DEVAD SULEJMANPAI

URNALIZAM RAZARA
OVEANSTVA
i
NOVINSTVO SA NAJMANJOM MEROM
URNALIZMA

Z A G R E B 1936
T A M P A R I J A

GAJ,

Z A G R E B ,

M A R T I E V A

U L I C A

Sadraj:
Strana
Uvodna re................................................................................... 9

PRVI DEO: URNALIZAM RAZARA OVEANSTVA

Prva glava

K v a n t i t e t a u r n a l i z m a .......................................1 5

Druga glava

Bitne kvalitativne karakteristike

u r n a l i z m a .................................................................2 1

Trea glava

urnalizam protiv morala

A . t a j e moral.......................................................32
B..Prirodne zapreke pri stvaranju moralnog ivota
..........................................................................38
C. Pojedinani i zajedniki akti ljudski i njihovi
udeli u stvaranju moralnog odnosa izmeu
ljudi . ......................................................................41
D. urnalizam protiv moralnog ivota .

44

1) urnalistika novost u moralnom pogledu 44

2). urnalistika meavina u moralnom pogledu

48
3). urnalistika senzacija u moralnom pogledu

50

4) Profit kao interesni pokreta urnalizma 55

5).........Primeri ekstremne moralne nakaznosti

urnalizma...................................................67
6). Ko nosi moralnu odgovornost za urnalizam

75

Strana
etvrta glava

u r n a l i z a m p r o t i v r e l i g i j e ............................... 8 0
Peta glava

urnalizam protiv istog uma

A. Razum i um................................................... .

87

B. Ideje uopte i sistem transcendentalnih ideja

88

C. Prirodna dijalektika ideja..........................................89

D. O upotrebi ideja istog uma......................................90
E. Disciplina istog uma...............................................92
F. urnalizam protiv istog uma....................................93
esta glava

urnalizam protiv pravilnog razvit ka

psihikog ivota
A. Osnovna pravila i pojave psihikog ivota . 95
B.ta unapreuje prirodni razvitak psihikog ivota, a
ta ga koi..........................................................98
C. urnalizam protiv normalnog psihikog ivota 101
Sedma glava

urnalizam protiv duha

A. ta je duh...........................................................105
B- Duh umetnosti i duh nauke.....................................108
C. Odnosi izmeu duha i empirikog sveta . .

109

D. urnalizam protiv duha..........................................111

E. urnalizam protiv duha nauke................................114
F. Primeri urnalistike protivduhovne rei . .

122

G. urnalizam protiv nacionalnog duha . . .

129

H. urnalistika profesija............................................136
Osma glava

urnalizam protiv umetnosti

A. ta je umetnost...................................................145

Strana
B. Umetnost i priroda.................................................14S
C. Uslovi ivota umetnosti . . .....................................152
D. urnalizam protiv umetnosti
1) urnalizam razara umetnike fantazije .

155

2) Umetnost rei pod uticajem urnalizma .

157

3) urnalistika literatura....................................162
4) Slava umetnikova u umalistikom svetu

167

Deveta glava
urnalizam protiv svakog drutve
nog reda
A. Opti izvodi . ........................................................177
B. urnalizam protiv demokratije...............................185
C. urnalizam u slubi i protiv kapitalizma . .
203
D.......................................urnalizam protiv
socijalistikog drutvenog poretka..........................
..........................................222
Deseta glava
u r n a l i z a m i r a t .......................................................240
Jedanaesta glava
N o g o m e t i fi l m , d v a m e z i m e t a u r nalizma
1) Nogomet................................................................256
2) Film 262
Dvanaesta glava
Skica biogenetske istorije urna listike
........................................................................................2 7 1

DRUGI DEO: NOVINSTVO SA NAJMANJOM MEROM URNALIZMA

Trinaesta glava
O slobodi miljenja i o javnom mnenju
299

Strana
etrnaesta glava

Javna dobra koja treba zakonski za tititi od prirodno zlih mogunosti

u r n a l i z m a ......................................................3 0 8
Petnaesta glava

Predlog zakona za moralno i duhovno

u r e e n j e n o v i n s t v a ...........................................3 2 0
esnaesta glava

Povrnosti i pogreke u dosadanjim

o s n o v n i m j u r i s t i e k i m d e fi n i c i j a m a
o t a m p i ....................................................................3 2 7
Sedamnaesta glava

Z a v r n a r e ................................................................3 3 6

Uvodna re
Predmet ove knjige: urnalizam razara oveanstva, tim
svojim imenom tvrdi o sebi da je najvaniji problem sadanjice.
Tako pretstaviti svoje delo znai misliti da ja stojim na nekoj
vrlo visokoj posmatrakoj taki, ijoj visini niukoliko ne odgovara
moje javnosti nepoznato ime. Zbog toga nesrazmera dakle, koji bi
mogao odbiti itaoce od knjige i pre nego to ita iz nje proitaju,
treba da pokaem kakvu legitimaciju koja je uverljivija od mog
imena. Treba odmah dati neki privremeni temelj tim ogromnim
pretenzijama koje su istaknute ve u naslovu knjige.
U tu u svrhu citirati u uvodu neka miljenja poznatih i
priznatih imena. Sva ona, osim miljenja Karla Krausa, potiu iz
vremena kad se urnalizam tek raao, ali su ipak toliko vidovita da
su ve po prvim kretnjama toga dotada nevienog deteta mogla
pretskazati u kakvu e pogibiju naeg roda ono da izraste. I da su
njihove rei, kao strane opomene, mogle da dopru i do naih dana,
bilo je mogue samo tako to su postale poznate i priznate jo pre
nego to je urnalizam doao do svoje pune snage. Inae, da su bile
reene u vreme kada urnalizam vlada svetom, on bi ih jednostavno
zagluio svojom bukom ili umrtvio svojom nepanjom, ako bi se
uopte mogle pojaviti i uti. Tako se danas ne uje ni re Karla
Krausa, genijalnog borca nae epohe protiv urnalizma, jer
urnalizam prelazi preko njega potpunim utanjem. I tako su samo
oni koji su nekim srenim sluajem doznali za Krausa mogli
upoznati njegovo delo i osetiti da stoje pred reju velikoga oveka.
Na misao Karla Krausa e se mnogo puta oslanjati ova knjiga.
Njoj ona duguje uopte svoju zamisao i svoje glavne poteze.
A sada, dakle, da pokaem tu legitimaciju:

10
G o e t h e, oko 1815 godine:
Kai mi zato se ne veseli nikakvim novinama?
Ne volim ih, one slue vremenu.
K a r l J u l i u s W e b e r (Demokritos), oko 1820 g.:
Charon, dugo ne znajui ta da uradi sa nekom senom
koja mu je rekla:
Ja sam mnogo godina svetom vladala,
Moja re je mrtve budila,
A cele legije kosila.
Gde je rat koji moja ruka nije vodila?
Ona kruni glave i drma prestoljima.
Moj prst povlai granice vladaocu sveta,
Moje posveeno uho vlada nad mislima.
to niko ne vide, pa i to se nikad ne dogodi,
Sve je to zapazilo moje otro oko bio je malo osor ili
mutna raspoloenja kad joj je ovako odgovorio:
Drao sam ree Charon da si g o n i
magaradi,
Ali sada vidim: ti si bila n o v i n a r .
H o n o r e d e B a l z a c pre 1850 godine:
Novine ne postoje vie radi toga da prosveuju
miljenja, nego da im laskaju. Zbog toga postaju sve novine
posle nekog vremena podle, pretvome, infamne, lane,
ubistvene. One e ubijati ideje, sisteme, ljude, i ba e po
tome da cvatu i uspevaju. Uivae prednost koja dobro
dolazi svima imaginarnim biima:
zlo e se dogaati, a da niko ne biva kriv za to.--------------Posle nekog vremena ljudi koji svaki dan itaju novine
veruju im sve to one hoe. Otada ne moe biti ni
patriotski nita to se njima ne svia-------------i ne moe
se nikada desiti da one nemaju pravo.---------------U lovu
na abonente izmiljaju kojekakve basne, izvode makare
poput klovna. Doiveemo da e novine, koje su s
poetka bile voene od potenih ljudi, doi kasnije pod
komandu sve prosenijih ljudi sa strpljivou i elastinou
gume koje fale pravim talentima. Ili e pasti u ake trgovcu
koji ima novaca da kupuje

11
pera novinarska.-----------to se vie koncesija njima
daje, tim im vie rastu zazubice. Rana je neizleiva,
postaje sve gora, sve razornija. I zlo e sve vie rasti to ga
se due trpi, do onoga dana kad e zbog bujanja i
ogromnosti novina zavladati zbrka u njima kao u
Babilonu.
K i e r k e g a a r d , 1848 godine:
Uopte lei zlo dnevne tampe u tome to je sasvim
uperena na to da ovaj as uini, ako je mogue, jo hiljadu
i deset hiljada puta naduvenijim nego to ve jest. Ali se
celo moralno odgajanje sastoji pre svega u tome da se.
odvikavamo od vezanja sa asom.
K i e r k e g a a r d , 1853 godine:
Kad bi dnevna tampa, kao i svaki drugi obrtnik,
morala izvesiti svoju firmu, trebalo bi da na njoj stoji:
Ovde se ljudi demoralizuju za najkrae vreme, u najveoj
meri i po najjeftinijoj ceni.
C h a r l e s B a u d e l a i r e , oko 1865 godine:
Ne mogu se prelistati nijedne novine, od kojeg bilo
dana, meseca ili godine, a da se u svakom retku ne nau
tragovi
najuasnijih
perverznosti
uz
istovremeno
hvalisanje pravinou, dobrotom, ljubavlju prema
blinjemu, i uz najdrskija uveravanja u pogledu progresa i
civilizacije.
Svake novine, od prvog do poslednjeg retka, nisu
nita drugo nego tkivo uasa, rata, zloina, krae,
bestidnosti, muenja, zloinstva kneeva, zloinstva
nacija, zloinstva pojedinaca; jedna pijana opta gadost.
B i s m a r c k , 1887 godine:
Kad neko zna kao ja u ta sve mogu da upotrebljavaju slobodu tampe obrazovani ljudi bez principa,
koji ipak poznaju vrenost istine ili bi je barem trebali
poznavati, kako mu se onda neizmemo opasnija mora
da ini ta sloboda kod neupuena i neprosveena naroda.

12
K a r l K r a u s , 1930 godine:
Die Zeitung
Ein Wust von Wahnsinn, Hollenschliinde klaffen,
Das Wort ist leer und es gebart die Tat,
Gebild aus Zufall und Naturverrat.
So ward das Chaos aus der Welt erschaffen.
(Novine)
(Splet ludila, paklenska drela zjape,
Prazna re, a raa delo,
Tvorevina iz sluaja i izdajstva prirode.
Tako bi iz sveta kaos stvoren.)
*

Posle toga privremeno potrebnog legitimisanja pretenzija ove

knjige imao bih i jednu veliku molbu na itaoce, koju takoe ne
mogu odmah u uvodu u celosti obrazloiti.
U knjizi ima mnogo citata iz urnala. Po prirodi stvari, jer su
urnalski citati, jer su svakidanje stvari, izgleda da su oni od male,
efemerne vanosti, te da stoga ne zasluuju da budu stavljani
uporedo sa mislima istinski velikih mislilaca. Stoga molim da se
zasada primi na znanje samo ova gola tvrdnja:
urnalske rei, to su vie svakidanje, tim se manje mogu
preceniti! Naravno, kad ih uzimamo pojedinano izvan njihove
urnalistike sfere, to su obine, prosene i ispotprosene stvari. Ali
u svojoj sferi, sa svim onim to jo stoji u urnalu oko njih
i protiv njih, a naroito po svakidanjem ponavljanju toga svega u
najrazlinijim varijacijama, po broju italaca, po kvantiteti i kvaliteti
uticaja na te itaoce, urnalistika re, ma kakva bila, ima
neuporedivo dalekosenija delovanja, dakle veu vanost nego sve
najgenijalnije misli knjiga i drugih tampanih oblika rei, nego sva
propovedanja, svi pisani zakoni
i uredbe, i sva druga odgajanja bilo koje vrste. Kako je i zato to
tako, kazae se u knjizi sve na svome mestu.
Molim dakle da se sa jednako dunim respektom itaju citati iz
urnala, bez razlikovanja jesu li to trgovaki oglasi ili lanci uenih
ljudi.
*

Mnogima e se uiniti da je suvino to sam dao opirnija

odreenja nekih optih apstraktnih pojmova, kao to su: mo

13
ral, sloboda, umetnost, ideja, duh i druge. Ali se to nije smelo
izostaviti, jer u knjizi koja iznosi predlog za moralno i duhovno
ureenje javne rei moraju ti pojmovi biti taeno utvreni, poto je
danas opte pretstavljanje onoga to znae moral i duh vrlo
razlino, vrlo konfuzno i vrlo iskrivljeno. Uostalom smatram da
oveanstvo i nema vanijeg posla nego stalno se starati da te
pojmove dri u istoj bistrini i otroj razgranie- nosti. A tome i ova
knjiga hoe da poslui.
D. S.

P RV I D E O :

urnalizam razara oveanstva

PRVA GLAVA

Kvantiteta urnalizma
ta oveanstvo najvie ita? Bez ikakve sumnje, novine. Koliko se
vremena troi u svetu na itanje novina? Posve sigurno, najmanje deset
puta vie nego na svu drugu lektiru. U takozvanim civilizovanim
dravama, evropskim i vanevrop- skirn, nema skoro oveka koji zna
itati, a da ne ita novine. Ali i broj onih ija se sva privatna lektira
sastoji iz itanja novina, davno je premaio broj onih koji osim novina
jo neto itaju.
Ta sve obuhvatajua faza u irenju novinstva i njegovu osvajanju
italake publike preko cele zemaljske kugle skoranji je dogaaj, koji je
zavren otprilike oko godine 1900., negde pre negde posle.
Kakav je bio istoriski tok razvijanja novinstva, od njegovih prvih
poetaka pa do te univerzalnosti, to izlagati ne spada u zadae ove
knjige. Ali ovde e ipak trebati istai jednu osnovnu stvar u tom razvoju,
koja se u pisanim istorijama obino prelazi. U istoriji tampe, a napose
novinstva, morao bi se to jasnije odrediti, prouiti i opisati momenat
kada se u novinstvu javlja urnalizam. Iz sadraja pojma tampe, kako
je shvatan kroz istoriju i kako se shvata danas, treba to bolje izolovati
urnalistiku i urnalizam, kao zasebnu svoje vrste pojavu tampe.
Koliko je potrebno uiniti to izluenje, pokazuje ceh sadraj ove
knjige. Kako je to u istoriji teklo, to, kako rekoh, ne interesuje mnogo
knjigu, koja u tom pogledu daje samo jednu kratku skicu, i to
biogenetski-istorisku. Jer kako nije potrebno poznavati istoriju kugina
bacila ni epidemija kuge, pa da mo

16
emo postojeu epidemiju kuge tano diagnosticirati, opisati joj
proirenost i odrediti mere za njeno suzbijanje, tako isto za prikaz
urnalizovanog sveta nije neophodno znati istoriju urnalistike.
umalizam se pojavio u novinstvu u vidljivoj formi i osetnoj meri tek pre
otprilike sto godina, negde malo ranije negde malo kasnije, pa otada do
danas rast njegove moi i intenzivnosti delovanja, poklapajui se sa
kvantitativnim rastom novinstva uopte, ide sve brim tempom po liniji
koja se stalno penje.
U tempu irenja urnalistike u raznim zemljama bilo je dosta
razlike, ve prema lokalnim uslovima pismenosti, civilizacije uopte, a
naroito tehnikih mogunosti. Kad, na primer, pre 80 godina urnalistika
kod nas nije znaila skoro nita, za Nemaku je u to vreme tvrdio
Schopenhauer da devet desetina svih onih koji neto itaju jo samo
novine itaju.
Kako je elementarno snaan bio rast urnalistike, uzete u celini za
celi svet, vidi se ve po tome to je ona kroz ciglih sto godina uspela da
celo oveanstvo obuhvati tolikom snagom uticaja na sve vane relacije
oveijeg ivota koliko to nije bila u stanju nijedna prijanja ma koja
istoriska sila, ni kroz duga stolea i tisue godina na samo pojedinim
delovima zemlje.
Izlaganje moi umalizma, u koliko ona proistie iz njegovih bitnih
kvalitativnih karakteristika, spada u sledee poglavlje. Ovde se ona
spominje samo kao stanje koje nije moglo nastupiti pre nego to je
urnalistika u svom razvitku postigla neverovatne razmere u svakom
kvantitativnom pogledu. I zaista, u poslednjih nekoliko decenija vidimo
svuda po svetu ogromno bujanje naklada urnala, sve krae razmake u
njihovu izlaenju, sve ee nicanje novih urnala, sve deblje volumene
pojedinog broja urnalskog, sve vea irenja pojedinih svet- skih
listova preko cele zemaljske kugle.
Nije daleko dan kada emo i u Jugoslaviji svi koji znamo itati svaki
dan svoje novine itati, i kad e urnalizam i kod nas zahvatiti suvereno
ak i ona mesta i one materije naeg ivota za koje smo dojue drali da
lee potpuno izvan sfere umalizma. O tome e docnije biti jo mnogo
govora na mnogo mesta, gde je re o naroitim relacijama umalizma.
Kvantitativno odreenje umalizma trailo bi ipak za svoju
potpunost da bude izmerena mo umalizma. Ali ta mo, uzeta

1:7
u celini, ima bezbroj razlinih oblika i sadraja. Koje od njih knjiga
obrauje, koje dakle smatra glavnima, videe se. Ali meriti te razne moi,
izraziti ih kakvim bilo brojkama odnosno veliinama uopte, moglo bi se
samo u ovome: koliko gde izlazi novina, u koliko se primeraka tampaju i
u kakvim su raz- merima ti brojevi prema broju stanovnitva, odnosno
broju pismenoga stanovnitva. Meutim, tim merama bi bio dat samo
neki vanjski okvir te moi, bila bi pobrojana samo ona mesta gde se
umalizam direktno i materijalno pojavljuje. O samoj moi ne bi time
bilo jo skoro nita reeno, kao to, na primer, iz vanjskog oblika,
dimenzija i teine nekog zatvorenog prostora ne bismo mogli zakljuiti
nita bitna i o njegovoj sadrim. Nije svejedno da li se u tome prostoru
nalazi hrana ili kultura bakterija, dovoljna da otruje celu zemlju. Morali
bismo dakle i za kvantitativno odreenje umalizma imati istovremeno i
pretstavu o njegovim kvalitetama. Ja sam prvo mesto dao odreenju
kvantiteta, jer je to prirodnije za razum.
Glavna, oveanstvo razarajua delovanja umalizma spadaju u
istu moralnu i istu duhovnu kategoriju. A kako emo da merimo
moralne i duhovne vrenosti? Moemo rei: u naoj zemlji ima toliko i
toliko prirodnih bogatstava, koja vrede toliko i toliko novaca, ali kako
emo kazati: kod nas ima toliko i toliko moralno i duhovno pozitivnih
ljudi koji vrede toliko i toliko ega? novaca? Ne moemo stoga ni za
urnalizam u onome po emu on ubija moral i duh oveanstva dati
nikakvu kvantitativnu meru.
Kojim bismo merama mogli meriti na primer onu ubistvenu snagu
umalizma koja je izvrila glavne moralne i omoguila materijalne
pripreme za Svetski rat i predvodila ga pune etiri godine trajanja? ime
emo meriti vrenost ljudskih rtava toga rata? Zar dolarima, kako se, na
primer, tu i tamo ini u amerikoj umalizovanoj javnosti? Kojim emo
brojkama izraunati delovanja umalizma, kad kao po nekom paklenom
planu sistematski ubija u klici razvitak svega uzvienoga i svetoga u
ljudskoj dui? ime bismo izmerili onu njegovu mo kojom stvara
dogaaje uopte i formira karaktere ljudi i naroda ?
Pa ipak, iako se mo umalizma i bit katastrofe u koju je uvukao
oveanstvo ne mogu prikazati kategorijama kvantitete, vano je
pogledati i na kvantitete njegova spoljnjeg

18
okvira, jer e pretstava o njegovoj grandioznosti dati odgovarajui okvir
za pretstavu o celini predmeta ove knjige.
Statistiki podaci o broju urnala, njihovih naklada i izla- enja,
nee se u ovoj knjizi dati ni u zaokruenim brojkama. Taj bi posao uzeo
previe truda i vremena, a korist od njega, sve kad bi i bila meni
pristupana vrela tana i potpuna, ne bi bila ni priblino adekvatna
uloenom trudu. Ali uopte bi to bio u stvari jalov posao. Isti skupni
efekat koji mogu itaoci osetiti od statistikih podataka moe postii
poznata injenica, zaista opte poznata, da naprosto iezava svaka druga
privatna lektira pismenog sveta kad se uporedi sa lektirom urnala u
pogledu vremena utroena na nju, broja italaca i stalnosti svakidanjeg
itanja urnala iz dana u dan, iz godine u godinu. Statistika ne bi mogla
biti vredna ni stoga to neke novine mogu biti uzajamno posve sline po
spoljnjem izgledu i po svima kvantumima, ali po onome po emu su
urnali mogu imati veoma razlinu intenzitetu delovanja.
Za pretstavu o kvantitativnom okviru urnalistike moemo donekle
upotrebiti i one realne empirike potrebe koje novinskog itaoca upuuju
k novinama i za njih ga veu. Tu bi se mogla na prvom mestu istaknuti
opta potreba svih uraali- zovanih italaca novinskih (i onih koji su to
kompletno kao i onih koji su to delomino), koja bi se potreba moda i
dala meriti kakvim eksperimentalnim psiholokim metodama : to je
opta psihika i ivana glad za novinama, koja je glavna veza italaca za
urnal. Nadam se da e moji itaoci dobiti jasnu pretstavu o njoj iz
docnijih izlaganja, a ovde u je samo naznaiti jednim simbolom,
genijalnim recima Karla Juliusa VVebera (Demokritos): Nema vie
novina! taj bi glas bio kao grmljavina trublje iz Otkrovenja: da otsada
nema vie vremena.
Uz tu optu potrebu i povezanost sa urnalima mogu se navesti i
nekolike tipine, naravno ostajui daleko iza potpunosti u tim vezanjima,
jer mnoga singulama a i manje opta vezanja ne mogu biti ni spomenuta,
iako i ona dosta doprinose osnivanju moi umalizma.
Evo tih glavnijih tipinih vezanja dananjeg oveka sa urnalima:
Kad hoemo da doznamo za nove dogaaje u svetu a ta potreba
postaje sve vea i stvarnija treba da itamo ur

19
nale. (Stvarnost tih dogaaja je u glavnome onakva kakvu sama
urnalistika stvara, ah je ipak savremena stvarnost.)
Kad hoemo da znamo ta rade i ta nam imaju da kau oni koji
vladaju i odluuju o naem mestu i stanju u dravi, treba da itamo
urnale.
Kad hoemo da znamo ta se iz sveta ima da javi u pogledu njegova
napretka, a ta o njegovim nevoljama, treba da itamo urnale.
Kad hoemo da znamo kako stoje u svetu stvari mira i rata,
moemo li dakle biti sigurni bar u svoj goli ivot ili strahovati za nj, treba
da itamo urnale.
Kad hoemo da razgovaramo sa svojim bliima kao i sa onim
viima koji su u svetu nad nama, o emu bilo to nas obostrano
interesuje, moramo pre toga da proitamo urnale, jer ni oni ne znaju s
interesovanjem razgovarati o emu drugom osim o onome to su proitali
u urnalima.
Kad elimo da ujemo za velika dela u nauci i umetnosti, kao i za
dela na svima ostalim kulturnim i produktivnim poljima, te kad bismo
rado znali koga se dri u svetu velikim i genijalnim ovekom, moramo to
potraiti u urnalima, jer se tamo sa neosporavanim autoritetom
podeljuju te odlike.
Kad elimo da znamo koliko je kriminalan ovaj svet, ka- zae nam
to urnali najpripravnije, jer je kriminalni dogaaj i izvetaj o njemu
jedno od mezimadi umalistike rei.
U tim navedenim vezama sa urnalima iznesene su opte potrebe
koje urnali zadovoljavaju skoro kod svih svojih italaca iz kruga
dananje civilizacije. A sada da pogledamo neke tipine specijalne
potrebe. Redajui ih po stepenu neophodnosti kojom trebaju urnalsku
javnost u svome radu, da spomenem ove nekolike: Pre svega pretstavnike
svakog novog pravca na kojem bilo polju ovekove drutvene aktivnosti,
kad idu za tim da se taj pravac prihvati od strane irokih slojeva drutva.
To su politiari svake vrste: i nacionalni i socijalni, i faistiki i
marksistiki; zatim kapitalisti i svakovrsni trgovci; naunici i umetnici,
odnosno oni kojima treba da ih se tako u svetu naziva. Onda uopte svi
oni koji imaju neto da reklamiu. Svima njima je u realnom,
materijalnom obliku potrebna javnost ur- nalska.
Izmeu opte potrebe urnalizovanoga itaoca da mu se, na primer,
telegrafski javi iz eneve kako se tamo u obavete-

20
nim krugovima smatraju pozicije francuske teze uvrenim, i izmeu
sporadine potrebe pojedine nezaposlene sluavke da pogleda u
novinama oglaene mogunosti zaposlenja, lee jo vrlo mnogobrojne
potrebe irih i uih slojeva, konstantne, povremene i sporadine,
snane i labave. Nijedan stale i nijedno zanimanje nisu sasvim izuzeti
iz tih veza.
Sve zemlje i sve nacije, pa i one takozvane primitivne u kojima jo
nema urnalistike, vezane su stotinama veza, ako ne za svoje urnale a
ono, takoe mono, za urnale svetskog formata drugih zemalja, koji
mogu o njima da donesu ih o njima da proire po elom svetu istinu ili
la, ve prema tome ta treba ili ta se radije ita.
Nema uopte oveka, makar i najlabavije uklopljena u ljudsku
zajednicu, koji bi mogao rei s razlogom da ga umal- ska re ne dotie.

21

DRUGA GLAVA

Bitne kvalitativne karakteristike urnalizma

1) Njegovo sredstvo izraavanja je tam pana re.
Kakve osobine ima i kakve uticaje vri tampana re uopte? Ako
pogledamo malo u istoriju, najpre pisane kaligrafske, a onda tampane
rei, upuivane javnosti, pre pojave urnalizma u novinstvu, nai emo
da je ona bila svojim mnogo veim delom, kroz tisue godina, istinska
prava lua onoga to je u oveku dobro i lepo, odnosno bar lua njegovih
istinskih nastojanja da dade to dobro i lepo. Sluila je verno i predano
religijama, filozofijama, znanostima i umetnostima. Predvodila je kroz
stolea borbu za osloboenje potlaenih naroda od svakojakih tlaitelja.
I da nije tako bilo, ne bismo mogli niim objasniti odakle je postao i
kako je nastao onaj neogranieni ugled tampane rei koji je ona u
vreme pojave urnalizma uivala kod svih civilizovanih naroda. Stolea i
stolea su slagala u duu sveta zaslueno respektovanje tampane rei.
Crno po belu, to je zaista bila i istina, od uvek.
Da bi dotle dola, tampana javna re nije mogla biti ni sakriveni a
kamoli otvoreni trgovaki espap, kao to je danas. U tim srenim
vremenima javne tampane rei vei deo njen je objavljivan u nameri da
zadri svoje vaenje i vrednost i posle dana objavljivanja. Nije sluila
asu i njegovim potrebama; nije sluila onoj aktualnosti koja to
sledeega dana vie nije, nego onoj ija je vrednost bila ba u tome to
se obraala u prvom redu budunosti.
Od p r v o g a
dana
svoje
pojave
do
danas
urnalizam
je
parazitirao
na tom
tisuletn j e m u g l e d u t a m p a n e r e i . Potrebe asa, potrebe
svakojakih sebinih materijainosti pojedinaca i skupina, kad su se
useljavale u javnu tampanu re, dobivale su tim neku posvetu za viu
vrednost s kojom u stvari nisu imali nikakva dodira. Tako je poelo i
tako se vri najtraginije ruenje po

22
dobnosti tampane rei da bude sredstvo za izraz i pohranu viih
vrednosti ovekovih. Isto spoljnje tehniko sredstvo koje je sluilo kroz
vekove u svrhu to vieg osloboavanja ivota od uslovljenosti vremena i
mesta i u svrhu obraenja toga ivota prema idejama univerzalnim i
neogranieno vrednim, isto to sredstvo, ba onda kad je i samo postalo
kao sastavni deo uzvienih svrha kojima je sluilo, poelo je da vee ivot
ropskim lancima za uslovljenosti najkraih momenata i naj- prolaznijih
materijalnosti, i svezalo ga. tampana re nije tim nita izgubila od svog
opteg uticaja, naprotiv, on je stalno rastao; ali je u najdublje dubine
pala ta re po kvaliteti metamorfoze kroz koju je prola postavi
umalistikim sredstvom, jer je skinula sa prestolja svetske due ideal, a
na njegovo mesto postavila idol potreba asa i materije. Za dananjeg
oveka nije vie potrebno da ita Sveto pismo kako bi stekao potovanje
prema tampanoj rei, koje bi se posle prenosilo na tampanu re
urnala. Za to nije vie potrebno ni ono potovanje koje se usauje u
deiju duu iz kolskih udbenika, a kojim se docnije slue skoro
iskljuivo samo urnali. Ljudi se danas takorei raaju sa respektom
prema tampanoj umal- skoj rei. Kako se to zbiva, o tome e docnije
biti opirno govora na svom mestu.
Ovim sam primedbama uz prvu karakteristiku urnalizma, da je
tampana re sredstvo njegova izraaja, hteo izneti injenicu da je mo
urnalizma ve u grehu roena: sav ugled dotadanje tampe, kao
izraajnog i publicistikog sredstva moralnih
i duhovnih vrednosti, potpuno je uzurpirala
z a s v o j a d e l o v a n j a , k o j a s u, kako e se videti, s u t a
negacija morala i duha.
2) urnalistika re se tampa u
novina koje izlaze u jednakim i to
razmacima vremena.

obliku
kraim

3) Predmeti te rei moraju pre svega biti

javljanja novih materijalnih do gaan ja u
svetu.
Takva re, koja izlazi u to kraim razmacima vremena bez prekida i
koja svakiput mora da javi neto n o v o , uslov- ljena je momentom,
pisana za momenat i ima obino vanosti

23
dok traje taj momenat, ba zbog toga to mora biti stalno obnavljana i
to samo dogaaji prethodnog razmaka mogu biti za nju novi i
upotrebljivi, jer su prijanji ve ih javljeni ili zastareli. Budui da u
materijalnom svetu, po prirodi stvari, svakog trenutka ima novih
dogaaja, to urnali s te strane mogu bez velikih tekoa ii za tim da
razmake javljanja to vie skrate, kako bi donosili uvek najnovije vesti.
Usled toga nastaje u t a k m i c a izmeu pojedinih urnala u to brem
javljanju i izlaenju, koju stiava obino stepen atih tehnikih
mogunosti, i to tako da glavni urnali jedne zemlje izlaze u jednakim
razmacima vremena, koji su, meutim, krai nego kod svih drugih vrsta
periodikih tampanih javnih spisa. Odavde se nuno mora da razvija i
utakmica u brzini saznava- aja za nove dogaaje. Granice koje su tim
utakmicama postavljene, odreene su takoe datim tehnikim
mogunostima u pogledu dostave vesti, njihova tampanja i rasturanja,
i, s druge strane, potroakim kapacitetom italake publike u rovcu i
raspoloivom vremenu za itanje. Istim tim uslovima js uslovljena i
veliina pojedinog primerka urnala. Nee stoga u punom smislu rei
biti urnal i one novine na ijem podruju iaze i druge novine u kraim
razmacima vremena. urnalizam rii sa najveom brzinom javljanja
novih dogaaja koja se u novinstvu postigla. Toj n j e g o v o j b i t n o j
karakteristici
se
bezobzirno
rtvuju,
svi
zahtevi
moralnosti
i
duha:
kad
pree
razvijanje
brzine
javljanja
i
uspeh
u
takmienju, prelazi se pieko njih bez ikakva
p r e d o m i l j a n j a . Kolike su to rtve i kakve pogibije one znae,
viee se docnije, kad se prethodno upozna injenica da urnalistika
re jae od svih drugih faktora skupa utie na moralni i duhovni ivot, i
to u negitivnom smislu.
4)urnalistike
novosti
moraju
biti
senzacionalne.
'I uzajamnoj utakmici novina za to veim brojem italaca one si
primorane da donose takve novosti koje u itaocima ima (a izazivaju to
intenzivniju glad za njihovim novim tekston. Tome mogu najgore
posluiti vesti idejnog sadraja, jer su iste ideje nepromenljivo vredne
te u oveku stvaraju potrebi da svoja duevna i duhovna stanja dovodi u
sklad i

24
sve vre vee sa fiksnim nepromenljivim idealnim gledanjem na svet.
Pravac kretanja tih stanja prema toj fiksaciji ide upravo u protivnom
smeru od pravca razvijanja gladi sa ur- nalistikim novostima. Sadraj
ivotni koji oveku daju ideje odnosi se antagonistiki prema gladi za
novostima uopte. S t o g a e u r n a l i s t i k i n a j b o l j e
nove biti one vesti koje u sebi sadre n a j n
e z n a t n i j e veze sa idejnim stremljenjima
i najnepri- kladnije duhovne oblike u kojima
s e t a k v a s t r e m l j e n j a m o g u i z r a a v a t i . Takve novosti
e morati delovati na oveka uglavnom preko a n i m a l n e strane
njegovih ula. Ali kako jednovrsni doivljaji ula, kad se esto ponavljaju,
izazivaju sve slabije podraaje zbog ulne naviklo- sti, to e
urnalistika
novost
morati
stalno
biti
graduirana na v i e i u p o g 1 e d u
njeneneobinost
i,
raznovrsnosti,
i
u
pogledu neposrednosti i intenzivnosti njena
draenja ula. Rezultat toga to se tu razvija,
jesti senzacionalnost urnalistike novosti.
Takva senzacionalna vest umalova ne moe dopustiti da joj se
odreuje samo jedno izvesno mesto i ogranien prostor u urnalu. Ona
se nesmetano mora da iri na tetu svega drugog teksta. Najkrvavija
zloinstva, seksus, privatni ivot, najraznovrsnija ali najmaterijalnija
sukobljavanja strasti (nogomet, kino, boks i slino) pretstavljae nuno
favorizovani predmet urnalistike rei. A iznad svega e ta vest voditi
irektao i indirektno u ratove, jer je rat najogromnija senzacija u irnalistikom smislu.
ta onda preostaje da se kae o informativnoj slibi urnalistike ?
Zaista, istinita informacija o onim dogaaima koje javnost treba da
dozna, izvravana tako da se ne sukobljava sa osnovnim principima
morala i duha, i jest raison detre novinstva koji e mu za uvek da
ostane. Ali takva informicija ne spada u bitne karakteristike urnalizma,
jer od sveg; novoga to u urnalima stoji nije reeno skoro nita sa
potovanjem morala i duha i istinske potrebe novinskog itaoca da to
sazna, nego se i informacija donosi s p r i m a r n i m olzirom na irenje
i debljanje naklade lista. A takvo odabiranja znai biranje umalske rei
po njenoj senzacionalnosti, i je spominjui ovde razne neiste i stoga
pomno sakrivane lamere

25
pojedinih naredbodavaca urnalskih. S e k u n d a r n o , u k o l i k o
ne teti debljanje i irenje, te ne kria neke
neiste namere, dolazi u urnalima i istina
d o r e i . Ali stojei pod onim primamim uslovom postaju lane i
strano tetne i one vesti i rei u urnalima koje bi same po sebi bile i
istinite i korisne, jer one u urnalu imaju zadau da njegovoj celini daju
i odravaju privid istinitosti. Pored toga kaotinost urnaiskog
materijala, sadrajna i tam- parsko-tehnika, oteava primanje i
kategorisanje informacija i onome ko ume da razlikuje istinu od lai u
urnalima.
Pojedini i proseni italac treba samo jedan mali deo teksta
urnalskoga, ali je, da bi doao do njega, prisiljen da potroi mnogo vie
vremena u traenju i itanju (bar naslova) onog kaotinog konglomerata
vesti i lanaka koji mu ne trebaju i koji na silu stvaraju u njegovoj svesti
mune fragmentarne i nesuvisle pretstave. Te vesti nisu rubricirane, te
se esto stvari vrlo vane po sebi, iz tehnikih razloga prelamanja sloga
u tampariji, bacaju na mesta gde ih malo ko vidi.
Stoga je urnalistika informacija po svojim bitnostima lana, te nije dakle uopte
i n f o r m a c i j a . I o tome e docnije biti iscrpnije govoreno.
5) Uzet u celini, sadraj urnala je kaoti an i nesistematian. Nije namenjen nijed nom
drutvenom redu, nego heterogenoj masi. Ne
m o e s e v e z a t i n i z a k a k a v fi k s a n i o d r e e n
radni plan. Nijedna sfera misli, os e- aja,
rada i doivljaja oveijih nije po teena od
njegova zahvata, koji mea sve sa svaim.
urnalizam ne trpi nikakve programatinosti ni u politici ni u
kulturnim i socijalnim poslovima. Programi i pravci znae ustaljena
gledanja na izvesne opte probleme, koja hoe da dou do svog javnog
uvaenja i prijema. Oni stoga nuno izazivaju polemike sa protivnim
programima, a s tim u vezi se pred itaoca postavlja sama sobom
potreba doslednosti, principijelnosti, loginosti i moralnosti, to se sve
kosi sa bitnou urnalizma. Ni uzbune strasti koje izazivaju politiki
sukobi ne slau se s tom bitnou, jer i oni deluju protiv onog glavnog
uslova koji odreuje ta e se doneti u urnalima: naime da

26
nikakvo prolo dogaanje niti ita to je samo posledica njihova bez
vlastitog novog dogaanja ne moe biti za urnal toliko vano koliko
novi dogaaji aktualnoga (prethodnoga) mo- jaenta ako hoe da
izdri utakmicu sa drugim urnalima. A nju mora da izdri, inae
propada.
Protiv principijelnosti, protiv poleminosti i uopte protiv svake
odreene opredeljenosti u urnalistici najjae ustaje njen primarni
interes postizavanja to vee naklade. Ona ne samo da daje vee profite
vlasnicima nego i omoguuje srazmerno nekoliko puta bolju, bru i
obilniju izvetajnu slubu. Omoguuje da se to bolje plaaju reporteri i
dopisnici sa naroitim njuhom za senzacionalnosti, a svim tim vee sve
vre sve vei broj italaca uza se. Vodeim urnalima se, osim toga,
rado odazivaju svi poznati i priznati politiari, naunici i umetnici, te
svojim izjavama, lancima i svakojakom besplatnom ili plaenom
saradnjom mnogo doprinose povezanosti italaca za urnal, dakle
stabilnosti urnalove egzistencije. Male se novine stoga kod postojanja
velikih teko probijaju, dok se velike relativno lako dre kroz cela stolea,
a da im esto ne smeta ni totalna izmena naredbodavaca sa sasvim
suprotnim politikim i privrednim interesima. I tek onda kad male
novine postanu velike, tek su onda zapravo postale urnal.
Zbog svog ogromnog broja italaca koji su razdeljeni po svima
drutvenim slojevima i klasama, urnal redovito ne zastupa, u svoje ime
a otvoreno i javno, nikakvo odreeno miljenje u optim problemima.
Raznorodnosti njegovih italaca, i po mentalnom sklopu i po
drutvenom poloaju i po interesima, pree ga da zauzme jedno jasno i
odreeno gledanje na svet. On stoga u svojim stupcima rado daje re
divergentnim miljenjima, samo ako potiu od poznatih i priznatih, ne
zalaze u linu polemiku, poznati se umeju toga uvati , i ne zadiru
u bitne interese egzistencije urnalove. Njemu najbolje godi kad se kod
italaca javlja pretstava da su oni kao neki nepri- strasni forum na
kojem se uje re javnog miljenja, ili ogledalo koje vemo odraava
javno mnenje. Pri takvoj pret- stavi o urnalu italac zaista nije u stanju
uskratiti mu priznanje o njegovoj socijalnoj korisnosti, jer mu se ono
neodoljivom silom natura. A iz tog priznanja proistie respektovanje koje,
za urnal, znai debljanje naklade. Gledajui pred sobom tako debele
novine sa tolikim raznim vestima i lancima, videi

27
kako se u njima tako usluno redaju svi slavni i moni, znajui u
koliko ogromnom broju primeraka one izlaze, itaoci se prignu i
veruju. Kako bi smeli i pomisliti da se tolikom broju ljudi sme ne
govoriti istinu. U tome lei psiholoki prirodna, ali i kobna zabluda
itaoeva. On, naime, multiplicira svoju istoumnu linu potrebu za
moralom sa stotinama hiljada (brojem italaca) i stavlja tu
multiplikovanu potrebu (koja i postoji, ali samo u ideji) pred izdavae i
urednike urnala. Ne moe mu ni naumpasti da italaka masa, kakva
je danas u realnosti, uprkos svima svojim specifikim interesima i drutvenom diferenciranju, usled dugotrajnog delovanja uma- lizma na
nju, ima u svojoj celini sva obeleja vrlo sugestibilne i umno skuene
gomile, od koje se sve vie odmie svet ideja. Tako tu masu gledaju,
takvu je trebaju, tako je s pravom pro- cenjuju, takvom je odravaju,
formiraju i stvaraju svi pravi urnali. Jer to je jednostavnija i
uniformnija, umno i ose- ajno skuenija gomila kojoj se oni svakog
dana pruaju, tim je laki posao pravljenja urnala, a tim se sve lake i
sigurnije moe dizati i broj naklade u jo vie visine. Da vlasnici urnala
ne mogu imati u tom preduzeu nikakvih idealnih ciljeva, jasno je. I
zaista nalazimo da je urnalistika u osnovi novano uslovljena. To e
docnije biti opirno demonstrirano. I tako, upravo protivno onoj kobnoj
zabludi itaoevoj, to v e i
postaje
urnal,
tim
manje biva sposoban za idejnu istinu.
Nema nijednog podruja ivotnog, ni javnog ni privatnog, koji
urnalizam nije uvukao u svoje interesne sfere, niti ima, a ne moe ni
biti, ikakva sistema u nainu kojim on ophodi po tim podrujima. I
predmeti najvie etike vrednosti i beznaajni materijalni praak sa ulice
stoje tu u najtenjoj i naja- renijoj meavini. Sve to se u svetu dogaa
tog aktuelnog dana, i iskre genija kao i eksceiranja ljudskih mizerija i
patolokih individua, bivaju oveanstvu saoptavani pod istim vidom te
24-satne aktualnosti, to bi samo sobom imalo vrednost upravljenu
prema veitosti, to stojei u toj meavini ima zadau da daje od sebe
vrednosti onom delu te meavine koji je uopte nema. Tako odumire ona
strana itaoevog unutranjeg ivota koja je prirodno okrenuta prema
neprolaznim fiksnim vredno- stima, da bi se naula i protegla vie ona
strana koja je prirodno podlona stalnoj promenljivosti. E t i k a ,
religija,

28
nauke i umetnosti postaju tako sredstva i
sluge
ljudskih
momentanih
p o t r e b a , te tako
postaju, malo pomalo ali sigurno, u oima italaca umalovih, nerealni i
suvini fantomi koji sve vie blede. Jer to su vrednosti koje imaju s
vremenom i asom samo utohko veze to im ono daje posve sluajni
nebitni materijal za prikaz i izraaj.*)
O toj najkobnijoj posledici urnalizovanja sveta, koja dolazi od tog
javnog meanja svega sa svim, o tom obesveenju svega svetoga i
ukidanju svih osnovnih materijalno neuslovljenih vrednosti, ega su
posledice duhovno i odmah posle toga svako drugo lutanje, oajanje,
kaos, o tome e biti jo mnogo govora, jer je to glavni motiv mojih
izlaganja. Ovde se moe jo da kae ovo: im je a r e n i j a
pomeanost i im su raznorodniji predmeti
meanja u novinama, tim jevie urnala u
n j i m a . A tim je potpunije i bre propadanje tog vieg ivota u oveku,
po kojem je on slobodno i umno bie.
6) Subjekt urnalizma je imaginaran. Lica
koja sarauju u postanku urnala nisu njegov
s ub je k at. Ta s e i m ag i n ar n o st s asto j i u to m e
to
ona
delovanja
novina
po
kojima
one
postaju
urnal
nisu
posledica
nikakvih
odreenih
pojedinih
rei
u
novinama,
niti
njihovih namera, nego su ona posledica tek
meavine svega toga, koja se iz dana u dan
ponavlja i protee kroz godine i godine.
Imaginarnost subjekta urnalizma se vidi i po tome to su
posledice njegove uvek takve, u krajnjim optim konsekvenci- jama, da
su protivne namerama skoro svih lica koja stvarno prave urnale.
Delovanja urnalizma koja su u krajnjoj konse-

*) One se sastoje ba u tom n e p r o m e n l j i v o m e i n e u s l o v - l j e n o m e ,

koje daje osnovni smer i svrhu svemu to treba da se radi. Kad tako postupamo, nee sledea
generacija moi rei za nas: Ne vredi iz osnova njihovo delo. A to bi s punim pravom mogli rei
kad bi osnovni principi naeg delovanja bili podvrgnuti promenama vremena. Sav etiki ivot
uslovljen je tim neophodno nunim uslovom da nije uslovljen nikakvim materijalnim empirikim
interesima, dakle da se u osnovnim motivima naih ina to je mogue vie iskljuuje uticaj vre mena u kome ivimo. Isto tako religiozni, umetniki i uopte sav isti duhovni ivot.

29
kveneiji sverazorna ne mogu leati ni u ijoj volji i nameri. Stoga se ni
umalisti, ako pod tim mislimo ljude koji prave urnale, ne mogu
smatrati poiniteljima svih tih uasa, pa ni potstrekaima na njih. Samo
Satanino delo moglo bi biti svesno i namerno upravljeno na te i takve
posledice. A kako uma- lizam, to e posle biti dovoljno objanjeno,
razara sve planove opteg znaenja koji hoe da pomou urnala budu
izvreni, to moemo rei da su i vlasnici urnala, kao pomagai tih planova, nemoni prema tome i nesvesni posledica svojih dela. Naravno, i
karakterne slabosti lica koja prave urnale (kojih ima i kod svih drugih
ljudi), zatim stalno iskuenje i mogunost da poine neodgovorno i
nekanjeno mnoge prekraje protiv javnog morala i duha, idu u prilog
razvijanju urnalizma koji ih pojaava, ali bi on delovao sa svima svojim
posledicama i onda kad urnalisti ne bi nikad napisali nijednu svesnu
la, kad ne bi hteli nikad nikoga prevariti i nikome na ao uiniti, kad
se, jednom reju, ne bi nikad ogreili ni o koji paragraf krivinih zakona.
urnali su preduzee ije postojanje nije vezano za iz- vesna lica.
Danas mogu da ureuju iste urnale ova a sutra ona lica, a da se pri
tom ne menja ime firme. Izmeu pojedinih brojeva istog urnala postoje
izvesne razlike u pogledu lica koja su ih sainila. Svi ne piu svaki broj, i
to je vei urnal, tim je ta razlika vea, jer on ima i vie redovnih i
veoma mnogo neredovnih saradnika. Kad uzmemo u obzir naroito to
to se u pojedinim brojevima urnala nalaze mesta (osobito u reklamama i reklamnim noticama) i takve rei i tvrdnje za koje nijedno od tih
umalskih lica ne bi moglo a ni htelo preuzeti odgovornost, ni moralnu
ni materijalnu ni zakonsku, onda iz tog svega moemo zakljuiti da ni s
pravnog gledita nikakvo lice ne moe biti subjekat urnala, kako se on
ovde prikazuje. Zatim, urnalizma ima u raznim merama u pojedinim
brojevima lista. Stoga se izvodi ove knjige ne odnose u punoj celosti ni
na jedan u njoj spominjani urnal. U celosti se odnose samo na
zamiljen i savren tip, kojem se, po prirodi stvari, konkretni urnali
prisilnom nunou pribliuju, kao svom prirodnom modelu.
#
Kako sam ve rekao, u urnalistici, u tom bezidejnom re- ferisanju
o vazda razlinim promenama empirikog sveta, nema

30

31

Vrloorganskog
su karakteristini
u tim brojkama
ovi iodnosi:
Oglasi
imaju
nikakog
poretka teksta.
To uostalom
odgovara
sluajnosti
prednost pred
svima drugim
urnalistike
rei, ise
to za
dvaput
promena
materijalnog
sveta,predmetima
odnosno sluajnosti
kojom
njih
veu negoRekli
sledei
predmet.
Ni kriminal
nesrenivesti,
sluajevi
doznaje.
smonajvaniji
ipak da je
izbor izmeu
velikognimnotva
koje
zajedno nemaju
toliko prostora
ur- nalskog
na raspolaganju
ga
urnali
sebi nabavljaju
i naruuju,
uslovljen
uglavnom koliko
njihovom
imaju oglasi. Rad Narodnog
i Vlade
etiri
puta
senzacionalnou.
Ima jo ipretstavnitva
ovo opte pravilo
zadobivaju
taj izbor:
Kada
se
manje prostora
unutranja
stranih drava.
o prosveti,
izvesne
grupe nego
dogaaja
pokaupolitika
kao najplodnije
. uVesti
urnalistikom
socijalnom
ivotu,postaje
radnikim
pitanjima
interesuju
na svet,
smislu,
ondaradu
re oi njima
najea,
najglasnija
i najopirnija.
Ja
sudei
po tom
urnalistikom
merilu,
sa jednom
onog
sam
u naoj
urnalistici
neko vreme
posmatrao
koje su desetinom
to grupe, i naao
interesovanja
koje pokazuje
za Pravdi,
kriminal. zagrebakim
Rad Sokola sa
desetinomi
sam
(u Politici,
Vremenu,
Novostima
interesovanja
koje pokazuje
zadana
nogomet.
I tako
dalje, itaociX.mogu
sami
Jutarnjem
Listu)
kroz deset
(od 19.
X. 1933.29.
1933.)
ove
initi druga
poreenja.
procente
za deset
prvih najveih grupa koje su se mogle izolovati:
U stvari, prostor
koji urnalistika dodeljuje pojedinim
Grupa
Procenat predmetima
prostora koji
u svom tekstu nije u svakom svom delu odreen
zauzima interesovanjem
u 10 primeraka
italake publike, ni one koja je potpuno ur- nalizovana. To na primer
za oglase nikako ne vai. Veliina prostora oglasnog dela nije, naravno,
diktovana senzacionalno- u, kao na primer kod kriminala, nogometa,
Oglasi..................................................
1 27
katastrofa i slinoga. Tu diktat vri samo profit, koji,7kako emo posle
Nesreni dogaaji.................................
9 13
vieti, vri vrhovni nadzor i suvereno upravljanje nad celim ostalim
Kriminal..............................................
4 12
tekstom. Ni kod teksta od idejne vrednosti ne postoji naravno
Zabava ...............................................
4 12
senzacionalna strana. to se on ipak donosi, uzrok je potreba meavine
Knjievnost (po spoljnoj formi) .
6 9
svega sa svim i, s druge strane, potreba fasade koja slui kao
Spoljna politika stranih drava . .
4 9
maskiranje prave unutranjosti urnalove. Te stvari, kako rekoh, ima da
Internacionalna politika i privreda
1 8
daju od svoje vrednosti poneto elom tekstu umalovu, i kriminalu i
Nogomet..............................................
3,5 6
oglasu.
Unutranja politika stranih drava
2,5 6
to navodim da su procenti predmeta koji su neuporedivo vaniji
(Ti javnost
brojevi od
pretstavljaju
procenat
koji
se naao
u tih
za
kriminala inajmanji
nogometai najvei
tako maleni,
to nije
nikakav
prigovor
pet
urnala.)
s moje
strane. Naprotiv, kad tih predmeta ne bi nikako bilo, bilo bi u
novinama
manje urnala.
Isticanjem
hteoprocenti
sam samo
kazati onima
Nasuprot
tim procentima
stojetoga
sledei
predmeta
govore
o prosvetnom
koji su
neuporedivo
vanijii kulturnom
za javnost: radu urnalistike, koliki je taj rad
u procentima
bi se, naravno,
Grupa prema kriminalu i nogometu kad
Procenat
uopte
mogao
obavljati
u tom drutvu.
Rad
Narodnog
Pretstavnitva
i Vlade
0,71,8
Dakle:
kodrad
nastajanja
umalskog teksta uopte imaju prve rei
Prosvetni
u narodu.................................0,31,2
p r o fiRadnika
t , kaopitanja..........................................0,20,3
vrhovni arbitar materijalne sadrine urnalove, i
s e n zCrkva...........................................................0,10,9
a c i o n a l n o s t , kao glavni kvalitativni bira meu pojedinim
grupama
teksta. nacionalnog i slavenskog kaDogaaji
A sada
da preemo
na pojedinana izlaganja optih relacija
raktera
...................................................0,34,5
urnalizma.
Sokol...........................................................0,02,0
Privredni i uopte civilizacioni rad kod
nas..........................................................0,12,5
Vesti iz socijalnog ivota................................0,34,6

32

TREA GLAVA

2urnalizam protiv morala

A. ta je moral?
oveija misaona narav ima dva osnovna a odeljena mo- gustva:
prvo, u kojem je um samo i s t i um koji s p o z n a j e , a drugo, kojim
um neto h o e . Tako je Kant zasebno ispitao i odredio opseg i
vrednost jednog i drugog mogustva u svoje dve kritike: Kritika istog
uma*) i Kritika praktinog uma.**)
Kod p r a k t i n o g uma, u Kantovu smislu, nae se da u nama
postoje dva sama sobom postojea fakta, to jest mor a l n i z a k o n i
s l o b o d a , koji se uzajamno omoguavaju i nadopunjavaju. U
praktinom umu ovek dolazi do spoznanja onog to t r e b a da postavi
u temelj svega svog htenja, bez obzira na sve druge okolnosti koje utiu
na njega, bilo spolja bilo iznutra.
Praktini um vodi stoga primat pred istim spoznajnim, jer daje poslednju svrhu i
interes uopte svemu to ovek ini, pa i sa mom istom spoznavanju.
isti kranski moral, kao i moral skoro svih velikih konfesija,
onda moralni zakon u Kantovoj formuli, te na narodni moral, kakav ivi
u narodnoj pesmi i rei, isti su. Oni su i jedini mogui moral. I kad
Hristos kae: Ljubi Gospoda Boga svo

* U K r i l t J i c i i s t o g - u m a se dolazi do rezultata da sve to isti um moe da da

svojim spoznanjima vredi objektivno realno samo onda ako su ta spoznanja u kontekstu mogueg
iskustva. Bez toga ni kategorije, apriorne forme naih pojmova, ne znae nita. Za vreme i prostor
je tu Kant dokazao njihov transcendentalni idealizam. Transcendentalno je ono spo znanje
koje nam kae da je i kako je mogua ista pretstava a priori, pre iskustva.

** P r a k t i n o kod Kanta nema dananje znaenje te rei. Praktinost uma kod njega
znai ovekovu misaonu sposobnost da iz svoje slobodne volje neto h o e .

33
jega svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svom misli svojom.
Ljubi Blinjega svojega kao samog sebe; i kad Kant kae: Opreeljuj
svoju volju takvim principima da moe hteti da ti principi budu opti
zakoni za svaiju volju; kad se car Lazar privoljuje nebeskome carstvu:
Zemaljsko je za maleno carstvo Nebesko je uvek i do veka, i
Jevrosima sinu Marku kae da presudi na kome je carstvo: Nemoj,
sine, govoriti krivo, Ni po babu ni po strievima, Ve po pravdi
Boga istinoga. Nemoj sine izgubiti due, Bolje ti je izgubiti glavu
Nego svoju ogreiti duu sve su te rei u bitnosti svojoj iste. One
pretstavljaju jedini mogui moral, neoborivi oslonac oveku u
ovozemnom ivotu. Nita novo, nikakav novi dogaaj u svetu,
nikakva nova nauka ne mogu kazati oveku da je bludio ako je iveo
po moralnom zakonu, jer taj zakon ne trai svoje potvrde ni od kojeg
zbivanja na svetu.
Oni koji postavljaju neki relativni, istoriski uslovljeni moral, ne
misle pri tome na m o r a l , jer tim uslovima ukidaju
i slobodu volje, bez koje se ne moe uopte ni govoriti o moralu. To to
ti moralni relativisti nazivaju moralom, to je duh vremena, manifestovan
u skupu normi, zakonskih propisa, ili obiaja raznih istoriskih epoha. U
njima moe, ali ne mora, da bude morala. Moral mora isticati iz
slobodne volje, on vai samo za slobodnu volju. Stoga je celokupno
empiriko dogaanje nesposobno da da osnovicu moralnog opredeljenja,
jer joj tu osnovicu moe dati samo potpuna sloboda.
Moralni relativisti imaju sledei prigovor, veoma rasprostranjen,
apsolutnom moralu: A priori se moe tvrditi da je ljudski rod smrtan,
da e doi vreme kada ljudi vie nee biti. Pa kako je onda mogue da
on ima neki apsolutni moral, prema veitosti primeren? Da, mogue je,
i samo tako je moral mogu. Kad govorim o veitosti, drei se Kantovih
misli, to nije nikada u tom smislu da veitost egzistira i objektivno sama
za sebe. Kad se kae: Moralni je zakon apsolutan i veito vredan,
to se tim kae samo ovo: Mi moramo svoju volju opreelji- vati tako
k a o d a zaista i objektivno postoji inteligibilni ivot, kao d a e se taj
ivot nastaviti i posle nae smrti i k a o da je zaista naa dua
besmrtna. Inae se ne bi mogao postaviti nikakav osnovni zakon sa
optom obavezom za sve ljude, a jo manje za one koji tek dolaze, pa se
stoga nai ini ne bi smeli

34
protezati na takva podruja sa kojih mogu uticati na budunost sledeih
generacija, jer one, u tom sluaju, mogu s istim naim pravom da kau o
nama da nismo imah prava ni pameti kad smo inili ta dela koja se i na
njih proteu, ali ije moralne motive oni ne priznaju. Svako bi mogao
sebi propisivati moral, te stoga ni dva takva morala ne bi trebalo da
budu jednaka, to znai da zapravo niko ne bi imao p r a v a na svoj
moral. U daljoj konsekvenciji bi to znailo, da uopte nikakvo
opredeljivanje volje nekim principima ne bi bilo opravdano, ve bi se
volja morala zameniti ivotinjskim instinktima, a sav umni ivot
iskljuiti. A to ne moemo, dok smo ljudi. Stoga moramo priznati
moralnom zakonu pravo na veitost.
ovek kao pripadnik empirikog materijalnog sveta ulnoga
sveta nema slobode, dakle ni moralnog zakona, kao to je nemaju ni
elektroni iz kojih je sainjen. Sve to kao takav ini, nije slobodno inio.
Sve je tu uslovljeno uzrocima koji lee izvan nae moi, uzrocima zakona
mrtve prirode. Stoga smo zapravo u tom ivotu mrtvi...
ovek kao bie toga sveta ima oseaj samoe na svetu, jer nita ne
moe biti s njim zdrueno i spojeno, budui da sve pojave, pa i on sam,
imaju svoje mesto u prostoru i vremenu sa koga se ne mogu pomaknuti.
Sto je u tom svetu sve uslovljeno jedno drugim, ba tim je sve i
rastavljeno i sve je usamljeno. I sve je dakle mrtvo, jer je sve uslovljeno
potpuno uslovom koji lei izvan njega. Drugu transcendentalnu
pretstavu o svetu ula ovek ne moe imati. I njegove pretstave o
neizmernosti prostora i vremena takoe su mrtve beskrajnosti, koje jo
vie pojaavaju oseaj usamljenosti o- veije i njegove beznaajnosti kad
je samo ulno bie.
I ako ovek, uporedo s tim i takvim oseajima ne koraa u moralni
ivot slobode, koji mu otvara izgled, odmah pri ulazu, u konano
savrenstvo volje i besmrtnost due, zavlaivae njim sve vie oaj i
praznina.
I najtromiji um pojedinca e odobriti i priznati prioritet prava
oveka kao pripadnika moralnog sveta slobode, da njemu a ne ulnom
oveku pripadne ono to se moe nazvati viim ivotom. Taj se prioritet
prava oituje odmah im ponemo odreivati ta je d o b r o a t a
z l o . Kad kaemo da je dobro ono to je odreeno moralnom voljom, a
zlo ono to je

35
odreeno protiv te volje, onda smo oveku dali i a p s o l u t n i s m e r
i v o t a u o p t e , pa smo tim priznali onaj prioritet, jer smo
pojmom dobra i zla ujedno oznaili i merila ap s o 1 u t- ne
v r e d n o s t i . Pojmovi dobra i zla pripadaju samo svetu slobode,
kojem je moralni zakon vrhovni zakon opredeljivanja volje, dok ulni svet
nema uopte nikakog odnosa prema tim pojmovima.
Samo moralni svet slobode ima svoje niim neuslovljene s v r h e ,
te prema tome i svoje u s a v r a v a n j e . U ulnom svetu savrenstvo
ne znai nita, jer je tu zapravo sve savreno, u tom smislu to nita ne
moe da bude drukije nego to jest. Ili drugim reima: tu nita nije
savreno.
O savrenstvu, koje bi svakad imalo biti jednako u svojoj zavrnoj
fazi, za sve ljude, moe se dakle govoriti samo u pogledu moralno
kvalifikovanog
ivota.
To
bi
savrenstvo
bilo
potpuna
primerenost volje moralnom zakonu.
Takvo je savrenstvo n a j v i e d o b r o za oveka, jer dobra s
drugim korenom uopte nema. Ko ide za tim savrenstvom, ide da
postigne ono to je najbolje od svega. Ono se, naravno, ne moe postii,
jer ne moemo nikada imati istinsko osvedoenje o tome da smo dospeli
do tog stepena, budui da su nai i n i , koji bi nam morali dati to
osvedoenje, uvek nesavreni, jer pripadaju ulnom svetu. Ostaje nam
dakle kao svrha ivota: stalan progres, koji se nikada ne zavrava, od nieg do vieg stepena, prema moralnom savrenstvu.
U moralni ivot slobode ovek stupa svojom slobodnom voljom.
Vrata su mu irom otvorena, jer njegova dua stalno ra- zabire u sebi
glasnu zapovest: Ui! Kad e koji od nas posluati tu zapovest, ne moe
se odreivati, jer usvajanje zapovesti mora biti slobodno.
Moralni zakon izraava sobom i fakat postojanja drugih ljudi, koji
su u pogledu njihova prava da na ovom svetu neto ele i hoe
podvrgnuti istom osnovnom zakonu volje kao i mi svi. U tome i postoji
ona faktina, jedina, uzviena jednakost meu ljudima. Stoga, ko bi taj
zakon zaista i usvojio svim srcem svojim i svom duom svojom, taj bi
ovek sebe potpuno istrgnuo iz lanca one oajne samoe svoje u ulnom
svetu, i otpoeo da sebi stvara drugi ivot, koji je ivot u zajednici, i to
ii zajednici nevezanoj ni za vreme ni za prostor.

36
Moralni ivot slobode poinje, dakle, usvajanjem moralnog" zakona
kao vrhovnog principa opredeljivanja volje. Ali samo p o i n j e . Dalje
od poetka, on mora biti s t v a r a n , postepenim, postojanim i upornim
radom; stvaran tako da se najozbiljnije i svima snagama jer se radi o
ivotu i smrti svakad i na svakom mestu, kod svih naih ina i
propusta, nastoji staviti moralni zakon ispred svih naklonosti a protiv
svih zapreka. Moralnom zakonu se ni najmanje ne udovoljava, odnosno
nije mogue ui u moralni svet slobode, ako se drimo slova moralnog
zakona iz nekih drugih razloga, bilo socijalnih bilo odgojnih, bilo
konfesionalnih bilo politikih, bilo poslovnih bilo dijetetinih, bilo kakvih
god drugih. Dok se moralni zakon ne usvoji duhom i srcem samo radi
njega samoga, a ni radi ega drugoga, ovek nije u moralnom svetu
slobode, niti e, na primer, takav ovek moi odrati ravnoteu due u
katastrofama ulnog ivota.
Delotvornim usvajanjem moralnog zakona istiskivae se postepeno
elja za gospodovanjem i gomilanjem materijalnih dobara. Jer e ovek
najvie ceniti potenje u ljudima. Materijalna dobra e ostati samo
sredstva, i to sredstva koja tek imaju, u celosti, da dokau sposobnost
svoju da budu ta sredstva. Dosadanja iskustva su, meutim, i previe
protiv njih: Zaista vam kaem, pre e kamila proi kroz iglene ui, nego
li e bogati ui u carstvo nebesko, uvek je iva istina.
Jasno je da se stvaranje moralnog ivota slobode moe vriti samo
u n e p r e k i d n o j b o r b i , koja nema nikada kraja, za celo trajanje
ljudskoga roda. U kakvu smo stadiju mi dananji? Ako hoemo da
budemo iskreni, onda, kad se zagledamo najpre u svoju vlastitu duu,
pa redom u druge oko nas, ne nalazimo nigde nita osim, u najboljem
sluaju, zaboravne sluae, rezignirane duhove, koji putaju da i njih
zanosi ova ogromna bujica moralnog zla koja nas sve zahvata i svuda
dopire. Svi se, manje ili vie, izvinjavamo sudbinom, koja nas je bacila
u ovo strano doba. Neemo, ili ne moemo, ili ne volimo da znamo da je
sudbina* ovekova, ako se on nalazi u moralnom ivotu slobode, samo u
njegovim rukama, i da, inae, pojam sudbine u ulnom svetu ne znai
nita. Tu nema nikoga ko bi dosuivao.
Naravno, treba priznati da je dananje moralno rio u kojem ivimo i
moramo da ivimo toliko ogromno da odupreti

37
mu se, onako kako bi to traio cisti moralni zakon, znai najtea
stradanja, jer te sile protiv kojih bi se ovek morao na prvom koraku da
bori, poseu odmah za ivotom. Pa ipak. moralni zakon trai od oveka
da se oslobodi, bez obzira na rtve i cene. Inae mu nema spasenja.
Inae nee doi mir u duu njegovu, i nee prestati lomiti i kriti se u
strahu i oaju.
U toj borbi ne ostavlja moralni zakon oveka bez pomoi. On mu
daje, kao svoje neophodne postulate, pomo koja je jaa od svake druge:
v e r u u b e s m r t n i i v o t i u B o g a , kao stvorioca svega,
kao dobrog vladara i odravaoca oveeijeg roda i njegova pravednog
sudiju. Naravno, dobrog i pravednog samo u oima onog koji zna da
trajanje ivota, svetske asti, srea, bogatstvo, zdravlje mogu doneti
oveku vie zla nego dobra, ako moralni zakon nije vrhovni zakon volje.
U prihva- tanju moralnog zakona svi smo jednaki, ako smo istoumna
stvorenja, ljudi. Druge jednakosti i druge pravednosti Boje nema. Ona
lei u tome da svako moe postii najvie dobro, i to odlukom svoje
slobodne volje.
Kome je moralni zakon svet, taj e verovati nepokolebljivo, taj e
poi sigurnim putem spasenja.
I samo takvi ljudi mogu biti pravi luonoe kroz crni mrak u kojem
luta oveanstvo. Samo oni r a d e u m n o za oveanstvo, jer je, prvo,
moralni zakon osnovni zakon elotvomog uma, a drugo, jer im vera u
Boga i besmrtnost due daje s n a g e da istinski duom i srcem rade za
dobro oveanstva.

Da sada ponovimo i podvuemo neke od prednjih misli, na koje

emo nadovezati dalja izlaganja:
1) Moralni zakon je jedini koji, oitvotvaran, moe dati s l o b o d u
i m i r a n ivot oveanstvu, jer samo on trai i stvara i s t i n s k u
j e d n a k o s t meu ljudima.
2) U moralnom zakonu lei o s n o v a s v a k e v r e d n o s t i ,
jer on sam sobom pretstavija a p s o l u t n u v r e d n o s t , koja daje
meru vrednosti svemu ostalom to treba da se naziva vrenim.
3) Moralni zakon, prema tome i moralni ivot u svojoj osnovi, ne
moe biti uslovljen nikakom empirijom mesta
i v r e m e n a . Koju god drugu osnovu, mesto njega, postavimo u
opredeljivanje volje, to e znaiti kvarenje moralnog ivota.

38
4) Moralni zakon nije konstitutivan zakon uma, nego
r e g u l a t i v a n zakon za opredeljivanje v o l j e . Stoga, i- vot po
n j e m u ne dolazi sam od sebe, nego m o r a b i t i s t v a r a n .
B. Prirodne zapreke pri stvaranju moralnog ivota
Delotvomom stvaranju moralnog ivota stoje mnoge veoma teke
zapreke na putu, i to zapreke koje su takorei prirodne, ta je ovek po
svojoj prirodi, dobar ili zao?
Priroda ovekova je, kako je ve gore istaknuto, dvostruka: misaona
i telesna. ovekova slobodna volja spada u njegovu misaonu prirodu,
dok mu je telesna odreena optim prirodnim zakonima mrtvog i
animalnog sveta. To je podela po Kantu. Ona zapravo i nije podela u
pravom smislu rei. Deliti ,se na svoje delove moe samo neto celovito,
dok ovde podela znai prikazivanje dva razliita sveta u kojima ovek
ivi, ali iju uzajamnu vezu, koja postoji, ne moe da dokui. Kome to
izgleda apsurdno, neka pomisli da se izmeu pretstave i njena ulnog
utiska ne da demonstrirati nikakva neposredno pre- lazna veza, ba
zbog toga to je jedno materijalno a drugo nematerijalno. A ipak ta veza
nekako postoji.
Misaona priroda ovekova je za njeg bitna i glavna, jer po njoj zna
ta t r e b a da ini, dok mu pretstava druge prirode daje samo jednu
s l i k u njegovih ina u prirodnom svetu, koja je uvek takva da mora
biti uklopljena u sveoptu povezanost prirodnog dogaaja. ovek dobar
ili zao moe biti samo po svojoj misaonoj prirodi, dok po telesnoj ti
pojmovi nemaju uopte svojeg znaenja. I po toj m i s a o n o j
p r i ro d i ove k j e i d ob ar i zao . Ta m o g u n ost
obadvoga, i dobra i zla, to je radikalno zlo u
o v e i j o j p r i r o d i . Ali se druke ne bi mogla ni zamisliti
nikakva dobrota u oveku, ako mu ne bi stajalo u slobodnoj volji da se
odlui za jedno ili drugo.
Meutim, ovek je po svojoj celoj e g z i s t e n c i j i ulno bie,
materijalno, sa svima n a g o n i m a s e b e l j u b l j a , koje ga, u
odnosu prema istim biima, odvodi daleko od moralnog ivota. Kad
tanije pogledamo kako i zato oveka uvlae u zlo njegove osobine
ulnog materijalnog bia, uoiemo da to d o l a z i o d l j u d i s
k o j i m a i v i . I to druke ne moe

39
biti, jer kako moralno dobro ima znaenje za oveka samo kao lana
zajednice ljudske, tako je isto i moralno zlo mogue samo kod takog
oveka. Sve d o b r o i s v e z l o m o e o v e k d a d o i v i
s a m o k a o l a n l j u d s k e z a j e d n i c e . U prvom sluaju
priznaje jednakost drugih ljudi sa sobom, a u drugom ne priznaje.
(Naravno, jednakost moralnu, dakle u pogledu mogunosti da se doe
do najvieg dobra). Kao moralno zao, ovek e izgraivati svoju
izolovanu jedinicu tako kao da njoj mora sve ostalo da slui kao sredstvo
njenih elja i prohteva. Ali poto se ovek razvija najpre kao ulna
materijalna jedinica, upuena iskljuivo na svoje materijalno-prirodno
dobro, a tek docnije u njemu oivljava slobodno misaono bie, koje e s
prvim sigurno i mnogo dolaziti u sukob, to je jasno da ovek bez borbe
ne moe sebi stvoriti moralan ivot. Mora nadvladati svoje meso.
Kad bi na svetu iveo samo jedan ovek, ne bi mogao biti ni dobar
ni zao. To je spoznanje tano a priori, ali ako predstavimo sebi i
empirikog oveka sama na svetu, osetiemo i potpuno se uveriti da ne
bi mogao biti zao, jer u njemu ne bi bila mogua ni zavist, ni elja za
gospoo van jem, ni elja za gomilanjem nepotrebnih dobara, ni mrnja,
ni neprijateljski oseaji, ni la, ni kraa, ni zloin. Sve to skupa
pojavljuje se u oveku tek po tome to ivi u materijalnim odnosima s
drugim ljudima i meu njima.
Realno i empiriki materijalizova.no zlo d o l a z i i z u z a j a m n i h o d n o s a l j u d i . I nije ni potrebno da ljudi oko nas tonu
u zlu sami po sebi; dovoljno je samo to da ne radimo na stvaranju
moralnog ivota, pa da zbog toga ve uzajamno kvarimo prirodnim
besvesnim putem svoje moralne zasade i da se inimo zlim. Jer ona
druga priroda u nama, priroda mesa, ne miruje ni asa. Svaka naa
pauza, indiferentnost, umor u pogledu stvaranja moralnog ivota, znai
njen dobitak, a ona deluje u pravcu odvoenja od moralnog dobra, jer
uvruje nagon u nama da telesnim i empirikim dobrima opredeljujemo svoju volju.
Ovde se moe uti prigovor: Govorimo o neuslovljenosti primanja
moralnog zakona, a hoemo da na to utie neto, to jest uzajamni
odnosi izmeu ljudi. Kako se moe uticati na neto to za svoje poreklo
ne doputa nikakva obrazloenja? Kako se taj uticaj vri, to se zaista ne
moe objektivno

40
spoznati, s transcendentalnim obrazloenjem. Ali smo mogli ipak
ustvrditi a priori da ovek moe biti zao i dobar samo kao elan zajednice,
te stoga imamo puno pravo da empiriki potraimo i pogledamo kako se
iz tih uzajamnih odnosa ljudi iri zlo, jer s drugog mesta ne moe
dolaziti. ta konkretno u tim odnosima utie negativno na stvaranje
moralnog ivota, za to emo moi dati opte empiriki-objektivne istinite
tvrdnje, ne reavajui njima i ne dodirujui uopte transcendentalnu nereivost slobodnog primanja ili neprimanja morainog zakona. Nikad
neemo moi tu nereivost ukloniti, kao to neemo moi objasniti
nikada ni to kako se u materiji modanoj, koja je kao takva u celosti
podvrgnuta fizikalnim i kemiskim zakonima, mogu odigravati uopte
misaoni procesi, a naroito oni kad na u m osuuje da neki na in nije
trebalo da bude uinjen. Sa takvom milju, kad bismo hteli
materijalistiki objasniti i njen postanak, dolaze nai modani u punu
protivrenost sa svojim vlastitim zakonima?
Preimo, dakle, na posmatranje odnosa izmeu ljudi, u tom pravcu
da u njima pronaemo empirike oblike irenja moralnoga zla. Videemo
odmah da ovek i u moralnom pogledu kao u svakom drugom o emu
e biti jo mnogo govora stoji prema svojoj zajednici u tom odnosu da
pri svakom dodiru neto daje ili prima, da je aktivan ili pasivan. To
davanje i primanje ili je moralno dobro ili moralno zlo. Odnosi bez ikakve
moralne kvalitete ne postoje meu ljudima, jer kako je reeno ako
se svesno i ne kvarimo naim odnosima, to ipak, ako ne radimo
elotvomo na izgraivanju moralnog ivota, funkcioniu za to vreme
autonomno i na tetu moralnog ivota nagoni naeg telesnog sebeljublja,
koje hoe da bude centar svega i da se izdie iznad svih istovrsnih
kreatura. Delovanja osnovnih sila koja formiraju oveeiji moralni
karakter moemo pretstaviti sebi donekle ovako: Uzmimo vrsto telo u
prostoru na koje deluju mehanike sile u protivnim pravcima. Negativno
moralna, sila, koja istie iz telesnog sebeljublja, bila bi pret- stavljena
jednom stalnom silom uvek istog pravca i malo pro- menljive snage, dok
bi sile koje utiu na opredeljivanje slobodne volje misaonog oveka, dakle
prave moralne sile, mogle biti pretstavljene kao mehanike sile koje
deluju na to telo spora- diki sa promenljivom snagom od nule pa do
neizmemoga. Iz toga poreenja se vidi da ima u ivotu stanja moralnog
nekre-

tanja ni napred ni nazad, kad su jednake protivnike sile koje na oveku

deluju. Ali se vidi i taj vrlo vaan fakat da je v e za s a m o
odravanje ravnotee, za st a janje na istom
m o r a l n o m n i v o-u, p o t r e b a n a k t i v a n i p o z i t i v a n
moralni rad.
Bezbrojni su i po raznovrsnosti i po snazi delovanja moralni uticaji
koji proizlaze iz uzajamnih odnosa ljudi. Da navedem samo dva
ekstremna primera, jedan za neznatno a drugi za gotovo neodoljivo
kvarenje moralno. Idete ulicom i primite od prolaznika ohol pogled, ozgo
prema dole, ili samo hladan. Vi ste tim moralno oteeni, jer treba da
uinite izvesni moralni napor, ako neete da vae telesno samoljublje
vrati tom prolazniku bar u mislima isti takav pogled. Drugi primer: U
druini razbojnikoj koja svesno ivi od pljakanja i ubijanja odraste
nevino dete, ne dolazei ni s kim drugim u dodir osim s tim
razbojnicima. Ako ti razbojnici imaju jo i povrh delovanja primera
njihova rada i nameru da od deteta naine okrutna i zla oveka, kako
da ono zaista i ne postane takvo? Istina je, kako god strane bile te sile,
u njemu ipak ivi savest, jer je ona sastavni deo njegova uma, ali ivi
kao mrav u elinom trezoru iz kojeg hoe da izae van. I zaista se
snaga moralnog odgoja koji dolazi iz same okoline u kojoj ivimo, iz uzajamnih odnosa ljudi, ne moe preceniti. Kad danas uenjaci
proraunavaju procente, te daju odgoju izvesni broj proceutni a nasleu
izvesni, onda oni vrlo esto zaboravljaju da kau da ie i to naslee
gotovo u celosti dolo od uticaja sredine na pretke. A moralo bi se
svakiput podvui i to da u prvom redu od kvalitete i kvantitete
drutvenih odnosa zavisi u kolikom e procentu oni delovati na
formiranje oveijeg karaktera, a koliko e procenata prepustiti nasleu.
0. Pojedinani i zajedniki akti ljudski i njihovi udeli u stvaranju
moralnih odnosa izmeu ljudi
ovek ima svoj privatni i svoj javni ivot. Ta je podela ve u optoj
upotrebi, iako se pojmovno jasno ne da povui granica izmeu javnog i
privatnog ivota. Pod privatnim ivotom efiniu pravnici svu onu sferu
koju je pravni poredak prepustio pojedincu da je ureuje po svojoj volji.
Po tome izlazi: privatno je ono to hoe zakonodavac da bude privatno.
Do

42'
jueranje privatno moe sutra postati javno, a u drugoj zemlji ostati i
dalje privatno. Tom pravnikom definicijom nije dakle ni dodirnut
sadraj privatnoga i javnoga. Ali ako se drimo moralnog zakona, pa ako
bismo rekli: svi oni nai ini na koje se protee sfera moralnog uticaja na
druge ljude, javni su ini,
onda bi nam za privatni ivot ostalo vrlo malo, zapravo nita. U tom
sluaju definisanja morali bi potpasti pod javni ivot i javni interesi i svi
oni nai ini za koje nam savest kae da sa njima m o e vriti kakav
bilo uticaj na razvitak moralnog ivota, ma kod koga i ma kada. Dakle i
ini koji makar malo formiraju ili utiu na psihiki ivot uopte, razume
se i vlastiti, jer smer razvijanja psihikog ivota uopte utie i na moralni
ivot. A dunost pojedinca da moralno ivi, to je moralno pravo zajednice
prema tom pojedincu.
Takva stroga definicija javnosti, u kojoj bi posve icezao pojam
privatnog ivota, nije podesna za svrhe ove glave knjige. Stoga emo tu
javnost neto smanjiti, pa neu uzimati kao javne sve one ine koji su to
striktno moralno uzeto. A neu se moi ograniiti ni na samo one koji su
javni po obinom ju- ristikom shvatanju. Javni ini bie ovde oni koji
imaju kakva bilo r e a l n a i n e p o s r e d n a u t i c a j a na koju
bilo ivotnu sferu d r u g i h l j u d i . Izuzima se dakle ono to
individuum radi sam na sebi. Po tom znaenju moe biti javnog interesa
ipak i u najobinijoj izmeni misli izmeu dva oveka, kao i u dravnim
merama za uvanje jednakosti svih graana pred zakonom. Razlika nije
kvalitativna, nego po intenziteti kvalitete, a i po kvantiteti, to jest po
opsegu do kojeg dopire neki javni in, na koliko se ljudi odnosi i koliko
vremena deluje.
U kvantitavnom pogledu moemo izdvojiti dve grupe akata od
javnog interesa: p o j e d i n a n e i z a j e d n i k e . Ta po- dela,
meutim, moe biti tana samo za izvesni momenat, ako se ne uzimaju
sve dalje posledice akta. Kad neko nekome nanese kakvu nepravdu,
nasilje, to je pojedinani akt samo toga asa. Ali ako taj akt izaziva
osvetu ili daje primer drugim ljudima, te se zbog toga dese dalji akti i sve
dalji i razgranitiji, onda se onaj pojedinani akt ne moe vie smatrati
kao pojedinani akt. Uzimam stoga ovde samo akte za momenat a bez
njihovih posledinih akata, i onda e vreeti ta podela. Kad neki
doivljaj, akt, misao ili oseaj, oivljuje u isto vreme jedna grupa ljudi,
poevi od dva oveka pa do neogranieno

43
velikog broja ljudi, onda e se to ovde nazivati z a j e d n i k i m
aktom.
Jo nam ovde treba da vidimo koji akti, pojedinani ili zajedniki,
vre jai uticaj na moralni ivot drutva uopte. Pa moemo odmah bez
ikakva daljeg ispitivanja tvrditi, jer se samo sobom razume, da
zajedniki akti pretstav- Ijajuone d o g a a
j e u d r u t v u ljudskom koji vre najire,
najintenzivnije
i
najtrajnije
uticaje
na
razvijanje
moralnog
ivota
u
jednom
ili
drugom pravcu.
Razvijanje ljudskoga roda u smeru sve tenje, povezanije i
razgranatije drutvenosti, znai da na mesto pojedinanih akata sve vie
stupaju zajedniki akti. Sva se civilizacija kree u tom smeru.
Urbanizovanje, gusta naseljivanja, tehniki napreci, naroito
saobraajni, doprinose stalno razvijanju u tom smeru. Da i ne
pominjem kulturna stremljenja uopte, te socijalnu skrb koja se svuda
namee u sve iroj i optijoj bazi.
Sve vei broj zajednikih akata nosi sobom i vrlo vanu
odgovornost koja se ne bi smela ni pod kojim uslovima zanemarivati, ali
koja se a to je ba najvea tragika naeg doba

stalno i potpuno zanemaruje. Naime: to vie raste broj zajednikih

akata koji vre moralne uticaje, za toliko vea panja mora postojati kod
onih koji u tim aktima uestvuju, a pre svega kod onih koji ih u svojem
neposrednom delokrugu mogu regulisati tako da im se oduzme tetno
moralno delovanje. To izgleda tako samo po sebi razumljivo, a eto je ipak
ba ta po ivot oveanstva najvanija zadaa javnosti najvie zanemarivana, u srazmeru prema njenu znaenju, oveanstvo doputa da
se pojedinano delo moe tehnikim sredstvima multiplicirati u
milionske cifre, te tim pretvarati u zajednike akte sa najirom bazom, a
pri tome potpuno zaboravlja svoju za toliko puta veu odgovornost koja
nalae da se ti akti ispituju na svaku i najmanju javnu tetu koja iz njih
moe da istee, a naroito moralnu i opteduhovnu, kao poreklo i meru
svih drugih teta. Tako se dolo malo po malo do apsurdnosti da
drutvo strogo progoni svakog bednika koji od gladi ukrade komad
kruha, a nee ni da se zapita ozbiljno o tome da li se, na primer,
milionima sluaa radia kod raznih prenosa ne oteuju moralna i
duhovna dobra. Dolo se dotle da se kanjava, i s pravom, svako ko bui
po javnim lokalima, ko oteuje

44
na bilo koji nain tuu imovinu, ko prlja ulice, ko remeti noni mir, i
tako dalje, ali da se istovremeno i ne gleda na to to novine, koje
formiraju duu i volju oveanstva, prljaju i kvar sve moralne i
duhovne zasade toga oveanstva.
D. urnalizam protiv moralnog ivota
Meu svima aktima zajednice, na prvom
mestuinavrlodalekomrastojanjuispredsvih
ostalih, u pogledu moralnog uticaja, stoji dan a s u r n a l i s t i k a . Za pravilnu ocenu toga rastojanja italac
treba da ima na umu ono to je reeno o kvantiteti i kvalitativnim bitnim
karakteristikama urnalizma.
Tamo sam izveo: da urnalistika materija mora biti nova, da je
dakle u bitnosti materijalno uslovljena;
da novi dogaaji urnalistike moraju biti senzacionalni i
da sadraj urnala mora biti kaotian, nesiste- matian i
besprincipijelan.
A u dosadanjim izlaganjima o moralu izveo sam:
Moralni zakon, prema tome i moralni ivot u svojoj osnovi, ne moe
biti uslovljen nikakom empirijom mesta i vremena. Koji god drugi temelj,
mesto neuslovljenog moralnog zakona, postavimo opredeljivanju volje, to
e znaiti kvarenje moralnog ivota. Moralno iveti, znai iveti po
najiem principu, znai biti principijelan u najviem smislu rei.
Dakle: urnalizam jeusvojoj bitnosti prot i v a n m o r a l n o m i v o t u . Ako tome zakljuku dodamo i
konstataciju o singularno izuzetnoj vanosti urnalistike kao zajednikog
akta celog civilizovanog oveanstva, onda moemo povui i ovaj
zakljuak:
Mesto iz kojeg dolazi najmonije i najire moralno zlo i kvarenje
oveanstva jeste urnalistika.
A sada da izblie rasmotrimo taj zakljuak i potvrdimo ga
injenikim stanjem.
1) urnalistika novost u moralnom

pogledu

Da vremenski dogaaji kao veito promenljivi i prolazni ne mogu

dati nikakav bezvremeni princip ivotni, jasno je ve po

45
logikom kriteriju. To logiko spoznanje se moe, meutim, utvrditi i
izvesnim empiriki-objektivnim psiholokim stavovima koje je, koliko je
meni poznato, Otto Weininger prvi ovako postavio: Da bismo objasnili
bezvremeno, pomislimo ta naj- pre uvamo u naem p a m e n j u da
ga vreme ne odnese. Pamti se ono to za oveka ima neki interes,
znaenje, dalde neku vrednost. Zaboravlja se sve emu se nije pridavala
nikakva vrednost. Dakle: vrednost trai bezvremenost, a i obrnuto: Neto
ima tim vie vrednosti im je manje funkcija vremena, im se manje
menja u vremenu. U sve na svetu zrai takorei toliko vrednosti ukoliko
je bezvremeno.
urnalistika materija je takva da su za nju najpodesniji oni
dogaaji koji su najvie uslovljeni asom i mestom i pro- menljivom
materijalnou. im je vie neki napis, po svojoj sarini i mislima,
bezvremen, odnosno to due vremena traje vrednost saznanja onoga to
se javlja, tim je manja njegova vrednost za urnalistiku materiju.
Dakle:
idejna
vredr. o s t
i
urnalistika
vrednost kreu se u protivnim pravcima.
U svakom broju kojeg bilo urnala, kad donosi napise idejnog
sadraja, moe se konstatovati istinitost te tvrdnje. Takvi su napisi
zapostavljeni i po vanosti mesta na kojem stoje, i po veliini prostora
koji zauzimaju, i po tamparsko-tehnikoj istaknutosti koja im se daje.
Uopte, takve napise donosi urnalistika samo kao nuno zlo. Kao to
sam rekao, oni imaju svrhu da od svoje vrednosti daju neto onom
ostalom materijalu koji je glavna urnalistika materija, a koji sam po
sebi nema skoro nikakve istinske vrednosti da bude javljen toliko irokoj
javnosti koliku ima urnal. Razume se da se i obrnuto bezvred- nost
toga teksta prenosi na idejno vredne napise. I ono se ita onom brzinom,
istim povrnim i labavim primanjem, kao i vesti
o kriminalnim i nogometnim dogaajima. Ve je Goethe pre vie od sto
godina rekao: Najveom nesreom naeg vremena, koje niemu ne da
sazreti, moram da smatram to to se u sle- deem asu prodere
prethodni, to se dan istroi u danu, te se tako uvek ivi iz ruke u usta,
a da se nita nema pred sobom. Zar nemamo ve listove za svako doba
dana? Tim se sve to svako ini, nastoji ih ta bilo namerava, uvlai u
javnost. Niko se ne sme veseliti ni trpeti osim za razonodu drugih. A to
skae

46
od kue do kue, od grada do grada, od drave do drave, od jednog do
drugog dela sveta, sve velociferski.
urnalistika materija mora biti svaki dan
nova. Svaki dan i ima zaista svoje novosti,
ali
samo
materijalne,
dok
ih
u
pogledu
apstraktnoga,
principijelnoganema,
inemoze
i m a t i . U tom su pogledu svi dani identini, jer ono osnovno gledanje
na svet, koje diktira kako ocenu dogaaja tako i izbor onih koji treba da
budu javljeni, vredi jue, danas, sutra i sva- kad. I nikakvo ga sutra ne
moe izmeniti, ako je zaista idejno. Takvo idejno javljanje novosti svetu
ne bi nikada doputalo da materija novosti imalo pomuti jasnou
gledanja na svet, tim to se protiv svakog umnog plana i sistema
gomilaju i gomilaju senzacije. Idejno je svojom sutinom nepodesno za
umalistiki tekst. O ubistvima, razbojnitvima ima se uvek neto novo
da javi, kad se javlja samo materija dogaaja, ali kad se govori
o razlozima zapovesti: Ne ubij!, onda se osnovni razlog raoe samo
jedamput kazati kao neto novo, jer on ima da vredi za sve budue dane.
Naravno, od novina ne treba ni traiti da piu moralne i duhovne stvari;
naprotiv, to e im se morati zabraniti; ali bez nekog sistema i plana koji
se slau sa moralnim zakonom ne bi smelo biti nikakva javljanja novosti
u novinama.
O tome raspravlja drugi deo knjige. Kriminal, na primer, u koji se mora
uraunati mnoga politika i ekonomska vest, ne sme zauzimati prvi
rang po vanosti javljanja, nego negde oko poslednjega.
Pravo shvatanje i uvaavanje ideje ne odlikuje nae doba, jer je ve
do sri umalizovano. Ono nije sposobno shvatiti da onaj kome je ostao
neokrnjen moral i duh ima sve n a j n o v i j e ideje za glavne smerove
ivota, i da taj ne treba niega nova u onom smislu u kojem za njim
udi urnalizovani svet: za neim nesluenim, nevienim, neuvenim,
to bi iskrslo pred nas kao kakvo otkrovenje i povelo nas za ruku kao
decu. urnalistika daje sebi privid totalno obuhvaenih svih sfera
oveijeg ivota, te kako ona svakog dana mora da bude nova, sa novom materijom, to e njeni itaoci malo po malo osetiti potrebu da im se
sve sfere po mogunosti to ee obnavljaju, isuo kao i vesti o
ubistvima, nogometnim utakmicama i interesantnim intervjuima
politiara. Stalno ele i novu umetnost i novi moral i uopte nova
duhovna vostva. Materijalizuju dakle

47
i unitavaju i moral i duh. Jo je najmanje to zlo to ele stalno novu
politiku, i toliko novu da ni u najosnovnijim crtama ne bi umeh a ni
hteli da kau kakvu. Samo bi im morala biti takva da oni sami svojom
pameu ne bi mogli doi na nju, kao ni na detalje ubistava, ni na sva
uzbuenja nogometnih utakmica. I u recima novog oveka politike
treba da bude sve tako novo. Inae spada u stare nemogue.
Kad se eli novo radi njegove novosti, onda takom eljenju nema
kraja ni konca, jer sve novo u tom smislu postaje staro u trenutku
saoptavanja. Tako se urnalizovanom oveku sve vie izmie vrsto tlo
ispod nogu i on biva vitlan i bacan tamo kuda ga sluaj materije nanese.
Vezati svoj unutranji ivot za te slepe i nesmirene pokrete materije,
znai izgubiti slobodu, mir i vedrinu due, potpasti pod strah i oaj,
doivljavati umiranje svojeg unutranjeg ivota. U tom smislu treba
navesti jednu re Kierkegaard-ovu, reenu takoe pre sto godina: Nae
je vreme bilo u stanju da izvri tu majstoriju da pusti sve da postoji, ali
da svemu oduzme njegovo z n a e n j e. Ono je pretvorilo celi ivot u
neku dvolinost, tako da sve postoji u svojoj faktinosti, ali mu
dijalektika prevara podmee privatissime neizgovorenu tvrdnju da ne
postoji. Danas urnalistika moe istim dahom, istim glasom da usauje
u svest miliona ljudi neoborivu novu injenicu o svai dveju baba i iza
toga odmah citira Hristovu besedu na gori. Da se tim Hristo- voj besedi
uzima njeno znaenje i delovanje, jae i sigurnije nego bi to mogle
stotine ateistikih polemika, to nae doba ne moe da zna. Mi, itaoci
urnala, znamo da nam tu bapsku svau ne treba pamtiti nijedan
trenutak posle itanja o njoj, budui da emo i onako sutra dobiti novi
sukob izmeu dvaju nogometaa, ali s tim zajedno ide i Hristova beseda
u zaborav, poto je prethodno baena u kategoriju tih svaa i slinog
materijala. Tako ne moe izostati ovakav konani rezultat: Hristova re,
kao re iz koje ovek mora da oseti dah mlade i ive veitosti, izgubie
svoje postojanje, jer ona drukijeg postojanja i nema, a takvo joj
urnalizam ne doputa.
Za u r n a l i z a m
nije
nita
toliko
svetoda
ganebiuzeousferusvojednevneaktualnostL
Stoga
narodi koji se napajaju na njegovim vodama ne mogu na kraju imati ni
religije ni morala. A koji civilizovani i >-kul-

48
tumi narodi ne sru urnalistiki napitak punini gutljajima i do
besvesti?
urnalizovani svet moe nalaziti neku vrednost samo u cnome to
se ulima doivljuje, jer se promene materije, to jest novosti, ulima
doivljuju. Stoga tome svetu nita nema toliku vrednost kao novac, koji
nam moe dati najvie ulnih doivljaja. I ko ipak s patosom govori tome
svetu o idejnim vrednostima, taj mu izgleda smean, neozbiljan i
nesposoban. Kako bi i moglo biti druke, kad se kroz sav urnalistiki
ton, koji daje ton elom svetu, uje stalni razgovetni, iako neisgo- varani,
glas: Dajte nam profita! Nijedna re koja, po sve joj vlastitoj sadrini ili
pozajmljena od tueg duha, prelazi stepen ozbiljnosti potrebne za
sticanje novca, ne moe biti duhovno istinita u ustima urnalistike.
2) urnalistika meavina u moralnom

pogledu
Pri meanju idejnih vrednosti sa materijalnim prolaznostima, koje
se svakog dana ine u urnalima, propadanje idejnoga ne dolazi samo
od toga to dobiva ruho urnalistike novosti, dakle 24-satne vrednosti,
ni od toga to svoju vrednost mora da prenosi na idejno bezvredno, nego
isto tako snano odatle to idejna re i materijalna re u o p t e
p roti v re e j e dn a d r ug o j . Ta j e p roti v re n o st i
duhovna i formalno-logina.
Duhovna
je
p r o t i v r e n o s t u kaotinom nesistematskom meanju svih ivotnih sfera. Zna se da ni krompir ne moe
uspevati na svakom tlu i meu svakom drugom biljkom, ah se na
urnalistikom terenu puta da se sve biljke oveijeg ivota sade u
potpuno nesistematskoj meavini, bez i najpo- vrnijeg ispitivanja da li
je to za njih sve podesno tlo. A nema toga tla koje bi bilo podesno za
svaku vegetaciju. Tako nema takoer nijedne specijalne grane ljudske
stvaralake elatnosti u kojoj bi bilo doputeno meanje sa materijama
koje druge specijalne elatnosti bez pomnog ispitivanja da li se slau,
trebaju i podnose to meanje, s prostog razloga to bi samo puki sluaj
bio ako se usled tog meanja ne bi obe iskvarile. S-imo je moralni i
duhovni ivot, dakle osnova svega drugog istinski oveijeg ivota,
izloen bez zatite delovanju urnalizma koji

49
mesa sve sa svim, a pre svega one materije koje ne spadaju ni po emu
jedna s drugom.
U duhovnoj protivrenosti urnalistike materije lee klice za
razvijanje mogunosti da se donose i prave formalno-logike
protivrenosti. Od tog izjednaavanja nejednakoga pa do totalne
net'anosti i nebrige za formalnu istinitost nije dalek put, koji
urnalistika lako prelazi. Granica do koje ona sme i moe da puta
slobodna maha toj nebrizi obeleena je stepenom ur- nalizovanosti
italaca. Sama urnalistika vri pomicanje tih granica, i tako ga
uspeno vri da joj danas nije vie vano ako u istom broju stoje
direktne i izrene protivrenosti. ak ni to nju ne smeta to se u
vlastitim stupcima ismevaju i njeni vlastiti postupci, samo pri tome trai
toliko da to ismevanje bude upueno na adresu drugoga koji ini tano
iste stvari.
urnalistika zapljuskuje svakog dana celi svet bezbrojem duhovnih
iai. Ona daje svetu krive pretstave o svetu, iz ega proizlaze, nuno,
sukobi, nemiri, nasilja po elom svetu, dakle unitavanja moralnog
ivota. Neu dalje zalaziti u razlaganje toga kako urnalistika meavina
svega sa svim, to jest urnalistika duhovna neistinitost, razara javni
moral, jer e o tome biti pomalo govora skoro u svima glavama knjige.
Da citiram samo Balzac-ove rei, reene pre sto godina, u romanu Izgubljene iluzije, gde ih pisac mee u usta jednog kruoka od pet-est
mladih ljudi koje, inae, prikazuje kao srce, duu i nau Francuske:
urnalizam je pakao, ponor nevaljaltina, lai, izdajstava, kroz koji se
ne moe proi, ni iz kojeg se ne moe izai ist druke nego pod zatitom
kakog boanskog voe, kao to je bio Virgil Dante-u Kukaviluk i
in- famnost po sistemu, to je u dve rei urnalizam. Opredeliti se za
urnalizam, to je opredeliti se za trgovanje svojom duom, svojim duhom
i svojom milju. Toj Balzac-ovoj osudi treba dodati da je urnalistika
njegova doba bila tek fetus dananje izrasle urnalistike. Za obeleenje
duhovne neistinitosti nae urnalistike dau ovde samo jedan primer.
U Politici od 9. IX. 1934. stoji ovaj dopis iz publike pod naslovom
Radio-asociacije:
Poboan sam ovek, pa uvek sluam prenos slube Boje preko raia; ini mi se
sva mi se kua za mi rie bosiljkom, kad krcz zvunik zabruje nae blage pesme
pravoslavne.

