Da bi se dolo do potrebnih podataka vre se

ispitivanja na odreenom uzorku, pa se dobijeni

podaci grupiu i unose u tabele. Na osnovu
tabele dobijamo grafik
Grafiki prikaz omoguava da odredimo neke
parove odgovarajuih vrednosti promenljivih.
Primer 1: Treba iskopati rupu za bazen
zapremine 40m. Za sat vremena bager iskopa
2m zemlje. Odredi formulu kojom se odreuje
koliina y preostale zemlje za iskop posle x sati,
od trenutka kada je zapoeto kopanje. Nacrtaj
Reenje: Posle x sati iskopano je 2x m
odgovarajui grafik.
zemlje, pa je u tom momentu preostalo da se
iskopa y = 40m 2x m. To je linearna
funkcija, pa nam za crtanje grafika trebaju
samo vrednosti x i y.

Imamo tabelu:
x sati
y m

10

15

20

40

30

20

10

Taka A (0, 40) je na y-osi. Du AC gde COx,

predstavlja traeni grafik.
y

C
x

Primer 2: Razredno vee razmatralo je uspeh

uenika VIII razreda na kraju godine. Podaci su
uneti
u tabelu
Opti uspeh nedovolj dovoljan
dobar
vr.dobar
odlian
an
Broj
uenika

16

36

28

17

Predstavi grafiki uspeh uenika.

Reenje: Izvrili smo kompletno prebrojavanje
populacije tj. uenika VIII razreda.
Broj uenika koji imaju isti uspeh se zove
frekvencija broj pojavljivanja.
Na primer frekvencija uspeha vrlo dobarih je 28.

Grafiko predstavljanje raspodele uenika po

uspehu moemo izvriti na 3 naina i to:
1.Poligonom raspodele frekvencija; Na x-osi
oznaavamo opti uspeh uenika, a na y-osi
frekvenciju. Spajanjem odgovarajuih taaka
dobijamo poligon raspodele frekvencija.
Poligon raspodele frekvencija
y

(frekvencija)

(uspeh)

2.

Stubanim dijagramom ili histogramom; visine

pravougaonika jednake su odgovarajuim
frekvencijama. Na primer 3. pravougaonik
(dobar uspeh) ima visinu 36 jer toliko ima
dobrih uenika.
Histogram:
y

(frekvencija)

(uspeh)

3. Krunim dijagramom; zbiru svih frekvencija

kruga odgovara pun ugao 360. U prethodnom
primeru ukupnom broju uenika (104)
odgovara pun ugao ili priblino 3,5 na svakog
uenika. Za izraunavanje centralnih uglova
iseaka koristimo proporciju. Na
17
=primer=za
59
odlinih raunamo 17 : = 104 : 360, a odavde
17 360 Kruni dijagram:
nedovoljan

104

odlian
dovoljan

vrlo
dobar
dobar

Primer 3: u toku nedelje u prodavnici je prodato 76

snage 25W, 49 snage 40W, 102 snage 60W, 36 od 1
28 od 150W. Prikai ovu prodaju tabelom i na tri na
grafiki.
Oekuje se da e narednih meseci prodati 2500 ovi
Koliko bi sijalica od 25W trebalo imati u magacinu?
Reenje: prvo treba nacrtati tabelu:
Snaga sijalice
W

25W

40W

60W

100W

150W

Br.prodatih
76
49
102
36
28
100 x 76
sijal.
76+49+102+36+28=291
X25W 26%
291 : 76 = 100 : X25W
25W=
291
26
X = 2500 x
100

X 650

U magacinu bi trebalo imati oko 650 sijalica od 25W.

Poligon raspodele frekvencija;

Histogram;
y

y
(frekvencija)

(frekvencija)

x (W)

x
(W)

Kruni dijagram;
150W
100W

60W

25W

40W

Srednja vrednost je najvanija statistika

karakteristika.
Ako su x1,x2...xn vrednosti obeleja koje se
mogu ponavljati tj. koje imaju frekvencije
redom: f1,f2...fn. to znai da se x1 ponavlja f1
puta, x2 se ponavlja f2 puta...
Onda srednju vrednost izraunavamo pomou
formule:

X=

x1 f1 + x2 f2 + ..... + xn
fn
f1 + f2 + ..... + fn

Primer 4: Na polugoditu Emi su zakljuene

sledee ocene: 5,4,4,5,5,3,5,5,5,5. Odredi
njenu srednju ocenu (srednju vrednost ocene)
Reenje:
Ukupno je zakljueno 10 ocena pa je srednja
vrednost:
X=
= = 4,6
5+4+4+5+5+3+5+5+5+5

46
10

10
Uspeh je odlian ako je srednja ocena vea ili
jednaka 4,5.
Ema
ima x=4,6>4,5

Primer 5: Na pismenom zadatku iz

matematike ocenu 1 dobila su 3 uenika,
ocenu 2 dobilo je 7 uenika, trojku je dobilo
10 uenika, etvorku 8 i peticu 4 uenika.
Kolika je srednja (prosena) ocena uenika
na ovom pismenom zadatku?
X=
Reenje:
4
99

= = 3,1
1 3 + 2 7 + 3 10 + 4 8 + 5
3 + 7 + 10+ 8 + 4

32

Primer 6: Koarkai jedne ekipe visoki su redom:

201, 188, 216, 190, 195, 212, 197, 200, 195, 210,
216 i 207cm. Smatra se da je koarkaka ekipa
visoka ako je srednja (prosena) visina koarkaa
vea od 205cm. (x>205)
A)Da li je ova ekipa visoka?
B)Na startu utakmice na teren su izali poslednjih
pet igraa sa navedenog spiska. Da li je startna
petorka visoka?
Reenje:
=
X=
a)Srednja vrednost visine cele ekipe je:

= 202,25cm

201+188+216+190+195+212+197+200+195+210+216+207
2427
12 =
= 205,6cm
12

Ova ekipa nije visoka jer je x<205cm.

Medijana je po znaaju odmah posle srednje

vrednosti. Ako je niz vrednosti posmatranog
statistikog obeleja porean po rastuim
vrednostima: x1 x2 x3 ... Xn, tada je
medijana broj koji radzvaja ovaj rastui niz na dva
niza sa jednakim brojem lanova.
U tom smislu razlikujemo 2 sluaja i to:
1.Ako niz ima neparan broj lanova onda je
medijana srednji lan rastueg niza. Na primer niz
od 11 lanova: 4,6,6,8,9,9,12,12,12,14,15,
medijana je srednji tj. 6 lan:
Me = 9.
2. Ako niz ima paran broj lanova onda je
medijana aritmetika sredina (poluzbir) dva
centralna lana rastueg niza. Na primer
Me za
= niz=od
10
8 lanova: 5,5,7,9,11,12,15,18, dva srednja lana
4. i 5. su 9 i 11 pa je medijana
9+11

Primer 7: Odredi medijanu skupa visina

koarkaa ekipe iz prethodnog primera.
Reenje: Visine se sloe u rastui niz:
188, 190, 195, 195, 197, 200, 201, 207,
210, 212, 216, 216.
Niz ima paran broj lanova (12), pa su srednji
lanovi 6. i 7. tj. brojevi 200 i 201.
To znai da je
Memedijana:
=
=
= 200,5cm
200 + 201
401
2
2
U prethodnom primeru kada smo odreivali
srednju vrednost odredili smo da je x =
202,25cm, pa je zato medijana Me < x.