komponente DV 1 i DV 2 (slika 4.189a) deluju upravno na pojas, i samo u
sluaju manjih sila mogu da se prihvate pomou noice I-profila. Kada su sile u dijaogonalama veeg intenziteta, da bi se spreila prekomerna deformacija noice koja utie na smanjenje nosivosti veze, potrebno je predvideti ukruenja. Ova ukruenja se zavaruju za noice i rebro I-profila, pa spreavaju deformaciju noice i ujedno obezbeuju pravilno uvoenje sile u rebro pojasnog tapa. Ukruenja mogu da budu izvedena u vidu valjanih
T-profila zavarenih sa obe strane rebra na mestima unoenja sila (slika 4.189a). Poto je
rebro pojasnog tapa na delu izmeu prikljuaka tapova ispune izloeno smicanju usled
sprega sila ( DV 1 i DV 2 ), ukruenja u obliku U-profila (slika 4.189c) i elinih limova (slika 4.189b) su jo efikasnija, jer, osim to spreavaju deformaciju noice i obezbeuju pravilno uvoenje vertikalnih sila, poveavaju i otpornost rebra pojasnog tapa na smicanje.
644
Slika 4.189 - Direktno zavarivanje tapova ispune za noice I-profila
Kao pojasni tapovi mogu da se koriste i poloeni U-profili (slika 4.190a). Veza
tapova ispune ostvaruje se direktnim zavarivanjem za rebro U-profila. Poto rebro ima
veoma malu krutost na savijanje ono ne moe da primi vertikalne komponente DV 1 i DV 2
koje deluju upravno na njega. Meusobnim zavarivanjem tapova ispune, pre veze sa
rebrom pojasnog tapa, uravnoteuju se vertikalne komponente suprotnog smera, pa se
izbegava savijanje rebra. U horizontalnim avovima za vezu tapova ispune sa pojasom
javlja se samo poduni napon usled sume horizontalnih komponenata sila u dijagonalama
DH 1 i DH 2 .
Primena pojasnih tapova od jednog ugaonika, koji u sluaju pritisnutog pojasa moe
biti ojaan lamelom (slika 4.190b) je mogua, ali u kombinaciji sa tapovima ispune koji
su takoe u vidu jednog ugaonika okrenutog tako da mu teite i jaa osa inercije
lee u ravni reetkastog nosaa.
Reetkasti nosai od upljih profila se, veoma esto, oblikuju bez vornog lima, tako
to se tapovi ispune direktnim zavarivanjem vezuju za pojasne tapove. Zbog veoma velike primene i specifinog ponaanja, reetkastim nosama od upljih krunih i pravougaonih profila posveen je poseban deo ovog poglavlja.
645
Slika 4.190 - Direktno zavarivanje pojasnih tapova kod pojasnih tapova u vidu:
a) U-profila; b) ojaanog ugaonika
5.4.7 Reetkasti nosai od upljih profila

U poslednje vreme reetkasti nosai izraeni od upljih profila imaju izuzetno veliku
primenu, pogotovu u zgradarstvu. Koriste se uplji profili krunog, kvadratnog i pravougaonog poprenog preseka. Kao kruni profili koriste se beavne cevi, dobijene istiskivanjem, i avne cevi, koje se proizvode hladnim ili toplim oblikovanjem i zavarivanjem. Pravougaoni i kvadratni uplji profili dobijaju se postupkom hladnog ili toplog oblikovanja od
krunih cevi. Zbog toga se kod ovakvih profila javljaju znaajni sopstveni naponi, pa se ne
preporuuju kod dinamiki optereenih konstrukcija. Osnovne prednosti upljih profila,
koje su omoguile njihovu veliku primenu, su:
manja teina - zbog rasporeda mase elika na periferiji preseka uplji profili su jako povoljni, posebno za elemente optereene na pritisak, pa se njihovom primenom ostvaruje uteda u materijalu, koja se kree oko 25% u zavisnosti od tipa
konstrukcije;
jeftinija antikoroziona zatita - obim poprenog preseka je manji nego kod klasinih valjnih profila otvorenog poprenog preseka, pa je samim tim manja i povrina izloena uticajima korozije (30-40%), to znatno smanjuje trokove antikorozione zatite;
mali aerodinamiki koeficijent - kod reetkastih konstrukcija na otvorenom prostoru
znaajno se smanjuje uticaj vetra na konstrukciju u poreenju sa reetkastim
konstrukcijama od valjanih profila otvorenog poprenog preseka;
velike mogunosti konstruktivnog i arhitektonskog oblikovanja - uplji profili pruaju mogunosti oblikovanja reetkastih nosaa raznovrsne geometrije koji su sa
estetskog stanovita prihvatljiviji od klasinih reetkastih nosaa izraenih od valjanih ili zavarenih profila otvorenog poprenog preseka.
uplji valjani profili izrauju se od zavarljivih konstrukcionih elika razliitih mehanikih karakteristika i hemijskog sastava. Debljina upljih profila kree se u opsegu od 1,5 mm
do 30 mm za 0361, odnosno 25 mm za 0561. U sluaju primene upljih profila sa veom
debljinom zidova zahteva se poseban dokaz njihove otpornosti na krti lom.
646
5.4.7.1 Reetkasti nosai od upljih profila krunog poprenog preseka

Zbog svog atraktivnog izgleda i velike mogunosti oblikovanja, reetkasti nosai od
krunih upljih profila se esto primenjuju kao krovni nosai u sportskim salama, kongresnim dvoranama, izlobenim paviljonima i slinim objektima u kojima izgled krovnih nosaa bitno utie na arhitekturu objekta, bilo da se radi o enterijeru ili eksterijeru. Osim toga, reetkasti nosai od upljih profila krunog poprenog preseka imaju primenu i u industrijskim objektima, kao i u svim drugim sluajevima kada ekonomska analiza opravdava
njihovu upotrebu.
Slika 4.191 - Obrada krajeva upljih profila krunog poprenog preseka kod tapova ispune
Veza tapova ispune sa pojasnim tapovima uglavnom se ostvaruje direktnim zavarivanjem, pa je stoga, u najveem broju sluajeva, neophodna posebna obrada krajeva (slika
4.191a), to poskupljuje izradu ovakvih nosaa. Meutim, savremene radionice za izradu elinih konstrukcija poseduju automatske ureaje koji ujedno seku i obrauju krajeve profila prema krivoj definisanoj presekom dva kruna cilindra razliitog prenika. Potreba za posebnom
obradom krajeva profila otpada kada je razmak (a) izmeu profila koji se spajaju, izazvan krivinom cevi, manji od 3 mm (slika 4.191b). Ovaj uslov se, kod tapova ispune veeg prenika
moe ostvariti nabiranjem kraja profila - deliminim spljotavanjem (slika 4.191c). Ovakvo nabiranje je mogue samo kod krunih upljih profila iji je prenik manji od 60,3 mm. Kod veih prenika moe se primeniti nabiranje upravno na podunu osu pojasnog tapa (slika
4.191d). U ovom sluaju nephodna je posebna obrada (polukruno rezanje) kraja profila, ali je
presek jednostavniji, pa se moe ostvariti kvalitetno zavarivanje. Umesto prilino komplikovanog i skupog rezanja krajeva profila prema krivoj prodora tapa ispune kroz pojasni profil (slika 4.191a), mogu se koristiti dva ravna reza koja dobro aproksimiraju ovu krivu (slika 4.191e).
piceve koji se nalaze na vrhovima treba obrusiti, jer odstupaju od linije prodora.
647
Kod komplikovanijih vorova, zbog smetanja veeg broja tapova u vor, ili u sluaju
promene poprenog preseka pojasnih tapova, javlja se potreba za redukcijom - suenjem
kraja upljeg profila. Ovo se moe ostvariti na dva naina: kosom (slika 4.192a) ili stepenastom (slika 4.192b) redukcijom. Kosa redukcija se ostvaruje kovanjem, a nagib kosine
treba da bude manji od 1:7. Stepenasta redukcija se izvodi pomou za to predvienog
alata, a smanjenje ne bi tebalo da bude vee od 25 mm ( 25 mm).
Ukoliko se sueono zavaruju dva uplja profila istog spoljanjeg prenika, a razliite
debljne zidova (slika 4.192c), da bi se obezbedilo potpuno provarivanje korena sueonih
avova, potrebno je proiriti kraj profila sa veom debljonom zida. Ova operacija se vri
pomou presa.
Slika 4.192 - Obrada krajeva upljih profila krunog poprenog preseka
Potpuno spoljoteni krajevi upljih profila krunog poprenog preseka (slika 4.192d),
mogu se ostvariti vruim kovanjem ili hladnim oblikovanjem na presama, s tim da je kovanje u vruem stanju povoljnije, jer se smanjuje opasnost od pojave prslina. Prilikom
hladnog spljotavanja mogu se javiti prsline koje treba zavariti, pa se u tim zonama javljaju znatni zaostali naponi. Primena upljih krunih profila sa potpuno spljotenim krajevima uobiajena je kod reetkastih spregova, jer se na taj nain omoguava veza sa zavrtnjevima, koja je povoljnija sa stanovita obezbeenja eljne geometrije konstrukcije. U ovakvim slujevima treba voditi rauna o veliini prenika cevi, kako bi spljoteni deo imao
dovoljnu irinu za smetanje zavrtnjeva.
Krajevi upljih profila mogu se, kovanjem pri crvenom usijanju potpuno zatvoriti (slika
4.192e). Ovakva obrada krajeva upljih krunih profila je karakteristina za tapove ispune
kod reetkastih nosaa sa vornim limovima.
Prilikom oblikovanja vorova kod reetkastih nosaa od upljih krunih profila najpovoljnije je direktno zavarivanje pojasnih tapova. Primena vornog lima (slika 4.193a) je
nepovoljna, zbog lokalnog savijanja pojasnog tapa izazvanog uvoenjem optereenja preko otre ivice vornog lima. Neto povoljnija situacija je kada vorni lim proseca pojasni
tap (slika 4.193b), ali se u tom sluaju poveavaju trokovi izrade i slabi pojasni tap.
Osim toga, rasecanje prouzrokuje koncentraciju napona i, u sluaju loe obrade, dovodi do
poveane opasnost od krtog loma, pa ovakvo oblikovanje ne treba primenjivati kod dinamiki optereenih konstrukcija.
648
Slika 4.193 - Oblikovanje vorova sa vornim limom kod reetkastih nosaa od upljih profila
krunog poprenog preseka
Prilikom direktnog zavarivanja tapova ispune za pojasne tapove, ukoliko se u voru

vezuje bar dva tapa ispune, to je najee sluaj, razlikuju se dva tipa vorova:
vorovi sa razmakom (slika 4.194a) i
vorovi sa preklopom (slika 4.194b).
Minimalan razmak izmeu dva tapa ispune na mestu veze proistie iz potrebe za
ostvarivanjem kvalitetnih avova i ne treba da je manji od zbira debljina zidova tapova ispune, odnosno 10 mm:
g = max{t1 + t2 ; 10 mm}.
(4.395)
Preklop se izraava u procentima:
ov =
q
100 [%] ,
p
i treba da bude vei od 25%.
Slika 4.194 - Definicija: a) razmaka i b) preklopa
(4.396)
649
Kod vorova sa razmakom (slika 4.195a) vertikalne komponenta sila u dijagonalama

izazivaju lokalno savijanje poprenog preseka pojasnog tapa. to je odnos prenika tapa
ispune ( d i ) i prenika pojasnog tapa za koji se prikljuuje ( d 0 ) manji to je vei uticaj
ovog savijanja. Stoga u nekim savremenim propisima postoje preporuke za minimalne
vrednosti ovih odnosa. Prema DIN-u ovaj odnos ( d i / d 0 ) treba da je vei ili jednak od
0,25, odnosno 0,40 kod znaajnijih konstrukcija. Evrokod 3 daje neto blai uslov:
0,2 d i / d 0 1,0 .
(4.397)
Slika 4.195 - Oblikovanje vorova bez vornog lima kod reetkastih nosaa od upljih profila
krunog poprenog preseka
Lokalno savijanje moe da se izbegne ako se vertikalne komponente sila u

dijagonalama uravnotee pomou dodatnog lima (slika 4.195b). Meutim, ovakvi vorovi
zahtevaju dodatne radove koji poskupljuju njihovu izradu, a i estetski su nepovoljniji.
Najvanija prednost vorova sa preklopom u odnosu na vorove sa razmakom je to se
kod njih uravnoteuju vertikalne komponente iz tapova ispune, pa se znatno smanjuje lokalno savijanje pojasnih tapova. Osnovno pravilo pri oblikovanju vorova sa preklopom
je da se zategnuti tap ispune (dijagonala) direktno zavari za pojasni tap, a da se pritisnuti
tap posebno obradi i zavari preko pojasnog i delimino preko zategnutog tapa ispune
(slika 4.195c). Ako su tapovi ispune izraeni od elika razliitog kvaliteta, element sa niom granicom razvlaenja treba da preklopi element sa viom granicom razvlaenja. Kada
se zbog nagiba tapova ispune i veliine njihovih prenika ne moe ostvariti minimalan
preklop, preporuuje se primena vertikalnog poprenog ukruenja, koje se zavaruje za pojasni tap i tapove ispune (slika 4.195d). Ovakvo ukruenje posebno je pogodno ako su
650
tapovi ispune razliitog prenika. Njegovom primenom pojasni tap se rastereuje od sekundarnih uticaja lokalnog savijanja. Delimino spljoteni tapovi ispune (slika 4.195e)
omoguavaju dovoljnu duinu avova, a poto su i tapovi ispune meusobno spojeni zavarivanjem dolazi do izjednaavanja vertikalnih komponenata sila u dijagonalama. Kod
potpuno spljotenih tapova ispune (slika 4.195f) obezbeena je dovoljna duina za njihovo spajanje sa pojasem, koji je u ovom sluaju izloen lokalnom savijanju, dodue neto
manjeg intenziteta, jer se vertikalne komponente sila unose preko veeg dela obima krunog profila. Poslednja dva reenja (slika 4.195e,f) zahtevaju vei rad na obradi krajeva
tapova ispune, a uz to su i estetski nepovoljnija.
Teine ose tapova ispune i pojasa treba da se seku u jednoj taki. Ukoliko to nije mogue ispuniti, ili se na taj nain eli ostvariti potreban razmak odnosno preklop, dozvoljava
se izvesan ekscentricitet (slika 4.196). Prema Evrokodu ekscentricitet se moe zanemariti
ukoliko se nalazi u sledeim granicama:
0,55 d 0 e 0,25 d 0 .
(4.398)
Prema definiciji datoj u Evrokodu ekscentricitet je pozitivan kada se sistemne linije

tapova ispune seku ispod teine ose pojasnog tapa (slika 4.196a), a u suprotnom, kada
se sistemne linije tapova ispune seku iznad teine ose pojasnog tapa ekscentricitet je negativan (slika 4.196b).
Slika 4.196 - Ekscentrina veza u voru
Primenom ekscentrinih veza u veini sluajeva mogu da se ree problemi skopani sa

minimalnim vrednostima razmaka i preklopa, i to bez dodatnih trokova za obradu krajeva
tapova ispune.
Za vezu tapova ispune sa pojasnim tapovima uglavnom se primenjuje direktno zavarivanje i to pomou ugaonih avova, ijom primenom se ostvaruju ekonomine veze odgovarajue nosivosti. U nekim sluajevima mogu da se koriste i kombinovani, ugaono-sueoni avovi (slika 4.197f). Na slici 4.197 je prikazan nain obrade ivica profila, odnosno
formiranje ljebova za ugaone ili ugaono-sueone avove.
JUS propisi ne obuhvataju proraun nosivosti vorova reetkastih nosaa od upljih
profila iji su tapovi ispune prikljueni za pojas direktnim zavarivanjem. Stoga pri projektovanju ovakvih reetkastih nosaa treba primenjivati strane, nacionalne ili internacionalne propise koji tretiraju ovu problematiku. Pre svega se misli na Evrokod 3, odnosno
njegov aneks K i nemaki DIN 18808, koji obrauju proraun nosivosti veza u vorovima
reetkastih nosaa od upljih profila krunog i pravougaonog poprenog preseka. Aneks K
651
Evrokoda 3 se u velikoj meri oslanja na DIN 18808 koji je tradicionalno prihvaen u naoj
inenjerskoj praksi, ali i na teorijska i eksperimentalna istraivanja ostalih zemalja lanica
Evropske zajednice, pa se s pravom moe smatrati da je to najsavremeniji i najpotpuniji
dokument koji se bavi problematikom reetkastih nosaa od upljih profila.
Prema slici
t
mm
g
mm
b
mm
a, b, g
3-6,3
1,6
c, d, e
>4,8
1,6-3,2
0,8-2,4
<60
60-90
>4,8
L>2t
45-60
Slika 4.197 - Oblici i dimenzije ljebova za ugaone i ugaono-sueone avove
Meutim, na osnovu dugogodinjeg iskustva u projektovanju reetkastih nosaa od upljih profila krunog poprenog preseka, pokazalo se da veze izvedene ugaonim avovima,
ija je debljina priblino jednaka debljini zidova profila, uglavnom poseduju zahtevanu
nosivost, naravno ukoliko su ispotovana osnovna pravila za konstruisanje vorova, koja
se tiu razmaka (4.395), preklopa (4.396) i odnosa prenika tapova ispune i pojasnih tapova (4.397).
Kod pritisnutih tapova, treba voditi rauna da zbog lokalnog izboavanja odnos spoljanjeg prenika (d) i debljine zida profila (t) mora biti u odreenim granicama, koje prema DIN 18808 imaju sledee vrednosti:
100 za 0361
d /t
.
67 za 0561
(4.399)
Prema Evrokodu 3, ovaj uslov je neto stroiji, a odreuje se na osnovu granine

vitkosti za krune uplje profile klase 3:
90 za 0361
d /t
.
59 za 0561
(4.400)
Detaljnija uputstva za proraun nosivosti veza u vorovima reetkastih nosaa od

upljih profila mogu se nai u aneksu K Evrokoda 3.
652
5.4.7.2 Reetkasti nosai od upljih profila kvadratnog ili

pravougaonog poprenog preseka
Pravougaoni uplji profili pruaju jo vee mogunosti konstrukcijskog oblikovanja uz
znatno jednostavniju i jeftiniju izradu. Ovi profili ne zahtevaju posebnu obradu krajeva,
povrine rezova su ravne, a vorovi znatno jednostavniji nego kod krunih profila. Zbog
ovih evidentnih prednosti pravougaoni, odnosno kvadratni profili su u znatnoj meri potisnuli krune. Kao osnovni nedostatak pravougaonih upljih profila moe se navesti smanjena ilavost i zavarljivost, a poveana opasnost od krtog loma elika u ugaonim zonama,
kao posledica hladne deformacije. Stoga se danas uglavnom primenjuju toplo oblikovani
normalizovani profili.
vorovi se, po pravilu, oblikuju bez vornog lima, da bi se izbegli sekundarni uticaji
usled lokalnog savijanja poprenog preseka. Uvoenje sila iz tapova ispune u pojasni tap
preko otre ivice vornog lima dovodi do znatno veih lokalnih deformacija, jer su pravougaoni, odnosno kvadratni popreni preseci znatno osetljiviji na dejstvo poprenih sila od
krunih poprenih preseka. Stoga se veze u vorovima najee ostvaruju direktnim zavarivanjem. Kao i kod krunih profila veze mogu biti sa razmakom (slika 4.198a) ili preklopom (slika 4.198b), s tim da vae iste minimalne vrednosti razmaka (g) i preklopa ( ov )
kao i za krune profile.
Slika 4.198 - Oblikovanje vorova kod reetkastih nosaa od upljih profila kvadratnog ili
pravougaonog poprenog preseka
Postavljanjem vertikalnog ukruenja (slika 4.198c), slino kao i kod krunih profila,
ostvaruje se solidna veza izmeu tapova, a vertikalne komponente sila u tapovima ispune
se uravnoteuju, pa se pojasni profil rastereuje od lokalnog savijanja. Ojaanje vora moe
se postii pomou dodatne lamele (slika 4.198d), koja se moe kombinovati i sa vertikalnim
ukruenjem (slika 4.198e). Debljina ove lamele (tf ) treba da bude vea ili jednaka od dvostruke debljine zida pojasnog profila. Isto vai i za ukruenje. Pri izboru materijala za ukru-
653
enje i dodatnu lemelu treba voditi rauna o pojavi dvoplatnosti, koja moe znaajno da
umanji nosivost veze, posebno kod konstrukcija izloenih dejstvu dinamikog optereenja.
Dozvoljeno je ekscentrino vezivanje tapova ispune kada je to neophodno iz konstruktivnih
razloga (slika 4.198c,d,e), na primer da bi se ostvario minimalni zahtevani preklop. Ovaj
ekscentricitet se ne uzima u obzir pri proraunu, ako je zadovoljen sledei uslov:
0,55 h0 e 0,25 h0
(4.401)
gde je h0 visina pojasnog tapa (slika 4.199), a konvencija o znaku ekscentriciteta je kao i
kod krunih profila (slika 4.196). Da bi se izbegao uticaj lokalnog savijanja potrebno je da
bude ispunjen sledei uslov:
bi / b0 0,4
(4.402)
gde je bi irina tapa ispune, a b0 irina pojasnog tapa (slika 4.199).
Slika 4.199 - Oznake dimenzija pojasnih tapova i tapova ispune
Stoga se preporuuje primena tapova ispune vee irine sa manjom debljinom zidova,
dok se za pojasne tapove preporuuju profili sa veom debljinom zidova i sa manjom irinom. Da bi se ovo postiglo, kod pojasnih tapova treba da bude zadovoljen sledei uslov:
33 za 0361
b0 / t0
.
25 za 0561
(4.403)
Na ovaj nain se tei da odnos bi / b0 bude to blii jedinici.

Kada estetski razlog nije primaran mogu da se primene i vorovi sa obraznim vornim
limovima (slika 4.200). Ovakvo oblikovanje vorova dolazi u obzir samo ako je irina tapova ispune jednaka irini pojasa. Na mestima montanih nastavaka reetkastih nosaa,
prikljuak montanog tapa ispune (dijagonale) moe veoma jednostavno da se izvede pomou zavrtnjeva, slino kao kod mostovskih dvozidnih reetkastih nosaa (slika 4.200b).
654
U poslednje vreme, zbog velike primene reetkastih nosaa od upljih profila pravougaonog ili kvadratnog preseka, posebna panja se obraa na proraun veza u vorovima izvedenim direktnim zavarivanjem. Brojna eksperimentana ispitivanja sprovedena su u razvijenim evropskim zemljama i SAD, kako bi se utvrdilo ponaanje ovakvih vorova pod
dejstvom optereenja i uspostavile teorijske osnove za njihov proraun.
Slika 4.200 - Oblikovanje vorova sa obraznim limovima
Ustanovljeno je da do iscrpljenja nosivosti ovakvih veza, moe da doe usled:

plastifikacije spojne strane pojasnog profila (slika 4.201a),
pojave prsline koja dovodi do odvajanja tapa ispune smicanjem (slika 4.201b),
pojave prsline u avovima ili tapovima ispune usled koncentracije napona, koja se
moe obuhvatiti konceptom efektivne irine (slika 4.201c),
lokalnog izboavanja ili ulubljenja bonih zidova pojasa ispod pritisnutog tapa ispune (slika 4.201d),
lokalnog izboavanja pritisnutih zona tapova ispune (slika 4.201e),
smicanja pojasa (slika 4.201f).
Slika 4.201 - Mogui vidovi loma vorova od pravougaonih upljih profila
655
U nedostatku domae tehnike regulative, kao i kod krunih profila, mogu da se koriste
preporuke date u aneksu K Evrokoda 3.
5.4.7.3 Nastavci kod reetkastih nosaa od upljih profila

Radioniki nastavci se uglavnom ostvaruju zavarivanjem, a lociraju se izvan vora na
strani slabije napregnutog tapa. Postoje tri razliite mogunosti za ostvarivanje nastvaka u
zavarenoj izradi:
pomou umetnute ploe (slika 4.202a),
pomou "mufa" (slika 4.202b) i
direktnim zavarivanjem sueonim avovima (slika 4.202c).
Slika 4.202 - Nastavci u zavarenoj izradi
Nastavci sa umetnutom ploom (slika 4.202a) se primenjuju kada se nastavljaju uplji

profili razliitih dimenzija (prenika ili visine, odnosno irine). Veza se ostvaruje obostranim
ugaonim avovima po itavom obimu profila. Kod profila se veom debljinom zidova mogu
da se primene i sueoni avovi za vezu profila sa umetnutom ploom. Debljina eone ploe
( t pl ) mora biti bar dva puta vea od maksimalne debljine zida profila koji se spajaju:
t pl 2 max{t1 , t2 }.
(4.404)
Osnovni nedostaci ovakvog reenja su indirektno prenoenje sile i zatezanje upravno

na pravac ava. Osim toga treba obratiti panju na dvoplatnost materijala od kojeg se izrauje umetnuta ploa, koja moe da dovede do prevremenog loma, posebno kod dinamiki
optereenih konstrukcija.
Primena "mufa" je mogua samo kod profila sa istim spoljanjim dimenzijama. Prenoenje sile se i u ovom suaju vri indirektno, preko "mufa", a veza se ostvaruje ugaonim
avovima. Poto "muf", na izvesan nain, predstavlja podvezicu, njegova povrina treba da
656
bude vea ili jednaka od minimalne povrine tapova koji se vezuju. Kod pritisnutih tapova i tapova koji su izloeni dejstvu lokalnog savjanja, duina "mufa" treba da bude:
! 3,5 d
(4.405)
gde je d prenik upljeg profila krunog preseka. Kod pravougaonih profila umesto prenika d treba uzeti visinu profila h. Muf moe da bude dvodelan, s tim da se gornja i donja
polovina spoje podunim V-avovima. Ovakvo reenje se esto primenjuje u kombinaciji sa sueonim avovima, kod tapova optereenih i lokalnim savijanjem. U tom sluaju
sueoni avovi moraju da budu obraeni kako bi se obezbedilo potpuno naleganje "mufa"
na profile koji se spajaju.
U ugaonim avovima kod nastavka sa umetnutom ploom ili mufom se javlja samo
komponenta napona upravna na avove, pa se kontrola napona svodi na:
n=
N
N
=
w,dop ,
Aw O aw
(4.406)
gde je N maksimalna aksijalna sila na mestu nastavka, O obim upljeg profila odnosno
duina avova, a aw nominalna debljina ugaonih avova. Kod tapova kod kojih je iskorien doputen napon, to je gotovo redovan sluaj sa zategnutim tapovima, prethodni uslov je teko zadovoljiti i sa avovima maksimalne debljine ( aw = t ), jer su doputeni naponi za ugaone avove manji od doputenih napona za osnovni materijal
(20% do 30%).
Prethodna dva reenja su estetski nepovoljnija u odnosu na nastavak pomou sueonih
avova. Osim toga, primenom sueonih avova se izbegavaju dodatni elementi (umetnuta
ploa ili muf) i omoguava direktno prenoenje sile sa jednog na drugi profil. Moe se
smatrati da je nosivost korektno izvedenog nastavka sa sueonim avovima sa provarenim
korenom vea ili jednaka od nosivosti slabijeg profila u vezi.
Sueonim avovima moe da se ostvari veza tapova istih ili pribliho istih dimenzija
poprenog preseka. Ako se dimenzije tapova znaajno razlikuju, primenjuju se konusni
umetci (slika 4.202c), ili se vri redukcija kraja ireg profila (slika 4.192a,b).
Uglavnom se koriste I i V-avovi. Upotreba I-avova je povoljnija, jer se u tom sluaju
izbegava posebna obrada krajeva profila za formiranje ljeba, ali je njihova primena ograniena na profile sa debljinom zida manjom od 6 mm. Primena potkorenih ploica je obavezna kod debljina zidova veih od 3 mm, ali se preporuuje i za manje debljine. Ako je
debljine zida upljeg profila vea od 6 mm primenjuju se sueoni V-avovi. Oni se primenjuju za debljine zidova do 20 mm. Za vee debljine se preporuuju U-avovi, ali uz obaveznu probu zavarivanja, kako bi se primenila adekvatna tehnologija zavarivanja. U tabeli
4.38 prikazani su domeni primene pojedinih sueonih avova, sa i bez potkorene ploice i
karakteristine dimenzije ljebova za odgovarajue avove.
Kada se nastavljaju profili sa razliitom debljinom zidova, razlikuju se dva sluaja: kada su profili istog unutranjeg prenika i kada su profili istog spoljanjeg prenika. U prvom sluaju, kada razlika debljina zidova nije vea od 3 mm ( t2 t1 3 mm ), izuzev formiranja ljeba kod zidova vee debljine, nije potrebna posebna obrada krajeva profila (slika 4.203a). Meutim, ako je ova razlika vea od 3 mm, zid debljeg profila treba da se obradi sa spoljanje strane tako da se obezbedi blag nagib manji od 1:4 (slika 4.203b). Primena potkorene ploice obavezna je i u jednom i u drugom sluaju.
657
Tabela 4.38 - Oblast primene i oblik sueonih avova kod upljih profila
tip ava
detalj ava
min
max
min
max
min
max
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
I-av bez
potkorene
ploice
<3
I-av sa
potkorenom
ploicom
3
5
6
3
5
6
5
6
8
3
3
3
3
5
6
V-av bez
potkorene
ploice
<20
2,5
V-av sa
potkorenom
ploicom
<20
2,5
Kada su u pitanji profili istog spoljanjeg prenika i razliite debljine zidova, posebna obrada nije potrebana ako je, kao i u prethodnom sluaju, razlika debljina profila manja od 3
mm ( t2 t1 3 mm ). Ukoliko je razlika debljina manja od 1,5 mm ljeb se formira zavarivanjem potkorene ploice za deblji zid profila (slika 4.203d), a kada je 1,5 t2 t1 3 mm ,
ljeb se obrazuje savijanjem potkorene ploice zavarene za tanji zid profila (slika 4.203c).
Kada ova razlika prelazi 3 mm unutranja strana debljeg profila treba da se obradi tako da se
obezbedi potpuno naleganje potkorene ploice (slika 4.203e).
Slika 4.203 - Obrada krajeva profila na mestu sueonih avova
Potkorene ploice su vema vane za kvalitet sueonih avova, jer omoguavaju potpuno provarivanje ava. Izrauju se od istog materijala kao i tapovi koji se spajaju, a u sluaju primene druge vrste elika, treba voditi raina o njegovoj zavarljivosti. Potkorene ploice za uplje profile krunog poprenog preseka izrauju se od traka irine 20-25 mm i
658
debljine 3-6 mm, iji su krajevi ukoso zaseeni, kako bi se omoguila mala promena prenika i njihovo zavlaanje u unutranjost profila (slika 4.204a).
Slika 4.204 - Potkorene ploice
Kod pravougaonih ili kvadratnih upljih profila potkorene ploice se izvode od elinih
traka istih dimenzija, ali iz dva komada savijena pod pravim uglom, kao to je prikazano
na slici 4.204b.
Slika 4.205 - Poloaj montanih nastavaka
Kako su rasponi reetkastih nosaa uglavnom vei od dozvoljene duine transportnog

gabarita, treba predvideti montane nastavke. Oni se lociraju tako da dele reetkasti nosa
na dve ili vie celina, koje se mogu samostalno transportovati (slika 4.205). Za razliku od
tapova ispune ija veza na montai u nekim sluajevima moe da se izbegne povoljnim
izborom preseka (slika 4.205b), pojasni tapovi obavezno moraju da se prekinu i to, po
pravilu, u istom polju reetkastog nosaa. tapovi ispune se u sluajevima kada je rastavljanje reetkastog nosaa nemogue bez njihovog prekidanja, prikljuuju za vorove nosaa u vidu montanog tapa (najee dijagonale), kako je prikazano na slici 4.205a.
Montani nastavci se uglavnom izvode pomou zavrtnjeva. Prikljuci tapova ispune
manjih dimenzija (do 100 mm) mogu da se izvedu kao to je prikazano na slici 4.206. Pri
tome treba voditi rauna da kod pritisnutih tapova, veza, osim potrebne povrine, mora da
poseduje i odgovarajuu krutost (slika 4.206b).
659
Slika 4.206 - Prikljuci: a) zategnutih tapova; b pritisnutih tapova
Montani nastavci zategnutih pojasnih tapova mogu da se izvode pomou podvezica,

na razliite naine (slika 4.207), a najee se primenjuju nastavci sa podvezicama i krilcima (slika 4.207c), koji imaju i krutost na savijanje. Montani nastavci pritisnutih pojasnih
tapova mogu da se izvedu prema slici 4.207c ili pomou eonih ploa (slika 4.208a).
Slika 4.207 - Montani nastavci sa podvezicama
U poslednje vreme najvie se primenjuju montani nastavci upljih profila, bilo krunog ili pravougaonog poprenog preseka, sa eonom ploom. Na ovaj nain mogu da se
nastavljaju tapovi razliitih oblika i dimenzija. Neki karakteristini primeri montanih nastavaka upljih profila prikazani su na slici 4.208a.
eone ploe mogu da budu pune (slika 4.208b) ili prstenaste (slika 4.208c), koje se primenjuju samo kod upljih profila krunog poprenog preseka.
660
Slika 4.208 - Montani nastavci sa eonom ploom: a) oblici; b) puna eona ploa;
c) prstenasta eona ploa
Kod pritisnutih tapova sila se prenosi kontaktom, pa nije potreban poseban proraun
eone ploe, ije se dimenzije usvajaju konstruktivno. Meutim, kod montanih nastavaka
zategnutih tapova eona ploa je izloena jakom savijanju, pa njene dimenzije treba da se
odrede na osnovu naprezanja.
Slika 4.209 - Proraunski model za eonu plou kod krunih upljih profila
661
U sluaju krunih profila kao proraunski model za eonu plou moe da poslui kruna ili prstenasta ploa takasto oslonjena na mestima zavrtnjeva, a optereena linijskim,
jednako podeljenim optereenjem ( p = N t /(2 b) ), koje deluje po obimu krunog profila (slika 4.209). Maksimalna vrednost radijalnog momenta savijanja moe da se odredi na
M r = p b 0,175 1 2 1,5 log =
Nt
0,175 1 2 1,5 log
2
(4.407)
gde je N t maksimalna sila zatezanja koja se javlja u posmatranom preseku, a bezdimenzionalni koeficijent ( = b / a < 1 ). Minimalna debljina eone ploe ( t pl ) moe da se
odredi iz uslova iskorienja normalnog napona.
Meutim, kada se primenjuju visokovredni zavrtnjevi sa punom silom pritezanja, to je
gotovo redovno sluaj kod zategnutih tapova, sila prednaprezanja sa skretnom silom koja
se javlja du slobodne ivice eone ploe formira spreg sila. Ovaj spreg sila prouzrokuje
elastino ukljetena eone ploe po obimu kruga na kojem lee zavrtnjevi. Debljina eone
ploe na osnovu ovakvog, realnog modela moe da se odredi prema izrazu:
t pl = k
Nt
fy
(4.408)
gde je k bezdimenzionalni koeficijent ije su vrednosti za punu i prstenastu eonu plou

date na slici 4.210, u zavisnosti od odnosa D/d. Treba teiti da prenik kruga D po kojem su, rotaciono simetrino, postavljeni zavrtnjevi bude to je mogue manji, jer se na taj nain smanjuju dimenzije eone ploe.
Slika 4.210 - Odreivanje bezdimenzionalnog koeficijenta k
eone ploe mogu da se ukrute podunim ukruenjima - "krilcima", koja znatno smanjuju savijanje eone ploe, pa se moe smanjiti njena debljina. Ukruenja obavezno treba
postaviti kada se nastavljaju dva uplja profila razliitih dimenzija. Osim toga, ukruenja
su neophodna i kada ugaoni avovi za vezu profila sa eonom ploom ne mogu da prenesu
silu zatezanja:
662
N t > N w = Aw w, dop .
(4.409)
U tom sluaju razlika sile N = N t N w se prenosi indirektno, pomou ukruenja.

Svako ukruenje prenosi podjednak deo sile:
N s = N / n
(4.410)
gde je sa n obeleen broj podunih ukruenja (npr. na slici 4.211 je n=4). U podunim avovima za vezu ukruenja sa upljim profilom (presek 2-2) se, zbog ekscentrinosti sile
N s koja deluje u teitu avova za vezu ukruenja sa eonom ploom (slika 4.211), javlja
poduna ( VII ) i normalna (n) komponenta napona. U avovima za vezu ukruenja sa eonom ploom (presek 1-1) postoji samo komponenta napona upravna na tok sile zatezanja.
Slika 4.211 - Montani nastavak sa eonom ploom i ukruenjima
Zbog preterane deformacije eone ploe njena debljina ne treba da bude manja od
10 mm. Treba izbegavati eone ploe ija je debljina vea od 30 mm, jer se u tom sluaju
zahteva predgrevanje, a poveana je mogunost cepanja ploe upravno na pravac sile zatezanja (dvoplatnost).
Kod pravougaonih ili kvadratnih upljih profila ukruenja se postavljaju u uglovima i
to u dijagonalnom pravcu. U takvim sluajevima, zbog zavarivanja u uglovima pravougaonih profila oni moraju da budu normalizovani.
5.4.8 Izrada radionike dokumentacije

Zbog sloene strukture reetkastih nosaa izradi radionike dokumentacije treba obratiti posebnu panju. Najpre treba sraunati sistemne duine svih tapova i nacrtati sistemne
linije reetkastog nosaa u razmeri 1:10, ili eventualno, kod jako velikih reetkastih nosaa, u razmeri 1:15 ili 1:20. Potom se ucrtavaju tapovi reetkastog nosaa tako da im se teine linije poklapaju sa sistemnim linijama reetkastog nosaa. Izuzetno, kod lakih nosaa
kod kojih se veze ostvaruju zakivcima ili zavrtnjevima, tapovi ispune mogu da se postavljaju tako da se linije zavrtnjeva (zakivaka) poklapaju sa sistemnim linijama.
Veliki i sloeni vorni limovi se konstruiu u razmeri 1:1 na vrstom papiru (kartonu) i
kasnije mogu da se koriste u radionici kao abloni za obeleavanje vornih limova. Na osnovu prirodne veliine vornog lima mogu tano da se odrede (izmere) sve dimenzije vornog
lima, kao i duine izmeu teorijskog vora, odnosno preseka sistemnih linija i krajeva tapo-
663
va. Na taj nain se odreuju stvarne duine tapova, koje po mogustvu treba zaokruiti na
5 mm. Nakon toga se vorni limovi ucrtavaju, u odgovarajuoj razmeri, na radioniki crte.
Sledei korak je ucrtavanje preostalih detalja, kao to su montani nastavci, veze sa ostalim
elementima konstrukcije (ronjae, spregovi, popreni nosai itd.) i oslonci.
Najzad se pristupa detaljnom kotiranju i oznaavanju profila. Svaki radioniki crte
treba da sadri i skicu itavog nosaa u manjoj razmeri, sa naznakom dela nosaa na koji
se odnosi. Sistemne duine treba da budu naznaene sa preciznou na milimitar. Kod reetkastih nosaa veih raspona (>20m) treba predvideti nadvienje. Nadvienje se uglavnom predvia za stalno i polovinu korisnog (g+p/2) optereenja. U tom sluaju sistemne
duine tapova treba korigovati u saglasnosti sa novoformiranom geometrijom reetkastog
nosaa (slika 4.212).
Slika 4.212 - Sistemne duine tapova kod reetkastog nosaa sa nadvienjem
Najee se preddeformacija - nadvienje izvodi po paraboli:

y = 4
f
x (! - x)
!2
(4.411)
gde su:
! raspon nosaa,
x poduna koordinata,
f strela parabole, odnosno maksimalan ugib usled stalnog i dela korisnog optereenja.
5.4.9 Prostorni reetkasti nosai

Poznato je da je u savremenim konstrukcijama osnovna tendencija smanjenje sopstvene teine konstrukcije. Prostorne reetkaste konstrukcije, koje predstavljaju svojevrsnu
diskretizaciju punih, masivnih povrinskih nosaa (ploe, ljuske itd), imaju prilino malu
sopstvenu teinu, pa se sa pravom svrstavaju u lake metalne konstrukcije. Stoga se moe
rei da prostorni povrinski reetkasti nosai, slino kao to ravanski reetkasti nosai
predstavljaju dopunu punih linijskih nosaa, predstavljaju prirodnu dopunu masivnih povrinskih nosaa.
Kao i mnoge druge ideje i ideja o prostornim reetkastim nosaima preuzeta je iz prirode,
odnosno biljnog i ivotinjskog sveta. Naime, paukova mrea i pelinje sae predstavljaju primere prostornih konstrukcija koje sadre sve elemente jedne moderne konstrukcije: sigurnost,
jednostavnost, brzu gradnju i malu teinu. Razvoju povrinskih prostornih reetkastih nosaa
664
mnogo je doprinela stereometrija - nauka o geometrijskim telima. Prve teorijske osnove postavio je nemaki inenjer August Fepl (August Fppl) jo 1892. godine. On je izveo sledee zakljuke koji su posluili kao osnova za formiranje prostornih reetkastih nosaa:
Najmanje geometrijsko telo, koje moe da se koristi kao osnovni element, odnosno
modul za formiranje prostorne reetkaste konstrukcije, moe da se formira od 4 trougaone povrine, sa 4 vora i 6 ivica (apova);
Svaki osnovni element sa 4 povrine je statiki stabilan;
Najpovoljnije je formiranje prostornih reetkastih nosaa od etvoropovrinskih elemenata.
Najprostija prostorna reetka je tronoac - tri tapa koja ne lee u istoj ravni i formiraju
piramidu (slika 4.213a). Ako tronoac odvojimo od njegove krute podloge stabilnost
strukture moe se ouvati ako se dodaju tri nova tapa koja spajaju oslonake vorove. Na
ovaj nain dobija se kruto geometrijsko telo - tetraedar (slika 4.213b), koji se moe proiriti dodavanjem po tri nova tapa koja se spajaju u novom voru (slika 4.213c). Tako se,
sukcesivnim dodavanjem vorova i tapova, moe obrazovati prostorna reetkasta struktura, iji je osnovni element - modul, tetraedar.
Slika 4.213 - Osnovni moduli prostornih reetkastih konstrukcija
Kao osnovni stereometrijski elementi za komponovanje prostornih reetkastih nosaa

najee se koriste:
tetraedar - kinematiki stabilan i statiki odreen,
kocka (kubus) - moe se stabilizovati dodavanjem dijagonala,
oktaedar - kinematiki stabilan,
pentagon-dodekaedar - ima dvanaest stranica u vidu petougaonika, a stabilizuje se
dodavanjam po dve dijagonale svakom petougaoniku, odnosno njegovom podelom
na tri ili pet trouglova.
I druge stereometrijske figure mogu da poslue za obrazovanje prostornih reetkastih
nosaa (tabela 4.39).
U zavisnosti od broja paralelnih ravni, odnosno povri u kojima lee pojasni tapovi
prostorne reetkaste konstrukcije, moe se izvriti podela ovakvih nosaa na: jednoslojne,
dvoslojne i vieslojne.
Jednoslojne prostorne reetkaste konstrukcije se uglavnom koriste za formiranje sfernih ili konusnih kupola (slika 4.214a). Kod ovakvih konstrukcija, pri definisanju geometrije vorova i tapova treba posebno voditi rauna da uglovi izmeu tapova ne budu bliski
180, kako bi se pri deformaciji tapova izbegla kritina konfiguracija. Pri kritinoj konfiguraciji ( = 180o ) dolazi do formiranja deliminog mehanizma koji dovodi do "probija-
665
nja" vora (slika 4.214b). Meutim, ovo ne mora da prouzrokuje ruenje itave konstrukcije, jer se uspostavlja novo, stabilno ravnoteno stanje uz preraspodelu sila u tapovima.
Tabela 4.39 - Uobiajene stereometrijske figure
Oblik
Oznaka
Statiki
Tetraedar
Krut
Varijanta razdvajanja
pritiska od zatezanja
Pogodan za slaganje
Dalja stabilna varijanta
Heksaedar (kocka)
Oktaedar
Posebnosti
Krut
Varijanta
Pentagon - odekaedar
Ikosaedar
Krut
Pogodan polazni oblik za

konstrukciju kupola
Pogodan polazni oblik za
konstrukciju kupola
Kubni oktaedar
Prua mogunost za zbijanje u

loptu. Vano telo za razumevanje
rotilja od tapova
Romb - dodektaedar
Zarubljeni oktaedron
Pogodan za slaganje
Romb - kuboktaedar
Prua pogodan raspored vorova

za rotilje od tapova
Lopta
Krut
Dvoslojni prostorni reetkasti nosai (slika 4.214c) sastoje se od dve paralelne ravni u kojima se nalaze mree pojasnih tapova. Pojasni tapovi su povezani mreom tapova ispune.
Prijem momenata savijanja ostvaruje se preko mree pojasnih tapova, dok se smiua sila
poverava tapovima ispune, dijagonalama i eventualno vertikalama, ukoliko postoje.
Vieslojne reetkaste konstrukcije se primenjuju u sluaju izuzetno velikih raspona, ali
i iz funkcionalnih ili estetskih razloga. Primenom vieslojnih reetkastih nosaa pri premoivanju velikih raspona, postie se potrebna visina nosaa uz zadravanje relativno kratkih tapova, to rezultira manjom ukupnom teinom konstrukcije od odgovarajueg dvopojasnog nosaa.
Prema obliku osnovnog elementa, odnosno modula i pravca prenoenja optereenja,
prostorni reetkasti nosai se mogu podeliti na: dvosmerne, trosmerne i etvorosmerne.
666
Slika 4.214 - Podela prostornih reetkastih konstrukcija: a) Jednoslojni prostorni reetkasti

nosai; b) "Probijanje" vora kod jedno-slojnih reetkastih nosaa u kritinoj konfiguraciji;
c) Dvoslojni prostorni reetkasti nosai
Dvosmerni sistemi, kao to se moe zakljuiti iz njihovog naziva, nose u dva ortogonalna pravca i koriste se za nosee konstrukcije sa pravougaonom osnovom. Najee se
primenjuju sledei tipovi dvosmernih reetkastih noseih sistema:
pravougaoni (ortogonalni) dvosmerni sistem (slika 4.215a); osnovni modul sainjavaju polu-oktaedar i tetraedar (1/2O+T). Kvadratne mree gornjeg i donjeg pojasa
su smaknute za polovinu duine stranice (a). Pri visini h = a 2 / 2 svi tapovi
imaju istu duinu;
kosi (dijagonalni) dvosmerni sistem (slika 4.215b); osnovni modul je, takoe u vidu
polu-oktaedra i tetraedra (1/2O+T), a ortogonalne mree pojasnih tapova gornjeg i
donjeg pojasa se postavljaju dijagonalno, pod uglom od 45 u odnosu na konturu;
ukrteni dvosmerni sistem (slika 4.215c); kao osnovni modul javlja se polu-oktaedar
i polu-kocka oktaedar (1/2O+1/2CO). Ovo reenje predstavlja prelaz izmeu prethodna dva. Mree pojasnih tapova su meusobno zakrenute za 45, tako da su tapovi mree gornjeg pojasa paralelni sa ivicama konture, dok su tapovi mree donjeg pojasa postavljani dijagonalno. Duina tapova donjeg pojasa je vea od duine tapova gornjeg pojasa ( ad = 2 a g ), ali poto je donji pojas po pravilu zategnut to ne utie na poveanje dimenzija tapova;
direktni dvosmerni sistem (slika 4.215d); sainjen je od ortogonalnog rotilja ravanskih reetkastih nosaa. Kao osnovni element se javlja kocka (C+C).
Trosmerni sistemi se uglavnom koriste za konstrukcije trougaone osnove. Razlikuju se
dva osnovna tipa:
inverzni trosmerni sistemi (slika 4.216a) kod kojih osnovni modul sainjavaju oktaedar i tetraedar (O+T). Ovaj sistem moe da se primenjuje i za estougaone osnove;
667
direktni trosmerni sistemi (slika 4.216b) koji su sastavljeni od rotilja reetkastih

nosaa postavljanih u tri glavna pravca. Gornji i donji pojas imaju istu geometriju.
Slika 4.215 - Dvosmerni sistemi prostornih reetkastih nosaa
etvorosmerni sistemi su, slino kao direktni trosmerni sistemi, obrazovani od rotilja
vertikalnih reetkastih nosaa postavljenih u etiri glavna pravca. Obino su po dva pravca
meusobno ortogonalna. Velika "gustina" pojasnih tapova i visina reetke rezultuju relativno malim silama u tapovima. Meutim, sueljavanja izuzetno velikog broja tapova u
jednom voru prouzrokuje dosta komplikovane veze, a s obzirom na veliki broj tapova i
trokovi montae se poveavaju.
Osnovne prednosti prostornih reetkastih nosaa su:
velika iskorienost poprenog preseka, pa s tim u vezi i mala teina konstrukcije,
mala visina konstrukcije u odnosu na raspon ( h = ! / 15 do ! / 25 ), ime se dobija
manja zapremina za grejanje i provetravanje,
668
Slika 4.216 - Trosmerni sistemi prostornih reetkastih nosaa
velika krutost, pa s tim i mala deformacija za velike raspone bez meuoslonaca,

mogunost iskljuivanja pojedinih elemenata bez ruenja itave konstrukcije, kao
posledica prostorne raspodele sila,
mogunost serijske i industrijske proizvodnje unificiranih elemenata, koji se mogu
primenjivati u razliitim tipovima reetkastih konstrukcija,
velike mogunosti oblikovanja konstrukcije, koja moe da odgovori gotovo svim
arhitektonskim zahtevima, od estetike do akustike,
vea otpornost na dejstvo poara u odnosu na klasine reetkaste nosae (pri oteenju dela reetkaste konstrukcije zbog lokalnog dejstva poara, dolazi do preraspodele sila, pa ne dolazi do ruenja reetkaste konstrukcije, koja se u tom sluaju ponaa
kao reetkasta ploa sa otvorom),
laka i brza montaa,
jednostavno voenje instalacija.
U poslednjih tridesetak godina otklonjeni su mnogi problemi vezani za projektovanje i
izvoenje prostornih reetkastih nosaa. Pre svega misli se na komplikovan statiki proraun, koji se primenom raunara drastino pojednostavljuje i ubrzava u odnosu na proraun
klasinim metodama. Osim toga, problem spajanja velikog broja tapova u jednom voru
je prevazien razvijanjem i patentiranjem veeg broja razliitih sistema, ime se obezbeuje efikasno vezivanje velikog broja tapova u jednom voru. Meutim, i danas kao
osnovni nedostatak prostornih reetkastih nosaa figurie relativno visoka jedinina cena,
koja, pre svega, potie od visokog stepena mainske obrade neophodne za izradu vorova
ovakvih nosaa.
Primena prostornih reetkastih nosaa je najracionalnija u sluaju velikih optereenja i
raspona. Racionalni su rasponi bez meuoslonaca u opsegu od 20-25 metara, pa sve do
100 i vie metara. Najee se primenjuju dvoslojni prostorni reetkasti nosai i to kao
krovni nosai u industrijskim objektima, skladitima, sportskim halama, kongresnim dvoranama i slinim objektima. Primenjuju se za pokrivanje pravougaonih, krunih i poligonalnih osnova. Pri tome treba imati u vidu da je primena prostornih reetkastih nosaa racionalna samo kod pravougaonih osnova sa odnosom strana a/b<2, dok je kod izduenijih
pravougaonih osnova znatno povoljnija primena linijskih nosaa upravnih na krae strane.
669
5.4.9.1 vorovi prostornih reetkastih nosaa

Oblikovanje vorova reetkastih nosaa, s obzirom na vezu velikog broja tapova sa
razliitim prostornim poloajima, predstavlja kljuni detalj svakog sistema prostornih reetkastih nosaa. Veze u vorovima treba da obezbede prikljuak velikog broja tapova na
relativno malom prostoru. One, takoe, treba da budu univerzalne i da kao takve omoguavaju to veu slobodu u izboru oblika i geometrije prostornih reetkastih nosaa. Upravo
na reenjima ovih detalja zasnivaju se razliiti patentirani sistemi prostornih reetkastih
nosaa koji se ve dugi niz godina razvijaju i primenjuju u razvijenim zemljama (tabela
4.40).
Tabela 4.40 - Razliiti tipovi prostornih reetkastih nosaa
Naziv sistema
(zemlja)
Godina
nastanka
Popreni preseci
tapova
Opis sistema
1940.
Krajevi tapova sa konusnim ili piramidalnim zavretkom vezuju se pomou osnog zavrtnja za specijalno oblikovanu kuglu.
SPACE DECK
(V. Britanija)
1950.
Piramide okrenute vrhom nadole spajaju se meusobno zavrtjevima, a njihovi vrhovi se spajaju sa rotiljam zatega donjeg pojasa.
UNISTRUT
(USA)
1950.
tapovi otvorenog poprenog preseka

se u vorovima vezuju zavrtnjevima
za presovani prostorni vorni lim.
TRIODETIC
(Kanada)
1950.
Spljoteni krajevi tapova se umeu u

proreze na cilindrinom voru koji se
potom deformie i obezbeuje vrstu
vezu tapova.
OKTAPLATTE
(Nemaka)
1960.
tapovi od upljih krunih profila zavaruju se za vorove koji su oblikovani u vidu uplje eline lopte.
NODUS
(V. Britanija)
1970.
Pojasni tapovi sa narezanim krajevima umeu se izmeu dve polukoljke,

dok se okasti tapovi ispune vezuju
pomou epova.
ORONA
(panija)
1980.
Krajevi tapova sa konusnim ili piramidalnim zavretkom vezuju se pomou osnog zavrtnja za specijalno oblikovanu kuglu.
MERO
(Nemaka)
Karakteristini detalji veza u vorovima za nekoliko sistema prostornih reetkastih

konstrukcija prikazani su na slici 4.217.
670
a)
b)
d)
c)
e)
Slika 4.217 - vorovi kod prostornih reetkastih konstrukcija razliitih sistema: a) MERO;
b) OKTAPLATTE; c) TRIODETIC; d) UNISTRUT; e) NODUS
5.4.9.2 Prostorne reetkaste konstrukcije sistema "MERO"

Na naim prostorima najveu primenu nale su prostorne reetkaste konstrukcije sistema "MERO". Ovaj sistem je uspeno primenjen na nakoliko znaajnih objekata na teritoriji sadanje i bive Jugoslavije (stadion "Poljud" u Splitu, SPC "Cibona" i plivalite "Mladost" u Zagrebu, sportska hala u Tuzli, hotel "Interkontinental" u Beogradu, hotel u Beiima, peronska konstrukcija u Mostaru itd.)
Prvi put se ovaj sistem pojavljuje jo daleke 1942. godine, kao rezultat studioznog dugogodinjeg rada tima inenjera na elu sa dr Maksom Mengeringhausenom. Osnovne elemente ovog sistema ine tapovi i kugle (slika 4.218). tapovi se uglavnom izrauju od
krunih avnih ili beavnih upljih profila, sa zavarenim konusnim zavrecima. Kao prikljuni elementi, pomou kojih se tapovi vezuju za kugle, koriste se estougaone, posebno obraene navrtke bez navoja, zavrtnjevi klase vrstoe 5.6, 8.8 i 10.9 i klinovi.
Ubacivanje tapova izmeu fiksnih kugli omogueno je prorezom na navrtki. Naime,
prvo se zavrtnjevi ubacuju u cev kroz montane otvore. Kada se kompletan tap ubaci izmeu kugli i dovede u pravac rupa, klinom se ostvari veza zavrtnja i navrtke, pa se zavrtanj obrtanjem navrtke uvodi u kuglu. Kugle su od kovanog elika i sadre otvore sa navojima za odgovarajue zavrtnjeve. Jedan vor omoguava vezivanje ak 18 tapova i to 8 u
jednoj ravni, pa se moe rei da je sistem MERO maksimalno fleksibilan u pogledu mogunosti oblikovanja prostornih reetkastih nosaa.
671
1 - uplji profil; 2 - konusni zavretak; 3 - zavrtanj; 4 - navrtka; 5 - klin; 6 - kugla; 7 - otvor

Slika 4.218 - Osnovni elementi prostornog reetkastog sistema "MERO":
U tabeli 4.41 date su uobiajene vrednosti visina i rastera mree prostornih reetkastih
nosaa u zavisnosti od raspona.
Tabela 4.41 - Uobiajene visine prostornih reetkastih nosaa sistema "MERO"
Raspon
(m)
Raster
(m)
Visina reetke
(m)
15,0
15,0-27,5
27,5-36,0
36,0-50,0
50,0-100,0
2,0-3,0
2,4-3,0
2,4-3,6
3,6-4,8
4,8-6,0
1,5
1,5-2,1
2,1-2,5
2,5-4,0
3,6-4,8
Slika 4.219 - Uticaj duine tapova na cenu konstrukcije sistema "MERO"
672
Tabela 4.42 - Karakteristike tapova prostornih reetkastih nosaa sistema "MERO"

Dozvoljena sila (Ndop)[kN[
pritisak
zatezanje
(za =1 )
0361
Dimenzije
(prenik/debljina)
B1
B3B
C1A
D1A
D3B
C1
D1
D3
F3
G3
G5
42,4/1,6
42,4/2.6
48,3/2,9
60,3/1,6
60,3/2,9
48,3/2,9
60,3/1,6
60,3/2,9
76,1/2,9
88,9/3,2
88,9/4,5
18,1
25,1
35,0
28,7
50,1
27,3
24,3
42,1
59,7
81,8
110,5
20,7
28,7
35,5
32,8
35,5
31,2
27,8
43,4
68,2
92,5
120,5
0561
Oznaka
tapa
H3
H3A
K3
K3A
M3
M3A
M3B
N1
N1A
N1B
N1C
N3
N3A
N3B
N3C
N5
N5A
N5B
N5C
P1
P1A
P1B
P1F
P3
P3A
P3B
P3H
108,0/3,6
108,0/3,6
127,0/3,6
127,0/3,6
139,7/4,0
139,7/4,0
139,7/4,0
159,0/4,5
159,0/4,5
159,0/4,5
159,0/4,5
159,0/5,6
159,0/5,6
159,0/5,6
159,0/5,6
159,0/8,0
159,0/8,0
159,0/8,0
159,0/8,0
219,1/7,1
219,1/7,1
219,1/7,1
219,1/7,1
219,1/10,0
219,1/10,0
219,1/10,0
219,1/10,0
177,8
146,0
222,7
164,8
230,5
297,7
164,8
230,5
314,5
370,3
175,0
230,5
314,5
389,8
456,3
250,3
325,6
541,5
326,5
325,8
541,5
786,0
215,8
466,3
721,5
1042,6
301,5
92,5
166,9
92,5
217,5
92,5
92,5
217,5
92,5
92,5
92,5
343,5
92,5
92,5
92,5
92,5
217,5
217,5
217,5
541,8
217,5
217,5
217,5
735,0
343,5
343,5
343,5
952,5
673
Pri projektovanju prostornih reetkastih konstrukcija sistema "MERO" treba imati u vidu da duina elemenata bitno utie na ukupnu cenu konstrukcije. Ekonomska analiza je
pokazala da su zbog veih trokova izrade vorova povoljniji neto vei rasteri, odnosno
duine tapova, ime se smanjuje broj vorova, pa samim tim i kugli (slika 4.219).
Najbitnije faze pri proizvodnji reetkastih konstrukcija sistema "MERO" su:
seenje krunih upljih profila ravnim rezovima na potrebne duine.
istovremeno zavarivanje konusnih zavretaka sa obe strane upljeg krunog profila
u automatima za kruno zavarivanje (centrisanje se ostvaruje pomou otvora na konusnim zavretcima i valjaka na koje se oslanja profil),
buenje kugli tako to se najpre izbui jedna rupa kroz itavu kuglu, koja kasnije
slui kao mesto za privrivanje kugle pri buenju ostalih rupa.
Zavrtnjevi, navrtke i klinovi proizvode se industrijski. Svi elementi sistema su standardizovani i tipizirani. Postoji preko 40 tipova tapova od 42,4 / 1,6 do 318,0 / 17,5 , koji
su, u sklopu sa zavrtnjevima M12 do M80, sposobni da prenesu aksijalne sile pritiska ili
zatezanja od 25 kN do 2500 kN. vorovi se proizvode u 15 veliina sa prenikom kugle
od 50 do 500 mm. U tabeli 4.42 je dat izvod iz tipskog asortimana upljih profila sa najvanijim performansama.
Ovako irok asortiman proizvoda omoguava veliku fleksibilnost i zadovoljavanje veoma irokog spektra konstruktivnih i statikih zahteva, zadravajui pri tom princip serijske
proizvodnje i gradnje tipinim elementima uz moguu optimizaciju svih delova konstrukcije. Prostorna reetkasta konstrukcija slinog tipa razvijena je i u naoj zemlji pod nazivom "Brus +", a u okviru "14. oktobra" iz Kruevca.
U naoj zemlji se u poslednje vreme uspeno primenjuje prostorna reetkasta konstrukcija sistema "Siting". Kao tapovi se koriste hladno oblikovani U i C-profili spoljanjih dimenzija 40x40 mm, ija se debljina kree od 2 do 6 mm. Veze u vorovima se ostvaruju
pomou posebno oblikovanih vornih limova debljine 4-6 mm (slika 4.220).
Slika 4.220 - Karakteristian oslonaki vor prostorne reetkaste konstrukcije sistema "Siting"
U ovom sistemu je izvedeno niz objekata, kao to su benzinske stanice u Beogradu,

aku i Gornjem Milanovcu, autobuska stanica u Poegi i aerodrom u Tivtu.
674
Prostorni reetkasti sistemi su veoma pogodni za primenu savremenih CAD-CAM metoda za automatsko dimenzionisanje i proizvodnju. Na ovaj nain postie se potpuna automatizacija od formiranja mree konstrukcije, prorauna sila u tapovima, izbora tapova i
kugli iz kataloga proizvoaa na osnovu statikih uticaja, pa sve do izrade tapova i vorova u kompjuterski voenim postrojenjima. Montaa ovakvih sistema je izuzetno jednostavna, to je prikazano na slici 4.221.
Slika 4.221 - Montaa nadstrenice sistema "Siting"
5.5 OKVIRNI NOSAI

U elinim konstrukcijama se okvirni nosai primenjuju kao glavni nosei sistemi viespratnih zgrada (slika 4.222a), industrijskih hala (slika 4.222b) i mostova (slika 4.222c). U
zavisnosti od tipa konstrukcije, raspona i uslova fundiranja primenjuju se raznovrsni statiki sistemi okvirnih nosaa.
Slika 4.222 - Primena okvirnih nosaa razliitih statikih sistema
675
Osnovna osobina okvirnih nosaa je da se usled vertikalnog optereenja javljaju horizontalne reakcije. Ukoliko je zemljite loeg kvaliteta i nije u stanju da prihvati horizontalne reakcije, njihovo uravnoteenje obezbeuje se pomou zatega, koje se najee postavljaju u podu (slika 4.223a), ili u plafonu (slika 4.223b), to je nepovoljnije.
Jedna od najvanijih karakteristika okvirnih nosaa je njihova sposobnost da se svojom
krutou suprotstave bonim (horizontalnim) pomeranjima otklonima. Bona pomerljivost je, nesumnjivo, nepovoljna osobina i sa stanovita upotrebljivosti, a posebno sa stanovita globalne stabilnosti konstrukcije. Prema krutosti na bona pomeranja okvirni nosai
se dele na:
bono pomerljive i
bono nepomerljive.
Bono nepomerljivim se smatraju okvirni nosai iji je odgovor na horizontalna optereenja u svojoj ravni dovoljno krut, pa se sa prihvatljivom tanou mogu zanemariti dodatne unutranje sile, koje nastaju usled horizontalnog pomeranja njegovih vorova. Drugim
reima, dodatna naprezanja usled uticaja drugog reda nisu znaajna (<10%), pa se pri proraunu mogu zanemariti.
Slika 4.223 - Okvirni nosai sa zategama
Naravno, u ovu grupu spadaju i okvirni nosai sa stabilnom (bono nepomerljivom) reetkom sistema (slika 4.224a), kao i nosai ije je bono pomeranje spreeno spregovima
ili drugim sistemima za ukruenje (slika 4.224b).
Slika 4.224 - Bono nepomerljivi okvirni nosai: a) sa stabilnom reetkom sistema;

b) sa ukruenjima u vidu vertikalnog sprega
676
Na osnovu dugogodinjih teorijskih i eksperimentalnih istraivanja ustanovljen je i

eksplicitni kriterijum za klasifikaciju okvirnih nosaa na bono pomerljive, odnosno nepomerljive. Prema ovom, optem kriterijumu, okvirni nosa se moe smatrati bono nepomerljivim za posmatrani sluaj optereenja, ako je ispunjen sledei uslov:
cr =
Vcr
10
VSd
(4.412)
gde su:
Vcr kritina vrednost ukupnog vertikalnog optereenja, to jest suma kritinih sila po
svim stubovima okvirnog nosaa za nesimetrian vid izvijanja,
VSd raunska vrednost ukupnog vertikalnog optereenja koje deluje na posmatrani okvirni nosa, odnosno suma vertikalnog optereenja pomnoena sa koeficijentom sigurnosti.
Kod okvirnih nosaa u visokogradnji kod kojih su u svakom nivou grede vezane sa
svim stubovima, opti kriterijum (4.412) moe da se pojednostavi. Naime, da bi se okvirni
nosa smatrao bono nepomerljivim, horizontalna pomeranja u nivou svakog sprata, sraunata po teoriji prvog reda, usled raunskih optereenja, kako horizontalnih tako i vertikalnih, treba da zadovolje sledei kriterijum:
V
0,1
h H
(4.413)
gde su:
h visina sprata,
relativno horizontalno pomeranje vrha sprata sraunato po teoriji prvog reda,
V suma vertikalnih reakcija u podnoju posmatranog sprata (slika 4.225),
H suma horizontalnih reakcija u podnoju posmatranog sprata (slika 4.225).
Slika 4.225 - Klasifikacija okvirnih nosaa prema bonoj pomerljivosti
Kao to je pomenuto, bona pomeranja okvirnih nosaa mogu da se spree ili redukuju
pomou sistema za ukruenje u vidu spregova, betonskih platana ili drugih bono nepomerljivih okvirnih nosaa. Ako je odgovor sistema za ukruenje na horizontalna pomera-
677
nja dovoljno krut, moe se smatrati da on prenosi sva horizontalna optereenja, a da je

okvirni nosa osloboen ovih uticaja, odnosno bono nepomerljiv.
elini okvirni nosai se smatraju ukruenim, ako sistem za ukruenje redukuje njihova bona pomeranja za barem 80%, to se moe napisati u sledeem obliku:
b u /5
(4.414)
gde su:
horizontalno pomeranje okvirnog nosaa sa sistemom za ukruenje (slika 4.226a),
b
horizontalno pomeranje okvirnog nosaa bez sistema za ukruenje (slika 4.226b).
Slika 4.226 - Bona pomeranja okvirnog naosaa: a) sa ukruenjem; b) bez ukruenja
Imajui u vidu dva razliita kriterijuma na osnovu kojih se vri podela okirnih nosaa,
oni se mogu svrstati u etiri grupe (tabela 4.43):
1. ukrueni bono nepomerljivi,
2. ukrueni bono pomerljivi,
3. neukrueni bono nepomerljivi i
4. neukrueni bono pomerljivi.
Tabela 4.43 - Podela okvirnih nosaa
Ukrueni okvirni nosai
Bono
pomerljivi
okvirni nosai
Bono
nepomerljivi
okvirni nosai
Neukrueni okvirni nosai
678
5.5.1 Metode prorauna okvirnih nosaa

Za proraun statikih uticaja kod okvirnih nosaa mogu da se koriste razliite metode
Teorije konstrukcija:
1. elastina analiza prvog reda - linearno elastina veza napon-deformacija bez obzira na
nivo naprezanja, uslovi ravnotee na nedeformisanom elementu (kriva a - Slika 4.227c),
2. elastina analiza drugog reda - linearno elastina veza napon-deformacija bez obzira na
nivo naprezanja, uslovi ravnotee na deformisanom elementu (kriva b - Slika 4.227c),
3. kruto-plastina analiza prvog reda - bilinearna kruto-plastina veza napon-deformacija, uslovi ravnotee na nedeformisanom elementu (kriva c - Slika 4.227c),
4. elasto-plastina analiza prvog reda - bilinearna elasto-plastina veza napon-deformacija, uslovi ravnotee na nedeformisanom elementu (kriva d - Slika 4.227c),
5. kruto-plastina analiza drugog reda - bilinearna kruto-plastina veza napon-deformacija, uslovi ravnotee na deformisanom elementu (kriva e - Slika 4.227c),
6. elasto-plastina analiza drugog reda - bilinearna elasto-plastina veza napon-deformacija, uslovi ravnotee na deformisanom elementu (kriva f - Slika 4.227c).
Ilustracija pomenutih postupaka prorauna data je na primeru jednobrodnog okvirnog
nosaa (slika 4.227a). Na slici 4.227c date su krive koje prikazuju zavisnost horizontalnog
pomeranja ( ) od nivoa naprezanja, koje je u sluaju posmatranog jedno-parametarskog
optereenja, reprezentovano silom F.
Slika 4.227 - Proraun okvirnog nosaa primenom razliitih metoda
Savremene tendencije prorauna okvirnih nosaa su da se proraunskim modelom to

je mogue tanije opie njihovo ponaanje pod dejstvom spoljanjeg optereenja. Stoga se
pri proraunu uzimaju u obzir i imperfekcije, odnosno odstupanja geometrije okvirnog nosaa od projektovane geometrije (slika 4.228). Ove imperfekcije su posledica nesavreno-
679
sti u procesu proizvodnje i montae elinih konstrukcija, a moraju se kretati u okviru propisanih tolerancija za izvoenje i montau.
Slika 4.228 - a) Proraunski model okvirnog nosaa; b) Realan okvirni nosa sa

imperfekcijama
Imperfekcije mogu biti globalne, koje se odnose na itavu konstrukciju (zakoenje stubova
) i lokalne, koje se tiu pojedinanih elemenata - tapova (zakrivljenost tapova e0). Zakoenje
stubova, to jest njihovo odstupanje od vertikalnog poloaja, nepovoljno utie na globalnu stabilnost okvirnih nosaa, jer prouzrokuje poveanje uticaja drugog reda kod bono pomerljivih
okvirnih nosaa. Uticaj ove poetne geometrijske imperfekcije moe da se obuhvati preko
ekvivalentnih horizontalnih sila (F), koje prouzrokuju poetno zakoenje (nagib) stuba koje odgovara njegovoj imperfekciji (slika 4.229). Na ovaj nain primenom statikog modela sa idealnom geometrijom dobijaju se rezultati koji odgovaraju realnom okvirnom nosau.
Slika 4.229 - Ekvivalentne horizontalne sile F
Zakrivljenost tapova je takoe nepovoljna, ali sa stanovita lokalne stabilnosti centrino i ekscentrino pritisnutih elemenata. Meutim, kako se pri proraunu stabilnosti ovakvih elemenata prema JUS U.E7.081, odnosno JUS U.E7.096 uzima u obzir poetna geometrijska imperfekcija sa strelom e = ! / 500 , ona moe da se zanemari pri odreivanju
statikih uticaja u itavom sistemu, odnosno pri globalnoj analizi nosaa.
Na vrednost i preraspodelu statikih uticaja kod okvirnih nosaa utiu i krutosti veza izmeu greda i stubova. Klasian postupak prorauna okvirnih nosaa zasniva se na pretpostavci o zglobnim ili krutim vezama. Meutim, realno ponaanje veza u elinim konstrukcijama opovrgava pretpostavku o idealnim vezama. Pokazano je da veina krutih veza ne poseduje beskonanu krutost, te da usled optereenja, odnosno savijanja veza dolazi do izvesne
680
relativne rotacije na mestu veze. Osim toga, ni zglobne veze se ne ponaaju idealno, ve i
one poseduju izvesnu rotacionu krutost. Veze koje po svom ponaanju predstavljaju prelaz
izmeu zglobnih i krutih nazivaju se polukrute veze. Njihovo ponaanje definisano je krivom
koja prikazuje zavisnost izmeu momenta savijanja na mestu veze (M) i relativne rotacije
veze ( ). Ova kriva esto se u literaturi naziva i M karakteristika (slika 4.230).
Slika 4.230 - Krive M za karakteristine tipove veza
Idealno krute veze su u M prostoru predstavljene vertikalnom pravom koja prolazi kroz koordinatni poetak, jer po definiciji, kod ovakvih veza nema relativnog obrtanja
veze bez obzira na nivo naprezanja. Meutim, krutim se mogu smatrati i one veze kod kojih je relativno obrtanje veze malo, pa ne prouzrokuje bitnu promenu statikih uticaja. Pomou M krive mogu da se odrede tri kljune karakteristike jedne veze:
rotaciona krutost,
moment nosivosti i
rotacioni kapacitet.
Rotaciona krutost veze (Sj) definisana je nagibom M krive (Sj = tg) i predstavlja
osnovni parametar za numeriku analizu okvirnih nosaa sa polukrutim vezama. Ona moe
da se odredi pomou poluempirijskih izraza izvedenih za pojedine karakteristine tipove veza, na osnovu preporuka sadranih u savremenim propisima (npr. Evrokod 3) ili pak iz banke podataka formirane na osnovu velikog broja eksperimentalnih ispitivanja. Kao ilustracija
uticaja krutosti veza na preraspodelu momenata savijanja moe da poslui primer dvospratnog okvirnog nosaa optereenog jednako podeljenim vertikalnim optereenjem (slika
4.231). Veze greda sa stubovima ostvarene su pomou eone ploe sa prepustom i zavrtnjeva, a krutost veze je odreena na osnovu preporuka datih u aneksu J Evrokoda 3.
Iako se veza sa preputenom ploom tradicionalno smatra krutom, ona ipak omoguava
izvesno relativno obrtanje, pa se u konkretnom primeru (slika 4.231) pri proraunu okvirnog nosaa, uzimajui u obzir uticaj polukrutih veza dobijaju momenti savijanja koji se u
odnosu na proraun okvirnog nosaa sa idealno krutim vezama razlikuju za 11-17%.
Izbor globalne analize zavisi od niza faktora kao to su: bona pomerljivost okvirnog
nosaa, veliine raspona, deformacijski uslovi, nivo globalne analize (izrada projektne dokumentacije ili nauno istraivaki rad) itd.
681
Slika 4.231 - Dijagrami momenata savijanja okvirnog nosaa sa: a) polukrutim vezama;
b) idealno krutim vezama
5.5.1.1 Proraun bono nepomerljivih okvirnih nosaa

Kod bono nepomerljivih okvirnih nosaa uticaji drugog reda su zanemarljivi, pa se
bez veih uticaja na tanost moe koristiti globalna analiza po teoriji prvog reda. Uglavnom se primenjuje elastina analiza prvog reda, dok se kod viespratnih viebrodnih okvirnih nosaa sa relativno malim rasponima mogu koristiti i plastine metode prorauna (kruto-plastina ili elasto-plastina). Primenom plastine globalne analize uz plastinu preraspodelu uticaja mogu da se ostvare utede materijala, ali samo u sluaju kada za dimenzionisanje nisu merodavni stabilitetni ili deformacijski kriterijumi.
Pri proraunu okvirnih nosaa moe se izvriti njihova dekompozicija na stubove i grede, koji se potom posebno dimenzioniu prema uticajima dobijenim globalnom analizom.
Raspodela momenata savijanja, pri elastinoj analizi prvog reda, koja se gotovo redovno
primenjuje kod bono nepomerljivih okvirnih nosaa, u mnogome zavisi od odnosa krutosti greda i stubova (slika 4.232). Razlikuju se dva ekstremna sluaja:
1. greda je beskonano kruta u odnosu na stubove - pri dekompoziciji okvirnog nosaa moe se smatrati da je greda na oba kraja zglobno oslonjena, a da su stubovi
ukljeteni na mestu veze sa gredom (slika 4.232b);
2. stubovi su beskonano kruti u odnosu na gredu - u ovom sluaju moe se smatrati
da je greda obostrano ukljetena u stubove, a da su oni, zbog male krutosti grede,
zglobno oslonjeni na mestu veze sa gredom (slika 4.232c).
U svim ostalim sluajevima kada su odnosi krutosti grede i stubova samerljivi, preraspodela uticaja zavisi od odnosa ovih krutosti, a dekompozicija sistema moe da se izvri
kao to je prikazno na slici 4.232a. Rotacione krutosti elastinih opruga koje reprezentuju
elastino ukljetenje na mestu veze grede i stuba, ne mogu se jednostavno proceniti, pa se
statiki uticaji koji deluju na pojedinane elemente okvirnog nosaa moraju odrediti na
osnovu globalne (elastine) analize.
682
Slika 4.232 - Dekompozicija okvirnog nosaa
Sem u ekstremnom sluaju, kada je greda beskonano kruta, stubovi okvirnih nosaa
su izloeni istovremenom dejstu aksijalne sile pritiska i momenta savijanja, pa ih treba dimenzionisati u skladu sa standardom za proraun ekscentrino pritisnutih elemenata (JUS.
U.E7.096). Duina izvijanja stubova odreuje se primenom prorauna duine izvijanja,
kojim se uzima u obzir krutost grede, a koji je prikazan u okviru standarda JUS
U.E7.111/1986 - "Stabilnost okvirnih nosaa".
Kod greda okvirnih nosaa savijanje predstavlja dominantan vid naprezanja dok su aksijalne sile po pravilu slabog intenziteta, pa se moe zanemariti njihov uticaj na stabilnost.
683
Prema tome grede okvirnih nosaa se dimenzioniu shodno pravilima za elemente optereene na savijanje. Problem bone stabilnosti se uglavnom reava primenom konstruktivnih
mera za obezbeenje bonog pridravanja, jer se u suprotnom dobijaju neracionalni nosai, posebno kod okvirnih nosaa veih raspona.
5.5.1.2 Proraun bono pomerljivih okvirnih nosaa

U sluaju bono pomerljivih okvirnih nosaa uticaji drugog reda ne mogu da se zanemare. Stoga pri proraunu ovakvih nosaa treba primenjivati metode kojima se obuhvataju
uticaji drugog reda. Pri elastinoj globalnoj analizi, uticaji drugog reda mogu da se obuhvate:
primenom elastine analize drugog reda, ili
primenom elastine analize prvog reda sa duinama izvijanja stubova za sistem sa
pomerljivim vorovima.
U praksi se najee primenjuje elastina analiza prvog reda sa duinama izvijanja stubova za sistem sa pomerljivim vorovima prema JUS. U.E7.111. Na ovaj nain se indirektno, preko duine izvijanja stubova uvode uticaji drugog reda. Primena elastine analize drugog reda zahteva znatno sloeniji proraun, koji je za iole sloenije okvirne sisteme
gotovo nezamislivo sprovesti bez ozbiljnijeg softverskog paketa.
5.5.2 Odreivanje duine izvijanja okvirnih nosaa prema JUS U.E7.111

U ovom standardu obraen je proraun duine izvijanja stubova okvirnih nosaa sa pomerljivim vorovima (bono pomerljivi okvirni nosai) i nepomerljivim vorovima, (bono nepomerljivi okvirni nosai). Postupak prorauna obuhvata viespratne, viebrodne
okvirne nosae. Duine izvijanja stubova odreuju se na osnovu sledeeg izraza:
! i = hS
(4.415)
gde su:
! i duina izvijanja stuba,
koeficijent duine izvijanja i

hS sistemna visina stuba.
Izraz (4.415) je opteg karaktera i moe da se primeni za bono pomerljive i
nepomerljive okvire. Specifinost prorauna duine izvijanja kod ova dva razliita tipa
okvirnih nosaa obuhvata se pomou koeficijenta duine izvijanja . S obzirom da je
visina stuba poznata i nepromenljiva (konstantna) veliina za razmatrani okvirni nosa,
duina izvijanja je direktno proporcionalna bezdimenzionalnom koeficijentu .
5.5.2.1 Bono nepomerljivi okvirni nosai

Koeficijent duine izvijanja se nalazi u opsegu od 0,5 do 1,0 to zapravo znai da se
duina izvijanja stubova okvirnih nosaa sa nepomerljivim vorovima kree izmeu duine izvijanja obostrano ukljetene ( ! i = 0,5 hS ) i proste grede ( ! i = hS ). Stepen ukljetenja
stubova u grede okvirnog nosaa na dnu i vrhu stuba zavisi upravo od odnosa krutosti greda i stubova. Ako se posmatra stub A-B koji predstavlja deo jednog viebrodnog, vie-
684
spratnog okvirnog nosaa (slika 4.233a), koeficijenti raspodele krutosti / A i / B mogu da

se odrede na sledei nain:
KS + KS, A
A =
K S + K S , A + KG , A
B =
KS + KS ,B
K S + K S , B + KG , B
(4.416)
(4.417)
gde su:
KS
krutost stuba A-B (KS=IS / hS),
KS, A
krutost donjeg stuba, koji je sa stubom A-B vezan u voru A (KS,A=IS,A / hS,A),
KS,B
krutost gornjeg stuba, koji je sa stubom A-B vezan u voru B (KS,A=IS,A / hS,A),
KG , A
KG , B
suma krutosti greda koje su kruto vezane sa stubom u voru A,

suma krutosti greda koje su kruto vezane sa stubom u voru B.
Napominje se da se momenti inercije koji figuriu u izrazima za odreivanje krutosti

stubova i greda odnose na savijanje u ravni okvirnog nosaa. Sume krutosti greda treba da
se odrede na sledei nain:
KG , A = L I GL, A / ! GL + D I GD , A / ! GD
(4.418)
KG ,B = L I GL,B / ! GL + D I GD ,B / ! GD
(4.419)
gde su sa I i ! obeleeni odgovarajui momenti inercije i duine greda (slika 4.233a), a

parametar ima sledee vrednosti: = 3 / 2 kada je kraj grede suprotan posmatranom
voru stuba zglobno oslonjen, odnosno = 2 kada je suprotan kraj ukljeten. Indeksi L i
D odnose se na grede levo i desno u odnosu na posmatrani vor stuba (slika 4.233a). Ako
je greda zglobno vezana za posmatrani stub u taki A ili B njena krutost se ne uzima u obzir pri proraunu koeficijenata raspodele krutosti A i B , to jest u tom sluaju je
KG = 0 .
Ako je posmatrani stub zglobno oslonjen u voru, ili ako je suma krutosti greda vezanih sa stubom u posmatranom vori zanemarljiva u odnosu na krutost stubova, koeficijent
raspodele krutosti je jednak jedinici ( = 1) . U suprotnom sluaju, ako je stub ukljeten,
odnosno ako je suma krutosti greda kruto vezanih sa stubom u posmatranom voru beskonano velika u odnosu na krutost stuba, moe se usvojiti da je koeficijent raspodele jednak
nuli ( = 0) .
Koeficijent duine izvijanja moe da se odredi na osnovu koeficijenata raspodele krutosti, korienjem nomograma prikazanog na slici 4.233b ili sledeeg analitikog izraza:
1,6 + 1,9 ( A + B ) + 2,1 A B

.
3,2 + 1,8 ( A + B ) + 0,7 A B
(4.420)
685
Slika 4.233 - Duine izvijanja stubova bono nepomerljivih okvirnih nosaa:

a) oznake; b) nomogram
5.5.2.2 Bono pomerljivi okvirni nosai

Keoficijent duine izvijanja , kod bono pomerljivih okvirnih nosaa odreuje se
prema sledeem izrazu:
= 1 2 0
(4.421)
gde su:
koeficijent kojim se obuhvata nain prikljuivanja stubova u posmatranom spratu,
1
2
0
koeficijent kojim se obuhvataju razlike u optereenjima i karakteristikama

poprenih preseka stubova posmatranog sprata,
osnovni koeficijent duine izvijanja.
Osnovni koeficijent duine izvijanja odreuje se na sledei nain:
0 =
1,5 0,7 ( A + B ) + 0,22 A B

.
1,5 1,3 ( A + B ) + 1,1 A B
(4.422)
gde su A i B koeficijenti raspodele krutosti, koji se dobijaju prema izrazima (4.416) i

(4.417). Pri proraunu ovih koeficijenata raspodele jedina razlika u odnosu na sluaj bono
686
nepomerljivih okvirnih nosaa je u parametru , koji u ovom sluaju ima sledee vrednosti: = 1 / 2 kada je kraj grede suprotan posmatranom voru stuba zglobno oslonjen, odnosno = 2 / 3 kada je suprotan kraj ukljeten.
Slika 4.234 - Nomogram za odreivanje osnovnog koeficijenta duine izvijanja kod bono
pomerljivih okvirnih nosaa
Parametar 1 preko kojeg se uvodi uticaj naina prikljuivanja stubova u posmatranom

spratu moe da se odredi prema sledeem izrazu:
1 = 1 + mk ,
(4.423)
gde je:
n k
mk =
Ni
i =1
k
N j
(4.424)
j =1
n ukupan broj stubova u posmatranom spratu,

k broj stubova u posmatranom spratu koji su kruto vezani sa gredama,
Ni aksijalna sila u i-tom stubu.
Kada su svi stubovi posmatranog sprata kruto vezani (n=k), tada je mk = 0 , pa je parametar 1 jednak jedinici.
Parametar 2 kojim se uvodi uticaj razliitog optereenja i krutosti stubova posmatranog sprata dobija se na sledei nain:
687
2 =
N i hi2
IS
i =1 k
2
N S hS
Ii
(4.425)
i =1
Prethodni izraz (4.421) moe da se pojednostavi kad je visina svih stubova u okviru
posmatranog sprata ista. Tada je:
k
2 =
Ni
I S i =1
NS k
Ii
(4.426)
i =1
Kada su svi stubovi u posmatranom spratu iste duine, optereeni istim aksijalnim silama i
imaju istu krutost na savijanje u ravni nosaa, parametri 1 i 2 su jednaki jedinici (1=2=1),
pa je koeficijent duine izvijanja jednak osnovnom koeficijentu duine izvijanja 0.
Treba napomenuti da ovaj standard, takoe sadri i preporuke za odreivanje globalnih
imperfekcija i ekvivalentnih horizontalnih sila kojima se ove imperfekcije uvode u proraun, odnosno globalnu analizu okvirnih nosaa.
Na primeru dvospratnog okvirnog nosaa, prikazanog na slici 4.235 objanjen je postupak prorauna koeficijenata raspodele ( A i B ) i koeficijenta duine izvijanja ( ) za
stubove okvirnih nosaa sa pomerljivim vorovima. Kako su u posmatranom primeru svi
stubovi okvirnog nosaa istog poprenog preseka ( I S = const. ) i visine, a optereeni su
istom aksijalnom silom (N), parametri 1 i 2 su jednaki jedinici, pa je = 0 . Radi jednostavnijeg prorauna, krutost greda izraena je u funkciji krutosti stubova, pa je:
I
1,75 I S
= 0,9333 S = 0,933 K S ; K GL , A = 0 ,
za donju gredu: KGD , A = 2 / 3
hS
1,25 hS
I
1,5 I S
= 0,8 S = 0,8 K S ; K GL , B = 0 .
za gornju gredu: K GD , B = 2 / 3
hS
1,25 hS
Slika 4.235 - Duine izvijanja stubova dvospratnog okvirnog nosaa
688
Koeficijenti raspodele imaju sledee vrednosti:

za stub 1:
KS + KS , A
2 KS
=
= 0,682
A =
K S + K S , A + 0 + KGD , A 2 K S + 0,933 K S
B =
KS + 0
KS
=
= 0,556
K S + 0 + 0 + K GD , B K S + 0,8 K S
za stub 2:
A = 0 (ukljetenje)
B = 0,682 (kao A za stub 1)
Sa ovako odreenim vrednostima koeficijenata raspodele, koeficijenti duine izvijanja

za stubove 1 i 2 mogu da se dobiju na osnovu nomograma (slika 4.234) ili izraza (4.422) i
imaju sledee vrednosti:
za stub 1 1 = 1,53 ,
za stub 2 2 = 1,29 .
5.6 OSLONCI I LEITA

5.6.1 Uvod
Vertikalne i horizontalne reakcije nosaa prenose se preko oslonaca, ili, u sluaju velikih reakcija, preko leita. Prema tome, osnovni zadatak oslonaca i leita je da sa dovoljnom sigurnou prenesu oslonake reakcije i istovremeno obezbede pomeranja i obrtanja
oslonakog preseka u skladu sa predvienim graninim uslovima.
Najednostavniji nain oslanjanja nosaa je direktno oslanjanje, odnosno polaganje nosaa direktno na grede (podvlake) ili stubove. Ovakav nain oslanjanja primenjujue se uglavnom u zgradarstvu, gde su optereenja mirna i umerenog intenziteta. Pri direktnom oslanjanju nosaa na podvlake, u oslonakim zonama, radi pravilnog uvoenja sile u rebro i njegove stabilizacije, treba predvideti ukruenja na rebrima nosaa i podvlake (slika 4.236a).
Oslonaka ukruenja mogu, eventualno da se izostave kod nosaa izraenih od standardnih
valjanih profila (slika 4.236b,c,d), koji su optereeni mirnim optereenjem, jer su, zbog tehnologije proizvodnje, rebra valjanih profila neto deblja, pa im je i vitkost manja. Osim toga,
zaobljenja koja se kod valjanih profila nalaze na prelazu sa noica na rebro, takoe povoljno
utiu na stabilnost, jer se pomou njih poveava zona rasprostiranja napona.
U sluaju uvoenja oslonake reakcije bez ukruenja rebra, dokaz napona treba da se
sprovede na osnovu pretpostavke o ravnomernoj raspodeli napona na sadejstvujuoj duini.
Na osnovu ispitivanja utvreno je da se optereenje rasprostire pod uglom od 30, ali tako da
pravac prostiranja tangira zaobljenja na rebru vanjanog profila (slika 4.236b,c). Imajui u vidu ovakvo prostiranje napona, duina krutog oslanjanja ss predstavlja sadejstvujuu duinu
na kontaktu izmeu dva nosaa i moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
ss = tw + 3,464 t f + 1,464 r
gde su:
t w debljina rebra,
(4.427)
689
t f debljina noice i
r poluprenik zaobljenja.
Slika 4.236 - Direktno oslanjanje nosaa na podvlaku
Takoe je, na osnovu eksperimenata, utvreno da se dalja propagacija napona sa duine krutog oslanjanja ss kroz rebra nosaa vri u nagibu 1:2,5 (slika 4.236c,d). Prema tome, sadejstvujua duina rebra u merodavnom preseku, odnosno na mestu zavretka zaobljenja moe da se odredi na sledei nain:
na mestu ukrtanja kod kontinualno poloenih nosaa:
- za gornji nosa (slika 4.236c):
! eff ,o = ss ,u + 5 co
(4.428)
- za donji nosa (slika 4.236d):

! eff ,u = ss,o + 5 cu
(4.429)
za krajnje oslonce (slika 4.236b), ako je u 2,5 co :

! eff , e = u + 2,5 co
gde su:
u
ss ,o i ss , u
(4.430)
rastojanje od ose oslonca do kraja prepusta gornjeg nosaa (slika 4.236b),

duine krutog oslanjanja gornjeg, odnosno donjeg nosaa, prema izrazu
(4.427),
690
co i cu
rastojanje od kontaktne povrine do zavretka zaobljenja gornjeg, odnosno

donjeg nosaa (slika 4.236c,d).
Sa ovako odreenim sadejstvujuim duinama, kontrola napona u rebru na mestu
oslonca svodi se na:
RV
dop
! eff t w
(4.431)
gde je RV vertikalna reakcija nosaa. Napominje se da kontrolu napona treba sprovesti

kako za gornji tako i za donji nosa, odnosno podvlaku.
Prijem horizontalnih reakcija u pravcu i eventualno upravno na pravac nosaa i spreavanje preturanja nosaa, kao i prijem negativnih vertikalnih reakcija, ostvaruje se pomou
zavrtnjeva (slika 4.237a), ako je irina noice dovoljna za smetanje zavrtnjeva minimalnog prenika (M16 d 0 = 17 mm ). U suprotnom, prijem horizontalnih sila se ostvaruje
pomou savijenih "klema-ploica" (slika 4.237a), zavarivanjem pomou kratkih ugaonih
avova (slika 4.237b), ili bonim oslanjanjem preko rebra (slika 4.237c). Ovakve veze su
karakteristine za ronjae i podne nosae u zgradarstvu.
Slika 4.237 - Razliite mogunosti ostvarivanja veza izmeu nosaa pri direktnom oslanjanju
nosaa na podvlake
Direktno oslanjanje nosaa na stubove, najjednostavnije se izvodi pomou eone ploe

koja se zavaruje na vrh stuba i zavrtnjeva (slika 4.238). Kod nosaa koji kontinualno prelaze preko stubova, ukruenja se postavljaju na rebru u produetku noica stuba (slika
4.238b), jer se, usled obrtanja preseka levo i desno od oslonca, ba u tim zonama javljaju
koncentracije napona. Stoga je u ovom sluaju neracionalno postavljanje jednog ukruenja
u pravcu ose stuba. Meutim, ovako direktno oslanjanje, sa ili bez ukruenja rebra (slika
4.238a,b), nije poeljno kada se obrtanja preseka levo i desno od oslonca znaajno razlikuju. U tom sluaju dolazi do neravnomerne raspodele napona pritiska u kontaktnoj zoni, pa
rezultanta ne deluje u teitu stuba (slika 4.238c).
Da bi se izbeglo ekscentrino naprezanje stubova, ispod grede se postavlja centrir ploa
(slika 4.238d) koja omoguava slobodno obrtanje kontinualnog nosaa i uvoenje vertikalne
oslonake reakcije tano u teite stuba. U ovom sluaju ukruenja treba postaviti na rebrima
nosaa i stuba iznad i ispod centrir ploe. Kod krajnjih oslonaca kontinualnih nosaa i oslo-
691
naca prostih greda, takoe treba teiti da se sile unose centrino, to se, sem centrir ploama
(slika 4.238e), moe postii i primenom podmetaa od tvrde gume (slika 4.238f).
Slika 4.238 - Direktno oslanjanje nosaa na stubove
Kod oslonaca sa centrir ploom, linijski napon pritiska ( ), koji se javlja na kontaktu
noice sa centrir ploom, treba da se odredi na osnovu Hercovih (Heinrich Hertz) izraza za
kontakt valjka (gornja povrina centrir ploe je zaobljena) i ploe (videti 5.6.1.1).
U sluaju kada se nosai oslanjaju na betonske elemente (grede ili stubove), izmeu
donje noice nosaa i betonske konstrukcije treba predvideti sloj maltera (eksmal) debljine
od 20-30 mm, kojim se obezbeuje ravnomerna raspodela napona (slika 4.239).
Slika 4.239- Direktno oslanjanje nosaa na betonsku konstrukciju
692
Pored kontrole napona u rebru nosaa, u ovom sluaju teba proveriti i napon pritiska u
betonu. Preporuuje se duina krutog oslonca:
s s h / 3 + 100 [mm]
(4.432)
gde je h visina nosaa u milimetrima (slika 4.239). Kontrola napona u betonu sprovodi se
na sledei nain:
RV
bet ,d
a b
(4.433)
gde su
a
duina krutog oslonca,
b
irina noice,
RV
vertikalna reakcija i
bet,d doputeni napon pritiska po betonu.