50
Prole nedelje, tek to je radio zavrio prenos i meni dua jo puna bogomirisnih
melodija; a spiker objavi as narodnih pesama i okica vrisnu iz vasione:
Moja ena stalno plae Da joj
kupim imi-gae!
E, ljudi, zinuo sam kao kutija! Odakle im takve asocijacije, ako Boga miloga znate!

Tako puta Politika uzbuenog itaoca da se izjada javnosti, a evo

ta ona sama, kratko vreme posle toga, 3. X. 1934., kao i inae esto
puta, donosi jedno uz drugo u neposrednoj blizini:

Kakva asocijacija vodi od mile nikad neprealjene mama cio

mukarca kojemu u polnom neraspoloenju odmah pomae to
mehaniko sredstvo! ?
3)
urnalistika
senzacija u moralnom

pogledu
U poglavlju o bitnim kvalitativnim karakteristikama urnalizma
reeno je da je urnalistika materija nuno senzacionalna.
urnalistika senzacija je nuno upravljena u smeru ruenja
moralnog ivota meu ljudima. Moral, koji je uvek isti i nije dakle nov,
kree razvitak duevnog ivota prema istim intelektualnim vrednostima,
odgaja Ijubav za ideju; to moe da bude samo tako ako se animalni ivot
dri daleko od odlunog uticaja na taj duevni ivot. Moralni zakon trai
da se svaki akt zajednice najsavesnije ispituje s moralnog gledita.

51
urnalistika senzacija, meutim, mora da bei od takog ispitivanja.
Ona ne moe da povlai nikaku moralnu pouku iz svog materijala, jer bi
svako povlaenje moralnih zakljuaka u toj sferi dovelo direktno do
ukidanja same sfere u celosti.
Ono to je najsenzacionalnije, to u urnalistici osvaja sebi i najira
mesta i najkrupnija slova i najdetaljnije opise, jer je ono i najpoesnije
za uspeh u konkurentskoj utakmici. Stoga kriminal, a jo bolje kriminal
zainjen seksusom, ide u urnalima obino ispred svih problema i
istinskih pitanja ljudske zajednice. A taj pravac u injenju najuticajnijeg
akta ljudske zajednice kakav je urnalistika pretstavlja direktnu
negaciju svih moralnih maksima. Tako se onemoguava i parali- zuje
uspeno delovanje svih drugih javnih akata, akata zajednice, koji idu za
stvaranjem moralnog ivota, jer po snazi delovanja nisu svi skupa ni
izdaleka dorasli urnalistici.
Jasno je da traenje senzacije po svakoj ceni i bez ikakva primarna
obzira na moral dovodi nuno i do lai i izmiljanja. Samo, urnalistika
la nema sudbinu obine lai, da ne veera tamo gde je ruala. Ne, ta
la postaje istina. Istina po posledi- cama, jer one nastupaju jednako
kao i u sluaju da se zaista i desilo to to se javlja. S druge strane
urnalistika ubija dogaaje tim to o njima ne javi nita, ili javi premalo
ili krivo, pa im tako oduzima posledice na koje imaju javno pravo. Tako
stvara od istine la. Ispravci koji se urnalima alju na osnovi zakona o
tampi, ne pretstavljaju ni najmanju smetnju pri stvaranju dogaaja
koje urnalistika vri, jer se ti ispravci redovito proteu samo na jedno
neznatno podruje, a u glavnom stoga to unoenje lai u svet iz
umalskih stubaca ide po- najpre i najverna preko one duhovne
neistinitosti urnalistike, a ne formalno-injenike. Stoga urnalistike
upravljae ne tare mnogo briga za istinu uopte. Ta nebriga ide dotle da
i sami sebi katkada izdaju svedoanstva u tom smislu koja jasno govore.
Tu zasluuje panju sledei sluaj, isprian u Politici od 4. IV. 1934.
pod naslovom
ena koju su nabedili da je pijonka da bi joj napravih reklamu:
U aferu Staviskoga umeane su mnoge lepe glumica i varijetetkinje. Najvei
hohtapler dvadesetog veka rado je upotrebljavao privlane ene, kao svoje oruje.
Pomou njih, oa je uspeo da pridobije mnoge uticajne ljude za svoje mrane
poslove.

Prolog meseca kad je afera Staviskoga dobila razmere meunarodnog

skandala, u nekim ekim listovima pojavila se vest o ulozi mlae varljetetske
igraice Sibile Ven u aferi Stae Staviskoga.
Prager Tagblatt doneo je prvi jednu kratku vest, u kojoj kae da je
zavodljiva Sibila Ven umeana u aferu Sta- viski. Na kraju, ovaj eki list dodao je
da je Sibila Ven joS ranije bila osuena na smrt u Poljskoj zbog pijonae.
Ova mala vest Prager Tagblatta uskoro je obila ceo svet. Mnogi poljski,
eki i ruski novinari poeli su a ss raspituju ko je Sibila Ven, odakle je rodom,
gde je ivela. ..
Naroito listovi u Rigi (Sibila Ven je poreklom iz Rige) nadugako i nairoko
su pisali o svojoj zemljakinji, nazivajui je rikom Mata Hari. Zaraza o mranoj
ulozi Sibile Ven prenesena je u Maarsku, a iz Maarske i u nau zemlju. Jedan
jugoslovenski list doneo je ak sliku Sibile Ven i izneo vezu sa Saom Staviski.
Poljski listovi ili su jo dalje. Donosili su po itave stranice o Sibild Ven,
dramatinom bekstvu ispred uperenih puanih cevi ... Svretak svih napisa o
Sibili Ven zavravao se njenim bavljenjem u Sankt Moricu, gde sa upoznala sa
Saom Staviskim, putem u amoni, nekoliko dana pred samo- ubistvo velikog
varalice.
Naravno da je ovo dovodilo do jo grozniavijeg ispitivanja veze izmeu Sibile
Ven i Stae Staviskoga.
Sibila Ven, koja je umakla ispred puanih cevi, Ijsi- baznica Stae
Staviskoga i jedna od ena koja je upuena u tajnu samoubistva ili ubistva u
amoniu doputovala je pre tri dana u Beograd.
Kao i sve ostale varijetetkinje prijavila se policiji t dobila dozvolu za
jednomeseni boravak.
I u Beogradu se ulo o njenoj vezi sa Staviskim i pisanju mnogih
srednjoevropskih listova.

Dakle, Vi ne poznajete Staviskoga?

Ne, ne! Poznajem ga samo iz novina.
A zato su Vas hteli da streljaju u Varavi?
Ovo pitanje je poplailo Sibilu Ven.
Ja sara mlada, ja moram da ivim. Mene nikad nisu hteh da streljaju.
Pa novine piu da ste bila pijunka, da su hteli da Vas streljaju, da ste
poznavali Staviskoga, da ste bili u amoniu.
Ha! Ha! Ha! ... To je sve uinio jedan mali novinar u Cehoslovakoj.
Zaljubio se u mene pa mi hteo da napravi reklamu. Posle su i druge novine pisale
na dugako i iroko....
Kao dokaz svojim reima Sibila Ven podnosi desetine iseaka iz raznih
listova: poljskih,. ruskih, ekih, maarskih.

Dovoljno je da jedan mali novinar pusti uzde svojoj mati, pa da

njegova matanja kao zaraza obiu ceo svet u ruhu ive istine. Neka su
samo malo senzacionalna. Nije 3e to jedamput desilo. U bezbroj
varijanata i bezbroj pravaca takve se zaraze ire iz dana u dan preko
svih pet kontinenata.

53
Da urnalistika senzacija nee zastati ni pred kojom privatnom
stvari, lei takoe na liniji njena prirodnog razvitka. Eksploatisanje
privatnog ivota za urnalistiku senzaciju postiglo je danas tolike
razmere da se to vie ne moe verovati pre nego to se roenim oima
ita. Mislim pri tome naravno na neurnalizovanog itaoca, ako ga jo
ima, jer se umaiizo- vani ve niemu ne udi. Kad pojedinac dospe
usled kakog senzacionalnog dogaaja u svojem ivotu u novinske
stupce, te kad se pred oima celog sveta tu razgolite njegove bede oveka od krvi i mesa, kakvih beda svi imamo, onda on skoro uvek
saginje pokorno iju pred tim nasilnim zahvatom i ponaa se kao da je
vezan nekom viom nedokuivom sudbinom. Ostali, daleko od toga da
ustanu u odbranu pogoenoga i tim odbrane svoje vlastito ljudsko
dostojanstvo, gutaju to i gutiraju. Kolika je otvrdlost sveta prema tim
uasima, neka pokae ovaj primer, za koji moram rei da je redak,
barem u naoj urnalistici, u pogledu totalne moralne neskrupuloznosti
pri iskoritavanju privatnog ivota za urnalistiku senzaciju:
U Politici od 8. VHE. 1933. pria se o automobilskoj nesrei nekog univerzitetskog
profesora. Bio je poveo dve dame na izlet u svojem autu koji je sam ofirao, pa ih zadesi
nesrea da auto naleti na jedno stablo, putnici budu izbaeni i pozleeni, najtee sam
profesor. Te dve dame su sestre, jedna devojka a druga udata. Obe su iz ugledne
porodice. Politika je dakle uputila svojeg reportera stradalnicama u bolnicu. Tu ih je on,
u prisustvu oca i mua starije, ovako sasluavao o toj automobilskoj nesrei (zamenjujera
imena sa tri take):
Otkada poznajete g. dr. .. ?
(Odgovor.)
Da li ste poznavali g. dra ... pre udadbe?
(Odgovor.)
Da li ste sa g. drorr. . .. ee izlazili u Beogradu?
(Odgovor.)
Kad ste poslednji put bili sa rom. . .. ?
(Odgovor.)
A
Da li ste jo tada mislili na ovaj odlazak na Bled?
(Odgovor.)
Po varoi se pronose glasovi da je taj put bio bea Vaega znanja? (Pitanje
upravljeno muu.)
(Odgovor.)
Zato gospoa i gospoica nisu pole sa drom . . . . iz Beograda, nego
su se tek sastali u Sremskoj Mitrovici ?
(Usluan odgovor.)
Da li se moda g. dr...........................udvarao Vaoj sestri Ui
Vama? (Pitanje gospoici........................... dok gospou previjaju.)
Mojoj sestri ne, a meni prilino. Znate, on se udvarao svima. Prema
meni je bio utiv i ja sam volela njegovo drutvo. Znate, cela ova stvar tako nam je
neprijatna. I udi

54
me to a svet toliko interesu je ovim dogaajem. Drugiput izgine po nekoliko dua,
pa u novinama ili ae neto napie ili ne napie. Nego, istina, neete valjda da
donosite moju sliku,
Naravno da hou.
Ja Vam ne dam.
Nemojte, molim Vas, da mi objavite neku ravu sliku.
Nita se ne plaite, slika je tepa kao i Vi. Jo da dobijem gospoinu
sliku.
To nikako! odgovara g...........................(mu), ta e Vam

to?

Ne, ne, nemojte, kae i g.........................(otac), kome je sluaj

neprijatan isto kao i dru . . . .
Bolje da mi date sliku nego da donesem neku koja Vam se nee moda
dopasti!
Nemojte, molim Vas, da mi donosite neku sliku od pre deset godina. Ako
ve mora i to udo da bude, neka Vam moj mu da onu sa legitimacije!

I sve to u vezi sa polomljenim rebrima i vilicama i jednim

skrhanim autom. Zamislimo tog reportera kao privatno lice koje nije u
toj prokletoj slubi. Bi li imao obraza da tako pita, pa makar bio u
najpijanijem i najprostijem raspoloenju? A teko da bi se i od svih
italaca Politike naao koji sa sme- lou da stavlja takva pitanja u
svrhu udovoljavanja svoje puke radoznalosti. Meutim, taj izvrilac
urnalizma je sigurno imao ve propisanu marrutu sa odreenim
pitanjima, a osecaj da je sredstvo neke vie svetske sile dao mu je valjda
potrebnu snagu da se tako ublati. Moda je bio i svestan gadosti svojih
postupaka, ah svakako mutno svestan, jer zar bi moglo biti neto gadno
to nareuje ta svemona svetska sila! Nemogue je i zamisliti da bi se
ijedan organ dravne vlasti smatrao ovlatenim da postavlja u takvoj
prilici takva pitanja. A jo je manje verovatno da bi dobivao tako uslune
odgovore. I et.o ta injenica: da ono to niko ne bi imao obraza da govori
usmeno, od stida ili zbog opasnosti da bude izbaen iz svakog pristojnog
drutva, u ustima urnala dobiva znaenje javnog interesa, to je
jedna od najprokletijih injenica urnalizma, do koje nuno dovodi
senzacionalnost njegove materije.
Kriminal sa seksusom je najsposobniji predmet za urnalistiku
senzaciju. Stoga nema tog obzira, ni na vlastiti prostor, ni na koje bilo
javne interese, koji bi mogao da koi reportau kriminala sa seksusom.
To nam svojim sadrajem potvruje urnal svakog dana.
U urnalistikoj senzaciji, koja je preplavila kuglu zemaljsku,
sahne svaki duhovni i moralni ivot, jer nii instinkti, instinkti krvi i
zloina, prerastaju ak i ona mesta gde ih se pre-

55
par decenija nije moglo ni zamiljati. Podivljalost vremena usled toga
mogla bi se pokazati na bezbroj primera. O glavnom primer u, o
odnosu urnalizma prema ratu, bie govora u zasebnom poglavlju.
Ovde da navedem samo jedan znak, simbolian za irinu i dubinu do
koje je dolo uraalizovanje vremena u pogledu tog divljanja. To su rei
Mussolini-eve, pretsenika vlade jedne civilizovane velesile, koje
izgovara uoi rata to ga javno sprema protiv jedne crnake afrike
drave: Da li Vi verujete u intelektualnu saradnju? Ha, ha,
smejao se g. pretsednik vlade Kako ne, dakako da verujem, ah ja
verujem pre svega u instinkt! Taj isti pretsednik vlade tvrdio je takoe da rat oplemenjuje narode. I eto, to da se bez ikakve javne uzbune
duhova mogu sa takog mesta i sa takom javnou izgovarati take rei,
to je moglo biti tek posle decenija ur- nalistikog unitavanja morala i
duha u svetu. A u tom poslu je glavno sredstvo bilo urnalistika
senzacija, pored njene rneavine.
4 ) P r o fi t k a o i n t e r e s n i p o k r e t a
urnalistike
Da u svakom urnalu ima plaenih stvari, to svako vidi po
njegovim oglasima, inseratima. Taj deo urnala, koji se naziva
administrativnim pretstavlja najsmenije arenilo rekla- misanih
trgovakih artikala koji svojoj konkurenciji ne ostavljaju nijednog
superlativa i koji, u veini sluajeva, idiotski plitkim sugestijama nastoje
da dou do svojih kupaca.
Za taj administrativni deo urnala nee, razume se, niko od
celokupnog personala umalova preuzeti nikakvu odgovornost za ono
to u njemu stoji, osim jedino tu da su oglasi tampani doslovno tako
kako su narueni.
Novana uslovl jenost toga dela urnala
se, dakle, nimalo ne sakriva pred javnou.
Taj fakat, koliko god izgledao obian, pretstavlja vrlo vanu podlogu za
moralnu ocenu celokupnog sadraja urnalova. Branioci urnalizma,
kao i svaki umalizovani italac, imaju na to sigurno ovakav prigovor:
Pa zar je trgovina po sebi neto sramotno? Novine trguju prostorom za
tampanje reklamnih oglasa kao i svaki drugi trgovac svojom
trgovakom robom. I taj prostor, to je prostor administracije. On je
odvojen od re-

56
dakciskog dela, u kojem se nita ne prodaje. Tu se slobodno pie sve to
odgovara linim principima urnalista i saradnika. Tako govore otprilike
branioci urnalizma, ali to nita nije tako. Ne moe se odeliti
administrativna sfera od redak- ciske.
Pre svega, vlasnik oba dela je jedno lice, odnosno konzorcij. Prihodi
oba dela teku u iste depove, pa je stoga i vrhovna komanda nad oba
ista. Tu uvek zna levica to prima desnica. Isti vlasnik koji prima novac
za oglase u administrativnom * deiu moe odrediti i odreuje kakav da
bude sadraj redakci- skog dela.
Drugo, p r o s t o r a d m i n i s t r a t i v n o g d e l a i m a
samo
po
tome
neku prodajnu
vrednost to
i s p r e d n j e g a s t o j i r e d a k c i s k i t e k s t . To dolazi do
naroitog izraza u tome to se oglasi koji se uvrtavaju u redakciski deo
plaaju viom tarifom. A b u d u i d a j e r e d a k c i s k i
tekst vrelo trokova, a administrativni vrelo
prihoda,
to
je
jasno
da
u
redakciskom
tekstu nee smeti nita stajati to e tetiti
prihode administrativnog dela, ako urnal
hoe da izdri konkurenciju.
Najzad, i rastavna je crta izmeu ta dva dela samo lana fikcija. Ni
to nije vie sakriveno, jer danas nema skoro nijednog urnala u iji se
redakciski tekst ne uturaju reklamni oglasi, negde vie negde manje.
Rastavna crta sve vie iezava.
I mnogi urnali su je ve dotle odbacili, kao kod nas na primer Jutarnji
List, da u njima nema nijedne stranice koja nije proarana vidljivo
plaenim oglasima. Pa se tako moe za taj redakciski tekst u najbolju
ruku da kae da je to onaj deo urnala u kojem, pored plaenih oglasa
ima i takvih stvari koje imaju izgled neplaenosti; dok se u
administrativnom nalaze samo plaene. Pod tom neplaenou mislim,
naravno, samo to da ne moraju biti direktno naruene i plaene; ah su
ipak u celosti novano uslovljene indirektno tim to, kako rekoh, ne
moe u njima biti niega to bi tetilo profitu iz oglasa.
Moe se tvrditi da i uprkos toj pomeanosti plaene i neplaene
sfere ipak izlazi u urnalima i takav tekst kojemu nije svrha da donese
profita vlasnicima urnala. Bez sumnje je to tano, naroito kod onih
mnogih naunika i javnih kulturnih

57
radnika uopte, koji besplatno piu za novine iz istih idejnih pobuda. A
ima i profesionalnih novinara koji, u svojoj sa- radnji, u koliko im je
ostavljena sloboda misli, idu za nekim idejnim ciljevima. Da i ne
govorim o velikom broju onih trudbenika urnalskih kancelarija,
tamparija i raznih upotreba, koji za koru hleba vre svoje teke slube.
Kod njih nije p r o - f i t posredi. Ali ipak sva ta saradnja, koliko god
bila idejna odnosno neuslovljavana direktno profitom, slui profitu
vlasnika urnala. Ona daje moralnu i duhovnu masku za glavne poslove
urnalistikih naredbodavaca, koji se poslovi kreu oko profita. I kad ta
idejna saradnja postane zaista tako jako idejna da moe smetati tim
poslovima, ona se jednostavno odbacuje.
Kako je celi urnalski tekst bio uslovljen novanim profitom ve pri
samom roenju urnalizma, i kako ta uslovljenost kroz celo vreme rasta
urnalizma biva sve punija. i vra, to je pokazano na drugom mestu, u
biogenetskoj istoriskoj skici urnalistike.
Kad se hoe da dobije tana slika o dananjim odnosima izmeu
novca i urnalistike, najumesnije je obratiti se na same umaliste, kao
na najupuenija lica. U Parizu su godine 1929. na College libre des
sciences sociales drana predavanja o urnalistici. Predavai su bili
aktivni urnalisti prvog ranga: direktori i redaktori velike francuske
tampe, i njihova predavanja su tampana u zasebnoj knjizi Le
joumalisme dau- jourhui, (Pari, 1931). Jedan od njih, Francis
Delaisi, kae u svojem predavanju urnalizam i novac sledee:
Bilo je vreme kada nije bila teka stvar stvoriti urnal. Tri druga
koji su nali da imaju izvestan broj zajednikih ideja
i projekata sastavljali su, kopajui po svojim depovima, po nekoliko
stotinjarki. Tim su mogli platiti tampara za tri dana,
i laa je krenula! Veliki urnali koji su svojim glasom svet ispunjavali
tako su poinjali.
Ah su se vremena promenila. I bio bi vrlo neupuen u stvari
tampe ovek koji bi hteo danas da stvori dnevnik, a da nema na
raspolaganju, u likvidnoj pari odreenoj da je brzo nestane, najmanje
dobar desetak miliona. To je zasada najskromnija procena.
Tu transformaciju je prouzroila rotaciona maina za tampanje.
Ona je omoguila velike naklade, a velike naklade su dopustile razvitak
oglasne strane tampe, koji je omoguio

58
jeftinu prodaju novina. U tome je itav ciklus evolucije modeme tampe.
Uzmimo, na primer, ovaj broj jednog vanog parikog veernjeg
urnala. Ima dvanaest dobro ispunjenih, a katkada i etrnaest i esnaest
stranica velikog formata. Znate li koliko kota njegov prazni papir, bez
ijednog tampanog retka i klieja? Po dananjoj ceni (1929) ne manje od
dvanaest santima. A taj se primerak prodaje kolporterima i kioskima po
osamnaest santima, od ega treba odraunati najpre dva i pol santima
za agenciju koja raznaa i dostavlja urnal. Zatim, vodei rauna o
opasnom problemu neprodanih brojeva, ije povraanje kota vie nego
to vrede kao stari papir, a koji podiu cene trokova u stalno
promenljivoj proporciji, mora se doi do zakljuka da utrak od prodaje
takog urnala donosi jedva toliko koliko treba da se plati trgovcu papira.
Ko dakle plaa ostalo: trokove tampanja, kliau, administraciju,
redakciju, generalne trokove? uli ste, izvesno, o nekim
industrijama koje su bile osuene da-propadnu radi preteranog kotanja
proizvodnje, a koje su se ipak spasile tim to je u njihovoj fabrikaciji
otkriven neki sekundarni produkat, dotada nepoznat ili zanemarivan, i
koji je poeo da odbacuje vee remuneracije nego primarni pradukat.
Tako je bilo kod industrije rasvetnog plina, koja se odrava produkcijom
katrana, koksa, materija za bojenje. To se dogodilo i sa tampom. Oglasi,
koji su u prvo vreme kod Girardin-a znaili samo akcesorne prihode,
postali su veliki posao, grane af- faire, glavna briga direktora urnala.
Po njoj, i samo po njoj, moe urnal da ivi. Od ranga uzvanice koja
plaa, koja je pomalo prezirana i smetana na sekundama mesta, prela
je oglasna strana na rang suverene gospodarice, iji se ukusi, uz pretnju
smrti, moraju otkriti, njeno raspoloenje ispitati i njeni kaprisi
predosetiti.
Prema tome bi situacija industrije tampe bila delikatna
i egzistencija nekog urnala, koliko god bio vaan, pretstav- Ijala bi
problem koji treba stalno reavati, ak i onda kada bi mu bila ostavljena
sloboda da manevrie, sledei svoje osobene poglede ili pomou vlastitih
sredstava kroz ekonomske elemente bez ije pomoi ne moe da bude.
Tako bi i u toj industriji bilo isto stanje kao i drugima, gde smisao
za poslove, egzaktno proraunavanje trinih sta-

59
uja, spretnost kupovanja i prodavanja ine elemente uspeha. Ali ipak
nije sasvim isti sluaj u industriji tampe, u kojoj su, barem od rata
ovamo, svi elementi fiksirani: cena papira, tarife tamparske (u pogledu
slagarskog rada), transport, oglasi, pa ak i ta tampina specijalna prva
materija: informacija. Zaista, ti razni elementi, potrebni za ivot tampe,
nalaze se danas u rukama organizacija koje njima raspolau
monopolski
Dalje, vrlo interesantne izvode toga g. Delaisi citirau u poglavlju o
Kapitalizmu i urnalistici, gde e se konkretnim primerima pokazati
kako urnali s velikim nakladama, dakle velika informativna tampa,
ulaze skoro svi u krupni kapital i s njim se organski srastaju.
Stephen Valot, generalni sekretar Internacionalne federacije
urnalista u Parizu, u svojem predavanju Savremeni razvitak
urnalizma (tampanom u napred spomenutoj zbirci) kae takoe:
Misao koja je tampana u urnalu vrlo malo znai za industrijalca
koji pravi taj urnal, jer on ne prodaje nju nego oglase urnalove. Stoga
on tu misao ceni toliko koliko je vredna kao nosilica oglasa, i on nema
za nju milosti kad bude smatrao da mu moe enirati prodaju oglasa,
bez kojih on ne bi mogao, pa makar prodavao milione primeraka svojeg
urnala, plaati ni trgovca papira, ni radnike, ni svoje redaktore.
Pre nekoliko godina jo bih su direktori urnala skoro po nudi i
sami umalisti; danas, oni su skoro nuno neurna- listi. Nekoliko
iznimaka koje jo postoje pretstavljaju ostatak na propast osuenog
stanja. Direktori dananjeg urnala jesu
i bie sve vie, neizbeno, poslovni ljudi! Veina njih nije nikada
napisala nijednog retka u kojem urnalu. Oni se za to ne brinu. To im
nije posao. Njihov rad zauzimaju brige za ceno papira, transportne
tarife, slagarske nadnice, oglasne ugovore, a od redakcije trae samo to
da im ne kompromituje steenu nakladu, na kojoj se zasnivaju oglasni
ugovori. I kad se ukae potreba neke tednje, onda e prva rtva biti
redakciski lanci, a nipoto oglasi.
Da li e se ikada vratiti vreme kada je lanak redakciski bio
glavna stvar u urnalu? ovek je u iskuenju da sa sigurnou odgovori
da to vreme neemo vie nikada vieti, sve dotle dok cena papiru i
tamparskoj tarifi bude ono to jest, svet dotle dok konkurencija bude
nametala urnalima teke izdatke-

60
za to bolju kliau, za naroito rapinu tirau, za obilno opskrbljivanje kioska i epozitara, te dok usled toga bude postojala
bujonaa (neprodani brojevi), dakle sve dotle dok pravljenje urnala
bude zahtevalo kapital od koje desetine mi- liona. Nema koristi od toga
to moemo pomisliti da bi se ta gomila zlata mogla sakupiti u ast
nekih novih doktrina ili kampanja, odreenih da brane, kako je rekao
Saint-Simon, naj- mnogobrojniju a najmanje privilegovanu klasu: jer, da
se nae toliko novaca, treba se obratiti onima koji ga imaju, a to su
obino konzervativni, ak reakcionarni ljudi. D a k l e e s e m o i
raati
i
iveti
samo
oni
urnali
koji
e
braniti interese novca.
G. Stephen Valot, poto je to tako zaista lepo i tano izveo, kae da
tako misliti ipak ne znai sasvim tano misliti, jer, pre svega, ima vrlo
bogatih ljudi sa plemenitim i odvanim idejama koji katkada rtvuju
dobar deo svojeg imetka u obranu tih ideja, a zatim, jer se dogaa da i
urnal levice dobro marira, odbacuje remuneraciju svojem kapitalu
koji, u glavnome, drugo i ne trai. Uz tu prvu rezervaciju g. Valot-a ne
treba nita drugo rei nego to da u genezi svih velikih privatnih kapitala
odvana plemenitost pretstavlja ba onaj faktor koji bi tu genezu u klici
unitio. A za drugo, kada i levici njen urnal pone odbacivati profit,
kad se dakle i ona osladi na slasti koje prua kapital, moe se sa
najveom sigurnou rei da ta levica nije vie ni levica ni desnica. (Vidi
potanje o tom pitanju u poglavlju urnalizam protiv socijalistikog
drutvenog poretka), Ali, kae g. Valot, htejui poto-poto da nae neku
slobodu urnalistike od novca, oglasi su namenjeni, u svojoj celosti,
svima socijalnim klasama, ljudima svih postojeih javnih miljenja, te bi
ne uzeti u obzir jedno od tih miljenja znailo rtvovati jedan deo
klijentele, koju oglasi mogu da dostignu
i namame. Domiljati e direktor stoga, u elji da pokrije celo mogue
polje svojih oglasa, imati urnale za sve doktrine, za sve ideje, ili e on
sam sluiti svima doktrinama, barem onim koje mu mogu pribaviti
neku klijentelu. Na to se moe rei, prvo, da s tim nije ni jota dokazana
za neku slobodu urnala od novca; a u koliko g. Valot misli da u tome
lei neka garancija da u urnalima dolazi do istinita izraza slobodno
javno miljenje, to imam da uputim itaoce na skoro sva poglavlja ove
knjige, jer u svakome ima poneki dokaz da ba to besprin-

61
cipijelno, novcem uslovljeno meanje doktrina i ideja sa svima
moguim materijalnim potrebama, ivinskim i ljudskim, unitava i
samu mogunost stvaranja a nekmoli fiksiranja ikakva slobodna javnog
miljenja.
Na poslednju nadu g. Valot-a, da e naime neki novi tehniki izum
toliko pojeftiniti izdavanje urnala da e se kapital u njima
dezinteresovati, pa se oni tako reiti robovanja kapitalu, moe se rei
da e kapital u tom sluaju kupiti one vlasti od kojih bi zavisila dozvola
izdavanja urnala, kao to je i dosada kupovao ili silom novca obarao
sve ono to je tu i tamo bivalo na putu njegovim poslovnim interesima.
Ali ni onda kad privatni kapital ne bi mogao nita da uini
urnalizmu, kad bi on dakle, kao u Rusiji, u tom pogledu bio potpuno
slobodan, nee urnalizam izgubiti nijednu od svojih pogubnih
karakteristika koje pokazuje u kapitalistikom ekonomskom poretku,
sve dotle dok nad novinama ne zavladaju isti moral i isti duh, sve
dotle dok bude u r n a l a u o p t e . (I o tome vidi potanje u
poglavlju urnalizam protiv socijalistikog drutvenog poretka.)
Ta izlaganja francuskih prvorazrednih urnalista lepo potvruje i
jedan nemaki urnalista, g. Erich Feldhans, u svojoj knjiici Das
deutsche Zeitungswesen (tampanoj pre provale hitlerizma, u Reclamovoj biblioteci):
Poput lavine je rasla kroz ovih malo decenija gomila in- serata. Iz
prigodne reklame izrasla je reklama nunosti, kao pogonska snaga u
trgovakom saobraaju. Danas, slobodno se moe rei, nema nijednog
svetskog trgovakog artikla koji nije, makar u kojem stadiju svojeg
razvijanja, ako ne posle samog usavravanja, bio predmetom oglasnog
dela, neki u strunim asopisima a neki u stupcima novina.
Ti su oglasi brzo izrasli u cele novinske stranice, zatim u vie
stranica, i konac toga pokreta, da se to veim oglasima skree panja
na se, ne moe se jo sagledati, iako su mu granice povuene. Te lee u
ceni novinskih oglasa, koja se u po- slednjim godinama esto dizala,
zbog viih plaa nametenika a i zbog rasta naklade.
Za sve oglase svakako vredi ovo: oni donose svojim novinama
znatan deo njihovih prihoda. Prihode od inserata moe se s pravom
oznaiti kao kimu svakog novinskog preduzea.

62
Ne italac nego inserenat ima interesa u veem broju naklade. On
onda rado daje vee i ee oglase, i plaa ih po vioj tarifi,
tako da
se zatvara krug: izdava napravi svoj
list takvim da dobiva mnoge itaoce; velik broj naklade donosi mu
mnoge oglase; usled toga dobitka moe da misli na dalje izgraivanje
preduzea.
Uprkos svima nunim zakljucima o novanoj uslovljenosti celog
teksta umalova jo se kod mnogih odrava uvere- nje da je urnalima
vaniji njihov redakciski deo nego administrativni. To je psiholoki
objanjivo tim to taj deo javlja i pie o stvarima koje imaju realnog
interesa za najire slojeve narodne, dok inserat interesuje obino
pojedince ili manje grupe. italac urnalov prenosi svoje psihiko stanje
i na izdavaa urnalova, pa zakljuuje krivo da i za izdavaa ima redakciski tekst veeg realnog interesa nego inserati. Meutim, da su
idejne stvari ako pretpostavimo da se takve nalaze u redakciskom
tekstu zaista toliko vane urnalima koliko bi, kao i d e j n e , morale
biti, ne bi mogle biti uopte stavljene u takvo drutvo, jer u njemu
nuno propadaju. Ko ih tu stavlja, taj pokazuje da ne pozna uopte
njihove prave vrednosti, ili da ima zlu volju. Veinom je prvo sluaj. U
poetku urnalizma idejni sadraj njegova teksta bio je dosta jak, ali, s
vremenom, kako sve vie napreduje umalizovanost italaca, otpada
istom merom i neophodnost idejnog teksta. Sve ire mesto zauzima
senzacionalna materijalnost: kriminal, seksus, nogomet, film. Sve vie
prekidaju oglasi tekst redakciskog dela, a esto puta ga tako prekidaju
da od pojedinih lanaka ostaju samo iskidani komadi desno i levo, gore
i dole.Samo u tom prekidanju ima jedno pravilo: N i k a d a s e n e
deava da lanci od svoje strane prekidaju
o g l a s e . U nastupu tobonje iskrenosti, a u stvari vie u svesnosti
svoje moi, kazao je jo August Zang, najznaajniji beki urnalista iz
vremena posle godine 1848., da je njegov ideal novina list koji ne bi
imao nijednog neplaenog retka. On tim nije oznaio nikakav ideal
jer takva elja znai ve po sebi ubistvo svakog ideala -, ali je obeleio
nuni istoriski razvitak urnalistike.
Kad trgovac daje oglas u novine, on iskoriuje, kako sam rekao,
redakciski tekst. To znai da novine ne mogu biti drugog miljenja o
njegovu artiklu osim onoga koje on objavljuje.

63
pa ma kakve god fantastine superlative on priao. U Beu je to bilo ve
i predmetom sudskog procesa (Juristische Blatter, godite 59, br. 21),
kad je jedan urnal doneo u svojem redakciskom tekstu lou ocenu
knjige za koju je primio da donese oglas. Trgovac, naime, nije hteo zbog
te ocene da plati oglas, novine su tuile, a sud je reio u posljednjoj instanciji da je postupak tih novina nedoputen po uzusima potene
trgovine; da nemaju prava na naplatu oglasa, jer su se primanjem
njegovim obavezale da nee nita uiniti protiv njegove svrhe.
U urnalima nema otre granice izmeu vidljivo plaenih stvari i
ostalih lanaka, u tom smislu da bi se za taj sav ostali tekst koji nije
vidljivo plaen moglo rei da je vidljivo neplaen. Takvo razlikovanje bi
kodilo profitu, jer bi otpao prihod od lanaka koji imaju punu formu
redakciskog teksta, ali na kojima se ipak vidi, po njihovu sadraju, da
su plaeni. Takvi lanci se najmasnije plaaju, jer oni i najvie
profitiraju od izgleda neplaenosti redakciskog teksta. Kako tu, po prirodi stvari, ima i vetijih i potrebnijih sakrivanja, to se ne moe ni za
kakav lanak sa sigurnou rei da nema nikakvu neposrednu
novanu pozadinu. Posrednu imaju i tako svi, kako je ve izloeno. Kad
bi se moglo zaviriti u sve tajne izmeu kupaca i prodavalaca
urnalistike rei i prostora, vrlo je verovatno da bi se otkrili porazni
odnosi. Da ta slutnja nije nimalo preterana, vidi se i po onim estim
lancima po urnalima koji, iako formalno redakciski, nose bezbrino
oit ig plaenosti. Njihove rei, stil i obrada uzeti su iz reakciskih
elemenata. Tako je, na primer, Politika kroz godine svoju malu
rubriicu Vesti iz arije prodavala nekoj firmi mineralne vode. Tako i
Pravda kroz godine u svojoj rubrici Beogradski ivot ne donosi nita
drugo o beogradskom ivotu osim reklama i reklamnih notica za
restorane, barove, kafane, ansinge i slino. Tako Jutarnji List (u br.
od 1. X. 1933.) donosi lanak Senzacionalan pronalazak na polju
kemikog ienja, u kojem se govori o triumfalnom pohodu jednog
trgovakog artikla koji e kroz kratko vrijeme biti poznat svakom
djetetu. Ili, na primer, Novosti (u br. od 24. IX. 1933) donose
redakciski lanak Jesenske brige, u kojem se najpre opisuje briga
zbog pribliavanja zime, ah koji nam odmah razvedrava elo tim to
nam kae da se i trgovci brinu za

64
nas. Pa onda zalazi redom: cipele, krzna, krema protiv vetra i studeni,
sredstva za ienje tednjaka itd. Kod svakog pojedinog artikla daje se
ime i prezime trgovca sa 510 redaka pohvale.
Za novac se mogu u urnalistici tampati najnakaznije tvrdnje.
Politika je, na primer, donela u broju od 16. XI.
1933. na celoj strani izlaganja jednog reklamnog biro-a o reklami,
meu kojima se nalaze i ova hulenja:
Svi mi reklamiemo i neto prodajemo. Samo svako na svoj nain. Neko
vetije, a neko loije, pa prema tome i ima uspeha u ivotu, ta znai zapravo
biti vet?: Dobar reklamer. I sami intelektualci, inovnici, svi oni prodaju. I
crkva reklamie kada zvoni. Ili arhitekte. Arhitekte tvrde da oni ne prave
nikakovu propagandu. Ali zaraivati moraju. Dakle lanovi su kakvih
drutava, pa se tako populariu. Hi lekari. Njima je zabranjeno da reklamiu. Zato kupuju luksuzne limuzine, i tako stiu sebi prijatelje Ako ne tako,
ono na drugi nain. Onaj ovek koji tvrdi da nlva ne
reklamie nije u pravu.------------Danas nije reklama to je nekad bila:
la i blef. Danas se reklama osniva na istini, psihologiji, pouavanju, nauci.
Nikada ne poinjite sa Vaim imenom. Ono moe da se dopada
eventualno Vaoj gospoi, ali muteriji nikako. Muterija hoe da zna kakve
e koristi imati od Vae robe, ako je kupi. Dobar oglas i prospekt mora da ima
u sebi neto novo, neto neobino i senzacije. Ako Vi reknete: maka je
skoila na klavir, to nije nita novo. Da je klavir skoio na maku, to bi bUa
senzacija. Oglasi su Vai zamenici, oni su Vae vizit-karte. Svakako je bolje da
ostavite lep utisak nego svakoanji, ili jo gore nehatnoga oveka. Tako se
odlikuju dananji oglasi svojom Istinom, psihologijom, pouavanjem 1
naukom.

Posle toga ko bi rekao da urnal ne reklamie svoju robu naunim

i politikim lancima, taj se vara, jer zaraivati se mora. Kad urnal
puta da se kroz njegova usta kae i za crkvu da reklamira svojim
zvonima kao i trgovac svojim oglasima, sigurno se nee postideti da
kae sam za sebe da se reklamie celim redakciskim tekstom kao
trgovac svojim oglasima.
ta pod takvim okolnostima postaju, najzad, i ti redakciski lanci,
karakterizovano je simboliki ovom injenicom: U Parizu god. 1929.
postoji preduzee La Reclame par Iobjet, koje fabrikuje, p r e m a
p r o s p e k t u , ne samo sve vrste reklamnih' notica nego i lanke
redakciskog teksta o sednicama komore, sudskoj kronici, sportu, a po
ceni od 2 franka po lanku. Nije dakle sama novinska informacija
postala Massenar- tikel, kojim monopolski trguju razne agencije, nego
to postaje i redakciski lanak.

65
U utrci za to veom prodajom urnali se laaju i nevero- vatnih
sredstava. Raspisuju lutrije sa nagradama novanim. Tako se, na
primer, stavlja u jedan primerak neki naroiti znak koji nema nijedan
drugi primerak, i ko ga sluajno kupi, taj je sreni dobitnik. Politika
je pre desetak godina (broj 5686), kad je delila takve nagrade od 5.000
dinara, donela dopis u kurzivu tampan, gdje se o njenu konkursu
ovako pria:
Politika je u porodinom, krugu dobila naroitu novu uloga Ona je,
na primer, kod dece zamenila uiogu bonbona i eerlama Jer 1 maliani ve
znaju o emu se radi. Tako ete uti kako tata kae svojim pUiima:
Deco, ako budete dobri, dobiete svaki po jednu Politiku.
A deica postaju dobra kao aneli i kad tata izvri obeanje
i donese novina, nastaje grozniavo traenje i uporeivanje sa malim
kaiprstima, sve dok ne treba ii spavati.
A ena moete uti kako ozbiljno opominje mua:
Sluaj, ne mora ti ba svako ves ii na tvoj pricer i evapie.
Zrtvuj se malo, pa bolje kupi za te novce Politike. Tako bar znamo ta
radimo. Ko ne reskira, nee ni dobiti.
A mu ako koji put malo prekardai, pa tamo oko zore stigne kui,
jedini nain da enu umiri i izbegne one obligatne papue,
to je gomila Politike, to kasniji dolazak kui, tim vea gomila Politike, i
stvar onda lepo legne.
Tako se, eto, gosp. urednis, kod nas, a bez sumnje i drugde, radi i
nestrpljivo eka ko e biti taj sreko da se obogati od tamparske greke.

Tako, eto, gomile Politike nisu namenjene itanju, nego da igraju

ulogu bonbona, pricera, papua, ime je zavrena njihova misija.
Stoga ni onom drugom delu Politike, itanome, ne moe biti druga
g l a v n a svrha, nego ista ta: da bude prodan. Te su se lutrije
uostalom po ugledu na stranu veliku tampu, kod nas javljale
periodiki, valjda onda kad bi poputala naklada, ili se konkurencija
previe dizala.
*
Zapravo je nemoralan in svaka javnosti upuena re koja nije
strogo ispitana principima morala i duha, bez razlike da li se odnosi,
na primer, na preporuku kakvog popularnog izdanja Svetog pisma ili
na traenje seksualnog partnera. A za koliko je onda nemorainija tek
ona javna re koja ne samo da nije ispitana principima morala i duha
nego je, protivno tome, podvrgnuta diktatu novca kao svojem
vrhovnom gospodaru!
Stoga je tekst urnalov u celosti nemoralan.

66
ta to znai u problemu: kako da oveanstvo postane moralno,
moe se spoznati po tome to je urnalistika akt zajednice ljudske koji
je moniji nego svi njeni drugi akti skupa.

Jedna od najvanijih konkretnih posledica povezanosti urnala sa

novcem jest u e n a . im duhovno stvaranje moe biti naruivano i
kupovano novcem, dakle im se prostituie, onda do uene nema vie
nego korak daleko. Na kakve sve mogue naine urnal ucenjuje, o
tome se moe samo nasluivati, jer to njegovo delovanje ne trpi, razume
se, nikakve javnosti.
Uena se srasla sa urnalistikom ve u dobu njena detinj- stva.
Tako je to, na primer u Francuskoj pre sto godina, po Bal- zac-u,
izgledalo ovako:
antaa (urnalistika uena) je izum engleske tampe, odskora
importiran u Francusku. anteri (ucenjivai) su tako narneteni kod
urnala da mogu raspolagati urnalskim tekstom. Oni iznalaze oveka
koji iz nekih razloga nee da bude predmet panje. Mnogi ljudi imaju na
svojoj savesti raznih gre- hova, malih i velikih. Ima mnogo sumnjivih
imetaka u Parizu, steenih na nain manje ili vie legalan, esto uz
kriminalne manevre koji bi za urnalistiku znaili dragocene anegdote,
kao na primer afera . . z a t i m afera . . . , te afera ... itd. Ucenjiva
nabavi sebi kakav kompromitirajui predmet, okumenat, pa onda trai
sastanak sa bogatim ovekom. I ako ovaj ne dadne novaca, anter mu
pokae otisak lanka gotova za tampu, kojim se otkrivaju njegove
tajne. Bogata se zastrai i finansira. Tako je udarac izveden. Ili imate,
na primer, neko opasno pre- duzee koje moe da propadne ako ga se
napadne sa nekoliko lanaka: detaira Vam se jedan anter koji
predlae otkup lanaka. Ima i ministara kojima se alju anteri, koji
stipuliraju sa njima da urnal slobodno napada njihova politika djela,
ali da tedi njihovu linost, ili koji dopuste da mu se napada i linost,
ali da se tedi njegova metresa.--------------------------antaa koja se
odnosi na privatni ivot, to je ono ega se bogati Englezi najvie boje.
Ona pretstavlja dobar deo tajnih prihoda engleske tampe, neizznemo
vie pokvarene nego to je naa. Mi smo tu jo deca.
Krivo bi se inilo dananjoj urnalistici kad bi se reklo da dobar
deo njenih prihoda dolazi iz takvih uena. Veinom su drukije naravi
oni bezbrojni pritisci koje ona vri na svet i iz

67
kojih tee zlato u njene depove. Celi svet je njihov objekat, i ne bi se
mogli obuhvatiti nikakvim sankcijama ti pritisci, jer su im oblici
bezbrojni. Otstraniti se mogu samo tako da se postojanje novina uopte
regulie istim moralnim i duhovnim principima.
Balzac:
Kad kralj naini neto dobro, onda e urnal, ako je protivnik
kraljev, rei da je to dobro uinio ministar, i obrnuto. Kad urnal
izmilja kakvu mfamnu klevetu, onda kae da su mu je drugi kazali.
Kad ga se povue pred sud, on se tui to mu se nije pre toga traila
ispravka; ali ako mu je traite, o- bie je smejui se, i obeleie svoj
greh kao bagatelu. Kad rtva dobije parnicu, on e je izvrgnuti ruglu.
Kad je kanjen i kad ima da plati veliku globu, on e tuioca obeleiti
kao neprijatelja slobotina, naroda i svetla. Njegovi vlastiti zloini, to su
bagatele, ali njegovi napadai, to su grdobe! A on moe, za izvesno
vreme, uiniti da itaoci i veruju to on kae. Zatim, nita to se njemu
ne svia ne moe biti patriotski, i on e uvek imati pravo. Sluie se
religijom protiv religije, ustavom protiv kralja, pravie ruglo od vlade
ako ga bude sekirala, hvalie je kad bude sluila strastima gomila. Da
bi dobio to vie italaca, izmiljae najuzbudljivije prie, inie parade
kao Bobeche. Pre bi svojeg oca dao ispei za potrebe svojih ala i
izrugivanja, nego to bi se odrekao toga da bude interesantan i amizantan.
5)
Primeri ekstremne
moralne nakaznosti
urnalizma
Kad bi danas bilo drugog civilizovanog sveta osim urnalizovanog, ne bi se zaista u njemu mogla ni zamiljati ona mnoga
shvatanja o moralu koja su postala javna i opta usled delovanja
urnalizma, a koja znae nakaznu posuvraenost moralnih principa.
U primerima ekstremne moralne nakaznosti, koje u sada navesti,
pretstavljena je, razume se, nakaznost naih dana. Pre kratkog
vremena nije ona bila tolika, a posle malo vremena e bivati gora, jer
sve vie raste mera urnalizovanosti sveta. Osim toga imam da
napomenem da je to ona ekstremnost na koju

68
sam naiao itajui mali broj naih jugoslavenskih urnala, a uveren
sam da ih je bilo mnogo grih, na koje su itaoci ove knjige nailazili.
Da navedem sada najpre dva primera uraalistikog na- kaznog
s h v a t a n j a o moralu, a zatim u dati neke primere za moralno
nakazne i n e .
U Beogradu izlaze sada (1933/34.) Male novine, koje dodue
nisu u pravom smislu urnal, ali koje najbeiodanije pokazuju jednu
tipinu urnalistiku osobinu: da se istovremeno dok im je do morala
stalo kao do lanjskog snega s njim na veliko reklamie. Te su novine
javno igosale korupcionae kod nas u vremenu kada su se drugi
urnali uglavnom bili ve proli toga. Ali one su, kako same kau,
slepo verovale prijateljima i donosile sve to bi od njih ule, bez ikakva
ispitivanja. Tako im se morao deavati maler da su esto pogaale
pokraj istine, te da su se napadnuti energino branili upotrebljavajui i
sudske remeure. Onda su se one ovako izvlaile (to nije bilo samo
jedaraput):
Izjava naeg urednika
Ja sam u raznim napisima objavljenim u mom listu Mnie Novine
naaeo g. dru (ime i prezime) teke uvrede i klevete. Ja sam potpuno svestan
svoje odgovornosti za to, to sam javno napio dra na osnovu
neproverenih obavetenja, koja su mi dostavljana od izvesitih lica, ali nalazim
da vea odgovornost pada oa one koji su me zionamemo i iz sumnjivih
pobuda doveli u zabludu, uveravajui me da su njihove dostave istinite i da
za to imaju dokaza, koje e mi u sluaju potrebe staviti na raspoloenje. Kada
me je g. dr.-----------tuio za nanetih mu preko 50 uvreda i kleveta,
niko od dostavljaa nije mi stavio na raspoloenje nijedan dokaz koji bi pred
stidom mogao u potrebit! u svoju odbranu, pa slestveno nisam u stanju da
ni na jednu tubu g. dra - odgovorim, lako sam javno apelovao u
svome listu da mi se prue dokazi. itd. (Molio je za oprotaj i dobio ga.)
(Male Novine od 29. X. 1933.>

Tako eto urnalista priznaje da moe pustiti preko -50 napada u

svojem listu bez ijednog dokaza na oveka o kojem cista ne zna i kojeg
uopte ne pozna. I sebe dri potenijim nego svoje dostavljae. Kao da
nema ni pojma o tome da prava teta, nastaje za oklevetanoga tek onda
kad kleveta dobije toliki publicitet, dok je skoro i nema kad ne izlazi iz
kruga etiri oka dostavljaa i primaoca. Urednik je uo te klevete
usmeno od lica sa kojih je mogao da ita sve drugo pre nego istinitost,
dok itaoci njegovi itaju tampanu re, crno po belu, dakle u to se
ne sumnja. Stoga je njegova moralna odgovornost i

69
krivica vea ne samo toliko puta koliko ima italaca, nego povrh toga
jo i za onoliku meru za koliko se vie veru je tampanoj rei nego
usmenoj. Ali on, eto, nalazi da vea odgovornost pada na njegove
dostavljae! Sa sebe je uopte sasvim skida!
Pogledajmo sada na jednog sasvim velikog umalistu, koji je bio
ogromnog formata po opsegu svojeg delovanja. Kod njega emo se
sresti sa jednim drugim urnalistikim fenomenom: da ono to drugim
ljudima sigurno donosi teku osudu javnosti, zbog ega ih i urnali
tretiraju kao bandite i varalice, da to moe dobiti u istoj javnosti
(naravno, urnalizovanoj, jer druge nema) i aureolu nekog junatva
ako su poinitelji iz sfere urnalistike. To se vidi tako lepo po primeru
Horacija Bottom- ley-a, o kojem je Jutarnji List u broju od 11. VI.
1933 doneo vei lanak, iz kojeg se citira sledee:
U jednoj je londonskoj bolnici umro ovtli dana ovjek, koji je, prema
pisanju engleske tampe, mogao postati diktator VeUke Britanije, tolika je
bila njegova popularnost prije, za i odmah po slije svjetskog rata.
Taj je ovjek bio Horatio Bottomley, najgenijalniji engleski novinar
posljednjih desetljea, nenadkriljivi demagog, sjajni bon- fivant, vlasnik
najboljih trkakih konja, najslavniji privatni pravnik, dva puta miliju nar u
funtama, veUki finansijer.-----------------------------------------------
ivot Horacija Bottomley-a je pravi roman
U 25. godini ravnatelj jednog londonskog novinskog poduzea etiri
godine kasnije osnovao vlastito novinsko i nakladno poduzee ; koje je
amalgamiralo etiri postojea nakladna poduzea.
On je znao stei povjerenje ne samo irokih narodnih slojeva, nego i
dioniara svojih poduzea koja su propadala jedan za dragim. On je samo u
jednoj godini osnovao 20 razliitih drutava u Londonu. Drutva su
padala pod steaj, dolazila u potekoe, ali Hotratio Bottomley nije nikada
izgubio vjeru u samog sefoe,
aiti je iroka javnost posumnjala u namjere svog idola.-----------------Opet je glavni uzrok silno rasipan ivot.--------------------3ottomley je opet izveden pred sud. Jo jednom ga je spasila njegova
sugestivna rjeitost. Porota ga je rijeila, a masa je via nego ikada vjerovala
u svog idola, premda je on bio nesumnjivo Izvrio kanjive manipulacije sa
novcem dioniara. U meuvremenu je pokrenuo sa jednim drugom
Financial Times, ugledni londonski
Jlnand jalni list, koji danas izlazi.-------------Tek pokretanjem John Bull-a Postaje H. B. u punom smislu rijei
najpopularniji puki pisac i novinar u Engleskoj.---------------------------Tiskao se u mili jonskoj nakladi. Svijet je gutao lanke H. B., koji je aastupao
kao zatitnik slabih i izrabljivanih.
Bottomley je najotrije napadao pojedine veHke tvrtke, podu aea,
trgovine. Slijedio je itav niz tuba. Rasprave su donosile sve veu
popularnost, premda je ne jednom bilo izneeno, da je napadao samo zato,
da bi kasnije u formi oglasa ucjenjivao.
im bi ucjena uspjela, prestajali su napadaji. To je iznio protiv njega jedan
od zastupnika protivne stranke na raspravi g. 1911, ali izdava John 3a-a
nije traio zadovoljtinu.

70
Meutim, ne samo da mu ove rasprave nisu materijalno te- tovale, niti
ubile presti u irokim slojevima, ve su ga naprotiv sve vie popularizovale
pa je kandidirao kao liberalni kandidat i bio izabran za zastupnika. Zadrao
je mandat sve do 1912, kad je ponovno bankrotirao, pa je morao podnijeti
ostavku. Njegova popularnost nije meutim bila oslabila. Bio je jo uvijek idol
irokih slojeva; koji su u njemu gledali borca za njihova prava. To se oito
ustanovilo 1914., prilikom navjetaja svjetskog rata.
Njegove su zasluge za novaenje i odravanje borbenog duha u
narodnim slojevima bile tako ocijenjene od visokih dravnih vla- sti, da je
pozvan od glavnog generaltaba da doe na francusko ratite i pregleda
stanje eta na fronti. Horatio Bottomley se odazvao. Rezultat je bio niz
oduevljenih lanaka o poloaju britanskih eta na fronti i optimizma u
konanu pobjedu. Uloga je Horacija Bottomley-a u vrijeme rata od mnogih
napadana kao nemoralna, jer je utvreno, da je on za svaku skuptinu, na
kojoj je govorio, dobio od 200 do 250 funti. On je meutim u svom govoru
tvrdio, da svoju patriotsku akciju vri besplatno.
Poslije rata ponovno izabran za poslanika. Popularnost mu je bila
tolika da je mogao postati diktator Ali on je osno vao dioniarsko
drutvo za izdavanje Bonova pobjede. Upis je bio goiem jedina garancija je
bio Horatio Bottomley.
Ali taj mu je uspjeh morao doskora slomiti iju. Protiv Bot- tlomley-a je
poeo otru kampanju novinar Reuben Bigland. On ga je napadao kao
najveeg varalicu kojeg je Engleska ikada imala.
----- Napokon je bio prisiljen da tui Biglana. Na sudu meutim
nije mogao pobiti njegove optube.-----Sud ga je osudio na sedam godina
teke tamnice.---------------------------Tako je ivotario zadaje dvije tri godine od 2 i pol funti ster ilna tjedno,
koje mu je prualo ministarstvo za nezaposlene
Tako je umro ovjek koji je p o s l i j e C r o m w e l l a s t e k a o
najveu
popularnost
u
Engleskoj,
te
je
ecen i j a m a s j a o n a p u b l i c i s t i k o m i fi n a n c i j a I n o m
obzorju Londona,

Da je taj ovek mogao ostajati stalno idol masa, da je bio

genijalan, veliki finansijer, da je posle Cromvella stekao najveu
popularnost u Engleskoj, da je sjao decenijama na publicistikom i
finansiskom obzorju Londona, a da mu se istovremeno, kad se to o
njemu tvrdi, mogu iznositi i njegovi kriminalni ini ucenjivaa i varalice,
to je svedoanstvo moralne po- mraenosti ne samo tih novinara koji to
sastavljaju nego i te publike koja to prima ne doivljavajui nikakve
korekture svojeg podanikog dranja prema urnalistici. Za one koji
sumnjaju u mogunost injenike istinitosti gornjih navoda o Bottomley-u i engleskoj urnalizovanoj publici, mogu citirati sledee rei
engleskog parlamentarca Danvers-a, koji je iveo pre 200 godina i te
rei izrekao u parlamentu engleskom godine 1738. (po Buckle-u:
Istorija engleske civilizacije): Ja mislim da na

71
rodom Velike Britanije vlada jedna sila o kojoj kao o vrhovnom
autoritetu nije dosada bilo govora ni u kojoj zemlji i ni u koje doba. Ta
volja nije apsolutna volja kneeva, niti parlament, ona nije ni vojnika
ni crkvena, ni sila enske suknje. Nego je to sila tampe. Smetlje kojim
se pune nae novine prima se s veim potovanjem nego zakoni
parlamenta, i miljenje jednog od tih prljavaca ima vie moi nego
naela najboljeg engleskog parlamentarca.
Ako pomislimo da urnalizam samo na ruenju moralnog i
duhovnog ivota zasniva svoju mo, te ako pomislimo kolika je njegova
mo danas, onda emo moi i da zamislimo kako su ogromne gomile
moralnih prljavtina koje je urnalistika na- slagala kako kod Engleza
tako i kod svih drugih civilizovanih naroda.
Za primere urnalistikih ina, ekstremno nakaznih u moralnom
pogledu naveu tipine svakidanje urnalske stvari. U ovu kategoriju
primera, uostalom, spadaju po toj osobini i mnogi drugi primeri
navedeni u ovoj knjizi na drugim mestima za druge osobine. Ali je bolje
da ostanu tamo gde su, zbog njihovih tamonjih specijalnih uasa.
Proimo malo oglasnim delom, tom kimom urnala. Rekao sam
da urnali primaju novac za preporuivanje trgovakih artikala o
kojima uopte nita ne znaju. Ah to nije sve to je nemoralno pri tom
poslu. urnal je vrlo esto i poslovno nemoralan prema trgovcu od
kojeg prima novac za oglas. Preporuke kojima daje mesta u oglasnom
delu dezavuie on esto u redakciskom delu. I retko se nae firma koja
ih tui zato, a usled toga se jo vie pojaava njihova nebriga za moral.
Tako u Politici od 5. XI. 1933. njen stalni medicinski saradnik pie
lanak Nade obolelih i moralna odgovornost javnosti, u kojem osuuje
javno tretiranje novih medicinskih problema, pa kae:

Treba biti veoma obazriv kada se stradalnicima ukazuje na kotvu

spasenja. Sa puno oseanja o moralnoj odgovornosti mora se razmiljati o
tome, kakve e biti posledice za lino 1 socijalno, ako umesto oekivanog
ozdravljenja nastupi zdravstvena obmana, ekonomsko iscrpljenje i moralni
slom. Iako je kod mnogih organskih bolesti nauka reila pitanje o
uzroku oboljenja, iako se nauka ak s uspehom bori protiv daljega kobnog
dejstva ovog uzroka, ovek stradalnik trai da lei posledicu. U tome esto zanemaruje uzrok. X f a s c i n i r a n t a m p a n o m r e i , p r i b i r a
p o s l e d n j e fi z i k e i e k o n o m s k e s n a g e , da potrai spa-

72
aenje u nekoj novoj, udotvornoj metodi, na koju prava nauka, gleda sasvim
drugim oima. Vraa se obino razoaran ili podravan neto malo snagom
sugestije.

A skoro u svakom broju tih dana donosi Politika oglas

0 svima moguim udotvornim lekovima, kojima se odmah vidi da bi
im bio neprijatan i sam susret sa medicinom. U broju od
12. I. 1934. donosi Politika neku reklamu za autosugestivno ieenje,
u kojoj se kae da se tom metodom mogu izleiti bez lekova, sve bolesti
bez razlike, pa onda mirne due donosi falzifikat koji je poinilo to
preduzee u svojoj reklami: svedoanstvo jednog imenovanog lekara da
se autosugestijom mogu izleiti bez lekara i bez lekova ak i one bolesti
koje je zvanina medicina oglasila kao neizleive. Posle etiri dana do~
nela je zakonski ispravak toga lekara, da mu je tom reklamom
podmetnuta lana izjava. Svoju preporuku leenja autosugestijom svih
bolesti koje se ne mogu leiti lekovima emantuje onda
1 sama Politika od svoje strane tim to opet, kao da nije nita bilo,
donosi stalno oglase za lekove raznih bolesti.
Kakvu moralnu odgovornost moe nositi taj urnal na primer za
ove oglase: u broju od 20. V. 1934. preporuuje ona oajnim enama
kao pomo pri prestanku i poremeaju men- struacije brouru Mir
ene, koja e broura i u najokorelijim i najzastarelijim sluajevima
uiniti da e te oajne ene postati opet vesele i srene. A kakvu
moralnu odgovornost moe nositi taj urnal za oglas neke zagrebake
firme (u istom broju), kojim se slabim mukarcima preporuuje aparat
kojim se kad zataje sva druga sredstva i kad vie nema nikakve nade
dolazi amesta u svakom eljenom trenutku u posed potpune
mukarake snage. U protivnom novac vraa! Hi za oglas kojim se
preporuuje enama sa upalim, nerazvijenim grudima i oslabljenim
nedrima naunu brouru Vaa srea, u kojoj e videti kako e ve
kroz tri nedelje dobiti opet puna i lepa nedra. Garantujemo uspeh u
svakom sluaju. Ili kad s u istu svrhu preporuuje jo i Lait de
Juno, kojim e nakon nekoliko dana mekane, visee i zakrljale grudi
postati opet jedre i pune i tako dalje.
Ne moe redakcija rei da ona od svoje strane ne preporuuje te
oglase, jer oni i protiv njena eventualno drukijeg miljenja imaju njenu
preporuku, im im dadne re u svojoj kui. Ba za to i prima urnal
pare, da se ta trgovaka re uje

73
u njegovoj kui. Uostalom ve tim faktom to redakcija nosi i zakonsku
odgovornost, kako za redakciski tako i za administrativni deo,
sadrana je a priori njena saglasnost sa celim tekstom, koju ne bi
mogla od sebe otkloniti sve kad bi imala i tu samoubilaku nameru da
pred sve sumnjive oglase stavlja svoju izrenu ogradu protiv njihova
sadraja.
Pa ipak se redakcija nee libiti, kad malo vremena proe, da
pokae kritiku aktivnost i prema vlastitim oglasima. Naravno, nee
rei za sebe da ini prekraje krivinog zakonika, ali e tako neto da
kae za konkurentski urnal, za ijedan na list. Na primer u broju od
23. X. 1934. donosi Politika ovu noticu iz publike:
U jednom naem listu proitao sam ovo dana sledei oglas:
Plune tuberkuloze, ireva, rak-rane moete se u najkraem roku
osloboditi sa pronaenim sredstvom koje unitava sve bacile i lijei temeljito.
Ponude na upravu broj . ..
Ne bi zgoreg bilo da nadleni pronau ove genijalne pronalazae;
mnogima bi se bolnima i nevoljnima utedela suza razoaranja.

esto izgleda da uvari zakona vrsto veruju u to da urnalistika

re dolazi s neba, te da je stoga neprikosnovena. Jer katkada stoje kao
fascinirani nepomino pred scenom kada urnali lome njihove zakone.
Tako se u urnalima periodiki ponavljaju ovih godina (1934. i 1935.)
oglasi nekog Propx. Alde- baran Puc-a iz Ljubljane, koji za ciglih 20
dinara otkriva sudbinu Vaeg ivota, te nam kae:
Vi ete biti unapred upozoreni na sreonosna i na fatalna vremena,
ime ete se ouvati od pretea zla i nai put ka uspesima. Ne odugovlaite i
saoptite datum Vaeg roenja, ltd. (Politika od 27. XH. 1934.).

Pored toga Aldebarana Puca iz Ljubljane grasira po naim

urnalima istim oglasima i neki Astro-psihografo Studio, alee,
Dravska banovina, koji na primer u Novostima od 4. VITI. 1935.
ovako mami praznoveme ljude:
itaoci toga lista roeni meu 18591919 umoljavaju se, da
navedu svoje ime i taan datum roenja. ----------------------Bespo grenu
i&snovidnost grafologije i astrologije objasnie Vam:--------------------5. Duinu Vaeg ivota.------------10. Sve ta elite znati o lutrijskim uspjesima.
--------------20 dinara kao nagradu za Vau psihoanalizu i horoskop.

A evo kako je Politika mesec dana pre onog svog oglasa

od Aldebarana Puca opominjala pred takvim oglasima i svoju
administraciju i svoje itaoce, naravno uzalud:

Mrakt.
itao sam kako su nastradali oni to su reavali neke rebuse za
nagradu, pa dati grdne pare, a dobili neke arene sliice.

74
Ali ja sam gore nastradao. Ja sam poslao 50 dinara nekakvome
spasiocu sveta, koji je reklamirao preko novina da zna sve tajne uspeha u
ivotu i daje savete od neocenjive vrednosti za ivot ljudski.
Evo Vam nekoliko takvih mudrosti, koje sam dobio za mojih
milih i dragih pedeset dinara:--------------A najlepi savet od svih jeste sledei lek protiv avola: Uzmi zvuk
makinog hoda, glas od ribe, koren od brega, bradu od ene, izmeaj sve to
lepo i napravi uzicu, pa e od ale svezati avola.
(Politika od 27. XI. 1934.)

Iz beke urnalistike doselila se u nau (zasada samo u

zagrebaku u punoj meri, dok se u beogradskoj primeuju tek prvi
poeci) jedna naroita vrsta malih oglasa koji spadaju u bordelsku
sferu. To su javna traenja seksualnih partnera, uz novanu nagradu ili
bez nje. Tako u svakom nedeljnom broju Jutarnjeg Lista izae itava
gomila takvih oglasa. Na primer u brojevima od 3. i 10. VI. 1934.:

Mlade lijepe gospoice trae dobro situiranu stariju gospodu radi

financijalne pomoi.
Teko pogoena od dugotrajne nesrene ljubavi, gospoica trai utjehu
kod plemenitog i slobodnog gospodina do 30 godina.
Dve gospoe ispod 39 godina, lank, trae dva prijatelja do 40 godina,
koji su ih voljni materijalno potpomagati.
Mladi simpatine vanjtine i pristojnih manira trai stariju damu za
zajedniko putovanje. Ostalo po dogovoru.
Dobro situiran solidan i diskretan gospodin trai gospoicu lijepu,
mladu 1 Jo nepokvarene due. Molim samo potpunu adresu.
Gospodin, 33 godine star, akademski naobraen, momentano u velikoj
neprilici, moli damu za zajam od 35000 Dinara uz potpuno osiguranje i
diskreciju, enidba nije iskljuena.
Stari trgovac iz provincije trai samostalnu mlau Maaricu kao
suputnicu za put u Budimpetu.
Gospoica vesele naravi, besprikome prolosti, u 28. godini eli
upoznati bolje situiranoga gospodina poznanstva radi.
Mladi trgovac trai ue prijateljstvo sa mlaom, inteligentnom
gospojicom, koja voli port, automobil svaki dan na raspolaganju, mjesena
pripomo u novcu Din. 1000.
Zagrepanin srednjih godina trai bolje situiranu damu prijateljstva
radi, koja bi ga bila voljna pomoi.

Kad bi se stavilo pitanje urnalima: ko je nii na socijalnoj lestvici:

lica koja vre blud ili lica koja blud drugih novano eksploatiu? ne
bi ni oni bili u stanju kazati da su socijalno, s obzirom na ljudsko
dostojanstvo, najnii bludnici. Jer i urnali znaju da je javna ocena
eksploatisanja takog posla dola i u krivinim zakonicima do izraaja,
na primer u naem ovako: Ko iz navike ili koristoljublja ide na ruku
vrenju bluda, ka- znie se strogim zatvorom do... ( 280.).

75
A kad biste pitali te iste urnale: Ko vri najveu kulturnu misiju
u svetu? ne bi se ni asa predomiljali da upru prstom sami na sebe.
6)

Ko n o s i m o r a l n u o d g o v o r n o s t z a
urnalizam ?
Razume se, za zajednike akte pada odgovornost na zajednicu
koja ih ini? Ah odgovornosti zajednice se ne nose, ne oseaju i ne
spoznaju kao odgovornosti pojedinaca. Jer je jasno ovo: to je vei broj
uesnika u aktu zajednice, to je javniji taj akt, to ga se ee ini,
ponavlja, tim e tee biti da pojedinac za svoj udeo u tom aktu oseti,
spozna i ponese odgovornost. Kad svi oko nas ine iz dana u dan neku
krivicu, kad je ine javno, slono i kad se uzajamno uveravaju da ne
ine pri tom nita zlo, onda njihov in moe biti udeo u najuasnijem
zloinu, a da pojedinic bude relativno potpuno mirne savesti.
Misao o neodgovornosti pojedinca u kolektivnim zloinima esto je
ve izricana, ali se zakljuak iz te misli za regulisanje javnog ivota tih
masa nikad ne povlai. A taj bi zakljuak bio najpre ovaj princip:Za
svaki svoj in koji ovek ini kao deo mase,
morao bi biti moralno za toliko oprezniji i
budni j i za koliko je vea ta masa, njena
j a v n o s t i n j e n a mo. Inae e sa masom zajedno mirne
savesti initi zla dela.
Ali meu inima zajednice ima i takvih gde je uopte nemogue
objektivno odrediti udeo pojedinca u kolektivnom lo- inu. Na primer
u urnalizmu. urnalizam je, kako je reeno, bez individualnog
subjekta u asu kad pone njegovo moralno- krivino delovanje na
javnost. Jer to delovanje, uglavnom, dolazi tek o d m e a v i n e ina
individualnih koji sami po sebi ne treba da imaju, a obino i nemaju,
nikakve moralne krivice.
urnalistika je in zajednice u kojem uestvuje skoro celo
oveanstvo, a iz kojeg mu dolazi najmonije i najire moralno kvarenje.
Taj je akt toliko opti, toliko irok i toliko svakih anji da bi se teko
naao ovek koji bi se saglasio sa tvrdnjom da on ve tim to kupuje i
ita urnal uestvuje u najveem javnom moralnom zlu koje pamti
oveanstvo. Na putu k tom spo- znanju se, osim toga, mono ispreila
i injenica to u urnalima nalazimo svi i one vesti koje nam zaista
socijalno trebaju.

76
Stoga nema mogunosti da se stane na put
urnalizmu
tim
to
bismo
se
drali
samo
principa
kanjavanja
ve
poinjenog
ina,
nego je to mogue samo tako da se onemogui
uopte
injenje
njegovo.
Nikakve
sankcije,
nego
samo
preventivne
mere
mogu
oveanstvo izbaviti iz bede u kojoj ga dri
u r n a l i s t i k a . Na toj misli se temelji izlaganje drugog dela. ove
knjige.
Kad gladni bednik ukrade komad kruha da se nahrani, mi
nalazimo da je u redu kad ga zgrabi ruka pravde i strpa u zatvor. Neko
poini telesno ubistvo, i svi pljeemo rukama pravdi kad onemogui
ubicu da dalje teti ljudsku zajednicu. Kad ga ne nau, mrtimo se i
grdimo organe pravde. Ali kod pogibije oveanstva u koju ga uvodi
urnalistika i ne miemo se, jer i ne moemo da se maknemo, budui
da je ne vidimo, budui da svi svakog dana ubijamo i bivamo ubijani i
ne slutei ta radimo i ta se od nas radi.
Da dam jedan konkretan, na jugoslavenski primer javne
neosetljivosti prema javnim urnalistikim uasima.
Drugi dan posle umorstva kralja Aleksandra, u broju od 13. X.
1934., Politika, na prvi, najraireniji list, koji je osvojio sve itaoce po
svima naim krajevima, dala je sledee dokaze javne pogibije ljudskog
dostojanstva, kao i nedostajanja najminimalnijeg pijeteta. Meu svojim
reima koje nam na ce~ iim stranicama priaju da narod grne u crkve,
pali vee, klei, metanie, jeca u neizrecivoj boli, ene po ulicama
glasno nariu i pobono se krste: Dobri na Kralju! Politika nije
prezrela par stotina dinara koji su joj plaeni da meu tim recima
donese i saoptenje da je Superradio Orion ve u prodaji uz
najpovoljnije uslove otplaivanja. Na istom mestu gde elom stranicom
opisuje potitenost i izgubljenost Zagreba ima ona jo toliko trgovake
prisebnosti da nam dovikne: uvajte bele pare za crne dane! Perite
rublje ihtovim Jelen-sapunom. A par redaka vie toga je citirana
zakletva Zagrepana da e slediti Kraljeve poslednje rei: uvajte
Jugoslaviju! Kako e narod koji guta Politiku i iz nje se ui, razume ti
gde pogiba ljudsko dostojanstvo, kad ona, na istom mestu gde elom
stranicom javlja o beskrajnom bolu June Srbije, o njenoj tekoj i
besanoj noi, o plau i izbezumljenosti zbog pogibije svojeg

77
Kralja, smatra potrebnim da tome narodu saopti da zubna ordinacija
dentist Nikole Blagojevia, Aleksandra 94, prima celog dana platinske,
srebrene i porcelanske plombe itd. Ili kad, sumirajui za celu zemlju
taj teki doivljaj govori o uasu, oajanju, zaprepatenju cele zemlje,
u kojoj su svi poslovi zastali, ona ima jo toliko poslovne vrstoe duha
da nara na crnoj pozadini kae belim slovima: Chlorodont, Tuba Din
8. i Din 15. I samo se po sebi onda razume da e ona toga dana,
kod takog uskakivanja iz administracije u redakciju, dati neokrnjen
administrativni deo kao i svakog dana, te da e nam i toga dana (po
koliko puta ve!) zavrteti u ui svoju objavu kola ljubavi------Novi
katalog broj 3-------------------Interesatni pariki specijaliteti, parike fotografije i drugi razni predmeti koji
su za svaki brani par od preke potrebe!
Jutarnji List je tih dana bio jo gri. I glasniji nego to je bio
vapaj naroda za Kraljem morao je biti vapaj protiv takog doivljaja
kakav je bio broj Jutarnjeg Lista od 18. X.
1934. U vrhovima njegovih 20 strana bilo je sve ovako pome- ano:
Na 1. str. 4-stupano (preko cele stranice): Beograd se oprata od
Kralja Muenika Na 2. str. 1. stubac: Orion Super-Radio, a 3stupano: Dolaze delegacije iz inozemstva (na pogreb Kraljev). Na 3.
str. 4-stupano: Dolazim da se poklonim u ime francuske avijacije
Kralju Vojniku. Na 4. str. Potresan okumenat marseljske
tragedije. Pod tim naslovom stoji velika slika (preko pola strane)
Kraljeva umiranja. Kralj lei u automobilu i njegove oi kau da mu se
ivot gasi. Pod slikom stoje ove rei: Nekoliko sekunda nakon strasnog
zloina u Marselju. Njegovo Velianstvo Viteki Kralj Aleksan- der I.
Ujedinitelj klonuo je pod ubojnikim mecima. Koje srce pred tom
slikom da ne zadrhti, koje oko da ne zaplae! Na 5. str.: Delegacije
naih krajeva na pogrebu Vitekog Kralja Aleksandra Na 6. str. 1.
stubac: Srijem u tuzi, vostu- pano: Nivea-kola za odgoj tijela i
Nivea-crme itd., i 4. stubac: Dugo selo (alost za Kraljem). Na 7.
str.: Slabi izgledi za flotni sporazum (trostupano) i Botot-pasta za
zube (jednostupano). Na 8. str. slika ministra francuske mornarice
Pietri-a i Savez Francuske i Rusije prijeka potreba. 9. str. pod
skupnim naslovom Zagrebake vijesti: 1- stubac: Ako Vam mokraa
nije u redu Radensku! dvostu-

78
pano: Predsjednik Francuske Republike proputovao kroz Zagreb a 4.
stubac: Nur Blon, specijalni shampoo za blondinke. Na 10. str.: 1.
stubac: Mirim-okolada, dvostu- pano: Naredba komandanta mesta
Zagreba (o zadunicama za Kralja), a 4. stubac reklamna objava revije
Svijet. Na 11. str.: portske vijesti: Prva 3 stupca nogometne
stvari, a 4. stubac: Velika prednost Gabemike kiselice Na 12. str.:
Iz ivota i svijeta: Za koga su ivili i radili Inke. Na
13. str. preko 3 stupca: Jules Verne u dananjici, 4. stubac: Favoritcikorija. Na 14. str. tri stupca Narodna privreda, a 4. stubac: Boli
i pritisak u elucu Franc Jozefova gorka voda Na 15. str.: Iz
jueranjeg HL izdanja: Spomenici Njeg. Vel. Kralju Petru i Nj. V.
Kralju Aleksandru- u Parizu i Apsolutno je sigurno ustanovljeno da se
marseljski atentator zove Vlada Georgijev-Cemozemski. Na 17. str.:
Tko je sve slijepac, zatim Jedan interesantan spor izmeu odvjetnika i
klijenta i 4. stubac: Rogaka mineralna voda. Na 18., 19. i 20. str.
mali oglasi i oglasi meu kojima se nalazi i ovaj:
Sluaj ili sudbina! Traim: kulturnu damu do 25 godina duevno i
fiziki lijepu, poluvisokog rasta sa dobrom garderobom, inae slobodnu.
Pruam: ozbiljno iskreno prijateljstvo, stasit sam, ugodne vanjtine sa dobrim
manirima. Iskljuujem polusvijet, materijalistkinje i anonimne ponude.
Odgovaram: na seriozne ne- anonimne ovom oglasu odgovarajue dopise
uz strogu diskreciju. Umoljavam: cij. pisma na upravu pod br. 82337-t.

Svako je lice, pa i kraljevo, potresno kad se ukazuje smrt na

njemu. Ali, ako igde i ikada, to su u ovom sluaju Jugoslaveni koji jo
umeju da misle trebali javno da razmisle ove misli: Srne li uopte
fotografija umirueg oveka doi u novine, a napose Kraljeva, kod ijeg
je pogreba pri samoj dalekoj pojavi lafeta sa smrtnim ostacima, narod
padao na koljena po blatnim i kinim ulicama i grevito jecao i plakao?
Ta ruka koja je fotografisala Kraljevo umiranje zaista nije zadrhtala,
niti je to oko zaplakalo. Sme li se, zatim, dopustiti da, dok naa ruka
drhti i oko nam plae, itamo dalje suznog oka: Traim poluvisoki rast
sa dobrom garderobom, inae slobodnu. Pruam: dobre manire?
Sme li se m e a t i t o s a o n i m ? Ko e tu tetovati, a ko se
koristiti: Slika Kraljeva umiranja u naoj dui ili Nur Blond shampoo?
Jer jedno mora dati a drugo uzeti u toj povezanosti i pomeanosti. I
onda, zar se nisu svi svedoci narodnog bola morali javno da upitaju:
Smemo li dopustiti da ta slika, stojei u urnalu, pada u blato

79
i smetlje, pada sigurno u zaborav, kao to pada po prirodnoj nunosti
sve to stoji u urnalima? Nur Blond ne treba tititi od tog zaborava, jer
se on sam titi ve tim to stalno od vremena do vremena obnovi
inserat? A zar emo Kraljevo umiranje takoe svake nedelje inserirati!
Uas koji ini urnalizam na svetu zaista je toliki i za njega nose
odgovornost toliki milioni italaca da oni nesrenici kojima je udes
dosudio da prave urnale ne mogu poneti ni jedan sasvim siuni
beznaajni deo odgovornosti za celo zlo urnalizma. Jer oni zaista ne
znaju ta ine. I nai domai urnalisti mogu da kau u svoje
opravdanje:-Pa tako su, na dlaku, radili i rade Francuzi, Englezi, Nemci
i ostali veliki narodi, od kojih smo se mi svemu uili. Celi svet to ini,
celi svet to nalazi u redu, a
*
mi jedini da se od toga zgraamo!
Zaista to oni mogu rei, ali ba uporedo s tom oseanom
nevinou pojedinaca raste moralna krivica cele zajednice!
Jo e mnogi i mnogi uasi urnalizma biti iznoeni u ovoj knjizi. I
to ih budemo vie upoznavali, sve emo vie moralne odgovornosti za
urnalizam morati da skidamo sa onih koji neposredno uestvuju u
pravljenju urnala, a stavljati je skoro svu na lea ne samo celim
nacijama nego zajednici celog civilizovanog oveanstva.

80

ETVRTA GLAVA

urnalizam protiv religije

Re je o religiji kao postulatu istog praktinog uma. Nju je u tom
smislu Kant filozofski utemeljio. Nu i bez Kantove filozofije moe
svakome biti jasno ovo:
ovek tei i treba da tei ako e da se zove umnim biem za
tim da sa drugim ljudima ivi po nekim utvrenim i potovanim
pravilima i zakonima. Isto tako grupe ljudi, drutva, narodi, drave, sa
drugim zajednicama. Na takav legalan uzajamni odnos moraju se ljudi
oseati istinski obvezanim; inae sami sebi i drugima laemo, nismo
dakle ono to kaemo da jesmo. Obaveznost na takve odnose iktovana
je i samim umom: dobro shvaenim interesima svake zajednice.
U svima istoriskim konfesijama koje danas ive u civiii- zovanim
zemljama ima odredaba koje ureuju odnose pojedinca prema drutvu,
kao i odnose prema drugim konfesijama. Te odredbe pokazuju izvesne
varijacije u raznim konfesijama. Stoga, da bi odnosi izmeu raznih
naroda i drava sa raznim konfesijama mogli biti mirni i uopte mogui
u nekom legalnom obliku, nuno je da se odredbe njihovih konfesija
u koliko su one zaista ive i potovane u pogledu ureivanja uzajamnih odnosa ili poklapaju ili barem u glavnim potezima slau. Ili da s
vremenom zavlada jedna konfesija. I zaista u glavnim konfesijama sveta
postoji jedan zajedniki princip za ureivanje tih uzajamnih odnosa, a
to je m o r a l n i z a k o n .
Ne moe se ne eleti konano pristajanje sveta uz onu konfesiju u
kojoj se moralni zakon najistije ogleda i najbolje oivotvara. Ili drugim
recima: da se sve konfesije to vie iste od piimesa koje ne
harmoniraju u celosti sa moralnim zakonom, te tako uzajamno jedna
drugoj sve vie pribliuju. U svima njima mora, dakle, da bude
primarna, neuslovljena i ne- promenljiva njihova moralna strana, a sve
ostalo, prema tome, uslovljeno tim primarnim stavom. Stoga i samo
verovanje u Boga i besmrtnost due mora imati svoja poslenja
uporita u

81
moralnom zakonu. I zaista, odnos tog verovanja prema moralnom
zakonu je takav da ine nedeljivu celinu. Ko drma jednim, drma i
drugim. Odvojiti isti moral od verovanja ne moe se, a ni obrnuto:
verovanje od morala.
Evo Kantovih misli o toj povezanosti: Moralni zakon je niim
neuslovljeni sam sobom postojei fakat naeg istog uma. On ljudima
opredeljuje osnovicu volje u ovom inae potpuno uslovljenom ulnomaterijalnom ivotu. Stoga je sasvim irelevantno da li e se sa
nareenjima tog zakona slagati i naa srea ili nesrea; hoe li to
biti u naim materijalnim interesima ili protiv njih. Ta sloboda i
potpuna nezavisnost moralnog fakta u nama ni od ega drugog
upuuju nas da mu darno i besmrtna nosioca u nama, da dakle
verujemo u besmrtnost due. Inae bi moralni zakon, koji jasnim
govorom dokazuje svoju neuslovljenu faktinost u nama, bio besmislica
koja, bez tog verovanja, ne bi mogla nikoga pokretati na takvu akciju
kakvu moralni zakon trai. Dalje, vera u besmrtnost svih ljudskih dua
koje su sve podlone jednom istom nepromenlji- vom zakonu, vee za se
nuno i verovanje u nematerijalnog, izvanvremenskog i izvanprostornog
Stvorioca svojeg, koji je Sveznajui (da bi umeo to sve tako urediti),
Besmrtan i Svemogui (da bi mogao to sve tako urediti) i Dobar sudi ja
(jer nam je dao zakon dobra i zla, s tim da biramo dobro). Takvo
verovanje je verovanje istog uma. (Upuujem ovde itaoce na Kantovu
Kritiku praktinog uma, iz koje e moi dobiti jasnu sliku o tom
predmetu, koji ja mogu ovde samo da dodirnem, a koji sadri najvie
stvari ovek ove.)
Religija, proizala iz moralnog zakona, takva je da i pro- povedai i
sledbenici njeni mogu podjednako snano da veruju u Boga i
besmrtnost due. Zato je ona sposobna da se proiri univerzalno, te je
dunost svakog pojedinog pripadnika koje od istoriskih konfesija da u
svojim konfesionalnim verovanjima najvie neguje i sledi moralne
zakone.
U vremenima kad propada moralna strana konfesionalnih
verovanja, propada i sva religioznost uopte, jer konfesionalne dogme
bez moralnih osnova mogu biti samo puke formalnosti koje se usvajaju
iz nekih spoljnjih obzira, a ne unutranjih nagona. U tim vremenima,
dakle, propada religioznost. Isto tako kad neko vreme postaje bezbono,
usled kakvih krivih uenja, u njemu nestaje istovremeno i moralnih
ljudi. (Socijalistika

82
udaranja po crkvama i popovima u glavnom su namenjena politikom
pomoniku kapitalizma, tog smrtnog neprijatelja socijalizma. Ali onde
gde bi ta socijalistika udaranja trebalo da pogode i istu religiju, da
dakle imaju svoj principijelan razlog, tu socijalisti nisu do kraja
domislili jednu njima vrlo potrebnu misao. Pravi socijalizam, koji
shvatam kao altruizam iznad egoizma, moe u religioznosti nai svoju
najbolju snagu i trajna nekolebljiva uvara.)
Religiozan biti znai, dakle, nalaziti se u istinitom svoje vrste
istina odnosu sa viim svetom u kojem su nemoni smrt, vreme,
prostor, i u kojem nema prolaznosti, jer je taj svet osnovan u pojmu
beskonanosti. Sve to velia smrt, kao definitivan kraj naeg ivota, sve
to je privezano za interese svojih par asova i svoje dodeljene mu
takice u vasioni, sve to hoe da prikae i sva naa dela tako kao da ih
potpuno nestaje u prolosti, sve se to nalazi na terenu gde nema
religioznosti.
Ako se sada dri na pameti ono to je gore reeno o ur- nalizmu,
moe se odmah zakljuiti da on, unitavajui moralni ivot, unitava
istim mahom i religiozni ivot. Nu on i direktno unitava svaku
religioznost u oveku, jer ga svima svojim aktima odvlai od svakog
interesovanja za bezvremene ideje, a privezuje sve jae i jae za interese
asa i dana. urnalizmu nija potrebno da se bori izreno protiv
religioznosti, jer on ve samim svojim postojanjem i obuhvatanjem due
i duha onesposobljava oveka za religiozna oseanja. A i onda kad on,
tu i tamo, pretresa verska pitanja, to je i opet unitavanje vere, pa na
ma kakav nain ih pretresao. Koliko god bi njegove rei, uzete same za
se, bile sposobne da budu propovedane i najboljim vemicima, one u tom
svojem besvetom drutvu deluju tako da e pre svakog drugog efekta
ukazuje svetinja u blatu.
urnalizam ne bi bio ono to jest kad bi se uzdravao od ega bilo,
jer on ne moe dopustiti da ima ita uzvieno iznad njegovih sfera. Sa
istom lakoom, povrnou, plitkoom i bez oseanja odgovornosti,
posie on za najviim verskim svetinjama kao i za uzbuivanjima
nogometne utakmice ili kojeg kriminalnog dogaaja. I ve je toliko
razoreno potovanje urna- lizovanog oveka prema veri da se
urnalizam nimalo ne ustruava ni od javnog potvrivanja svojeg
jednakog merenja kod pitanja vere kao i kod, na primer, pitanja
seksualnog ivota jedne manikirke. To se desilo u Politici od 14.1.
1934., u njenu

83
nesatirinom satirinom pregledu glavnih dogaaja godine 1933., pod
naslovom Naa mila pokojnica. Tu je tampana i ova reenica:

Ne manju zahvalnost dugujemo gospoici (puno ime one ma- nikirke,

pp.) i gospodinu proti (ime i prezime, pp.), koji su nam se u naoj tuzi
najee u nevolji nalazili. Njihova neodoljiva uobrazilja u toku tekog
bolovanja nae mile pokojnice esto nam je duu razgalila i mnogo doprinela
da zaboravimo na menine rokove, na zastoj poslova, na nezaposlenost i
druge jade.

Da se shvati sva strahota te sprege koju Politika pravi od

manikirke i prote, treba znati da se ta manikirka te godine nalazila na
zenitu urnalistike kriminalno-seksualne senzacije, jer je po svojoj
nesrei bila u odnosima sa nekim bogataem kojeg je ubio vlastiti sin;
dok je taj svetenik napisao u Politici te godine par lanaka o braku i
njegovoj krizi, luksuzu i crkvi, o socijalnim zadaama crkve, dakle
temama vrlo vanim i neimerno. odmaknutim od seksualne
kriminalistike. Veliinu njegovih problema priznala mu je i Politika u
svojim pro- pratnim reima uz njegov prvi lanak. Ali eto mu najzad za
njegovu saradnju izrie javno takvu zahvalnost da na isti ste- pen i u
istu kategoriju stavlja efekat te saradnje i efekat svoje reportae o
manikirki. Isti pisac, koji je mogao poiniti tu takvu zahvalnost i
bezbonu meavinu mogao je, naravno, da u broju Politike od 11. II.
1934. u lanku Zlo i dobro vojske Spasa kae i ove reh

Da su idejni tvorci vojske Spasa od nae krvi vidi se i po tome to je

vojski Spasa cilj. Ta vojska okuplja gladne i edne, pa ih tera za anak soiva
da pevaju: Hvala Bogu na visini! A to je sasvim u duhu naeg mentaliteta.
Zamislite samo sliku: gomila gladnih i promrzlih bednika iskupila se i
peva psalme, a nad glavom joj stoji natpis:
Bog je ljubav!
Kad bi meni bilo stavljeno u dunost da prikaem bezgraninu Boju
ljubav prema ljudima, dobro bih se uvao da nikad ne pomenem bedne i
nevoljne, one koji pate i od zime i od gladi.
Jer oni su najstraniji demanti Boje milosti i njegove bezgranine
ljubavi prema niima i ubogima.
A ako bi me neko postavio za vrhovnog sudiju, naredio bih da se
izdvoje bednici od besnara, gladni od presitih, oni koji se mrznu od onih
kojima je pretopio.
Nad glavama sitih i pijanih obesio bih veliki natpis: Bog je ljubav, i
naterao bi ih da pevaju iz glasa: Hvala Bogu na visini.
A nad glavama ednih i gladnih obesio bih veliki natpis: Bog mrnja, i
dozvolio bih im da se bar naplau 1 naridaju, ako ve ne mogu da ublae
jade.
Tako bih ja uinio. A ako bih imao jo veu vlast, odlio bih malo tamo
gde se presipa i rekao:

84
Nemojte se ljutiti jer vam za ovaj mali prilog obeavam ivot veni u
Hristu.
A tamo gde su zdele prazne nasuo bih i rekao:
Kusnite i vi malo od slasti ovog sveta, jer ko ma ta vas eka na
onome svetu, sa koga jo nikakvih vesti nemamo.

ta dri pisac tih rei do Boga ? Nita to bi se smelo pokazati na

svetlu dana. ta moe da dri Politika do Boga, kad to tampa? Isto
tako nita. I ona eka da dobijemo vesti od njega, pa da tako znademo
ta je na stvari. A dotle nije na o- met pokupiti i nite i uboge za svoje
pretplatnike.
Da urnal ne moe drati nita do Boga, to nam je pokazala
Politika i mesec dana pre toga citata, o Boiu 1933. U tom boinjem
broju, u kojem joj se da bi traginost bila puna sa najvieg
crkvenog mesta izrie priznanje za njeno vazda blagonaklono dranje
prema Svetoj Pravoslavnoj Crkvi, u istom broju na poleini strane gde
je ottampano to priznanje, nalazi se crte pod naslovom Zvezda
ljubavi i mira. Tu se vide razni narodi kako stupaju u dugoj povorci za
zvez- dom na ijem traku svetlosti pie: Slava Bogu na visini, a mir
ljudima na zemlji. Nad crteom stoji ovaj motto: I oni sasluavi cara
pooe: a to i zvijezda koju su vidjeli na istoku, iae pred njima, dok
ne doe i stade odozgo gdje bijae dijete. (Po Mateji gl. n. 9.) A ispod
crtea stoji krupnim slovima komentar Politike: I ljudi vekovima idu
za zvezdom, a ona jo nije stala. Tako se eto ba u boinjem broju ona
ista- zvezda Hristove misije na svetu, prema kojoj narodi odnosna oni
koji imaju njihove rei s v e s n o ne e da p o u , a koja i danas i
uvek stoji nad samotnom kolevkom gde je ljubav i mir, ta ista zvezda
ljubavi i mira skida se u tom boinjem broju sa tog svojeg svetog
mesta, stavlja u pokret i prikazuje tako kao da ba ona predvodi to
lutanje i obilaenje naroda oko ljubavi i mira, oko prave Hristove rei!
Koliko kranski pojam moe urnal imati o ulozi kranstva u
ivotu oveanstva, oitovala je Politika i ovim tako jasnim primerom.
Ona je u martu 1934. poela donositi putopisne lanke od francuskih
novinara Soervena i Sadrena, i uz prvi njihov lanak je rekla za njih da
su poli po svetu da pro dru u sutinu komplikovanih pitanja koja
odluuju o sudbini dananjeg oveanstva. Te u jednom od njihovih
lanaka, u broju od 4. IV. 1934., o Njujorku, simbolu nove vere, vere
oveka u njegovu mo nad vasionom donosi nam ona i ove rei:

85
Oblakoderi su dosada sto puta opisivani, hvaljeni, prokli- -ajani. Nije
potrebno da izlaemo raznovrsnost njihovih boja, njihovih stilova. Jedni lie
na pisaljke, drugi na zamkove, na klaaje, na strele, na spirale, ovde jedan sav
plav kao rukavac Hedsona i Ist Rivera, tamo jedan sasvim cm sa pozlaenim
vrhovima (sasvim arhajian), zatim Krajsler koji se die u vidu pagoda, a oni
drugi opet zavravaju se asirskim, tibetanskim, meksikanskim terasama Ne!
Bolje je da pokuamo da shvatimo njihov mistian smisao. Sagnite se,
pogledajte, uglavljene u dubini njihove ume. siun gotske zvonike, smene
katedrale koje pretstavljaju jedan neuspeli polet. U Njujorku su najmanje
crkve: one priznaju nemo starih vera. Jedna nova vera u sebe samog, u
vlastitu snagu, uinila je a se ovek prevazie. Ne posveuje on toliko zlatu,
kao to se govori, svoje ambiciozne graevine, nego vazduhu, svetlosti, nebu,
ije afere i stratosfere hoe da osvoji, svojoj vlastitoj moi nad potinjenom
vasionom.

ta itamo iz tih rei o odnosu urnalizma prema kranstvu?

Odbacivanje kranstva kao starog kaputa. Njegove bogomolje
uporeuju sa trgovakim kuama, uporeuje im se prostorna veliina,
pa se kae da su smene, neuspele i da priznaju nemo starih vera. Pa
se tim starim nemonim verama protivstavlja nova vera u samog sebe,
u svoju snagu, kojom e ovek prevazii samog sebe, u vlastitu mo
kojom je potinio vasionu. Moe li se izmeriti dubina pada tog
nesrenog kranskog sveta, koji spokojno slua i guta sve te
strahovito bogohulne rei, ne samo kod nas nego i u svima
civilizovanim zemljama. Moe li se jo krivlje iskriviti stav oveka
prema prirodi i vasioni! Da potini vasionu, da prevazie samog sebe!
Jesu li ti koji to piu ikada u ivotu promislili ijednu misao ozbiljno i do
kraja? Jesu li ikada osetili i trun respekta pred beskrajnim tajnama i
udesima svoje vlastite egzistencije? Jesu li, na primer, ikada razmislili
otkuda im misao i kako je ona mogua u materiji? Zar su ti mozgovi
javnog miljenja zaista tolike neznalice da ne uviaju svoju nemo ve
pred tajnom ivota jedne jedine elije svojeg tela? Ne, oni potinjavaju
vasionu! Trae na sva usta, uz bunu dreku, po elom svetu, da ovek
prevazilazi samog sebe. ta e s Bogom da urade kad potine vasionu ?
Jer oni ga, barem javno, jo nisu zanijekali. Hoe li i Boga potiniti, ili
e ga isterati iz vasione, kao neto to im tu ne spada? Zar svet, najzad,
ne pretstavlja jednu ludnicu, u kojoj se oni koji imaju jo traga
normalnog uma i due povlae neujno uz zidove, dok najlui prave
najveu galamu! Jer urnalizam je i prema drugim velikim konfesijama
isti takav beskrajno drzak neznalica. Na primer Novosti u broju od
16. XI. 1933. u lanku Kroz Gazijevu Tursku, u kojem se koo

S6
pere u jednoj neverovatno naduvenoj suverenosti i ovakve ne- dotupave
niskosti o nauci i istoriji Islama od Muhameda do po- slednjeg Halife:

Tjerao ga je (Muhamed pravovjerni narod, pp.) da klanja poslije svakog

jela. Gimnastika radi bolje probave.
Zabuljio je ene, da ugui Ijubomomost vrelim suncem upaljene krvi. U
hareme je doveo vie ena, ugrabljenih prilikom raznih ratnih pohoda. Da
budu ropkinje, da rade sve poslove umjesto mukaraca, da budu nalonice i
da raaju to vie ratnika za nove pohode.
U ruke pravovjernika je gurnuo Koran, pun suprotnosti i ne- jasnoe
poput kranske Biblije, da njime opinjuju svoje due, da u njemu izgube
sami sebe. Da bi tim lake postali onako divlji 1 iskonski siloviti, posluno
orue u rukama sultanskih kalifa, profe- siskih zavojevaa.

oveiji duh ne moe bez religije iveti. On moe biti iz- vesno
vreme zauzet skoro potpuno reavanjem prob ema osiguravanja svojeg
telesnog ivota, ali posle tog reenja doi e pred njega pitanja koja ne
moe niim otkloniti od sebe: Odakle si i kuda ide? Ima li na svetu
istu ulogu kao i svaka druga materija ? Ili si pored toga jo neto vie ?
Zato je ovek na zemlji ? emu ljubav na svetu, zato da bude poten,
zato da uskrauje sebi ikakvo zadovoljstvo ovozemaljsko, ako je sve
sasvim prolazno i posle tvoje smrti od tebe nita ne preostaje? ovek,
odgovarajui na ta pitanja, neminovno dolazi do religije.
Sve to oveka udaljuje od stadija u kojem ima da reava ta
pitanja, sve to ga udaljuje od religioznog ivota, zaustavlja njegov
razvitak prema viem, boljem ivotu.
A urnalizam ne samo to ga zaustavlja da dalje ne koraa u
smeru dobra, nego je on oveka poterao u protivnom smeru, od svetla
prema mraku, i doterao ga u takvu duevnu tamu da je skoro svuda
poelo da bledi i seanje na to da je nekada na svetu naem bivalo i
takve svetlosti kakvu naa ur- nalizovana dua ne moe vie sebi ni
pretstaviti, a koja je isticala iz osnivaa i nosilaca velikih moralom
ispunjenih konfesija, i iji su sjaj mogli da prime i osete njihovi
savremenici.

87

PETA GLAVA

urnalizam protiv istog uma

A. Razum i um
Kada dva oveka diskutuju, oni tim priznaju da imaju neka
zajednika i ista merila pojmova, sudova i zakljuaka njihovih, koja
nisu zavisna od njihovih individualnih pretstava. Skup svih tih merila,
to je i s t i r a z u m , to jest ono ove- ije mogustvo po kojem on
ima apriorne forme miljenja, neu- slovljene materijalnim empirikim
iskustvom, iako moe biti i njih svestan tek posredstvom empirikih
pretstava. Osnovno je pravilo svih tih apriornih pravila razuma da je
njihov su- bjekat (ne empiriki, nego transcendentalni, isto-spoznajni)
konstantan, identian i nepromenljiv. Ili drugim recima: ovek je u
posedu sintetikog jedinstva apercepcije. On je svestan: Ja koji sam
jue mislio neku misao jesam i danas Ja koji mislim ovu drugu misao.
Kad bi to transcendentalno Ja bilo pod- loeno promenama, ne bi se
uopte moglo suditi ni zakljuivati, kao to se na primer u analitikoj
geometriji ne mogu postavljati nikakva jednaenja koja se ne odnose na
neki zajedniki fiksirani koordinatni sistem.
R a z u m (Verstand) je oveku i m a n e n t a n , priroen. On je
k o n s t i t u t i v a n z a p o j a m o v e k a u o p t e : ovek je
razumno bie. Bez razuma nema oveka.
Neto sasvim drugo je um (Vernunft), iako je i njemu temelj isti:
sintetiko jedinstvo apercepcije. Sve nae spoznanja poinje od ula,
ide ka razumu, te zavrava kod uma. Um se ne odnosi nikada direktno
na predmete ula, nego samo na razum. P r i n c i p i
uma
omoguavaju jedinstvo razum skih pravila.
Kad nam je, kako se to najvie puta dogaa, dat neki gotov
zakljuak, onda traimo potvrdu njegovu na taj nain da ga po
izvesnim uslovima spojimo sa kojim optim pravilom.

88

Takvo opte pravilo vai i za koje druge predmete spoznavanja, te stoga

takvo postupanje uma sa zakljucima znai svoenje velike grae
spoznavanja razumskog pod n a j m a n j i broj principa i tim
ostvarenje vrhovnog jedinstva tih spoznanja. Ti principi, prema tome,
ne propisuju nikakvu formu za spoznavanje objekata, nego su oni
samo
subjektivni
zakoni
ekonomisanja
sa
pravilima razuma.
Umski zakljuak nije nita drugo nego svoenje uslova nekog suda
pod jedan opti zakon. Nu kako je i taj opti zakon, kao sud, podvrgnut
istom traenju optijeg pravila koje e sadravati uslov njegovih uslova
(putem prosilogizama) i tako sve dalje, to se iz toga vidi da je o s o b e
ni princip uma ovaj: Za uslovljena spoznanja
razuma
nai
one
uslove
koji
nisu
dalje
u s l o v l j e n i.
To je logiki izvedena opta maksima uma.
B. Ideje uopte i sistem transcendentalnih ideja
I d e j e ili pojmovi istog uma su pojmovi o t o t a l n o - s t i
u s l o v a z a n e t o d a t o u s l o v l j e n o . Meutim, poto
nam nikakvo iskustvo nikada ne moe dati apsolutne to- tainosti
uslova, jer empiriki ne moemo doi do neusiovije- noga, to je
objektivna upotreba ideja t r a n s c e n d e n t n a , prelazi granice
mogueg iskustva. I d e j e
se
ne
mogu
iskustvom
dokazivati.
Apsolutna celovitost svih pojava je samo ideja. Aii to samo nije
potcenjivanje ideja. Naprotiv, to je isticanje jedne njihove specifine
vrednosti koje nemaju druge pretstave. Ba tim to je ideja izuzeta iz
empirike potvrde postaje njena vrednost stalna i nepromenljiva. Ideja
oveku oduzima unapred njegovu nameru i elju da spozna empiriki
svet u njegovoj celini, ali ona oveku daje mnogo vie nego to mu tim
oduzima: daje mu na p r a k t i n o m podruju, kad um neto
h o e , kad volja treba da se osnovno opredeli, v r h o v n u
faktinu vrednost. Moralni zakon je vrhovna
praktina
ideja,
jer
daje
jedinstvo
svih
moguih svrha.
Ako posmatramo pretstave po odnosima koje uopte mogu da
imaju, nai emo: 1) da se odnose na subjekat, 2) na obje- kat kao
pojavu i 3) na objekat u koliko ga mislimo. Tako e

89
ae i sve t r a n s c e n d e n t a l n e i d e j e (isti pojmovi uma) dati
poeliti na tri klase:
1) Apsolutno jedinstvo misleeg subjekta,
2) Apsolutno jedinstvo niza uslova pojave
i
3) Apsolutno jedinstvo svih predmeta miljenja uopte.
Misiei subjekat je predmet p s i h o l o g i j e , skup svih pojava
(svet) je predmet k o s m o l o g i j e , a ono to je vrhovni tislov svega
to se misli sadri predmet t e o l o g i j e (bie svih bia). Prema tome,
isti um nam daje sam po sebi ideju za transcendentalnu psihologiju
(nauku o dui), transcendentalnu kosmologiju (nauku o svetu kao
celini) i transcendentalnu teologiju (spoznanje Boga). Kakvi se sve
modusi tih ideja pojavljuju prirodnim putem u istom umu, kakve se
sve dijalektike teze i antiteze tu protivstavljaju i kako se njihove
suprotnosti reavaju, pokazao je Kant u svojem besmrtnom delu Kritik
der reinen Vernunft.
C. Prirodna dijalektika ideja
Sve nae spoznanje poinje od ula, ide k razumu, te zavrava kod
uma. Zablude u spoznavanju ne moe niti u samim ulnim doivljajima
niti u samim razumskim radnjama, jer su ta oba mogustva
konstitutivna za oveka uopte, jer su nam prvim dati objekti, a
drugim kategorije pojmova. Zablude e nastati neprimeenim
meanjem njihovim: uticajem ulnosti na razum. Tada se dogaa da se
subjektivni razlozi sli- vaju sa objektivnim i
s k r e u i h s a n j i h o v a o d r e e n j a . Naravno, bez odnosa
na ulni svet nema uopte objektivnih sudova, ali taj je odnos samo u
tome da razum primenjuje svoje funkcije na ulnost kao na svoj
objekat. Zabluda nastaje kad subjektivne u m s k e radnje koje nemaju
nikakva direktna odnosa sa objektima prikazujemo takoe kao
objektivne. To su n e i z b e n e i l u z i j e , jer je ovek kao umno
bie uopte jedna celina u kojoj nema otrih granica izmeu njegovih
pojedinih mogustava. Ali su te iluzije ipak zablude, te ine
p r i r o d n u d i j a l e k t i k u , koju treba raspoznavati i nikada
njenim tvrdnjama pridavati vrednost i znaenje filozofskih istina. To je
neophodno potrebno naroito

90
onda kad takve tvrdnje pretenduju na opredeljivanje nae volje. Jer
ovek biva tim navoen na dela koja su protivna osnovnim istinama
njegova uma i koja e kad-tad svojim po- sledicama postati kobna.
Dijalektika uma pokazuje se naroito u objektiviranju ideja o dui,
svetu i Bogu. Ona je opirno razraena i razreena u Kantovu
spomenutom delu.
D. O upotrebi ideja istog uma Njihova
arhitektonska sistematinost i njihova regulativnost
Tek posredstvom razuma ima i um svoju empiriku upotrebu. On
ne stvara pojmova (o objektima, to ini razum), nego ih sreuje i daje im
ono jedinstvo koje oni mogu da imaju u svojem najveem proirenju.
Kao to razum grau objekata ujedinjuje pojmovima, tako um svojim
idejama ujedinjuje grau pojmova, tim to razumskim radnjama daje
kao cilj iz- vesno kolektivno jedinstvo, i tim ih sve uzajamno povezuje.
iste ideje nemaju konstitutivne upotrebe, ali zato imaju
odlinu i neophodnu regulativnu upotrebu.
One daju razumu smernice koje se stiu sve prema jednoj taci,
imaginarnom fokusu.
Umsko jedinstvo pretpostavlja uvek i d e j u
o
formi
c e l o v i t o s t i spoznanja, koja forma ide pre odreenog spoznavanja
pojedinih delova, te sadri uslove po kojima se svakom delu a priori
odreuje mesto i odnos prema drugim delo- Vima. Stoga
spoznavanje
nije
nikakav
agregat,
nego
po
nunim zakonima suvisli sistem.
Umska pravila ne crpemo iz prirode, nego, naprotiv, po njima
ispitujemo prirodu, te smatramo nedovoljnim ona spoznanja koja im ne
odgovaraju adekvatno. Tako, na primer, meu razne vrste jedinstva po
kategorijama (istim pojmovima razuma) spada i kauzalnost
supstancije, koja se naziva silom. Razne pojave iste supstancije
pokazuju pri prvom pogledu toliku raznovrsnost da se u poetku mora
uzeti skoro isto toliko raznih sila te supstancije koliko se efekata
pokazuje. Na primer u oveijoj naravi: svest, senzitivnost, fantazija,
seanje, duhovitost, oseanje radosti, pouda itd. Logika maksima
nam odmah u poetku nalae da se ta raznovrsnost to je mogue vie
smanji, da bi se poreenjem moda otkrila identinost ne-

91
kih meu njima. Ideja jedne osnovne sile, o kojoj logika naravno ne
moe nita da kae u pogledu njene egzistencije, barem je problem
sistematskog pretstavljanja raznolikosti sila. Um zahteva da se to
jedinstvo izvri u to viem stepenu. Isto se tako postupa sa ostalim
pojavama, koje se svode na svoju osnovnu silu. Tu silu, budui da se s
njom uporeuju sve ostale,. naziva Kant komparativnom silom. Dalje
se i te komparativne sile uporeuju, da bismo ih moda tim to bi se u
njima otkrila neka saglasnost pribliili sve jednoj jedinoj radikalnoj
apsolutnoj sili.
Kad bi meu pojavama koje imamo bilo toliko raznolikosti u
pogledu sadraja (po formi neka budu sline), da ni najotriji razum ne
bi mogao pronai ni najmanju slinost, onda ne bi bilo ni logikog
zakona svrstavanja pojedinanog pod optije, ne bi uopte bilo pojma o
rodovima (genus) niti kakvog bilo opteg pojma, pa ak ne bi moglo ni
razuma biti, jer on moe imati posla samo sa takvim pojmovima. Prema
tome se u grai mogueg iskustva nuno pretpostavlja j e n a k o r o d n o s t , iako njen stepen ne moemo a prirori odrediti.
Principu jednakorodnosti stoji nuno nasuprot princip vrsta
(species). Tako um pokazuje s jedne strane interes o p- s e g a
(celovitosti), a s druge strane interes s a d r a j a (odreenosti) . U
prvim sluajevima razum misli, takorei, pod svojim pojmovima, a u
drugim u pojmovima. Ta se dvojakost interesa ispoljava u tome, na
primer, to meu istraivaima prirode ima takvih koji trae sve vie
jedinstvo meu rodovima (ti su istraivai vie spekulativne naravi) i
takvih koji prirodne pojave cepaju neprestano u sve nie i nie vrste,
tako da se gotovo gubi nada da se pojave mogu prosuivati po optim
principima. To su vie empirike glave.
Osim ta dva principa uma prvi Kant naziva principom
h o m o g e n o s t i , a drugi principom s p e c i fi k a c i j e ima jo i
princip
a fi n i t e t a
svih
pojmova,
koji
nam
nalae
k o n t i n u i r a n i prelaz izmeu kojih god vrsta postepenim rastom
raznolikosti. Taj princip sledi zapravo iz sinteze prvih dvaju.
Budui da na taj nain u itavom opsegu svih moguih pojmova
nema nita prazna, a izvan toga opsega ne moe se uopte nita traiti,
to iz tog principa istie: non datur va- cuum formarum, ili drugim
reima: izmeu svake dve makar

V2
kako srodne vrate uvek je mogue postaviti jo nove tneu- vrste.
Te sve tri ideje, homogenost, specifikacija i afinitet (kontinuitet),
pretpostavljaju svoje transcendentalne osnove, to jest apriorne ideje, jer
u prii'odi nema nikakve pojave koja bi im k o n g r u e n t n o
odgovarala. Vrste su u prirodi stvarno oeljene jedna od druge, jer kad
toga ne bi bilo, moralo bi biti pred nama u iskustvu bezbroj meuvrsta,
to je nemogue.
ta znae ta tri principa za iskustvenu upotrebu? Razno- iinost,
srodnost i jedinstvo. Um pretpostavlja razumska spoznavanja, koja se
direktno odnose na iskustvo, pa onda trai jedinstvo tih spoznaja po
idejama, koje traenje ide mnogo dalje nego to nam iskustvo moe
dosegnuti.
Srodnost raznolikoga bez obzira na njegove razlike, u tome to se
da svesti pod jedan princip, ne tie se samo stvari, nego mnogo vie i
samih osobina i sila stvari. Tako kretanja planeta, a i drugih nebeskih
telesa, svodimo pod zajedniku formulu o gravitaciji, iz koje onda
prouavamo razne varijetete kretanja, eliptika, parabolika, pa ak i
hiperbolike putanje za neke planete, koje potpuno izlaze iz naeg
emiprikog sveta.
E. Disciplina i3tog uma
Um se mora u svima svojim preduzeima podvrgnuti k r i t i c i ,
iju slobodu ne moe osporavati, a da sam sebi ne kodi i da ne navue
na se nepodnosivu sumnju. Um ne trai za se diktatorski ugled, i
njegove izreke nisu nita drugo nego sa- giasnost slobodnih graana,
od kojih svakome mora biti dato da moe bez ustezanja iskazivati svoje
misli. Ali k a k o u j a m o m u m u p o s t o j i i n j e g o v a
prirodna dijalektika, njegove zablude, to je
potrebna
najvea
briljivost
u
kritici
n j e g o v i h s t a - v o v a , teza i antiteza.
Dokaz zabluda usled prirodne dijalektike uma nije, meutim,
jednostavan. Naprotiv, on je sav sazdan iz suptilnih filozofskih stavova.
Kad uz to drimo na umu da u ljudskoj naravi lei pored dobra i zlo,
koje nee istine, onda se moe odmah ra- zumeti, bez daljih istoriskih
obrazloenja, zato jo uvek nije okonana borba filozofskih ispitivanja
problema Boga, besmrtnosti due i slobode volje. Pa ipak umna reenja
tih problema

93
moraju jedamput biti o p t e u v a e n a , o o m a e n a i
u v a n a , jer bez tog mira ne moe biti ni drugog mira na svetu.
Pri tom se ukazuje i ovaj problem koji treba prethodna reiti: Kako
da se ouva i sloboda svaijeg miljenja i trajno odravanje i uvanje
reenja tih najviih pitanja. Dananjeru filozofski nekolovanom umu
prosena oveka ta su pitanja nepristupana. Stoga e se, da bi se to
oboje moglo postii, i svaija sloboda misli i to ire priznanje izvesnih
reenja, morati n a j p r e
raditi
na
tome
da
se
omogui i razvije to slobodnije miljenje to
i r e g b r o j a l j u d i . To b i b i l o o s n o v n o p r av i l o
d i s c i p l i n e i s t o g u m a . Dakle potpuno jasan zadatak, u
kolik> bude saglasnosti u tome ta je slobodno miljenje.
Nema sumnje, prvo obeleje slobodna miljenja je u tome da je
ono v l a s t i t o m i l j e n j e . Na svetu kurziraju veoma mnoga, vrlo
esto neprimetna k o n v e n c i o n a l n a m n e- n j a o mnogim
problemima, koja su u osnovi plitka, fragmentarna ili pogrena, ali koja
se ipak odravaju pa ak i ire. Primati i pomagati takva
konvencionalna mnenja znai spreavati razvijanje kritinog duha u
oveku. Stoga u o n o m d r u t v u k o j e j e u s v i m a
svojim sferama podlono tim kovencionalnim
mnenjima nema slobodna miljenja.
Konvencionalno mnenje razlikovati od prave vlastite misli koja je
istinita i stoga uvijek vlastita, jer je um slobodno usvaja i kad od
drugog dolazi, nije lak posao u dananjem svetu ni za onaj vrlo
malobrojni sloj ljudi koji su uivali kri- tiko-slobodni odgoj i koji su
izuili i najvie kole dananjice. Jer mi ivimo u epohi urnalizma,
kad se istom lakoom, istini dahom, na istom mestu, istom povrnou,
istom nesaves- nou pruaju oveanstvu, uz njegovu tragiki optu
saglas- nost, i izvetaji o bokserskim meovima i lako probavljiva reenja svih metafizikih pitanja.
F. urnalizam protiv istog uma
Ubijajui moralni ivot, urnalizam ubija tim i umni ivot. jer je
moralni zakon vrhovna ideja praktinog uma. Interes za takav ivot
uma moe biti utemeljen samo moralnim za

94
konom. Kako je gore ve izvedeno, moralnost je jedina koja moe dati
miran i slobodan ivot oveanstvu. Samo ona daje respektovanje
slobode oveije, i stoga je respektovanje moralnosti uslov da se mogne
utvrditi i jaati interesovanje za razvitak slobodna miljenja, dakle za
stvaranje preduslova umnog ivota drutvenog. Moralni zakon daje
oveku apsolutnu vrednost, kao merilo vrednosti svega ostaloga.
Drugim recima: on daje oveku vrednost uopte, te e stoga istinsku
vrednost imati umni ivot samo onde gde se respektuje moralni zakon.
Ubijanjem moralnosti nestaje u oveku onog i v o g n a g o n a
prema jednoj apsolutnoj neuslovljenosti i totalnosti, nestaje dakle
hrane za ivot ideja uopte.
S tim posrednim ubijanjem umnog ivota, koje mu dolazi iz
urnalizma, slagae se i slae se efekat onih svih neposrednih direktnih
delovanja njegovih u tom pogledu.
Videli smo da su iste ideje uma, transcendentalne, koje su forma
za sve druge ideje, povezane uzajamno punom sistema- tinou:
homogenou, specifikacijom, afinitetom (kontinuitetom), a sve teei
ka jednom fokusu, jednom apsolutnom principu pod kojim stoje svi
drugi. Videli smo, dalje, da oivljavanje umnog ivota meu ljudima
pretpostavlja kultivisanje kritikog i slobodnog duha u njima. A u bitne
karakteristike urnalizma nali smo da spadaju nesistematinost i
nekritinost.
Stoga
urnalizam
pretstavlja
n e g a c i j u svega o n o g i v o t a k o j i b i s e m o g a o i
trebao da razvije na osnovi postulata istog
uma.
Dalju analizu tog zakljuka sadre sledea dva poglavlja.

95

ESTA GLAVA

urnalizam protiv pravilnog razvitka psihikog

ivota
A. Osnovna pravila i pojave psihikog ivota

Kad kaemo da je psiha misaona supstancija u oveku, onda tom

definicijom nismo nita objasnili. Kako se moe misao raati i iveti u
supstanciji, to je tajna koja ostaje tajna. Sutina pojma psihe nam je
dakle posve nepoznata. Ali se ipak misaona strana ovekova ivota
moe prouavati.
Psihike pojave se razvijaju po svojim odreenim zakonima. Ti
zakoni mogu biti spoznati takoe kao opti, samo za razliku od istih
ideja uma i od istih razumskih stavova oni su a p o s t e r i o r i , to
jest objektivno-opti tek po mogunosti opteg iskustva. Oni su izvedeni
iz p o s m a t r a n j a , i to takorei aksiomatskog elementarnog
posmatranja, koje moe svako na sebi izvravati i potvrivati.
Posmatrane, psihike pojave su, prirodno, podvrgnute iz- vesnim
fi z i o l o k i m u s l o v i m a . Ali s druge strane, svi zakljuci o
psihikom ivotu, kao i osnova tog ivota, stoje pod n e p r o m e n l
jivim
sintetikim
jedinstvom
apercepcije,
odnosno pod razumskim aprioristikim pravilima i idejama istog uma.
To je ono to u psihikom ivotu ostaje fiksno, to inteligibilno Ja, dok se
sve drugo nalazi u stalnom menjanju i kretanju oko te take.
Ideje istog uma stoje prema psihikom
i v o t u k a o u p r a v l j a i i v o i , kojih se zadaa sastoji u
tome da, prvo, sve psihike doivljaje svrstavaju po svojem sistemu i
metodama i, drugo, da a k t i v n o m
psihikom
ivotu
daju
vrhovno
vodstvo
u
tom
smislu
to
odreuju ta od psihikih mogunosti, koje
nam
se
ukazuju
pri
posmatranju,
treba
negovati i uvati, a ta spreavati i
i

96
i z b e g a v a t i . (Podela psihikog ivota na aktivni i pasivni ima svoju
analogiju i u fiziolokom nervnom ivotu, gde razlikujemo podraaje
izvana pasivne, i unutranje centralne aktivne.)
Sav psihiki ivot poinje sa ulnim utiscima, ali ti utisci
pripadaju psihikom ivotu tek onda kad znademo za njih, kad ih sebi
pretstavljamo.*)
ta biva s pretstavama u ivotu psihe? One se z a d r a v a j u u
svesti krae ili due vreme, zatim ustupaju
mesto
drugima,
a
one
padaju
takorei
u
p o t s v e s t . Uvaan je pojma potsvesti je nuno potrebno, ve stoga
to se nestale pretstave mogu reproduko- vati i bez ponovnog ulnog
utiska koji ih je izazvao. Dakle mora da su negde bile u nama.
Meutim, i u potsvesti te pretstave mogu biti opet due ili krae vreme
na
raspolaganju
svesti.
Samo
sada
nastaju
vrlo
velika
individualna
razlikovanja
u pogledu koliine tog
vremena, broja pretstava koje stoje stalno na raspolaganju, odnosno
favorizovanja i odabiranja izvesnog roda pretstava, lakoe njihove
reprodukcije, odnosno udruenja s drugim pretstavama, jasnoe i
preciznosti u reprodukciji.
Iz mogunosti reprouciranja pretstava sledi da one sve ostavljaju
u modanom sastavu izvesne t r a g o v e ,
materijalnu
p r o m e n u . Kako svaka materijalna promena pretpostavlja izvesno
vremensko i prostorno okupiran je modana, to stoga mora postojati i
fi z i o l o k a g r a n i c a u gomilanju psihikih doivljaja i u
pridolaenju novih pretstava u potsvest. Kad se pribliavamo toj granici,
koja je individualna, nastaje fizioloki umor; kad na nju doemo,
nastaje tupost, paralizovanje funkcije, san. I prirodno e biti takoe da
kapacitet primanja i zadravanja pretstava bude razliit ne samo po
individualnim osobinama nego i po starosti. Razvija se do svojeg
maksimuma u izvesnom dobu ivota, a onda, bre ili sporije, pada.

*) U prelazu od ulnog utiska do pretstave lei nerazreiva tajna. Tu vidimo

spojeno materijalno sa nematerijalnim. U tom faktu priro-le ne lei, meutim,
nikakva transcendentalna protivrenoet, jer da bismo utvrdili takvu protivrenost,
morali bismo najpre znati ta je stvar S&EL-I
po .sebi, a to ne znamo.

97
Pojedine se pretstave uzajamno dodiruju, veu, spajaju i elivaju u
jednu. Mogu vie pretstava da se stope u jednu, i to tako da se vie ne
raspoznaju zasebno u toj skupnoj pretstavi. Najsavreniji primer za to
prua nam jezik, kao skup prastarih iskonskih simbola miljenja.
Za razvijanje psihikog ivota najvaniju ulogu ima u d r u i v a n j e p r e t s t a v a , asocijacija, kod koje zasebnost pretstava
ostane jasna, da se dakle iz tog udruenja mogu pojedine pretstave
takorei vaditi i udruivati u nova udruenja.
Kako se zbiva udruivanje pretstava, i ima li tu kakva reda i
zakonitosti? Da li pri tom one utiu jedna na druga i u kojem smislu?
Pre svega, u fiziolokom pogledu imamo pretstava u snu i
pretstava na javi, zatim u bolesnom i u normalnom mozga. Pretstave
sna su potpuno nezavisne od nae spontanosti miljenja. U
pretstavama jave, i kad matamo, kad se preputamo slobodnoj igri
pretstava, svakad je budna jedna osnovna pretstava koja sve druge
prati: da bismo mogli prekinuti smer svojeg matanja i okrenuti ga na
spontano odabranu stranu. U snu nema te osnovne pretstave. Pretstave
sna izgledaju stoga bizarne, groteskne, nastrane, tue i nerazumljive. I
po tome se specifiki razlikuju od pretstava jave. Pretstavama sna sline
su pretstave bolesna mozga. To je predmet psihiatrije. U bolesnoj psihi
je naeta, rascepljena ili pokvarena spontanost svesti i misli. U budnim
pretstavama normalna mozga, bilo to u stanju matanja ili aktivno
voene misli, postoji uz svaku pretstavu i pretstava jedinstva svesti,
naime: Ja sam taj isti Ja koji imam sve te pretstave. Kod bolesne psihe
nastaju iz- vesne periode kad se gubi to jedinstvo ili se pretvara u drugo
Ja (luak se dri za cara, Boga, neku ivotinju it.).
Kod udruivanja pretstava, kad ne nastaju direktnim spoljnim
podraajem
ula
nego
bivaju
reproducirane,
postoje
pravilnosti. Vie i lake e se nalaziti uza jamno i udruivati one pretstave koje stoje u
blioj relaciji, bilo po razumskoj katego riji
bilo po realnom doivljaju.
To bi se i s fiziolokog gledita moglo donekle objasniti tim to
nova na izvesni nain srodna pretstava ne ini u modanima toliku
promenu kao nesrodna, jer izvesni eo njen je ve tu.

98
Relaciona blizina pretstava moe biti:
1) Kad su bile pre toga ve jedamput ili vie puta zajedno
pretstavljane.
2) Kad sadraj pretstava stoji u nekom odnosu prema drugim
stvarima, te nam pretstava tog odnosa izaziva pretstavu i tih samih
stvari. Takvi odnosi su u glavnom ovi:
Prostorno
i
vremensko
granienje;
slinost
i
suprotnost;
uzronost;
podjednako
vezivanje uz iste oseaje i interese.
B. ta unapreuje prirodni razvitak psihikog ivota, a ta ga
koi?
Pretstave prolaze kroz svest i idu u potsvest, odakle mogu biti
reproducirane. Za mogunost i sposobnost reproduciran ja pretstava
moe se postaviti sledee pravilo:
to su vie puta neka pretstava ili kompleks pretstava proli kroz
svest, te to su razgranatije i mnogobrojnije njihove doivljavane veze ili
mogunosti doivljavanja veza sa drugim pretstavama, to e vea biti
sposobnost psihe da ih zadri u slobodnu raspolaganju u pogledu
njihova reproduci- ranja. Ali to pravilo treba ograniiti. Stalno
ponavljanje iz- vesnih pretstava, iz dana u dan i bez ikakva oslona na
pozitivne oseaje ili umne i moralne interese, postigne taj efekat da od
psihe namesto aktivna subjekta postane pasivan objekat, koji
mehaniki pod uticajem tuih sila dobiva izvesnu pretstavu o
predmetima i bez njihova prisustva. To se vie ne moe zvati
reproduciranjem pretstava u prednjem smislu.
Kad su pretstave praene izvesnim o s e a j i m a, onda ti oseaji,
kad nam se ponovo javljaju usled drugih uzroka, izazivaju takoe iste
pretstave. to je vra veza izmeu pretstave i oseaja, to je
intenzivniji bio oseaj, tim je verovatnije da e se uz njeg, kad se ponovo
pojavi, pojaviti i pretstava. Naravno, i tu se mora napomenuti da to vai
za pozitivne oseaje i o izvesne granice zasienja. Jer inae
reprodukcija nije vie prirodna, nego samo mehaniko, prisilno,
neprirodno izazivanje pretstava.
Oseaji se ovde, kako se vidi, dele u p o z i t i v n e i n e gativne.
P o z i t i v n i su oni oseaji koji oveka, kad ih
doivljava, ne ine slabijim da isti doivljaj, kad se ponavlja,

99
izazove isto tako intenzivne oseaje kao prviput, nego koji nas, naprotiv,
ine jaim da ponovljena ista doivljavanja jae oseamo. Kod
n e g a t i v n i h oseaja je to obrnuto. Pozitivni oseaji, dakle, diu, a
negativni terete psihu. Prvi oveku daju radosti, a drugi teskobe i
muke.
Pozitivni oseaji dolaze kod svih doivljaja koji spadaju jednom od psihikih cen t a r a . Takvih centara ima tri:
Pored arita ideja istog uma, pored moralnog interesa, imamo
jo i apsolutni d u h o v n i c e n t a r p s i h i k i , iz kojega takoe
izviru pozitivni oseaji.
D u h o v n o s t , o kojoj e biti opirna govora u sledeoj glavi,
sastoji se u sposobnosti da od bezbroj moguih oblika kojima se moe
izraziti uklopljenost misli u istoidejno gledanje na svet, moemo nai
svoj v l a s t i t i o r i g i n a l n i o b l i k . Duhovnost je tim vea, im
manje sredstava treba da to kraim putem a to vrim organskim
asocijacijama sve to se doivljava podvede pod odreeni odnos prema
svojem istoidej- nom gledanju na svet. Ona je dakle i d e j n o-s
t v a r a l a k a m o . Jasno je da e ovek pri takvu stvaranju
oseati pozitivne oseaje, oseaje koji diu, jer tim izgrauje sebe, jaa
jedan svoj apsolutni psihiki centar, d o i v l j a v a s v o j u j a u
s l o b o d u . ovek osea radost kad meu svojim pretstavama otkriva
jedinstvo i suvislost, a osea se potiten, kao zarobljen, kad tu vlada
nepovezanost, iskidanost, kaotinost. eli da to od sebe odbije.
to se tie m o r a l n o g i n t e r e s a u pretstavama i njegove
uloge u razvitku psihikog ivota, jasno je da je ta uloga primarna, kao
i svuda. Moralni interes daje svima drugim interesovanjima vrednost
uopte. Stoga je zapravo jedino moralni psihiki centar apsolutan, dok
su druga dva, iako u svojim sferama apsolutni, ipak relativni u toliko
to dobivaju svoju vrednost, dakle i izvesni smer u razvijanju, pd
moralnog centra. Takoe je jasno i tu da e iz svesti vlastite moralne
niim neu- slovljene vrednosti izvirati pozitivni oseaji, oseaji koji diu,
jer moralni zakon stvara slobodna oveka.
Mogu oveku i drukiji interesi, na primer tenja za mou po
svaku cenu, slavom, bogatstvom, i drugo, a otre um, ali to e vie
napredovati takvo otrenje uma, tim e se vie opravdanih otpora
javljati sa strane onih nad kojima se um

100
tako otri, tim e se vie tuih dobara i prava morati gaziti, a tim e
tea i munija postajati borba sa saveu. Najzad, na vrhuncu takog
uspenog otrenja uma imaemo pred sobom oveka koji nije vie
ovek nego grabeljiva zver, iji psihiki ivot nas moe samo singularno
da interesuje.
Sposobnost da prole pretstave reproduciramo, da ih se setimo,
zove se p a m e n j e . Dakle, prema svemu gore izreenom, u prilog
prirodna razvijanja pamenja (prirodno u smislu specifike prirode
oveka kao moralna i umna bia) sluie pretstave sa sleeim
osobinama: 1) S i s t e m a t i n o s t
u
pretstavama;
2)
Povezanost njihova sa pozitivnim oseajima i
3) Povezanost njihova sa moralnim interesom.
Jaanje pamenja ide u korak sa unapreivanjem psihikog ivota.
O pozitivnim i negativnim oseajima treba jo neto da kaem.
Negativni oseaji su oni koji nisu u harmoniji ni s kakvom istom
idejom, nego su uslovljeni nekim drugim motivima ukorenjenim u
materiji. Zapravo je negativan svaki oseaj koji nije pozitivan, jer
neutralnih ne moe biti s toga razloga to i oni za koje bi se htelo tvrditi
da su neutralni u najmanju ruku nezakonito okupiraju jedan deo naeg
ivota. Ako niim drugim, oni e slabiti psihu tim to e joj troiti snagu
na drugo a ne na ono na to je ivom saveu obavezana.
Doivljavanje pozitivnih i negativnih oseaja imae i razliite
podraaje nervnog sistema. To je dodue hipoteza, ali nuna, koju
potvruje eksperimentalna psihologija. Prema gornjem moe se rei da
su oseaji tim negativniji to su vie uslovljeni to bezlinijim ulnim
podraajem. Za najnegativnije oseaje vai u celosti pravilo
eksperimentalne psihologije: neki ulni doivljaj moemo samo onda
doiveti ako organizam ne stoji ve pod istovrsnim ulnim doivljajem
iste snage. Doivljaji negativnih oseaja mogu biti ponavljani samo kad
se stalno penje njihova intenzivnost, kad se dakle stalno penje troenje
oseajne receptivnosti. Kod pozitivnih oseaja izgleda da je to sasvim
drukije. Bie da oni, valjda po tome to su ukorenjeni u ideji, dakle u
istoj formi a ne materiji, ne troe toliko modanu materiju koliko je
formiraju. Takvi doivljaji svojim ponavljanjima (uvek planskim,
sistematskim) doprinose upotpunjavanju i uvrivanju formacije psihe
uopte. Ta je hipo

101
teza prihvatljiva, jer su takvi oseaji povezani u nekoj arhitektonskoj
sistematinosti za temeljni okvir onog celokupnog psihikog ivota, ona
tri apsolutna psihika centra.
Doivljeni pozitivni oseaji ine nas sposobnijim za dublje uivanje
buduih. Svaki novi dadne neto za sve savreniju formaciju psihikog
sastava, pa moda i nervnog centralnog sistema. Tako se razumeva
zato kaotino doivljavanje negativnih oseaja jae zaboli i tereti tako
isformirane due nego sirove, jer oni rue ono to je ve izgraeno.
Prema tome bi i fiziki umor kod doivljavanja pozitivnih oseaja
bio uopte manji. A iz toga se moe tumaiti i injenica da nosioci
isformiranih psiha i sistematski upravljai svojih psihikih doivljaja,
kao to su to umetnici i naunici u prvom redu, due ive od drugih
ljudi, naravno uz pretpostavku da su inae fiziki zdravi i da raspolau
potrebnim sredstvima za higijenski ivot.
C. urnalizam protiv normalnog psihikog ivota
Da navedem ponovo bitne uslove za normalni (prirodni) razvitak
psihikog ivota (ako pod psihom uzmemo zajedno i njenu isto
intelektualnu osnovu i empiriki objektivne pravilnosti njene koje se
podudaraju sa tom osnovom):
1) Materiju naih pretstava treba sistematski birati, a nipoto se
ne preputati kaotinom sluaju.
2) Sistem biranja treba da bude takav da pretstave stoje u to
razgranitijim ali odreenim uzajamnim odnosima, jer se tim postizava
maksimalna raspoloivost sa maksimalnom zalihom pretstava.
Bogatstvo psihikog sadraja nije u neprestanom kvantitativnom
gomilanju pretstava nego u kvalitativnom izboru. Ne disperzija i
mnotvo, nego koncentracija i povezanost.
3) Pretstave treba da stoje u to jasnijoj i organskijoj vezi sa
jednim od tri apsolutna psihika centra (moralnim, istoumnim i
duhovnim). Dakle: kultivisati moralni ivot, nauke i umetnosti.
Prema tome, u pogledu u t i c a j a
urnalizma
na
p s i h i k i i v o t , a s obzirom na bitne karakteristike urnalizma,
moe se konstatovati da on z n a i n a s v i m a l i n i j a m a
totalnu
negaciju
normalnog
psihik
o
g
i v o t a , jer svi uslovi tog ivota ne samo da nisu, niti

102
jedan, dati u urnaiistikoj rei, nego su delovanjem te rei Unitavani i
potiskivani ak i na onim stranama koje lee formalno izvan sfere
urnalizma. Videli smo da je urnalizam nesistematinost; da je
osnovna kvalifikacija njegovih pretstava, koje nam prua, kaotinost i
kaotino gomilanje; i da je totalno uslovljen mestom, vremenom i
senzacionalnom materijom.
urnalizam uopte smanjuje sposobnost za aperceptivnu
pretstavu, jer po svojoj bitnosti ide za tim da daje to manje pobuda za
slobodni kritiki vlastiti sud. On je za kaotinu nara- tivnost: itajte me
to vie, ali pri tom svojom glavom mislite to manje! Njegova
svakidanja graa tako je poredana da unapred uguuje svaku volju i
svaku pomisao da je svrstavamo i podvedemo pod kakav fiksan misaoni
sistem. Interesovanje koje on trai za svoju re ne zasniva on ni na
kakvu idejnu interesu italaca, nego na elovanjima masivnosti,
neduhovnog ponavljanja, senzacije i tehnikih sretstava (velika slova,
vidni ja mesta itd.). Pobuivanje takog interesovanja je u direktnoj
protivnosti sa moralnim i duhovnim interesima, i to im se vie ovek
predaje, tim se vie onesposobljava za ove druge. urnalistika stvara
jedan svet koji usmruje onaj svet to bi ga hteli da stvore ljudi velikog
morala i ljudi naune i umetnike rei. urnalizam hoe a u svetu ivi
samo efemernost.
Ve svojom ogromnou, koja svaki dan hoe da bude itana,
urnalistika vri vrlo tetan psihiki uticaj. Moda ni svaki stoti italac
nema vremena, sve kad bi to i hteo, da ita urnal od poetka do kraja
njegova teksta. Celi tekst urnala nije ni pisan za sve itaoce, i stoga
veina italaca mora po njemu da trai svoju lektiru. Traei je, lete
preko stubaca i naslova to se bre moe. Dua i mozak italaca bivaju
tim iz dana u dan privilcivani na takvo primanje utisaka iz sveta pri
kojem se ima najminimalnija mogunost optikog pregleda i
najpovrnije pretstavljanje toga preko ega oi lete. Malo pomalo,
naueni na prebrzi i sve bri tempo, na povrnost, a i inae oseajui
efemernost svoje lektire u urnalu, jer e sutra stii druga nova,
preleu itaoci jednako i preko onoga to bi ih na drugom mestu
sigurno dublje zainteresovalo, ili to bi trebalo da ih dublje zainteresuje.
Stoga se kod njih, a naroito kod pasioniranih vernika umalovih, sve
vie
razvijaju
povrnost
suenja,
rastreenost, du

103
evni
nemir
i
neuravnoteenost,
fragmentarnost i nesklad celog njihova ivota.
urnalizam u n i t a v a s n a g u p a m e n j a , jer puni
mozak najkaotinijim bezidejnim materijalom, koji mora svakog dana
da se obnavlja. Velika veina svih pretstava koje on daje ili posreduje,
ne slui gotovo niemu, a kodi gotovo svemu. One moraju, istina,
sutradan ve da se sele, ali samo zato da bi dale mesta drugima- koje
isto tako niemu ne slue a svemu kode. I sam urnal priznaje smeno
kratko pamenje svojih italaca, jer smatra potrebnim i umesnim da,
na primer, po stotinu puta u godini donese fotografiju kojeg aktualnog
lica. A to znaju i trgovci koji oglauju u urnalima, da samo dugotrajno
ponavljanje oglasa postigne da oglas bude zapamen.
urnalistike pretstave, uklesane u duu bezduhovnim ponavljanjima, kvantumima i raznim tamparsko-tehnikim sredstvima,
neuklopljene u prirodnu sistematinost due, deluju na nju kao
paraziti, kojih bi se ona, dok je jo svesna svoje bede, rado reila. Tako
se na primer beki urnal Neue Freie Presse poziva, za dokaz
vrednosti reklamisanja u urnalima, na psihoanalitiara Freud-a ovim
reima: Ustanovilo se kod analize mnogih sluajeva gde su ljudi bili
progonjeni od izvesnog imena, da su to bile marke trgovakih artikala
koji su bili jako propagirani po novinama. Te su se marke nesvesno
ukopavale u pamenje i odatle neprestano, dan i no, potseivale, ak
m u i l e i k i n j i l e , sve dok se nije izvrila kupnja. Da su muile
i kinjile, to urnal ima pravo, ali da je kupnja donela spasenje, to je
sasvim neverovatno.
Zurnalistiko ponavljanje lomi snagu pamenja, a ne die je. U
svemu organskom, pa i u empiriji psihe, vai zakon stalnog
a k o m o d i r a n j a uticajima sredine. I najjaa otpornost mora neto
primiti od svoje sredine. Akomodiranje na urnalistiku re koja mora
biti uvek obnavljana, usadi u psihu italaca potrebu da im se to ee
kazuje ista stvar, i to u prvom redu njena materijalna detaljnost, koja je
potreba opet uslov- Ijena brzim zaboravljanjem kazanoga.
Sve to deluje u tom pravcu da se ovek sve vie onesposobljava za
aktivnu vlastitu originalnu misao, koja e za njeg neto znaiti. Od
psihe postaje drumsko konaite, koje u se bez kontrole prima i kroz
koje prolazi sve to naie drumom, car i razbojnik, Bog i sotona.
Konaite u kojem nema gospo

104
dara i u kojem svaki nonik radi ta hoe i smeta se gde hoe.
Razume se da se tu za kratko vreme nee moi smetati za konaenje
car i Bog. U duu umalskog itaoca se sve jae ugnezduju
najbednija, najsmenija i najplia gledanja na svet. Moralnost mu
postaje smena naivnost, a bokserski udarac originalna ideja.
Takvoj psihi, najzad, nee moi uzdrmati njenu veru u urnal ni
najidiotskije blamae urnala, i prema takvim itaocima e onda
sainitelji urnala, i onako oslabljeni svima moguim delovanjima
urnalistike sfere, postati jo komotniji, slabiji i nesavesniji. U
urnalizmu stalno raste svako psihiko zlo, i u rastu jedno drugo
pothranjuje.

105

SEDMA GLAVA

urnalizam protiv duha

A. ta je duh?
Duh je, rekao sam gore, sposobnost oveka da od bezbroj
moguih oblika kojima se moe izraziti uklopljenost misli, intelektualnog akta, pretstave u isto-idejno gledanje na svet ima svoj
vlastiti originalni oblik. Duhovnost e stoga kod raznih ljudi biti
razliita u raznim pogledima. Pa e se moi nazvati onaj duh
duhovnijim koji sa manje sredstava, to kraim putem a to manje
prohoenim, to vrim i organskijim asocijacijama sve to doivljava
podvodi u odreeni odnos prema isto- idejnom gledanju na svet, te iz
tog odnosa upotpunjuje i uvruje smemice svoje volje i misli.
Duhovnost
je
posedovanje
idejnostvaralake
moi,
izgraene
vlastitom
originalnom sistematinou.
Razum je osnovna konstitucija koja nam daje pojmove. Um daje
cilj postupka sa tim pojmovima, daje jedinstvo svih pravila, dok je duh
sposobnost, r a z l i i t o r a z v i j e n a , kojom se taj cilj uoava kao
cilj, tako prikazuje i sledi.
Kako u umu ima prirodna dijalektika koja vodi u zablude, to se i
vetina kojom se te zablude izijalektiziraju kao isto- umni stavovi
nee moi nazvati duhovnou, nego, recimo, nekom relativnom
vetinom. I kao to empirika upotreba uma, usled te prirodne
dijalektike, dovodi do toga da se zablude njegove nazivaju idejama uma
i principima, isto tako je i pojam duhovnosti ostao neodreen u
upotrebi. Sad je duh objektiviran u pojmu Boga, anela, due, sad u
duhovima starih mitologija (gnomima, genijima, silfama itd.), sad u
raznim sablastima i veticama. Dalje se re duh upotrebljava u
znaenju gledanja na svet, bez obzira da li je ono pravo, isto-idejno, ili
nije. Kae se tako u tom smislu duh naeg vremena. Taj se pojam
upotrebljava i onda kada se oznaava neka izrazita spretnost i vetina,
na primer; imati trgovakog duha. Danas je neore-

'.as,

106
eno znaenje pojma duha na primer u rei: jaka duha. To jedamput
znai: jak karakter, potena oveka i ujedno mudra, a rugiput se tim
hoe da kae za nekoga da se u svojem gledanju na svet nimalo ili vrlo
malo povodi za vremenom. Ima jo i ovakih izraza: biti duhom
prisutan, prisebnost duha, pomraenost duha itd. Pojam te rei u
svakidanjoj upotrebi toliko je irok da obuhvata skoro sva
intelektualna i mnoga psihika mogustva oveija. Ta sasvim
protivduhovna pome- anost sfera, brisanje granica i neodreenost
spoznanja koja svakog dana prolaze kroz bezbrojne ruke, danas je
kompletna, kako u masi tako i u kolovanim slojevima, i malo kome
padne na pamet da bi trebalo voditi optu javnu brigu o tome kako bi
se mogli to bolje uvati apstraktni pojmovi u njihovu pravom znaenju
i pri svakidanjoj upotrebi.
Svako ima duha ko ima normalan um, dakle svaki ov e k , samo
su obroci vrlo razliito odmereni, od nule do genijalnosti. Velika razlika
u duhovnosti meu pojedincima, i u pogledu stepena i u pogledu
oblika, osnovana je ve u tome to je domena duha sistematsko
gledanje n a c e l i n u s v e t a , dakle s jedne strane aprioristiki
odreeno transcendentalnim istim idejama, ali s druge strane
upueno na beskrajno mnotvo oblika i sadraja. Tu beskrajnost oblika
omoguava pretstava o neogranienosti i nepreformiranosti prostora i
vremena u kojima se riu forme, kao i neizmemost stalnih promena
materija sveta s kojima dolazimo u dodir.
I domenu duha uslovljava ona tajanstvena taka vezanja intelekta
sa empirikom materijom, spajanje fiksnoga sa pro- menljivim,
neprolaznoga sa prolaznim. Sa itinererom, u koji su unesene takorei
samo glavne vazdune linije, ima duh da se kree kroz stvarni realni
svet, pri emu utvruje i potvruje svoju sliku o celini sveta. Te
vazdune linije, ideje istog uma, poznate su a priori, ali delo duha
mora da se stvori i da nam se kae, pa da nam bude poznato. Slika
sveta, koju daju veliki duhovi, geniji, obino je takva po tome su
veliki da svoje vreme, koje dolazi posle njih, neodoljivo osvajaju
neuvenom i nevienom originalnou, jasnoom i uverljivou svoje
slike
o svetu. Dotle mali duhovi idu leno i komotno po ve utrtim stazama,
izvodei moda tu i tamo po koju neznatnu ispravku.
Kakve atribute moemo pridavati duhu? Ima ih bezbroj, jer i svaki
original (a duh je originalnost), ako e to zaista da

107
bude, mora imati i svoje originalno ime. Meutim, neki atributi se
mogu ipak unapred odrediti i stoga su oni i zajedniki svima duhovima,
te u kojem stvaranju njih nema, tu fali takorei zaviajnost u zemlji
duha, pa se moe odmah pustiti po strani izvan ocene. Te zajednike
osobine moraju, naravno, proizlaziti iz same definicije duhovnosti. Duh
je, prema tome, u v e k :
originalan,
sistematian,
i d e j a n , m o r a l a n i, kao nuna dopuna toga, s t v a r a l a k i ,
slobodan,
u
primarnom
stavu
neuslovljen
i n t e r e s i m a v r e m e n a i m e s t a . I, kao dalja konsekvencija
tih atributa, duh je uvek potpuno i istinski odan svojem predmetu,
portvovan, pun ljubavi, socijalan.
U d u h u l e i i l i n o s t o v e k a . Bitna karakteristika
linosti je duhovnost njena suenja. I pojam linosti, kao i pojam duha,
ima u dananjoj upotrebi mnoga znaenja koja ne bi smeo da ima, jer
kvare njegovo prvobitno znaenje. Visoke i ugledne linosti, koje su
visoke i ugledne po svojim socijalnim poloajima u svetu ili po svojim
bogatstvima, ne bi se smele nazivati zbog toga linostima, ako hoemo
da linosti pesnika i naunika ne pretrpe nenadoknadivu tetu. Visoka
i ugledna l i c a , bilo bi potpuno dovoljno. Takoe je tetna upotreba te
rei u znaenju celine svih atributa jednog lica, i te- lesnih i psihikih, i
dobrih i loih, i duhovnih i protivduhovnih. Tako se kae i za kojeg
razbojnika da je vrlo interesantna linost. Ali tek l i c e k o j e i m a
duha, postaje ilinost.
Mnogi nazivaju g e n i j a l n o u to to se ovde moe da nazove
vrlo visokim stepenom duhovnosti. Otto Weininger nam je dao nekoliko
duhovito formulisanih misli o pojmu genijalnosti, kao na primer: Iz
ideje celine, u kojoj genije stalno ivi, spoznaje on smisao delova. On
svemu pridaje neku vrednost, i u sebi i izvan sebe, tek po ideji. I celina
za njeg nije funkcija vremena, nego veita ista misao. Zaista njemu sve
stvari znae neto, sve mu je simbol. Svi su ljudi genijalni i niko
nije genijalan. Genijalnost je ideja, do koje jedan stoji blie, drugi dalje,
jedan joj se pribliuje naglo, drugi sporije ili nikako. Genijalan je
ovek ujedno i najslobodniji, najmudriji i najmoralniji. Stoga on i trpi
najvie pod svim to je u njemu jo nesvesno, to je kaos, to je jo
fatum. im je vea genijalnost, tim je ovek vemiji prema sebi,
moralniji prema dru

108
gima. On je ovek u kojem je zavladalo inteligibilno, bezvremeno Ja,
koje je neuslovljeno i slobodno, dakle moralno.
Kultivisanje svih onih pojava i izraza ivotnih, kod pojedinaca i
zajednica, koji su upravljeni na uvanje isto-idejnog a naroito
moralnog ivota i na otklanjanje tetnosti po normalni psihiki razvitak,
kultivisae i davati tlo za raanje i rast duha u ljudima. I duh je jedan
organ u misaonom organizmu ove- ijem, koji vene ili zdravo ivi onda
kad i drugi organi venu ili zdravo ive. I kako god oni njemu daju ivota,
tako i on njima, vraa im milo za drago u pravom smislu rei. Svi se
uzajamno stalno darivaju i pomau; a kad jedan oboli, svi s njim pate.
B. Duh umetnosti i duh nauke
Duh ima s v o j a d v a s p e c i fi n a p l o d a : n a u k u i
u m e t n o s t . Nauni duh nam daje to iscrpniju i savreniju,
empirijom poduprtu i demonstriranu, sliku o
materiji
s v e t a . ista nauka, dakle teoretska filozofija i
matematika, daju apriorne okvire za sve ostale nauke, te ih tim uopte
omoguavaju i u osnovima odreuju. Naunik postupa uvek sistematski
i pravo nauno delo od vred- nosti ide prema svojem vlastitom u
poetku manje ili vie jasnom cilju, koji unapred ima svoje relativno
mesto u sklopu ce- lokupne naune elatnosti. Nauno delo trai da u
svakom svojem koraku stane na tlo empirije, jer naunik inae kae za
druge tvrdnje da su samo hipoteze.
Za razliku od toga, duh u m e t n o s t i i d e z a k r a j n j i m
c i l j e m s v e g a l j u d s k o g a n a s t o j a n j a . Za taj cilj on
trai da bude krajnji cilj svima ljudima. On ne dokazuje nita empirijom
nego slobodno bira iz nje realno, sastavlja irealno, te od tog svojeg
materijala pravi fantazijom simbole ideja za onaj krajnji cilj. N j e m u
je
cela
empirija
simbol,
a
nikada
dokaz.
N j e g o v i d o k a z i s u l o g i k i i i d e j n i , a materijal mu je
akcidentelan i sekundaran. Umetniko delo nema unapred odreena
mesta u sklopu svih umetnikih dela, jer tu nema ni samog sklopa
onako kao kod naunih dela, a i stoga to ono pretenduje samo da
pretstavlja sliku, simbol ih neki znak sklopa celog sveta. Nauno delo
je i materijalno i formalno uslovljeno prethodnim naunim deiima
njegove grane, na taj nain to je ono organski

109
nastavak, nadopuna ili popravlja prijanjih, dok umetniko delo
nastavlja na prijanje samo u toliko to ide kao i ono za jednim
krajnjim apsolutnim ciljem. Prethodnim delima ono nije uslovljeno,
osim u toliko u koliko su ona uspela da se razvije izvesni stepen
duhovnosti u okolini u kojoj novo delo nastaje, da bi ga mogla primiti i
razumeti duhovno. Umetnik uzima materiju staru kao oveiji rod to
je star, jednako kao i najmlau, i to nimalo ne odluuje o duhovnosti
njegova dela. Stoga je umetniki duh slobodniji i stvaralakiji od
naunoga. I dati istinski umetniko delo je tei, redi i korisniji rad, u
koliko biva zaista iskoritavan po zasluzi, nego dati nauno delo,
naravno uz pretpostavku da postoje jednake spoljnje materijalne mogunosti stvaranja i primanja duhovnih dela i nauke i umetnosti.
C. Odnosi izmeu duha i empirikog sveta
Duhovnost je, dakle, oznaena uvek raznom m e r o m , d o z o m . Ta se mera moe smanjivati ili jaati odnosima izmeu duha i .
sveta.
Kako duh stvara, ne moe se unapred propisivati, jer bi tome
protivreila prva kvalifikacija duhovnog dela: originalnost. Tek poto je
stvoreno, moe se spoznati i originalnost duhovnog dela. Ali, ipak, po
toj kvalifikaciji i po drugim nunima koje ima duhovno delo, znamo
unapred da je za postajanje njegovo neophodno potrebna okolina u
kojoj se cene i kultiviu: sistematinost, idejnost, moralnost, sloboda,
ljubav za zajednicu i portvovanost. to su savrenije izraene te odlike
u nekom mediju drutvenom, tim bolje moe duh u njemu da napreduje.
U mediju sistematinosti i idejnosti duh e spremnije stvarati. jer
e nailaziti na pravilnu ocenu svojeg dela. U mediju moralnosti i
slobode duh e jo spremnije i radije stvarati, jer e njegovu delu biti
pridavana sva vrednost koju ima i do koje je duhu najvie stalo, i jer e
i njegovo telo onda biti osloboeno oskudice, progona i tekih borbi i
pregaranja. A gde u zajednici 'judskoj vladaju ljubav i socijalnost, duh
e za svoja dela naii i ne. najiri odjek i prijem i izazivae pozitivne plemenite oseaje, misii i akcije. Uspeh duhovnog dela u takvoj sredini
moe da doe odmah neposredno posle svojeg roenja. A to e duhu
davati svakiput novog poleta i snage. Stoji, dakle,

110
u ljudskoj moi da unaprede ili unazade ivot duha. U tom pogledu
noe mnogo uiniti i volja pojedinaca, ali ako je volja zajedni- e uperena
u protivduhovnom smeru, duh pojedinca e biti u poloaju oajnika,
smalaksavati e, krvaviti i umirati. Treba stoga, kad se hoe duhu da
osigura ivot na ovom svetu, pogledati najpre na zajednicu: da li se
njeni odnosi i njeni akti siaa s duhom ili su protiv njega. U kojoj
zajednici, drutvu, sredini nema kongenijalnosti za duhovna
stvaranja, to jest gde nema oseaja, razumevanja i priznavanja tog stvaranja, tu se ti duhovni pojedinci ne mogu ni pojaviti. Sredina u kojoj
duh ivi i stvara ne mora zaista, kako se to esto pogreno misli i
govori, biti i brojem velika, ali ona mora biti obdarena barem tolikom
merom duhovnosti da pretstavlja pogodno tlo za uzrast duha, za
njegova stvaranja i primanja tih stvaranja.
Da ne bi bilo nesporazuma, treba naroito naglasiti da civilizovana sredina ne mora biti i duhovna tim to je civi- lizovana.
Civilizacija, po onome to taj pojam danas stvarno znai, uslovljena je u
ogromnoj veini svih njenih manifestacija materijalnim interesima
pojedinca. Prave moralnosti, idejnosti, slobode, socijalnosti u dananjoj
civilizaciji ima vrlo malo.
Ishodite svakog duhovnog stvaranja je istinski ivo i umno
gledanje na svet kao celinu, gledanje koje nije primarno uslovljeno ni
vremenom ni mestom. Stoga u sredini u kojoj primarno vladaju interesi
vremena i mesta ne moe biti duhovna stvaranja. U takvoj sredini
izlaziti izvan kruga tih interesa a samo se izvan njih nalaze duhovna
ishodita znai biti lud u oima ozbiljnog, pametnog, realnog,
trezvenog sveta. A u istini ba samo ta ludost omoguava oveku da
stvara i pie istoriju ljudskog roda, budui da samo ona osposobljava za
razlikovanje glavnog od sporednog u vlastitom ivotu i u ivotu drugih
ljudi. Bez te ludosti ta dananja strahovito teka ozbiljnost, pamet,
trezvenost i realnost znae u najbolju ruku samo bespomono lutanje
po mraku bez kompasa i bez ikakve umne pretstave gde e se na kraju
da stigne.
Duhovnost, koja u svojim osnovnim stavovima nije uslovljena ni
vremenom ni mestom, nije dakle nikakva ludost, nego prava ozbiljnost,
pamet, realnost i trezvenost, u najboljem smislu tih pojmova.

111
D. urnalizam protiv duha
Videli smo dosada da je urnalizam totalna negacija svakog
moralnog, idejnog i uopte slobodoumnog ivota oveanstva. Utvrdili
smo takoe da on po svojim bitnim karakteristikama onemoguava
normalan psihiki razvitak. Kad, uz to, drimo na umu i ono to je
izvedeno o umalizmu u pogledu njegove kvantitete i veliine uticaja
koji vri u svetu, pa kad znamo da duh ne moe da ivi bez moralne,
umne, slobodne i socijalne sredine, onda moemo odmah povui
zakljuak:
urnalizam
je
totalna
negacija
duha
i
njegova ivota.
Ve u prolom poglavlju o delovanju urnalizma na psihu
obuhvaene su skoro sve glavne tete koje urnalizam nanosi duhu.
Jer prirodnoj psihi treba dodati jo samo originalnost, to jest mo
idejnog stvaranja, pa da ima u njoj duha. Ve je tamo reeno da
urnalizam smanjuje sposobnost za vlastito suenje i slobodnu kritiku;
da u urnalizovanom svetu ne daju ton i sadrinu ideje nego
efemernosti; da urnalizam unitava snagu pamenja i dovodi do
rastreenosti, rastrganosti, neuravnoteenosti, kaotinosti u elom
psihikom ivotu. Po prirodnom zakonu akomodacije, od sadraja
psihikog ivota kroz koji svaki dan prolaze urnalistike tvorevine,
ostaje na kraju samo velika glad da se svaki dan uje nova re tog
kaosa, re protivduhovna, re koja treba da bude izraz krvave
senzacije. Prema toj gladi i zbog nje iezavaju pomalo sve prirodne psihike potrebe.
Kako bi onda mogao u tako upropatavanoj psihi da uopte nie
duh! Kako moe izvoditi neke neviene akrobacije ovek kome se sue
noge i koji se jedva i na takama dri!
urnalistika ne vri svoje delo duhovnim sredstvima. To se samo
po sebi razume. Stoga se njena mo ne temelji na snazi duha, nego na
njegovu propadanju, pa stoga i oni kojima ona Mlada, a to je ceo svet,
postaju sve manje sposobni da u njima proivi duh. To znai: u svetu je
sve manje slobodne misli, a u koliko on jo uopte misli, misli sve
manje vlastitom milju, a sve vie imitacijom i kliiranom frazom. To
znai: taj svet ima potrebu da mu se kao deci pokazuju arene lae i uz
to govore rei koje e on besvesno ponavljati. U tom se svetu ne povlae
logiki zakljuci niti priznaju postulati ideja, a jo se

112
manje ide za njihovim oivotvorenjem. Stoga i rei samih urnalista kad
govore o svojem radu padaju iz dana u dan na sve nii duhovni stepen.
Iz njih se bez po muke moe izvaditi potvrda svega dosadanjeg
izlaganja ove knjige o urnalizmu, kao to e se to videti po sledeim
primerima prvoklasnih urnalista.
Na primer Pierre Denoyer, redaktor parikog Journal-a, govorei
o urnalistikoj informaciji (u knjizi Le journalisme daujourdhui,
Pari 1931) kae i ovo:

Svi dogaaji ne interesuju publiku u istoj meri. Veliki deo umetnosti

urnalistike sastoji se u tome da se osati ono to privlai panju izvesne
klijentele u izvesnom momentu i da se presudi ta treba izabrati iz rpe
svakidanjih fakata. Da bude dostojan da figurira u urnalu, dogaaj
ne sme biti iz obinog toka stvari, ne sme biti banalan. AJi taj neobini
izvanredni dogaaj mora biti vaan (important).

Dotle se ne bi imalo ta prigovoriti tim reima, ali ba u asu

kad treba da ujemo principe, po kojima urnal ocenjuje vanost dogaaja, ostavlja urnalista to pitanje i prelazi na interesantnost koju mora imati urnal, pa kae:

to je interesantno u oima jednih, moe da to ne bude u oima veine

drugih. Astronom koji svojim teleskopom konstatuje da je jedna zvezda
ostavila svoje normalno mesto, stoji prema injenici koja interesuje nekoliko
specijalista kao on to su, ali koja ostatak oveanstva ostavlja indiferentnim.
Dobra informacija je ona koja pretstavlja najvie interesa za najvei broj ljudi.
Najzad, glavno na informaciji je njen karakter novosti, aktualnosti.

I tima se reima urnaliste moe priznati tanost, izuzevi krivu

upotrebu pojma dobro i glavno u informaciji, ali ako pitamo, ta ima
da se bira izmeu neizmerno mnogo aktualnih dogaaja, ne daje nam
odgovora g. Denoyer. A nikakav odgovor na to pitanje ne nalazimo ni u
jednom slinom objanjavanju drugog prvoklasnog urnaliste, g.
Leona Groc-a, urednika Petit Parisien-a (po istoj knjizi):
To to je za Pavla vano, bie za Petra beznaajno Svuki lanak ima
svoju reprezentaciju, kompoziciju, linost, koje dolaze od njegova autora... a i
od njegova urnala. Apsolutna objektivnost nije poeljna osim u vrlo
izuzetnim sluajevima; kad bi postala sistem, objektivnost bi potopila urnal
u jednu sasvim sivu sferu koja bi se ubrzo razvila u najmraniju dosadu!

Usled konkurencije da se donese pre drugih listova neka novost nastaju

katkada tako neoprezno lane vesti da se njihova laljivost odmah
sledeeg dana pokae. Ali g. Groc opravdava ovako te sluajeve (govorei
o lanim depeama i detaljnim opisima nekih glavnih parikih urnala
da su Nungesser-Coli pre-

113
Ieteli Ocean i bili oduevljeno doekani u Njujorku, dok su u istini
leali ve na dnu Oceana):

Ta lana vest je imala sva obeleja koja mora da ima lana vest, da bi
mogla biti primljena bez diskusije: radiotelegrame agencija, koji su se
pozivali na radiotelegrame drugih agencija i tim davali peat autentinosti,
jednodunost urnala, multiplikaciju specijalnih izdanja... Ona Je
poseovala, iznad svega, onu bitnu vrlinu da se dopadne gomili i da laska
njenu mnenju, da egzaktno odgovori na njene tajne elje, ta su pri tom
mogle znaiti nekoje neverovatnosti u detaljima, koje bi, u svakom drugom
sluaju, mogle alarmirati sekretare redakciske.

Tako smo eto uli: treba javiti ono to je vano, interesantno, aktualno,
novo, to se dopada i laska gomili. Zaimo jo malo dublje, u
urnalistiko razlaganje toga to je aktualno (iz iste knjige, predavanje
Kako se pravi urnal):

Uzevi u celosti, svakidanji ivot urnala je sainjen iz dva gesta: iz

gesta lmpulzije i gesta limitacije. Dati urnalu impulziju, to znai imati ideje.
Ali kad kaem ideje, ne govorim o ideologiji. Imati ideje, to znai imati
invencije. To znai nai za urnal njegovu svakidanju hranu.
Ali, rei ete Vi, tu hranu njemu daje aktualnost
Da, ali aktualnost, to je neto neodreeno i bezlino (va- gue et
informe). Aktualnost se ne sakuplja nikakvim pasivnim nainom, jer bi inae
svi urnali liili jedan na drugoga. Aktualnost se stvara. I zaista, za to ne
postoji recept.
Meni esto dolaze ljudi govorei: Hteo bih se baviti urnali z- mom.
Imam diplome. Imam dobru volju.
Ja im uvek odgovaram: Imate li kakvu ideju? Ideju o reportai, anketi,
kampanji. Ideju o maniri kako biste mogli pitoreskno pretstaviti i zainiti
aktualnost. Jer to znai biti urnalista.
Nema apsolutnog pravila. Neki fait-divers dobie veliku va- nost kojeg
upljeg dana, a imae samo relativnu kad ga kakvi drugi dogaaji na
primer politiki potisnu na sekundarna mesta.

U svima tim citatima, dakle, na daleko i iroko nigde ni traga

o kakvu duhovnom i moralnom principu, koji bi vodio urnaliste pri
izboru materijala za tekst umalov. Nema ga ni ovde, kod g. Piot-a, efredaktora Oeuvre-a (iz iste knjige, predavanje Kako se ita urnal):

Jasno je da je nemogue zadovoljiti sve itaoce. To nije u stanju jedan

ogranieni prostor. Suma! ne moe biti rastegnut u beskrajnost Ne postoji
jedna publika nego stotinu ih. - Celi je problem u tome da se zna uoiti
jedna klijentela, a ne traiti da se osvoje sve. Jednom reju, celi je problem u
tome da ne izgubite plen za njegovu senu. - urnal i njegovi itaoci
sainjavaju jednu veliku porodicu. Ali to je porodica koja raste i koja se smanjuje. U nju se ulazi i iz nje se izlazi slobodno. Uloga onih koji vode urnal
jasno je da e biti ta da odre koheziju u porodici. A za to je potrebno samo
ulo za javnost (le sens du public). ta je to ulo za javnost, to se ne da
efinisati.

114
Iz svega toga vidimo da je glavna svrha urnalova da sa prodaje i
da tiraa raste toliko da odbacuje profit. To je urnalu vrhovni princip
po kojem on bira materijal za svoj tekst i po kojem se ureuje. Svaka
istinska ideja i misao koja se ispreuje na putu ka profitu, bie bez
skrupula pogaena. Pretstavnici urnalistike ne mogu navesti nikada
nijednu ideju koju bi mogli prikazati kao osnovicu kod ureivanja
svetskog tipa urnala, to jest onog koji vlada svetom.
E. urnalizam protiv duha nauke
U konstrukciji celokupne zgrade naune, u kojoj pojedina nauna
dela sainjavaju cigle koje se slau jedna na drugu, ima jedna osnovna
problematika, a tie se vrednosti nauke uopte. Pitanje: u kakvu
odnosu prema moralnom ivotu oveanstva stoji njegova nauna
elatnost?, ili drugim reima: kakvu Vrednost ima nauka? to pitanje
nije ozbiljno raspravljano ni postavljano. Nije ga ni ivot ozbiljno
postavljao, sve dok je nauka bila u povojima i dok je i ona kao skoro i
svaka druga elatnost oveija imala glavnu zadau da pomae
izgradnju isto materijalne civilizacije, u kojoj je moralni ivot zauzimao
vrlo podreeno i vrlo neuticajno mesto.
Moralni odnosi meu ljudima, pojedincima i narodima, bez
sumnje su pogodni za elatnost naunog duha i razvitak nauke, ali
obrnuti tu tvrdnju moemo samo ovako: nauka moe da bude pogodna
za razvijanje moralnog ivota, ali moe
i da ga niti. Za isvesni stepen materijalnog obilja, i to ne samo u
kapitalistikom ekonomskom poretku, nego jo vie u kolektivnom
socijalistikom, bie neophodno potreban s r a z m e r - n o visok
stepen moralnosti meu ljudima da bi se moglo spreavati irenje
moralnog zla koje dolazi, prirodno, iz tog materijalnog obilja. to je vie
ljudi u posedu to veeg kvantuma materijalnih dobara, kojima se moe
koristiti ali i koditi svojem blinjemu vie nego bez njihova poseda, tim
e vii stepen moralnosti pojedinca i drutva biti potreban da se ljudi
mogu odhrvati iskuenju i napasti. Ako zamislimo maksimalno moguu
materijalnu povezanost svih ljudi uzajamno, u tom smislu da bude u
moi svakog pojedinca (a kakvu tehniku mo ne bi mogla tehnika
dati!), da po svojoj volji, neprimeeno i nespreivo moe, na primer
nekim nevidljivim zracima, ubijati ili zarobljavati neogranieni broj
ljudi: kako visok stepen mo

115
ralnosti bi u tom drutvu morao da vlada, i kakvom bi se tekom i
sudbonosnom brigom moralo bdeti nad odgojem svakog novoroenog
oveka, te da bi se oveanstvo moglo odrati na ivotu!
Primera kobnih posledica nesrazmera izmeu materijalnog
i tehnikog napretka s jedne strane i stepena moralnosti odnosa meu
ljudima s druge strane, videlo je i via nae doba suvie dosta. Oni su,
u svoj teini svoje kobi, imali samo to dobro to su tu i tamo
mehanikom nesavladljivom silom otkrili mnogima koji o tome nisu pre
ni sanjali, kakve uasne opasnosti kriju u sebi ta tehnika savrenstva,
ako ne stoje u moi moralnih snaga. Jo nas ima mnogo ivih svedoka
Svet- skog rata, u kojem je maina kosila milione ljudi. U Svetskom
ratu nije kapitulirao javno i kompletno samo moral meu ljudima, nego
i duh! Za desetak godina posle tih stranih dogaaja ve gledamo
svuda po svetu gigantske pripreme da nove maine, jo savrenije i
ubistvenije, ubiju nove milione ljudi, mukih odraslih, ena i dece,
vatrom, otrovom i eksplozijom. Vidimo i opet istu gotovost svetske
javnosti da tim nevinim traginim rtvama mainskog ubijanja podeli
naziv junaka i heroja! U toj javnosti, koju stvara urnalizam, i ne uju
se skoro glasovi onih koji opominju i preklinju, niti se oseaju one
slabake pojedinane akcije u tom smislu, jer jo uvek oni koji
raspolau najglasnijom reju, a koji su u istini i doveli do rata pa ga i
vodili, kao i oni koji su se bogatili smru i krvlju miliona, misle da e
moi i opet i uvek ouvati svoju vlastitu dragocenu krv da ne bude
prosuta.
Zaista, da je mogla biti otstranjena i ona spasonosna mogunost
otrenjenja upropaenih naroda, koja je leala u naglom padu stotina
miliona ljudi iz materijalne obezbeenosti u materijalnu beu, te da se
danas i gladnu radniku i izmrcvarenu seljaku i oajnu intelektualcu
mogu jo uvek priati prie i naturati mnenja o veliini oveka koji
osvaja vasionu
i o njegovoj istovremenoj prirodnoj odreenosti za uzajamna klanja i
istrebljivanja, da se svetu moe govoriti ako se o tome uopte govori
mlitavo, mlako, smueno i neiskreno o moralu kao o nekoj
najdosanijoj, preiveloj i neupotrebljivoj starudiji; da to sve moe da
bude, a da se ne primeuju tragovi zdrave reakcije, znak je i
svedoanstvo ogromnih i kobnih nesrazmera u svetu.

116
Vrednost nauke je, dakle, relativna. To je prosto izraeno
i u narodnoj rei: Podaj budali no u ruke, pa e svojeg oca prvog
zaklati! A lopov s noem u ruci je neuporedivo opasniji od budale s
noem. Da je vrednost nauke relativna, i da joj moe doi samo od
morala, kao i svemu drugom, vidi se i po jednoj naroitoj pojavi naeg
doba. Samostalna nezavisna vrednost nauke, koju hoe da postave
mnogi naunici, pokazuje svoju nemogunost tim to se sve vie mnoe
one posledice takve naune elatnosti koje onemoguavaju i samu naunu elatnost. Na prvi pogled paradoks, ali nam ga ipak prikazuje
istinitim i povrno posmatranje posledica, na primer, usavravanja
tehnike strane produkcije materijalnih dobara bez obziranja na moral
epohe kojoj se daje. To je usavrenje otilo dotle da se potreba dnevnog
materijalno-prouktivnog rada oveka (ako svi trebaju da rade) svela na
12 asa, dok je pred par decenija bila za nekoliko puta vea. I
neminovna posledica toga je da se mora reducirati rad svima
srazmerno tom malom kvocijentu, kako bi svi mogli i imali neto da
rade, ili da e vei deo oveanstva ostajati nezaposlen. Po prvoj alternativi, koju nalae i moralni zakon, nije se postupilo, nego po drugoj,
ostavljajui pri tome u punoj snazi drutvenu prisilnost da poten
ovek samo od svojeg rada moe dobivati sredstva za materijalno
izdravanje. Tako danas vei deo oveanstva gladuje, ili prima
milostinju, umire od gladi, buni se, prouzrokuje ekonomske i politike
katastrofe preko celog sveta. Tu je jedan nauni rad doveo do toga da
onemoguava sam sebe svojim posledicama, jer u izgladnelim,
pobunjenim, decimiranim narodima nee vie biti ni osnovnih uslova za
kakvu naunu elatnost. Cilj tehnikom usavravanju trebalo je da
bude podizanje materijalnog bogatstva irokih slojeva, a dovelo je dotle
a je ono direktni uzrok sve vee bee i neimatine, stoga to je
preputeno samo sebi i nije uklopljeno u opti duhovni i moralni plan
koji bi morao dopirati barem dotle dokle dopiru posledice toga
usavravanja, dakle preko celog sveta.*) Ne ulazei dublje u taj primer,
moe se po njemu kao i po svima ru-

*) Ko bi naao ovde da bi, radi potpunosti, trebaio rei da te pojave raspada

kapitalistikog poretka sveta idu po filozofiji dijalektikog materijalizma,
upuujem ga na poglavlja urnalizam proUv socijalistikog drutvenog poretka,
gde sam kazao to imam da kaem 3 o dijalektikom materijalizmu.