Prijem horizontalnih sila ostvaruje se pomou ankera, koji se prethodno postavljaju u
betonski element, ili u sluaju manjih sila, pomou posebnih tiplova za beton.
5.6.2 Leita
U sluaju oslonakih reakcija velikog intenziteta, ne moe se primeniti direktno oslanjanje nosaa, ve se moraju postaviti leita, koja svojom konstrukcijom omoguavaju
pravilno prenoenje oslonakih reakcija, kao i pomeranja i obrtanja oslonakog preseka u
skladu sa projektnim zahtevima. Leita se, uglavnom, primenjuju u mostogradnji, ali i u
zgradarstvu, u sluaju reakcija velikog intenziteta.
Prema mogunostima pomeranja, leita se mogu podeliti na:
nepokretna, koja u potpunosti spreavaju horizontlna pomeranja, pa osim vertikalnih prenose i horizontalne reakcije u svim pravcima (ovo se najee odnosi na dva
ortogonalna pravca, poduni i popreni),
pokretna u jednom pravcu, koja prenose vertikalne reakcije i horizontalne reakcije
upravno na pravac pomeranja (najee se pravac pomeranja poklapa sa podunom
osom nosaa) i
pokretna u svim pravcima, koja prenose samo vertikalne reakcije i omoguavaju nesmetano pomeranje u svim pravcima.
Pokretna leita, bez obzira da li su pokretna u jednom ili svim pravcima, s obzirom na
nain funkcionisanja mogu da se podele na:
kotrljajua leita, kod kojih je pomeranje omogueno kotrljanjem elinih valjaka i
klizna leita, kod kojih se pomeranje ostvaruje klizanjem preko materijala sa izuzetno malim koeficijentom trenja (npr. teflon).
Osim pomeranja (dilatiranja) oslonakih preseka, veoma je vano da se omogui i njihovo obrtanje, kako bi se nosa ponaao u skladu sa predvienim statikim sistemom. Sa
stanovita obrtanja oslonakog preseka razlikuju se:
linijsko prekretno leite, koje omuguava obrtanje oslonakog preseka u jednoj
ravni (obrtanje oko linije) i
takasto prekretno leite, koje omoguava obrtanje u svim pravcima (obrtanje oko
take).
693
Na razvoj leita su, sa jedne strane, uticali sve brojniji konstrukterski zahtevi, a sa druge, razvoj i primena novih materijala. Osim osnovnih, konstrukterskih zahteva, kao to su
prijem velikih oslonakih reakcija i omoguavanje pomeranja i obrtanja, pri konstruisanju
leita treba voditi rauna i o drugim, ne manje bitnim parametrima, od kojih su najvaniji:
trajnost, pouzdanost i trokovi izrade i odravanja. Do sredine ovog veka koriena su iskljuivo elina leita, a od ezdesetih godina poinje ira primena leita na bazi prirodne i vetake gume i fluorkarbonskih polimera.
5.6.2.1 elina leita

Pod elinim leitima se podrazumevaju leita iji su svi delovi izraeni od elika.
Naime, danas se veina leita na bazi elastomera konstruie u kombinaciji sa elinim
elementima, pa se stoga elinim leitima smatraju samo ona koja su u potpunosti izraena od elika. Kao osnovni materijal za izradu elinih leita primenjuju se 0371, 0363,
0471, 0473, 1430, L0500, a po potrebi mogu da se koriste i elici boljih kvaliteta u
skladu sa vaeim standardima. esto se delovi jednog elinog leita izvode od elika
razliitog kvaliteta. elina leita mogu biti konstruisana livenjem ili zavarivanjem, a dozvoljena je i kombinovana izrada. elina leita se uglavnom primenjuju u mostogradnji i
postavljaju se na kvadere betonskih meustubova i oporaca. Takoe, mogu da se koriste i
kod betonskih mostova. Klasina elina leita se izrauju kao nepokretna i pokretna.
Nepokretna elina leita se izvode kao prekretna po liniji (slika 4.240) i prekretna u
taki (slika 4.241). Konstrukcija nepokretnog linijski prekretnog elinog leita za manje
reakcije ( max RV = 5000 kN ) prikazana je na slici 4.240a.
Slika 4.240 - Nepokretna linijski prekretna leita: a) za male reakcije; b) za velike reakcije
Leite se sastoji od gornje prekretne leine ploe i donje, fiksne leine ploe. Veza
gornje leine ploe sa elinim nosaem i prijem horizontalnih sila ostvaruje se preko e-
694
linog cilindra (C) koji se polae u otvor na donjoj noici nosaa. Zavrtnjevi samo privruju gornju leinu plou i ne uestvuju u prenosu horizontalnih reakcija. Horizontalna
reakcija u pravcu nosaa prenosi se sa gornje na donju leinu plou preko ispusta (A) koji
su sastavni deo gornje, prekretne ploe. Bono pomeranje spreeno je pomou graninika
(B), koji prihvataju poprene horizontalne sile. Prenoenje horizontalnih reakcija sa donje
leine ploe na beton ostvaruje se trenjem, ili, u sluaju veih sila, epovima ili ispustima
sa donje strane leine ploe. Vertikalna sila pritiska prenosi se kontaktom izmeu gornje
leine ploe i zaobljenog (radijus R) isturenog dela donje leine ploe. Prenoenje vertikalnih reakcija kontaktom izmeu gornje i donje leine ploe, odnosno izmeu donje leine ploe i betonske podkonstrukcije, mogue je u sluaju pozitivnih vertikalnih reakcija
- reakcija pritiska. Ako se pri bilo kojoj kombinaciji optereenja javlja negativna, zateua
reakcija, potrebno je da se predvide posebni, dodatni elementi za njeno ankerisanje.
Kada su vertikalne reakcije velikog intenziteta, zbog velikog pritiska po betonu, javlja se
potreba za veom povrinom donje oslonake ploe, pa se primenjuju nepokretna leita sa
rebrastom stolicom (slika 4.240b). Dimenzije donje leine ploe, pa i itavog leita u najveoj meri zavise od kvaliteta podloge (betona) na koju se ono postavlja. I dok je konstrukcija gornje leine ploe gotovo identina kao u prethodnom sluaju, donja ploa se bitno razlikuje. Da bi se angaovala itava povrina donje leine ploe poveava se visina stolice, a
sama ploa se ojaava rebrima (ukruenjima), koja poveavaju njenu otpornost na savijanje.
Donja leina ploa sa stolicom i rebrima izvodi se uglavnom livenjem. Zbog tehnologije livenja najmanja debljina svakog pojedinanog dela mora da bude 30 mm.
Nepokretna takasto prekretna leita (slika 4.241) omoguavaju svestrano obrtanje
oslonca. Takasto oslanjanje omoguava se posebnom obradom kontaktnih povrina gornje i donje leine ploe. Umesto valjkasto obraene povrine, koja se primenjuje kod linijski prekretnih leita, kontaktne povrine kod takasto prekretnih leita se izvode kao
sferne povrine. Poluprenik zaobljenja gornje ploe, po pravilu je vei od poluprenika
donje kalote ( R2 > R1 ), jer se na taj nain postie poveanje nosivosti takastog leita (videti Hercove izraze 5.6.1.2).
Slika 4.241 - Nepokretna takasto prekretna leita: a) u livenoj izradi; b) u zavarenoj izradi
Pokretna elina leita se najee izvode kao: leita sa valjcima i pendel leita. Leita
sa valjcima su linijski prekretna, dok pendel leita mogu da budu i linijski i takasto prekretna.
elina leita sa valjcima spadaju u grupu pokretnih leita kod kojih se pomeranje
ostvaruje kotrljanjem valjaka i izrauju se u vie varijantni: sa jednim valjkom, sa dva valjka
695
i sa vie valjaka. Najjednostavnija su elina leita sa jednim valjkom. Ona se sastoje od

gornje i donje leine ploe i jednog elinog valjka koji se nalazi izmeu njih (slika 4.242a).
Obe leine ploe imaju u sredini, ili kod duih leita u treinama duine odgovarajue voice. Ove voice ulaze u ljeb koji je urezan na valjku i koji slui za odravanje pravca pomeranja i prijem bonih horizontalnih sila. Nedostatak leita sa jednim valjkom je to pri
obrtanju preseka dolazi do promene pravca vertikalne reakcije, to moe da dovede do iskakanja leita. Zbog toga se danas uglavnom primenjuju leita sa dva valjka (slika 4.242b).
Za razliku od leita sa jednim valjkom, radi ravnomernog prenoenja sila, kod leita sa dva
valjka javlja se i srednja - sedlasta ploa. Gornja i sedlasta ploa konstruiu se slino kao kod
nepokretnih linijski prekretnih leita za manje reakcije. Klasina elina leita sa dva valjka primenjuju se za vertikalne reakcije od 1000 do 5000 kN.
Slika 4.242 - Pokretna elina leita sa: a) jednim valjkom; b) dva valjka; c) etiri valjka;
d) sa etiri zaseena valjka
Kod izuzetno velikih reakcija koriste se leita sa etiri i vie valjaka. Radi ravnomernijeg prenoenja optereenja, kod leita sa etiri valjka ugrauje se balanser u vidu jo
jedne sedlaste ploe (slika 4.242c). Radi utede u materijalu i prostoru, kod izuzetno velikih reakcija, koje zahtevaju valjke velikih prenika, primenjuju se leita sa zaseenim
valjcima (slika 4.242d).
Leita sa valjcima prikazana na slici 4.242 su pokretna u jednom pravcu. Da bi se
ostvarilo svestrano pomeranje potrebno je postaviti dva pokretna leita jedno iznad drugog, okrenuta za 90 u odnosu na pravac pomeranja (slika 4.243).
696
Slika 4.243 - Dvostrano pokretna elina leita: a) sa punim valjcima;

b) sa zaseenim valjcima
Kod mostovskih nosaa srednjih raspona primenjuju se pendel leita (klatna). Ova leita zahtevaju veu visinu, da bi se ostvarilo eljeno pomeranje, jer se kod njih pomeranje
konstrukcije na mestu leita ostvaruje okretanjem leita oko fiksne take ili ose. Pendel
leita mogu da budu pomerljiva u jednom pravcu i linijski prekretna (slika 4.244a), ili
svestrano pomerljiva i takasto prekretna (slika 4.244b).
Slika 4.244 - elina pokretna pendel leita: a) pomerljiva u jednom pravcu - linijski
prekretna; b) dvostrano pomerljiva - takasto prekretna
Pri proraunu elinih leita treba kontrolisati:

napon pritisaka na beton u leinoj spojnici,
napon u gornjoj leinoj ploi optereenoj na savijanje,
napon u donjoj leinoj ploi optereenoj na savijanje i
napon pritiska na kontaktu izmeu delova leita (Hercov napon),
697
Naponi u leinim ploama koji nastaju njihovim savijanjem usled reaktivnog optereenja mogu da se odrede prema pravilima za elemente optereene na savijanje. Jedina specifinost prorauna elinih leita je u odreivanju kontaktnog pritiska izmeu delova leita. Proraun napona na kontaktu izmeu delova elinih leita sprovodi se pomou
Hercovih obrazaca. Osnovna pretpostavka za primenu Hercovih obrazaca je da su kontaktne (dodirne) povrine male u odnosu na radijus zakrivljenosti povri. Naime u neoptereenom stanju kontakt izmeu ploe i kugle (sfere) je taka, a izmeu ploe i valjka (krunog
cilindra) linija. Meutim, pri nanoenju optereenja dolazi do deformacija, pa taka prelazi
u krug, a linija u pravougaonu traku. Kontaktni napon deluje upravno na dodirnu povrinu
i menja se, po eliptinom zakonu, od nule po obimu kruga, odnosno du ivica trake, do
maksimalne vrednosti u centru kruga ili du srednje linije pravougaone trake. Hercov proraunski model za opti sluaj, odnosno kontakt dve sferne povrine radijusa R1 i R2
( R2 > R1 ), prikazan je na slici 4.245.
Slika 4.245 - Hercov proraunski model
Teorija, zasnovana na prikazanom modelu, na osnovu koje je Herc izveo obrasce kojima se uspostavlja odnos izmeu napona, deformacija i spoljanjeg optereenja je veoma
kompleksna, pa nee biti izlagana. Uprkos tome, obrasci su prilino jednostavni i pokrivaju gotovo sve sluajeve koji se javljaju u praksi.
Pri dodiru dve sferne povrine prenik kontaktnog kruga ( d" ) i maksimalan napon
pritiska u taki ( " ) mogu da se odrede na osnovu sledeih Hercovih izraza:
P
1
d" = 2,219 3
E 1 / R1 1 / R2
(4.434)
" =
0,388 3
1
1
.
P E
R1 R2
2
(4.435)
698
gde je P sila na kontaktu, a E modul elastinosti. U konkretnom sluaju, pri proraunu leita, kontaktna sila jednaka je maksimalnoj vertikalnoj reakciji oslonca ( P = max RV ). Ako
je jedna od povrina ravna, odnosno za kontakt kugle i ploe ( R2 ), prethodni izrazi
imaju sledei oblik:
P R1
,
d" = 2,219 3
E
(4.436)
2
" =
0,388 3
E
P .
R1
(4.437)
U sluaju dodira dva kruna cilindra (valjka), Hercovi obrasci imaju sledei oblik:
d = 3,045
P
1
! E 1 / R1 1 / R2
(4.438)
= 0,418
PE 1
1
,

! R1 R2
(4.439)
gde je ! duina valjka, a d i su irina trake i maksimalan linijski napon pritiska. Kada
je jedna od povri ravna ( R2 ), to jest, pri kontaktu valjka i ploe, to je i najei sluaj kod klasinih elinih leita, ali i kod leita sa centrir ploom, prethodni izrazi mogu
da se napiu u sledeem obliku:
d = 3,045
P R1
!E
(4.440)
= 0,418
PE
.
! R1
(4.441)
Naponi pritiska ( " i ) dobijeni Hercovim obrazcima daleko su iznad granice razvlaenja, ali su oni skopani sa tvrdoom materijala. Jo daleke 1924. godine Francuz Dima
(Dumas) je postavio vezu izmeu doputenog linijskog napona i tvrdoe elika po Brinelu
(HB). Prema tome, vrednosti doputenih napona za dodir po liniji ili u taki su znatno vee
od onih na granici razvlaenja materijala. U okviru standarda JUS U.E7.131/1980 "Leita
i zglobovi noseih elinih konstrukcija", dati su doputeni naponi za dodir u taki ili po
liniji (tabela 4.44).
Osnovni nedostaci elinih leita su velika visina i teina, zatim skupa izrada i odravanje, pogotovu ako se ima u vidu da su ovakva leita, zbog izuzetno velikih naprezanja,
podlona dejstvu naponske korozije.
699
Tabela 4.44 - Doputeni kontaktni naponi

Doputeni kontaktni napon %MPa&
Vrsta elika
Sluaj optereenja
po liniji ( dop )
u taki ( " dop )
0371
0363
0471
0473
I
II
I
II
I
II
I
II
720
815
1080
1185
800
900
900
1000
815
910
1185
1390
900
1000
1000
1100
0500
1430
5.6.2.2 Leita na bazi elastomera

Pod leitima na bazi elastomera podrazumevaju se leita koja svoje osnovne funkcije
ostvaruju preko elastomera, to jest prirodne ili vetake (sintetike) gume. Primena vetake gume datira jo od 1930. godine, kada je prvi put proizvedena u SAD, a poznatija je
pod trgovakim nazivom "neopren", po imenu firme koja ju je lansirala na trite. Danas
leita na bazi elastomera (neoprenska leita) imaju iroku primenu, kako u mostogradnji,
tako i u zgradarstvu.
Elastomeri su izuzetno deformabilni materijali, koji se po prestanku dejstva koje je izazvalo deformaciju, vraaju u prvobitni poloaj bez zaostalih, plastinih deformacija. Najvanija osobina elastomera je izuzetno mali modul klizanja (G=1,0 MPa) koji omoguava
klizanje, a samim tim i pomeranje i obrtanje leita uz gotovo zanemarnjiv otpor. Meutim, modul klizanja zavisi od temperature, pa se primena leita ne preporuuje u sluaju
temperatura manjih od -30 C. Na izuzetno niskim temperaturama, izmeu -30 C i
-60 C, dolazi do naglog poveanja modula klizanja, pa neopren gubi elastine osobine i
postaje krt i lomljiv kao staklo. Neto povoljnija je prirodna guma, koja se moe primenjivati do -40 C.
Elastomeri imaju sasvim zadovoljavajue mehanike karakteristike. vrstoa na kidanje se kree oko 200 MPa (u odnosu na stanjen presek), a na pritisak oko 160 MPa.
Tvrdoa elastomera ispituje se u durometru, i kree se od 50 do 70 steponi po orovoj
(Shore) skali.
Kao i veina sintetikih materijala i neopren je podloan starenju. Na vazduhu, usled
kiseonika ( O 2 ), a posebno usled ozona ( O3 ) i ultravioletnog sunevog zraenja gubi svoje
osobine.
Najjednostavnija neoprenska leita izvode se u vidu pravougaonih (od 100x100 do
300x400 mm) ili krunih (do 300 mm) ploa razliite debljine (d). Primenjuju se za
oslonake reakcije od 100 do 1800 kN. Ovakva leita se pri dejstvu vertikalnog optereenja deformiu, pa dolazi do smanjenja njihove debljine ( d ), uz istovremenu pojavu
bonih deformacija (slika 4.246a). Preterane bone deformacije dovode do pojave prsli-
700
na po obimnim zidovima leita, to bitno utie na smanjenje njegove trajnosti. Stoga se

ove deformacije moraju ograniiti, pa je propisano maksimalno smanjenje debljine leita od 15% ( d 0,15 d ). Horizontalno pomeranje neoprenskih leita ogranieno je
maksimalnim uglom klizanja ( tg 0,7 ), pa vea horizontalna pomeranja zahtevaju leita vee visine.
Znaajno smanjenje deformabilnosti neoprenskog leita postie se umetanjem perforiranih elinih limova debljine 2-5 mm (slika 4.246b), koji spreavaju pojavu bonih deformacija, bez uticaja na pomeranja i obrtanja leita. Ovakva leita nazivaju se armirana neoprenska leita i imaju mnogo veu primenu. Pri vertikalnom pritisku, neoprenski meuslojevi debljine 5-8 mm se nezavisno deformiu, pa su, s obzirom na njihovu malu debljinu, deformacije zanemarljive. Izrauju se sa kvadratnom (od 100x100 do 900x900 mm) i krunom
osnovom (od 200 do 900 mm) i mogu da se primene za vertikalne reakcije od 100 do
12000 kN.
Slika 4.246 - Neoprenska leita: a) nearmirano leite; b) armirano leite;

c) ema funkcionisanja neoprenskih leita
Povrina neoprenskog leita zavisi od doputenog napona pritiska po betonu na koji se

postavlja ( bet, d =10-25 MPa), jer neopren, nesumljivo ima bolje mehanike karakteristike. Meutim, kada se neoprensko leite postavlja na elinu povrinu, to nije redak sluaj u zgradarstvu (npr. na glavu stuba ili noicu podvlake), za odreivanje povrine leita
merodavan je pritisak po neoprenu. Na visinu, odnosno debljinu neoprenskog leita direktno utie zahtevano horizontalno pomeranje. S obzirom da je maksimalno doputeno
klizanje tg = 0,7 , za vea pomeranja potrebna su leita velike visine.
Dimenzije armiranih neoprenskih leita, kao i ostali neophodni podaci za njihov
proraun (maksimalne vrednosti sile pritiska i horizontalnih pomeranja) nalaze se u katalozima proizvoaa. Proizvode se kao nepokretna i pokretna u jednom ili u svim pravcima. U tabeli 4.45 prikazana je konstrukcija i osnovne karakteristike armiranih neoprenskih leita.
701
Tabela 4.45 - Armirana neoprenska leita

Oznaka
NAL
(neankerovan)
Skica
Opis i primena leita

- pokretno u svim
pravcima,
- primena: mostovi,
zgrade i industrijski
objekti
NAL-p-1
(ankerovan)
NAL-p-2
(ankerovan)
- pokretno u svim
pravcima,
- ankerovano za
konstrukciju,
- primena: mostovi,
objekti
NAL-p-3
(ankerovan)
NAL-a
- pokretno u jednom
pravcu (podunom ili
poprenom),
- ankerovano za
konstrukciju,
NAL-b
- primena: mostovi,
objekti
NAL-f
- nepokretno,
- ankerovano za
konstrukciju,
- primena: mostovi,
objekti
U sluaju oslonakih reakcija izuzetno velikog intenziteta (1000-50000 kN) primenjuju

se leita na bazi neoprena sa posebnom konstrukcijom, takozvana leita u loncu (neotopf
702
leita). Osnovna ideja pri konstruisanju ovakvih leita bila je da se umesto armiranja
neoprena, za spreavanje bonih deformacija koristi elini prsten, koji je sastavni deo posude (lonca) u koju se postavlja elastomer. Elastomer je praktino nestiljiv, a oblik menja
u skladu sa obrtanjem oslonakog preseka. Ovakva leita mogu da budu nepokretna, pokretna u jednom ili u svim pravcima. Konstrukcija jednog karakteristinog nepokretnog leita u loncu prikazana je na slici 4.247.
A - gornja elina ploa

B - elini prsten
C - elastomer (neopren)
D - donja elina ploa
E - prsten za brtvljenje
F - nastavci za privrivanje
G - zavrtnjevi za spajanje leita pri transportu
H - stiljiva zaptivna traka
J - montani zavrtnjevi za nametanje leita
Slika 4.247 - Konstrukcija nepokretnog leita u loncu
Pokretna leita u loncu konstruiu se na slian nain kao i nepokretna. Pomeranje se

ostvaruje klizanjem preko tankog sloja teflona (PTFE - politetrafluoretilen), materijala koji
ima izuzetno nizak koeficijent trenja ( = 0,01 0,03 ), a uz to je postojan i otporan na habanje. Konstrukcija jednosmerno pokretnog leia u loncu prikazana je na slici 4.248.
A - gornja elina ploa

B - nastavak za privrivanje
C - teflon 3-5 mm
D - srednja ploa za koju se lepi teflon
E - neopren
F - donja elina ploa lonca

G - elini prsten
H - stiljiva zaptivna traka
I - elini graninik za prijem horizontalnih sila
J - montani zavrtnjevi za nametanje leita
Slika 4.248 - Konstrukcija nepokretnog leita u loncu
703
Treba istai de je kod leita u loncu elastomer zatien od negativnih uticaja spoljanje sredine, pre svega se misli na ultravioletne zrake i ozon, pa im je vek trajanja znatno
dui. U okviru tabele 4.46 date su performanse jednog nepokretnog neotopf leita (tip N).
Tabela 4.46 - Karakteristike nepokretnog neotopf leita tipa N
Tip
leita
Nosivost
kN
Teina
kg
A
cm
C
cm
E
cm
BH
cm
N 100
N 150
N 200
N 250
N 300
N 350
N 400
N 450
N 500
N 550
N 600
N 650
N 700
N 750
N 800
N 850
N 900
N 950
N 1000
N 1100
N 1200
N 1300
N 1400
N 1500
N 1600
N 1700
N 1800
N 1900
1000
1500
2000
2500
3000
3500
4000
4500
5000
5500
6000
6500
7000
7500
8000
8500
9000
9500
10000
11000
12000
13000
14000
15000
16000
17000
18000
19000
40
60
70
90
110
120
150
180
200
220
230
270
290
330
360
380
400
470
490
540
590
640
800
850
900
950
1010
1090
32
37
42
46
50
53
57
60
64
66
68
72
74
77
79
81
83
86
88
91
95
99
103
106
109
112
115
119
29
34
39
43
47
50
54
57
61
63
65
69
71
74
76
78
80
83
85
88
92
96
100
103
106
109
112
116
34
39
44
48
52
55
59
62
66
68
70
74
76
79
81
83
85
88
90
93
97
101
105
108
111
114
117
121
7
7
8
8
8
9
9
10
10
10
10
12
12
12
12
12
13
14
14
14
14
15
15
16
16
17
17
18
Elastomer
D %cm&
h %cm&
23
28
32
36
39
42
45
48
51
53
55
58
60
62
64
66
68
70
72
75
78
82
85
88
90
93
96
99
1,6
1,9
2,2
2,4
2,6
2,8
3,0
3,2
3,4
3,5
3,7
3,9
4,0
4,2
4,3
4,4
4,6
4,7
4,8
5,0
5,2
5,5
5,7
5,9
6,0
6,2
6,4
6,6
704
Tip
leita
Nosivost
kN
Teina
kg
A
cm
C
cm
E
cm
BH
cm
N 2000
N 2200
N 2400
N 2600
N 2800
N 3000
N 3500
N 4000
N 4500
N 5000
20000
22000
24000
26000
28000
30000
35000
40000
45000
50000
1190
1390
1540
1700
1890
2150
2520
3320
3780
4200
121
127
133
137
143
148
159
170
180
189
118
124
130
134
140
145
156
167
177
186
123
129
135
139
145
150
161
172
182
191
18
18
19
19
21
21
22
22
23
24
Elastomer
D %cm&
h %cm&
101
106
111
115
120
124
134
143
152
160
6,8
7,1
7,4
7,7
8,0
8,3
9,0
9,6
10,2
10,7
Leita na bazi elastomera imaju niz prednosi u odnosu na klasina elina leita, a
najvanije od njih su: relativno jednostavna i jeftina izrada, niski trokovi ugradnje i odravanja, mala visina leita i mogunost dilatiranja u svim pravcima. Osim toga, leita na
bazi elastomera pruaju mogunosti za primenu novih konstrukterskih reenja.
6
ÊLI^NIH KONSTRUKCIJA OD
HLADNO OBLIKOVANIH PROFILA
1 OPTE
U elinim konstrukcijama koriste se uglavnom tri glavne familije konstruktivnih elemenata, a to su: vrue valjani profili, elementi formirani zavarivanjem od limova i hladno
oblikovani profili. Pod nazivom hladno oblikovani profili (HOP) podrazumevaju se konstruktivni elementi proizvedeni hladnim oblikovanjem elinih limova i traka, valjanjem
ili presovanjem. Debljine elinih limova i traka koje se koriste za proizvodnju hladno
oblikovanih proizvoda kreu se obino od 0,4 mm do 6,0 mm.
Hladno oblikovani proizvodi imaju veoma iroko polje primene u graevinarstvu, avio
i autoindustriji, brodogradnji, proizvodnji eleznikih vagona, poljoprivredi, elektroopremi
itd. Proizvodnja hladno oblikovanih proizvoda u poslednjoj deceniji ima izuzetan rast, to
se moe ilustrovati na primeru Velike Britanije gde metalo-preraivaka industrija
apsorbuje oko 300.000 t ovih proizvoda godinje. Od ove koliine 60.000 t su profilisani
nosai, 120.000 t profilisani limovi, 60.000 t elementi za paletna i regalna skladita, a
60.000 t za sve ostale vrste proizvoda. Uoeno je takoe da proizvodnja stalno raste i to po
stopi od 10% godinje. Slina situacija je i u drugim zemljama Evrope (Nemaka, vedska, Francuska, eka, Holandija itd.), kao i u najrazvijenijim vanevropskim zemljama
(SAD, Kanada, Australija, Japan itd.).
Upotreba hladno oblikovanih proizvoda u zgradarstvu datira jo od 1850. godine, kada su
po prvi put primenjeni u SAD i Velikoj Britaniji, ali se ire nisu primenjivali do zavretka
drugog svetskog rata. Od 1946. godine upotreba i razvoj hladno oblikovanih profila i konstrukcija od njih u SAD je znatno ubrzana pojavom prvih propisa iz ove oblasti, koje je pod
naslovom "Odredbe za projektovanje hladno oblikovanih elinih konstrukcija" izdao Ameriki Institut za elik i gvoe (AISI), a koji su bili zasnovani na obimnom istraivakom
radu na Kornel Univerzitetu pod rukovodstvom profesora Dorda Vintera (Georg Winter).
46
Razlozi ovakve ekspanzije konstrukcija od hladno oblikovanih proizvoda lee pre

svega u nizu prednosti u odnosu na klasine eline konstrukcije. U poreenju sa ostalim
elinim proizvodima, kao osnovne prednosti tankozidnih hladno oblikovanih profila
mogu se izdvojiti:
mala teina, pa samim tim i manji utroak elinog materijala po m2 objekta u
poreenju sa vrue valjanim profilima (15-40%, a za neke elemente i preko 50%),
irok dijapazon oblika i dimenzija, sa vrlo malim meuintervalima visina, irina i
debljina, to se lako omoguuje tehnologijom proizvodnje,
brza i laka montaa,
vea preciznost dimenzija u poreenju sa vrue valjanim profilima, pa pri
proraunu i montai mogu da se koriste veoma male proizvodne tolerancije,
kvalitet povrina hladno oblikovanih proizvoda je neuporedivo bolji od onih kod
vrue valjanih profila, pogotovu ako se dobijaju iz hladno valjanih limova, to doprinosi olakanom nanoenju i poveanju trajnosti zatite od korozije,
mehanike karakteristike osnovnog materijala (elika) kao to su granica razvlaenja i vrstoa na zatezanje, znaajno se poveavaju hladnim oblikovanjem, te se pogodnim oblikovanjem preseka moe znatno poveati nosivost profila,
lako se proizvode "gnezdasti" preseci pogodni za kompaktno pakovanje, manipulaciju i transport,
adekvatnim izborom oblika mogu se postii znaajni estetski i konstruktivni efekti,
nosei paneli ne samo da primaju optereenje upravno na svoju ravan, ve mogu
delovati kao krute dijafragme za prijem sila u svojoj ravni ako su pouzdano spojeni
sa noseim elementima.
Kombinovanje navedenih prednosti omoguava znatnu utedu u kotanju noseih konstrukcija, te nije udo to u velikom broju razvijenih zemalja izgradnja konstrukcija od
hladno oblikovanih proizvoda pokazuje izuzetno brz trend razvoja.
U nedostatke hladno oblikovanih proizvoda spadaju:
via jedinina cena u odnosu na vrue valjane profile,
manja otpornost u odnosu na grube postupke pri transportu i montai,
izraenija opasnost od dejstva korozije, u smislu da isti korozioni efekat vie slabi
tankozidni presek hladno oblikovanog profila nego debelozidni presek vrue valjanih profila,
relativno tee spajanje.
2 MATERIJAL
Hladno oblikovani proizvodi dobijaju se obraivanjem u hladnom stanju od niskougljeninih i legiranih elika, umirenih ili neumirenih, sa granicom razvlaenja od 250 do
630 N/mm2. Jedini uslov koji se trai od materijala je dovoljna duktilnost, da bi osnovni
materijal mogao da primi znatna poprena savijanja sa malim poluprenicima (obino
r = t) bez prslina i da omogui plastifikaciju u oblastima koncentracije napona, posebno na
mestima veza.
Izduenje merne duine od 50 mm u kombinaciji sa odnosom vrstoe na zatezanje i
granice razvlaenja ( fu / fy) moe da se usvoji kao mera duktilnosti elika. Prema eksperi-
Proraun i konstruisanje elinih konstrukcija od hladno oblikovanih profila
47
mentalnim ispitivanjima zakljueno je da osnovni materijal poseduje dovoljnu duktilnost

ako je odnos fu / fy vei od 1,08, a izduenje merne jedinice duine 50 mm vee od 10%.
elici koji ne ispunjavaju ovaj uslov mogu se upotrebiti za profile koji zahtevaju umereno
hladno oblikovanje i koji nemaju visokonaponske veze.
Savremene tehnologije omoguavaju proizvodnju ovih elemenata presvuenih drugim
metalima (cink, aluminijum), plastinim masama ili lakovima, ime se postie zadovoljavajui izgled i odlina zatita od korozije jo u toku proizvodnje. Meutim, u sluaju ovakvih, presvuenih limova posebno treba voditi rauna o zavarljivosti. Naime, limovi sa
plastinim prevlakama se uopte ne mogu zavarivati, dok je zavarivanje limova koji su
presvueni metalima oteano i mora se prilagoditi vrsti metala. Kada se govori o najee
primenjivanim toplo pocinkovanim limovima, oni se mogu zavarivati elektroluno, sa tim
da se elektroda mora ee istiti od naslaga cinka. Za takasto zavarivanje pocinkovanih
limova korisno je u vrh elektrode ubaciti umetak od volframa. Mora se takoe voditi
rauna da je u okolini ava cinkana prevlaka uklonjena.
Panju zasluuje i pitanje zavarivanja u uglovima hladno oblikovanih profila, odnosno
na mestu hladnog previjanja. Ako je ova oblast pod duim uticajem zagrevanja, na temperaturi od 600 oC, materijal ija je struktura usled hladnog oblikovanja naruena rekristalizira i dolazi do stvaranja krupnozrne strukture, a pri tom i do pogoranja mehanikih osobina, pa ak i do mogunosti pojave prslina. Stoga, sem u sluaju manje znaajnih veza koje
su izloene umerenim statikim uticajima, treba izbegavati zavarivanje u uglovima hladno
oblikovanih profila.
to se tie proizvodnje, vrue valjani limovi i trake su jeftiniji, ali se ree koriste poto
im je povrina pokrivena kovarinom, koja haba skupe valjke na mainama za profilaciju,
ime im bitno umanjuje vek trajanja. Radi zatite od ovoga trake se iste potapanjem u rastvore kiseline, elektrolitskim potapanjem ili ienjem u mlazu abraziva. Nasuprot ovome
dobra osobina im je laka mogunost oblikovanja u hladnom stanju u odnosu na hladno
valjane trake. Hladno oblikovani limovi i trake su skuplji, ali imaju kvalitetnu glatku povrinu i ravnomerniju debljinu od toplo valjanih. Konstantna debljina osnovnog materijala je
vana osobina, naroito za proizvodnju profila na liniji za profilisanje, gde sva neravnomerna odstupanja negativno deluju na kontinualnost proizvodnog procesa.
Dananji trend u proizvodnji HOP je u primeni elika visoke vrstoe koji, meutim,
imaju niu duktilnost, pa je neophodno sprovesti obimna istraivanja da bi se ustanovili
priblini postupci prorauna za elemente proizvedene od ovih elika. Efikasnost upotrebe
visokovrednih elika prvensteveno zavisi od tipa loma. Ako element ima veliku vitkost ili
neukruenu noicu sa izuzetno velikim odnosom irina/debljina lom se javlja izvijanjem ili
izboavanjem, te je upotreba visokovrednih elika u ovim sluajevima neopravdana.
3 NAIN PROIZVODNJE
Hladno oblikovani elementi proizvode se postepenim oblikovanjem iz osnovnog lima
(ili trake) u hladnom postupku sve do eljenog oblika. Ovo se moe postii sledeim tehnolokim postupcima:
valjanjem,
presovanjem,
savijanjem.
48
Valjanje u hladnom stanju iroko se upotrebljava za proizvodnju profila i profilisanih

limova i pogodno je za masovnu proizvodnju, te danas predstavlja osnovni postupak za
proizvodnju hladno oblikovanih elemenata. Preseci se formiraju iz elinih traka koje su
namotane na kaleme. Ovom tehnologijom proizvodnje ne mogu se dobiti preseci koji po
duini menjaju popreni presek.
Maina koja se koristi za hladno valjanje sastavljena je od vie parova valjaka (slika 6.1)
koji kontinualno oblikuju traku u finalno zahtevani oblik. Jednostavni preseci mogu biti
proizvedeni sa do 6 parova valjaka. Meutim, sloeni preseci zahtevaju vie od 15 kompleta
valjaka. Ceo komplet valjaka za proizvodnju jednog tipa preseka moe se demontirati i
zameniti drugim za nekoliko dana. Brzina valjanja kree se u opsegu od 6-92 m/min, a
uobiajeno iznosi 23-46 m/min. Na zavretku operacije oblikovanja kompletan presek se
odseca na zahtevanu duinu automatskim seenjem, bez zaustavljanja rada maine.
Maksimalna duina seenja je uobiajeno izmeu 6 i 12 m. U savremenim fabrikama za
proizvodnju hladno oblikovanih ronjaa i fasadnih rigli, kompjuterski voene maine
omoguavaju da se elementi seku automatski na zahtevanu duinu, sa istovremenim
buenjem rupa u tano projektovanom poloaju.
Slika 6.1 - Proces oblikovanja hladnim valjanjem
Maina za hladno valjanje prikazana je na slici 6.2a, dok je dijapazon gabaritnih dimenzija hladno oblikovanih profila, koji se mogu dobiti hladnim valjanjem u standardnim
valjaonicama, prikazan na slici 6.2b.
Presovanje kao nain oblikovanja hladno oblikovanih proizvoda upotrebljava se u
sledeim sluajevima:
kada je popreni presek jednostavne konfiguracije,
kada je potrebna manja koliina profila i
kada je zahtevani presek relativno irok.
49
457 mm
152 mm
152 mm
152 mm
152 mm
457 mm
457 mm
a)
b)
Slika 6.2 - a) Maina za hladno valjanje; b) Granine dimenzije hladno oblikovanih profila
dobijenih valjanjem
Profili koji menjaju popreni presek po duini mogu se proizvoditi samo na ovaj nain. Mana ovog postupka proizvodnje je relativno mala duina profila, koja je ograniena duinom
prese. Postupak proizvodnje je dosta jednostavan. Presa se sastoji od pokretnog gornjeg dela
(eki) i nepokretnog donjeg dela (matrica prese) koji ima potrebni oblik hladno oblikovanog
profila (slika 6.3). Prese mogu biti hidraulike ili mehanike i obino rade sa pritiscima do
12.000 kN. Broj podizanja prese je od 2 do 50 u jednoj minuti. Profil se dobija tako to se po
fiksiranju osnovne trake ona pritiska gornjim delom prese (2) u matricu V oblika (1). Matrica
lei na centrir profilu (3) iji se poloaj regulie regulacionim zavrtnjevima. Oblik ekia,
njegova dubina ulaenja u matricu, konstrukcija matrice i kvalitet osnovnog materijala trake
lima znaajni su parametri koji odreuju mainski uslovljen tok rada.
Slika 6.3 - Postupak presovanja i izgled prese nosivosti 12.000 kN
50
Savijanje (slika 6.4) je postupak dobijanja hladno oblikovanih profila, koji se takoe
koristi kada se eli dobiti manja koliina profila ili unikatni elementi. Traka lima se
postavlja izmeu nepokretnog donjeg (1) i gornjeg (2) draa. Pomou alata (4) koji je
pomerljiv i ine (5) koja se nalazi na njemu lim se zaokretom savija za unapred odreeni
ugao. Oblik ine se moe menjati, a time i oblik dobijenog profila.
Slika 6.4 - Postupak savijanja
Treba naglasiti da kotanje proizvoda esto zavisi od tehnolokog procesa proizvodnje.

Pored zahteva nosivosti i dimenzija projektant treba takoe da razmotri i druge faktore od
uticaja, kao to su: oblikovnost, kotanje materijala, kapacitet i kotanje opreme za proizvodnju, fleksibilnost u obradi, manipulacija materijalom itd.
4 VRSTE HLADNO OBLIKOVANIH PROIZVODA

Hladno oblikovani elini konstruktivni elementi mogu se klasifikovati u dve grupe: linijski i povrinski. Na slici 6.5 prikazan je izvestan broj linijskih profila. Uobiajeni su U,
C, Z, , eirasti, uplji (okrugli, kvadratni, pravougaoni), i drugi profili. Generalno, visina
ovakvih profila kree se u opsegu od 50 do 300 mm, sa debljinom zida od 1,2 do 6,4 mm.
Primarna funkcija linijskih profila je prijem optereenja, te su pri njihovoj analizi dominantne osobine nosivost i krutost. Ovi profili se uglavnom koriste za ronjae, fasadne
rigle, podne nosae, podvlake, tapove reetkastih nosaa itd.
Druga grupa, tj. povrinski hladno oblikovani elementi, prikazani na slici 6.6, upotrebljavaju se za krovne pokrivae, podne ploe meuspratnih konstrukcija, fasadne obloge
itd. Visine panela kreu se u oblasti 30-190 mm sa debljinom osnovnog materijala od 0,5
do 1,9 mm i mogu da premoste raspone od 1,0-5,0 m i vie. elini paneli ne samo da
imaju statiku funkciju ve obrazuju radnu platformu, zamenjuju oplatu kod meuspratnih
konstrukcija, omoguavaju provoenje instalacija itd. Ovakvi paneli, adekvatno vezani za
noseu konstrukciju, imaju znaajnu krutost u svojoj ravni, te se mogu tretirati kao krute
dijafragme. Stoga elini paneli utiu kako na poprenu krutost, tako i na smanjenje rotacije elemenata za koji su vezani. Ovakvo ponaanje moe se pouzdano uvesti u proraun
na osnovu koncepta "stressed skin design". Iz gore navedenog vidi se da se linijski
elementi optimiziraju tako da poseduju maksimalnu nosivost i krutost po jedinici teine, a
povrinske strukture uz statike moraju da zadovolje i razliite funkcionalne zahteve.
51
Slika 6.5 - Linijski hladno oblikovani elementi
Slika 6.6 - Povrinski hladno oblikovani elementi
5 OBLAST PRIMENE HLADNO OBLIKOVANIH PROFILA

U GRAEVINARSTVU
Mogunosti primene hladno oblikovanih proizvoda u graevinarstvu su viestruke.
Najee se primenjuju:
u visokogradnji i industrijskoj izgradnji (ronjae, fasadne rigle, podni nosai, reetkasti nosai, fasadne i krovne obloge, paneli, oluci, metalna stolarija itd.),
52
u mostogradnji i na saobraajnicama (oluasta i trapezasta ukruenja ortotropnih

ploa, ivini nosai, odbojnici, graninici itd.),
u hidrotehnikim konstrukcijama i geomehanikim radovima (ukruenja tablastih
ustava, talpe),
u skladitima (rigle i stubovi paletnih i regalnih skladita).
Primena hladno oblikovanih profila za ronjae i fasadne rigle predstavlja danas osnovnu oblast primene ovakvih lakih profila zbog svojih nesumnjivih prednosti. Ronjae i fasadne rigle su bitan element hala i zgrada od elika u funkcionalnom, statikom, pa i u
ekonomskom pogledu, s obzirom da njihov udeo u teini nosee eline konstrukcije hala
dosee i do 30%. Uobiajeni oblici hladno oblikovanih profila otvorenog poprenog preseka prikazani su na slici 6.7.
Slika 6.7 - Uobiajeni oblici poprenih preseka ronjaa
Oblici ovih profila su rezultat brojnih istraivanja i svaki predstavlja efikasni konstruktivni element. Glavna tendencija u projektovanju ronjaa ogleda se u poveanju mehanikih karakteristika materijala i smanjenju debljine materijala, iz ega je proistekao vii odnos napona prema masi, ali uz neophodnost paljivog razmatranja efekata lokalne i globalne nestabilnosti. Najee primenjivani statiki sistemi za ronjae su prosta i kontinualna
greda, a u sluaju kada treba stabilizovati donji pojas glavnih vezaa koriste se i kosnici.
Za fasadne rigle uglavnom se koriste proste grede. Trenutno u svetu postoji veliki broj
proizvoaa koji ove elemente rade kao metalnu galanteriju, koja se moe primeniti za
bilo koji glavni nosei sistem sa razliitim materijalom glavne nosee konstrukcije. Jedna
ovakva mogunost prikazana je na slici 6.8.
U montanim spratnim zgradama esto se meuspratna konstrukcija izvodi od hladno
oblikovanih profila, kako linijskih tako i povrinskih, samostalno ili u kombinaciji. Usled
relativno male teine ovakvih sistema posebnu panju treba obratiti na akustiku i
termoizolaciju. Nosivost i krutost znatno se poveavaju pri spregnutom dejstvu elinih
elemenata sa meuspratnom ploom. Ploasti elementi mogu se raditi od metala ili
nemetala (lake betonske ploe, medijapan, panel, drvo, gips itd.). Linijski elini elementi
koji se koriste kao komponente meuspratnih konstrukcija prikazani su na slici 6.9a, a povrinski na slici 6.9b. Poseban problem kod ovakvih sistema sa malom masom predstavlja
deformabilnost. Znatni ugibi, a sa tim u vezi i vibracije, imaju nepovoljan efekat ne samo
na druge nosee nemetalne elemente (podne ploe, pregradni zidovi,...), ve i na konfor
ljudi koji borave u takvoj zgradi, jer neprestano podrhtavanje meuspratne konstrukcije
izaziva neprijatno i nesigurno oseanje kod korisnika.
Ovi nepovoljni efekti mogu se u izvesnoj meri eliminisati pogodnim konstrukcijskim
oblikovanjem i znatno kompleksnijom statikom i dinamikom analizom u odnosu na klasine eline konstrukcije.
Slika 6.8 - Upotreba hladno oblikovanih profila za sekundarnu noseu konstrukciju hale
a)
b)
Slika 6.9 - a) Linijski elini elementi kod lakih meuspratnih konstrukcija;
b) Povrinske eline komponente lakih meuspratnih konstrukcija
53
54
Reetkasti nosai razliite namene (za glavne vezae, ronjae, podne nosae, podvlake
itd.) mogu se takoe proizvoditi od hladno oblikovanih profila, ime se dobija izuzetno
laka i jednostavna konstrukcija. Na slici 6.10a prikazani su tipski reetkasti nosai firme
"Metsec" iz Velike Britanije, koji efektno ilustruju sve mogunosti hladno oblikovanih
profila. Pojasni tapovi su izvedeni kao eirasti, dok se dijagonalna ispuna moe uraditi
bilo od upljih profila krunog ili pravougaonog poprenog preseka ili od hladno oblikovanih ugaonika. Veza ispune sa pojasevima izvedena je direktnim zavarivanjem. Radi poveane stabilnosti gornjeg pojasa i lake veze krovnog pokrivaa, odnosno podne ploe, u eirasti profil se umeu drvene gredice. Reetkasti nosai mogu biti trapezasti ili sa paralelnim pojasevima. Poveanje nosivosti se postie veoma jednostavno njihovim udvajanjem.
Na slici 6.10b prikazan je jo jedan tip reetkastih nosaa od hladno oblikovanih profila,
takozvani "X" nosa, izraen u zavarenoj izradi, sa pojasevima od razmaknutih U profila i
ispunom od savijenog lima ubaenog izmeu njih (samo dve vrste profila). Prilagoavanje
razliitim rasponima i optereenjima postie se uz kombinovanje sa limom za ojaanje i
dupliranjem visine, kao i uz promenu debljine materijala.
a)
b)
Slika 6.10 - Reetkasti nosai od hladno oblikovanih profila:

a) tipa "Metsec"; b) tipa "X"
Kroz razvoj industrije hladno oblikovanih profila neprekidno se provlaila ideja o konceptu prefabrikovanih hala ili zgrada, napravljenih preteno ili iskljuivo od hladno oblikovanih elemenata sklopljenih u fabrici sa olakanom i ukrupnjenom montaom. U poslednjih nekoliko godina u ovoj oblasti su ostvareni brojni interesantni objekti. Standardizovane prizemne hale imaju iroku primenu u industriji i poljoprivredi. U novije vreme sistemi metalnih hala upotrebljavaju se i za zadovoljenje zajednikih potreba kao to su hale za
rekreaciju, sport, kole itd. Ovakvi prefabrikovani standardizovani metalni objekti imaju
bitne prednosti kao to su:
atraktivan izgled,
brza izgradnja,
niski trokovi odravanja,
lako produenje i proirenje i
manje kotanje.
Jedno od savremenih reenja hala ovakvog tipa predstavlja "SWAGE BEAM" sistem, kod
kojeg su kompletni glavni nosai okvirnog sistema izvedeni od jednog jedinog hladno oblikovanog profila, koji se ujedno koristi i za ronjae i fasadne rigle. Ovaj sistem prikazan je na
slici 6.11. Primenljiv je za raspone od 9,0 do 15,0 m, sa razmacima vezaa od 4,5 m i visinom
venca hale do 6,0 m.
55
Slika 6.11 - SWAGE BEAM sistem hala
Industrijalizovana izgradnja montanih zgrada razliite namene predstavlja iroko polje

primene, a generalno se sprovodi u dva sistema: panelnom i modularnom. U panelnom
sistemu ploasti zidni, podni i krovni elementi se prefabrikuju u radionici, transportuju na
gradilite i montiraju na predvieno mesto, dok se kod modularnog (elijastog) sistema
trodimenzionalna jedinica proizvodi u radionici, transportuje na gradilite i tu postavlja na
svoje mesto i privruje.
U Jugoslaviji, takoe, ima vie primera projektovanja i izvoenja montanih zgrada od
hladno oblikovanih profila, mada ni jedan nije doiveo pravu afirmaciju.
U mnogim zemljama veliki broj poljoprivrednih objekata izvodi se u vidu cilindrinih
ljuski od elinog profilisanog lima, sa rasponima u opsegu od 7 do 35 m. Objekti ovog
tipa veeg raspona koriste se i za druge sadraje (npr. sport i rekreaciju). Ovakve
konstrukcije obino se izvode od visokih hladno oblikovanih profila oluastog preseka.
Zahtevana zakrivljenost postie se primenom poprenih hladno oblikovanih koruba u
nivou donjeg pojasa. Montaa se odvija meusobnim povezivanjem pojedinih limova
zavrtnjevima, a ravni kalkanski zidovi upotpunjavaju prostornu krutost objekta. Izgled
objekta sa elementom korube prikazan je na slici 6.12.
Slika 6.12 - Oluaste ljuske
U poljoprivrednim objektima hladno oblikovani elementi koriste se i za silose (slika

6.13), koji se obino izrauju kao uspravne cilindrine ljuske sa prenicima cilindra od 3
do 18 m, dok je odnos visina/prenik obino do 1,5. Poto potranja za ovakvim silosima
stalno raste kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju, to su trenutno u toku razvojnoistraivaki projekti koji treba da ustanove pouzdane postupke analize i projektovanja
zasnovane na dobrom poznavanju ponaanja uskladitenog materijala, kao i meusobnom
zajednikom dejstvu konstrukcije i uskladitenog materijala.
56
Slika 6.13 - Silosi od hladno oblikovanih elemenata
Staklenici (slika 6.14) su, takoe, poljoprivredni objekti kod kojih hladno oblikovani
profili predstavljaju dominantan konstruktivni element. Efektnim nainom reenja krute
veze stuba i rigle dobijaju se izuzetno lake nosee konstrukcije. Ova veza uglavnom predstavlja klju svakog od do sada razvijenih sistema.
Slika 6.14 - Staklenici od hladno oblikovanih U-profila sa vezom rigle i stuba
Stubovi dalekovoda su, po mnogo emu, specifine graevinske konstrukcije. Te konstrukcije se u razliitim tipovima, zavisno od uslova korienja, proizvode, po pravilu, u
velikim serijama, to ima za posledicu utroak izuzetno velikih finansijskih sredstava za
njihovu izgradnju. Zbog toga su u mnogim zemljama izvrena obimna istraivanja na temu
primene hladno oblikovanih profila u projektovanju i graenju stubova dalekovoda, kako
bi se eliminisali nedostaci klasinih reenja.
Upotrebom specifinih oblika hladno oblikovanih profila, koji omoguavaju jednostavne veze i lako oblikovanje prostornih reetkastih nosaa (etvoropojasnih ili tropojasnih),
osetno se smanjuje teina stubova, to indirektno znatno olakava i pojeftinjuje transport i
montau eline konstrukcije, kao i fundiranje stubova. Prema nekim istraivanjima u
SAD i Kanadi, iz navedenih razloga ostvarena je uteda u ceni i do 50% u odnosu na klasina reenja sa vrue valjanim profilima. Na slici 6.15 prikazana su dva tipa stubova dalekovoda od hladno oblikovanih profila, sa uobiajenim mogunostima oblikovanja profila
za njihovu izgradnju.
57
Slika 6.15 - Stubovi dalekovoda od hladno oblikovanih profila

sa oblicima poprenih preseka tapova
Hladno oblikovani oluasti i trapezasti profili koriste se i u mostogradnji za izradu

podunih rebara ortotropnih ploa (slika 6.16). Kod drumskih mostova ovo predstavlja
dugogodinju praksu, a trenutno su u toku i istraivanja koja e omoguiti primenu ovih
profila i kod eleznikih mostova. Na slici 6.16b prikazano je jedno takvo reenje kod
dvokolosenog eleznikog mosta u Nemakoj.
a)
b)
Slika 6.16 - Trapezasta ukruenja: a) u procesu proizvodnje; b) kod eleznikog mosta
58
Proirenje primene spregnutih konstrukcija (elik-beton), koje su poslednjih godina u

izuzetnoj ekspanziji, imalo je uticaj i na oblast hladno oblikovanih profila. Armiranobetonske podne ploe (slika 6.17) kod kojih hladno oblikovani profilisani lim slui kao oplata
pri betoniranju i kao armatura, iroko se primenjuju, posebno u viespratnim zgradama.
Spregnuto dejstvo izmeu betonske ploe i profilisanog lima danas se uobiajeno ostvaruje dopunskim profilacijama (ispupenja na rebrima i noicama profilisanog lima), koje
ujedno i znatno poveavaju nosivost profilisanog lima. Ovakve ploe takoe "rade" spregnuto i sa elinom podkonstrukcijom: podnim nosaima i podvlakama. Druge vrste spregnutih konstrukcija, kao to su profilisani limovi vezani sa raznim vrstama drvenih ploa,
bile su predmet istraivanja u vedskoj.
Slika 6.17 - Spregnute ploe sa profilisanim limovima
Pri primeni hladno oblikovanih profila u uslovima poara mogu da se primenjuju

spregnuti stubovi (armirani ili ne), ime se znatno poveava njihova nosivost i stabilnost.
Ovim nainom konstrukcijskog oblikovanja moe se dobiti poarna otpornost i do 90 min
bez ikakve posebne zatite. Popreni preseci ovakvih stubova prikazani su na slici 6.18.
Slika 6.18 - Primena hladno oblikovanih profila kod spregnutih stubova
iroko polje primene HOP, koje direktno ne spada u graevinarstvo, ali predstavlja
izuzetan izazov za svakog konstruktera, su paletna i regalna visoka skladita. Koliko je
ovo vana oblast primene govori i to da je ECCS osnovala posebnu komisiju koja tretira
ovu problematiku, inae veoma sloenu, jer se proraun sprovodi sa torziono osetljivim
profilima i okvirima sa delimino krutim vorovima.
Za poprene preseke tapova obino se upotrebljavaju U i C-profili, mada ima reenja i
sa upljim profilima krunog i pravougaonog preseka. Ovakvi profili su obino perforirani, kako bi se omoguila fleksibilnost u pogledu spojeva. U sluaju veih presenih sila
59
koriste se dvostruki preseci vezani rebro uz rebro. Sve veze se izvode pomou zavrtnjeva.
Nain konstruisanja ovakvih visokih regalnih skladita prikazan je na slici 6.19. Ovakva
skladita se izrauju sa visinama i od nekoliko desetina metara.
Slika 6.19 - Visokoregalna skladita
6 PONAANJE HLADNO OBLIKOVANIH PROFILA

POD DEJSTVOM STATIKOG OPTEREENJA
Neki postupci statike analize i prorauna, koji su tipini za vrue valjane profile i elemente dobijene zavarivanjem od limova, mogu da se primene i pri proraunu konstrukcija
od hladno oblikovanih profila. Meutim, razlike u ponaanju pod optereenjem izmeu
ova dva tipa konstrukcija je prilino velika, pa je neophodno istai osnovne razlike u
metodama prorauna.
Raunski postupci za vrue valjane i zavarene profile razvijeni su preteno na osnovu
nekoliko oblika poprenih preseka koji su karakteristini za te vrste proizvoda. Kod hladno oblikovanih profila, nasuprot tome, praktino je neograniena raznovrsnost oblika koji
se mogu proizvesti, pa iz tog razloga analiza i proraun moraju biti toliko uopteni da se
mogu primeniti na bilo koji oblik, ve proizveden, ili koji e se tek proizvesti.
Osim toga, vitkost pojedinih delova poprenog preseka (noice i rebra), koja se definie odnosom b/t (irina/debljina) elementa, najee je mnogo vea kod hladno oblikovanih
profila nego kod vrue valjanih profila, pa su i stabilitetni problemi znatno izraeniji. Kako se hladno oblikovani profili otvorenog poprenog preseka esto izvode kao monosimetrini, usled nepoklapanja teita poprenog preseka sa centrom smicanja javljaju se dodatni, sekundarni torzioni uticaji, koji negativno utiu kako na stabilnost, tako i na nosivost
hladno oblikovanih profila. Uz to, relativno mala debljina zidova odraava se na torzionu
krutost, koja je znaajno manja od one za debelozidne konstrukcije. Ovo je vano i u pog-
60
ledu izvijanja, izboavanja i bonog izvijanja nosaa i stubova. Prema tome, projektovanje
konstrukcija od hladno oblikovanih profila zahteva znatno sloeniju, detaljniju i precizniju
analizu, kojom se obuhvataju pomenuti stabilitetni fenomeni, uz uzimanje u obzir i postkritine nosivosti koja kod ovakvih tankozidnih elemenata ima poseban znaaj.
Postupci proizvodnje svojstveni izradi ova dva razliita tipa konstrukcija uzrokuju znatne
razlike u mehanikim karakteristikama samog materijala (npr. poveanje granice razvlaenja i
vrstoe na zatezanje pri hladnom oblikovanju), kao i drugaiji raspored i intenzitet zaostalih
napona, to igra znaajnu ulogu, pogotovo u dokazu lokalne i globalne stabilnosti.
Jedna od najvanijih karakteristika hladno oblikovanih profila je vitkost (odnos b/t) pojedinanih ravnih elemenata poprenog preseka. to je ovaj odnos vei, to je manji kritini
napon izboavanja. U zavisnosti od odnosa b/t i odnosa napona na granici razvlaenja i
kritinog napona izboavanja, hladno oblikovani profili mogu imati znaajnu nosivost i
posle izboavanja. Tankozidne konstrukcije mogu biti ekonomine samo ako se potpuno
iskoristi ova nosivost u post-kritinoj oblasti, jer je ona nekoliko puta vei od nosivosti odreene prema kritinom naponu izboavanja. Zbog ovoga su studije post-kritinog ponaanja bile, a i sada su vana oblast istraivanja.
Pre upoznavanja drugih specifinih problema projektovanja, neophodno je upoznati se
sa nekim optim terminima koji se koriste pri projektovanju hladno oblikovanih profila,
kao to su: konzolni element, obostrano oslonjeni element i ukrueni element.
Konzolni element je ravan element koji je ukruen samo du jedne ivice koja je paralelna sa
pravcem delovanja napona. Kao to je prikazano na slici 6.20 ovakvi elementi su krak
ugaonika, noica U-profila, noica eirastog profila itd. (na slici 6.20 su obeleeni sa k);
Slika 6.20 - Definicija konzolnih, obostrano oslonjenih i ukruenih elemenata
Obostrano oslonjeni element je ravan element kod koga su obe ivice, paralelene sa
pravcem delovanja napona, kruto oslonjene pomou rebara, noica ili ivinih ukruenja
koja poseduju dovoljnu krutost (na slici 6.20 su obeleeni sa o);
Ukrueni element je ravan element sa podunim ukruenjima, koja se postavljaju
izmeu rebara (meuukruenja), du ivica konzolnih elemenata (ivina ukruenja) ili
izmeu rebra i ivinog ukruenja (meuukruenje). Jedan ukrueni element moe da ima
61
jedno ili vie podunih ukruenja koja su paralelna sa pravcem delovanja napona (na slici
6.20 su obeleeni sa u).
Dakle, ukruenja se prema svom poloaju mogu podeliti na ivina ukruenja i meuukruenja, i moraju posedovati dovoljnu krutost, kako bi ukrutili jednu ivicu elementa. Postavljenjem ukruenja u vidu ljebova ili prevoja znatno se poveava stabilnost pritisnutih
elemenata na izboavanje.
Izboavanje i post-kritino ponaanje dominantno zavisi od naina oslanjanja elemenata u podunom pravcu i od poloaja meuukruenja. Razlika u ponaanju konzolnih i slobodno oslonjenih pritisnutih elemenata ilustrovana je na slici 6.21. Pritisnuti konzolni element hladno oblikovanog profila optereenog na savijanje (slika 6.21a) ostaje prav (ravan)
samo du ivice kojom je vezan za rebro, izboava se pri relativno niskom naponu i pri tom
pokazuje veu deformisanost (zatalasanost) od obostrano oslonjenog elemenata sa istim
odnosom b/t (slika 6.21b), jer se obostranim ukruenjem znatno poveava kritini napon
izboavanja (oko 10 puta).
Slika 6.21 - Izboavanje: a) konzolnog elementa; b) obostrano oslonjenog elementa
Obostrano oslonjeni pritisnuti elementi dobijaju mala, skoro neprimetna izboavanja

pri naponima koji su utoliko manji to je vei odnos b/t. Ovakva mala izboavanja ne smanjuju njihovu nosivost, to je posledica injenice da se ravnomerno rasporeen napon
pritiska preraspodeljuje po poprenom preseku i koncentrie se u manje izboenim delovima ploe, odnosno u dve zone neposredno uz ukruene ivice. Pri dodatnom poveanju optereenja maksimalan napon pritiska na ivicama se poveava, za razliku od normalnog napona u izboenoj zoni, pa jo vie dolazi do izraaja preraspodela napona (slika 6.22).
Da bi se odredila postkritina nosivost hladno oblikovanih elemenata izloenih dejstvu
normalnog napona pritiska () primenjuje se koncept efektivne irine, ili ree koncept redukovanog raunskog napona. Koncept efektivne irine podrazumeva zamenu stvarne irine elementa (b) redukovanom, efektivnom irinom (beff), koja se odreuje na osnovu
uslova jednakosti rezultante stvarnog napona na ukupnoj irini i raunskog napona na
efektivnoj irini elementa. Efektivna irina predstavlja onaj deo irine elementa na kome
se moe ostvariti maksimalan normalni napon (max = fy), a raunski dijagram normalnih
napona je konstantan po itavoj efektivnoj irini. Za razliku od raunskog, dijagram
stvarnih napona je krivolinijski (slika 6.23), pa se moe napisati sledea jednakost:
b
beff max = (x )dx ,

0
(6.1)
62
gde je (x) funkcija koja predstavlja promenu stvarnog dijagrama normalnih napona po
irini poprenog preseka.
Slika 6.22 - Post-kritino ponaanje tankih limova:

a) deformacije; b) dijagrami normalnih napona
Slika 6.23 - Stvarna i proraunska raspodela napona. Efektivna irina
U SAD, kao i u nekoliko drugih zemalja, proraun efektivne irine zasniva se na radovima Vintera. Meutim, danas u svetu ima vie od deset razliitih izraza za sraunavanje
efektivne irine koji se preporuuju ili su u primeni, pri emu svi daju sline rezultate.
63
Konzolni pritisnuti elementi, pri istoj vitkosti, izboavaju se pri mnogo manjem optereenju od obostrano oslonjenih elemenata. Ovakvi elementi, takoe, imaju post-kritinu
rezervnu nosivost koja se moe koristiti. Ozbirom na znatne deformacije slobodne ivice
pri prekoraenju kritinog naprezanja, ne mogu se koristiti onolike rezervne nosivosti kao
kod obostrano oslonjenih elemenata, jer upotrebljivost u odreenoj meri zavisi i od izgleda
nosaa.
Pri proraunu hladno oblikovanih profila sa relativno velikim odnosom b/t ukruenog
pritisnutog elementa, ekonominost preseka ostvaruje se dodavanjem meuukruenja
(jednog ili vie). Na primer, ako ukrueni pritisnuti element ima odnos b/t = 200
efikasnost pritisnutog elementa tj. odnos beff /b je samo 27%. Meutim, ako se primeni
jedno meuukruenje u sredini (slika 6.24), efikasnost se poveava na 52%.
Dodavanjem novih meuukruenja efikasnost se moe jo vie poveati, tako da ceo
element postaje efektivan.
Slika 6.24 - Dijagram stvarnog normalnog napona kod poprenog preseka

sa jednim meuukruenjem
Kod hladno oblikovanih profila optereenih na savijanje veliku panju treba posvetiti
rebru profila koje se mora proveriti na dejstvo koncentrisanih sila velikog intenziteta, odnosno stabilnosti izuzetno tankih rebara na dejstvo oslonakih reakcija i koncentrisanih sila velikog intenziteta. Kako kod ovakvih profila nije konstruktivno jednostavno izvoenje
ukruenja rebra na mestu delovanja koncentrisanih sila ili na mestima oslonaca, neophodno je da se osigura dovoljna duina oslanjanja (D), ili da se povea duina delovanja koncentrisanog optereenja, kako ne bi dolo do gubitka stabilnosti rebra (slika 6.25). Na osnovu brojnih ispitivanja, iji su rezultati objavljeni u brojnim radovima, prouena je zavisnost izmeu poprene koncentrisane sile, kvaliteta materijala, dimenzija rebra, radijusa
previjanja i duine oslanjanja. Na osnovu ovih istraivanja projektantima stoje na raspolaganju razliiti izrazi za maksimalnu koncentrisanu silu, za preseke sa jednostrukim ili
dvostrukim rebrom.
Jedna od osnovnih pretpostavki u tehnikoj teoriji elastinosti je nedeformabilnost poprenog preseka bilo pri savijanju, torziji ili izvijanju. Kako ova pretpostavka kod tankozidnih hladno oblikovanih profila uglavnom nije ispunjena, to postupci prorauna zasnovani na ovakvim postavkama ne odgovaraju stvarnom ponaanju konstrukcija. Iz ovog raz-
64
loga pri proraunu hladno oblikovanih profila treba primeniti preciznije postupke prorauna, uz uvoenje metoda zasnovanih na eksperimentalnim istraivanjima, koje obuhvataju
uticaj deformabilnosti poprenog preseka.
Slika 6.25 - Gubitak stabilnosti rebra usled dejstva oslonake reakcije
Hladno oblikovani profili uobiajeno imaju veoma tanke zidove, a sa tim u vezi i malu
torzionu krutost. Kako je ve pomenuto, mnogi preseci proizvedeni hladnim oblikovanjem
su monosimetrini, tako da im se ne poklapaju teite i centar smicanja (slika 6.26), to
ima za posledicu da se, ukoliko ravan spoljanjeg optereenja ne prolazi kroz centar smicanja, u nosau osim savijanja javlja i torzija. Moe se dokazati da je deo napona od torzije do 50% vei od dela normalnog napona od savijanja nosaa, pa zbog toga pri projektovanju konstrukcija od hladno oblikovanih profila posebnim konstruktivnim merama treba
spreiti uticaj torzije kako bi ovi elementi imali veu nosivost.
Slika 6.26 - Uticaji torzije kod monosimetrinih profilu
65
7 NAUNO ISTRAIVAKI RAD I RAZVOJ

TEHNIKE REGULATIVE
Rani razvoj teorijskih osnova i metoda prorauna zasnovan je na pionirskom radu profesora Dorda Vintera na Kornel Univerzitetu u SAD. Iz ovih brojnih istraivanja proistekao je 1946. godine standard "Odredbe za projektovanje hladno oblikovanih elinih elemenata konstrukcija". Ovaj propis je kasnije redovno revidovan 1956, 1960, 1962, 1968 i
1980. godine, kao rezultat tehnikog razvoja i kontinuiranih istraivanja sprovedenih na
vie univerziteta i u vie kompanija za proizvodnju hladno oblikovanih proizvoda. Ovakav
brz razvoj u SAD proistekao je uglavnom na osnovu istraivanja profesora Vintera, Pekoza (Pekozs) i Jua (Yu). Ovaj standard je ujedno bio i osnova za donoenje propisa iz ove
oblasti i u drugim zemljama, bilo da je direktno preveden, ili uz manje korekcije (npr.
Australija, ehoslovaka). Godine 1990. u SAD je izaao potpuno novi standard koji regulie ovu problematiku, koncipiran na savremen nain koji uvodi teoriju graninih stanja
umesto dotadanjeg koncepta doputenih napona.
to se tie Evrope prva istraivanja su poela 1944. godine u Velikoj Britaniji kada je i
obrazovano Udruenje za hladno oblikovanje. Ova organizacija uinila je veoma mnogo u
organizovanju i finansiranju istraivanja. I ovde je istraivanje bilo inspirisano radom Vintera, pa su u ranim pedesetim godinama brojni istraivai, meu kojima su najpoznatiji
ilver (Chilver), Muar (Moir), Kenedi (Kenedi) i Harvi (Harvey), dali izuzetno vane podloge za proraun hladno oblikovanih profila. Smit (Smith) je 1951. godine dao smernice za
prvi britanski standard (BS) koji je objavljen 1969. godine. Sledei BS je publikovan
1975. godine, u isto vreme kad i knjiga Vokera (A.C. Walker) u kojoj su opisana posebna
raunska i konstruktivna pravila za projektovanje konstrukcija od hladno oblikovanih profila. Godine 1987. izaao je iz tampe novi britanski standard (BS 5950: Deo 5) koji je zasnovan na konceptu graninih stanja i koji obuhvata karakteristike materijala i preseka, veze, postupke dimenzionisanja i provere stabilnosti, kao i eksperimentalna ispitivanja.
Aktivnost na izradi tehnike regulative postoji i u nizu drugih zemalja kao to su:
vedska, Francuska, Holandija, Nemaka, Poljska itd. Usaglaavanje rezultata istraivanja
i nacionalnih standarda pomenutih zemalja izvreno je u okviru ECCS, pa su 1987. godine
publikovane "Evropske preporuke za proraun tankozidnih elinih elemenata", koje su
posluile kao osnov za izradu dela Evrokoda koji se bavi problematikom hladno
oblikovanih profila. U poetnoj fazi hladno oblikovanim profilima je bio posveen aneks
A Evrokoda, ali je zbog znaaja i obima ove materije ona obraena u okviru posebnog
dela Evrokoda. Tako je aprila 1996. godine stupio na snagu Evrokod 3 Deo 1-3: "Opta
pravila - Dodatna pravila za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove" kao
evropski predstandard sa paralelnom primenom, koji e nakon tri godine probne primene i
eventualnih korekcija i usaglaavanja sa nacionalnim propisima zemalja lanica, prerasti u
evropski standard (EN) sa obaveznom primenom i kao takav staviti van vanosti postojee
nacionalne regulative iz ove oblasti.
66
8 PROJEKTOVANJE KONSTRUKCIJA OD HLADNO

OBLIKOVANIH PROFILA PREMA EVROKODU 3
8.1 UVOD
Evrokod 3 Deo 1-3 daje pravila za proraun elinih konstrukcija od hladno oblikovanih tankozidnih elemenata otvorenog poprenog preseka. Metode prorauna otpornosti i
upotrebljivosti odnose se na preteno mirno, statiko optereenje, karakteristino za uobiajene konstrukcije u zgradarstvu. Osim toga, metode prorauna profilisanih limova mogu
da se primenjuju i pri proraunu spregnutih meuspratnih ploa (elik-beton).
Ovaj dokument, kao i svi Evrokodovi, zasniva se na teoriji graninih stanja. On nije samostalan dokument, ve se koristi zajedno sa Evrokodom 3 Deo 1-1: "Opta pravila i pravila za proraun zgrada" u kojem su date osnove za proraun elinih konstrukcija.
U cilju definisanja razliitog nivoa pouzdanosti, razlikuju se tri klase konstrukcija od
hladno oblikovanih profila:
konstrukcije klase I kod kojih se hladno oblikovani elementi i limovi projektuju
tako da obezbede otpornost i stabilnost itave konstrukcije,
konstrukcije klase II kod kojih se hladno oblikovani elementi i limovi projektuju
tako da obezbede otpornost i stabilnost pojedinanih elemenata konstrukcije,
konstrukcije klase III kod kojih se hladno oblikovani elementi i limovi koriste samo
za prenos optereenja na konstrukciju.
Metode prorauna i projektovanja potpomognutog ispitivanjem, izloene u Evrokodu 3
Deo 1-3, odnose se na sve tri klase konstrukcija.
Zbog specifinosti hladno oblikovanih proizvoda i nedovoljne baze podataka, esto se
pri odreivanju pojedinih parametara neophodnih za projektovanje elinih konstrukcija
od hladno oblikovanih proizvoda pribegava ispitivanjima. Stoga ovaj dokument prua
mogunosti za projektovanje potpomognuto ispitivanjem. Ispitivanja treba da budu u
skladu sa pravilima datim u poglavlju 9 ovog dokumenta ("Proraun potpomognut
ispitivanjem") i aneksu A ("Postupak ispitivanja").
8.2 OSOBINE MATERIJALA I GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE

POPRENIH PRESEKA
Svi elici koji se koriste za hladno oblikovane elemente i profilisane limove treba da
budu pogodni za hladno oblikovanje i zavarivanje, pa stoga Evrokod 3 Deo 1-3 daje tabelarni pregled svih standardnih elika sa oznakama, osnovnim mehanikim karakteristikama i referentnim standardima, koji se mogu primenjivati za izradu hladno oblikovanih profila i limova. Ovi elici uglavnom zadovoljavaju i zahteve u pogledu duktilnosti, koji ujedno predstavljaju potreban preduslov za primenu plastine globalne analize.
Prosena granica razvlaenja ( fya) pomou koje se uzima u obzir ojaanje materijala
usled hladnog oblikovanja moe da se odredi eksperimentalno, na osnovu serije ispitivanja, ili na osnovu poluempirijskog izraza kojim se obuhvata nain oblikovanja i broj
prevoja:
f ya = f yb + ( k n t 2 /Ag ) ( f u f yb )
ali
f ya ( f u + f yb ) / 2
67
(6.2)
gde su:
f yb
granica razvlaenja osnovnog materijala >MPa@,
fu
vrstoa osnovnog materijala na zatezanje >MPa@,
t
Ag
debljina elementa >mm@,

bruto povrina poprenog preseka >mm2@,
broj prevoja u okviru poprenog preseka, pod uglom od 90, sa unutranjim

prenikom manjim od 5t,
koeficijent koji zavisi od naina oblikovanja i ima sledee vrednosti:
k = 0,7 za hladno valjanje,
k = 0,5 za druge metode hladnog oblikovanja.
Osim toga, prosena granica razvlaenja (fya) ne treba da bude vea od fu ili 1,2 fyb.
Poveanje granice razvlaenja usled hladnog oblikovanja moe da se uzme u obzir
samo u sluaju aksijalno optereenih elemenata kod kojih je efektivna povrina poprenog
preseka Aeff jednaka bruto povrini poprenog preseka Ag, i u drugim sluajevima za koje
se moe pokazati da uticaji hladnog oblikovanja dovode do poveanja nosivosti. Prema
tome, prosena granica razvlaenja moe da se koristi pri odreivanju:
otpornosti poprenih preseka aksijalno zategnutih elemenata,
otpornosti poprenih preseka i otpornosti na izvijanje aksijalno pritisnutih elemenata kod kojih je efektivna povrina jednaka bruto povrini poprenog preseka i
otpornosti poprenih preseka elemenata optereenih na savijanje, kod kojih je itava
noica efektivna.
Poveanje granice razvlaenja ne treba da se uzme u obzir kod elemenata koji su nakon
hladnog oblikovanja izloeni termikoj obradi na temperaturama viim od 520 C u trajanju
vie od jednog asa. Posebno treba imati u vidu da neke vrste termike obrade mogu da utiu
na smanjenje granice razvlaenja ispod granice razvlaenja osnovnog materijala.
to se tie debljine limova od kojih se izrauju hladno oblikovani proizvodi, preporuke sadrane u Evrokodu 3 Deo 1-3 odnose se samo na proizvode koji zadovoljavaju sledee uslove:
za limove
0,5 tcor 4,0 mm
za profile
1,0 tcor 8,0 mm
gde je tcor ista debljina lima, iskljuujui debljinu eventualnog zatitnog organskog ili
metalnog (najee Zn) premaza.
Primena tanjih ili debljih elemenata treba da bude propraena serijom odgovarajuih
eksperimenata, sprovedenih u skladu sa poglavljem 9 i aneksom A ovog Evrokoda, na
osnovu kojih se mogu dobiti pouzdani parametri neophodni za projektovanje jedne ovakve
konstrukcije.
Kod poprenih preseka sa zaobljenim uglovima nominalna irina ravnih elemenata bp
treba da se odredi kao to je prikazano na slici 6.27. Uticaj zaobljenja na geometrijske
karakteristike poprenog preseka (povrina, moment inercije itd.) moe da se zanemari,
ako unutranji poluprenik zaobljenja r zadovoljava sledee uslove:
68
r 5t
r 0,15 b p .
(6.3)
U suprotnom, ako unutranji poluprenik zaobljenja ne zadovoljava pomenute kriterijume,

treba uzeti u obzir uticaj zaobljenja na geometrijske karakteristike poprenog preseka.
Slika 6.27 - Odreivanje nominalne irine ravnog elementa bp
Svi principi i pravila data u Evrokodu 3 Deo 1-3 vae samo za poprene preseke kod
kojih je vitkost delova poprenih preseka, to jest odnos irina-debljina (bp/t), manja od
maksimalnih vrednosti datih u tabeli 6.1. Osim toga, da bi se obezbedila dovoljna krutost
ukruenja, njihova irina treba da bude u sledeim granicama:
0,2 c / b 0,6
(6.4)
0,1 d / b 0,3
(6.5)
gde su b, c i d irine noice, odnosno ukruenja (videti tabelu 6.1).