117
gim istovrsnim utvrditi isti temeljni razlog: Svaka ljudska elatnost koja
ima uticaja i na druge ljude, a koja nije uklopljena u moralno i
duhovno ispravno gledanje na svet, tetna je, ih ima u sebi mogunosti
da bude tetna, i to u svakom pogledu istinski tetna. Stoga je ideal
razvitka ljudskog drutva da svaiji takav rad bude podvrgnut duhovnu
i moralnu nadzoru i uputstvu. Potreba takva voenja sveta danas se
ve konkretno ukazuje u veliini srazmera celih nacija, iako je naravno
jo nedovoljno izraena za duhovni nivo urnalizovanih masa uopte
kao i njihovih prominentnih voa. Ta e se potreba posve jasno
ukazati u buduem verovatno socijalistikom drutvenom poretku. Da
takvo voenje ne uzima slobodu, nego je tek daje, mislim da nije
potrebno i na ovom mestu da se naglasi.
Nauni rad, ma kako uspean bio, nema prava da se zove i
duhovnim radom, onog asa kad se ini samostalno i bez podvrgavanja
moralnom zakonu. Duhovnost stoji uvek na tlu pune moralnosti, i kad
nauni rad slui oveku, naem blinjemu, treba tako da mu slui kao
da u njemu vidi lana celog oveanstva a ne izolovanih grupa. Samo je
takav nauni rad duhovan i samo on moe da donese blagoslovena
ploda, dok svaki drugi nosi ve sam u sebi klicu propasti. Stoga se
ovde, kad se dalje govori o naunosti, misli na d u h o v n u n a u n o
s t.*)
urnalizam je neprijatelj svakoj duhovnosti, to smo uli gore. A
ovde ima sada da pitamo u emu je njegovo specifino delovanje protiv
naune elatnosti.
Nauke po svojem predmetu nisu ni duhovne ni neduhovne, kao
to cigla moe stajati uzidana u zgradu ili baena na ulicu. Tek onda
kad nauno delo ima svoje mesto u optem moralnom i duhovnom
planu, postaje ono i duhovno. Ali se ipak predmeti pojedinih nauka
razlikuju po tome to su neki takve

*) Za svrhe ova knjige ne bi bilo vano pokazati kako umaiizam deluje na

neduhovnu naunost, jer ta svakako i bez tueg uticaja izvrava samoubistvo.
Treba samo toliko rei da urnalizam prema takvoj naunosti pokazuje izvesne
slabosti i simpatije, to je i prirodno. Ali kako je takoe prirodno da on unitava
sve ega se dotakne, a najsigurnije davi ono to grli, to pod njegovim milovanjem
strada najzad i takva naunost. To e se zbiti ve i po tome to urnalizam
paralizuje svaki umni i prirodni psihiki rad, bez kojeg nema uopte nikakve
naunosti.

118
prirode da vie trae ispunjenje duhom, a drugi manje. Neke nauke, na
primer one koje se temelje na objektu i eksperimentu, zatim logika i
matematika gde se moemo svakad osvedoiti o ispravnosti tvrenja
pomou logikih pravila ili konstruktivnih i raunskih dokaza,
egzistiraju u pogledu svojeg predmeta takorei nezavisno od naunika,
dok kod nekih, kao na primer raznih teorija o umetnosti, ni sam
predmet ne moe biti postav * ljen bez veeg ili manjeg udela duha u
njemu.
Za rasmatranje delovanja urnalizma na duhovnu nauku trebae
da malo vidimo najpre koje su nauke uopte podlone zabludi usled
stranog uticaja, a onda, koje su nauke od vee vanosti za ivot
oveanstva. Pa se odmah nalazi da su podlone prirodnoj zabludi sve
one nauke u ijem predmetu ima duh svojeg prirodnog udela, jer i isti
um, osnova duha, ima svoju prirodnu dijalektiku. A ba su te nauke
najvanije za oveka, jer daju smisao svemu drugom. Gde one ne vode
svu ljudsku elatnost, pa i onu strogo naunu, tu je ta elatnost u
mnogome slina lokomotivi koja se nalazi u punoj vonji, ali u kojoj
nema mainovoe. Nikad se ne zna gde e se strovaliti, hoe li poiniti
veliku ili malu tetu, ali da e u toku vonje kad-tad nastupiti nesrea,
jasno je. Dananje stanje naune elatnosti i dovelo je dotle da
oveanstvo izgleda kao smeteno u lokomotivi bez mainovoe u
najbroj vonji. I ono to je reeno gore o nunosti srazmera izmeu
materijalnog napretka i moralno-uhovnog stepena, to se isto moe i
ovde rei: svi rezultati tih strogo naunih nauka morali bi biti, u
pogledu njihove upotrebe, podvrgnuti postulatima prve grupe nauka, to
jest one iji predmet po svojoj prirodi trai ispunjenje duhom. Tu se vide
tragini problemi naeg doba. Ono ne samo da potpuno zanemaruje
irenje i uvrivanje moralno-uhov- nih naunih postulata, nego nije
uinilo jo ni toliko da su ti postulati u kojem bilo stavu dobili saglasno
priznanje samih naunika. Dotle ona stroga naunost razbija ve
atome i skita se po vasioni u daljinama ko|e se daju samo ispisati ciframa, ali ne i pretstaviti; te u jednoj sekundi broji stotine bi- liona
titraja elektrona, itd.
Ali kad bi te dve grupe naunosti bile i izjednaene u op- tosti
priznanja njihovih tekovina, te kad bi se i pravilno spo- znavao njihov
odnos u pogledu vrednosti, opet tim ne bi bilo dosta uinjeno, jer
rezultati njihovi trae drukije postupke

119
popularizovanja i omoguenja iroke upotrebe naunih rezultata.
Grupa koja je svojim predmetom prirodno duhovna trai od svih koji
treba da osete njene plodove izvesni dosta teki duhovni napor, vebu i
rad. Tu obino, da bi ti plodovi bih ose- ani kako zasluuju i trebaju,
mora biti poznat barem u najkrupnijim crtama i ceo nauniki rad
kojim se dolo do tih plodova. Taj zahtev otpada na primer kod isto
eksperimentalnih nauka. Radio-inenjeri mogu posve za sebe da zadre
svoje konstrukcione planove radio-aparata, a da te aparate ipak sav
svet moe da iskoritava. Isto tako i medicinari svoje studije. Ali filozofi,
sociolozi, teoretiari umetnosti moraju izneti na javu sav svoj rad, koji
mora prouiti barem u najkrupnijim crtama svako ko eli da se koristi
njim u punoj meri. A za to treba dobre volje, umnog napora i estoput
mnogo kolske spreme.
Naunici i nauna dela prirodno-duhovnih nauka trebaju dakle publiciteta u veli koj
meri i taj publicitet mora biti pripre mljen,
k u l t i v i s a n i u v a n . Treba da postoji jedna javnost dobre
volje, sa odgovarajuim duhovnim nivo-om i u posedu dovoljnih
sredstava i vremena.
Publicitet je danas posve u rukama urnalistike. Kakav je on i
kakav postaje u njenim rukama, o tome je ve reeno ta treba. Tu
iezavaju i dobra volja i duhovni kvalitet. Svi dobri uticaji bivaju
otklanjani, a svima loim irom vrata otvarana. I ta biva kad se
sastanu ta dva sveta, svet urnalistike i svet naune duhovnosti?
urnalistika postaje parazit na naunosti. Njenim se sokovima hrani,
deblja i doputa toliko ivota svojoj rtvi koliko to godi njenu debljanju.
U sastanku tih dvaju svetova nastaje, prirodno, razluivanje
samih naunika: na one koji pri samom prvom kontaktu, ili dosta brzo,
spoznaju kakvo im je drutvo, pa se povuku da stvaraju nepriznato i
esto pod tekim uslovima ivotnim, za neizvesnu budunosti; i na one
koji na raun svoje duhovnosti prave kompromise. urnalizam po
svojim bitnostima, po anti- moralnosti, psihikoj kaotinosti,
paralizovanju svakog patosa, svih pozitivnih oseaja, sve aperceptivne
asocijativne sposobnosti, postaje uas za svaku istinski moralnu i
duhovnu re, bilo nauniku bilo umetniku. Takva re u urnalskim
redovima moe samo da sahne i gine, jer na tom mestu moe da dobije
samo onaj efemerni ivot koji dobija sav tekst urnalov.

120
Svima naunim delima o kojima urnalistika govori, kao i svima
naunicima koje ona puta do rei, uzima ona to je najvrednije:
priznanje prave vanosti i vrednosti i poticaj na primanje konzekvencija.
U zamenu za to daje im slavu dana, me- seca, najvie par godina onima
koji su joj naroito usluni, ali ta slava nipoto ne prelazi slavu nekih
kriminalnih tipova, nogometnih i filmskih igraa i kakvih pogodnih
politiara. U svakom sluaju slavu jednakim materijalom fundiranu kao
i slave kriminala, nogometa, filma, politike. Ali, treba konstato- vati,
urnalistika maija je ve toliko omaijala ceo svet da se nalazi vrlo
mnogo duhova meu naunicima, umetnicima, politiarima i raznim
drutvenim dostojanstvenicima koji ne vide pravu dubljinu zla i koji ne
znaju da svojom saradnjom to zlo uveavaju. Oni misle da svojom
saradnjom ispravljaju i izjednauju urnalistike nastranosti koje i oni
vide. Meutim, tu bi im mogla pomoi i vlastita fantazija kad bi, na
primer, sebi pretstavili kakog govornika, predavaa, propovednika,
dravnika koji bi mogao i hteo govoriti i onda kad bi svakog asa morao
doputati da mu se prekida govor reklamnim upadicama svih moguih
trgovakih brani i da poslednje to njegov auditorium ima da uje
bude neko anonimno traenje seksualnog partnera. Neka pretstave sebi
malo i to kakva bi to publika mogla da bude koja bi sve to gutala, i da li
bi bilo vreno da joj se govori.
Stoga se pseudonaunici i pseudonauka lako i rado sastaju i veu
sa urnalistikom, preko koje dolaze do jeftine slave, ali ipak slave koja
moe biti kvantitativno vea nego ma kojeg i ma kako vrednog naunika
koji nee prijateljstva sa urnalima. Takav nain podeljivanja slave i
naunikog imena daje pot- sticaja onom dananjem gomilanju
naunih dela koja su uglavnom samo knjiga iz knjige, i tako se ide
direktno u takve odnose u naunom svetu u kojima se nee moi vie
raspoznavati ta vredi a ta ne. To je takoe jedno tipino urnalistiko
kvarenje nauke.
Sa sve veim izgraivanjem nauke ide uporedo i sve vee
specificiranje i razgranjivanje u svima granama naunim, a usled toga
nastaje sve vea opasnost da se izgubi neophodno potrebni pregled
preko onoga to je originalno i vredno u nauci; pregled u tom smislu da
javnost i drutvo, a u prvom redu sam nauniki stale, budu stalno na
istu s tim koje me-

121
sto u lestvici naune vrednosti i u tabeli ljudskih potreba treba
pridavati pojedinom delu naunom. urnalistiki svet trai od svojih
naunih autora da piu zabavno i interesantno, a to oboje prava
naunost iskljuuje iz svojih uslova, svojeg rada i svojih metoda. Obziri
na lakou shvatanja naunih tekovina dolaze tek sekundarno do
znaenja, naime kad je potrebno iroko popularisanje. Mora, dakle,
svet nauke da bude potpuno samostalan i nezavisan od urnalistike,
jer je uticaj urnalistike poguban po nauku u svima smerovima, a u
prvom redu u smeru razaranja duhovnosti u nauci uopte, i naroito u
tom smeru to onemoguava da pravi naunici dobiju prava priznanja i
nagrade za svoja dela.
Kad se ko usudi da kritikuje togod to lei u liniji urna- listikih
interesa, onda se polemika ako uopte doe do nje
zavrava redovito nepovoljno po kritiara. To je Soren Kierkegaard
pre sto godina lepo izloio ovim reima: Tiranija novinske literature je
najmizernija i najnia od svih tiranija: ona je prosjaea tiranija kao
to profesionalni prosjak ne prestaje trati za vama uz cestu niz cestu
sve dok mu neto ne date. Kakva god eminentna knjievnika zamislili,
da ga takva jo nije bilo, postavite ga nasuprot urnalu, mora izgubiti, osim u sluaju da i sam izdaje urnal, ali je u tom sluaju
svakako izgubio: spao je od knjievnika na urnalistu. Boj poinje: taj
eminentni polemiar daje svoj udarac, da i samom urnalisti biva jasno
da je smrtno pogoen. To malo njegova odgovora pokazuje samo kakva
neizmema daljina zjapi meu njima. Ali urnalista je sasvim miran i
rezonira ovako: Protivnik ne moe uvek ponovo dolaziti na istu stvar, pa
e stoga jednom da stane a onda ja poinjem. Pa u nastaviti svako
vee ih svakih osam dana, i to e najzad biti uvreno. to vie
vremena prolazi, tim vie e biti stvar za- muivana fraziranjem, te e
publika postepeno sasvim zaboraviti na lanke knjievnikove. Tako sam
dobio igru.
Najreitiji primer takve borbe u naim danima pretstavlja borba
Karla Krausa, izdavaa asopisa Die Fackel u Beu. Samo je u
njegovu primeru urnalistika otila jo dalje nego u gornjem prikazu
Kierkegaardovu. Ona je s poetka malo i odgovarala, a posle je dola,
posve pravilno za pravu urnalistiku, do zakljuka da je za nju najbolje
oruje utnja o svojem protivniku, ne odgovarati mu nikako i tim ne
skreati

122
panju javnosti na njega. Uvidela je da za nju polemika uopte nema
smisla. To nije njena snaga. Njena snaga je vreme, materija, kvantum,
dakle snaga potpuno bezduhovna porekla, dok je polemika snaga
duhovna.
Pojava da sa veliinom urnala, njegovom proirenou, opada
srazmerno prostor koji on daje polemikoj rei u svojim stupcima,
karakteristina je za savreniji tip urnalski. Polemika trai nuno da
italac bira izmeu teze i antiteze, trai dakle da i on sam ima svoj
vlastiti sud, dok urnalizam treba itaoce koji bez prigovora primaju sve
to im se servira. U polemici se nuno ispoljavaju ideje, njen je predmet
fiksan, isti, dok urnalizam ne trpi nikakva fiksna idejna interesa.
Polemikom bi se, najzad, dolo do duhovne istine, a ta istina i urnalizam su dva pojma koja se iskljuuju.
F. Primeri urnalistike protivduhovne rei
Stepen neduhovnosti na kojem stoji urnalistika. re sro- zava se
iz dana u dan. Pre deset godina bi mnoge stvari koje su danas same po
sebi razumljive kao sastavni deo umalov bile nemogue zbog njihove
kominosti, idiotije i monstru- oznosti.
Meutim, isto tako kao i kod drugih relacija urnalizma
0 kojima je dosada govoreno, ni ovde kod primera stepena duhovne
propalosti urnalistike i umalizovanog sveta nije glavni udarac po
duhu sadran u neduhovnosti primera uzetih samih za sebe, nego u
m e a v i n i d u h o v n o g a s a n e u h o v - n i m. Donosei
istinske duhovne vrednosti, iako retko i sve rede, na primer kakvu
umetniki pisanu malu novelu ih duhom napisan prikaz kojeg socijalno
vanog dogaaja, donosei dakle to u jednoj bitno i nuno
protivduhovnoj sredini, urnalistika ini duhu veu tetu nego kad bi ta
sredina bila tu sama bez ikakva duhovnoga premazivanja. Na taj nain,
posle iz- vesnog vremena, kad kod italaca izgube vrednost svoju duhovna stvaranja uopte, urnal dolazi u mogunost da donosi
1 takve stvari koje su sa gledita duha upravo groteskne, ako nisu
uasne. Te stvari, na primer shvatanja o raznim problemima, postaju
itaocima obine, te se nee posle mnogo uditi kad se u ivotu sretne i
sa njihovim realnim izgledima.
A sada da navedem nekoliko primera.
*

-B

123
Lice koje je postalo poznato ili prominentno oiv- Ijuje
neizbenu sudbinu da urnalistika njegov lik donese po stotinu puta u
godini. Ne samo ista karikatura, nego i fotografija treba da nam svaka
tri dana kae kako izgledaju Stalin, Makdonald, Musolini, Hitler i
drugi. Moe li to pred duhom nai ikakva objanjenja? A koliko je
italaca tih urnala upitalo redakciju, iz kojeg se razloga tamo smatra
da oni ne mogu ni od prekjue zapamtiti kako izgleda Mussolini? Svako
to nalazi u redu, jer to urnal tako ini. Drugog obrazloenja ne treba.
Politika u broju od 3. X. 1933. donela je noticu na prvom mestu
njene tadanje rubrike Kroz nau zemlju, u kojoj se opisuje kako je
neki seljak istuen i orobljen za 500 dinara. Nad noticom svoji slika
ruke koja dri pet novanica po sto dinara, i nita vie. urnal smatra
da njegovim itaocima treba pomoi kad sebi pretstavljaju koliko je
komada stotinjarki u 500 dinara i kako izgledaju u jednoj ruci.
Ta vrsta potpuno suvinog ilustrovanja teksta sve se vie
odomauje u urnalu. itaocu se tako oduzima i najmanji napor
vlastite fantazije pri itanju. Ali fantazija, taj naroiti dar duhovna
oveka, mora, da bi se odrala na ivotu, sama da stvara. Prisilna
neaktivnost, kao to je to umalistiko vezano voenje u najsitnijim
sitnicama materije, znai smrt za fantaziju.
*
Kad se ima da prokriomari u javnost neka duhovna naroita
nakaznost, onda to urnalistika ini obino pomou inostranih
uvenih i poznatih, koji govore u velikim centrima civilizacije i njenim
velikim urnalima. To im daje neku aureolu neprikosnovenosti, i
njihova re se ita sa slepim uvaavanjem. ak i onda kad te strane
veliine nekim svojim radom, na primer irenjem lai, kode jednoj
naciji, ipak oni tim ne budu onesposobljeni da toj naciji pretstavljaju
propovednike kojekakvih teorija o spasavanju sveta i slinoga. U te
ljude spada, na primer, graf Kaiserling. Na urnal Vreme u broju od
25. X. 1933. donelo je tako s velikim naslovom:
Graf Kaiserling o superiornoj kulturi koja dolazi
paradoksima.

Graf Kaiserling je poznat po svom briljantnom ongliranju

124
U svom predavanju koje je odrano pred najodabranijlm duhovima
Evrope, graf Kaiserling pokuava da brani nove snage koje tee da preuzmu
vlast u Evropi. Ovim predavanjem poznati ns- maki filozof brani nacionalsocijaiizam, faizam i komunizam.
Svoju tezu nemaki filozof bazira na ovim argumentima:
ivimo u eposi masa, koja je u stvari epoha voa koji upravljaju
masama pomou sugestija. To je najbolji dokaz da ja oveanstvo danas u
najveoj veini pasivno.
Ali pored svega toga, omladina nikada kao danas nije pokazivala
toliko vitalnosti. Primer: Rusija i Nemaka! Duhovna pasivnost masa dolazi
od pobune neduhovnih masa koje on naziva telurijskim. To su snage
zemlje i krvi. Na planu telurijske snage nema slobode, nema inicijative, ni
shvatanja. Kada se vera udrui sa ovim snagama, onda je njihova mo
neodoljiva.
Veina je danas ubeena da su ove snage nosioci napretka. Predratno
oveanstvo nije imalo u svojoj evolucionoj liniji pozitivnih perspektiva. Ova
je civilizacija morala da doe do neove- nosti, koja se ogledala u premoi
maina nad ivotom. Dunost je intelektualaca da uzmu uea u ovom
pokretu za reorganizaciju oveanstva i civilizacije. Oni moraju da rade na
povraaju duha i reintegraciji njegovih vrednosti, postavivi ih na mesto
koje im pripada u svetu koji se raa.
Poto Je to oveanstvo bogatije i vitalnije od onoga koje na- sleuje
zahvaljujui procvatu telurijskih snaga, moe se uspeti da se izgradi jedna
potpuno nova i humana kultura, neviena dosada. Ova nova kultura moe
da bude superiornija od preanje, jer ja shvatanja stvari intelektualaca
mnogo dublje. Treba staviti nau energiju u slubu superiornije kulture
koja dolazi.
I Vreme dodaje od sebe:
Na taj nain graf Kaiserling peva opelo liberalnoj koncepciji
organizacije ljudske zajednice.

Graf Kaiserling, a s njim i nae Vreme jer je od svih predavanja

tog skupa najodabranijih duhova Evrope donelo u rezime-u samo to
kao najinteresantnije kau ovo:
Mase kojima se upravlja sugestivno i u kojima su se probudile
neduhovne snage, telurijske snage zemlje i krvi, koje iskljuuju
slobodu, inicijativu i shvatanje, te su mase vitalnije nego one koje idu
za slobodom, inicijativom i shvatanjem. Jer kad se sa neslobodom,
neinicijativom i neshvatanjem udrui jo i verovanje, onda nosioci toga
svega postanu neodoljivo moni. To je pokret za reorganizaciju
oveanstva, te se zahvaljujui procvatu tih telurijskih snaga moe
izgraditi jedna nova dosad neviena humana kultura. Stoga treba
staviti energije intelektualaca u slubu te superiornije kulture koja
dolazi.
Tako eto danas i takav ovek koji reorganizaciju oveanstva i novu
nevienu humanu kulturu izvodi iz neslobode, neshvatanja i
neinicijative, moe da pretstavlja po elom svetu filozofa svetskog
formata. ta li njemu znai humano, a ta li kultura? Bez sumnje, ih
neku idioti ju ih neku banditsku mi-

125
Bao, ali eto i Vreme mu sekundira. Naravno, ne znam koliko je taan
taj prikaz tog predavanja, ali je taan po svojoj punoj verovatnosti da
bude dogaaj dananjice. Ta loe prikrivena propaganda najteeg i
niim neogranienog politikog terorizma lei tano na liniji politikog
razvijanja evropskih i svih drugih civilizovanih zemalja pod
umalistikim utica- jima. Taj skup najodabranijih duhova Evrope sa
tako pret- stavljenim glavnim govornikom svojim, odrazuje simboliki
sav pad duha Evrope. Temelji svake etike, i svakog duhovnog ivota,
sloboda, inicijativa i shvatanje, dakle osnovni preduslovi za egzistenciju
oveka kao misaonog bia, to je eto za urnalistiku samo jedna
koncepcija organizacije ljudske zajednice, od koje ima i boljih!
I dok tako urnalistika lansira filozofe, koji s filozofijom nemaju
nita zajedniko osim toga to su neprijatelji svake filozofske misli,
dotle se nad istinskim gorostasima duha izvrava suverena egzekucija
jednim urnalistikim lankom. Lep primer za to nam daje predavanje
jednog beogradskog knjievnika, ottampano i u beogradskoj Pravdi
od 27. X. 1933, po naslovom Kuda ide svet. Najpre se tu za Marksa,
koji uzgred budi reeno nema ranga ostalih gorostasa koji se tu
likvidiraju, kae ovo:

Preko ekonomskog faktora Marks je s jednom genijalnom i silnom

zluradou, obezduhovio oveka, uinivi od njega, od oveka, koga je
hrianski Bog stvorio po podobiju svomu, produkt ekonomske strukture.
Marksizam se, kao to rekoh, kosi sa Slavenstvom, koje se nikada ne
moe izmiriti sa miljenjem, da Je ovek u krajnoj liniji rezultat ekonomske
strukture drutva---------------------------------------------------------------------.

Pa onda, likvidiravi za tren oka Kanta i Goethe-a, dolazi na

hrianstvo sa ovakim reima:

Svet nema Boga. Pri svem tom ne treba se predati posljednjem

oajanju. Nasuprot kapitalistikom zapadu i nasuprot boljevizmu uzdie
se jo uvek dinovska figura Rjeplnovog boanskog oraa, Lava Nikolajevia
Toistoja. Nee i nemce se odrati Tolstojeva racionalizacija hrianstva, a
ni zemlja ne moe biti opta. Hrianstvo nije mudrost ivota, a onaj koji
radi zemlju hoe da ima svoj komad zemlje. To je jedna istina, osvetana
ekonomskom naukom, i izraena u delima svih pesnika, vemlh selu, pa i u
priama---------------
Plug mrzi rat, a mrnja na materijalistiki zapad, ako se oisti od
onoga to je u Slovenstvu bolesno, moe dovesti na ovu zemlju novoga i
pravoga Boga. Mora se raunati sa ovekovom prirodom, iji je instinkt
privatna svojina, ali se isto tako moe preko malog poseda i preko
obuzdavanja kapitalizma postaviti dru

n
p

126
tvo na, koliko je to moguno, zdrave temelje. I to drutvo bie sposobno i
da se uzvine na krilima nove religije i da izgradi novu civilizaciju.

Prvo, nikakvo obezuhovljavanje ne moe biti genijalno. Genius

(duh) ne moe biti protiv duha. Zatim, kako je taj Spoznati knjievnik
mogao najpre da odluno odbije Marx-ovu teoriju da je ovek produkt
ekonomske strukture, a malo posle toga da kae kako ekonomske
nauke osvetavaju istine, to znai da nema uopte utvrenih
drutvenih istina dok ih ne potvrdi ekonomija? Tako nam po njemu ni
hrianstvo ne daje mudrosti ivota. Tu mudrost nalazimo kod oveka
malog posea. Taj mali posed e nam dati i novoga Boga koji e biti
pravi. Tako se eto polazi odatle da se tue Marx-a u glavu, a zavrava se
tim da se pretera i samog Marx-a u shva- tanju a ekonomija uslovljava
sve, jer e nam eto dati i tog pravog maloposedskog Boga!
To

je

tipian

primer

takozvanih intelektualaca.

urnalistike

kaotinosti

glavama

Jednaku duhovnu bedu nalazimo u lanku Politike od

26. IX. 1932.: Tragina figura Gandijeva, gde ima i ovakog rezoniran
ja:

,Staro dobro vreme ortodoksnih Hindusa umire danas kao i mnoga

naa zakreena verovanja, jer je maina otvorila vidike neuvenih nadanja i
optimizma o kakvom ovek do danas nije smeo da sanja. Maina, tvorac
neiscrpne koliine dobara za svakoga u izobilju, iz osnova je zateturala sve
pesimizme i spiritualistika stremljenja koja ovekovu sreu stavljaju van
domaaja njegovog, u mislene prostore nebeskih daljina ili u blaenost
zagrobne utehe. ini se kao da ovek ne mora vie odsada da trai svoju
sumnjivu sreu iza groba. Samo oni koji nikad nisu osetili nespokojstvo
nesigurne stitranjice i u unienju roba teret ivota, traie sreu i dalje na
duevnim irinama. Ali oni bezbrojni milioni sitnih i malih, koji nepoznati,
kroz staklo gledaju gozbu povlaenih i umiru ne znavi zato su iveli,
zgrabie kao utopljenici slamku mainom iskorienu materiju koju su
Gandljevi oci i praoci prezreli samo zato jer je nisu umeli savladati. Isto
onako kao to ju je i naa hrianska filozofija oglasila za nedostojnu, jer je
nije znala ssbi da potini.

Da se pokuamo probiti kroz tu urnalovu dunglu, ovako po

redu: 1) Maina ubija naa zakreena verovanja, i to je urnalu u redu,
jer maina otvara i vidike u nesanjanu sreu. 2) U ta zakreena
verovanja spada i hrianska filozofija, poto je mainu oglaavala
nedostojnom, kad je nije mogla sebi da potini. 3) U to spadaju i
spiritualistika stremljenja koja

127
ovekovu sreu stavljaju van domaaja njegova. 4) Ali, i sada dolazi
retu, samo oni kojima je materijalni ivot osiguran,
dakle kojima slui maina, samo oni trae sreu i dalje na______________
duevnim poljima. Dakle maina oveka najpre oslobodi od tih
duevnih polja, to se urnalu svia, a zatim ga, kad je mainu umeo
upotrebiti, izvede ona opet na duevna polja, to urnal takoe ne kudi.
5) Jer svi oni koji umiru, nikad ne ostvarivi enju za gozbom
povlaenih, umiru ne znavi zato su iveli. Nisu raspolagali
mainama koje bi ih izvele na duevna polja. 6) Ali, ta emo na kraju i
s tim duevnim poljima, kad ona ostavljaju sreu ovekovu van
domaaja njegova? To i nije onda srea. Nema je, dakle, ni u maini, ni
izvan nje.
Pokuaj je propao, ne izaosmo iz. dungle.
Uzmimo jedno prohodnije grmlje. Na primer sledei citat iz govora
jednog drugog takoe poznatog knjievnika naeg, koji je prilikom
otvaranja novinske izlobe u Beogradu o stogodinjici Novina Srbskih
17. I. 1934. rekao i ovo (po Politici od 18. I. 1934.):
X mi smo svi sluili istini, slue danas i oni. Samo to smo mi sve
istine merili na terazijama nacionalne vrednosti, svi, ak i oni hiperkritini
duhovi, a dananji novinari promatraju ih i oce- njuju sa stanovita, manje
vie strune objektivnosti. Moda, zbir profesionalnih, strunih saveta u
dananjem naem diferenciranom drutvu, sluie isto tako kao sigurno
jemstvo za ouvanje nacionalne i dravne celine,. kao to je patetika nae
nacionalne savesti sluila za razvijanje onih samoportvovanih energija
koje su, takve, samo i uspele da ponesu narod u neravnu, a uspenu
borbu za ujedinjenje.

Govornik nije siguran, on koleba da li da veruje u to to kae. Ima

puno pravo, jer i u prisustvu novinara i u prilici kad se najveom
briljivou trae najpovoljnija epiteta za urnalistiku, to je maksimum
to se moglo rei, to moda i to manje vie za strunost
novinarsku. Naravno, ni jednim korakom nije se moglo dalje zakoraiti
u obrazlaganje toga po emu to novinari mogu biti objektivno struni
da daju svoje savete jednom toliko diferenciranom drutvu kao to ovo
dananje hoe da bude.
Evropejcima izgleda Amerika esto puta kao neka udna zemlja.
Gdekad joj se dive, a gdeka je superiorno i podrugljivo

128
gledaju kao nekog nekulturnog skorojevia. Ali, u odnosima Amerike
prema ostalom civilizovanom svetu ima jedan fakat od velike vanosti,
koji Evropejci ne bi rado priznali, a koji je ipak fakat. U urnalistici
Amerika vodi, a Evropa sledi. Mislim u onome to je bitno u
urnalizmu. Svaki novi ton amerike urnalistike poslednji'n decenija
uspeno je osvajao ostali svet. U poetku ti novi tonovi deluju pomalo
tuinski, pa se u starom svetu otme tu i tamo uzvik: Ipak je to preterano!, ali posle, za malo vremena, ide sve glatko i bez uzruja- vanja.
Tako moemo, kad ovih naih dana naie opet neko takvo udo, igrati
ulogu vidovita oveka i tano pretskazivati ta eka taj stari svet u
najskorije vreme. Ceh se svet danas stanardizuje po tom amerikom
standard-tipu. Stoga, Kako rekoh, samo neko kratko vreme ne
razumemo i ovaKvt stvari kao to je na primer sledea, citirana po
Novostima od 16. XI. 1934.:
Spaavajte se na Noemovu barku!
Brat Ezechiel prorie da e narednog Velikog Petka zemlju unititi
opi potop.
Brat Ezechiel u Loredu na obali Rio el Norte propovjednik je sekte
Sionski pravednici. Ne zna se da li je njemu ko ta objavio, ali on je
objavio cijelom svijetu: Narednog Velikog Petka dolazi potop na cijelu
zemlju koji e sve unititi. Propasti e sve ivo. Iz zemlje e tei voda, a iz
neba e padati kia i nee prestati dok ne propadne grijeno ljudstvo.
Ljudi su se uplaili, ali ih je brat Ezechiel utjeio rijeima: Tko hoe da se
spasi, neka pristupi sekti Sionskih pravednika, i neka si osigura mesto na
Noe- movoj arki.
Za izgradnju Noemove arke izdao je brat Ezechiel dionice u
nominalnoj vrijenosti od 100 dolara. Dvije tisue ljudi ve je kupilo
dionice, koje e vrijediti kao ulaznice na brod spasa. Brod ee ve dovrava,
a imae elegantne blagovaone, prekrasne spavaone, igranice, salone za
puenje itd. Poskrbljeno je za poslugu i za sve potrebe onih sretnika, koji e
se spasavati od opeg potopa. S te lae oni e promatrati, kako grijenika
nestaje u nepreglednom Oceanu. Istom onda, kada se i posljednji od njih,
koji ne budu u lai, utopi, poee voda opadati I Sionski pravednici izai e
iz lae da postanu novi praoci novog ovjeanstva.
Veliki petak se pribliava, na lai se dovruju posljednji poslovi. Brat
Ezechiel, koji e preuzeti ulogu patriarbe Noe, eka da jednog dana osvane
policija pa da ga strpa u zatvor. Jao njemu nesretniku, ako ga opi potop
stigne u zatvoru, pa laa otplovi bez njega.

Posve je sigurno da je i taj vic kojim se zavrava taj citat preuzet

takoe iz nekog amerikog urnala, kao i cela notica. Zar nas takve
stvari, pa ma bile izmiljene od poetka do kraja,

129
ne udaraju u mozak, mozak starog sveta? Ali Ameriku to zabavlja, a
skoro e i nas!
Na urnal ne citira vie tu stvar tako da je i sam dri za potpuno
izmiljenu. I zaista, nije nemogua. Nije nemogue vie da se nau dve
tisue tih Sionskih pravednika koji imaju oveji oblik, a koji pristaju
na to da puei u salonu za puenje promatraju davljenje celog
preostalog oveanstva. Zar nismo ve itali, bez vica, da su u Americi
prenosili preko radia ropac umiruega oveka? Zar dakle nema vie
ljudi koji posle kakve vesele operetske muzike hoe da uju, za
promenu, i ropac svojeg blinjega! ta misle urnah o tome? Zar nije to
vanije nego tolika masna slova za detaljan opis venane haljine neke
princeze? Jest, vanije je, ali za urnal nije, inae ne bi bio urnal. Niti
bi uopte urnal mogao postati ono to jest, da su mu takve stvari
bivale vane.
G.

urnalizam protiv nacionalnog duha

Zato kaem n a c i o n a l n o g , a n e n a r o d n o g d u h a ?
Ima li razlike izmeu ta dva pojma?
U naem jeziku se oni vrlo esto meaju, zamenjuju, tako da ne
postoji razlikovanje koje bi se moglo uzeti kao opte prihvatljivo. Ali je u
najviem interesu nacionalne ideje da se ta dva pojma otro razgranie.
U narodima dugo nije postojala potreba da se ima ime i za sadraj
pojma nacije. Tako su skoro svi jezici u Evropi bili ve u celosti
izgraeni pre pojavljivanja te potrebe, te stoga, kad je ona nastala,
poseglo se, to je razumljivo, za starim latinskim jezikom koji je i za
mnoge druge jezike kulturne potrebe dao mnogim narodima na dar
svoje rei. Uvela se tako u optu svetsku upotrebu re nacija.
Narod se razlikuje od nacije tim to on, takorei, sainjava sirovi
materijal za postajanje nacije. Za pojam naroda, kako mislim da bi ga
trebalo fiksirati, ne treba da bude vezana nikakva naroita izolovana
grupa ljudi. Naroda je uvek bilo na zemlji, otkako postoje ljudi, ali
nacija nije. Narod je i sto ljudi na crkvenom zboru kao i celo
oveanstvo. Treba da ostane izraz: Slegao se silan narod, ah se ne
moe rei: Slegla se silna nacija. Stoga ne mora ipak pojam naroda biti
jednak pojmu puka, svetine. U pojmu naroda se pretstavlja neodreen
broj

130
ljudi u kojem svaki pojedinac moe da ima svoju niim nepriguenu
moralnu i duhovnu linost, dok je u puku ili svetini donekle gubi,
postajui kao neki vezani deo gomile ljudi koja neki svoj neduhovni
beleg utiskuje silom svakom pojedincu preko njegove moralne i duhovne
linosti.
Pojam nacije, meutim, treba da ima u sebi sadrane p o- z i t i v
n e kvalitete morala i duha, koje su z a j e d n i k e u veoj ili manjoj
meri onom broju ljudi koji ona obuhvata. Po njima se ona razlikuje od
drugih nacija. To su one kvalitete koje svaki narod u svojem najviem
interesu treba da neguje i uva. Narodima je po tome prvi, to jest
najblii kulturni cilj, a postanu nacije.
Nacionalne osobine i odlike mogu biti sa mo pozitivne, samo moralno i duhovno utemeljene, jer se samo takve kvalitete mogu traj no
odrati
kao
z a j e d n i k e . Svaka moralno i duhovno
negativna kvaliteta stvara stalno neskladne odnose i sukobljavanja u
narodu koja troe brzo narodne snage, dok najzad narod ne bude
rastrgan i uniten. Pojam nacije bi stoga trebalo ito bolje istiti od svega
negativnoga. To trai um kao svoj postulat, jer bi takva nacionalnost
zaista bila od vrednosti ideje i vodila bi ka internacionalnoj solidarnosti
i zakonito ureenim mirnim odnosima meu narodima na svetu. Ne bi
bila, kao danas to je, pomueno vrelo iz kojeg se izleva svakojaka
prljavtina: ovinizam, zatim najrazliitiji materijalni interesi raznih
eksploatatorskih grupa, te sve mogue zablude i nasilja. Nacije sa
takvom nacionalnou pre su sposobne za uzajamno prodiranje nego
za istinsku saradnju.
Nacionalnost, tako kako je ovde izloena, moe biti samo od koristi
drugoj nacionalnosti s kojom dolazi u kakav bilo saobraaj, i od nje se i
sama koristiti, jer svaka ima neke vlastite vrednosti, ije upoznavanje i
doivljavanje drugu naciju moe samo bogatiti moralno i duhovno.
Takvoj naciji, njenu duhu, urnalistika je prirodno smrtni
neprijatelj na svima linijama. Ne dajui ivota nikojoj fiksnoj, trajnoj
vrednosti opteg znaenja, neuslovljenoj mestom i vremenom,
urnalistika rui nacionalni duh svih naroda i daje im u najbolju ruku
surogat njegov: nacionalni ovinizam. Taj joj je opet prirodan pomaga i
saveznik, prirodan stoga to namee pripadnicima nacije lano
umiljanje da ve samom

131
svojom pripadnou toj naciji imaju neku apsolutnu prednost pred
pripadnicima drugih nacija, bez ikakva iskrena ispitivanja da li moda
kod drugih nacija ima nekog nacionalnog dobra kojeg oni nemaju. I
samo pomou i delovanjem urnalizma moglo se desiti da su
nacionalnosti tolikih civilizovanih naroda danas skoro potpuno obrasle
ne samo nacionalnim o- vinizmom nego i najneduhovnijim rasizmom,
pa ak i divljakim kultima krvi, tla i instinkata. Nacionalni ovinizam
i rasizam ne priznaju moralni zakon i iste ideje za vrhovnog arbitra
iznad svih suvereniteta narodnih i dravnih, usled ega se odnosi
meu narodima razvijaju sve vie u smeru anarhije i kriminala, a iz
toga svega urnalizam crpe svoje naj- ogromnije i najkrvavije senzacije.
Kcd raznih nacija u raznim vremenima bilo je kao to i danas
ima raznog doziranja duhovnosti njihova nacionalnog duha.
Nacionalni duh ne znai to se razume kvantum celokupne kolske
izobrazbe ili civilizacije, iako ona, kad je dobro voena, daje mona
potstreka jaanju toga duha. Nacionalna duhovnost je, kao i svaka
duhovnost uopte, spontanost, samostalnost, originalnost miljenja i
dela narodnog po jednom idejno vrednom sistemu. Kako je nacionalna
duhovnost zajednika duhovna kvalifikacija kod veeg broja ljudi, to je
jasno da ona moe dolaziti samo iz nekog misaonog elementa u kojem
ive ljudi. Dolazi dakle prvenstveno iz jezika.
U poetku zaista bee re.
Re je mistino sveto ognjite sa kojega skau iskre, izvijaju se i
pretvaraju u velika svetla duha.
A urnalizam se okomio ba na to ognjite duha. Rastura ga i
zapree. On kvari, truje i mrcvari svaki jezik kojim gospodari. A kojim
nije ve, bar u civilizovanom svetu, zagospodario? (O toj temi, kao
jednoj od najvanijih ove knjige, bie jo govora u sledeem poglavlju, u
koje organski spada.) Naroito se kod naeg naroda vidi koliko je
dragoceno to duhovno i duevno blago, kako je ono vredno sve ljubavi i
divljenja i kako je stoga teko i alosno gledati svakog dana njegovo neljudsko unitavanje po urnalskim stupcima.
Kako je duhovnost svuda, kod pojedinaca i kod nacija, istih
primarnih kvalifikacija, to je jasno da e urnalizam upropa- avati i
nacionalni duh istim delovanjima posvuda. Odatle i

132
dolazi najveim delom ono sve punije uniformno standarizova- nje svih
urnalizovanih naroda.
Pogledajmo sada malo kakve n a r o i t e duhovne kvalifikacije, to
jest naroito izraene, poseduje na narod i naa nacija, i kako ih
urnalizam unitava. U duhu nae nacije ivi gledanje na svet koje se
temelji na: ojstvu, potenju, plemenitosti, dobroti srca, potivanju
mudrosti, junatvu i bogoboja- znosti. Ali najspecifikija njegova
kvalifikacija, koja je od najvee duhovne vrednosti i za koju ne znam da
se nalazi u tolikom stepenu i izraenosti i kod jednog drugog naroda,
jest njegov jeziki umetniki smisao, njegov lep, ist, originalan izraz,
koji je kroz vekove negovan i u duhovnim takmienjima razraivan,
obraivan i doterivan. Kod svih iole vanijih dogaaja u zadruzi i
plemenu, prilikom venanja, slava, raznih zbo- rovanja, zogovora,
suenja, raspri, pridravalo se uvek strogo lepih osvetanih formi kroz
koje je provejavala originalna duhovna re. Dobri besenici su u narodu
slavljeni kao to danas otprilike omladina slavi i voli nogometne igrae.
Razume se, tu uporeujem samo intenzitet a nipoto dostojnost
nekadanjeg i dananjeg narodnog slavljenja i voljenja. Nisam u
stanju da dam ni zbirni pregled svih pozitivnih duhovnih kvaliteta
naeg naroda koji od njega mogu da uine veliku naciju. Upuujem
stoga na dela onih naih starijih knjievnika koji su se umeli uiveti u
duh narodni, saoseati s njim i predati nam ga u svojem knjievnom
obliku.
Po mojem vrstom uverenju, duh nae nacije, kako je ovde
oznaen, iako samo u konturama, ivi danas samo jo po svojim
ostacima, a na njegovo mesto sve jae i sve vie istupa neto od ega
svakog prijatelja nacije mora strah da spopada. Moralni i duhovni pad
nae nacije je neosporan. To danas postaje opte poznata injenica. A i
nai su mnogi javni radnici mnogo i uverljivo govorili o jasnim znacima i
sveoanstvima toga pada. Govorili su sa velikom zabrinutou i traili
isto- riskog uzroka te zle kobi. I iznoeni su mnogi uzroci, koji to i jesu,
ali ne u onom i onolikom opsegu koji im se pridavao, niti je nekim
neposrednim zlim pojavama traen dalje njihov koren.
Na urnalistiku, kao na glavni uzrok propadanja naih nacionalnih vrednosti, nije dosada, koliko je meni poznato, ukazano
jednim sistematskim i iscrpnim delom. To ne znai da

133
sam ja jedini koji je sagledao i ocenio u svoj njegovoj zlokob- nosti
delovanje urnalistike na nacionalni duh na. Bilo je ve tu i tamo
pojedinih misli, lanaka i rasprava koje su oavale pravi uvid u stvar.
to pak nije dosada dolo do sline knjige, iznositi razloge tome bilo bi
za me malo neumesno, ali se nadam da e svaki italac koji uvidi ko je
i ta je urnalizam shvatiti naroite tekoe za pojavu dela koje je svim
svojim biem upereno protiv urnalizma. (Ovde napominjem uzgred da
u meni ipak ivi nada da e knjiga nai svoje itaoce, kad- tad. Ali i bez
te nade, neka mi se veruje, uinio bih dunost koju sam spoznao kao
svoju najpreu.)
Za poetak svojeg delovanja na naciju urnalizam se moe
nasloniti i nadovezati na svako postojee socijalno stanje u narodu, ali
brzo posle toga on bez ikakva obzira i posve sigurno lomi i brie to
stanje na koje je nadovezao, jer mu ono brzo postaje smetnja, poto kao
neka opta osobina hoe da nezavisno od urnalistike i dalje egzistira.
urnalizam moe da na- dovee i na drvene kumire i fetie kojeg
divljakog plemena, kao na vehke konfesije: budizam, kranstvo, islam
i jevrej- stvo; kako na socijalnu borbu potlaenih i eksploatisanih, tako
i na privilegije privilegisanih; na nacionalizam, imperijalizam,
kapitalizam, faizam, socijalizam 1, demokratizam, na sve. O nekoliko
tih Vezivanja urnalizma, aktualnih za nae doba, bie naroita govora
na svojem mestu. Svuda i uvek on kao pravi parazit unitava svojeg
domaina, bez uspena otpora njegova. Da se urnalizam moe
prikljuiti na svaku duhovnu tezu, to ide samo tako to on nema
uopte nikakve svoje, pa za poetak treba samo da udesi neki lani stav
prema onoj socijalnoj tezi u koju hoe da uraste.
to dublje tone koji narod u urnalistiku movaru, tim sigurnije
srlja u svoju propast. Mogunost otpora je u civili- zovanim zemljama
svedena skoro na nulu. A gde se i pojavljuju neki otpori, ostaju
nezapaeni, jer da budu zapaeni, to se moe dogoditi samo po milosti
urnalistike. To nam objanjava injenicu to skoro svi prominentni o
urnalistici govore u superlativima pohvale. I te je hvale ve toliko
nagomilano da ne bi bilo nita neobino kad bi se onome ko prikazuje
urnalistiku tako kao ova knjiga reklo: Pa ti hoe svojim dlanom
sunce da pokrije! Meutim, treba istini za volju rei da su retki
prominentni koji, tako govorei o urnalistici, govore

134
protiv svojeg boljeg osvedoenja. A jo su redi, na primer, dravnici ili
umetnici koji, dajui svoj intervju urnalu, znaju da tim ine tetu
javnom dobru.
I kod nas idolopoklonstvo prema urnalistici raste iz dana u dan u
redovima svih onih koji neto mogu da dobiju od milosti urnala. Mogao
bih navesti vrlo mnoge dokaze i primera za to, ali u to izostaviti, jer bi
citiranjem takvih imena knjiga dobila mnogo suvinih neprijatelja, a
zatim stoga to su uglavnom svi ti primeri na jedan kalup skalupljeni.
Dakle ovih nekoliko mnenja koja u navesti pretstavljaju tipine izraze
idolopoklonstva naih prominentnih prema urnalistici. Oni su,
uostalom, jednaki po elom svetu.
Kad tako jedan na naunik govori o istoriji novinarstva kod nas,
onda se moe uti kako je on ispunjen zadovoljstvom i ponosom, jer
da naa tampa u svakom pogledu, naravno relativno, stoji uporedo sa
tampom najkulturnijih naroda. Njemu je zadatak urnalistike lep,
plemenit, uzvien, pri emu konstatuje, radi objektivnosti, da se to
odnosi na estitu tampu. Kako je neizmerno daleko od takva
naunika spoznanje da ba estita tampa, kako je oni hoe da imaju,
ini nesravnjivo vee zlo nego loa, jer se njihova pretstava estite
tampe poklapa uglavnom sa bitnou urnalistike! Naunici nisu jo
stigli da, u najviem vlastitom interesu, pokuaju ograniiti pojam
tampe od pojma urnalistike, pa kad govore o slobodi tampe, nita iz
toga ne izuzimaju urnalistiku, ija sloboda uguuje svu slobodu
druge tampe.
Isto su se mogli da uju kod nas i najvii pretstavnici vlasti kako
daju ovakva svedoanstva urnalistici: Naa narodna prosveta, kao i
nauka i knjievnost, nerazdvojni su od nae urnalistike, zatim: Naa
narodna kultura ne samo da nema razloga da preza od udesnog
porasta nae urnalistike, ve, naprotiv, ona ga samo moe da pozdravi.
Svako pismena novinarsko slovo koje prodire u iroke slojeve narodne
budi tenju za duhovnijim a i za aktivnijim ivotom, ubrzava na
moralni krvotok. Koliko je daleko to mnenje od spoznanja da je ba
pismeno slovo u urnalistici nesravnjivo zlokobnije nego nepismeno, jer
ono mnogo pomae hipnozi, sugestiji i moi urnalistike!
Vrlo esto se istie i ubraja u veliku zaslugu urnalistike to ona
iri pismenost kod nas, jer da bi mnogi koji ne ue dalje

135
od osnovne kole i ije je ivotno zanimanje inae izvan knjige, ostavili
svako itanje kad ne bi imali svoje novine. Tako i Skerli u svojoj knjizi
Istoriski pregled srpske tampe od 17911911, govorei o nezavisnoj
tampi, dakle o onom novinstvu preko kojeg se i u kojem se
urnalizam razvio i kod nas kao i u elom svetu, kae ovo: Toj tampi
se mogu uiniti velike zamerke, ali valja imati na umu, da je to opta
evolucija na zapadu i da je ta tampa vrlo mnogo uinila da se
italaka publika nesrazmerno proiri. Od Skerlievih zamerki meni je
poznata ona (Pisci i knjige IH, lanak o Koiu) gde se govori
o nepismenim stvorenjima koja kod nas piu novine i za kojima nisu
zaostali ni mnoge knjievne veliine. Meutim, ta Skerlieva zamerka u
stvari nije nikakva zamerka urnalistici, A to se tie toga da se putem
urnalistike iri pismenost u narodu, tu se moe odmah pitati: Da li je
to i dobro, a li to slui istinskoj kulturi i prosveti naroda, ako on
odmah posle abece- arke prihvata za urnale, osim kojih vie nita ne
ita? Pravilna odgovora na to pitanje moe biti samo onda kad se pravilno ceni ta je posveta a ta kultura naroda. I takav odgovor je samo
jedan: Bolje je, stoput bolje, ostaviti narod da uopte zaboravi i itati
nego da mu urnali odravaju sposobnost itanja. Jer sa stepenom
irenja urnalistike prosve;e- nosti ide uporeo i stepen
onesposobljavanja narodnog za svaku istinski duhovnu knjigu.
Genije nae nacije, dok mu krila nisu bila zalepljena urnalistikim crnilom, bdeo je budno nad pravim duhovnim vrednostima u narodu i nad pravim duhovnim potrebama njegove
budunosti. I preneo ih je kroz cele vekove robovanja tuem gospodaru.
On je Kosovsku tragediju ovekoveio u stihovima punim moralne i
duhovne vrednosti i tako oboruao narod nevidljivim orujem koje mu
nikakva sila na svetu nije mogla izbiti iz ruku i koje ga je konano i
oslobodilo. A ta je naa urnalistika epoha uinila od albanske
tragedije? A zatim i od pobede? Neka se ukae ma samo na svakog
stotog naeg oveka u kojem spomen na strane rtve narodne u
Svetskom ratu, a naroito na srpsku albansku Golgotu, ivi onim ivotom kako bi trebalo da ivi. A meu hiljadom njih e se jedva jedan
nai u kojem spomen na izvojevanu pobedu budi istodobno i potrebu za
duevnim pokajanjem za grehe, kao to bi to morala da uini svaka
pobeda rata, jer proizlazi iz krvi ljud-

136
Bke. U urnalskim stupcima se dodue o svima slavama koje su u vezi
sa pobedom iz Svetskog rata pokadi malo tamjanom, uzvitla malo
zastavama i zazvekee davno izumrlim simbolima borbi prolih vekova,
ali jo se nikad ni u jednom sluaju nije pazilo da te sveanosti koje bi
mogle donositi osveenja i uzdizanja nmogim posrnulim i umornim
duhovima ne budu u umalskim stupcima izmeane sa prljavom
politikom dana, sa patoloko-kriminalnom reportaom, sa gadostima
filma i divljanjem nogometa, te najzad sa trgovakim profitom plaenih i
neplaenih oglasa. Recimo pravo po dui, ima li danas u naeg naroda
jo onakve snage, duhovne i duevne, koja je bila u stanju da ga kroz
vekove guslama, stihovima i ivom re ju odri uspravna i pod
najsilnijim savijanjem. Ili, mogue, misle neki da je napredak ba u
tome to te snage vie nema, a to imamo ponegde vodovod, kolu,
palae, radio, eleznicu, fabriku, i urnale i urnale? Treba najozbiljnije
razmisliti o tome da li svaki tehniki i materijalni napredak, makar bio i
hiljadu puta vei od ovog naeg skromnog i, kod tolike sirotinje, skroz
problematinog napretka, koji nam dolazi izvana ako njim ne vlada
duh nacije po jednom idejnom cilju celog razvijanja
da li nam, dakle, nee to zavezati oi pa nas onda nesmetano dovesti
pred takve provalije koje mogu da progutaju sve bez traga.
H. urualistika profesija
Na pitanje: Ko je profesionalni urnalista? ne moe se dati odreen
jednoznaan odgovor.
Pokuajmo najpre dati obian odgovor: Profesionalni urnalista je
onaj ko od urnalistike dobiva svoje materijalno izdravanje. Taj odgovor
nije dovoljno odreen, jer lica koja dobivaju to izdravanje od
urnalistike jo nisu sva pobrojana kad u njih brojimo sva lica koja su
zaposlena u redakcijama, administracijama i umalskim tamparijama.
Koliko jo privrednih grana i lica kojima treba publicitet ive od urnalistike! Ah, ta znai to ive, odnosno dobivaju svoje materijalno
izdravanje? I to su vrlo neodreeni pojmovi, jer neki koji ne ive od
toga imaju ipak deset i sto puta veu materijalnu korist od urnalistike
nego oni koji od nje u celosti ive. Nije mogue povui otru podelu na
one koji od urnalistike u celosti ive i na one koji od nje delomino ive.
Stoga

137
se takvom definicijom ne bi mogli razdvojiti, na primer, direktori
industrija papira od redakciskik sluga kao ni od lica koja piu urnale.
Svi bi spadali u urnaliste.
Meutim, po tom to neko ivi od urnalistike ne moe se on
definisati kao profesionalni urnalista ni onda kad mu uz to dodamo
jo i osobinu da direktno sarauje u postajanju redakciskog teksta
urnala. U tu definiciju bi bili ukljueni opet i oni koji stvarno piu taj
tekst, kao i oni koji stvarno nita ne piu, ali biraju materijal, daju
smer politiki i socijalni, kao to su to direktori urnala, ef-redaktori i
sekretari redakcija. Njihov je rad u stvari bitniji i urnalistikiji nego
rad pojedinih lica koja perom u ruci prave svoje lanke i iz- vetaje.
Rad jednih i drugih je i inae vrlo razliit. Dok je, na primer, reporteru
glavni posao da nae novi dogaaj i da ga interesantno prikae, dotle
direktor glavnu briga vodi o nakladi, agencijama, informacijama,
transportu, ceni papira i stotini drugih poslovnih stvari.
Ali bi se u lica koja manje ili vie ive neposredno od urnalistike i
pri tome istinski sarauju u postajanju urnalskog teksta mogli
raunati jo i politiari. Oni svojim lancima i tampanim govorima u
urnalima ne zarauju toliko autorski honorar koliko njima izgrauju
svoju politiku od koje ive, i te kako ive. Zatim bi tu doli i mnogi
profesori i knjievnici, koji saradnjom u urnalima dobivaju u prvom
redu svoj glas i javno priznanje, to se posle unovuje za ivljenje. Da
i ne pominjem tolike i tolike prigodne i stalne saranike sa njihovom
neredovitom sporadinom saradnjom, za koju dobivaju gdekad stalne
mesene honorare a gdekad po retku.
Ako pokuamo da ne uzimamo u obzir materijalnu stranu pri
definisanju urnalistike profesije, pa kaemo samo toliko da je
urnalista svaki onaj ko sarauje u postajanju umal- skog teksta,
izlazimo na beskrajan prostor. Zar bismo mogli nazvati urnalistom i
onoga svetenika koji rado gleda svoju interesantnu nedeljnu
propoved ottampanu u urnalu i koji moljaka za to? Hoemo li uvrstiti
u urnaliste i onoga slomljenoga knjievnika koji, ne nalazei ni na
kojoj drugoj strani mesta za svoje produkte, prilazi teka srca urnalu i
prosjaci za komadi slave?
Nije dakle mogue izmeu svih onih, koji ili ive od urnalistike ili
imaju kakva bilo udela u postajanju urnalskog

138
teksta oznaiti one koji bi imali jedini profesionalno pravo da se nazovu
urnalistima.
Od sadrajne strane pojma urnalizma dolazi takoe jedna
neotstranjiva tekoa za odreenje unutranjeg sadraja pojma
urnaliste. Za ono to je urnalistika u svojoj bitnosti, ne bi nijedan
ovek koji se zove umalistom hteo ni mogao rei da mu je to doivotno
zanimanje. Delo urnalizma nastaje tek onda kad je napravljena
m e a v i n a svih onih sfera koje urnal mea, kad je dakle na poslu
vie ljudi. Rad pojedinca meu tim ljudima, sam po sebi i kad bi stajao
izolovan od svoje okoline, moe da ima u sebi vrlo malo ili nita od
urnalizma. On moe da bude i duhovan i uopte od koristi, ali u
sastavu urnalskom e delovati kao to deluje molekila cijano- vodika, u
kojoj sva tri njena sastavna kemiska elementa H, C i N sainjavaju
inae, uz kiseonik, najvanije elemente za celi ivot na zemlji. Ali u
svojoj izvesnoj meavini seju oni brzu i stranu smrt. S t o g a n i
urnalistiku profesiju, kakva se ona ukazuje
ovde po bitnosti pojma urnalizma, ne moe
izvravati
uopte
pojedinolice.
To j e
kolektivna
profesija
sui
generis.
lanovi
toga
kolektiviteta,
svaki
napose,
nemaju
svesti o tome ta rezultira iz tog zajednikog
posla, a niti namere da do takva rezultata
d o e . Stoga urnalista i ne postoji u stvari, on je imaginarno bie,
kao to je i urnalizam sila imaginarna subjekta.
Dakle ni ja to je potrebno da izjavim na ovom mestu gde
govorim o profesionalnom urnalisti ne mislim pod ur- nalistom, niti
mogu misliti, ikojega oveka, jer niko ne moe biti toliko zao koliko je zlo
to imaginarno bie, izvrilac kolektivnog zloina urnalistike.
Naravno, to vai samo u glavnoj bitnosti, jer ipak ima pojedinaca
koji, iako u celosti ne znaju, ipak slute u kakvu poslu sarauju, i koji
esto doivljavaju strane niskosti urnalistike kojoj slue, pa opet
ostaju u toj slubi, i bez ikakve nude. Takvih ljudi ima i u drugim
profesijama, ali za razliku od drugih profesija njihov ueo u zlom
umaiistikom delu ne mora zbog njihova loa karaktera da bude nita
vei i prokle- tiji nego udeo kakva puna potenjakovia koji s pesmom u
srcu i nikom zla ne mislei daje svoju saradnju urnalu. Kao

139
ljudi, izvrioci urnalizma mogu biti i aneoski isti, ali bismo ih,
gledajui po rezultatima urnalistikog dela, morali smatrati crnjim od
samoga Sotone. Naravno, posao kojim se bave ne moe ih dizati ni
moralno ni duhovno, kao to ne die ni itaoce urnala. U najbolju
ruku i u retkim sluajevima mogu oni ostati toliko ista karaktera
koliko su bili pre ulaska u slubu urnalistici. Na itaoca, istina,
urnalizam jo jae deluje nego na izvrioce urnalizma, jer izvrioci,
ako nita drugo, nisu podloni nimbusu tampane rei nepoznatih
autora sakrivenih iza pluralisa majesteticusa. Oni se uzajamno dobro
poznaju, znaju svoje slabosti i mane. Oni izbliza vide i glavne lai
kojima je urnalistika pokrivena. Nu, koliko su god manje izloeni
uticaju svojeg gospodara, ipak nisu imuni. I oni pod- leu kvarenju, i to
pre moralnom nego duhovnom, zbog tih za njih vidljivih lai, koje
italac ne vidi, a koje oni, trbuhom za kruhom, moraju da gutaju,
naravno u poetku s velikom o- vratnou, ali docnije ve lake,
pogotovu onda kad im se o tolerisanja toga stanja ukau i izvesne
novane koristi.
Kakvim su moralnim kvarenjima stalno izvrgnuti izvrioci
urnalizma i s kakvim alosnim rezultatima, pokazuje dobro ova
moralna karta koju nacionalni sindikat francuskih ur- nalista
tampa na elu svakog primerka svojeg lista Zurna- lista:
urnalista, dostojan toga imena, preuzima odgovornost za sve
svoje napise, pa i anonimne, smatra klevetu, difamaciju i optuivanja
bez dokaza najveim profesionalnim pogrekama, prima samo one
misije koje su kompatibilne sa profesionalnim dostojanstvom, ne
doputa sebi nikakav imaginarni naslov ili kvalitetu kojima bi mogao
dobiti kakvu informaciju, ne prima novca za kakvu javnu ili privatnu
slubu u kojoj bi mogli biti eksploatisani njegova urnahstika
kvaliteta, njegovi uti- caji i odnosi, ne potpisuje svojim imenom lanke
za isto komercijalnu ili finansisku reklamu, ne ini nikada plagijata,
ne preotima mesta o svojeg druga u zvanju, ne provocira njegov
otpust nuanjem jeftinijeg rada, uva profesionalnu tajnu, ne
zloupotrebljava nikada slobodu tampe u kakvoj zaintereso- vanoj
nameri.
Izvrioci urnalizma, nalazei za potrebno da u svakom broju
svojeg profesionalnog organa na najvinijem mestu donose tu moralnu
opomenu urnalistima, priznaju tim da sam

140
urnalistiki poziv donosi sobom veliku opasnost da ovek postane u
njemu i klevetnik i anonimni difamator; da sebi pripisuje lane
kvalitete, da prima novac za privatno i javno eks- ploatisanje uticaja
svoje rei i svojeg publiciteta; da svojim imenom potpisuje lanke
finansiske reklame; da je nepoten prema kolegi; da, najzad,
zloupotrebljava slobodu tampe u kakvoj zainteresovanoj nameri.
Da su sva ta kvarenja tako rei prirodna, vidi se i po mnogim
injenicama, koje sami urnalisti ponekad otkrivaju. Tako g. Francis
Delaisi, lan biro-a Internacionalne federacije urnalista (u svojem
predavanju Novac i urnalizam) kae: Nasuprot slobode francuske
tampe stoji trostruka koncentracija: 1) Monopol prve materije
(informacije); 2) Monopol oglasa; 3) Monopol transporta. U ta tri
monopola nalazi se strahovita mo koja moe da vri (a i vri, kako je
to isti predava prethodno izveo opirno i uverljivo, pp.) neodoljivu
presiju na koji bilo urnal.
Od moralnog kvarenja dolazi svako drugo. Duhovno takoe, to je
u prednjim izlaganjima prikazano. Nu urnalizam ima i svoje specifine
protivuhovnosti kojima duhovno kvari svoje izvrioce. One odlike i
originalnosti duha, koje moda donose urnalisti u svoj poziv, gube se u
njemu, pa se sve vie po elom svetu ispoljava standard-tip urnaliste,
skalupljen na isti neuhovni oblik. Englez, Balkanac, Crnac i Japanac
u umalistikom poslu ne pokazuju vie skoro nikakvih etnikih
razlika. Svi stavljaju ista pitanja, svi prave iste socijalne i politike
intervjue, svi se jednako ponaaju u svojem poslu. urnalisti
pretstavljaju jedinu ivu intemacionalu koja silno napreduje i osvaja i
zadnje kutie zemlje, dok sve druge inter- nacionale gube svoje snage i
raspravaju se. urnalistika in- temacionala ne stvara se nikakvim
pisanim programima i or- ganizovanim akcijama, niti bi to mogla, jer ni
kod kakve druge profesije ne bi profesionalci bili u takvoj nemogunosti
i neprilici da sami daju tanu definiciju svojeg rada, na osnovi koje
definicije bi se mogla da povede i izvri ta organizacija.
Gore su ve iznoeni primeri kako se prvoklasni urnalisti
koprcaju nemono, kad treba da pokau neto principsko u svojem
poslu. Nee biti ni ovde na odmet da se pokae sa par primera u kakve
osnovne protivrenosti zapadaju i glav- niji pretstavnici urnalistike
profesije kad govore o zadaama

141
urnalizma. Iz toga se moe zakljuiti da e oni bluditi i u svima
ostalim problemima kojima duh polae temelj, bilo stoga to zaista ne
uviaju tih zabluda, bilo stoga to ih uviaju ali moraju da svoje uvide
priguuju. Tako se u pomenutoj zbirci urnalistikih predavanja nalaze
i ovoliko oprene tvrdnje:
G. Stephen Valot, brani urnalistiku od pohvala da je ona
suverena, nekontrolisana, apsolutna mo, pa kae: tampa ne pravi
javnog miljenja vie nego to ogledalo stvara obje- kat koji se u njemu
ogleda. A odmah posle njega g. Georges Bourdon kae istim sluaima
i itaocima: urnal je iznad vlada i parlamenata, u elom svetu, velika
moderna sila. On vodi parlamente i dri u svojim rukama sudbinu
vlada.
urnalisti, u celini, nerado priznaju mo urnalizma. To je stoga
to ipak znaju da se u najblioj blizini toga priznanja nalazi i pitanje na
njih upravljeno: Kakvim pravom vi drite tohku mo nad ljudima? Je li
prema toj moi odreena i odgovornost vaa? Ali, poto su oni sve
vie i vie sigurni da im se u urnalizovanom svetu nee javno
postavljati takva pitanja, to esto ipak dadnu oduka svojem ponosom
ispunjenom srcu, to im je sudbina oveanstva data u ruke.
urnalistika profesija je, po prirodi stvari, izloena vie nego ikoja
druga neodoljivom razvijanju megalomanije, krajnje uobraenosti. Sa
svih strana, sa svih mesta, krupnih i malih, a naroito iz redova onih
gornjih slojeva, sluaju oni stalno komplimente i atestiranja njihove
svemoi. Kudgo pogledaju oko sebe, krajnja evocija: Kud vi okom, mi
emo skokom! Nijedan genije svih vremena nije pobrao toliko priznanja
koliko ga svakodnevno pobire urnalizam po elom svetu, i to ba za
duhovna, kulturna i socijalna dela, dakle za neto to on po svojoj
bitnosti ne samo da ne stvara, nego to mora da unitava. Poto
urnalisti, uzeti kao pojedini obini smrtnici, u pogledu celine uasa
urnalizma stoje pred svetom kao istinski nevini jaganjci, i poto su
tako stalno odgajani da postanu lakomisleni, to najzad ne mogu druke
nego povero- vati tim komplimentima, koji ih dovedu do stanja nekog
sle- pog duevnog pijanstva. Ima sva sila primera, i vrlo traginih i vrlo
kominih, u kojima se ogleda ta pijana megalomanija. Svakidanji je
primer, koji vie nikoga ne bode u oi, onaj kada urnali, govorei o
sebi, upotrebljavaju glagolsku mnoinu i onda kada se nikako ne moe
imaginirati neko drutvo u

142
ime kojega ili s kojim se govori. Tako se esto itaju telefonski izvetaji,
potpisani punim imenom izvestioevim, gde se poinje: Postavili smo
ovo pitanje gospodinu ministru... Od sledea dva primera, koja u sada
citirati, sumnjam da ima lepih u tom pogledu. O svojoj
tridesetogodinjici donela je beogradska Pravda (u boinjem broju od
4. I. 1934.) neve- rovatno triumfalan poem sebi i svojoj veliini, potpisan
od jednog stalnog saradnika njena, u kojem stoje i ove rei:

I seam se kao da je bilo jue: silni austrougarski korpusi

ustremljeni na Srbiju. Beograd pod stranom vatrom artiljerije. Kue se
nie, kaldrma prti. Sve evakuisano iz varoi. Mi, pea- adija, drimo
bedem pored Dunava i Save. S a m o P r a v d a u Beogradu pod rafalom
granata, rapnela i mitraljeza sa Dunavskog keja stoji, stoji kao
n e u s t r a i v i h e r o j i radi dalje, t a m p a b o d r i i s o k o l i
v o j s k u i pozadinu. Njeno je dejstvo ogromno na moral.
Kroz pozadinu, u unutranjosti, s k o r o s v a k a r e k u rai, hrabrenja i poverenja u front bila je rezimi rana u ovome:
P r a v d a j o i z l a z i u B e o g r a d u ! (masno tampano.)
Du fronta vojnici, kad hoe jedan drugom da kau k a k o s t v a r i
n a f r o n t u s t o j e d o b r o, oni to podupru ovim n e o b o r i v i m
argumentom:
Pravda izlazi u Beogradu! (masno tampano.)
I Pravda izlazi u sred Beograda na s r e d stranog poprita. Ona se
ne plai. Ona ima v e r e u h e r o j e n a b e d e m i m a , ispod grada.
Ona zna da su sve dale, na ancu du reka, g e n e r a c i j e k o j e j e
o n a n a p a j a l a v i t e t v o m i h e r o j s t v o m . Ona ima vere i
dri svoju poziciju u ruevinama l vatri. S t o j i p o n o s n a i g o r d a
k a o J a v o r i z n a d z a v i a j a M a n o j l a S o k i a (vlasnika
Pravde, pp.) P r a v d a i m a v e r e i s t o j i , a s a n j o m
stoji Sr bija i ima vere takoe.
Tako sve do 24. septembra 1915 godine kada Pravda kao i s l a v n a
srpska
peadija,
brani
stopu
po
stopu
svoje
p r e s t o n i c e . Tog datuma Nemci su ve bili na Tera- zijama, a Pravda
se jo itala kod Slavije.
Pravda! Evo Pravda! bio je p o s l e d n j i a v a z s r p s k e
p r e s t o n i c e , avaz, koji umae sa Pravdinim razno- aem u
Makenzijevu ulicu . . . .
Zatim, kad je sudbina potisla srpsku vojsku kroz arbanske klance,
Pravda je bila meu s v o j i m herojima Manojlo Soki ju je nosio u
svojoj glavi i u svojoj nepokolebivoj nacionalnoj veri. I im je on stigao u
Solun, posle kratke pauze od svega nekoliko meseci, za koje je vreme
reenjem vrhovne komande organizo- vao zvanine Srpske Novine na
Krfu, dakle tano 1. juna 19lS godine, Pravda je ponova z a g r m e l a u
Solunu svojim silnim elanom i poletom nove i jo jae vere u pobeu. Ona
je bila neprekidno tu, reita i pouzdana meu naim junakim pukovima
koji su je voleli kao svoga n a j b o l j e g i n a j v e r n i j e g d r u - g a.
Pa kada su u u r n e b e s n i m b o j e v i m a h e r o j s k i v o j n i c i
leali
mrtvi
po
strahovitom
razbojitu
kao
ultimne rtve velikoga dela, iz njihovih kr vavih
ranaca vir ili sii brojevi Pravde kr vlju pokrop1 j e n e.

143
(Ima li vee vernosti nego: zajedno i u smrt! pp).
I danas, za trideset godina neumornog i portvovanog rada na
velikom narodnom poslu, Pravda je jo uvek u mladikom poletu. Danas,
kad se tako sjajno oduila velikom delu nacionalne misije naeg naroda,
ona je postala ampionom njegovog socijalnog 1 ekonomskog sreivanja.
Sa p l e j a d o m i n t e l e k t u a l a c a o k o s e b e , P r a v d a j e
danas naa najvea tribuna naunih, etikih i
s o c i j a l n i h s t r e m l j e n j a . Ona moe biti uverena, uverena sa
pravom i ponosom, da je u ovom asu b a r j a k
morala
i
objektivnosti u njenim rukama.

To pie Pravdin saradnik o Pravdi u Pravdi*! Koja bi jo sila na

svetu mogla tako govoriti o sebi kao urnal ? Koja moe sebi pripisivati
da stoji nasred stranog poprita meu svojim generacijama koje je
napajala junatvom i herojstvom, da stoji gordo kao planina i da sa
njenom verom ima vere u se i taj narod u kojem ona ivi!? Koja moe
grmeti silnim elanom i leati u krvavim rancima, pokropljena krvlju?
Koja moe kao peaija braniti stopu po stopu svoju prestonicu, posle
toga biti najvea tribuna, naunih, etikih i socijalnih stremljenja,
nosei pred svima barjak morala i objektivnosti, a kroz godine i godine
svaki dan tampati rubriku Beogradski ivot (ivot njene prestonice u
kojoj se vije taj barjak morala i objektivnosti), u kojoj rubrici stoje
iskljuivo reklamne notice raznih antana, restorana, barova i slinoga!
Da sada iz Politike uzmem primer komine uobraeno- sti, isto
toliko silne koliko je silna traginost prednjeg primera. To je bilo u
jednom dopisu iz Tokia, tampanom u broju o 7. IV. 1934., u kojem
stoje i ove rei:
Kada je nedavno u beogradskoj Politici iziao lanak da su geje
zabranjene, nastala je uzbuna u svima ajinicama Japana, a prema
nekim vestima i susedne nezavisne drave Munukuo. Gitare su cvrkutale
nervozno, velike frizure su dole u nered, a neke od tih draesnih ena
zaboravile su od uzrujanosti da se manikiraju. uvena igraica Iimaru
razbila je u gnevu svoju srebrnu lulicu, a njena koleginica Korin dobila je
od svog zatitnika, jednog barona, novi kimono, samo da prestane liti suze.
Po repoterskoj dunosti, dopisnik Politike pohitao je na mesto
katastrofe i pored oevidne opasnosti. Intervjuisao je veliki broj
rasplakanih ljepotica, koje su slono demantovale vesti da su zabranjene ili
da postoji kakav pohod na ajinice.

Taj humor stoji usred savim ozbiljna teksta toga dopisa iz Tokia, u
kojem nema vie nijednog aprililia. Nisu te japanske lepotice plakale od
straha da ajinice budu zabranjene, poto su one znale da nisu
zabranjene, nego su suze lile, zapu- tale se, razbijale svoje srebrne
lulice to je, eto, tu vest doneo jedan takav svetski list koji se ita ne
samo po Japanu nego i

144
u susenoj nezavisnoj dravi Manukuo. Kakono se kae u nekim
naim krajevima: Bre, bre, visoko ti skoi numera!
Branioci urnalistike stavljaju nju meu rodove knjievnosti. Po
njima je urnalistika umetnost, a urnalisti umetnici. Koliko je to
apsurdno, lako se moe vieti im se pomisli na odnos umetnika prema
delu. Stvaranje, naime, u svojoj bitnosti iskljuuje uplitanje tue ruke.
to je delo vie umetniko, to je dakle stvaralakije, tim je osetljivije
prema svakom tuem zahvatu. Moe da izgubi ivot svoj kad mu se
samo jedan zarez iskine. Meutim, sastavljanje urnalskog teksta je po
svojoj prirodi takvo da, kako kae Leon Groc, redaktor Petit Parisiena, onaj urnalista koji ne ume da podnese skraivanje svojeg
produkta od strane redakcije moe da bude dobar pisac lanaka, sjajan
kroniar, dobar knjievnik, ah ne moe da bude urnalista. To on
opravdava uglavnom hit- nou posla koji ne trpi nikakva zatezanja.
Rad oko urnala je rad koji se obavlja, pa ma kako dobro bio organizo
i, u jurnjavi a ne mirnu razmiljanju. Izmeu 8 sati na vee do 1 sat
izjutra glavni redaktor i sekretar redakcije moraju stalno da se brinu,
jedan ili drugi, ili obadva, za celu materiju koja im jo fah, da je
provociraju, da trae njenu dostavu. ta se dogaa u parlamentu? Dre
nonu senicu. Dokle je dola ta sednica? ta radi X u Bordo-u? Zar
jo nije telegrafisao ? Je li Z poslao ve svoj telefonski izvetaj iz Lila?
Stoga se svakidanji rad oko pravljenja urnala esto zavrava kao u
nekoj groznici. A drugi jedan urnalista, nemaki, g. Erich Feldhans,
opisuje ovako to urnalistiko umetniko stvaranje :
Njega, urnalistu, sili zvanje da prema dogaaju koji se upravo zbio,
ili se jo zbiva, u istom asu imane i svoje gledite, da ga prikazuje ivo i
jako, po mogunosti svima bojama pesnika, bez orua u ruci, na treznom i
moda bukom opkoljenom pisaem stolu, sa izve3nou da ispisanu
reenicu nee moi jo jedamput pregledati, jer to vreme ne doputa. I
tako svuda: kod nesre- nih sluajeva, kod sveanih dogaaja, kod
kulturnih dela, u stotini drugih sluajeva urednik mora skoro uvek pod
zamahom momenta da stvara i esto u bezumnoj prenagljenosti da prui
dobro delo. Jer to trai publika.

Kakav je stvarni odnos izmeu urnalistike i njene publike, o tome

se govori na svima mestima knjige, te nije potrebno da ono to je ve
reeno pokuavam ovde saeti u par misli. A to se tie stvarnog
odnosa urnalizma prema umetnosti rei, o tome e u sledeem
poglavlju biti reeno to je potrebno.

OSMA GLAVA

urnalizam protiv umetnosti

A. ta je umetnost?
O duhu umetnosti .reeno je u prednjem poglavlju ovo:
Duh umetnosti ide za k r a j n j i m
ciljem
svega
l j u d s k o g n a s t o j a n j a . Za taj cilj on trai da bude krajnji
svima ljudima. On ne dokazuje nita empirijom, nego slobodno bira iz
nje realno, sastavlja irealno, te od tog svojeg materijala pravi fantazijom
simbole ideja za onaj krajnji cilj. N j e m u j e c e l a e m p i r i j a
simbol, a nikada dokaz. Njegovi su dokazi
l o g i k i i i d e j n i , a materijal mu je akcidentelan i sekundaran.
Umetniko delo nema unapred odreena mesta u sklopu ostalih
umetnikih dela, jer tu nema ni samog sklopa onako kao kod naunih
dela, a i stoga to ono pretenduje samo da pretstavlja sliku, simbol ih
neki znak sklopa celog sveta. Nauno delo je i materijalno i formalno
uslovljeno prethodnim naunim delima iste grane, na taj nain to je
ono organski nastavak, nadopuna ili popravlja prijanjih, dok
umetniko delo nastavlja na prijanje samo u toliko to ide kao i ono za
jednim apsolutnim krajnjim ciljem. Prethodnim delima ono nije
uslovljeno, osim u toliko u koliko su ona uspela a se razvije izvesni
stepen duhovnosti u okolini u kojoj novo delo nastaje, da bi ga mogla
duhovno primiti i razumeti. Umetnik uzima materiju staru kao oveiji
rod to je star, jednako kao i najmlau, i to nimalo ne odluuje o
duhovnosti i umetnikoj kvaliteti njegova dela. Stoga je umetniki duh
slobodniji i stvaralakiji od naunoga.
Karl Kraus kae: Kunst ist das was den Stoff iiber- auert.
Umetnost je ono to nadivljuje svoju materiju. Kronika Holinsheda, iz
koje je ekspir uzimao grau za veliki deo svojih drama, bila bi, kao i
sva ta graa, davnih dana potpuno zaboravljena poput stotina drugih
kronika, a ih nije umetnost upotrebila za svoje delo. Naravno, ima
sluajeva gde se

10

146
i kroz duge vekove vuku neumetnike stvari pod umetnikom firmom,
ali to ih vuku samo istoriari umetnosti kojima je dosada, veinom, bio
glavni posao leksikografsko i biografsko ispitivanje dela i oveka koji je
stekao slavu i ime umetnika, a bez umetniki sposobnog ispitivanja da
li je ta slava bila zaista i zasluena. Nu, ako delo zanosi i uznosi duh i
duu itaoevu i vekove posle svojeg roenja, kad dakle za saoseanje s
njim nisu potrebni utisci sveeg dogaanja grae dela, to je uvek
sigurno svedoanstvo za umetnost dela. Ko od onih koji ekspira vole i
koji u njemu gledaju velikog genija, treba jo i kroniku Holinshea da bi
spoznanje genija bilo potpuno? Niko.
Prouavajui savremenost umetnika neemo naii na njegovu
umetnost, jer je ona njegovo originalno stvaranje. Naprotiv, kad su
umetnici nai savremenici, onda ivi povodi njihova dela, ljudi,
dogaaji, graa njihova dela, deluju na umetnost dela kao balast koji joj
ne da da se potpuno uspravi i pokae u punom sjaju. Tek s vremenom
koje baci u zaborav tu aktualnost, kad dakle postane i empiriki sasvim
beznaajno raspitivati se o objektivnoj istinitosti grae umetnikog dela,
ukae se jasna i nepomuena ista umetnost. to je delo starije, tim
njegova umetnost biva mlaa, jer osloboena od neumet- nikih
sastavnih delova moe neposrednije i ivlje i jae da deluje onako kako
umetnost treba da eluje.
Ono to e tek u budunosti proiveti intenzivnijim ivotom, to ne
moe biti nikakvo verno kopiranje ivota, drutva, prirode. Verne
kopije uopte nema. Nema je stoga to svaki prikaz empirije moe imati
samo jedan oblik koji mu se a po izboru, i to svaki dogaaj stoji u
neprekidnom menjanju i transformiranju koje moemo sa bezbroj
raznih strana da pri- kaemo. Ako bezbroj prikaza iste materije mogu
biti vemi, onda nema uopte verne kopije, odnosno morah bismo sve
te bezbrojne kopije imati pred sobom da tako imadnemo jedinu vernu
kopiju. Zatim, materijalni prikaz je ogranien uvek na mali, iezavajui
deo materije, na jedan iseak koji sam po sebi ne kazuje nita o celini u
kojoj stoji, ali bez njegova odnosa prema celini materije ne moemo
znati ni za njegovo materijalno znaenje.
Moe se, na primer, prikazati beda kakve sirotinjske porodice u
svoj spoljnjoj tanosti, sasvim verno kopirano, foto

147
grafijom pomognuto, a da ipak o njoj nismo nita bitno rekli, sve dok
ne kaemo i kakvo je drutvo oko nje. Ali, ni tim nismo jo rekli glavnu
bitnost te bede. Za tu je potrebno dati i vlastitu duu kao pozadinu, sa
koje e se moi odraziti i ta beda i njena okolina. Treba kazati nau
ideju kojom prosuujemo tu bedu: da li samilosno-fatalistiki; da li sa
gledita dijalektikog materijalizma; da li sa gledita apsolutnog
morala; itd. Svako to gledite daje drukije znaenje toj bedi, a po toj
razlici znaenja ispada drukiji i materijalni sadraj njen. Pozadina
umetnikova ima zadau da smesti tu bedu u vasioni tano tamo gde joj
je mesto. Naravno u vasioni ideala. Stoga, kad se kae za neku
umetnost da je realistikog smera, to se tim nije jo nita reklo o
umetnosti, nego samo toliko da umetnik (ako je umetnik) uzima svoju
grau radije iz realnoga nego irealnoga.
Budui da je, dakle, prikaz dogaaja mogu na bezbroj naina
(raznim oima i sa raznih strana), koji od tih prikaza zasluuje ime
umetnosti? Svi ne zasluuju, ali koji zasluuje? Jasno je: da bi uopte
moglo biti umetnosti, moraju postojati u oveku pre primanja dela i pre
njegova stvaranja i d e j e , to jest neto osnovno principsko, iju
vrednost svako mora da prizna. Ideje osposobljavaju oveka da svoje
pretstave o svetu uklapa u celovitu sliku i da s pravom trai i oekuje i
opte odobravanje, prihvat i koritenje tim njegovim radom.
Umetnost uzima iz empirikog ivota materiju, da bi njom dala
prikaz ideje, prikaz nematerijalnog ivota. Ako je ta slika zaista
umetnika, ako dakle materija u njoj nije bitna, onda o s t a j e s a m o
o b l i k , f o r m a , da bude bitna. Oblik je jedini posrednik izmeu
ideje i materije u naoj pretstavi. Svaka pretstava uopte mora dobiti
svoj izraeni oblik, da bi mogla biti saoptena. O b l i k s e o d n o s i
i n a m a t e r i j u i n a a p s t r a k t n e p o j m o v e , koje isti
um svojim idejama svodi pod svoje sistematsko jedinstvo. To se zbiva
tako to o b l i k p o s t a j e s i m b o l a p s t r a k t n i h i d e j a .
ta je simbol? Simbolom moe biti ona pretstava ulnog sveta koja
svojim oblikom, apstrahujui od njene materije, ima slinosti, pristaje,
saglasna je sa nainom refleksije kojom uopte pretstavljamo sebi taj
apstraktni pojam; (po Kantu). U svakom simbolu ima dakle
svrsishodnoga zdruivanja optega sa pojedinanim. Iz tog udruivanja
ne moe se potpuno iskljuiti

148
nijedno pojedinano (subjektivno), pa je stoga broj moguih simbola i za
ogranieni broj ideja neizmeran. Stoga se ne moe dati nikakvo opte
pravilo o pravljenju takvih simbola. Ali kad se neto izrazi tano kao
simbol neke pretstave, moemo tada da ispitujemo i poznamo njegov
simbolizam. Ako tim ispitivanjem doemo jasno i originalnim putem do
refleksije ideje kojoj je umetnik hteo da a simboliki oblik, onda sme
tim njegovo delo okvalifikovali kao umetniko.
Prema tome je umetnost sposobnost stvaranja
simbolike
i d e j a . (Stvaranje je uvek i samo
originalno.)
U svakom oveku koji se moe tim imenom da nazove ima
umetnik, barem potentialiter. Ah tu, kako kae Kant, ne vredi a posse
ad esse valet consequentia kao kod moralnog zakona, jer se ne moe
dati opte pravilo po kojem se stvaraju simboli. Skoro svaki ovek je
ponekad u svojem ivotu, neko manje neko vie, stvarajui umetnik. Ali
umetnicima emo moi nazivati tek one ljude koji imaju i unutranji
nagon i punu sve- snost umetnikog stvaranja i koji to svojim delima i
dokumen- tuju. Kad umetnika potencijalnost ne bi bila podeljena
meu ljude graduelno s kontinuiranim prelazom, ljudski bi se ro delio
na dva dela, izmeu kojih ne bi bilo veze razumevanja, dakle bi se
uzajamno unitavali. Stoga se umetniko delo obraa elom ljudskom
rodu, pre ili posle, ali vie posle; vreme ne igra vanu ulogu. Ono
oekuje s pravom da bude primljeno i shvaeno po zasluzi. Tako
umetniko delo ujedinjuje ljudski rod istim oseanjima, istim ushitima,
istim dubokim i snanim doivljajima.
B. Umetnost i priroda
Kad pitamo za uslove ivota umetnosti, onda prvo treba da
razmislimo o tome kakav odnos postoji izmeu umetnosti i prirode? ta
je priroda? Kao stvar po sebi ne moemo prirodu ni zamisliti, jer,
najzad, obuhvatajui sve, ona obuhvata i svaku nau pretstavu o njoj.
U tako uzetu prirodu trpamo i umetnika i filistra (obojica su prirodni),
i moral i urnalizam, i dobro i zlo, i Boga i sotonu. Tako uzetoj prirodi
ne moemo odrediti nikakav jednoznaan jedinstven pojmovni sadraj.
Ako hoemo a o prirodi imamo odreene pretstave, moramo je
posmatrati delimino, u onim delovima koji se daju jedinstvenim
pojmom

149
odrediti, pa emo se, razume se, najpre ograniiti na ovaj na svet, na
oveka, na ambijenat i sve uslove njegova materijalnog i intelektualnog
ivota. Ali to suavanje pojimanja prirode nije dovoljno da pretstava o
prirodi bude jednoznana i odreena. Ako posmatramo s materijalne
strane taj deo, te ako i nae posmatranje smatramo kao neku funkciju
materije jednog iezavajui malog i beznaajnog delia toga dela, koji
se uz to jo i stalno menja, onda kako moemo oekivati da to siuno
zrnce materije u svetu materije ima o celini materije neku
jednoznanu tanu pretstavu? Stoga, ako ne uzmemo intelektualnu
stranu naeg ivota, na kojoj bismo mogli nai neko materijom
neuslovljeno gledite, ne moemo nita pozitivno i definitivno rei o
svojoj prirodi. T a k v o g l e d i t e p o s t o j i . T o j e s v r h a
naeg
ivota
na
svetu,
odreena
moralnim
z a k o n o m . Prema toj apsolutno i neuslovljeno priznatoj svrsi oveka
uopte moemo ispitivati sve oko sebe, te neemu pridavati znaenje
pozitivnosti, korisnosti, vrednosti, vitalnosti, jednom reju: prirodnosti;
a neemu to tu svrhu ometa znaenje negativnosti, tetnosti, ubistvenosti, jednom reju: neprirodnosti. Samo u tom sluaju upotrebe
rei priroda znamo tano ta mislimo, inae nikada. Inae kad kaete:
ljubav je prirodna, pa pri tome ne mislite na ljubav osnovanu u
intelektu, onda vam se s istim pravom moe odgovoriti: Ne, mrnja je
prirodna! Od moralnog zakona po- avi dolazimo do pojma bitnosti u
ivotu oveijem, dakle do njegove prirode. Tim putem dalje idui
dolazimo i do reenja svih drugih pitanja u pogledu prirodnosti ili
neprirodnosti kakve bilo pojave u ivotu. Pa emo mnogo tota to smo
drali na prvi mah skroz prirodnim uvideti kao neprirodno, a i
obrnuto.*)

*) Tako, na primer, uzmimo pitanje razmnoavanja ljudi. Je 11 to prirodno

ili nije? Ko ne bi na prvi pogled bez ikakva predomiljanja rekao: Skroz prirodno!
Ali osmotrimo stvar sa gledita moralne kvalitete ljudske zajednice uzete u celini,
pa emo odmah videti da je prirodnost razmnoavanja uslovljena: ako se pokae
da u izvasnim sluajevima razmnoavanje slui jaanju moralnog zla u toj
zajednici, cnda je ono za oveka neprirodno. Kad je jedna zajednica svojom
ogromnom veinom opredeljena protivduhovno i protivmoralno, onda n:vi narataji, preputeni nesmetanu razvijanju njihovih ivotinjsko-biolokih osobina,
ine svoju zajednicu, maticu, jo gorom nego to je pre bila i -ubrzavaju njenu
propast u svakom pogledu u poslednjoj konsekven- ciji i brojanu jer svojim
niim neobuzdanim materij.ilizmom sma

150
Kako, dakle, stoji umetnost prema prirodi? Prema prirodi
pojedinca, uzetog samo sa biolokog gledita, nema ona nikakva
odnosa. Umetnost moe razumeti ovek samo kao intelektualno bie,
dakle kao lan idejno-ive zajednice, kao bie sposobno za ideje. I nije
ni najmanje vano ispitivati da li e kakav vo bolje preivati uz pratnju
Beethovenove muzike nego uz mu- kanje krava i teladi oko njega.
Umetnost ima odnosa samo sa onom prirodom oveka po kojoj je on
lan zajednice bia sposobnih za ideje, dakle sa jedinom njegovom
neproblematinom prirodom. Na sve to je u oveku moralno i duhovno,
umetnost e delovati prijateljski, osveavajui i snaei, jer je u tome
njena glavna ivotna hrana, i jer ona sva dogaanja u ivotu i svetu
upotrebljava za simboliki prikaz ideja u svrhu njihova oivotvaranja. A
na sve neduhovno i nemoralno, dakle protividejno, deluje ona
neprijateljski.
U vremenima, kao u ovim naim, kad ovek ne ivi svojim ivotom,
jer mu je moral utopija i jer nema slobode ni duhovne ni materijalne,
umetnost zna da ne bi bilo nita od toga kad bi. vodala takog oveka po
lirskim nenostima i lepotama. U takvim vremenima umetnost zna a
joj najpre treba vratiti oveka u samog sebe,u svoju iskonsku
otadbinu, da nae svoju slobodu, da se seti, ako je zaboravio, na ivot
duha; da potrai svoj zapretani moralni zakon. Umetnost e u tim
vremenima svojim stvaraocima donositi teke asove pregaranja i
mnogog

traju sav svet sredstvom samo svojeg materijalnog dobra, usle ega prirodno
dolazi do uzajamnog deranja i unitavanja. Dakle je neprirodno razmnoavanje
grupe ljudi koja je veinom opredeljena protiv- moralno i protivduhovno. Vidimo
tako oito da p r i r o d a o v e k a k a o b i o l o k e j e d i n k e d o l a z i u
protivnost sa onom je dinom prirodnou oveka o
kojoj moemo da iska- emo neto neproblematino.
Stoga tu problematinu ljudsku prirodu treba potiniti toj bitnoj prirodi, te
odlukom zajednice spreavati razmnoavanje sve dotle dok nisu date pune
garancije za prirataj moralnih lanova. Manje je zlo, te je stoga i prirodnija,
spreiti roenje deteta nego posle ne moi spreiti da ono druge ubija i samo
bude ubijeno, U zajednici u kojoj nemoral vlada najprea je stvar da se ta
vladavina sruSi i uspostavi vlada morala, pa ma kakve rtve to ruenje trailo. To
treba uiniti jer je i prirodno da se uini. Koliko god. to pojedinca istroilo i
potroilo, prirodno je, jer vodi ozdravljenju zajednice. Tek kad zajednica postane
moralno zdrava i otporna, bie prirodno da se pree na ostala olakavanja i
polepavanja ivota, kao t na njegovo snaenje.

151
oajanja, u kojima mora da bude uspravan i otar borac a ne peva,
ako hoe da ne podlegne pod teretom borbe i neprijateljstva od svuda i
svakoga. Ona e se morati otro boriti sa ivotinjom u oveku, sa
filistrom, sa prodrljivom nemani. Biti umetnik u takvim vremenima
znai traiti usko saveznitvo i saradnju sa moralnim propovednikom,
zajedno s njim raditi na buenju idejnog ivota u oveku, kako bi bio
pravo osposobljen a oseti i razume uzdisaje i jauke bede oko sebe. Iz
te sposobnosti e docnije sama od sebe niknuti sposobnost a pravo
gleda na cvetne livade, da uiva dar planine i mora, da razume i pesmu
umetniku. Umetnost e u takvim vremenima uzimati vie satiriki,
polemiki i kritiki oblik, i njena graa e biti redovito bol, suza,
patnja, smrt, sve niskosti, bede i zla ovekova. Tek posle, kad ovek
nae sebe, moi e izii iz sebe, sljubiti se sa lepotama prirode i zavoleti
umetnost, koja nee vie biti borac, nego siguran vo kroz lepa udesa
sveta i seja ljubavi i radosti. Moi e prei iz epike u sevdalinku, u
prirodnu i istinsku sevdalinku, koja se inae ne moe pojaviti pre tog
umetnikog ienja terena.
U jo veoj meri nego moralni zakon, ima umetnost u sebi mo
u j e d i n j a v a n j a ljudskog roda u ivu zajednicu. Moralni zakon,
istina, pisan je istim jasnim jezikom u svaijem umu, dok umetniko
delo mora biti originalno stvoreno; ali kad je stvoreno, ono ostaje za
vazda tu i kao original i kao priroda. Njegova originalnost koja je
ipak prirodna njegov je izvesni plus pred moralnim zakonom. ovek
je svojom materijom vezan za doivljavanje n o v o g a u svetu, i
umetnost moe
to moral ne moe nadovezati na tu oveiju materijalnu potrebu
svoje delo tako da oveku da n o v e originalne trajne vrednosti. Ona
stalno obnavlja ruho ideji. Umetniko je delo stvarano iz vlastite snage i
vlastitog poriva, ah ga umetnik ne stvara radi sebe, nego uvek za druge.
Umetnost je jedina ista prirodna radost bez primarne materijalne
uslovljenosti. Njena ljubav obuhvata celo oveanstvo. Koliko god bio
malen narod, odnosno jedinica za koju umetnik stvara neposredno,
ipak on stvara tako da tu svoju zajednicu gleda pre svega kao sastavni
organski deo celog oveanstva. Naravno, idealnog oveanstva.
Kako je umetniko delo, zato to je umetniko, uvek istinito i
prirodno, to e ono istinski stvarati ljubav meu ljudima,

152
meu svima raznorodnim grupama i vrstama oveanstva, jer sve
delove njegove prevodi iz agregatnog kaotinog stanja u stanje organske
povezanosti sa celinom. Na krajnjem stepenu razvijanja umetnikog
ivota meu ljudima, oveanstvo bi bilo u posedovanju jedne cele
vasione u kojoj svaki ovek ima svoje sveto nepovredivo mesto. Ljubav
bi bila neosporna gospodarica sveta. Stoga umetnost stvara oveku
njegovu vlastitu prirodu, i to slobodnu prirodu, stvara mu novi vlastiti
ivot. Bie dakle prvi najvredniji saradnik moralnog zakona na tom
poslu. Pravo umetniko delo mora se, dakle, potovati i uvati bolje
nego oko u glavi, te neoskvrnjeno i neokrnjeno predavati u amanet
potomstvu kao prava ovaploena svetinja.
C. Uslovi ivota umetnosti
U moralnoj kvaliteti zajednice upoznali smo ve glavni faktor koji
unapreuje odnosno sputava ivot umetnosti. I sve to je reeno u
poglavlju urnalizam protiv duha o odnosima duha prema
empirikom svetu vredi naravno i ovde, jer je umetniko delo
najoliniji ivi obhk duhovnosti.
Mogunost umetnikog stvaranja prema tamo izloenim mislima
uslovljena je svojim neophodnim uslovima. Naravno, o uslovima samog
roenja, kada, kako i gde , samog umetnika ne moe se nita rei,
kao ni o roenju originalnosti uopte, toj neophodnoj prvoj osobini
umetnikog dela. Ali se moe mnogo ega da kae o uticaju sredine, u
kojoj ve roeni umet- niki darovi imaju da ive i deluju, na razvitak
njihov. Sredina moe da bude, na primer, takva da uopte ne doputa
da oni dou i do kakva svojeg izraza. Umetniki dar, kao vlastiti izraz,
mora nuno imati slobodno polje rada, m o r a
iveti
u
s l o b o d n o j s r e d i n i d a m o e d a i v i . Sredina u kojoj
nema slobode duha doputa umetniku manje nego ikome drugom, da
nam da svoj izraz. On tu ili uti ili dolazi u sukob sa sredinom. Borba je
neravna i bezizgledna u pogledu aktualnog ikoliko svojoj vrednosti
primerenog efekta njegova dela, poto umetnik u takvoj sredini ne biva
uopte kvalitativno primljen, nego kvantitativno kao jedan protiv
premnogih, od kojih je skoro svaki pojedinac za takvu borbu spremniji
od njega.
Bez potivanja slobode duha nema ivota umetnosti. Sputavanje te
slobode moe, prirodno, imati razne stepene: moe

153
ii od efa kakvog pojedinog policajca pa do fanatine sreenosti
drutvene po nekoj pseuoideji. Primera toga imamo danas u obilju: u
raznim ekonomsko-klasnim diktaturama te u nacionalistiki ovenskim
i slinim ludovanjima. Prema meri slobode duha u jednoj sredini bie i
mera mogunosti umetnikog stvaranja u njoj. Meutim, navodei
policiski ef, nisam ipak naveo najnii stepen slobode duha. Re je o
slobodi d u h a , pa e se stoga i ispod toga stepena nalaziti jo ona
sredina gde (pored sasvim korektne policije odozdo pa do vrha) postoji
kakav duhovni parazit na drutvu koji je sveobuhvatan, kao to je to u
naem vremenu urnalizam. Takva nesloboda moe biti tolika da u
klici, ili u ranom etinjstvu, ubija dar za umetnost.
Da bi mogao da stvara, umetniku treba sredina koja je sposobna
da koliko-toliko prima njegova stvaranja, to vea sposobnost primanja
umetnikog dela, to vie efekata vidi umetnik od svojeg dela, tim e
jae pobude primati i on za svoja dalja stvaranja. Iako u umetniko
stvaranje ne ulazi kao komponenta obzir na koje bilo elje, mode,
materijalne interese sredine, ipak umetnik treba neke veze sa
publikom, makar bile vrlo tanke, slabane i ograniene na sasvim male
delie te publike. Bez ikakve veze, a poto mu je umetnost ivot,
umetnik e se sve vie osamljivati ne samo duhovno nego i drutveno. I
kad se taj nepovoljni odnos razvije dotle da umetnik pri svojem
stvaranju bude svestan da ga niko od savremenika ne razume, te da
onda bude posve problematino pitanje, da li e njegovo delo uopte
moi biti preneseno do nekih generacija koje bi ga razumele, onda e
umetnik ako mogne i pod takvim okolnostima da stvara moi to
samo za jedno posve imaginarno oveanstvo, kidajui odnose sa
stvarnim. U daljoj konsekvenciji to vodi do usahnua njegova stvaranja.
Ako se pri tome misli jo i na to da umetnik ne treba dodue mnogo za
spoljnji ivot, ali da ipak treba neka sredstva za iole zdrav materijalni
ivot, onda je i s te strane potrebno da njegova umetnost bude bar
neto primljena. Jer samo je slepi sluaj, i to sve redi, da su ti ljudi u
posedu vlastitog materijalnog izdravanja na neki drugi nain.
Umetniki dar, kako je reeno, postoji bar u klici ili poten- tialiter
u svakom oveku, jer primanje umetnikog dela ne bi bilo inae uopte
mogue. Stoga e trebati da isti oni uslovi

154
koji su potrebni za ivot aktivne umetnosti budu ispunjeni i kod
pasivnih umetnika, kod primalaca u publici. Svi oni uticaji i uslovi koji
povoljno deluju da se jaa i razvija u narodu duhovna originalnost,
dakle vlastito miljenje ukorenjeno u ideji, u slobodi duha, i koji
povoljno deluju da se jaa prirodnost o- veija i njegova sljubljenost sa
svom stvaralakom prirodom, sve e to initi taj narod receptivnijim za
umetnost i u njemu nee propadati roeni umetnici, nego e im on u
svojem srcu dati onaj dom u kojem se umetnik najbolje osea.
Umetnost je ono to nadivljuje materiju, i stoga umetnik moe a ivi
samo u narodu ija dua nije posve okupirana interesima empi- rikog
materijalnog dana. Takva narodna dua ne mora imati nikakvih visokih
kola i visokih civilizacija, titula i doktorata, ne mora posedovati
biblioteke i muzeje; dovoljno je da ima pred sobom, makar u
neoglednoj daljini (to dalje, to bolje) neki jasno spoznati isto-idejni
interes, bezuslovan i bez vremenskog termina interes celog naroda.
Jedan podjarmljen narod, makar bio manje pismen nego njegovi
tlaitelji, ako samo ima ivu ideju pred sobom u duhu i dui, na primer
tenju za osloboenjem ispod robovanja, davae vie pravih umetnika,
pa neka su to po spoljnjem izgledu i formi samo guslari, nego svi no sioci pismenosti njegovih gospodara, kod kojih e u krasno zidanim
domovima umetnosti odzvanjati upljina, prazna fraza, povrnost,
hladnoa, mrak. Razume se, teret koji nosi ne sme biti toliko teak da
mu ne a ni ihati ni misliti, pritisak ne sme biti tako bestijalan da
ubija i fiziki vot. Istorija je dala mnogo primera toga, a naa je dala
jedan vrlo svetao primer: nau nacionalnu poeziju, stvaranu od samog
prostog naroda, od nepoznatih, nepismenih i davno zaboravljenih
pesnika, i predavanu iz due u duu i bez posredstva tamparskog
crnila. Kroz stolea je narodna dua sauvala to blago: kako je to
snaan dokaz da pismenost i civilizovanost naroda nije bezu- slovno
potrebna za umetnost naroda! I zaista, naa nacionalna poezija, uprkos
svima tim nedostacima, ili bolje rei blagoda- rei njima, nije u
usmenim predavanjima s kolena na koleno nita gubila od svoje
umetnike vrednosti! Kako je to, dalje, snaan dokaz da u tim
vremenima u dui naeg naroda nije bilo lai, nije bilo duhovnog
robovanja! To ide tako sve o pred par decenija, kad se poinje razlevati
po narodnoj dui umali- stiko crnilo. Beei pred tom optom
ubistvenom poplavom,

155
naa nacionalna poezija se seli iz narodne due u muzeje, biblioteke i
naunike kabinete, gde slui veinom kao leaj za prainu, kao objekat
za sekciju, a na njeno mesto zasede urnalistika. Ni kod drugih naroda,
pa ni kod onih koji su se popeli na najvie vrhove civilizacije, ali koji su
tim vie opijeni i parali- zovani od urnalizma, ne doivljuje se vie ni
vlastita stara umetnost, a jo se manje stvara nova.
Ovaj svet doivljava udaljenje od umetnosti, a zadrava u ruci
materiju, kae Karl Kraus.
D. urnalizam protiv umetnosti
1) urnalizam razara umetnike fantazije
Umetnost je originalna simbolika ideja, i urnalizam, dakle, ve
tim to razara svu idejnost razara i umetnost, jer simbolika elatnost
fantazije, koliko god bila originalna, bez idej- nosti je tano ono to je
Don Kihotovo jurianje na vetrenjae: preuzee za inioca moda
najozbiljnije, ili krvavo ozbiljno, ali za ostali svet smeno, besciljno i
besmisleno.
Istinska originalnost je uvek duhovno kvalifikovana, to jest
upravljana idejom. Ni za koju se drugu originalnost ne moe rei da je
istinski originalna. Fiksna umiljanja luaka, koliko god bila
singulama, ipak nisu originalna, jer su uslov- ljena u osnovi boleu,
dakle poznatom materijom. Pa ako bi se ipak priznala originalnost i
tome, opet bi se moralo izdvojiti je iz duhovne, jer se ne moe dati za
optu upotrebu. I kojekakvi efemerni pokreti u literaturi, kao
dadaizam, zeniti- zam i slino u naim danima, koliko god
originalan bio poredak njihovih rei i pojmovnog ekscediranja na
papiru, nisu takoe istinski originalni, jer su direktno objanjivi u
svojem po- ietku i postajanju, tim to su u celosti materijalno uslovljeni
ambicijom za nezasluenom slavom ili nezasluenim profitom.
Ali urnalizam ne trpi ni te krive originalnosti, jer bi iz same
njene spoljnje forme duhovni ljudi mogli napraviti sredstvo za
pokazivanje puta do prave originalnosti. Po diktatu urnalizma, u naoj
fantaziji mora sve da se stalno kree i menja. To moe biti samo ako se
fantazija vee za materiju i ako joj se spreava veza sa formom. U istoj
materijalnosti, dakle u neprekidnom menjanju, nema oblika. Stoga
istu mate- rijalnost ne moe duh ni za to uhvatiti, pa stoga ni
proveriti

156
njenu naraenu. urnalizam udara na sve strane kuda stigne, dakle na
s v e strane. Kad bi pred urnalizovanim ovekom i stajala formirana
materija, ne bi je mogao proveriti, jer je urnalizam njegovu duhu uzeo
sposobnost proveravanja. On je sve ideje svukao sa njihovih prestolja i
pobacao ih u blato svakidanjice. Tako je odasvuda opseo fantaziju,
koja je izvrni organ za pravljenje originalnih simbola ideje. Potpuno ju
je oblepio sa bezbroj gotovih klieja i brbljarija, svima moguim
kvantumima i smradovima najniih ulnosti, te ona nema ni vazduha
ni vidika. U svakoj prilici gde bi mogla fantazija da dahne vlastitom
duom i pogleda svojim oima, urnalizam izreda sve mogue
detalje.'Kad ko nastrada, on pria ne samo o stradanju na dugo i
iroko nego i o rodbini stradalnika, o njihovim raunima s njim, zatim
o tome ta je koji sluajni prolaznik kazao, kako se koja baba pri tom
krstila ili dete zapoma- galo, i stotine najsuvinijih stvari, kuda ni
najbesposlenija fantazija ne bi htela da luta.
U ovom vremenu njegovi novinski izvestioci zamenili su njegovu
fantaziju, kae Karl Kraus. urnalski izvetaj ne ostavlja nita fantaziji
da sama uradi. A da zasienost fantazije ne bi postala i fiziki
preterana, urnalizam joj svoja brda materije servira u to lakim
reenicima i sa mnogo ponavljanja. Jer ako mu se itaoeva fantazija
svesno zamori, ode konkurenciji. Dakle, to manje umora. T a k o
fantazija
stoji
veito
samo
u
pasivnoj
zaposlenosti, dok njena aktivnost lei sasvim
u k o e n a i u s l e d t o g a a t r o fi r a .
Umetniko delo u urnalistikoj sferi ini tetu umetnosti ne samo
svojom pogibijom, nego i tim to ona umetnost koja ostaje izvan
urnalistike sfere ne moe da ivi, jer i na nju ve a priori pada senka
prolaznosti urnalistike materije. Na svaku tampanu umetniku re,
koja jo ujagmi da bude tu i tamo proitana, pada senka 24-satne
trajnosti urnalistike materije. Umetnikom delu doputa urnalizam
da j a v n o ot- peva samo svoju labuovu pesmu, jer se u javnost moe
doi samo preko urnala i jer umetnost samim ulazom u urnalske
stupce izrie sebi smrtnu osudu.
Od meanja umetnikog dela sa neumetnikom materijom, koja
slui senzacijama i interesima dana, moe da strada samo delo, jer
urnalistiki predisponirani italac, kad mu se prue

157
umetnika i neumetnika knjiga na izbor, posegnue za neumetnikom, a od umetnike e uzeti samo njeno ime i dati ga svojem
izboru.
Drutvo propada kada za ukraavanje svojeg injenikog stanja
ini i trpi provale u svoja kulturna podruja; Bez svake e sumnje
Beethoveni biti prikraeni, ako se i za kafe- ije moe da kae da su
stvaraoci. I oni e biti u toliko izvesnije prikraeni u koliko i
administracija raspolae blagom rei koje je redakcija ukrala od
pokojnog duha; urnalizam je uzurpirao povrinske vrednosti
umetnosti, i tim uzima umetnosti njenu dra; kae sve Karl Kraus.
U urnahzovanom svetu lee svuda leevi svih elemenata
umetnikog stvaranja.
urnalizovani italac, naviknut da za izraze boanstveno,
nevieno, udesno, velianstveno, sjajno, divno, jezovito,
uasno itd. u prvom redu vee pretstave iz filmske trgovine, iz
nogometa, iz urnalistikog kriminala, onesposobljen je a ih primi iz
umetnikog dela u znaenju koje im pripada. Tako je i sa ostalim
elementima umetnosti: sve je bez ivota i lieno svojeg znaenja i svoje
vrednosti.
2) Umetnost rei pod uticajem urnalizma
Nijedna grana umetnosti nije slobodna od uticaja urna- lizma, jer
nijednoj nema ivota bez morala i duha. Ali umetnost rei nalazi se pod
izuzetnim uticajem, koji dolazi otuda to i urnalistika i knjievnost
imaju isti izraajni materijal: re, jezik knjievnost za umetniki
izraz, urnalistika za svoj kaos. Karl Kraus kae o tom izuzetno tekom
poloaju umetnike rei: Zahtev da se jedna reenica ita dvaput, jer
se tek tada ukazuje smisao i lepota, smatra se preuzetnim i sumanutim. Tako je daleko urnalizam doveo publiku. Ona sebi pod
umetnou rei ne moe pretstaviti nita drugo nego sposobnost uiniti
jasnim jedno mnenje. Pie se o neemu. Boja- dije nisu jo tako
temeljito pokvarili ukus za slikarstvo kao urnalisti za knjievnost. Kod
slikarstva pomae snobizam i uva publiku o toga a prizna kako i na
slici razume samo sadraj. Svaki berzanski galopen zna danas da treba
radi pristojnosti dva minuta a stoji pred slikom. U stvari je zadovoljan
i s tim da se o neemu slika. Licemerstvo kojim slepi govore o boji zlo
je. Ah je gora drskost kojom gluhi rekla-

158
miu jezik kao instrumenat larme. Zato je publika tako drska
prema literaturi? Jer sama vlada nad jezikom. Ljudi bi se isto tako
osmelili i protiv drugih umetnosti, kad bi to bilo sredstvo
sporazumevanja: da jedan drugome neto otpevamo, da se bojom
izmaemo i gipsom nabacujemo. Nesrea je u tome to umetnost rei
radi u materijalu koji svakog dana prolazi kroz prste duhovne fukare.
Stoga se literaturi ne moe pomoi. to se ona vie udaljuje od
razumljivosti, tim upornije reklamie publika svoj materijal. (Karl
Kraus, Pro domo et mundo).
urnalizam nanosi neizmernu tetu literaturi, koju zamenjujemo sa izvetajem otkada je izvetaj postao literatura, kae Kraus.
Poto su urnalistiki izvetaji, i kao same informacije, takvi da se na
njima najvie trai efemernost i singu- larnost dogaaja, a poto
primarno ne idu za istinom nego za senzacijom, to e nam i literatura
koju donosi urnal usled svakog mogueg meanja postepeno dobiti ne
samo svoju vrednost za publiku iz svoje materije, nego e ona morati
takoe ui pod efemernost i neistinitost. Stoga ona literatura koju urnalizam trpi ne moe biti umetnost, a ako to izuzetno jest, kad zaluta,
ne moe doi do delovanja njena umetnika vrednost. Stoga ono to bi,
po sebi, na drugom mestu bilo umetnost, prestaje tu biti. Ptica moe da
leti samo po vazuhu, a ako padne u movaru, tu moe da uini jo
samo nekoliko oajnikih udara krilima i a pogine. U knjievnicima
koji se predaju ili prodaju urnalizmu brzo umire umetnik. Umetnik
stvara sub specie aeternitatis, pa, iznosei svoje delo tamo gde je sve
sainjeno da se mese i prave diurnistiki mozgovi i due, on mora a
krvari. On strepi i drhti za sudbinom svoje rei, a dotle mu korektori i
slagari ubacuju u brzini po desetak naka- radnih pogreaka, jer
urnalu uopte nije stalo do preciznosti rei. Samo neka je tekst aren,
nek odie krvlju, detaljima i najnovijim senzacijama. I tako, upravo ono
to je umetniku naj- glavnije, to mu je koren i sok ivota, to
urnalizam ne moe a prima.
Jedna velika teta koja dolazi literaturi od urnalistike sastoji se u
tome to urnalistika svojom literaturom okupira sve vreme koje
dananjem oveku ostaje za itanje uopte. Stoga imamo po elom
svetu tube da se knjige ne itaju vie, osim onih koje su dole do slave
priklanjajui se urnalizmu

159
duhovno i stvarno. A i te se malo itaju, srazmemo porastu lektire
samih urnala. Tako ne vredi samo u kvalitativnom nego u
kvantitativnom pogledu jo vie openhauerova re: Da bi se moglo
itati ono to je dobro, uslov je da se ne ita ono to je ravo.
Preko svega umetnikog to stoji u umalskim stupcima
uraalizovani italac a drukijih vie nema prelee sa oseajem
pretrpljenog insulta. Jer se tu ne pie ni o emu, nego se s t v a r a
neto. Umetniko stvaranje primati nije jednostavni psihiki akt
doznavanja, nego trai izvesni duhovni napor i rad. Povrh toga,
stvaranje primati znai priznati ne- kome neto uinjeno za to mi
ostali, u ogromnoj veini, nismo sami sposobni, a to oseamo da ima
neku viu vrednost. ovek, po svojoj animalnoj prirodi, koja sve vie
izbija na povrinu ovog naeg vremena (svuda se po svetu putaju
glasovi krvi, rase, zemlje da govore, to jest bue i urliu), ne priznaje
rado superiornosti nad sobom. On se brani od nje, te kad joj na moe
drukije da nakodi, ignorie je. Za primanje umetnikog dela potrebna
je dobra volja. Primajui ga, ta dobra volja po* staje jo boljom. Ljubav
za umetnost i pokorni stav pred njom nagrauje ona nesluenim i
neznanim radostima. Tako e ovek zavoleti vie vrednosti. I po tome
to danas ima sve manje takvih ljudi moemo zakljuiti da je umetnost
sve dalje i dalje od dananjeg oveka.

to biva od umetnosti u urnalistikoj sferi, odrazie se i u

mnenjima urnalista o umetnosti, koliko god se oni trudili da
o tome kau neto duhovno. Na primer u Politici od 6. V. 1934. u
lanku Treba ve jednom skinuti knjievne krinoline jasno se ukazuje
propast literature koja joj dolazi iz urnalistike. Povod lanka je manira
nekih pozorinih kritiara teta to se ne navode imena tih vrednih
ljudi da, kad hoe neto da pokude, upotrebljavaju rei kao: feljton u
tri ina, reporterska patetika, nametnuta reportaa, reportaa koja
nosi zbir feljtonskih efekata, itd., pa urnal za tu maniru kae ovo:

Feljton i reportaa nisu nita ugavo i prokaeno, ve knjievni oblici

kao i svi ostali. U modernoj knjievnosti to su ak najrazvijeniji i
najrasprostranjeniji knjievni oblici.
>Reportaa je dala francuskoj knjievnosti Rolana, Dorelesa, Anria
Divemoa, Albera Londra, Pjera Mila, Morisa Dekobru, Ro- nije starijega i
tolike druge ija su knjievna imena vie puta

160
obila oko aveta. Visoki knjievni rodovi, meutim, svakodnevno liferuju
pukove anonimnih spisatelja.
Od svih romana novije svetske knjievnosti nijedan svakako nije
imao uspeha koliko Tri muketira, feljton Aleksandra Dime, oca.
Otputeni robija Fedor Mihajlevi Dostojevski napisao je feljton za
list Vremja. Tako je postao roman Zloin i kazna.
Jedan od najpopularnijih i jedan od najdubljih romana naeg
vremena nisu nita drugo do obini novinarski feljtoni.
Svake godine, meutim, nae knjievne dalajlame piu dubokomislene romane za knjievne konkurse Akademije nauka i svake
godine Akademija nauka deli Izdane nagrade tim visokoparnim
tvorevinama, pa im ipak niko ni imena ne zna.
Kad bih ja za neku dramu hteo rei da nije dobra, ne bih nikad
kazao da je feljton u tri ina, ve bih uzviknuo da ba zasluuje nagradu
Akademije nauka.
Ne treba potcenjivati feljton i reportau. To su prvi borbeni redovi
velike knjievne bitke. U te redove stupaju najsmeliji i naj- portvovaniji,
oni koji znaju da e u prvoj vatri biti desetkovani, oni koji su svesni da e i
za najmanji uspeh imati da zahvale samo sebi i svojem talentu. U prvim
borbenim redovima najvie se pada, ali iz njih potiu i najvei uspesi.
U knjievnim tabovima, meutim, ima svakako velikih vojvoda, ali
ima i mnogo sitnih zabuanata. Tu se lako dobije ordenje, ali se teko stie
prava vrednost.
Nisu ovo samo zgodne fraze. Pre kratkog vremena jedan na
knjievnik, koji je posle rata izvikan za genija, otpoeo je da pie novinarske
lanke. I pao je u boju prvome. U mesto svojim bljeskom da zaseni dugake
novinske stupce, on se brzo srozao znatno ispod reporterske patetike
ostalih saranika, koji nemaju velikog knjievnog imena.
Namesto nekadanje krinoline, koja je pod svojim naborima krila
mnoge rugobe, dananja enska moda izmislila je kratke, lake haljine koje
istiu svu lepotu, ali otkrivaju i sve nedostatke.
Knjievnost sa svoje strane, modemizujui se pomalo u istom
smislu, stvorila je novinarstvo. I ono je razgolitilo mnoge nakaze, ali je
otkrilo i mnoge vrednosti.

Evo ta tu urnal kae: Danas su najrasprostranjeniji i

najrazvijeniji knjievni oblici feljton i reportaa. Kako reportaa ini
kimu i zauzima najvei deo urnala, to onda uopte urnalistika
pretstavlja najrazvijeniji knjievni oblik sa- vremene knjievnosti, i to
onaj koji je razgolitio mnoge nakaze, ali i otkrio mnoge vrednosti.
urnalizam dolazi kao najjai stvaralac knjievnosti, kao vrhovni njen
arbitar, kao istilac i razluiva dobroga od loega u knjievnosti. im
obrazlae urnal prisvajanje takvih kvaliteta i prava? Samo tim to je
pobrojao nekoliko imena francuskih reportera i feljtonista koji su doli i
do knjievnike slave stoga to je urnalistika nekoliko puta obila oko
zemlje sa njihovim imenima. To etanje je urnalu dovoljan dokaz
umetnike vrednosti, iako sam kae da etanje izvruju sami urnali.
Neto je tek podupro svoje

161
obrazlaganje tim to nam je rekao da su i dva romana, najdublji i
najpopularniji, izlazili kao feljtoni. On ih usled toga naziva obinim
novinarskim feljtonima. Po njihovu mestu tampanja daje im
kvalifikaciju. (Tako brza degradacija i tolika diskvalifikacija umetnike
vrednosti koja je dospela u stupce urnala, ipak ne odgovara injenici,
bar ne kod ta dva romana.) Isti takav mu je dokaz bezvrednosti onih
dela koje Akademija nauka i knjievne dalajlame okvalifikuju kao
umetnika. urnal se zadovoljava da to opravda samo tim to kae da
tim delima niko ne zna ni za ime. I tu, kao svuda u ur nalistici,
kvantiteta zamenjuje kvalitetu. On zna da nema opasnosti da e ga ko
ozbiljno i javno moi upitati: Pa vi ste onaj koji podeljuje ime kome
hoe. Ili moda doputate da neko moe biti slavan i onda ako mu vi to
ne date? Takvih se pitanja urnalizam ve odavno ne boji. Ne boji se ni
ovog pitanja koje se tu samo namee: Otkuda vi to znate da su loe
ba one stvari koje nagrauje Akademija nauka? ta je va kriterij za
ocenu knjievnike vrednosti, a ta je kriterij Akademije nauka? iji je
ispravniji? Mo urnalistike je takva da ona bez ikakve opasnosti po
svoj posao moe da bira kakva hoe pitanja na koja misli da odgovara.
Nema vie te linosti ni toga problema, koliko god bih vredni i vani,
koji bi uma- nalizmu mogli nakoditi kad ih bagatelie.
urnalizam ne moe druke ni ceniti umetniko delo osim
kvantitativno, po njegovoj rasprostranjenosti, jer i sam sebe ceni po
veliini naklade. Stoga se njemu samo po sebi razume da su prvi
borbeni redovi knjievnosti u reportai i feljtonu. On tako javno
poruuje knjievnicima: Nita vam ne koristi to ete me pokuati
zaobii; ako hoete neto da znaite, morate k meni pristupiti i zatraiti
vizu u zemlju umetnikog imena. Nita vam ne koristi to e vas neko
drugi izvikati za umetnike, ako vas ja ne izviem. Opametite se i
prilazite, jer kod mene moete dobiti najglasnija izvikivanja, najvea
slova, cele stranice i sve mogue superlative, ako masno platite, ili ako
mi verno sluite. I zaista, svi eljni slavna imena grnu listom, klanjaju
se ako nemaju novaca, plaaju skupo ako imaju. Meutim nikad ne
preplate, jer se posao ipak rentira, sve na raun istinske umetnosti i
ovekove duhovne potrebe za umet- nou.

11

162
I dok ubire svakog dana novane prinose za svoja sveo- anstva u
umetnosti, dotle u isto vreme moe urnalizam da tvrdi da je oistio
knjievnost od nakaza, kao laka haljina to je oistila dananju enu od
nabora nekadanje krinoline u kojoj su se krile mnoge rugobe. Zar,
dakle, urnalizam ne moe rei za sebe zaista sve to mu padne na
jezik, bez tete po sebe? Koja jo velesila, koja intemacionala moe tako
neto da ini?
U prednjem citatu nam urnalizam ne kae kakva su to dela koja
on proputa da prou kroz prve borbene redove. Kako rekoh,
urnalizmu ne smeta to to ne odgovara, ali on, svestan svoje moi,
doputa sebi i taj luksus da odgovori. Takve emo odgovore u pogledu
literature sada malo da pogledamo.
3)

urnalistika literatura

Koji je rod literature najpodesniji da ga urnalistika upotrebi kao

svoje sredstvo? Koji god bio, moe to biti samo za neko vreme, jer je i tu
kao u svemu umalistikom stalno samo menjanje i kaotinost. Moe se
govoriti o urnalistikoj literaturi naih dana, prolog decenija,
predratnoj ili onoj iz kraja 19. stolea, i svuda emo naii na velike
razlike, sa samo jednim zajednikim pravcem tog naglog menjanja: uvek
na gore, uvek na nie.
Ovde e biti govora o urnalistikoj literaturi naih dana (oko
godine 1935.), ah e i oni itaoci ove knjige koji je budu itali kasnije
moi sigurno konstatovati i za svoje vreme, ako i tada bude urnalizam
u punoj moi, jasno i nesumnjivo taj pravac na nie.
Koji je dakle rod literature kojim se urnalistika danas slui?
Najpre roman, zatim novela, a onda zabavna crtica i no- tica. O
literaturi boinjeg i uskrnjeg broja i drugih prigodnih brojeva nema
potrebe naroito govoriti. Ona dolazi retko, i njoj nije namenjena uloga
prave urnalistike literature, romana u nastavcima i svakidanje
novele, nego samo to da se od vremena do vremena preduzee
reklamie najzvunijim imenima.
I ovde moemo iz usta samih urnalista uti, a jo bolje izmeu
njihovih rei, koja je uloga namenjena umalistikom romanu. Da
najpre navedem miljenje jednog starijeg uma- liste (iz decenije pred
rat), Ericha Feldhansa. Zatim u citi

163
rati mlae urnaliste, te e se, iako je razmak meu njima samo 25
godina, ukazati jasno veliki pad na nie. Dakle Feldhans pie:
Novinski roman, dakle roman pisan za novine, spao je na stepen
fabrike robe. Poslovni literati i literatkinje klepetaju iz godine u godinu svoje
teme, ongliraju oprobanim nepromaivim figurama, povlae za uzice, pomiu
kulisama, dok na koncu omiljena verenika grupa ne istupi napred i pokloni se
pred publikom. Osobina novina koje hoe da prodru ne samo u sve slojeve
naroda nego i u sve delove familije, mora neophodno dovesti do toga da u
romanu ovlada loa prosenost, manje vredna sentimentalnost. Banalna

verenika grupa sa ispod prosenou loom sen- timentalnou, to je

bila urnalistika predratna literatima Od tog tipa pa do naeg skroz
naskroz amerikansko-gangsterskog i krokodilski-ljudoderske senzacije
prelo se preko razvitka koji, izuzevi ratnu literaturu, ije specijalne
karakteristike mogu ovde biti izostavljene iz posmatranja uglavnom
izgleda ovako kako to izlazi iz ove najave novog romana u urnalu
(Politika od 29. IX. 1934.) i sledeeg citata:

U ovom svom romanu Maks di Vezi nam prikazuje jednu devojku,

lepo obrazovanu i bez predrasuda, bogatu, koja osea da nema uslova da
se uda putem nekakve sentimentalne istorije i da za ljubav u starinskom
smislu nema ni smisla ni oseanja. Ona ipak hoe a se uda i taj svoj
ivotni problem reava na jedan prilino ekscentrian nain. Kako ona
prolazi u tom svom smelom i punom rizika eksperimentu, to je predmet
romana
MTJ2 PRVE KLiA.SE isprian neobino ivo i
zanimljivo, bez zastoja, bez razvlaenja, bez tekih i dosadnih mesta sa
razmiljanjima i izlinim analizama, ve onako teno i hitro ba kao to se
i stvari u ivotu dogaaju, tako da dri itaoca u stalnoj groznici i ne
doputa njegovoj radoznalosti ni trenutak da se umanji.

Kako bi se, na primer, proveo Dostojevski sa svojim romanom

Zloin i kazna, koji je u svoje vreme, kako smo uli, takoe izlazio
kao feljton novinski, kad bi konkurisao danas sa Muem prve klase
za Politikin feljton? Tri etvrtine njegove su teko razmiljanje, pa jo
bez psihoanalize! Literarni redaktor dananjeg urnala ne bi zaista bio
u stanju ni tohko da ga udostoji te proita njegovih prvih deset strana
naravno, uz pretpostavku a bi Dostojevski bio neki bez- imenjak,
koji polazi u te prve borbene redove o knjievne slave. Ah ta bi s
njim bilo tek u ovo nae najnovije doba, kad stripovi ili kajievi
grasiraju svetom pod imenom novinskog romana! Evo, s kojim je
oduevljenjem Politika uvela te kajieve u nau, to jest u svoju
knjievnost (Politika od 20. X. 34.):

164
Od sutra u Politici
NAJNOVIJE UDO NAEG VREMENA
Roman koji se ita po dva minuta dnevno
Manje se ita, a vie gleda; imate bioskop kod svoje kue.
U sutranjem broju poee Politika da objavljuje i jedan nov roman
potpuno nepoznate vrste kod nas: roman u slikama ili, kako to zovu
Amerikanci, roman u stripovima, to e rei u kai- evima, dakle
kaievima slika.
Ova vrsta romana, koja je u Americi doivela senzacionalan uspeh,
direktno je potekla iz kinematografa. Danas se u elom svetu brzo ivi, a u
Americi moda najbre. Publika esto nema vremena da proita svoj
redovni podlistak u novinama. Bioskopi su je navikli na brzo preivljavanje
svih peripetija jednog romana, na akciju izraenu u slikama a ne u rei, na
to da junake romana za koje se interesuje vidi svojim oima a ne da ih
zamilja prema opisima.
Ova publika doekala je romane u stripovima s oduevljenjem.
Jedan kai, jedan red slika pruao joj je isti materijal kao jedan nastavak
romana u feljtonu, budio isto interesovanje, izazvao isto uzbuenje, kao
junaci s bioskopskog platna. A da bi se pratili njihovi doivljaji, nije vie
bilo potrebno provoditi etvrt sata u itanju: jedan kai slika pregleda se za
nekoliko minuta u tramvaju, na ulici, izmeu dva zalogaja za vreme ruka.
Danas se ameriki listovi ne moga zamisliti bez romana u
kajievima. Po nekoliko romana izlazi istovremeno u jednom listu. Pored
toga avanture Miki-Mauza, maka Feliksa, Bimboa i drugih junaka sa
filmova, zatim avanture s Divljeg Zapada i fantastine pripovetke. Ali
kriminalni roman u kajievima nadmaio je sve ostale.
Kriminalni roman u slikama je najnovija tvorevina naeg vremena.
Stekao je u brzo ogromnu popularnost i privukao najbolje pisce i najbolje
ilustratore Amerike. Ali najvea senzacija je bila, kad je Deajel Hemet,
najvei ivi pisac kriminalnih romana, poeo da radi na jednom ovakvom
romanu.
Zasluga za ovo pripada direktorima velike novinarske agencije
Kingov sindikat, koja snabdeva najodabranijim materijalom nekoliko
stotina amerikih i engleskih listova. Kingov sindikat uspeo je da obavee
Deajela Hemeta da mu svakog dana da jedan senzacionalan detektivski
strip.
Tako je postao roman u slikama Detektiv Bts-9.
Roman Detektiv Iks-9 doiveo je uspeh, kakav nijedan roman u
slikama pre njega nije zabeleio. Ve samo ime Deajel Hemeta bilo je
dovoljno pa da odmah osvoji svu publiku. A deajel Hemet, najpopularniji
ameriki pisac sadanjice, pisac romana, iji se uspeh moe sravniti samo
sa uspehom romana Egara Volesa u svoje vreme u Engleskoj, inae bivi
detektiv uvene amerike detektivske agencije Pinkerton i savren
poznavalac amerikog podzemnog sveta, uspeo je ve u prvim stripovima da
se pokae majstor i u ovom novom umalistikom anru.
Razume se da je za roman Deajela Hemeta bilo potrebno nai
dostojnog ilustratora. Angaovan je najbolji meu najboljima, Aleksander
Rejmond, najpopularniji novinarski crta u Americi.
Politika je otkupila od Kingovog sindikata pravo objavljivanja ovog
senzacionalnog romana, koji e na list donositi istovremeno kad i veliki
ameriki listovi. Ve u naem sutranjem broju doneemo celu jednu
stranicu, prvih est kajieva ovog romana.

165
U iduim brojevima izlazie po dva, to pretstavlja jedan redovan
nastavak.

Zar u tom radosnom kriku umalovu nisu sve krinke potpuno

skinute?! Moe li se jo jasnijim reima opisati jadno umiranje
literature u urnalistici? Predvodi nam se poslednji ropac romana.
Kako od rei do pretstave njena znaenja, koliko god ta re bila
otrcana, ablonska, povrinska, neduhovna, lei ipak izvestan makar
vrlo malen mentalni rad, a budui da urnalistika ide za maksimalnom
utedom vremena i truda kod lektire njene knjievnosti, koja uz to
mora biti jo i maksimalno zabavna, to se prelo na eliminisanje rei
uopte. Ne treba nita pretstavljati vlastitim aktom fantazije: sve je ve
pretstavljeno i naslikano. italac ne sme niim da uestvuje u
stvaranju autorovu, jer je to napor, dakle urnalova slaba strana prema
konkurenciji, koja e pruiti nenapome stvari. Treba, zatim, to bre
preivljavati sve peripetije jednog romana. urnal ne kudi tu glad za
brzim doznavanjem nepotrebne materije ko bi kvario sam sebi posao
nego samo konstatuje da je ona dola direktno iz bioskopa. Izdaje
tako sebi, za svaki sluaj, lani alibi, jer je u stvari i brzina filma edo
urnalistike senzacije. Za senzacijom svakad i svuda ide u prvi korak
iza nje i potreba brzog saznavanja njena sadraja.
Publika je primila te kajie s oduevljenjem, jer su joj doneli isti
materijal kao i nastavak romana u feljtonu, budili isto interesovanje i
izazivali isto uzbuivanje bez rei kao i sa reju. Kakvo je znaenje,
dakle, imala re u feljtonu neposredno pred te kajieve? Znaenje
balasta. Ima li, onda, savrenijeg priznanja potpune materijalizacije,
obezduhovljenja, dakle umrtvljenja knjievnosti u urnalu? D o g a a j
j e s v e , i z r a z n i t a ! Vlastita re uz dogaaj, kakvo bilo
gledite prema njemu, makar trag od kakve simbolike, sve je to totalno
suvino. A ako pogledamo i na taj jadni dogaaj, vieemo a ni on ne
moe biti drukiji nego to jest: kriminal sve krvaviji, sve gangsterskiji,
revolveri svakog asa, to jest u svakom kajiu; ljudoderi, zmije, tigrovi,
krokodili i sva dungla krvi i mesa. I taj roman kajia je eto najnovije
u d o , najnovija t v o r e v i n a naeg vremena! Za dva minuta
dnevno, izmeu dva zalogaja za vreme ruka, progutate i knjievnost.

166
Poto je to udo dobilo na dar jo i superlative najsenzacionalnije
i najpopularnije, jasno je da su mu pohrlili i najbolji meu
najboljima piscima i ilustratorima, da poberu i najvee profite koji se
daju pobrati. Pokazae se dostojnim tog novog urnalistikog anra i
bie promaknuti u prvu klasu.
Ako taj dogaaj posmatramo sa nae jugoslavenske perspektive,
vidimo da kod nas urnalizam upravo luakom sme- lou gazi sve
zapreke u trku prema standardizaciji naroda prema nivo-u na koji su
ve pali ili vrtoglavo padaju ve i ostale nacije. Da u tom ima i udesna
uspeha, vidi se po tome to zaista slui poveanju naklade i naih
urnala to to mogu da donose u isto vreme kad i amerikanska
urnalistika te kajieve, izrezane direktno iz jo malo ivog tela
knjievnosti. I po tome to se tim ponosi!
Ne bih bio pravedan kad ne bih ovde ukazao i na jednu svetlu
takicu koja se javlja u tom kajievskom mraku knjievnosti. Moglo bi
biti naime da se stvari sa tog najnieg ni- vo-a krenu na bolje ovako:
urnalizam e verovatno iz tih ka- jieva izbaciti brzo i poslednju re, i
taj bi momenat mogao znaiti istoriski obrt u osloboavanju jezika o
ropstva urnalistici. Naravno uz pretpostavku a se i politiki tekst, i
kriminal, i futbal ponu donositi u stripovima, na primer u grimasama,
grenju pesnice tih prominentnih, guanju sa protivnikom, brojanju
novca, udarcu noge u zube protivnika itd. Zar se iz toga ne bismo mogli
nadati i osloboenju naroda od politike, pa prema tome i kulturnijim
odnosima meu narodima?
Stoga bi dobro bilo kad bi i novela pola putem Golgote romana.
Nju urnalizam dri danas, za svaki sluaj, kao strau nad svladanim
neprijateljem. Kad bi dakle i novela i svaka re knjievnosti dobila izgled
kajia, moglo bi to naputanje svakog privida literarnog oblika u
urnalima uiniti da literatura na drugim mestima, gde ju je
urnalizam jednako izmrcvario, doe do malo slobodnijeg daha.
Takva urnalistika literatura kakva je danas brani se esto tim
to se kae da ona mora biti interesantna i zabavna. urnali, kae se,
ne smeju zamarati itaoce ako hoe da ih zadre. Stoga moraju birati i
donositi ono to je zabavno i interesantno. Bez obzira na totalnu
neodrivost polazne take u toj tvrdnji, naime da urnali treba da
zadre itaoce, dok je

167
upravo protivno istina, moe se tu izai na istac odmah kad se malo
raiste pojmovi zabavnosti i interesantnosti. Jasno je da za svaku
javnu re koja je vaan akt zajednice ima samo jedna zabava koja se
moe i mora dopustiti, a to je ona koja je utemeljena duhovno, dakle u
knjievnosti umetnika. Sve to u javnoj rei stoji, treba da slui
direktno ili indirektno nekoj grani istinske duhovnosti, moralnim i
socijalnim doktrinama, umetnosti i nauci. Kako bi se dakle onoj rei
koja sve obuhvata, na sve utie i sve odreuje, kao to je to danas
urnalistika, smelo dopustiti da slui i svakojakoj zabavi koja a priori
odbija da ima ikakva oslona u kakvoj bilo optoj misli duhovnog i
moralnog poretka, oveija misaona priroda je u celosti sistematina.
Svaki doivljaj ostavlja u njoj svoj trag. Onaj koji harmonizira sa
njenom prirodom, pomae njen rast, a koji je u sebi protivrean,
naravno da je teti i koi njen razvitak. I zabavno tivo mora da stoji
pod tim vidom. Jer ta bi inae moglo a bude to zabavno? Ako se
iskljui onaj osnovni uslov svake rei upuene tako irokoj javnosti,
onda e se svaka besmislica i suvina prianja moi servirati svetu,
pod izlikom da je zabavno*. to onda takoe nmogo doprinosi onoj
sveoptoj kaotinosti koja dolazi u svet iz urnalizma.
4) Slava umetnikova u umalistikom svetu
ta je slavno, o tome danas skoro niko ne smatra za vredno da
razmilja, poto je ve i lepu i gluhu postalo jasno da je slavno ono
to se tako naziva u umalskim stupcima. To tamo nazvano slavno i
prima se za slavno, bez ikakve kontrole, nekad ravnoduno, nekad kao
sudbina kojoj se razumom ne moe doi na kraj, na njen razlog.
Tim smo rekli samo ko je i ta je danas slavno, a ne kakvih je
kvaliteta ta slava koju daje urnalistika. Pre kvalitativnog odreenja
pojma urnalistike slave ne bismo se smeli tuiti a hca kojima
urnalistika daje tu svoju slavu nju ne zasluuju. Moglo bi, naime, biti
verovatnije da ba ta lica tu i takvu slavu zasluuju u punoj meri.
Pogledajmo najpre malo na samu materijalnu stranu pojma slave,
bez obzira ko je daje, urnalistika ili neko drugi. Po toj strani pojma
slave slavan je i zao i dobar ovek, samo ako su poznati nekoj irokoj
javnosti. Tu bi i zloglasnost bila jednako slavna kao dobar glas. To ne
ide, i stoga treba pojam

168
slave suziti, to jest uvesti kao neophodno potrebnu i kvalitativnu
odreenost, pa rei da samo one ljude treba nazivati slavnim koji su to
po nekom dobru.
Nije svejedno za svet da li zna vie za svoje zle nego za svoje dobre
ljude. Nije svejedno dakle da li zna kako u svetu ima vie iva zla nego
dobra. Istina, uticaji su najjai kad dolaze od ljudi koji su nam takorei
fiziki blizu, ali na dananjem stepenu civilizacije, na stepenu tehnikih
mogunosti sa- optavanja od skoro neposrednog delovanja
najraznovrsnijih pojava preko celog sveta, prostorna udaljenost
pretstavlja jo vrlo malu zapreku za vrenje uzajamnih svakovrsnih
uticaja. Lake je oveku raditi za dobro i biti dobar kad uje da u svetu
ima dobrih ljudi koji su svom duom na delu stvaranja moralnog ivota
meu ljudima. Dakle pridavati nekome slavu, to nema samo vanosti za
nosioca slave nego, nmogo veu, za one koji uju za tu slavu i primaju
je.
Meutim, sluati o zlu, ne mora da izaziva zlo kod sluaa.
Naprotiv, to moe da uraa najboljim posledicama. To naroito vai za
produkte umetnosti. ekspirova dela, na primer, imaju nekoliko puta
vie zlih ljudi i njihovih zloina nego dobrih, ali je p r i k a z njihov tako
duhovan da izaziva najmoralniju reakciju.
Nije dakle glavno kod nastajanja slave materijalna sadr- ina
predmeta slave, nego duhovnost odnosno protivduhovnost rei kojima je
slava izgraena.
urnalistika po svojoj bitnosti ne moe imati nikakva duhovna
kriterija, kako za izbor svoje materije tako jo manje za njen prikaz.
Stoga su i slave koje urnalistika deli pome- ane ne samo prostorno u
istim stupcima nego su i kvalitativno izraavane istim reima i istim
pojmovima, bez obzira radi li se o Dillingeru ih Ruzveltu: obojici se daje
atribut popularnosti, s tim a je vea kod gangstera nego kod
dravnika, urnalizam javlja pre svega o zlu i katastrofi u svetu, i to
javlja samo radi poveanja svoje naklade odnosno profita. Kvaliteta
njena teksta, to je ve izloeno, razorna je i po moral i po duh. Poslovicu
Dobar se glas daleko uje, a zao jo dalje urnalistika ostvaruje i
potvruje svakog dana, te stoga nije ni za dlaku pomalda svoje vreme
dalje od vremena kad su glasine irene od usta do usta, kad su ih irili
ljudi slabijeg morala i

169
duha, besposlenjaci i zle babe, usled ega je onda i nastala reena
poslovica.
U urnalistici dakle ima svakojake sasvim pomeane slave: slave
dobrih i jo vie slave zlikovaca; slave umetnika i naunika i jo vie
slave pseuoumetnika i pseudonaunika; slave javnih i socijalnih
radnika i jo vie slave kriminalnih tipova, slave dobrih glumaca i jo
vie slave filmskih pustolova i nogometaa. Stoga prema urnalistikoj
slavi, na koga god se ona odnosila, ovek bi morao biti a priori
nepoverljiv. Naravno, u poslednjoj konsekvenciji treba prokleti i samu
mogunost da urnalistika uopte moe nekog initi slavnim. Ona ne
samo da kvari istinski zasluenu slavu, meajui je sa lanom i nezasluenom, nego i potkrada zasluene slave tim to deli svoju slavu
onima kojima uopte ne pripada slava.
Neki narod, svet, raspolae sa ogranienom merom prave slave
koju bi mogao dati svojim zaslunim ljudima, jer su ogranieni
kapaciteti narodnih oseaja, zagrejavanja i oduevlja- vanja, a i
mentalnog rada pri upoznavanju i priznavanju tih ljudi. Pa se moe sa
sigurnou rei da je danas devet desetina raspoloivog svetskog
kapaciteta za davanje i odravanje prave slave njegovih zaslunih ljudi
uzurpirao urnalizam.
Kome bi po pravu pripadala najvea slava? Moralnom
propoveniku ponajmanje, jer je moralni zakon upisan u svaiju duu,
pa svet ne treba tek da dozna za njeg, nego da ima dobru volju i
moralni bi se ivot dao uspeno organizovati. Ni naunik ne treba
nmogo slave. Njegovo je delo izilo iz posmatranja prirode i logikih
zakljuaka, te, u koliko je uopte potrebno oveanstvu, ono e se, jer je
prirodno, ve samo sobom uklopiti u empiriki ivot. Umetnik je onaj
javni radnik kojem najvie pripada slava. Umetnikovo delo se ne moe
stvarati samo dobrom voljom za stvaranje, niti se da posmatranjem
prirode nauno izvesti niti logino zakljuiti, niti se samo sobom uklapa
u empiriki ivot. Ono je po prviput tako stvoreno kako jest i stoga
nema nikakve prethodne ve utrte staze kojom bi ono dolo do
zaslunog delovanja nego da bude slavno: da to vie ljudi za njeg
saznaju i priznaju mu njegovu originalnu duhovnu vrednost. Za
priznanje, primanje i odravanje umetnikog dela u zasluenoj slavi
potreban je izvestan duhovni napor i rad mnogih ljudi, tim vei im je
vea umetnika vrednost dela. Stoga je, kako rekoh, ogranien kapacitet
sveta u

170
poeljivanju slave. S t o g a j e s l a v a , k o j o m s v e t ; m o e
da raspolae, umetnikovo zakonito vlasnitvo.
Pre svemoi urnalizma i bila je ona uglavnom eljena onima kojima je
po pravu pripadala, bila je stvarni posed umetnika. urnalizam ju je
kod umetnika naao, oteo i odneo, te je sada deli kome hoe, to jest
onima koji je ne zasluuju. Ova dananja slava je stoga uglavnom
degenerisani oblik prave slave. Ako bude sueno pa jednom bude
iezla mo urnalizma, sasvim e drukiji sadraj pokazivati slava
umetnika: odnos izmeu njega i sveta bie pun asti, ljubavi i
dostojanstva. Vie nego ita drugo bie iz te slave iskljueno njeno
kupovanje.
*

Proces umalizovanja umetnike slave je ve u celosti izvren. Kako

to izgleda u konkretnom sluaju, za to nam skoro svaki dan prua
primere.
Najpre da pogledamo izbliega ta urnalizam ini i kako
obraunava sa starim slavama, s onim koje nije on pravio i delio, na
primer sa takozvanim klasicima. Zaterao ih je potpuno u biblioteke i
pomeao u rafove u koje se dira samo onda kad se praina treba da
poisti. I nije malo udo to ih trpi jo u kolskim udbenicima. Ali se to
da tako objasniti to mu ipak nominalno poznavanje klasika, koje
acima ostaje od kole, dobro doe jer ih moe katkada potegnuti u
svoje stupce i tim dii vlastitu numeru za koji pedalj. Samo to
spominjanje nema i ne moe imati svrhe da se na njih ukae kao na
stalno mlade duhovne vrednosti. I kad ih najvie i najglasnije spominje,
to bude u obliku plaenih knjiarskih oglasa. To urnalu nije opasno u
tom smislu da bi veliina slova i atributa iz tih oglasa mogla njegove
itaoce toliko animirati da se dadnu na stvarno itanje oglaenih
klasika. Toliko ne deluju nikakvi oglasi urnalski, jer je italac umalski
za takvo primanje rei iz urnalskog teksta uopte ve davno
onesposobljen, uma- lizam je itaoce velikih starih pisaca za sebe
rezervisao, jer bi i inae bilo protiv svih njegovih interesa da ti pisci
oive svojim ivotom. Sve kad bi i hteo, on ih ne bi mogao za taj ivot
oi- veti, jer je njihova slava od jednoga, a urnalistika od drugoga
sveta.
Razume se a ni knjievni asopisi ne mogu vie davati knjievne
slave, ve zbog te injenice to je devet desetina ras

poloive slave podelio urnalizam i to je broj italaca asopisa koji

imaju istinsku umetniku liniju moda stoput manji od broja naklade
velikih urnala skupa. Ako koji asopis ima
i preko te srazmere vie pretplatnika, to ima da zahvali drugim
faktorima, a ne umetnikoj rei svojoj. Meutim je redovita pojava da i
asopise osvaja urnalistika knjievnost. Drukije ne bi ni moglo biti,
jer je sav javni ivot organski povezan. Da se niz tu nizbrdicu lako klizi,
pojmljivo je iz vrlo mnogo razloga, a naroito stoga to je ona uglaena
izgledom na vee naklade, i to ni pokretai asopisa redovito nisu niti
mogu biti u ovom vremenu neki naroito lucidni duhovi. Prilagoivanje
asopisa urnalistikoj rei olakava urnalima preuzimanje onih
imena koja su u asopisima stekla ve svoju slavu, i smanjuje im
riziko da bi se pri tom mogli prevariti
i nameriti na pravog umetnika. Uopte se moe postaviti kao pravilo da
e urnalistika podeljivati svoju slavu najpriprav- nije i najizdanije
onda kada to slui opipljivo vlastitom irenju
i jaanju. Da to pokaem jednom tipinom pojavom. Neretko se deava
da urnali raspiu literarne konkurse sa dobrim nagradama za najbolje
pripovetke. Velikim urnalima prispe na stotine radova, iz kojih oni
odabiru, to jest neki njihov iri, nekoliko tih radova, koji, pored
nagrade, dobivaju i tu ast da budu ottampani u urnalu. U tom
sluaju im nita ne smeta to ime njihova autora nije jo nigde
tampano, ni to redovito sa umetnou nemaju nmogo posla. Naprotiv,
i jedno i druga urnalu godi u tom sluaju. On e ih sveano doneti sa
oinskim propratnim reima, jer njegov konkurs mora da uspe i dokae
koliko je urnalu stalo do napretka literature. Da su nagraeni pisci
poneli svoje radove izvan konkursa, urnal ih, po prirodi stvari, ne bi
valjda ni proitao, nego pitao: Odakle tom oveku drskost da hoe
smesta meu prve?
urnalistiki tipiniji sluajevi podeljivanja slave jesu oni kad autor
pored svojeg dela ima neto na sebi ili poini togod to se moe dobro
iskoristiti kao urnalistika senzacija: kad ima, na primer, vrlo visoki
ili vrlo niski socijalni poloaj; kad nekog ubije, ili samog sebe,
namagari publiku, nastupa maskirano ili u kakvu egzotinu kostimu,
ide bos, ne pere- se, ima burnu ili hohtaplersku prolost, na primer
kao lovac na tigrove, pijon, peak oko sveta, milijarderiin ofer, diktator i slino. Sve su te okolnosti dobrodole urnalistikoj

172
senzaciji koja se tako moe da pokae u drutvu ili ruhu umetnosti. I
ubre e se prodavati kao halva.
Od plaenih slava je u urnalu najjae zastupana filmska, jer
filmska industrija masno plaa svoje oglase i svaki as ih obnavlja.
Kako zbog toga ima privilegij da ih sama po svojem efu i stilu sastavlja,
to je naravno da e tu biti najmanje obzira pri kasapljenju onih jo
preostalih jezikih i duhovnih vrednosti. Do ega to dovodi, bie
pokazano u zasebnom poglavlju urnalizam i film. (U pogledu
besplatnog de- lenja slave urnalistika je najgeneroznija prema
nogometu, jer su tu angaovane divlje strasti ogromnih masa, koje se
strasti daju umesiti kao najvri cement u izgradnji urnali- stike
moi.)
I pravi umetnik moe da ima svojih senzacionalnih dogaaja
koji ga mogu ni kriva ni duna uiniti slavnim u ur- nalskim
stupcima. Na primer svoju siromatinu, bedu, smrt. To je sposobno da
poslui urnalu, i to su zaista one zgode iz ivota umetnika kad on
najee bude spomenut u urnalima. U takvim sluajevima se
urnalistika zna ak i razneiti, pa ak pokazati i veliku brigu to ba
takvi ljudi propadaju, naravno ne imenujui pri tom, jer to ne moe, ni
najtanjom aluzijom pravog krivca tragedije.
Ima jo jedan tipian poloaj iz kojeg se moe doi do slave u
urnalima i bez plaanja masnih oglasa ili drugih kakvih rtava. To je
onda kad je pisac stranac. Izuzee domaih iz tog privilegisanog
poloaja nije ilo samo po onoj: Nemo propheta in sua patria, nego i
zbog toga to svaki domai moe da napravi neto to nije po efu
urnalu i to se moe dosta daleko da prouje i bez umalova telaljenja,
pa onda eto bruke, dok takva iznenaenja ne mogu koditi iz
inostranstva, budui a se o njima moe najkomotnije da uti.
urnalistika, uopte uzevi, rado daje slavu, rado se razmee
slavnima i uvenima. To je, kako rekoh, u interesu njene vlastite
moi. A najslavniji se ljudi nalaze u inostranstvu, u velikim dravama i
kod velikih naroda. Da mali narodi takvu slavu primaju bez ikakvih
ispitivanja, to su napravila stolea, s poetka opravdano, ah danas bez
ikakva duhovnog razloga. Ve davno pre urnalistike slave malih
naroda napravljena je ona kod tih velikih naroda, i urnali malih
naroda prirodno se koriste rezultatima delovanja svojih iskusnih
velikih prethodnika,

173
jer znaju da ih odatle ne moe pogoditi nikakva prevara. Stoga se oni
radije bave slavom stranih nego da prave slavu domaih pisaca.- Iz
toga sledi da urnalistika pretstavlja kod brojano malih i u pogledu
civilizacije mladih naroda jednu naroitu prepreku razvijanju domae
umetnosti. italaka publika, ako je imalo umalizovana, a to ide za
as , nee imati ni moi nita ozbiljno da prigovori tom skroz
bezduhovnom presaivanju stranih slava na tetu domaih. Iz istog
razloga ne mogu ti mali narodi da doznaju za istinske duhovne velikane
stranih naroda. Tako se, na primer, srazmerao vrlo malo zna, uopte u
celoj svetskoj javnosti, za Karla Krausa, iji sav ivot i celo delo
pretstavljaju jednu jedinstvenu, genijalnu ilustraciju umalistikog zla
u svetu. Za njegovo delo, posveeno u glavnom borbi protiv urnalizma,
znaju danas izvan nemakog sveta samo ratrkani pojedinci, dok ni u
samom nemakom narodu, na ijem jeziku pie, nije poznat ni za stoti
deo one mere koju i kakvu zasluuje. A njegovo delo, i sa umetnike
strane, otskae u neizmerne daljine od svega onog to nam se danas
servira kao slavno iz inostranstva. I dok je to tako sa Krau- som, dotle
su, na primer, puna usta celog sveta Bernarda Shaw-a i Maxa
Reinhardt-a, koji obojica, prvi od dramske, drugi od glumake
umetnosti, prave elomino trgovaka pre- uzea elomino plitka
egaenja i ismejavanja publike. Za Shaw-a nam to objanjava i sama
ova mala notica iz Politike o 12. HI. 1933.: Na jednom banketu
engleskih novinara odrao je zdravicu Bernard Shaw. Izmeu ostalog
rekao je: I sam sam novinar. ta vie, nita drugo i nisam. Uvek sam
voleo novinarstvo, jer je to jedini posao u kome netanost ne smeta.
Takve rei oprata urnalistika Shaw-u, jer on i sebe ubraja u te
netane ljude, a zatim stoga to niko iv o te gospoe, pa jo u fraku
na banketu, nee ozbiljno rei sam za se da je netaan. Dakle
egaenje. Da je Max Reinhardt samo jedan okretan kazalini kasir,
koji glumaku umetnost upotrebljava za unovenje svih danas tako
razgolienih i neobuzdanih, prljavih i glupih instinkata, za to se moe
dobiti sveo- anstvo na mnogo mesta Krausova dela, isto kao to se i
za pravo razumevanje Shaw-a moe nai tamo sve to treba. Neka
itaoci ove knjige u takvom ocenjivanju tih svetskih veliina ne vide
nikakvo moje nedoputeno vlastito uzdizanje. Neka samo dre na
pameti osnovne misli knjige o urnalizmu kao

174
razarau oveanstva, pa e akceptovati moju krajnju skepsu prema
svima veliinama koje nam iz inostranstva dolaze kroz urnalske
stupce, ma koje nacije ili zemlje, ak i onda kad ne bih o njihovoj
malenkosti navodio nikakvih svedoanstava, a kamoli takva kao to su
Krausova.
Kako u svemu umalistikom, tako i njenoj slavi lei u bitnosti da
se mora stalno obnavljati. U izvesnim uvek kraim periodama mora se
javiti umalistikom svetu da je taj i taj gospodin uven i slavan, jer ni
urnalizam ni urnalizovani ovek ne trpe nikakvih fiksnih vrednosti.
Pa ni oni najuveniji ne mogu mirno da spavaju na svojim lovorikama.
I oni moraju biti u stalnoj dvorbi urnalu ili na uvek budnoj strai da se
ne bi zanemarilo revnosno paljenje njihova bednog plamika.
Kad bi knjievnici, pravi umetnici, kao i oni koji imaju samo
potenu ambiciju da to budu, bih svesni toga da urnalistika pogaa
njih svirepije nego ikoje druge javne radnike u slubi oveanstva, da
onemoguava i umrtvljuje delovanje njihova dela ve u samom roenju
njegovu, te kad bi hteli da pretstave sebi kakav bi divan i sjajan ivot
imala umetnost u deurnalizovanom svetu, zaista ne bi ni asa asili a
sve svoje sile posvete pre svega borbi protiv svojeg prvog i najopasnijeg
ivotnog neprijatelja.
*
Pre sto godina je Balzac napisao udesno istinitu viziju dananjeg
poloaja umetnika u svetu. U romanu IUusions perdues ima dijalog
izmeu urnaliste i jednog pesnika iz provincije koji hoe da stupi u
redove urnalista, kako bi tako postao slavan. urnalista, u nastupu
iskrenosti prema simpatinom neiskusnom pesniku, otkriva ovaku
sliku realnosti sveta:
Izvan literarnog sveta, ree urnalista, ne postoji nijedna jedina
osoba koja poznaje strahovitu Odiseju, putem, koje se stie do onoga to
se zove vogue, moda, renome, cele- britet, reputacija, naklonost
javnosti, dakle sve stepeni koji bi imali da dovedu do slave (gloire), ali
koji to u stvari ne mogu. Ta reputacija, toliko prieljkivana, skoro je
uvek okrunjena prostitutka. Jeste, za niska literarna dela ona pretstavlja bednu devojku koja se smrzava na uglu prljave ulice; za sekundarnu
literaturu je to izdravana enska koja izlazi iz zlih mesta urnalizma;
za srenu literaturu je to briljantna i

175
drska kurtizana, koja ima svoj nametaj, plaa poreze dravi, prima
grand-seigneurs-e, s njima dobro ili loe postupa, ima svoju livreisanu
poslugu, koije, i koja moe pustiti da je ekaju njeni alterirani
poverioci. Ah, oni za koje je ona, kao neko za me, a danas za vas,
aneo sa sjajnim k r il im a , odeven belom tunikom, sa zelenom palmom u
ruci, sa goruim maem u drugoj, prikazujui se istovremeno kao
mitoloka apstrakcija to ivi na dnu bunara i kao siromana kreposna
devojka, koja se ne bogati drukije nego na jasnom svetlu kreposti naporima plemenite sranosti i koja se povraa natrag u nebo sa
neokaljanim karakterom, ako nije umrla ublaena, pogaena i
zaboravljena u povorci bednih; takvi ljudi, oko ijeg je mozga
bronani obru, a ije je srce toplo i pod snenim nanosima iskustva,
retki su u ovom velikom gradu, retki kao istiniti ljubavnici u
ljubavnikom svetu; retki kao poteni u finansi- skom svetu, retki kao
ist ovek u urnalizmu. Iskustvo prvoga koji je meni ovo rekao, to ja
vama govorim bilo je izgubljeno, kao to e i za vas biti beskorisno to
moje iskustvo. Uvek ista vatra potera svake godine, iz provincije ovamo,
jednak broj, da ne kaem sve vei, golobradih ambicija koje se
uzdignute glave i ponosna srca bacaju u napad na Modu, koja je neka
vrsta princeze Tourandocte iz Hiljadu i jedne noi, za koju svako hoe
da bude Calaf. Ali nijedan ne odgonetne zagonetku. Svi padaju u
provaliju nesree, u blato urnala, u movaru knjiare. Ti prosjaci
pobiru ostatke u urnalu, biografske lanke, sitne parike dogaaje,
mrvice, ili piu naruene knjige od loginih trgovaca papirom, kojima je
milija bedastoa prodana za petnaest dana nego majstorsko delo koje
trai vremena da se proda. Te gusenice, zgnjeene pre nego to izmile u
leptire, ive od sramote i infamije, spremne i da poderu i da hvale neki
novi talenat, a na zapovest kojeg pae iz Constitutionnel-a, La
Quotidienne-a ili Debats-a, na signal knjiarev, ili na molbu kojeg
ljubomornog druga, esto i za jedan ruak. Oni koji prebrode tekoe
zaboravljaju na bedu svojeg debitiranja. Najzad, tajnu uspeha u
literaturi ne pretstavlja rad, nego eksploatisanje tueg raa. Vlasnici
urnala su preduzimai, a mi smo zidari. Zatim, to je ovek proseniji, tim bre uspeva, jer takav moe da guta i ive abe, moe da se
svega odrie, moe da laska malim niskim strastima literarnih sultana.

176
A kad pesnik iz provincije insistira na tome da stupi u borbu protiv
svih tih prepreka, kae mu iskusni urnalista u nastupu samilosti: Ta
e borba biti bez oduka, ako imate talenta, jer bi vaa bolja ansa bila
da nemate talenta. Strogost vae savesti, danas ista, slomie se pred
onima u ijim ete rukama videti va uspeh, koji jednom reju mogu da
vam dadnu ivot, ah koji tu re nee hteti izgovoriti: jer, verujte mi,
knjievnik kojeg moda prihvata drskiji je i tvreg srca prema
novajlijama nego najbrutalniji knjiar. Gde knjiar ne vidi drugo nego
novani gubitak, tu e taj ovek da se boji jednog konkurenta. Knjiar
e vas samo odbiti, a taj e vas smrviti. Da stvorite lepa dela, moje
jadno dete, vi ete crpsti nemilosrdno iz svojeg srca nenost, sokove,
energiju, i vi ete ih izloiti u strastima, oseajima i lepim reima. Da,
pisaete, mesto da poslujete, pevaete, mesto da se borite, ljubiete,
mrzi- ete i iveete u vaim knjigama; ah, kad budete tako potroili
vaa blaga za va stil, vae zlato i va grimiz za linosti vaih knjiga, a
sami se dotle budete etali po parikim ulicama u dronjcima sa
pokvarenim ivotom i stomakom, da biste mogli dati ivota vaim
stvaranjima, videete ta stvaranja oklevetana, izneverena i prodana,
videete kako ih urnalisti deportiraju u lagune zaborava, kako ih vai
najbolji prijatelji pokopavaju. Moete li ekati dan kad e se vaa
stvaranja dii iz zaborava? I ko da ih digne? Kada? Kako?

177

DEVETA GLAVA

urnalizam protiv svakog drutvenog reda

Prikazano na savremenina drutvenim problemima

A. Opti izvodi
Kada se izvesnom broju ljudi moe dati naziv drutva? Onda kada
za sve pojedince vae obavezno neke iste zajednike konvencije, bilo
nepisane (tradicionalne, plemenske, rasne, zadrune, obiajne,
konfesionalne, moralne itd.), bilo pisane (dravni ustavi i zakoni,
uredbe i naredbe, statuti najraznovrsnijih udruenja i korporacija,
crkve itd.) Ljudi tako obvezani sainjavaju drutvo, labavije ih vre,
ve prema konvenciji koja vee. Bez tih obaveza, kad bi uzajamni
odnosi ljudi bili odreivani samo instinktima vlastitog materijalnog
odranja, ljudi zapravo ne bi vie bili ljudi, jer bi uskoro, i po spoljnjem
obliku, zapali u takvo stanje koje bi bilo nie od ivotinjskoga, budui
da im nije u instinktu dat nagon za izvesni red koji vlada kod
ivotinjskih speciesa, kod kojih se jedinke uzajamno ne istrebljuju.
Ljudi, kad bi izgubili svoje duhovne i moralne osnove, makar one bile u
najrudimentarnijem obliku, ubrzo bi se uzajamno istrebih.
Stoga pitanje: ta bi bilo od naeg roda, kad bi bio bez ikakve
drutvene forme ? nije ni od kakva interesa za o v e k a . Jer
oveanstvo moe samo tako dugo da ivi kao o v e a n s t v o , dok
ima u sebi neki opti drutveni red, to jest pred sobom neke opte
ciljeve, svrhe, namere. To je mogue samo onda kada ljudi ive u
zajednicama koje omoguavaju kakav bilo uvid u budunost, u
posledice raa njenih lanova. oveku je, kao misaonu biu, svesnu
svojeg Ja, potrebna neka organizovana zajednica, i to tako potrebna
kao to mu je, s animalne strane, potreban vazduh i hrana.
Koji su drutveni oblici najpodesniji za na rod? Bez sumnje oni
koji najintenzivnije i najire realizuju zahteve moralnog zakona, jer
kako je gore izvedeno u drutvu u kojem

12

178
vladaju moralno ureeni odnosi moe biti i ima najvie reda i najvee
slobode. Moralnim zakonom ovek sam sebi odreuje iz slobodne volje
svoj osnovni nepromenljivi zakon koji, po tome to oveka ini
istinskim prema drugom kao prema samu sebi i to ini da potuje
zajednicu kojoj pripada, donosi sobom da e se, prema tome u kojoj
meri bude oivotvaran, sve vie smanjivati broj i opseg propisivanja
ljudskih odnosa. Po- stajae sve vie suvine, jer u moralnoj zajednici,
koja je naravno u svojem savrenstvu samo neostiiv ideal, niti ima
zloinaca niti ima nejednake sudbine, u koliko ta sudbina moe da
potee od oveka; dakle nema privilegisanih i zapostavljenih,
eksploatatora i eksploatisanih. Svima se priznaje i svi imaju jednako
pravo na ivot i rad. Svi se oseaju istinski ob- vezanim a se uzajamno
pomau i a optem dobru doprinose maksimalno mogue rtve. U
takvu drutvu moe da bude samo prirodno nevoljnih ljudi, usled
bolesti, elementarnih nepogoda, nesrenih sluajeva itd. I koliko god
dijalektiki materijalizam poricao mogunost otstranjenja ekonomske
nepravde u svetu putem etikih principa, ipak je to puna istina, i
drugog puta za taj cilj uopte i nema. (O tome je reeno to treba jo u
poglavlju urnalizam protiv socijahstikog drutvenog poretka.) Po
svojim dvema glavnim osobinama: apsolutnoj trajnosti svojeg zakona i
najveoj moguoj slobodi pojedinca, upotrebljavanoj u korist zajednice
iz vlastitog uve- renja, moralno je drutvo vre i dugotrajnije nego
ikoje drugo. Ono je, u savrenom obliku, zavrna ah nedostiiva taka
razvijanja, prema kojoj ima da se kree sav ostali ivot ljudske
zajednice.
Dananji drutveni sklopovi oveanstva imaju najrazli- nije
forme. Drutvo je, u gore reenom smislu, i neki malo- varoki
nogometaki klub kao i Drutvo naroda; kao i katolika crkva; kao
profesionalna udruenja, politike partije, faistiki pokreti, slobodno
zidarstvo, razne radnike interna- cionale. Ne moraju da postoje pisani
statuti nekog drutva, jer mogu da se ljudi potine nekom zajednikom
interesu koji od njih, i neorganizovano, ini izvesno formirano drutvo.
Nema oveka koji, kad uzimamo tako irok pojam drutvene forme, ne
pripada u vie raznih drutvenih obveza, onih u koje stupa po svojem
roenju i po svojoj pripadnosti dravi, naciji, konfesiji, kao i onih u koje
stupa slobodnim odlukama. I nad

179
svakim se ovekom danas protee neka organizovana vlast koja mu
utie na pravac ivota. Ako posmatramo drutvena stanja po njihovu
opsegu, po broju ljudi koje udruuju, po trajanju, intenziteti i vrstoi
veza, vidimo takoe najvee arenilo i razlikovanje. Neka od njih traju
dan dva, ograniena samo na neku sobicu, a neka po hiljade godina i
obasiu celu zemaljsku kuglu. U pojedinim drutvima, po njihovoj
unutranjoj strukturi, vidimo negde harmoniju i saranju, negde
iniferentnost, a negde ak i neprijateljstva.
Kako da se to nepregledno arenilo drutveno uskladi prema
jednom optem zajednikom cilju? Ili moda to nije ni potrebno, nego
da se pusti da ive mnogobrojni ciljevi kao krajnji? Pitanje samo
odgovara: Bez koordinacije moe da doe i dolazi stalno do
sukobljavanja i uzajamnog unitavanja. Stoga mora da postoji
koordinacija svih ciljeva, odnosno jedan krajnji cilj sve ljudske
drutvene elatnosti. A taj je cilj odreen moralnim zakonom. Drei se
moralnog zakona kao osnovice ivota svakog drutva, moe se odmah
prosuditi da li neka drutvena vrsta ima prava na egzistenciju. Stoga u
koliko vie i bolje neko udruivanje ili neka misao ili interes, koji
pokreu ljude na zajedniku akciju, slue realizovanju moralnog drutva, u toliko vie oni imaju i prava na egzistiranje, pa i na pomaganje
onih koji su izvan toga; naravno, onog prava koje je izvedeno iz najvieg
idealnog interesa ljudskog roda. Suverenost drava i naroda ima tako
pravo da bude potovana i tiena od cele ljudske zajednice samo onda
ako priznaje nad sobom suverenost moralnog zakona, (to bi dobro bilo
da se stavi u Pakt Drutva naroda kao njegova prva taka). Dananja
politika i dravna stanja ljudskog roda daleko su od toga stepena. Ali
sve dotle dok se do njeg ne doe, nema ni mira na svetu, nego u
najbolju ruku samo prekida i predaha u stalnim neprijateljstvima i
krvavim obraunavanjima.
Nije lako a u tanine je uopte nemogue odluiti za neko
drutvo da li je njegovo pravo na, egzistenciju osnovano moralnim
zakonom. Ali se u bitnim potezima to moe i mora moi odluiti. Kako
stoji, na primer, u tom pogledu s drutvima za koja se kae da su
indiferentna prema moralnom zakonu? U stvari indiferentnosti prema
moralnom zakonu ne moe biti, jer ona znai da tu moralni zakon nije
vrhovni princip, a taj je stav protivmoralan, poto moralni zakon znai i

180
mora da bude svakoj elatnosti ljudske zajednice njen vrhovni princip.
Stoga sva drutva koja odriu, odnosno nee da imaju nikakva oslona u
moralnom zakonu, nemaju prava na egzistiranje. Ta drutva, u
najmanju ruku, oduzimaju ljudima vreme i trud koji treba da se utroe
u onu drutvenu elatnost koja odgovara moralnom zakonu na
pozitivan nain. Danas ima vrlo mnogo takvih drutava, to nije
nikakvo udo u vremenu koje je dolo dotle da se pomalo stidi i smatra
inferiornim ako treba da govori o moralnom zakonu! Neka drutva kao
a su upravo stvorena za to da ne samo svojim lanovima nego i masama svojih sugraana okupiraju velik deo ivotnih radosti i oseaja za
elatnosti koje nemaju zaista nikakva pozitivna oslona na moralni
zakon.
Na moralni zakon ne naslanja svaka drutvenost samo svoje pravo
na egzistiranje, nego ona u njemu nalazi i najtrajniju garanciju za
uspenu egzistenciju. to je moralniji cilj nekog drutva, tim sigurnije i
vie ima u njemu potenih ljudi, a poteni ljudi u drutvu stavljae na
elo drutva ljude koji e predano i portvovano raditi za interese
drutva. U takvim zajednicama nema unutranjih borbi nego iskren i
bratski sporazum; nema intriga, nema zloupotreba. Koliko je moral
osnovica svakog drutva, vidi se i po tome to je ak i gangsterskim
organizacijama potreban barem neki prividni relativni moral, na
primer odranje zakletve vemosti onome emu se ne sme biti veran.
Osim moralnog zakona ima jo jedan neophodan uslov za uspeno
i trajno egzistiranje drutva. To je duhovna sposobnost drutva.
Potenje udrueno sa duhom jedini e omoguiti da u lanstvo i na
upravu drutva dolaze ljudi koji rade i umeju da rade za neki opti
interes, koji se protee i posle njihove smrti. Samo e takvi ljudi umeti
oceniti da li onaj kojeg biraju u upravu zaista i nosi na srcu i u mislima
iv ideal, neto to on sam ne moe ostvariti, ah za im ipak ide iskreno
i predano. Moral i duh kao vrhovni principi svake drutvenosti kreu
oveanstvo onim pravcem napred kojim treba da ide.
Kako urnalizam stoji prema drutvenosti uopte, a naroito
moralnoj i duhovnoj? Da e on, kao najvei i najstraniji razara morala
i duha u celoj istoriji ljudskog roda, delovati uvek razorno na svaku
moralnu i duhovnu drutvenost, ve je dovoljno pokazano u svima
dosadanjim razlaganjima. Ima da

181
vidimo jo kako on deluje na drutvenost uopte, iako to nije nimalo
bitno, jer razarajui moralnu i duhovnu drutvenost uinio je suvinom
svaku drugu drutvenost, koju moda tedi, poto svaka ima svoje
pravo na egzistenciju samo po tome to joj je moral i duh vrhovni
princip. Meutim emo odmah vi- deti da urnalizam razorno deluje na
svaki drutveni red, bez obzira na krajnje ciljeve tog reda.
urnalizam je po svojoj bitnosti kaotian, a kako je uz to vezan i
pojavama nesreene konkurencije, to njegova kaoti- nost mora a ide
uvek napred ka veoj kaotinosti. Da se to moe da odri, potrebna je
sve vea sila nad ljudima, u prvom redu gospodovanje nad duama i
misaonim ivotom. Koliko je u svemu tome uspeo, vidimo dobro po
dvema injenicama: da je Svetski rat, koji u kategorijama red i nered
znai najuasniji nered, mogao da bude voen i tako dugo voen samo
uz postojanje i delovanje svetske urnalistike, a drugo, da je urnalizam
ba posle tog rata, u kojem je bio glavni krivac i izvrilac, uveao za
nekoliko puta svoju mo na svetu, dok je sve drugo oslabilo. Danas
nema oveka koji, ako ima imalo stvarna uvida u smisao svetskih
zbivanja, ne bi oznaio uma- lizam kao prvu svetsku silu, koju vie ne
osporava nikoja druga ni u kojem pogledu.
Naravno, nije lako prikazati, a nije ni vano da se prikae, za svaki
primer drutvenosti, da e urnalizam najzad razru- iti njen poredak.
Za urnalistike agencije, sindikate, trustove, za razne okej-klubove
itd. mislim da nema potrebe davati logine dokaze u tom pogledu, iako
bi se izvesnim brojem posrednih izvoenja i to dalo izvesti. Bolje je da
uzmemo primer kako urnalizam kvari svaku organizovanu vlast.
Uzmimo dravnu vlast kao najrealniju i najorganizovaniju. Taj je primer
podesan i stoga to je jasno da samo u sreenim dravnim zajednicama
moe da napreduje i druga drutvena elatnost, jer im dravni red daje
zatitu i spoljnje uslove egzistencije.
Najpre emo pokazati kako urnalizam deluje na vlast tim to
unitava svaku moralnu i duhovnu drutvenost, a onda emo videti
kako on deluje na vlast i svojom svakad novom kao- tinou i
beziejnou. Vlast se, razume se, ne moe nige konstituisati onakva
kakva bi trebala da bude po istoj ideji. Ona je svuda onakva kakvi su,
s jedne strane, njeni nosioci i izvrioci, a s druge strane njeni podanici.
Sam nosilac vlasti,

182
koliko god bio idealan, morae prilagoivati oblik vlasti kvaliteti
izvrilaca i podanika. Prema tome emo, po onome to utie na smer
razvitka karaktera njihova, moi da postavimo i oblik vlasti koja se tu
moe da uspostavi i ivi sa izgledom na usavravanje. im su moralno
labilniji i duhovno nerazvijeniji izvrioci i podanici, tim e manje vlast,
koja u poslednjoj liniji zavisi o njhovoj dobroj volji, biti odreena i
jenoobhna, i tim e manja biti privatna sfera ivota koja preostaje
graanima a je slobodno ureuju. Kazneni zakoni e biti vrlo opirni,
sankcije stroge i mnogostruke, dravni aparat velik i teak i oslonjen na
veliku oruanu silu, dakle skup. Pretstavljae teret za narod, koji e sve
manje moi razumevati razloge svih tih mera, sve vie postajati
neprijateljski raspoloen, makar i potajno, to opet trai sve otrije
mere. Tako se mora na nie sputati svaka dravna vlast kad ide na
nie moral i duh njenih graana. Da bi vlast mogla da bude od
istinskog dobra za narod, to znai da bi s njom mogao i sam narod
iskreno i dobre volje saraivati, za to je nuno potrebno da ona ima
neki umni cilj i da ima naina i mogunosti da taj cilj, barem u njegovim etapama, postaje i javan. U istoriji vlasti se moe videti da je ona,
i kad nije bila unitavana nekom silom izvana, kvarila sama sebe i
najzad se sama unitavala onda kad je gubila taj umni cilj, kad je dakle
krug saglasnosti onih nad kojim je vladala postajao sve ui i ui. Kad
upotrebljava masku za svoje protivumne ciljeve, mora se vlast sluiti
takvim najbliim i najdaljim pomagaima koji umeju i hoe pre svega
slepo a sluaju i onda kada vide da to doprinosi produavanju i
uveavanju narodne nesree. Na takve ljude nema i ne moe imati
nosilac vlasti puna i trajna oslonca, mora ih ee me- njati, da ne bi
postali opasni. A i oni nastoje da za kratko vreme svoje moi dou to
pre i to potpunije do svojih linih materijalnih ciljeva. Usle svega toga
nastaju protivrena rea- vanja pojedinih dravnih organa, koteriske
borbe, intrige; esta menjanja visokih funkcionera, uredaba i zakona
postaju sve bra i sve kaotinija. To je, razume se, samo opta ema za
sudbinu svake vlasti koja nema pred sobom moralno i umno utemeljena cilja. Pojedini konkretni sluajevi mogu najrazliitije izgledati a
i trajati, prema mnogim drugim raznim uslovima, ali u osnovi nema
otstupa od eme. Nosei sobom svuda kao- ticnost i bezidejnost, dovodi
urnalizam sve faktore vlasti, i

183
subjekat i objekte, u stanje u kojem se gubi spoznanje vrednosti umnog
opteg cilja. Tako on korumpira svaku vlast. I to je n o v i n s t v o
k o j e z e m l j e v i e u r n a l i s t i k i k v a l i fi k o v a n o , i
u to vie sfera vlada, tim e bre i sigurnije
padati vlast u kaotino stanje, dakle u svoju
propast.
Kvarenje vlasti, koje izvrava urnalizam, moe se videti skoro
svakog dana ve po onim mnogim prestupima i prekrajima krivinog
zakona to ih ine urnali. Kao moni i suvereni faktor javnih odnosa,
urnalizam bi morao svima da daje primer u striktnu i savesnu
potivanju zakona i javnih interesa, ali on to ne moe, jer ne bi vie bio
urnalizam. Dosledan sebi, on gore i tetnije nego iko i ita u dravi
rui ugled i snagu zakona i javnih odredaba. Kod nas, na primer, gotovo
svakog dana poini urnalistika prekraj 174 Krivinog Zakonika,
kojim se propisuje strogi zatvor do godine dana za objavljivanje oglasa
kojim se prikriveno ih otvoreno nudi, javno izlae ili hvah sredstva ili
orua za pobaaj ploda ili nudi svoje ili tue usluge za to. Isto tako
259 o prodaji lekova koji nemaju onih osobina koje im prodavalac
pripisuje, a bez pismenog naznaenja na njima svih sastavnih im
delova. (Tu je sukrivac.) Zatim 280 (koji prekruje naroito
Jutarnji List u oglasnoj rubrici Dopisivanje), koji kae: Ko iz navike
ih iz koristoljublja ide na ruku vrenju bluda, kaznie se strogim
zatvorom do dve godine, a u osobito tekim sluajevima robijom do pet
godina. (Po 289 bludna radnja je ona kojom se ide za zadovoljenjem
telesne pohote.) Isto tako, kao sukrivac, 375: Ko u vidu zanata
obavlja pretskazivanje, tumaenje snova, gledanje u karte ih na koji
drugi nain, koristei se praznovericom, obmanjuje drugog i time stvara
sebi dohodak za ivot, kaznie se zatvorom do est meseci ili novano
do 5.000 dinara.
A ta da se kae tek za 157, II: Istom kaznom (est meseci
zatvora ih 5000 dinara) kaznie se i ko javno ih putem tampe pronosi
kakav laan glas protiv svoga uverenja ili ako nema osnovanog razloga
da ga smatra za istinit, a takav glas moe da izazove opte ogorenje ili
opti strah ih opasnost za javni mir i poredak. Zaista ne bi bilo skoro
nijednog retka u urnalima koji bi se mogao izvui ispod tog paragrafa,
kad bi suije u ocenjivanju osnovanog razloga i opasnosti za javni

184
mir i opti poredak polazili sa strogog moralno-uhovnog gledita.
To su samo primeri direktnih prekraja koje urnalistika ini
sama ili kao nesumnjivo utvreni sukrivac, dok bi se iz Krivinog
Zakonika samo manji deo njegov mogao izuzeti kao takav u kojem bi
bio potreban izvestan kratak lanac posrednih zakljuaka da se
urnalizam demonstrira kao potstreka, posredni ih neposredni, na
prekravanje njegovih propisa.
Kad bi Krivini zakoni sadravali sankcije i za povredu duha kao
za povredu tela, pa kazali, na primer u naem zakoniku analogno
179: Ko drugoga povredi tako da mu neka manje vana duhovna
sposobnost bude unitena ih da postane trajno slabija nego to je pre
toga bila, kaznie se robijom ili zatoenjem do tri godine. Kad bi to bilo
u zakonu i kad bi bilo sudija koji bi tano znali ta su barem sve glavne
duhovne sposobnosti a to se moe znati i ime se povreuju, onda
bi tih par rei moglo da slui kao osnov za unitenje urna- lizma i za
preureenje novinstva. Jer, nije li duh vaniji nego telo, i ne biva h
svaki dan opasno povreivan od strane urnalistike ?