Popreni preseci koji ne zadovoljavaju pomenute uslove mogu da se koriste samo ako
su njihova granina nosivost i upotrebljivost verifikovani rezultatima eksperimenata koji
su izvedeni u skladu sa pravilima datim u Evrokodu 3 Deo 1-3.
69
Tabela 6.1 - Maksimalan odnos irina - debljina (b /t)

Element poprenog preseka
Maksimalna vrednost
b / t 50
b / t 60
b / t 90
b / t 500
h / t 500 sin
45o 90o
8.3 IZBOAVANJE TANKOZIDNIH ELEMENATA

Lokalna stabilnost pritisnutih delova poprenog preseka predstavlja jedan od osnovnih
problema pri proraunu hladno oblikovanih elemenata, pa je zbog toga deo Evrokoda koji
tretira ovu problematiku detaljnije opisan. Prema Evrokodu 3 proraun lokalne stabilnosti na
izboavanje vri se prema konceptu efektivne irine, koji se zasniva na Vinterovoj krivoj.
8.3.1 Izboavanje neukruenih elemenata

Kako je pomenuto u uvodnom delu, proraun stabilnosti limova na lokalno izboavanje
zasniva se na konceptu efektivne irine. Kod neukruenih elemenata redukcioni koeficijent
(), na osnovu kojeg se odreuje efektivna irina ( beff = b p ), moe da se odredi na
osnovu poznatog Vinterovog izraza. Kod hladno oblikovanih profila pri odreivanju
redukcionog faktora treba uzeti u obzir i nivo naprezanja korienjem maksimalnog
70
napona pritiska u posmatranom elementu ( com, Ed ). Kod elemenata kod kojih maksimalni
raunski napon pritiska dostie granicu razvlaenja ( com,Ed = f yb / M 1 ) redukcioni
koeficijent treba da se odredi prema sledeem izrazu:
1
=
(1 0,22 / p ) / p
za p 0,673
za p > 0,673
(6.6)
u kojem je p relativna vitkost:
p =
f yb
cr
bp / t
28,4 k
(6.7)
gde su:
t
debljina lima,
koeficijent izboavanja koji zavisi od uslova oslanjanja i dijagrama normalnih
k
napona,
f yb granica razvlaenja osnovnog materijala u MPa,
M1
parcijalni koeficijent sigurnosti (Evrokod preporuuje sledeu vrednost: M 1 =1,1),
odnos
235 / f yb .
Kada je raunski napon pritiska manji od granice razvlaenja ( com, Ed < f yb / M 1 )

treba da se izvri redukcija relativne vitkosti:
p ,red = p
com, Ed
f yb / M 1
(6.8)
pa se u ovom sluaju redukcioni koeficijent () dobija na osnovu izraza (6.6), ali sa ovako
sraunatom redukovanom relativnom vitkou p,red .
8.3.2 Izboavanje ukruenih elemenata

Pri proraunu pritisnutih elemenata poprenog preseka sa ugaonim ili unutranjim
ukruenjima treba imati u vidu da se ukruenja ponaaju kao pritisnuti tpovi na elastinoj
podlozi (kontinualno elastino pridrani). Krutost elastinog oslonca zavisi od uslova
oslanjanja i krutosti na savijanje susednih elemenata.
Krutost elastine opruge po jedinici duine moe da se odredi na osnovu jedininog
jednako podeljenog optereenja u, koje deluje du ukruenja (slika 6.28). Shodno definiciji krutosti ona se dobija na sledei nain:
K = u /
gde je pomeranje ukruenja usled jedinine sile u.
(6.9)
71
Slika 6.28 - Raunski model za proraun krutosti ukruenja
Dispozicija jednog elementa sa ivinim i jednog sa meuukruenjem, kao i odgovarajui proraunski modeli na osnovu kojih se odreuje krutost opruge, odnosno ukruenja,
prikazani su na slici 6.28a. Na slici 6.28b prikazani su proraunski modeli za C i Z profile
optereene na pritisak ili savijanje, na osnovu kojih se mogu odrediti pomeranja i krutosti
rotacionih opruga C , C 1 i C 2 .
8.3.2.1 Elementi sa ivinim ukruenjima

Pri proraunu efektivne irine kod elemenata sa ivinim ukruenjem, bilo da je re o
jednostrukom (slika 6.29a) ili dvostukom prevoju (slika 6.29b), ukruenja se uzimaju u
obzir samo ako zadovoljavaju sledee uslove:
ugao izmeu ukruenja i elementa koji ukruuje je izmeu 45 i 135 (najpovoljnije
je da ovaj ugao bude 90, kao to je prikazano na slici 6.29),
prepust ukruenja c je vei od 0,2 bp (videti sliku 6.29) i
odnos bp / t je manji od 60 za ukruenja sa jednostrukim prevojem, odnosno 90 za
ukruenja sa dvostrukim prevojem.
Povrina poprenog preseka ukruenja sastoji se od efektivne povrine prepusta c, ili c
i d kod ukruenja sa dvostrukim prevojem, i pripadajue efektivne irine (be2) susednog
ukruenog elementa (slika 6.29). Proraun efektivne povrine kod elemenata sa ivinim
ukruenjem se sprovodi u tri koraka.
Prvi korak: Dobijanje poetnog efektivnog preseka uz pretpostavku da ukruenje ima
beskonanu krutost ( K = ) i da raunski napon pritiska dostie granicu razvlaenja
( com,Ed = f yb / M 1 ). Prema tome, efektivne irine be1 i be 2 treba da se odrede
podrazumevajui da je element obostrano oslonjen.
72
Slika 6.29 - Ivina ukruenja: a) sa jednostrukim prevojem; b) sa dvostrukim prevojem
Kod ivinih ukruenja sa jednostrukim prevojem poetna vrednost efektivne irine ceff
dobija se na sledei nain:
ceff = b p ,c
(6.10)
gde je b p ,c nominalna irina prepusta (videti sliku 6.29a), a redukcioni koeficijent koji
se dobija prema izrazu (6.6) u funkciji relativne vitkosti p date izrazom (6.7), sa
vrednostima koeficijenta izboavanja ( k ) definisanim na sledei nain:
0,5
k =
2
0,5 0,83 3 b p ,c / b p 0,35
za
b p ,c / b p 0,35
za 0,35 b p ,c / b p 0,6
(6.11)
Kod ivinih ukruenja sa dvostrukim prevojem efektivna irina ceff se takoe odreuje
iz izraza (6.10), ali sa redukcionim koeficijentom dobijenim na osnovu koeficijenta izboavanja ( k ) za obostrano oslonjene elemente. Vrednost efektivne irine d eff treba da
se odredi na osnovu izraza:
d eff = b p ,d
(6.12)
gde je b p ,d nominalna irina prepusta (slika 6.29b), a redukcioni koeficijent koji se dobija na osnovu koeficijenta izboavanja ( k V ) za konzolne elemente.
Sa ovako sraunatim efektivnim irinama be 2 , ceff i d eff odreuju se geometrijske karakteristike ukruenja: povrina ( As ) i moment inercije ( I s ) za savijanje oko ose a-a
73
(slika 6.29). U optem sluaju, kod ukruenja sa dvostrukim prevojem povrina ukruenja
moe da se odredi na sledei nain:
As = t be 2 + ceff + d eff
(6.13)
dok moment inercije treba odrediti u odnosu na horizontalnu osu a-a koja prolazi kroz
teite efektivne povrine ukruenja.
Drugi korak: U ovom koraku, na osnovu efektivnog preseka ukruenja odreenog u
prethodnom koraku, treba odrediti redukcioni faktor ( F ) za fleksiono izvijanje ukruenja,
smatrajui da je ono kontinualno elastino oslonjeno. Kritini napon elastinog izboavanja za element na elastinoj podlozi moe da se odredi prema izrazu:
cr , s =
2 K E Is
As
(6.14)
gde je K krutost opruge (6.9), a E modul elastinosti (E=210000 MPa). Relativna vitkost
ukruenja dobija se na uobiajen nain:
f yb / cr ,s .
(6.15)
Redukcioni faktor dobija se na osnovu ovako odreene relativne vitkosti (6.15)

korienjem krive izvijanja aO ( = 0,13 ). Ukoliko je < 1 efektivnu povrinu ukruenja
treba redukovati, tako to se usvaja nova redukovana debljina, odreena na sledei nain:
t red = t .
(6.16)
Ova redukovana debljina t red vai za sve elemente koji ulaze u sastav ukruenja, pa se
redukovana povrina ukruenja dobija u sledeem obliku:
As ,red = As .
(6.17)
Trei korak: Kada raunski napon pritiska u ukruenju ( com,Ed = f yb / M1 ) nije

jednak naponu na granici razvlaenja, kako je pretpostavljeno u prvom koraku, ve je
manji ( < 1 ), u treem koraku se sprovodi iterativni postupak. Naime, vrednosti
redukcionog koeficijenta se odreuju na osnovu redukovane vitkosti:
p, red = p
(6.18)
gde je F redukcioni koeficijent dobijen u prethodnom koraku. Ponavljanje drugog koraka

sa vrednostima redukovane efektivne povrine ( As ,red ) iz prethodne iteracije vri se sve
dok se ne dobiju priblino iste vrednosti redukcionog koeficijenta ( n n 1 ), sa tim da
vrednost redukcionog koeficijenta u svakoj narednoj iteraciji ne sme da bude vea nego u
prethodnoj iteraciji ( n n1 ).
Konano, usvaja se efektivni popreni presek sa vrednostima be 2 , ceff , d eff i t red koje
odgovaraju redukcionom koeficijentu n dobijenom u poslednjoj iteraciji. Postupak odre-
74
ivanja efektivne povrine preseka po fazama prorauna, za ivino ukruenje sa jednostrukim prevojem, simboliki je prikazan u okviru tabele 6.2.
Tabela 6.2 - Odreivanje efektivne povrine elemenata sa ivinim ukruenjem sa
jednostrukim prevojem
a) Prvi korak:
Odreivanje efektivnog poprenog preseka za
K = i com,Ed = f yb / M 1
b) Drugi korak:
Odreivanje elastinog kritinog napona cr, s
za efektivnu povrinu preseka
koraka.
As iz prvog
c) Drugi korak:
Odreivanje redukovane vrednosti napona
f yb / M 1 za efektivnu povrinu As , sa
redukcionim faktorom odreenim na osnovu
kritinog napona cr, s .
d) Drugi korak:
Odreivanje redukovane debljine t red i povrine
As ,red ukruenja.
e) Trei korak:
Ponavljanje drugog koraka sa redukovanom
povrinom ukruenja iz prethodnog koraka
( As ,red ) sve dok se ne dobije da je: n n 1 ,
uz uslov n n1 .
8.3.2.2 Elementi sa meuukruenjima

Dva karakteristina primera elemenata sa meuukruenjima prikazana su na slici 6.30,
na kojoj su takoe date i sve oznake neophodne za proraun. Povrina elementa sa
unutranjim ukruenjem treba da se odredi kao zbir povrine ukruenja i povrina ravnih
elemenata duine bp,1 i bp,2. Kao i kod elemenata sa ivinim ukruenjem i u sluaju
75
unutranjeg ukruenja proraun se sprovodi u tri koraka, gotovo na identian nain. Jedina
razlika potie od drugaijeg poloaja ukruenja, pa se poetne vrednosti efektivnih irina
koje pripadaju ukruenju b1,e2 i b2,e1 (slika 6.30) odreuju za obostrano oslonjen element
duine bp,1, odnosno bp,2.
Slika 6.30 Meuukruenja
Efektivna povrina ukruenja, imajui u vidu dispoziciju i oznake sa slike 6.30, treba
da se odredi prema sledeem izrazu:
As = t (b1,e 2 + b2,e1 + bs )
(6.19)
gde je bs duina ukruenja (slika 6.30). Uz ove specifinosti, postupak prorauna treba
sprovesti po postupku opisanom kod elemenata sa ivinim ukruenjima.
8.4 OTPORNOST POPRENIH PRESEKA

Otpornost poprenih preseka obraena je za sledee sluajeve naprezanja:
aksijalno zatezanje,
aksijalni pritisak,
savijanje,
kombinovano savijanje i aksijalno zatezanje,
kombinovano savijanje i aksijalni pritisak,
torzija,
smicanje,
dejstvo lokalne poprene sile,
76
kombinovano savijanje i smicanje i

kombinovano savijanje i dejstvo lokalne poprene sile.
Za veinu naprezanja postupak prorauna je slian ili ak identian kao u Evrokodu 3
Deo 1-1 (videti poglavlje 13). Problem torzionog naprezanja, meutim, nije tretiran u Evrokodu 3 Deo 1-1 (uskoro e biti objavljen Aneks G koji obuhvata ovu problematiku), pa
treba istai neka osnovna pravila data u EC3 Deo 1-3, koja se odnose na torziju. Naime,
kod hladno oblikovanih profila otvorenog poprenog preseka, teite preseka i centar smicanja se, po pravilu, ne poklapaju, pa se usled gravitacionog optereenja javljaju i torzioni
uticaji. U tom sluaju, osim pojedinane kontrole ukupnih normalnih i smiuih napona,
treba da se sprovede i kontrola uporednih napona, prema Huber-Henki-Mizesovom uslovu
plastinosti:
tot ,Ed f y / M
(6.20)
tot , Ed ( f y / 3 ) / M
(6.21)
2
2
tot
, Ed + 3 tot , Ed 1,1 f y / M
gde su:
tot,Ed
tot,Ed
(6.22)
ukupan normalni napon odreen na osnovu efektivnog poprenog preseka,

ukupan smiui napon odreen na osnovu bruto preseka.
Ukupni naponi, u optem sluaju, mogu da se odrede na osnovu sledeih izraza:
tot , Ed = N , Ed + My , Ed + Mz ,Ed + w,Ed
(6.23)
tot , Ed = Vy ,Ed + Vz , Ed + t , Ed + w, Ed
(6.24)
gde su:
N,Ed
My,Ed
Mz,Ed
w,Ed
Vy,Ed
Vz,Ed
t,Ed
w,Ed
normalni napon usled aksijalne sile NSd,

normalni napon usled momenta savijanja My,Sd,
normalni napon usled momenta savijanja Mz,Sd,
normalni napon usled ograniene torzije,
smiui napon usled sile Vy,Sd,
smiui napon usled sile Vz,Sd,
smiui napon usled Sen Venanove (St. Venant) torzije i
smiui napon usled ograniene torzije.
Zbog specifinosti tankozidnih hladno oblikovanih profila i limova, proraun otpornosti na dejstvo lokalnih poprenih sila (koncentrisane sile i oslonake reakcije) se poprilino
razlikuje od onog datog u poglavlju 5.7 Evrokoda 3 Deo 1-1. Evrokod 3 Deo 1-3 daje pravila za proraun otpornosti na dejstvo lokalnih poprenih sila (Rw,Rd) za:
a) neukruena rebra
kod poprenih preseka sa jednostrukim rebrom (slika 6.31a),
kod ostalih poprenih preseka, sa dva i vie rebara (slika 6.31b),
77
Slika 6.31 - Primeri poprenih preseka sa: a) jednostrukim rebrom; b) dva ili vie rebara
U zavisnosti od pomenute kategorizacije i naina uvoenja sila (sa jedne strane ili
blisko sa obe strane rebra) data je itava serija poluempirijskih izraza na osnovu kojih se
moe odrediti raunska vrednost otpornosti rebra na dejstvo lokalnih poprenih sila.
8.5 OTPORNOST NA IZVIJANJE

Obraena je problematika izvijanja usled aksijalne sile pritiska i bono-torzionog izvijanja usled momenta savijanja. Osim toga, data su i pravila za odreivanje otpornosti na
zajedniko, kombinovano dejstvo momenta savijanja i aksijalne sile pritiska.
Kod centralno simetrinih otvorenih tankozidnih profila otpornost na torziono izvijanje, a
kod monosimetrinih profila otpornost na torziono-fleksiono izvijanje, moe da bude manja od
otpornosti na fleksiono izvijanje. Stoga, kod ovakvih poprenih preseka treba proveriti otpornost za oba relevantna vida izvijanja i kao merodavnu usvojiti manju vrednost.
Evrokod 3 Deo 1-3 daje pravila za proraun kritinog napona torzionog izvijanja i torziono-fleksionog izvijanja, na osnovu kojih se moe odrediti relativna vitkost centralno simetrinih, odnosno monosimetrinih profila. Elastian kritini napon za torziono izvijanje
se odreuje pomou izraza:
cr ,T =
2 EI w
1
+
GI
t
A 2T
Ag io2
io2 = i y2 + i z2 + y o2
(6.25)
(6.26)
78
gde su:
G
modul klizanja,
It
torzioni moment inercije bruto poprenog preseka,
sektorski moment inercije bruto poprenog preseka,
Iw
iy
poluprenik inercije bruto poprenog preseka oko y-y ose,
iz
poluprenik inercije bruto poprenog preseka oko z-z ose,
AT
duina izvijanja tapa za torziono izvijanje,
y0
rastojanje od centra smicanja do teita bruto preseka.
Kod monosimetrinih poprenih preseka koji su simetrini oko y-y ose (slika 6.32),
elastini kritini napon za torziono-fleksiono izvijanje cr,TF dobija se pomou jednaine:
cr ,TF =
1
2
) ( cr, y + cr,T )2 4 cr, y cr,T
+ cr ,T
cr , y
(6.27)
sa:
cr , y =
2E
(A y / i y )2
2
= 1 ( y o / io )
(6.28)
(6.29)
gde je A y duina izvijanja za fleksiono izvijanje oko y-y ose.
Slika 6.32 - Oblici monosimetrinih poprenih preseka koji su karakteristini

za hladno oblikovane profile
Sa ovako odreenom vitkou proraun otpornosti na izvijanje se sprovodi na identian

nain kao i za sluaj fleksionog izvijanja, obraenog u EC3 Deo 1-1. Izbor odgovarajue
krive izvijanja, slino kao i u EC3 Deo 1-1, vri se na osnovu oblika poprenog preseka.
79
8.6 SPOJEVI I VEZE

Kao osnovnu posebnost ovog poglavlja treba pomenuti proraun mehanikih spojnih
sredstava kao to su "pop" nitne (slika 6.33a), samonarezujui zavrtnjevi (slika 6.33b) i
ekseri sa eksplozivnim upucavanjem (slika 6.33c), koja su specifina za tankozidne
eline elemente.
Slika 6.33 - Specijalna mehanika spojna sredstva koja se koriste kod tankih limova: a) "pop"
nitne; b) samonarezujui zavrtnjevi; c) ekseri sa eksplozivnim upucavanjem
U okviru etiri tabele, date su preporuke za proraun nosivosti pomenutih mehanikih

spojnih sredstava i klasinih zavrtnjeva i to na smicanje, na pritisak po omotau rupe, na
zatezanje, upanje, izvlaenje, kao i otpornost neto preseka. Izrazi su uglavnom empirijske
ili poluempirijske prirode, a u velikom broju sluajeva za odreivanje otpornosti preporuuje se ispitivanje.
Proraun veza u zavarenoj izradi kod elemenata tanjih od 4 mm, pomou ugaonih (slika
6.34a) i takastih avova (slika 6.34b), kod spojeva na preklop, takoe je obraen u ovom
poglavlju. Elektroluni takasti avovi primenjuju se samo u smiuim spojevima, za elemente
debljine manje od 4 mm. Ako je debljina tanjeg elementa u spoju manja od 0,7 mm, treba
koristiti podloku (slika 6.34b). Prenik takastog ava ne treba da bude manji od 10 mm.
Duinu ugaonih i prenik takasti avova treba odrediti tako da otpornost avova bude vea od
otpornosti tanjeg elementa u spoju.
Slika 6.34 - Veze na preklop sa: a) ugaonim avovima; b) takastim avovima
80
8.7 PRORAUN POTPOMOGNUT ISPITIVANJEM

Ovo poglavlje Evrokoda 3 Deo 1-3 primenjuje se u skladu sa principima datim u EC3
Deo 1-1, kako bi se obuhvatile specifinosti ispitivanja tankozidnih hladno oblikovanih
profila i limova. Ispitivanja se preduzimaju kada su nepoznate osobine elika, kada je poeljno uzeti u obzir stvarne osobine profila ili lima, kada nije raspoloiva odgovarajua
analitika metoda prorauna, kada je potrebno proveriti tehnike osobine postojee konstrukcije ili njenog dela, kada se primenjuje serija slinih konstrukcija ili komponenata na
bazi prototipa, kada se eli odrediti interakcija sa drugim elementima konstrukcije, kada se
eli proveriti domen i tanost analitikog postupka prorauna, itd.
Osim ovog poglavlja dragocene informacije vezane za pripremu eksperimenata za karakteristine sluajeve naprezanja (zatezanje, savijanje, torzija, izvijanje...), nain uvoenja i dispoziciju optereenja, obradu i interpretaciju rezultata i odreivanje karakteristinih
i proraunskih vrednosti, date su u okviru informativnog aneksa A. U ovom aneksu su obraena ispitivanja hladno oblikovanih tankozidnih profila i profilisanih limova.
8.8 POSEBNE PRIMENE

U poglavlju 10 Evrokoda 3 Deo 1-3 data su pravila za proraun hladno oblikovanih
profila i limova u posebnim sluajevima. U ove, posebne, sluajeve spadaju: proraun nosaa bono pridranih profilisanim limom, proraun prema "stressed skin" konceptu i proraun perforiranih limova.
Kod ronjaa, podnih i slinih nosaa U, Z ili C-preseka, kod kojih je jedna noica
kontinualno bono pridrana trapezastim, ili drugim profilisanim limom koji ima dovoljnu
krutost, moe da se uzme u obzir uticaj profilisanog lima na otpornost nosaa na bonotorziono izvijanje.
Slika 6.35 - Proraunski model ronjae bono pridrane profilisanim limom
Rotaciona (torziona) krutost profilisanog lima, koja poveava otpornost hladno oblikovanog profila na bono-torziono izvijanje, modelira se, pri proraunu, elastinim oprugama odgovarajue krutosti (K), koje deluju u nivou donje, slobodne noice (slika 6.35).
Ekvivalentno horizontalno optereenje (qh,Fd) odreuje se na osnovu oblika poprenog
preseka i naina vezivanja ronjae sa profilisanim limom.
81
Slika 6.36 - Primer "stressed skin" koncepta kod hale sa ravnim krovom
Pri projektovanju elinih konstrukcija kod kojih su meuspratna konstrukcija, ili krovni pokriva izraeni u vidu panela od profilisanog lima, moe da se pretpostavi zajedniko, interaktivno dejstvo konstruktivnih elemenata i panela u cilju prihvatanja horizontalnih
optereenja usled dejstva vetra ili seizmike. Ovakav nain projektovanja elinih konstrukcija poznat je u svetu kao "stressed-skin" koncept. Krovovi ili meuspratne konstrukcije mogu da se tretiraju kao iroki puni nosai iji su pojasevi ivini nosai, a rebra profilisani limovi (slika 6.36). Prema tome, dijafragme u vidu profilisanih limova treba dimenzionisati tako da mogu da prenesu smiue sile.
7
SPREGNUTE KONSTRUKCIJE
1 UVOD
1.1 ISTORIJAT I OBLAST PRIMENE SPREGNUTIH
KONSTRUKCIJA
U irem smislu, sprezanje predstavlja konstruktivno objedinjavanje dva razliita materijala u jedinstveni - spregnuti presek. U oblasti graevinskih konstrukcija primenu nalaze
sprezanje elika i betona, betona razliitih kvaliteta i starosti, betona i drveta, elika i drveta i dr. Meutim, pod pojmom spregnutih konstrukcija najee se podrazumevaju spregnuti elementi od elika i betona, s obzirom da ovaj vid sprezanja ima najiru primenu.
Poetak primene spregnutih konstrukcija vezan je za mostove, kod kojih se, u periodu
od 1910. do 1920. godine, za kolovozne table formirane od koritastih limova ili "zores"
profila, umesto ispune od nevezanog kamenog materijala upotrebljavao beton. Takve konstrukcije kolovoza bile su veoma teke, pa je i raspon mostova bio ogranien. Iz tog razloga, umesto ispune od nearmiranog betona, od 1920. godine poinje primena relativno tankih armiranbetonskih ploa. Ispitivanja takvih konstrukcija su pokazala da postoje znaajne razlike izmeu prorauna i njihovog realnog ponaanja, iz ega je izveden zakljuak da
postoji saradnja betonskog i elinog dela preseka u prenoenju korisnog optereenja.
Istraivanja u oblasti spregnutih konstrukcija intenzivirana su nakon 1930. godine u
SAD, Kanadi, Engleskoj i vajcarskoj. Prvi radovi vezani za ovu problematiku objavljeni
su 1932. godine na kongresu Meunarodnog drutva za mostove i konstrukcije, kada je i
uveden pojam modanika kao sredstva za sprezanje dva razliita materijala. Rezultati ovih
obimnih istraivanja predstavljali su osnov za donoenje prvih propisa iz ove oblasti, najpre u SAD, a zatim u Nemakoj, vajcarskoj i Velikoj Britaniji. U naoj zemlji prvi propisi iz ove oblasti usvojeni su 1970. godine u vidu Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za spregnute konstrukcije.
Drumski i peaki mostovi danas predstavljaju oblast iroke primene spregnutih konstrukcija od elika i betona. One takoe nalaze primenu i kod eleznikih mostova, ali je
ona u izvesnoj meri ograniena u odnosu na drumske mostove, s obzirom na vee korisno
optereenje, vee dinamike uticaje i vei rizik u sluaju otkaza konstrukcije.
84
Primena razliitih spregnutih sistema, kao to su spregnuti nosai, spregnuti stubovi i

spregnute meuspratne konstrukcije na profilisanim limovima, u velikoj meri je vezana i
za oblast spratnih zgrada.
a)
b)
Slika 7.1 - Primeri primene spregnutih konstrukcija u: a) zgradarstvu; b) mostogradnji
iroku primenu spregnute konstrukcije nalaze u oblasti administrativnih zgrada sa uobiajenim rasterima od 6 do 9 m. Optimalna konstrukcija za takve objekte je najee jednostavna, sa spregnutim meuspratnim ploama, nosaima od valjanih ili zavarenih I-profila i
jednostavnim vezama. Svoju primenu spregnute konstrukcije nalaze i kod drugih vieetanih
javnih zgrada, javnih garaa, industrijskih objekata, sportskih, sajamskih i drugih dvorana
srednjih raspona.
Kod savremenih administrativnih zgrada javljaju se sve izraeniji zahtevi za veim rasponima, kao posledica potrebe za veim otvorenim prostorima i za obezbeenjem vee
fleksibilnosti rasporeda kancelarijskog prostora. Takvim zahtevima mogu odgovoriti i
konvencionalne konstrukcije, ali savremene strukturne forme spregnutih konstrukcija mogu ponuditi ekonominost i druge vane prednosti.
Prednosti primene spregnutih konstrukcija posledica su mnogobrojnih povoljnih karakteristika njihovih elemenata. U sluaju spregnute tavanice sa elinim profilisanim limom,
profilisani lim u isto vreme slui kao oplata betonskoj ploi, kao radna platforma, kao armatura i, u fazi montae, kao kruta dijafragma. Takoe, on moe sluiti i za kaenje instalacija i sputenih plafona. Kod spregnutih stubova moe se postii znatna vitkost ak i pri
velikim silama pritiska, to obezbeuje povoljan odnos konstrukcione povrine (povrine
poprenih preseka stubova) prema korisnoj povrini, a mogue je postii i iste dimenzije
stubova kroz vei broj spratova.
Primena spregnutih viespratnih okvirnih konstrukcija ima niz prednosti, kako u odnosu
na armiranobetonske, tako i u odnosu na odgovarajue eline konstrukcije. Jednu od njih
predstavlja jednostavno i pouzdano reenje prijema smiuih sila, koje se ostvaruje preko
modanika za sprezanje, zavarenih za gornju noicu elinog nosaa. Manje konstruktivne
visine, povoljniji odnos nosivosti i teine, kao i vei unutranji rasponi, takoe predstavljaju
znaajne prednosti spregnutih konstrukcija u odnosu na eline okvirne nosae.
Uz poveanu nosivost, upotreba razliitih spregnutih sistema obezbeuje i znaajnu poarnu otpornost, bez drugih dodatnih mera, to je sa stanovita ekonominosti znaajna i-
Spregnute konstrukcije
85
njenica. Poarna otpornost spregnutih meuspratnih konstrukcija uobiajeno iznosi 30 min

pri punom i 60 min pri manjem stepenu iskorienja, s tim da se ona moe poveati uvoenjem dodatne armature. Primena spregnutih stubova, takoe, znatno poveava poarnu otpornost konstrukcije, s obzirom da spregnuti stubovi bez dodatne zatite mogu da postignu
poarnu otpornost od 60 min, pa ak i do 90 min.
S obzirom na osobinu betona da izuzetno dobro prima napone pritiska, od svih statikih sistema spregnutih nosaa, najpovoljniji je sistem proste grede. Kontinualni nosai i
kruti okviri, kod kojih se javljaju naponi zatezanja iznad oslonaca i krutih uglova okvira,
ree se primenjuju u zgradarstvu. U sluaju primene sprezanja kod ovakvih sistema, problem se reava dodavanjem armature u zonama zatezanja, prednaprezanjem betona, ili iskljuivanjem betonskog dela preseka u prijemu naprezanja u tim zonama.
Neospornim povoljnostima primene spregnutih konstrukcija od elika i betona suprotstavljaju se i izvesne nepovoljnosti u odnosu na isto eline konstrukcije. Jedna od njih je
i injenica da se spregnuti materijali (beton i elik) razlikuju po svojim fiziko-mehanikim karakteristikama, to rezultuje razliitim ponaanjem ova dva materijala u toku perioda eksploatacije. Sa jedne strane, elik predstavlja elasto-plastian materijal sa vremenski
nezavisnim karakteristikama materijala, dok je beton visko-elasto-plastian materijal sa
svojstvima koja zavise od vremena. Naroit uticaj na ponaanje, a samim tim i na proraun
i oblikovanje spregnutih konstrukcija imaju deformacije betona usled skupljanja i teenja,
koje su u funkciji vremena. Spregnute konstrukcije se stoga razlikuju u odnosu na homogene konstrukcije, i za njih mora biti reen niz problema kao to su: ostvarivanje zajednikog rada elika i betona, proraun sredstava za sprezanje, analiza naponsko-deformacijskog stanja tokom vremena (t0!t"), izvoenje, nain montae, izrada betonske ploe itd.
Kao i armiranobetonske, spregnute konstrukcije sa livenim betonom na licu mesta se
ubrajaju u nedemontane konstrukcije. Njihovu razgradnju mogue je ostvariti samo nasilnim putem, to otvara probleme kao to su uklanjanje graevinskog otpadnog materijala i,
u optem sluaju, nemogunost ponovne primene ubetoniranog elika.
Problem koji poseban znaaj ima u mostogradnji predstavlja podlonost betona procesu karbonizacije usled dejstva kiselih kia, soli i karbonske kiseline iz vazduha, koji
vremenom sve dublje prodire u beton i moe izazvati koroziju armature. Ovom procesu
se moe delotvorno suprotstaviti zaptivanjem betona, veim zatitnim slojem i drugim
merama.
Generalno, oblast primene spregnutih konstrukcija od elika i betona je praktino neograniena. Veliki broj povoljnosti vezanih za primenu spregnutih konstrukcija od elika i
betona je oigledan. Stoga je vano poznavati i postupke prorauna i konstruisanja ovakvih sistema.
U naoj zemlji, proraun spregnutih konstrukcija od elika i betona regulisan je standardom JUS U.Z1.010/1990. U oblasti savremene evropske tehnike regulative, proraun
spregnutih konstrukcija od elika i betona je predstavljen u Evrokodu 4 (EC4). Ovaj
evropski standard se u velikoj meri zasniva na postupcima prorauna i poziva na odredbe
date u Evrokodu za proraun elinih konstrukcija (EC3), koji je u ovoj knjizi prikazan u
poglavlju 13, i Evrokodu za proraun armirano betonskih konstrukcija (EC2). S obzirom
da Evrokodovi predstavljaju najsavremenije standarde iz oblasti projektovanja konstrukcija i na injenicu da je na JUS U.Z1.010/1990 u velikoj meri nedoreen i zahteva inoviranje, u ovom poglavlju e biti predstavljen proraun i konstruisanje spregnutih konstrukcija
prema Evrokodu 4.
86
1.2 DEFINICIJA I VRSTE SPREZANJA

Pod pojmom sprezanja podrazumeva se osiguranje zajednikog rada betonskih i elinih elemenata izloenih dejstvu momenta savijanja, aksijalne i transferzalne sile. Pri tome
se elik i beton primenjuju u skladu sa odgovarajuim karakteristikama materijala: kod elika se iskoriava velika nosivost na zatezanje, a kod betona visoka vrstoa na pritisak.
Generalno, razlikuju se tri vrste sprezanja elika i betona:
Kruto sprezanje, kod koga je spoj izmeu elika i betona nepopustljiv (ili zanemarljivo popustljiv) tako da nema uticaja na raspored napona u spregnutom preseku,
Elastino sprezanje, kod koga je omogueno elastino pomeranje izmeu spregnutih elemenata,
Diskontinualno sprezanje, kod koga su na delovima nosaa sa maksimalnim momentima savijanja izostavljena sredstva za sprezanje, pri emu je ploa izvedena
bez prekida.
Osim toga, po obimu sprezanja, razlikuju se potpuno i delimino sprezanje.
Potpuno sprezanje osigurava sprezanje pri delovanju svih vrsta optereenja i uticaja,
ukljuujui i sopstvenu teinu elinih elemenata. Ono se moe ostvariti samo ako je elini nosa itavom duinom poduprt u toku radova na betoniranju i ovravanju betona.
Delimino sprezanje se moe ostvariti samo za korisno optereenje, ili za korisno i deo
stalnog optereenja. U prvom sluaju, elini nosa se dimenzionie tako da preuzima
kompletnu sopstvenu teinu, teinu oplate, radnika i betona, a spregnuti presek prima samo korisno optereenje, pa nema potrebe za bilo kakvim podupiranjem elinog nosaa u
toku betoniranja. U drugom sluaju, spregnuti presek osim korisnog optereenja prima i
teinu svih delova konstrukcije koja nije vezana za realizaciju armiranobetonske ploe. Ni
prilikom ovakvog sprezanja nije potrebno podupirati elini nosa prilikom betoniranja.
Iskorienje spregnutog preseka moe se jo vie poveati ukoliko se elini nosa u toku
radova na betoniranju i ovravanju betona osloni u diskretnom broju taaka na jarmove,
ime se sprezanje ostvaruje ne samo za korisno i dodatno stalno optereenje, ve i za deo
sopstvene teine, teine betona i opreme za betoniranje.
Sprezanje se uglavnom vri pomou sredstava za sprezanje - modanika. Pored toga,
sprezanje je mogue ostvariti i bez modanika, na taj nain to se prenos smicanja izmeu
elika i betona ostvaruje trenjem ili posebnim sidrenjem. Prirodno prijanjanje izmeu betona i elika moe se koristiti samo kod spregnutih stubova i kod spregnutih ploa sa posebnim oblikom profilisanog lima.
2 SPREGNUTE MEUSPRATNE KONSTRUKCIJE

2.1 OPTE
Spregnuti sistemi meuspratnih konstrukcija sastoje se iz tri osnovna elementa: meuspratne ploe, elinog nosaa i sredstava za sprezanje. Pravilno konstruisanje i proraun
ovakvih sistema podrazumeva dobro poznavanje svih elemenata u njegovom sastavu.
87
2.1.1 Meuspratne ploe

Spregnute meuspratne konstrukcije mogu se podeliti prema tipu meuspratnih ploa,
koje mogu biti:
armiranobetonske ploe livene na licu mesta,
montane armiranobetonske ploe,
spregnute ploe sa profilisanim limovima.
Prvi tip spregnutih meuspratnih konstrukcija, prikazan na slici 7.2, primenjuje se za
vee raspone ploa i vea optereenja. Sprezanjem elinog nosaa sa armiranobetonskom
ploom dobijaju se manje dimenzije elinog nosaa, a samim tim i smanjenje graevinske visine meuspratne konstrukcije. Manu ovakvih sistema predstavljaju visoki trokovi
oplate potrebne za betoniranje armiranobetonske ploe. Iz tog razloga, ovaj tip spregnute
meuspratne konstrukcije nalazi reu primenu u visokogradnji, a primenjuje se uglavnom
kod manjih objekata ili povrina nepravilnog oblika.
Slika 7.2 - Spregnute meuspratne konstrukcije sa armiranobetonskim ploama

livenim na licu mesta
Kod drugog tipa spregnutih meuspratnih konstrukcija, prefabrikovane armiranobetonske ploe postavljaju se na montirane eline nosae, obino preko sloja maltera. Na mestima modanika za sprezanje zavarenih za eline nosae ostavljaju se otvori u ploama.
Ovi otvori se nakon montae ploa, zajedno sa spojnicama izmeu ploa, zalivaju betonom koji bi trebalo da bude to manje podloan skupljanju. Armatura iz ploe se jednim
delom vodi kroz otvor i obino obavija oko modanika. Ovakav nain sprezanja prikazan
je na slici 7.3.
Sprezanje elinog nosaa sa prefabrikovanim armiranobetonskim ploama moe se
ostvariti i putem trenja, odnosno, pritezanjem pomou visokovrednih zavrnjeva (slika 7.4).
Ovakav sistem omoguava sprezanje u suvom postupku. Primenu nalazi naroito kod privremenih objekata ili objekata sa unapred predvienim promenama, s obzirom na mogunost demontae betonskih ploa bez oteenja i njihove ponovne upotrebe.
Prelaz izmeu klasinog sistema spregnutih meuspratnih konstrukcija sa ploom livenom na licu mesta i prefabrikovanim armiranobetonskim ploama predstavlja sistem sa
prefabrikovanim betonskim elementima kao oplatom i betoniranjem na licu mesta, prika-
88
zan na slici 7.5. Prefabrikovani elementi, koji sadre donju armaturu cele ploe, postavljaju se na elini nosa i slue kao oplata delu betonske ploe koji se betonira na licu mesta.
Slika 7.3 - Spregnute meuspratne konstrukcije sa prefabrikovanim

armiranobetonskim ploama
Slika 7.4 - Sprezanje prefabrikovane armiranobetonske ploe pomou visokovrednih zavrtnjeva
Slika 7.5 - Sistem sa prefabrikovanim elementima kao oplatom i livenjem na licu mesta
Savremeni sistem spregnute meuspratne ploe sa profilisanim limovima, predstavlja

ekonomino reenje koje svoju najiru primenu nalazi u visokogradnji, kod konstrukcija
izloenih preteno mirnom optereenju.
89
Primenu ovakavog sistema, ija je realizacija prikazana na slici 7.6, karakterie niz povoljnosti:
profilisani lim slui kao oplata i radna platforma,
profilisani lim delom preuzima funkciju armature u betonskoj ploi,
u fazi montae, profilisani lim se ponaa kao horizontalna dijafragma, to iskljuuje
potrebu za horizontalnim spregovima,
izvoenje je brzo i ne ometa obavljanje drugih radova,
omoguava dobro voenje instalacija,
omoguava kaenje sputenog plafona,
u nekim sluajevima, s obzirom na dobre estetske karakteristike profilisanog lima,
iskljuuje potrebu za sputenim plafonom,
Slika 7.6 - Spregnute meuspratne ploe sa profilisanim limovima
Kod ovakvog tipa meuspratne konstrukcije sprezanje se moe sprovesti u dva sistema:
izmeu betonske ploe i profilisanog lima i izmeu betonske ploe i elinog nosaa meuspratne konstrukcije.
2.1.2 Spregnuti nosai meuspratnih konstrukcija

elini nosai meuspratnih konstrukcija mogu biti puni ili reetkasti. Neka od moguih reenja prikazana su na slici 7.7.
Za pune nosae koriste se najee valjani i zavareni profili. Najekonominije reenje
sa stanovita konstrukcije predstavlja standardni nosa I-profila sa odvojenom zonom za
provoenje instalacija (slika 7.7a). Ovo reenje, meutim, zahteva veu spratnu visinu pa
je sa stanovita celog objekta esto neekonomino.
Uteda u spratnoj visini moe se postii primenom punih nosaa sa otvorima u rebrima
za provoenje instalacija (slika 7.7b). Pri tome treba voditi rauna da otvori ne budu u
srednjem delu raspona zbog smanjenja otpornog momenta spregnutog preseka. Mana ovakvog tipa nosaa predstavlja nefleksibilnost u smislu eventualnih buduih promena na instalacijama i poveanje trokova usled potrebe dodatnih ukruenja u sluaju veih otvora.
90
Limeni nosa promenljive visine (slika 7.7c) predstavlja reenje koje obezbeuje manji
utroak elika i utedu u spratnoj visini. Ovo reenje, takoe, daje mogunost smetanja
instalacionih vodova u krajnjim zonama.
Spregnuti reetkasti nosa (slika 7.7d) predstavlja reenje koje obezbeuje manji utroak elika i utedu u spratnoj visini, s obzirom da obezbeuje veliki prostor za provoenje
instalacija. Meutim, za ovakav tip nosaa vezani su vei trokovi proizvodnje i protivpoarne zatite. Kao kod reetkastih, veliki prostor za provoenje instalacija u okviru visine
nosaa moe se obezbediti i kod saastih nosaa.
Slika 7.7 - Razliiti tipovi spregnutih nosaa meuspratnih konstrukcija
Kod reetkastih nosaa betonska ploa se moe oslanjati samo u vorovima (slika 7.8a)
ili kontinualno du pojasa nosaa (slika 7.8b). U drugom sluaju potrebno je postaviti
sredstva za sprezanje du celog pojasa, s obzirom da su tapovi pojasa reetkastih nosaa
napregnuti pored aksijalne sile i momentom savijanja. Kod reetkastih nosaa malih raspona (7-12 m) mogue je izostavljanje gornjeg (pritisnutog) pojasa i postavljanje elinih
ploa u vorovima za smetaj modanika za sprezanje (slika 7.9). Ulogu pritisnutog pojasa
u ovom sluaju u potpunosti preuzima beton.
Slika 7.8 - Reetkasti spregnuti nosai
Spregnute meuspratne konstrukcije mogu biti i sa ubetoniranim elinim nosaima, meutim, ovakav sistem nalazi sve reu primenu. Nekoliko takvih primera ilustrovano je slikom 7.10.
91
Slika 7.9 - Betonska ploa kao pritisnuti pojas reetkastog nosaa
Slika 7.10 - Spregnuti nosai sa ubetoniranim elinim profilom
Mogua je i primena prefabrikovanih elinih spregnutih nosaa, ije su neke od varijanti prikazane na slici 7.11. U sluajevima na slici 7.11a,b prikazan je nosa koji se kataloki moe naruiti sa zavrenim lamelama za ojaanje i modanicima za sprezanje, a moe
biti neubetoniran ili ubetoniran. U sluaju na slici 7.11c, nosa ima ubetoniran iroki donji
pojas, pogodan za oslanjanje poprenih nosaa. Dvostruko spregnuti - "Preflex" nosa, prikazan na slici 7.11d, isporuuje se sa donjim pojasem obloenim betonom i jakom armaturom za prihvatanje zatezanja u donjem pojasu. Postupkom prethodnog savijanja, elini
nosa se prednapree, a i betonski donji pojas se dodatno prednapree armaturom, tako da
sadejstvuje pri korisnom optereenju.
Slika 7.11 - Prefabrikovani spregnuti nosai
92
2.1.3 Sredstva za sprezanje

Sredstva za sprezanje (modanici) preuzimaju smiue sile koje nastaju u kontaktu dva
razliita konstrukciona materijala, betona i elika, i time obezbeuju njihov zajedniki rad
u jedinstvenom spregnutom preseku. Znaaj pravilnog konstruisanja i prorauna sredstava
za sprezanje je veliki, s obzirom da ona obezbeuju ostvarenje Bernulijeve hipoteze o ravnim presecima na kojima se zasniva analiza napona i deformacija. Razliiti tipovi sredstava za sprezanje prikazani su na slici 7.12.
Sredstva za sprezanje - modanici dele se na krute i elastine (vitke, fleksibilne). Kruti
modanici (slika 7.12a) prihvataju smiue sile posredstvom ela i do dostizanja granine
nosivosti doivljavaju samo neznatne plastine deformacije. Elastini modanici (slika
7.12b) preuzimaju smiue sile savijanjem, zatezanjem i smicanjem, i u oblasti napona bliskoj graninoj nosivosti trpe velike plastine deformacije.
Slika 7.12 - Modanici za sprezanje: a) kruti; b) elastini
93
Za sprezanje armiranobetonske ploe i elinog nosaa koriste se i kruti i elastini modanici, kao i njihova kombinacija. Kod spregnutih ploa sa profilisanim limovima za
sprezanje se prevashodno koristi trenje u kontaktu betona i elinog lima, ali i elastini
modanici (kao to su valjkasti modanici sa glavom - epovi), zavarene armaturne mree,
takasto zavarivanje i drugo.
2.2 PRORAUN PUNIH SPREGNUTIH NOSAA MEUSPRATNIH

KONSTRUKCIJA
2.2.1 Opte
Spregnuti nosai predstavljaju elemente konstrukcije koji su dominantno optereeni na
savijanje. Analizu ponaanja spregnutih nosaa treba izvriti za granino stanje nosivosti i
granino stanje upotrebljivosti.
Pravila za proraun spregnutih nosaa prema graninim stanjima nosivosti, definisana
Evrokodom 4, predstavljena su u glavi 4 ovog standarda, pri emu nisu razmatrani spregnuti nosai sa nesimetrinim elinim profilom u odnosu na osu sa minimalnim momentom inercije i nosai sa potpuno ubetoniranim elinim profilom. Proraun za granina stanja upotrebljivosti podrazumeva kontrolu ugiba i kontrolu prslina ukoliko je beton u zoni
zatezanja, i definisan je u glavi 5 Evrokoda 4.
Za granina stanja nosivostu, spregnute nosae treba proveriti u pogledu:
otpornosti kritinih poprenih preseka,
otpornosti na bono-torziono izvijanje,
otpornost na izboavanje smicanjem i otpornosti rebra na poprene sile,
otpornosti na poduno smicanje.
Pri tome se pod kritinim presecima podrazumevaju preseci sa maksimalnim momentom savijanja, preseci kod oslonaca i preseci u kojima deluju koncentrisane sile velikog intenziteta, kao i mesta na kojima se javlja nagla promena poprenog preseka.
Za analizu ponaanja spregnutih nosaa definie se efektivni presek, u koji je, na sadejstvujuoj irini spregnute ploe beff, pored povrine betona iznad rebra, uzeta u obzir i
efektivna povrina betona unutar rebra (Are), prema slici 7.13. Profilisani elini lim treba
ukljuiti u efektivni presek samo ako su rebra postavljena paralelno sa nosaem, a detaljnim proraunom je obezbeen kontinuitet vrstoe du spojeva i odgovarajua otpornost
na poduno smicanje. Ukoliko se primenjuje plastina analiza preseka, u efektivni presek
treba ukljuiti samo armaturu visoke duktilnosti (prema EC2).
Ukupnu sadejstvujuu irinu betonske ploe beff treba odrediti prema slici 7.14, kao
zbir sadejstvujuih irina be1 i be2 delova betonske ploe sa obe strane elinog nosaa (slika 7.14a). Ekvivalentni rasponi !0 za izraunavanje sadejstvujue irine betonske ploe
predstavljaju priblino rastojanje izmeu nultih taaka dijagrama momenata savijanja (slika 7.14b). Za slobodno oslonjene nosae (proste grede) !0 odgovara rasponu nosaa.
U sluaju primene elastine analize, geometrijske karakteristike poprenog preseka treba odrediti preko vrednosti idealizovanog (ekvivalentnog) preseka, u kome se povrina betonskog dela preseka Ac zamenjuje ekvivalentnom povrinom elika Ac/n, prema slici 7.15.
Koeficijent n predstavlja nominalni odnos modula elastinosti elika Ea i betona Ec
94
(n=Ea/Ec) i promenljiv je kroz vreme, jer se modul elastinosti betona Ec menja usled skupljanja i teenja.
95
Slika 7.13 - Efektivni presek rebra spregnute ploe
Slika 7.14 - Ekvivalentni rasponi !0 za izraunavanje sadejstvujue irine betonske ploe
Proraun spregnutih nosaa zavisi i od klasifikacije elinog dela preseka, koja je definisana prema EC3 (videti poglavlje 13). Definisane su etiri klase, u zavisnosti od kapaciteta rotacije preseka i lokalnog izboavanja, a presek se klasifikuje prema najnepovoljnijoj
klasi pritisnutih zidova elinog profila (noice ili rebra). Granine vrednosti odnosa irine
i debljine pritisnutih konzolnih delova noica spregnutih nosaa, za klase 1, 2 i 3, date su u
tabeli 7.1. Vrednosti koje se odnose na rebra i unutranje zidove noica spregnutih nosaa
96
identine su odgovarajuim vrednostima koje se odnose na isto eline nosae, koje su

predstavljene u poglavlju 13.
Ai = Aa +
za =
1
Ac , n = E a
n
Ec
Ac
z,
n Ai
zc =
Aa
z
Ai
A A
Ac
zc = a c z
n Ai
n
1
I i = I a + I c + Ai z c z a
n
Tc - teite betonskog dela preseka
Si =
Ta - teite elinog dela preseka
Ti - teite idealizovanog preseka

Slika 7.15 - Idealizovani presek spregnutog nosaa
Tabela 7.1 - Maksimalni odnosi irina/debljina pritisnutih konzolnih delova noica
Valjani
Klasa
Zavareni
Neubetonirano rebro
Zavareni
Ubetonirano rebro
Valjani
c / t f 10
c / t f 10
Zavareni
c / t f 9
c / t f 9
Valjani
c / t f 11
c / t f 15
Zavareni
c / t f 10
c / t f 14
Valjani
c / t f 15
c / t f 21
Zavareni
c / t f 14
c / t f 20
Tip
Raspodela napona
(pritisak ima znak +)
= 235 / f y
fy#N/mm $
235
275
355
97
1,00
0,92
0,81
U odnosu na nosae od elika, specifinost spregnutih nosaa se ogleda u mogunosti

da se pritisnuti elini element moe svrstati u viu klasu, ukoliko se obezbedi njegovo
ukruenje, odnosno vezivanje za armiranobetonski element. U skladu sa tim, moe se pretpostaviti da pritisnuta noica elinog profila, ije je izboavanje spreeno vezivanjem za
betonsku plou pomou modanika, pripada klasi 1. Takoe, u odreenim sluajevima,
mogue je elini pritisnuti element predstaviti pomou efektivnog elementa u vioj klasi,
kao u primeru prikazanom na slici 7.16.
Slika 7.16 - Zamena rebra klase 3 efektivnim rebrom klase 2 za sluaj negativnog momenta
U zavisnosti od klase poprenog preseka, pri proraunu otpornosti preseka raspored napona u poprenom preseku se definie ili po teoriji elastinosti ili po teoriji plastinosti.
Teorija plastinosti se moe primeniti samo za preseke klasa 1 i 2. Za preseke klase 3 i 4
primenjuje se teorija elastinosti. Pri tome se za preseke klase 3 uvodi pretpostavka dostizanja granice razvlaenja u krajnjem pritisnutom vlaknu elinog dela preseka, a za preseke klase 4 redukcija otpornosti usled lokalnog izboavanja (na primer primenom koncepta
efektivne irine).
Pri proraunu napona i deformacija za granina stanja upotrebljivosti treba primeniti
elastinu analizu, bez obzira na klasu poprenog preseka.
2.2.2 Proraun otpornosti poprenih preseka

Detaljna pravila prorauna otpornosti poprenog preseka spregnutog nosaa definisana
su u EC4 i to za spregnute preseke simetrine u odnosu na ravan savijanja, koja lei u ravni rebra elinog profila. Generalno, proraun za granina stanja nosivosti podrazumeva
odreivanje otpornosti spregnutog preseka na savijanje (MRd) i smicanje (VRd), koje moraju
biti manje od odgovarajuih uticaja od dejstava:
M Sd M Rd
(7.1)
VSd VRd
(7.2)
gde je:
98
MRd proraunska vrednost otpornosti na savijanje spregnutog preseka,

VRd proraunska vrednost otpornosti na smicanje spregnutog preseka,
MSd proraunska vrednost momenta savijanja,
VSd proraunska vrednost smiue sile.
Ukoliko u istom preseku deluju moment savijanja i smiua sila veeg intenziteta,
neophodno je uzeti u obzir njen uticaj na smanjenje otpornosti na savijanje.
2.2.2.1 Otpornost na savijanje

Osnovne pretpostavke za proraun otpornosti poprenih preseka na savijanje su:
vrstoa betona na zatezanje se zanemaruje i
popreni preseci delova od konstrukcionog elika i armirano betonski delovi spregnutog elementa ostaju ravni nakon deformacije.
Otpornost na savijanje poprenog preseka moe se odrediti prema prema teoriji elastinosti i prema teoriji plastinosti, za puni smiui spoj ili parcijalni smiui spoj.
Moment pune plastinosti preseka sa punim smiuim spojem

Puni smiui spoj podrazumeva spoj kod koga sredstva za sprezanje omoguavaju da
se u kritinom preseku ostvari moment pune plastinosti, pa dalje poveanje broja modanika ne poveava raunsku otpornost elementa na savijanje.
Pri proraunu momenta pune plastinosti spregnutog preseka Mpl,Rd, uvode se sledee
pretpostavke:
postoji potpuna interakcija izmeu konstrukcionog elika, armature i betona,
efektivna povrina dela preseka od konstrukcionog elika je napregnuta na pritisak
ili zatezanje do raunske vrednosti granice razvlaenja f yd = f y / a .
efektivna povrina zategnute ili pritisnute podune armature je napregnuta do svoje
raunske vrednosti granice razvlaenja f sd = f sk / s , pri emu se armatura u pritisnutoj ploi moe zanemariti,
pritisnuti profilisani elini lim se moe zanemariti,
efektivna povrina pritisnutog betona prima napon od 0,85&fcd , ( f cd = f ck / c ) koji
je konstantan po celoj visini preseka izmeu neutralne plastine ose i najudaljenijeg
vlakna betona.
Pri tome fy predstavlja nominalnu vrednost granice razvlaenja konstrukcionog elika,
fsk je karakteristina vrednost granice razvlaenja armature, a fck karakteristina vrednost
vrstoe betona na pritisak, koja je definisana u glavi 3 EC4.
Vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti za svojstva materijala 'a, 'c i 's, za granina
stanja nosivosti, u zavisnosti od razmatrane kombinacije dejstava, date su u tabeli 7.2.
Tabela 7.2 - Parcijalni koeficijenti sigurnosti za svojstva materijala
Kombinacija
Konstrukcioni
elik ('a)
Beton
('c)
Armatura
('s)
Profilisani
elini lim ('ap)
Osnovna
Izuzetna (izuzev
1,1
1,0
1,5
1,3
1,15
1,0
1,10
1,0
99
zemljotresa)
Vrednost Mpl,Rd zavisi od poloaja neutralne plastine ose zpl , koji se odreuje iz uslova ravnotee unutranjih plastinih sila u eliku i betonu.
Raspodela napona pri punoj plastifikaciji preseka, sa odgovarajuim vrednostima unutranjih sila i momenta pune plastinosti, za razliite poloaje neutralne ose u sluaju pozitivnog momenta savijanja, prikazana je u tabelama 7.3, 7.4 i 7.5, pri emu je:
Aa
povrina elinog profila,
Ncd
plastina sila u pritisnutom betonu,
Npla,Rd
plastina sila u elinom profilu,
Nf , Nw sile koja se uvode iz praktinih razloga u model naponskog stanja, da bi se zadrala upotreba Npla,Rd,
zpl
poloaj plastine neutralne ose u odnosu na ivicu betonske ploe,
Mpl,Rd
moment pune plastinosti.
U sluaju kada je moment savijanja negativan, odnosno kada se betonska ploa nalazi
u zategnutoj zoni, napone zatezanja prenosi samo deo elinog profila u toj zoni i armatura
u betonskoj ploi. Raspodela napona pri punoj plastifikaciji preseka, sa odgovarajuim
vrednostima unutranjih sila i momenta pune plastinosti, u sluaju negativnog momenta
savijanja, prikazana je u tabeli 7.6, pri emu su:
Ns1, Ns2 plastine sile zatezanja u armaturi,
As1, As2 povrine armature,
zs1, zs2
poloaj armature u odnosu na ivicu betonske ploe.
Ostale oznake su iste kao u sluaju pozitivnog momenta savijanja, a sile Nf i Nw su
istog intenziteta ali suprotnog znaka.
Tabela 7.3 - Odreivanje zpl i Mpl,Rd kada je plastina neutralna osa u betonu
N cd = 0,85 f cd beff z pl
N pla , Rd = Aa f yd
Iz uslova ravnotee unutranjih sila:
N pla , Rd = N cd ( z pl = N pla , Rd /(0,85 f cd beff )
Iz uslova da je suma momenata u odnosu na gornju ivicu betonske ploe jednaka nuli:
M pl ,Rd = N pla , Rd ( z a z pl / 2)
100
101
Tabela 7.4 - Odreivanje zpl i Mpl,Rd kada je plastina neutralna osa u gornjoj noici
elinog profila
N cd = 0,85 f cd beff (hc h p )

N f = 2 f yd b f ( z pl hc )
N pla , Rd = N cd + N f ( z pl = hc + ( N pla , Rd N cd ) /(2 f yd b)
Iz uslova da je suma momenata u odnosu na teite pritisnutog dela betona jednaka nuli:
M pl ,Rd = N pla ,Rd ( z a (hc h p ) / 2) N f ( z pl + h p ) / 2
Tabela 7.5 - Odreivanje zpl i Mpl,Rd kada je plastina neutralna osa u rebru elinog profila
Ncd = 0,85 fcd beff (hc hp )

N f = 2 f yd b f t f
N w = 2 f yd t w ( z pl hc t f )

N pla , Rd = N cd + N f + N w ( z pl = hc + t f + ( N pla , Rd N cd N f ) /( 2 f yd b)
M pl , Rd = N pla , Rd ( z a (hc h p ) / 2) N f (t f + hc + h p ) / 2 N w ( z pl + t f + h p ) / 2
102
Tabela 7.6 - Odreivanje zpl i Mpl,Rd kada je betonska ploa u zategnutoj zoni
N f = 2 f yd b t f

N pla , Rd = N s1 + N s 2 + N f + N w ( z pl = hc + t f + ( N pla , Rd N s1 N s 2 N f ) /(2 f yd t w )
Iz uslova da je suma momenata u odnosu na gornju ivicu betonske ploe jednaka nuli:
2
M pl , Rd = N pla , Rd z a
si
z si N f (hc t f / 2) N w ( z pl + t f + hc ) / 2
i =1
Plastini moment otpornosti preseka sa parcijalnim smiuim spojem

Parcijalan smiui spoj je takav spoj kod koga broj modanika nije dovoljan da obezbedi ostvarenje momenta pune plastinosti u kritinom preseku. Ovakav spoj se ostvaruje
u sledeim sluajevima:
kada nije mogue postaviti dovoljan broj modanika za ostvarenje punog smiueg
spoja, kao to je sluaj kod sprezanja nosaa i spregnute ploe sa profilisanim limom, kod koje je prostor unutar rebra profilisanog lima koji je raspoloiv za smetanje modanika ogranien,
kada se iz nekog razloga ne koristi puna otpornost preseka, na primer kod preseka
usvojenog iz konstruktivnih razloga ili dimenzionisanog na osnovu uslova ogranienih deformacija, kod koga je moment pune plastinosti znatno vei od momenta
izazvanog spoljanjim optereenjem.
U tom sluaju, u betonskom delu kritinog preseka se moe ostvariti manja sila pritiska
Fc koja je potrebna da se prihvati moment savijanja Msd, pa je i plastini moment otpornosti manji od momenta pune plastinosti spregnutog preseka. Sila pritiska u betonu Fc =Nc
ograniena je ukupnom nosivou modanika PRd .
Proraunski model za odreivanje otpornosti na savijanje parcijalnog smiueg spoja
po teoriji plastinosti (plastinog momenta otpornosti) prikazan je u tabeli 7.7, pri emu je:
zpl,1 plastina neutralna osa u betonskoj ploi (fiktivna),
zpl,2 plastina neutralna osa u elinom profilu, koju treba koristiti za klasifikaciju rebra
elinog profila.
Ostale oznake iste su kao u sluaju punog smiueg spoja.
103
Tabela 7.7 - Odreivanje zpl i Mpl,Rd za presek sa parcijalnim smiuim spojem
Nc =
Rd
( z pl ,1 = N c /(0,85 f cd beff )
N f = 2 f yd b t f

N pla ,Rd = N c + N f + N w ( z pl , 2 = hc + t f + ( N pla , Rd N c N f ) /(2 f yd b)
M pl , Rd = N pla , Rd ( z a z pl ,1 / 2) N f (hc + (t f z pl ,1 ) / 2 N w ( z pl ,2 + t f + hc z pl ,1 ) / 2
Elastini moment otpornosti

Osnovne pretpostavke prorauna prema teoriji elastinosti su pretpostavka o linearnoj
raspodeli napona u poprenom preseku (Hukov zakon) i Bernulijeva hipoteza o ravnim
presecima, to u sluaju spregnutih nosaa podrazumeva pretpostavku krutog sprezanja.
Proraun elastinog momenta otpornosti Mel,Rd zasniva se na geometrijskim karakteristikama idealizovanog efektivnog preseka. U proraunskom modelu usvajaju se granine vrednosti napona pri savijanju, date u tabeli 7.8.
Tabela 7.8 - Granine vrednosti napona u proraunu Mel,Rd
Sluaj
Beton izloen pritisku
Konstrukcioni elik izloen zatezanju ili
pritisku u poprenom preseku klase 1,2 ili 3
Konstrukcioni elik izloen pritisku u
efektivnom preseku klase 4 ( Rd = 1,1 )
Zategnuta ili pritisnuta armatura
(alternativno, pritisnuta se moe zanemariti)
Granina vrednost napona pri savijanju

0,85 f ck / c
f y / a
f y / Rd
f sk / s
U sluaju preseka klase 4 proraun se sprovodi sa karakteristikama efektivnog poprenog preseka sa redukovanim irinama pritisnutih elemenata elinog profila, ime se obuhvata uticaj lokalnog izboavanja. Na slici 7.17 prikazan je primer odreivanja efektivnog
104
preseka za sluaj negativnog momenta savijanja. Za odreivanje vrednosti koeficijenta redukcije ) moe se primeniti priblian postupak koji je definisan u EC3.
Slika 7.17 - Efektivni popreni presek klase 4
2.2.2.2 Otpornost preseka na smicanje, interakcija savijanja i smicanja

Proraun definisan u EC4 primenjuje se samo za spregnute nosae izraene od zavarenih
ili valjanih elinih profila sa punim rebrom, bez podunih ukruenja. U proraunu otpornosti preseka na smicanje se pretpostavlja da smiue sile prenosi samo elini profil, iako jedan deo tih sila moe da prihvati i betonska ploa. U skladu sa EC3, otpornost na smicanje
V pl , Rd odreuje se prema teoriji plastinosti, i treba da zadovolji sledei kriterijum:
VSd V pl , Rd = AV
fy
3 a
(7.3)
gde je:
AV
povrina smicanja koju sainjavaju najveim delom zidovi elinog profila paralelni
sa pravcem delovanja smiue sile.
Pojava interakcije savijanja i vertikalnog smicanja karakteristina je za veliki broj preseka nosaa, gde se, usled prisustva smiue sile, mora uzeti u obzir njen uticaj na vrednost momenta otpornosti. Kriterijum koji treba da bude zadovoljen moe da se napie u
sledeem obliku:
M Sd M V ,Rd = M f ,Rd + ( M Rd M f ,Rd ) (1 ( 2 VSd / V pl ,Rd 1) 2 )
(7.4)
gde je:
MV,Rd moment otpornosti preseka pri interakciji savijanja i smicanja,
MRd moment otpornosti preseka na savijanje (Mpl,Rd ili Mel,Rd),
Mf,Rd plastini moment otpornosti poprenog preseka obrazovanog samo od noica, sa
efektivnim presecima koji se koriste pri proraunu MRd.
Ukoliko je smiua sila VSd mala, odnosno ukoliko ne prelazi polovinu vrednosti
plastine otpornosti na smicanje Vpl,Rd (VSd < 0,5& Vpl,Rd), umanjenje momenta otpornosti je
toliko malo da se kompenzuje ojaanjem materijala, pa se moe zanemariti.
105
2.2.3 Otpornost na bono torziono izvijanje

Proraun otpornosti na bono torziono izvijanje spregnutih nosaa uglavnom se zasniva na odgovarajuem postupku za nosae od elika predstavljenom u EC3.
Do pojave gubitka stabilnosti usled bono torzionog izvijanja moe doi pre dostizanja
momenta pune plastinosti preseka. Iz tog razloga neophodno je izvriti proveru pritisnutog pojasa elinog profila, osim u sluaju kada je on privren (pridran) pomou smiueg spoja za betonsku ili spregnutu plou ija ukupna irina nije manja od visine elinog
profila. Potreba za proverom bone stabilnosti pritisnutog pojasa javlja se uglavnom kod
kontinualnih nosaa u zoni negativnih momenata, odnosno iznad meuoslonaca. Ukoliko
je spregnuti nosa izveden bez podupiranja, za proveru bone stabilnosti moment savijanja
treba odrediti kao zbir momenta koji prima spregnuti presek kao celina i momenta savijanja koji prima sam elini presek.
Moment otpornosti na bono izvijanje Mb,Rd spregnutog nosaa odreuje se, u zavisnosti od klase poprenog preseka, na osnovu odgovarajueg momenta otpornosti poprenog
preseka MRd , prema izrazima datim u tabeli 7.9.
Tabela 7.9 - Moment otpornosti na bono torziono izvijanje
Klasa preseka
Moment otpornosti na bono torziono

izvijanje
1 ili 2
('Rd=1,1)
3
('Rd=1,1)
M b, Rd = LT M pl , Rd ( a / Rd )
M b, Rd = LT M el , Rd
M b, Rd = LT M el , Rd ( a / Rd )
Redukcioni koeficijent bono torzionog izvijanja *LT odreuje se na isti nain kao i kod
elinih nosaa (videti poglavlje 13), u zavisnosti od bezdimenzionalne vitkosti LT .
Vrednosti LT su u funkciji kritinog momenta elastinosti za bono torziono izvijanje Mcr,
prema izrazima datim u tabeli 7.10, u zavisnosti od klase poprenog preseka. Vrednost
momenta Mcr odreuje se prema postupku definisanom u Aneksu B EC4.
Tabela 7.10 - Bezdimenzionalna vitkost LT
Klasa preseka
1 ili 2
3 ili 4
Moment otpornosti
poprenog preseka
M pl = M pl , Rd
za 'a='c='s=1,0
M el = M el , Rd
za 'a='c='s=1,0
Bezdimenzionalna vitkost
LT = M pl / M cr
LT = M el / M cr
Provera bono torzionog izvijanja nije potrebna kod spregnutih nosaa kod kojih
je LT +0,4.
106
2.2.4 Otpornost na izboavanje smicanjem

Postupak provere otpornosti na izboavanje smicanjem zasniva se na odgovarajuem
postupku za eline nosae datom u EC3.
Kod spregnutih preseka usvaja se pretpostavka da smiue sile skoro u potpunosti prihvata rebro elinog profila. Usled dejstva smiuih sila moe doi do izboavanja rebra,
to zavisi od dimenzija rebra, odnosno njegove vitkosti, kvaliteta elika i naina oslanjanja
(ukruenja).
Otpornost na izboavanje smicanjem se kao i u sluaju elinih nosaa moe odrediti
primenom proste postkritine metode i metode zategnutog polja (videti poglavlje 13). Ovu
otpornost treba dokazati kada odnos visine rebra d i debljine rebra tw prekorauje vrednosti
date u tabeli 7.11.
Tabela 7.11 - Uslovi za kontrolu otpornosti na izboavanje smicanjem
Neukrueno neubetonirano rebro
d / t w > 69
Neukrueno ubetonirano rebro
d / t w > 124
Ukrueno neubetonirano rebro
d / t w > 69 k
Ukrueno ubetonirano rebro
d / t w > od dve prethodne granice
= 235 / f y (fy je u #N/mm2$),

k, - koeficijent izboavanja smicanjem definisan prema EC3
Za sva neubetonirana rebra koja imaju odnos d / tw > 69 i sva ubetonirana rebra sa
d / t w > 124 moraju da se obezbede poprena ukruenja kod oslonaca.
2.2.5 Otpornost na poduno smicanje

Podune sile, koje se javljaju kod spregnutih nosaa na kontaktu izmeu betonske ploe i elinog profila, prenose se preko spojnih sredstava - modanika, ime se obezbeuje
spregnuto ponaanje preseka. Izmeu betona i elika postoji i prirodno prijanjanje, ali se
ono, s obzirom na mali doprinos, pri proraunu zanemaruje.
U Evrokodu 4 koriste se razliite klasifikacije i termini vezani za sprezanje, smiui
spoj i modanike, i oni su predstavljeni u tabeli 7.12.
Otpornost na poduno smicanje obezbeuje se usvajanjem odgovarajueg broja modanika za sprezanje koji je potreban da prenese podunu smiuu silu koja se javlja na kontaktu izmeu elika i betona izmeu karakteristinih preseka. Ova sila odreuje se u zavisnosti od karakteristika nosaa, naina prorauna i vrste modanika.
107
Tabela 7.12 - Klasifikacija sprezanja, smiuih spojeva i modanika

Kriterijum
Prema krutosti spoja
Prema nosivosti spoja
Prema kapacitetu deformacije
modanika
Klasifikacija
Potpuno sprezanje sa krutim modanicima
Nepotpuno sprezanje sa fleksibilnim modanicima
Puni smiui spoj
Parcijalni smiui spoj
Duktilni modanici
Kruti modanici
Proraun modanika za sprezanje vri se prema graninim stanjima nosivosti i treba da

obezbedi spregnuto delovanje preseka po itavoj duini nosaa. Potreban broj modanika
N odreuje se na sledei nain:
N
V!
PRd
(7.5)
gde je:
V!
poduna smiua sila,
PRd otpornost modanika za sprezanje.