185

B. urnalizam protiv demoicratije

U dravama naeg doba je najkarakteristinija pojava da su
demokratski oblici dravnog ureenja u jakom padu i da se
autokratski diu u naglom usponu.
ta je demokratija?
Opta pretstava o pojmu emokratije kae samo toliko a je to
vlada narodne volje, i to tako da se manjina pokorava veini narodnoj.
Dalje od te opte pretstave o emokratiji dananja ira javnost ne ide,
iako zapravo u takvom definisa- nju emokratije nije reeno ono to je
bitno u emokratiji.
Ako pogledamo kroz istoriju na razvitak raznih demokratija i
potraimo neki zajedniki princip koje su one imale, nai emo da je to
bila misao da o zakonima i vladi drave ima da odluuje s l o b o d n a
narodna volja. I zaista, taj princip ima rang i znaenje ideje i prema
tome spada ve u bitnosti emokratije. Jer u stvari druge narodne volje
i nema osim slobodne. Inae to nije njegova volja nego tua. Stoga, gde
se god u demokratskim oblicima drave nije najvea briga posvetila
tome a ne samo izraz narodne volje u momentu davanja birakog
glasa bude formalno zakonski slobodan, nego i da sama narodna volja
bude pre toga istinski slobodno ivela, tu se napustilo ono to je glavno
u emokratiji. A to glavno za demokratiju se uvek zanemarivalo i
obilazilo.
I pre Velike revolucije francuske bilo je u svetu dosta demokratskih oblika dravnih. Za nae evropske je idejni njihov temelj
poloen ve kod starih Grka i Rimljana, u ijim su emokratijama
glasah svi slobodni graani, to jest oni koji nisu bili robovi. Sokrat je
traio vladu najboljih i najmudrijih. A Platon je, opisujui loe strane
emokratije, opisao skoro sve loe strane demokratija Novog veka. On je
znao da su drave onakve kakvi su ljudi, a o demokratskom obliku
drave je govorio ovako (po Vil Durantu):

186
Demokratija rui sebe tim to preteruje u emokratiji. Njen je
osnovni princip jednako pravo svih a vre slube i a uzimaju uea
u donoenju dravnih reenja. Na prvi pogled odlino stanje, ali ono
postaje katastrofalno tim to narod nema dovoljno obrazovanja da
izabere najbolji i najmudriji pravac.
to se tie naroda, on nita ne razume, nego samo ponavlja ono to
mu voi kau. Za dravni brod vladavina gomile jeste burno more, gde
svaki talas govora navaljuje na njeg vodu i spreava plovidbu. Kraj
takve emokratije jeste tiranija ili autokratija; gomila toliko voli
laskanje i toliko je edna meda da naposletku najlukaviji i
najnesavesniji laskavac, koji sebe zove zatitnikom naroda uzima
najviu vlast u svoje ruke.
Platon se ali na to to smo mi u prostijim prilikama, na primer
kad naruujemo izme, vazda uvereni a nas moe zadovoljiti samo
strunjak, a u politici, bez daljnjega razmiljanja, uzimamo da svako ko
ume da lovi glasove ume i a upravlja gradom ili dravom. Kad smo
bolesni, poruujemo kolovana lekara, ija nam titula jami za njegovu
naroitu spremu i razumevanje stvari, a ne traimo onoga koji je veoma
lep i reit. Prema tome, ako je drava bolesna, zato a ne traimo
slubu i vodstvo najmudrijih i najboljih. Nai metodu koja bi od javnih
poslova otklanjala nesposobne i lupee, a spremala i birala najbolje
to je zadatak politike filozofije ili filozofije drave.
Meu neposrednim uzrocima sloma emokratije navodi Platon i
ove vrlo savremene misli: Slom nastaje onda kada trgovci, ija srca
pokree novac i blago, postaju vladari. Hi kad generali, uz pomo
vojske, donose vojnike diktature.
Kad su demokratski sistemi poeli da oivljavaju po Evropi Novog
veka, naroito posle Velike revolucije, nije pri tome nimalo koriteno
ono veliko iskustvo koje su im ostavile u batinu stare klasine
emokratije. Revolucionarci demokratske misli u Evropi pod kraj
osamnaestog veka bih su uglavnom pretstavnici treeg stalea, to jest
buroazije, koja je u demokratskom obliku drave viela najbolje
sredstvo u borbi protiv feudalaca i crkve. Ti su borci hteli da izjednae
po poloaju u dravi sebe sa dotadanjim privilegisanim staleima, ah
nisu ni mislili niti dali da se misli na to da budu izjednaeni i sa
siromanim radnicima bez imetka. Birako su pravo vezi

187
vali za plaanje poreza, za cenzus. U Francuskoj je tako tek 1848.
februarska revolucija uvela opte pravo glasa. Meutim ni uvoenje
opteg prava glasa u evropskim demokratijama pod kraj 19. veka nije
bilo opet rezultat pobede ideje, nego, kao i pre, rezultat uspene borbe
veeg broja politiki zapostavljenih graana, radnika i siromanih
intelektualaca protiv manjeg broja povlatenih. Ilo se samo za
politikim izjednaenjem sa privilegisanima, a malo se pitalo a li ima
neto vanije od politike izjednaenosti, u emu bi trebalo izjednaiti
sve graane. Promena je bila samo u formalnom usavravanju
emokratije, tim to je doao do svojeg izraza vei broj. Uostalom, u
takvim borbama nije ni bilo politike mogunosti da se prethodno
reava o zamerkama i prigovorima toj emokratiji o strane
savremenih naunika i pravnih teoretiara. Moralo se izlaziti na
uzburkano more bez poznavanja sakrivenih sprudova i podvodnih
peina, struja i vetrova. Brodolomi, naravno, nisu izostajali, a najvei i
najkatastro- falniji brodolom je doivela demokratija Evrope poslednjih
decenija, kad je urnalizam u svoj pose prigrabio formiranje politikih
gledanja celog sveta. Badava su uviavniji neki teoretiari i dalekovidniji
politiari govorili da se glasovi ljudi u dravnim poslovima ne bi smeli
brojati, nego meriti kvalitativno. Naravno, po kvaliteti duha i optih
sposobnosti, a ne po novcu i porezu. Badava su i praktiniji naunici
govorili: Parlamenti birani po optem pravu glasa ne pokazuju se sposobni a brinu o trajnim dravnim interesima. U zavisnosti od javnog
mnenja, oni se suvie povode za popularnim trenutnim strujama; vode
takorei impresionistiku politiku; bez plana, bez oslenosti, bez
tradicija. Kad je struja, koja ih nosi, jaka, i oni pokazuju snage i kurai,
ali je to samo na mahove. Za postojan, metodian rad, sraunat na
duge rokove, stari aristokratski senati bih su najsposobniji. (Slobodan
Jova- novi: Osnovi pravne teorije o dravi.)
Glasovi i miljenja naunika nisu bih, meutim, uvek o tako
slaba uticaja na konstituisanje dravnog oblika kao to su danas. Pred
Veliku revoluciju su bili ak vrlo snana delovanja. U naim danima
glasovi pravnih naunika u tim pitanjima se skoro vie i ne uju, prvo
stoga to nisu bili po volji kapitalu, a drugo stoga to je kapital u
poslednjim decenijama kupovao ili pravio naunike po svojoj elji, to
kapital nije

188
stigao, dokrajila je urnalistika, te je tako uticaj dananjih pravih
naunika ravo-pravnih i socijalnih na formiranje dravnog oblika
spao na nulu.
Demokratija je idejno osnovana onda kad znai da u dravi
odluuje s l o b o d n a narodna volja. Te se misli treba vrsto drati ako
hoemo da odgovorimo na pitanje: Da li je demokratija u Evropi posle
Velike revolucije do danas napredovala ili nazadovala? S toga gledita
polazei moemo lako i bez dvoumljenja odgovoriti, da je demokratija
stalno nazadovala. Napredak je bio samo kvantitativan, spoljnji, po
tome to je demokratija kroz ceo 19. vek osvajala na terenu sve vei
broj zemalja, to je birako pravo u njima postajalo sve optije i
izjednaenije. Takvo napredovanje se produilo neko vreme i posle
Svetskog rata, inei nekoliko revolucionarnih skokova unapred. Ali u
onom bitnom sadraju demokra- tije, da ona ima da bude politiki izraz
s l o b o d n e narodne volje, ilo se stalno nazad. Kad je u danima
Velike revolucije cela Francuska u istinskom zanosu pevala Marseljezu i
kad su svi ostali narodi do kojih je dopirala ta pesma, ustreptalim
srcem i duom, i odjednom oivelim nadama u slobodu, sao- seali sa
takvom Francuskom, tad je demokratija zaista bila jaa nego ikada
posle, mnogo jaa nego u naim danima kad se ceh narodi mogu da
uvlae u oduevljavanja bojom koulje i nainom pozdrava. Tu mnogo
ne pomau ni sve te bezbrojne kulturne, prosvetne, socijalne i druge
tekovine kojima nas je obdarilo vreme emokratije. U stvari to nije
zasluga emokratije, nego injenice da se pristup do materijalnog
blagostanja i nauke otvarao sve veem broju ljudi. Ali je u isto vreme
svet bio, srazmerno rastu te civilizacije, izloen i kvarenjima duhovnim i
moralnim koja su dolazila iz tih blagostanja. Pa kad bi se napravio
obraun u tom pogledu, naravno dajui primarnu apsolutnu vrednost
duhu i moralu po kojoj sve ostalo dobiva svoju relativnu vrednost, videli
bismo da je demokratija o onda do danas bacila evropske narode
unazad.
i Kad se kae da je misao emokratije idejno osnovana onda kad ona
znai politiki izraz s l o b o d n e narodne volje, onda je tim ujedno
reeno i gde je khca njena. Ona je u istom umu, i tu, i samo tu,
ouvana je o svakog kvarenja vre- anena i od zastarevanja. Uslov
ivota njena je da narod moe

189
da misli svojom glavom, bez mnogo obzira na to da li je to miljenje
visoko kolovano ili ne. Od vlastita miljenja do kolovanja ravan je i
logian put, koji postaje meutim neravan i nelogian u trenutku kad
kolovanje postaje takvo a ne unapreuje slobodnu misao nego je
sputava. Istoriski, misao je mogla da ivi slobodna ve i pod mnogim
politikim jarmovima, koje je preivela, s toga prostog razloga to ona
ivi, makar to bio jedva primetljiv ivot, sve dotle dok ivi umni ovek.
Razne politike tiranije, dok nisu sistematski udarile na duh i duu,
kao crkve neke, nisu mogle spreavati rast slobodne misli. Kranska
crkva je to mogla u toliko u koliko je u njoj sakrivan sr kranskog
nauka.
Da bi se jedna volja mogla da nazove slobodnom, mora a se osniva na
s l o b o d n o j m i s l i . Tamo gde je govoreno
o moralnom zakonu, u poglavlju urnalizam protiv morala, izloeno
je da se slobodnom voljom moe nazivati samo ona volja koja je
opredeljena moralnim zakonom. Zatim smo posle vieh da imati duha
znai biti sposoban svaku pojavu i svaku pretstavu dovesti u sklad ili u
vezu sa idejnim sistematskim gledanjem na svet. Kvarenje slobodne
misli, dakle i kvarenje emokratije poinje onog asa, kad se o ideje
prelazi na akciju. To je prirodan i neizbean proces uvek kad se ono to
je idejno izraava u materijalnim pojavama. To je izraavanje uvek
nepotpuno i neadekvatno, jer ne moe nikad dati sliku ideje. Posle
svake akcije, pre no to se pree na sledei korak, potrebno je uporeiti
delo sa idejom iz koje je niklo, tano utvrditi nedostatke i najpre na njih
uperiti sleeu akciju. Inae, bez toga, to se dalje delo razvija, tim je
vea ualje- nost od njegove ideje, poto na mesto ideje stupa realna
slika njegova koja je vazda neadekvatna. To tako-rei materijalno
prirodno kvarenje ideja privoenih u delo, odigralo se i pokazalo u
svima dosadanjim velikim duhovnim pokretima koji su vladah
najveim masama ljudi. Tako je bilo sa kranstvom, sa islamom, sa
demokratijom, a tako ve poinje da biva i sa socijalizmom, iako se on
nalazi zapravo tek u stadiju raanja u pogledu njegova ostvarivanja.
Kad ideje prou kroz mili- one, ne samo dua nego i ruku, kroz duge
vekove, kroz razne jezike, te kad ih sve te ruke ponu natezati na razne
sitne interesne kalupe, onda zaista nije udo to od ideje, u svemu
onome to se u ime njeno jo ini, ne preostane skoro ni traga.

190
Ve pri prvom koraku demokratske ideje u realni ivot Evrope 19.
veka iskrsavaju velike tekoe. Iako je misao kul- tivisana, nauna,
pristupana irokim slojevima, ona ipak nije slobodna. Uslovijena je
materijalnim interesima: vlau, drutvenim poloajem, slavom,
imetkom. Polazi se tako sa posve krivog gledita da je slobodna misao
data ve tim to je politiki i policiski zagarantovano svakom graaninu
da kae kako eli da se njim upravlja. Ne polae se glavna vrednost na
to da i postanak njegovih shvatanja bude slobodan, to jest da ona budu
plod moralne i duhovne slobode. Uopte se nigde na me- stima koja o
tome politiki odluuju ne ulazi dublje u problematinost toga ta znai
vlada narodne volje. Ko se od tih ljudi ravnao principom da uopte
nema narodne volje nego neije nametnute, ako ta volja nije moralno i
duhovno slobodna? Da je to pitanje ozbiljno postavljano i na tako
iroku bazu kako bi trebalo, onda zaista pitanje slobodne volje uopte
ne bi bilo raspravljano samo u krugu strunih filozofa. Jo se uvek
posvuda misli da je narodna volja slobodna onda kad nije uslovljena ne
samo empiriki nego ni moralnim ni duhovnim idejama. A nita nije
lake nego videti da je takvo miljenje u osnovi krivo. Pitajmo se samo:
Jeli ta tako slobodna volja sigurna da e birati dobre upravljae za svoje
dravne poslove? Jer, to se valjda nee nigde sporiti, ti upravljai treba
a budu u prvom redu moralno dobri i duhovno sposobni. Zar se onda
ne moe desiti, odnosno zar se sa sigurnou ne moe rei da bi neka
manjina naroda, moralno i duhovno kva- lifikovanija od irokih
narodnih masa, birala bolje ljude, ljude koji bi nad veinom vladah
bolje nego ljudi koje ona sama bira? Takve ljude bi htela u dui i
veina, ah ih ne ume da proceni. Stoga su kod demokratskih biranja
dravnih upravljaa neophodno potrebne javne garancije da ta biranja
budu moralno i duhovno uslovljena, dakle slobodna po jedinom istinskom pojmu slobode. Stoga bi se i birako pravo moralo uslo- viti tim da
bira potuje moralni zakon kao vrhovni zakon svega, da ceni i uva
duh kao posle morala najvredniju osobinu oveka. I kad bi bilo mogue
oznaiti u narodu one ljude koji se tim odlikuju, trebalo bi birako
pravo predati samo jnjima, i to u interesu celog naroda. U vremenima
kad nad duom i duhom naroda vladaju sile koje su daleko od tovanja
morala i duha, dati opte birako pravo, dakle podravati e-

191
mokratiju, znai putati narodu da srlja u svoju propast, znai
ubijanje i same emokratije. Stoga je mogue, a istorija je to esto
potvrdila, da poten, mudar i energian autokrat moe za demokratiju
vie uiniti nego sama demokratija, odnosno pseudodemokratija. Stoga
osnivati demokratiju samo na povrinskoj vrednosti poslovice: Narodna
volja, boja volja,

znai initi bezbonu stvar. Narodna volja moe biti u skladu sa

Bojom samo kao slobodna volja, to jest volja opre- eljena moralom i
duhom. Inae bismo pod Boju volju morah strpati mnogobrojna
krvava nasilja, nepravde, okrutnosti i gluposti, koje su poinile i ine
mnoge narodne gomile.
Najbolja je forma dravne vladavine ona u
kojoj najbolje raste moralna i duhovna snaga
narodna.
To
je
ujedno
i
najsavrenija
d e m o k r a t i j a z a t o v r e m e i t a j n a r o d . Kad se te
snage smanjuju, onda ta dravna forma odvodi od emokratije, koliko
god bila po spoljnjem izgledu demokratska. I kad se hoe da zna kako
e se otprilike razvijati demokratija u nekoj zemlji, treba pogledati
kakve su sile u dravi koje najjae utiu na moralni i duhovni ivot
narodni. Miljenje dobiveno na taj nain bie uvek potvreno i
injenicama koje e se moi konstatovati u direktnom uticaju tih sila
na politike odluke naroda.
*

urnalistika je, kako je reeno, danas najjai faktor u formiranju

moralnog i duhovnog ivota, i to kao suta negacija i morala i duha. U
tom delovanju urnalistike lei i osnovno, primarno kvarenje bitnosti
prave emokratije. A s tim se potpuno podudara i sekundarno kvarenje
emokratije, koje urnalistika vri svojim direktnim uticajem na
demokratsku politiku. U politikom pogledu je urnalistika neposredno
roena iz demokratske politike, i u svojem ranom detinjstvu novinstvo
je bilo najmilije edo i tienik onih snaga u narodu koje su se borile za
politike slobode. (Videti o tome dalje u poglavlju Skica biogenetske
istorije urnalistike.) Novinstvo nije bilo odmah u poetku urnalistika
i oliavalo je zaista u mnogom pogledu izvojevanu slobodu tampe. U
tim danima se novinstvo odnosilo prema emokratiji kao dobro edo
prema svojem roditelju, bez ije zatite ne moe da ivi. No taj porodini
odnos nije dugo trajao. Pokazalo se da se dete,

192
to vie dolazi do snage, tim vie omee od roditelja i da mu jo i o
glavi radi. I kao obino u takvim sluajevima, roditelj, dok je jo pri
snazi i dok ga dete ne uhvati direktno za guu, ne veruje nikako da je
mogao izroditi takvu nakazu. Ne ve- ruje sve dotle dok ne oseti kane
deteta na svojem vratu. Tako i demokratija sa svojim edom
novinstvom, koje se, za nju neprimetno, skoro izvrglo u urnalistiku.
Iz tog prvobitnog porodinog odnosa moe se objasniti ona psihotina
slabost, nenost, opratanje, u to zapadaju emokratije kad im
ponekiput ivot grubom silom pokae pravu sliku njihova izrasloga eda
i od njih zatrai remeuru. One jo uvek zatvaraju svoje roditeljske oi,
jer im jo lebdi pred oima u duhu slika prvog detinjstva edina, te ne
mogu nikako a dou do sebe i stanu na jedino ispravno gledite da je
ta nakaza koja ih hvata za guu neko sasvim drugi, njima nepoznati
parazit, a ne prvobitno edo. Misle da imaju pred sobom jo uvek slobodnu tampu, odnosno garanta slobodne tampe, i nemaju ni pojma
da je to urnalizam, koji ivi ba od sputavanja slobode duha i morala,
dakle i tampe. Do tog sudbonosnog za- menjivanja i nesnalaenja
dolo je stoga to demokratska politika i nije bila zapravo
demokratska u sri, i to su joj, pored toga, kapitalistiki poslovi
postajali slai i vaniji nego briga za slobodu tampe, i najzad, to je
ludo mislila da se edo moe najprirodnije i najplemenitije razvijati ako
ga se ostavi sama sebi, sa to manje nadzora, direktive i ogranienja
kretanja.
Davljena od urnalistike, lei demokratija u smrtnom ropcu.
Drama se odigrava ve kroz jedno celo stolee, negde brim negde
sporijim tempom. I jedan od najtraginijih momenata njenih jeste onaj
kada politike partije u demokratskim zemljama, sa totalnim
nepoznavanjem smrtne opasnosti koja se u tom asu nad njih nadnosi,
doputaju blagonaklono da se takozvana vanpartiska tampa izdigne
nad partisku. Istina je, i partiska politika ima u sebi, ve po svojem
imenu, jedno principijelno zlo. Ona nije ni u najduhovnijim vremenima
isturala napred najbolje dravnike, nego u najbolju ruku parlamentarne
oratore. Drukije nije moglo ni biti, jer birake mase jo nikada nisu
bile toliko sposobne a odbace rutinira- nog vetog govornika, u dui
moda najveeg demagoga, a prime dravnika, koji redovito nije dobar
govornik, jer mu

193
fali samosvesni nastup, jer njemu problemi drave ne lee na dlanu kao
demagogu. I kakvi su dakle bili partiski politiari, Cakri su postajali
partiski listovi. Gledajui kako partizansko zlo postaje sve gore, kako
inficira usmenu i tampanu javnu re, mnogima se inilo da se zlo
vanpartiske tampe, u koliko su ga nazrevali, ne moe ni porediti sa
tim partiskim. Ta je kobna zabluda bila tako opta i tako snana da su
se u tom smislu stvari razvijale po elom svetu, dok nisu dole najzad
dotle a je demokratski biraki narod, o ijoj je misli i volji zavisila ta
demokratija, radije itao u svojem listu najopirnije i najbeznaajnije
detalje nekog zloina nego parlamentarne diskusije svojeg politikog
izabranika. Brakolomstvo grofice sa markizom, milijardera sa
glumicom, kako jedu i kako se oblae, gde letuju itd., to je postalo
mnogo vanija lektira za demokratske birae nego svaka
programatska polemika. I nije da demokratski politiari nisu to
primeivali, jer je to moglo videti i politiko ete, ali znaenje toga nisu
shvatali. Vladala je tako neka samoobmana a je za demokratsku
politiku najzad svejedno to pomicanje i vezivanje interesa birakih
masa za vanpartisku tampu, ako samo i ta tampa bude u njenu
politikom delu imala demokratski smer i bude donosila
demokratske lanke i govore. Ona je to neko vreme i inila, ali je za
nedugo vreme otkazana politika saglasnost, jer je kapital, vlasnik te
vanpartiske tampe hteo da diktira i demokratskoj politici. Tako su
se iz stubaca te tampe pomalo selili i najbedniji ostaci demo- kratske
politike, da budu zadrani samo u toliko u koliko doprinose neku
urnalistiki interesantnu grau za jaanje samog urnala.
Kako je vanpartiska tampa stajala prema ciljevima emokratije,
odnosno onima koje je pseudodemokratija morala, radi idejne potrebe,
tu i tamo da istie kao svoje ciljeve ? Demokratija treba potovanja za
ideju uopte, a urnalizam ne trpi uopte nikakva potovanja, nego
trai psihiko robovanje. De- mokratiji trebaju fiksne vrednosti u
gledanju na svet, ivot i drutvo, a urnalizam ne trpi uopte nita
fiksno. Ona za svoje principe trai spremnost i rtvu, a urnalizmu je
najvanije 24-satna novost u svemu, dok rtve trai samo onda, ali
onda sve mogue, kad je u pitanju njegova naklada. emokratiji
trebaju birai koji e to jasnije poznavati probleme drave i

13

194
drutva, a urnalizam treba to vie italaca: njemu jednako trebaju i
demokrati, i krani i idovi, i muslimani i hindusi svi zajedno i
istovremeno. to iz toga biva, predvideo je jo Balzac ovako:
urnal, mesto da bude svetenik, postao je sredstvo za politike
partije; od sredstva je postao trgovina; i, kao svaka trgovina, on je bez
vere i zakona. Svaki je urnal duan, u kojem se prodaju publici one
boje koje ona hoe. Kad bi postojao urnal grbavaca, on bi dokazivao
dan i no lepotu, dobrotu i neophodnost grbavaca. urnal se ne izdaje
da rasvet- ljuje nego da laska mnenjima. Stoga, svi urnali, za izvesno
vreme, postaju kukavni, infamni, laovi, ubice; oni e ubijati ideje,
sisteme, ljude, i ba e tim cvasti!
Ovde moemo iz usta jednog savremenog urnaliste, ve
spomenutog g. Fr. Delaisi iz predavanja urnalizam i novac, uti kako
i kapital rui demokratiju pomou urnalistike:
U Nemakoj (do provale hitlerizma, pp.) i u Engleskoj naroito,
vidi se kako velike industriske firme postaju vlasnici sve veeg broja
urnala, u toj meri da se moe predvideti as kada e cela tampa jedne
velike zemlje biti u rukama dvojice ili trojice velikih rivala, bilo to
privatnih lica, familija, ili ak- ciskih drutava, bilo ak i politikih
partija. Posledice te evolucije, koja je jo mlada da bi mogla biti
temeljito prouena, bie znatne i izgleda kao sigurno da nose sobom
teke opasnosti za normalno funkcionisanje emokratije.
U Francuskoj koncentracija industrije tampe napreduje vrlo
polagano. Tu treba razlikovati veliku tampu, to jest informativnu, i
politiku tampu. Prva obuhvata jedno tuce urnala sa velikom
tiraom. Oni se uglavnom usteu da otvoreno stanu na jedno politiko
gledite, kako bi na taj nain mogli postii to mnogobrojniju klijentelu.
Tako broj njihovih kupaca ide od 500.0001,000.000, pa ak i do
milion i etvrt, One su uglavnom vlasnitvo malog broja osoba ili
familija, nekog glavnog akcionara koji oekuje od svojeg urnala ne
samo beneficije preduzea koje prosperira nego i lini uticaj na vladu.
to se tie francuske politike tampe, tu koncentracija izgleda
nemogua. Podela naroda na partije je ekstremna (ima najmanje 12
partija). Ni jedna od njih nije mogla udruiti velike potrebne svote a
stvori veliki partiski urnal, odnosno

195
da grupira u jednu organizaciju urnale iste tendencije. (To bi bio
uzaludan posao. G. Delaisi zaboravlja na svoje na drugom mestu
iskazano miljenje da su samo informativni, dakle nepartiski urnali
sposobni da postanu veliki urnali.) U stvari, u Francuskoj ima bezbroj
politikih urnala svih dimenzija, od dnevnika koji se protee preko
jednog departmana pa do sedminika koji ne prelazi nakladu od 6
7000 prime- raka. Nijedan od njih ne moe iveti od utrka prodaje, a
ni od neznatnih subvencija koje mu daju organizacije koje pretstavlja.
Oni ive od oglasa koje im dodeljuju ili velike agencije ili razne
trgovake, inustriske i poljoprivredne grupe koje hoe da javno
miljenje i vlada usvoje izvesnu politiku carinsku, fiskalnu itd. Te grupe
nemaju interesa da favoriziraju stvaranje velikih politikih urnala s
kojima bi se moralo raunati. Oni vole da imaju posla sa mnotvom
malih urnala, bez klijentele i bez prihoda, i koji e lake posluati
njihove sugestije.
Ima jo zemalja gde demokratija ivotari, ali su ve posvuda u
demokratskim zemljama i najkrupnija politika imena u stavu
poniznosti prema urnalistici. Svi oni, kad im bude zatraen intervju od
strane kojeg iole veeg urnala, prej laze preko svih obzira koje bi
morah imati kao pravi dravnici, te posluno kao deca u koli
odgovaraju i na najbezobraznija pitanja. to je svetskiji urnal, tim je
vea snishodljivost demokratskih politiara prema njemu. (Da ovde i
ne govorim o tome da su veoma mnogi demokratski politiari uesnici
u profitima kapitala i da stoga lako i slatko prebolevaju rane koje
urnalizam zadaje emokratiji.)
Jednom reju, nestalo je u svetu i traga od prave emokratije, a
ono mesto koje bi ona imala a zauzima dre profesionalni politiari,
koji ni od ove dananje emokratije ne trebaju vie nego samo firmu.
Re Karla Krausa da je parlamentarizam kasemiranje politike
prostitucije bila je potvrivana i pre Svetskog rata, a posle njega
pretstavlja skoro pravilo.
Kako je urnalistika progutala i tu pseudodemokratiju, kae nam
urnalista g. Erich Feldhans ovako: tampa pretstavlja monu tribinu,
sa koje se svakog dana sluaju hiljade govornika, pa i govornika onih
partija koje nisu zastupane u parlamentu. ta vie, bez novina bi
znaenje naih poslanikih

196
kua spalo na nulu. Njihova dela, njihove govore ne bi niko itao, ne bi
niko za njih doznao. Cirkulacija javnog ivota bi stala i silna dravna
maina bi mirovala. Tako tampa nije samo nadopuna narodnog
pretstavnitva, koje je danas mnogo skromnije nego nekad; ne, tampa
poinje da postaje sama narodno pretstavnitvo. Njena je mo tako
velika i jaka da bi puni trajk tampe, na koji na sreu niko ne misli,
bio jednak anarhiji. U jednom ne preteruje g. Feldhans: politiki javni
ivot i urnalistika u demokratskim zemljama su jedno. Stoga tako
lako i rue te emokratije po svetu oni koji zapo veda ju urnalistici.
Da je urnalistika svemona u formiranju politike volje naroda, to
se zapravo vie nigde ne sakriva ni pred tim narodom, jer vie ne postoji
mogunost da bi se ko protiv toga stvarno i uspeno bunio. Otvorenost
tih konstatacija ne kodi ni najmanje profesionalnim pohtiarima, a
urnalistici slui. Vie nikome ne pada na pamet, a niti bi to mogao
ozbiljno i javno, da pita: Pa ko su ti ljudi koji bez odgovornosti upravljaju naim ivotima? Zar ne treba da ih vidimo, da ih ispitamo po srcu i
pameti, te da nam kau odakle im to pravo da tako rade kao to rade?
Ah civilizovanom svetu nema spasenja, to se nee to javno raspraviti i
postupiti onda tako kako nalau duh i moral. Meutim, ako pogledamo
po tom svetu, po svima njegovim odgovarajuim mestima i prilikama,
ako posluamo rei onih koji bi po dunosti svojeg poloaja u javnosti
trebah prvi da pokreu takva pitanja, naii emo svuda, na upravo
udesnu doslednost u zaobilaenju oko tih pitanja. Gotovo svi oni kilje
jednim okom prema urnalima i njihovim u tom asu natmurenim
licima, pa se svi brzo ugrizu za jezik ne izgovorivi nijednu neopreznu
re. Predrasude o nepovredivosti urnalistike postaju usled toga kod
cele javnosti kao neka fatalistika verovanja: kao da nam je to ve od
roenja sueno. Naravno a usle toga raste i do beskrajnih mera uobraenost i drskost urnala. Oni slobodno sebi doputaju i takve rei na
iju bi mogunost, kad bi trebalo usmeno da se kau, bilo apsurdno i
pomiljati. Moglo bi se za to navesti bezbroj primera.
*
ta u ovom umalizovanom svetu smenjuje na vlasti poruene
demokratske reime? Autokrati, samodrci U toj

197
konstataciji, ako se vie nita ne kae o tim samodrcima, ne lei jo
nikakav prigovor urnalizovanju sveta. Naprotiv: au- tokratija moe
nekada da bude mnogo bolja i demokratskija nego sve dosadanje
forme demokratskih reima, to je ve gore istaknuto. Zavisi od
idejnosti onih snaga koje su autokratu vodile i dovele do vlasti, zavisi od
njegovih pomagaa, od moralnog i duhovnog stanja naroda nad kojim
vlada, hoe li demokratija u tom narodu pod autokratijom poi napred
ili natrag. Ne vredi dakle nipoto opti stav da autokratije koje smenjuju
emokratije naeg doba vode u gore politiko stanje drave i narode.
Treba svaki pojedini sluaj zasebno ispitati. Za ocenu dananjih
autokratskih reima koji su se ustalili u svetu ne prua nam istorija jo
dovoljno materijala, po izvrenim realnim promenama. Tim to je
autokratija zavr- nula vratom emokratiji koja to nije ni bila, nije
reeno jo da narod pod njom ne bi mogao bolje razmiljati kako e se u
budunosti bolje osigurati izraz slobodne narodne volje. to se tie rei,
misli i teatralnih diktatorskih gesta kod autokrata naeg doba, one se
dodue ne odlikuju nikakvom duhovnom originalnou ni nekom
naroitom moralnom snagom, ali se ipak ne moe rei da nemaju ni
toliko duha i potenja koliko je imao proseni parlamentarac pre njih,
pa bi stoga, uz ostale iste uslove, mogle stvari da krenu sigurnije na
bolje nego pod parlamentarizmom, u kojem je heterogenost i razronost
volja i interesa ve sasvim paralizovala dravni zdrav razvitak.
Meutim, ipak imamo jedan siguran kriterij za ocenu tih
autokratija i jedno vrsto uporite pri stavljanju prognoze za dalji
razvitak njihov. Treba samo da odgovorimo na pitanje: Jesu li ti
autokratski reimi doli na vlast borei se protiv ur- nalizma ili
njegovom pomou. Jedno je moralo biti, i bilo je skoro uvek drugo, to
jest uz pomo urnalizma, jer je u asovima njihova prisvajanja vlasti
urnalistika bila kod njih na zenitu svoje moi, kao i po ostalom svetu, i
suverenim nainom udeavala duu i mozak naroda i stvarala sve
glavne dogaaje drutva i drave. Ne sme nimalo da nas poljulja u tom
sudu to to su urnali, a naroito oni veliki, najuticajniji, po svojem
spoljnjem izgledu vanpartiski. urnalizam ne zauzima uopte nikada
ni u kojem problemu odreeno i iskazano gledite. To se protivi bitnosti
njegovoj, pa stoga on i ruenje emo- kratija pomae samo
kvantitativnim delovanjima. On najjae

198
pomae autokratima, za njihov dolazak na vlast, tim to rui uopte
svaku drutvenu organizovanost, pa tako i svaku demokratiju*. Najpre
se volja narodna uinila neslobodna. Zatim se prelo na omalovaavanje
postojeih
parlamentarnih
ustanova,
a
sve
u
urnalistiki
neopredeljenom nainu, to jest da se uje glas i pro i contra, ah contra
vie i glasnije, sa vie adjektiva, vie prostora i veim slovima. Tako je u
narodima, koji su izgubili svoje, emokratije* izvreno otpadanje od
njih ne na osnovi kakvih prineipskih osvedoenja, nego tom urnalistikom protivduhovnom sugestijom. Takoe ni favorizovanje
odabranih novih nosilaca vlasti nije urnalizam izveo principijelnim
argumentacijama, jer mu nije bilo ni mogue. urnalizam je sila
imaginarnog subjekta, on nema neke svoje volje, i stoga je izbor
demokrata uinjen meu kapitalistikim krugovima, to jest onima koji
su imali izvrnu vlast nad urnalima. Stoga se mogu a kau dve
sigurne stvari o pojavi autokratija naeg doba: prvo, da pripremanje
njihova dolaska ide protivuhovno i protivmoralno, jer pripremu vri
urnalistika; drugo, da to ide po saglasnosti sa naredbodavcima
urnala, dakle krupnih kapitalista, koji s pravom vide u razvijanju demokratskih reima opasnost budueg dolaska na vlast najmnogobrojnijeg pauperizovanog dela naroda, dakle svojeg prirodnog
protivnika.
Razume se da je tu re o autokratima koji dolaze na vlast onda
kad postoji u dravi organizovana vlast sa intaktnim dravnim
aparatom i silom. Pria je da su te autokratije dole na vlast putem
revolucija, jer revolucija znai promenu lica koja dre u rukama
stvarnu silu drave. A prelaz vlasti u ruke autokrata naeg doba je
izvravala skoro u celosti sama vlast. Stoga se moe da kae
prognostiki ovoliko: Autokrati naeg doba donee narodima nad kojim
vladaju toliko dobra koliko ga moe doneti neobuzdan kapitalizam i
urnalistika razaranja, jer urnalizam, iako mu je pod autokratijama
oduzeto jedno od jakih uticajnih sredstava, naime arena neodreenost
u politici, a mesto nje naturen neki fiksirani pravac, ipak ne gubi tim
mnogo od svojih specifinih efekata, jer su ostale netaknute sve druge
mnogo bitnije karakteristike njegove. To se vidi po konkretnim stanjima
u odnosnim dravama. A i prirodno je da ostanu, jer ni sam kapital ne
vidi i ne moe videti u urnalizmu njegovih pravih opasnosti, koje e

199
najzad i njega sruiti, i jer to jo manje vide i sami autokrati, poto su
rasli, izrasli i do moi doli umalistikom pomou i snagama. Stoga
se gornjoj prognozi moe dodati jo i ovo: urnalistiki pripremljene
autokratije koje su instalirali krupni kapitali svojom mou, idu
nepromaeno prema kaotinosti iz koje su zapravo nikli. I ve se jasno
ukazuju konture te kaotinosti u dogaajima ovih naih dana:
italijanska invazija u Abisiniji i sve to se s tim u vezi odigrava u
velikom politikom svetu. Oni koji su iznad autokratija izgubili su ve
pouzdanje u valjanost toga svojeg sredstva ...
Mase se narodne mogu voditi u politici raznim nainima. Ali se za
sve te naine moe samo onda rei a su istinski p o- 1 i t i k i, ako
politiku shvatamo u smislu koji su nam dali ve veliki grki filozofi, to
jest a je osnovana u duhu i moralu. Ako sprovoenje politike ne ide
bez talambasa i parada, uniformi i masovnih igrarija sa raznim
amblemima, zastavama i gimnastikim pokretima, onda to uopte nije
politika nego te- ranje stada koje kaska sa zvonom na predvodniku a
ne za samim predvodnikom. Tako su se mnoge mase survaie u provalije
iz kojih su se mogle da izvuku najteim mukama i s razbijenim krvavim
glavama, u kohko nisu dole i svoje ivote ostavile.
Moe kakav opsednuti ili opsenarski vo narodni i dua vreme
da besno juri po svojem narodu i po svetu; moe on da savremenicima
izgleda kao velik politiar, zbog slonog mar- iranja poloenih masa,
pa i zbog kakvih tehniko-materijalnih uspeha, ali ako je on daleko o
duha i morala, daleko je i od pravog politiara. I dani njegove moi ili
njegova rada su unapred obrojani, iako se katkad mogu da otegnu u
vrlo dugu bolnu realnost.
Kad se pogledaju dananji politiari u svetu, po njihovim reima i
delima, onda se vidi da je u svetu vrlo malo politike. Jer, kako je ve
reeno, druke ne moe ni biti, poto je danas glavna politika sila
urnalistika. Ko njoj nije po volji, ne dolazi do vlasti, a ako se nekom
tradicijom i istoriskom inercijom zatekao na vlasti, koju dakle nije
dobio po milosti urnalistike, zaista je dolo vreme da se i on osigurava
za tu milost. Inae e mu vlast brzo biti izbijena iz raku.
*

200
urnalizam znai da sve treba da se rnenja, to bre. On ne
doputa ustaljivanja i idejnog utvrivanja nikakve vrednosti.
urnalizovani svet je nauio da uvek ima novosti, novosti i u onome to
mu je sveto, to jest to mu je bilo sveto, dok nije postao umalizovan. A
ako su novosti krvave, s kojeg bilo podruja, onda su najpogodnije.
Tako i u politici.
Kad svet toliko puta uje od svojih univerzalnih vaspitaa da stare
politike forme ne vrede, onda one za nj zaista i ne vrede, makar mu se
ne reklo nita pametno zato ne vrede. Samo, poto urnalizam za as
sve novo pretvara u staro koje treba da ini mesta novome, to se u
politikim promenama u svetu primeuje takoe brzo zasiavanje sa
svim to se pro- meni. Ali urnalizam stvara samo tu neutaivu glad za
novim politikama, dok je po svojoj bitnosti nesposoban da upuuje na
neku novu politiku koja bi bila utvrena idejno. To se nalazi izraeno
katkad i u samim urnalima na sasvim jasan nain, na primer u naoj
Politici od 6. IX. 1934 u njenu lanku Reforma drave, gde se kae i
ovo:
Grozniavo se trai nepoznato i oekuju nepoznati, novi ljudi. Po
jednom udnom nagonu ljudi i svet, pokoleban u svojim dosa- danjim
uverenjima i gledanjima na stvari i na upravu, jurnuli su svemu novom, ili
to izgleda novo i po idejama i po ljudima koji ih nose. I zato od dve stvari
jedna. Hi e upravljai, mi to kaemo za ceo svet, ako ele da povrate
poverenje masa, menjati dosadanji red stvari, ili e, ako stvari i njihov red
ostanu isti, oni biti pro- menjeni.
Zaista izgleda da je nastupio u celoj Zapadnoj Evropi period vrenja i
promena. Nepoverenje koje je izbilo na svima stranama u tenji za
promenama nije potedelo vie nijednu ustanovu takozvane moderne drave
na Zapadu. Parlamenat i parlamentarizam, partije i politiki poredak, danas
su najvie napadnuti.
I u tome kaosu od kritike i napada, jedno je ipak izrazito i
karakteristino. Ceo je svet sloan da treba menjati, bilo ljude, bilo stvari. I
tu je gotovo veina ljudi slona, ne samo u Francuskoj, ve u elom svetu. Ali
sve ostalo dalje ostaje otvoreno. I tu opasnost i lei. Jer ono to treba da se
menja, staro to postoji, stavljeno je u pitanje, a ono to treba da doe novo i
da zameni to staro, nije u glavama ogromne veine gTaana ni dovoljno indicirano.

Ali pored te tane konstatacije injenikog stanja, nalazi se u

istom lanku i ova jedna reenica iz koje se vidi da pisac nije umeo
povui i duhovno potrebne zakljuke iz svojih izlaganja, naime:

Teko ekonomsko stanje dovelo je mnoge stvari u pitanje u elom

svetu, pa i u Francuskoj, a kriza politika unela je jo veu nesigurnost i
pogorala ekonomski ivot. Tako je uvek haotino i nesigurno sve to je
ljudsko i to zavisi od duha ljudskog.

201
Duh, boansko svetio u oveku, kojim on moe posvetliti i uneti
reda u materiju s kojom je vezan, to je svetio eto ur- nalovu piscu
uzrok kaotinosti i nesigurnosti. Trebalo je jo samo da i ovo kae: to
vie duha u svetu, tim vie kaotinosti,
pa bismo jednim skokom uleteli natrag u carstvo ivotinja. U stvari,
mi se tome carstvu i pribliujemo inovskim koracima, jer je
urnalizam zamutio sve apstraktne pojmove, pome- ao ih uzajamno, a
najvie sa pojmovima svakidanjice, pa stoga i vlada taj duhovni mrak,
u kojem se vie i ne vidi da postoji duhovno svetio. Stoga, razume se,
nikad stvari nee poi na bolje dok se ne razbistre opet i fiksiraju u
svojim pravim znaenjima i vrednostima ideje i osnovne misli
ovekove. Sve dotle nema opte saradnje meu ljudima.
#
Balzac, pre sto godina, daje nam ovakav razgovor izmeu dva
urnalista:
Uvek e biti za me uzrok najveeg uenja kad vidim neku
vladu koja preputa direkciju ideja obeenja- cima (droles) kakvi
smo mi.
Ako vlada poini glupost pa sie u arenu, provoda- emo je
lupajui uz bubanj. Ako se oseti povreena, po- kvariemo pitanje
i otupiti gomile. urnal ne riskira nikad nita onde gde vlast moe
uvek sve a izgubi.
Francuska je anulirana sve do dana dok urnali budu
stavljeni izvan zakona.
Zatim isti Balzac kae i ovo:
Ja bih se kladio da bi urnali ustali i protiv one vlade koju bi
sami postavili, istim razlozima i lancima kao danas protiv vlade
kralja, kad bi im ta njihova vlada uskratila to bilo. to se vie
koncesija bude inilo urnalistima, tim e vie prohteva oni
pokazivati. Dananji par- veniji u urnalistici e biti smenjeni od
urnalista gladnika i benika. Rana je neizleiva, postaje sve
malignija, sve bezobzirnija. I to zlo bude vee, tim e se vie
tolerisati do dana kada e meu urnalima zavladati zbog obilja
konfuzija kao u Babilonu. Mi svi, koliko nas ima, znamo da
urnali u nezahvalnosti idu dalje nego knezovi, dalje nego
najprljavije trgovake spekulacije i kalkili, znamo da e poderati
nae inteligencije da bi mogli svakog jutra

202
prodavati svoju bljutavu modanu rakiju. Ali mi emo ipak svi
pisati u urnalima, kao ljudi koji vade ivu a znaju da od toga
umiru.
(Citati iz Illusions perdues) A Soren Kierkegaard kae nam ovo,
pre dvadeset godina:
Kako je Kina dola do zastoja na izvesnom stepenu svojeg
razvitka, tako e i Evropa zbog tampe doi do zastoja. Zastae
kao memento da se tu uinilo jedno otkrie od kojeg je sama
najzad savladana.

203

C. urnalizam u slubi i protiv kapitalizma

Ovo se poglavlje moe uzeti kao organski nastavak izlaganja o
novanom profitu kao interesnom pokretau urnalistike, koje je dato u
poglavlju urnalizam protiv morala.
ta je kapital u smislu ovog poglavlja? N e z a s l u e n o
privatno vlasnitvo materijalnih dobara koje je nastalo, po pravilu,
legalnim putem (a moe i ilegalno, ogromnim skokovima), a koje se
moe legalnim putem, a opet nezaslueno, da uveava. Pod
nezasluenim vlasnitvom ima se razumeti u prvom redu prisvajanje
tueg vika rada, kako ga je Marx formulisao. To je glavni i temeljni
oblik dananjih kapitala. Ali se pod tim mogu razumeti iako se s tim
ne slau mark- sistiko-socijalistiki teoretiari naravno i one vrste
nezasluenih imetaka i njihovih gomilanja koje su nastale legalnim
teranjem seljaka sa zemlje u doba feudalizma, seljakovim robovanjem,
legalnim pretvaranjem toga seljaka u vagabunde, u proletere i
najamne fabrike radnike. Da i ne govorim o trgovini crnakim robljem,
o imperijalistikim ratovima za pod- jarmljenje i eksploatisanje drugih
drava i naroda, ni o trgovinama privatnih lica sa monopolskim
poloajem, ni berzanskim spekulacijama, ni privilegisanim poslovima
privatnih lica sa dravom i pomou dravne sile, kao na primer ratnim
lifera- cijama itd.
A kapitalizam bi bio prema tome onaj smer razvijanja kapitala koji
ga stalno uveava nezaslueno, a po pravilu legalno.
Socijalistike teorije o kapitalistikom ekonomskom poretku, koje
se temelje na dijalektikom materijalizmu, imaju druge definicije za
kapital nego to je ova ovde data. Razlika je najpre u tome to one
postanak kapitala stavljaju u vreme prestanka esnafske i poetka
mainske proizvodnje materijal

204
nih dobara, dok feudalca srednjeg veka i trgovca starog veka ne
nazivaju kapitalistom. Nu to nije bitno razlikovanje definicija. Bitno se
razlikuju one u tome to dijalektiko-materi- jalistike definicije ne
doputaju nikakvog etikog elementa u tom pojmu. Kod njih re
nezaslueno nema mesta u op- tim pojmovima, jer i moral smatraju
kao neto relativno vredno, uslovljeno svojim drutvenim ekonomskim
poretkom, tako da svaki drugi taj poredak ima i svoj drugi moral. (O
neispravnosti takog shvatanja morala bilo je govora ve gore, a ovde se
moe jo dati izraza bojazni da takvo shvatanje morala unapred
osuuje na propast socijalistiki poredak. Vidi
o tome sledee poglavlje.)
U rastu i razvijanju kapitalizma ima asova ubrzanja i asova
koenja, asova neoekivana poleta i asova bolesti i kriza. U nae
vreme naziru se kao vrlo verovatni ak i takvi dogaaji koji bi mogli
dokrajiti ivot kapitalizma.
Kad se kae neoekivani asovi, misli se tim u prvom redu na
one koji nisu bili niti su mogli biti u raunu i predvianjima kapitalista.
To su, u pogledu ubrzanja: otkria novih krajeva sveta, iznalaenja
novih prirodnih bogatstava, a pre svega tehniki izumi koji, pravei
revoluciju u proizvodnji, saobraaju i transportu, silnim zamasima
ubrzavaju rast kapitala. Neoekivana usporavanja su, na primer,
elementarne katastrofe, poasti, bolesti, predugi i preskupi ratovi,
socijalne revolte, opte ekonomske depresije i krize. Da se i krize
mogu ubrojati u neoekivane dogaaje za kapital, vidi se najbolje po
ovoj poslednjoj (od 1929. pa dalje), koju kapital ne moe da svrsta ni
pod koju kategoriju prethodnih periodinih kriza i pred kojom je
izgubio svoju raunsku glavu.
Neoekivani dogaaji koji bi mogli dokrajiti ivot kapitalizma bih
bi, na primer, izgubljeni ratovi kapitalistike klase protiv socijalistikih
naroda i drava. Da to, naravno, ne lei ni u kakvoj prirodnoj
kauzainosti dogaaja, vidi se po tom to nije niim iskljueno da bi se
kapitalizam mogao ponovo pojaviti u kojem preruenom obliku i u
svetskom socijalistikom poretku. Ta mogunost se ve danas ukazuje
vrlo vero- vatnom i bie tako verovatna sve dotle dok se bude oekivalo
da e ostvareno socijalistiko drutvo samo sobom doneti svoj novi
moral koji bi bio uslovljen novim ekonomskim poretkom toga drutva.

205
Pre izlaganja glavnog predmeta ovog poglavlja treba kazati jo
neke misli o odnosu kapitalizma prema civilizaciji, a naroito prema
tehnici.
Pod c i v i l i z a c i j o m ja razumevam delo one aktivnosti ljudi
kojom se oni ine sve nezavisnijim od direktnog uticaja prirode oko
sebe, i kojom iz te prirode izvlae maksimalno mogue materijalne
koristi, olakanja i udobnosti ivota. Kako se vidi, u takvoj definiciji
civilizacije nema jo moralne kvalifikacije. Kad bismo je dodali, onda
bismo dobili ono to bi trebalo da znai pojam k u l t u r e . Civilizacija
je od problematine vrednosti sve dok ne slui kulturi. Stoga ona moe
da poslui i kapitalizmu koji je u moralnom pogledu negativno
okvalifikovan. Da bi se civilizovani ovek mogao uspeno i svrsishodno
braniti od uticaja prirode oko sebe, a njene materije iskoristiti za svoje
materijalno dobro, treba najpre da pozna dobro prirodu i njene zakone.
Tako je postao prirodni naunik i istraiva, pored isto duhovnog
naunika. A da bi se mogao odrati neki trajniji red u drutvu,
potreban takoe radi odranja materijalnog blagostanja veeg broja
ljudi, trebalo je da ovek postane pomalo i sociolog i pravnik i filozof.
Sav taj rad, dok nije rukovoen moralnim zakonom kao vrhovnim
principom, bio je od koristi uglavnom kapitalizmu.
Naroito je tehnika moan pomaga i sluga kapitala, ali
samo do izvesne granice. Kad kapital prelazi svoje lokalne granice
delovanja, kad odbaci rudimentarne forme, kad se ponu sve vie
mnoiti kapitalisti koji imaju svojih pojedinanih interesa ispletenih po
elom svetu, kad dakle konkurencija postaje sve otrija, jasno je da e
kapitalu postajati sve potrebnije to pomnije poznavanje to veeg broja
materija cele zemljine povrine, biljnog, rudnog i ivotinjskog sveta.
Trebae mu, u istu svrhu, sve bolje poznavanje naroda i drava s kojima dolazi u dodir i s kojima se vee. Trebae mu sve bolji i gui
saobraaj, transport, sve stabilnija trgovina. Dakle e mu trebati sve
sigurniji mir u svetu, od ega ine izuzetak, naravno, imperijalistiki
kapitalisti i liferanti ratnih materija. Zato onda, ako tako prirodno
pogodno za obe strane izgleda simbioza civilizacije i kapitala, dolazi do
njihova raskoraka, koji je danas ve injenica?
Tehnika civilizovanog sveta je bila prva koja je elinom pesnicom
lupila kapital po glavi. Sa uasom u dui, koje nema,

206
primeuje najedamput kapital da ga tehnika vodi u socijalizaciju
proizvodnje i raspodele dobara. Svaki tehniki pronalazak smatrao se
korisnim za kapital, jer je donosio vei profit. Inae nije ni bio nikakav
pronalazak. Ta korist je dolazila uglavnom odatle to se tehnikim
pronalascima svakiput smanjuje broj radnika i radnikih nadnica, dok
kvantum i vreme proizvodnje ostaju isti. Iz tako uveanog profita
kapital je mogao onda bre da stvara nova preduzea, da osvaja nova
trita, da raste sve vie. Tako se brzo penetrirao ceo svet. ta se zbiva
sa nezaposlenim radnicima? Kapitalistiki teoretiari nacionalne
ekonomije kau da se za njih otvaraju odnosno mogu otvarati uvek
novi radovi, i da se tako u beskraj moe dizati blagostanje oveanstva
u kapitalistikom poretku. Meutim je to zabluda, koju je teoretski
objasnio ve Marx, a iju ne- osnovanost nai dani pokazuju stranim
injenicama. Broj nezaposlenih radnika u kapitalistikom svetu stalno i
katastrofalno raste. Statistiki javni podaci nam tu ne daju ni priblino
tanu sliku, jer tu nisu ubrojani stotine miliona zemljoradnika bez
zemlje i raa, zatim ete sitnih trgovaca, zanatlija bez trgovine i zanata,
onda toliki intelektualci bez zaposlenja itd. Nisu ubrojani u te
svetske statistike nezaposlenih radnika oni koji ive u dravama gde
se uopte ne vodi nikakva takva statistika, a u kojima nezaposlenost i
beda naroda najkatastro- falnije rastu. Kad bi se sve to moglo i htelo
tano pobrojati, ispala bi pred nas slika totalnog ekonomskog debakla
ovog kapitalistikog poretka. Stoga su u skoro svima najjae izraenim
kapitalistikim dravama morali stupiti u pomonu akciju dravni
aparati, naravno po volji, javno nekazivanoj, najkrupnijih kapitalista.
Sve te drave danas interveniu, diriguju, >; organizuju privredu. To
se izvodi na stotine raznih naina, koji su pre toga bili strogo
iskljuivani, barem iz javne teorije, jer se skoro svi protive onom
veitom zakonu ekonomskog liberalizma: slobodnoj ponudi i potranji.
Nije na odmet da se to malo izbliega osmotri na ovom mestu. U
Sjedinjenim amerikim dravama, na primer, posle velikog kraha o
1929. pa dalje, a za vreme predsednikovanja Ruzveltova, to je po
prikazu g. Reksforda Tugvila, dravnog potsekretara za poljoprivredu,
izgledalo po prilici ovako (Politika od 17. I. 1935.):

207
Do danaa suvie energije poslovnih ljudi bilo je troeno u suvie
hvaljenim utakmicama. Svaki je pokuavao da tue svako": da postigne
uspehe, stojei na iznemoglim telima palih takmiara. A uspesi, radi kojih se
sva ta borba vodila, obino su imali oblik prava na eksploatisanje potroaa,
prodavajui im robu sumnjivog- kvaliteta po cenama koje su sniavale opti
standard ivota. - Pravilnici su sad na snazi nad veinom industrije, 1
moe se rei da smo napustili utakmicu i odluili se za kontrolu. Ova
transformacija, skoro je potpuna kao to je, po mom miljenju, daje
instrumenat koji odgovara cilju: koji ini bogatijim na ivot, to i jeste naa
namera.
Industrija se ne moe stalno zasnivati na zavoenju sveta. Ona se ak
ne moe ni odravati ako pristojnom politikom nadnica i radikalno snienih
cena ne postigne da stalno zadri potroae. A to je naredni problem pred
nama, problem koji e biti u prvom redu javnih diskusija narednih meseci.
Uinili smo kraj prikrivenoj pljaki jednog krupnog novanog standarda;
moramo uiniti kraj i pljaki zavoenjem potroaa.

Tako je to, eto, pokuano u Americi, ali, treba upotpuniti prednje

citate, pokuaj nije uspeo: pljaka je i dalje ostala.
Veoma su pouna u tom pogledu i priznanja engleskog dravnika
i finansijera g. Herbert-a Samuel-a, koje je uinio, govorei o
trgovinskom sukobu izmeu Evrope i Japana (Politika od 14. IV.
1934.):
Treba nepristrasno ispitati situaciju koja je nastala i u ovoj intenzivnoj
japanskoj utakmici odvojiti inioce koji su legitimni od onih koji su ilegitimni.
Nijedna zemlja nema prava da se tui ako je u trgovini tuena boljom
organizacijom, viim vaspitanjem, veom energijom i sposobnou svoga
takmaca. Ali ima prava da se tui, ako je njen poraz posledica namemog
snienja vrednosti novca, ili subvencija iz javnih sredstava, ili imitacije
zatitnih maraka. Ima takoer prava da se tui ako se radnika klasa u konkurentskoj zemlji odrava na jednom niskom standardu ivota, i ako prema
tome njeni uspesi znae da e sve vie ljudi na svetu nalaziti zaposlenje uz
taj niski standard, a sve manje uz visoki standard. Takva tendencija, kad bi
zavladala na itavoj zemlji, bila bi udar za itav rod ljudski.

Tu treba dodati da je ta tendencija od uvek vladala u kapitalistikom svetu i da danas hara svom svojom estinom. I pre naih
dana je svakom nepristrasnom posmatrau bilo jasno da zakon
potranje i ponude iz slobodne konkurencije nije u stvari vaio ba
tamo gde se radilo o najveim kvantumima potranje i ponude, naime
na vrhovima kapitala, s prostog razloga, da druge ne navodim, to
slobodne
konkurencije
u
kapitalistikom
p o r e t k u u o p t e n e m a n i t i m o e b i t i . Lanost u
prikazivanju pravog materijalnog stanja kod velikih proizvodnih
industrija, reklama, propaganda, monopolisanje, carine, kontingenti,
preferencijali, trustovi, karteli, berzanske makinacije, pretnje,
iznuivanja,

208
uene, potkupljivanje, prevara, uticaj na vlasti, osvajanje, pljaka,
ubijanje, ratovi sve je to od uvek inilo upljom frazom osnovni
zakon kapitalistike ekonomije: zakon o slobodnoj ponudi i
potranji. Prigovor da konano stanje ipak mora da odgovara tom
nepromenljivom ekonomskom zakonu moe se i bez rasprave o
njegovoj istinitosti odbiti jednostavno tim to su ba dotle, dakle pre te
konane ravnotee po zakonu ponude i potranje svi glavni
kapitalistiki poslovi posvravani. A as te ravnotee, u kojoj vlada
toboe mirno taj zakon, i nije zapravo nita drugo nego odmor velikog
kapitala i njegovo spremanje za novi udar po slobodnoj ponudi i
potranji. Za to vreme on puta sve svoje bojaije da ga ponovo
prebojavaju kojekakvim prirodnostima njegovih zakona.
Ali, to su ipak prola vremena: kapital danas na svima linijama
naputa svoje tvrdnje da je slobodna ponuda i potranja veit i
prirodan zakon ovekove drutvene ekonomije. Isto tako, i pored
oajnih napora spasavanja, propada danas i teza da je privatna
inicijativa jedina koja svetsku ekonomiju moe najbolje napred da
kree. I tu je u osnovi jedna la. Sve jasnije postaje da u kapitalistikoj
slobodnoj konkurenciji istinska privatna inicijativa uopte ne moe
doi do rei. Jer u kapitalistikoj ekonomiji privatna inicijativa znai
materijalistiki egoizam pojedinca koji ne otstupa pred optim interesom. Oni svakiput naglase da ovek nije nikada odan radu
stvaranju sa veim elanom nego kad se radi o njegovoj linoj
materijalnoj koristi. I tako pretstavljajui ljudsku prirodu, oni misle da
je mogue uzeti zbroj takvog rada kod toliko i toliko ljudi te na taj nain
stavljati pred nas sliku najveeg mogueg opteg blagostanja. Iz ega
onda zakljue da je kapitalistiki poredak najbolji na svetu. Nita ih ne
moe da navede na obino razmiljanje, kako mogu ti ljudi kojima je
vlastiti interes neuporedivo prei od opteg nositi na zajedniku hrpu?
Zar nije prirodnije, a to se i zbiva, da e oni odnositi sa hrpe, otimati se,
spreavati jedan drugog u poslu i pljakati bez milosti sve to stignu?
Nai nam dani daju ve i suvie dokaza da
privatna
inicijativa
najkrupnijih
kapitalista,
dakle
najvatrenijih
pristaa
privatne inicijative, ba onda kad najbolje
uspeva u svojem radu, unitava na

209
h i l j a d e t u i h p r i v a t n i h i n i c i j a t i v a . Sve se vie
iri spoznanje da privatna inicijativa u kapitalistikom poretku znai
propast za oveanstvo, jer je nakupila ogromne moi u pojedinim
rukama, koje se ne upravljaju optim, dakle moralnim i duhovnim
interesom oveanstva. U takvu poretku privatna incijativa znai ono
to ubija pravu privatnu inicijativu.
*
Raskorak izmeu civilizacije i kapitalizma najbolje se pokazuje u
takozvanoj krizi inteligencije, pod kojom se danas lazumeva
nemogunost civilizovanih zemalja da se u njima zaposle i iskoriste
znanja steena na visokim studijama. Usled toga se primenjuju sve
opsenije i otrije restriktivne mere protiv univerzitetskog kolovanja,
koje su mere u oitoj suprotnosti sa napredovanjem civilizacije. Dolo
se tako o prinudnog samoubistva.
*
Tehnika primorava kapital da se sve vie koncentrie i da se
organizuje u sve uu saradnju i sporazumevanje na elom svetu u
pogledu podele produkcije, podele trita, dovoljno relativnog
ujednaavanja trokova, cena robe i, to je najvanije, ujednaavanja
radnike najamnine i radnog vremena. Inae e se, ako se i dalje bude
ostavljalo slobodna maha konkurenciji, za vrlo kratko vreme slomiti sva
civilizacija i ekonomija sveta pod teretom stotina miliona nezaposlenih
odnosno gladnih radnika, seljaka i inteligenata. Stvaraju se strane
ekonomske suprotnosti koje rue svaku civilizaciju. Ako tehnika
diktira da je radniku dovoljno jedan sat stajati uz mainu i posluivati
je, pa da ceh svet ima svega dosta, onda je jasno da e, ako taj radnik i
dalje bude deset sati stajao uz mainu i producirao celih deset sati,
devet desetina sveta stajati skrtenih ruku uz svoje maine. To znai da
e tih devet desetina morati badava dobivati svoje ivotno izdravanje,
jer ga ne mogu radom zaraditi, budui da ih maina ne treba. Stoga u
tom sluaju, ako treba da svako zarauje svoj kruh, treba svaiji rad
reducirati na samo jedan sat dnevno. Kapitalizam ne uje, odnosno
nee da uje ili ne moe da uje, glas tog diktata, uprkos njegovoj
jasnoi, jednostavnosti i snazi. Konkurencija je srce kapitalovo, a
operacija vaenje srca, pa da organizam i dalje ivi, nije uspela, to
kapital zna, jo nijednom

14

210
doktoru. I ako su se dravne moi i aparati umeali u posled- njem
asu, to kapitalizam ne ini kroz njih da bi spasao od gladi te stotine
miliona, nego pri tome pojedini krupni kapitalisti raunaju na
prolaznost dravnog intervenisanja, a i na to da e, kad opet doe
zlatno vreme slobodne ponude i potranje, oni iz svega toga izvui
najmasnije profite i progutati svu masu malih ribica. Naravno, to su
samo puste nae, koje tehnika radikalno otstranjuje sa lica zemaljskog.
Spreiti tehnike napretke koji vode sve veem skraivanju radnog
vremena mogla bi samo jedna vlast koja bi se protezala nad celim
svetom i njegovom ekonomijom. Da ta vlast i vlasnitvo ne moe biti
odravana od jednog lica, ili jedne kompanije kojoj bi sav ostali svet
sluio, nije potrebno obrazlagati. Pa ipak treba spremati kraj
kapitalizmu, ah tako spremati a budui ekonomski poredak bude pod
moralnim i duhovnim idejama, kao njegovim vrhovnim regulatorima.
*

Da sada vidimo kako stoje jedan prema drugome urnalizam i

kapitalizam. Videli smo ve gore, da je celi tekst urnala, i redakcioni i
administrativni, uslovljen novanim profitom. U urnalistici, kao i u
svakoj trgovakoj brani, vlada konkurencija, otimanje za itaoca.
Dajui itaocima svoje vesti, nisu urnali pri tom poslu primamo
informatori, nego za- interesovani spekulanti, jer se vesti odabiru,
stilizuju, slau i meaju po njihovoj osobini da privuku to vei broj
italaca, a tek sekundarno i posve nuzgredno po njihovu sluajnom slaganju sa kakvim optim materijalnim interesom, u koliko se to ne kosi
sa onim vlastitim primarnim interesom. Zato je senzacija, kao
najsposobnija za privlaenje i odravanje italakih masa, i to krvava u
prvom redu, postala glavni kriterij za pravljenje urnala. Usled toga je
kriminal doao na prvo mesto urnalova izvetavanja.
Po svojoj primarnoj uslovljenosti urnalizam je imao glavnu
potrebnu osobinu da mogne sluiti kapitalizmu. I blii i dalji interesi su
im sasvim identini, pa se stoga prirodniji saveznici poslovanja ne mogu
ni zamisliti, ali samo do neke granice i za neko vreme. im je
urnalizam (u nae doba) doao do tog stepena razvitka da se
protivmoralnost, protivuhov- nost i kaotinost njegovih stubaca poela
i realno odraavati u svetu, tim se asom on okree protiv svojeg
prirodnog save

211
znika. I zaista kroz prvih desetak posleratnih godina umali- zovanje
sveta je donelo takve rezultate, tako nepovoljne za kapitalizam, da su i
one pozicije kapitala koje je on smatrao naj- solidnije graenim iz
temelja uzdrmane i pod pitanje dovedene.
Haranje koje urnalizam izvodi po kapitalistikom drutvenom
poretku uzima sve vee dimenzije. Ali, da pre jednog kratkog prikaza
njegova ilustrujem sa nekoliko primera odnose izmeu kapitala i
urnala u pogledu zajednikih interesa. U knjizi Morus-Levinson-a
Novac u politici ima ih lep broj i izgleda da su sakupljeni ba po
samim urnalima. Naravno, ba zbog toga se ne moe tvrditi da su ti
primeri po svojoj materiji sasvim tani, ah to nije ni vano kod citiranja
iz urnala za ovu knjigu, poto urnalova re sama stvara dogaaje koji
su neuporeivo vaniji nego dogaaji koji se jo dogaaju mimo volju
urnalovu. Osim toga, kad bi ih urnal ba i izmiljao, oni bi tada
pokazivali jo jae da se interesi tih saveznika, urnala i kapitala,
poinju razilaziti, to je jedna od glavnih misli ovog poglavlja. Najvei je
deo te Morusove knjige posveen Nemakoj (pre provale hitlerizma), i
vidimo da je tamo vie nego i u kojoj drugoj evropskoj dravi tampa
bila potpala pod upravu krupnog kapitala, i to na dva naina: kupnjom
velikog broja novina i snabevanjem novina svim moguim novinskim
materijalom od strane novinskih agencija koje su vlasnitvo uglavnom
istog kapitala. Hugenbergove agencije alju vesti dvema treinama svih
nemakih listova. Ogromna reka vesti i miljenja, proceenih kroz
reeto Hugenbergove centrale, izlije se svaki dan po zemlji. Provinciski
izdavai i urednici iznose pred svoje itaoce nepromenjeno ono to
dobiju iz Berlina. Jer i pored najbolje volje oni nisu u stanju da ocene
stvarno stanje vesti koje primaju. Tako milioni italaca stoje svaki dan
pod politikim uticajem Hugenberga. Ni Hugenberg se nije uspeo na
taj poloaj bez borbe sa konkurencijom. Stoga je, a i da ne bi deficiti
bih preveliki kod njegovih novinskih poslova (koji su bili veinom
sredstvo za druge krupnije), bio i on primoran da u svojim novinama
napusti odreeni politiki smer i a od njih pravi urnalistiku. Tako se
u spomenutoj knjizi kae da su se i Hugenbergove novine morale
prilagoivati ukusu publike bulevarskih listova: strahote kriminala,
senzacije, pikanterije, mondenski magazini,

212
negde nacionalni negde sitno-burujski pravac, negde protiv Jevreja a
negde s njima, itd.
U Francuskoj je u poslednjim godinama, po reima ve citiranog g.
Fr. Delaisi-a (iz predavanja urnalizam i novac) izmeu fabrikanata i
ekonomske sekcije Federacije francuske tampe (to je udruenje
vlasnika listova) napravljen aranman po kojem je utvrena uniformna
cena za novinski papir, tako a je o tada eliminisana svaka
konkurencija. Povezanost izmeu velikih urnala i fabrika papira
izvedena je i tako da su se ti fabrikanti dah birati u upravne odbore
izvesnih velikih urnala. Koncentracija je potpunije realizovana u
jednoj drugoj materiji, takoe neophodnoj za tampu kao i papir, to jest
u informacijama. Kroz vie od 50 godina agencija Havas je pomou
svojih mnogobrojnih korespondenata u provinciji i pomou ugovora sa
Reuter-om, Wolf-om, Stefani- em itd. imala quasi-monopol informacije
iz Francuske i iz ino- stranstva. Za vreme rata se konstituisala agencija
Radio, jedno konkurentsko drutvo. Ah je posle jedne periode vrlo ive
konkurencije agencija Radio morala da akceptuje mir. Ona i dalje
postoji, samo sa suenom aktivnou koja ne ugroava Havas, u ijim
rukama u stvari i dalje ostaje monopol. Snaga pozicije agencije Havas
je postala dvostruko jaa kad se njen monopol informacije udruio sa
monopolom trgovakih oglasa. Nekada su velike firme, magazini
trgovaki itd. pravili svoje oglasne poslove direktno sa urnalima. Ali to
se vie protezala preko zemlje domena oglaivanja, sve je vie rastao
broj urnala u kojima su firme morale oglaivati, radi ega se taj nain
nije mogao odrati. Konstituisala se LA- gence Nationale de Publicite.
Ona vodi vrlo egzaktnu listu svih urnala u Francuskoj, sa njihovom
realnom tiraom, te- ritorijom i klijentelom. Stoga ona moe a stavi
oglase u urnale tano tako da budu objavljeni u onim krajevima i
meu onim itaocima koje eli oglaiva. Na taj je nain ta agencija
skoro potpuno zavladala svima budetima za oglaivanje kod glavnih
firma (veliki magazini, farmaceutski produkti, automobili itd.). Tim
faktom ona dolazi u mogunost da razdeljuje mannu skoro po svojoj
volji meu razne urnale, male i velike. A poto nijedan od njih ne bi
mogao iveti bez tih oglasa, to sledi da se nijedan od njih ne bi mogao
odupreti njenu boj- kotovanju. I ta se agencija, dakle, pre nekoliko
godina fuzio-

213
nisala sa agencijom Havas. Rezultat je taj da se monopol oglasa i
monopol informacija nalaze u jednoj ruci. I druga jedna sila hvata za
urnal u momentu kad on izlazi ispod maine za tampanje, i postavlja
se izmeu njega i publike kojoj je namenjen. To je monopol mesaerija,
koji dri agencija Hachette. U Francuskoj je broj pretplatnika za
urnale vrlo malen prema broju italaca koji kupuju svoje novine po
duanima itd. Knjiara Hachette je dobila u Parizu koncesiju za jedan
veliki broj specijalnih kioska; ona ima, meu ostalim, i apsolutni
monopol prodaje novina na svima eleznikim stanicama, kao i
stanicama podzemne eleznice. Najzad, ona je napravila ugovore po
celoj provinciji,- sve do u najmanja mesta, sa svima vrstama trgovaca
detaljista, koji su njeni epo- ziteri. Njeni slubenici prihvataju urnal
pri izlasku iz tamparije i brinu se za njegovu celokupnu dostavu. Osim
toga ona dostavlja natrag neprodane brojeve, te svaka tri meseca doznauje listovima novac od prodaje, uz odbitak remuneracije svoje i
svojih depozitera. Takva organizacija, vrlo kompleksna, zahteva velik
kapital i mnogobrojno osoblje. Nekoji su urnali pokuali da osnuju
svoje vlastite mesaerije. Samo je jedan uspeo a se odri neko vreme,
pa je onda morao da se sporazumi sa Hachettom. Izuzevi pretplatnike,
Hachette dri stvarni monopol razdeobe i prodaje urnala u
Francuskoj. Nita se dakle ne bi moglo odupreti arbitrarnom i
decidivnom uticaju koji ona vri na proirenje kojeg urnala. Kad bi
htela, ona moe da odbije prodaju nekog lista ih, naprotiv, a favorizuje drugi list da dolazi pre u ruke italaca. Tako se francuska
tampa nalazi nasuprot trostrukoj koncentraciji: Monopol prve materije
(informacije), monopol oglasa i monopol transporta. U tome lei
strahovita sila koja moe da izvrava neodoljiv pritisak na koji god
urnal.
Kohko god bio snaan neki svetski urnal, u finansiskom pogledu
i nakladom, on se ipak za due vreme ne moe odrei usluga koje mu
pruaju novinske svetske agencije. One daju urnalima po mnogo
jeftinijoj ceni mnogo vie informacija iz svih strana sveta nego bi to bio
u stanju da organizuje ma koji urnal sam za sebe. Jer one opskrbljuju
istovremeno na stotine raznih urnala najraznovrsnijim informacijama,
te razde- livi tako svoje trokove na velik broj kupaca informacija,
mogu one da daju jeftinije svoju robu. Osim toga su skoro

214
sve svetske agencije u uzajamnoj poslovnoj vezi, tako da, na primer,
agencija Havas stavlja na raspoloenje sve svoje depee parikom
korespondentu engleske agencije Reuter, ne- make Wolf, ili talijanske
Stefani itd.
Jasno je da kod tih agencija pobeuje ona koja ima vei kapital, i
to tako da konkurencija odmah propada, jer je to roba koja ne moe da
stoji ni 24 sata neprodana. Stoga se na tom polju kapitalistikog
delovanja brzo dolo do monopolskih poloaja u svima zemljama.
Krupni kapital, koji stoji u zaleu novinskih agencija, uslovljen je
istim pojavama kapitalizma kao i svaka druga kapitalistika grupa. Ni
on ne moe ii za nekim idejnim ciljevima u pravljenju i isporuci svoje
robe, nego za tim da mu ona odbacuje ili posreduje profit. On e
nemilosrdno suzbijati, nekad i najkriminalnijim nainom, sve to bi
moglo da zagrozi opstanku tih ogromnih profita. Tako, na primer,
itamo u Politici od 28. I. 1934. u lanku o samoubistvu jednog
korupci- onaa najveeg kalibra (Staviski) ove rei:
Sluaj Staviskog njegov biograf vezuje za hronoloki lanac velikih
skandala koji su se u Francuskoj za poslenji vek odigrali: skandal
predsednika republike Grevia, iji je zet prodavao odlikovanja kao pekar
zemike, skandal s panamskim kanalom, koji je u p r o p a s t i o
francuskog
tediu,
a u kome
se ro- d i l a
velika
f r a n c u s k a t a m p a , skandal... itd.

Dalje je takoe jasno da e novinske agencije stajati u vrlo dobrim

odnosima sa svima vladama koje ne trpe jaanja socijalistikih
tendencija u svojim zemljama. Takve vlade nalaze u njima najboljeg
saveznika, po metodi: ruka ruku pere, jer i vlada moe da bude vrelo
vrlo vanih informacija koje agencije mogu besplatno dobivati, te kao
protivuslugu rasturati po svima urnalima sve one vesti koje vladi
konveniraju. Stoga se moe rei da je s gledita javnog morala ipak
isprav- niji onaj nain da se u nekim zemljama pri samim ministarstvima osnivaju sline agencije koje funkcioniu kao dravni organi. Tu
je odgovornost ipak bolje utvrena i poznata nego kod akciskih
drutava. Osim toga, promenom vlade e te zva- nine agencije posluiti
i drugim ciljevima, drugoj politici, im e, ako nita drugo, potei novac
bar i u druge depove, a ne uvek u iste. ue se i drugi telal, a ne uvek
isti.
Amerika glavna novinska agencija Associated Press ima specifiko
obeleje, koje na prvi mah izgleda da osigurava

215
ameriku urnalistiku od tutorisanja i diktata privatnog kapitala. Tamo
su naime 1200 urnala sami vlasnici te agencije, za ije uzdravanje svi
doprinose srazmerno svojoj nakladi, i kojoj su duni davati sve svoje
naroite informacije. Ta agencija ne deli nikakve remuneracije svojim
lanovima. Ali tj stvari tu je eliminisan samo jedan suvini parazitski
kapitalistiki sloj, im nije nita bitno uinjeno da informacije te
agencije ne budu ipak u slubi kapitala, jer je profitski kapital vlasnik
skoro svih urnala amerikih. U Americi koja u svemu prednjai to se
tie kapitalistikih fenomena, odnosi izmeu kapitala i urnala su
intimniji nego igde. Tamo je tampa u tolikoj meri gospodar javnog
miljenja da se ti odnosi vie i ne sakrivaju. urnalistika ih prikazuje
kao poten posao. Velike svote, na primer, koje tamonji kapitalist
ulae u politiku, a po tome u prvom redu u urnalistiku, publiciraju se
u svrhu reklame tome kapitalisti i njegovu politiaru. Neka se tano
zna kolika mo tu istupa! I ne varaju se: kao to i slavi filmskog glumca
najvie doprinosi vest da dobiva milion dinara nedeljno, isto tako
koriste te vesti i svima ostalim profesijama u Americi, jer je to zemlja
gde je novac na daleko i iroko jedini postojei ideal i idol. Proitajmo,
na primer, ovu vest iz Politike od 14. XI. 1934. pod naslovom Smrt
kralja reklame i podnaslovom ovek koji je Rokefelera uinio popularnim, a nije hteo da radi za Alkapona:

Javljaju iz Njujorka da je tamo preminuo Dr Ivi Li, genije reklame,

ovek koji se bavio pravljenjem reklame za Dona D. Rokefelera i jo nekoliko
amerikih, milijonara i industrijalaca.
Ivi Li umro je na nekoliko dana po povratku iz Nemake, u kojoj je proveo
nekoliko meseci. On je bio uhvatio dobre veze sa Nem- cima jo 1930.
godine, kad je bio primljen od Hitlera, Geringa 1 Ge- belsa. U julu ove godine
naroita komisija koju je odredio ameriki kongres utvrdila je da prima iz
Nemake milion dinara. Njegov sin Dems prima godinje isto toliku svotu za
odravanje veza izmeu nacionalsoeijalista i izvesnih krugova u Americi.
Dr. Li, kako pie londonski Deli Herald, proslavio se kad je uinio
popularnim Dona D. Rokefelera. Pred svetski rat Rokefeler je bio veoma
omrznut zbog neasnog postupanja prema svojim radnicima. Tada je on
angaovao Lia za svojeg agenta reklame. Li je uhvatio veze s listovima i poeo
da protura kroz tampu male vesti o onu Rokefeleru i anegdote iz njegova
ivota koje su ubrzo uspele da prikau pretsednika Standard Oil-a publici
kao neobinu dobriinu i majku svojih radnika. Svako dobro delo ona D.
Rokefelera bUo je udareno na velika zvona i ovog oveka poeli su ubrzo da
smatraju svecem. To je bio prvi veliki uspeh dr. Lia, -iji su prihodi ubrzo
postali basnoslovni. On postaje ef reklame eline, e- leznike, ugljene i
eerne industrije u Sjedinjenim Amerikim Dravama.

216
Tvrdi se da mu je jednom Alkapone ponudio 20 miliona dinara godinje
ako uspe da od njega stvori u oima publike najboljeg oveka na svetu. Ali Li
je ovu ponudu odbio.
teta! kae Deli Herald da je tada uskliknuo A1 Kapone.
teta, jer, najzad, kad je mogao to da uini za Standard Oil

Na drugim mestima ove knjige, gde tamo stoje radi svojih naroitih
strahota, bie jo dosta primera iz Amerike, kao i iz drugih zemalja, o
stvarnim odnosima izmeu kapitala i urnala. Jo da ovde bacimo
jedan pogled i na Englesku, kako se ti odnosi ukazuju po jednom
prikazu u Novostima od Boia
1933., u lanku Fleet street svjetska novinska ulica:

U sredini velegrada, u samome srcu Londona, lei Fleet Street,

svjetska novinska ulica, iz koje se dnevno alju milijuni i milijuni Svjeih
novina po itavoj Engleskoj i odatle po itavome svijetu. Kao i u drugim
podrujima ljudske privredne djelatnosti, pokazala se i ipri izdavanju novina
elja, da se pothvati grupiraju, da se nastane u jednom odreenom dijelu
grada i da odatle izvr- uju svoje djelovanje. Tako se jedan ogromni engleski
novinski pothvat za drugim selio u Fleet Street, a danas je ta ulica jedan
od najveih novinskih sredita na svijetu.----------------Godine 1846. je osnovan liberalni Daily News. Liberalni Daily
Chronicle je izaao tek 1877. Taj je list nekoliko puta promijenio svoje
vodstvo. U jedno je vrijeme Lloyd George imao u listu glavni uticaj, ali je
prodao svoj udio. Prije par godina list je prodan, pa se fuzionirao sa DaUy
News, za kojim stoji poznaU tvor- niar okolade Cadbury. Ta dva lista izlaze
sada pod imenom
News Chronicle te pretstavljaju organ liberalizma.-------------------Pri svretku prolog stoljea pojavio se u prvom redu North- cliffe, koji
je u Fleet street donio posve nove ideje i novi duh. Kao posve mlad ovjek
posvetio se novinarskoj djelatnosti i ubrzo se prouo njegov talenat. Nothcliffe
je bio novinar, ali istodobno i organizator. On je ponajprije zaradio velik
imetak izdavanjem jednog tjednika, a dvije godine, poto je preuzeo Evening
News, osnovao 1896 Daily Mail. Tada mu je bilo u svemu 30 godina, a ime
mu je bilo Harmsworth.
List je mnogo obeavao. Pronali smo zlatnu rudau!, rekao je
Hannsworth svome kompanjonu ve nakon nekoliko dana. I za- . ista, list se
naglo razvijao, njegova je naklada zauzela dimenzije, kakovih Fleet Street
dotada nije poznavala. Pri startu je list izaao u nakladi od 395.215
primjeraka. Kada se naklada neuvenom brzinom poveala na 700.000,
pozvao je Harmsworth svoje saradnike, pa im rekao:
A zato ne bismo zaokruili nakladu na 1,000.000! Konkurenti su
se tada rugali toj oholosti. Ali pet godina
nakon osnutka izlazio je list u preko milijun primjeraka.
Drugi novinski kralj bio je Lord Beaverbrook. I njegova je karijera
znaajna. On se zvao Bil Aitken, roen je u Kanadi i pokuao je svoje sile u
mnogim strukama. Uvijek se meutim brinuo da bude dobro obuen!
eludac nema prozora da se vidi, to ovjek jede; odijelo moe svatko da
vidi . . . Godine 1899 je postao privatni sekretar jedne velike finansiske kue i
tu je zapoeo svoju karijeru. Sa 30 godina je ostavio Kanadu sa znatnim
imutkom i nadimkom kanadski mudrac. U Engleskoj je ubrzo biran u parlamenat, gdje je najvie djelovao iza kulisa. Za rata je postao mi

217
nistar propagande, te je dobio plemiku titulu. Kada je kupio maleni dnevnik
Daily Express, uao je u Fleet Street. Postavio je sebi odmah ogroman cilj:
htio je da konkurira samome lordu North- cliffu! Ljudi su mu se smijali,
a l i . . . Nekoliko napornih i tekih godina, i danas ima Daiiy Express
nakladu od par milijima!
Da uapije u svojim nastojanjima, uveo je Beaverbrook u svome listu
sistem dijeljenja nagrada, osiguranja i premija svojim itateljima. Taj su
sistem morali odmah prihvatiti i svi ostali listovi, pa je tako nastalo
natjecanje, koje je stajalo vanreno mnogo novca. Jedan je list na primjer
sivakom novom pretplatniku davao
jedan par novih hlaa.-----------Kroz godine je Fleet Street zadrala slavne svoje tradicije, pa i danas stoji na
asnom i visokom standardu, koliko na isto tehnikom, toliko i na novinarskom
podruju.

Kako se vidi, eto i toj privrednoj brani su nove ideje one koje
pronalaze zlatnu rudau, a kad se pokae da se konkurencija najbolje
tue delenjem hlaa itaocima, onda svi ponu neto da dele. Stoga
tako i stoji ta ulica Fleet Street i danas na visokom i asnom
standardu ...
#
Ima dva tipa urnala u pogledu novanog profita: prvi, gde je sam
urnal vrelo tog profita, i drugi, gde je on u veoj meri sredstvo za
postizavanje novanog profita na drugoj strani. Ovaj drugi tip sve vie
iezava, jer se ispostavilo da se prvi tip, poto je sraunat na osvajanje
italaca, eo ipso bre iri, te stoga ima i vei upliv u svakome pogledu
nego onaj drugi. Kapital ne bira profit po njegovu poreklu nego po
njegovoj veliini. Ah, s druge strane, to samostalno profitstvo umalovo
je znailo ve onaj raskorak izmeu kapitalizma i urnalizma, jer
samostalni urnalizam vodi jae u svaki kaos, pa i u kaos
kapitalistike ekonomije, koja, to se vie razvija, treba vie nekog
ustaljenog reda u svetu.
U dananjoj fazi kapitalistikog ekonomskog razvitka najjae
grupe kapitala su se ve toliko ojaale i razgranale svoje delovanje po
celoj kugli zemaljskoj da se oslanjaju na rad mi- liona ljudi, proteu na
mnoge drave i duga vremena. Da bi ti dugoroni poslovi a takvi su
glavni na vrhovima kapitala tako uspevali da bi investicije, zajmovi,
krediti, razasuti po elom svetu, mogli da prirataju, da dakle ostanu
kapitali, potrebne su kalkulacije u kojima se, kao neophodan uslov,
pretpostavlja velika mera stabilnosti politikih i socijalnih odnosa na
tim velikim podrujima. Potrebna je izvesna stabilnost u pogledu
kompleksa zakonskih stanja svih tih obuhvaenih zemalja. A
neophodno potrebno je i izvesno graansko potenje

218
svih tih miliona ljudi koje kapital eksploatie. U kolikoj je meri
potrebno ba to graansko potenje u zemljama gde kapital dolazi da
pravi poslove, to se otrom jasnoom pokazalo tek u novije doba (od
katastrofalne berzanske panike u Nju- jorku u godini 1929. pa dalje).
Od tada se i iz redova samih kapitalista uje jadikovka za izgubljenim
p o v e r e n j e m u svetu, bez kojeg, kako svi nariu, nema nikakva
posla. Od bezbrojnih izjava i lanaka u tom smislu najkarakteristinija
je, od meni poznatih, izjava direktora ureda za nacionalnu obnovu
(NRA) u Sjedinjenim amerikim dravama u godini
1933., g. Johnsona, koji je kazao, govorei o tome na koji nain moe
doi opet blagostanje u svet, i ove rei (po Vremenu od 23. X. 1933.):
... Izvesno je kao dan, da e blagostanje biti rezultanta p ov e r e n j a . Mi raspolaemo sa svima elementima koji mogu povratiti
blagostanje proizvodima, sirovinama, fabrikama, novcem, kreditom i
dobrom voljom radnika, koji su eljni rada. Svi su ti elementi znaci
blagodetnih vremena. Imamo ih sve izuzimajui jedan. Nai se trgovci p l a e
da nabavljaju velike koliine robe; nai se industrijalci p l a e da proizvode;
publika se p l a i da kupuje; bankari se p l a e itd.

urnalizam, nitei moralnost i duhovnost u odnosima izmeu

ljudi, ruei svaki drutveni red, rui tim ujedno i stabilnost politikih,
socijalnih i zakonskih stanja u svetu. Odgajajui ljude za ivot asa i
dana, pravei ih materijalistima koji gube idejne potrebe, onemoguava
on veru oveka u oveka, veru da bi neko drugi ipak mogao imati tih
idejnih potreba, a dakle moe biti zaista potenih ljudi kojima je potenje iznad svega. Tu je zadau svoju urnalizam radikalno izvrio.
Danas ovek oveku manje veruje nego ikada pre, naravno ovek
civilizovanih zemalja... A bez te vere, poverenja, nema ni one vie forme
kapitalizma, na koju se hoe da dignu dananji ogromni kapitali
pojedinaca. Kapital nije sposoban da podnese i preko glave preturi
uticaj tog monog moralnog i duhovnog faktora na njegove ekonomske
stvari, na red bez kojeg on ne moe da se razvija dalje. Zavladala je
oajna zbunjenost i gubljenje kompasa i kod naunih teoretiara
kapitalistikog poretka. Problemi koji su im bih jasni kao zakoni
mehanike postali su im odjednom nereivi. Prisiljeni oitim faktima,
morali su odbaciti dotadanja reenja, a od svih drugih koja im
preostaju nije im doputeno iznositi jedino pravo reenje. Stoga se
kaos jo vie uveava, jer se javljaju

219
bezbrojna plitka, suvina i protivrena teoretisanja. urnalistika je,
naravno, od svih predloga najradije prihvatala senzacionalne, jer njoj
treba senzacija po svakoj ceni. Kaotinost dakle i tim jo vie raste. U
tom smeru deluje i to to su razne drave hitno i nervozno, u
poslednjim asovima, morale da pre- duzimaju razne zakonske mere za
spasavanje privrede koje su se svaki as menjale. Svaku svoju novu
meru, kakva god bila, turaju njeni inicijatori u velika slova urnalska,
mislei da e joj pomoi urnalistiki publicitet. Tako raste lavina ...
Stoga je pojmljivo da u takvim vremenima ugledaju svetla umalistikog
dana i takvi dogaaji, takva miljenja, takvi krici, kakvih sebi ne bi
doputah kapitalisti od pre 25 godina ni u najsigurnijoj izolovanosti
svojih privatnih kontoara. Iznose se, na primer, statistike o
milijardskim vrenostima unitavane razne hrane i materijalnih
potreptina, namemo unitavanih u svrhu odravanja cena, zajedno sa
statistikom miliona gladnih ljudi koji e te statistike itati. Pria se u
sen- zaciskim slovima o lutanjima zlata po svetu iz jednog sigurnog
mesta u drugo jo sigurnije; u esnafima srednjeg veka se iznalazi izlaz
iz bede; mesto svih ideja bude se u narodima instinkti: krvi i tla (Blut
und Boden), pravo jaega (Man hat soviel Recht als man sich
erkampft u hitlerovskoj Nema- koj); glasno se do Boga narie o
potrebi poverenja, a pri tome se izvode coram publico prave lopovtine
koje ostaju nekanjene; uz stara trabunjanja o prirodnim zakonima
kapitalistike ekonomije preporuuju se dravna maksimiranja cena i
monopolisanja; trai se posvuda energina elina volja sa bistrim
duhom, ah samo za jednog oveka u dravi, za vou, dok drugi ima
da budu samo toliko inteligentni koliko im je potrebno da razumevaju
zapovesti voa; itd., itd. Da dam par primera.
U Politici od 14. XI. 1933. iziao je dopis iz Njujorka o Osnovnim
problemima Amerike u krizi, koji se tu izlau po knjizi Dugovi i
proizvodnja od Johna Baset-a, jednog od najuglednijih amerikih
inenjera. U tom dopisu stoji i ovaj klasian primer zbrkanosti
ekonomskih pojmova u glavama velikih :
Ameriki sistem proizvodnje, koji je sledio fizike zakone u toku sto
trideset godina po jednoj stalnoj liniji, koja sada ima tendenciju da se
uravnotei na najviem nivou, dostigao Je taku na kojoj ne moe da podnese
vie od jedne estine kapitalnih tereta,

220
koji su na njega natovareni u toku poslenjih dvadeset godina. Na pet estina
profita, interesa, renti, regala na koje su navikli ameriki investitori, ne moe
se vie raunati; prema tome pet estina njihove glavnice u vidu akcija,
bonova, najamnina, hipoteka, papira, nemaju vie stvarnu vrednost i, shodno
neusporivim zakonima fizike proizvodnje, nee ih ni imati u skoroj
budunosti. Ono to svi ekstremisti, revolucionari, difamatori kapitalizma
nisu bili u stanju da uine, uinio je drugi zakon termodinamike. Njihova bogatstva i njihova svojina bila je konfiskovana: oni su ostali sa mrtvim
hartijama u svojim kasama. Kako e se ovakvom stanju stvari stati na put, to
samo istorija zna, a njeno je lice pod velom. U svakom sluaju, jo ne postoje
zakoni protiv spekulacije, bilo mentalne bilo finartsiske.