Raspored modanika generalno treba da prati raspored podune smiue sile. Meutim,
u sluaju duktilnih modanika, mogue je postaviti ih i na jednakim rastojanjima, s obzirom da njihova primena omoguava preraspodelu optereenja sa modanika koji su dostigli graninu nosivost na manje optereene modanike. To predstavlja prednost u praktinom smislu jer omoguava jednostavnije i sigurnije izvoenje konstrukcije. Sa druge strane, upotreba duktilnih modanika dovodi do relativnog pomeranja na kontaku izmeu elika i betona, to utie na raspodelu napona u preseku u elastinoj oblasti.
2.2.5.1 Proraun podune smiue sile

Proraun podune smiue sile se razlikuje u zavisnosti od toga da li se u proraunu otpornosti poprenih preseka primenjuje teorija plastinosti ili teorija elastinosti.
Kada se pri proraunu otpornosti poprenog preseka primenjuje teorija plastinosti, poduna smiua sila V! odreuje se iz uslova ravnotee podunih sila koje se javljaju izmeu karakteristinih preseka (tabela 7.13).
U sluaju punog smiueg spoja, kada se razmatra deo nosaa izmeu preseka sa maksimalnim momentom savijanja i krajnjeg oslonca, smiua sila V! treba da je jednaka aksijalnoj sili Fcf u betonskom ili elinom delu preseka u kome je ostvaren moment pune plastinosti.
Kada se u punom smiuem spoju razmatra deo nosaa izmeu preseka sa maksimalnim pozitivnim momentom savijanja i preseka nad meuosloncem ili kod krajnjeg ukljetenja (sa maksimalnim negativnim momentom savijanja), smiua sila V! treba da je jednaka zbiru aksijalne sile Fcf (definisane za prethodni sluaj) i aksijalne sile koju prenosi
108
betonski deo preseka sa negativnim momentom, pri emu se uzima u obzir samo zategnuta
armatura i profilisani lim, a udeo zategnutog betona se zanemaruje.
Tabela 7.13 - Proraun podune smiue sile V! u sluaju primene teorije plastinosti pri
proraunu nosivosti poprenog preseka
Puni smiui spoj
V! = Fcf
Izmeu preseka sa maksimalnim
momentom savijanja i krajnjeg oslonca

momentom savijanja i meuoslonca ili
krajnjeg ukljetenja
Aa f y
a
Fcf = min
Ac f ck Ase f sk
0
,
85
c
s
V! = Fcf +
As f sk Aap f yp
+
s
ap
Parcijalni smiui spoj

momentom savijanja i krajnjeg oslonca
momentom savijanja i meuoslonca ili
krajnjeg ukljetenja
V! = Fc
V! = Fc +
As f sk Aap f yp
+
s
ap
Aa
povrina konstrukcionog elika,
Ac
efektivna povrina betona,
Ase
As
povrina podune pritisnute armature, koja je ukljuena u proraun otpornosti na

savijanje,
efektivna povrina podune armature ploe,
Aap
efektivna povrina profilisanog elinog lima, ukoliko je on ukljuen u efektivni

presek.
U sluaju parcijalnog smiueg spoja, kada se razmatra deo nosaa izmeu preseka sa
maksimalnim momentom savijanja i krajnjeg oslonca, za smiuu silu V! se moe smatrati
da je jednaka aksijalnoj sili u betonskom delu preseka Fc koja je potrebna da se prihvati
moment savijanja MSd koji je manji ili jednak od momenta pune plastinosti
( M Sd M pl ,Rd ).
Kada se u parcijalnom smiuem spoju razmatra deo nosaa izmeu preseka sa maksimalnim momentom savijanja i meuoslonca ili krajnjeg ukljetenja, pri proraunu smiue
sile V! treba uzeti u obzir jo i aksijalnu silu koju prenosi betonski deo preseka sa negativnim momentom, na isti nain kao i kod punog smiueg spoja.
U sluaju primene teorije elastinosti pri proraunu otpornosti poprenog preseka, poduna smiua sila V! odreuje se po teoriji elastinosti iz transverzalnih sila koje se ja-
109
vljaju usled optereenja koje deluje na spregnuti presek. Pri proraunu treba koristiti elastina svojstva preseka koje se koriste i pri proraunu napona (na primer karakteristike
idealizovanog preseka).
2.2.5.2 Proraun valjkastih modanika sa glavom

Pod duktilnim modanicima smatraju se oni modanici iji je kapacitet deformacije dovoljan da omogui ponaanje koje odgovara pretpostavci o idealno plastinom ponaanju
smiueg spoja u razmatranoj konstrukciji. Veina valjkastih modanika sa glavom (slika
7.18) koji se koriste u spregnutim konstrukcijama zadovoljava ovaj kriterijum.
Slika 7.18 - Valjkasti modanik sa glavom
U sluaju sprezanja sa punom betonskom ploom, za modanike sa prenikom d 22 mm,

njihova otpornost na smicanje definisana je kao:
PRd
d 2 1
f
0
,
8
u
v
4
= min
0,29 d 2 f ck E cm 1
merodavan je lom modanika
(7.6)
merodavno je gnjeenje betona
gde je:
fu
granica razvlaenja materijala valjkastog modanika, ali ne vea od 500 N/mm2,
fck
karakteristina vrstoa na pritisak betonskog cilindra odreene starosti,
Ecm srednja vrednost modula elastinosti betona,
koeficijent koji zavisi od odnosa visine i prenika modanika:
za 3 h / d 4
= 0,2 [(h / d ) + 1]
za h / d > 4
=1
parcijalni koeficijent sigurnosti za sredstva za sprezanje, v = 1,25 .
Ukoliko se valjkasti modanici sa glavom primenjuju za sprezanje sa spregnutom ploom sa profilisanim limovima, otpornost na smicanje odreenu prema (7.6) treba pomnoiti odgovarajuim koeficijentom redukcije, definisanim u tabeli 7.14.
110
7.14 - Koeficijent redukcije otpornosti valjkastih modanika sa glavom kod sprezanja

sa spregnutom ploom sa profilisanim limovima
Pravac pruanja rebara profilisanih limova
Koeficijent redukcije
1 1,0
hp
bo irina vute, koja je za kontinualan profilisani lim jednaka irini rebra bb, a za prekinuti
profilisani lim jednaka je srednjoj irini rebra (videti sliku 7.23)
h ukupna visina valjkastog modanika ali ne vea od h p + 75 mm
Rebra profilisanih limova paralelna sa nosaem
k ! = 0,6
bo
hp
1
hp
Nr
- Nr je broj valjkastih modanika u jednom rebru na mestu njegovog preseka sa nosaem,

koji ne treba da pree 2 u proraunima,
- u proraunu PRd ne treba uzeti da je fu vee od 450 N/mm2,
- ogranienja primene koeficijenta redukcije kt ( u ostalim sluajevima treba primeniti
ispitivanje) su: d 20 mm , h p (85 mm, bo ) , bo h p ,
Rebra profilisanih limova upravna na nosa
kt =
0,7
bo
hp
- za modanike zavarene kroz profilisani lim treba uzeti da je k t 1,0 za N r = 1 , odnosno

k t 0,8 za N r 2 .
U sluaju modanika predvienih da ostvare i sprezanje ploe sa nosaem i sprezanje

betonske ploe sa profilisanim limom (biaksijalno optereeni modanici), kombinacija sila
koje deluju na valjkasti modanik treba da zadovolji sledei uslov:
F!
P
! , Rd
Ft
+
P
t , Rd
1,0
(7.7)
gde je:
F!
poduna sila usled sprezanja ploe sa nosaem,
Ft
poprena sila usled sprezanja ploe sa profilisanim limom.
2.3 SPREGNUTE MEUSPRATNE PLOE SA PROFILISANIM

LIMOVIMA
2.3.1 Opte karakteristike i konstrukcijsko oblikovanje
Ove meuspratne ploe sastoje se od profilisanih limova preko kojih se izliva beton. U
oblasti spregnutih konstrukcija ovaj tip meuspratne konstrukcije zauzima posebno mesto,
s obzirom na niz ve pomenutih prednosti koje obezbeuju ekonominost primene, jednostavnost i brzinu izgradnje.
111
S obzirom da profilisani lim slui kao oplata, trokovi betoniranja se drastino smanjuju. Osim toga, on preuzima i ulogu radne platforme prilikom postavljanja armature i izlivanja betona, s obzirom da se, nakon postavljanja i privrivanja lima, po njemu moe
hodati. Pri tome je obezbeena i zatita od pada radnika i predmeta, kao i neometano obavljanje drugih radova.
Podupiranje lima nije potrebno osim u sluaju velikih napona, kada nosivost lima nije
dovoljna za prihvatanje sveeg betona. Profilisani lim se proizvodi i u veim duinama (do
18 m) to omoguava da se premosti i vie polja, ime se ubrzava izgradnja. Postavljanje
tabli lima je brzo i jednostavno s obzirom na njihovu malu teinu, i mogu ga obavljati svega dva radnika.
U oblasti pozitivnih momenata, nakon vezivanja betona, profilisani lim preuzima ulogu
armature meuspratne ploe za prenoenje napona zatezanja. Osim toga, postoji potreba i
za armaturom za ogranienje prslina, sa poprenom armaturom (posebno u sluaju delovanja koncentrisanog optereenja) i za statikom armaturom u zonama negativnih momenata
iznad oslonaca kontinualnih ploa.
Prilikom montae eline konstrukcije, u sluaju primene meuspratnih AB ploa, esto je neophodno postavljanje montanih horizontalnih spregova. Ovi spregovi imaju
funkciju horizontalne dijafragme u fazi kada AB ploa, koja inae obavlja tu funkciju u
fazi eksploatacije, nije jo oformljena. Oni vre ukruenje zgrade za horizontalna dejstva
vetra i seizmikih sila i prenose ih do vertikalnih spregova ili krutih jezgara zgrade. U sluaju meuspratnih ploa sa profilisanim limovima primena ovih spregova nije potrebna jer
funkciju horizontalne dijafragme, do ovravanja betona, preuzima profilisani lim.
Profilisani lim je pocinkovan ili sa jedne strane plastificiran. Time je sa donje strane
obezbeena dovoljna koroziona otpornost, kao i zadovoljenje odreenih estetskih kriterijuma. Ukoliko se ipak zahteva postavljanje sputenih plafona, ono se na jednostavan nain
moe obezbediti kaenjem za lim. Na slian nain, kaenjem za lim i voenjem kroz udubljenja izmeu rebara lima, moe se postii veoma dobro provoenje instalacija.
Sprezanje izmeu elinog lima i betona u osnovi se postie trenjem koje nastaje izmeu ova dva materijala. Sama athezija, meutim, moe biti naruena vremenskim deformacijama (skupljanje i teenje betona), naponima usled temperaturnih promena, kao i dejstvom dinamikog optereenja, pa ne moe u svim sluajevima obezbediti potpuno sprezanje. Da bi sprezanje bilo efikasnije poeljna je primena lima koji pored uzdune poseduje i
poprenu profilaciju na rebrima, ili primenu drugih dodatnih mera sprezanja. Nekoliko
razliitih vrsta profilisanih limova prikazano je na slici 7.19.
U sluaju prikazanom na slici 7.19a, profilisani lim sadri ispupenja, tzv. "bradavice"
koje deluju kao modanici. Mogua je primena ispupenja koja su postavljena popreko ili
koso u odnosu na pravac valjanja (slika 7.19b), razliitih profilacija lima (slika 7.19c), perforacija na rebru lima (slika 7.19d), ili zavarene armaturne mree (slika 7.19e). U sluaju
na slici 7.19f, na limu su ubuene rupe kroz koje prilikom betoniranja upada sve beton u
prostor formiran pomou dodatnog lima. Efikasan nain sprezanja postie se primenom limova sa specijalnom geometrijom, kojom je onemogueno odvajanje od betona (slika
7.19g,h). Ovakva geometrija lima omoguava i jednostavno kaenje instalacija i sputenih
plafona.
Spregnuto delovanje kod svih tipova limova moe se obezbediti eonim ankerovanjem,
odnosno, postavljanjem ankera u obliku vitkih modanika-epova (slika 7.20a), ivinih
ugaonika ili modanika nastalih deformacijom lima (slika 7.20b). Ankerovanje se izvodi
112
iznad krajnjih i srednjih oslonaca, a ukoliko se primene posebno profilisani limovi, samo
iznad krajnjih oslonaca.
113
Slika 7.19 - Razliiti tipovi profilisanih limova
Slika 7.20 - Ankerovanje
Ovakav tip ankerovanja vri se za silu Z koja u profilisanom limu prouzrokuje napone
na granici razvlaenja materijala, odnosno plastifikaciju lima:
Z = f yp Ap
gde je:
f yp granica razvlaenja elinog profilisanog lima,
Ap
povrina celokupnog preseka lima.
(7.8)
114
Ukoliko se kao sredstvo za sidrenje na krajnjim osloncima koriste ankeri u vidu epova
(slika 7.20a), treba superponirati sile od njihove uloge kao modanika za sprezanje sa elinim nosaem.
Osim sprezanja izmeu elinog lima i betona mogue je, sprezanjem pomou modanika, betonsku plou ukljuiti kao pritisnuti pojas elinog nosaa meuspratne konstrukcije. Opte preporuke koje se odnose na konstrukcijsko oblikovanje vezano za sprezanje
elinog nosaa i betonske ploe sa profilisanim limovima date su na slici 7.21.
Slika 7.21 - Opte preporuke za konstrukcijsko oblikovanje smiueg spoja
Zavarivanje modanika za elini nosa vri se elektrolunim putem i moe se sprovesti

na gradilitu kroz poloeni lim (slika 7.22a), pri emu dolazi do progorevanja lima, ili u radionici, kada se na limovima ostavljaju otvori (slika 7.22b) ili se lim na tom mestu prekida.
Slika 7.22 - Zavarivanje modanika za elini nosa
Svojstva primenjenih materijala (lima, betona i armature) moraju zadovoljiti odreene

zahteve. Tako se, po pravilu, primenjuje elini lim minimalne granice razvlaenja
fyp = 24,0 kN/cm2, debljine od 0,75 do 2,00 mm. irina korita bO ne sme biti manja od
50 mm. Ukupna debljina spregnute ploe h ne sme biti manja od 80 mm, a debljina betona
iznad rebara profilisanog lima hc od 40 mm. Ukoliko je ploa spregnuta sa nosaem ili se
koristi kao dijafragma, ukupna debljina spregnute ploe h ne sme biti manja od od 90 mm,
a debljina betona iznad rebara profilisanog lima hc od 50 mm. Sve pomenute dimenzije
prikazane su na slici 7.23.
115
Slika 7.23 - Dimezije lima i ploe
Primenjeni beton i armatura moraju odgovarati propisima za beton i armirani beton,

odnosno moraju da budu u skladu sa Evrokodom 2.
Takoe je potrebno da budu zadovoljeni odreeni zahtevi u pogledu oslanjanja spregnutih ploa sa profilisanim limovima (slika 7.24).
Slika 7.24 - Minimalne irine oslanjanja
2.3.2 Proraun spregnutih ploa sa profilisanim limovima

Proraun ploa sa profilisanim limovima zavisi od stepena sprezanja . kojim se osigurava prenos smiuih sila izmeu profilisanog lima i betona:
=
gde je:
N pl , p
(7.9)
116
H
N pl , p
ukupna horizontalna sila izmeu betona i profilisanog lima od oslonca do razmatranog preseka,
granina horizontalna sila koju moe da prim profilisani lim pri plastifikaciji ce-
log preseka.
U sluaju ploe bez sprezanja, kada nije obezbeen prenos smiuih sila
( H = 0 = 0 ), moment nosivosti ploe jednak je momentu nosivosti samog profilisanog lima. U sluaju potpunog sprezanja (.=1), kada je obezbeen prenos pune granine sile sa lima na beton ( H = N pl , p = Ap f yp ), moment nosivosti spregnute ploe je i do 23 puta vei od momenta nosivosti samog profilisanog lima, to daje oiglednu prednost
primeni ovakvog tipa ploa.
U skladu sa prethodnim razlikuju se:
proraun spregnutih ploa sa punim iskorienjem (.=1) kapaciteta nosivosti u merodavnom preseku ploe pri savijanju,
proraun delimino spregnutih ploa (0.<1), zasnovan na utvrivanju nosivosti
spoja profilisanog lima i betona na horizontalne sile, pri emu nisu dostignuti maksimalni momenti savijanja ploe.
Da bi se obezbedio odgovarajui stepen sigurnosti i upotrebljivosti, pri proraunu je
potrebno razmatrati sve relevantne proraunske situacije za granina stanja. Prema Evrokodu 4, razmatraju se:
profilisani lim u fazi montae i
spregnuta ploa.
2.3.2.1 Profilisani lim u fazi montae

Do ovravanja betonske ploe tj. do aktiviranja spregnutog preseka, profilisani limovi
slue kao oplata i radna platforma, a mogu preuzeti i funkciju elemenata za stabilizaciju konstrukcije (kao horizontalni spregovi ili elementi za osiguranje od bonog izvijanja elinih
nosaa). Usled toga, u fazi montae, pored optereenja od sopstvene teine i teine betonske
mase, oni primaju i optereenje od radne snage i opreme za betoniranje, ukljuujui lokalna
nagomilavanja betona i optereenja od uskladitenog materijala (ukoliko postoje), kao i
udarne i vibracijske sile koje se mogu javiti za vreme graenja. Dispozicija optereenja za
proraun profilisanog lima kao oplate, definisana prema EC4, prikazana je na slici 7.25.
Ovako definisane vrednosti optereenja ne ukljuuju dovoljno prekomerne uticaje od
udara, ureaja za betoniranje ili nagomilavanja betona. Ako je potrebno, u proraunu treba
uzeti u obzir dodatna optereanja. Za sam lim bez betona treba da se dokae da moe da
nosi karakteristino optereenja od 1 kN na kvadratnoj povrini stranice 300 mm, postavljeno u najnepovoljniji poloaj, na bilo kom mestu osim na rebru uz slobodnu ivicu lima.
Takoe je, ukoliko je ugib na sredini lima / usled sopstvene teine lima i sveeg betona, u graninom stanju upotrebljivosti, vei od !/250 ili 20 mm, potrebno uzeti u obzir poveanje teine betona usled ugiba lima, na primer tako to e se nominalna debljina betona
poveati za 0,7/ po celom rasponu.
Proraun profilisanog lima kao oplate i radne platforme vri se primenom elastine
analize, pri emu treba uzeti u obzir eventualno postojanje montanih potpora koje podupiru limove do ovravanja betona. Usled lokalnog izboavanja vitkih pritisnutih delova
117
lima raspodela napona u njima nije ravnomerna. Uticaj ovog fenomena se u proraun uvodi primenom koncepta sadejstvujue - efektivne irine, definisanog prema EC3.
Slika 7.25 - Optereenja koja deluju na profilisani lim
Proraun za granino stanje nosivosti zasniva se na zahtevu da proraunski momenti

savijanja MSd ne preu otpornost na savijanje profilisanog lima Mp,el,Rd, definisanu kao:
M p ,el ,Rd = Wel ,eff f yp / ap
(7.10)
gde je:
Wel,eff elastini otporni moment efektivnog preseka,
f yp granica razvlaenja profilisanog lima,
ap
parcijalni koeficijent sigurnosti za svojstva materijala profilisanog lima, dat u

tabeli 7.2.
Ugib lima usled sopstvene teine i teine sveeg betona (bez dodatnog optereenja pri
gradnji) ograniava se na !/180 ili 20 mm, gde je ! raspon izmeu oslonaca u fazi montae.
Nosivost profilisanog lima kao horizontalne dijafragme zavisi od razliitih faktora, kao
to su:
nosivost veze lima i elinog nosaa,
nosivost spojeva izmeu nosaa,
nosivost spojeva izmeu susednih profilisanih limova,
oblika i debljine profilisanog lima.
Proraun profilisanog lima optereenog raspodeljenim pritiskujuim optereenjem u
ravni lima vri se prema odgovarajuim postupcima definisanim u EC3.
2.3.2.2 Proraun spregnute ploe

Granina nosivost spregnutih ploa sa profilisanim limovima (nakon to je nastupilo
sprezanje i nakon to su uklonjeni eventualni pomoni oslonci za fazu montae) odreuje
se za tri razliita kritina preseka (slika 7.26):
118
Lom usled savijanja, odnosno prekoraenja momenta otpornosti Mp,Rd u preseku I-I.
Ovaj presek moe biti merodavan u sluaju potpunog smiueg spoja (.=1);
Lom usled smicanja izmeu profilisanog lima i betona u preseku II-II moe se javiti kao posledica deliminog smiueg spoja (0.<1). Granino optereenje odreeno je otpornou na poduno smicanje V!,Rd;
Lom usled prekoraenja otpornosti na vertikalno smicanje Vv,Rd u preseku III-III moe biti merodavan samo u specijalnim sluajevima, na primer kod debelih ploa
malih raspona sa relativno velikim optereenjem.
Slika 7.26 - Mogui kritini preseci
U sluaju delovanja koncentrisanog optereenja, potrebno je razmatrati i otpornost na

smicanje od probijanja ploe Vp,Rd.
Otpornost na savijanje
Proraun otpornosti na savijanje Mp,Rd poprenog preseka spregnute ploe odreuje se
prema teoriji plastinosti. Pri proraunu se usvajaju iste pretpostavke kao kod prorauna
otpornosti na savijanje preseka spregnutih nosaa (videti deo 2.2.2.1 ovog poglavlja), pri
emu se pretpostavlja da je profilisani lim napregnut do svoje proraunske granice
razvlaenja fyp/ap.
Kod negativnog momenta savijanja, doprinos elinog lima se uzima u obzir samo onda kada je lim kontinualan.
U sluaju pozitivnog momenta savijanja, pri proraunu otpornosti na savijanje, odnosno, momenta pune plastinosti spregnute ploe Mp,Rd, u zavisnosti od poloaja neutralne
ose, razlikuju se dva sluaja:
neutralna plastina osa lei u betonskoj ploi,
neutralna plastina osa lei u podruju profilisanog lima.
Raspodela napona pri punoj plastifikaciji preseka, sa odgovarajuim vrednostima unutranjih sila i momenta otpornosti, kada plastina neutralna osa lei u betonskoj ploi, u
sluaju pozitivnog momenta savijanja, prikazana je u tabeli 7.15, pri emu je:
Ncf
plastina sila u pritisnutom betonu,
Np,Rd plastina sila u elinom profilisanom limu,
Ap
efektivna povrina poprenog preseka profilisanog elinog lima optereenog na zatezanje, pri ijem odreivanju treba zanemariti irinu udubljenja i ispupenja lima,
dp
rastojanje od gornje ivice ploe do teita efektivne povrine poprenog preseka
profilisanog elinog lima,
b
irina razmatranog poprenog preseka,
poloaj plastine neutralne ose u odnosu na ivicu betona.
119
120
Tabela 7.15 - Odreivanje x i M p , Rd kada je plastina neutralna osa u betonu
N cf = b x 0,85 f ck / c
N p , Rd = A p f yp / ap
N p , Rd = N cf ( x = N p , Rd /(b 0,85 f ck / c )
Iz uslova da je suma momenata u odnosu na teite pritisnutog betona jednaka nuli:
M p , Rd = N p , Rd (d p x / 2)
Kada neutralna plastina osa lei u podruju profilisanog elinog lima, otpornost na
savijanje spregnute ploe moe da se odredi prema slici 7.27, ili jednostavnije, sa zanemarivanjem betona u rebrima, na sledei nain:
M p ,Rd = N cf z + M pr
(7.11)
gde je:
z = ht 0,5 hc e p + ( e p e)
N cf
Ap f yp / ap
(7.12)
M pr redukovani moment pune plastinosti profilisanog lima, dat kao:
N cf
M pr = 1,25 M pa 1
Ap f yp / ap
N cf = hc b (0,85 f ck / c )
Mpa
ht
e
ep
M pa
(7.13)
(7.14)
proraunski moment pune plastinosti za efektivni popreni presek profilisanog

elinog lima,
ukupna debljina ploe,
rastojanje od teita efektivne povrine profilisanog lima do donje ivice,
rastojanje plastine neutralne ose efektivne povrine profilisanog elinog lima do
donje ivice.
121
Slika 7.27 - Raspodela napona za pozitivan moment savijanja kada neutralna osa lei
u oblasti profilisanog lima
Otpornost na poduno smicanje

Pri razmatranju otpornosti na poduno smicanje razlikuju se sledea dva sluaja:
ploe koje nisu ankerovane na krajevima, odnosno spregnute ploe sa mehanikim
sprezanjem ili sprezanjem trenjem (slika 7.19) i
ploe koje su ankerovane na krajevima (slika 7.20).
U sluaju ploa koje nisu ankerovane na krajevima, otpornost na smicanje V!,Rd za irinu ploe b odreuje se empirijskom "m-k" metodom, na sledei nain:
m Ap
1
V!,Rd = b d p
+ k
b Ls
vs
(7.15)
gde su:
m, k empirijski koeficijenti koji se odreuju ispitivanjem u saglasnosti sa EC4,
Ls
duina smicanja definisana u zavisnosti od dispozicije optereenja prema
tabeli 7.16,
=1,25.
'vs
Veliine b, dp i Ls su u #mm$, a Ap u #mm2$.
U sluaju kontinualnih spregnutih ploa mogu se razmatrati ekvivalentne prosto oslonjene ploe sa jednim poljem, iji raspon odgovara za unutranja polja rastojanju nultih taaka dijagrama momenata, a za krajnja polja celoj duini polja.
Alternativno, za proraun otpornosti na smicanje ploa koje nisu ankerovane na krajevima primenjuje se metoda parcijalnog smiueg spoja, koja je data u Aneksu E EC4.
Ovom metodom moe da se odredi i otpornost na poduno smicanje kod ploa koje su
ankerovane na krajevima. Ukoliko se za ankerovanje na kraju koristi valjkasti modanik sa
glavom zavaren za profilisani lim, za njegovu proraunsku nosivost treba uzeti manju od
sledeih vrednosti:
122
PRd
otpornost na smicanje, definisana u 2.2.5.2, za sluaj kada su rebra profilisanih

limova paralelna sa nosaem,
otpornost na pritisak po omotau rupe profilisanog lima, definisana kao:
Ppb,Rd
Ppb, Rd = k d do t f yp
(7.16)
ap
gde je:
k0
= 1 + a / d do 4,0 ,
ddo
a
t
prenik prstenastog ava kojim je modanik zavaren kroz lim (11,1&d),

rastojanje od ose modanika do kraja lima, ne manje od 2&ddo ,
debljina profilisanog lima.
Tabela 7.16 - Duina smicanja Ls

Dispozicija optereenja
Ls
!/4
Napomena:
Za ostale dispozicije optereenja treba izvriti procenjivanje na osnovu rezultata ispitivanja, ili aproksimativan proraun (na primer izjednaavanjem povrina dijagrama smiue
sile usled razmatranog optereenja i usled sistema dve simetrine koncentrisane sile, gde
oba optereenja imaju iste rezultante)
Otpornost na vertikalno smicanje i smicanje od probijanja

Otpornost na vertikalno smicanje Vv,Rd spregnute ploe na irini jednakoj osnom
rastojanju rebara, odreuje se na sledei nain:
Vv , Rd = bO d p Rd kv (1,2 + 40 )
(7.17)
gde je:
bO
srednja irina betonskih rebara (slika 7.23),
,Rd
vrstoa na smicanje u iznosu od 0,25 f ctk / c ,
fctk
)
(= fctk0,05 ) karakteristina vrstoa betona na zatezanje data u poglavlju 3 EC4,

= Ap /(bO d p ) < 0,02 ,
Ap
efektivna povrina poprenog preseka elinog lima koji je optereen na zatezanje,

definisana kao za proraun otpornosti na savijanje, unutar irine bO ,
= 1,6 d p 1 , gde je dp u #m$.
kv
123
Otpornost na smicanje od probijanja Vp,Rd spregnute ploe optereene koncentrisanom

silom, se odreuje na sledei nain:
V p , Rd = C p hc Rd k v (1,2 + 40 )
(7.18)
gde je:
Cp
kritini obim odreen prema slici 7.28.
Slika 7.28 - Kritini obim za smicanje od probijanja
2.3.2.3 Sadejstvujua irina za koncentrisana i linijska optereenja

Ukoliko je ploa optereena koncentrisanim ili linijskim optereenjem paralelnim sa
rasponom ploe, proraun spregnute ploe sprovodi se sa sadejstvujuom irinom bm, definisanom kao to je prikazano na slici 7.29, na sledei nain:
bm = b p + 2 ( hc + h f )
gde je:
bp
irina na kojoj deluje koncentrisano optereenje, upravno na raspon ploe,
hc
debljina ploe iznad rebara profilisanog lima,
hf
debljina sloja zavrne obrade, ako postoji.
(7.19)
124
Slika 7.29 - Raspodela koncentrisanog i linijskog optereenja
U sluaju linijskih optereenja upravnih na raspon ploe, za bp treba uzeti duinu na

kojoj deluje linijsko optereenje.
Sadejstvujua irina ploe ne treba da prekorai sledee vrednosti:
za savijanje i poduno smicanje:
- za ploe sa jednim poljem i za krajnja polja kontinualne ploe:
bem = b p + 2! p 1 ( ! p / !) od irine ploe
(7.20a)
- za unutranja polja kontinualnih ploa:
bem = b p + 1,33! p 1 ( ! p / !) od irine ploe
(7.20b)
za vertikalno smicanje:
bev = b p + ! p 1 ( ! p / !) od irine ploe
(7.20c)
gde je:
!p rastojanje od teita optereenja do najblieg oslonca,
! raspon.
Ukoliko je koncentrisano ili linijsko optereenje merodavno za proraun, osiguranje
dobre raspodele optereenja treba obezbediti postavljanjem poprene armature preko limova na irini najmanje jednakoj bem, sa minimalnim procentom armiranja u odnosu na povrinu preseka betona iznad rebara limova od 0,2%.
3 SPREGNUTI STUBOVI
3.1 OPTE
Spregnuti stubovi ve decenijama imaju iroku primenu, prvenstveno kod visokih zgrada, i u trusnim regionima. S obzirom na injenicu da se sprezanjem povezuju betonski i
elini materijal na nain kojim se iskoriavaju pozitivne osobine oba materijala, spregnuti stubovi se mogu smatrati optimalnim reenjem. Generalno, postoji niz prednosti
spregnutih u odnosu na eline i betonske stubove koje ih ine atraktivnim za primenu.
U odnosu na isto eline ili armiranobetonske stubove istih dimenzija, spregnuti stubovi raspolau znatno veom nosivou. Stoga im se moe dati prednost u sluaju velikih
normalnih sila ili ogranienih dimenzija preseka.
Jedna od posebnih prednosti spregnutih stubova primenjenih u zgradama visoke spratnosti je mogunost da se spoljne dimenzije stuba zadre konstantnim po celoj visini objekta. Potreba za veom nosivou na niim spratovima moe se ostvariti poveanjem debljine elinog profila, procenta armiranja ili kvaliteta primenjenih materijala.
Neki od karakteristinih poprenih preseka spregnutih stubova su prikazani na slici
7.30. Uopteno, spregnuti stubovi se mogu podeliti u tri grupe:
spregnuti stubovi sa ubetoniranim elinim profilima (slika 7.30a),

spregnuti stubovi sa delimino ubetoniranim elinim profilima (slika 7.30b,c),
spregnuti stubovi od uplih elinih profila ispunjenih betonom (slika 7.30d,e,f).
125
126
Slika 7.30 - Karakteristini tipovi spregnutih stubova
Kod spregnutih stubova tipa ubetoniranog valjanog profila moe se postii velika nosivost uz istovremeno veliku vitkost. Osim toga, oni imaju i relativno veliku nosivost na savijanje oko jae ose ubetoniranog I-profila. Armiraju se relativno malom armaturom koja
esto ima samo konstrukcijsku funkciju. Zbog poveanog kritinog napona izboavanja,
nije potrebno vriti kontrolu na izboavanje tankozidnih delova. Kod potpuno ubetoniranog profila nije potrebno vriti ni posebnu antikorozionu zatitu. Zahvaljujui betonskom
omotau poveana je poarna otpornost kao i otpornost na udar. Sa gledita tehnologije
graenja ovaj tip stubova je manje povoljan jer zahteva izradu oplate i armature kao i za
armiranobetonske stubove.
Spregnuti stubovi sa delimino ubetoniranim otvorenim elinim profilima odlikuju se
relativno velikom nosivou na aksijalne sile i vrlo velikom nosivou na savijanje. U
ovom sluaju, za sprezanje su najpodesniji elini profili sa irokim pojasevima, jer daju
vee povrine betonskog dela preseka i bolju zatitu rebra od dejstva poara. Ako se armiraju podunom armaturom vri se zavarivanje uzengija za rebro elinog profila. Prednost
ovakvih stubova, izmeu ostalog, predstavlja i mogunost primene uobiajenih elinih
veza u montanoj gradnji. Betoniranje ovih stubova zahteva oplatu na bonim stranama
prostora izmeu noica elinog nosaa.
Stubovi od upljih profila izrauju se od okruglih, kvadratnih ili pravougaonih beavnih ili poduno, odnosno spiralno zavarenih upljih profila. U sluaju okruglih upljih
profila, usled troosnog stanja napona u betonu, poveana je nosivost, odnosno vrstoa na
pritisak. Kod stubova od upljih profila nije potrebna posebna oplata, a esto ni dodatna
poduna armatura. Betonska ispuna takoe poveava i nosivost obimne cevi na izboava-
127
nje, pa moe doi samo do plastinog izboavanja na spolja. Naroitu prednost stubovi
ovog tipa imaju u sluaju centrinog pritiska, tj. kod objekata sa jezgrom za stabilizaciju,
mostnih stubova itd. Jedan od bitnih povoljnih uticaja betonske ispune je i poveana poarna otpornost.
3.2 OPTI PRINCIPI PRORAUNA SPREGNUTIH STUBOVA

Spregnuti stubovi su elementi koji su uglavnom izloeni pritisku i savijanju. Njihov proraun se zasniva na sledeim pretpostavkama, ija je tanost dovoljna za praktinu primenu:
izmeu elinog i betonskog dela preseka postoji potpuno sadejstvo po itavoj duini stuba, odnosno potpuno spregnuto dejstvo sve do loma,
preseci nakon deformacije ostaju ravni.
Dimenzionisanje spregnutih stubova zasniva se na konceptu graninih stanja nosivosti
elementa. Granino stanje nosivosti je dokazano ako presene sile u najnepovoljnijoj kombinaciji, uzimajui u obzir pri tome i uticaje po teoriji II reda ukljuujui imperfekcije, ni
na jednom delu stuba nisu vei od otpornosti poprenog preseka, pri emu je ceo sistem u
stabilnoj ravnotei. Uticaje skupljanja i teenja treba uzeti u obzir ako postoji verovatnoa
da e znatno smanjiti konstrukcionu stabilnost. Dokaz za granino stanje upotrebljivosti
kod stubova nije potreban.
Nosivost spregnutih stubova, kao i nosivost stubova od jednorodnog materijala, zavisi
od karakteristika preseka, imperfekcija, uslova oslanjanja i duine izvijanja. Najveu nosivost imaju stubovi od elinih okruglih cevi ispunjenih betonom.
Proraun spregnutih stubova definisan prema Evrokodu 4 odnosi se na izdvojene stubove sa nepomerljivim vorovima, odnosno:
pritisnute elemente koji su sastavni deo okvira sa nepomerljivim vorovima, ali se
za potrebe prorauna mogu smatrati izdvojenim, ili
izdvojene pritisnute elemente koji se mogu klasifikovati kao "nepomerljivi" prema
kriterijumima datim u EC3.
Spregnuti stub proizvoljnog poprenog preseka optereen normalnom silom i momentom savijanja treba proveriti u pogledu:
otpornosti poprenog preseka,
otpornosti elementa,
otpornosti na lokalno izboavanje,
unoenja optereenja,
otpornosti na smicanje (poduno i popreno).
Pri proraunu spregnutih subova neophodno je uzeti u obzir uticaj lokalnog izboavanja
na njihovu otpornost. Ovi uticaji mogu da se zanemare kod potpuno ubetoniranih elinih
profila, ali i kod drugih tipova spregnutih stubova u sluaju malih dimenzija u odnosu na debljinu zidova elinog prifila, kada elini profili zadovoljavaju uslove date tabeli 7.17.
Oblast unoenja sile u spregnuti stub je od velikog znaaja. Veoma je vano osigurati
pravilnu preraspodelu na utvrenoj duini unoenja optereenja, tj. obezbediti optereivanje
pojedinih komponenti prema njihovom kapacitetu. Pravilan unos optereenja se ostvaruje
bez prevelikog klizanja na kontaktu elika i betona. Na slici 7.31 prikazane su tri razliite
mogunosti unoenja sile. U sluaju (a) unoenje sile se vri preko krute ploe oslonjene i na
elini i na betonski deo stuba. U sluaju (b) celokupna sila se predaje elinom profilu, a
deo sile prenosi se na beton preko sredstava za vezu, dok je u sluaju (c) obrnuto.
128
Tabela 7.17 - Uslovi za zanemarenje uticaja lokalnog izboavanja

Granini uslov
Tip spregnutog stuba
Delimino ubetoniran I-profil (slika 7.30b)
Pravougaoni uplji profil ispunjen betonom (slika 7.30d)
Kruni uplji profil ispunjen betonom (slika 7.30e)
( = 235 / f y )
d / t f 44
h / t 52
D / t 90 2
Usled pojave teenja betona javljaju se smiue sile na kontaktu izmeu elika i betona, koje se proraunavaju iz razlike plastinih presenih sila u elementima poprenog preseka. U sluaju (b) te sile vremenom opadaju, a u sluaju (c) rastu. Na unutranjim stranama noica I-profila javljaju se i dodatne sile trenja usled sila cepanja nastalih kod modanika za prenos sile (d).
Otpornost na smicanje moe se obezbediti putem trenja i athezionih sila na graninoj
povrini elika i betona, kao i mehanikim spojnim sredstvima, tako da ne doe do pojave
znatnog klizanja. Ove mere su potrebne radi pribliavanju modelu homogenog stuba sa
potpunim sadejstvom betona i elika, kakav se koristi u proraunu.
Slika 7.31 - Unoenje optereenja u spregnuti stub
Za proraun nosivosti stuba na raspolaganju su dve metode:

Opta metoda, koja ukljuuje stubove nesimetrinog ili promenjivog poprenog
preseka po visini stuba. Ova metoda uzima u obzir uticaje drugog reda ukljuujui i
imperfekcije i nelinearno ponaanje materijala;
Uproena metoda, data kao alternativna metoda. Njeno polje primene je ogranieno jer se zasniva na izvesnim pretpostavkama i usvajanju evropskih krivih izvijanja,
prvobitno ustanovljenih za eline stubove, kao osnove za proraun spregnutih stubova.
129
3.3 UPROENA METODA PRORAUNA SPREGNUTIH STUBOVA

Primena opteg postupka prorauna veoma je komplikovana i zahteva primenu odgovarajuih kompjuterskih programa. Uproena metoda se zasniva na optoj metodi, ali se njome
indirektno uzimaju u obzir imperfekcije po duini stuba, te ih nije potrebno posebno razmatrati. Uproeni postupak je pogodan za proraun spregnutih stubova koji se primenjuje u
svakodnevnoj praksi. Za njegovu primenu je neophodno ispunjenje sledeih uslova:
a) Popreni presek stuba je simetrian i konstantan po itavoj duini, to podrazumeva
da se teita elinog i betonskog dela preseka bez prslina poklapaju;
b) Koeficijent doprinosa elika / koji se definie kao:
Aa f y / a
(7.21)
N pl ,Rd
gde je N pl , Rd sraunato za Ma = a , treba da zadovoljava sledei uslov:

0,2 0,9.
Ukoliko je:
< 0,2 vri se proraun za armirano betonske stubove prema EC2,
> 0,9 vri se proraun elinih stubove prema EC3.

c) Bezdimenzionalna vitkost , definisana prema (7.25), treba da zadovolji sledei
uslov:
2,0
d) Maksimalna povrina poprenog preseka podune armature koja moe da se koristi
u proraunima ne treba da pree 4% povrine betona;
e) Granine debljine zatitnog betonskog sloja cy i cz (videti sliku 7.30), koje se mogu
koristiti u proraunima za potpuno ubetonirane eline preseke, iznose:
40 mm c y 0,4b
40 mm c z 0,4h .
3.3.1 Otpornost poprenih preseka na aksijalni pritisak

Otpornost na pritisak Npl,Rd potpuno plastifikovanog spregnutog poprenog preseka
odreuje se kao zbir odgovarajuih otpornosti pojedinih komponenti preseka:
N pl ,Rd =
gde su:
Aa, Ac, As
fa, fc, fs
'Ma, 'c, 's
Aa f y
Ma
Ac 0,85 f ck As f sk
+
c
s
povrine poprenog preseka konstrukcionog elika, betona i armature,

njihove karakteristine vrstoe u skladu sa EC3 i EC2,
parcijalni koeficijenti sigurnosti pri graninim stanjima nosivosti.
(7.22)
130
U sluaju upljih profila ispunjenih betonom, pri proraunu Npl,Rd se u jednaini (7.22)
vrednost 0,85fck moe zameniti sa fck..
Kod krunih upljih profila ispunjenih betonom, ija je relativna vitkost 0,5 i kod
kojih najvei proraunski moment savijanja I reda Mmax,Sd ne prelazi vrednost N Sd D / 10 ,
moe se uzeti u obzir poveanje vrstoe betona usled utezanja, na sledei nain:
N pl , Rd = 2
Aa f y
Ma
Ac f ck
c
t f y As f sk
1 + 1
+
D f ck
s
(7.23)
gde su t i D debljina zida i prenik upljeg profila, a .1 i .2 koeficijenti dati u tabeli 7.18 u
zavisnosti od relativne vitkosti .
Tabela 7.18 - Koeficijenti .1 i .2
0,0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
4,90
3,22
1,88
0,88
0,22
0,00
0,75
0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
Ovi triaksijalni efekti se smanjuju sa porastom ekscentrinosti optereenja e i relativne

vitkosti , pa u sluaju da je e>d/10 ili >0,5, uzima se 1 = 0 i 2 = 1,0 .
3.3.2 Otpornost elemenata na aksijalni pritisak

Dokaz otpornosti elemenata na aksijalni pritisak se, kao i u sluaju elemenata od elika, svodi na zadovoljenje sledeeg uslova:
N Sd N pl ,Rd
(7.24)
gde je:
NSd proraunska vrednost aksijalne sile koja deluje na stub,
Npl,Rd otpornost poprenog preseka prema (7.22) ili (7.23),
*
redukcioni koeficijent za odgovarajui oblik izvijanja dat u EC3 u funkciji odgovarajue bezdimenzionalne vitkosti , a za odgovarajuu krivu izvijanja.
Na osnovu mnogobrojnih teorijskih i eksperimentalnih ispitivanja pokazano je da se
krive izvijanja koje odgovaraju elementima od elika (videti poglavlje 13) mogu koristiti i
za aksijalno optereene spregnute stubove, i to:
kriva a, za uplje profile ispunjene betonom,
kriva b, za potpuno ili delimino ubetonirane I-profile, za izvijanje oko jae ose elinog profila,
kriva c, za potpuno ili delimino ubetonirane I-profile, za izvijanje oko slabije ose
elinog profila.
Bezdimenzionalna vitkost se, u sluaju spregnutih stubova, definie kao:
N pl ,R
N cr
(7.25)
131
U ovom izrazu N pl ,R predstavlja otpornost poprenog preseka prema (7.22) ili (7.23),
sraunatu sa vrednou 1,0 za sve parcijalne koeficijente sigurnosti ( Ma = c = s = 1,0 ).
Kritina elastina (Ojlerova) sila N cr , definisana je kao:
N cr =
2 ( EI ) e
!
(7.26)
gde je:
!
duina izvijanja,
( EI ) e efektivna elastina krutost preseka.

Za duinu izvijanja ! izdvojenog spregnutog stuba sa nepomerljivim vorovima moe
se usvojiti, na strani sigurnosti, da je jednaka njegovoj sistemnoj duini. Alternativno, duina izvijanja se moe odrediti primenom Aneksa E iz EC3 i pravila datih u EC4.
Za kratkotrajno optereenje, efektivnu elastinu krutost preseka ( EI ) e treba odrediti na
sledei nain:
( EI ) e = Ea I a + 0,8
gde su:
Ia, Ic, Is
Ea, Es
Ecm
'c
Ecm I c
+ Es I s
c
(7.27)
momenti inercije za posmatranu ravan savijanja konstrukcionog elika, betona

(bez prslina) i armature,
moduli elastinosti konstrukcionog elika i armature,
sekantni modul elastinosti betona,
koeficijent sigurnosti za krutost ('c=1,25).
3.3.3 Otpornost poprenih preseka na pritisak i jednoaksijalno savijanje

Kada na element pored aksijalne sile deluje i moment savijanja, otpornost na aksijalni
pritisak Npl,Rd, dobijena na prethodno opisani nain, mora biti redukovana. Ponaanje ekscentrino optereenog stuba moe se opisati pomou interakcionog dijagrama (slika 7.32),
koji prikazuje redukciju otpornosti na aksijalni pritisak sa porastom momenta savijanja,
odnosno vezu izmeu otpornosti na aksijalni pritisak Npl,Rd i otpornosti na savijanje Mpl,Rd.
Stubovi izloeni dejstvu aksijalne sile NSd i momenta savijanja MSd imae zadovoljavajuu
otpornost ukoliko se taka (NSd , MSd) nalazi unutar oblasti ograniene ovom interakcionom krivom.
Veliki broj interakcionih krivih za razliite tipove spregnutih stubova i razliite vrednosti
koeficijenta doprinosa elika / izraen je na osnovu rezultata obimnih kompjuterskih analiza
i na raspolaganju je u literaturi. Opti oblik takvih dijagrama prikazan je na slici 7.32.
Take A, B, C i D na inetrakcionom dijagramu mogu se odrediti ako se pretpostavi da
je raspodela normalnih napona pravougaona, kao to je prikazano na slici 7.33. Za poprenu silu VSd se moe pretpostaviti da je prihvata samo elini profil, a njen uticaj na otpornost na savijanje treba uzeti u obzir prema jednaini (7.3).
132
Slika 7.32 - Interakciona kriva za pritisak i jednoaksijalno savijanje
Slika 7.33 - Raspodele napona koje odgovaraju interakcionoj krivoj sa slike 7.32
133
Na slici 7.33 prikazane su raspodele napona koje odgovaraju takama A do D interakcionog dijagrama (slika 7.32), za uobiajeni ubetonirani I-profil izloen savijanju oko jae
ose elinog profila. Za sluaj upljih profila ispunjenih betonom, otpornost potpuno plastifikovanog poprenog preseka se moe izraunati sa poveanom vrstoom betona, odnosno zamenom 0,85fck sa fck.
Kao uproenje, interakciona kriva se moe zameniti poligonalnom linijom (AECDB
na slici 7.32). Postupak prorauna taaka A do D dat je u Aneksu C EC4. Dodatnu taku E
treba odrediti priblino na sredini izmeu taaka A i C, ukoliko je otpornost stuba na aksijalni pritisak (*&Npl,Rd) vea od otpornosti potpuno plastifikovanog betonskog preseka
(Npm,Rd).
3.3.4 Otpornost elemenata na pritisak i jednoaksijalno savijanje

Postupak odreivanja otpornosti elemenata na pritisak i jednoaksijalno savijanje zasniva se na primeni interakcionog dijagrama, na nain prikazan na slici 7.34.
Slika 7.34 - Postupak prorauna otpornosti elemenata na pritisak i jednoaksijalno savijanje
Na osnovu ve izloenog postupka, za sluaj centrinog pritiska se moe odrediti koeficijent *. S obzirom da se ovim koeficijentom uzima u obzir uticaj imperfekcija i vitkosti
stuba, odgovarajua otpornost na savijanje odgovara momentu imperfekcije k M pl ,Rd .
To znai da u sluaju kada je aksijalna sila koja deluje na stub jednaka njegovoj otpornosti
na aksijalni pritisak ( N Sd = N pl ,Rd ), stub ne poseduje dodatnu otpornost na savijanje.
Sa smanjenjem sile pritiska ispod ovog nivoa ( N Sd < N pl ,Rd ), uticaj momenta imperfekcije linearno se smanjuje do vrednosti *n (tabela 7.19), a za dodatnu otpornost na savijanje na raspolaganju je samo rafirani deo dijagrama.
134
Tabela 7.19 - Vrednosti *n za karakteristine sluajeve dijagrama momenata

Dijagram napona
n = (1 r ) / 4 , n d
r=1 ( n = 0
r=0 ( n = 0,25
r=-1 ( n = 0,5
Za vrednost proraunske aksijalne sile NSd , na osnovu odgovarajueg koeficijenta

d = N Sd / N pl ,Rd , sa interakcionog dijagrama se moe oitati vrednost faktora momenta
2. Ovaj faktor reprezentuje dodatnu otpornost na savijanje spregnutog stuba optereenog
silom NSd i moe se odrediti prema sledeem izrazu:
= d k ( d n ) /( n )
(7.28)
Vrednosti 2>1,0 mogu se uzeti samo ukoliko je moment savijanja MSd nastao usled
ekscentrinog delovanja sile NSd , na primer kod izdvojenog stuba koji nije optereen poprenim optereenjem izmeu krajeva.
Na osnovu tako odreene vrednosti faktora 32 moe se izvriti kontrola otpornosti elementa:
M Sd 0,9 M pl ,Rd
(7.29)
gde je:
MSd maksimalni proraunski moment koji se javlja u stubu,
Mpl,Rd moment savijanja izraunat za raspodelu napona prema slici 7.33
Uvoenjem faktora 0,9 obuhvaen je uticaj odreenih pretpostavki uvedenih prilikom
odreivanja interakcionog dijagrama (primena uproenog dijagrama napon-dilatacija za
beton i pretpostavka o potpunom sadejstvu pri odreivanju (EI)e bez uzimanja u obzir prslina u betonu), kojima je otpornost na savijanje precenjena.
Generalno, stubove treba proveriti na uticaje II reda, odnosno, moment savijanja MSd
treba odrediti uzimajui u obzir uticaje II reda, koristei krutost na savijanje ( EI ) e prema
(7.27). U sluaju izdvojenih stubova sa nepomerljivim vorovima, uticaji drugog reda mogu da se zanemare ukoliko je:
135
N Sd / N cr 0,1
za stubove sa momentima na krajevima:
0,2 (2 r )
gde je r odnos momenata na krajevima (u sluaju delovanja bilo kakvog poprenog
optereenja treba uzeti r=1,0).
3.3.5 Otpornost elemenata na pritisak i dvoaksijalno savijanje

Vrednost faktora za dve ose savijanja y i z odreuju se na nain opisan za sluaj
jednoosnog savijanja. Imperfekcije se razmatraju samo u ravni u kojoj se oekuje gubitak
stabilnosti i to tako to se pri odreivanju faktora za drugu ravan savijanja pretpostavlja
da je k = 0. Na slici 7.35 prikazan je sluaj kada se lom javlja u ravni savijanja oko slabije
ose z. Na osnovu tako odreenih vrednosti y i z treba pokazati da je:
M y , Sd 0,9 y M pl , y , Rd
(7.30a)
M z , Sd 0,9 z M pl , z , Rd
(7.30b)
gde su M pl , y , Rd i M pl , z , Rd momenti pune plastinosti za odgovarajuu ravan savijanja.
Slika 7.35 - Proraun za pritisak i dvoaksijalno savijanje
136
Takoe je potrebno izvriti kontrolu vektorskog zbira momenata iz obe ravni, to je ilustrovano slikom 7.36. Otpornost na biaksijalno savijanje bie zadovoljena ukoliko taka
(My,Sd, Mz,Sd) pada unutar oblasti ograniene prikazanom linijom.
Slika 7.36 - Kontrola vektorskog zbira momenata
8
PRETHODNO NAPREGNUTE METALNE
KONSTRUKCIJE
1 OPTE
Prednaprezanje je poznato ljudima jo od davnina u vidu steenog iskustva na izradi
tokova, buradi i brodova. Kod konstrukcija u graevinarstvu se javlja pri izradi kamenih
mostova i vijadukata, a kasnije i pri izgradnji crkava. Ono postie pun zamah ezdesetih
godina XX veka zahvaljujui napretku tehnologije proizvodnje visokovrednih elika.
Prethodno napregnute metalne konstrukcije predstavljaju posebnu vrstu hibridnih konstrukcija koje se sastoje od:
osnovne metalne konstrukcije, najee, u vidu punih grednih ili reetkastih nosaa
od obinog konstrukcionog elika i
zatega u vidu uadi, kablova ili punog preseka od visokovrednog elika.
Ovi delovi predstavljaju jedinstvenu celinu, kod koje se pomou zatege unosi sila pritiska u osnovnu konstrukciju za vreme izvoenja, montae ili eksploatacije. Uticaji koje u
osnovnoj konstrukciji izaziva sila iz zatege, najee normalna sila i momenat, suprotnog
su znaka od uticaja koje izazivaju oekivana spoljanja optereenja. Na taj nain se nosivost, a ponekad i krutost i stabilnost konstrukcije, kao celine, poveavaju, uz smanjenje
utroka materijala. Ovakve konstrukcije zahtevaju vei utroak rada, zbog izrade zatega,
kotvi i anker blokova. Meutim, i pored toga, postoje konstrukcije kod kojih postoje
opravdani razlozi za primenu prednaprezanja. Ovo se, pre svega, odnosi na:
konstrukcije veeg raspona sa znatnim stalnim optereenjem,
konstrukcije kod kojih je gabarit ogranien na minimalnu meru i
sanacije i ojaanja postojeih konstrukcija.
Prednaprezanje, odnosno unoenje sile zatezanja u zategu i sile pritiska u konstrukciju
izmeu anker blokova, moe da se ostvari na celoj konstrukciji, na delu konstrukcije ili samo na pojedinim elementima. Kako se u konstrukciju unosi sila pritiska, prednaprezanje se
vri samo u elementima koji su zategnuti usled dejstva spoljanjeg optereenja.
134
Ako se prednaprezanjem unosi sila pritiska u konstrukciju pre nanoenja spoljanjeg

optereenja, elementi te konstrukcije, koji su usled spoljanjeg optereenja zategnuti, su
pritisnuti sve dok se spoljanje optereenje ne nanese. U toj prelaznoj fazi moe da doe
do naruavanja stabilnosti cele konstrukcije, ili njenih pojedinih delova. U nekim sluajevima stabilnost tih pritisnutih delova je poveana zbog postojanja zatege, koja na mestima
dodira sa osnovnom konstrukcijom, ima ulogu elastinih oslonaca.
Sutina prethodno napregnute konstrukcije je u stvaranju napona u kritinim delovima
konstrukcije, koji su suprotnog znaka od napona izazvanih spoljanjim optereenjem.
Slika 8.1 - Ponaanje konstrukcije i radni dijagrami N- !!
Ovo moe da se uoi na primeru zategnutog tapa (slika 8.1a). Maksimalna sila zatezanja ( N t ) koju moe da prenese zategnut tap povrine A moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
N t = A dop .
(8.1)
Ukoliko se pre nanoenja spoljanjeg optereenja na krajeve tapa pomou zatege aplicira sila pritiska (P), ona u njemu izaziva napon pritiska ( c ), koji mora da bude manji od
dozvoljenog napona za pritisnuti tap ( c i , dop ), pa maksimalna sila pritiska kojom moe da se prednapregne tap iznosi:
P = A i , dop
(8.2)
U prednapregnutom tapu, pri postepenom nanoenju spoljanjeg optereenja, odnosno

sile zatezanja, u prvoj fazi dolazi do smanjenja napona pritiska ( c ) i ponitavanja sile
prednaprezanja (P), a potom, u drugoj fazi, do prelaska tapa u oblast zatezanja, sve do napona dop. Kako se deo spoljanje sile troi na ponitavanje sile prednaprezanja, ukupna,
maksimalna sila koju tap moe da prihvati je vea za vrednost sile prednaprezanja i moe
da se odredi na osnovu izraza:
Prethodno napregnute metalne konstrukcije
135
N u = N t + P = A ( dop + i ,dop ) .
(8.3)
Oigledno je da se na ovaj nain poveava nosivost tapa i proiruje oblast elastinog

ponaanja materijala, od napona i, dop do napona dop .
U toku prednaprezanja u zatezi se javlja normalni napon t . Prilikom nanoenja optereenja, nakon savladavanja napona pritiska u tapu ( c ), u zatezi se javlja dodatna sila
zatezanja. Optimalan sluaj je kada se istovremeno dostiu doputeni naponi u tapu
( dop ) i zatezi ( t, dop ), kao to je prikazano na slici 8.1b.
Usled oba optereenja, u tapu se javljaju elastine deformacije (slika 8.1c). Sila prednaprezanja (P) izaziva skraenje tapa ! p , a spoljanje optereenje (Nt) izaziva njegovo
izduenje ( ! t ). Usled maksimalne spoljanje sile koju tap prima (Nu) dolazi do ukupnog
izduenja tapa ( ! u ), odnosno do ponitavanja skraenja tapa usled prednaprezanja
( ! p ) i do izduenja tapa ( ! t ). Na ovaj nain se poveava krutost prednapregnutog tapa, jer se usled znatno vee sile ( N u > N t ) javlja ista deformacija ( ! t ) koju kod neprednapregnutog tapa izaziva sila N t .
Druga prednost prednapregnutih konstrukcija se ogleda u smanjenju deformacija i poveanju krutosti konstrukcije. Ovo moe najjednostavnije da se uoi na primeru reetkastog nosaa sa ukrtenim dijagonalama (slika 8.2a). Usled dejstva spoljanje sile (F) dve
dijagonale su zategnute, a druge dve pritisnute. Kod reetkastih nosaa sa ukrtenim dijagonalama, dijagonale imaju malu krutost. Stoga, pritisnute dijagonale, koje su jako vitke,
mogu da prime izuzetno malu silu pritiska, pa silu F prihvataju samo zategnute dijagonala.
U njima se javljaju sile zatezanja koje su jednake:
N t ,1 = F /( 2 cos ) .
(8.4)
Slika 8.2 - Ponaanje reetkastog nosaa sa ukrtenim dijagonalama
Ukoliko se pre nanoenja sile F izvri prednaprezanje pritisnutih dijagonala, tako da se

u njima izazove sila zatezanja koja je vea od sile pritiska koju e u njima izazvati spoljanje optereenje, i ove dijagonale e biti sposobne da uestvuju u prijemu optereenja, jer
e pritisak usled sile F samo da ih rastereti. Na taj nain se u dijagonalama dobija dvostruko manja sila:
N t ,2 = F /( 4 cos ) = N t ,1 / 2 .
(8.5)
136
Kako ugib nosaa direkno zavisi od sila u tapovima, smanjenjem sila u dijagonalama
smanjuje se i ugib nosaa, pa se sa pravom moe zakljuiti da se prednaprezanjem poveava krutost nosaa.
Poveanje otpornosti pritisnutih elemenata na izvijanje predstavlja treu prednost prethodno napregnutih konstrukcija. Ova osobina prednapregnutih elemenata moe da se objasni na primeru tapa (slika 8.3) prednapregnutog zategom koja je ankerovana na njegovim
krajevima. U sredini raspona pomou dijafragme je obezbeen kontakt zatege i tapa, tako
da zatega moe da se pomera u podunom pravcu, ali u pravcu upravnom na osu tapa dijafragma obezbeuje kompatibilnost pomeranja zatege i tapa. Usled sile zatezanja koja
vlada u zatezi, ona tei da se vrati u prav poloaj.
Slika 8.3 - Izvijanje prednapregnutog tapa
Na mestu dijafragme, u taki kontakta zatege sa tapom (O), skretna sila, koja se javlja
u zatezi zbog skokovite promene pravca zatege, odnosno trase kablova, tei da izvijeni
tap vrati u prvobitan poloaj, pa se moe smatrati da tap na ovom mestu ima elastian
oslonac. Reakcija ovog, elastinog, oslonca (R) moe da se odredi iz uslova ravnotee momenata u taki O:
R = 4
P yo
!
(8.6)
Reavanjem diferencijalnih jednaina izvijanja za levu i desnu polovinu tapa, dobija

se vrednost kritine sile:
N cr =
2 EI
.
(! / 2 )2
(8.7)
Iz prethodnog izraza (8.7) moe se zakljuiti da dijafragma u sredini raspona tapa

smanjuje njegovu duinu izvijanja sa ! na ! /2, odnosno, da je krutost elastinog oslonca
na mestu kontakta zatege i tapa dovoljno velika, tako da je spreeno bono pomeranje
ove take prilikom izvijanja tapa. U optem sluaju, za tap sa n dijafragmi kojima se
obezbeuje kontakt sa zategom, duina izvijanja prednapregnutog tapa jednaka je rastojanju izmeu dijafragmi.
137
Analogan zakljuak moe da se izvede i za obezbeenje stabilnosti pritisnutog pojasa

punog nosaa, kada je zatega postavljena uz pritisnuti pojas i sa njim povezana pomou dijafragmi.
Pri prednaprezanju dolazi do gubitaka sile prednaprezanja u zatezi. Ovi gubici nastaju
usled:
trenja,
trajnih lokalnih deformacija i
relaksacije elika za prednaprezanje.
Kod krivolinijskih trasa zatega, stvaraju se velike sile trenja izmeu zatege i skretnih
oslonaca, pa na tim mestima dolazi do gubitka sile u zatezi u zavisnosti od trenja i geometrije oslonaca.
Prilikom unoenja sile prednaprezanja dolazi do uvlaenja kotve za 1-9 mm, u zavisnosti od naina kotvljenja. Ove trajne deformacije prouzrokuju pad sile u zatezi.
Tokom vremena, usled relaksacije elika za prednaprezanje (zatege ili kablova), u zatezi, koja je izloena dejstvu konstantnog napona zatezanja visokog intenziteta, dolazi do pada napona, to takoe uslovljava pad sile prednaprezanja za 3-10% od poetne vrednosti.
Zbog toga, pri projektovanju prednapregnutih konstrukcija obavezno treba predvideti
ove gubitke, tako to se sila prednaprezanja poveava za vrednost ovih gubitaka, kako bi
ostvarena sila prednaprezanja odgovarala statikim zahtevima.
Postoje i druge metode za ostvarivanje prednaprezanja u konstrukciji, od kojih su najpoznatije:
prednaprezanje pomeranjem oslonaca, koje se uglavnom primenjuje kod spregnutih
konstrukcija,
prednaprezanje koje se ostvaruje deformisanjem elemenata i naknadnim spajanjem,
tako da se u njima dobijaju "zarobljeni" naponi odreenog znaka,
prednaprezanje pomou ureaja koji su direkno postavljeni u konstrukciju,
prednaprezanje privremenim optereivanjem konstrukcije itd.
Prednapregnute konstrukcije su nale primenu kod skoro svih vrsta elinih konstrukcija. Najee se koriste kod:
punih nosaa,
reetkastih nosaa,
jarbola, tornjeva, antenskih stubova,
mostova,
mostnih dizalica i
pri ojaanju postojeih konstrukcija.
2 ELEMENTI PREDNAPREGNUTE KONSTRUKCIJE

Osnovna metalna konstrukcija se izrauje od konstrukcionog elika standardnih osobina, po principima konstruisanja klasinih elinih konstrukcija.
Kljuni element kod prednapregnutih konstrukcija je zatega sa elementima za fiksiranje. Ona je stalno napregnuta visokim naponima zatezanja. Kako je povrina njenog poprenog preseka znatno manja od povrine poprenog preseka osnovne konstrukcije, zatega se izrauje od elika visokog kvaliteta ija je vrstoa na zatezanje (fu) ujednaena du
138
zatege, a kree se od 1000 do 2000 N/mm2. Najee se za izradu zatega koriste visokovredni elici u obliku:
uadi,
kablova ili
ipki punog poprenog preseka.
2.1 ELINA UAD

Za izradu uadi koriste se eline, okrugle, Z ili trapezno profilisane ice (slika 8.4).
One se dobijaju postupkom hladnog izvlaenja uz poboljanje kvaliteta termikom obradom. Okrugle ice su prenika 0,4-3,0 mm, a najee 1,5-3,0 mm. vrstoa na zatezanje
elika od kojeg se izrauju je f u =1500-2000 N/mm2. ice se grupiu u strukove, koji po
konstrukciji mogu da budu otvoreni ili zatvoreni.
Otvoreni spiralni struk se dobija upredanjem ica oko jezgra, u jednom ili vie slojeva
(slika 8.4a). Broj ica varira u zavisnosti od broja slojeva, na primer 1+6=7 ili 1+6+12=19.
Zatvoreni spiralni struk se dobija kada se oko otvorenog struka uprede jedan ili vie slojeva Z profilisanih ica (slika 8.4b). Na taj nain se dobija bolje ispunjenje struka materijalom, vei modul elastinosti i bolja zatita od dejstva korozije nego kod otvorenog struka.
Slika 8.4 - Otvoreni i zatvoreni spiralni struk
Jedan ili vie strukova, koncentrino namotanih oko jezgra, ine ue (slika 8.5). Strukovi su u uetu najee upredeni na dva naina: obino ili paralelno.
Obino upredena uad su ona kod kojih ice imaju isti smer upredanja, a slojevi imaju
razliite korake upredanja. Strukovi se u slojevima meusobno dodiruju u takama.
Paralelno upredena uad su uad kod kojih su ice u svim slojevima paralelne i imaju
isti korak i smer. Strukovi se meusobno dodiruju po linijama.
Slika 8.5 - Uad od otvorenih i zatvorenih strukova
139
Pored nosivosti ueta, njegova veoma vana karakteristika je i izduenje pri dejstvu sile zatezanja, odnosno modul elastinosti (E). Izduenje ueta je nelinearno i sastoji se od
trajnog - plastinog i povratnog - elastinog dela. Modul elastinosti uadi je manji od modula elastinosti elika od kojeg su izraena, jer pri zatezanju ueta dolazi do upredanja ica i strukova to prouzrokuje dodatne podune deformacije. Zbog toga se stvarni modul
elastinosti ueta obavezno odreuje na osnovu opita prethodnog istezanja. Ovaj opit se
sastoji od viestrukog optereenja i rastereenja ueta u granicama normalog napona od
(0,10,8) f u . Na ovaj nain dolazi do boljeg kontakta ica i do izjednaavanja napona u
njima, to prouzrokuje stabilizaciju modula elastinosti na ustaljenu vrednost. Konvencionalni modul elastinosti se odreuje kao nagib krive - (slika 8.6) pri poslednjem rastereenju ( E = tg p ). On zavisi od vrste izrade ueta, broja i vrste strukova, kao i od njegove
prethodne pripreme i iznosi:
E = 140.000180.000 N/mm2 za otvoreno i zatvoreno spiralno ue sa jednim strukom,
E = 100.000140.000 N/mm2 za spiralno ue sa vie strukova.
Pre samog prednaprezanja konstrukcije, uobiajeno je da se uad opterete silom koja je
za 15-20% vea od projektovane, to, takoe, utie na poveanje modula elastinosti.
Slika 8.6 - Odreivanje konvencionalnog modula elastinosti
Sile prednaprezanja se unose u konstrukciju na mestima anker blokova. Uad se, preko
kotvi koje se nalaze na njihovim krajevima, oslanjaju na anker blokove predviene na
osnovnoj konstrukciji. U zavisnosti od veliine i vrste ueta postoji vie patentiranih sistema kotvi.
Na slici 8.7 je prikazan najei tip kotvi za uad. One se sastoje od elinog cilindrinog tela (1) koje sa unutranje strane ima konusni otvor. U taj otvor se postavlja kraj ueta
(3) ije su ice raspredene u obliku "metle", oiene i odmaene. Zatim se taj otvor zaliva legurom kalaja, cinka, bakra ili olova. Za vreme zalivanja vri se zagrevanje aure kako
bi se otvor to bolje popunio legurom. Danas se ispuna sve vie izvodi od hladne meavine
140
elinih kuglica i smole na bazi epoksida. Nakon ovravanja ispune, vri se testitanje
kotvi na izvlaenje ueta, za optereenje koje je 20% vee od projektovanog. Na kotvi se
nalazi i pokretna navrtka (2) koja slui da se preko nje kotva osloni na anker blok, nakon
utezanja.
a)
b)
Slika 8.7 - Kotva ueta sa zalivanjem otvora
Kotva sistema IMS se sastoji od elinog cilindrinog tela sa konusnim otvorom na

unutranjoj strani, kroz koji se provlai ue (slika 8.8). Ue se fiksira za kotvu pomou tri
klina tako to se izaziva sila trenja na kontaktu ueta, tela kotve i klina. Iza tela kotve nalazi se pravougaona podlona ploica za oslanjanje na anker blok.
Slika 8.8 - IMS kotva za ue
2.2 ELINI KABLOVI

Kablovi se konstruiu od paralelno postavljenih ica, izraenih od visokovrednih elika,
koje se dobijaju hladnim izvlaenjem. Kvalitet elika, odnosno vrstoa na zatezanje (fu) zavisi od prenika ice i nalazi se u opsegu od 1500-2200 N/mm2. Modul elastinosti (E) ne
zavisi od istorije optereenja i konstrukcije kabla, kao to je sluaj kod uadi. On je jednak
141
modulu elastinosti elika od kojeg su izraene ice i iznosi: E = 190.000"210.000 N/mm2.

Za prijem velikih sila zatezanja kod mostova primenjuju se kablovi dobijeni grupisanjem
uadi.
Slika 8.9 - IMS kotva za kablove
Za kotvljenje kablova razraeno je mnogo sistema, koji se primenjuju i kod prednapregnutih armirano-betonskih konstrukcija. U Jugoslaviji se najvie primenjuju IMS kotve
(slika 8.9). Kotva se sastoji od elinog cilindrinog tela sa konusnim otvorom na unutranjoj strani, kroz koji se provlae ice za prednaprezanje. One se fiksiraju za telo kotve pomou jednodelnog konusnog klina koji se postavlja izmeu ica i pomou koga se izaziva
sila trenja na kontaktu ica, tela kotve i klina. Iza tela kotve nalazi se pravougaona podlona ploica za oslanjanje na anker blok.
2.3 ELINE IPKE

eline ipke, okruglog poprenog preseka, se izvode od visokovrednog elika ija je
vrstoa na zatezanje f u =900"1200 N/mm2. One su vrlo pouzdane, lako se ugrauju i nisu
osetljive na dejstvo naponske korozije. Modul elastinosti je isti kao za osnovni materijal.
Slika 8.10 - Kotvljenje eline ipke: a) bez ojaanja; b) sa ojaanjem
Fiksiranje zatege na krajevima se izvodi pomou navrtki i navoja na zatezi (slika 8.10).
Ukoliko se zatega zatee preko navrtke, tada se postavlja i druga navrtka za fiksiranje
oslonca (slika 8.10a). Ukoliko se presa za prednaprezanje zatege fiksira preko navoja, tada
je dovoljna samo jedan navrtka za fiksiranje oslonca (slika 8.10b). Pri proraunu treba
imati u vidu da navoj na zatezi smanjuje povrinu poprenog preseka zatege, pa nosivost
142
zatege treba da se odredi na osnovu povrine ispitnog preseka (As). Da bi se izbeglo ovo
lokalno slabljenje poprenog preseka zatege, kod elika koji su zavarljivi moe da se izvri
ojaanje zatege, zavarivanjem ipke veeg prenika (slika 8.10b).
3 PROJEKTOVANJE PREDNAPREGNUTIH TAPOVA

IZLOENIH DEJSTVU SILE ZATEZANJA
Osnovni elementi prednapregnutog tapa su (slika 8.11a):
kruti tap (1),
zatega (2) sa kotvama (5),
dijafragme (3) i
eone ploe (4).
Kruti tap se izvodi od uobiajenih konstrukcionih elika. Kako se u tapu javlja velika
sila pritiska, to popreni presek tapa treba oblikovati tako da bude simetrian i da ima to
vee poluprenike inercije za obe glavne ose. Otvoreni popreni preseci se konstruiu od
U ili L-profila, na odreenom rastojanju, koji se meusobno povezuju spojnim limovima
tako da obrazuju viedelni tap (slika 8.11b i c). Zatvoreni popreni preseci se konstruiu
od krunih ili kvadratnih upljih profila (slika 8.11d i e).
Slika 8.11 - Elementi prednapregnutog tapa
Zatege se izvode u obliku ueta, kabla ili ipke.

Dijafragme predstavljaju veze tapa i zatege kojima se obezbeuje stabilnost tapa.
One se izrauju od limova sa otvorima za prolaz zatege. Prenik otvora je za 1 mm vei od
prenika zatege, kako bi se omoguilo slobodno poduno pomeranje zatege, ali i spreilo
nezavisno bono pomeranje tapa u toj taki.
eone ploe slue za oslanjanje zatega pomou kotvi.
Analitiku osnovu nosivosti elinih prednapregnutih elemenata postavio je Belgijanac
G. Mangel, ezdesetih godina dvadesetog veka. On je analizirao tri mogua sluaja nanoenja optereenja:
optereenje se nanosi na tap nakon izvrenog prednaprezanja,
pre prednaprezanja na tap se nanosi sila Nt,P, a nakon prednaprezanja sila Nt,Q i
za vreme prednaprezanja na tap se nanosi sila Nt,P, a nakon prednaprezanja sila Nt,Q.
U svakom od navedenih sluajeva, maksimalna sila koju moe da primi tap se ostvaruje kada se istovremeno dostignu nosivost krutog tapa i zatege. Ako je tap prethodno
bio optereen silom Nt,P, tada sila u zatezi Nt treba da savlada ovu silu i da izazove pritisak
u krutom tapu:
143
N t = P = At t = N t , P + Ac c
(8.8)
gde su:
At povrina zatege,
Ac povrina krutog tapa,
t napon u zatezi,
c napon u krutom tapu ( c i , dop ).
Dodatno optereenje koje tap moe da primi nakon prednaprezanja je jednako zbiru
sile prednaprezanja, nosivosti tapa i prirataja sile u zatezi Nt i iznosi:
N t ,Q = c + dop Ac + t , dop t At = c + dop Ac + N t
(8.9)
gde su:
dop doputeni napon za osnovni materijal od kojeg je napravljen kruti tap,
t, dop doputeni napon za elik od kojeg je izraena zatega.

Ukupna sila koju tap moe da primi jednaka je zbiru nosivosti krutog tapa i zatege:
N t , P + N t ,Q = Ac dop + At t ,dop .
(8.10)
Prirataj sile u zatezi se odreuje iz uslova da su izduenja zatege i krutog tapa, duine
! , usled dodatnog optereenja jednaka. Ova izduenja zavise od sila u tim elementima i
od modula elastinosti zatege (Et) i krutog tapa (Ec)
! =
( c + dop ) ! = ( t ,dop t ) !
Ec
Et
(8.11)
Reavanjem prethodnih jednaina dobija se prirataj sile u zatezi:

N t = N t ,Q
At
At + Ac
(8.12)
gde je = Et / E c .
Na radnom dijagramu Nt- (slika 8.12) isprekidanim linijama je prikazano ponaanje
tapa. Kada se optereenje nanosi posle prednaprezanja (isprekidana linija), nosivost tapa
je jednaka zbiru nosivosti krutog tapa, sile prednaprezanja i dodatne sile u zatezi.
U sluaju da se optereenje nanosi za vreme prednaprezanja (linija crta-taka), maksimalna vrednost sile iznosi:
N t' ,P = (Ac + At ) dop .
(8.13)
U tom sluaju zatega prihvata veu silu, pa treba poboljati kvalitet elika za zategu, ili
poveati njenu povrinu.
Iz prethodnih jednaina dobijaju se izrazi za povrine krutog tapa i zatege u zavisnosti
od optereenja, dozvoljenih napona, napona prednaprezanja i modula elastinosti, u odnosu na ukupno optereenje:
144
- c / dop + 1
Ac
=
N t , P + N t ,Q
c / dop + 1 ( ) dop
(8.14)
c / dop
At
=
N t , P + N t ,Q
c / dop + 1 ( ) dop
(8.15)
gde je = t,dop / dop .
Slika 8.12 - Prednapregnuti tap izloen zatezanju
Povrine poprenih preseka mogu da se izraunaju ako su poznata optereenja pre i posle prednaprezanja, moduli elastinosti materijala i napon prednaprezanja. Napon prednaprezanja zavisi od stabilnosti tapa i elemenata poprenog preseka, od eljene deformacije
u tapu i od uslova izvoenja. On se usvaja kao deo doputenog napona u tapu, to jest u
vidu odnosa c / dop .
Vrednosti povrina krutog tapa i zatege mogu da se odrede u zavisnosti od parametara
materijala ( i ) i naina prednaprezanja koji se uvodi preko koeficijenta = Nt,P / Nt,Q.
Na slian nain, na osnovu izraza (8.14) i (8.15) moe da se analizira primena razliitih
kvaliteta materijala zatege i drugi efekti. Na slici 8.13 su prikazani dijagrami zavisnosti
povrina tapa (Ac) i zatege (At) od intenziteta prednaprezanja i parametara materijala, za
tap napravljen od elika kvaliteta 0361, (dop=160 N/mm2). Funkcija povrine krutog
tapa je prikazana punim, a funkcija povrine zatege isprekidanim linijama. Sa dijagrama
se vidi da poveavanjem napona prednaprezanja i smanjenjem koeficijenata , dolazi do
smanjenja povrine krutog tapa, a poveanja povrine zatege.
145
Slika 8.13 - Zavisnost povrina tapa i zatege od parametara materijala
4 PROJEKTOVANJE PREDNAPREGNUTIH PUNIH

GREDNIH NOSAA
Prednaprezanje se kod punih nosaa ostvaruje tako to se du zona napregnutih na zatezanje postavljaju zatege kojima se u ovim zonama nosaa izazivaju naponi pritiska.
Gredni nosai statikog sistema proste i kontinualne grede su najpogodniji za iskorenje
punog efekta prednaprezanja. Od poloaja zatege zavisi statiko ponaanje nosaa i njegova ekonominost. Najei poloaji zatege su prikazani na slici 8.14.
Zatega se postavlja du celog raspona grede (slika 8.14a). Ovakav poloaj zatege je
jednostavan za izvoenje, ali je statiki neopravdan jer se momenti savijanja usled spoljanjeg optereenja znatno smanjuju u oslonakim zonama, tako da i neprednapregnut nosa
moe da ih preuzme. Kod konstrukcija napregnutih dinamikim optereenjem (npr. mostne dizalice) postoji opravdanost ovakvog reenja.
Zatega se postavlja na srednjem delu raspona nosaa (slika 8.14b). Prednaprezanje se
vri du raspona nosaa gde su najvei uticaji na kojem sam nosa nije sposoban da izdri
spoljanje optereenje.
Zatega se postavlja krivolinijski (slika 8.14c). Dijagram momenata od prednaprezanja
je slian dijagramu momenta od spoljanjeg jednakopodeljenog optereenja. Iznad oslonaca moment od prednaprezanja menja znak i zatee donju noicu. Ovo ne predstavlja poseban problem jer su u toj noici uticaji od spoljanjeg optereenja mali.
Zatega se postavlja poligonalno (slika 8.14d). Kod nosaa sa poligonalnom trasom kablova dijagram momenata usled prednaprezanja je, takoe, poligonalan. to je vie preloma trase dijagram momenata se sve vie pribliava dijagramu usled jednako podeljenog
optereenja.
146
Zatega se postavlja van gabarita preseka (slika 8.14e). Ovo reenje je ekonomino i
primenjuje se u sluajevima kada gabarit nosaa nije ogranien.
Zatege se postavljaju naizmenino od odreenog dela raspona pa do oslonaca (slika
8.14f). Ovo je poboljanje reenja sa slike 8.14a, jer se na mestu najveih momenata savijanja postavljaju dve zatege.
Zatege mogu da se postave tako to se kombinuju neka od pomenutih reenja kao to je
prikazano na slici 8.14g. Ovo reenje predstavlja kombinaciju sluajeva prikazanih na slikama 8.14a i b.
Slika 8.14 - Poloaji zatega kod punih grednih nosaa
Kod nosaa sa skokovito promenljivom visinom rebra (slika 8.14h) uobiajeno je kotvljenje zatega na donjem pojasu na mestu promene visine rebra. Na ovaj nain se obezbeuje dovoljan slobodan prostor za lake manipulisanje presama pri unoenju sile prednaprezanja.
Slika 8.15 - Poloaj zatega kod kontinualnih nosaa
Kod kontinualnih nosaa zatege se postavljaju na delovima nosaa sa znaajnim momentima savijanja, u zoni zategnute noice (slika 8.15). Mogue je i povezivanje ovih segmenata zatega u jedinstvenu zategu.
Poloaj zatege u poprenom preseku nosaa zavisi od izabranog oblika zatege i naina
unoenja sile u zategu. Neka karakteristina reenja su data na slici 8.16:
147
Slika 8.16 - Poloaj zatege u okviru poprenog preseka nosaa
a) zatega je postavljena ispod donje noice nosaa (primenjuje se samo za pravolinijske zatege),
b) zatega je postavljena iznad donje noice, uz rebro nosaa (primenjuje se i za pravolinijske i za krivolinijske oblike zatege),
c) zatega je postavljena sa strane donje noice nosaa (primenjuje se kod pravolinijskih zatega, a kod krivolinijskih izaziva velike uticaje u anker blokovima usled
skretnih sila),
d) zatega je postavljena u unutranjost donjeg pojasa koji je konstruisan od upljih
profila (primenjuje se kod pravolinijskih zatega, kada se zahteva dobra zatita zatege od dejstva korozije i poara).
Slika 8.17 - Ankerovanje zatega na nosau
Veza zatege sa grednim nosaem se ostvaruje preko anker blokova (slika 8.17). Pravolinijske zatege koje se proteu du itavog raspona grede, oslanjaju se preko svojih kotvi
na jake eone ploe koje se nalaze na krajevima grede (slika 8.17a). Ukoliko se ove zatege
ne vode do kraje grede, one se oslanjaju na anker blokove (slika 8.17b). Na mestu oslanjanja unosi se velika koncentrisana sila, pa tu zonu nosaa treba dobro ukrutiti pomou dodatnuh ukruenja. Na odreenom rastojanju du raspona nosaa postavljaju se klizni
oslonci za zatege u vidu dijafragmi. Na tim mestima zatega moe poduno da se pomera,
ali ne i upravno na osu nosaa. Njihova funkcija je da obezbede stabilnost donjeg pojasa
na izvijanje, za sluaj dejstva sile prednaprezanja bez spoljanjeg optereenja. Kod krivolinijskih zatega (slika 8.17c) ankerisanje se izvodi na krajevima, na eonim ploama. Za
148
odravanje krivolinijske geometrije zatege du raspona nosaa, na odreenom rastojanju

se postavljaju pomoni oslonci u vidu "sedla". Na njima zatega nije fiksirana i moe da se
pomera u podunom pravcu usled istezanja. Zbog skretnih sila na tim osloncima se javlja
veliki pritisak u kontaktu zatege i sedla. To izaziva znatna trenja zatege o sedlo i znaajne
gubitke u sili prednaprezanja, to treba uzeti u obzir pri projektovanju nosaa.
Slika 8.18 - Odreivanje statiki nepoznate veliine ( P )
Prethodno napregnuti nosai su jedanput unutranje statiki neodreeni nosai. Statiki

uticaji se najlake mogu odrediti primenom metode sila, ako se kao statiki nepoznata veliina usvoji dodatna sila u zatezi ( P ), koja se javlja usled dejstva spoljanjeg optereenja
nakon prednaprezanja (slika 8.18). Ona moe da su odredi iz uslova kompatibilnosti pomeranja na osnovu sledeeg izraza:
!t
P =
0
!t
M y2,1
gde su:
My,1
My,Q
M y ,1 M y ,Q
EI y
dx
!
!
dx + t + t
EI y
Et At EA
(8.16)
dijagram momenata savijanja u osnovnom sistemu usled jedinine sile u zatezi

(slika 8.18),
dijagram momenata savijanja u osnovnom sistemu usled spoljanjeg optereenja,
149
EiA
Et i At
modul elastinosti i povrina nosaa,

modul elastinosti i povrina zatege.
!t
duina zatege.
Statiki uticaji koji se javljaju u osnovnom sistemu nosaa usled sila prednaprezanja
najjednostavnije mogu da se odrede pomou ekvivalentnog optereenja. Ekvivalentno optereenje predstavlja skup spoljanjih sila i momenata, ije dejstvo u nosau izaziva iste
uticaje kao i sila prednaprezanja. Na slici 8.18 su prikazana dva karakteristina gredna nosaa sa razliitim trasama kablova i ekvivalentnim optereenjima. U oslonakim presecima se, zbog nagiba trase kablova (#1) i ekscentriciteta (e), javljaju sledei uticaji:
N = P cos1
(8.17)
V = P sin 1
(8.18)
M = N e = P e cos1 .
(8.19)
Slika 8.19 - Ekvivalentno optereenje
Usled skretnih sila, u sluaju poligonalne trase kablova (slika 8.19a), na mestu preloma
trase kablova na nosa deluje sila:
F = 2 P sin 2 / 2
(8.20)
150
gde je #2 prelomni ugao. I u sluaju paraboline trase kablova (slika 8.19b) javljaju se
skretne sile, ali u ovom sluaju du itavog nosaa. One, u sluaju plitke parabole, mogu
da se predstave jednakopodeljenim optereenjem, koje se odreuje na sledei nain:
p=
P f
.
8 !2
(8.21)
Na primeru prednapregnutog nosaa sistema proste grede, raspona 15,0 m, optereenog

koncentrisanim silama F=300 kN u etvrtinama raspona i jednako podeljenim optereenjem g=1,7 kN/m, analiziran je uticaj oblika trase kablova na dijagrame momenata savijanja. U tabeli 8.1 su prikazani dijagrami momenata savijanja u osnovnom sistemu usled sile
prednaprezanja i ukupni dijagrami momenata koji se javljaju u nosau po nanoenju spoljanjeg optereenja. Takoe su date i vrednosti sila prednaprezanja (P) i dodatnih sila koje
se javljaju u kablovima ( !P ).
Tabela 8.1 - Dijagrami momenata za razliite oblike i poloaje trasa kablova
Oblik trase kablova
P $kN%
!P $kN%
1636,1
153,9
1647,0
143,0
1661,0
129,0
1676,0
114,0
Dijagrami momenata $kNm%
151
Kao to se vidi iz tabele, vrednosti ovih dodatnih sila ( P ) ne prelaze 10% od ukupne
sile prednaprezanja (P).
Analizom napona kod prethodno napregnutih nosaa treba da se obuhvate sve faze njegovog rada. Uglavnom se javljaju samo dve faze (slika 8.20).
Slika 8.20 - Analiza normalnog napona u punom grednom nosau
U prvoj fazi na nosa deluju sopstvena teina (g) i sila prednaprezanja (P). Sila P izaziva u nosau normalnu silu pritiska i momenat savijanja ( M y , P = P e ), a sopstvena teina
momenat savijanja suprotnog znaka ( M y ,G ). Ovi uticaji izazivaju u nosau napone:
xI , N =
xI ,M =
P
A
(8.22)
M y ,G - M y,P
Iy
(8.23)
U drugoj fazi na nosa deluje i projektovano optereenje koje izaziva momenat M y ,Q .

Usled njega, nakon savlaivanja sile prednaprezanja, javlja se dodatna sila u zatezi P.
Ona u nosau izaziva normalnu silu pritiska i momenat savijanja M y , P . Ovi uticaji izazivaju u nosau napone:
xII, N =
xII, M 1 =
xII,M 2 =
P
A
M y,Q
Iy
(8.24)
z
M y,P
Iy
z =
(8.25)
P e
z
Iy
(8.26)
Na osnovu ovih komponentalnih napona odreuju se ukupni naponi u pojedinim delovima nosaa i zatege, koji moraju da budu manji ili jednaki od doputenih:
u gornjoj noici se javlja napon pritiska:
x,1 =
M y , P + M y , P
P + P M y ,G+M y ,Q
z1 +
z1
A
Iy
Iy
(8.27)
152
u donjoj noici se javlja napon zatezanja:
x,2 =
M y , P + M y , P
P + P M y ,G+M y ,Q
+
z2
z2
A
Iy
Iy
(8.28)
napon u zatezi je jednak zbiru napona usled sile prednaprezanja (P) i dodatne sile
P :
x ,t =
P + P
.
At
(8.29)
U toku prednaprezanja treba proveriti stabilnost donje noice u kojoj se javlja normalni
napon pritiska:
x ,P =
M y,P
P M y,G
+
z2
z2 .
A
Iy
Iy
(8.30)
U pritisnutim delovima nosaa mogu da nastupe kritina stanja stabilnosti. Stoga se za stabilizaciju tih delova postavljaju horizontalni spregovi u njihovoj ravni. Ako se postavi dovoljan
broj dijafragmi donji pojas je, kod pravolinijskih zatega, stabilizovan pomou zatege. Osim toga, treba proveriti i stabilnost pritisnutih delova rebra i mesta oslanjanja zatega.
Osim kontrole nosivosti i stabilnosti kod prethodno napregnutih nosaa treba kontrolisati i ugib, jer ovakvi nosai, zbog manjih dimenzija i manjeg momenta inercije, imaju
manju krutost u odnosu na klasine (neprednapregnute) nosae. Ukupan ugib u nosau treba da se odredi uzimajui u obzir sve uticaje:
= G + Q P P .
(8.31)
5 PROJEKTOVANJE PREDNAPREGNUTIH
REETKASTIH NOSAA
Reetkasti nosai pruaju velike pogodnosti za primenu prednaprezanja. Kako se oni
primenjuju za vee raspone, u tapovima se javljaju velike aksijalne sile, koje znatno variraju du raspona. Osnovna karakteristika reetkastih nosaa je da su tapovi aksijalno napregnuti. Iz ove osobine proistie i nain prednaprezanja reetkastih nosaa (slika 8.21).
Postavljanje zatega samo od vora do vora tapova optereenih silama zatezanja najveeg intenziteta (slika 8.21a) omoguava izbor optimalnih dimenzija zatega i tapa. Zatega moe da se postavi i prednapregne i u radionici. Meutim, u tom sluaju je konstruisanje vorova oteano, jer se na istom mestu ankeruju dve zatege. Ovakav nain prednaprezanja je pogodan za sanaciju postojeih nosaa.
esto se zatega postavlja du itavog zategnutog pojasa (slika 8.21b). Ovo reenje je
jednostavnije sa stanovita konstruisanja samog reetkastog nosaa, jer je potreban znatno
manji broj mesta za anerovanje kablova u odnosu na prethodni sluaj. Kako su oslonake
dijagonale znatno manje napregnute od pojasnih tapova, one, u veini sluajeva, ne moraju da se prednapreu. Ukoliko je neophodno i njihovo prednaprezanje, to se ostvaruje posebnim zategama, jer bi se, zbog otrog prelomnog ugla, u sluaju jedinstvene poligonalne
trase kablova javili znatni gubici sile prednaprezaja usled trenja.
153
Prednaprezanje moe da se ostvari i sa dve zatege koje se postavljaju naizmenino na

delovima raspona nosaa (slika 8.21c), slino kao kod punih nosaa (slika 8.14f). One se
na sredini nosaa meusobno preklapaju. Na taj nain se ostvaruje bolje balansiranje sila u
tapovima sa silama u zatezi.
Slika 8.21 - Prednaprezanje reetkastih nosaa
Kada je oblik nosaa takav da se vorovi nalaze na kvadratnoj paraboli (slika 8.21d),
zatega se postavlja pravolinijski du itavog donjeg pojasa, pa su sile u pojasu, usled spoljanjeg optereenja i usled prednaprezanja, priblino jednake.
Kod kontinualnih nosaa (slika 8.21e), zatege se postavljaju u pojasnim tapovima u
zonama velikih sila zatezanja.
U zavisnosti od oblika trase kabla i veliine uticaja u tapovima vri se izbor poprenih
preseka tapova. Primenjuju sa raznovrsni oblici, a treba voditi rauna da se teite zatege
poklapa sa teitem poprenog preseka tapa. Stoga se ona ili postavlja u teite poprenog
preseka ili je konstruisana od vie razmaknutih zatega ije se teite poklapa sa teitem
tapa. Neki od karakteristinih poprenih preseka za reetkaste nosae manjih raspona su
prikazani na slici 8.22a, a za vee raspone na slici 8.22b. Da bi se obezbedila stabilnost
tapova oni se spajaju sa zategama pomou dijafragmi.
Slika 8.22 - Popreni preseci tapova i polaaji zatega kod reetkastih nosaa:
a) manjih raspona; b) veih raspona
154
Ankerovanje zatega se izvodi pomou debelih eonih ploa na koje se oslanjaju njihove kotve (slika 8.23).
Slika 8.23 - Ankerovanje zatega kod reetkastih nosaa
Proraun tapova koji su individualno prednapregnuti je prikazan u delu 3 ovog poglavlja. Proraun reetkastih nosaa, kod kojih zatega prednapree nekoliko tapova, svodi
se na proraun statiki neodreenih nosaa. Odreivanje sile u zatezi i u tapovima se vri
iterativno. Sila u zatezi (Nt) se odreuje iz uslova iskorenja nosivost najoptereenijeg
tapa j:
Ac dop = N t ,Qj N c1, j N t
(8.32)
gde je Nc1,j sila u tapu j za dejstvo jedinine sile u zatezi, a Nt,Qj sila zatezanja koja deluje
na posmatrani tap usled spoljanjeg optereenja.
Iz gornje jednaine se dobija sila u zatezi i povrina zatege:
Nt =
At =
N t ,Qj Ac dop
N c1, j
Nt
t , dop
(8.33)
(8.34)
Sila u svakom tapu reetke i se odreuje kao zbir uticaja od spoljanjeg optereenja
N t ,Q ,i i od dejstva zatege:
N u ,i = N t ,Q ,i N c1,i N t
gde je N c1,i sila u tapu i za dejstvo jedinine sile u zatezi.
Prirataj sile u zatezi od spoljanjeg optereenja iznosi:
(8.35)
155
N c1,i N t ,Q ,i
!i
Ei Ai
N t =
N2 !
!
E c1,i A i + E t A
c,i
c,i
t
t
(8.36)
pa je sila prednaprezanja jednaka:

P= Nt Nt.
(8.37)
Na kraju treba istai da prethodno napregnuti nosai predstavljaju atraktivno reenje,

jer zahtevaju manji utroak elika od ekvivalentnih klasinih elinih nosaa. Naime, variranjem krutosti nosaa, oblika trase kablova i vrednosti sila prednaprezanja dobijaju se
znatno laki nosai. Meutim, s obzirom na visoku cenu kablova i vei utroak rada pri izvoenju, ovakve konstrukcije imaju veu jedininu cenu. Stoga, pri projektovanju prednapregnutih nosaa treba izvriti analizu opravdanosti njihove primene.
Osim toga, prednapregnuti nosai su posebno osetljivi na dejstvo poara. Zatege, koje
se u veini sluajeva nalaze slobodno u prostoru (eksterno prednaprezanje) su prilikom poara direktno izloene dejstvu visokih temperatura. Pri njihovom zagrevanju brzo dolazi
do otputanja sile prednaprezanja, to prouzrokuje direktan lom konstrukcije. Ovaj problem je neto manje izraen kod prethodno napregnutih nosaa kod kojih su kablovi postavljeni unutar konstrukcije (u otvorima ipljih profila). Takoe, treba imati u vidu da su kablovi za prednaprezanje podloni dejstvu naponske korozije, pa treba voditi rauna i o sredini u kojoj e se nosa nalaziti. U agresivnim sredinama i u okruenjima sa veim rizikom pojave poara, generalno, ne treba primenjivati prednapregnute nosae. Sve ove aspekte treba detaljno razmotriti, da bi primena prethodno napregnutih konstrukcija bila racionalna i svrsishodna.
9
IZRADA GRAFI^KE DOKUMENTACIJE
1 IZRADA CRTEA
1.1 OPTE
Crtei elinih konstrukcija i njihovih elemenata predstavljaju njihov grafiki prikaz sa
svim potrebnim podacima o obliku i dimenzijama svakog elementa, poloaju elemenata u
konstrukciji, kao i nainu njihovog vezivanja sa drugim elementima. Za izradu crtea, odnosno nain obeleavanja pojedinih komponenti crtea, usvojene su odreene konvencije,
regulisane odgovarajuim standardima. Cilj usvajanja konvencija je potreba da crtei predstavljaju jasna i nedvosmislena uputstva za izradu prikazanih elemenata, to je i jedan od
uslova za uspenu i jednostavnu izradu u radionici.
Generalno, crtei se mogu podeliti na projektne i radionike crtee. Projektnim crteima prikazuje se (obino u sitnijoj razmeri) generalni koncept i glavni detalji. Na njima su
uglavnom prikazane osnovne dimenzije elemenata, njihov raspored i konstrukcija u celini.
Oni predstavljaju osnov za proraun i procenu cene konstrukcije (predraun).
Na radionikim crteima prikazuju se (u krupnoj razmeri) pojedini elementi sa svim
detaljima potrebnim za njihovu izradu u radionici. U ovom poglavlju bie govora o osnovnim principima izrade radionike dokumentacije elemenata elinih konstrukcija.
Neophodno je da crtei elinih konstrukcija budu precizno izraeni i kotirani u dovoljnoj meri. Na crteu treba prikazati dovoljan broj preseka i projekcija, tako da svaki detalj bude jasan i razumljiv, ili na crteu dati napomenu kojom se ukazuje na drugi crte kojim je neki element bolje predstavljen. Ukoliko neki od podataka nije mogue prikazati crteom, moe se uneti napomena, kao i pisano objanjenje.
Na svakom crteu u levom gornjem uglu treba prikazati optu dispoziciju cele konstrukcije ili njenog segmenta u sitnoj razmeri, sa osnovnim dimenzijama sistema i oznakama vorova. Sistem se prikazuje tankim linijama, a debelim linijama se oznaavaju oni delovi konstrukcije koji su detaljno predstavljeni na tom listu.
Dispozicioni crtei se izrauju u razmeri 1:50, 1:100, 1:200 i 1:500, u zavisnosti od veliine objekta koji se prikazuje. Detaljni radioniki crtei se izrauju najee u razmeri
158
1:10, a ree u razmeri 1:5. Uobiajeno je da se sistemne duine i detalji preseka i izgleda
crtaju u istoj razmeri. Meutim, za veoma velike elemente, mogue je za sistemne duine
usvojiti razmeru 1:20, a detalje konstrukcije prikazati u razmeri 1:10.
1.2 DIMENZIJE, SADRAJ I KONCEPCIJA CRTEA

Dimenzije crtea su standardizovane u sledee formate, ije su dimenzije prikazane u
tabeli 9.1:
Tabela 9.1 - Formati crtea
Format
Dimenzije >mm@
A0
841 x 1189
A1
594 x 841
A2
420 x 594
A3
297 x 420
A4
210 x 297
U sluaju formata veih od A4 potrebno je izvriti presavijanje crtea do veliine formata A4. Pri tome treba ostaviti slobodnu povrinu uz levu ivicu, irine 20 mm, za korienje crtea, i povrinu u donjem desnom uglu dimenzije 190 x 297 mm za ucrtavanje peata, upisivanje naziva crtea i raznih napomena, kao i za prikaz eme poloaja predmetnog
elementa u konstrukciji (tabela 9.2).
Iz praktinih razloga, u sluaju kada se korii vei broj crtea zajedno, za preporuku je
crtee presavijati na 18,5 cm umesto na 19 cm. U sluaju potrebe za crteima veih duina, dozvoljena je upotreba i tzv. produenih A0 i A1 formata za n18,5 cm.
U peatu se obino daju sledei podaci: naziv firme koja je uradila projekat, naziv investitora, ime odgovornog projektanta i saradnika, datum kada je crte izraen, naziv i redni broj crtea, razmera, naziv objekta i mesta, itd. U praznom prostoru iznad peata mogu
da se upiu razliite napomene od znaaja za konstrukciju, kao to su: kvalitet osnovnog
materijala i spojnih sredstava, oznake spojnih sredstava, itd.
Uobiajeno je da se elementi na crteu prikau u tri projekcije u ortogonalnom sistemu.
Aksonometrijski prikaz daje se samo izuzetno u sluaju komplikovanih sklopova elemenata.
Linije koje se odnose na konstrukciju prikazuju se punim linijama veih debljina.
Za kotne linije treba primeniti pune tanke linije koje se ucrtavaju neposredno uz detalj.
Ukoliko postoji vie kotnih linija, treba ih postaviti na takvom razmaku koji omoguava da
se brojevi jasno i nesmetano upiu. Uobiajeno je da se prva kotna linija postavi na 15 mm
od prve prepreke na crteu, a ostale na meusobnom rastojanju od po 8 mm. Broj kotnih
linija zavisi od sloenosti detalja koji se prikazuje na crteu. Generalno, postoje kotne linije za oznaavanje dimenzija elementa, za oznaavanje rasporeda zavrtnjeva i kotna linija
za oznaavanje rasporeda ukruenja i drugih prikljuaka. Na jednoj kotnoj liniji obavezno
treba prikazati i udaljenost krajeva elementa od sistemnih taaka ili osa.
Izrada grafike dokumentacije
159
Tabela 9.2 - Formati crtea

Format
ema i nain presavijanja crtea
A0
841 x 1189
A1
594 x 841
A2
420 x 594
A3
297 x 420
Ako postoji vie paralelnih kotnih linija treba ih rasporediti tako da prva bude kotna linija
za detaljne kote (na primer za spojna sredstava), zatim kotna linija za sekundarne elemente, a
na kraju zbirna kotna linija, tako da vertikalne podeone linije ne presecaju kotne linije.
Kotni brojevi upisuju se neposredno iznad kotne linije, i po pravilu paralelno dimenziji koju
oznaavaju, blizu njene sredine. Ako nema dovoljno mesta da se svi brojevi upiu sa jedne
strane linije, mogue je upisati ih naizmenino iznad i ispod kotne linije. Ne treba primenjivati
kotne brojeve veih dimenzija od 5 mm, ni manjih od 3 mm. Brojeve treba upisivati tako da se
mogu itati sa donje ili desne strane crtea. Dimenzije svih elemenata elinih konstrukcija daju se u milimetrima i zaokruuju se na najbliu celu vrednost milimetra.
Slika 9.1 - Oznaavanje pozicije elementa
160
Kotiranjem svaki element konstrukcije dobija svoje obeleje kojim se oznaavaju njegov
oblik i dimenzije, kao i redni broj za specifikaciju materijala - pozicija (slika 9.1). Broj pozicije
se upisuje ispred ili iza oznake dimenzija. Svi elementi istih dimenzija i iste obrade dobijaju isti
broj pozicije. Obino se ispred broja pozicije upisuje skraenica Pos.
Sve linije koje karakteriu presek elementa treba ucrtati punom linijom, ukoliko se u
odgovarajuoj projekciji vide, a isprekidanom linijom ukoliko se ne vide, ak i ako ne lee
u jednoj ravni (slika 9.2).
Slika 9.2 - Prikazivanje projekcija elemenata
Elementi koji ne lee u ravni crtea, a ne pripadaju delu konstrukcije iji se detalji
predstavljaju, ne ucrtavaju se na tom crteu.
Popreni presek treba postaviti tako da su preseeni samo oni elementi koji se pruaju
po celoj duini elementa koji se eli prikazati u preseku. Ostale elemente ne treba presecati, jer se na taj nain postie vea jasnoa crtea (slika 9.3).
Slika 9.3 - Odreivanje mesta preseka
Osne linije oznaavaju se crta-taka linijom. Takvom linijom oznaava se i prekid elementa konstrukcije upravno na osu profila, ali tako da prelazi granicu profila, da bi se napravila razlika u odnosu na granicu kraja elementa, koja se oznaava punom linijom u
okviru irine profila (slika 9.4).
161
Slika 9.4 - Oznaavanje ose, prekida i kraja elementa
Popreni presek elementa uvek treba odvojiti od crtea u projekciji. Presek elementa
oznaava se za crtee u razmeri 1:10 zatamnjeno, sa belim linijama sa gornje i leve strane
(slika 9.5a). U razmeri 1:5 do 1:1 preseeni elementi konstrukcije se rafiraju (slika 9.5b).
Pri crtanju na raunaru uobiajeno je da se svi preseci rafiraju bez obzira na razmeru, jer
to predstavlja reenje prikladnije ovom nainu izrade crtea.
Slika 9.5 - Oznaavanje preseka elementa konstrukcije
Elementi koji slue za popunjavanje praznina (podmetai), radi lakeg uoavanja, rafiraju se u svakoj projekciji (slika 9.6a). Vee povrine podmetaa rafiraju se samo po obodu (slika 9.6b).
Slika 9.6 - Oznaavanje podmetaa
Kod nastavaka elemenata, eone povrine elemenata koji se nastavljaju su obraene, ali
se ne dodiruju. Razmak izmeu delova elementa iznosi 2-5 mm. Na crteu se to predstavlja dvema isprekidanim linijama na malom razmaku (slika 9.7).
162
Slika 9.7 - Oznaavanje nastavka elementa
Delovi koje treba glatko obraditi oznaavaju se sa (slika 9.8).
Slika 9.8 - Oznaka glatke obrade povrine
Potrebno je voditi rauna i o kompoziciji crtea radi njegove preglednosti. Pravilan

princip kompozicije crtea prikazan je na slici 9.9. U centralnom delu crtea treba prikazati izgled elementa, sa svojom najveom dimenzijom. Sa gornje strane daje se izgled odozgo C, sa donje presek B-B, a sa leve i desne strane presek A-A i izgled D. Vertikalne i horizontalne preseke treba crtati tako da se gledaju sa donje, odnosno sa desne strane crtea.
Slika 9.9 - Kompozicija crtea
163
Svaki crte treba da sadri i sistemnu skicu konstrukcije sa istaknutim elementom ili
grupom elemenata koji su predstavljeni na tom crteu (slika 9.10). Na sistemnoj skici sastavni elementi se prikazuju ematski punim debelim linijama koje predstavljaju teine linije. Na ovoj skici upisuju se samo sistemne duine elemenata i to uz sam tap, bez kotiranja. Ukoliko se predvia nadvienje, duine sistemnih linija se odreuju na osnovu geometrije preddeformisanog nosaa. Na crteu se, takoe, naznaavaju vrednosti nadvienja u
karakteristinim takama.
Slika 9.10 - Sistemna skica konstrukcije
1.3 OZNAAVANJE PROFILA I LIMOVA

Osnovna oznaka profila i limova (A B x C D) sadri etiri komponente:
oznaku vrste profila ili lima,
numeriku oznaku koja definie geometrijske karakteristike preseka,
ukupnu duinu profila ili lima,
broj pozicije profila ili lima.
Svakom elementu treba u izgledu istai njegovu osnovnu oznaku. Osnovne oznake profila i limova prikazane su u tabeli 9.3.
Kod znaajnih objekata (npr. kod dinamiki optereenih konstrukcija) potrebno je da
se glavni pravac napona poklapa sa pravcem valjanja lima. U tom sluaju, poslednji broj u
osnovnoj oznaci lima treba da oznaava dimenziju u pravcu glavnog napona.
164
Tabela 9.3 - Osnovne oznake profila i limova

Proizvod
Oblik poprenog
Preseka
Opta
Oznaka
Primer
Pljosnati elik
iroki
pljosnati elik
tapovi
ipkasti elik
Toplo
oblikovani
nosai
Otvoreni
Hladno
profili
oblikovani
profili
uplji profili
Toplo i ili hladno
oblikovani sa ili bez ava
Ravni
Limovi
Talasasti
Profilisani
1.4 OZNAAVANJE I KOTIRANJE ZAVRTNJEVA

I ZAKIVAKA U VEZAMA
Zavrtnjevi se na crteima prikazuju simbolinim oznakama prikazanim u tabeli 9.4. U
sluaju crtea u razmeri 1:10 (ili manjoj) zavrtnjevi se predstavljaju pomou kruga iji je
prenik jednak preniku glave zavrtnja, a u sluaju razmere 1:5 (ili krupnije) crta se prenik rupe za zavrtanj. Oznaavanje zakivaka definisano je u poglavlju dva, a poto su zakivci danas skoro u potpunosti izvan upotrebe, ovde se nee posebno prikazivati.
Na radionikim crteima obavezno treba dati legendu sa primenjenim oznakama zavrtnjeva (tabela 9.4) i naznakom klase vrstoe. U sluaju zavrtnjeva poviene tanosti, potrebno je u legendi pored oznake zavrtnja upisti cifrom prenik rupe u mm.
165
Tabela 9.4 - Oznaavanje zavrtnjeva

Nazivna mera zavrtnja
M12 M16 M20 M22 M24 M27 M30

Neobraeni zavrtnjevi i zavrtnjevi sa tanim naleganjem
28
31
28
31
28
31
28
31
Oznaka zavrtnja
Zavrtnjevi sa tanim
naleganjem
Montani zavrtanj
Montani rupa i zavrtanj
Visokovredni zavrtnjevi
Zavrtanj bez tanog
naleganja
31
Zavrtanj sa tanim
naleganjem
31
Tabela 9.5 - Oznaavanje rupa

Oznaka rupe
Rupa
Bez
uputanja
Uputena samo sa Uputena sa obe

jedne strane
strane
Izbuena u
radionici
Izbuena na
montai
Tabela 9.6 - Oznaavanje zavrtnjeva
Zavrtnjevi ili
zakivci
Montirani u radionici
Montirani na montai
Montirani na montai
i rupa izbuena
takoe na montai
Oznaka za montirane zavrtnjeve

ili zakivke
Bez uputanja
Uputeni sa
gornje strane
Oznaka za
zakivke
Oznaka za
zavrtnjeve sa
uputene sa obe
strane
odreenim poloajem navrtke
166
Kod visokovrednih zavrtnjeva, ukoliko je predvieno ugraivanje zavrtnjeva prednapregnutih silom pritezanja Fp koja je manja od vrednosti Fp propisane standardom JUS U.E7.140
( Fp < Fp ), to je neophodno posebno naznaiti u legendi crtea (na primer Fp = 0,5Fp ).
Za izradu montanih i radionikih crtea metalnih konstrukcija od ploa i limova, profila i sloenih elemenata propisan je standard JUS U.A0.025, kojim su utvreni opti principi prikazivanja na crteima i kotiranja.
Prema ovom standardu, za oznaavanje rupa ili zavrtnjeva u ravni projekcije paralelnoj
njihovim osama upotrebljava se tanka puna crta kroz celu vezu, sa odgovarajuim oznakama na krajevima (tabele 9.5 i 9.6).
Kotiranje poloaja rupa, odnosno zavrtnjeva vri se u izgledu (slika 9.11).
Slika 9.11 - Kotiranje poloaja zavrtnjeva
Uvek je potrebno iskotirati meusobno rastojanje svih zavrtnjeva kao i rastojanje krajneg zavrtnja do ivice svakog elementa koji se spaja tim zavrtnjem. U sluaju jednakog meusobnog rastojanja vie zavrtnjeva moe se navesti samo broj ponavljanja i dimenzija tog
rastojanja. Ukoliko je u grupi vie identinih zavrtnjeva mogu se oznaiti samo krajnji, ali
oznaku tada treba dopuniti brojem zavrtnjeva u grupi (slika 9.12).
Slika 9.12 - Kotiranje ponavljanja rastojanja izmeu zavrtnjeva
U sluaju elemenata u krivini kotiranje se vri na nain prikazan na slici 9.13.
167
Slika 9.13 - Kotiranje elemenata u krivini
vorovi reetkastih nosaa formirani spajanjem tapova pomou vornog lima i zavrtnjeva kotiraju se na nain prikazan na slici 9.14. Na istoj kotnoj liniji upisuje se udaljenost
kraja tapa ispune od centra vora (take preseka teinih linija) i poloaj rupa na tapu.
Slika 9.14 - Crte vora reetkastog nosaa
Osnovne linije za kotiranje vornih limova su teine linije tapova koji se vezuju preko tog vornog lima. Oznaavanje rastojanja se vri na kotnim linijama paralelnim teinim linijama, ucrtanim ispod teinih. Na njima je potrebno oznaiti meusobno rastojanje
rupa, najmanje rastojanje do ivice vornog lima, kao i rastojanje do centra vora, odnosno,
168
potrebno je oznaiti sve dimenzije koje u potpunosti definiu poloaj zavrtnjeva na vornom limu, kako bi se odgovarajue rupe mogle izbuiti na predvienom mestu. Takoe je
potrebno oznaiti i nagibe konstrukcionih tapova, to se vri malim pravouglim trouglovima, ucrtanim u uglovima crtea, u koje se upisuju stvarne duine u odnosu na centre vorova. to se dimenzija samog vornog lima tie, potrebno je iskotirati eventualna zakoenja, kako bi oblik vornog lima u potpunosti bio definisan. Jedan primer vornog lima sa
oznakama i kotama prikazan je na slici 9.15.
Slika 9.15 - Kotiranje vornog lima
169
Kod veih objekata, sa velikim brojem vornih limova sa odsecanjima, za preporuku je

u oznaci definisati stvarnu povrinu vornog lima, jer dimenzije odseenih delova mogu
znaajno da utiu na ukupnu masu.
1.5 OZNAAVANJE AVOVA

Oznake avova i principi njihovog prikazivanja na crteima, definisani su standardom
JUS C.T3.011. avovi se na radionikim crteima prikazuju pomou simbolikih oznaka,
od kojih su osnovne, za najee primenjivane avove, prikazane u tabeli 9.7.
Tabela 9.7 - Oznake avova
Naziv
Popreni presek
Oznaka
Jednostrani I av
Jednostrani V av
Jednostrani V av sa jednom
zakoenom stranicom (1/2 V)
Podkoreni zavar, odnosno av
Ugaoni av
U nekim sluajevima potrebno je precizno prikazati oblik ava. Tada se primenjuju dopunske oznake koje karakteriu oblik povrine ava, date u tabeli 9.8. Primeri njihove primene prikazani su u tabeli 9.9.
Tabela 9.8 - Oznaavanje oblika povrine ava
Oblik povrine ava
Oznaka
a) ravna (obino obraena)
b) konveksna
c) konkavna
Osnovni nain prikazivanja ava na crteu prikazan je na slici 9.16. Strelica ukazuje na
mesto spoja i, u odnosu na spoj, poloaj strelice moe biti na strani spoja ili na suprotnoj
strani (slika 9.17). Pokazna linija predstavlja se pravom linijom koja je paralelna sa donjom ivicom crtea ili, ako je to nemogue, upravna. Isprekidana linija, koja moe biti iznad ili ispod neprekidne linije, odreuje poloaj lica ava u odnosu na strelicu.
170
Tabela 9.9 - Primeri dopunskih oznaka za oblik povrine ava

Naziv
Popreni presek
Jednostrani V ravni av
Dvostrani V ispupeni av
Jednostrani V av sa potkorenim ravnim
zavarom, odnosno avom
Ugaoni konkavni av
Slika 9.16 - Prikazivanje avova na crteima
Slika 9.17 - Poloaj strelice u odnosu na spoj
Oznaka
171
Kod sueonih avova poloaj strelice u odnosu na av, generalno, nije od znaaja. Meutim, kod spoja sa 1/2 V avom strelica treba da je usmerena prema strani koja je zakoena (slika 9.18).
Slika 9.18 - Poloaj strelice kod sueonih avova: a) generalno; b) kod 1/2 V ava
Oznaka ava moe biti postavljena iznad ili ispod pokazne linije. Ukoliko je oznaka
postavljena na strani neprekidne pokazne linije, lice ava je na strani strelice. U suprotnom, lice ava je na suprotnoj strani (slika 9.19).
Slika 9.19 - Poloaj oznake ava: a) kod simetrinih avova; b) lice ava je na strani strelice;
c) lice ava je na suprotnoj strani
Svaka oznaka za av mora da sadri i brojne vrednosti mera. Glavna mera, koja definie dimenziju poprenog preseka ava, upisuje se sa leve strane oznake i obeleava se sa
"s" kod sueonog, a sa "a" ili "z" kod ugaonog ava. Mera "s" oznaava najmanje rastojanje od povrine komada do dna provara i ne moe biti manja od debljine najtanjeg komada
u spoju. Ukoliko se ne naznai, sueoni av je u potpunosti provaren. Uobiajeni nain oznaavanja ugaonog ava je pomou mere "a", koja predstavlja visinu jednakokrakog pravouglog trougla upisanog u av. Ugaoni av se moe oznaiti i pomou mere "z", koja
predstavlja katetu istog trougla. Ukoliko se ova oznaka mere ne upie podrazumeva se "a".
Duina ava kao i broj i rastojanje segmenata kod isprekidanih avova upisuju se sa desne
strane oznake. Nain upisivanja mera za sueoni i ugaoni av prikazan je na slici 9.20. Primeri primene razliitih oznaka avova ilustrovani su u tabeli 9.10.
172
Slika 9.20 - Oznake mera: a) sueonog ava; b)ugaonog ava
Tabela 9.10 - Definicija i oznaavanje glavnih mera avova

Vrsta
Sueoni av
Jednostrani neprekidan
ugaoni av
Obostrani neprekidan
ugaoni av
Isprekidan jednostrani
ugaoni av
Naizmenian isprekidani
ugaoni av
Definicija
Oznaka
173
U nekim sluajevima, da bi se istakle neke druge karakteristike ava, moe biti potrebno i dodatno oznaavanje ava. Na primer, av izveden po itavom obimu komada oznaava se krugom, montani av zastavicom, a ugaoni av zavaren po celoj duini precrtanim
trouglom (slika 9.21 a, b i c). Postupak zavarivanja takoe se oznaava posebnom oznakom i brojem - ifrom postupka, kao na slici 9.21d (npr. elektroluno zavarivanje sa obloenom elektrodom oznaava se ifrom 111).
Slika 9.21 - Dopunske oznake za: a) av po obimu; b) montani av; c) av po celoj duini;
d) postupak zavarivanja
Kod nastavljanja konstrukcija veih duina sueonim zavarivanjem potrebno je na crteu istai dimenziju tzv. "razguravanja", odnosno, dimenziju razmicanja delova koji se spajaju pre zavarivanja. Naime, eksperimentalno je utvreno da kod sueonih spojeva dolazi
do poprenog skupljanja ava. Ukoliko se ovaj fenomen zanemari, kod duih konstrukcija
kod kojih obino postoji vie nastavaka, moe doi do znaajnog zbirnog skraenja. Iz tog
razloga potrebno je naznaiti i redosled zavarivanja.
2 PRIMERI RADIONIKIH CRTEA

Izrada radionikih crtea elinih konstrukcija na tradicionalan nain (runo) predstavlja relativno sloen postupak. Na slici 9.22 dat je primer jednog radionikog crtea izraenog na ovaj nain.
Danas se sve vie prelazi na izradu crtea pomou raunara primenom takozvanog
CAD postupka. Poslednjih godina razvijeni su programski paketi koji koriste prethodno
napravljene datoteke razliitih tipskih detalja, sa razliitim vrstama veza. U tom sluaju crtei se izrauju direktnim pozivanjem odreenih tipskih detalja i njihovim povezivanjem u
celinu. Crte izraen na ovakav nain prikazan je na slici 9.23.
174
Slika 9.22 - Radioniki crte izraen runo
175
Slika 9.23 - Crte izraen na raunaru
176
3 SPECIFIKACIJA MATERIJALA
Obavezan deo dokumentacije za elinu konstrukciju je i specifikacija materijala. Ona
se izrauje na posebnim listovima i sastavni je deo crtea. Specifikacija materijala se izrauje za svaki crte i predstavlja tabelarni pregled svih pozicija na crteu i njihovih karakteristika, kao to su:
broj pozicije,
naziv pozicije,
kvalitet materijala pozicije,
ukupan broj komada elemenata te pozicije prikazanih crteom,
dimenzije pozicije,
jedininu teinu (kg/m),
teinu jednog komada (proizvod jedinine teine i duine),
ukupnu teinu svih komada iste pozicije (proizvod teine komada i ukupnog broja).
Prilikom odreivanja teine elemenata usvaja se specifina teina elika: J=7850 kg/m3
za valjane profile i J = 8000 kg/m3 za limove.
Na osnovu navedenih podataka za svaku poziciju izraunava se ukupna teina svih elemenata prikazanih na crteu. Teina celog objekta dobija se kao zbir teina sa svih crtea.
Specifikaciju treba izvriti i za spojna sredstva, gde treba navesti:
veliinu i duinu zavrtnja,
klasu vrstoe zavrtnja,
ukupan broj komada,
naziv JUS-a kojim je definisan zavrtanj,
vrstu navrtke i podloke, njihov broj, klasu vrstoe i JUS kojim su definisani.
Teina zavrtnjeva, kao ni teina avova se ne izraunava i ne ulazi direktno u teinu
konstrukcije. Njihov doprinos ukupnoj teini izraava se kao procentualno uveanje i iznosi najee 1,5-3% ukupne sraunate teine konstrukcije, u zavisnosti od tipa konstrukcije.
Izgled zaglavlja jednog lista specifikacije materijala prikazan je tabelom 9.11.
Tabela 9.11 - Zaglavlje lista specifikacije materijala
Naziv objekta:
Strana: 1
Ukupno (kg)
Po komadu (kg)
g (kg)
Masa
Duina (mm)
Materijal
Debljina (mm)
Naziv elementa
irina (mm)
POS
Komada
Dimenzije
177
11
ZA[TITA ÊLI^NIH KONSTRUKCIJA
OD KOROZIJE
1 OPTE
1.1 OSNOVNI POJMOVI O KOROZIJI
Korozija elika predstavlja elektrohemijski proces iji je mehanizam u osnovi isti kao
kod obine baterije kod koje dva metala, anoda i katoda, u provodljivoj sredini (elektrolitu) reaguju tako da se anoda razlae i generie se elektrina struja. Pri koroziji elika jedan
deo njegove povrine ponaa se kao anoda, a drugi kao katoda. Delovi povrine elika koji
su prekriveni esticama neistoe ponaaju se kao anoda, dok se delovi koji su izloeniji
kiseoniku (istije povrine) ponaaju kao katoda. Sa razvojem procesa korozije dolazi do
pomeranja i promena ovih povrina, jer povrine prekrivene rom postaju anodine.
U hemijskoj reakciji na anodi dolazi do razlaganja gvoa Fe na pozitivno naelektrisane jone gvoa Fe++, pri emu se oslobaaju elektroni. U hemijskoj reakciji na katodi dolazi do vezivanja kiseonika O2 i vode H2O sa osloboenim elektronima, to prouzrokuje
stvaranje negativno naelektrisanih jona hidroksida (OH). Konano, u kombinovanoj reakciji, spajanjem pozitivnih jona gvoa Fe++ i negativnih jona hidroksida (OH), dobija se
hidroksid gvoa Fe(OH)2, koji potom oksiduje u hidratisani oksid gvoa (Fe2O3xH2O),
poznatiji kao ra. Ovaj proces ematski je prikazan na slici 11.1.
Kao to se moe videti, da bi dolo do pojave korozije, neophodno je prisustvo kako kiseonika tako i vlage. U odsustvu bilo kog od ovih inilaca do korozije nee doi, kao to je
sluaj u suvim sredinama (odsustvo vlage), ili kod hermetiki zatvorenih upljih profila
(odsustvo kiseonika). U sluaju podvodnih i podzemnih konstrukcija, presudan faktor
predstavlja dovod kiseonika. Sa druge strane, u atmosferi, gde je kiseonik slobodan, kljuan faktor je prisustvo vlage, pa stepen korozije zavisi od duine trajanja prisustva vlage.
206
Slika 11.1 - ematski prikaz elektrohemijskog procesa korozije
Korozija se manifestuje smanjenjem debljine elinog elementa, to posle dueg perioda moe da narui nosivost i stabilnost eline konstrukcije. Taj gubitak zavisi od sredine
u kojoj se konstrukcija nalazi. Priblini godinji gubitak u debljini elinog materijala iznosi:
do 0,004 mm
u pustinji,
0,03 - 0,05 mm
u otvorenoj nezagaenoj sredini,
0,04 - 0,16 mm
u industrijskoj sredini,
0,06 - 0,16 mm
u primorju.
1.2 VRSTE KOROZIJE

Zavisno od sredine u kojoj se nalaze eline konstrukcije, korozija moe biti:
atmosferska korozija (u slobodnom ili zatvorenom prostoru),
korozija u vodi,
korozija u zemlji,
kontaktna korozija (nastaje u dodiru sa drugim materijalima),
naponska korozija.
Stepen ugroenosti od atmosferske korozije je relativno nizak u nezagaenim seoskim
sredinama, s obzirom na injenicu da ista voda predstavlja slab elektrolit. Meutim, u industrijski zagaenim sredinama, gde postoji prisustvo kiselina, ili u primorju, gde je poveana koncentracija soli u vazduhu, voda postaje dobar elektrolit i stepen ugroenosti od
korozije je znatno vei. Stoga je pri odreivanju sistema zatite od atmosferske korozije
neophodno voditi rauna da li se radi o normalnoj, industrijskoj, ekstremno agresivnoj, ili
primorskoj atmosferi.
U sluaju prisustva samo jednog metala, delovi povrine izloene koroziji se ponaaju
kao anoda, i generisana struja je izuzetno mala. U sluaju kontakta dva metala, u prisustvu
vlage, ona moe biti znatno vea, tako da se celokupna povrina jednog metala ponaa kao
anoda, a celokupna povrina drugog kao katoda. Tada se korozija anode ubrzava, a korozija katode biva spreena. Ovaj fenomen je poznat kao kontaktna korozija. Zbog toga je veoma bitno spreiti kontakt elika i drugih metala, kao to su nerajui elik, bakar i aluminijum. Sa druge strane, ova pojava omoguava zatitu elinih konstrukcija upravo oblaganjem anodnim metalima, kao to su cink i aluminijum.
Zatita elinih konstrukcija od korozije
207
Kod kablova i uadi koji, generalno, predstavljaju izuzetno napregnute elemente, efekti
korozije su znatno izraeniji. Ovaj fenomen se naziva naponska korozija.
Iz svega izloenog, moe se zakljuiti da osetljivost prema koroziji, za razliku od mnogih drugih povoljnih upotrebnih osobina, predstavlja nepovoljnu karakteristiku elika kao
materijala za graevinske konstrukcije.
1.3 DIREKTNE I INDIREKTNE TETE

Neki od osnovnih razloga to korozija elika danas predstavlja veliki tehniki i privredni problem su: intenzivna industrijalizacija praena zagaenjem atmosfere, porast cene zatite od korozije (i do 10-20% kotanja cele konstrukcije), stalno poveanje proizvodnje
elika i njegove primene za izradu konstrukcija, kao i usavravanje metoda prorauna i
konstrukcijskog oblikovanja koje rezultuju veim iskorienjem mehanikih osobina elinog materijala, ali time i poveanom osetljivou na koroziju.
tetno dejstvo korozije ogleda se kroz dva razliita aspekta: direktne i indirektne tete.
U direktne tete od korozije spada gubitak teine, odnosno umanjenje debljine elinog
elementa, ali i negativna promena bitnih mehanikih i tehnolokih svojstava elika, kao to
su granica razvlaenja, vrstoa na zatezanje, izduenje, otpornost na krti lom. Nakon dueg perioda, to za posledicu moe imati i naruavanje nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti eline konstrukcije. Promene granice razvlaenja fy i vrstoe na zatezanje fu obinog
konstrukcionog elika 0361, tokom tri godine izloenosti industrijskoj atmosferi, ilustrovane su na slici 11.2.
Slika 11.2 - Promena granice razvlaenja fy i vrstoe na zatezanje fu u toku tri godine (0361)
Naroito nepovoljno dejstvo korozija ima kod savremenih elinih konstrukcija koje se
sve vie primenjuju, kao to su prostorne konstrukcije, lake konstrukcije, ortotropne ploe,
tanki limeni elementi kod kojih postoji visok stepen iskorienja, ali time i mala rezerva nosivosti. Uporeenje procentualnog smanjenja povrine poprenog preseka, za razliite debljine materijala, prikazano je u tabeli 11.1. Jasno moe da se uoi drastina razlika iz koje se
moe izvesti zakljuak o znatno veoj ugroenosti od korozije u sluaju tanjih elemenata, pri
208
istoj vrednosti smanjenja debljine. Podatak da godinji gubitak koji iznosi 1,5-2% ukupne teine ugraenog elika predstavlja dobar pokazatelj obima direktnih teta od korozije, a samim tim i ozbiljnosti ovog problema.
Tabela 11.1 - Uporeenje procentualnog smanjenja povrine poprenog preseka
Debljina materijala
>mm@
10
15
Smanjenje debljine
't
>mm@
2x0,1=0,2
0,2
0,2
0,2
>%@
20
1,33
Gubitak povrine
poprenog preseka
t
100
t
Mogue indirektne tete, kao to su prekid proizvodnje, trokovi popravki, ugroena sigurnost ljudi i objekata, predstavljaju faktor koji takoe treba imati u vidu pri razmatranju
ovog problema, jer mogu viestruko premaiti direktne tete.
1.4 FAKTORI OD UTICAJA NA IZBOR SISTEMA ZATITE

Pri izboru sistema zatite od korozije treba uzeti u obzir: vrstu elika, stanje povrine
konstrukcije, vrstu i nain oblikovanja, vrstu optereenja, poloaj i stepen izloenosti konstrukcije spoljnim uticajima, spoljnu sredinu i klimatske uslove (temperaturne promene,
stepen vlanosti, vetrove i dr.). Takoe treba voditi rauna i o opasnosti od skupljanja praine i neistoa, kao i pristupanosti i mogunosti pregleda i obnove primenjenog sistema
zatite.
S obzirom na veliki broj faktora od uticaja kao i na njihovu razliitost u pojedinim sluajevima, ne moe se govoriti o postojanju univerzalne i optimalne zatite od korozije.
Svaki konkretan sluaj predstavlja poseban problem sa stanovita antikorozione zatite i za
svaku konkretnu situaciju treba obezbediti korozionu otpornost koja u tehnikom i ekonomskom smislu optimalno odgovara uslovima eksploatacije.
Prema Pravilniku o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od
korozije (Sl. list SFRJ 32/70), u cilju utvrivanja merila za izbor sistema zatite od korozije, eline konstrukcije se razvrstavaju u tri klase, i to:,
I klasa - znaajne eline konstrukcije na otvorenom prostoru (mostovi i druge konstrukcije koje slue javnom saobraaju, tornjevi i jarboli za transmisiju),
II klasa - ostale eline konstrukcije na otvorenom prostoru (zgrade, ureaji, stubovi, cevovodi, rezervoari i sl.),
III klasa - eline konstrukcije u zatvorenom prostoru (krovne konstrukcije, nosee
konstrukcije zgrada i sl.).
Kod zgrada, elina konstrukcija se, u veini sluajeva, nalazi u unutranjosti i veoma
kratkotrajno je izloena dejstvu vlage, pa je i mogunost pojave korozije neznatna. U sluaju administrativnih zgrada, kola, bolnica i ostalih zgrada za javnu upotrebu, gde je unutranja klima prilagoena boravku ljudi (obezbeeno prirodno ili vetako provetravanje
ili klimatizacija), nema potrebe za globalnom zatitom od korozije. Generalno, nulti stepen
ugroenosti od korozije imaju delovi eline konstrukcije zgrada kojima se putem provetravanja ili klimatizacije odravaju projektovani uslovi temperature i vlanosti, delovi kon-
209
strukcije na kojima se ne kondenzuje voda, kao i obloeni, neprovetravani delovi sa mogunou kratkotrajne visoke vlanosti koja se otklanja preko obloge.
Ukoliko je elina konstrukcija vidljiva, obino postoji potreba za bojenjem iz dekorativnih razloga. U tom sluaju mogu se primeniti jednostavni i jeftini sistemi koji samo treba da zadovolje odreene estetske kriterijume.
Laka antikoroziona zatita (na primer 1 osnovni + 1 prekrivni premaz) primenjuje se u sluaju niskog stepena ugroenosti. To je sluaj kod delova elinih konstrukcija kod kojih se javlja kratkotrajno dostizanje take rose usled nepovoljnih temperaturnih okolnosti, kao to su
stubovi i nosai u oblasti spoljnih zidova koji su sa jedne strane izloeni temperaturi u unutranjosti zgrade, a sa druge strane spoljanjoj temperaturi koja se moe znatno razlikovati. U kategoriju niskog stepena ugroenosti spadaju i delovi konstrukcija u prostorijama sa poveanom
vlanou bez zadovoljavajue parne brane, kao i delovi u neprovetrenim prostorijama i prostorijama izloenim temperaturnim promenama.
Potreba za lokalnom primenom jaih sistema zatite od korozije javlja se samo u manjem
broju sluajeva, kod delova konstrukcije u unutranjoj sredini sa visokom relativnom vlanou, kondenzatima, vodenom parom ili hemijskim agensima (kuhinje, bazeni i sl.).
2 ZATITA OD KOROZIJE
Postoje dva oblika zatite elinih konstrukcija od korozije: aktivna i pasivna zatita.
Pod aktivnom zatitom podrazumevaju se mere koje utiu na smanjenje agresivnosti okolne sredine, kao i izbor elinog materijala i povoljno konstrukcijsko oblikovanje sa stanovita korozione otpornosti. Pasivna zatita zasniva se na izolovanju elinih povrina od
sredine sa korozionim agensima. ematski prikaz generalne klasifikacije mera za zatitu
od korozije prikazan je na slici 11.3.
2.1 MERE AKTIVNE ZATITE OD KOROZIJE

2.1.1 Mere prema korozionoj sredini
Mere aktivne zatite od korozije koje treba preduzeti jo u fazi izbora lokacije objekta i
izrade idejnog projekta usmerene su ka korozionoj sredini, odnosno ka nepovoljnim uslovima korienja koje sa stanovita korozije treba izbegavati. Osnovno o emu treba voditi
rauna u okviru ove grupe mera aktivne zatite je sledee:
Tehnoloke procese i postrojenja u samom objektu u kojima dolazi do stvaranja korozionih agenasa, kao to su dimni gasovi, pare kiselina, sumpor dioksid, praina,
visoka relativna vlanost i dr. treba projektovati tako da se ovi tetni agensi u to
veoj meri odstrane od eline konstrukcije;
Ako su izvori tetnih agenasa u blizini razmatranog objekta treba, ukoliko je to mogue, locirati objekat van glavnih pravaca vetrova u toj zoni;
Treba obezbediti prirodnu cirkulaciju vazduha, a time i smanjenje tetnog dejstva agenasa iz atmosfere, postavljanjem objekata na dovoljnoj meusobnoj udaljenosti. Naroito treba voditi rauna o rastojanju eline konstrukcije od dimnjaka sa koroziono
agresivnim gasovima, hemijskih postrojenja i drugih izvora agresivnih agenasa.
210
Slika 11.3 - ematski prikaz mera za zatitu od korozije
2.1.2 Katodna zatita

Jo jedan vid aktivne zatite od korozije predstavlja i katodna zatita, koja se zasniva
na katodnoj polarizaciji elinih konstrukcija u prisustvu elektrolita. Katodna polarizacija
se ostvaruje pomou spoljnog izvora jednosmerne struje ili vezivanjem eline konstrukcije za metal (anodu), iji je elektrohemijski potencijal negativniji od potencijala eline
konstrukcije koja se zatiuje. Ovakav vid zatite takoe utie na smanjenje agresivnog
delovanja okolne sredine.
2.1.3 Izbor materijala

Razliiti delovi konstrukcije esto su izloeni razliitim korozionim uslovima ili nisu
podjednako pristupani, pa im je i mogunost obnove zatite nejednaka. U cilju postizanja
211
priblino iste korozione otpornosti cele konstrukcije, kao alternativa primeni razliitih sistema zatite, a kao poseban vid aktivne zatite, treba izvriti prikladan izbor razliitih materijala i kombinovati ih na odgovarajui nain. Ovo posebno treba imati u vidu kod elemenata koji su nepristupani i ne mogu se naknadno tititi i odravati. Osim toga, naroitu
panju treba posvetiti opasnosti od kontaktne korozije i, gde je to potrebno, primeniti mere
za njeno spreavanje.
2.1.4 Niskolegirani elici sa poveanom otpornou na koroziju

Sloj re koji se formira kod ugljeninog elika je porozan, proputa vodu i na taj nain
omoguava irenje procesa korozije na donje slojeve. Jedna od mera za spreavanje takvog
procesa je primena niskolegiranih elika sa poveanom otpornou prema koroziji (weathering
steel), ija je otpornost na koroziju ak 4-6 puta vea u odnosu na ugljenine elike.
Slika 11.4 - a) Uticaj sredine na brzinu korozije elika sa poveanom korozionom otpornou;
b) Uporeenje sa obinim elikom
Naime, dodavanjem manjih koliina (do 3%) elemenata kao to su bakar (Cu), nikl (Ni) i
hrom (Cr) eliku, dobija se gui povrinski sloj re finije sitnozrne strukture, koji hemijski reaguje sa atmosferskim sumporom. Kao rezultat, stvaraju se nerastvorljive bazine sulfatne soli
koje spreavaju stvaranje pora u formiranom sloju re. Na taj nain, dobijeni atherentni, slabopropustljivi, tanak sloj re, praktino u potpunosti spreava dalju koroziju i time iskljuuje potrebu za primenom nekog od dodatnih sistema pasivne zatite.
Debljinu ovog sloja, odnosno umanjenje debljine elementa, koje iznosi do 0,25 mm nakon
perioda od 4-5 godina, treba uzeti u obzir pri dimenzionisanju. Treba istai da ovakvi elici poseduju iste mehanike i tehnoloke osobine kao i standardni konstrukcioni elici, a neznatno su
skuplji. Korozione osobine i uporeenje sa obinim elikom prikazani su na slici 11.4.
Ipak, ni ovakavim nainom postizanja korozione otpornosti ne moe se u svim sluajevima
postii potpuna efikasnost. Do formiranja sloja re slabe propustljivosti moe doi samo u
uslovima cikline promene vlane i suve sredine, pa se, na primer, u sluaju konstantne vlanosti ovakav sloj ne moe formirati. Takoe, puni efekat se ne moe postii ni u sluaju poveane
koncentracije soli u vazduhu.
212
2.1.5 Oblikovanje elinih konstrukcija

Jo jedan vid aktivne zatite elinih konstrukcija od korozije, koji treba posebno istai
i o kome svaki projektant treba da vodi rauna, predstavlja oblikovanje elinih konstrukcija i njihovih elemenata na nain koji je celishodan sa aspekta zatite od korozije. Uz
ostale mere aktivne zatite, primenom ovakvog pristupa konstrukcijskom oblikovanju, korozija eline konstrukcije, a samim tim i potreba za primenom razliitih sistema pasivne
zatite, moe se svesti na najmanji obim. Time se moe postii ne samo smanjenje trokova pasivne zatite, ve i ekonominost zbog niskih trokova obnove takve zatite u periodu
eksploatacije objekta.
Generalno, potrebno je projektovati konstrukcije tako da se u to veoj meri sprei nagomilavanje raznih neistoa i vlage. Odgovarajuim nagibima krovnih povrina, postavljanjem otvora i odvodnih cevi, ugraivanjem parnih brana, obezbeenjem prirodnog, a ukoliko
je to potrebno i vetakog provetravanja, potrebno je efikasno evakuisati atmosferske padavine i kondenzat. Takoe je vano i obezbediti pristupanost svim delovima konstrukcije,
kako bi bilo mogue obavljati periodine preglede i obnavljanje zatite od korozije.
U narednom tekstu istaknuti su osnovni principi kojih se treba pridravati prilikom oblikovanja konstrukcijskih elemenata i njihovih veza i spojeva.
2.1.5.1 Nosai
Sa stanovita korozione zatite, puni limeni nosai predstavljaju povoljnije reenje u
odnosu na reetkaste nosae. Njihove velike ravne povrine pogodne su za obavljanje postupaka ienja i nanoenja sistema zatite, pa i za sprovoenje kontrole, to rezultira boljim kvalitetom. Veu korozionu otpornost imaju sanduasti limeni nosai u odnosu na
jednozidne limene nosae.
Pri ojaanju ovakvih nosaa povoljnije je usvojiti pojasne lamele promenljivih dimenzija zavarene sueonim avovima nego dodatne lamele zavarene ugaonim avovima (slika
11.5). Ukruenja limenih nosaa treba oblikovati na nain prikazan na slici 11.6, ili ih izbei, ukoliko je to mogue sa stanovita njihove statike funkcije.
Slika 11.5 - Oblikovanje punih nosaa
213
Slika 11.6 - Oblikovanje poprenih ukruenja punih nosaa
Reetkasti nosai, zbog svoje razuene konstrukcije, brojnih otrih ivica, vornih limova i zazora, koji predstavljaju mesta pogodna za zapoinjanje korozije (tzv. "korozione
take"), nepovoljniji su sa korozionog aspekta. Prilikom oblikovanja ovakvih nosaa potrebno je, stoga, teiti izbegavanju takvih mesta. Najpovoljniji su reetkasti nosai bez
vornih limova, formirani direktnim zavarivanjem okruglih, zatim etvorougaonih upljih
profila, pa najzad otroivinih profila (slika 11.7).
Slika 11.7 - Oblikovanje reetkastih nosaa
2.1.5.2 Popreni preseci

to se oblika poprenih preseka tie, poeljno je primenjivati preseke sa manjim odnosom povrine predviene za zatitu od korozije i teine (O/G >m2/t@), jer se tako postie
ekonominost predvienog sistema antikorozione zatite.
Slika 11.8 - Oblikovanje viedelnih tapova
214
Mogunost pojave i brzina irenja korozije zavise od oblika poprenih preseka. Sa tog
aspekta, najveu korozionu otpornost imaju okrugli, zatim etvorougaoni uplji profili, pa
otroivini profili. U sluaju viedelnih i otvorenih preseka (slika 11.8), u cilju nesmetanog nanoenja, ili obnove zatite, propisane su minimalne vrednosti razmaka d1 i d2, u zavisnosti od visine preseka h (tabela 11.2).
Tabela 11.2 - Minimalne vrednosti razmaka kod viedelnih profila
Razmak
d1 t h/2
d1 t h
d2 t 120 mm
d2 t 120+0,767(h300)
d2 t 350 mm
Visina preseka
Nanoenje zatite
h
h
Prskanjem
Premazivanjem etkama
h d 300 mm
300 < h < 600
h t 600 mm
Elemente elinih konstrukcija zatvorenog neprohodnog poprenog preseka, radi spreavanja unutranje korozije, potrebno je hermetiki zatvarati poklopcima koji se zavaruju
na njihovim krajevima. Takvi elementi zatiuju se samo sa spoljne strane. Izuzetno, elementi elinih konstrukcija III klase ne moraju se hermetiki zatvarati zavarivanjem, ako
su njihove unutranje povrine zatiene od korozije i ukoliko im je obezbeeno dobro
provetravanje i odvodnjavanje. Panju treba usmeriti i ka orijentaciji poprenih preseka,
naime, treba teiti da popreni preseci budu postavljeni tako da ne zadravaju vodu (slika
11.9).
Slika 11.9 - Poloaj otvorenih preseka u konstrukciji
2.1.5.3 Spojna sredstva

Spojevi i spojna sredstva, takoe, predstavljaju kritina mesta sa stanovita korozije. U
odnosu na mehanika spojna sredstva zavarivanje ima prednost u smislu prevazilaenja
problema korozije. Ipak, treba izbegavati isprekidane avove, jednostrane ugaone i nepotpuno provarene sueone avove, jer zazori koji u tim sluajevima figuriu predstavljaju
"korozione take" (slika 11.10). Takoe je potrebno otkloniti sve neravnine, ispupenja i
215
zareze na povrini avova, jer oni onemoguavaju stvaranje ravnomernog sloja zatite i time naruavaju njegov kvalitet.
Slika 11.10 - Oblik zavarenih avova
2.1.5.4 Meuspratne konstrukcije

U ovom sluaju, vaan faktor predstavljaju temperaturni uslovi iznad i ispod meuspratne konstrukcije. Ukoliko je prostor zagrejan sa obe strane betonske ploe, dovoljno je
primeniti posebnu zatitu ili potpuno zaptivanje podunih zazora u spoju nosaa ili vatrootporne obloge sa betonskom ploom. U sluaju primene prefabrikovanih betonskih ploa,
alternativa zaptivanju podunih zazora je nanoenje poboljane zatite od korozije na dodirnu povrinu nosaa meuspratne konstrukcije i betonske ploe (slika 11.11).
Ukoliko postoji razlika u zagrejanosti prostora sa razliitih strana betonske ploe, ili u
sluaju ivinih nosaa uz fasadnu oblogu, potrebno je postaviti parnu branu po celom obimu vatrootporne obloge i izvriti dobro zaptivanje u spoju sa betonskom ploom i fasadnom oblogom (slika 11.12a). Ukoliko je primenjen vatrootporni sloj, ili u odsustvu bilo
kakve zatite od poara, neophodno je izvriti poboljanu zatitu od korozije po celom obimu nosaa (slika 11.12b).
U sluaju betonskih ploa sa profilisanim limovima, kritina mesta za pojavu kondenzata, a time i za pojavu korozije, predstavljaju uplji prostori izmeu gornjeg pojasa nosaa meuspratne konstrukcije i trapezastog lima, te je potrebno sprovesti njihovu poboljanu zatitu (slika 11.13a). Ukoliko je elini nosa obloen vatrootpornom oblogom, vri se
utiskivanje vatrootpornih umetaka u upljine izmeu profilisanog lima i nosaa, a po obimu vatrootporne obloge postavlja se parna brana (slika 11.13b).
216
Slika 11.11 - Mere zatite u sluaju iste temperature iznad i ispod betonske ploe
Slika 11.12 - Mere zatite u sluaju: a) ivinih nosaa; b) razlike temperature

iznad i ispod betonske ploe
217
Slika 11.13 - Mere zatite u spoju nosaa i betonske ploe sa profilisanim limovima
2.1.5.5 Stubovi u obimnim zidovima i stope stubova

Kada ispuna obimnih zidova i stubovi lee u istoj ravni, pri emu je materijal ispune
beton bez prslina, nije potrebno primeniti zatitu od korozije dodirnih povrina. U sluaju
primene zidane ispune, odgovarajua zatita se mora predvideti (slika 11.14).
Slika 11.14 - Mere zatite u spoju elinog stuba i zidne ispune
218
U cilju zatite od korozije stopa elinih stubova, potrebno je izdii betonski temelj
najmanje 20 cm iznad terena, a oblik temelja prilagoditii brzom oticanju vode sa mesta
kontakta elika i betona (slika 11.15).
Slika 11.15 - Oblikovanje stope stubova
2.2 MERE PASIVNE ZATITE OD KOROZIJE

Pasivna zatita elinih konstrukcija od korozije ostvaruje se:
premaznim sredstvima,
metalnim prevlakama koje se mogu ostvariti postupcima toplog cinkovanja ili metalizacije,
kombinovanjem zatitnih premaza i metalnih prevlaka, tzv. Dupleks-sistemima.
2.2.1 Priprema povrina elinih konstrukcija za zatitu od korozije

Da bi se izvela kvalitetna zatita od korozije, neophodno je prethodno pripremiti povrinu eline konstrukcije. Priprema obuhvata uklanjanje masnoa, neistoa, kovarina od
valjanja i arenja, re i stranih materija (kao to su oteeni delovi postojeih premaza ili
prevlaka i sl.) sa elinih povrina. Pravilnikom o tehnikim merama i uslovima za zatitu
elinih konstrukcija od korozije definisana su tri stepena ienja elinih povrina, ija
primena zavisi od vrste eline konstrukcije, stanja elinih povrina, uslova sredine i
predvienog sistema zatite od korozije:
I stepen - potpuno uklanjanje neistoa i uklanjanje slabo vezanih delova kovarine,
re i stranih materija,
II stepen - potpuno uklanjanje neistoa i uklanjanje slabo vezanih delova kovarine,
re i stranih materija do te mere da na elinoj povrini smeju ostati samo tamne
pore, odnosno tragovi premaza,
III stepen - potpuno uklanjanje neistoa, kovarine, re i stranih materije - sve do
istog metala.
219
Kod nas ipak najeu primenu nalazi gradacija stepena istoe elinih povrina definisana svetski poznatom i priznatom vedskom normom SIS 055900. Kategorizacija stepena istoe povrina definisana ovim standardom, sa opisom odgovarajuih bitnih obeleja pripreme povrina, prikazana je tabelom 11.3, a poreenje sa klasifikacijama usvojenim u Nemakoj, Velikoj Britaniji i SAD dato je u tabeli 11.4.
Tabela 11.3 - Kategorizacija stepena istoe povrina prema SIS 055900
Stepen
istoe
Sa 1
Sa 2
Sa 2
Sa 3
Bitna obeleja pripreme elinih povrina

Odstranjeni su samo slabo vezani slojevi bui, re i drugih naslaga
(videti sliku 11.16d).
Skoro u potpunosti su odstranjeni bu, ra i ostale naslage tako da na povrini
smeju ostati samo veoma vrsto vezani ostaci ovih slojeva
(kao kod uzorka na slici 11.16e).
Bu, ra i ostale naslage su odstranjene u toj meri da njihovi ostaci ostaju
uoljivi na povrini samo kao blage senke pora
(videti uzorak na slici 11.16f).
Bu, ra i ostale naslage su u potpunosti odstranjene
(kada se povrina posmatra bez uveanja)
Tabela 11.4 - Poredbena klasifikacija stepena istoe povrina nekih zemalja

vedska
SIS 055900
Sa 1
Sa 2
Sa 2
Sa 3
Nemaka
DIN 55928-Deo 4
Sa 1
Sa 2
Sa 2
Sa 3
Velika Britanija
BS 4232
SAD
SSPC-Vis
Trei kvalitet
Drugi kvalitet
Prvi kvalitete
SP 7
SP 6
SP 10
SP 5
Do kog stepena istoe treba otkloniti naslage sa povrine elika, zavisi od zahteva odgovarajueg sistema za zatitu od korozije koji e se primeniti. Za uobiajene sisteme zatitnih slojeva, zadovoljava stepen istoe Sa 2, a za unutranje povrine zatvorenih
zgrada ve i stepen istoe Sa 2. Naime, pokazalo se da ranije uobiajeno postavljani zahtev za postizanjem stepena istoe Sa 3, povezan sa znatno viim trokovima, najee nema opravdanja, s obzirom da u mnogim sluajevima ne obezbeuje proporcionalno poboljanje delotvornosti primenjenog sistema zatite.
Pored klasifikacije stepena istoe povrina pripremljenih za nanoenje sistema zatite
od korozije, nemaki DIN 55928-Deo 4 definie i sledea stanja nepripremljenih povrina
(klase zaralosti povrina):
A - povrina elika zahvaena slojem bui, uglavnom bez re,
B - povrina elika sa zapoetim ljuspanjem bui i zapoetim procesom ranja,
C - povrina elika kod koje je bu ili odstranjena ili zahvaena rom, ali postoje samo malobrojne za oko vidljive brazgotine od re,
220
D - povrina elika kod koje je bu zahvaena rom i postoje mnogobrojne za oko vidljive brazgotine od re.
Radi boljeg sagledavanja navedenih klasifikacija, na slici 11.16 prikazani su primeri
uzoraka za poreenje stanja povrina i stepena istoe pripremljenih povrina.
a) "A"
b) "B"
c) "C"
d) Sa 1
e) Sa 2
f) Sa 2
Slika 11.16 - Primeri za poreenje: stanja nepripremljenih povrina (a, b, c); stanja pripremljenih povrina (d, e, f)
U okviru pripreme elinih povrina sprovode se tehnoloke operacije odmaivanja,

ienja, otpraivanja i prethodne zatite.
Odmaivanje se vri brisanjem istim krpama ili etkama natopljenim rastvaraima
masnoe, kao i u posebnim ureajima za odmaivanje. Nakon odmaivanja sve eline
povrine moraju se obrisati suvim, istim krpama.
Za ienje elinih povrina primenjuju se sledei postupci:
ienje mlazom abraziva (peskarenje) je najee primenjivani postupak, koristi se
za dostizanje drugog i treeg stepena ienja i pri najveem stepenu zaralosti povrine. Zasniva se na usmeravnju mlaza abraziva (elinih zrnaca ili kvarcnog peska) pod pritiskom, pod odreenim uglom, na elinu konstrukciju. Za ovaj postupak mogu se koristiti rune ili automatske protone peskare;
ienje plamenom je postupak ienja eline povrine oksiacetilenskim plamenom
i pogodnim gorionikom, uz zagrevanje do 150 C. Ovim postupkom moe se ostvariti
drugi stepen ienja. Ne sme se primenjivati za materijale debljine do 6 mm;
ienje hemijskim sredstvima vri se potapanjem elinih povrina u rastvore neorganskih ili organskih kiselina. Primenjuje se za one delove elinih konstrukcija
koje se, s obzirom na oblik i mere, mogu istiti ovim putem. Mora se primeniti u
sluaju zatite od korozije toplim cinkovanjem;
221
Mainsko ienje je postupak koji se obavlja uz pomo specijalnog mainskog alata i ureaja (specijalnih ekia, rotacionih elinih etki, brusilica i dr.). Moe se
primeniti u sluaju jake re ili vrste kovarine;
Runo ienje obavlja se pomou ekia, strugalice, lopatice ili eline etke. Pogodno je za ienje manje pristupanih delova koji se ne mogu istiti mainskim
putem. Za runo ienje ne sme se upotrebljavati dleto.
Nakon ienja elinih povrina, mora se izvriti njihovo otpraivanje i to usisavanjem, ili oduvavanjem praine mlazom komprimovanog vazduha.
Prethodna zatita elinih konstrukcija izvodi se pomou vo-prajmera (wash-primer),
i-prajmera (etch-primer), ili sredstva za ispiranje povrina, a predstavlja privremenu zatitu oiene povrine do nanoenja osnovnog premaza ili drugog sredstva zatite od korozije.
2.2.2 Premazna sredstva

Primena zatitnih premaza najee je primenjivani nain zatite elinih konstrukcija
od korozije. Premazna sredstva predstavljaju materije koje posle suenja na vazduhu ostavljaju suvi film kao zatitnu prevlaku. Nanose se runim postupkom (etkom, pitoljem ili
valjkom), mainskim postupkom, ili automatskim postupkom, zavisno od oblika eline
konstrukcije i njenih delova koje treba zatititi.
Zatitni premaz moe biti osnovni i pokrivni. Osnovni premaz se nanosi u jednom ili
dva sloja, a pokrivni u dva ili tri sloja. Prvi osnovni premaz na bazi uljanog minijuma nanosi se, po pravilu, etkama neposredno nakon pripreme eline povrine u radionici i njegova trajnost iznosi oko 6 meseci. Ostali premazi mogu se naneti na gradilitu nakon zavrene montae eline konstrukcije.
Premazna sredstva sadre tri osnovne komponente: pigment, vezivno sredstvo i rastvara. Pigment se sastoji od finih vrstih estica koje daju boju i tvrdou premaznom sredstvu. Vezivno sredstvo na bazi ulja ili smole vezuje estice pigmenta i tako stvara tvrd i athezivan film. Rastvara smanjuje viskozitet vezivnog sredstva. Savremena premazna sredstva kao rastvara koriste vodu.
Danas postoji irok spektar zatitnih premaza na bazi uljanih boja, alkidnih i epoksidnih smola, vinila, poliestera, poliuretana, bitumena, hlor-kauuka, neorganskih silikata itd.
Svi zatitni premazi, do odreene mere, proputaju vlagu i kiseonik i osetljivi su na UV
zrake i dejstvo hemikalija, to ograniava njihovu trajnost, pa treba predvideti periodino
obnavljanje premaza. Generalno govorei, trajnost zatitnih premaza raste sa poveanjem
ukupne debljine, koja zavisi od agresivnosti sredine i iznosi oko 100-300 . Ona moe iznositi i 5 do 10 godina, ukoliko se sprovede propisana tehnologija i izvri pravilan izbor sistema premaza.
2.2.3 Metalne prevlake

Zatita od korozije moe se ostvariti i oblaganjem povrine elika drugim metalom. Za
zatitu elinih konstrukcija najvie se koriste cink i aluminijum, a postupci za njihovo nanoenje su toplo cinkovanje i metalizacija. Dobijena zatita ima po pravilu veu trajnost
nego zatitni premazi, i efikasna je u sluaju sredine sa jaim korozionim agensima, kao i
kod konstrukcija sa oteanim uslovima za obnovu zatite. Trajnost prevlake od cinka ilustrovana je na slici 11.17.
222
Slika 11.17 - Trajnost prevlake od cinka
2.2.3.1 Toplo cinkovanje

Postupak toplog cinkovanja je naao primenu kod svih vrsta elinih konstrukcija u
graevinarstvu, mainstvu, rudarstvu, poljoprivredi, industriji, kao i kod velikog broja proizvoda za domainstvo i kod drugih proizvoda kod kojih se koriste elementi od tankog lima. Ovaj postupak se primenjuje i kod betonskih konstrukcija u jako agresivnim sredinama kod kojih se vri toplo cinkovanje armature.
Postupak toplog cinkovanja (slika 11.18) sastoji se od sledeih operacija:
Mehaniko uklanjanje neistoa, kao to su kovarina, troska od zavarivanja, pesak
od peskarenja i dr;
Hemijsko ienje eline konstrukcije od masnih mrlja, boje, ulja i drugih neistoa potapanjem konstrukcije u razblaeni rastvor hlorovodonine kiseline, ime se
povrina nagriza i omoguava bolje nanoenje prevlake od cinka (slika 11.18a);
Ispiranje u kadi sa vodom (slika 11.18b);
Potapanje eline konstrukcije u kadu sa rastopom ili rastvorom topitelja (flusa),
tzv. flusovanje (slika 11.18c);
Suenje konstrukcije zagrejanim vazduhom u pei (slika 11.18d);
Potapanja eline konstrukcije u kadu sa rastopljenim cinkom (slika 11.18e), pri emu se elik zagreva do temperature od 450 qC, uz zadravanje od oko 1,5-5 minuta.
Na povrini elika formiraju se razliiti slojevi legura gvoa i cinka, preko koje se
nakon izvlaenja iz kade za cinkovanje stvara ist sloj cinka.
Hlaenje konstrukcije u kadi sa vodom (slika 11.18f).
223
Slika 11.18 - Postupak toplog cinkovanja
S obzirom na osobenosti ovog naina zatite, potrebno je, ve prilikom projektovanja i

konstruisanja eline konstrukcije, obratiti panju na odgovarajue karakteristike elemenata konstrukcije predvienih za toplo cinkovanje.
Veliina delova koji mogu da se cinkuju uslovljena je veliinom kada koje su na raspolaganju. Najee se, ukoliko su dimenzije elemenata usaglaene sa dimenzijama kade, elini elementi celi potapaju u kadu. Duina kade kree se od 5-20 m, irina do 2,0 m i dubina do 2,2 m. Ukoliko su dimenzije elemenata vee od dimenzija kade, element se potapa
u cink iz dva puta (slika 11.19a). Elementi od upljih profila velikog prenika se cinkuju
okretanjem iznad kade (slika 11.19b). U ovim sluajevima dolazi do neravnomernog zagrevanja delova konstrukcije, to moe da izazove znatne deformacije.
Slika 11.19 - Toplo cinkovanje velikih elemenata
U osnovi su sve vrste graevinskog elika pogodne za toplo cinkovanje, ali se u sluaju
elika sa poveanim sadrajem silicijuma (iznad 0,3%) moe dogoditi da legirajui sloj
gvoe-cink bude deblji od uobiajenog. To poveava stepen zatite, ali moe uticati na
smanjenje prionljivosti prevlake. Ukoliko se elini materijal pre toplog cinkovanja hladno
oblikuje, moe se preporuiti primena elika postojanih na promenu sastava.
224
S obzirom na visoku temperaturu od 450 qC, potrebno je na upljim elementima predvideti otvore za provetravanje. Naime, prilikom ovakvog zagrevanja moe doi do isparavanja zarobljene vlage i stvaranja pritiska veeg od 200 atm. a time i do eksplozije.
Postupak toplog cinkovanja naroito pogoduje zatiti od korozije lakih konstrukcija i
konstrukcija sa velikim stepenom izloenosti povrina, s obzirom na male trokove pripreme i mogunost ravnomernog nanoenja gustog sloja manje debljine. Prosene i minimalne vrednosti mase prevlake i odgovarajue debljine, za razliite debljine materijala, u sredinama sa normalnim atmosferskim uslovima, prikazane su u tabeli 11.5
Tabela 11.5 - Minimalne vrednosti mase cinkane prevlake sa odgovarajuim debljinama
Elementi
konstrukcije
Prosena masa
prevlake iz svih
ugovorenih
uzoraka
(najmanje)
Odgovarajua
debljina prevlake
(oko)
g/m2
500
Elementi od elika
debljine
t>5 mm
Elementi od elika debljine
5mmttt1mm
Elementi od elika
debljine
t<1 mm
Zavrtnjevi i epovi sa navojnicom
prenika
I>9 mm
Elementi od
livenog elika i
livenog gvoa
Odgovarajua
debljina
prevlake
(oko)
Pm
Najmanja masa
prevlake na
svakom
pojedinanom
ugovorenom
uzorku
g/m2
71
450
64
Pm
Regulie se ugovorom izmeu naruioca i isporuioca
350
50
300
43
375
54
300
43
500
71
450
64
2.2.3.2 Metalizacija
Pod metalizacijom se podrazumeva vrsta zatite eline konstrukcije od korozije ostvarena prskanjem rastopljenog metala (cinka, aluminijuma ili olova) pitoljem. Athezija nanetog sloja postie se mehanikim prijanjanjem za povrinu. Klasifikacija prevlaka dobijenih ovim postupkom, prema najmanjoj debljini, data je u tabeli 11.6.
Za eline povrine predviene za metalizaciju zahteva se ienje do treeg stepena
mlazom abraziva. S obzirom na stroge zahteve pripreme povrine trokovi izrade su vei,
ali se mogu smanjiti u sluaju veih serija istovetnih elemenata konstrukcije. Prednost
ovog postupka je mogunost zatite elemenata proizvoljnih dimenzija.
225
Tabela 11.6 - Klasifikacija metalnih prevlaka

Metal koji se nanosi
Cink
Aluminijum
Olovo
Oznaka
Zn
Zn
Zn
Zn
Al
Al
Al
Pb
Pb
Pb
M 40
M 80
M 120
M 200
M 120
M 200
M 300
M 300
M 500
M 1000
Najmanja debljina >P@

40
80
120
200
120
200
300
300
500
1000
Metalne prevlake dobijene postupkom metalizacije mogu se popunjavati ili zatititi

premazima.
2.2.3.3 Kombinovane prevlake

Kada je potrebno obezbediti dugotrajnu zatitu od korozije, na primer u sluaju agresivne industrijske ili primorske sredine, ili kod konstrukcija na kojima je zbog nepristupanosti oteano obnavljanje zatite, kao to su stubovi dalekovoda, televizijski, radio i reflektorski stubovi i jarboli, krovni i fasadni elementi, lake eline konstrukcije, ograde i
peake staze mostova, svoju primenu sve vie nalaze kombinovane prevlake.
Ovakve prevlake, poznatije kao "Dupleks sistemi", formiraju se nanoenjem zatitnih
premaza preko metalnih prevlaka, i uz redovnu kontrolu i obavljanje pravovremenih popravki i obnove premaza, mogu imati praktino neogranieni vek trajanja.
2.3 SISTEMI ZATITE OD KOROZIJE

Sistemi zatite od korozije predstavljaju kombinacije premaza ili prevlaka odredenih
propisanih debljina. Prema uslovima kojima se izlau eline konstrukcije, razlikuju se sistemi zatite za:
sredine sa normalnim atmosferskim uslovima - podruja udaljena od gradova, industrijskih objekata i morske obale,
sredine sa industrijskim atmosferskim uslovima - podruja u neposrednoj blizini elezara, termoelektrana, pilana i sl.
sredine sa primorskim atmosferskim uslovima - podruja priobalnog pojasa i kontinentalnog dela izloenog uticaju primorske klime,
sredine sa ekstremno agresivnim atmosferskim uslovima - sredine sa visokim sadrajem korozionih agenasa odnosno sa izuzetno agresivnim korozionim agensima, u
blizini fabrika hemijskih sredstava, koksara, fabrika koe, hartije, celuloze i sl.
konstrukcije koje lee u vodi,
konstrukcije koje lee u zemlji,
226
konstrukcije i delovi od elika koji su u dodiru sa drugim graevinskim materijalom.

Na izbor vrste i sistema zatite od korozije utiu sledei faktori:
znaaj, veliina i poloaj objekta,
korozioni uslovi sredine,
uslovi eksploatacije objekta,
konstrukcijske karakteristike objekta (primenjeni materijal, konstrukcijsko oblikovanje elemenata i spojeva),
mogunost pregleda i odravanja eline konstrukcije,
tehnike i finansijske mogunosti za izgradnju objekta,
estetski kriterijum.
Znaajan faktor predstavlja i trajnost predviene zatite od korozije. Prema ovom kriterijumu, organske premaze treba primenjivati za krau i srednju trajnost zatite, premazi veih debljina i metalne prevlake obezbeuju duu trajnost, a u sluaju potrebe za izuzetno
dugakom trajnou svoju primenu nalaze kombinovane prevlake.
Pravilnikom o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije, zatitna sredstva razvrstana su u vie grupa i dat je tabelaran pregled ovih sredstava sa
navedenom klasom konstrukcija za koje se mogu primeniti, potrebnim brojem i minimalnom debljinom slojeva koje treba naneti, za razliite uslove sredine.
2.4 KONTROLA KVALITETA I ODRAVANJE ZATITE

OD KOROZIJE
Na trajnost i ekonominost zatite od korozije, pored odgovarajueg izbora sistema zatite, svakako utiu i kvalitet izabranog zatitnog sredstva, kao i tehnologija izvoenja zatite i priprema povrina. Stoga je neophodno, u toku izvoenja radova na zatiti od korozije, vriti kontrolu svake radne operacije, i upotrebljavati iskljuivo materijale sa atestom
(potvrdom o kvalitetu) izdatim od strane za to ovlaene organizacije.
Pre nanoenja zatitnih sredstava mora se kontrolisati podobnost pripremljene eline
povrine. U sluaju premaznih sredstava treba kontrolisati i stanje prethodnog sloja premaza, odnosno utvrditi da li je premaz potpuno suv i bez nedostataka kao to su oteenja izazvana kiom, poroznost, mrekanje, pojava pokoice i sl. Debljina premaza ili prevlake,
kao i celog sistema zatite kontrolie se prema standardu JUS C.A1.558.
Trajnost zatite od korozije zavisi i od njegovog odravanja u ispravnom stanju. U tom
cilju neophodno je povremenim pregledima utvrditi stanje zatite, kao i obim i prirodu
eventualnih nedostataka, kao to su naprsline, mehurii, ra, odvajanje premaza od podloge, raspadanja premaza i prevlake i sl. Utvrene nedostatke sistema zatite od korozije treba otkloniti u najkraem roku, deliminim popravkama, obnavljanjem premaza, ili izvoenjem novog kompletnog sistema zatite, u zavisnosti od stanja postojeeg sistema zatite.
12
PROJEKTOVANJE ÊLI^NIH
KONSTRUKCIJA ZA DEJSTVO PO@ARA
1 GENERALNI KONCEPT ZATITE OD POARA
Pod pojmom poar se podrazumeva nekontrolisano gorenje ijom se vatrom ugroavaju materijalne vrednosti i ljudski ivoti. Dejstvo poara je stihijsko i zavisi od velikog broja parametara.
Potreba za istraivanjem ponaanja konstrukcija u poaru i iznalaenjem najbolje zatite od poara je velika, na ta ukazuje stalno uveanje broja i tetnih posledica od poara u
inostranstvu, a posebno u naoj zemlji. Prema zvaninim podacima u svetu u poarima godinje strada 2-6% stambenih zgrada, 40-50 hiljada ljudi izgubi ivot i nastanu ogromne
materijalne tete. Na slici 12.1 prikazani su primeri posledica poara na jednom industrijskom objektu (slika 12.1a) i na jednom hotelskom objektu (slika 12.1b).
Dugi niz godina se smatralo da je primena noseih konstrukcija od elika sa stanovita
dejstva poara mnogo nepovoljnija u odnosu armiranobetonske konstrukcije. Savremeni
pristup projektovanju konstrukcija izloenih dejstvu poara, zasnovan na obimnim eksperimentalnim istraivanjima sprovedenim u okviru mnogobrojnih nacionalnih i meunarodnih organizacija, meutim, podrazumeva uvoenje jedinstvenog kriterijuma sigurnosti protiv poara za sve graevinske materijale noseih konstrukcija. Primenom savremenih metoda i u oblasti elinih konstrukcija mogu se postii vrlo strogi zahtevi u pogledu poarne
otpornosti, uz smanjenje uea zatite od poara u ukupnoj ceni objekta.
Osnovni ciljevi zatite od poara graevinskih konstrukcija su:
poveanje bezbednosti korisnika objekta od poara,
smanjenje ivotnog rizika ljudi ukljuenih u gaenje poara,
pojednostavljenje operacije gaenja poara,
ogranienje irenje poara na susedne prostorije i objekte,
smanjenje koliine zapaljivih materijala koji e verovatno biti zahvaeni poarom,
odgovarajua podela objekta na poarne sektore i
smanjenje teta nastalih pri poaru.
228
Slika 12.1 - Primeri posledica poara
Generalno, pravilan pristup zatiti od poara podrazumeva projektovanje objekata na

nain koji obezbeuje da u sluaju pojave poara ne doe do njegovog irenja koje bi
ugrozilo ljude u poetnim stadijumima ili izazvalo ruenje konstrukcije, ime se omoguava bezbedna evakuacija korisnika objekta.
Osnovni cilj bezbednosti od poara je smanjenje rizika od gubitka ljudskih ivota i materijalnih dobara, naravno sa najveom panjom usmerenoj ka sigurnosti ljudi. Dobar i prikladan koncept sigurnosti od poara podrazumeva primenu kako sistema aktivne zatite
(npr. rano otkrivanje poara, gaenje poara i sl.), tako i sistema pasivne zatite (npr. obezbeenje zahtevane poarne otpornosti konstrukcije, pregraivanje objekta na posebne poarne sektore itd.). Izbor sistema poarne sigurnosti zavisi od verovatnoe pojave poara i
od rizika po linu sigurnost korisnika objekta.
Pri razmatranju verovatnoe pojave poara treba voditi rauna o sledeem:
delatnosti koja se obavlja u objektu i sadrini zapaljivih materijala,
vrsti objekta (npr. vee dimenzije poarnih sektora poveavaju rizik),
aktivnoj prevenciji poara (npr. postojanje detektora dima i sistema automatskih
rasprivaa vode smanjuje verovatnou pojave poara).
Pri razmatranju rizika po linu sigurnost treba imati u vidu broj ljudi u objektu, njihovu
starost, zdravstveno stanje, spratnost objekta i potrebno vreme za evakuaciju, kao i mogunost irenja dima i vatre na udaljene delove objekta ili susedne objekte.
Pored ovih faktora, na izbor stepena i oblika zatite od poara utiu i materijalni trokovi usled oteenja objekta, gubici opreme i dobara sadranih u objektu, potencijalni
prekidi proizvodnje, oteenja susednih objekata i okoline, kao i razni drugi faktori.
Na izbor vrste i obima mera zatite od poara utie veliki broj parametara, a rezultat
tog izbora ne treba da bude maksimalna mogua zatita, ve zatita prema potrebama u
svakom konkretnom sluaju. U skladu sa tim, savremen pristup podrazumeva maksimalno
iskorienje efekata primarne zatite od poara, koja je prvenstveno usmerena ka optoj sigurnosti i zatiti ljudi. Sa druge strane, upotreba sekundarne zatite od poara (primena
izolacionih materijala ili sistema hlaenja vodom), usmerene prevashodno samom objektu
i materijalnim dobrima, smanjuje se na najmanju moguu meru.
Projektovanje elinih konstrukcija za dejstvo poara
229
U mere primarne zatite spadaju:

povoljno oblikovanje prostora objekta sa stanovita poarne otpornosti,
upotreba materijala sa manje izraenim poarnim osobinama,
primena elemenata nosee konstrukcije sa poveanom poarnom otpornou (meuspratne konstrukcije od profilisanih limova sa ispunom od betona, elini stubovi
sa betonskom ispunom ili oblogom, upotreba spoljnih stubova i dr.),
podela objekta na posebne poarne sektore primenom poarnih zidova,
obezbeenje bezbednih puteva za evakuaciju,
postavljanje otvora za odvod gasova i toplote,
instaliranje ureaja za otkrivanje i gaenje poara (sprinkler sistemi).
Ovakav pristup omoguava znatno smanjenje kotanja zatite od poara, koja uzima
uea u ukupnoj ceni konstrukcija od elika i do 30%, bez ugroavanja opte sigurnosti.
2 DEJSTVO POARA NA KONSTRUKCIJE

2.1 POARNA OTPORNOST, KLASE POARNE OTPORNOSTI
Poarna otpornost graevinske konstrukcije, ili dela konstrukcije, definie se kao vremenski period tokom koga ona ispunjava postavljene funkcionalne zahteve. Ti zahtevi mogu se postaviti u pogledu:
funkcije nosivost (element nosi optereenje),
funkcije celovitosti (element ne dozvoljava prolaz poaru) i
funkcije izolacije (element usporava irenje toplote provoenjem).
Dostizanje graninog stanja pri dejstvu poara zapravo predstavlja trenutak kada konstrukcija ili njen element vie ne zadovoljava jednu od nevedene tri funkcije, to je posledica pada mehanikih svojstava materijala ugraenih u elemente konstrukcije. Pri tome se
funkcija nosivosti zahteva za nosee elemente kao to su stubovi i gredni nosai, funkcije
celovitosti i izolacije za pregradne elemente i nenosee zidove, a sve tri funkcije moraju
zadovoljiti nosei zidovi ili tavanice.
U veini zemalja, poarna otpornost konstrukcija se definie preko otpornosti pojedinih
elemenata. Dokazivanje otpornosti konstrukcije, odnosno elementa konstrukcije pri dejstvu poara moe se predstaviti kroz zadovoljenje sledeeg uslova:
t z tu
(12.1)
gde je:
tz zahtevano vreme poarne otpornosti (klasa poarne otpornosti),
tu utvreno vreme poarne otpornosti, koje moe biti odreeno eksperimentalnim putem,
primenom analitikih metoda ili primenom tabela, dijagrama ili empirijskih formula.
Zahtevana poarna otpornost za nosee konstrukcijske elemente definisana u propisima
veine zemalja predstavljena je u jedinicama vremena (1/2,...,3h i vie) i predstavlja propisano minimalno vreme u kome konstrukcija ili njen element ne sme dostii granino stanje, u uslovima standardnog poara. Prema veliini zahtevane poarne otpornosti, konstrukcije, odnosno elementi konstrukcija, svrstavaju se u odgovarajue klase poarne otpornosti (F30,...,F240).
230
Zahtevana poarna otpornost, odnosno, klasa poarne otpornosti konstrukcija i konstrukcijskih elemenata utvruju se na osnovu vaee nacionalne ili internacionalne tehnike regulative. Ova veliina se propisuje za razliite vrste konstrukcija, a prilikom njenog
odreivanja potrebno je voditi rauna o svim parametrima od uticaja kao to su:
namena i uslovi korienja objekta,
gabaritne mere objekta,
lokacija i uticaj sredine,
vrsta i intenzitet mogueg poara,
mogunost elemenata da zadre stabilnost konstrukcije u uslovima poara,
postojanje ureaja za detekciju i gaenje poara,
raspoloive vatrogasne snage i uslovi snabdevanja vodom.
Klasifikacija objekata i njihovih delova u razliite klase poarne otpornosti prikazana
je u tabeli 12.1.
Tabela 12.1 - Klase poarne otpornosti
Klasa poarne otpornosti
Trajanje otpornosti prema

poaru (min)
F 30
30
F 60
60
Oznaka
Zadrava poar
Otporan na poar
F 90
90
F 120
120
Visokootporan na poar
F 180
180
U nacionalnim tehnikim regulativama mnogih zemalja vrednosti zahtevanih poarnih

otpornosti precizno su definisane, kako za razliite tipove elemenata konstrukcije, tako i u
zavisnosti od spratnosti i namene objekta, povrine i visine poarnih sektora objekta i sl. U
naoj tehnikoj regulativi, ova problematika tretirana je u vrlo ogranienom obimu. Izvrena je samo podela tipova graevinskih konstrukcija prema njihovoj poarnoj otpornosti,
koja je definisana standardom JUS U.J1.240 i prikazana u tabeli 12.2. Prema istom
standardu, stepen otpornosti protiv poara zgrade definisan je kao vrednost koju ima pojedini deo konstrukcije sa najmanjom poarnom otpornou.
231
Tabela 12.2 - Tipovi konstrukcija prema unutranjoj otpornosti prema poaru

Vrsta
graevinske
konstrukcije
Nosivi zidovi
Nosivi stubovi
Nosive grede
Meuspratne
konstrukcije
Krovni
pokriva
Nenosivi
pregradni i
fasadni zidovi
Konstrukcija
evakuacionog
puta
Zidovi
Meuspratne
konstrukcije
Otvori
Jugoslovenski
standard za
ispitivanje Poloaj
otpornosti
prema poaru
Stepen otpornosti prema poaru [h]

za standardne tipove konstrukcije
I
II
III
IV
V
bez
mala
srednja
vea
velika
otpornosti otpornost otpornost otpornost otpornost
U.J1.090
U.J1.100
U.J1.114
1/2
1,0
2,0
3,0
U.J1.114
1/4
1/2
1,0
2,0
1/4
1/2
3/4
1,0
1/4
1/4
1/4
1/4
1/4
1/2
1,0
2,0
3,0
1,0
1,0
1,5
2,0
3,0
1/2
1/2
1,0
1,5
2,0
1/2
1/2
1,0
1,0
1,5
U.J1.140
Unutar
poarnog
sektora
U.J1.090
U.J1.090
U.J1.110
U.J1.160
Granica
poarnog
sektora
2.2 STANDARDNA IZLOENOST POARU

Poar predstavlja nekontrolisanu pojavu, zavisnu od velikog broja parametara. Stoga i
standardizacija modeliranja dejstva poara nije ni najmanje jednostavan poduhvat. Uslovi
ispitivanja elemenata u ispitnoj pei u cilju odreivanja njihove otpornosti u uslovima dejstva poara precizno su propisani meunarodnim standardom ISO 834, kome odgovara
JUS U.J1.070/1984, a koji je 1994. godine usvojen kao JUS ISO 834 i u naoj zemlji. Propisano je standardno zagrevanje, nain merenja, optereenja uzorka i sl. Zavisnost temperature vazduha u poarnom prostoru od vremena trajanja standardnog poara, definisana
je standardnom krivom:
T T0 = 345 log10 (8t + 1)

gde je:
t vreme [min],
T temperatura pei u trenutku t [C],
T0 temperatura pei u trenutku t = 0 [C],
Kriva definisana prethodnim izrazom prikazana je na slici 12.2.
(12.2)
232
Slika 12.2 - Standardna poarna kriva
Evrokodom 1: Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije - Deo 1-2: Dejstva na konstrukcije izloene poaru, definisane su Nominalne poarne krive, tri razliite konvencionalne krive zagrevanja u poarnim uslovima, koje su usvojene za klasifikaciju i verifikaciju poarne otpornosti primenom analitikih postupaka prorauna.
Standardna poarna kriva, koja odgovara standardu ISO-834, data je kao:
g = 345 log10 (8t + 1) + 20
(12.3)
gde je:
g temperatura vazduha u poarnom sektoru [C],
t vreme [min].
Ova kriva predviena je za predstavljanje poara sa preteno celuloznim tipom
poarnog optereenja (goriva).
Eksterna poarna kriva, data je kao:
g = 660(1 0,687 e 0,32 t 0,313 e 3,8t ) + 20
(12.4)
gde je g temperatura vazduha u okruenju elementa [C].