Tako je ekonomija uvedena u fiziku, ali sa mentalnom

spekulacijom. Pisac kao da zaista nema ni pojma (a ininjer je, i to
jedan od najboljih u Americi!) o tome da postavljanje prirodnih zakona
u nauci znai ba to da kod izvesnih pojava znamo tano ta iza njih
m o r a da sledi, bez ikakve istoriske potvrde.
Drugi primer. Lojd Dord je, u vreme kad ovo piem, iziao opet
na prvi plan engleske politike javnosti. Posle dugogodinjeg iskljuenja
iz odgovornog voenja engleske politike, za koje se vreme odmarao i
skupljao snage, pojavljuje se on na govornikim tribinama, razvija svoj
program i dobiva aplauz veeg dela engleske velike urnalistike. Od
njegovih je lanaka donela tako i naa Politika jedan u broju od 7. n.
1935. pod naslovom Nova politika u Velikoj Britaniji i Americi, gde
stoje i ove rei:
Krajnje je vreme da civilizovana drutva uvide da je stari sistem
lutanja bez promiljenog plana i jasnog cilja, lutajui uz zlatni standard i
odvajajui se od njega, u depresiji i van nje, suvie skup za ljudsko dobro i
sreu u ovom i suvie komplikovanom modemom svetu. Obuzdali smo paru i
elektriku. Moramo obuzdati i inteligenciju, ne doputajui joj da probija svoje
gusarske puteve kroz nae ekonomske aranmane.

Teko je verovati da je tu reenicu o obuzdavanju inteligencije

mogao napisati bivi dugogodinji engleski premijer. U najmanju ruku
je poinio jedan propust fatalnog znaenja, jer niim nije tu oznaio
jasno i nedvojbeno ko su ti inteligenti, odnosno koja je to kategorija
inteligenata koji probijaju gusarske puteve kroz n a e j ! ) ekonomske
aranmane. Ostaviti to tako, kao da inteligencija uopte ini taj
gusarski posao, a govoriti u prethodnoj reenici da treba promiljen
plan i jasan cilj (kojeg nema bez inteligentnih ljudi), to se moe
tampati samo u svetskoj urnalistici, koja svaku nesuvislost moe da
uini neprikosnovenom. Da ne ivimo u vremenu u

221
kojem se i s drugih mnogih strana podie hajka na inteligenciju, bilo bi
prosto nemogue da to u takvoj misli izae iz pera i najprosenijeg
publiciste. A koliko bi, na primer, Loj Dor posluio bio istini, da je
samo mesto rei inteligencija stavio re urnalistika! Sve bi divno
bilo na svojem mestu! I pomoglo bi u prvom redu ba toj n j i h o v o j
ekonomiji. Tako smeo hitac protiv oveijeg duha od tako priznatog
javnog oveka, u tako delikatnoj sredini kao to je jo uvek Engleska,
jo se nije uo.
Jo jedan primer. Primer krajnje neopreznosti urnalovih
naredbodavaca. Donosi se, tako, i direktna pohvala Marxa i njegova
uenja. Da li je masno plaena od strane marksista ih je to, najzad,
simptom stopostotnog urnalizma, ne moe se rei, ah se siguno moe
tvrditi da takve ekskurzije nisu po volji kapitalista i da nisu nimalo
prikladne da uvruju uzdrmano poverenje u kapitalistiki ekonomski
poredak. Tako, na primer, u Politici od 3. XII. 1935., u oceni prevoda
Marxova Kapitala koji je tada iziao, stoji i ovo: najznaajnije i najdublje delo koje je ikada objavljeno u svetskoj literaturi iz oblasti
politike ekonomije. Zatim: Sama kapitalistika privreda se uvek
postarala da prui uvek nove potvrde za tanost Marxove analize.
Poverenje koje treba kapitalizmu za odranje njegova poretka u
svetu ne moe urnalizam povratiti. On moe, istina, da konstatuje tu
poraznu injenicu, moe da je osuuje u svakom broju ogromnim
slovima, sve to nee nita koristiti, jer urnalizam nije u stanju da ue
u istinsku raspravu pitanja: Kada ljudi imaju veru jedan u drugoga?
Ne moe stoga to tu glasi odgovor: Samo kad im je potenje vie od
materijalnog interesa. A takav bi odgovor traio otstranjivanje svih zapreka razvijanju moralnih odnosa meu ljudima, dakle pre svega i
urnalizma, kao najvee zapreke. Dok urnahzam ovoliko vlada svetom,
ne moe to poverenje doi ni s koje strane.
to se tie dananjih autokratskih zemalja, one, kako smo ve
videli, ne mogu da uklone ono to od novinstva ini urnalistiku, a sve
kad bi to i mogle, potenje u odnosima izmeu ljudi ne moe u tim
zemljama oiveti sve dotle dok je sloboda duha sputana politikim
terorom i dok je vrednost morala e- gradovana javno na najnii
stepen, ispod krvi i tla.

222

D. urnalizam protiv socijalistikog drutvenog poretka

U prednjem sam poglavlju izloio, koliko sam mogao prema
svrhama knjige, a sudei po nekim optim ekonomskim faktima, da se
kapitalistiki ekonomski poredak vidljivo blii kraju; pa je sada na
mestu da pogledamo ukazuju li se kakvi fenomeni budueg
ekonomskog poretka.
Od zemalja gde je dokinut kapitalistiki poredak dosada ima svega
jedna, Sovjetska Unija. Novi poredak u Sovjetskoj Uniji je tek u prvom
stadiju izgradnje. On je naroito teko optereen tim to ima da se bori
protiv svetskog kapitalistikog fronta, kojem nikako ne ide u raun da
tu izrasta slobodno i nesmetano njegov smrtni neprijatelj. Iako se tu
bori jedan protiv mnogih, ipak se moe tu govoriti o frontovima, jer
Sovjetska Unija ipak nije jedna i sama, poto ima vernih saveznika u
radnicima i proleterima svih zemalja, a jo vernijih u tim dananjim
tolikim privrednim, politikim i socijalnim krizama u zemljama njenih
protivnika.
Kakav je taj novi poredak koji se sada u Sovjetskoj Uniji izgrauje?
On se, naravno, moe posmatrati sa vie strana. Sa politike strane, to
je diktatura proletarijata. Sa privredne strane, drava je vlasnik skoro
svih sredstava proizvodnje. Ona raspolae suvereno skoro svima
prirodnim vrelima proizvodnje, i skoro jedina daje zaposlenje svima
svojim graanima, odreuje sama vrednost njihova rada i propisuje
cenu produktima toga rada. U takvu poretku jasno je da privatno
vlasnitvo, ono koje drava priznaje i titi, postoji uglavnom u obliku
radnike najamnine, slubenikih plata i uteevine iz toga, zatim iz
raznih pokretnih predmeta kupljenih tim novcem. Toj predmetno
odreenoj formi privatnog vlasnitva treba, meutim, dodati jo i onaj
predmetno neodreeni oblik vlasnitva koji se sastoji u tome to je svaki
graanin s punim politikim

223
pravima preko drave suvlasnik u svemu to drava poseduje i u svima
javnim materijalnim delima i institucijama. Da e taj neodreeni oblik
privatnog vlasnitva u poretku gde nema kapitalistikog prisvajanja
tueg rada, biti vrlo realan, jasno je takoe, i ve sainjava on u
Sovjetskoj Uniji velik faktor privatnog materijalnog i duhovnog stanja. U
kapitalistikim dravama to javno-privatno vlasnitvo ne dolazi ni
priblino toliko u obzir, poto prihodi javnih dobara, preduzea, institucija i drugoga, idu velikim delom, direktno ili indirektno, u depove
kapitalista.
Da se u ekonomskom poretku u kojem drava raspolae suvereno
elom materijom i elom radnom snagom naroda moe organizovati
proizvodnja po jednom planu za celo dravno podruje, i da se moe na
taj nain i kvantitativno postii takve uspehe o kakvim kapitalistiki
svet nema pojma, tome se teoretski nema ta prigovoriti, a Sovjetska
Unija je na nekim ekonomskim podrujima pruila i praktini dokaz za
to. Na mesto anarhine proizvodnje, paralizovane nepreglednom
izukrtenou svakojakih pojedinanih interesa i intere- ia, u takvoj
se ekonomiji moe nesmetano postupati po principu da se svaiji rad
dovede u sklad sa tim optim planom, da rad pojedinaca harmonira
uzajamno, a ne divergira kao u kapitalistikoj proizvodnji.
Svoju ekonomsku strukturu Sovjetska Unija naziva socijalistikom, kako se to ve iz njena slubenog naziva vidi: Unija
Sovjetskih Socijalistikih Republika. To je u ekonomskom pravcu,
zasada, tano, ali u koliko je taj naziv primeren i za ostale pojave
drutvene strukture Sovjetske Unije, problematino je. ak se moe
tvrditi da za socijalizam, onakav kakav ista ideja socijalizma postulira,
tamo nemaju mnogo smisla, bar zasada. U Sovjetskoj Uniji, zasada, ne
samo ekonomski nego i duhovno vlada Marxova nauka. Ideja socijalistike drave nije Marxova originalna misao. Bilo je i pre njega, u
Nemakoj, Francuskoj i Engleskoj dosta bistrih, idealistikih i
portvovnih glava koje su o tom snivale i pisale. Da i ne spominjem
Platonovu idealnu dravu. Nema potrebe da ovde, ni u najkrupnijim
crtama, prepriavam istorijat raanja i razvijanja misli o socijahstikoj
dravi. Pisane su mnoge istorije koje to u detalje prikazuju. Meutim,
vaan fakat koji se ne moe ovde mimoii, s obzirom na savremene
oblike i drugih

224
socijalistikih pokreta koji se sami tim imenom nazivaju, jeste to da
skoro svi nose obeleje Marxova duha. Naravno, svuda sa lokalnim
bojama i razlikama u shvatanju, ali ne tako bitnim, budui da se one
kreu uglavnom oko razliitih metoda politike borbe. U Sovjetskoj Uniji
Marxova nauka pretstavlja, kako rekoh, zasada neprikosnoven autoritet
u svima pitanjima socijalistikog drutva, te je stoga potrebno da se paljivo pogleda ne samo materijalno-ekonomski sadraj te nauke nego i
njena isto-misaona strana.
*

Odmah se moe dati jedna kritika napomena.

Ve samim isticanjem te potrebe, da se naime upoznamo sa
misaonim dobrom marksizma, mi se zapravo udaljujemo od njega.
Njemu su i misaona dobra uslovljena u celosti ekonomskom
strukturom drutva. Stoga su ona sekundarna, poto nova dolaze
takorei sama od sebe, kad doe nova ekonomska struktura. Eto, u toj
kardinalnoj taki marksizam teko grei, i to greenje njegovi teoretiari
sprovode upravo traginom konzekvencijom kroz celu svoju kritiku
misaonih produkata i idejnih stavova, postignutih i postavljenih u doba
kapitalistikog poretka i pre nega. Ta greenja dobivaju ve i svoj vidljivo fatalan znaaj kod formiranja novog drutva u Sovjetskoj Uniji, kao
i u formiranju duha u radnikim socijalistikim organizacijama mnogih
drugih zemalja.
U pogledu kritike ekonomske strukture kapitalistikog poretka ne
moe se marksistima sporiti principijelna tanost, a i samo je vreme
potvruje. S tim se, naravno, i ova knjiga slae. Ali se, protivno tome, ne
moe dovoljno otro odbaciti kritikovanje marksistikih dijalektiara
koje se odnosi na, mnoge duhovne tekovine, nastale, ispitane i priznate
u doba kapitalistikog poretka. Spoznavanje apsolutnih vrednosti nije
produkat toga poretka, kako to kau dijalektiari. Poto lee u
ustrojstvu istog uma, sa kojeg mesta ne mogu biti prote- rane sve dok
je ovek ovek, kapitalistiki poredak je ta apsolutna saznanja morao
privezivati za se i svoje poslove. To je trajalo kroz stolea, te je tako lako
pojmljivo da se mnogi daju zavesti na misao da bi ta saznanja mogla
biti produkat ekonomskog poretka koji je vladao u tim stoleima. Ali
svaka jednostavna ali objektivna analiza odnosa iste misli prema

225
kapitalizmu jasno dokazuje da je ta priveza bila lana i neprirodna.
Pre svega nije istina da ima samo relativnih vrednosti, jer relativne
vrednosti ne mogu uopte biti v r e d n o s t i , dok ne postoji neka
neuslovljena vrednost koja daje svemu drugom njegovu relativnu
vrednost. Tako se i vrednost svake vrste gospodarstva, bilo
kapitalistikog bilo socijalistikog, mora najpre ispitati po tome da li
slui jaanju m o r a l n i h odnosa meu ljudima. Ako ne slui, treba je
odbaciti. Ba na osnovi toga treba odbaciti kapitalistiki poredak, jer
postoji na otimanju tueg rada i ivota. Socijalistiki poredak, spreavajui tu nepravdu, dolazi u sklad sa moralnim zakonom, i u' tome bi
mogao a ima svoju najvru bazu, koju mu nikakvo vreme ne moe
ni pomaknuti. Ah ba za taj zakon govore bezumni marksistiki
dijalektiari a i on spada u drutvo svega onoga to propada zajedno
sa kapitalistikim poretkom.
S tim je u vezi i ideja j e d n a k o s t i , o kojoj marksistiki
dijalektiari kau da ima smisla samo dotle doke se ukinu drutvene
klase, jer da svaki zahtev za jenakou koji ide dalje od ovoga nuno
vodi u apsurdnost. (Vidi Buharin: Istorijski materijalizam i druge
sline autore.) Istina je, nema empirike jednakosti, jednakosti u prirodi
koju poznajemo ulima, i ne postoje dva jednaka oveka, ah postoji
jednakost prava i dunosti, koje proizlaze iz moralnog zakona. Koliko e
to biti vano ba za ekonomski osloboeno socijalistiko drutvo, i kako
e ideja moralne jednakosti biti jedina mogua osnovica trajne
egzistencije toga drutvenog oblika, o tome bi zaista ve odsada
marksistiki dijalektiari, ija je re mero- davna pri izgraivanju novog
drutva, morali daleko vie naprezati svoj duh i promeniti svoja
shvatanja. Kad u tom drutvu ne bude vie klasa, a za as se mogu
zbrisati , kad u njemu dakle ne bude vie ni proletarijata, po kojem
e se optem principu organizovati to drutvo. Oni e rei: treba postaviti na vrhove ljude jake karakterom i duhom. Ah ta je jak karakter
i duh u tom drutvu i vremenu u kojem se tek ima da formira novi
drutveni moral? ta moe znaiti i taj novi moral, kad se i za njega
unapred utvruje da sam u sebi nosi svoju negaciju, koja e doneti opet
sama sobom svoj moral i svoju filozofiju, i tako u beskrajnost? Kako
neki moral, za koji roditelji ne znaju da li ga eea nee odbaciti kao
staru

15

226
poderanu krpu, moe biti roditeljima toliko svet da ga nee napustiti za
neku materijalnu korist, kad ih niko ne nadzire?
U poricanju svake apsolutne ideje dosledni su marksistiki
dijalektiari i kad je re o r e l i g i j i . I tu padaju u istu zabludu:
zamenjuju saveznitvo izmeu nekih crkvenih krugova i kapitalista sa
religijom uopte. Ne mogu, na primer, ni ovoliko da se zamisle u
budunost: Nema vie diktature proletarijata, opte je blagostanje. ta
e onda te ugojene i civilizovane kosmopolite uzdravati da se za asti i
poloaje novog drutva ne bore sredstvima lai, prevare, pretnje, uene?
Poto se za njih sve svrava sa ovim materijalnim ivotom i poto nas
priroda ni inae nije nainila jednakim, ta e ih preiti da ta sredstva
ne upotrebljavaju? ta e onda uopte jo znaiti zloin? Ko e tom
drutvu kazati ta je dobro a ta zlo, kad se njihovo dananje merilo
dobra i zla izgubi, kad naime ne bude vie borbe protiv kapitalizma,
koja odreuje zasad dobro i zlo? Kakav e krajnji cilj svojeg razvijanja
postaviti sebi to drutvo? Kakav e mu cilj rada biti kad srui posve
kapitalizam? Zar se nee tada silom naturiti pitanje: Kakvu svrhu ima
na rod na zemlji? Za ta da se ivi? Tako e se silom naturiti pitanja
-metafizike, pitanja religije, koja trae samo t r a j n o vredna reenja.
Kod dijalektikih materijalista vlada isto tako bedna zabluda sa
pojmom privatnog vlasnitva. Ima z a s l u e n o g
i
ima
nezasluenog
privatnog
vlasnitva.
Od onog
privatnog vlasnitva koje kapitalistika gruntovnica ubraja u zakonsko
vlasnitvo spadao bi sigurno vei deo u nezaslueno vlasnitvo, kad bi
ga merili po istinskoj zasluzi. Takvo merenje i takvo razlikovanje je vrlo
vano ba za socijalistiko drutvo. Privatno se vlasnitvo uopte ne
moe nikada ukinuti, niti ga treba ukidati. I socijalisti moraju radniku
ostaviti na volju da za svoju uteevinu kupi sebi knjigu, violinu, kakav
drugi predmet, ili da ode na izlet na more, ih da polepa svoj stan. Ako
radnik ne dobiva za svoj rad odgovarajuu nagradu, zato onda da
radi? Ako se rad ne nagrauje po zasluzi, kako se moe uopte
nagraivati? A ako se po zasluzi nagrauje, zar to ne znai da nagrada
pripadne nagraenome kao njegova privatna svojina? Teoretski ne moe
socijalistiko drutvo biti bez svojine, jo manje nego kapitalistiko. U
kapitalistikom je svojina veinom oteta, upljakana, izigrana,

227
ukrana itd., dok tek u socijalistikom drutvu ona ima da bude
prava s v o j i n a . P r i v a t n o s e v l a s n i t v o u s v o jem p r a v e d n o m o b l i k u i m a t e k d a r e a l i z u j e u
socijalistikom poretku.
Isti je sluaj sa s l o b o d o m v o l j e i ' s l o b o d o m
d u h a . U kolikoj su organskoj povezanosti te dve ideje sa ovekom kao umnim stvorenjem, o tome je ve napred bilo govora na
vie mesta, a bie jo i posle. Pojam slobodne volje i slobodna duha
ne da se izvesti ni iz ega to je empiriki dato, pa stoga ne moe biti
ni istina, na primer, ono to pie Marx u svojoj Bedi filozofije: Isti
ljudi koji drutvene odnose ureuju saobrazno nainu svoje
materijalne proizvodnje, proizvode i principe, ideje, kategorije,
saobrazno svojim drutvenim kategorijama. Tako su ove ideje,
ove kategorije isto tako malo vjeite, kao i odnosi koje odraavaju.
One su istori- ski i prolazni proizvodi. Vri se stalno kretanje
rastenja proizvodnih snaga, razaranje drutvenih odnosa,
nepokretna je jedino apstrakcija kretanja mors immortalis. Po
mojem je miljenju najvei propust marksistikih teoretiara prema
filozofiji uopte to se ne upoznavaju sa Kantovom filozofijom. Marx,
tako bistra i pronicava glava, nije valjda dospeo da to uini. Inae ne
bi nikako mogao za Kanta napisati ove rei: Kantu je reenje tih
antinomija neto to spada s onu stranu ljudskog razuma, to jest o
emu i vlastiti razum ostaje u ne- izvesnosti. (Iz Marksova lanka o
Prudonu.) Istu misao izrie i drugi glavni teoretiar marksizma,
Marksov najintimniji sa- ranik, Engels, u svojem Antidiihring-u:
Ah Kant nipoto ne daje te postavke (kosmolokih ideja, Pp.) kao
neto to je konano utvreno njegovim dokazom. Naprotiv, na naspramnoj strani on tvrdi i dokazuje suprotnu stvar: svijet nema
poetka u vremenu niti kraja u prostoru, i on vidi antino- miju,
nerazrjeivu protivrjenost upravo u tome to se i jedno
i drugo moe podjednako dokazivati. Ljudi manjeg kalibra moda
bi se malo zamislili videi da je tu jedan Kant naao jednu
nerazrjeivu tekou. (Po prevodu R. Vujovia, str. 65). Svako ko je
zaista, makar i najpovrnije, proitao Kritiku istog uma, zna da je
Kant tim antinomijama, pri ijem se re- avanju pojavljuju zablude
oveku priroene dijalektike uma, dokazao da se svaka
protivrenost, za koju mislimo da istie iz samog istog uma kao
nerazreiva, moe razreiti ba tim

228
istim istim umom. Posle svake teze i suprotno postavljene antiteze
daje Kant i njihovo istoumno razreenje, pokazujui gde lei
pogreka i u tezi i u antitezi. Takav postupak s Kantom od strane
prvaka marksistikog dijalektikog materijalizma potpuno
opravdava slutnju da su njihovi uenici postupali s filozofijom
uopte jo gore. I zaista, oni su jo manje savesnosti pokazali u tom
poslu. Od Marksova naslanjanja na Hegelovu smuenu filozofiju,
koja je tada bila u modi u Nemakoj i Marxu izgledala podesna za
bazu njegove revolucionarne ekonomske teorije, stvorili su oni
filozofski credo marksizma i tim na vrlo nesrean nain prikovali
jednu dobru drutvenu borbu za jednu prolaznu smuenost u
filozofiji. Stoga filozofija dananjih marksistikih teoretiara i nije
vie nikakva filozofija, nego politiki-filozofska propagandistika
krparija ad hoc. Ne mogu na ovom mestu ui u iscrpno izlaganje i
obrazlaganje te tvrdnje, ah e mi se, s obzirom na gore spomenuti
Marksov i Engelsov postupak s Kantom, moi zasada na re verovati.
Pri tome neka mi je doputeno napomenuti da imam nakanu pisati
zasebnu knjigu o toj temi. Smatram da nae vreme treba vrlo nuno
uspostavu boljih odnosa izmeu socijalizma i filozofiranja.
Na eventualnu primebu, kako bi takva uenja, ako su u
osnovi kriva, mogla imati onog ogromnog uspeha u pridobivanju
radnog naroda po elom svetu, moe se ovde samo toliko rei: isto
materijalna ekonomska strana tih uenja je tana.
i zbog t o g a su imala uspeha i imae ga. Ali po filozofskoj strani
njihovoj dugo bi ekah i voi da dobiju svoje sledbe- nike u
praktinom ivotu, a i ti bi sledbenici bili vrlo daleko od svake
revolucionarne akcije. Uveren sam da nijedno revolucionarno delo sa
istinskom koriu za radni svet nije izvedeno pokretnom silom
filozofske strane marksizma, nego uglavnom moralnim revoltom
potlaenih, izmuenih i eksploa- tisanih ljudi, koji su zadrali
poteno srce i fanatino oduevljenje za pravdu i za ideju jednakosti
meu ljudima.
Ah u asu kad se svri borba protiv ugnjetaa i tlaitelja, kad
socijalizam zae u punu empiriku slobodu, u tom se asu mora
pristupati filozofskim istinama, da bi se mogla reiti i praktina
osnovna pitanja novoga sveta.

229
Zato govorim o neosnovanosti filozofske strane marksistikih
teorija u ovoj knjizi u kojoj je re o urnalizmu kao razarau
oveanstva? To je zato da bih pokazao kako je taj budui poredak,
ije se konture ve realizuju u jednoj ogromnoj dravi, u Sovjetskoj
Uniji, po svojem misaonom poreklu nesposoban da spozna
opasnosti koje ve na njega padaju i koje e sve vie padati od
strane urnalizma.
Taj ekonomsko-socijalistiki svet nije svrsishodna negacija
prethodnog poretka, koliko god to tvrdih njegovi teoretiari. Oni,
istina, trae, po Marxu, da se od prolog poretka preuzmu ne samo
steene proizvodne snage nego i plodovi civilizacije, ali ta je u toj
civilizaciji dobar a ta otrovan plod, to ne znaju. Jer oni
p r e u z i m a j u , n a p r i m e r, i u r n a l i s t i k u s a
s v i m a n j e n i m n e g a t i v n i m s t r a n a m a . . Za glavne
opasnosti urnalizma su socijalistiki prvaci, i prijanji i dananji,
skoro kao slepci. (Od izuzetaka medu znaajnijim starijim imenima
meni je poznat samo Ferdinand Lasalle.) Oni su vrlo daleko od
saznanja, isto kao i buroazija, da je taj sluga dosada uvek
upropaavao sve svoje gospodare i da e isto tako upropaavati i
budue. U socijalistikom je svetu mnogo proireno miljenje da se
pitanje ur- nalistikih opasnosti reava samo od sebe ukidanjem
kapitalistikog poretka. To je kobna zabluda.
urnalizam nema svoje prirodne nega cije
koja bi se preko kojih drutvenih po java
tako izrazila da bi vidljivo i jasno uka zala
n a u r n a l i z a m k a o n a s v o j u r t v u . On ne spada
ni u jednu vrstu velikih svetskih optih zala. On je jedno dosada
nedoivljeno opte svetsko zlo, potpuno svoje vrste. Pre njega, druga
svetska zla su uvek postojala zajedno sa svojim direktnim
materijalnim negacijama: sama su raala, snaila i razmnoavala,
svojeg realnog ubicu. U vreme ropstva su to bili robovi, u vreme
nacionalnih ovinizama su to protivniki ovinizmi drugih nacija, u
vreme kapitalizma je to ekonomski eksploatisani radnik. Kod svih
velikih istoriskih zala su uvek postojale ive poznate i vidljive rtve
koje su same sobom ukazivale put prema spasenju i navodile smer
istorije na njega sve vie rastuim snagama i raznim kvantitetima.
Sasvim je to drukije sa urnalizmom. On nema svoje vidljive,
poznate i jasne rtve, jer smo svi njegova rtva, te je stoga ne vidimo
i

230
ne poznamo. On je zlo koje je upereno protiv oveka uopte, a ne
protiv izvesnog dela ljudi, izvesnih nacija, rasa, religija. On razara
samo vrelo ivota: duh i moral. Sam po sebi, nije on niiji cilj, niti,
poto je subjektom imaginaran, ima on koji s v o j interes. U
konkretnoj je formi stoga on uvek sredstvo za neki drugi materijalni
interes, ali takvo sredstvo koje svojim optim neeljenim i
netraenim delovanjem uvek kvari svaki opti moralni i duhovni
interes.
Marksistiki socijalisti misle da se mogu bez brige sluiti istom
onom i onakvom urnalistikom kakvu preuzimaju od kapitalistikog
sveta, ako joj samo nametnu svoj smer u tretiranju ekonomskih i
politikih pitanja i ostalih problema koji su s tim u onoj vezi koju ti
socijalisti vide. Osiguravi se samo s te strane, oni oekuju sve
mogue kulturne plodove iz jaanja urnalistike. Poto ne trae i ne
priznaju neku svrhu oveanstva koja bi bila neuslovljena
empirijom, oni se tim onesposobljavaju da vide glavne opasnosti
urnalizma.
Radi ogromnih tehnikih i svakovrsnih materijalnih mogunosti
koje nosi sobom ostvarenje socijalistikog ekonomskog poretka, i
razvitak urnalistike dobie u njemu neslueno mere. Ako
pogledamo na kvantitativnu stranu razvitka urnalistike u
Sovjetskoj Uniji, moramo konstatovati gigantske napretke. Ve se
govori, u naim danima (1935.), o nakladama Pravde od 45
miliona primeraka, i, bez sumnje, taj e broj za desetak godina
porasti na deset, dvadeset miliona. A kolika opasnost lei za
Sovjetsku Uniju u tome to e sto miliona njenih radnika eleti svoj
lajburnal vie nego svakidanji kruh,
o tome, vrsto verujem, sovjetski upravljai nemaju ni pojma. Ali, uz
takav tempo nee se dugo ekati pa e se opasnosti urnalistike
tamo i najrealnije osetiti. Demokratizovanje uprave, vlasti i
zakonodavstva bie tamo, kako izgleda, provedeno u skoro vreme, i
to u punom politikom smislu pojma demo- kratije: opte, jednako,
tajno pravo izbornog glasa. Takav smer politikog razvijanja je
prirodna posledica toga to sve vie nestaje kako buruja tako i
proletera,
dakle
ekonomske
nejednakosti
koja
uslovljava
nejednakosti u javnim politikim pravima. I zaista demokratski oblik
vladavine je prirodan oblik za dravu u kojoj nema klasa i u kojoj bi
bilo i inae postignuto prilino izjednaavanje socijalne civilizacije.
Da prava demokratija, meutim, moe iveti i funkcionisati kako
treba,

231
treba da biraima vladaju moral i duh. Inae nema emokratije. A
urnalizam, kako je reeno, unitava i moral i duh. Stoga
urnalizam i demokratija ne mogu zajedno i naporedo rasti i
napredovati. U marksistiki socijalistikom drutvu, kako se ono
danas izgrauje, nemaju apsolutni moral i duh onog mesta u
javnom ivotu i u odnosima meu ljudima koje mora da imaju u
svakoj zajednici i drutvu ljudskom, vrednu odravanja i koje moe
biti od najvie koristi po svoje lanove. Stoga e se u takvom
socijalistikom drutvu novinstvo hipertro- fiki razvijati u svima
onim pravcima koji o novina prave urnale. urnalizam e
procvasti, cvasti, vladati i razarati u tom drutvu bre, intenzivnije i
uspenije nego u svima njegovim dosadanjim razaranjima.
U drutvu gde moral i duh ne budu najvii interes, i posle
izjednaenja ekonomskog stae opet na prvo mesto pokretnih sila
interesi egoizma na drugim stranama: za to viim poloajima u
dravi, za to veom slavom, za to manjim radom. A nije iskljueno
da se ne iahuri ponovo i kapitalizam. Jer nee biti dovoljna
brana protiv njegove ponovne pojave to to e biti zabranjen nekim
ustavnim i zakonskim propisima. Poto e svima onima koji budu
trebali birake glasove u toj socijalistikoj emokratiji pre svega
trebati aparat formiranja narodne politike volje, to e se tamo
urnalistika kroz najkrae vreme razviti u strahovitu silu koju vie
niko nee moi ni hteti zauzdavati. A urnalizam je po svojoj
protivmoralnoj i protiv- duhovnoj bitnosti mnogo blie kapitalizmu
nego socijalizmu (kapitalizam mu prua vie krvavili senzacija i vie
strasti nieg ivotinjskog obeleja), te je stoga jasno da ni
ekonomska strana socijalistikog poretka, kad jednom bude u
njemu urnalizam zavladao, nee vie stajati na vrstim nogama,
nego e, naprotiv, sve vie doputati nepoteno i nezaslueno gomilanje materijalnih dobara. Teturae sigurno prema svojoj pro- pasti.
To moje slikanje mrane perspektive razvijanja stvari u
Sovjetskoj Uniji nije, kako se vidi, izvedeno empirikim dokazima.
Nisam se oslanjao na primere i citate iz tamonjih urnala, nego na
ona shvatanja o apsolutnim vrenostima koja vladaju u glavama
marksistikih teoretiara i prvaka, pa sam iz toga povukao istoduhovni zakljuak za perspektivu. Taj zakljuak, razume se, vredi
dotle dok ta shvatanja budu tamo u

232
prvom rangu, to jest dok ne uine mesta boljima. Meutim, to se
vie kasni, tim e sve manja bivati verovatnost mogunosti takvog
preokreta.
A sada tek da malo i primerima potkrepim prednja izlaganja.
Ne uzimam ih iz ruskih urnala ne stoje mi na raspolaganju niti
znam ruski nego sam ih naao u naim urnalima i u Prager
Presse. Prvi je primer citat iz romana Dvanaest stolica o Iljfa i
Petrova, koji je Politika donosila u nastavcima. U njemu se na
ovakav satiriki nain prikazuje redakcija i rad u jednim sovjetskim
novinama (Politika od 2. i 3. I. 1933.):
Redakcija lista Stanok urno je spremala materijal za slaganje.
Odabirali su se iz peka (sloenog materijala koji nije uao u poslednji
broj) vesti, napisi, proraunavalo se koliko e to da iznese redova i
poinjalo je svakodnevno cenkanje oko mesta.
Na etiri strane lista, moglo je da stane svega 4400 redova. Tu je moralo
da ue sve: telegrami, napisi, kronika, pisma rabkora (radnikih
korespondenata), objave, jedan feljton u stihovima i dva u prozi, karikature,
fotografije, specijalne rubrike: pozorite, sport, ah, uvodni lanak i
prelomska rubrika, izvetaj sovjetskih partiskih i profesionalnih organizacija,
roman u nastavcima, umet- nike vesti iz prestonikog ivota, sitnice pod
naslovom Zrnca, nauno-popularni napisi, radio i razni sluajni materijal.
Sekretaru redakcije prvi je doleteo urednik ahovske rubrike, majstor
Sudejkin. On je postavio utivo ali veoma gorue pitanje:
ta? Danas neemo imati ah?
Nema mesta, odgovorio je sekretar. Ostalo nam je mnogo od
jue. Trista redova.
Ali danas je subota, itaoci ekaju nedeljnji ah. Imam odgovore na
probleme, imam jednu divnu Neunivankovu studiju, imam, najzad . ..
- Dobro. Koliko vam treba?
Ni reda manje od stopedeset.
- Dobro. Kad ve imate odgovore na problem, dau vam ezdeset
redova.
Majstor se starao da na neki nain iskami jo trideset redova, bar za
Neunivankovu studiju,------------------------------ali je odbijen.
Doao je Persicki.
Treba li davati utiske s plenuma? upitao je sasvim tiho.
Dabome! povikao je sekretar. Pa govori su drani prekjue!
Imam plenum, rekao je Persicki jo tie, i dva crtea, ali ne
daju mi mesta.
Ko ne daje? S kim ste govorili? ta, jesu li poludeli?
Sekretar je pojurio da se svaa. Za njim, pravei usput intrige, uputio
se Persicki, a za ovim, urno, Ajaks iz oblasnog ode- lenja.
Imamo danas Sekarevu tenost, galamili su svojim tunim
glasovima.
Tenost ostaje za utorak! Danas objavljujemo nae priloge.
Mnogo koristi ete videti od vaih priloga! A za tenost ve smo
primili pare.

233
Dobro. Veeras emo stvar izvesti na istinu. Dajte oglase Pai. Ona
sad ba ide u nonu redakciju.

Sud i kronika preao je na drugu stranu i uvreeno rekao:

Ja ne razumem.

De de, progunao je sekretar, starajui se da odugovlai, u

emu je stvar?
Stvar je u tome to u sredu nismo imali Suda i kronike, to smo u
etvrtak objavili samo aferu s ishranom, a u subotu se zavrava proces o
kome odavno sve novine piu, jedino m i . . .
Gde piu? zalarmao je sekretar. Nisam nigde proitao.
Sutra e u svima listovima da se pojavi. A mi emo opet da
zakasnimo.
Pet asova najivlje vreme u redakciji. Nad pisaim mainama u
punom radu lebdeo je dim. Odvratnim glasovima od silne urbe saradnici su
diktirali. Najstarija daktilografkinja derala se na nitkove koji su neprimeeno
podmetali svoj materijal preko reda. Hodnikom je tumarao redakciski
pesnik.

Dakle sve glavne karakteristike urnalizma intaktno sauvane:

kvantitet odluuje: vreme i broj redaka. Zatim kaoti- nost: sve se
mea bez ikakvog duhovnog plana. Onda senza- cionalnost. Koliko
god je to duhovno pozitivna pojava to ima takvih satirikih prikaza
i to dolaze do izvesnog glasa, ipak, po onom to se uje otuda, voi
te socijalistike drave ne vode rauna o suzbijanju urnalizma. Ne
umeju, ne shvataju. U naem urnalu Pravdi od 3. II. 1935. ima
lani Kako ive i rade sovjetski novinarski asovi, iz kojeg treba
sauvati ove rei :
Moskva, februara.
Novinar, naroito urednik, u Sovjetskoj Rusiji je da se posluimo
buroaskom terminologijom veliki gospodin. Jer Lenjin je bio redaktor i
novinar, urnalistika atmosfera znai danas u Rusiji atmosferu otmenosti,
vostva. Meu novinare i redaktore u Rusiji ne ubrajaju se samo najmoniji
novinari saradnici Pravde i Izvestija.
Najbolji, najmanje senzacionalan i veoma itan list u Rusiji: Veemjaja
Moskva ima kao saradnike najbolje sovjetske novinare. U provinciji izlaze
danas bezbroj velikih listova, kod kojih su takoe zaposleni najsposobniji
mlai i stariji ruski intelektualci.
Novine se u Sovjetsikoj Rusiji cene i mnogo itaju. Pre rata ruski seljak
i radnik nisu imali ni pojma o novinama, danas im je neophodna potreba za
ivot. Bez votke se jo i moe, bez lajb- urnala nikako!
Novinari su uvaeni ljudi u Uniji i sam Staljin im odaje naj vee
priznanje. On je nedavno o njima rekao:
Oni su nai prvoklasni radnici, avangardisti nae teoretske bort>e.
Oni su glas ruske mase.----------------------------Radeku esto prilaze najistaknutiji sovjetski funkcionari i
kau:
Drue, ovaj problem bi trebalo reiti... Napiite uvodnik u
Pravdi ...

234
Nema tog problema na svetu, odgovara Raek, koji
se na pet raznih naina ne bi mogao reati i to uvek uspeno ...
Na koji nain elite da vam reim taj problem?

U tim recima, za razliku od onog prvog citata iz Politike, moe

biti da su navedene injenice urnalistiki postavljene, ali tu je
sasvim na mestu ona re: Ako je i izmiljeno, dobro ie izmiljeno.
Lei tano na liniji prirodnih posledica marksistikog shvatanja
vrednosti apsolutnog duha i morala, dakle ne- shvatanja bitnosti
urnalizma. Da se u urnaliste guraju i stariji i mlai intelektualci,
i da se pri tom i dalje smatraju za najsposobnije intelektualce, to je
tano na toj liniji. Kao to je na liniji dijalektikog materijalizma i to
to je drug Radek rekao da se svaki problem moe reiti uspeno na
pet naina.
Autentina svedoanstva o urnalistici i njenoj ulozi u
stvaranju novog drutva u Sovjetskoj Uniji dao je pretsednik
umalistikog saveza u Moskvi, g. Mihail Kolcov, u svojem lanku
Sovjetska tampa kao javna savest, tampanom u Prager Presse
od 9. VI. 1935.
Po njegovim reima sudei, Sovjetska Unija je veoma ponosna
na ogromnu razliku u pogledu urnalistike izmeu caristikog doba
i doba sovjetskog reima u godini 1935. Pred revoluciju je Rusija
imala 480 novina sa ukupnom tiraom o 1,9 miliona, dok ih u
1935. ima 10,000 sa ukupnom tiraom od 40 miliona. Uz taj broj
dodaje g. Kolcov napomenu da je malen, stoga to u Sovjetskoj Uniji
nema dovoljno papira za tampu te to su novine tamo jo jedini
prodajni artikl za koji se u Moskvi kupci postavljaju u povorke da
dou na red. U njoj nije sadran ni broj asopisa, kao ni zidnih
novina, koje su zaista specijalitet Sovjetske Unije, a kojih ima oko
pola miliona! One se objavljuju kao afie po fabrikama, po
kolektivnim gospodarstvima i viim kolama. S ponosom istie g.
Kolcov sva tehnika pomagala tampe, zatim srednje i vie
urnalistike kole Sovjetske Unije.
Ti kvantumi, iz kojih se moe odmeriti i intenzitet gladi za
novinama u Sovjetskoj Uniji, nisu meutim g. Kolcovu bitni; on tim
ne odlikuje naroito sovjetsku tampu ispred urnalistike drugih
zemalja. Njemu je bitnija odlika koja je sadrana u ulozi koju igraju
novine u ivotu naroda u Sovjetskoj Uniji. Ta je uloga obeleena ve
u ovoj Lenjinovoj rei, koju nam citira g. Kolcov: Novine nisu samo
kolektivni propagandist i

235
kolektivni agitator, nego i kolektivni organizator. Pa nam zatim g.
Kolcov ovako izlae tamonje stanje:
Odnos zapadnog itaoca prema novinama je u 95% stvar iste
informacije. On bi zabranio svako meanje novina u svoj privatni
ivot. U najbolju ruku doputa to meanje u vreme izbora, na taj
nain to puta da mu novine preporuuju iz- vesnog kandidata ili
listu izbornu. Inae mu novine smeju jo preporuiti i sredstvo za
ienje njegova prljavog odela. I Sovjetske novine snadbevaju
itaoce bogatim informacijama, ali uz sliku zemaljske kugle
pokazuju one oveku i njegovu vlastitu sliku. Njegov ivot, njegov
rad, njegove uspehe, njegove poraze. One daju oveku mogunosti
da se sam uporeuje konkretno sa svojim susedima na ulici, u
fabrici, na sportskom igralitu. Jedan se rajon moe porediti sa
drugim, istrikt sa istriktom, cela Unija sa ostalim zemljama. Ta se
poreenja vre metodom najire, najotvorenije kritike. A to ne ini
samo redakcija, nego u tom uestvuje najivlje i potpuno jednakopravno sa redakcijom najira italaka masa. Ako se zbroje ta tri
elementa, ili bolje ako se multipliciraju, otkrie se tajna privlane
snage koju tampa vri na sovjetskog graanina. N o v i n e ,
kao
organizirajui,
cementirajui
f a k t o r,
postale su u Sovjetskoj Uniji nena doknadiva
p o t r e b a , k a o v o d a , k a o v a z d u h . I stoga nije sluaj
to su i eljuskinci istodobno sa uspostavom kuhinje na ledu poeli
da sastavljaju i prvi broj svojih novina. Bilo ih je svega sto ljudi,
mogli su se sporazumevati od usta do usta, gledali su smrti u oi,
pa ipak su ti sovjetski ljudi izabrali izdavanje novina kao vano
sredstvo za kolektivni spas.
Poto nam je onda kazao da u Sovjetskoj Uniji postoji puna
sloboda tampe u politikom smislu, ah s tim optim ogranienjem
da se ne sme agitirati za drugi drutveni ekonomski poredak,
nastavlja g. Kolcov: Aktivno i opte uestvovanje naroda u tampi
ini od nje nenadoknadivo informaciono vrelo
0 stanju pojedinih podruja kao i cele zemlje. Stoga dravnici
1 politiari Sovjetske Unije dre do tampe katkada vie nego do
zvaninih izvetaja.
To bi u oima g. Kolcova bile, valjda, dobre strane sovjetske
tampe, a sada da ujemo ta bi bile loe:
Uz sav njen silan polet sovjetska tampa trpi ipak od znatnih
nedostataka. U prvom redu upada kod nje u oi suhoa

236
i mlakost jezika, to vredi naroito za provinciske listove. Uzrok tome
lei u mladom dobu te tampe, zatim u neiskustvu njena
urnalistikog personala koji broji na stotine hiljada mladih ljudi,
prema kojem broju prosto iezava inae znatan broj starijih
iskusnih publicista i redaktora. Glavna se tekoa sastoji u tome to
krug italaca svakim danom duhovno raste, iako u svojem sastavu
ostaje uvek isti. Za narod u nekom narodnom stilu danas pisati
bilo bi upravo smeno. Narod se prosveuje i jednim estokim
nagonom tei za kulturom. Nekoliko miliona radnika su u ovim
godinama posvravali visoke kole pa su se vratili svojem fabrikom
stroju: kako da govore urnalisti sa takvim ljudima da li kao sa
intelektualcima ili kao sa obinim radnicima ? Oni pripadaju i
jednoj i drugoj kategoriji. Oni hoe da dostignu i prestignu inostranu
tehniku i kulturu, pa stoga ele da je svaki dan prate u njenu
razvitku. Da bi te elje bile zadovoljene, sovjetska tampa vrvi od
naj- tanijih saoptenja o najnovijim i poslednjim tekovinama nauke,
tehnike, umetnosti, izlaui sve bez ikakve plitkosti. U svojoj tenji
da se popne na vii stepen, sovjetski italac potstie urnalistu, a
katkada ga okrivljuje to ne pokazuje dovoljno znanja. I pred svakim
urnalistom stoji briga to je mogue bre uiti, da se ne bi
zaostalo iza vlastitog itaoca. Stoga debatiraju listovi velikih gradova
revnosno o naunim problemima, a stoga i redaktor nekog zabitnog
sibirskog listia muku mui dok sabere materijal za jubilej
stogodinjice Goethe-ove ih 1000-godinjice perziskog pesnika
Firdusi-a.
italac trai postojano da tampa pokazuje apsolutnu tanost
u injenicama, brojkama, potpisima pod slikama. Teko redakciji
ako pokae i najmanju slabost. Susedni e list iskoristiti prihku da
joj se naruga u rubrici citata.
I pored sve njihove pedantne tanosti italac voli svoje novine.
On ih smatra kao svoju svojinu, prati ih na njihovim misaonim
putevima, i uestvuje u njenim sanjarijama. To se vidi iz mnogih
injenica. Izmeu sovjetskih novina i njihovih italaca nema nikakve
distance. tampu stvara sam narod, i ona uestvuje u njegovim
tenjama i pretstavlja stvaralaki izraz tih tenja.
Taj pretsednik urnalistikog saveza u Moskvi bez sumnje je
dobar socijalista u svojoj dui i ne slui kapitalu. Ali, posve sigurno
je i to da on, kao i svi njegovi takvi stariji i mlai dru

237
govi, vode nesvesno svoju zemlju u ono isto kaotino stanje morala i
duha u koje vode ostali svet kapitalistiki dirigovani urnali. Ali u
kapitalistikom poretku nije barem mogua
kolektivna organizacija u r - nalizovanja,
jer
ve
od
poetka
njegova
razvijanja
u
njegove
bitne
osobine
spada
kaotina
konkurencija, dok u socijalistikom svetu
vidimo krajnje tragian prizor svet- skoistoriskog znaenja, kako se organizo- vane
snage
naroda
od
blizu
200 m i l i o n a
ljudi
svima dravnim sredstvima upotrebljavaju
na to dase taj narod to pre ito temeljitije
urnalizuje. Sredstvu koje je uvek i koje e
uvek pokvariti svaki cilj kojem ima da po slui, tom sredstvu daje socijalistika drava, u cilju utvrivanja socijalizma, tolike
dimenzije i takvu svakovrsnu pomo o ka kvoj urnalistika kapital istikih zemalja
n i j e n i k a d a m o g l a n i s a nj a t i.
Kako malo poznaje taj pretsednik jadnih socijalistikih
urnalista ulogu koju je odigrala i koju igra urnalistika u drugim
zemljama! Ona, koja nije vie odraz nego stvaralac ivota
civilizovanog sveta na svima kontinentima, za toga je pretsednika
sposobna tek toliko da preporui kojeg izbornog kandidata ih neku
mast za ienje odela! Ah u Sovjetskoj Uniji je to sasvim drukije!
klie on triumfalno. Tu vlada najintimniji psihiki i misaoni odnos
izmeu italaca i urnala. I zaista, sve im se taj g. Kolcov ponosi,
sve bi trebalo a bude uzrok najvee tuge njegove, a ono to mu je
jo loe u toj socijalistikoj urnalistici, trebalo bi da mu daje nade u
neki izlaz iz te bezizlazne zablude! Da ljudi jo jedino pred kioskima
urnala prave povorke, uprkos tim silnim milionima urnala koji
lepraju po Sovjetskoj Uniji, po svima njenim selima i fabrikama, to
je vrlo alosna stvar. Kako je daleko od tog gosp. Kolcova spoznanje
da bi za Sovjetsku Uniju znailo mnogo vedrije nebo kad bi on
mogao rei mesto gornjega ovo: U Rusiji nema gladi za urnalima
kao u kapitalistikim zemljama. Sovjetski graanin treba urnal u
toliko u koliko mu je potrebno da sazna za istinski vane dogaaje u
svetu i u svojoj zemlji. Ah je inae njegov ivot, u pogledu rada,
nauke, zabave, dru

238
tvenosti, borbe protiv neprijatelja, sasvim slobodan od uticaja
urnala. Sovjetski graanin trai od svojih urnala da se ne meaju
u ono to ih se ne tie, jer sve niko ne moe znati, jer se svetsko
znanje nagomilalo kao Himalaja, i jer se vrhovi i nizine, svetinje i
gadosti, ideje i svakidanja materija, ne smeju uopte meati. Zatim
on trai o njih da budu to stvarnije, krae i suhlje, kako bi mu
tedele to vie i fantaziju i vreme i duh uopte.
Ah, kako bi se mogli ti mladi ljudi, kojih ima na stotine hiljada i
koji u najdubljoj devociji klee pred cementiranim autoritetima
Lenjinovih i Staljinovih rei, da urnali kolektivno agituju,
organizuju i stvaraju, kako bi se dakle oni mogli pouiti neemu
to je upravo polarno protivno tim reima! Kako bi se mogla tu i
javiti neka nada na takav preokret, kad e ambicija svih tih mladih
ljudi biti skoncentrisana u to da proire broj italaca onog urnala u
kojem rade, da svojim sanjarijama to vie veu itaoca za sebe, da
mu pruaju sve to ga interesuje, da se dakle osete kao voi i
prosvetitelji narodni! Kako bi se moglo desiti da, tako rastei, ti
mladi ljudi dou do osvedoenja da se treba odrei svih tih ambicija,
a treba biti samo glasnik nunih vesti i ujedno budni uvar i
straar nad tim da posao odgajanja i prosveivanja naroda bude
obavljan na drugim mestima, a to dalje od redaka njihovih javljanja
novosti iz sveta!
Proces kvarenja socijalistike borbe, koje joj je donela upotreba
urnalistike, poeo je davno pre tog ruskog primera. U Engleskoj i
Nemakoj, gde se socijalistika borba ve dece- nijama oslanjala na
velike mase industriskog radnitva, to je kvarenje poelo onim
asom kad su te mase poele, jednako kao i buroazija, da gutaju
urnalistiku materiju. Neko vreme su se vodstva opirala tome,
izdajui svoje partiske listove i i- goui protivniko novinstvo kao
kapitalistiko sredstvo u borbi protiv socijalizma. Meutim, ti listovi,
sve jedan za'drugim, propadaju, jer u slobodnoj konkurenciji, uvek
pobeuje urnal nad partiskim listom. Ali kako su najzad i
socijalistike partije gledale da imaju neku dobit od svojih listova, to
su ih poele prilagoivati urnalskom tipu. Tako su poeli terati svoj
socijalizam u samoubistvo, naravno nevidljivo za njihove
marksistike teoretiare. Tako je, na primer, bilo i sa komunistikim
koncernom novinskim koji je u Nemakoj vodio

239
Miinzenberg (do Hitlera). U politikoj i ekonomskoj liniji je tu bio
zastupan sakriveni i nesakriveni komunistiki program, ali su inae
injeni isti ustupci italakoj publici koje je inio i kapitalistiki
koncern Hugenbergov: nogomet, kriminal, senzacija, film, zabavna
notica, roman, kaos duhovni; sve je to stajalo uz programatske i
idejne stvari socijalistike borbe. I tek kad su postali takvi, poeli
su se rentirati i komunistiki listovi u Nemakoj! Slian nam primer
prua Daily Herald u Engleskoj, organ engleske Labour Party. Dok
je bio ureivan partiski, dakle u nekom ogranienom urnalizmu,
bio je u stalnom deficitu. U martu 1930. vodstvo je napravilo izvesni
aranman s nekim izdavakim preuzeem i list je iziao kao
moderni dnevni list sa velikim oglasima kojih ranije nije bilo, i sa
dobrim savetima sitnim tediama, kako treba da uloe svoj kapital.
Uspeh je bio ogroman. Za nekoliko nedelja broj primeraka se
utrostruio i preao milion. (Po knjizi Morus- Levinson: Novac u
politici). I kako tu, tako skoro isto kod svih velikih socijalistikih
partija po civilizovanom svetu, za par srebrenjaka izvuenih iz
urnala izruuju se urnalizmu duh i dua radnikih masa.

240

DESETA GLAVA

urnalizam i rat
Posle svretka rata, pri sklapanju mira, ne bi bilo nedostojno za
narod da se posle zahvalnih sveanosti odredi i jedan pokajmi dan kad
bi se zazivala Boja milost zbog velikog zgreenja u koji ljudski rod jo
uvek upada: to narodi nee da se podrede jednom zakonskom stanju u
svojim uzajamnim odnosima, nego, ponosni na svoju nezavisnost, radije
upotrebljavaju barbarsko sredstvo rata (im se ne dobiva ba ono to se
trai, to jest pravo pojedinih drava). Sveane zahvalnice za vreme
rata na izvojevanoj pobedi, himne koje se (na izraelski nain) pevaju
Gospodu nad vojskama takoe stoje u otrom kontrastu sa moralnom
idejom oca ljudi; jer one, pored ravnodunosti prema nainu kojim
narodi trae svoje uzajamno pravo (koji je dosta alostan) donose jo i
radovanja zbog ubijanja tolikog broja ljudi i unitenja njihove sree.
Immanuel K a n t .

I danas je tako, odnosno gore, mnogo gore. Ni 20 vekova uenja

Hristova nauka o miru meu ljudima, ni stotrideset godina od
Kantove smrti, pa ni ta tolika a strahovita zla Svet- skog rata:
pustoenja, ubijanja, razaranja moralna i materijalna, nisu u stvari
nita promenila. Ni celo stolee za vreme kojega su graani mnogih
civilizovanih drava bih svikli na to, i primili kao veliku Boju
blagodat, to mogu izmeu se svoje sporove mirnim putem reavati,
ni to nije bilo u stanju uneti u svetsku javnost pravilno shvatanje o
ratu. I kad bi se meu prosveenim slojevima tih naroda provela
anketa o pitanju: Je li rat prirodna neizbena pojava u oveijem
rodu?, dobili bismo, sasvim sigurno, od devet desetina odgovor, da
jest. Pa i ta desetina protivnoga miljenja naglo kopni u ovim naim
danima, kad se na sve strane ine grozniave uurbane pripreme da
se oveanstvo potera u novo uzajamno klanje. Oni koji misle da rat
nije prirodno nego neprirodno zloinako i samoubistveno stanje
oveijeg roda, postaju iz dana u dan redi, a njihov se glas jo manje
uje, jer mnoge drave takve rei ubrajaju ve u veleizajstva.

241
Tako taj prvi glavni uslov za pripremu novog klanja postoji
jednako kao i pre nedavnog opteg svetskog klanja, Svetskog rata.
Lokalni ratovi su se meutim stalno vodili i dalje, a vode i danas. I
svakog asa moe da bukne novo svet- sko klanje, jo strasnije nego
prolo, i koje bi ovajput sigurno zahvatilo i onu polu zemaljske
kugle koja je u prolom bila poteena barem od direktnog ubijanja.
Kako je to mogue bilo da je oveanstvu, po reima Karla Krausa
puano zrno na jedno uho unilo a na drugo izilo ? Kako je to
mogue kad su jo u ivoj pretstavi mnogih ivih miliona deset
miliona mrtvih i dvadeset miliona ranjenih i oteenih ljudi iz
Svetskog rata? Kako je to mogue kad je svako video da rat danas
kosi dobre a tedi zle ljude? (Jer su prvi bili junaci, te su stoga u
boju protiv maine nalazili svoju neminovnu smrt, dok su drugi,
ako su bili zdravi i mladi, mogli to ostati uglavnom zahvaljujui
nejunakom izvlaenju iz opasnosti pomou laganja i petljanja.)
Kako je to mogue kad danas milioni radnog sveta, i kod pobenika
i kod pobeenih, gladuju usled posledica ratnog razaranja i usied
one strahovito nepravedne podele dobara koju je rat uinio jo
nepravednijom? Kako je to mogue posle jednog mora materinskih
suza za svojom ubijenom ecom? Kako je, dakle, mogue da se i
pored postojanja svih tehnikih uasa za tamanjenje ljudi, ena i
dece, gradova i sela, mainom, otrovom i bakterijama, nae ipak
toliko ljudi slavnih i priznatih koji govore: Boj ne bije svijetlo
oruje, ve boj bije srce u junaka!? (Ima li ikoga ko bi mogao rei:
Boj ne biju otrovni plinovi, ve boj bije srce u junaka?!)
To je sve mogue samo stoga to su one sile koje su omoguile i
provele etirigodinje mrcvarenje ljudi zadrale i posle toga svoju
mo nad narodima i dravama, i to mo poveanu ba tim
mrcvarenjima. Jer onda one, posve prirodno, mogu da misle da e
njihova mo novim mrcvarenjem porasti do nove beskrajnosti, pa je
tako razumljivo a ga opet spremaju.
Sve te sile deluju preko urnalizma, a on je sam glavna sila
meu njima, jer su sve druge od njega zavisne. Rat urnali ne
naveuju, njega ne zakljuuje urnalizam radi nekog svojeg
odreenog cilja, nego to ine vlade, parlamenti, politiari,
kapitalisti. Ah profit koji je urnalistika crpila iz svetskog rata
nadmauje, i po veliini i po svojoj izvesnosti, svaki drugi profit
rata. Rat je dakle leao na liniji razvitka urnalistike,

242
boja je iz rata izila viestruko umnoena nakladom i udebljana
pojedinim primerkom.
Kako je urnalizam vodio k ratu i kako ga je vodio kroz etiri
godine? urnalizam nema subjekta u oveijem liku, i stoga se kod
njegova pripremanja ljudi za klanje ne moe ni govoriti, na primer, o
kakvom bilo moralnom koenju, koje postoji i kod najokorelijeg
zloinca. Svojom bitnou, da ubija moral i duh, da ide za
dogaajima koji su senzacionalni, i to u prvom redu krvavo i
kriminalno senzacionalni, da stvara kaos i obara svaki drutveni
red, te svima karakteristikama svojim
o kojima je dosada bilo rei, urnalizam je direktno uperen na to da
ne samo onesposobljava ljude za otpor protiv rata nego da ih
direktno vodi u rat. A da je on bio u stanju po svojoj moi da ih
tamo vodi, i to je, mislim, dovoljno pokazano. On je davno pre rata
ve svojim vestima stvarao dogaaje, tim to im je, i kad se nisu
dogaah, stvarao sve posledice kao da su se dogaali. Protivno
tome, unitavao je on one dogaaje za koje nije hteo da se dogaaju,
tim to ih nije javljao, ve na mesto njih svoje koji su mu bili po ui
i u raunu. Svet je, davno pre rata, potpuno verovao umalistikom
crnu po belu, ne ispitujui skoro nikada je li istina to se javlja.
Jasno je da je na tom stepenu svoje uloge u ivotu naroda
urnalizam mogao bez po muke da pree na delo, iz kojeg e izii
kao jedini pravi pobenik i dobitnik: na Svetski rat. Ne mogui
uopte ljudskim ivotima priznavati vie vrednosti nego toliko da
budu predmetom njegovih informacija i senzacija, da poslue
njegovu trbuhu, on je naravno s oduevljenjem zagazio u taj svoj rat
i u zanosu zakriao svoje vanredno izdanje: Deset hiljada
zarobljenih i pet hiljada mrtvih!
Evo dva karakteristina miljenja iz redova samih urnalista o
ulozi koju je urnalistika odigrala u pripremanju Svetskog rata.
Ernst Posse, redakter Kolnische Zeitung-a napisao je o Duhovima
1916. u bekom Fremenblatt-u ove rei: Svima onima meu
nama koji su bez razmiljanja iveli iz dana u dan, a i onim reima
koji su se prezrivo odmicali od tampe, otkrio je rat koliku mo ima
u ruci modemi urnalista. Moe li se i zamisliti ovo internacionalno
vrenje bez novina? Zar bi bez n j i h r a t b i o u o p t e
mogu?
Zar
bi
bio
mogu
i
po
svojim
u z r o c i m a i p o s v o j e m p r o v o e n j u ? A jedan na
jugoslo venski novinar, g. Duan

243
Lonarevi, koji je, uz inae totalno nepoznavanje opasnosti svojeg
zanimanja, pokazao mnogo idealizma u shvatanju optih problema,
kae u svojoj knjiici Uloga domae tampe u javnom ivotu ove
vrlo znaajne rei: oveansko drutvo bez sumnje ne bi zapalo u
ponor ovog uasnog svetskog rata, da je svetska tampa savesno
vrila svoju dunost. Meutim, kako su novinari pojedinih naroda
shvaah svoju dunost? U veini, oni su pothranjivali ekstremne,
imperijalistike i ovinistike prohteve vlasnika, odnosno
izbezumljenih vladara. Konzekvent- nim draenjem narodne sujete
uspelo se, da se pojedini narodi zavedu na stranputicu i da ak sa
izvesnim oduevljenjem zagaze u oveansku krv. Posle stranog
iskustva najkrvavijeg rata u istoriji moe se oekivati, da e
prosveeni ljudi kulturnog sveta upotrebiti sav svoj moralni uticaj za
preporoaj drutva, pa sledstveno i tampe. Svaka nemarnost u tom
pravcu izazvae neminovno novo prolivanje oveanske krvi. U tom
svojem oekivanju gorko se prevario g. Lonarevi, dok mu je
prognoza novog prolivanja krvi sasvim opravdana.
O tome kakav je uas bio Svetski rat, ta je sve unitio, ta je
njegovo pravo znaenje, i kakvi se zakljuci i pouke ima da povuku
iz njega, nije pisano ni stoti deo onoga to bi trebalo da se pie. A i
ono to se pisalo pada brzo u zaborav. Jer urnalizam ne da da se
fiksira ikakva idejna pouka, a kamoli takva iz takvog stranog
istoriskog doivljaja izvedena. urna- hzmu treba celo srce i celi
mozak oveanstva za svoje dnevne uvek svee senzacije. Da je
oveanstvo povuklo iz Svetskog rata i najmanji eli nunih
zakljuaka, jo bi se u svima naim oima caklio uas od tih
dogaaja, i ne bi se moglo ni pomiljati na mogunost jednog novog
takvog klanja. Ah ovako, u oima urnalizovanog sveta ve se iskri
e da oseti prskanje krvi ovekove na sve strane, razume se tueg
oveka krvi. Do tog stanja smo tako brzo mogli doi samo stoga to
je oveanstvo prolazilo i gazilo kroz mora krvi, ne znajui ta to
ini, jer je na sve gledalo umalistikim -vidom. Treba ovde da navedem nekoliko takvih gledanja. Bie posle lake razumeti onu
suverenu sigurnost kojom urnalizam sprema novo klanje.
to je, na primer, nemaka i austriska urnalistika u Svetskom
ratu pokatkada obelodanjivala, to se ne veruje oima koje itaju.
Neue Freie Presse, tada najugledniji list u

244
celoj Austro-ugarskoj monarhiji, pisao je u septembru 1915.
prilikom torpedovanja nekih talijanskih brodova ove rei:

. . . I ribe, rakovi, morski pauci Jadrana nisu ve davno imali tako

dobrih dana kao sada. Na jugu su pojeli skoro celu posadu Leona Gambette;
stanovnici srednjeg Jadrana dobili su svoju ivotnu hranu u onim Talijanima
koje nismo mogli vie spasiti sa lae Turbina. U sjevernom Jadranu trpeza
se sve bogatije postavlja.

To su eto bile rei jednog svetskog lista! Ah jo su stra- nije

sledee, koje su stajale tada u jednom novom kolskom ubeniku,
namenjenom odgoju mladih dua:

Sve je bilo crno od Rusa, upravo kao u kakvoj zanemarenoj kuhinji! Ne

treba ciljati: jednostavno okinuti i ve jedan lei. Na, to smo ih tu potamanili,
kao to kuharica brzo nogom pogazi gamad!
Sakra, to je bilo avolski fino! Skoro da sam izvadio cerek mesa. Gumi
no u rusko meso, pa onda dobro zavmi noem!
Haj, to smo tu udarali svojim karabinima, kao da razbijamo panjeve! I
ja sam mnoge ruske lubanje razbio. Hurra!
To mora da je sasvim izvanredan oseaj: Stajati tu, pustiti neprijatelja
da doe blizu, a onda ga moi streljati, a da nam on sam nita ne moe!
. . . . a sada njima (Rusima koji se predaju) ne sme niko nita da uini
nego: zarobiti. A mi bismo tako rado te gazembere (maarska grdnja) malko
masakrirali! . . .
Svakog pojedinog od nas rat je istrgao iz svakidanjeg ivota,
preformirao ga je, i uinio a moralno poraste. Svi smo mi postali bolji ljudi,
bolji Austrijanci!
Iz itanke za kole od Weyrich-a, tampane kod A. Haase u Pragu.
(Citiramo po Karl Kraus Weltgericht I, str. 179.)

Nije dakle davno bilo, mi smo to doiveli, kad se u srcu

civilizovane Evrope moglo uiti kolsku decu da ovek postaje boljim
kad sa uivanjem ubija svoje neprijatelje! Kakav je duh vladao
kod centralnih sila u Svetskom ratu, pokazao je Karl Kraus u
svojim vrlo mnogim dokumentima, punim svakoga uasa, od kojih je
neke i dramatizovao u velikom delu Poslednji dani oveanstva.
Kod Nemaca je tada bilo sve, poevi od Boga pa do jednostavne
vojnike koranice, nabijeno do rasprsnua brutalnou i silom.
Nemaka je psiha prolazila kroz najuasnije promene i iz
dokumenata njena sloma nam je Kraus ocrtao uase Sudnjeg dana.
(Leopol Liegler Karl Kraus und sein Werk, str. 241.) Da ujemo
jednog tadanjeg pastora, jednu knjievnicu i jednog pesnika. Pastor
Philips, u propovedi sa crkvenog oltara, objavljuje pastvi: Rat je
ultima ratio, poslenje sredstvo Boje da narode silom dovede do
pameti, kad se ne daju voditi drugim nainom po onom putu kojim
Bog hoe... I stoga je Boja volja da na

245
rodi u ratu primene u celosti sve svoje snage i oruje koje im je Bog
dao da sude meu narodima... Stoga vie elika u nau krv! (Vidi
Kraus, Die Fackel, Nr. 431/6.) Knjievnica Emmi Ewald pisala je u
asopisu Velhagen u. Klasings Mo- natshefte ove rei: Tri hiljade
mrtvih Engleza pred frontom! Nikakva simfonija ne bi mi sada
lepe zvuala. Kako to prijatno struji kroz nerve, uteljivo i budei
nade: Tri hiljade mrtvih Engleza pred frontom! sve do u san
odjekuju te rei i ume oko glave kao neka melodija to se umiljava.
Trei, pesnik, peva u pesmi: Tamo je neprijatelj u kukavikim
rovovima Mi emo ga napasti i pseto je ko misli
da e danas biti pardona Ubijajte sve to moh za milost! (Vidi
Karl Kraus Weltgericht I, str. 171.) Kako je urnalizam vodio rat
u drugim zemljama, nije mi tako poznato, ah da je to bilo srodno
prednjim primerima, naravno uz izvesna koenja boljeg kulturnog
smisla, to se moe unapred zakljuiti, jer raznih nacija ima, ali je
samo jedan urnalizam (Kraus).
Posle rata narodi su menjali drave, padale su vekovne
monarhije i granice, Evropa je dobila drugi izgled, ali urnalizam je
ostao isti: urnalu, koji je svuda javljao pobede, i kod pobeenih i
kod pobeditelja, verovalo se i dalje slepo na re. Naviknut na
senzacionalna vanredna izdanja urnala, svet je jednako trao za
njima i posle rata. Videlo se jasno da svetu ne treba istina o
dogaajima, nego samo senzacionalna vest o njima u svakom broju.
Drukije nije moglo ni biti, jer da je svfet pre Svetskog rata traio
istinu u novinama, ne bi dolo do toga i takog rata. Tako se deava
da narodi i danas, usred mira, u urnalima kao i iz usta
urnalizovanih dravnika i politiara uju o ratu takve rei kakve se
moda ni u samom ratu nisu sluale, kad je znailo takorei vojnu
obavezu pe- snika da peva himne ratu! Naveu sada par takvih
primera, ah znam pouzdano da se nee uiniti itaocima da su
vredni neke naroite panje, iako pretstavljaju najtraginiji moralni i
duhovni pad takozvanog civilizovanog dela sveta i iako nam daju
stranu izvesnost da e taj deo sveta zavriti neminovno u
ponovnom optem uzajamnom klanju.
Nae Novosti, na primer, od 16. XII. 1934. mogu ovako
obrazlagati nrnenje da rata mora uvek da bude:

246
Svijet se obor ua va pa e radi toga i biti uvijek rata. Bit e ga, jer
raznolikosti interesa, meusobno nepovjerenje, mrnja i zavist tjeraju narode,
nekom iskonskom, tajnovitom snagom, iz rata u rat. Jo uvijek vrijedi ona
stara rimska izreka: si vis pacem, para bellum. Umiranje ne prestaje isto
tako kao to ne prestaje rat. Izgleda do o smrti i ivotu, o ratu i miru ne
odluuju proklamacije i govori, savezi i sporazumi, ve zakoni postanka i
prestanka, koji nijesu podreeni ljudskoj volji i kojima se moramo svi bez
razlike pokoravati.
Velika meunarodno orijentirana enska udruenja preduzela su si, da
e rat otstraniti radikalnom izmjenom duha, ali ini se, da su u svom
nastojanju u glavnom apelirala na srce a ne na razum. Mogunost rata
postoji i dalje, pa zato ratu neemo izbjei, kao to ne moemo da izbjegnemo
smrti, jer ivot nosi u sebi klicu smrti, a to je sudbina svega to je ivo.

Jednostavno iz toga to ovek mora da umire zakljuuje se, eto,

da on mora i da ubija drugog oveka! A kad bi takav ubica (ne
mislim sada na heroja rata, nego na ubicu po krivinom zakonu)
isto tako rekao pred sudom: Morao sam ubiti, jer me je na to gonila
neka neodoljiva iskonska, tajnovita snaga, maksimum blagosti
to bi sud u tom sluaju mogao da pokae jeste da se ubica preda
psihijatrima. Pa ako bi se videlo da mu je razum itav (ba
r a z u m , a ne srce), nita ga ne bi spasilo od kazne. U takvoj
jurisdikciji bi se sloili svi narodi, svi dravnici, svi sociolozi. Svi bi
rekh: Ubica lae, nije morao da ubija. A to bi tek sudije mogli da
kau, kad bi se nalo i to udo da se ubica opravdava tim to je imao
raznolike interese, suprotne interesima ubijenoga! Jeli to jo ikad
ijedan sudac doiveo? A eto, pred javnou, pred kojom bi se moralo
govoriti kao pred Bojim sudom, tim se podeljuje atribut
neminovnosti ne ubistvu jednog oveka nego celog oveanstva!
Da bi se takve kriminalne tvrdnje o neophodnosti uzajamnog
ubijanja ljudi radi razliitih interesa mogle odrati uspravne,
potrebno je, naravno, da i mnoge druge tvrdnje budu s tim saglasne.
Tako, na primer, treba prethodno oo- maiti u svetu shvatanja da
se i vrednost oveijeg ivota ima da meri novcem kao i svaka druga
materija. Zatim treba mnogo priati kako rat ini oveka boljim i
kako tako slui progresu oveanstva. Najzad, materijalistikom
svetu je potrebno dokazivati da rat kree poslove napred.
urnalizam je svima tim zadaama potpuno dorastao. Nita lake od
toga. Kako se to konkretno izvodi, i kakve se himne mogu da pe-

247
vaju ratu, idui po tom putu, neka nam kau sledei primeri. Tako
nam Politika od 29. VII. 1932. javlja iz Njujorka:

. . . Senator Rid ide dalje od senatora Bore, smatrajui da amerika

ratna potraivanja treba bezuslovno likvidirati, jer evropske drave koje su
zajedno s Amerikom uestvovale u ratu dale su rtve u krvi, koje se potpuno
izjednauju sa rtvama u novcu koje je Amerika doprinela za optu pobedu u
ratu. Saveznici u Evropi imali su u ratu est i po milijona poginulih i
ranjenih, dok je Amerika imala samo dvesta hiljada poginulih i ranjenih.
Izravnanje je postignuto tim to je Amerika podnela vee rtve u novcu.

Dakle, sreena bilansa: aktiva novca i pasiva u ljudskim

ivotima se izjednauju. Nema salda i svima je pravo. Takvo
izjednaavanje se ini sa najmanjim obzirima u anglosaskim
zemljama, naravno s onu stranu Oceana jo bezobzirnije nego s
ovu. urnali, koji su toliko puta o sebi rekli da su savest sveta
skoro nikad ne daju izraza svojem zgraanju nad tim. Naprotiv,
ostavljajui to tako bez komentara, oni ine da stvar postaje
obina.
Isti nam primer daje i londonski Daily Express (po Politici od
14. n. 1934.), koji je povodom krvavog unitenja socijaldemokratske
stranke u Beu, u februaru 1934., mogao da kae ovo, dok je jo
svetom iao jauk ubijenih rtava i njihovih porodica:
Socijaldemokrati i hajmverovci bore se jedni protiv drugih, dok
nacionalsocijalisti jaaju. Velika Britanija pozajmila je 14 milijona funti
Austriji, tako da e na kraju krajeva ceo ceh imati da plate britanski
graani.

Ali to nije nita prema ovom prikazu amerikih stvari, iz

vremena kad je Japan prodirao Manuriju i pri tom kesio zube
elom svetu (po Politici o 27. maja 1932.):

I etajui se po najpopularnijim radnjama velikih gradova Amerike,

najee e doi do vaih uiju ove rei:
Ah, kad bi samo dolo nekako do jednog dobrog rata, cene bi
odmah skoile!
U omnibusu, gde se domaice i trgovaki pomonici tiskaju, uju se
iste te rei.
Dubokomisleni politiari tvre da jedini nain kojim bi g. Hu- ver
mogao sebi da obezbedi ponovan izbor, koji je ozbiljno poljuljan, sastojao bi
se u brzom i sjajnom ulasku u rat na Dalekome Istoku, koji bi prenuo narod
iz letarginog sna, pokrenuo poslove, i od njega, g. Huvera, napravio
nacionalnog heroja. Jedan takav gest bi bio, to je neosporno, primljen od
najirih slojeva sa oduevljenjem. Ali bi bio i veoma opasan, i teko je
zamisliti g. Huvera, kvekera i pacifistu, da e pristati na jednu takvu
pustolovinu.

Zaista sam u neprilici ta bih kazao na te rei! to god bih

rekao, urnalista je to ipak bolje sam izrazio! Takoe je u istom
smislu i g. Mussolini uspeo a mi bude nemogue dodati

248
ikakav komentar ovim njegovim reima (po citatu iz Jutarnjeg Lista
od 28. V. 1934.):
Strano pitanje koje se postavlja u ovom momentu kada je cijela povi
jest na prekretnici je u tome: Hoe li biti mir ili e biti rata?
Povijest nasluuje da je rat pojava koja uvijek prati razvitak
ovjeanstva. Rat u ovjeanstvu je ono to je materinsko u enama. Prudon
je rekao: rat ima boansko porijeklo. Heraklit je smatrao da je rat poetak
svega. U talijanskoj enciklopediji ja sam definirao rat sa filozofskog
stanovita, istaknuvi da ja ne vjerujem u vjeni mir. I ne samo to, ve
smatram da je mir tetan i da priguuje formiranje vrlina ovjeka, koje samo
jednim jakim naporom mogu da izbiju na svijetlo sunca. To je uostalom samo
sunana propozicija. Politiki ivot i nai interesi, kao i na rad za unutranje
odnose, kome smo prionuli, namee nam potrebe da elimo* dulju periodu
mira.

Svoju alost za sunanom propozicijom rata izrazio je g.

Mussolini jednom drugom prilikom (po Politici od 11. VIII. 1934.)
ovako: Ne verujem da e biti rata, i suvie smo bedni! Godinu dana
posle toga poslao je svoje vojske u ekvatorijalnu egu i malariju, da
ubijaju Abisince, i tim dokazao da ipak nismo tako bedni, bar to
se faista u Italiji tie. I, mora mu se priznati, nije bio sebian u
oplemenjivanju svojeg naroda pomou rata, nego je putao
kolonijalne trupe, askare, u prvu vatrenu liniju, da budu
oplemenjeni pre Italijana. urnali i to samo registriraju. Naravno,
nisu mogli rei da je Mussolini luak ili bandit, jer bi usleile
intervencije poslanstva. Ali se ipak od njih, ako su savest sveta,
moralo oekivati da slono osude invaziju u tuu zemlju i da trae
od svih vlada da se, dok ima jo vremena, osiguraju od takvog
oplemenjivanja talijanskog naroda. Ali ni danas, kad se svet u
svojem inae tako mlakom Drutvu Naroda ipak u jednom
nekontrolisanom asu usudio da faistiku Italiju osudi kao ratnog
napadaa, ni danas urnalistika nee a odbaci Mus- solinia.
Naprotiv, iznalaze se sva mogua nemogua izvinja- vanja da je
morao da napadne. Nema potrebe da i za to navodim ikoji primer.
Istina je to je Goethe rekao: Ne moe u miru iveti ni najbolji
graanin, ako se to ne svia njegovu zlom susedu. Stoga, da ne
bismo krivo uinili g. Mussoliniu, treba rei da i on ima suseda, i to
najblieg, kao i mi svi ostali, kojemu se ne svia niiji pa ni
Mussolinijev mir! To je urnalizam. I zaista je samo dugogodinje
umalizovanje sveta omoguilo i prouzrokovalo sve te more
dananjeg groznog dana. Omoguilo je

249
da se mogu izgovarati i najstranije rei, a da oni koji ih izgovaraju
zbog njih ne samo ne gube svoje poloaje nego dobivaju jo vei
ugled i presti.
Na poslu oko pripremanja rata sastaju se i udruuju sa
urnalizmom svi oni koji spekuliraju na rat kao na zgodu dobrih
profita. I zaista se nema ta prigovoriti privatnoj industriji oruja i
ratnog materijala to je kupovala urnale i draila narode u rat, kad
su drave mogle ostaviti da pojedinac moe privatno za svoj raun
da fabricira oruje za drave i stoji u mogunosti da krvlju svojih
sugraana zarauje ogromne profite. Ima bezbroj primera toga
saveznitva urnalizma i ratnih spekulanata, a mnogi su doli ak i
u stupce urnala. Jer urnalizam ne bi bio zurnalizam, kaos ne bi
bio kaos, kad se u njemu ne bi zajedno moglo nai sve, pa ak i
istinit prikaz faktinog stanja tih odnosa izmeu ratnih profitaa i
urnala. Naravno, u te profitae se ne mogu raunati samo liferanti
oruja nego i mnogi drugi finansiski magnati. Da navedem par
primera.
Povodom invazije faista u Abisiniju porasli su do nesluene
visine prihodi Sueskog kanala, kroz koji se provoze itali- janske
trupe. Tako itamo u Politici od 2. X. 1935. da ta injenica
dobrim delom objanjava udno dranje francuske velike tampe iza
koje stoje finansiski magnati. Ta tampa u italijansko-etiopskom
sporu zauzela je stav koji ne odgovara ni miljenju francuske vlade
ni oseajima ogromne veine francuskog naroda. Pomau, naime,
napadaa.
Donosei nekoliko lanaka o Bazilu Zaharovu, tom tajanstvenom Evropljaninu kae Politika u broju od 6. XI. 1933. ovo:
U svima zemljama teka industrija imala je svoje listove, koji su se
vatreno i sistematski borili protiv pacifizma i trudili se da odre grozniavost
naoruanja.
U Engleskoj najvetiji ovek u tome bio je direktor predu- zea Don
Braun, neki Muliner. On je jednoga dana pustio u javnost vest da je nemaka
flota dvaput vea nego to je to priznao Tirpitz u jednom zvaninom
komunikeu. Tajne izvetaje fabrikanta Mulinera britanska vlada poela je
ozbiljno da tretira. Na bazi takvih obavetenja Balfur je prorekao da e 1912
godine Nemaka imati otprilike od 21 do 25 velikih linijskih brodova. U
samoj stvari vesti su bile potpuno izmiljene. Nemaka je imala svega devet
takvih brodova. Ali, u meuvremenu, engleska vlada, da bi se obezbedila,
poruila je etiri nova drednota. Za to se, naravno, ubrzo saznalo u Nemakoj
i fon Tirpitz je bio primoran da proiri program nemake flote.

250
Takve su se metode upotrebljavale u velikim zemljama. U malim
zemljama, meutim, radilo se mnogo brutalnije. Zahvaljujui novcu
industrijalaca izazivane su bune, incidenti na granicama i diplomatske
komplikacije. A to je dovodilo do sve novih i novih porubina.

Ali taj je primer beznaajna sitnica prema sledeem amerikom.

Amerika, ta zemlja stopostotnog kapitalizma, prirodno je da e
nam dati i prizor stopostotnih odnosa izmeu kapitalizma i
urnalizma u pogledu njihova podudaranja pri spremanju ratova.
Pod naslovom Kralj amerike tampe Golema mo Viljema
Hirsta donosi Jutarnji List od 22. IX. 1935. lanak koji zasluuje
da bude skoro ceo citiran:
Novinski koncerni lorda Rotermira i lorda Biverbruka su gotovo
igrake prema moi, znaaju i bogatstvu kralja amerike tampe Viljema
Randolfa Hirsta. Nema na svijetu ovjeka, koji bi preko tampe utjecao na
toliki broj ljudi, na koliko vri stalni, dnevni upliv Randolf Hirst. Od San
Franciska do Njujorka i od granica Kanade do Meksika, itaju se dnevnici,
tjednici i magazini kralja amerike tampe. Rotermir i Biverbruk su milijoneri
u funtama terlinga. To je nesumnjivo velika, silna mo. Randolf Hirst je
bogat kao Krezo. Ni on sam ne zna koliko iznosi njegov imetak. Moda 800
milijona dolara, a moda i preko milijardu i pol dolara.
Samo Sjedinjene amerike drave sa njihovom neogranienom
mogunou razvitka za poduzetnog, odvanog i srenog ovjeka mogle su
dati Viljema Randolfa Hirsta.
Kralj amerike tampe nije ograniio svoje poslovanje na izdavanje
novina, asopisa i magazina. On posjeduje i dionice zlatnih rudnika,
parobrodarskih drutava, eljeznikih kompanija, avijati- kih linija. Vlasnik
je velikih rudnika bakra u Peru. Suvlasnik je brojnih velikih preuzea u
Sjedinjenim dravama kao Ameriken Metals Kompani koja je 1933. objavila
aktivu od 77,731.000 dolara.
No ovime nije nabrojana sva djelatnost kralja amerike tampe. Viljem
Hirst je i jedan od najveih, ako ne najvei veleposjednik na svijetu. Dobar dio
Kalifomije je vlasnitvo kralja amerike tampe. Samo posjed u San Simeonu
obuhvaa preko 1000 etvornih kilometara. No to je mala stvar prema
posjedu Babibora Ren u Meksiku. To je najvei individualni posjed na
svijetu. Duljina mu je preko 140 milja. To je itava mala drava, vea o
mnogih pravih dravica u Evropi, Aziji i Africi.
Randolf Hirst nije doao na svijet gol kao crkveni mi. Njegov otac je bio
bogat ovjek, koji je svom sinu ostavio imetak od 25 milijona dolara. No stari
Hirst se nije bavio urnalistikom. On
nije vjerovao u rentabilnost novina.---------------No mladi Hirst je mnogo
darovitiji i odvaniji od svog oca.-----------------Nanjuio je da je tampa
silno sredstvo, da se utjee na javno miljenje u jednoj velikoj zemlji, koja tek
stvara svoje bogatstvo i svoj narodni ivot. Odluio je pokrenuti svoj list.
Amerikanci su u to vrijeme imali veoma nepovoljno miljenje
o panjolcima, koje 3u smatrali tiranima i izrabljivaima uroenika u
kolonijama. Hirst je ovo miljenje svojih sunarodnika iskoristio u najirim
razmjerama, da razbukti ameriki narodni osjeaj
protiv panjolaca.------------Taktika mladog novinara je uspjela preko
svakog oekivanja. Examiner je postao preko noi najitaniji list u
Kaliforniji.

251
Randolf Hirst je pokrenuo u Njujorku novi list Journal. Uveo je
posebnu rubriku o Kubi i o ustanku njenih puana protiv panjolaca. Svaki
dan je njegov list donosio senzacionalne vijesti
0 tobonjim grozotama panjolskih vlasti na Kubi. Hirst je znao kako treba
raspirivati mrnju publike. Nije birao sredstva. Bilo mu je glavno da doe do
uspjeha. Tjednima, mjesecima, vodio je Hirst kampanju protiv panjolaca,
zagovarajui intervenciju amerike mornarice i vojske u korist Kubanaca.
Ameriko javno miljenje bilo je silno razdraeno protiv panjolskih tirana i
silnika.
Tada je doao glasoviti incidenat s amerikom laom Mame, koja je
potonula u kubanskoj luci Havane. Journal je saopio pod senzacionalnim
naslovom, da su lau potopili na prevaru panjolci.
Ova vijest je djelovala kao grom iz vedra neba. Naklada urnala
porasla je preko noi na preko milijon primjeraka, to je za ono doba bio jo
nepostignuti broj. Nijedan izdava novina nije dotada pobrao toliki
uspjeh. No osim to je povisio nakladu svog lista na milijon primjeraka, Hirst
je uspio da sada uvue u rat Sjedinjene drave. Vijest o potapljanju Maine
toboe od strane panjolaca razdraila je Amerikance i amerika vlada je
morala konano popustiti pred zahtjevom javnog mnijenja
1 navijestiti rat panjolcima. No ustanovljeno je nepobitno, da
panjolci nisu potopili ovu lau. Pretsjednik Ruzvelt je meutim tek nedavno
slubeno ispravio ovu nepravdu, priznavi a Maine nisu potopili panjolci,
ve da je stradala uslijed nepanje posade, udarivi o jednu podmorsku
minu.
Rat protiv panjolske donio je Hirstu nove dobiti. Naklada novina se
stalno poveavala.-------------------------O sada Randoif Hirst zna samo za uspjehe. Bogatstvo se stalno sve
vie gomila. Mrea novinskog koncerna Randolfa Hirsta zahvaa sve vie
amerike gradove. Utjecaj njegova vlasnika raste neprekidno.
Doskora Randolf Hirst moe s ponosom izjaviti da je kralj amerike
tampe. On je u stvari jo vie: najmoniji novinski magnat na svijetu. Danas
Hirstovo novinsko poduzee izdaje na stotine novina, asopisa i magazina.
Nijedan ovjek na svijetu nema toliki upliv na javno mnijenje koliko Randolf
Hirst.
Nije pretjerano ako se ustvrdi da sveukupna naklada Hir- stove tampe
iznosi od prilike 30,000.000 primjeraka. U centrumu amerike financije,
bogatstva i javnog ivota, u Njujorku, dobra treina svih itaa novina ita
listove Randolfa Hirsta.
Prihodi od ovog velikog koncerna su silni, za nae prilike upravo
fantastini. Nu oni predstavljaju samo manji dio sveukupnih prihoda Viljema
Randolfa Hirsta.----------------------------------------Vei dio prihoda daju dionice zlatnih, bakrenih i drugih rudnika,
dionice parobrodarskih drutava, prodaja proizvoda sa njegovih golemih
posjeda, najamnine brojnih kua i zgrada, dionice tvornica elika, hotela itd.
Nema gotovo grane javnog poslovanja, u kojoj ne bi bio zastupan po svom
kapitalu Viljem Hirst.
Svako rado prima njegove uloge, pae i oni koji inae zatvaraju u
svojim poduzeima vrata svima ostalim smrtnicima. To je razumljivo, jer tko
e se usuditi da izazove gnjev ovjeka, koji dnevno hrani vijestima, lancima
i biljekama 30,000.000 Amerikanaca. I jednom Rokefeleru potrebna je
barem benevolentna utnja novinskog koncerna Randolfa Hirsta.
Hirst je veliki popularizator Hitlera u Sjedinjenim amerikim drvama,
ma da ne usvaja sve njegove ideje. No u jedinom se slae

252
potpuno sa Fiihrerom: u potrebi neumoljive borbe protiv komunizma. I
Hirstova tampa danas vodi estoku, sistematsku, raz- draujuu kampanju
protiv Sovjetske Rusije i njenog sistema vladavine.

Pretesno saveznitvo izmeu mnogih kapitalista i mnogih

svetskih urnala, kao i veliko angaovanje tih istih kapitalista u
ratnim industrijama, navode esto na misao da je u pripremanju
novog svetskog rata kapitalizam volja, a urnalistika samo jedno
pomono sredstvo. Takvo miljenje se ne moe odrati pred onim
itaocima ove knjige koji su prihvatili njena dosadanja izlaganja o
bitnosti urnalizma i koji su uvideli da je on takav sluga koji
upropauje svakog gospodara i koji, mimo volje svih uesnika u
pravljenju urnala, ima svoja samostalna delovanja koja ubijaju duh
i duu svih naroda, opo- jenih urnalima. On takorei automatski
vodi sve te narode u sve vee provalije, u nova klanja i ratovanja. On
bi to radio i bez potsticanja od strane kapitalistikih grupa koje se
nadaju ratnim velikim profitima. Tvrditi da kapitalizam kao ekonomski drutveni sistem voi neminovno do svetskog rata, preterano
je i nedokazivo. Nezaslueni kapitali se mogu gomilati u miru, a
ratovi, kao to je to pokazalo esto iskustvo, mogu doneti vee tete
veem broju kapitalistikih grupa nego koristi manjem broju tih
grupa. Najsolidniji kapitali, investirani na duge rokove po mnogim
stranama celog sveta, pre- trpeli su u Svetskom ratu velike gubitke.
Stoga se ne moe uzeti a bi to oni iznova hteli a doive, i to u jo
jaoj meri i sa nesumnjivo gorim posledicama po njih. I da ne postoji
u svetu jedna ogromna drava, kakva je Sovjetska Unija, koja je
antagonista kapitalistikog sveta, zaista bi se moglo sa sigurnou
rei da se one grupe kapitalista koje spremaju rat ne bi smele ni
pojaviti pred onima koji bi hteli pokuati pre toga sve drugo za
poveavanje svojih profita. Jer one rane koje su u Svetskom ratu
zadane mnogobrojnim kapitalistikim grupama ne samo da ne
zaceljuju jo uvek nego postaju sve ma- lignije i razrtije. Tako se
moe, na primer, verovati u iskrenost radovanja toga sveta kad mu
Sovjetska Unija (raunajui da vreme za nju radi) iskazuje i reju i
delom svoju volju za odranjem mira. Pa ipak urnalizam i mimo
volju tih kapitala, mimo njihovu enju za ozdravljenjem i
pribiranjem novih snaga, vodi u rat i izranjene kapitalistike grupe,
jer mu to lei u bitnosti, i jer je kapitalizam koji inae komanduje
nad

253
izvriocima urnalizma po svojoj bitnosti opet nesposoban da
upozna bitnost urnalizma. S druge strane, kako smo videli u
prolom poglavlju, ni Sovjetska Unija nee moi spreiti rata, ako ne
uzme svoju urnalistiku pod moralnu i duhovnu upravu. Kad
jednom bude i ona urnalizovana, nee se ni uz najbolju volju moi
odupreti realizovanju potreba urnalizma da itaocima prui to
krvavije senzacije.
Bez u n i t e n j a s v e t s k e m o i u r n a l i z m a i
bez preudeenja izvetavanja o novosti ma na
nain koji' to trae moral i duh, ne mogu se
nikakvim
sredstvima
spreiti
nove
ratne
k a t a s t r o f e . Nije urnalizam nikakav klasni interes, nije on
interes izvesnih lica, njegova delovanja ne lee ni u planu ni u volji
njegovih izvrilaca i komandanata, pa se stoga ne moe rei da e on
ustuknuti od svojeg posla pred tim perspektivama novog strahovitog
tehnikog rata. urnalizam ne egzistira subjektom; stoga on, koliko
god bila uasna pustoenja novog rata, ne gubi nita. I kad
nestane umali- zma, opet on nita ne gubi. urnalizam je
nenameravano ah svakodnevno javno izvravano ogromno
multiplikovanje onoga to je u oveijoj prirodi radikalno zlo.
urnalizam stoga ne bi bio urnalizam kad bi mogao ne voditi
oveanstvo u ratove.
I urnalizam ne bi bio onaj kaos koji jest kad se u urnalima ne
bi nalazila i dosta tana slikanja tih uasa u koja e da uvede svet.
Jer on moe sasvim mirno da kae, kako to stoji u Novostima od
16. XII. 1934.: Kao to su se narodi p o m i r i l i s razornim
delovanjem obinih eksplozivnih granata i drugih metaka, priuiti
e se p o s t e p e n o i na upotrebu otrovnih zrna i n e e
p r o t e s t i r a t i radi njihove nehumanosti. urnal ima tu
satanski pravo, jer e njegovo drobljenje ljudske due i duha, a posle
odmah i tela, uiniti a e narodi otupeti toliko da nee oseati
smrtne opasnosti ni onda kad ih smrt bude zgrabila za guu i
urlikala im u ui da se uvaju.
Ali za one itaoce ove knjige koji se ipak nee s tim nikada
pomiriti, potrebno je da ovde sa par rei, tuih, kaem neto o tim
uasima budueg svetskog rata. Neka i tu urnali govore.