Ova kriva predviena je za predstavljanje uslova poara kome su izloeni spoljni elementi konstrukcije postavljeni van spoljnih zidova objekta.
Hidrokarbonska (ugljovodonina) kriva, data je kao:
g = 1080(1 0,325 e 167 t 0,675 e 2,5t ) + 20
(12.5)
gde je g temperatura vazduha u poarnom sektoru [C].

Ova kriva predviena je za predstavljanje poara sa hidrokarbonskim tipom poarnog
optereenja (goriva).
Evrokod 1 Deo 2-2 definie projektni, raunski poar (Design fire), kao odreeni razvoj poara definisan za raunske svrhe i primenu analitikih postupaka prorauna poarne
233
otpornosti. Prikazane poarne krive predstavljaju jedan od naina predstavljanja raunskog

poara.
2.3 REALNI POAR

Savremene metode projektovanja, zasnovane na analizi ponaanja konstrukcija u uslovima realnog poara, doivljavaju progresivan razvoj poslednjih godina. Ove metode podrazumevaju paljivo razmatranje:
namene objekta,
verovatnoe pojave poara,
adekvatne formulacije faktora sigurnosti.
U nacionalnim i meunarodnim tehnikim regulativama irom sveta, preovlaujuu primenu imaju metode zasnovane na standardnoj izloenosti dejstvu poara. Krive koje opisuju
ovakav model, meutim, ne predstavljaju prirodni poar na potpuno adekvatan nain.
U realnom (stvarnom, prirodnom) poaru moemo izdvojiti tri glavne faze, ilustrovane
na slici 12.3.
Slika 12.3 - Prikaz razvoja stvarnog poara
U prvoj fazi, zapaljivi materijal poinje da gori. Temperatura je neravnomerna u razliitim delovima poarnog prostora i javlja se postepeno irenje vatre.
U drugoj fazi, prosena temperatura u prostoru raste. Kada dostigne vrednost oko 500 C,
dolazi do iznenadnog prelaza u stanje u kome celokupna povrina svih gorivih materija biva
zahvaena poarom, pojave poznate kao fle-over (flashover) i poar se u potpunosti razvija.
Nakon toga, temperatura vazduha rapidno raste do maksimalne vrednosti, esto preko
1000 C, i praktino postaje ravnomerna po itavom poarnom prostoru.
234
Nakon ove faze, koliina gorivog materijala poinje da se smanjuje i temperatura vazduha opada.
Na intenzitet i duinu trajanja pojedinih faza realnog poara utiu sledei faktori:
uslovi ventilacije,
koliina i raspored zapaljivih materijala (poarno optereenje),
brzina sagorevanja ovih materijala,
geometrija poarnog sektora,
termike karakteristike obimnih zidova.
U narednom tekstu bie prikazan uticaj navedenih faktora na razvoj poara, odnosno
nain njihovog uvoenja u proraun prema Evrokodu 1 Deo 2-2.
2.3.1 Poarno optereenje

Poarno optereenje Q definie se kao ukupna koliina energije osloboena sagorevanjem svih zapaljivih materija u poarnom prostoru. To podrazumeva kako sadraje objekta, tako i elemente konstrukcije.
Specifino poarno optereenje q predstavlja poarno optereenje po jedinici povrine.
U zavisnosti od karakteristine referentne povrine razlikujemo:
specifino poarno optereenje u odnosu na povrinu osnove poarnog sek qf,k
tora Af,
specifino poarno optereenje u odnosu na obimnu povrinu poarnog sek qt,k
tora At, koja ukljuuje povrinu svih otvora.
Alternativna primena obimne povrine At proizilazi iz injenice da njena veliina predstavlja jedan od osnovnih parametara od uticaja na toplotnu ravnoteu u poarom zahvaenom poarnom sektoru.
Osnov za analitike postupke prorauna poarne otpornosti predstavljaju karakteristine vrednosti poarnog optereenja i specifinog poarnog optereenja.
Karakteristina vrednost poarnog optereenja Qfi,k definisana je kao:
Q fi , k = M k ,i H ui mi i = Q fi , k ,i [MJ]
(12.6)
gde je:
Mk,i koliina zapaljivog materijala [kg ],
Hui neto kalorina vrednost (toplotna mo) zapaljivog materijala [MJ/kg],
mi
faktor koji opisuje osobinu sagorevanja, za preteno celulozne materijale moe se
usvojiti konzervativna vrednost 1,0 i
faktor procene zatienih poarnih optereenja, uzima vrednosti od 0,0 do 1,0.
!i
Uticaj vlanosti materijala na toplotnu mo moe se uzeti u obzir na sledei nain:
H u = H uo (1 0,01 u ) 0,025 u
gde je:
u
procentualni sadraj vlage i
Huo kalorina vrednost suvog materijala.
Karakteristina vrednost specifinog poarnog optereenja qk definisana je kao:
(12.7)
235
qk = Q fi ,k / A [MJ/m2]
(12.8)
gde je:
A
povrina osnove Af poarnog sektora, ili ukupna unutranja obimna povrina poarnog sektora At, koje daju respektivno qf,k i qt,k.
Niz statistikih istraivanja sprovedeno je u vedskoj, Nemakoj, vajcarskoj i SAD u
oblasti poarnog optereenja stambenih i administrativnih zgrada, kola, bolnica i drugih
javnih objekata. Neki od rezultata za karakteristine vrednosti specifinog poarnog
optereenja qk na osnovu fraktila od 80%, datih u preporukama ECCS-a (European Convention for Constructional Steelwork), prikazani su u tabeli 12.3.
Tabela 12.3 - Karakteristine vrednosti specifinog poarnog optereenja prema ECCS-u
Tip poarnog sektora
Specifino poarno optereenje qf,k "MJ/m2#
STANOVI:
Spavae sobe
Dnevne sobe
KANCELARIJE:Tehnike
Administrativne
KOLE:
Osnovne
Srednje
HOTELI:
Sobe
BOLNICE:
Sobe
630
510
720
640
370
400
80
420
Evrokod 1 Deo 2-2 daje mogunost odreivanja vrednosti specifinog poarnog optereenja u zavisnosti od namene objekta, prema tabeli 12.4. klasifikacija objekata u grupe I,
II, ..., V, preputena je nadlenosti nacionalnih standardizacija.
Tabela 12.4 - klasifikacija prema poarnom optereenju
Klasa
qf,k "MJ/m2#
I
II
III
IV
V
250
500
1000
1500
2000
Na osnovu karakteristine vrednosti specifinog poarnog optereenja qk moe se odrediti proraunska vrednost specifinog poarnog optereenja qd, koja predstavlja ulazni podatak za analitike postupke za proraun poarne otpornosti, data kao:
qd = $q $n qk
gde je:
(12.9)
236
$q koeficijent sigurnosti koji zavisi od posledica loma i uestalosti poara, definisan odgovarajuim nacionalnim standardom i
$n koeficijent sigurnosti kojim se uzimaju u obzir primenjene mere aktivne zatite, takoe
definisan odgovarajuim nacionalnim standardom.
2.3.2 Uslovi ventilacije

Za vreme trajanja poara, brzina porasta temperature zavisi od koliine kiseonika rapoloive za sagorevanje i od rasipanja energije kroz zidove i otvore. Uticaj ovih faktora (uslova ventilacije) uzima se u obzir preko faktora otvora O, definisanog kao:
O=
Av h
At
[m1/2]
(12.10)
gde je:
O
faktor otvora, sa ogranienjem 0,02 O 0,2 [m1/2],
ukupna povrina vertikalnih otvora [m2],
ukupna unutranja obimna povrina poarnog sektora [m2], ukljuujui sve otvore,
srednja visina vertikalnih otvora [m].
Na osnovu vrednosti ovog faktora, za poarne sektore manje povrine osnove
(Af < 100 m2), bez otvora u krovu, moe se odrediti faktor ventilacije wf, na sledei nain:
Av
At
h
wf =
Af
At O
[]
(12.11)
Za sve ostale sluajeve, u obzir se uzima uticaj kako vertikalnih, tako i horizontalnih
otvora, a faktor ventilacije se dobija na osnovu sledeeg izraza:
w f = (6,0 / H ) 0,3 0,62 + 90(0,4 v ) 4 /(1 + bv h ) 0,5 []

gde je:
%v = Av / Af
(12.12)
odnos povrine vertikalnih otvora u obimnim zidovima i povrine osnove

poarnog sektora, u granicama 0,025 v 0,25 ,
%h = Ah / Af
odnos povrine horizontalnih otvora u krovu i povrine osnove poarnog

sektora,
bv
= 12,5(1 + 10 v v2 ) 10,0 i
visina poarnog sektora [m].
2.3.3 Termike karakteristike materijala

Jo jedan od faktora od kojih zavisi razvoj poara predstavljaju i termika svojstva materijala ugraenog u obimne povrine poarnog sektora. Osnovna veliina kojom se opisuju i kombinuju ova svojstva je veliina toplotne inercije b, definisana kao:
2 1/2
b = c [J/m s K]
(12.13)
237
gde je:
&
toplotna provodljivost [W/mK],
'c toplotni kapacitet u [J/m3K], gde je gustina u [kg/m3] a c specifina toplota materijala u [J/kgK].
U sluaju kada se materijal ugraen u obimne povrine sastoji iz vie razliitih slojeva,
toplotna inercija definie se izrazom:
b=
si ci i
(12.14)
( si ci i / bi2 )
gde je:
si
debljina sloja i, a
ci, &i, bi termalna svojstva sloja i.
Ukoliko su materijali ugraeni u zidove, pod i plafon poarnog sektora razliiti, uvodi
se modifikacija toplotne inercije prema povrinama Atj (ukljuujui povrinu otvora) sa odgovarajuom vrednou toplotne inercije bj :
b=
b j Atj
Atj
(12.15)
2.4 PARAMETARSKI MODEL IZLOENOSTI POARU

Jo jedan nain za modeliranje izloenosti dejstvu poara osim preko nominalnih poarnih krivih, definisan u Evrokodu 1 Deo 2-2, predstavlja parametarski model, kod kog se zavisnost temperature i vremena predstavlja pomou parametarskih poarnih krivih. Ovakvim
modelom uzimaju se u obzir specifini fiziki parametri koji karakteriu uslove u poarnom
sektoru, odnosno, obuhvata se uticaj uslova ventilacije, specifinog poarnog optereenja i
termalnih karakteristika materijala ugraenog u obimne povrine poarnog prostora.
Parametarske poarne krive, s obzirom na prirodu realnog poara, definiu se na razliit nain za fazu porasta temperature (fazu zagrevanja) i fazu pada temperature (fazu hlaenja).
Parmetarska kriva za fazu zagrevanja definie se kao:
*
g = 1325(1 0,324 e 0,2 t 0,204 e 1,7 t 0,472 e 19t ) ,
t* = t
(12.16)
gde je:
temperatura u poarnom prostoru [C],
(g
t
vreme [h],
)
O
b
= (O / b )2 /(0,04 / 1160) 2 [],

faktor otvora definisan u 2.3.2, u granicama 1000 b 2000 [m1/2],
toplotna inercija definisana u 2.3.3, u granicama 1000 b 2000 [J/m2s1/2K].
Parametarska kriva za fazu hlaenja definie se kao:
238
g = max 625 ( t * t d* )
za
td* 0,5
g = max 250( 3 td* )(t * td* )
za
0,5 < td* < 2
g = max 250(t * td* )
za
td* 2
(12.17)
gde je:
(max maksimalna temperatura u fazi zagrevanja za t * = td* [C],
td*
= (0,13 10 3 qt , d ) / O [h] i
qt,d
raunska vrednost specifinog poarnog optereenja definisana u 2.3.1, pri emu je:
qt , d = q f , d A f / At i 50 qt , d 1000 MJ/m 2 .
2.5 EKVIVALENTNO VREME TRAJANJA POARA

Razliiti naini modeliranja poara na raspolaganju ostavljaju dva pristupa. Prvi, koji
ukljuuje zadovoljavanje zahtevane poarne otpornostii od 30 do 240 min na nain definisan standardom tj. u uslovima standardnog poara i drugi, koji ukljuuje stvarne krive zagrevanja. Kao prirodna posledica javila se potreba za uvoenjem univerzalnog i fleksibilnog reenja, koje omoguava uzimanje u obzir intenziteta stvarnog poara uz korienje
rezultata standardnog poarnog testa. Upravo takav pristup je primenjen i predstavljen
konceptom ekvivalentnog vremena trajanja poara.
Ekvivalentno vreme trajanje poara te je period vremena tokom koga se isti efekti poara indikovani zagrevanjem, deformisanjem ili lomom, ostvare u strukturnoj komponenti
pri uslovima standardnog i stvarnog poara. Ovakva definicija ilustrovana je slikom 12.4.
U praksi se za ekvivalentno vreme trajanje poara moe koristiti proraunska vrednost:
t e ,d = q f ,d k b w f
= qt ,d k b wt
[min]
(12.18)
gde je:
qd
proraunska vrednost specifinog poarnog optereenja definisana u 2.3.1 [MJ/m2],
w
faktor ventilacije definisan u 2.3.2, pri emu je wt = w f At / A f i
faktor konverzije [minm2/MJ].
Faktorom konverzije uzimaju se u obzir termike karakteristike materijala koji okruuje konstruktivne elemente. U sluaju kada se ne zahteva tanija procena termikih svojstava materijala u okruenju, moe se usvojiti vrednost kb=0,07. U suprotnom, fakor konverzije zavisi od toplotne inercije, prema tabeli 12.5.
kb
239
Slika 12.4 - Odreivanje ekvivalentnog vremena trajanja poara
Tabela 12.5 - Faktor konverzije

b
[J / m s
2 1/2
kb
K
[minm
/ MJ
b > 2500
0,04
720 b 2500
0,055
b < 720
0,07
240
3 PONAANJE ELIKA NA POVIENIM

TEMPERATURAMA
U cilju predvianja ponaanja elinih konstrukcija, odnosno odreivanja otpornosti
elemenata elinih konstrukcija izloenih dejstvu poara, neophodno je poznavati svojstva
elika na povienim temperaturama.
Problem procene poarne otpornosti elinih konstrukcija sastoji se iz termikog problema sa jedne i mehanikog problema sa druge strane. Poznavanje termikih i naponskodeformacijskih karakteristika elika i njihove promene sa porastom temperature, predstavlja, stoga, osnov za analizu ponaanja elinih konstrukcija pri dejstvu poara.
Elementi konstrukcije u poarnom prostoru okrueni su zagrejanim vazduhom sa koga
se toplota prenosi putem konvekcije i zraenja, dok se kroz elemente toplota dalje prenosi
provoenjem. Pojava provoenja toplote opisuje se Furijeovom (Furier) diferencijalnom
jednainom u kojoj, kao parametri, figuriu termike karakteristike materijala: toplotna
provodljivost & i specifina toplota c, veliine zavisne od temperature elika.
Promena temperature znaajno utie na mehanika svojstva materijala, i to tako to sa
porastom temperature dolazi do njihovog pogoranja. Od posebnog znaaja je razmatranje
sledeih svojstava: napona i deformacije (*-+ dijagrama, granice razvlaenja, modula elastinosti), kao i termikog izduenja.
Kao jednu od naroito povoljnih osobina elika, treba istai mogunost ponovnog korienja elika koji je pretrpeo poar. Naime, obini, neojaani elici imaju sposobnost potpunog vraanja u prvobitno stanje nakon hlaenja. elici kod kojih je primenjen neki od
postupaka za poboljanje nemaju ovu osobinu, s obzirom da prilikom zagrevanja dolazi do
naruavanja kristalne strukture formirane tehnologijom poboljanja.
Zakoni promene termikih i naponsko-deformacijskih karakteristika elika na visokim
temperaturama zavise od velikog broja parametara, pa se do njih moe doi samo eksperimentalnim putem. U cilju utvrivanja ovih zakona promene u svetu je izvren veliki broj
eksperimentalnih istraivanja. S obzirom na injenicu da su uslovi vrenja eksperimenata
od velikog uticaja na dobijene rezultate, rezultati se kreu u irokom opsegu. Ispitivani
uzorci mogu se razlikovati po obliku, dimenzijama, hemijskom sastavu. Osobenosti se javljaju u pogledu opreme za ispitivanje kao i tumaenju dobijenih rezultata. Razlika se moe javiti u tipu goriva koje se koristi prilikom ispitivanja u ispitnoj pei, vrsti vatrostalnog
materijala ugraenog u zidove pei za ispitivanje, to vodi ka razliitim uslovima konvekcije i zraenja i na taj nain utie na protok toplote. Kao posledica ovih razliitosti javlja
se prirodna potreba za sistematizacijom dobijenih rezultata, odnosno za utvrivanjem jedinstvenih zakona promene navedenih svojstava materijala predstavljenih u vidu jednaina, dijagrama ili tabelarnih prikaza, pogodnih za primenu u iroj praksi.
241
3.1 MEHANIKA SVOJSTVA ELIKA NA POVIENIM

TEMPERATURAMA
U toku razvoja poara javljaju se visoke temperature vazduha (i preko 1000 C) usled
kojih dolazi do zagrevanja elemenata nosee konstrukcije. Sa porastom temperature dolazi
do osetne promene mehanikih svojstava elinog materijala, pa time i kapaciteta nosivosti, kao to se moe videti sa slike 12.5.
Slika 12.5 - Dijagrami *-+ za razliite vrednosti temperature elika:

a) za elik S 235; b) za elik S 355
Od posebnog znaaja za analizu ponaanja elinih konstrukcija na povienim temperaturama je poznavanje promene granice razvlaenja ( fy,() i modula elastinosti (Et,() u
funkciji temperature. U sluaju primene elementarne teorije plastinosti pri analizi ponaanja, poznavanje celokupnog naponsko-deformacijskog dijagrama nije potrebno, ve samo
poznavanje promene odnosa granice razvlaenja na razliitim temperaturama ( fy,() i granice razvlaenja na sobnoj temperaturi ( fy,20). Dijagrami koji ilustruju promenu ovih parametara sa porastom temperature prikazani su na slici 12.6.
Slika 12.6 - Promena granice razvlaenja i modula elastinosti sa porastom temperature
242
Za praktinu primenu analitikih postupaka prorauna poarne otpornosti, Evrokodom 3

Deo 1-2 definisani su radni dijagrami za elik pri razliitim visokim temperaturama, kao
krive zadate matematikim modelom prikazanim na slici 12.7 i definisanim u tabeli 12.6.
Tabela 12.6 - Matematiki model - dijagrama elika na povienim temperaturama
Oblast dilatacije
Napon *
Tangentni modul elastinosti
+,+p,(
+ Ea,(
Ea,(
+p,(<+<+y,(
f p , c + (b / a ) a 2 ( y , ) 2
0.5
b( y , )
a a 2 ( y , ) 2
+y,( ,+,+t,(
fy,(
+t,( <+<+u,(
f y , [1 ( t , ) /( u , t , )]
+=+u,(
Parametri
p , = f p , / Ea ,
y , = 0,02 t , = 0,15
0, 5
u , = 0,20
a 2 = ( y , p , )( y , p , + c / Ea , )
b 2 = c( y , p , ) Ea , + c 2
Funkcije
c=
( f y , f p, )2
( y , p , ) Ea , 2( f y , f p , )
Slika 12.7 - Matematiki model - dijagrama elika na povienim temperaturama
U izrazima koji definiu pojedine delove krivih figuriu sledei parametri, iji je odnos
sa odgovarajuim vrednostima na sobnoj temperaturi prikazan je na slici 12.8:
243
fy, , fp, granica razvlaenja i granica proporcionalnosti za temperaturu elika a i

modul elastinosti elika koji odgovara linearno-elastinoj oblasti za
Ea,
temperaturu elika a.
Slika 12.8 - Pad mehanikih svojstava elika sa porastom temperature prema ENV 1993-1-2
Na osnovu prethodno definisane zavisnosti napona i deformacije i usvojene promene

relevantnih parametara sa porastom temperature, konstruisani su - dijagrami za razliite
vrednosti temperature, prikazani na slici 12.9. Uvoenje efekta ovravanja elika, doputeno je samo za temperature manje od 400 C, i to samo ako se moe dokazati da tako
uveani naponi ne dovode do pojave lokalnog gubitka stabilnosti.
Slika 12.9 - Alternativni - dijagram sa uvoenjem efekta ojaanja
244
Pojava termikog irenja, u uslovima poara, moe za posledicu imati poveanje deformacija, ukoliko su uslovi oslanjanja takvi da se element moe slobodno iriti, ili poveanje
napona, ukoliko je takvo irenje spreeno. U realnim konstrukcijama uslovi oslanjanja nisu idealni, mogunost elastinog ili plastinog pomeranja u izvesnoj meri uvek postoji, to
utie na smanjenje nastalih termikih napona. Ukoliko spojevi ili susedni elementi konstrukcije mogu da prihvate termiko irenje razmatranog elementa, ova pojava nee imati
tetnih posledica. Meutim, ukoliko to nije mogue izduenje elementa moe dovesti do
pojave pukotina u materijalima kao to su beton ili cigla, pa ak i do kolapsa noseih zidova. Uticaj termikog irenja na kapacitet nosivosti same eline konstrukcije, u praktinim
sluajevima, esto se zanemaruje.
Koeficijent termike dilatacije elika zavisi od njegove temperature. Ova zavisnost, definisana prema Evrokdu 3 Deo 1-2, ilustrovana je na slici 12.10.
Slika 12.10 - Promena termike dilatacije elika !/! sa porastom temperature
Za potrebe jednostavnih proraunskih modela predvienih istim predstandardom kao

aproksimacija se moe usvojiti linearna zavisnost -!/!=14'10-5'((a.20).
3.2 TERMIKE KARAKTERISTIKE ELIKA NA POVIENIM

TEMPERATURAMA
Toplotna provodljivost elika opada sa porastom temperature sve do vrednosti od oko
750 C, nakon koje zadrava praktino konstantnu vrednost. Za raunske svrhe, za sve vrste i kvalitete elika, Evrokodom 3 Deo 1-2 definisana je zavisnost toplotne provodljivosti
& od temperature elika, prikazana na slici 12.11, a za potrebe uproenih postupaka prorauna data je mogunost usvajanja aproksimativne vrednosti &=45 W/mK.
245
Slika 12.11 - Promena toplotne provodljivosti sa porastom temperature
Promena u kristalnoj strukturi elika, do koje dolazi na temperaturi od oko 700 C, ima
vaan uticaj na ponaanje, odnosno, nain promene specifinog toplotnog kapaciteta elika. Za raunske svrhe, za sve vrste i kvalitete elika, definisana je zavisnost specifine toplote c i temperature, prikazana na slici 12.12, a za potrebe uproenih postupaka prorauna data je mogunost usvajanja aproksimativne vrednosti c=600 J/kgK.
Slika 12.12 - Promena specifine toplote sa porastom temperature
3.3 FAKTOR PRESEKA

Brzina porasta temperature elinog elementa zavisi od njegove mase i obimne povrine, pa se tako laki elementi kao to su ronjae ili reetkasti nosai mnogo bre zagrevaju
od tekih stubova.
Stopa zagrevanja datog preseka opisuje se njegovim faktorom preseka A/V, koji predstavlja odnos parametra povrine A izloene zraenju i konvekciji, i mase koja direktno zavisi od povrine poprenog preseka V. U tabeli 12.7 dat je pregled vrednosti faktora preseka za najee tipove poprenih preseka.
246
Tabela 12.7 - Faktor preseka
A 2 h + 4b 2t w
=
V
V
A 2 h + 2b
=
V
V
A 2 h + 2b
=
V
V
A 2h + 3b 2t w
=
V
V
A 2h + b
=
V
V
A 2h + b
=
V
V
A
b
1
=
=
V bt t
A 2 h + 4b 2t w
=
V
V
A 2h + b
=
V
V
U nekim zemljama (Severna Amerika i Australija), kao analogan pokazatelj koristi se odnos povrine preseka i mase. Ova dva faktora su ekvivalentna s tim to velikom faktoru preseka koji je u upotrebi u Evropi odgovara mala vrednost faktora koji se koristi u Americi.
4 SISTEMI ZATITE OD POARA

Najee korieni sistemi za postizanje poarne otpornosti elinih konstrukcija obuhvataju upotrebu:
nezatienih (izloenih) elinih elemenata velike masivnosti ili izraene otpornosti,
elinih profila integrisanih u tavanice ili zidove objekta,
izolacije,
spregnutih elemenata od elika i betona i
sistema hlaenja vodom.
Izbor efikasnog sistema zatite od poara zavisi, pre svega, od tipa objekta i konstruktivnog sistema. Kratak pregled razliitih sistema zatite i mogunosti postizanja poarne
otpornosti pojedinim sistemima, prikazan je u tabeli 12.8.
247
Tabela 12.8 - Sistemi zatite od poara

Sistem zatite od
poara
Mogua postignuta poarna

otpornost
Komentar
Nezatieni elik
Mogue je dostii poarnu

otpornost 30, ak i 60 min, u
zavisnosti od nivoa optereenja
i faktora preseka A/V.
Uobiajena oblast primene je kod

zgrada manje spratnosti, otvorenih
garaa, krovnih konstrukcija i
spoljnih elemenata.
Integrisani elini
elementi
Visoka poarna otpornost, sve

do 120 min.
Ovaj sistem je esto jeftiniji od

konvencionalnog sistema nanoenja izolacionog materijala.
Izolacija
Moe se ostvariti bilo koja ISO

klasa poarne otpornosti.
Uobiajeni sistem zatite.
Spregnuti
elementi

Vei kapacitet nosivosti omoguava primenu vitkijih elemenata.
Hlaenje vodom

Veoma sloen sistem koji zahteva

paljiv pristup projektovanju.
4.1 NEZATIENI ELIK

Kao to je ve naglaeno, sa porastom temperature dolazi do pada mehanikih svojstava elika. Za raunske svrhe, definisana je temperatura od 1200 C za koju se uzima da
odgovara efektivnoj granici razvlaenja fy=0. U stvarnosti, meutim, granica razvlaenja
ne pada do nule sve do temperature topljenja elika (1500 C), a takva temperatura se nikada ne javlja tokom poara.
Napon konstrukcijskog elementa u poarnom proraunu obino ne prelazi 50% njegove granice razvlaenja na sobnoj temperaturi. Usled toga, elementi izloeni ravnomernom
zagrevanju pri poaru, a koji nisu izloeni izvijanju, ostae stabilni sve do kritine temperature od 550 C pa i vie, to zavisi od konstrukcijskog sistema i nivoa optereenja u
uslovima poara.
Dodavanjem, na primer, hroma, molbidena ili nekih drugih legirajuih elemenata eliku, moe se ublaiti pogoranje mehanikih svojstava elika. U skorije vreme, japanska
elina industrija je proizvela legirani konstrukcioni elik, takozvani vatrootporni elik, sa
garantovanom vrednou granice razvlaenja na temperaturi od 600 C od 2/3 standardne
granice razvlaenja na sobnoj temperaturi. Tehnika proizvodnje elika sa poboljanim mehanikim svojstvima na povienim temperaturama, prema tome, ne predstavlja problem.
Problem predstavljaju visoki trokovi proizvodnje takvog produkta.
Kao to je ve objanjeno, poarna otpornost elinog elementa zavisi od njegovog
faktora preseka. Element sa niim odnosom A/V e se zagrevati sporije od elementa sa veom vrednou ovog faktora, pa e zahtevati manje izolacije za postizanje iste poarne otpornosti. Teki profili imaju tako niske odnose A/V, pa stoga i tako spore stope zagrevanja,
da do loma ne dolazi u okviru 1/2 h u uslovima standardnog testa, ak i kada su nezatieni. Stubovi, koji se zagrevaju na sve etiri strane i koji imaju A/V < 50 m1, mogu se kori-
248
stiti bez dodatne izolacije za klasu poarne otpornosti 1/2 h (slika 12.13). Grede, koje se
zagrevaju na tri strane, mogu se koristiti nezatiene za klasu 1/2 h kada je njihov faktor
preseka A/V< 110 m1 (slika 12.14).
Slika 12.13 - Uticaj faktora preseka na poarnu otpornost stubova
Slika 12.14 - Uticaj faktora preseka na poarnu otpornost greda
Poarna otpornost nezatienih elinih elemenata takoe moe biti poboljana i primenom metoda prorauna zasnovanih na realnim uslovima poara tj. uslovima ventilacije,
stvarnom poarnom optereenju i sl. Reenje kojem posebno treba obratiti panju u budunosti je termo-mehanika analiza parcijalno zagrevanih okvirnih nosaa, koja omoguuje
odreivanje globalnog strukturnog ponaanja sa realnim graninim uslovima. Ovakav pristup omoguava simulaciju lokalnih poara, uz prikaz unutranje preraspodele optereenja
usled pojave lokalnih plastinih zglobova. Tako dobijeni okviri, sa nezatienim gredama i
249
stubovima odgovarajue poarne otpornosti, mogli bi imati globalnu poarnu otpornost u

realnim uslovima i do 2 h.
4.2 INTEGRISANI STRUKTURNI ELEMENTI

Obino su elini elementi, na ovaj ili onaj nain, vezani za druge elemente objekta.
Oni mogu biti delimino ili totalno integrisani, na primer u zidovima ili tavanicama od betona, a to se moe iskoristiti kao prednost, s obzirom na njihova izolaciona svojstva. Poarna otpornost dobijena na ovaj nain moe biti prilino visoka i to do 120 min. Nekoliko
primera ovakvog sistema zatite elinih elementa od poara prikazano je na slikama
12.15 i 12.16.
Slika 12.15 - Integrisane eline grede
Slika 12.16 - Integrisani elini stubovi
250
4.3 IZOLACIJA
Izolacija elinih elemenata je trenutno najee korieni nain njihove zatite od poara. Kada konstrukcioni elini elementi treba da zadovolje stroge zahteve poarne otpornosti, mogu se se zatiti slojem izolacionog materijala, tako da elik nije direktno izloen
poaru. Takav materijal mora imati visok izolacioni kapacitet, poeljno je da bude nezapaljiv i da ostane neporemeen tokom normalne eksploatacije, a pre svega, tokom celog perioda zagrevanja. Materijal za izolaciju od poara treba da ima sledea svojstva:
da ne proizvodi dim i toksine gasove na povienim temperaturama,
dokazane izolacione karakteristike prema ISO-834 ili relevatnom nacionalnom standardu, nisku toplotnu provodljivost i toplotni kapacitet,
otpornost na atmosferske uticaje, u sluaju spoljne primene,
odgovarajuu mehaniku otpornost kako na sobnoj, tako i na povienim temperaturama, otpornost na udar i
mogunost dobrog vezivanja ili prijanjanja za elini element, kako usled porasta
temperature i deformacije elementa ne bi dolo do odvajanja ili pucanja zatitnog
materijala.
Pored ovih zahtevanih svojstava, poeljno je da takav proizvod ima i sledee kvalitete:
ekonomian materijal i nisku cenu primene, kao i atraktivnu zavrnu povrinu, ime se eliminie potreba za dodatnom zavrnom obradom.
Razvoj temperature elika kod zatienih elinih profila, osim od faktora preseka, zavisi i od termike provodljivosti & i debljine e izolacionog materijala. Na slici 12.17 prikazana je zavisnost vremena t (potrebnog za dostizanje razliitih temperaturnih nivoa (a) od
ovih faktora i faktora preseka, prema standardnoj ISO proceduri.
Slika 12.17 - Zavisnost vremena t potrebnog za dostizanje temperature elika (a

od faktora e' V /&' A
Materijali za izolaciju od poara se mogu podeliti na: izolacione table, sprej-obloge,

protivpoarne premaze, sputene plafone i zidne panele, titove od toplotnog zraenja i be-
251
ton, koji se moe koristiti i samo zbog ublaavanja efekata temperaturnog porasta bez
sprezanja sa elinim elementom.
4.3.1 Izolacione table

Izolacione table mogu biti od gipsa, mineralnih vlakana, lakih agregata kao to su perlit
i vermikulit i silikatnih vlakana. Izolacione table se fiksiraju za eline elemente lepljenjem, spojnicama ili zarafljivanjem. Cena im je prilino visoka, s obzirom na potreban
rad za njihovo privrivanje. Zbog kutijastog izgleda, pogoduju primeni kod vidljivih,
slobodnostojeih stubova. Kod primene ove vrste izolacije elinih elemenata, u cilju prevencije prodora toplih gasova kroz spojeve, neophodno je uzeti u obzir deformacije i skupljanje panela usled suenja.
Slika 12.18 - Izolacione table
4.3.2 Sprej-obloge
Sprej-obloge (slika 12.19) predstavljaju malter na bazi gipsa, mineralnih vlakana, ili lakih agregata kao to su perlit i vermikulit. Njihovo nanoenje je brzo i pogodno za prekrivanje kompleksnih oblika i spojeva. Nanose se u vlanom stanju, to moe predstavljati
problem u zimskim uslovima. Nanoenje sloja se moe vriti direktno na povrinu elika,
ili na metalnu mreu fiksiranu za elik. Cena im je i do 50% nia u odnosu na izolacione
table. Mana im je lo izgled.
Slika 12.19 - Sprej obloge
Ukoliko relativna vlanost vazduha nije visoka, primena ovog sistema zatite od poara
eliminie potrebu za primenom posebne zatite od korozije. U uslovima stalne vlanosti,
osnovni rizik ne predstavlja opasnost od korozije, ve potencijalni gubitak zatitnih svojstava zatitnog sloja.
252
4.3.3 Protivpoarni premazi

Protivpoarni premazi predstavljaju supstance sline bojama koje se nanose u tankom
sloju, debljine od oko 1 mm, pa su pogodni za zatitu vidljivih i istaknutih elemenata od
elika. Na niim temperaturama su inertni, ali sadre komponentu koja na temperaturama
od oko 150-300 C oslobaa gas. Ovaj gas naduvava premaz u debelu karbonsku penu, debljine i do nekoliko santimetara, koja obezbeuje toplotnu izolaciju elika koji se ispod nje
nalazi (slika 12.20).
a) vreme: 0 minuta
temp. u pei: 15 C temp. elika: 10 C
b) vreme: 2 minuta
c) vreme: 10 minuta
d) vreme: 20 minuta
Slika 12.20 - Obrazovanje zatitne pene
Osnovni premaz ovog sistema zatite nanosi se preko premaza za pripremu povrine
koji obezbeuje dobru atheziju osnovnog premaza za elik. Preko osnovnog premaza nanosi se pokrivni premaz koji sistem titi od vlage tokom eksploatacionog veka konstrukcije. Prema potrebi, preko ovako uraenog sistema moe se naneti jo jedan - dekorativni
premaz.
253
Protivpoarni tanki premazi, debljine do 5 mm, na bazi rastvaraa ili vode, obezbeuju
poarnu otpornost od 30 min i vie, mada se najee primenjuju za vatrootpornosti do
60 min. Primena veine ovakvih premaza je ograniena na unutranje elemente, mada postoje sistemi prilagoeni i za primenu na otvorenom.
Protivpoarni debeli premazi, debljina od 3 do 50 mm, na bazi epoksidnih smola, prevashodno se koriste kod hidrokarbonskih poara (sa hidrokarbonskim tipom goriva), sa
mnogo otrijim reimom zagrevanja u odnosu na poar kod standardnih konstrukcija. Primenu nalaze i u uslovima poveane vlanosti (npr. kod bazena), s obzirom da su vodootporni. Obezbeuju poarnu otpornost do 2 h. Mana im je velika debljina i vrlo visoka cena, koja se kree i do etiri puta vie od cene sprej-obloge.
Primena ovakvog sistema zatite, s obzirom da se u potpunosti moe naneti u radionici,
omoguava znatne utede u vremenu izgradnje objakata. Mogunost automatskog nanoenja, visok nivo kontrole kvaliteta, mala debljina u odnosu na druge sisteme, eliminacija
problema vezanih za rad na gradilitu naroito u sluaju nepristupanih delova konstrukcije, predstavljaju dodatne prednosti ovakvog sistema zatite od poara.
4.3.4 Sputeni plafoni i zidni paneli

Sputeni plafoni i zidni paneli slue kao tit i izolacija za grede, tavanice i stubove od
ekstenzivnog zagrevanja (slika 12.21). Istovremeno obezbeenje sigurnosti protiv poara i
drugih funkcija, kao to su toplotna izolacija, zvuna izolacija i estetska funkcija, rezultuje
znatnim smanjenjem trokova i predstavlja prednost primene ovakvih elemenata. Za ovakve sisteme zatite od poara ne postoje raunske metode za proraun zagrevanja elemenata od elika, ali se procena poarne otpornosti moe vriti putem interpolacije ili ekstrapolacije raspoloivih rezultata eksperimentalnih ispitivanja.
Slika 12.21 - Izolacioni paneli: a) sputeni plafoni; b) zidni paneli
254
4.3.5 titovi od toplotnog zraenja

titovi od toplotnog zraenja mogu biti tanki elini paneli i betonski titovi koji se primenjuju za zatitu spoljnih elemenata konstrukcija, postavljenih van obimnih zidova
objekta. Svoju zatitnu funkciju ostvaruju na taj nain to smanjuju izloenost ovih elemenata zagrevanju iz unutranjosti objekta zahvaenog poarom. Razliiti naini ovakve zatite spoljnih stubova prikazani su na slici 12.22.
Slika 12.22 - Zatita spoljnih stubova titovima
4.4 SPREGNUTE KONSTRUKCIJE OD ELIKA I BETONA

Kada su zahtevi poarne otpornosti strogi, alternativa konvencionalnoj zatiti elika od
poara je primena spregnutih elino-betonskih elemenata. U tom sluaju, beton uzima
uee u noenju optereenja i u isto vreme spreava irenje toplote do sredita poprenog
preseka elinog elementa.
Poarna otpornost nezatienih spregnutih betonskih ploa sa profilisanim limovima u
velikoj meri zavisi od oblika profilisanog lima. Kree se od 30 min za ploe sa profilisanim limom jednostavnog trapeznog oblika (slika 12.23a) do 90 min za ploe sa sloenijim
oblikom profilisanog lima (slika 12.23b). Poveanje poarne otpornosti se moe postii
merama kao to su vatrootporni sputeni plafoni, izolacione obloge ili dodatna elina armatura (koja nema statiku funkciju u normalnim uslovima ve samo u uslovima poara).
Na taj nain moe se postii poarna otpornost i do120 min.
Slika 12.23 - Tipini popreni preseci spregnutih ploa sa profilisanim limovima
Pored nosee funkcije, meuspratne ploe imaju i pregradnu funkciju (spreavanje irenja poara izmeu spratova). Primena spregnutih betonskih ploa sa profilisanim limovima, to se ovog kriterijuma tie, veoma je povoljna, s obzirom da i pri pojavi pukotina u
255
betonu elini lim spreava prodor plamena i vrelih gasova. Osim toga, rasprskavanje (otpadanje) betona je spreeno, to poveava sigurnost ljudi koji uestvuju u gaenju poara.
eline grede spregnute pomou modanika sa armiranobetonskom ili spregnutom ploom mogu biti potpuno izloene i delimino ili potpuno integrisane u beton (slika 12.24).
Mogue postignute poarne otpornosti dosta variraju i zavise od primenjenog sistema tj.
od stepena izloenosti elika, kao i eventualne primenjene dodatne zatite izloenih delova
preseka.
Slika 12.24 - Popreni preseci spregnutih greda
Poseban znaaj za ispunjenje zahteva poarne otpornosti konstrukcije ima ponaanje

stubova pri dejstvu poara. Jedan od naina za postizanje visoke poarne otpornosti konstrukcije je i primena spregnutih stubova od elika i betona.
Spregnuti stubovi mogu biti formirani na vie naina i mogu se podeliti na tri osnovna
tipa: stubovi sa ubetoniranim elinim profilom (slika 12.25a), stubovi I-profila izbetonirani izmeu noica (slika 12.25b) i stubovi od upljih elinih profila ispunjeni betonom (slika 12.25c). S obzirom da je termika provodljivost betona mala, toplota se kroz betonski
deo preseka iri mnogo sporije nego kroz elik. Na ovaj nain se stoga moe postii visoka
poarna otpornost spregnutih stubova.
Slika 12.25 - Osnovni tipovi spregnutih stubova
Poarna otpornost stubova sa potpuno ubetoniranim elinim profilom, koja moe biti i
preko 120 min, prvenstveno zavisi od kapaciteta nosivosti elinog profila, s obzirom da u
256
uslovima poara dolazi do preraspodele optereenja sa spoljanjeg betona. Ispitivanja pokazuju da poveanje dimenzije sloja betona oko elinog profila nije od veeg znaaja i da
preseci sa istim profilom, a razliitim spoljnim dimenzijama betona praktino imaju istu
klasu poarne otpornosti. Ni poveanje procenta armiranja nije od znaaja za poarnu otpornost, s obzirom na brzo zagrevanje armature. Kod ovakvih stubova, u uslovima poara,
osnovna uloga armature je da sprei prskanje betona i da obezbedi kompaktnost preseka.
Delimino ubetonirani spregnuti stubovi, koji se u praksi esto primenjuju, mogu postii poarnu otpornost od 120 min i vie. U ovom sluaju poduna armatura je zatiena
od brzog rasta temperature, pa zajedno sa rebrom elinog profila, doprinosi nosivosti i
krutosti preseka na povienim temperaturama. Radi sprezanja elika i betona potrebno je
uzengije zavariti za rebro elinog profila ili predvideti modanike za sprezanje. U cilju
postizanja vee poarne otpornosti preporuljivo je koristiti eline profile sa rebrom vee debljine.
Stubovi od upljih elinih profila ispunjeni betonom predstavljaju dosta jednostavno reenje postizanja poarne otpornosti. Meutim, s obzirom da je elini deo preseka direktno izloen dejstvu poara, postignute poarne otpornosti se kreu do 60 min za nearmirane stubove.
Naravno, uz primenu dodatne spoljne zatite elika ili dodatne armature, poarna otpornost koja se moe postii je i u ovom sluaju znatna, preko 120 min. Ona zavisi od kvaliteta betona i
vrste i koliine armature, s obzirom da na visokim temperaturama dolazi do preraspodele optereenja na unutranji armiranobetonski deo preseka.
4.5 HLAENJE VODOM

Primena nezatienih elinih konstrukcija je atraktivna kako sa arhitektonskog tako i
sa konstrukcijskog stanovita. Upotrebom sistema hlaenja vodom dobija se reenje koje
omoguava, ak i pri veoma strogim zahtevima poarne otpornosti, primenu izloene eline konstrukcije. Da bi se postiglo hlaenje eline konstrukcije vodom u sluaju poara
tj. uklanjanje toplote, a samim tim i odranje nosivosti, mogue je primeniti dva sistema:
uplji elini profili ispunjeni vodom i spoljni rasprivai vode.
U sluaju upljih elinih profila ispunjenih vodom efekti hlaenja vodom u uslovima
poara se sastoje od sledeih fizikih fenomena:
Apsorpcija toplote: voda sadrana u konstrukcijskim elementima poveava njihov toplotni kapacitet i na taj nain smanjuje temperaturu elika;
Odvoenje toplote cirkulacijom vode: usled razlike u gustini tople i hladne vode, topla voda se kree navie i biva zamenjena hladnom vodom koja dalje apsorbuje toplotnu
energiju;
Isparavanje vode: na povienim temperaturama dolazi do pojave isparavanja vode to
takoe utie na smanjenje tmeperature elika, jer se meavina pare i vode, zbog svoje manje gustine u odnosu na istu vodu, kree navie kroz sistem, a zatim se hladi i kondenzuje, npr. u vodenim cisternama na vrhu objekta.
U veini sluajeva, kombinuju se sva tri navedena efekta i mogue je svoenje maksimalne srednje temperature elika do oko 200 C (slika 12.26). Konstrukcijski elementi
mogu biti ispunjeni vodom trajno ili samo u sluaju izbijanja poara. U prvom sluaju treba voditi rauna o zamrzavanju vode i korozionim aspektima. Kod sistema kod koga se
konstantno vri cirkulacija vode, poarna otpornost je praktino neograniena.
257
Spoljni rasprivai vode se mogu koristi bilo za hlaenje noseih elementa bilo za hlaenje neizloene strane sektora u kome je dolo do pojave poara, radi spreavanja njegovog daljeg irenja.
Slika 12.26 - Razvoj temperature upljih elinih profila ispunjenih vodom
5 METODE ODREIVANJA POARNE OTPORNOSTI

Osnovni koncept na kome se zasnivaju sve metode za predvianje strukturne stabilnosti u uslovima poara je injenica da konstrukcijskim materijalima postepeno opadaju mehanika svojstva na povienim temperaturama. Generalno, odreivanje poarne otpornosti
podrazumeva dokaz da konstrukcija ili njen element, optereena definisanim optereenjem
i izloena odreenom toplotnom reimu, zadovoljava odreene funkcionalne zahteve, izraene preko graninih stanja s obzirom na nosivost, izolaciju i celovitost, i obuhvata dve
osnovne komponente (tabela 12.9):
model irenja toplote H, za odreivanje porasta temperature sa vremenom i
model ponaanja konstrukcije S, koji moe biti eksperimentalan ili analitiki, za odreivanje efekata dejstva poara na konstrukciju (razvoja temperature kroz eline
elemente i granine nosivosti konstrukcije).
Modeli irenja toplote H su:
(H1) Porast temperature u zavisnosti od vremena odgovara standardnoj krivoj definisanoj prema ISO 834, a za trajanje rasta temperature usvojeno je zahtevano vreme poarne otpornosti tfd, definisano odgovarajuim standardom.
258
(H2) Porast temperature u zavisnosti od vremena takoe odgovara standardnoj poarnoj krivoj, dok je za trajanje rasta temperature usvojeno ekvivalentno vreme trajanja poara te, definisano u 2.5.
(H3) Porast temperature u zavisnosti od vremena dobija se na osnovu analitikog odreivanja krive zavisnosti temperature vazduha i vremena u uslovima prirodnog
poara.
Modeli ponaanja konstrukcije su:
(S1) Nosea konstrukcija je idealizovana kao serija pojedinanih elemenata sa pojednostavljenim uslovima oslanjanja, odnosno, kao niz greda i stubova. Ovaj model
moe biti eksperimentalan (standarni poarni test), ili analitiki.
(S2) Nosea konstrukcija je idealizovana kao niz podsklopova, odnosno sistema sastavljenih od stubova i greda. Iako se i ovakav model moe ispitivati eksperimentalnim putem, analitiki pristup je uobiajen i prikladan.
(S3) Nosea konstrukcija se analizira kao celina. Ovaj model je prikladan samo za
analitiki proraun.
Tabela 12.9 - Kombinacije modela irenja toplote H i modela ponaanja konstrukcije S
Model izloenosti
poaru
S1
Elementi
Model konstrukcije
S2
Podsklop
S3
Konstrukcija
H1
test ili proraun

(deterministiki)
proraun
povremeno test
(deterministiki)
razlika u ematizaciji
postaje prevelika
H2
test ili proraun

(probabilistiki)
proraun
povremeno test
proraun
(probabilistiki)
nepraktian
H3
proraun
(probabilistiki)
povremeno
proraun
(probabilistiki)
proraun
(probabilistiki)
povremeno
i za ispitivanje
259
Svaka od kombinacija modela prikazana u tabeli nije prikladna za proraun, a na izbor

postupka prorauna uglavnom utie jednostavnost primene, konkretna situacija i genaralno
usvojeni pristup u odgovarajuoj nacionalnoj regulativi.
Veina nacionalnih standarda zasniva se na metodama prorauna H1-S1 i H1-S2, sa eksperimentalnom verifikacijom poarne otpornosti, ali je poslednjih godina u porastu i primena analitike verifikacije za iste modele. Takav pristup usvojen je i Evrokodovima za
konstrukcije (Evrokodom 1 Deo 2-2 za proraun dejstava na konstrukcije izloene poaru i
Evrokodom 3 Deo 1-2 za proraun elinih konstrukcija izloenih dejstvu poara). Modeli
H2 i H3 povremeno se primenjuju u mnogim zemljama, ali je takav pristup generalno usvojen jedino u vedskoj regulativi i u navedenim evropskim predstandardima.
Savremeni trend u definisanju metoda prorauna poarne otpornosti zasnovan je na
probabilistikom pristupu. Ovaj pristup podrazumeva razmatranje svih probabilistikih
aspekata, kao to su:
nepouzdanost u odreivanju raunskih parametara i karakteristika (specifinog poarnog optereenja, ventilacionog faktora, termikih svojstava materijala, optereenja, dimenzija i sl.),
netanost raunskih modela irenja toplote i ponaanja konstrukcije,
verovatnoa punog razvoja poara,
efikasnost akcije vatrogasaca, pouzdanost javljaa poara,
visina, zapremina i naseljenost zgrade i
posledice ruenja konstrukcije.
Za praktinu primenu, taan proraun verovatnoe loma razmatrane konstrukcije nije
mogu, ili je suvie glomazan. Stoga se razmatranje svih navedenih probabilistikih parametara moe ograniiti i na poluprobabilistiki nivo, gde su svi navedeni aspekti uzeti u
obzir upotrebom parcijalnih koeficijenata sigurnosti i karakteristinih vrednosti relevantnih parametara, kao to su specifino poarno optereenje, strukturne imperfekcije, termika i mehanika svojstva materijala i optereenje. Koncepcijski, samo metode prorauna
zasnovane na modelima izloenosti poaru H2 i H3 mogu zadovoljiti zahteve probabilistikog pristupa.
U skladu sa prethodno izloenim, mogu se izdvojiti sledee metode za odreivanje
(procenjivanje) poarne otpornosti:
standardni poarni test,
empirijski izrazi, tabele i dijagrami i
analitiki postupci prorauna.
5.1 STANDARDNI POARNI TEST

Standardni poarni test predstavlja tradicionalni metod za predvianje strukturne stabilnosti
pri poaru. Rezultat ovog testa je vreme izraeno u minutima tokom koga element ili skup elemenata ostaje stabilan pri zagrevanju u pei, po standardom utvrenom reimu zagrevanja, opisanom u 2.2. Na osnovu ovog testa vri se klasifikacija konstrukcija u klase poarne otpornosti
(F30 ... F180). ematski prikaz ovakvog pristupa prikazan je na slici 12.27.
Standardni poarni test obino ukljuuje ispitivanje optereenih elemenata uz zagrevanje prema standardom utvrenom stepenu. U tom sluaju, granino stanje je zasnovano ili
na graninoj nosivosti ili na graninoj deformaciji. Meutim, kod elinih konstrukcija se
za granini kriterijum moe usvojiti i dostizanje odgovarajue granine ili kritine tempe-
260
rature. Pri tome se pod pojmom kritine temperature podrazumeva manje ili vie ravnomerna temperatura po poprenom preseku elementa, a pod pojmom granine najvea temperatura u poprenom preseku sa izraenim gradijentom temperature. Kritina temperatura
se definie za elemente koji su izloeni ravnomernom zagrevanju sa sve etiri strane. Za
elemente kao to su grede, spojene sa meuspratnom betonskom ploom preko jedne noice, koje se zagrevaju samo sa tri strane, prikladnije je usvojiti linearni pad temperature od
izloene ka neizloenoj strani ovog elementa, odnosno, kao karakteristinu usvojiti kritinu temperaturu.
Slika 12.27 - ema projektovanja zasnovanog na ispitivanju standardnim poarnim testom
U uslovima standardnog poarnog testa dobijene vrednosti se kreu od 450 C do

650 C za kritinu i preko 900 C za graninu temperaturu. Vrednost kritine ili granine
temperature za eline konstruktivne elemente ili skupove elemenata u mnogome zavise
od nivoa optereenja i graninih uslova. Tako e kritina temperatura konstrukcije koja je
optereena na sobnoj temperaturi do svog punog kapaciteta nosivosti biti tek neto vea od
20 C, pa je uslov za dostizanje veih vrednosti usvajanje odreenog stepena sigurnosti u
odnosu na optereenje. Pored toga, vrednosti kritine i granine temperature zavise i od
graninih uslova, kao i od tipa elementa koji se razmatra (greda ili stub).
Pored pomenutog kriterijuma nosivosti, postoje jo dva kriterijuma koje posmatrani
elementi treba da zadovolje i to su:
celovitost: vreme do pojave pukotina ili drugih otvora koji su dovoljno veliki da
omogue prodor vruih gasova ili plamena.
izolacija: vreme do trenutka kada temperatura neizoloene povrine elementa pree
doputenu graninu vrednost.
Opisana metoda eksperimentalnog odreivanja poarne otpornosti, meutim, ima niz
mana, a jedna od njih je i visoka cena ispitivanja. Takoe, iz ekonomskih i praktinih razloga nije realno vriti poarne testove za svaku kombinaciju oblika i dimenzija preseka elinih profila, debljina obloga, nivoa optereenja, raspodela napona i raspona stubova ili
greda. Na rezultat ispitivanja utie niz parametara, kao to su toplotne karakteristike ispitne pei, svojstva materijala i imperfekcije uzorka, raspodela temperature du elementa,
uslovi optereenja i granini uslovi. Kao posledica, javlja se znaajno rasipanje rezultata
kod ponovljenih opita u istoj pei, a naroito u sluaju opita izvrenih u razliitim ispitnim
peima. Osim toga, usled ogranienih dimenzija pei, idealizovanih karakteristika ureaja
za nanoenje optereenja i nemogunosti tanog definisanja uslova oslanjanja, nemogue
261
je modelirati realne uslove kojima je realna konstrukcija izloena. Zbog svih navedenih
nedostataka, stvarni elementi konstrukcije ne mogu se adekvatno ocenjivati samo na osnovu ovog kriterijuma.
Eksperimentalno odreena poarna otpornost zavisi od svojstava primenjenog izolacionog materijala tj. njegove sposobnosti da odrava temperaturu elika ispod kritine vrednosti, kao i od njegovih mehanikih svojstava. Veliina koja opisuje mehanika svojstva
izolacionog materijala naziva se prijanjanje. Ona, zapravo, predstavlja sposobnost sistema
zatite od poara da ostane neporemeen pod uslovima napona i deformacija kojima je element izloen tokom poarnog testa. Svaki poremeaj zatitnog materijala (pukotine i sl.)
predstavlja lom usled naruavanja prijanjanja. Ova osobina predstavlja vrlo vaan aspekt
sistema zatite od poara, s obzirom da i izuzetni izolacioni materijali sa njenim naruavanjem postaju beskorisni. Svojstva prijanjanja treba dokazati u pravcu u kom e materijal
biti izloen deformacijama u praksi, tj. za stubove u podunom, a za grede u poprenom
pravcu. Ne postoji teoretski pristup kojim se moe predvideti prijanjanje, ve se ono moe
oceniti samo na osnovu ispitivanja. Za razliku od te osobine, svojstva izolacionog materijala kao i njegova potrebna debljina, predvidljive su veliine.
5.2 EMPIRIJSKI IZRAZI, TABELE I DIJAGRAMI

Kao to je ve istaknuto, ispitivanje elemenata standardnim poarnim testom za svaku
kombinaciju ve navedenih faktora koji utiu na poarnu otpornost bilo bi nerealno. Jedan
od moguih naina za prevazilaenje takvog problema je korienje empirijskih izraza.
Oni su zasnovani na matematikim modelima koji predstavljaju empirijsku vezu izmeu
eksperimentalnih rezultata mnogobrojnih izvrenih standardnih testova, tj. krivu koja na
najbolji nain povezuje rezultate testa predstavljene dijagramom. S obzirom da se zasnivaju na rezultatima eksperimentalnih ispitivanja, empirijske metode automatski uzimaju u
obzir uticaj pukotina i otvora na izolaciji usled deformacije ispitivanog konstrukcijskog
elementa.
Tabele i dijagrami za proraun poarne otpornosti celika, izvedene iz empirijskih jednaina, najee su zasnovane na faktoru preseka A/V koji opisuje oblik i dimenzije konstrukcionog elementa kao i oblik zatite od poara. One predstavljaju veoma praktino
sredstvo za jednostavan i brz proraun veliina kao to su potrebna debljina izolacionog
materijala, kritina temperatura, kritina sila izvijanja. Veliku manu njihove primene predstavlja ogranienost ovakvih tabela i dijagrama u odreenim okvirima koji se odnose na
dimenzije i vrstu profila, vrstu i debljine izolacionih materijala i druge karakteristike.
Postupci prorauna zasnovani na empirijskim formulama razlikuju se od zemlje do zemlje. Iako svi oni najee predstavljaju odraz vrlo slinih ideja i namera, najee su rezultat posebnih iskustava i razliitih potreba. S obzirom da su te formule vezane za razliite propise za proraun elinih konstrukcija, one se ne mogu direktno primenjivati u razliitim zemljama.
5.3 ANALITIKI POSTUPCI PRORAUNA

U veini zemalja za predvianje poarne otpornosti tehnikom regulativom su predviena eksperimentalna ispitivanja. Meutim, kao posledica niza pomenutih nedostataka
ovakvog naina procenjivanja trajnosti konstrukcija pri dejstvu poara, javila se potreba za
definisanjem analitikih metoda za njeno utvrivanje. Te savremene metode sadre raun-
262
ske modele zasnovane na rezultatima niza prethodno izvrenih eksperimenata. Njihova

primena, naravno, ne iskljuuje u potpunosti ispitivanja u ispitnim peima, ali smanjuje
njihov obim, a samim tim i trokove, na najmanju meru.
U klasinom pristupu, dejstvo poara u proraunu kapaciteta nosivosti elemenata konstrukcije se ignorie, odnosno u proraun se ulazi sa mehanikim svojstvima elika na sobnoj temperaturi, a eljena poarna otpornost konstrukcije postie se njenim oblaganjem
odreenim potrebnim slojem izolacije. Primenom savremenog pristupa projektovanju konstrukcija za dejstvo poara, koji podrazumeva primenu analitikih postupaka za odreivanje poarne otpornosti, u proraunu se uzima u obzir promena mehanikih svojstava elika
usled poveanja temperature, odnosno poar se tretira kao izuzetno dejstvo koje konstrukcija moe da podnese u potrebnom periodu vremena. Na taj nain, potreba za primenom
dodatnog sistema zatite moe se minimizirati, a ekonominost konstrukcije znatno poveati. Ovakav koncept utemeljen je i u svremenoj evropskoj tehnikoj regulativi (Evrokod).
Proraun poarne otpornosti elinih konstrukcija se sastoji iz termikog problema sa
jedne i mehanikog problema sa druge strane. Termika analiza, koja daje krivu zavisnosti
temperature i vremena za eline elemente, povezana sa mehanikom analizom, koja daje
kritinu ili graninu temperaturu elika, kao rezultat daje poarnu otpornost posmatranog
elementa. Dobijena poarna otpornost se pri tome moe porediti kako sa zahtevanim vrednostima definisanim propisima tako i sa sraunatom vrednou ekvivalentnog vremena trajanja poara te. ematski prikaz ovakvog pristupa prikazan je na slici 12.28.
Slika 12.28 - Analitiki proraun zasnovan na konceptu kritine ili granine temperature.
263
U sklopu termike analize, sprovodi se proraun razvoja temperature kroz vreme na nezatienim ili zatienim elementima. Pri tome se uvode sledee pretpostavke koje omoguuju da se problem protoka toplote moe posmatrati kao jednodimenzionalan:
za temperaturu elinog elementa se pretpostavlja ili da je ravnomerna po preseku
(kritina temperatura) ili da ima odreeni gradijent (granina temperatura),
za gradijent temperature u izolacionom materijalu se pretpostavlja da je linearan, s
obzirom da izolacioni materijali poseduju zanemarljiv toplotni kapacitet,
otpornost na protok toplote izmeu unutranje povrine izolacionog materijala i elika se zanemaruje.
Kritina temperatura cr eline konstrukcije ili njenog dela dobija se kao rezultat mehanike analize. Ona predsavlja temperaturu pri kojoj se oekuje nastajanje graninog stanja nosivosti ili graninog stanja deformacija. Granino stanje nosivosti se dostie kada
nosivost konstrukcije opadne do nivoa optereenja za koje se smatra da deluje na konstrukciju u uslovima poara. Granino stanje deformacije se dostie kada maksimalni ugib
pree 1/30 deo karakteristine dimenzije razmatranog elementa konstrukcije. U veini sluajeva, oba granina stanja vode do praktino iste vrednosti za kritinu temperaturu.
6 PRORAUN POARNE OTPORNOSTI PREMA

EVROKODU
Evrokod 3 - Proraun elinih konstrukcija Deo 1-2: Opta pravila - Proraun konstrukcija za dejstvo poara tretira oblast prorauna elinih konstrukcija izloenih dejstvu poara. Satoji se iz 4 dela i 4 aneksa. Prvi deo obuhvata opte definicije, simbole,
jedinice i normativne reference, drugi deo osnovne principe i pravila, treim delom definisama su mehanika i termika svojstva elika na povienim temperaturama, dok su u
etvrtom delu predstavljeni postupci prorauna konstrukcije ili njenih elemenata u uslovima poara. Aneksi A i D informativnog su karaktera i njima su predstavljeni dijagrami
- na povienim temperaturama za razliite klase elika, odnosno faktor konfiguracije.
Aneksi B i C su normativnog karaktera i njima su definisani efekat ovravanja elika,
odnosno proces prenosa toplote kod spoljnih elemenata konstrukcije.
6.1 GRANINI KRITERIJUMI

U savremenoj evropskoj tehnikoj regulativi (Evrokod), proraun graevinskih konstrukcija uopte, pa tako i proraun elinih konstrukcija izloenih dejstvu poara zasniva
se na metodi graninih stanja. Svakako da je, s obzirom na prirodu poara, u proraunu poarne otpornosti jedino relevantno razmatranje graninih stanja nosivosti.
Granini kriterijum koji razmatrana konstrukcija ili njen element treba da zadovolji definie se na tri naina, prikazana u tabeli 12.10.
264
Tabela 12.10 - Granini kriterijumi

Granini kriterijum
Model izloenosti poaru
U domenu nosivosti:
Mogu se primeniti bilo u vezi sa modelom standardne

izloenosti poaru, bilo u vezi sa nekim od modela kojim se
opisuju uslovi realnog poara, a koji su u okviru evropske
tehnike regulative definisani prema ENV 1991-2-2.
E fi , d R fi ,d ,t
U domenu temperature:
d cr , d
U domenu vremena:
t fi , requ t fi , d
Rfi,d,t
Efi,d
(d
(cr,d
tfi,d
tfi,requ
Ovaj kriterijum odgovara modelu standardne

izloenosti poaru
proraunska vrednost granine nosivosti (otpornosti) u uslovima poara

proraunska vrednost odgovarajuih uticaja od dejstava u uslovima poara
proraunska vrednost temperature konstrukcije ili njenog elementa
proraunska vrednost kritine temperature konstrukcije ili njenog elementa
proraunska vrednost poarne otpornosti
zahtevana vrednost poarne otpornosti propisana tehnikom regulativom, ili
sraunata prema modelu ekvivalentnog vremena trajanja poara
6.2 METODE STRUKTURNE ANALIZE

Predviena su tri mogua naina vrenja strukturne analize za uslove poara:
globalna strukturna analiza,
analiza delova konstrukcije tj. skupova konstruktivnih elemenata i
analiza pojedinih elemenata konstrukcije.
Za potrebe uproenih postupaka prorauna, moe se pretpostaviti da reakcije oslonaca
i unutranje sile i momenti na krajevima dela konstrukcije, odnosno elementa, koje deluju
u trenutku t = 0, ostaju nepromenjene tokom itavog perioda trajanja poara. One se mogu
dobiti na osnovu vrednosti koje odgovaraju globalnoj strukturnoj analizi za sobnu temperaturu, uvoenjem odgovarajueg redukcionog faktora na sledei nain:
E fi , d = fi Ed
(12.19)
gde je:
Ed
proraunska vrednost odgovarajue sile ili momenta za proraun za sobnu temperaturu, za osnovnu kombinaciju dejstava prema Evrokodu 3 Deo 1-1,
redukcioni faktor za raunski nivo optereenja pri poaru, prema slici 12.29.
/fi
Pri tome Gk i $k predstavljaju stalno dejstvo i odgovarajui parcijalni koeficijent sigurnosti, Qk i $Q,1 predstavljaju osnovno promenljivo dejstvo i odgovarajui parcijalni koeficijent sigurnosti, $GA oznaava parcijalni koeficijent sigurnosti za stalna dejstva za izuzetne
proraunske situacije, a !1,1 je koeficijent kombinacije za uestale vrednosti promenljivih
dejstava. Vrednosti navedenih dejstava i koeficijenata definisane su prema Evrokodu 1
Deo 1-1 koji tretira osnove prorauna i dejstva na konstrukcije (videti poglavlje 13).
265
fi =
GA Gk + 1,1 Qk ,1
G Gk + Q ,1 Qk ,1
Slika 12.29 - Vrednosti koeficijenta /fi za $GA=1,0, $G=1,35 i $Q=1,5
6.3 SVOJSTVA MATERIJALA

Za praktinu primenu analitikih postupaka prorauna poarne otpornosti definisani su
radni dijagrami za elik pri razliitim visokim temperaturama kao krive zadate matematikim modelom (slika 12.7). Alternativno, za temperature ispod 400 C, predviena je mogunost primene dijagrama sa uvedenim efektom ovravanja (slika 12.9), datih u aneksu
B, pod uslovom da je adekvatnim merama spreeno lokalno izboavanje.
Treba jo napomenuti da ovaj matematiki model - dijagrama na povienim temperaturama vai za brzine zagrevanja izmeu 2 i 50 K/min i moe se primeniti za odreivanje otpornosti na zatezanje, pritisak, savijanje i smicanje. Na osnovu ovog modela izraeni
su *-+ dijagrami za razliite kvalitete elika, prezentirani u aneksu A ovog predstandarda.
Na osnovu definisanog modela, mogu se odrediti i vrednosti faktora mehanikih svojstava elika na povienim temperaturama k(, definisanih odnosom odgovarajuih vrednosti ovih svojstava na povienoj i sobnoj temperaturi. Njihova promena sa porastom temperature prikazana je na slici 12.8.
Vrednosti termikih svojstava, usvojenih u Evrokodu 3 Deo 1-2 prikazane su u delu 3.2
ovog poglavlja.
Treba napomenuti da ove vrednosti termikih i mehanikih svojstava treba tretirati kao
karakteristine vrednosti, na osnovu kojih se odreuju proraunske vrednosti termikih i
mehanikih svojstava materijala Xfi,d, deljenjem ili mnoenjem sa odgovarajuim parcijalnim koeficijentima sigurnosti, u zavisnosti od toga da li poveanje vrednosti svojstva povoljno ili nepovoljno utie na sigurnost:
Termika svojstva za termiku analizu odreuju se na sledei nain:
ukoliko poveanje vrednosti svojstva povoljno utie na sigurnost
X fi ,d = X k , / M , fi
(12.20)
266
ukoliko poveanje vrednosti svojstva nepovoljno utie na sigurnost
X fi ,d = X k , M , fi
(12.21)
Mehanika svojstva za strukturnu analizu odreuju se na sledei nain:
X fi ,d = X k k / M , fi
(12.22)
gde je:
Xk, karakteristina vrednost svojstva materijala zavisna od temperature materijala,
Xk
karakteristina vrednost mehanikog svojstva (generalno fk ili Ek), za proraun za
sobnu temperaturu prema Evrokodu 3 Deo 1-1,
k
redukcioni faktor za mehanika svojstva (Xk,/Xk), zavisan od temperature
materijala i
M,fi parcijalni koeficijent sigurnosti za odgovarajue svojstvo materijala za proraun za
uslove poara (preporuena vrednost za sva svojstva iznosi 1,0).
6.4 PRORAUNSKI MODELI

Predviena su tri razliita pristupa analizi strukturnog ponaanja koji se mogu primeniti
za odreivanje poarne otpornosti elinih konstrukcija, odnosno, elemenata elinih konstrukcija. U tom smislu definisani su sledei modeli:
napredni proraunski modeli,
uproeni proraunski modeli,
eksperimentalno ispitivanje,
Prema definiciji datoj u Evrokodu 3 Deo 1-2, napredni proraunski modeli podrazumevaju primenu postupaka prorauna zasnovanih na analizi realnih konstrukcija izloenih poaru, odnosno, zasnovanih na fundamentalnom fizikom ponaanju relevantnih strukturnih
komponenti na nain koji obezbeuje pouzdanu aproksimaciju njihovog oekivanog ponaanja u uslovima poara.
Napredne proraunske metode mogu se primeniti kako na individualne elemente i njihove skupove tako i na konstrukcije u celini, i to uz primenu bilo koje krive zagrevanja,
naravno, uz poznavanje svojstava materijala u razmatranom opsegu temperature. Ovim
metodama mogu se obuhvatiti efekti neravnomernosti raspodele temperature, geometrijskih nelinearnosti, nelinearnosti svojstava materijala, povoljnog dejstva optereenja i rastereenja na krutost konstrukcije, prinudnih termikih deformacija i napona usled porasta
temperature i temperaturnih razlika, kombinovanih efekata mehanikih dejstava, geometrijskih imperfekcija i termikih dejstava, kao i zavisnosti mehanikih svojstava materijala
od temperature.
Razmatranje termikog problema u okviru naprednih proraunskih metoda treba da je
zasnovano na priznatim i poznatim principima i pretpostavkama teorije provoenja toplote, a model mehanikog ponaanja na postavkama teorije mehanike konstrukcija i poznavanju promene mehanikih svojstava sa porastom temperature.
Napredni proraunski modeli zasnovani na termikoj i mehanikoj simulaciji problema
omoguuju modeliranje ponaanja konstrukcija na nain veoma priblian njihovom realnom ponaanju. Sa druge strane, oni podrazumevaju primenu komplikovanog matematikog aparata, odnosno, primenu kompjutera i razvoj odgovarajuih kompjuterskih progra-
267
ma. Stoga su, za svakodnevnu praksu, razvijeni uproeni proraunski modeli zasnovani
na jednostavnim postupcima prorauna koji daju rezultate na strani sigurnosti. Oni se, za
razliku od naprednih modela, mogu primeniti samo na individualne elemente konstrukcije.
Uproeni proraunski modeli odgovaraju proraunu granine otpornosti pri poaru pojedinog elementa Rfi,t,d i njenom poreenju sa odgovarajuom vrednou uticaja od dejstava Efi,d, odnosno na ve definisanom graninom kriterijumu u domenu nosivosti, ili na proraunu kritine temperature (cr i primeni graninog kriterijuma u domenu temperature.
Generalno, uproene proraunske metode svode se na proraun granine otpornosti za
sobnu temperaturu Rd (definisan prema Evrokodu 3 Deo 1-1) i modifikovanje njene vrednosti uvoenjem odgovarajuih faktora kojima se obuhvata promena mehanikih svojstava
elika na povienim temperaturama.
6.4.1 Proraun otpornosti elemenata konstrukcije

Generalno, uz pretpostavku ravnomerne raspodele temperature, granina otpornost pri
poaru Rfi,,d moe se odrediti na osnovu odgovarajue vrednosti Rd sraunate za normalne
uslove (sobnu temperaturu), na sledei nain:
R fi ,,d = k y , M ,1 / M , fi Rd
(12.23)
gde je:
ky,
redukcioni faktor granice razvlaenja elika za temperaturu elika a (slika

12.8),
M,1, M,fi parcijalni koeficijenti sigurnosti za svojstva materijala za sluaj sobne temperature, odnosno, uslove poara.
Pri tome se pod graninom otpornou Rd uopteno podrazumeva granina otpornost na
savijanje MRd, aksijalnu silu zatezanja NRd ili smicanje VRd.
Za sluaj neravnomerne raspodele temperature, odgovarajua otpornost Rfi,t,d moe se
dobiti primenom faktora adaptacije k1 i k2 na sledei naun:
R fi ,t , d = R fi ,, d /(k1 k2 )
(12.24)
gde je:
k1
faktor adaptacije za neravnomernost raspodele temperature po poprenom preseku,
za nosa izloen poaru sa sve etiri strane iznosi 1,0, a za nosa spojen sa betonskom ploom sa jedne strane 0,7,
k2
faktor adaptacije za neravnomernost raspodele temperature du nosaa, kod oslonaca statiki neodreenih nosaa iznosi 0,85, a u svim ostalim sluajevima 1,0.
Pri tome se u proraunu granine otpornosti Rfi,,d usvaja da je temperatura a jednaka
maksimalnoj temperaturi a,max dostignutoj u trenutku t, odnosno, umesto redukcionog
koeficijenta ky, primenjuje se ky,,max.
Veza izmeu granine otpornosti na aksijalni pritisak pri poaru Nb,fi,t,Rd i odgovarajue
granine otpornosti na sobnoj temperaturi Nb,Rd za praktine svrhe moe se uspostaviti na
slian nain kao za savijanje, aksijalno zatezanje i smicanje:
N b, fi , t , Rd = k y , , max M ,1 / M , fi N b, Rd
(12.25)
268
Pri tome se u proraunu granine otpornosti Nb,Rd uvode sledee modifikacije.

Vrednost relativne vitkosti , max pri poaru odreuje se kao:
, max = k y , , max / k E , , max
(12.26)
gde je:
relativna vitkost za sobnu temperaturu,

ky,,max redukcioni faktor granice razvlaenja elika za maksimalnu temperaturu elika
a,max dostignutu u trenutku t,
kE,,max redukcioni faktor modula elastinosti elika za maksimalnu temperaturu elika
a,max dostignutu u trenutku t.
Vrednost bezdimenzionalnog koeficijenta izvijanja 0 zasniva se na krivoj izvijanja "c",
bez obzira na tip poprenog preseka ili ravan izvijanja. Tako sraunata vrednost deli se korekcionim faktorom 1,2, ija je vrednost empirijskog karaktera, a kojim se obuhvata niz
pojava, ukljuujui i razliku deformacije pri lomu u odnosu na y,.
Kritina temperatura kako centrino tako i ekscentrino optereenih stubova zavisi od
nivoa optereenja i vitkosti stuba. U normalnim uslovima, kod ukruenih viespratnih
okvira, uobiajeno je vitkost stubova odreivati na osnovu duine izvijanja koja je jednaka
visini sprata, s obzirom da se elastino ukljetenje razmatranog stuba u konstrukciju iznad
i ispod moe zanemariti. Problem koji se javlja u vezi odreivanja vitkosti stubova izloenih dejstvu poara lei u injenici da prilikom dejstva poara dolazi do promene duine izvijanja stuba koji je poarom zahvaen.
Prilikom dejstva poara dolazi do smanjenja krutost stuba koji je zahvaen poarom.
Sa druge strane, stubovi koji se nalaze iznad i ispod razmatranog stuba zatieni su od porasta temperature meuspratnim ploama, tako da njihova krutost nije ugroena. Na taj nain, stubovi zahvaeni poarom bivaju, u sluaju ukruenih okvira, u odreenoj meri
ukljeteni u spratove iznad i ispod njih. Naravno, u sluaju poslednjeg sprata viespratne
okvirne konstrukcije, ovaj efekat se javlja samo u donjem delu stuba.
Istraivanja pokazuju da ak i nizak stepen ukljetenja znaajno utie na kritinu temperaturu. Kritina temperatura koja odgovara relativno niskom stepenu ukljetenja praktino je jednaka vrednosti koja odgovara punom ukljetenju. Ova pojava povoljno utie na
kritinu temperaturu, s obzirom da se sa porastom stepena ukljetenja na krajevima stuba
odgovarajua duina izvijanja smanjuje. Stoga se moe, kao aproksimativno pravilo, usvojiti da je duina izvijanja stuba ukruenog okvira izloenog dejstvu poara jednaka polovini njegove sistemne duine (!fi,i = 0,5!), a da u sluaju stuba na poslednjem spratu iznosi
!fi,i = 0,7!. Naravno, ovo pravilo se moe primeniti samo ukoliko je poarom zahvaen samo jedan sprat razmatrane viespratne konstrukcije i ako poarni sektor obuhvata samo jedan sprat.
Prethodno opisani postupci prorauna granine otpornosti pri poaru elemenata optereenih na savijanje, smicanje, zatezanje i aksijalni pritisak predstavljaju uproene postupke, zasnovane na proraunu koji odgovara uslovima sobne temperature i uvoenju odreenih redukcionih faktora. Na analogan nain, definiu se i granina otpornost za sluaj bonog torzionog izvijanja, kao i kombinovanog dejstva savijanja i aksijalnog pritiska, na nain prikazan u tabeli 12.11.
269
270
271
272
Napomena: definicije oznaka u tabeli date su u tekstu koji sledi

Oznake u tabeli 12.11:
Npl,Rd
plastina otpornost bruto preseka,
Nb,Rd
otpornost na izvijanje pritisnutog elementa,
Vpl,Rd
plastina otpornost na smicanje,
Mpl,Rd
plastini moment otpornosti bruto preseka,
Mel,Rd
elastini moment otpornosti bruto preseka,
Mv,Rd
redukovani plastini moment otpornosti bruto preseka (usled uticaja smicanja),
Mb,Rd
moment otpornosti na bono torziono izvijanje,
My,Sd
moment savijanja oko y ose,
Mz,Sd
moment savijanja oko z ose,
NSd
aksijalna sila,
Vsd
smiua sila,
Nfi,,Rd otpornost na zatezanje elementa sa ravnomernom temperaturom elika a,
Vfi,,Rd otpornost na smicanje elementa sa ravnomernom temperaturom elika a,
Mfi,,Rd otpornost na savijanje elementa sa ravnomernom temperaturom elika a,
Nb,fi,t,Rd otpornost na aksijalni pritisak elementa u trenutku t,
Vfi,t,Rd
otpornost na smicanje elementa u trenutku t,
Mb,fi,t,Rd otpornost na bono torziono izvijanje elementa u trenutku t,
My,fi,Ed moment savijanja oko y ose, za proraun za dejstvo poara,
Mz,fi,Ed
moment savijanja oko z ose, za proraun za dejstvo poara,
Nfi,Ed
aksijalna sila pritiska, za proraun za dejstvo poara,
A
povrina bruto poprenog preseka elementa,
Av
povrina smicanja poprenog preseka elementa,
tw
debljina rebra elementa,
Ai
povrina elementa poprenog preseka sa temperaturom i,
zi
rastojanje od plastine neutralne ose do teita povrine elementa preseka Ai,
Wpl
plastini otporni moment bruto poprenog preseka elementa,
Wel
elastini otporni moment bruto poprenog preseka elementa,
redukcioni koeficijent za izvijanje,
redukcioni koeficijent za izvijanje, za proraun za dejstvo poara,

fi
redukcioni koeficijent za bono torziono izvijanje,
LT
redukcioni koeficijent za bono torziono izvijanje, za proraun za dejstvo poara,
LT,fi
relativna vitkost za izvijanje,
LT
relativna vitkost za bono torziono izvijanje,
LT
ky,
ky,,i
ky,,max
vitkost za bono torziono izvijanje,

redukcioni faktor granice razvlaenja elika za temperaturu elika a,
redukcioni faktor granice razvlaenja elika za temperaturu elika i,
redukcioni faktor granice razvlaenja elika za maksimalnu temperaturu elika
max, dostignutoj u trenutku t,
ky,,com
fy
fy,i
k1
k2
M0
M1
M,fi
273
redukcioni faktor granice razvlaenja elika za maksimalnu temperaturu u

pritisnutoj noici u a,com, dostignutu u trenutku t,
granica razvlaenja elika,
nominalna granica razvlaenja elika za elementarne povrine Ai (pozitivna na
pritisnutoj, a kao negativna na zategnutoj strani plastine neutralne ose) ,
faktor adaptacije za neravnomernost raspodele temperature po poprenom
preseku ,
faktor adaptacije za neravnomernost raspodele temperature du nosaa,
parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost poprenog preseka (=1,0),
parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost elementa na gubitak stabilnosti
(=1,1),
parcijalni keficijent za svojstva materijala, za uslove poara (=1,0).
6.4.2 Proraun kritine temperature

Kao to je ve napomenuto, granini kriterijum moe biti definisan i u domenu
temperature, kada se, za sluaj ravnomerne raspodele temperature, definie kritina
temperatura a,cr na sledei nain:
1
a , cr = 39,19 ln
1 + 482
3,833
0,9674 o
o = E fi , d / R fi ,d ,0
(12.27)
gde je:
Rfi,d,0 otpornost razmatranog elementa Rfi,d,t u trenutku t=0 i
Efi,d vrednost odgovarajuih uticaja od dejstava u uslovima poara.
U sluaju elemenata optereenih na zatezanje i nosaa kod kojih nije merodavan
gubitak stabilnosti bonim torzionim izvijanjem, konzervativna vrednost 1o se moe dobiti
kao:
o = fi M , fi / M 1
(12.28)
gde je /fi redukcioni faktor definisan prema slici 12.19.
6.4.3 Proraun razvoja temperature

Osnovne jednaine za proraun razvoja temperature predstavljaju Furijeova diferencijalna jednaina provoenja toplote i jednaine prenoenja toplote konvekcijom i zraenjem, ije reavanje zahteva primenu neke od numerikih metoda - metode konanih elemenata ili metode konanih razlika. Za praktine svrhe, meutim, na bazi uvedenih pretpostavki koje omoguuju da se problem provoenja toplote moe analizirati kao jednodimenzionalni problem, definisani su sledei izrazi za proraun prirasta temperature elika
a,t u toku vremenskog intervala t:
Za nezatiene elemente:
a ,t =
Am / V "
hnet ,d t
ca a
(12.29)
274
gde je:
h"
net , r
neto toplotni protok, definisan prema ENV 1991-2-2,
Am /V
faktor preseka nezatienog elinog elementa, ne manji od 10 m-1,
Am
povrina izloena konvekciji i zraenju po jedinici duine elementa,
V
zapremina elementa po jedinici duine tj. povrina poprenog preseka,
ca, a
specifini toplotni kapacitet i gustina elika i
vremenski interval, ne vei od 5 sekundi.
t
Za zatiene elemente:
a ,t =
p Ap / V
d p ca a
( g ,t a,t ) t (e / 10 1)
(1 / 3)
g ,t
0, =
cp p
ca a
d p Ap / V (12.30)
gde je:
Ap /V
Ap
cp, &p
faktor preseka zatienog elinog elementa,

unutranja povrina zatite po jedinici duine elementa,
specifini toplotni kapacitet i toplotna provodljivost materijala za zatitu od
poara,
dp, p
debljina i gustina zatitnog materijala i
vremenski interval, ne vei od 30 sekundi.
t
U oba sluaja, pogodnim iterativnim postupkom, usvajajui interval prirasta vremena
-t, odreuje se na svakom koraku prirataj temperature elika a i temperatura
na +1 = na + a . Pri tome na svakom koraku treba proraunavati i temperaturu vazduha

g, dok se za ostale parametre moe usvojiti i konstantna vrednost.
7 JUGOSLOVENSKA TEHNIKA REGULATIVA

Stanje regulative iz oblasti graevinskih konstrukcija izloenih dejstvu poara u naoj
zemlji veoma je loe i ni priblino ne prati savremene svetske trendove. Celoviti sistem
propisa vezanih za ovu oblast ne postoji, za pojedine oblasti ili objekte odreene namene
postoje odreeni propisi, meutim, oni su ili nepotpuni ili u mnogim aspektima prevazieni, a esto i meusobno funkcionalno nepovezani.
Osnovni propis u ovoj oblasti predstavlja Zakon o zatiti od poara (Sl. glasnik SR Srbije br. 37/1988). Njime se regulie nain organizovanja i sprovoenja zatite od poara, a
obuhvaene su i izvesne mere koje se primenjuju pri izgradnji i korienju objekata. U
oblasti tehnikih normativa vezanih za izgradnju stambenih, industrijskih i javnih objekata, najznaajniji su:
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu visokih objekata od poara
(Sl. list SFRJ br. 7/1984) i
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija
(Sl. list SFRJ br. 24/1987).
Pored navedenih Pravilnika, kod izvoenja stambenih zgrada poarni uslovi su definisani i odreenim Planovima i Odlukama za zatitu od poara optina i gradova.
275
Najvaniji jugoslovenski standardi iz oblasti zatite od poara koji se koriste pri izgradnji objekata pripadaju grupi U.J1 - Tehniki uslovi zatite od poara u graevinarstvu, a
odnose se na ispitivanje otpornosti prema poaru:
JUS U.J1.010 Zatita od poara. Ispitivanje materijala i konstrukcija.
Definicije pojmova.
JUS U.J1.020 Zatita od poara. Priprema uzoraka za odreivanje kalorine moi.
JUS U.J1.030 Zatita od poara. Poarno optereenje.
JUS U.J1.040 Tehniki uslovi zatite od poara u graevinarstvu.
Ispitivanje negorivosti materijala.
JUS U.J1.060 Zatita od poara. Odreivanje brzine irenja plamena.
Ispitivanje razvoja poara kod konstrukcija u ispitnim peima.
Ispitivanje otpornosti zidova prema poaru.
Ispitivanje otpornosti stubova prema poaru.
Ispitivanje otpornosti meuspratnih konstrukcija prema poaru.
Ispitivanje otpornosti nosaa prema poaru.
Merenje temperature na neizloenoj strani konstrukcije.
JUS U.J1.240 Zatita od poara. Tipovi konstrukcija zgrada prema njihovoj
otpornosti protiv poara.
Pregledom postojee tehnike regulative moe se zakljuiti da nisu obuhvaena veoma
znaajna podruja. Tako, na primer, nedostaju normativi koji tretiraju javne objekte u kojima je prisutan veliki broj ljudi (hoteli, bolnice, pozorita, bioskopi, sportske dvorane i sl.),
a nedostaju i normativi koji se odnose na industrijske objekte i garae. Veina ovih normativa doneena je pre vie godina i zahteva inoviranje.
Posebna zamerka moe se postaviti u pogledu nepovezanosti izmeu tehnikih normativa i standarda. Standard JUS U. J1.240/81 definie standardne tipove konstrukcija, odnosno elemente konstrukcija prema njihovoj otpornosti prema poaru, ali, sa druge strane,
samo Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija preciznije definie potreban (zahtevani) stepen otpornosti prema poaru.
Postupak odreivanja poarne otpornosti elemenata konstrukcija, u naoj tehnikoj regulativi definisan je grupom prethodno navedenih standarda JUS U.J1 070-114. Usvojeni
eksperimentalni metod utvrivanja poarne otpornosti izveden je na osnovu meunarodnog standarda ISO 834, koji je usvojen i u mnogim drugim zemljama. Ovakav nain utvrivanja poarne otpornosti, kao to je ve istaknuto, ima niz mana, pa su u svetu, u cilju
to preciznijeg predvianja realne poarne otpornosti konstrukcija, razvijeni analitiki postupci prorauna konstrukcija izloenih dejstvu poara. U tom smislu mogao bi se istai
poseban nedostatak naih propisa iz ove oblasti, koji se ogleda u potpunom odsustvu bilo
kakvih uputstava ili zahteva vezanih za projektovanje i konstruisanje konstrukcija, odnosno, elemenata konstrukcija. U ovom poglavlju je, iz tog razloga, prikazan postupak prorauna poarne otpornosti elinih konstrukcija koji je usvojen u savremenoj evropskoj tehnikoj regulativi, odnosno Delu 1-2 Evrokoda 3.
13
PRORAÛN ÊLI^NIH KONSTRUKCIJA
PREMA EVROKODU
1 UVOD
Najrazvijenije zemlje Evrope okupljene u okviru Evropske Unije i Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu (EFTA) zapoele su pre vie od dvadeset godina rad u cilju harmonizacije i usaglaavanja nacionalnih tehnikih propisa i standarda iz oblasti graevinskog konstrukterstva. Pod rukovodstvom najeminentnijih strunjaka uz podrku najuglednijih meunarodnih udruenja, kao to su IABSE, CIB, RILEM, ECCS, CEB, FIP i
ISSMFE, nastali su Evrokodovi za konstrukcije kao do sada najkomletniji i najsavremeniji
propisi iz oblasti graevinskog konstrukterstva. Ovaj sistem novih propisa ima veoma ambiciozan cilj, da po stupanju na snagu ukine sve nacionalne propise zemalja lanica. Znaaj i ozbiljnost ovog projekta potkrepljuje i injenica da e nacionalni propisi kao to su
nemaki DIN, britanski BS i vajcarski SIA, koji su decenijama bili glavni oslonac konstruktera, biti stavljeni van snage.
Programom Evrokodova za konstrukcije predvieno je devet delova:
- Evrokod 1 (EC1): Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije,
- Evrokod 2 (EC2): Proraun betonskih konstrukcija,
- Evrokod 3 (EC3): Proraun elinih konstrukcija,
- Evrokod 4 (EC4): Proraun spregnutih konstrukcija od elika i betona,
- Evrokod 5 (EC5): Proraun drvenih konstrukcija,
- Evrokod 6 (EC6): Proraun zidanih konstrukcija,
- Evrokod 7 (EC7): Proraun geotehnikih konstrukcija,
- Evrokod 8 (EC8): Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija i
- Evrokod 9 (EC9): Proraun konstrukcija od aluminijumskih legura.
Kao to se moe uoiti, podela je izvrena prema vrstama materijala, dok su dva Evrokoda opta (EC1 i EC8) i odnose se na osnove prorauna i optereenja.
278
Svi Evrokodovi su koncipirani tako da sadre vie posebnih delova koji obrauju specifinu problematiku vezanu za odreeni tip konstrukcija. Evrokod 3, koji tretira problematiku elinih konstrukcija, podeljen je na sledee delove:
- Deo 1-1: Opta pravila i pravila za proraun zgrada,
- Deo 1-2: Proraun konstrukcija za dejstvo poara,
- Deo 1-3: Dodatna pravila za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove,
- Deo 1-4: Nerajui elici,
- Deo 2:
Mostovi i limene konstrukcije,
- Deo 3:
Tornjevi, jarboli i dimnjaci,
- Deo 4:
Rezervoari, silosi i cevovodi,
- Deo 5:
ipovi,
- Deo 6:
Konstrukcije za dizalice,
- Deo 7:
Konstrukcije u moru i priobalju i
- Deo 8:
Konstrukcije za poljoprivrednu namenu.
Najobimniji od svih ovih delova je Deo 1-1 koji daje opta pravila i osnovne principe
prorauna, kao i posebna pravila za uobiajene konstrukcije u zgradarstvu. Ostali delovi
samo dopunjuju ili koriguju ovaj osnovni Deo 1-1, kako bi se obuhvatile specifinosti odreene vrste konstrukcije (npr. Deo 2, Deo 3,... Deo 8), ili materijala (Deo 1-4). Zbog specifinosti prorauna i znaajnog obima delovi 1-2 i 1-3, koji su takoe opteg karaktera,
tretirani su kao posebni dokumenti.
Za sada su, u izdanju Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN), objavljeni Deo 1-1,
Deo 1-2, Deo 1-3 i Deo 1-4, dok su ostali delovi Erokoda 3 u fazi pripreme. Pratei savremene evropske tendencije, a u sklopu projekta uvoenja Evrokodova za konstrukcije u nae
konstrukterstvo, nastavnici i saradnici Graevinskog fakulteta u Beogradu objavili su prevode prva tri dela Evrokoda 3 (Deo 1-1, Deo 1-2 i Deo 1-3).
Svakako da je Deo 1-1 i po obimu i sadraju najznaajniji dokument, jer su u njemu
data osnovna pravila za proraun elinih konstrukcija, pa e u ovoj knjizi njemu biti posveena posebna panja, kako bi se domaa struna javnost donekle upoznala sa osnovnom koncepcijom ovog standarda.
EC3 Deo 1-1 sadri devet poglavlja i devet aneksa sa sledeim naslovima:
- Poglavlje 1 Uvod,
- Poglavlje 2 Osnove prorauna,
- Poglavlje 3 Materijali,
- Poglavlje 4 Granina stanja upotrebljivosti,
- Poglavlje 5 Granina stanja nosivosti,
- Poglavlje 6 Veze pod statikim optereenjem,
- Poglavlje 7 Izrada i montaa,
- Poglavlje 8 Proraun potpomognut ispitivanjem,
- Poglavlje 9 Zamor,
- Aneks B:
Referentni standardi (normativan),
- Aneks C:
Proraun na krti lom (informativan),
- Aneks E:
Duina izvijanja pritisnutog tapa (informativan),
- Aneks F:
Bono torziono izvijanje (informativan),
Proraun elinih konstrukcija prema Evrokodu
279
- Aneks J:
Veze greda-stub (normativan),
- Aneks K:
Veze tapova od upljih profila u reetkastim nosaima (normativan),
- Aneks L:
Stope stubova (normativan),
- Aneks M: Alternativna metoda prorauna ugaonih avova (normativan),
- Aneks Y:
Uputstva za ispitivanje optereenjem (informativan).
Evrokodovi se prilagoavaju nacionalnim specifinostima, kao to su tradicionalan nivo sigurnosti i stepen razvoja metalne industrije, primenom razliitih vrednosti parcijalnih
koeficijenata sigurnosti. Naime, u Evrokodovima su vrednosti parcijalnih koeficijenata,
kojima se definie stepen rizika pri projektovanju konstrukcija, date samo kao indikativne
(preporuene) vrednosti. Nacionalnim institucijama za standardizaciju je data sloboda da,
u skladu sa sopstvenim saznanjima, iskustvima i tradicijom, utvrde (propiu) vrednosti
ovih koeficijenata. Nacionalni dokument za primenu (National Aplication Document NAD), koji treba da izradi svaka zemlja lanica, osim vrednosti koeficijenata sigurnosti
treba da sadri i odredbe kojima bi se definisao nain primene pojedinih nacionalnih standarda u prelaznom periodu, dakle dok svi Evrokodovi ne budu publikovani. Vodee evropske zemlje iz oblasti metalnih konstrukcija (Nemaka, Francuska, Engleska, vajcarska)
su ve objavile svoje Nacionalne dokumente za primenu Evrokoda 3 Deo 1-1. Kako je izrada Nacionalnog dokumenta za primenu Evrokoda 3 kod nas jo uvek u toku, u ovoj knjizi e biti prezentovane vrednosti parcionalnih koeficijenata sigurnosti koje su preporuene
u Evrokodu.
Sledei principe jednostavnosti, sistematinosti i uniformnosti, u Evrokodovima za
konstrukcije je uveden sistem oznaavanja kojim se bitno olakava njihovo praenje i upotreba, kao i komunikacija izmeu razliitih Evrokodova. Koriste se sledee oznake:
Velika slova latinice
A
Izuzetno dejstvo; Povrina
B
Nosivost zavrtnja (na zatezanje i/ili proboj)
C
Nosivost; Fiksna vrednost; Koeficijent
D
Oteenje (dokaz na zamor)
E
Modul elastinosti; Uticaj od dejstava
F
Dejstvo; Sila
G
Stalno dejstvo; Modul smicanja
H
Ukupno horizontalno optereenje ili reakcija
I
Moment inercije
K
Koeficijent krutosti (I/L)
L
Duina; Raspon; Sistemna duina
M
Moment uopte; Moment savijanja
N
Aksijalna sila
Q
Promenljivo dejstvo
R
Otpornost; Reakcija
S
Unutranje sile i momenti (sa indeksom d ili k); Krutost (krutost na smicanje, na
rotaciju, ... sa indeksima v, j, ..)
T
Moment torzije; Temperatura
280
V
W
X
Smiua sila; Ukupna vertikalna sila ili reakcija

Otporni moment
Vrednost svojstva materijala
Velika grka slova
Razlika izmeu ... (prethodi glavnom simbolu)

Mala slova latinice
a
Rastojanje; Geometrijski podaci; Debljina ugaonog ava; Odnos povrina
b
irina
c
Rastojanje; Konzolni zid preseka
d
Prenik; Visina preseka; Duina dijagonale
e
Ekscentricitet; Odstupanje od teine ose; Ivino rastojanje; Krajnje rastojanje
f
vrstoa
g
irina zategnutog polja
h
Visina
i
Poluprenik inercije; Ceo broj
k
Koeficijent; Faktor
Duina; Raspon; Duina izvijanja
A
n
Odnos normalnih sila ili normalnih napona; Broj (neega)
p
Nagib; Razmak
q
Jednakopodeljeno optereenje
r
Poluprenik; Poluprenik korena ava
s
Korak u smaknutom rasporedu; Rastojanje
t
Debljina lima
u-u Jaa glavna osa inercije (kod ugaonika)
v-v Slabija glavna osa inercije (kod ugaonika)
x-x Poduna osa
y-y Jaa osa inercije
z-z
Slabija osa inercije
Mala grka slova
D
Ugao; Odnos; Koeficijent; Koeficijent termike dilatacije
E
Ugao; Odnos; Koeficijent
J
Parcijalni koeficijent sigurnosti; Odnos
G
Ugib; Deformacija
H
Dilatacija; Koeficijent ( = 235 / f y ; f y u N/mm 2 )
K
T
Koeficijent za duine izvijanja

Ugao; Nagib
O
P
Q
U
V
W
M
F
\
281
Vitkost; Odnos
Koeficijent trenja; Koeficijent
Poasonov koeficijent
Koeficijent redukcije; Zapreminska masa
Normalni napon
Smiui napon
Rotacija; Nagib; Odnos
Redukcioni koeficijent (za izvijanje i bono-torziono izvijanje)
Odnos napona; Koeficijent redukcije; Koeficijenti verovatnoe koji definiu
reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava
Indeksi
A
Izuzetni; Povrina
a
Proseni (granica razvlaenja)
a, b Prvi, drugi..., alternativno
b
Osnovni (granica razvlaenja); Dijametralni pritisak; Izvijanje; Zavrtanj; Greda
C
Nosivost; Posledice
c
Beton; Stub; Popreni presek
com Pritisak
cr
Kritini
d
Raunski; Dijagonala
dst
Destabilizujui
E
Uticaj od dejstava (sa d ili k); Ojlerov
eff
Efektivni
e
Efektivni (uz indeks)
el
Elastini
ext
Spoljni
f
Noica; Vezni element
g
Bruto
G
Stalno dejstvo
h
Visina; Vii; Horizontalni
i
Unutranji
inf
Nii; Donji
i, j, k Indeksi (numeriki simboli)
j
Spoj
k
Karakteristini
l
Donji
LT
Bono torziono izvijanje
M
Materijal; Uzimajui u obzir moment savijanja
m
Savijanje; Srednji
282
max Maksimalni
min Minimalni
N
Uzimajui u obzir normalnu silu
n
Normalno
net Neto
nom Nominalni
o
Rupa; Poetni; Spoljni; Lokalno izboavanje; Nulta taka momentnog dijagrama
ov
Preklop
p
Ploa; ep; Podmeta; Prethodno optereenje; Delimini; Smicanje pri proboju
pl
Plastini
Q
Promenljivo dejstvo
R
Otpornost
r
Zakivak; Ukljeten
rep Reprezentativni
S
Unutranja sila; Unutranji moment
s
Napon zatezanja (povrina); Proklizavanje; Sprat; Krut; Ukruenje
ser Upotrebljivost
stb
Stabilizujui
sup Gornji; Visok
t (ili ten) Zatezanje
t (ili tor) Torzija
u
Jaa glavna osa inercije poprenog preseka; Granina (vrstoa na zatezanje)
ult
Granino stanje nosivosti
V
Uzimajui u obzir smiuu silu
v
Smicanje; Vertikalni; Slabija glavna osa inercije poprenog preseka
vec Vektorski uticaji
w
Rebro; Zavareni av; Krivljenje
x
Poduna osa tapa; Izduenje
y
Granica razvlaenja; Jaa osa poprenog preseka
z
Slabija osa poprenog preseka
V
Normalni napon
W
Smiui napon
Upravno
II
Paralelno
Kao ilustracija primene ovih oznaka, na slici 13.1 je dat primer oznaavanja osnovnih
dimenzija poprenih preseka standardnih valjanih profila, kao i konvencija za glavne ose.
283
Slika 13.1 - Osnovne oznake dimenzija i osa poprenog preseka
2 OSNOVE PRORAUNA
2.1 OPTE
Evrokod 3 se, kao i svi savremeni propisi iz oblasti metalnih konstrukcija, zasniva na
poluprobabilistikom konceptu prorauna, odnosno na konceptu graninih stanja. Pouzdanost konstrukcije se dokazuje na osnovu metode parcijalnih koeficijenata sigurnosti. Vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti se odreuju, ili na osnovu dugogodinje uspene
tradicije projektovanja i graenja, ili na osnovu statistikog vrednovanja i probabilistike
teorije pouzdanosti iz uslova da je verovatnoa otkaza konstrukcije manja od propisane
vrednosti.
284
Prema tome, konstrukcija treba da bude projektovana i izvedena tako da sa prihvatljivom

verovatnoom ostane podobna za namenjenu upotrebu, uzimajui u obzir njen predvien vek
trajanja i kotanje. Ona, takoe, treba da sa odgovarajuim stepenom pouzdanosti izdri sva
dejstva i druge uticaje, ija se pojava oekuje tokom izvoenja i eksploatacije i da ima
odgovarajuu trajnost. U sluaju eksplozija, udara ili posledica greaka izazvanih ljudskim
faktorom, oteenja konstrukcije treba da budu srazmerna uzroku koji ih je izazvao.
Granina stanja, koja predstavljaju osnov za proraun svih poluprobabilistikih metoda, su stanja konstrukcija ijim dostizanjem ili prekoraenjem konstrukcija gubi svoja osnovna svojstva i nije vie u stanju da odgovori proraunskim zahtevima. Drugim reima,
dostizanjem ovih stanja, konstrukcija gubi funkiciju za koju je bila namenjena. Granina
stanja se mogu podeliti na:
granina stanja nosivosti i
granina stanja upotrebljivosti.
Granina stanja nosivosti se, kao to i sam naziv kae, odnose na nosivost konstrukcije
ili njenih delova i vezana su za ruenje ili za neke druge vidove gubitka nosivosti. Dostizanjem ovih graninih stanja direktno se ugroava bezbednost ljudi i izazivaju velike
materijalne tete. Po obliku gubitka nosivosti ona mogu da se svrstaju u dve sutinski razliite grupe. Razlikuju se granina stanja koja su prouzrokovana:
gubitkom ravnotee konstrukcije ili nekog njenog dela, posmatranog kao kruto telo
(na primer preturanje, klizanje, itd.) i
gubitkom nosivosti usled prekomerne deformacije, loma ili gubitka stabilnosti konstrukcije ili nekog njenog dela, ukljuujui oslonce i temelje.
Granina stanja upotrebljivosti su stanja ijim dostizanjem ili prekoraenjem konstrukcija gubi neka sutinska funkcionalna svojstva. Konstrukcija gubi svoju funkciju kada
njeno ponaanje nije u skladu sa propisanim eksploatacionim kriterijumima ponaanja, a
da pri tom ni jedno granino stanje nosivosti ne mora da bude dostignuto. Zahtevi upotrebljivosti odnose se na funkcionisanje graevinskih objekata ili njihovih delova, udobnost
korisnika (ljudi) i izgled. Kod uobiajenih konstrukcija u zgradarstvu, granina stanja upotrebljivosti mogu da nastanu usled:
deformacija ili ugiba koji nepovoljno utiu na izgled ili efikasnu eksploataciju
graevinskog objekta (ukljuujui ispravno funkcionisanje maina ili opreme), ili
izazivaju oteenja zavrnih ili nekonstruktivnih elemenata;
vibracija koje izazivaju nelagodnost kod ljudi, oteenja zgrade ili njenog sadraja,
ili ograniavaju njeno efikasno funkcinionisanje.
Pri projektovanju elinih konstukcija prema Evrokodu potrebno je dokazati da ni u
jednoj proraunskoj situaciji koja moe nastati tokom ivotnog veka konstrukcije nee
doi do prekoraenja ni jednog graninog stanja. Pod pojmom proraunske situacije podrazumeva se skup (dispozicija) optereenja, definisanih svojim poloajem, intenzitetom i
vrstom koji deluje na konstrukciju u odreenom periodu njenog ivotnog veka, uzimajui
u obzir i fazu montae. Razlikuju se sledee proraunske situacije:
trajne (stalne),
prolazne (privremene),
incidentne (izuzetne) i
seizmike.
285
Trajne ili stalne proraunske situacije se odnose na uobiajen reim eksploatacije

objekta. One obuhvataju optereenja koja nastaju pri uobiajenoj eksploataciji objekta i
koja deluju tokom najdueg perioda njegovog ivotnog veka.
Prolazne ili privremene proraunske situacije se javljaju samo tokom odreenog, relativno kratkog perioda ivotnog veka objekta. Njima odgovaraju optereenja koja se javljaju pri montai konstrukcije, ili koja nastaju usled poremeenog reima korienja, na primer prilikom sanacija ili rekonstrukcija.
Incidentne ili izuzetne proraunske situacije se odnose na uslove koji mogu nastati
usled dejstva poara, eksplozija ili udara vozila. Takoe su kratkotrajne, ali sa manjom
verovatnoom pojave. Za razliku od privremenih situacija koje se gotovo izvesno javljaju
tokom ivotnog veka konstrukcije (na primer montaa), moe se desiti da konstrukcija
nikad ne bude izloena dejstvu nekog od izuzetnih optereenja.
Seizmike proraunske situacije se, takoe, odnose na izuzetne uslove koji se javljaju
pri dejstvu zemljotresa. S obzirom na njihov znaaj, verovatnou pojave i nain ponaanja
konstrukcije pod seizmikim optereenjem, seizmike situacije su izdvojene iz grupe
izuzetnih proraunskih situacija i posmatraju se zasebno.
2.2 DEJSTVA
Pojam optereenja je u Evrokodu proiren upotrebom termina dejstvo (F) kojim se
obuhvataju:
direktna dejstva, odnosno optereenja koja direktno deluju na konstrukciju (na primer gravitaciono optereenje, sneg, vetar itd.) i
indirektna dejstva, pod kojim se podrazumevaju prinudne deformacije koje nastaju,
na primer, usled temperaturnih promena ili razliitih sleganja oslonaca.
Prema promenljivosti u toku vremena dejstva se mogu podeliti na:
stalna dejstva (G), koja deluju stalno, ili tokom najveeg perioda ivotnog veka objekta (sopstvena teina konstrukcije, teina nekonstruktivnih elemenata, teina
instalacija i fiksne opreme),
promenljiva dejstva (Q), kao to su korisna optereenja, optereenja od vetra i snega, koja se povremeno, ali esto pojavljuju,
incidentna (izuzetna) dejstva (A), kao to su, na primer, poar, eksplozije i udari vozila, koja se javljaju veoma retko, samo u izuzetnim sluajevima (izuzetne proraunske situacije) i
seizmika dejstva (AE) koja nastaju prilikom zemljotresa.
Dejstva se, takoe, mogu podeliti i prema promenljivosti u prostoru i to na fiksna dejstva, koja ne menjaju svoj poloaj i pravac delovanja (npr. sopstvena teina) i slobodna
dejstva, koja mogu da menjaju intenzitet i mesto delovanja (npr. pokretna korisna optereenja, optereenja od vetra, snega, vozila itd.).
Prema svojoj prirodi dejstva se dele na: statika i dinamika dejstva, koja izazivaju
ubrzanje konstrukcije ili nekih njenih elemenata.
Karakteristine vrednosti dejstava (Fk) mogu da se odrede:
ili na osnovu Evrokoda 1, kojim se propisuju njihove vrednosti na osnovu gustine
raspodele odgovarajue sluajne promenljive i srednje vrednosti ili odgovarajuih
fraktila (5% ili 95% fraktila),
286
ili od strane investitora, pod uslovom da se ispotuju minimalni zahtevi koji su specificirani u odgovarajuim standardima za optereenja.
Stalna dejstva uglavnom imaju samo jednu karakteristinu vrednost (Gk). Meutim, u
nekim sluajevima, kod stalnih dejstava sa izraenom promenom intenziteta (kao to je na
primer boni pritisak zemlje), treba koristiti dve karakteristine vrednosti, gornju (Gk,sup) i
donju (Gk,inf ). Karakteristine vrednosti stalnih dejstava najee mogu da se odrede jednostavno i sa zadovoljavajuom tanou, na osnovu geometrijskih podataka i zapreminske teine materijala.
U sluaju promenljivih dejstava karakteristine vrednosti (Qk) mogu da se odrede na
osnovu gornje vrednosti koja uz prihvatljivu verovatnou (95% fraktil) nee biti prekoraena, ili donje vrednosti koja uz prihvatljivu verovatnou (5% fraktil) nee biti dostignuta
u toku odreenog perioda, imajui u vidu predvieni vek trajanja konstrukcije i pretpostavljeno trajanje projektne situacije.
Za odreivanje uticaja promenljivih dejstava na konstrukciju, s obzirom na njihovu stohastiku prirodu i promenljivost u prostoru i vremenu, nije dovoljna samo jedna karakteristina vrednost, ve se, da bi se preciznije obuhvatila verovatnoa njihove pojave, trajanja
i istovremenog delovanja, uvode i takozvane reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava. Pored karakteristine vrednosti (Qk), koja je glavna reprezentativna vrednost, reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava su i:
vrednost za kombinacije \0Qk
esta (uestala) vrednost \1Qk
kvazistalna vrednost
\2Qk
Koeficijenti \0, \1 i \2 su definisani u Evrokodu 1, na osnovu teorije verovatnoe, a u
skladu sa znaenjem odgovarajue reprezentativne vrednosti. Njihove vrednosti su uvek
manje ili jednake od jedinice.
Vrednost za kombinovanje \0Qk je reprezentativna vrednost koja se koristi pri istovremenom delovanju vie promenljivih dejstava da bi se obuhvatila smanjena verovatnoa
pojave. Vrednosti koeficijenata \0 se odreuju uz uslova da je verovatnoa pojave kombinacije dejstava priblino jednaka verovatnoi pojave samo jednog dejstva.
esta (uestala) vrednost \1Qk se odreuje kao vrednost koja je prekoraena tokom
odreenog perioda vremena ili izvestan broj puta u toku odreenog vremena. U Evrokodu
1 su vrednosti koeficijenata \1 odreene na osnovu verovatnoe da e uestala vrednost
promenljivog dejstva biti prekoraena 300 puta godinje, ili u toku 5% vremena.
Kvazi stalna vrednost \2Qk reprezentuje promenljiva dejstva koja deluju tokom najdueg vremena. Vrednosti koeficijenta \2 se odreuju iz uslova da je verovatnoa prekoraenja kvazi stalnog promenljivog dejstva 50%, odnosno da je vrednost ovog dejstva prekoraena tokom 50% vremena.
Osnovu koncepta prorauna pomou parcijalnih koeficijenata sigurnosti koji je zastupljen u Evrokodu ine proraunske vrednosti. To su vrednosti koje se dobijaju mnoenjem
(u sluaju dejstava) ili deljenjem (u sluaju svojstava materijala ili otpornosti) karakteristinih, odnosno reprezentativnih vrednosti odgovarajuim parcijalnim koeficijentima sigurnosti.
Proraunske vrednosti dejstava (Fd), u optem obliku, mogu da se odrede na osnovu
sledeeg izraza:
287
Fd = F Frep
(13.1)
gde je Frep reprezentativna vrednost odgovarajueg dejstva, a JF parcijalni koeficijent

sigurnosti za razmatrano dejstvo. Napominje se da je za stalna dejstva karekteristina
vrednost ujedno i reprezentativna vrednost. Pomou parcijalnih koeficijenata sigurnosti za
dejstva uzimaju se u obzir:
mogua nepovoljna odstupanja vrednosti dejstava od njihovih reprezentativnih
vrednosti ,
eventualne nepreciznosti u modeliranju dejstava,
mogue nepreciznosti proraunskog modela za odreivanje uticaja od dejstava,
neizvesnosti u proceni razmatranog graninog stanja.
Tabela 13.1 - Proraunske vrednosti dejstava
Dejstva
Stalna
Proraunske vrednosti
U sluaju jedne
karakteristine
vrednosti
U sluaju dve
karakteristine
vrednosti
Gornja
Donja
Gd ,sup = G ,sup Gk
Gd ,inf = G ,inf Gk
Gd ,sup = G ,sup Gk ,sup
Gd ,inf = G ,inf Gk ,inf
Promenljiva
Qd = Q Qk ili Qd = Q 0 Qk
Incidentna
Ad = A Ak (ukoliko Ad nije direktno specificirano)
Gk
Gk,sup
Gk,inf
Qk
Ak
JG,sup
JG,inf
JQ
JA
karakteristina vrednost stalnog dejstva

gornja karakteristina vrednost stalnog dejstava
donja karakteristina vrednost stalnog dejstva
karakteristina vrednost promenljivog dejstva
karakteristina vrednost incidentnog dejstva
gornja vrednost parcijalnog koeficijenta sigurnosti za stalna dejstva
donja vrednost parcijalnog koeficijenta sigurnosti za stalna dejstva
parcijalni koeficijent sigurnosti za promenljiva dejstva
parcijalni koeficijent sigurnosti za incidentna dejstva
Simboliki izrazi za odreivanje proraunskih vrednosti dejstava dati su u oviru tabele

13.1.
2.3 GRANINA STANJA

Kako je ve pomenuto, pri dimenzionisanju konstrukcija prema Evrokodu treba dokazati da ni jedno mogue granino stanje nije prekoraeno, uzimajui u obzir sve proraunske situacije i sve mogue kombinacije dejstava. Pri tom se pod graninim stanjima podrazumevaju granina stanja nosivosti i granina stanja upotrebljivosti. Uobiajeno je da se
konstrukcije dimenzioniu prema graninim stanjima nosivosti, pa da se potom sprovedu
288
kontrole graninih stanja upotrebljivosti i, eventualno, zamora (kod dinamiki optereenih

konstrukcija).
Dokazi svih graninih stanja sprovode se na nivou proraunskih vrednosti, bilo da se
radi o graninim stanjima nosivosti ili upotrebljivosti. Pri tome se vri poreenje proraunskih vrednosti uticaja od dejstava (Ed) sa odgovarajuim vrednostima otpornosti konstrukcije (u sluaju graninih stanja nosivosti), ili sa nekim drugim parametrima, kao to su na
primer doputeni ugibi (u sluaju graninih stanja upotrebljivosti).
Uticaji od dejstava su odgovori konstrukcije izazvani dejstvima. Pod ovim, relativno
irokim pojmom, podrazumevaju se: unutranje sile i momenti (N, V, M), naponi (V, W), dilatacije (H) i deformacije (G). Proraunske vrednosti uticaja od dejstava (Ed) se odreuju na
osnovu proraunskih vrednosti dejstava, svojstava materijala i geometrijskih podataka
(ad), kao to su dimenzije nosaa i geometrijske karakteristike poprenih preseka elemenata konstrukcije.
2.3.1 Granina stanja nosivosti

Pri proraunu treba obavezno kontrolisati sva relevantna granina stanja nosivosti koja
mogu biti prouzrokovana ili gubitkom stabilnosti konstrukcije kao krutog tela, ili lomom,
odnosno prekomernom deformacijom konstrukcije ili nekog njenog dela.
Kada se razmatraju granina stanja statike ravnotee konstrukcije kao krutog tela potrebno je dokazati da je:
Ed , dst Ed , stb
(13.2)
gde su:
Ed,dst uticaj od destabilizujuih dejstava (na primer moment preturanja), a
Ed,stb uticaj od stabilizujuih dejstava.
U sluaju graninih stanja loma ili prekomernih deformacija elemenata i njihovih veza,
dokaz se moe sprovesti na nivou unutranjih (presenih) sila, ili, ree, na nivou napona.
Dokaz graninog stanja nosivosti na nivou unutranjih sila ili momenata moe se, simboliki, formulisati na sledei nain:
Sd Rd
(13.3)
gde su:
Sd
proraunska vrednost unutranje sile ili momenta (NSd, VSd, MSd), a
Rd
odgovarajua proraunska otpornost (NRd, VRd, MRd).
Proraunska otpornost (Rd), u sluaju elinih konstrukcija, moe da se odredi direktno
preko karakteristinih vrednosti svojstava materijala (Xk), kao to su granica razvlaenja
(fy) ili vrstoa na zatezanje (fu), i odgovarajuih geometrijskih podataka (ak), od kojih se
najee koriste geometrijske karakteristike poprenih preseka (povrina poprenog preseka, povrina rebra, otporni moment, moment inercije itd.):
Rd = R( X k , ak ,...) / M .
Parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost (JM) pokriva:
nepovoljna odstupanja karakteristinih vrednosti svojstava materijala,
nepovoljna odstupanja karakteristinih vrednosti geometrijskih podataka i
(13.4)
289
nepouzdanosti modela prorauna otpornosti.

Proraunska vrednost otpornosti Rd moe da se odredi i na osnovu rezultata ispitivanja,
u skladu sa poglavljem 8 Evrokoda 3.
Kada se provere graninih stanja vre na nivou napona, treba dokazati da je:
Ed C d
(13.5)
gde su:
Ed
proraunska vrednost posmatranog uticaja (napona),
Cd
odgovarajua proraunska nosivost, odnosno napon (na primer, proraunska vrednost granice razvlaenja fyd = fy / JM).
Proraunske vrednosti uticaja od dejstava treba da se odrede razmatranjem svih relevantnih proraunskih situacija i sluajeva optereenja, a na osnovu merodavne kombinacije dejstava koja se dobija prema pravilima za kombinovanje dejstava.
Razliita dejstava treba da se kombinuju u skladu sa pravilima koja su, za razliite proraunske situacije, simboliki prikazana u okviru tabele 13.2.
Tabela 13.2 - Pravila za kombinovanje proraunskih dejstava
Promenljiva dejstva Qk
Izuzetna
dejstva
Ak
Proraunska
situacija
Stalna
dejstva
Gk
Stalne i prolazne
G Gk
Q ,1 Qk ,1
0 , i Q , i Qk , i
Incidentne
GA Gk
1,1 Qk ,1
2 , i Qk , i
A Ak
Seizmike
Gk
2,1 Qk ,1
2 , i Qk , i
I AEd
Ostala
Osnovno
promenljivo dejstvo promenljiva dejstva
Kombinacije dejstava u proirenom obliku mogu da se prikau na sledei nain:

za stalne i prolazne proraunske situacije:
G , j Gk , j + Q ,1 Qk ,1 + Q ,i 0,i Qk ,i
(13.6)
i >1
za incidentne proraunske situacije:
GA, j Gk , j + Ad + 1,1 Qk ,1 + 2,i Qk ,i
(13.7)
i >1
za seizmike proraunske situacije:
Gk , j + I AEd + 2,i Qk ,i
j
i 1
gde su:
Gk,j karakteristine vrednosti stalnih dejstava,
Qk,1 karakteristina vrednost dominantnog promenljivog dejstva,
Qk,i karakteristine vrednosti ostalih promenljivih dejstava,
Ad
proraunska vrednost incidentnog dejstva,
(13.8)
290
AEd proraunska vrednost seizmikog dejstva,

JG,j parcijalni koeficijent sigurnosti za stalna dejstva Gk,j,
JGA,j parcijalni koeficijent sigurnosti za stalna dejstva Gk,j pri incidentnim proraunskim
situacijama,
JQ,i parcijalni koeficijent sigurnosti za promenljiva dejstva Qk,i,
JI
koeficijent znaaja, kojim se obuhvata kategorija znaaja objekta, a koji je definisan
u Evrokodu 8.
Treba istai da u prethodnim izrazima znak "+" ne znai bukvalno sabiranje, ve kombinovanje proraunskih vrednosti uticaja izazvanih razliitim dejstvima.
Numerike vrednosti najvanijih parcijalnih koeficijenata sigurnosti za dejstva, koje su
preporuene u Evrokodu 1 za uobiajene konstrukcije u zgradarstvu, prikazane su u tabeli
13.3.
Tabela 13.3 - Parcijalni koeficijenti sigurnosti za dejstva - granina stanja nosivosti
Granino stanje
nosivosti
Gubitak statike
ravnotee
konstrukcije ili
njenog dela
Dejstva
Stalna
Promenljiva
Oznake
Nepovoljna JG,sup
JG,inf
Povoljna
1,10
1,00
0,90
1,00
Nepovoljna
Povoljna
1,50
0,00
-
1,00
0,00
1,00
Incidentna
Gubitak
nosivosti
konstrukcije ili
njenih delova
izazvan lomom
ili prekomernim
deformacijama
Stalna
Promenljiva
Incidentna
Proraunske situacije
Stalne i prolazne
Incidentne
JQ
JA
Nepovoljna JG,sup
1,35
1,00
Povoljna
JG,inf
1,00
1,00
Nepovoljna
Povoljna
JQ
1,50
0,00
1,00
0,00
JA
1,00
Vrednosti koeficijenata \i pomou kojih se odreuju pojedina reprezentativna dejstva,

a koji figuriu u izrazima za kombinovanje dejstava, date su u tabeli 13.4 za najvanija
optereenja kod zgrada.
Kod uobiajenih konstrukcija u zgradarstvu, pri kombinovanju uticaja nastalih pri
stalnim i prolaznim proraunskim situacijama, umesto izraza (13.6) moe da se koristi
nepovoljnija od sledee dve kombinacije
G , j Gk , j + Q ,1 Qk ,1
(13.9)
G , j Gk , j + 0,9 Q ,i Qk ,i .
j
i >1
(13.10)
291
Tabela 13.4 - Koeficijenti \i za zgrade
Saobraajna
optereenja
Korisna
optereenja
Dejstva
\0
\1
\2
Kategorija A:
Kategorija B:
Kategorija C:
Kategorija D:
Kategorija E:
Kategorija F:
Prostorije za boravak i stanovanje

Kancelarije
Prostorije za okupljanje ljudi
Trgovake prostorije
Prostorije za skladitenje
Vozila teine d30 kN
0,7
0,7
0,7
0,7
1,0
0,5
0,5
0,7
0,7
0,9
0,3
0,3
0,6
0,6
0,8
0,7
0,7
0,6
Kategorija G:
Vozila teine >30 kN, ali d160 kN
0,7
0,5
0,3
Kategorija H:
Krovovi
0,0
0,0
0,0
0,6
0,6
0,6
0,2
0,5
0,5
0,0
0,0
0,0
Optereenja od snega
Optereenja od vetra
Opereenja usled temperaturnih promena
Karakteristini primeri primene uproenih pravila za kombinovanje dejstava prikazani

su na slici 13.2.
Slika 13.2 - Primeri primene pravila za kombinovanje dejstava
292
2.3.2 Granina stanja upotrebljivosti

Granina stanja upotrebljivosti se, pre svega, odnose na deformacije i vibracije konstrukcije koje mogu da ugroze normalno funkcionisanje objekta ili opreme koja se u njemu
nalazi. Meutim, u nekim sluajevima, i druga svojstva konstrukcije mogu da budu kritina u pogledu njene upotrebljivosti. Tako na primer, kod dinamiki optereenih konstrukcija koje su podlone zamoru materijala, naponi u fazi eksploatacije moraju da ostanu u elastinoj oblasti, kako bi se izbegla pojava niskociklinog zamora. Kontrola graninih stanja
upotrebljivosti u simbolikom obliku moe da se formulie na sledei nain:
Ed Cd
(13.11)
gde su :
Ed
odgovarajui proraunski uticaj od dejstava, koji je odreen na osnovu jedne od
kombinacija dejstava za granina stanja upotrebljivosti,
Cd
nominalna (propisana) vrednost ili funkcija odreenih proraunskih svojstava materijala (na primer doputeni ugib).
Kao to se uoava, pri kontoli graninih stanja upotrebljivosti ne mogu se koristiti
kombinacije dejstava koje se primenjuju za granina stanja nosivosti. Kako se pri graninim stanjima upotrebljivosti proveravaju neka svojstva konstrukcije usled servisnog (eksploatacionog) optereenja, pri kombinovanju dejstava ne treba koristiti proraunske, ve
karakteristine vrednosti dejstava. Evrokod definie tri kombinacije dejstava za granina
stanja upotrebljivosti. To su:
retka kombinacija:
Gk , j + Qk ,1 + 0,i Qk ,i
(13.12)
i >1
esta kombinacija:
Gk , j + 1,1 Qk ,1 + 2,i Qk ,i
(13.13)
i >1
kvazi stalna kombinacija:
Gk , j + 2,i Qk ,i .
j
(13.14)
i 1
Slino kao i kod graninih stanja nosivosti, pri proveri graninih stanja upotrebljivosti
zgrada, radi uproenja, mogu da se koriste sledei izrazi:
Gk , j + Qk ,1
(13.15)
Gk , j + 0,9 Qk ,i .
(13.16)
i 1
Pri proveri treba uzeti maksimalne vrednosti uticaja od dejstava koji su dobijeni na
osnovu prethodna dva izraza za kombinovanje. Pri tom, prvi izraz (13.15) treba primeniti
posebno za svako promenljivo dejstvo.
293
2.4 MATERIJALI
U okviru Evrokoda 3 precizno je definisan nain oznaavanja vrsta i kvaliteta elika
koji se primenjuju za graevinske konstrukcije, kao i njihove najvanije mehanike i fizike karakteristike. Princip oznaavanja je veoma jednostavan. Svaki elik ima jednozanu
osnovnu oznaku kojom se definie njegova vrsta. Osnovna oznaka se sastoji iz alfanumerikih podataka: Fe je zajedniki simbol za sve konstrukcione elike, a za njim sledi trocifren broj koji odgovara nominalnoj vrstoi elika na zatezanje u MPa (videti tabelu 13.5).
Pored osnovnih oznaka postoje i dodatne, takoe alfanumerike oznake, kojima se odreuje kvalitet elika (stanje isporuke, udarna ilavost i otpornost na krti lom).
Pri porudbini osnovnog materijala, takoe, mogu da se koriste i oznake vrste i kvaliteta elika koje su propisane u Evropskoj normi EN 10027-1. Osnovna oznaka je takoe alfanumerika i sastoji se od slova S (steel) i trocifrenog broja koji definie granicu razvlaenja elika u MPa. Takoe, postoje i dodatne oznake kojima se definie kvalitet elika.
Vrednosti osnovnih mehanikih karakteristika za pojedine vrste elika, u skladu sa
Evrokodom, prikazane su u tabeli 13.5 u funkciji debljine lima osnovnog materijala (t). Na
osnovu prikazanih vrednosti moe se uoiti da elik Fe360 odgovara naem 0361, Fe430
naem 0451, a Fe510 naem 0561.
Tabela 13.5 - Nominalne vrednosti granice razvlaenja fy i vrstoe na zatezanje fu za
konstrukcione elike >MPa@@
Debljina t *)
Oznaka vrste elika
td40 mm
fy
Evrokod 3
EN 10027-1
Fe 360
S235
235
Fe 430
S275
275
Fe 510
S355
355
*) t je nominalna debljina elementa
**) 63 mm za ploe i ostale ravne proizvode od elika
40 < t d 100 mm **)

fu
fy
fu
360
430
510
215
255
335
340
410
490
Oznaavanje zavrtnjeva je isto kao i u naim standardima, kao i vrednosti njihovih

mehanikih karakteristika (tabela 13.6).
Tabela 13.6 - Nominalne vrednosti granice razvlaenja fyb i vrstoe na zatezanje fub za
zavrtnjeve >MPa@@
Klasa vrstoe
4.6
4.8
5.6
5.8
6.8
8.8
10.9
fyb
240
320
300
400
480
640
900
fub
400
400
500
500
600
800
1000
294
Konstante materijala koji se koriste pri proraunu elinih konstrukcija su takoe propisane i imaju sledee vrednosti:
E=210000 N/mm2
modul elastinosti
G= E/ [2(1 + )]
modul klizanja
Puasonov koeficijent
Q=0,30
koeficijent linearne termike dilatacije D=1210-6 1/qC
zapreminska masa
U=7850 kg/m3
Posebni zahtevi u pogledu osnovnog materijala za nosee eline konstrukcije mogu da
budu postavljeni ako se uticaji odreuju primenom globalne plastine analize. Plastina
globalna analiza moe se koristiti samo ako osnovni materijal (elik) ispunjava propisane
uslove u pogledu duktilnosti. U ovakvim sluajevima se zahteva da:
odnos nazivne minimalne vrstoe na zatezanje fu i nazivne minimalne granice razvlaenja fy zadovoljava uslov: fu / fyt1,2,
izduenje pri lomu epruvete na duini izmeu repera od 5,65
Ao (gde je Ao
poetna povrina poprenog preseka) nije manje od 15%,

dijagram napon-dilatacija pokazuje da je dilatacija pri lomu Hu, koja odgovara
vrstoi na zatezanje fu, najmanje 20 puta vea od dilatacije Hy, koja odgovara granici razvlaenja fy.
Moe se konstatovati da svi konstrukcioni elici navedeni u tabeli 13.5 zadovoljavaju
ove uslove, pa sa ovog stanovita praktino nema ogranienja u pogledu primene plastine
globalne analize.
3 KLASE POPRENIH PRESEKA I KONCEPT

EFEKTIVNE IRINE
3.1 OPTE
Jedna od osnovnih postavki na kojima se zasniva itava koncepcija prorauna graninih stanja nosivosti elinih konstrukcija prema Evrokodu 3 je podela poprenih preseka
na klase. Pojam klase poprenog preseka predstavlja jednu od bitnih novina koje se sobom
donosi Evrokod 3. Pri proveri graninih stanja nosivosti elinih konstrukcija neophodno
je odrediti klase poprenih preseka svih elemenata konstrukcije. Osnovni kriterijum za klasifikaciju poprenih preseka je njegova kompaktnost koja zavisi od odnosa duina/debljina
zidova poprenog preseka (noica i rebara), kao i od naina naprezanja i vrste elika. Znaaj korektnog odreivanja klase poprenog preseka moe se uvideti ako se ima u vidu da
od klase poprenog preseka zavisi:
izbor globalne analize konstrukcije (elastina ili plastina),
izbor kriterijuma za proraun otpornosti poprenog preseka i
izbor kriterijuma za proveru otpornosti elemenata kao celine.
Evrokod 3 definie etiri razliite klase poprenih preseka:
Klasa 1 kompaktni (masivni) popreni preseci koji mogu da razviju moment pune
plastine otpornosti (Mpl) i koji poseduju znaajan kapacitet rotacije, koji je neophodan za
plastinu globalnu analizu konstrukcije;
295
Klasa 2 - kompaktni (masivni) popreni preseci u kojima moe biti dostignut moment
pune plastinosti (Mpl), ali koji poseduju samo ogranien kapacitet rotacije, koji a priori nije dovoljan za plastinu globalnu analizu;
Klasa 3 - popreni preseci u kojima moe biti dostignut samo elastini moment otpornosti (granica razvlaenja se dostie samo u najudaljenijem vlaknu) bez rizika od pojave
lokalnog izboavanja, dok je dalja plastifikacija poprenog preseka onemoguena zbog
pojave lokalnog izboavanja;
Klasa 4 - popreni preseci sa vitkim zidovima kod kojih se usled lokalnog izboavanja
zidova poprenog preseka ne moe dostii moment elastine otpornosti, odnosno kod kojih
dolazi do lokalnog izboavanja pritisnutih zidova pre dostizanja granice razvlaenja u najudaljenijim vlaknima. Njihova otpornost se odreuje na osnovu koncepta efektivne irine.
Uporedni pregled najvanijih svojstava, kao to su metoda globalne analize, model nosivosti (M- dijagram), model nosivosti poprenog preseka i kapacitet rotacije, dat je u
okviru tabele 13.7 za sve etiri klase poprenih preseka.
Tabela 13.7 - Osnovne karakteristike razliitih klasa poprenih preseka
Klasa 2
Klasa 3
Klasa 4
Plastina
Elastina
Elastina
Elastina
Znaajan
Ogranien
Ne postoji
Ne postoji
Kapacitet
rotacije
Otpornost
poprenog
preseka
Model
nosivosti
(kriva M-))
Globalna
analiza
Klasa 1
Pri izboru globalne analize neophodno je poznavati klase poprenih preseka. Da bi se

primenila plastina globalna analiza popreni preseci u zonama potencijalnih plastinih
zglobova moraju da budu klase 1, kako bi se obezbedila neophodna rotacija na mestima
plastiih zglobova i na taj nain omoguila preraspodela naprezanja. Popreni preseci klase 2 mogu, eventualno, da se koriste, ako se preciznom analizom dokae da je rotacija for-
296
miranog plastinog zgloba vea od potrebne rotacije za obrazovanje narednih plastinih

zglobova. U suprotnom, za proraun unutranjih sila treba koristiti elastinu globalnu analizu. U okviru tabele 13.8 data je grafika i matematika interpretacija rotacionog kapaciteta, kao i zahtevani rotacioni kapaciteti za pojedine karakteristine konstrukcije.
Tabela 13.8 - Rotacioni kapacitet (R) i zahtevani kapacitet rotacije (Rs)
Rotacioni kapacitet
R = rot / pl 1
Statiki sistem
Rs
Kontinualni nosai
Jednobrodni okvirni nosai sa
zglobnim osloncima
Jednobrodni okvirni nosai sa
ukljetenim osloncima
Dvobrodni okvirni nosai sa
ukljetenim spoljanjim stubovima i
unutranjim pendel stubom
3,0
Viespratni viebrodni okvirni

nosai sa ukljetenim stubovima
1,3
2,5
3,0
2,5
3.2 ODREIVANJE KLASE POPRENOG PRESEKA

Kako je ve pomenuto, klasa poprenog preseka je uslovljena fenomenom lokalnog izboavanja pritisnutih zidova poprenog preseka, pa stoga zavisi od svih inioca od kojih
zavisi i otpornost na lokalno izboavanje, a to su pre svega:
vitkost (odnos duina/debljina) noice ili rebra,
uslovi oslanjanja,
nain naprezanja i
granica razvlaenja.
Prema uslovima oslanjanja zidovi poprenog preseka mogu se podeliti na konzolne i
unutranje (obostrano oslonjene). Kao konzolni zidovi tretiraju se noice I, H ili U-profila,
kao i konzolni prepusti eirastih preseka, dok se unutranjim smatraju rebra I, H, U,
sanduastih ili upljih pravougaonih preseka, kao i noice eirastih, sanduastih i upljih pravougaonih profila.
Od posebnog znaaja pri odreivanju klase poprenog preseka je i nain naprezanja,
odnosno dijagram normalnog napona u posmatranom zidu poprenog preseka (noici ili
rebru) pri dostizanju graninog stanja nosivosti. Oblik naponskog dijagrama zavisi od uticaja koji na presek deluju (pritisak, savijanje ili njihova kombinacija) i vrste lokalne analize. Naime, oblici naponskih dijagrama se bitno razlikuju za sluaj plastine i elastine analize preseka.
Imajui u vidu sve navedene faktore od uticaja za odreivanje klase poprenog preseka, u okviru tabele 13.9 dati su konkretni uslovi u vidu maksimalnih (graninih) odnosa irina/debljina, na osnovu kojih moe da se izvri klasifikacija zidova (elemenata) poprenih
preseka. Treba napomenuti da elementi ije vitkosti ne zadovoljavaju uslove za klasu 3
pripadaju klasi 4.
Tabela 13.9 - Maksimalne (granine) vitkosti za pojedine klase poprenih preseka
297
298
Dakle, potrebno je, na osnovu navedenih kriterijuma, odrediti klase za sve pritisnute ili
delimino pritisnute elemente poprenog preseka (npr. noice i rebro), pa kako one, generalno, mogu biti razliite za razliite zidove istog poprenog preseka, za klasu poprenog
preseka usvojiti najviu, odnosno najnepovoljniju. Na primer ako je noica klase 2, a rebro
klase 3, onda se smatra da je popreni presek klase 3.
Dok se, kod elemenata koji su izloeni istom pritisku ili savijanju, klasa poprenog
preseka posmatranog zida moe odrediti direktno iz tabele, za klasifikaciju elemenata poprenog preseka, optereenih istovremenim dejstvom aksijalne sile i momenta savijanja,
neophodno je prethodno odrediti parametar D, odnosno \ u zavisnosti da li se radi o plastinoj ili elastinoj analizi preseka. Ovim parametrima se, naime, definie odnos pritisnute i zategnute zone u elementu.
Kod elemenata izloenih kombinovanom dejstvu sile pritiska i momenta savijanja oblik naponskog dijagrama pri punoj plastifikaciji poprenog preseka zavisi od intenziteta sile pritiska. Osim toga, a priori se ne moe znati da li je mogua plastina ili samo elastina
raspodela napona pri dostizanju graninog stanja nosiosti. Stoga je neophodno pretpostaviti plastinu raspodelu i potom potvrditi opravdanost njene primene. Ukoliko se pokae da
je vitkost rebra vea od granice propisane za plastinu raspodelu naprezanja, to jest ako
presek ne spada u klase 1 i 2, poetna pretpostavka nije prihvatljiva, te se mora prei na
elastinu raspodelu napona i proveriti da li je rebro klase 3 ili 4.
Na osnovu svega reenog moe se zakljuiti da je odreivanje klase poprenog preseka
veoma vaan i delikatan deo prorauna, jer od klase poprenog preseka u mnogome zavisi
dalji proraun i to kako unutranjih sila tako i otpornosti preseka i elemenata. Stoga odreivanju klase poprenog preseka treba obratiti posebnu panju, pogotovo ako se ima u vidu da koncept klase poprenog preseka predstavlja potpuno nov koncept prorauna i nije
ustaljen u naoj inenjerskoj javnosti.
Redukcije otpornosti poprenih preseka klase 4 usled uticaja lokalnog izboavanja treba da se uzmu u obzir pomou metode efektivne irine.
3.3 KONCEPT EFEKTIVNE IRINE KOD PRESEKA KLASE 4

Kod poprenih preseka klase 4, usled pojave lokalnog izboavanja pritisnutih zidova
poprenog preseka, otpornost treba da se odredi na osnovu geometrijskih karakteristika
efektivnih poprenih preseka. Efektivni presek treba da se odredi na osnovu efektivnih irina svih pritisnutih elemenata poprenog preseka i ukupnih irina zategnutih delova poprenog preseka.
Efektivne irine ravnih pritisnutih zidova (elemenata) poprenih preseka treba da se odrede na osnovu izraza datih u tabelama 13.10 i 13.11, za obostrano oslonjene (unutranje),
odnosno konzolne elemente, respektivno. Na osnovu ovih izraza mogu da se odrede vrednosti efektivnih irina za razliite dijagrame normalnih napona, kao i njihov poloaj.
Koeficijent redukcije U se odreuje prema Vintereovoj krivoj izboavanja na sledei nain:
=1
za p 0,673
(13.17a)
= ( p 0,22) / p2 za p > 0,673
(13.17b)
299
Tabela 13.10 - Efektivne irine obostrano oslonjenih pritisnutih elemenata

Dijagram normalnog napona
(pritisak ima pozitivan znak)
Efektivna irina beff
=1
beff = b
be,1 = be,2 = 0,5 beff

0d <1
beff = b
be,1 =
2 beff
5
be,2 = beff be1

<0
beff = bc =
b
1
be,1 = 0,4 beff = 0,4

be,2 =0,6beff =0,6
b
1
b
1
U koeficijent redukcije
bc irina pritisnutog dela posmatranog elementa (zida)
V1 maksimalan napon pritiska (\=V2/V1)
Bezdimenzionalna vitkost p posmatranog elementa (zida) poprenog preseka odreuje se kao:
p =
f y / cr =
b /t
28,4 k
gde su:
t
debljina zida poprenog preseka,
Vcr
kritian napon izboavanja,
kV
koeficijent izboavanja (tabela 13.12),
b
odgovarajua irina posmatranog zida poprenog preseka:

b =d
za rebra,
(13.18)
300
b =b
za noice sanduastih preseka i druge unutranje pritisnute elemente,
b =b-3t
za noice upljih profila pravougaonog poprenog preseka,
b =h-3t
za rebra upljih profila pravougaonog poprenog preseka,
b =c
za konzolne noice,
b =(b+h)/2
za ravnokrake ugaonike,
b =h ili (b+h)/2
za raznokrake ugaonike.
Dimenzije poprenog preseka b, h, c i t su definisane na slici 13.1.
Tabela 13.11 - Efektivne irine konzolnih pritisnutih elemenata
Sluaj B - Maksimalan napon pritiska V1

na ukljetenoj ivici
Sluaj A - Maksimalan napon pritiska V1

na slobodnoj ivici
Dijagram normalnog napona
0<1
Efektivna irina beff

0d <1
beff = c
<0
<0
beff = bc =
0<1
c
1
0d <1
beff = c
<0
<0
beff = bc =
c
1
Odnosi napona koji figuriu u izrazima za odreivanje efektivnih irina noica mogu
da se odrede na osnovu karakteristika bruto poprenog preseka. Pri odreivanju efektivne
irine rebra, odnos napona moe da se odredi na osnovu efektivne povrine pritisnute
noice i bruto povrina rebra i zategnute noice. Zbog pojave neefektivne zone u rebru do-
301
lazi do pomeranja teita, a samim tim i do vrednosti koeficijenta , pa postupak poprima

iterativan karakter (slika 13.3).
Tabela 13.12 - Koeficijenti izboavanja kV
kV
= V2/V1
Obostrano oslonjeni
(unutranji) elementi
-2< <-1
5,98 (1 ) 2
-1
23,9
Konzolni elementi
Sluaj B*)
Sluaj A*)
0,85
2
1,7 5 + 17,1 2
-1< <0
7,81 6,29 + 9,78
7,81
0,57
1,70
0< <1
8,2 /(1,05 + )
0,57 0,21 + 0,07 2
0,578 /( + 0,34)
0,43
0,43
1
4,0
*) videti tabelu 13.11
0,57 0,21 + 0,07
23,8
2
Slika 13.3 - Odreivanje efektivnog preseka kod elemenata optereenih na savijanje
U optem sluaju, teina osa efektivnog poprenog preseka moe da bude pomerena u
odnosu na teite bruto preseka, pa se javlja ekscentricitet (e) koji treba uzeti u obzir kada
je popreni presek izloen dejstvu aksijalne sile (slika 13.4). Dodatni moment savijanja
'M koji se u tom sluaju javlja usled ekscentrinosti aksijalne sile N treba da se uzme u
obzir pri proraunu otpornosti elementa:
302
M = N eN
(13.19)
gde su:
eN
pomeranje teine ose kada je efektivni popreni presek izloen konstantnom pritisku,
N
aksijalna sila, pritisak ima pozitivan znak.
Slika 13.4 - Pomeranje teita usled pojave neefektivnih zona kod poprenih preseka klase 4
4 PRORAUN ELEMENATA NOSEIH KONSTRUKCIJA

4.1 OPTE
Dimenzionisanje elemenata noseih elinih konstrukcija vri se na osnovu odgovarajuih graninih stanja nosivosti i upotrebljivosti. Evrokod precizno definie sve provere
koje treba sprovesti pri dimenzionisanju razliitih elemenata. Tako za skeletne konstrukcije treba proveriti sledea granina stanja nosivosti:
otpornost karakteristinih poprenih preseka svih elemenata,
otpornost elemenata,
otpornost veza,
globalnu stabilnost skeleta,
statiku ravnoteu.
Svi dokazi graninih stanja se vre na nivou proraunskih vrednosti uticaja od dejstava
i odgovarajuih otpornosti. Vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti za otpornost JM
koje su preporuene u Evrokodu date su u tabeli 13.13.
Na slici 13.5 ematski su prikazane sve potrebne provere graninih stanja nosivosti za
elemente izloene razliitim optereenjima.
303
Tabela 13.13 - Parcijalni koeficijenti sigurnosti za otpornost JM
Za veze proklizavanje
Za veze
Za osnovni
materijal
Definicija
Simbol
Vrednost
Otpornost poprenih preseka klase 1, 2 i 3
JM0
1,10
Otpornost poprenih preseka klase 4
JM1
1,10
Otpornost elemenata na gubitak stabilnosti
JM1
1,10
Otpornost neto preseka kod rupa za zavrtnjeve
JM2
1,25
Zavrtnjevi
JMb
1,25
Zakivci
JMr
1,25
epovi
JMp
1,25
avovi
JMw
1,25
JMs,ult
1,25
JMs,ult
1,40
JMs,ser
1,10

(predimenzionisane i ovalne rupe)
Granino stanje upotrebljivosti
Slika 13.5 - Provere graninih stanja nosivosti za razliite elemente noseih konstrukcija
304
4.2 AKSIJALNO OPTEREENI ELEMENTI

4.2.1 Zategnuti elementi
Aksijalno zatezanje je najjednostavniji sluaj naprezanja kod elemenata elinih konstrukcija, pa je kod ovako optereenih elemenata potrebno da se izvri samo provera otpornosti poprenog preseka. Dakle, treba zadovoljiti sledei uslov:
N Sd N t , Rd
(13.20)
gde su:
NSd proraunska vrednost aksijalne sile zatezanja,
Nt,Rd proraunska otpornost poprenog preseka na zatezanje.
Proraunska otpornost poprenog preseka na zatezanje Nt,Rd moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
N pl ,Rd = A f y / M 0
N t ,Rd = min
N u ,Rd = 0,9 Anet f u / M 2
gde su:
Npl,Rd
Nu,Rd
A
Anet
JM0 i JM2
(13.21)
plastina proraunska otpornost (bruto) poprenog preseka,

granina proraunska otpornost neto poprenog preseka na mestu rupa za spojna
sredstva (ukoliko ih ima),
bruto povrina poprenog preseka (slika 13.6a),
neto povrina poprenog preseka na mestu rupa za spojna sredstva (slika 13.6a),
odgovarajui parcijalni koeficijenti sigurnosti (tabela 13.13).
Slika 13.6 - Provera otpornosti poprenih preseka na zatezanje: a) ravan lim;

b) ugaonik sa zavrtnjevima na jednom kraku
to se tie provere neto preseka ona je potrebna samo u sluaju kada se veze elemenata
ostvaruju pomou mehanikih spojnih sredstava. U protivnom, otpornost poprenog preseka na zatezanje jednaka je njegovoj plastinoj otpornosti (Nt,Rd=Npl,Rd).
305
Kod zategnutih tapova koji su izraeni od jednog ugaonika, a ija se veza ostvaruje
mehanikim spojnim sredstvima koja se nalaze na jednom kraku (slika 13.6b) proraunska
otpornost neto poprenog preseka se odreuje na sledei nain:
N u , Rd
2 ( e2 0,5 d 0 ) t f u
M2
2 Anet f u
=
M2
3 Anet f u
M2
za 1 zavrtanj
(13.22)
za 2 zavrtnja
za 3 i vie zavrtnjeva
gde je d0 prenik rupe za spojna sredstva, e2 rastojanje od centra zavrtnja do ivice, upravno
na pravac dejstva sile zatezanja (slika 13.6b), a E2 i E3 redukcioni koeficijenti, ije su vrednosti date u tabeli 13.14.
Tabela 13.14 - Vrednosti redukcionih koeficijenata E2 i E3
p1*)
3,75 d0
E2
d2,5 d0
0,40
0,55
t5,0 d0
0,70
E3
0,50
0,60
0,70
U ostalim sluajevima (2,5 d0d p1d 5,0 d0) vrednosti koeficijenata E2 i E3 odrediti
linearnom interpolacijom.
*) p1 je rastojanje izmeu zavrtnjeva u pravcu delovanja sile (slika 13.6b)
4.2.2 Pritisnuti elementi

Kod pritisnutih elemenata, zbog fenomena izvijanja, osim provere otpornosti poprenog preseka, treba dokazati i otpornost elementa na izvijanje. Dakle, treba proveriti sledea dva uslova:
N Sd N c , Rd
(13.23a)
N Sd N b, Rd
(13.23b)
gde su:
NSd proraunska vrednost sile pritiska,
Nc,Rd proraunska otpornost poprenog preseka na pritisak,
Nb,Rd proraunska otpornost pritisnutog elementa na izvijanje.
Proraunska otpornost poprenog preseka na pritisak Nc,Rd odreuje se na sledei nain:
za preseke klase 1, 2 i 3
A f y / M 0
N c , Rd =
Aeff f y / M 1 za preseke klase 4
(13.24)
gde je A bruto povrina poprenog preseka, a Aeff povrina efektivnog poprenog preseka.
306
Proraun otpornosti pritisnutog elementa na izvijanje je slian sa proraunom prema

naem standardu JUS U.E7.086/1986, jer je proistekao iz preporuka ECCS-a i evropskih
krivih izvijanja. Prema Evrokodu, otpornost pritisnutog elementa na izvijanje Nb,Rd treba
da se odredi na sledei nain:
N b. Rd = A A f y / M 1
(13.25)
gde su:
F
A =1
redukcioni koeficijent izvijanja za razmatrani vid izvijanja,

za poprene preseke klase 1, 2 i 3,
A = Aeff / A
za poprene preseke klase 4.
Za elemente konstantnog poprenog preseka koji su napregnuti konstantnom aksijalnom silom pritiska, vrednost redukcionog koeficijenta izvijanja moe da se odredi na sledei nain:
1
2 + 2 2
pri emu je 1.0
= 0,5 1 + 0.2 + 2
(13.26)
(13.27)
= A A f y / N cr = ( / 1 ) A
(13.28)
1 = E / f y = 93,9
(13.29)
gde su:
D
O
bezdimenzionalna vitkost,
koeficijent imperfekcije,
vitkost za relevantni vid izvijanja ( = A i / i ),
Ncr
elastina kritina sila za relevantni vid izvijanja,
koeficijent koji zavisi od vrste elika ( = 235 / f y gde je fy u MPa).
Vrednosti koeficijenta imperfekcije D za razliite krive izvijanja date su u tabeli 13.15,

a izbor krive izvijanja zavisi od vrste i oblika poprenog preseka pritisnutog elementa, debljine lima i glavne ose inercije oko koje se vri izvijanje. U ovom delu, Evrokod 3 je
kompatibilan sa naim standardom, pa se izbor odgovarajue krive izvijanja moe izvriti
na osnovu tabele iz JUS U.E7.086/1986.
Tabela 13.15 - Vrednosti koeficijenata imperfekcije D
Kriva izvijanja
Koeficijent imperfekcije
a
0,21
b
0,34
c
0,49
d
0,76
307
4.3 ELEMENTI OPTEREENI NA SAVIJANJE - NOSAI

4.3.1 Proraun otpornosti poprenih preseka
Kod elemenata optereenih na savijanje dominantni statiki uticaji su momenti savijanja (M) i transverzalne (smiue) sile (V), pa stoga treba proveriti otpornost poprenih preseka na dejstvo ovih uticaja. Pri tome treba dokazati da ni u jednom karakteristinom preseku proraunska vrednost uticaja nije vea od odgovarajue otpornosti.
Dokaz otpornosti poprenog preseka na dejstvo smiue sile treba da se sprovede na
sledei nain:
VSd V pl , Rd = Av f y / 3 / M 0
(13.30)
gde su:
VSd proraunska vrednost smiue sile u posmatranom poprenom preseku,
Vpl,Rd proraunska plastina otpornost poprenog preseka na smicanje,
Av
povrina smicanja (tabela 13.16).
Povrina smicanja Av zavisi od tipa poprenog preseka i pravca delovanja smiue sile.
Uproeno se moe rei da je to je suma povrina svih delova poprenog preseka koji su paralelni sa pravcem delovanja smiue sile. Za karakteristine poprene preseka u tabeli 13.16
dati su izrazi na osnovu kojih se mogu odrediti povrine smicanja za oba pravca smicanja.
Ukoliko je rebro oslabljeno rupama za mehanika spojna sredstava, rupe ne treba
uzimati u obzir pri dokazu smicanja, ako je zadovoljen sledei uslov:
Av ,net f y / f u Av
(13.31)
gde je Av,net neto povrina smicanja. U suprotnom, otpornost na smicanje treba da se odredi
na osnovu redukovane povrine smicanja, koja se odreuje na osnovu sledeeg izraza:
Av ,red = f y / f u Av ,net .
(13.32)
U pogledu momenta savijanja, treba dokazati da je u svim presecima zadovoljen sledei uslov:
M Sd M c,Rd
(13.33)
gde su:
MSd proraunska vrednost momenta savijanja u posmatranom preseku,
Mc,Rd proraunski moment otpornosti poprenog preseka.
Ako su smiue sile zanemarljive (VSdd0,5Vpl,Rd), a popreni presek nije oslabljen rupama za spojna sredstva, proraunski moment otpornosti poprenog preseka moe da se
odredi na sledei nain:
M c, Rd
W pl f y / M 0 za poprene preseke klase 1 i 2
= Wel f y / M 0 za poprene preseke klase 3
Weff f y / M 1 za poprene preseke klase 4
(13.34)
308
gde su:
Wpl plastini otporni moment poprenog preseka,
Wel elastini otporni moment poprenog preseka i
Weff elastini otporni moment efektivnog poprenog preseka.
Tabela 13.16 - Povrine smicanja Av
Povrina smicanja
Av,z
Av,y
A 2b t f + (t w + 2r ) t f
ili uproeno
1,04 h t w
2b t f
A 2b t f + (t w + r ) t f
2b t f
A h / (b + h )
A b / (b + h )
(d t w )
A (d t w )
2A /
A
b
h
d

irina profila,
visina profila,
visina rebra,
tf debljina noice,
tw debljina rebra,
r poluprenik zaobljenja valjanog profila.
309
Kada je popreni presek oslabljen rupama za spojna sredstva, rupe na zategnutoj noici
nije potrebno uzimati u obzir, ako je zadovoljen sledei uslov:
0,9
A f ,net f u
M2
Af f y
M0
(13.35)
Ukoliko prethodni uslov nije zadovoljen, rupe na zategnutoj noici ne mogu da se zanemare, pa je, kod ovakvih poprenih preseka, potrebno proveriti i sledei uslov:
M Sd M u ,Rd = Wnet f u / M 2
(13.36)
gde je Mu,Rd proraunska otpornost neto preseka na mestu rupa za spojna sredstva, a Wnet
neto otporni moment posmatranog poprenog preseka koji je odreen na osnovu redukovane povrine zategnute noice:
A f , red = A f
fy
fu
M2
0,9 M 0
(13.37)
Kod poprenih preseka kod kojih se pored momenta savijanja javlja i znaajna smiua
sila (VSd >0,5Vpl,Rd), proraunski moment plastine otpornosti poprenog preseka treba redukovati usled interaktivnog dejstva savijanja i smicanja. Kod ovakvih poprenih preseka
pored pojedinanih dokaza otpornosti na dejstvo momenta savijanja (13.33) i smiue sile
(13.30) treba zadovoljiti i sledei uslov:
M Sd M V , Rd
(13.38)
gde je MV,Rd redukovani proraunski moment otpornosti pri dejstvu sile smicanja, koji za
bisimetrine poprene preseke (sa jednakim noicama), moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Av2
f y / M 0 pri emu je M V , Sd M c , Rd
M V , Rd = W pl
4 tw
(13.39)
gde je U koeficijent pomou kojeg se izraava nivo smiuih napona:
= (2VSd / V pl ,Rd 1)2 .
(13.40)
U ostalim sluajevima MV,Rd treba da se odredi kao proraunski moment plastine

otpornosti poprenog preseka, uz primenu redukovane granice razvlaenja
f y , red = (1 ) f y u zoni smicanja, odnosno na delu poprenog preseka koji predstavlja
povrinu smicanja Av.
4.3.2 Proraun otpornosti na bono-torziono izvijanje

Kod elemenata koji nisu kontinualno bono pridrani i ija je torziona krutost, kao i
krutost na savijanje oko slabije (bone) glavne ose inercije mala, potrebno je da se sprovede kontrola bono-torzionog izvijanja, i to na sledei nain:
M Sd M b, Rd
(13.41)
310
gde je Mb,Rd proraunski moment otpornosti elementa na bono-torziono izvijanje. On

M b, Rd = LT w W pl , y f y / M 1
(13.42)
gde je FLT redukcioni koeficijent za bono-torziono izvijanje, a Ew se odreuje na sledei nain:

1
w = Wel , y / W pl , y
Weff , y / W pl , y
za poprene preseke klase 1 i 2

za poprene preseke klase 3
(13.43)
za poprene preseke klase 4
Redukcioni koeficijent FLT se, u funkciji bezdimenzionalne vitkosti LT odreuje na

osnovu istih krivih izvijanja kao i bezdimenzionalni koeficijent izvijanja kod centrino pritisnutih tapova:
LT
1
=
2 + 2 2
LT
LT
LT
za 0,4
za > 0,4
2
LT = 0,5 1 + LT LT 0,2 + LT
(13.44)
(13.45)
Vrednosti koeficijenta imperfekcije za bono-torziono izvijanje DLT se odreuju:

za valjane profile na osnovu krive a (DLT = 0,21), a
za zavarene profile na osnovu krive c (DLT = 0,49).
Bezdimenzionalna vitkost elementa na bono-torziono izvijanje LT treba da se odredi
na sledei nain:
LT =
w W pl , y f y LT
=
w
M cr
1
(13.46)
gde su:
Mcr kritini moment prema linearno elastinoj teoriji bono-torzionog izvijanja,
vitkost na granici razvlaenja (13.29).
O1
Provera bono-torzionog izvijanja nije potrebna kod nosaa koji su bono pridrani itavom svojom duinom, kod nosaa kod kojih je bezdimenzionalna vitkost na bono-torziono izvijanje manja od 0,4 ( LT 0,4 ), kod nosaa koji su izloeni savijanju oko slabije
ose inercije i kod nosaa koji su torziono kruti, odnosno neosetljivi na bono-torziono izvijanje (npr. veina sanduastih nosaa).
4.3.3 Proraun otpornosti rebra na izboavanje smicanjem

Primenom koncepta prorauna sa klasama poprenih preseka na indirektan nain se pokriva fenomen izboavanja usled dejstva normalnih napona pritiska. Naime, kod poprenih
preseka klase 4 koji su podloni ovom fenomenu proraun se vri sa efektivnim karakteris-
311
tikama poprenih preseka, ime se umanjuje njegova otpornost usled pojave lokalnih nestabilnosti pritisnutih delova poprenog preseka. Meutim, provera stabilnosti rebra na izboavanje usled dejstva smiuih napona nije pokrivena konceptom efektivne irine, ve
se mora posebno dokazati.
Dokaz otpornosti rebra na izboavanje smicanjem mora da se sprovede kod svih nosaa kod kojih je:
69
d
tw 30 k
kod rebara bez unutranjih poprenih ukruenja

kod rebara sa unutranjim poprenim ukruenjima
(13.47)
gde su:
d visina rebra,
tw debljina rebra,
kW koeficijent izboavanja smicanjem,
H koeficijent koji zavisi od vrste elika ( = 235 / f y , gde je fy u MPa).
Evrokod 3 daje dve ravnopravne mogunosti za proraun otpornosti na izboavanje
smicanjem, pomou:
proste postkritine metode, ili
metode zategnutog polja.
Metoda zategnutog polja primenjuje se za nosae koji, pored oslonakih, imaju i unutranja poprena ukruenja na rebrima, koja su postavljena na rastojanju a veem ili jednakom visini rebra d, a manjem ili jednakom od trostruke visine rebra ( d a 3d ). Ovde e
biti prikazana prosta postkritina metoda koja je jednostavnija i ima vee polje primene,
jer se moe koristiti kod nosaa koji imaju poprena ukruenja samo iznad oslonaca.
Kod vitkih rebara, koja ispunjavaju uslov (13.47), prema prostoj postkritinoj metodi
treba dokazati da je:
VSd Vba ,Rd = d t w ba / M 1
(13.48)
gde su:
VSd proraunska vrednost smiue sile,
Vba,Rd proraunska otpornost rebra na izboavanje smicanjem, prema prostoj postkritinoj
metodi,
smiui napon pri dostizanju otpornosti na smicanje (tabela 13.17).
Wba
Smiui napon Wba zavisi od bezdimenzionalne vitkosti rebra na izboavanje smicanjem, koja se odreuje na sledei nain:
w =
f yw / 3
cr
d / tw
37,4 k
gde su:
fyw
granica razvlaenja rebra,
Wcr
kritini napon smicanja, prema linearno elastinoj teoriji izboavanja,
kW
koeficijent izboavanja smicanjem.
(13.49)
312
Tabela 13.17 - Odreivanje smiueg napona Wba
w 0,8
Wba
f yw / 3
0,8 < w < 1,2
[1 0,625(
)] (
0,8 f yw / 3
w 1,2
[0,9 / ] (f
w
yw
/ 3
Vrednosti koeficijenta izboavanja smicanjem kW, prema linearno elastinoj teoriji izboavanja ploa, mogu da se odrede u funkciji odnosa irine i visine smiueg polja
( = a / d ) , odnosno poloaja poprenih ukruenja (tabela 13.18).
Tabela 13.18 - Koeficijent izboavanja smicanjem kW
= a /d <1
5,34
k = 4 + 2
= a /d 1
4
k = 5,34 + 2
= a/d
k = 5,34
4.3.4 Otpornost rebra na dejstvo poprenih sila

Evrokod 3 daje preporuke i za proraun otpornosti neukruenih rebara na dejstvo poprenih koncentrisanih sila. Do iscrpljenja otpornosti neukruenog rebra pri dejstvu poprene
koncentrisane sile koja deluje preko noice moe da doe usled sledeih vidova loma:
gnjeenja (plastifikacije) rebra u neposrednoj blizini noice, uz plastinu deformaciju noice (crushing resistance),
ulubljenja rebra (kombinacija lokalnog izboavanja i gnjeenja) neposredno ispod
noice, uz plastinu deformaciju noice (crippling resistance) i
izboavanje rebra na najveem delu njegove visine (buckling resistance).
Pri tome se uvek unapred ne moe znati koji je od pomenutih vidova loma merodavan, pa
ih treba sve proveriti i za otpornost rebra na dejstvo poprenih sila usvojiti najmanju vrednost.
Proraunska otpornost na gnjeenje rebra Ry,Rd, kod I, H ili U-preseka treba da se dokae na osnovu sledeeg izraza:
FSd R y , Rd = ( ss + s y ) tw f yw / M 1
u kome je sy dato sa:
(13.50)
313
s y = 2 t f b f / t w f yf / f yw 1
f , Ed
/ f yf
)2
(13.51)
gde su:
FSd proraunska vrednost poprene sile,
ss
irina krutog oslanjanja,
tw
debljina rebra,
tf
debljina noice,
fyw
granica razvlaenja za rebro,
fyf
granica razvlaenja za noice,
bf
irina noice, pri emu bf ne treba da bude vee od 25tf
Vf,Ed proraunska vrednost normalnog napona u noici.
Slika 13.7 - Mogui vidovi loma rebra pri dejstvu poprene sile
irina krutog oslanjanja ss je duina na kojoj se moe ostvariti krut kontakt i preko koje
se sila uvodi u rebro. Ona treba da se odredi pretpostavljajui da se kroz puni elini materijal optereenje rasprostire pod uglom od 45 (slika 13.8).
Slika 13.8 - irina krutog oslanjanja
U sluaju optereenja od tokova dizalica koja se prenose preko ina poloenih na gornju noicu nosaa, proraunska otpornost rebra na gnjeenje, pod uslovom da ina nije zavarena za noicu, moe da se odredi na sledei nain:
314
R y ,Rd = s y t w f yw / M 1
sy = kR 3
I f + IR
tw
f , Ed
1
f yf
(13.52)
(13.53)
gde su:
hR
If
IR
kR
visina ine,
moment inercije noice u odnosu na njenu horizontalnu teinu osu,
moment inercije ine u odnosu na njenu horizontalnu teinu osu,
konstanta koja iznosi:
kR =3,25 kada je ina direktno postavljena na noicu,
kR =4,00 kada je ina postavljena preko elastinog podmetaa minimalne debljine 5 mm, koji se nalazi izmeu ine i noice.
Proraunska otpornost rebra na ulubljenje Ra,Rd kod I, H ili U - preseka treba da se odredi prema sledeem izrazu:
tf
t s
Ra , Rd = 0,5 tw2 E f yw
+ 3 w s / M1
tw
tf d
(13.54)
pri emu odnos ss/d ne treba da bude vei od 0,2. Pri dokazu otpornosti rebra na ulubljenje,
pored uslova u pogledu vrednosti poprene sile, koji se moe formulisati na sledei nain:
FSd Ra , Rd
(13.55)
potrebno je proveriti i sledei uslov:

FSd
M Sd
+
1,5
Ra , Rd M c, Rd
(13.56)
gde su:
FSd proraunska vrednost poprene sile,
MSd proraunska vrednost odgovarajueg momenta savijanja,
Mc,Rd proraunski moment otpornosti poprenog preseka (13.34),
Ra,Rd proraunska otpornost na ulubljenje.
Na taj nain se uzima u obir interakcija savijanja i lokalnog naprezanja usled poprene
sile.
Proraunska otpornost rebra na izboavanje Rb,Rd odreuje se tako to se rebro posmatra kao zamenjujui pritisnuti tap sa duinom izvijanja koja je jednaka visini nosaa h i
karakteristikama poprenog preseka koje odgovaraju efektivnoj irini beff:
Aeff = beff t w
(13.57)
i = 0,289 t w
(13.58)
315
Otpornost na izvijanje zamenjujueg pritisnutog elementa treba da se odrediti na osnovu krive c, usvajajui da je EA=1. Efektivna irina rebra beff treba da se odredi na osnovu
izraza datih u okviru tabele 13.19, u zavisnosti od irine krutog oslonca ss i mesta delovanja poprene sile.
Tabela 13.19 - Efektivna irina beff za odreivanje otpornosti rebra na izboavanje
beff = h
beff = h 2 + s s2
beff =
h
+x
2
ali beff h
beff =
h 2 + ss2
2
+x+
ss
2
ali beff h 2 + ss2
4.3.5 Otpornost pritisnute noice na izvijanje u ravni rebra

Ukoliko je rebro nosaa veoma vitko, usled skretnih sila koje se javljaju u noicama pri
savijanju nosaa, moe da doe do izboavanja rebra (slika 13.9).
Da bi se spreila mogunost izvijanja pritisnute noice u ravni rebra, vitkost rebra
d / t w treba da zadovolji sledei kriterijum:
d
E
k
tw
f yf
Aw
Af ,c
(13.59)
316
gde su:
Aw
povrina rebra,
Af,c povrina pritisnute noice,
fyf
granica razvlaenja pritisnute noice,
E
modul elastinosti,
k
koeficijent koji ima sledee vrednosti:
k = 0,30 za noice klase 1
k = 0,40 za noice klase 2
k = 0,55 za noice klase 3 ili 4
Slika 13.9 - Izvijanje pritisnute noice u ravni rebra
Otpornost pritisnute noice na izvijanje u ravni rebra ne predstavlja naroito restriktivan uslov, jer su granine vitkosti koje se dobijaju na osnovu izraza (13.59) znatno vee
od onih koje se sreu kod uobiajanih nosaa.
4.3.6 Kontrola deformacija - granino stanje upotrebljivosti

Pored, ve pomenutih, provera graninih stanja nosivosti, kod elemenata optereenih na
savijanje je neophodno da se izvri i kontrola graninih stanja upotrebljivosti. Najee se
ova provera svodi na kontrolu deformacija, mada je u nekim sluajevima, kao to su meuspratne konstrukcije dvorana za igru ili ples, neophodno da se izvri i kontrola vibracija.
Kontrola deformacija se vri tako to se proraunske vrednosti deformacija (najee
ugiba) porede sa dozvoljenim, odnosno propisanim vrednostima za tu vrstu konstrukcije ili
elementa. Treba istai da se proraunske vrednosti deformacija odreuju na osnovu kombinacija dejstava za granina stanja upotrebljivosti, dakle dejstva se ne mnoe parcijalnim
koeficijentima sigurnosti, ve samo odgovarajuim koeficijentima \ pomou kojih se obuhvata verovatnoa njihove istovremene pojave, ili dugotrajnog delovanja.
U pogledu ugiba, Evrokod razlikuje tri razliita stanja (slika 13.10):
stanje 0 - neoptereen nosa,
stanje 1 - deformisan nosa usled stalnog optereenja (G) i
stanje 2 - deformisan nosa usled promenljivog optereenja (Q).
Ako se svakom stanju nosaa pripie odgovarajua deformacija, proraunska vrednost
maksimalnog ugiba Gmax moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
max = 1 + 2 0
(13.60)
317
gde su:
G0
eventualno nadvienje nosaa (G0=0 kada nema nadvienja) - stanje 0,
ugib nosaa usled stalnog optereenja (G) - stanje 1,
G1
G2
ugib nosaa usled promenljivog optereenja (Q) - stanje 2.
Slika 13.10 - Deformacije nosaa
Evrokod 3 preporuuje maksimalne, granine vrednosti dozvoljenih ugiba za razliite

elemente konstrukcije, i to za maksimalan ugib Gmax i za ugib usled promenljivog optereenja G2 (tabela 13.20).
Tabela 13.20 - Preporuene granine vrednosti ugiba
Opis tipa konstrukcije
Granine
vrednosti
Gmax
G2
Krovovi, generalno
A/200
A/250
Prohodni krovovi
A/250
A/300
Meuspratne konstrukcije, generalno
A/250
A/300
A/250
A/350
A/400
A/500
A/250
Meuspratne konstrukcije i krovovi koji nose krte ili krute elemente, kao
to su pregradni zidovi, itd.
Meuspratne konstrukcije koje nose stubove (ukoliko njihova deformacija
nije ukljuena u globalnu analizu konstrukcije)
Kada ugib nepovoljno utie na izgled zgrade
A je raspon nosaa (kod konzolnih nosaa za A treba uzeti dvostruku duinu).
4.4 ELEMENTI IZLOENI KOMBINOVANOM DEJSTVU

AKSIJALNE SILE I MOMENTA SAVIJANJA
4.4.1 Opte
318
Kod elemenata kod koji se uz uticaje savijanja (M i V) istovremeno javljaju i aksijalne

sile zatezanja ili pritiska (Nt ili Nc), potrebno je, pored pojedinanih dokaza graninih stanja za aksijalno optereene elemente (4.2) i nosae (4.3), proveriti i granina stanja nosivosti za kombinovano dejstvo ovih uticaja, i to u pogledu otpornosti poprenog preseka i
otpornosti elementa (samo u sluaju aksijalne sile pritiska). U inenjerskoj praksi se ovakvi elementi veoma esto sreu, posebno oni koji su optereeni aksijalnom silom pritiska.
U poglednu znaka aksijalne sile treba istai da, pored pojedinanih provera, u sluaju
sile zatezanja treba proveriti samo otpornost poprenih preseka na kombinovano dejstvo
sile zatezanja i momenta savijanja, dok u sluaju sile pritiska treba izvriti i kontrolu otpornosti elementa kao celine na kombinovano dejstvo uticaja.
4.4.2 Proraun otpornosti poprenih preseka na dejstvo

kombinovanih uticaja
Proraun otpornosti poprenih preseka na dejstvo kombinovanih uticaja je identian za
sluaj sile zatezanja i pritiska. Postupak prorauna zavisi od klase poprenog preseka. Kod
poprenih preseka klase 1 i 2 se primenjuje plastian, a kod preseka klase 3 i 4 elastian
proraun otpornosti.
Kada se primenjuje plastina analiza otpornosti poprenog preseka, Evrokod 3 propisuje uslove pod kojim se ne mora vriti provera otpornosti na kombinovano dejstvo momenta savijanja i aksijalne sile. Dakle, momentna otpornost poprenih preseka klase 1 i 2 ne treba da se redukuje ako su zadovoljeni sledei uslovi:
za savijanje I, H, valjanih ili zavarenih profila oko jae y-y ose inercije:
N Sd
N pl , Rd
max
N pl , w, Rd 1 d t w f yw
=
2
2
M0
(13.61a)
za savijanje I, H, valjanih ili zavarenih profila oko slabije z-z ose inercije
N Sd N pl , w, Rd
(13.61b)
gde su:
Npl,Rd
plastina otpornost poprenog preseka na zatezanje (13.21),
Npl,w,Rd plastina otpornost rebra na zatezanje.
Ako prethodni uslov (13.61) nije zadovoljen, odnosno ako aksijalna naprezanja nisu
mala, proraunska momentna otpornost poprenog preseka treba da se redukuje usled prisustva aksijalnih sila, pa treba proveriti sledei uslov:
M Sd M N , Rd
gde su:
MSd proraunska vrednost momenta savijanja,
MN,Rd proraunska vrednost redukovane momentne otpornosti (tabela 13.21)
(13.62)
319
Izrazi na osnovu kojih se moe odrediti redukovana momentna otpornost MN,Rd prikazani su u tabeli 13.21 za savijanje oko jae (y-y) i slabije (z-z) ose inercije. U ovoj tabeli je
data i interakciona formula za kontrolu otpornosti poprenih preseka izloenih savijanju
oko obe glavne ose inercije (koso savijanje).
320
Tabela 13.21 - Redukovana momentna otpornost poprenog preseka MN,Rd

I i H, valjani ili zavareni profili
Sanduasti i uplji pravougaoni profili
Savijanje oko jae

y-y ose inercije
M y ,Sd M Ny ,Rd
M Ny ,Rd = M pl , y ,Rd
1 n
M pl , y ,Rd
1 0 ,5a
M Ny ,Rd = M pl , y ,Rd
ili uproeno za standardne valjane profile:
M Ny ,Rd = 1,11 M pl , y ,Rd (1 n ) M pl , y ,Rd
1 n
M pl , y ,Rd
1 0 ,5 a w

- za kvadratne uplje profile
- za pravougaone uplje profile
Savijanje oko slabije

z-z ose inercije
M z ,Sd M Nz ,Rd
n a 2
za n>a: M Nz ,Rd = M pl ,z ,Rd 1

1 a
za nda: M Nz ,Rd = M pl ,z ,Rd
- za n>0,2
M Nz ,Rd = 1,56 M pl ,z ,Rd (1 n ) (n + 0 ,6 )
- za nd0,2
M Nz ,Rd = M pl ,z ,Rd
1 n
M pl ,z ,Rd
1 0 ,5 a f

- za kvadratne uplje profile
M Nz ,Rd = 1,26 M pl ,z ,Rd (1 n ) M pl ,z ,Rd
- za pravougaone uplje profile
1 n
M pl ,z ,Rd
0 ,5 + h t / A
Koso savijanje
M y ,Sd
M z ,Sd
+
1
M Nz ,Rd
M Ny ,Rd
(moe se usvojiti na strani sigurnosti D=E=1)
==
D=2 E=5nt1
a = A 2 b t f / A 0,5
1,66
i =6
1 1,13 n 2
- za uplje profile
n = N Sd / N pl ,Rd
a w = (A 2 b t ) / A 0,5
M pl , y ,Rd = W pl , y f y / M 0
a f = (A 2 h t ) / A 0,5
M pl ,z ,Rd = W pl ,z f y / M 0
- za sanduaste (zavarene) profile
a w = A 2 b f t f / A 0,5
a f = (A 2 h t w ) / A
321
Treba napomenuti da izrazi dati u tabeli 13.21 vae samo u sluaju kada je smiua sila
mala (VSdd0,5Vpl,Rd), pa se moe zanemariti njen uticaj na redukciju momenta otpornosti.
Ako to nije sluaj, neophodno je da se pri odreivanju redukovane momentne otpornosti
poprenog preseka (MN,V,Rd) uzmu u obzir i aksijalna i smiua sila.
Kod poprenih preseka klase 3 i 4, kod kojih se otpornost poprenih preseka odreuje
na osnovu elastine analize, potrebno je da se ispuni sledei uslov:
(13.63)
x ,Ed f yd = f y / M 0
gde je Vx,Ed proraunska vrednost maksimalnog normalnog napona koji se javlja u poprenom preseku, odreena na osnovu superpozicije napona usled aksijalne sile i momenata savijanja, a fyd proraunska vrednost granice razvlaenja.
Na osnovu prethodnog izraza mogu se dobiti interaktivne formule za proveru otpornosti poprenih preseka klase 3 i 4 na kombinovano dejstvo momenata savijanja i aksijalne
sile:
M y ,Sd
M z ,Sd
N Sd
+
+
1
A f yd Wel , y f yd Wel ,z f yd
za klasu 3
(13.64a)
M y ,Sd + N Sd eNy M Z ,Sd + N Sd e Nz

N Sd
+
+
1
Aeff f yd
Weff , y f yd
Weff , z f yd
za klasu 4
(13.64b)
gde su:
A
Aeff
eN

efektivna povrina poprenog preseka, kada je ovaj izloen istom pritisku,
pomeranje teine ose efektivnog poprenog preseka, odreenog na osnovu
pretpostavke da je popreni presek izloen istom pritisku,
Wel,y, Wel,z elastini otporni moment poprenog preseka za odgovarajuu osu inercije,
Weff,y, Weff,z elastini otporni moment efektivnog poprenog preseka, odreenog za sluaj
istog savijanja oko posmatrane ose.
U sluaju savijanja samo oko jedne ose prethodni izrazi (13.64) se takoe mogu koristiti, ali se izostavlja odgovarajui lan (sabirak).
4.4.3 Proraun otpornosti elemenata na kombinovana dejstva

Otpornost elemenata na kombinovana dejstva se proverava samo u sluaju delovanja
aksijalne sila pritiska. Provera graninog stanja nosivosti ovakvih elemenata se vri na osnovu interaktivnih formula. Data je itava serija interaktivnih formula ija primena zavisi
od klase poprenog preseka i mogunosti pojave bono-torzionog izvijanja. Za poprene
preseke klase 1 i 2 koristi se plastina otpornost, za poprene preseke klase 3 elastina,
dok se za poprene preseke klase 4 koristi elastina otpornost sa karakteristikama efektivnog poprenog preseka. U tabeli 13.22 date su interaktivne formule za proveru otpornosti
elemenata na kombinovano dejstvo sile pritiska i momenata savijanja oko obe glavne ose
inercije.
322
Tabela 13.22 - Interaktivne formule za proveru otpornosti kombinovano optereenih

elemenata
Popreni preseci klase 1 i 2
min
Osnovni uslov
ky = 1
y N Sd
y A fy
kz =1
Uslov za torziono
osetljive i bono
nepridrane
elemente
k y M y ,Sd
k z M z ,Sd
N Sd
+
+
1
A f y / M 1 W pl , y f y / M 1 W pl ,z f y / M 1
1,5 ; y = y ( 2 M , y 4 ) +
W pl , y Wel , y
Wel , y
0 ,9
W pl ,z Wel ,z
z N Sd
1,5 ; z = z ( 2 M ,z 4 ) +
0 ,9
Wel ,z
z A f y
k LT M y ,Sd
k z M z ,Sd
N Sd
+
+
1
z A f y / M 1 LT W pl , y f y / M 1 W pl ,z f y / M 1
k LT = 1
LT N Sd
1,0
z A f y
LT = 0 ,15 z M ,LT 0 ,15 0 ,9
kz i Pz kao i u osnovnom uslovu

Popreni preseci klase 3
Osnovni uslov
min
k y M y ,Sd
k z M z ,Sd
N Sd
+
+
1
A f y / M 1 Wel , y f y / M 1 Wel ,z f y / M 1
ky i kz kao kod klase 1i 2,

y = y ( 2 My 4 ) 0 ,9 z = z ( 2 Mz 4 ) 0,9
Uslov za torziono
osetljive i bono
nepridrane
elemente
k LT M y ,Sd
k z M z ,Sd
N Sd
+
+
1
z A f y / M 1 LT Wel , y f y / M 1 Wel ,z f y / M 1
kLT i PLT se odreuju kao kod preseka klase 1 i 2
kz i Pz se odreuju kao u osnovnom sluaju
Popreni preseci klase 4
k y ( M y ,Sd + N Sd e N , y ) k z ( M z ,Sd + N Sd e N ,z )
N Sd
+
+
1
Weff ,y f y / M 1
Weff ,z f y / M 1
min Aeff f y / M 1
Osnovni uslov
Aeff Weff,y i Weff,z karakteristike efektivnog poprenog preseka

ky, kz, Py i Pz kao kod klase 3, ali sa karakteristikama efektivnog preseka i
uveanim momentima savijanja (MSd + NSdeN)
k LT ( M y ,Sd + N Sd e N , y ) k z ( M z ,Sd + N Sd e N ,z )
N Sd
+
1
Uslov za torziono z Aeff f y / M + LT Weff , y f y / M
Weff ,z f y / M 1
1
1
osetljive i bono
kz i Pz kao u osnovnom sluaju
nepridrane
elemente
kLT i PLT kao kod preseka klase 1 i 2, ali sa karakteristikama efektivnog
poprenog preseka
323
Tabela 13.23 - Koeficijenti ekvivalentnog uniformnog momenta

Momentni dijagram
Momenti na krajevima
Koeficijenti ekvivalentnog uniformnog momenta EM
M , = 1,8 0,7
Momenti usled poprenih
optereenja u ravni
- za jednako podeljeno optereenje
EM,Q=1,3
- za koncentrisane sile
EM,Q=1,4
Momenti usled poprenih

optereenja i momenata na
krajevima
M = M , +
M Q = maxM
MQ
M
( M ,Q M , )
samo usled poprenog optereenja
maxM
M =
maxM + minM
za momentni dijagram
bez promene znaka
za momentni dijagram
sa promenom znaka
324
U sluaju kada se savijanje vri samo oko jae ose (Mz,Sd=0), to se veoma esto javlja
u praksi, interaktivne formule treba modifikovati. Tako na primer, za poprene preseke
klase 1 i 2, pri jednoosnom savijanju oko jae y-y ose, treba izvriti sledee provere:
za bono pridrane ili torziono neosetljive elemente
k y M y ,Sd
N Sd
+
1
y A f y / M 1 W pl , y f y / M 1
(13.65a)
N Sd
1
z A f y / M1
(13.65b)
za bono nepridrane ili torziono osetljive elemente

k LT M y , Sd
N Sd
+
1
z A f y / M 1 LT W pl , y f y / M 1
(13.66)
gde su:
Fy i Fz
redukcioni koeficijenti za posmatranu osu izvijanja,
FLT
redukcioni koeficijent za bono-torziono izvijanje
ky, kLT
koeficijenti koji su dati u okviru tabele 13.22.
NSd i My,Sd proraunske vrednosti uticaja.
Na slian nain treba izvriti modifikaciju interakcionih formula datih u tabeli 13.22 za
ostale klase poprenih preseka.
Koeficijenti ekvivalentnog uniformnog momenta EM zavise od oblika momentnog dijagrama i treba da se odrede na osnovu izraza datih u okviru tabele 13.23, vodei rauna o
pravcu bonog pridravanja:
za EM,y (savijanje oko y-y ose) take bonog pridravanja su u z-z pravcu,
za EM,z (savijanje oko z-z ose) take bonog pridravanja su u y-y pravcu,
za EM,LT (savijanje oko y-y ose) take bonog pridravanja su u y-y pravcu,
5 PRORAUN SPOJNIH SREDSTAVA

5.1 UVOD
Evrokod 3 daje pravila za proraun mehanikih spojnih stredstava (zakivaka, zavrtnjeva i epova) i zavarenih avova, kao i precizna uputstva za odreivanje uticaja u spojnim
sredstvima za karakteristine tipove veza. U delu koji se odnosi na statiki optereene veze
dati su i kriterijumi za kategorizaciju veza u pogledu krutosti (krute, zglobne i polukrute) i
otpornosti (potpuno otporne i delimino otporne).
Ovde e samo ukratko biti izloena neka osnovna pravila za proraun zavrtnjeva i
avova.
325
5.2 ZAVRTNJEVI
Imajui u vidu nain naprezanja veze i ponaanje zavrtnjeva u njoj, Evrokod 3 razlikuje pet kategorija:
Kategorija A: Veze u smiuim spojevima, kod kojih zavrtnjevi nose na smicanje i pritisak po omotau rupe. U ovu kategoriju spadaju veze izvedene sa obinim zavrtnjevima
(od niskougljeninog elika) ili visokovrednim zavrtnjevima bez sile prednaprezanja;
Kategorija B: Veze u smiuim spojevima kod kojih zavrtnjevi nose na trenje, a koje
su otporne na proklizavanje pri graninom stanju upotrebljivosti. To su veze sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima sa kontrolisanim pritezanjem. Do proklizavanja veze ne sme da doe pri servisnom (eksploatacionom) optereenju.
Kategorija C: Veze u smiuim spojevima kod kojih zavrtnjevi nose na trenje i koje su
otporne na proklizavanje pri graninom stanju nosivosti. Kao i kod kategorije B koriste se
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, ali se njihovo proklizavanje ne dozvoljava ni pri
graninom stanju nosivosti;
Kategorija D: Veze optereene na zatezanje koje su izvedene pomou neprednapregnutih zavrtnjeva. Mogu da se koriste obini ili visokovredni zavrtnjeve klase vrstoe 4.6
do 10.9. Primenjuju se kod veza koje nisu izloene uestalim promenama sile zatezanja,
izuzev ako promena optereenja nastaje usled uobiajenog optereenja od vetra;
Kategorija E: Veze optereene na zatezanje ostvarene pomou prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva. Za ovu kategoriju veza mogu da se primenjuju samo visokovredni
zavrtnjevi sa kontrolisanim pitezanjem. Koriste se za dinamiki optereene konstrukcije,
jer prednaprezanje poboljava otpornost zavrtnjeva na zamor. Treba istai da kod ovakvih
veza nije potreban poseban tretman kontaktnih povrina, izuzev kada su veze izloene
istovremenom dejstvu i smicanja i zatezanja.
Uslovi koje treba zadovoljiti pri kontroli graninih stanja zavrtnjeva u pojedinim kategorijama veza dati su u okviru tabele 13.24.
Tabela 13.24 - Kriterijumi za kontrolu graninih stanja zavrtnjeva
Kategorija
A
Uslovi
Fv ,Sd Fv ,Rd
Fv ,Sd Fb ,Rd
Fv ,Sd Fv ,Rd
Fv ,Sd Fb ,Rd
Fv ,Sd ,ser Fs ,Rd ,ser
Oznake
Fv,Sd
Fv,Sd,ser
Fv,Rd
Fb,Sd
Fv ,Sd Fs ,Rd
Fs,Rd,ser
Fv ,Sd Fb ,Rd
Fs,Rd
Ft , Sd Bt , Rd
Ft , Sd Bt , Rd
Ft,Sd
Bt,Rd
proraunska vrednost smiue sile u zavrtnju

proraunska vrednost smiue sile u zavrtnju
proraunska otpornost zavrtnja na smicanje
proraunska otpornost na pritisak po omotau
rupe
proraunska otpornost zavrtnja na prokizavanje za granino stanje upotrebljivosti
proraunska otpornost zavrtnja na proklizavanje za granino stanje nosivosti
proraunska vrednost sile zatezanja u zavrtnju
proraunska otpornost sklopa zavrtanj-lim na
zatezanje
326
Proraunske vrednosti uticaja u zavrtnjevima (Fv,Sd i/ili Ft,Sd ) treba da se odrede na osnovu odgovarajuih statikih uticaja i proraunskog modela za preraspodelu uticaja unutar
same veze koji, u skladu sa primenjenom globalnom analizom, moe da bude elastian ili
plastian.
Proraunske otpornosti zavrtnjeva za razliite vidove naprezanja, mogu da se odrede na
osnovu izraza datih u tabeli 13.25.
Tabela 13.25 - Proraunske otpornosti zavrtnjeva
Otpornost zavrtnjeva na smicanje po jednoj ravni smicanja
- kada ravan smicanja prolazi kroz deo zavrtnja sa navojima:
Fv , Rd = C1 f ub As / Mb
0,6 za klase vrstoe 4.6, 5.6 i 8.8

C1 =
0,5 za klase vrstoe 4.8, 5.8, 6.8 i 10.9
- kada ravan smicanja ne prolazi kroz deo zavrtnja sa navojima:

Fv , Rd = 0,6 f ub A / Mb
Otpornost na pritisak po omotau rupe
p
1 f
Fb,Rd = 2,5 f u d t / Mb = min 1 ; 1 ; ub ili 1,0
fu
3d 0 3d 0 4
Otpornost sklopa zavrtanj-lim na zatezanje
Ft ,Rd = 0,9 f ub As / Mb
Bt ,Rd = min
B p ,Rd = 0,6 d m t p f u / Mb
Otpornost zavrtnjeva na kombinovano dejstvo smicanja i zatezanja
Fv ,Sd
Fv ,Rd
Ft ,Sd
1
1,4 Ft ,Rd
A
As
povrina bruto poprenog preseka zavrtnja

povrina ispitnog preseka zavrtnja
d
d0
prenik zavrtnja
prenik rupe za zavrtanj
referentna debljina lima ( min t )
tp
dm
debljina lima ispod glave ili navrtke zavrtnja,

srednja vrednost maksimalne i minimalne poprene dimenzije glave zavrtnja ili
navrtke, uzima se manja vrednost
fub i fu vrstoe na zatezanje zavrtnja i osnovnog materijala, respektivno
e1 i p1 rastojanja izmeu zavrtnjeva u pravcu delovanja sile (tabela 13.27)
Ft,Rd proraunska otpornost zavrtnja na zatezanje
Bp,Rd proraunska otpornost na proboj
327
Proraunska otpornost zavrtnjeva na proklizavanje treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:

Fs , Rd = n k s
gde su:
P
n
Fp,Cd
Fp ,Cd
Ms
= n ks
0,7 As f ub
Ms
(13.67)
koeficijent trenja koji zavisi od klase hrapavosti povrina (tabela 13.26),

broj tarnih povri,
sila prednaprezanja,
ks
koeficijent koji ima sledee vrednosti:

ks=1,00 za rupe sa standarnim tolerancijama,
ks=0,85
za predimenzionirane rupe,
ks=0,70
za ovalne rupe.
Za zavrtnjeve u rupama sa standardnim nominalnim tolerancijama i za zavrtnjeve u

ovalnim rupama kod kojih je poduna osa ovalne rupe upravna na pravac prenoenja sile,
parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost na proklizavanje JMs je:
JMs,ult =1,25 za granino stanje nosivosti,
JMs,ser =1,10 za granino stanje upotrebljivosti.
Vrednosti koeficijenta trenja P zavise od klase obrade povrina i date su u tabeli 13.26.
Tabela 13.26 - Vrednosti koeficijenta trenja P za razliite klase obrade povrina
Klasa obrade
B
C
D
Opis
Povrine iene mlazom abraziva od elinih kuglica ili peska, sa
uklanjanjem sve nekompaktne re, bez zaostalih neravnina;
Povrne iene mlazom abraziva od elinih kuglica ili peska i
metalizirane aluminijumom nanetim prskanjem;
Povrine iene mlazom abraziva od elinih kuglica ili peska i
metalizirane prevlakom na bazi cinka nanetom prskanjem, uz potvrdu
da je obezbeen koeficijent trenja ne manji od 0,5.
Povrine iene mlazom abraziva od elinih kuglica ili peska i
premazane alkalno-cink-silikatnim premazom debljine 50-80 m.
Povrine iene elinom etkom ili plamenom, sa uklanjanjem sve
nekompaktne re.
Neobraene povrine.
0,50
0,40
0,30
0,20
U sluaju kombinovanog naprezanja kod veza koje su otporne na proklizavanje (kategorije B i C) otpornost zavrtnja na proklizavanje treba da se redukuje, usled prisustva sile
zatezanja koja tei da odvoji tarne povrine, na sledei nain:
Fs , Rd , ser =
k s n ( Fp ,Cd 0,8 Ft , Sd , ser )
Ms , ser
za kategoriju B
(13.68a)
328
Fs , Rd =
k s n ( Fp ,Cd 0,8 Ft , Sd )
Ms ,ult
za kategoriju C
(13.68b)
Evrokod 3 takoe daje pravila za konstruisanje veza sa zavrtnjevima u vidu minimalnih

i maksimalnih vrednosti njihovih meusobnih (p1 i p2) i ivinih (e1 i e2) rastojanja u pravcu
i upravno na pravac delovanja sile. Ova pravila su data u okviru tabele 13.27 zajedno sa
preporuenim vrednostima pomenutih rastojanja.
Tabela 13.27 - Pravila za konstruisanje veza sa zavrtnjevima
1,2d 0 e1 max{12t ; 150 mm }
1,5d 0 e2 max{12t ; 150 mm }
2,2d 0 p1 max{14t; 200 mm }
3,0d 0 p2 max{14t; 200 mm }

Preporuene vrednosti >mm@
Zavrtanj
M12
M16
M20
t debljina lima
d0 prenik rupe za zavrtanj
M24
M27
M30
M36
p1 i p2
40
55
70
80
90
100
120
e1
30
40
50
60
70
75
90
e2
25
30
40
50
55
60
70
5.3 ZAVARIVANJE
Evrokod 3 daje pravila za konstruisanje i proraun sueonih avova (sa potpunom i deliminom penetracijom), ugaonih avova, avova u rupi, ep avova i uljebljenih avova.
Svakako da najveu primenu u noseim elinim konstrukcijama imaju sueoni i ugaoni
avovi.
5.3.1 Sueoni avovi

Prema Evrokodu proraunska otpornost sueonog ava sa punom penetracijom je jednaka proraunskoj otpornosti slabijeg od delova koji se spajaju, pod uslovom da je av izveden odgovarajuom elektrodom (ili drugim dodatnim materijalom) kojom se obezbeuje
da rezultati pri svakom opitu na zatezanje pokazuju da su minimalna granica razvlaenja i
minimalna vrstoa na zatezanje vee ili jednake od onih za osnovni materijal. Stoga se
moe rei da proraunski dokaz nosivosti za sueone avove sa punom penetracijom nije
neophodan, jer je otpornost spoja uslovljena otpornou najslabijeg elementa, a ne sueonog ava.
329
5.3.2 Ugaoni avovi

Proraunska otpornost ugaonog ava moe se smatrati zadovoljavajuom ako je ispunjen sledei uslov:
Fw, Sd Fw, Rd =
fu / 3
aA
w Mw
(13.69)
gde su:
a
debljina ugaonog ava,
A
efektivna duina ugaonog ava,
fu
Fw,Sd
Fw,Rd
Ew
vrstoa osnovnog materijala na zatezanje,

rezultanta svih sila koje deluju na posmatrani av (slika 13.11),
proraunska otpornost ugaonog ava,
faktor korelacije ija vrednost zavisi od vrste elika (tabela 13.28).
Tabela 13.28 - Faktor korelacije Ew i otpornost ugaonih avova Fw,Rd za razliite debljine avova
Fw,Rd >kN@
JMw=1,25
a
10
12
Fe360
Ew=0,80
62,4
83,1
103,9
124,7
145,5 166,3 187,0
207,8
249,4
Fe430
Ew=0,85
70,1
93,5
116,8
140,2
163,6 186,9 210,3
233,7
280,4
Fe510
Ew=0,90
78,5
104,7 130,9
157,0
183,2 209,4 235,6
261,7
314,1
Vrednosti proraunskih otpornosti su odreene za efektivnu duinu A=100 mm.

Za druge duine proraunska otpornost moe da se odredi mnoenjem sa A/100.
Fw,Sd = N 2 ,Sd + V2,Sd + VII2,Sd
330
Slika 13.11 - Odreivanje rezultujue sile u ugaonom avu
U pogledu minimalnih i maksimalnih dimenzija ugaonih avova Evrokod 3 je veoma slian sa naim standardom JUS U.E7.150. Minimalna debljina ugaonih avova je a=3 mm, a
minimalna duina 40 mm, odnosno 6a. U pogledu maksimalne duine ugaonog ava postoje odreene razlike. Naime, kod preklopnih spojeva ija je duina vea od 150a treba
redukovati proraunsku otpornost avova, mnoenjem koeficijentom redukcije Aw,1, koji
se odreuje na sledei nain:
Aw,1 = 1,2
0,2 A j
150 a
1,0
(13.70)
gde je Aj ukupna duina preklopa u pravcu delovanja sile.

Kod ugaonih avova duih od 1,7 metra kojim se spajaju poprena ukruenja limenih
nosaa, koeficijent redukcije EAw,2 se odreuje na sledei nain:
Aw,2 = 1,1
Aw
17
pri emu je
gde je Aw duina ava u metrima.
0,6 Aw,2 1,0
(13.71)
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
1.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
Alexandrov M.P.: Materials Handling Equipment, Mir Publisers, Moscow 1981.

Alpa G., Bozzo E., Gambarotta L.: The Influence of Stiffnes Distribution on the
Stability of Frame Structures for Multi-Story Buildings, Construzioni metalliche
6/1982.
Aluminium Associations: Engineering Data for Aluminium Structures, 1975.
Aluminium Associations: Specifications for Aluminium Structures, 1976.
Ballio G., Mazzolani F.M.: Theory and Design of Steel Structures, Chapman and
Hall, 1983.
Banen in Europa, Stahlbau Stahlhochbau: Eurocode 3 Teil 1-1: DIN VENV 1993-1-1,
Beuth Verlag GmbH, Berlin, Wien, Zrich 1994.
Bank of China, Hong Kong, Stahlbau 57/1988.
Bates W.: Introduction to the Design of Industrial Buildings, Constrado 1978.
Bayley J.M.: Materials for Aluminium Structures, International Conference on Steel
and Aluminium Structures, Cardif, 1987.
BCSA Publication No 23: The Plastic Design of Columns.
Belena E.U.: Metallieskie konstrukcii, Mosvka Storizdat 1976.
Belenya E.: Prestressed Load - Bearing Metal Structures, MR Publishers, Moscow
1977.
Blodgett O.W.: Design of Welded Structures, The James F. Lincoln Arc Welding
Foundation, Cleveland 1966.
Bogavac D., Buevac D., Bojovi A.: Granina stanja nosivosti - okvirni nosai,
Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko
graevinsko konstrukterstvo", Knjiga -Posebna izlaganja EC3, 14-16 jun 1995.
Beograd, 1995.
Bogavac D.: Savremeni koncept analize ponaanja elinih konstrukcija izloenih
dejstvu poara, Magistarski rad, Beograd, 1997.
Bogucki W.: Budownictwo stalowe, Wydawnictvo Arkady, Warszawa 1977.
Bolocan A.G.: Der Windverband bei mehvgeschossigen Gebauden mit
Stahltragwerk, Acier-Stahl-Steel 1/1976.
Boi B.: Metalurgija gvoa, Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd 1973.
332
19.
Braham M., Lascrompes E.: L'Analyse lastique des ossatures au moyen de

l'Eurocode 3, Construction Mtallique no4-1991.
Breitschaft G.: The Structural Eurocodes - Conceptual Approach, IABSE
Conferences Davos "Structural Eurocodes", IABSE Reports, Zrich 1992.
Brisseaux A.: Le pont de grosle en mai 1977, Revue de l'aluminium No.463, 1977.
Brisseaux A.: Proche de l'aroport Roissy- Charles de Gaulle- Le passarelle en
aluminium de Villepinte, Revue de l'aluminium No. 496, 1980.
Brisseaux A.: Structure tridimenionnelle- aventages d'une solution en aluminum,
Revue de l'aluminium No. 489, 1979.
Brookes A.: Cladding of buildings, Construction Press, London 1983.
Brozzetti J., Law M., Petterson O., Witteveen J.: Fire Protection of Steel StructuresExamples of Applications, IABSE Proceedings P-61/83, IABSE periodica 2/1986,
Zurich, Switzerland, May 1983.
Brozzetti J., Law M., Petterson O., Witteveen J.: Safetu Concept and Design for
Fire Resistance of Steel Structures, IABSE Surveys S-22/83, IABSE Periodica
1/1983, Zurich, Switzerland, Feb. 1983.
BS CP 118: The Structural Use of Aluminium, 1969.
Buchenau H., Thiele A.: Stahlhochbau - Teil 1, 2, B.G. Teubner Stuttgart 1981.
Buevac D., Bogavac D., Markovi Z.: Proraun poarne otpornosti elinih
konstrukcija prema evropskom standardu EVROKOD 3 - Deo 1.2, Preventivni
inenjering. Vol. V:2, 1997, Beograd.
Buevac D., Beevi M.: Spojna sredstva kod hladno oblikovanih profila, Zbornik
radova Graevinskog fakulteta u Subotici br. 9, Subotica, 1994.
Buevac D., Bogavac D., Bojovi A.: Vatrootpornost elinih konstrukcija prema
Evrokodu 3, Drugo jugoslovensko savetovanje Evrokodovi i jugoslovensko
graevinsko konstrukterstvo, Knjiga Posebna izlaganja, 1-2. april 1997. Beograd,
1997.
Buevac D., Bogavac D., Markovi Z.: Savremeni koncept modeliranja dejstva
poara na graevinske konstrukcije, Preventivni inenjering. Vol. V:1, 1997,
Beograd.
Buevac D., Bogavac D., Mikovi M.: Proraun i konstruisanje zavarenih spojeva,
graevinsko konstrukterstvo", Knjiga - Posebna izlaganja EC3, 14-16 jun 1995.
Beograd, 1995.
Buevac D., uki D.: Savremeni pristup proraunu i konstruisanju spregnutih
konstrukcija u zgradarstvu, Zbornik radova Graevinskog fakulteta u Subotici br.
9, Subotica 1994.
Buevac D., Gligi B., Bojovi A.: Proraun i konstruisanje spojeva sa mehanikim
spojnim sredstvima, Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i
jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo", Knjiga - Posebna izlaganja EC3, 1416 jun 1995. Beograd, 1995.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
Literatura
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
333
Buevac D., Gligi B.: Bona stabilnost I-nosaa pridranih profilisanim elinim
limom, XVIII kongres JUDIMK, Knjiga 4, 14-18 oktobar 1986. Portoro. Beograd,
1986.
Buevac D., Gligi B.: Raseeni nosai, Izgradnja. Vol. XLI: 8, 1987.
Buevac D., Markovi Z., Toi D.: Odreivanje klase poprenih preseka prema
Evrokodu 3, XX kongres JUDIMK, Knjiga 2, 5-7 jun 1996. Cetinje. Beograd, 1996.
Buevac D., Markovi Z., Toi D.: Projektovanje elinih konstrukcija od hladno
oblikovanih profila prema Evrokodu 3, Drugo jugoslovensko savetovanje
Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo, Knjiga Posebna
izlaganja, 1-2. april 1997. Beograd, 1997.
Buevac D., Markovi Z.: Proraun vatrootpornosti spregnutih stubova, Izgradnja.
Vol. L: 9, 1996.
Buevac D., Mikovi M.: Primena cevnih profila u elinim konstrukcijama (I),
Izgradnja. Vol. XLIV: 5, 1990.
Buevac D., Mikovi M.: Primena cevnih profila u elinim konstrukcijama (II),
Buevac D., Mikovi M.: Primena cevnih profila u elinim konstrukcijama (III),
Buevac D., Mikovi M.: Proraun i konstruisanje reetkastih nosaa od upljih
profila, Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko
Beograd, 1995.
Buevac D., Nikolovski T., Bogavac D., Bojovi A., Cvetanovski P.: Analyticall
Methods for Fire Resistance of Steel Structure Determination - General Report, 7-th
International Symposium of the Macedonia Association of Structural Engineers,
Vol. 1, 2.-4. October 1977. Ohrid, Skopje, 1997.
Buevac D., Nikolovski T.: Eurocode 3 and Harmonization of National Codes of
Practices for Steel Structures, 7th International Symposium of the Macedonian
Association of Structural Engineers, Vol. 1, 2.-4. October 1997. Ohrid, Skopje,
1997.
Buevac D., Stepanovi M.: Prethodno napregnute metalne konstrukcije, XVIII
kongres JUDIMK, Knjiga 4, 14-18 oktobar 1986. Portoro. Beograd, 1986.
Buevac D., Toi D., Markovi Z.: Proraun i konstruisanje veze greda - stub,
Beograd, 1995.
Buevac D., Toi D.: Analysis of Connection Stiffness in Steel Structures, 6-th
Symposiuum of the Macedonian Association of Structural Engineers, Vol. 1, 5-7
Oktober 1995. Ohrid. Skopje, 1995.
Buevac D., Toi D.: Design of Thin-walled Structures According to Eurocede 3
and Other Modern Codes - uvodno izlaganje, 6-th Symposiuum of the Macedonian
Association of Structural Engineers, Vol. 1, 5-7 October 1995. Ohrid. Skopje, 1995.
334
51.
Buevac D., Toi D.: EVROKOD 3 - Nova generacija propisa za projektovanje

elinih konstrukcija - predavanje po pozivu, Struni seminar "Savremena
graevinska praksa", 22-23 april 1996. Novi Sad, 1996.
Buevac D., Toi D.: Konstruktivno -tehnoloka priprema elemenata elinih
konstrukcija za toplo cinkovanje, 15. Savetovanje o koroziji i zatiti materijala, 1415 novembar 1995. Beograd, 1995.
Buevac D., Toi D.: Proraun otvorenih hladno oblikovanih profila od elika,
Izgradnja. Vol. XXXVIII: 1, 1984.
Buevac D., Zrili M., Brai M.: Efekti tehnologije proizvodnje hladno
oblikovanih profila na mehanike karakteristike osnovnog elinog materijala, XIX
kongres JUDIMK, Knjiga 2, 21-24 septembar 1990. Novi Sad. Beograd, 1990.
Buevac D.: Aktuelnosti i tendencije u metalnim konstrukcijama, deo monografije
Stanje i pravci razvoja graevinske tehnike, specijalno izdanje JUDIMK asopisa
"Materijali i konstrukcije" br. 1-2, Beograd 1993.
Buevac D.: eline konstrukcije u zgradarstvu, Graevinska knjiga, Beograd
1992.
Buevac D.: EVROKOD 3: Proraun elinih konstrukcija - uvodni referat, Drugo
jugoslovensko savetovanje
Evrokodovi
i
jugoslovensko
graevinsko
konstrukterstvo, Knjiga Generalna izlaganja, 1-2. april 1997. Beograd, 1997.
Buevac D.: Metalne konstrukcije danas No 1, G Magazin. Vol. II:5, 1997,
Beograd.
Buevac D.: Metalne konstrukcije danas No 2, G Magazin. Vol. II:6, 1997,
Beograd
Buevac D.: Statiki sistemi i konstrukcija spratnih zgrada od elika - magistarski
rad, Beograd 1985.
Bulson P.S.: The Safety of Aluminium Structures, International Conference on
Steel and Aluminium Structures, Cardif, 1987.
Bureau A., Gala Y.: Appliction de l'Eurocode 3: Classement des section
transversales en I, Construction Mtallique, no1-1991.
Bureau A., Lequien Ph.: Application de l'Eurocode 3: Vrification des sections
transversales brutes de classe 1, 2 et 3, Construction Mtallique no2-1991.
Bttner O., Hampe E.: Bauwerk Tragwerk Tragstruktur - Band 2, VEB Verlag fr
Bauwesen, Berlin 1984.
Bttner O., Stenker H.: Knny femszerkezetek, Muszaki, Knyvkiado, Budapest
1974.
Bttner O., Stenker H.: Stahlhallen, VEB Verlag fur Banwesen, Berlin 1986.
Casciati F.: Elastic-plastic Analysis of Steel Plane Frames with Movable Joints,
Construzioni metallice 1/1980.
Cedrie M.: Fifty Years of Aluminium in Construction, Journal of the Construction
Division, Vol: 101, sept. 1975.
Chailleux G.: Passarelle de visite dmontable en alliage d'aluminium pour ouvrages
d'art, Revue de l'aluminium No.511, 1981.
Charpentes mtalliques en aluminium, Revue de l'aluminium No.359, 1967.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
Literatura
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
335
Cheng W., Mak C. K.: Computer Analysis of Steel Frame in Fire , Journal of the
Structural Division, ASCE, Vol. 101, No. ST4, Apr. 1975.
Cheong F.: Inelastic Sway Buckling of Multistory Frames, Journal of the Structural
Division, Januar 1976.
Cheong F.: Multistory Frame Design Using Story Stiffness Concept, Journal of the
Structural Division, Jun 1976.
Colection of Reference Radiographs of Welds, Esselte System, Sweden 1974.
Couctoux M.: L'exposition universelle - terre des hommes - Montreal 1967, Revue
de l'aluminium No.350, 1967.
Cusens A.R., Pama R.P.: Bridge Deck Analysis, John Wiley & Sons, London 1975.
Cvetkovi S., Mati V.: Viskovredni anker-vijci, Simpozijum JDGK, Trogir 1980.
Cvetkovi S., Stipani B., Buevac D.: Privredno-sportski centar Tuzla - nosea
elina konstrukcija VII kongres SDGKJ - Knjiga K, 25-28 april 1983. Cavtat.
Beograd, 1983.
eline konstrukcije, asopis "Izgradnja" - Posebno izlaganje, Beograd, 1972.
40 godina graevinara Socijalistike republike Srbije, Izgradnja, Beograd 1987.
upurdija ., Baloti P.: Konstrukcija poslove zgrade JUGODRVO u Beogradu,
VIII Kongres SDGKJ, Cavtat 1987.
Daniell D., De Miranda F.: Strutture in acciaio per l'edilizia civile e industriale,
CISIA, Milano 1977.
Davison J.H., Adams P.F.: Stability of Braced and Unbraced Frames, Journal of the
Structural Division, Februar 1974.
Debeljkovi M.: eline konstrukcije pod povienim temperaturama sa merama
zatite od poara, Zbornik radova Simpozijuma DGKS-Graevinske konstrukcije i
poar, Aranelovac, 26. i 27. oktobar 1989.
Debeljkovi M.: eline konstrukcije u industrijskim objektima, Graevinska
knjiga, 1995.
Debeljkovi M: Aluminijum u graevinarstvu, Graevinski kalendar, 1993.
Dereti-Stojanovi B., Markovi N., Drakovi B., Nikodijevi-Boilov Lj.:
Granina stanja nosivosti greda, Drugo jugoslovensko savetovanje Evrokodovi i
jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo, Knjiga Posebna izlaganja EC1-EC4, 12. april 1997., Beograd, 1997.
Design Manual on the European Recommendation for the Fire Safety of Steel
Structures, ECCS-TC 3, Brussels, Belgium, 1985.
Dillon C.: Steel Buildings, John Wilez & Sons, Inc. 1977.
Dotreppe J. C.: Structural Models for Fire Analysis, IABSE Proceedings P-101/86,
IABSE periodica 3/1986, Zurich, Switzerland, Aug. 1986.
Dowling P.: Composite Steel-Concrete Columns", 2nd International ECCS
Symposium, 1981.
Dowling P.: The New Eurocode for Steel Structures, IABSE Conference Davos
"Structural Eurocodes", IABSE Reports, Zrich 1992.
336
93.
Drakovi B., Nikodijevi-Boilov Lj., Nikoli Z., Dereti-Stojanovi B., Markovi

N.: Granina stanja nosivosti spregnutih elemenata izloenih dejstvu aksijalnih sila
pritiska i momenata savijanja, Drugo jugoslovensko savetovanje Evrokodovi i
jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo, Knjiga Posebna izlaganja EC1-EC4, 12. april 1997., Beograd, 1997.
Driscoll G.C.,Armacost J.O., Hansell W.C.: Plastic Design of Multistory Frames by
Computer, Journal of the Structural Division, Januar 1970.
uki Lj.: Prilog prednaprezanju elinih konstrukcija - magistarski rad, Novi Sad
1993.
ECCS Comittee 8, Stability: Manual of the Stability of Steel Structures,
Introductory Report to the 2nd International Coloquium on Stability, Liege, 1977.
ECCS-T2-Committee: European Recommendations for Aluminium Alloy
Structures, First edition, 1978.
Edmonds F.D., Medland I.C. Approximate Determination of Frame Critical Loads,
Journal of the Structural Division.
Endter H.: Fachkunde fr Schweier, Archimedes Verlag Krenzlingen, Berlin 1974.
Essentials of Eurocode 3 Design Manual for Steel Structures in Building, ECCS
publication No65-1991.
Essentials of Eurocode 3: Design Manual for Steel Structures in Building, First
Edition, No 65, ECCS, Brussels, 1991.
European Convention for Constructional Steelwork (ECCS): Analysis and Design
of Steel Frames with Semi-Rigid Joints, 1992.
European Recommendations for the Fire Safety of Steel Structures - Calculation of
the Fire Resistance of load Bearing Elements and Structural Assemblies Exposed to
the Standard Fire, ECCS-TC 3, Amsterdam, Netherlands, 1983.
Evrokod 1: Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije, Deo 1: Osnove prorauna,
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (editor A. Pakvor), Beograd, 1997.
Evrokod 1: Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije, Deo 2-2: Dejstva na
konstrukcije izloene poaru, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (editor
A. Pakvor), Beograd, 1997.
Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija, Deo 1.1: Opta pravila i pravila za
proraun zgrada, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (editor D. Buevac),
Beograd 1995.
Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija, Deo 1.2: Opta pravila. Proraun
konstrukcija za dejstvo poara, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
(editor D. Buevac), Beograd, 1997.
Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija, Deo 1.3: Opta pravila. Dodatna pravila
za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove, Graevinski fakultet
Univeriteta u Beogradu (editor D. Buevac), Beograd 1997.
Evrokod 4: Proraun spregnutih konstrukcija od elika i betona, Deo 1.1: Opta
pravila i pravila za proraun zgrada, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
(editori M. Milievi i M. Ai), Beograd 1996.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
1.
105.
106.
107.
108.
109.
Literatura
337
110. Evrokod 8: Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija, Deo 1-1: Seizmika

dejstva i opti zahtevi za konstrukcije, Graevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu (editor R. Foli), Beograd, 1997.
111. Faltus F.: Ocelove konstrukce pozemniho stavitelstvi, eskoslovenske akademie
VED, Praha 1960.
112. Faltus F.: Plnostenne Ocelove Mosty Tramove, Nakladatelstvi eskoslovenske
Akademieved, Praha 1965.
113. Fire Engineering Design for Steel Structures-State of Art, International Iron and
Steel Institut (IISI), Brussels,1993.
114. Fisher J., Strnik J.: Guide to Design Criteria for Bolted and Riveted Joints, John
Wiley & Sons, New York 1974.
115. Footbal Stadiums in Italy, IABSE Periodica 2/1990.
116. Gachon H.: Sur le flambage des plaques, modele de calcul modeles exprimentaux,
Construction Mtallique, no4-1980.
117. Galea Y., Lequien Ph.: Application de l'Eurocode 3: Rsistance de sections en I de
classe 4 comprimes - flshies saus interaction avec le cisaillement, Construction
Mtallique no2-1991.
118. Gatz K., Hart F.: Stahl konstruktionen im Hochbau, Verlag Georg D.W. Callwey,
Mnchen 1966.
119. Gehri E.: The Fire Resistance of Steel Structures, Fire Technology, Vol.21, No.1,
Feb. 1985.
1.
Georgijevski V.: Lake metalne konstrukcije, Graevinska knjiga, Beograd, 1986.
121. Growda S., Hassinen P.: Development of Offshore Structures, 14th Congress
IABSE; New Delhi 1992.
122. Hamdan M., Tong S.: The Petronas Twin Towers, Malmysia, Structural
Engineering International, IABSE Volume 7, Number 3, 1997.
123. Hancock G.: Design of Cold-Formed Steel Structures, Australian Institute of Steel
Construction, Sydney 1988.
124. Hart F., Henn W., Sontag H.: Stahlbau Atlas, Verlag Architektur + Baudetail,
Munchen 1978.
125. Hayard A.C.G.: State of the art-Highway Bridges, International Symposium on
Steel Bridges, London, 1988. Steel Construction, Vol. 5, No. 4, 1989.
126. Hayward A., Weare F.: Steel Detailer's Manual, BSP Professional Books, Oxford
1989.
127. Heyman J: Beams & Framed Structure, Pergamon Press, 1974.
128. Hirt M., Rolf B.: Consstruction mtallique, Presses polytechniques et Universitaires
romandes, Laussane, 1994.
129. Honghton E.L., Carruthers N..B.: Wind Forces on Buildings and Structures, Edward
Arnold 1976.
130. Horne M.R., Majid K.I.: The Design of Sway Frames in Britain.
131. Horne M.R.: Plastic Theory of Structures, Pergamon Press, 1971.
338
1.
133.
134.
135.
136.
137.
138.
139.
140.
141.
142.
143.
144.
145.
146.
147.
148.
149.
150.
151.
152.
153.
Horvati D.: Inenjerske konstrukcije iz aluminijumskih legura, Primjena

aluminijuma u graevinarstvu - prirunik i katalog, Graevinski institut OOUR
Fakultet graevinskih znanosti Sveuilita u Splitu, 1988.
Horvati D.: Metalni mostovi, kolska knjiga, Zagreb, 1988.
Hosser D., Dorn T., El-Nesr O.: Experimental and Numerical Studies of Composite
Beams Exposed to Fire, Journal of Structural Engineering, ASCE, Vol. 120, No. 10,
Oct. 1994.
Industrial Buildings, Francisco Asensio Cerver, Barcelona 1992.
Inovation in Steel - New Life for Old Buildings around the World, International
Iron and Steel Institute, 1997.
ISO/TC 167/SC 3- Steel and Aluminium Structures, Alloys of Aluminum: Material
and Design, "Aluminium Structures, Material and Design, Part 1: Ultimate Limit
State- Static Loading", Committee draft, Document No. ISO/TC 167/SC 3- N188,
April 1992.
Iyengar H.: High Rise System Concepts, 14th Congres IABSE, New Delhi 1992.
Iyengar H.: Hotel De Las Aktes tower, Barcelona, Spain-Structural Engineering
International 3/92.
Iyengar H.: Hotel De Las Artes Tower, Barcelona, Spain, Structural Engineering
International, IABSE Volume 2, Number 3, 1992.
Jefferson T.B.: Metals and How to Weld Them, Welding Engineer Publications,
Celveland 1961.
Jodidio P.: Sir Norman Foster, Taschen, Bonn 1997.
Kahlmeyer: Stahlbau, Werner-Verlag, Dusseldorf 1990.
Kahlmeyer: Stahlbau-trger, sttzen, verbindungen, 3 berbeitete Auflage, 1990.,
Verner-Yerlag.
Kam T.Y., Corotis R.B., Rossow E.E.: Reliability of Nonlinear Framed Structures,
Journal od Structural Engineering, Jul 1983.
Kawagoe K., Saito H.: Thermal Effects of Fires in Buildings, Center for Fire
Science and Technology, Science University of Tokyo, Japan.
Kawaguch M.: Sports Arena Kadoma, Japan, Structural Engineering International,
IABSE Volume 6, Number 3, 1996.
Khan F.R.: 100-Story John Honcock Cesnter in Chicago-A Case Study of the
Design Process, IABSE Periodica 3/1982.
Kirby P.A., Nethercoat D.A.: Design for Structural Stability, Granada Publishing
Limited 1979.
Knoll F.: La Pyramide du Grand Louvre, IABSE Periodica P-131/89, Zrich 1989.
Knool F.: La Pyramide du Grand Louvre, IABSE Periodica 1/1989.
Konstruktive Details im Stahlhochbau, Schweizerische Zentralstelle fur stahlbau,
Zurich 1973.
Korrosion und Korrosionsschutz metallishcer Werkstoffe in Hoch - und
Ingenieurbau, Verlag Stahleisen M.B.H., Dsseldorf 1976.
Literatura
339
154. Koser J.: Handbuch ber das Konstruieren mit Aluminium, Fachverband der
Metallindustrie sterrichs, Wien 1980.
155. Krishnamacher B.S., Sismha D.A.: Design of Steel Structures, Tata Mc Graw - Hill
Publishing Company LTD, New Delhi 1978.
156. Kruppa J.: Collapse Temperature of Steel Structures, Journal of the Structural
Division, ASCE, Vol. 105, No. ST9, Sept. 1979.
1.
Kuzmanovi B., Willems N.: Steel Design for Structural Engineers, Prentice-Hall,
Inc. New Jersey 1977.
158. L'acciaio nell'edilizia moderna, Publishe Relazioni Italsider, Genova 1966.
159. L'acciaio Nell'edilizia Moderna.
160. Lie T. T.: Fire Resistance of Circular Steel Columns Filled with Bar-Reinforced
Concrete, Journal of Structural Engineering, ASCE, Vol. 120, No. 5, May 1994.
161. Lin T.Y.: Arch as Architecture, Structural Engineering International, IABSE
Volume 6, Number 2, 1996.
162. Lorrain M., Tenda R.: Contribution a la recherche de methodes simplifiees de calcul
des charges de ruines d'ossatures metalliques multi-etagees planes, Annales,
Oktobar 1983.
163. Lovi M.A., Mac Gredor J.G.: Geometric Nonlinearities in Unbracesd Multistory
Frames, Journal of the Structural Division, Novembar 1983.
164. Mac Ginley T.J.: Structural Steelwork Calculations and Detailing, Butterworths,
London 1973.
165. Mack Ginley T.J.: Steel Structures, E. & F.N. SPON, Suffolk 1981.
166. Making the New Generation Familiar with Steel Construction: STEEL DESIGN
EUROCODES, Edited by J.P. Muzeau, M. Ivanyi, Budapest 1993.
1.
Manojlovi B: Mainski materijali, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd 1983.
168. Marek P.: Kovove konstrukces pozemnich stave, SNTL, Praha 1985.
169. Marek P.: Oceslove konstrukce na poddolovanem uzemi, SSI 1978.
170. Markovi Z., ori B.: Metrina analiza ravnih okvirnih nosaa sa polukrutim
vezama, Izgradnja, 8/96 Beograd.
171. Markovi Z., Stipani B.: Granino stanje nosivosti - elementi izloeni
kombinovanom dejstvu aksijalne sile pritiska i momenta, Zbornik radova
Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko
konstrukterstvo", Knjiga - Posebna izlaganja EC3, Beograd, 1995.
172. Markovi Z., Zari B.: Komparativna analiza prorauna veze greda-stub u elinim
konstrukcijama, Nae graevinarstvo 11-12, 1996., Beograd.
173. Markovi Z.: Analiza ponaanja polukrutih veza u elinim konstrukcijama,
magistarska teza, Beograd, 1995.
174. Mateescu D.: Constructii metalice, Didactica si pedagogica, Bucuresti 1975.
175. Mayer-Bohe W.: Stahlhochbau, Alexander Koch GmbH, 1974.
340
176. Mazzolani F.M., Valtinat G.: ECCS Activity in the Field of Buckling of Aluminium
Structures, International Conference on Steel and Aluminium Structures, Cardif,
1987.
177. Mazzolani F.M.: Aluminium Alloy Structures, Pitman Advanced Publishing
Program, Boston-London-Melburne, 1985.
178. Merkblat 361: Wabentrager, Beratungsstelle fur Stahlwervendung, Dusseldorf
1976.
179. Merkblatt 115: Stahlggeschobauten Grundlagen fur Entwurf und Konstruktion,
Beratungs-stelle fur Stahlverwendung, Dsseldorf 1978.
180. Merkblatt 147: Dreigurtbinder I, Beratungsstelle fur Stahlverwendung, Dsseldorf
1985.
181. Merkblatt 148: Dreigurtbinder II, Beratungsstelle fr Stahlverwendung, Dsseldorf,
1985.
182. Merkblatt 200: Flugzenghallen, Beratungsstelle fr Stahlverwendung, Dsseldorf
1973.
183. Merkblatt 203: Stahltrapezbleche fur Dach und Wand, Beratungsstelle fur
Stahlverwendung, Dsseldorf 1977.
184. Merkblatt 387: Rechteck - Hohlprofile fr den Stahlbau, Beratungsstelle fr
185. Merkblatt 387: Rechteck Hohlprofile fur den Stahbau, Beratugnsstelle fur
186. Merkblatt 388: Typisierte Hallen, Beratungsstelle fur Stahlerwendung, Dusseldorf
1974.
187. Merkblatt 399: Zinkberzge zum Schutz von Stahl Beratungsstelle fr
Stahlwerwendung, Dsseldorf 1983.
188. Meyer-Bohe W.: Stahlhochbau, Verlagsantalt Alexander Koch GmbH, Stuttgart
1974.
1.
Mici P.: eline konstrukcije zgrada, Nauna knjiga, Beograd 1954.
190. Mici P.: Osnovi konstrukcija od elika, Prosveta 1948.
191. Milosavljevi M., Radojkovi M., Kuzmanovi B.: Osnovi elinih konstrukcija,
Graevinska knjiga, Beograd, 1980.
192. Morris L.J., Randall A.L.: Plastic Design, 1979.
193. Mortelmans F.K., De Roeck G.P., Van Gemert D.A.: Aproximate Method for
Lateral Load Analysis of High-Rise Building, Journal of the Structural Division,
Avgust 1981.
194. Mosco V.: Neue arhcitektonische und konstruktive Gestaltung bei Hochhausern,
Acier-Stahl-Steel 8/1976.
195. Mukhanov K.K.: Design of Metal Structures, Mir Publishers, Moscow 1968.
1.
Muravljov M.: Graevinski materijali, Nauna knjiga, Beograd 1984.
197. Nakamura K., Shinoda K., Hirota M., Kawagoe K.: Structural Behaviour of Steel
Frame in Building Fire, building Research Institute, Ministry of Construction,
Japan.
Literatura
341
198. Narayanan R.: Beams and Beam Colums - Stability and Strength, Applied Science
Publishers, London 1983.
199. Nauer Spannweitanrekord fur Brucke in Japan, Bauingenieur 3/91.
200. Neumann A.: Schweisstechnisches Handbuch fr Konstrukteure, VEB Verlag
Technik, Belin 1954.
201. New Developments in Steel Construction, National Structural Steel Conference,
London 1984.
1.
Nikoli M.: Greke u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem, Zavod za
zavarivanje, Beograd 1990.
203. Nikolovski T., Cvetanovski P.: Jedan aspekt uticaja visokih temperatura na nosee
stubove u elinim konstrukcijama, Zbornik radova Simpozijuma DGKSGraevinske konstrukcije i poar, Aranelovac, 26. i 27. oktobar 1989.
204. Nilov A.A., Permkov V.A., Pricker A.J.: Stalnie konstrukcii, Budivelnik, Kiev
1986.
205. Note Technique: Elements de conception des structures en acier en zone sismique,
1981.
206. Oravsky M.: Ocel v Stavebnych Kontrukciach, Vydavatelstvo Technickeja
Ekonomickej Literatury, Bratislava 1978.
207. Oravsky M.: Ocsel v stavebnych konstrukciach, ALFA, Bratislava 1978.
208. Osterreischischer Stahlbauverband: Richtlinien fr die Bemessung von Aluminium
Konstruktionen, 2. Auflage, 1980.
209. Palffy S.: Aerodynamische Interferenz zwischen Hochhaiuser-Untersuchungen im
Windkanal, Schweizerische Bauzeitung, No 9/1978.
210. Parking Structures, IABSE Periodica C-2/77, Zrich 1977.
211. Particolari construttivi di strutture in acciaio, Vol, I, Vol.III, CISIA, Milano 1978.
212. Pavlovi Z., Buevac D.: Aluminijum kao materijal za nosee konstrukcije u
graevinarstvu, Izgradnja. Vol. XXXVIII: 3, 1984.
213. Pavlovi Z., Buevac D.: Pancevo-Smederevo Pipeline Bridge over Danube,
International Conference "Bridges on the Danube", Vol. II, 7-12 September 1992.
Vienna-Bratislava-Budapest. Bratislava, 1992.
214. Pavlovi Z., Buevac D.: Primeri primene aluminijumskih legura za nosee
konstrukcije u graevinarstvu, Izgradnja. Vol. XL: 1, 1986.
215. Pechar J., Bure J., Studnika J., afka J.: Prvky kavorych konstrukci,
Nakladatelstvi technicke literatury, Praha 1984.
216. Pekoz T., Winter G.: Cold-Formed Steel Construciton, IABSE Periodica S-12/80,
Zrich 1980.
217. Pei M., Milenkovi V.: Valjanje elinih limova i traka, Tehnika knjiga,
Beograd 1965.
218. Petersen C.: Stahlbau, Fiedr. Vieweg & Sohu Verlagsgesellschaft mbH,
Braunschweig 1990.
219. Petersen C.: Static und Stabilitat der Baukonstruktionen, Friedr. Vieweg & Sohn,
1982.
342
220. Petkovi Z., Ostri D.: Metalne konstrukcije u mainogradnji, Mainski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd 1996.
221. Pettersson O.: Structural Fire Behaviour-Development Trends, Lund Institute of
Science and Technology, Lund University, Sweden..
222. Planningand Environmental Criteria for Tall Buildings, American Society of Civil
Engineers, 1979.
223. Plastic Design in Steel, ASCE 1971.
224. Plastic Design of Braced Multistory Steel Frames, American Iron and Steel
Institute, New York 1968.
1.
Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za montau elinih konstrukcija.
226. Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od
korozije.
227. Prulj M.: Spregnute konstrukcije, Graevinska knjiga, Beograd 1989.
228. Qintiere J.: Analytical Method for Firesafety Design, Fire Technology, Nov. 1988.
229. Radojkovi M.: Proraun zavarenih konstrukcija od Al-legura, Nae graevinarstvo
br. 11, 1978.
230. Radojkovi M.: Zavarivanje u graevinarstvu - I deo, Graevinski kalendar, Savez
graevinskih inenjera i tehniara Jugoslavije, Beograd 1979.
231. Raoul J., Lequien Ph.: Application de l"Eurocode 3: Guide de vrification des
lments sujets au risque de violement, Construction Mtallique, no2-1991.
232. Reboul M.: Corrosion galvanique de l'aluminium, Revue de l'aluminium No.465,
1977.
233. Rickenstorf G., Berndt E.: Tragwerke fur hochbauten, BSB B.G. Teubner
Verlagsgesell-schaft, Leipzig 1982.
234. Ritchie K., Chien E.: Innovative Design in Structural Systems for Buildings,
Canada, 1978.
235. Roik, Lindner: Einfuhrung in die Berechnung nach dem Traglastverfahren,
Stahbau-Verlags-GmbH, Koln 1972.
236. Russell A.D., Choudhary K.T.: Cost Optimization of Buildings, Journal of the
Structural Division, Januar 1980.
237. Sakumoto Y., Yamagushi T., Okada T.: Fire Resistance of Fire-Resistant Steel
Columns, Journal of Structural Engineering, ASCE, Vol. 120, No. 4, Apr. 1994.
238. Saul R.: Bridges with Double Composite Action, Structural Engineering
International, IABSE Volume 6, Number 1, 1996.
239. Scwarz O., Zellner W., Saul R.: Three Bridges with the longest Spans for the New
High-Seed Railway Lines, Structural Engineering International 2/92.
1.
Seanje za budunost, Saobraajni institut CIP, Bograd 1995.
241. Sedlacek G.: EC3 - A Steel Eurocode for Innovative Structural Engineers, IABSE
Conference Davos "Structural Eurocodes", IABSE Reports, Zrich 1992.
242. Sedmak A., Milosavljevi A.: Konvencionalni postupci elektrolunog zavarivanja,
Zavod za zavarivanje, Beograd 1993.
243. Selected Works of Fazlur R. Khan, IABSE Periodica 4/1982.
Literatura
343
244. Siat-May F.C., Ozer E., Lu L.W.: Strength of Steel Frames Under Gravity Loads,
Journal of the Structural Division, Jun 1977.
245. Simon G.: Les Ateliers flexibles mythe et ralits- l'escalier personnales, Revue de
l'aluminium No. 509, 1981.
246. Smiljani M.: Dodatni i pomoni materijali u zavarivanju elinih konstrukcija,
Zavod za zavarivanje, Beograd, 1988.
247. Solar Chimneys, IABSE Periodica 3/1983.
248. Stabilnost elinih konstrukcija, Jugoslovenski graevinski centar, Beograd 1985.
249. Stahlbau Handbuch 2, Stahlbau-Verlagsgesellschaft mbH, Koln 1985.
250. Stahlbau in Deutschland.
251. Stark J.W.: EC3 - A Eurocode for Economical Steel Structures, IABSE Conference
Davos "Structural Eurocodes", IABSE Reports, Zrich 1992.
252. Stipani B., Buevac D.: elini mostovi, Graevinska kniga, Beogad 1989.
253. Stipani B., Buevac D.: Novi evropski standard za eline konstrukcije (I),
Izgradnja. Vol. XLVIII: 2, 1994.
254. Stipani B., Buevac D.: Novi evropski standard za eline konstrukcije (II),
Izgradnja. Vol. XLVIII: 3, 1994.
255. Stipani B., Buevac D.: Osnove prorauna, Zbornik radova Jugoslovenskog
savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo", Knjiga Posebna izlaganja EC3, 14-16 jun 1995. Beograd, 1995.
256. Stipani B., Markovi Z.: Granino stanje nosivosti - nosai, Zbornik radova
Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko
konstrukterstvo", Knjiga - Posebna izlaganja EC3, Beograd, 1995.
257. Structural Design of Tall Steel Buildings, American Society of Civil Engineers,
1979.
258. Structures in Great Britain, IABSE Periodica C-16/81, Zrich 1981.
259. Structurs in Japan, IABSE Periodica C-36/86, Zrich 1986.
260. Stssi F.: Grundlagen des Stahlbaues, Springer - Verlag Berlin, 1971.
261. uman H.: Metalografija, Tehnoloko metalurki fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd 1981.
262. Tabak E.I., Wirght P.M.: Optimality Criteria Method for Buildign Frames, Journal
of the Structural Division, Juli 1981.
263. The Structures of New Railway Line in Japan, IABSE Periodica C-8/79, Zrich
1979.
264. Toi D., Buevac D., Markovi Z.: Obuhvatanje uticaja imperfekcija na analizu
elinih okvirnih konstrukcija, XX kongres JUDIMK, Knjiga 2, 5-7 jun 1996.
Cetinje. Beograd, 1996.
265. Toi D., Buevac D.: Granina stanja nosivosti - zategnuti i pritisnuti elementi,
Beograd, 1995.
266. Transparentes Bauen mit Stahl, Stahl-Information Zentrum, Dsseldorf 1990.
344
267. Van Douwen A.: Welded and Bolted Connections, 2nd International ECCS
Symposium, 1981.
268. Vandamme M., Janss J.: Buckling of Axialy Loaded Steel Columns in Fire
conditions, IABSE Proceedings P-43/81, IABSE periodica 3/1981, Zurich,
Switzerland, Aug. 1981.
1.
Vasilev A.A. Metallieskie konstrukcii, Moskva Storizdat 1975.
270. Verne J.: Les tles et bandes de l'usine d'lssoire de Cgdur Pachiney- Des marches
diversifis, Revue de l'aluminium No.503, 1981.
271. Vidakovi M.: Poar i arhitektonski inenjering, Fahrenheit, Beograd, 1995.
272. Villiams C.: Some Dynamic Caracteristics of Tall Building, Proceedings, Decembar
1983.
273. Vlaji Lj.: Neke grube greke zapaene prilikom izvoenja spojeva sa
visokovrednim zavrtnjevima, Nauni skup "eline konstrukcije danas", Beograd
1983.
274. Vlaji M.: Ponaanje spojeva sa visokovrednim zavrtnjevima pri eksploatacionom i
graninom optereenju, doktorska disertacija, Graevinski fakultet Ni, 1993.
275. Vojnovi V.: Projektovanje i konstruisanje zavarenih konstrukcija, Zavod za
zavarivanje, Beograd, 1991.
276. Voriek V., Chladny E., Melcher J.: Prvky kovovych konstrukcii, Nakladatelstvi
technicke literatury, Praha 1983.
277. Vukov A.: Uvod u metalne konstrukcije, Fakultet graevinskih znanosti
Sveuilista u Splitu, Split 1988.
278. Walker H.B.: Developments and Cost Effectiveness of Steel Framed Construction,
National Structural Steel Conference, 1984.
279. Wanke J., Spal L.: Ocelove trubkove konstrukce, Nakladatelstvi technicke
literatury, Praha 1975.
280. Wei-Wen Yu: Cold-Formed Steel Design, John Wiley & Sons, New York, 1985.
281. Welding Handbook, American Welding Society, 1973.
1.
Wieslawski Z.: Szstem konstrukcyjno-montaowylekkich hal stalowych
ocieplonych, Arkady, Warszawa 1977.
283. Wind Analysis-Preventive Medicine for Cladding, Structural Problems,
Engineering News Record, Mart 1980.
284. Witteveen J., Twilt L., Bijlaard F. S. K.: Experimental Analysis of Steel Structure at
Elevated Temperatures, IABSE 10th Congress, Tokyo, 1976.
285. Witteveen J., Twilt L., Bijlaard F. S. K.: The Stability of Braced and Unbraced
Frames at Elevated Temperatures, Liege, 13-15 April 1977.
286. Zari B., Buevac D., Stipani B.: Rehabilitation of the Cold Rolling Mill Building
MKS Damaged by Fire, Proceedings of the International Conference on
Rehabilitation, Renovation and Repairs of Structures, 9-11 January 1994.
Vasakhapatnam. TATA McGRAW HILL New Delhi, 1994.
287. Zari B., Buevac D., Devi M.: Ponaanje spregnutih stubova u poarnim
uslovima, Simpozijum DGKH-Specijalni inenjerski objekti, Brioni, 1988.
Literatura
345
288. Zari B., Buevac D., Devi M.: Ponaanje spregnutih stubova u poarnim
uslovima, Simpozijum DGKH "Specijalni inenjerski objekti", Knjiga III, 19-21
maj 1988. Brijunski otoci. Zagreb, 1988.
289. Zari B., Buevac D., Gligi B.: Stubovi dalekovoda od hladno oblikovanih profila
otvorenog poprenog preseka, Simpozijum DGKH "Specijalni inenjerski objekti",
Knjiga I, 19-21 maj 1988. Brijunski otoci. Zagreb, 1988.
290. Zari B., Buevac D., Stipani B.: eline konstrukcije u graevinarstvu,
Graevinska knjiga, Beograd 1998.
291. Zari B., Buevac D., Stipani B.: Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija uvodni referat, Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i
jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo", Knjiga - Generalna izlaganja, 14-16
jun 1995. Beograd. Beograd, 1995.
292. Zari B., Buevac D., Vlaji Z., Zari B.: Industrijska izgradnja stanova putem
elijastih sistema zgrada, INDIS, Novi Sad 1986.
293. Zari B., Buevac D., Vlaji Z.: Metode prorauna i primena spregnutih stubova u
graevinarstvu, Simpozijum DGKH "Specijalni inenjerski objekti", Knjiga II, 1921 maj 1988. Brijunski otoci. Zagreb, 1988.
294. Zari B., Buevac D.: Neki aspekti savremenog koncepta prorauna konstrukcija od
hladno oblikovanih profila, II kongres DGKH, Knjiga 1, 6-9 novembar 1986. Split.
Zagreb, 1986.
295. Zari B., Buevac D.: Razvoj metalnih konstrukcija u Srbiji, Nauni skup " Razvoj
nauke u oblasti graevinarstva i geodezije u Srbiji", 12-13 decembar 1996.
Beograd, 1996.
296. Zari B., Gligi B.: Proraun noseih konstrukcija od Al-legura prema graninim
stanjima, Nae graevinarstvo br. 11-12, 1990.
297. Zari B., Gligi B.: Proraun spojeva kod noseih konstrukcija od aluminijumskih
legura prema graninim stanjima, Kongres SDGKJ, Cavtat, 1991.
298. Zari B., Gligi, B.: Savremene podloge za primenu Al-legura u noseim
konstrukcijama, Prvo jugoslovensko savetovanje o problematici proizvodnje,
primene i plasmana proizvoda i konstrukcija iz aluminijuma za graevinarstvo,
Nika Banja, 1988.
299. Zari B., Stipani B.: Sadejstvo dijafragmi od profilisanih limova u elinim
konstrukcijama zgrada, Izgradnja br. 7/1985.
300. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Analitike metode utvrivanja otpornosti protiv
poara elinih konstrukcija u domaoj i inostranoj tehnikoj regulativi,
Jugoslovensko savetovanje "Savremene mogunosti za spreavanje velikih teta od
poara u industrijskim i javnim objektima, 20-21 novembar 1984. Beograd, 1984.
301. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Analitike metode za utvrivanje otpornosti
protiv poara elinih konstrukcija u domaoj i inostranoj tehnikoj regulativi,
Zbornik radova Savetovanja - Savremene mogunosti za spreavanje velikih teta
od poara u industrijskim i javnim objektima, Beograd, 1984.
302. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Analitike metode za utvrivanje otpornosti
protiv poara elinih konstrukcija, Razvojno istraivaki projekt-Spratne zgrade od
elika, IMK-Graevinski fakultet u Beogradu, Beograd, 1985.
346
303. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Metode prprauna vatrootpornosti zgrada od
elika, Razvojno istraivaki projekt-Spratne zgrade od elika, IMK-Graevinski
fakultet u Beogradu, Beograd, 1985.
304. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Nosei sistemi spratnih zgrada od elika,
Razvojni istraivaki projekat "Spratne zgrade od elika", Beograd 1984.
305. Zari B., Vlaji Z.: Nove tendencije u konceptu sigurnosti i metodama prorauna
vatrootpornosti elinih konstrukcija, Nauni skup-Ponaanje materijala i
konstrukcija u poarima, Sarajevo, 27. i 28. maj 1987.
306. Zari B., Vlaji Z.: Nove tendencije u konceptu sigurnosti i metodama prorauna
vatrootpornosti elinih konstrukcija, asopis - Poar, eksplozija, preventiva, br.
1/87, Sarajevo, 1987.
307. Zari B., Vlaji Z.: Unapreenje zatite od poara graevinskih konstrukcija,
Simpozijum DGKS-Graevinske konstrukcije i poar, Aranelovac, 26. i 27.
oktobar 1989.
308. Zari B.: Metalne konstrukcije I, Graevinski fakultet, Beograd 1983.
309. Zari B.: Metalne konstrukcije II i tehnologija proizvodnje metalnih konstrukcija,
skripta, Beograd, 1983.
310. Zari B.: Metalne konstrukcije II, Graevinski fakultet, Beograd 1983.
311. Zari B.: Savremeni koncept zatite elinih konstrukcija od poara, Zbornik
radova Savetovanja - Savremene mogunosti za spreavanje velikih teta od poara
u industrijskim i javnim objektima, Beograd, 1984.
312. Zatita od poara u graevinarstvu, Institut za ispitivanje materijala Republike
Srbije, Beograd, januar 1993.
313. Zur Windbelastung von Hochhausern in den USA, Der Stahlbau 11/1980.
314. erbin M.M., Vladimirskii V.A.: Metallieskie konstrukcii, Kiev 1986.
315. uranski J.A.: Windeinflusse auf Baukonstruktionen, Verlagsgesellschaft Rudolf
Muller, Koln, 1978.

Čelične Konstrukcije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Čelične Konstrukcije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

METALNE KONSTRUKCIJE

Osnove prora~una i konstruisanja

Oblast metalnih konstrukcija do sada nije imala odgovarajui tretman u literaturi na

Beograd, februar 1999. godine

OSNOVE METALNIH KONSTRUKCIJA

3.2.4.2 Zakaljivost materijala ...................................................................... 67

10.1.1 Fenomen zamora i koncepti analize...................................................... 122

4.4 KLASE VRSTOE ............................................................................................ 174

8.3 POLOAJI ZAVARIVANJA ............................................................................... 235

POGLAVLJE 3 PRORAUN I KONSTRUISANJE

3.3.2.1 Proraun prema polarnom momentu inercije................................. 348

POGLAVLJE 4 PRORAUN I KONSTRUISANJE NOSEIH

3.4 NESAVRENOSTI REALNIH TAPOVA......................................................... 432

5.2.3.1 Oblikovanje poprenih preseka punih limenih nosaa .................. 490

5.4.6.2 Reetkasti nosai bez vornog lima ............................................... 643

pomou zavrtnjeva, a ree zavarivanjem. Pomou zavrtnjeva se izvode montani nastavci

2.2 OBLICI I DIMENZIJE ZAKIVAKA

Slika 2.1 - Razliite vrste zakivaka: a) sa polukrunom glavom;

Zakivci se izrauju mainskim putem od okruglog elika kvaliteta 0255, 0355 i

Slika 2.2 - Izrada druge glave zakivka i presa za zakivanje

za zakivke sa polukrunom glavom i

4,5 d0 < t < 6,5 d0 za zakivke sa poluuputenom glavom.

2.3 OBELEAVANJE ZAKIVAKA

2.4 RAD ZAKOVANE VEZE

limova. Dalje poveanje optereenja prouzrokuje savladavanje trenja i pojavu pomeranja

Do loma veze ostvarene zakivcima moe da doe na etiri razliita naina.

Slika 2.4 - Mogui vidovi loma kod veza sa zakivcima

2.5 PRORAUN NOSIVOSTI ZAKIVAKA

Slika 2.5 - Stvarni i proraunski dijagrami napona:

Slika 2.6 - Zakivci u: a) smiuem spoju; b) zateuem spoju

2.5.1 Nosivost zakivka u smiuim spojevima

nosivost zakivka na smicanje i

nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe.

2.5.1.1 Nosivost zakivaka na smicanje

Slika 2.7 - Broj smiuih ravni - senost zakivaka

Nosivost zakivka na smicanje moe da se odredi na sledei nain:

prenik rupe za zakivak.

2.5.1.2 Nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe

Slika 2.8 - Naprezanja veza sa zakivcima: a) jednosene veze; b) dvosene veze

Nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe, u optem sluaju, moe da se odredi na

minimalna kontaktna povrina zakivka u vezi (slika 2.8) i

doputeni napon pritiska po omotau rupe (tabela 2.3).

za jednosene zavrtnjeve (slika 2.8a),

za dvosene zavrtnjeve (slika 2.8b).

2.5.2 Nosivost zakivka na zatezanje

gde je t, dop doputeni napon zakivka na zatezanje (tabela 2.3).

Slika 2.9 - Primena zavrtnjeva u zgradarstvu i mostogradnji

Zavrtnjevi se izrauju u fabrici mainskim putem, a na montai se vri samo njihova

Zavrtnjevima se, kao i zakivcima, ostvaruje takasto spajanje elemenata konstrukcije.

3.2 OBLICI I VRSTE OBINIH ZAVRTNJEVA

Slika 2.10 - Delovi i oznake dimenzija obinih zavrtnjeva

d nominalni prenik zavrtnja,

Slika 2.11 - Osnovne dimenzije metrikog navoja i oznaka navoja

Prema tanosti izrade tela zavrtnja, postoje dve vrste zavrtnjeva:

Slika 2.12 - Obraeni i neobraeni zavrtnjevi

Na primeru zavrtnja M20 ilustrovana je razlika u dimenzijama obraenih i neobraenih

Konusni zavrtnjevi (slika 2.13d), u spojevima sa zakivcima kod kojih je debljina

Slika 2.13 - Specijalne vrste zavrtnjeva

Slika 2.14 - Navrtka i podlona ploica za obine zavrtnjeve

Slika 2.15 - Kose i elastine podlone ploice

U spojevima kod kojih je potrebno da postoje odreena pomeranja izmeu elemenata

Slika 2.16 - Raspored delova zavrtnjeva u vezi sa kosim stranama

Duina zavrtnja ( ! ) zavisi od ukupne debljine elemenata koji se spajaju (t) i od