254
Van svake je sumnje da e novi rat biti neuporedivo strasniji od
prolog. Nema ni najmanje verovatnosti da e posle njega bedni
ostaci civilizacije biti jo sposobni za kakav bilo kulturni ivot. Evo
ta govori strunjak u umalskim redovima. Engleski general Grovs
u svojoj knjizi Iza zavese od dima (citiran od A. Hendersona u
Politici od 6. IV. 1934.), kae da je engleski eneraltab, a bez
sumnje i svi ostali na isti nain, ve zvanino prihvatio ovu novu
ratnu doktrinu: da je protiv napada iz vazduha jedino uspena
odbrana represalija istim takvim napadom na neprijateljske nervne
centre (na velike gradove). Po njemu, kod svih eneraltaba je uzeta
ve kao tana tvrdnja nemakog vojnog strunjaka, Endresa: to je
nekad u takozvanim nekulturnim vremenima bilo smatrano
neasnim za svaku vojsku, naime da na civilno stanovnitvo udara
ognjem i maem, to je sada postalo osnovno naelo modernog
ratovanja. ta bi bilo od Londona, to nam ovako prikazuje general
Grovs: Sve mere lokalne zatite koje se uopte daju zamisliti mogu,
u najboljem sluaju, posluiti samo za spas jednog malog dela od
osam miliona stanovnika Londona, u sluaju jednog napada iz
vazduha u dimenzijama koje su ve danas mogue. A sada da od
istog pisca napred reenih rei o pomirenju naroda sa svojom
novom smru citiramo par reenica o tome kako e izbliega
izgledati taj novi rat (Novosti od 16. XII. 1934.):

Bojnim otrovima i vanrednim usavrenjem avijacije unaprijeena je

ratna tehnika u tolikoj mjeri, da je pojam ratnog podruja, moe se rei
nestao. Zrane visine nemaju granica. Time to su avijoni uvukli ratno
podruje takoer i u zrani prostor nestalo je zranog suvereniteta nad
dravama: avijoni su postali najopasnije moderno borbeno sredstvo kao
prenosai poarnih i otrovnih bombi.
U toku vremena usavreni su avionski strojevi, izraeni neprobojni
oklopi na aparatima, povean stabilitet, proiren akcioni radius i poveana
nosivost. Zrani orijai tipa Caproni postigli su nosivost 15.000 kg korisnog
tereta eksploziva na. daljinu od 2000 km brzinom od 200300 km na sat.
Oni svojom artileriskom snagom pretstavljaju pravu pokretnu zranu tvravu,
koja je u stanju da napada i da se brani. Otrovna vatrena kia koju neprijatelj
puta iz ovih tvrava na gradove i objekte u pozadini, moe da u razmjerno
kratko vrijeme srui i sravni sa zemljom najvee i najslabije tvorevine
ljudskog uma, da uniti ili uini nesposobnima za rat
i privredu goleme mase naroda i vojske i da tako prisili neprijatelja na
bezuslovnu predaju, da mu nametne svoju volju i da ga uini svojim robom.
Avioni e navaliti na sveukupno stanovnitvo eksplozivnim bombama
raznih veliina od 20 do 1950 kg.----------------------------Dalje e upotrebljavati poarne bombe, teine od 13 kg, takozvane elektronske

255
ili termitske bombe. Kod njihove eksplozije stvara se plamen sa
temperaturom odi 3.000 stupnjeva C. ---------------------- zatim bombe punjene opasnim otrovnim pli novim a . . .
Kako bi se djelo unitenja jo upotpunilo, bacat e na stanovnitvo, na
vodocrpe i na ivene namirnice u zatvorenim boicama uzronike opasnih
smrtnih zaraznih bolesti, kao sakagiju, koleru, kugu, trbuni tifus i
bedrenicu, a usjeve i ume unitavati ubacivanjem zaraenih biljaka.

Meutim, da ne bismo uinili krivo Novostima, kao i drugim

urnalima koji slikaju tu i tamo strahote novog rata, treba
konstatovati a one donose i miljenja drugih strunjaka koji nisu,
kako na primer Novosti od 3. I. 1935. vele, takvi pesimisti u
gledanju na budui rat. Tako u tom broju dvojica njih tvrde meu
ostalim a ljudi prave previe vike, to se tie novih izuma na
podruju ratne tehnike, te da s te strane nee biti nikakvih
dramatinih iznenaenja u narednom ratu.
Budimo dakle bez brige i optimisti, nee biti previe dramatino
s tim novim izumima za ubijanje ljudi. A to se tie starih, pa s tim
smo se ve pomirili, ta hoete! To govore strunjaci onim
nevernim Tomama koji nee nikako da veruju u pomirenje naroda
sa tim novim nainima kolektivnog ubijanja.
Ah pre nego to ga raznesu, spale i otruju bombe iz vazduha,
iznesene gore i ozgo baene pomou urnalizma, svet e pojuriti
prvog dana tih poslenjih dana civilizacije i pruiti ruku za
vanrednim izdanjima koja e javljati propast neprijatelja.
Gde je nada da tome izbegnemo?

256

JEDANAESTA GLAVA

Nogomet i film, dva mezimeta urnalizma

1. Nogomet
Nogomet je mezime urnalizma. To vidi svako ko ita urnale.
Pa budui da je sve to urnalizam ini vrlo i mnogostrano vano,
ak i za ona ivotna podruja za koja to i ne slute itaoci urnala, to
jest svet, to e biti od koristi za na predmet da pogledamo razloge
zato urnalizam toliko voli nogomet i kakve posledice iz te ljubavi
po nama svima udaraju.
Po svojoj vrednosti kao telesna veba, nogomet ide valjda na
zadnje mesto meu svima sportovima koji se obavljaju vani u
prirodi. Najraznovrsniji prelomi kosti, svakojake nutarnje ozlede
usled udarca nogom, sudara, pada, gaenja, spadaju u svakidanje
pojave toga sporta. Mnogi bi nam lekari, a naroito kirurke klinike,
mogli da priaju neverovatne ali istinite prie o tome. U urnale to
po pravilu ne dolazi; tek kad se pokoji put prevri svaka mera i stoga
nastane opasnost u mezim- etovu razvijanju, onda se to donese,
senzacionalnim nainom kao to je i sav ostali tekst urnalov.
Naravno, opasnost za to razvijanje se tim pojaava, ali druke ne
bismo ni uli od urnala za ubistva i kriminal na nogometnim
utakmicama, za neuvene grubosti i ispade. Kad bi drave to bi
trebalo da ine, s obzirom na ogromnu proirenost nogometa
davale pregledati od vremena do vremena sve nogometae po
njihovu zdravstvenom stanju, te kad bi se o tome sastavljale stati stike, ne verujem da bi se u nogometu nala ikakva opta fizi- kozdravstvena korist. A van svake je sumnje da je, na primer, laka
atletika, kombinovana sa turistikom, plivanjem, zimskim sportom,
nadmaila daleko nogomet u tom pogledu.
Ali kad bismo uzeli pod sigurno da nogomet podie opte
fiziko-zdravstveno stanje igraa, on opet, s obzirom na psihika
delovanja i na sav kompleks njegovih uticaja kod svih onih koji su
njim obuzeti bilo aktivno (kao igrai) bilo pasivno

257
(kao navijai, simpatizeri, itaoci izvetaja itd.) pretstavlja teak
socijalni minus.
Pustimo same urnale da nam kau neto o tom minusu.
Naveu rei koji oni izgovaraju o nogometu u asovima divljanja
njegova, kad se dakle javi s jedne strane oinska briga, a s druge
prui dragocen senzacionalan materijal. Evo najpre! kako nogomet
prikazuje urnalistika satira (po Politici od 28. I. 1934.):

FutbaL je danas strast nad svima strastima. vre od tri godine ne

ele vie da postanu fijakeristi, oferi ili vojvode, ve prosto hoe da budu
golmani. Gimnazisti naputaju kolu da bi se posvetili rentabilnijem futbalu.
lparice sanjaju svoje venanje s najslavnijim golgeterom dravne
reprezentacije, a udate ene 1 majke bee sa levim polutkama.
Ako na ulici sretnete dvoje mladih, gde se prepiru, budite sigurni, da ih
ne razdiru ljubavni jadi. On svakako navija za plave, a ona za crvene.
Ako u tramvaju vidite dva ozbiljna gospodina, koji vode vaan razgovor,
nemojte sluajno pomisliti da su to neki finansijeri koji pretresaju pitanje
izlaza iz ove mune situacije. Mnogo je vero- vatnije da je po sredi kakav
navijaki razgovor kome je povod dala poslednja utakmica. Navijanje je
postalo
strast
nad
strastima.
--------------------------------------------------------------------------------------------A kad dou izbori, ako naopako Jugoslovenskom nogometnom savezu
padne na pamet da istakne svoje liste, teko da e se do Skuptine provui
poslanik koji nije golgeter.

To nije mnogo preterano, tako izgleda grad pod delova- njem

nogometa, a evo kako izgleda selo, po Politici od 7. X. 1934.:
Oduevljenje seoske omladine za futbal nije mnogo manje nego kod
omladine u varoi. Izvetaji o sportskim utakmicama prate se najbriljivije i
sve se komentarie. Imena Moe, Sekulia, Glazera i ostalih futbalskih
zvezda znana su i tamo. O njima se govori kao o nedostiivim idealima. Zna
se za sve sportske klubove od znaaja. Zna se ak i za strane: za eku
Spartu, za beku Vijenu i tako dalje.
O sportu se danas pria i u selu vie nego o partijama. Istina, sportom
se bavi samo omladina, ali poto je igra nova i dosada u selu neviena,
privukla je i starije koji to onda posmatraju, pa se negde dive, negde ude, a
negde osuuju.

Toj slici dodajmo jo ove opte poznate konstatacije. Glavna

briga roditelja za svoju muku decu dolazi od nogometa: ne samo
deranje obue i odee, izudarane noge, slabi apetit i san, nego i
slabi uspesi u koli, jer su detinje glave okupirane ceiim spletom
matanja o nogometu. Prvi zanosi detinjih dua, mesto da budu
vezani za primere neke velike plemenitosti, socijalne portvovnosti,
religijoznosti, za neke lepote i visine duha i due, svezani su za
urlikanje i fiuk nogometnih utakmica, za divlje scene sudara pri
otimanju o tu konatu krpu. Deca

17

258
gledaju oko sebe odrasle izbezumljene u strasti navijanja, te tako, po
priroenoj odreenosti etinjih godina da spremno i hitro primaju
ono to vide od odraslih, trpe nepopravljivu tetu na svojoj dui i
duhu. Po irokim neobraenim poljima detinje due, kuda bi trebalo
da se seje i da nie cvee svakojakih vidova idealnosti, kovitla se i
juri nogometna lopta koja ne da da se ita drugo seje, pa stoga nita
i ne nie. Kod odraslih je nogomet zaista strast nad strastima: ima li
jo ita na svetu to svake nedelje na celoj kugli zemaljskoj, po lepu
i runu vremenu, leti i zimi, kroz sat i po tako jako fascinira panju
miliona i miliona ljudi ? A nogomet kao da ih prikuje za mesta, te
uagrenih oiju, priguena daha i otsutna duha za sve ostalo slede
svaki pokret lopte koju gone 22 arena oveka. I istina je, ta
dvadeset i dvojica su zaista najslavniji muevi svoje zemlje. Za njih
zna sigurno deset puta vei broj ljudi od broja onih koji znaju za 22
knjievnika i naunika imena svoje zemlje. Zamislimo samo te
ogromne kvantume i snage oseajnosti koja se saspe i utroi oko
lopte na toj nogometnoj ledini, zamislimo ih upotrebljene u koje
drugo duhovno i duevno pozitivne doivljaje, pa emo odmah
shvatiti svu socijalnu tetnost nogometa.
Na primedbu, da nogomet razvija i snai borbenost u oveku,
koja mu je tako potrebna za ivot; da te milione ljudi ipak izvodi u
slobodnu prirodu, bez ega bi moda u mehanama traili odmora od
tekih ivotnih borbi; da nogomet izotrava funkciju ula i kod
igraa i kod gledalaca, i tako dalje, na sve se te primedbe moe
najpre da kae ovo: Kad propovedi u bogomoljama, kad nikakva
predavanja, ni nauna ni umetnika, koncerti, izlobe, konferencije,
kad sve to skupa nije u stanju da dovede do sebe toliki broj ljudi kao
sam nogomet, trebalo bi nogomet zabraniti ve stoga da se vidi ne bi
li ti mi- lioni ljudi, makar nevoljno i iz dosade, kad ne bi imah nogometa, onda ipak prili vie umetnosti i svesnom dodiru sa prirodom
i religijom. Ako bi se onda pokazalo kao to je ve- rovatno da bi
bilo da im izleti u prirodu i drugi sportovi daju dovoljno zabave i
razonode, onda bi to ve znailo veliku obit od zabrane nogometa.
A to se tie razvijanja borbenosti i izotravanja ula, i to nam mogu
dobro da izloe sami urnali i nogometni strunjaci. U Pravdi od
20. X. 1933. kae tako njen nogometni izvestilac:

259
Poznata je stvar da su u toku ovog prvenstva drave nadleni iz
Saveza gledali kroz prste na sve prestupe raznih nogometaa. Grubosti,
kakve se nigde na svetu ne mogu ni zamisliti, nizale su se jedna za drugom.
Od udaranja protivnika palcem u slabinu do pravih pokuaja ubistva sve je
ve izvedeno bez ikakva ustruavanja. Radnja je jednostavno procvetala i
donela ak neke pronalaske. Tako se jedno vreme moglo vieti kako lanovi
izvesnog drutva temenom udaraju u vilicu suparnika koji nema loptu.
Ritanje u trbuh je bila svakodnevna sitnica, a na mnogobrojne podvale u
borbi pred mreom igrai su se toliko navikli da se nisu vie alili.

Pa nam Pravda onda opisuje jedan takav sluaj:

Dragi Uroevi ostao je jo na zemlji. Oslanjajui se na oba lakta

okrenuo se prema Marjanoviu i izgrdio ga zbog ove grubosti. Ljuba
Marjanovi je tada naglo poleteo i nesrenog igraa, koji nije mogao da
ustane, udario iz sve snage vrhom obue desne noge usred lica.
Prizor je bio strahovit! ...
Uasnuti gledaoci, koji su smatrali da je igra Gvoara ubijen,
pojurili su na Marjanovia i moda bi ga prebili da redari nisu bili prisebni i
onemoguili novo zlo.

Ali ovo je jo lepi primer borbenosti i otrine ula, pisan

perom pretsednika jednog kluba, inae generala u penziji. To se
nalazi u Novostima od 20. VI. 1934.:

U 38. minuti Stevovi i Bakoti startaju na loptu, Stevovi oduzima

loptu od Bakotia, ali ga udara nenamjerno u petu. Bakoti posrne i u tom
momentu mu pritrava Dekovi, psuje ga i vie mu: Lezi! Bakoti se hvata
za trbuh i vrlo vjeto pada. Sudac dosuuje faul protiv nas, ali ovaj nije
tuen, jer Mikai tri Stevoviu, koji se vraa na svoje mjesto i udara
Stevovia pesnicom u vilice (tehniki knock out). I ovaj kao svijea pada na
tle. U ovom momentu sudac nareuje iskljuenje Stevovia i Mikaia, a
zatim i Tirnania zbog prigovaranja. U isto vrijeme pritravaju nai igrai
Arsenijevi i Petkovi onesvijetenom Stevoviu. U tom momentu Mikai
udara pesnicom po licu Petkovia, a Lemei udara sa obe ake Arsenijevia.
Sada Marui i Kragi udaraju ostale nae igrae, koji se povlae do
onesvijetenog Stevovia.

A ta se deava na selima, doznamo tek onda kad u izvanrednim sluajevima sevne seljaki no i padne mladi deaki ivot.
Moe se uzeti zaista kao utvrena istina da nijedan drugi sport ne
razvija toliko divljatva kao nogomet. Na mesto da od divljih pravi
pitomije, to bi trebalo da ini svaka drutvena igra, on pravi od
pitomih divljake. Da ni u moralnom pogledu ne deluje bolje, moe
se zakljuiti ve po tome to je postao vrelo profita. Tako se mnogi
igrai kupuju i prodaju od jednog do drugog kluba. I o tome je naa
umalska javnost dobila ve mnogo jasnih a skandaloznih dokaza.
Isto tako o nesocijalnom duhu koji vlada meu raznim klubovima.
Zbog toga je, u jesen 1934., dolo do rasputanja samouprave

260
Nogometnog saveza i do imenovanja vladina komesara, to je
Politika popratila ovim reima:
Poslednjih godina na futbalski sport je prolazio kroz teku krizu.
Otsustvo discipline i jednog objektivnijeg rada u sportskim vrhovima iz
temelja je ruilo osnovne sportske ideje i smetalo njegovom pravilnom i po
narod korisnom razvoju.
Ve nekoliko godina u sportskim redovima i to ba u onim koji su
pozvani da upravljaju jugoslovenskim futbalskim sportom vlada velika
nesloga. I umesto da se rad naih najviih organizacija usredsredi na
stiavanje preteranih strasti i uklanjanje nesloga, ovi najpozvaniji radili su
ba onako kao da hoe namerno da potpiruju tu neslogu.
Jedna afera za drugom uzbuivale su nau sportsku javnost, autoritet
sportskih voa srozavao se sve dublje i dublje. Od sporta se napravila itava
trgovina.

Dok se teko moe iznai koja korisna strana nogometa, dotle je

sasvim izvesno da se u njemu nalazi gomila svakakvih minusa. I
eto, takvom nogometu daje urnalistika dvadeset puta vie prostora
nego, na primer, Sokolu, iako taj pored svojih odreenih moralnih i
duhovnih ciljeva postizava i u tele- snoj vebi optenarodnu
nesumnjivu korist. Nogomet dobiva od urnalistike pet puta vei
prostor nego ceo ostali sport skupa. I taj prostor biva iz godine u
godinu sve vei, ne samo kod nas u Jugoslaviji nego i u elom svetu
gde se nogomet igra. Taj se prostor pomalo izjednauje sa prostorom
glavne urnalistike teme, kriminala. Zato je to tako?
urnalizam, po svojoj bitnosti, uopte ne pita niti moe pitati
da li u nogometu ima pozitivnih vrednosti, te a bi po tome uesio i
svoje dranje prema njemu. urnalizmu je glavno a su u nogometu
angaovane
bezbrojne
mase
ljudi
jednom
intenzivnom
pasioniranou. To je potpuno dovoljan razlog da se predmet te
pasioniranosti uzme pod svoje. I on ga je uzeo srdano i radosno.
On ga miluje, tetoi mu, oprata mu sve jednom reju: pravi od
njega pravo pravcato razmaeno mezime. U nogometu, naime,
nema niega to je u protivnosti sa umalizmom, a sve to u njemu
ima, sve se to poklapa sa bitnim uslovima prosperiranja urnalizma.
Odatle to posve prirodno nesebino radovanje i grlenje sa
nogometom. I ako ni iz ega drugog, a ono bi se ba iz tog intimnog
odnosa nogometa prema urnalizmu moglo zakljuiti da u
nogometu ne moe biti nikakvih pozitivnih vrednosti, sve dok traje
taj odnos. Sve dotle e i delovanje nogometa biti protiv morala i
duha. Kad bi bilo drukije, ne bi bilo te ljubavi, ve, naprotiv,,
nogomet ne bi za urnalizam uopte ni postojao.

261
U nogometu ima urnalizam odlina pomagaa, koji mu
njegova vema stada koja, kad im se oi katkada i previe zamute od
urnalistikog crnila, te kad ih prekruta ivotna borba previe
pritie, izletaju iz tog tora, opet ugoni u tor tim to im svojom
loptom dadne zaborava i strasne zabave. Odvodi ih na momente od
svojeg crnog papira na sve vazduh i livade, ali tamo doive neto
to e ih posle jo jae da svee za taj papir. I jo jae nego film, taj
drugi veliki pomaga uma- lizma, okupira nogomet gledaoevu
duu i u ostalo slobodno vreme posle utakmice, koje mu jo
preostaje od ivotnog zvanja i urnala. Fantazija i misaoni rad
italaca urnala i ujedno gledalaca nogometnih utakmica i
velefilmova potpuno su ispunjeni pretstavama od kojih ne vodi
nikakva asocijacija do umnih i etikih pretstava o urnalizmu.
Preivljavanja onog divljanja igraa i publike kroz sat i pol dovoljno
je da opsedne ivot mate kroz tu nedelju dana do sledee
utakmice. Jer u to preivljavanje neminovno spada da se proitaju i
svi urnalski izvetaji, dugi i iroki, o toj vienoj utakmici. Koliki je
to prirast naklade urnala, vidi se dobro po tim milionskim ciframa
ljudi koji su obuzeti nogometom.
urnalizam pravi s nogometom tako dobar posao da njegovo
zadovoljstvo i uivanje zbog toga izbija jasno na javu. On daje mesta
u svojim stupcima i takvim nogometnim reima kojima se triavost i
beznaajnost ne daju ni izmeriti. Meutim, urnali te stvari ipak ne
donose posve bez rauna: i one mora da imaju svojih italaca,
koliko god izgledale idiotske jednom nenogometnom i nenavijakom
oveku. Kako bismo inae mogli razumeti zato se serviraju i ovakve
stvari (po Vremenu od 20. X. 1933.), koje spadaju u najinternije
poslove tog nogometnog saveza: zakljuci senice upravnog odbora,
meu kojima i ove:
8) Izvetava se Lnp da se protest S. k. Primorja (Ljubljana) u aktu
Potsaveza br. 1248/33 nije mogao uzeti u postupak poto novac (taksa) za
albu nije stigao Savezu a nigde se u aktu ne spominje da je uopte poloen,
pa su posebnim pismom od Potsaveza o ovom zatraena obavetenja.

15) Primaju se znanju sledea akta: akt Mfvn Obr. 3489/33 na koji se
dostavlja Ministarstvu pismeni odgovor.
Akt Mup. S. br. 2265/33 na koji se dostavlja pismeni odgovor.

Postoji li na svetu ikakva druga drutvena organizacija kojoj bi

urnalistika htela besplatno da tampa i te takve sa

262
svim interne stvari, za koje samo par ljudi znaju o emu se radi. Pa
zar nije nogomet pravo mezime urnalistike!
I zar taj intimni odnos izmeu urnalizma i te strasti nad
strastima ne karakterie urnalizam tako da se u celosti slae sa
optom slikom koja je dosada o njemu nacrtana?
2. Film
Pisati o filmu i urnalizmu, u smislu ove knjige, i laka je i teka
stvar, i velik uitak i veliko gaenje. Lako je stoga to gotovo svaka
re o filmu koju nalazimo u urnalima, bilo to u oglasima bilo u
noticama, pretstavlja toliko jasnu originalnu nakaznost sa gledita
morala i duha da nam je nikakvo satirino konfrontiranje njeno sa
idejom ne moe tako lepo prikazati kao samo citiranje bez
komentara. Ah tu je odmah i tekoa, jer urnalizovani svet a
drugog i nema ita i shvata te rei zaista onako kako hoe
urnalizam, makar one bile po sebi nakarade misaone. Uitak je u
tome to se ne moe ni eleti savreniji primer za sve tete od
urnalizma koje hoe ova knjiga da izloi, i jer se ne moe ni
pretstaviti dublji pad moralnih vrednosti i crnji duhovni mrak. Ali,
ba to je vei uitak u toj odlinoj sposobnosti predmeta za prikaz,
tim je on vie za gaenje po svojem sadraju.
U filmu, a pogotovo u tonfilmu, lee inae svakovrsne mogunosti slube oveanstvu. Kao fotografska reprodukcija pokreta
mrtve i ive materije, s istovremenim tonskim snimanjem glasa, sa
mogunou umnaanja i konzerviranja, zatim po svojoj tehnikoj
doteranosti koja e sigurno jo da raste,
film je vrlo prikladno sredstvo za mnoge kulturne svrhe. Sasvim
je sigurno da bi se njim, i takvim kakav je ve danas, mogli postii u
tom pogledu neslueni rezultati. Glumaka umetnika kreacija
dobila je u njemu sredstvo kojim se moe ne samo sauvati za
daleka vremena nego i multiplicirati. Kakav opseg, kakvu snagu i
kakvu brzinu delovanja moe iz filma da crpi umetniko odgajanje,
o tome ovo neumetniko doba i ne sanja. Kakvi bi se divni doivljaji,
probrano pokupljeni po celoj zemlji, prirodne lepote, prirodna
udesa, razna kulturna materijalna dela mogli uiniti
pristupanim svakom pojedincu, kolika bi od toga mogla da bude
dobit za duh i duu celoga oveanstva to ne moe ni da zamisli
ovo urnalizo- vano oveanstvo. A stvar bi bila tako jasna i tako
jednostav

263
na, kad bi se znalo odabirati to je vredno da se snima i da se svetu
pokazuje, i kad bi drave taj posao drale toliko vanim koliko jest.
U emu je i kakvo je znaenje filma u dananjem svetu, i to u
onom delu njegovu u kojem vlada kapitalistiki ekononv ski
poredak? Film je tu pre svega vrelo privatnog profita. to je film
tako brzo pao u podruje iste profitne industrije, tome su uzrok
one iste njegove mogunosti po kojima bi mogao postati tako
blagosloveno sredstvo kulturnog rada. Glumu ivog glumca
pozorite ne multiplicira i profit od te glume za vlasnike pozorita je
vazda ogranien jednim mestom i zdravstvenim i fizikim stanjem
velikog broja ljudi, dok se film multiplicira i odvija bez ikakva daljeg
uestvovanja glumaca koji su ga pravili. U njemu je stoga
nesravnjivo vea mogunost profita nego u pozoritu, i stoga se
krupni kapital i baca pre na njega nego na pozorita. Da i ne
spominjem drugu potrebu koja je terala kapital na taj posao, naime
to to je film odlino sredstvo za masovno formiranje ljudskih dua
u eljenom pravcu koji moe da se izmakne ispod dosega neeljene
kritike. Ah da e iz takva drutva umetnost pobei glavom bez
obzira, jasno je. I danas je odvajanje umetnosti od filma ve dotle
dolo da se obino i ne simulira vie njihova zajednica. Umetnost je
ve po sebi takva da kvari profite, a dovodi k moralu i duhu, pa je
stoga i propala njena zajednica sa filmom. Uprkos tome, film
privlai k sebi i dalje mnoge roene umetnike, jer se umetnik na
svaku slavu lako prevari, a film podeljuje svetsku. Samo je
umetnost tih umetnika unapred osuena na stradanja, budui da
filmski vlasnici-bankari odreuju svoj vlastiti neumetniki
umetniki pravac filmu.
Pored te direktne tete koju kapitalistiki film nanosi, kako
onima koji u njemu igraju tako i onima koji ga gledaju, on je jo na
mnogim stranama veliki indirektni tetoina. Kao uzurpator rei
literarnog oblika, on teti literaturu; kao parazit glumake
umetnosti, on unitava pozorite.
Kako je stalo sa umetnou u filmu, tako je uopte sa svakom
drugom kulturnom slubom njegovom u toj kapitalistiki
uslovljenoj filmskoj produkciji. Takozvani kulturni film sve je redi, a
i u koliko ga jo ima, sve mu je manja istinska kulturna vrednost,
jer na mrav i fragmentaran nain prikazuje posve singularne
stvari. Druke nije moglo ni biti, jer je od

264
kulturnog filma u nekulturnu drutvu naravno manji profit nego od
filma krvave i svakojake ulne senzacije. Gde se daju filmovi koji se
reklamiu svezom krvlju miliona, kao na primer
KRIK SVETA
je filmovan krvlju milijona a ne u filmskim ateljeima.

(Novosti od 20. I. 1935.)

tu nema mesta kulturnom filmu. I zaista, po toj jednoj reklamnoj
reenici, koju film sam o sebi govori, moe se unapred stvoriti
pretstavu o tome ta sve film moe i ko su i ta su njegovi
preduzimai i upravljai.
Kao svaka roba velike industrije, tako se i film slui reklamom
u najveim merama i svima modernim sredstvima. I tako nema
nieg naravnijeg nego da filmska industrija sme- ta svoju reklamu
u urnalske stupce. O toj prirodnoj srodnosti urnalizma i filma
bie nie jo govora, a sada najpre da izbliega pogledamo kako
izgleda filmski svet kad ga gledamo kroz njegove vlastite rei, itane
u reklamama umalskim. Evo nekoliko primera toga govora:
Filmski starovi su fantastini junaci dananjice. Oni dobivaju goleme
gae. Njihovu sliku poznaje svalio od Crnca u Kongu do starog Eskima.
Stotine tisua oponaaju njihovu frizuru, kravatu, dranje. Oni sjede na
izvoru nemoguih mogunosti. Njih toliko oboavaju da je prema tome
oboavanju ak i zavist nemona. Za sretnom zvijezdom njihove sudbine
eznu milijom! Male djevojke stoje drui ispred ogledala i kontroliraju igru
svojih trepavica moda, moda e im te trepavice otvoriti vrata u raj
Holywood.
Nedavno je objavljena u Americi knjiga koja se zove Svu- eni
Holywood. Ta knjiga sadraje opaanja dame imenom Sylvia. Sylvia nije
proroica. Ona je mnogo vie od toga, jer opaa izvanredno dobro i tono u
pravom smislu te rijei. Ona je holivudska maserka.
Ova knjiga je klasinog znaenja, prava pjesma razbora. U njoj su
lijepa tjelesa zvijezda svuena do gola, prikazana u asovima, kad ih proima
jedna jedina enja: da sauvaju vitku liniju.
U Svuenom Hlywoodu spomenute su sve Sylvijine nebrojene
pacijentkinje punim imenom, iznijeti su svi eljeni i neeljeni detalji. Ne
postoji nijedan star, kojeg ona nije imala pod rukama. Ona preuzima i najtee
naloge. Kad junak ili junakinja. jednog velikog filma mora u prvom inu da
bude pun, a u treem da umre od suice, za Sylviju je to malenkost. Ona
svaiji obujam smanji do potrebne granice. Ona masira, ona purgira Gloriu
Svanson, princa Mdivania, ona je i Lupi Velez smanjila teinu do one granice
koja joj je bila potrebna za-----------------------Sylvia masira, Sylvia purgira
reisere i direktore, starove mukog, enskog i srednjeg roda.

.i

265
Zbog nje se vodi divlja borba izmeu konkurenata. Nje se nimalo ne
tie sva ta borba koja se vodi oko nje. Ona svojim muterijama oduzima
mast i dolare, ona je svoj ivot posvetila borbi za vitku liniju, prema
svemu ostalom je posve ravnoduna. Sve to se dogaa, biljei samo radi
savjesti i tonosti.
Ova knjiga proizvela je veliku senzaciju. Nita nije senzacio- nalnije
nego struni izvjetaji o svuenim starovima.

Tu sliku filmskog sveta, koju nam daje Jutarnji List u broju

od 11. IV. 1933., moemo nadopuniti sa ovim slikanjem po Pravdi
od 21. I. 1934.:

Holivud se stalno obnavlja. On daje ton elom svetu i zato se sa

velikom panjom prate.sve promene koje se odigraju u njemu. Film nastoji
da kopira ivot, ali nam daje uvek ono to je najnovije, najmodernije. Otuda
ceo svet prima film ne samo kao dis- trakciju, ve u neku ruku i kao lekciju.
Svesni toga, efovi filmske proizvodnje moraju obnavljati duh
Hoiivuda. Kao to Pariz diktira modu, tako Holivud diktira tip ene.
Prolo je doba kada je za filmsku glumicu bilo dovoljno samo da je
lepa. To su one lepotice sa okruglastim licem kao u lutke, zvane Flaperi.
Kult lepote bio je jak do bezobzirnosti. Nije se vodilo rauna o njenoj
inteligenciji. Mogla je biti i obina ur- kica. Tako se deavalo da su filmske
zveze esto regrutovane iz najniih redova, meu sluavkama i kelnericama.
Njena lepota, jedina njena kvalifikacija, prokrila joj je put do slave i
bogatstva. Dovoljno je da ima okruglo lutkasto lice, pa ma jedva umela da se
potpie. A kad se jedna takva ena nae na takvoj visini, niski instinkti
preuzmu maha, i ona nije u stanju da oceni to je doputeno, a ta ne, ta je
moralno a ta nemoralno. Nizali su se skandali i kompromitovao se ceo
filmski kadar.
Radi promene, uvedena je u modu kobna ena, pa su vampt- ene
neko vreme mnogo traene. Nita Naldi, Gloria Svanson, Lya de Putti, bile su
naroito u modi. Zatim su dole Greta Garbo i Marlene Ditrih, dodue sa
jednom blaom nijansom fatalnosti. Imitirale su ih ene u elom svetu.
Mukarci su ih oboavali. Zatim je nastala zasienost. Ljudi su poeli da
pokazuju znake umora. Trebalo je traiti promenu. Lansirani su rezignirani
ljubavnici. Uobiajena su neverstva, razvodi brakova, glorifikovan je veni
brani trougao.
Najzad, izmiljen je seks-epil. Ovaj novi pronalazak oduevljavao je
svet za poslednje dve godine. Kult seks-epila razvijen je do maksimuma.
Inteligencija? Niko se nije usuivao da govori o tome. U koliko se meu tim
enama i pojavila koja sa malo vie duha i inteligencije, utivo su je nazvali
dosadnom. Seks-epil je bio vrhunac onoga to jedna ena moe postii u
pogledu svojih drai i uspeha u ivotu.
Posle dvogodinjeg vladanja seks-epil je sada na izmaku. Ton- film je
naroito favorizovao inteligentnu i duhovitu enu. Obraa se panja ne samo
na njenu ljepotu, ve i na ono to rekne. Dakle, da bi mogla triumfovati i
opravdati onaj[ presti koji joj propisuje scenario, ono to ona rekne mora
biti duhovito i pametno. Ona mora razumeti, misliti i odluivati se brzo,
mora se snai u svakoj situaciji. Glupost se vie ne moe sakriti lepotom.
Opti intelektualni nivo uzdie se sve vie i intelektualni nivo glumioe ne snv
biti ispod prosenog. To vai i za mukarce.

266
Inteligentna ena, to je tip modeme ene koju sada lansira Holivud.
Takve su ak i nove vamp-ene, kao Rut Ceterton, Din Harlo, Miriam
Hopkins, i druge. Miriam Hopkins je ista intelektualka. Mnogi mukarac
pocrveneo je od stida pred njom zbog svojeg neznanja i ne mogui da sakrije
svoju inferiornost.

Dakle: Fantastini junaci dananjice su oni koji dobivaju

goleme gae. Njih oboavaju milioni i eznu za njihovom sre- nom
zvezdom. Raj na zemlji, to je Holivud, iz kojeg nam jedna maserka
dariva najsenzacionalniju senzacionalnost, jednu klasinu knjigu,
pravu pesmu razbora, naime opis lepih telesa filmskih zvezda
svuenih do gola, u asu kad ih ta maserka purgira. Ah ona ostaje
hladna na bojitu, ne trenuvi okom, i vri svoju dunost, kojoj je
posvetila ivot, naime da muterijama oduzima mast i dolare. I iz
tog brloga a posle emo se jo bolje uveriti da je brlog daje se
ton elom svetu, i to stvarno daje, jer mu niko ne protivrei i jer se
tvrdnja beskrajno ponavlja, i jer je svet zaista filmiziran kao to je i
umalizovan. Tu se svetu diktira tip ene, pri emu mu se daje uvek
neto novo, najnovije. Tipove tog brloga mukarci oboavaju (istina
je: oboavaju!), iako za kratko vreme, jer treba uvek promene, poto
u oboavanju nastaje zasienost, a onda dolaze znaci umora.
Stoga Holivud ima uvek poneto na lageru to se moe smesta da
lansira i to e mnogo da se trai. Tako je darovao svetu u par
godina lepe lutkice flapere, kobne vampove, brani trougao,
seksepil, kojim se svet oduevljavao kroz cele dve godine, a zatim je
(opet sigurno za kratko vreme) lansirao inteligentnu enu. Naravno, kod prvog znaka umora i zasienja ide i ona u starudiju. ini se
da se ti znaci ve javljaju, i da e je zameniti skandalozna ena,
koja e svakako biti prilinija za oboavanje nego inteligentna*.
Dakako, skandalozna u svojem ivotu, a ne samo na filmskom
platnu. To urnalistika vrlo rado prihvata, i to izgleda ovako, po
Jutarnjem Listu od 8. XI. 1933.:
Jo donedavna postojao je izmeu amerike tampe i filmske
industrije neka vrsta tajnog gentleman agreementa, po kome je tampa utke
prelazila preko raznih skandala filmskih starova. Za protuuslugu su
odjeljenja za propagandu velikih filmskih poduzea servirala ve gotove
zaeerene bajke i pripovijesti o pojedinim glumcima i glumicama, njihovim
pasijama, nainu kako su otkriveni i si., sve obavijeno nekom aureolom
romantike, koja se na tone pruala amerikoj publici. No s vremenom ta
slatka hrana nije vie prijala znatieljnoj masi pa au reporteri imali hiljadu
muka da zadovolje velikog moloha, publiku, a da pri tome ne povrijede
gentlement agreement.

267
Danas je situacija u Holivudu sasvim drukija. Tihi sporazum filmske
industrije i tampe kao da ne vrijedi vie. Sve slaane teme su iscrpene,
publika ne eli vie da ita o glumicama, koje kau da im je kuhanje najmiliji
sport, nego trai senzacije, skandale. I paljba je iznenada zapoela. Nadolo
je vrijeme buna protiv okrunjenih holivudskih veliina. Jedna afera za
drugom izbijale su kroz stupce najveih amerikih listova. Svi su se upravo
natjecali, tko e prvi donijeti to vei skandal ove ili one glumice. Poela je
padati prava tua po jadnim starovima, koje pred oima publike skinue
tako rei do gola, razotkrie njihove mane i slabosti i izvukoe ih iz njihovih
romantinih skrovita. Holivudski raj se jednim mahom pretvorio u pakao.
Ono, to se dosada prikazivalo samo u krasnim bojama, sada se predoavalo
kao neto strano, ogavno, neinteresantno. Serija otkria dosegla je kulminaciju jednim romanom, koji su napisali dotadanji filmski propagandisti,
dakle ljudi koji su prije davali materijal za holivudske bajke. Najintimnije iz
ivota holivudskih veliina i najskrovitije tajne filmske produkcije iznesene
su u tom romanu sa toliko detalja, da je jednim udarcem rasprena i
pokopana legenda o filmu. Kad su k tome objavljeni memoari jedne
holivudske poznate ma- serke Sylvije, koja je iznijela i posljednje tajne
najpoznatijih glumica, izgledao je Holivud opustoen. Tako rei nije ostala
nijedna travka koja bi se u tampi dala u Holivudu upotrebiti.
Holivudski misterij je nestao poput magle. Amerika tampa oajava,
jer nema vie ime da hrani svoju publiku. Pojedini listovi poslali su onamo
dvostruki broj reportera, ali sav njihov trud je bezuspjean. Njihovi izvjetaji
nisu drugo do tuna elegija, u kojoj glavni motiv ponavlja ve poznatu
tvrdnju: u Holivudu nema vie nita nova ..

Odavde moemo sada najzgodnije da uemo u prikaz odnosa

izmeu urnalizma i filma. Jedan drugom gode, -jedan drugog
trebaju. Ali da je film mogao da godi urnalizmu, morao je najpre
postati ono to je danas. Morao je napraviti sebi publiku koja
gladuje za njim i koja najvie uiva kad joj on daje togod krvavo
senzacionalno, i kojoj je moral i duh najosadnija stvar. Ta publika
mora biti brojem ogromna. To je film postigao naravno sve uz
saradnju urnalistike i svojih vlasnika kojima je takvim
poslovanjem odbacivao najvee profite. Danas su odnosi tako prisni
da ak ni nogomet nije tako toplo smeten na srcu urnalizma kao
film. I stoga film nema za svoju reklamu prikladnijeg mesta od
urnalskih stupaca. Filmska reklama u umalskim stupcima ini
se svima sredstvima koje urnalistika ima na raspolaganju. U tom
pogledu zaostaju daleko sva druga merkantilna preduzea koja
iskoritavaju urnalsku reklamu. Jer urnal ne samo a je dao filmu svoja najvea slova, velika mesta u redakciskom tekstu, nego
mu je on podelio (ih prodao, svejedno je) i takve svoje adjektive u
superlativima kakve ne daje niemu vie na svetu. Ni kraljevski
manifesti, na primer, ni najvanije parlamentar

268
ne debate, ni najsenzacionalniji svetski politiki dogaaji, ne
dobivaju u urnalima to to ima film. Da od hiljadu primera koji
nam se stalno pruaju, navedem samo jedan: Novosti od 25. X.
1933. donose filmski oglas preko cela dva stupca redakciskog
teksta, dakle na veem prostoru nego to ga zauzimaju 700 reci
uvodnog lanka tog broja, i u tom oglasu stoje svega 41 re:
Rezervirajte karte unapred! Danas u 5, 7 i V 4IO sveana
premijera najnovijeg Fox-tonfilma Clare Bow
najfenomenalnije filmske glumice temperamentna gorda
perverzna hirovita podatljiva u svom najnovijem tonfilmu
Crvenokosi demon Pretprodaja od 11 Y> 1 h Telefon 28-29
Kino Luksor. Re perverzna stoji u centru oglasa i u centru te cele
stranice urnala. Taan prikaz odnosa izmeu filma i urnalistike, u
pogledu ekonomske strane, moe se nai i u samim urnalima,
naravno pre u onima koji nisu dovoljno dotirani filmskim oglasima.
Tako na Jutarnji List od 7. I. 1934. pie:

X kod nas ve dulje vremena dnevna tampa donosi redovne priloge sa

filmskim materijalom. Postoji i niz filmskih asopisa.
Kod tako jakog interesa tampe za film moglo bi se oekivati da postoji i
razvijena filmska kritika, slino kao kod kazalita. No tu na alost postoji na
oko neobina praznina. Objektivna i nezavisna filmska kritika tako je rijetka,
da pojedine rijetke pojave upravo potvruju pravilo o njenoj neopstojnosti.
Razlozi tome su shvatljivi obzirom na socijalnu i ekonomsku strukturu
drutva. Najvei dio filmske tampe, da ne kaemo sva, zahvaljuje svoj opstanak raznim aranmanima bilo direktno sa filmskom industrijom, bilo
indirektno preko zavoda za pozajmljivanje i raspaavanje filmova i
kinematografa. Isti je sluaj preteno i kod dnevne tampe. U takvim
prilikama jasno je da je posve objektivna kritika nemogua. U najboljem
sluaju se o pojedinim pojavama u filmskoj proizvodnji ne govori nita, samo
da se odre aranmani i provede komercijalni momenat.
Radi toga se i deava da je filmska proizvodnja u svima dravama osim
Rusije udeena jedino za razonodu publike. Postavljena na industrijsku bazu
i rukovoena komercijalnim principima filmska proizvodnja baca na trite u
pravilu prosjenu robu, koja u svakom pogledu zaglupljuje masu. Rijetki su
sluajevi da se pojedinim jaim reiserima puta na volju da stvaraju
umjetnika djela. Ako se to kadto i dei, film dolazi na trite ili okljatren ili
uope ne dolazi na trite. Vrlo rijetki su sluajevi da pojedini filmovi imaju
ispravnu tendenciju, ali je i ta veinom tuirana nepotrebnim balastom
bljetavih snimaka t. zv. velefilmova.

Uopte je urnalizam u onome to pokazuje od sebe kad film

ima re u urnalu postigao maksimalni stepen urnalizma. Sve
rezervacije koje urnali raznih nacija, zbog postojanja :raznih
specifino nacionalnih i tradicionalnih osobina, trpe jo

269
nekako na sebi, otpala ju bezobzirno kad je re o fi l m u Nikakav
riziko, nikakva zapreka ne moe tu biti dosta velika i jaka, da bi
zaustavila taj besni tempo totalnog unificiranja i uniformiranja
filmskog jezika kod svih naroda, a po modelu amerikanskomerkantilnog argona. Taj uasni stil i uasni pojmovni renik
prodro je ve u sve narode, jer su svi opsed- nuti filmom i
urnalom. Ni nogometna reportaa nema takvih specijaliteta, takvih
ekshibicija kao filmska. Koji god urnal danas govori o filmu, govori
tako kao da nema pred sobom itaoca Kineza, Crnca, Engleza, nego
samo jednu svoju vlastitu kreaturu, svuda jednaku, svuda bez
mozga i due. I to se pokazalo rentabilno i praktino, pa se sa
sigurnou moe oekivati da e se filmski jezik i stil proiriti
pomalo i na sve ostale umalske stupce. Po tome bismo mogli u
filmskoj reportai gledati s pravom sliku sledeega sveta.
Znam, mnogi e itaoci prigovoriti da preuveliavam znaenje
filma, a pogotovu znaenje toga to pojedini urnali o filmu piu ili
ne piu. Ali ja u im opet mesto svakog odgovora citirati dva
urnala. U Vremenu od 12. XI. 1923. u prikazu jednog filmskog
snimanja u Splitu stajalo je i ovo:

Sada su poele glavne splitske slike Znai, treba nam ceo Split
kao statisterija. Dakle, dali smo natampati 500 egzem- plara Posebnog
izdanja, u kojem je pisalo, kako e na samo podne nastupiti pomrina sunca
i kako e se morati zapaliti lampe i kako je dola posebna nauna
ekspedicija, itd. Zatim se fotografi sa- krie u prozoru jedne kue na obali
Split je itao, komenta- risao, slika je uspela. Tek popodne se razneo
glas: Kino, film, sve je ovo samo film. Ali mi smo jo meutim na najlepem.
mestu Splita, na starinskom peristilu, snimili nekoliko slika: ni manje ni vie
od 800 ljudi gledalo je nae snimanje kao najzahvalnija publika na svetu.
Operater Fra jod:
Snimaemo odavde, sevema i istona strana trga neka se isprazni.
Organizacija deluje, 10 naroito angaovanih ljudi raiuju trg, a kad
je sve gotovo, operator Frajnd opet veli i ne uzrujava se ni najmanje:
Preko je sunce bolje, neka se juna i zapadna strana isprazni,
sevemo i istono mogu stajati ljudi.
Organizacija opet radi, ljudi (800 ljudi!) mimo idu na drugu stranu; na
to Frajnd:
Ostaemo ipak na ovoj strani! Kaite sad sami nije li to cirkus?

Ima pravo to tako pita. Samo se moe pitati jo i ovo: Ima h jo

neto tako emu bi mase bile u tolikoj meri do

270
brovoljno uslune kao filmskom snimanju? Ali ta uslunost -nije
nita prema ovoj ljubavi* koju mase pokazuju prema filmu i
njegovim starovima (po Politici od 5. XI. 1934.):

Na solunskoj stanici oekivala je voz gomila sveta i Brigita Helm bila je

neoprezna da izie na peron.
Na peronu je zavladao haos. Gomila oboavalaca oduevljeno je ponela
na rukama glumicu preko perona. Oduevljenje je bilo toliko, da se ovaj
kratki put nemake glumice, koji je poeo na vratima njenog vagona, zavrio
u maloj sobici na stanici gde se ukazuje prva pomo ranjenicima. Deset
minuta docnije, poto je izila iz vagona, Brigita Helm leala je u ovoj sobici
gde su je veti bolniari previjali. Glumica je, kau oni koji su je tada videli,
liila na ivi le. Gledala je unezvereno oko sebe i drhtala celim telom.
Priala je kako su je napali, izgruvali, izgnjavili, ak poeli da joj upaju
kosu,
a
bi
sauvali
neku
uskomenu
na
nju.
--------------------------------------------------------------------------------------------Sva dnevna pitanja u Atini potisnuta su u drugi red. Atinjane vie ne
interesuje ni ekonomska kriza, ni politiki konflikti, ni va- roki skandali. Sve
je zaboravljeno. Za Atinjane i Atinjanke postoji samo Brigita Helm, njen veseo
osmeii, njene--------------------------------------------------------------a naroito
njena smea kosa.
Jadna kosa Brigite Helm!---------------Svi hoe da sauvaju jednu
dlaku njene kose za uspomenu, tako da atinska policija mora da -prati
nemaku glumicu na svakom koraku, jer postoji opasnost da se s puta po
Grkoj vrati u Berlin bez kose.
Ali sve policiske mere slabo pomau. Od jutra do mraka hotel Velika
Britanija opkoljen je mnogobrojnom ruljom, smeliji oboavaoci uspevaju s
vremena na vreme da se doepaju po dve tri dlake iz Brigitine kose i glumica
sve vie strahuje. Prekjue je nekoliko lica uapeno zbog napada na fiziki
integritet popularne goe, ali druge to nije uplailo.

Moda tu ima dosta urnalistikog egaenja, ali sr je istinita.

Svet je takav kakva ga prave urnal i film, a u koliko gde nije jo
takav, na sigurnom je putu da to postane. Ekonomska i politika
pitanja su ve danas kod masa potisnuta u drugi red prema
pitanjima filma i nogometa, barem kod gradskih masa. I zaista se
moe tvrditi da nogomet i film spadaju u najsigurnija sredstva protiv
svakog revolucionarnog pokreta masa, ak i onda kad te mase u
masama umiru od bede i gladi. Da dobiju jo samo mrvicu filma i
nogometa, po mogunosti zainjenu opisom u urnalu, i njihov
poslednji uzdah e biti laki...

DVANAESTA GLAVA

Skica biogenetske istorije urnalistike

Ovo poglavlje, u svojim istoriskim podacima, oslanja se na
knjigu Georges Weill: Le Journal; Origines, evolution et role de la
presse perioique, 1935, Pari. U svojim zakljucima i sudovima
na osnovu tih podataka, ono se razilazi sa miljenjem autora te
knjige, koji uopte ne odgovara na pitanje, da li od urnalizma ima
vie tete ih vie dobra. Na kraju knjige je postavljeno desetak
pitanja o budunosti urnalizma, na koja nije dat nikakav odgovor,
u smislu ukazivanja vero- vatnog pravca te budunosti. Meu tim
pitanjima nema nijednoga koje bi izraavalo autorovo spoznanje
zarobljavanja duha i morala od strane urnalizma. I nijedno ne
izraava brigu za to kako e se tampa osloboditi od ubistvenog
para- zitstva urnalistike. Autora brine to da li e urnal zadrati
svoju slobodu koju je osvojio u velikom delu sveta, ili e on postati
javna sluba pod dravnim autoritetom, kao u Italiji i Sovjetskoj
Uniji. Pita, dodue, hoe li trgovaki karakter kompletno uguiti
politiki karakter urnala, ih e redakciski lanak i trgovaka
anonsa nastaviti zajedniku egzistenciju. Ali se ini da pri tome
svesno zatvara oi pred injenicom da su u dananjem
umalizovanom svetu politiki i trgovaki karakter postali ista stvar.
Neutralna objektivnost, to jest ne- zauzimanje odreena stava
prema toj sili koja vlada svetom, znai u stvari krajnju partajinost,
kod pisca koji je otvorenih oiju posvetio mnogo truda i vremena
njenu prouavanju. Ali nije ni formalna objektivnost to kad se, na
primer, citiraju rei Bernarda Shaw-a, da je urnalizam najvia
forma literature, a ne navede i druga njegova re, da je urnalizam
jedini posao u kome netanost nita ne smeta; ili ako se ne zna ta
druga re, da se da bar svoje miljenje o prvoj, a ne ostavlja se
sama da govori za se autoritetom imena Shaw-ova.

272
Ali, da ne uinim krivo autoru, moram rei da on, pored
povoljnih miljenja o urnalizmu, citira i vrlo mnoga nepovoljna. (Ja
neke citate uzimam iz njegove knjige.) Samo, kako rekoh, ostavio je
glavno pitanje nereeno. Osim toga, to je jo gore i to celoj knjizi
oduzima vei deo njene pre- tendovane vrednosti, jeste injenica da
autor stalno mea sa urnalistikom celu periodiku tampu cele
istorije. Tako borba za slobodno izraavanje misli tampom njemu
znai borbu za slobodu urnalizma, dok u stvari svi oni koji su tu
borbu izvo- jevali i svojom krvlju plaah nisu nikada ni pomiljali
da se bore za urnalistiku, koja je najopasniji neprijatelj slobodne
misli.
Posle tih rezervacija mora se, s druge strane, priznati autoru
trud u sabiranju velikog materijala za posmatranje isto- riskog
razvitka urnalistike, radi ega se moe njegovo delo preporuiti.
Treba jo neto da naglasim. Budui da se ovaj moj rad ne
temelji na istoriji nego na sadanjosti, gledanoj apsolutnim idejama,
to on i ne treba da polae veliku vanost na punu tanost
pozajmljenih citata u pogledu cifara i imena. Moda mu je koje
drugo istorisko delo o urnalistici moglo dati jo bolje citate, ali
nikakvo, u koliko je moralno i duhovno istinito, ne bi moglo dati
takav materijal koji bi govorio protiv zakljuaka ove knjige, koji su
izvedeni tim istim apsolutnim idejama iz materijala sadanjice.
Stoga, iako ovo poglavlje ima zadau da prui i istorisku potvrdu tih
zakljuaka, oni i bez toga imaju svoju integralnu vrednost.
Periodike publikacije do godine 1789.
Kad su se odnosi ljudi, u pogledu njihovih poslova, toliko
razgranah, sadrinom, prostorno i vremenski, da je radi toga
postajalo vrlo vano za uspeh tih poslova mati za nove dogaaje u
svetu, koji mogu uticati na te poslove, onda se tim pokazala stvarna
potreba da se organizuje nabavljanje i davanje vesti o tim
dogaajima. A iz tog organizovanja dolo se odmah i do stvaranja
profesije. Ima primera ve iz prve polovice 16. stolea da su o tog
posla mnogi dobro iveli. Profesiona- lizovanje tog posla znai, u
daljem prirodnom razvitku nje-

273
govu, da taj profesionalac nastoji da proiri svoju klijentelu, dakle
da to vie vesti javlja i to veem broju muterija, i to, to je
najbolje, stalnih vernih muterija. Iz toga se izrodilo javljanje i onih
vesti koje raznim mogunicima drutva i drave nisu bile po udi,
pa tako vidimo vrlo rano i progone tih lica koja su pravila te avvisi,
na primer u Italiji, kad je papa Pio V izdao 1572. godine bulu protiv
njih. I naslenici toga pape, Gregorije XI, a naroito Siksto V, ustaju
protiv tih novinara, nazivajui ih pestiferi uomini. Ah, kako su ba
najvii i najbogatiji imunici, pa i same pape, trebali nuno da znaju
za mnoge dogaaje, to se u proganjanju pravila razlika izmeu
kneevskih nuvellista i tih vulgarnih pestifera.
Razume se da profesija nuvelista poinje a cveta tek sa
izumom tampe. Pre toga je bilo vrlo skupa stvar primati stalno
pisane izvetaje nuvellista i gazetista. tampari su vrlo rado uli u
taj posao, jer se vrlo brzo pokazao r e n t a b i l n i - j i m o d
t a m p a n j a k n j i g a , koje su sporije i tee pravljene i
prodavane. Za listove sa novostima iz sveta vazda se interesovao vei
broj ljudi, naroito u vremenu velikih ratova sa Turcima. Gde e
Turci ve jedno stati, to je bilo teskobno pitanje za svakog
Evropljanina, pa su stoga takve vesti sa svih strana traene. Zatim
Luterov pokret i ratovi oko njegovih reforama davali su i previe
materijala za opravdanu radoznalost. I tako je uvek bilo dogaaja,
ije je javljanje putem tampe jako privlailo publiku. Tome je ila
na ruku i potanska sluba, koja je u tim poslovima ili direktno
uestvovala ili imala dobrih prihoda.
Javljanje je ilo dugo vremena sporadiki, neredovito. Ah kad
se pokazalo a muterije vie zadovoljava odreeni perio- dicitet, te
a on vlasniku donosi vie koristi, javile su se i p e r i o d i k i
t a m p a n e n o v i n e . One su ve u prvom svojem poetku
izazivale otru kritiku ne samo od strane papa i knezova nego i
mnogih drugih uticajnih i uviavnih strana, a zbog lai i pomaganja
zlih osobina ljudskih, ali profit od posla je ve tada bio jai o svih
kritika. Profit je stalno, iako polagano, rastao, jer se i klijentela sve
vie mnoila.
Postojanje periodike tampe pripremili su donekle kalendari i
razni almanasi, zatim stalne relacije o politikim i vojnikim
dogaajima, pisane i tampane za vaare velikih gra

18

274
dova. Vrlo se brzo, meutim, od godinjeg i semestralnog novinskog
almanaha prelo na mesenjake i sedminjake, kod kojih se dugo
ostalo, jer su pote u 17. veku prolazile obino samo jedanput
sedmino. Prvi dnevnik se pojavio tek 1702.
Ve su se u prvim godinama 17. veka po celoj Srednjoj Evropi
proirile te sedmine novine, koje su uvek imale komercijalne
ciljeve. Ah i prva satira na njih i na publiku i gladnu svih i
najnemogunijih novosti napisana je ve 1626. od Engleza Ben
Jonsona: The Staple of News. Sve su te novine u punoj poslunosti
prema vladama, koje su tada prodavale dozvole za izdavanje gazeta,
a podeljivale i monopolska prava za izvesne vrste novosti. U poetku
su gazete donosile najvie novosti iz drugih drava, a o unutranjim
stvarima, naroito o politici, vrlo malo ili nita. arenilo je od samog
poetka ulazilo u novine. Theophraste Renaudot u svojoj La
Gazette tui se ovako (god. 1632.): Kapetani bi hteli da u gazeti itaju svakog dana o bitkama, opsedanju ili osvajanju gradova;
advokati samo o procesima i osudama; devotne osobe trae u njoj
imena propovednika i ispovednika. A oni koji se nita ne razume ju
u misterije dvora, hteli bi u gazeti da ih nau u masnim slovima.
Dok su domae gazete imale monopolski poloaj, dotle se nije
mogla jo javiti konkurencija meu njima. Ona se sporo i postepeno
javlja, najpre izvana od inostranih gazeta.
U to je vreme i nauna gazeta uivala monopolski poloaj. Tako,
na primer, francuski Jomal des Savants.
1672. se javio u Parizu Mercure galant, koji su izdavali, uz
blagonaklonu protekciju Luja XTV, de Vize i Thomas Cor- neille.
Naen je njihov ugovor, kojim se obvezuju da e sav profit deliti po
pola, pa i eventualne darove (presents) u novcu, predmetima,
dragocenostima i penzijama. Oni su u novcu primah blagoamost
visokih linosti zbog pohvala iza- lih u Merkuru. Izlazio je meseno
sa najmanje 200 stranica. U njemu je bila mondenska rubrika,
literarna i pozorina kritika, referati o sednicama akademije,
imenovanja inovnika, venanja i drugi drutveni dogaaji. Osim
toga stihovi, zagonetke it. Ah je zbog svojeg arenila, phtkoe i
banalne duhovitosti odbijao o sebe velike pisce svojeg vremena.
Tako Ra- sina i Molijera, a naroito otar sud je o njemu izrekao La

275
Bruyere: Le Mercure galant est immediatement au-dessous de
rien. Ali je de Vize, nemajui kvaliteta velikog pisca, imao kvalitete
urnaliste. Njegove su novine odgovarale ukusu publike. One
produuju svoju karijeru jo kroz celi 18. vek.
to se tie politike slobode pisanja tih gazeta, najranije su je
dobile engleske. U polovici 17. veka, u godinama 1641. do 1643.,
periodike novine, tampane sedmino u obliku broira, imale su
prilinu slobodu: donosile su ak i zapisnike parlamentarnih
sednica, to je za ono vreme znailo revolucionarnu koncesiju
publici. Pored toga su se najpre u Engleskoj pojavile i polemike
novine, sa karikaturama, ak i samog pape i anglikanskih biskupa.
Kad se ponovo uvela otra cenzura i prikratile ve date privilegije,
pesnik Milton je ustao u odbranu novina. Pouna je ta odbrana, jer
se po njoj, kao i po svima doc- nijim na drugim stranama, koje su
neto vreeie, vidi da ona ne brani urnalistiku nego slobodu misli.
Ubiti oveka kae Milton, to znai razoriti jednu umnu kreaturu.
Ali uguiti dobru knjigu, to znai razoriti sam um. I kad se u
Engleskoj 1695. ukinula preventivna cenzura, to nije uinjeno radi
novina nego za slobodu knjige. Ah je karakteristino za to doba da
je John Locke, filozof, da bi predobio kuu lordova za ukidanje
preventivne cenzure, obrazlagao tu potrebu uglavnom komercijalnim motivima. Pa je stoga i razumljivo bilo da e u zemlji
gde su i lordovi ve tako rano bih trgovaki opredeljeni, najvie
profitirati od dobivene slobode urnal, a ne knjiga. Stoga se taj
datum, godina 1695., s pravom smatra kapitalnim datumom u
istoriji urnalizma.
U Tridesetogodinjem ratu se prviput jasno ocrtava jedna
vana nova uloga gazeta: zaraene partije se uzajamno bore i
p r a p a g a n d o m p o m o u g a z e t a . Stoga su se u tom
ratu i posle njega gazete znatno umnoile. Skoro svaki vei grad
imao je po jednu. U Nemakoj se tada javila i literarna periodika
tampa po ugledu na francuski Journal des Sa- vants. I u
Holandiji, pored Engleske, mogli su sedminjaci a piu dosta
slobodno, jer su izlazili u trgovaki jako razvijenim i bogatim
gradovima sa irokim autonomijama. Osim toga imaju oni da
zahvale za tu svoju relativnu slobodu i injenici to su izlazili skoro
svi na francuskom jeziku, usled ega nisu mogli biti opasni za
vlasti, budui da ih narod nije razumevao.

276
A dobro su se prodavali u inostranstvo, obino kriomice, pa im je ta
trgovaka pozitivna strana donosila takoe monu zatitu. Bili su se
jako proirili po svetu. Jedan savremenik pie o tim holandskim
gazetama: U Carigradu, u Smimi, u Kairu, na Levantu, u obe
Indije, itaju se holandiske gazete kao u Hagu ili u kafanama
Amsterdama.
Posle ukinua preventivne cenzure u Engleskoj, a za vreme
i usled drugih borbi dveju velikih partija Wigs i Tories, urnali su
iroko zabrazdili u domenu politike diskusije. Njima su se sluile
obe stranke, a prvi veliki engleski urnalista Daniel Defoe, inae
poznat kao pisac Robinsona, sluio je obe stranke, naravno
naizmence, prema njihovoj moi. Tako je vrlo rano dat primer
docnijim plejadama velikih urnalista. Naravno, mnogo vie ih je
tada pokazivalo vie stalnosti u privrenosti jednoj partiji. Defoe nije
bio politiki agresivan i svoje je itaoce vie pasionirao
senzacionalnim
novostima
i
socijalnim
a n k e t a m a . Tada su poeli periodiki listovi izlaziti u krae
vreme nego jedanput sedmino: 23 puta na sedmicu. Tek 1702.
pojavio se prvi dnevnik Daily Courant, koji se mogao drati sve do
1735. Donosio je veinom citate iz stranih novina, bez komentara.
On je to tim pravdao to i- tioci i sami umeju da razmiljaju.
(Sreno to doba! ta bi on rekao o itaocima dananjih urnala,
gledajui na sve one komentare i detalje detalja, toliko puta
ponavljane!) I tako su, pre vie od 200 godina u Londonu sve
drutvene klase bile navikle a itaju novine. itane su i u
kafanama i opirno komentar isane.
Osim politikih novina javlja se u Engleskoj uporeo s njima i
jedan drugi tip periodikih novina, na kojem se opet primeuje
jedna prinova u umalistikom smeru. 1690. godine knjiar Dunton
osniva La Gazette athenienne, jeftin list, po
1 penny, koji je bio preduzeo da se probije tim to e davati
odgovore na sva n a j d e l i k a t n i j a
i najkurioznija
p i t a n j a , stavljana od najomiljatijih ljudi. Na primer: Da li e
Crnci vaskrsnuti na Sudnjem danu? Drugi izdava, Adison, uinio
je korak koji je jo blii urnalizmu. Njegov Spectator, osnovan
1711. godine, a redigovan od redakcionog odbora imao je po
njegovim reima a i z v e d e fi l o z o fi j u i z n a u n i h
kabineta i biblioteka, iz

277
kola i kolea, pa da je instalira u klubove
i s a l o n e , z a a j n e s t o l o v e i u k a f a n e . Pod takvim uslovima jasno je da k o n k u r e n c i j a t r g o v a k a ide
u stopu za tim periodikim listovima. Ona meu njima postaje vrlo
otra, pa se najpre na politikom polju pojavljuju svakojaka
eksceiranja. To je jako zabrinulo mnoge tadanje dalekovinije
politiare. Naroito su se bili uvukli u narod mali listii (tampani
samo s jedne strane), kojih je po jednoj statistici iz godine 1712. bilo
deset u Londonu, sa ukupnom tiraom od 44.000 primeraka. I obe
velike politike partije uvidee tada opasnost za svoju politiku od
toga to na taj nain i i - r o k e n a r o d n e m a s e u l a z e u
p o l i t i k a p i t a n j a . To naravno jo nije bio ist urnalizam,
ali je od navike naroda da ita te isto politike listie postalo opet
jedno pripremno tlo za dalji razvitak urnalizma. Zbog tih politikih
briga udarahu vlasti tada velike poreze na periodike novine,
srazmerno njihovoj veliini i broju stranica. Taj se porez odravao,
esto nesnosno pootravan, kroz celi 18. vek. Zbog njega g i n u
brzo svi mali listii, a preostaju samo par
veih, koji su bili skuplji, kao i oni koje su
vlasti same pomagale, kojima su poslune
novine inile velike usluge.
Politiko suzbijanje periodikih listova od strane vlasti ilo je
indirektno na ruku razvijanju jedne od glavnih urnali- stikih
osobina periodikog lista. Politika diskusija, naime, kad nije smela
da izlazi u isto politikim listovima, mahom se povlaila s maskom
na licu u literarne mesene revije, i tim jo vie poveala i inae
veliko arenilo tih mesenika, koji su pored literature donosili i
najrazlicitije interesantnosti iz celoga sveta. Tako je sve vie
stvarana u r n a l i s t i k a m e a - v i n a. Takav je sluaj bio
u borbi za slobodno izvetavanje o parlamentarnim sednicama u
Engleskoj, koja je borba trajala itavih 50 godina. Ista se tipina
pojava nalazi u svima drugim -evropskim zemljama u vremenima
pootravanih progona politikih periodikih listova.
Usled nagloga rasta bogatstva i moi Engleske u 18. veku,
poreska i izvesna politika maltretiranja novina nisu bila dovoljna
da ometu nicanje i razvijanje sve novih i novih listova. Polovicom 18.
veka uvodi se, opet najpre u Engleskoj, jedan

278
novi obiaj u periodikim listovima, koji nosi opet jedno novo
umalistiko obeleje. U listovima iskljuivo trgovako-ogla- snog
sadraja poinje da se d o n o s i i p o k o j i p o l i t i k i
lani, vest, notica, da bi se tim poveala
v r e d n o s t o g l a s a . Prve takve novine su bile Public Advertisser u kojem je politika pisma pisao Junius, po svoj prilici
pseudonim pod kojim se krio neki Thomas Mante. O tom Mante-u
su se nala godine 1932. u Parizu u arhivi Ministarstva spoljnih
poslova zabeleke jednog njegova savremenika koji ga je lino
poznavao, i koji kae da je taj Mante bio tajni agent, plaen u isto
vreme i od Francuza i od Engleza. Vidio sam, pria on, 1769. u
Dieppe-u, kad je pisao onaj famozni list na engleskog kralja, koji je
uzvitlao toliko praine. Taj je ovek moda najvei genije Evrope, koji
ima najira znanja o ratu,
o istoriji i politici, ovek redak i jedinstven po svojim talentima, ah
bez morala i religije, jer bi za cenu koja nudi deset luja vie prodao i
engleskog i francuskog kralja velikom Turinu. Trgovina, politika,
znanje, hohtaplerija u velikom stilu, sve smeano u osobi jednog
urnaliste, ve pre skoro 200 godina!
Da kaem jo koju re o odnosima izmeu trgovine i listova 18.
veka u Engleskoj. Tu su se jo od 16. veka javljali biroi za
posredovanje izmeu trgovake potranje i ponude. Otkrie
tamparske vetine je dobro dolo i njima, jer su tampanjem oglasa
mogli proiriti svoja obavetavanja trgovakog sveta. A posle je onda,
prvo preko onih periodikih listova ija je baza bila isto
merkantilna, vezivanje trgovakog oglasa sa publicitetom novina ilo
u prilog obema stranama. Tako je, osim spomenutog sluaja, gde
politika re plaenog agenta dolazi k anonsama, poelo da se
praktikuje i pristupanje anonse k politikim novinama. Prve su
takve anonse javljale o novim knjigama, o lekovima, o izgubljenim
predmetima (u Americi i
o izgubljenim robovima!). Docnije su anonse postajale sve a- renije.
Takvom vezivanju trgovine i publiciteta dosta su se dugo opirale
engleske vlasti, a i mnogi su uviavni pisci izricah
o tome negativni sud. Samo to nije ozbiljno spreavalo sve vre
odomaivanje te poslovne metode. Ona je u trgovaki uslovljenom
svetu morala da pobedi, jer su hstovi sa prihodima od anonsa mogli
da nabavljaju obilnije i bolje informacije i da

279
se jeftinije prodaju, da dakle dobiju opet iri krug interesenata
oglasnih, kao i italaca. U drugim se zemljama neto due izdralo
u separaciji anonsnih biroa od politikih periodikih listova.
Francuska poetkom 18. veka pokazuje jedan specijalitet:
podeljene sfere izvetavanja na hstove sa dravnim privilegi- jama.
Tako je Gazette de France imala monopol za politike novosti,
Mercure de France za literarne i mondenske a Journal des
Savants za naune, svi pod cenzurom i kontrolom vlasti. Privilegije
izdavanja tih listova su prodavane izabranim licima, koji su iz toga
izvlaili lepe profite. Meutim i u Francuskoj, to se dublje zalazi u
18. vek, sve vie slabi politika stega nad tampom uopte pa i nad
periodikim listovima. Osim toga razne ministarske koterije kuaju
da publicistiki kode svojim protivnicima, usled ega su nadzorne
vlasti postajale sve nekonzekventnije, a zatim slabije, prema tampi.
Tako se stvarala mogunost politike kritike, naravno u poetku
sakrivenim reima i u literarnim oblicima. Ta podela sfera nije
ostala kroz ceo taj vek. Ministri koji su publicistiki hteli podupirati
svoje koteriske politike planove dooe na misao da e politiki
uticaj njihovih listova biti jai ako im se dadne vie sfera za
izvetavanje. Tako je Choiseul 1761. od Gazette e France
napravio oficijelni list, za koji je, cirku- larom na podreene vlasti,
traio a mu se pribavljaju vesti, naroito o svemu to se odnosi na
fiziku, istoriju prirode, trgovake projekte, manufakturne
etablismane, novosti i planove vojnike, retke i izvanredne
dogaaje. Tako je podela na sfere pala, a tim je otstranjena i ta
mala zapreka na putu ka raanju urnala. Na taj put su ministri
naterani i stranim novinama, koje su bile ve arene a pisane
francuskim jezikom. One su kriom unoene u Francusku i mnogo
itane. Meanje anonsa sa politikim periodikim listovima poelo
je u Francuskoj tek pred Veliku revoluciju.
Veliki filozofi francuski u tom veku uglavnom su prezirali
periodike hstove i svoj prezir javno iskazivah. Svoje socijalne
i politike revolucionarne misli oni su davali javnosti putem
broira, pamfleta i knjiga. Za periodiku tampu Voltaire nije traio
nikakvih novih sloboda. On kae o novinama svojeg doba (u
Catalogue des Ecrivains frangais): Bayle je usavrio taj

280
anr, koji je posle obeaen od strane nekih urnala koje su
izdavali, takmiei se, pohlepni knjiari, a koje su opskurni literati
punih nevernim citatima, glupostima i laima. Najzad, dolo se dotle
da se poela terati javna trgovina sa pohvalama
i cenzurama, naroito u periodikim listovima; i najvee ponienje
koje je literatura pretrpela dolo joj je od tih infamnih nadniara.
(Po Levrault: Le journalisme). Diderot i Rous- seau su dah takva
miljenja o listovima svojeg vremena da ona pogaaju u mnogi ivac
i dananju urnalistiku, iako se moe rei da je ondanja prema
dananjoj pretstavljala prave ideale moralne i duhovne istoe.
Diderot u svojoj Enciklopediji kae
o gazetama: Svi ti papiri su hrana za neznalice, vrela za ono koji
hoe da govore i sude bez itanja, kazna i muka za one koji rade.
Oni nisu nikada dah nijedan dobar redak dobra duha, niti su
spreili loa pisca da pravi loa dela. A Rousseau u jednom svojem
pismu kae ovako: Postali ste, gospodo, periodiki pisci. Priznajem
Vam da mi se Va projekat ne svia toliko koliko Vama. alim kad
vidim ljude, stvorene da diu spomenike, gde se zadovoljavaju da
snose materijal za grau, da od arhitekata postaju nadniari. ta je
periodiki spis? Efemerno delo, bez zasluge i bez koristi, a njegova
lektira, koju izbegavaju i preziru izobraeni ljudi, slui samo da
enama i budalama daje tatine bez pouke. Njegova je sudbina da,
poto je sjao izjutra na toaletnom stolu, umre na vee u garderobi.
U Nemakoj je razvitak tih listova u to vreme iao jo sporije
nego u Francuskoj. Mah nemaki despoti su zabranjivah svojim
podanicima da rezoniraju. Periodiki list se mogao da pojavljuje u
prvoj polovici 18. veka jedino u religioznoj moralnoj odei.
Dokazivala se Boja egzistencija, igo- sala praznoverica, ispitivali se
pedagoki problemi. Tek su u Frankfurtu bih malo slobodniji. U
njemu su se bila sauvala dva stara lista jo iz 17. veka. 1722.
gradski senat Frankfurta je dao jednom listu privilegiju da donosi
objave izgubljenih i naenih predmeta, zatim objave roenja,
venanja, smrti. U Hamburgu, velikom lukom gradu, koji je imao
iv trgovaki saobraaj sa Engleskom, a i slobodnije gradske statute,
dosta su itali strane novine, ime se pomalo omoguivala pojava
domaeg lista Staats- und- Gelehrte Zeitung des Hamburgischen
unparteyischen Correspondenten. Taj je list brzo postao glavni

281
periodiki list cele Nemake. Izlazio je 4 puta sedmino, bio dosta
dobro informisan o spoljnim politikim dogaajima, a snabdevan i
mnogim literarnim novostima kao i anonsama. U Pruskoj su se
najdue opirali takvim listovima, ali je i tu odluio stvar u njihovu
korist obzir na dravnu kasu. Osnovani su Intelligenzblatter u
isto trgovake svrhe sa monopolom donoenja oglasa. Sa dolaskom
Fridriha II. na vlast izgledalo je da nastaje preokret u reimu
periodikih listova. Re: Novine, da bi bile interesantne, ne smeju
biti enirane, potie od njega. Ali on nije doputao da ih iko drugi
osim njega, ili po njegovim uputima, pravi interesantnim.
Preventivna je cenzura
i pod njim otro funkcionisala. Taj je inteligentni despot upotrebljavao hstove kao pogodno oruje za politiku borbu prema vani.
Vrio je njima propagandu u svetu, pa je i sam u njima pisao lanke
ratnikog i vojnikog sadraja. Pravio je tu i tamo prave
urnalistike smicalice, irei izmiljene vesti u cilju skretanja
panje u drugom izvesnom pravcu koji mu je trebao. Radi boljeg
informisanja inostranstva izdavao je li-* stove i na francuskom
jeziku.
Habsburgovci su manje verovali u uspenost politike propagande putem tih listova. Ah je Marija Terezija ba Fridri- hovom
propagandom bila primorana da se slui istim sredstvom za njeno
suzbijanje. Za Josipa II. stanje se u tom pogledu potpuno izmenilo.
On je otstranio skoro sve stege cenzure, pa se u dravi za as
pojavilo oko 50 sedminih gazeta, iako nisu bile duga trajanja.
1789. nastupa u Austriji u tom pogledu opet otriji kurs, najpre u
obliku tekog poreza, a malo docnije povraanjem preventivne
cenzure.
to se tie mahh drava, one su svojim dranjem prema
periodikim listovima velikih zemalja najbolje ilustrovale mo tih
listova krajem 18. veka u celoj Evropi. Te su male dravei bile u
strahu da se koji vei list ne pozabavi njihovim domaim prilikama,
ili im je trebalo da kakvu svoju pohtiku obese na vee zvono, pa su
stoga kupovale milost redaktora tih velikih listova. I, kako onda,
tako i danas ...

282
urnal od godine 1789.1848.
Udeo koji su imali periodiki listovi u pripremama Velike
francuske revolucije bio je nesrazmerno manji od udela koji pada na
broire, pamflete i knjige, koje su proturali u svet tadanji veliki
revolucionarni filozofi. Pred samu revoluciju je stega nad tim
listovima u Francuskoj bila sasvim popustila, tako da su izlazili
mnogi politiki listovi ilegalno a javno. Prelazi se od sedminih na
dnevne listove. U svima dominira politika, jer su to dani brei od
tekih dogaaja. Ton je patetian, vatren, borben o krajnosti.
Sudar stalea, sudar socijalnih klasa, sudar republikanaca i
rojalista, nalaze svoj pun, slobodan izraz u tim listovima. Vlasti su
pomalo gubile svaku mo nad njima. Ni Konstituanta ni Legislativna
skuptina nisu htele da tu mo zauzdavaju. Tek 12. august 1792.
doneo je promenu u reimu tampe. Poelo je uzajamno unitavanje
protivnikih listova i publicista. Tako je pariko Gradsko vee
zakljuilo a se kontrarevolucionarni urnali, trovai javnog
miljenja, rasture i njihove tamparije ustupe revolucionarnim
listovima. Borba je sve otrija, krvavija, giljotina see mnoge
novinarske glave. Razume se, mnoge od tih listova ubrojati u
saradnike pri raanju urnalizma, bilo bi sasvim neopravdano
i nedostojno. to je urnalizam dobio od te revolucionarne periode,
to je opta strastvena navika publike da ita uopte periodike
listove, jer su oni javljah tolike po ivot graana naj- odsudnije
novosti i dogaaje. Pred nastup Napoleonove vladavine vlasti su u
Francuskoj sve vie uviale politiku uticajnost periodikih listova,
pa su ih stoga sve vie sputavale. Ah se ni Napoleon nije mogao
odrei toga sredstva za politiku propagandu. I kako je rasla njegova
lina mo, tako je i tampa uopte postajala sve vie domena
ministra
policije.
Napoleon
smatra
redaktore
dravnim
slubenicima. Moniteur je davao glavni ton, a svi su drugi listovi
sekundirah, pri emu je sam Napoleon briljivo pazio da se odri
dobra harmonija. Stalno je davao direktive i opomene. Kod njega se
razvija ista urnalistika metoda: lanim i izmiljenim vestima
koditi neprijatelju. Na primer, o Englezima se redovito donose lane
stvari. Treba pokazivati svetu da se oni nalaze u sramotnoj poziciji,
ii faut faire beaucoup crier protiv proganjanja irskih katolika, itd.
Politika monotonija tadanjih francuskih

283
listova je meutim mnogo uinila a se panja publike sve vie skree na
nepolitike novine, pa je tako postao najraireniji onaj list Journal de
Debats koji se najblie primaknuo umalistikom tipu. On je uveo
f e l j t o n , koji je rastavljao debljom crtom od politikog dela lista. O
tadanjem urnalizmu napisao je znaajan esej volterijanac Delisle de
Sales: Essai sur le journalisme, gde ga je definisao kao le besoin de
deraisonner reuni au besoin de nuire, to jest kao potrebu ispameivanja
udruenu sa potrebom teenja.
Izvan Francuske sve njene susene drave u doba Velike revolucije
uspostavljale

su

otriji

reim

tampe

uopte,

da

bi

tim

suzbili

revolucionarnu zarazu. S dolaskom Napoleona na vlast reakcija se jo

pojaala u tom svetu. Stoga je opet politika javna re pobegla u literarne
informativne listove, pa i tu se gusto maskirala. Po zemljama gde je vladao
Napoleon stvarana je naroita reimska tampa. A u zemljama gde njegova
mo nije dopirala stvarala se antinapoleonska tampa. Po c e l o j

je

Evropi

se

tada

d e fi n i t i v n o

periodikim
propaganda
od

strane

to

sve

primala

listovima
u

najirim

vlasti

sa

materijom

zabavni

metoda

izvodi

raz-

tako

zajedno

nepolitikom

usvojena

politika

merama,
strane

koja

je

to

kako

opozicije.

literarnom

trgovaki

da

inom

sve

vie

k a r a k t e r.

Ima

Metternichova re iz tog doba: Gazete valjaju Napoleonu koliko vojska od

300.000 ljudi. Mo i uloga urnala u javnom ivotu cele Evrope snano se
osea, stalno rastei, ve pre sto godina.
Najmanje ometan rast je uivala tada urnalistika u Engleskoj. Njen reim
tampe ostao je i dalje u otrom kontrastu prema reimu tampe na
kontinentu. Iako se neto pootrila panja vlasti na periodiku tampu u
vreme Revolucije i Napoleona, ipak se nije uvodila preventivna cenzura. Ta
sraz- merno velika sloboda tampe uinila je da je upliv periodikih listova
silno porastao, to se moe dobro osetiti iz ovih Sheri- danovih rei: Dajte
mi slobodu tampe, i ja u Ministarstvu dati potkupljiv Gornji dom,
korumpiran i servilan Donji dom. Prepustiu ministarstvu imenovanja
dravnih slubenika i celu mo koju mu daje njegov autoritet da kupuje
potinjenost i

284
kri otpore. Oboruan slobodom tampe, ja u da mu prkosim. To miljenje
nije, naravno, bilo opte, i moda je malo pre- terano bilo, ali svakako je
karakteristino za ono doba. Istovremeno sa porastom moi listova u
Engleskoj,

sve

se

istije

izraava

njihovo

urnalistiko

obeleje.

pojedinanim sluajevima se sasvim poklapa sa obelejima dananjih

urnala: vrlo arene anonse, izmeane sa tekstom ak do prve stranice. Tako
se reklo za velike engleske urnale, poetkom prolog veka, da su to
permanentni vaari. Uglavnom su izlazili samo na 4 strane', zbog visokih
poreza, a od tih su dve bile pune oglasa. Pitanje je bilo kako da se one dve
uine to je mogue vie interesantnim, pa da izdre konkurenciju. Sada tu
treba naroito spomenuti jedno ime: John-a Walter-a, osnivaa Ti- mes-a.
Taj se ovek najpre obogatio spekulacijama ugljenom
i osiguravanjima, a onda, godine 1785., puta on u svet oglas da ima
nameru izdavati urnal koji ne bi bio ni ogranien na jednu socijalnu klasu,
ni privezan za slubu jednoj partiji, nego koji bi se o b r a a o s v i m a .
I tako je poeo izdavati Daily Universal Register, iz kojeg su docnije postale
Times. Svoj trajan i stalan uspeh postizavao je taj list tim to se brinuo za
to bru informaciju o to vie novih dogaaja.
Ah prvi veliki finansiski uspeh je postigao Morning Chronicle, koji je
kupio neki Perry u godini 1789. za 1000 funti, a koji je po njegovoj smrti,
1921., prodan za 42.000. Dobar finansiski uspeh je imao i Morning Post.
To su dnevnici koji izlaze 6 puta sedmino. Da bi se iskoristila i nedelja,
poeli su ve tada izlaziti naroiti nedeljni urnali sa zadaom da amiziraju onu publiku koja je eljna da joj se razvedri monotonija engleske
nedelje. Tu se istakao neki Robert Bell tim to je znao odgovoriti ukusu
publike

detaljnim

skandaloznih

prikazivanjima

avantira.

kriminala

Scott-a iz tog doba o velikim engleskim urnalima, naime: Ne m o e

uspeti

kao

izdava

urnale d r u k e

nego

Postoji karakteristian sud Walter-a

se

d n e v n i k a izuzevi male provinciske

da

ovek

postane

protuha

s p o s o b n a z a s v e (thoroughgoing blackguard). ^Meutim, vlade i

ministri su u Engleskoj sve vie upotrebljavali urnale kao sredstva svojih
politikih ciljeva. Tako isto i opozicija. Engleska je, za odbranu protiv
radikalizma svojih

285urnala, uvodila samo jai porez i viu kauciju, dok su tamparske delikte i
dalje sudili iriji. Tako urnalizam moe sve jasnije da ukae svoj pravi lik.
Nije se prezalo ni od iznoenja skandala iz najviih engleskih krugova, pa
ak i iz kraljevske porodice (sluaj konflikta izmeu kralja ora IV. i
kraljice). Broj abonenata je neprestano rastao, zbog ega se dolazi do n o v e
urnalistike
istoga

urna

protivnim

note,
1

naime
daje

politikim

podlegao

se

stup cima
raznim

miljenjima

politi ara . Tako je politi ki

listova

da

prostora

korist

poznatih

pravac perio dikih

trgovanja

javnim

m i l j e n j e m . To se u Engleskoj deavalo ve pre sto godina. Politiki

ton tadanjih urnala je bio, istina, jo i suvie polemian, katkada i lino
zadrt, ali to je brzo prolo kad se uvidelo da esto kodi rastu broja italaca.
Prihodi redaktora su tada ve bih ponekad neverovatno veliki. Tako je plata
Sterlinga, redaktora Times-ova (od godine 1817. do 1843.), bila 2000 funti
godinje, koliko i plata jednog ambasadora. urnalisti, dotada vrlo prezirani
meu visokim krugovima, dobie tim i drutveni ugled, te se mnogome o
njih otvaraju ak i lorovske kue. I za lordove je postalo bilo oito vano
ono to urnali piu.
U Francuskoj se posle Napoleona jo dugo vodila borba oko konanog
reima tampe. Biralo se i kolebalo izmeu tri naina: preventivne cenzure,
represije preko redovitih sudova i progona putem irija. Tek revolucija od
1830. donese definitivno reenje: preventivna cenzura je odbaena i nije se
vie nikada, izuzevi ratno doba, povraala. Ustanovljen je porotni sud za
prestupe tampom. Tim je jako uvrena mo periodikih listova. O opsegu
te moi se ovako izrazio jedan tadanji legitimistiki autor, Nettement:
Biskup- gran-seigneur, inovnik, oficir, naunik, stari francuski plemi,
stari narodni poslanik, student pri izlazu iz kole, svi su pruili ruke da prihvate za polugu periodike tampe, tako mone. Viasti su o svoje strane
bile otrije u procesiranju sa opoziciskim listovima nego engleske, ah je
porota svojim estim reavajuim osudama davala veliku zatitu slobodnu
pisanju.
Od manjih drava, koje su takoe oko godine 1830. ukinule
preventivnu cenzuru, treba spomenuti jo vajcarsku i Belgiju.

286
U Austriji Metternichova doba vladalo je puno podjarmlje- nje slobodne
misli, pa prema tome nisu mogli iveti ni slobodni politiki periodiki listovi.
Ali je Mettemich ipak strahovao od pisanja stranih listova i mnogo se brinuo
i trudio da njegova politika doe do svoje javne reci u inostranstvu.
U Pruskoj, kao i u ostalim nemakim dravama, izuzevi Sachsen
Weimar, bila je u to vreme sva politika periodika tampa podvrgnuta jo
strogoj cenzuri, koja se do 1830. godine sve vie pootravala. Politika se
tamo opet sakrivala meu literarnu, socijalnu i filozofsku re, koje su imale
vie slobode a i dosta italaca. Kratko vreme posle 1830. poinje da snai
politiki liberalizam i u Nemakoj. Fridrih IV. bio je dosta popustljiv prema
domaoj tampi.
Pred godine 1848. stega je popustila i u Austriji i Italiji.
Ekonomski preobraaj periodikih listova u prvoj polovici
19. veka
U prvoj polovici 19. veka uinjena su mnoga tehnika otkria, koja
omoguie nesluen zamah razvitku periodike tampe. Times su bile prve
novine koje su, 1814., svoje maine za tampanje poterale parom, i koje su
ponosno istakle da mogu tampati 1.100 primeraka u satu. Iza parne snage
slede za kratko vreme izumi posebnog tamparskog crnila, zatim litografije
koja je unela crte u periodike hstove. Ti su izumi uinjeni direktno za
tampu. Ah su za nju bili jo vaniji izumi u saobraajnoj tehnici uopte.
1840. godine je ve eleznika mrea bila u Engleskoj jako porasla, a cena
razailjanja novina dosta pala, to je oboje donelo veliko umnoavanje pretplatnika. Telegrafom se prvi poeo sluiti Morning Chronicle 1845. godine.
Ekonomskom preobraaju urnala doprinele su jo neobino mnogo
ove dve okolnosti: Politike reforme u Engleskoj i Francuskoj u godinama
1831.32. bile su takve da je naglo i jako porastao broj parlamentarnih
biraa. Tako je docnije bivalo redom i u ostalim evropskim zemljama. Ali
druga okolnost je jo vanija: popularizovanje prosvete uopte koja prestaje
biti privilegij izvesnih malobrojnih klasa. K tome je pri- -dolo jo i
sniavanje poreza u Engleskoj. Sve je to inilo da

287
su se pretplatnici stalno mnoili, pa je onda, naravno, i trgovaka anonsa
zauzela svoje vrsto mesto u urnalima. Interesantna lektira u urnalima
sve vie potiskuje politiku i polemiku, jer ona osvaja najvei broj italaca,
a osim toga dolaze takvi urnali i najmanje u sukob sa vlastima, usled ega
mogu da prave sigurne predraune svojeg poslovanja i profita. Ta s t r a n a
opet

naroito

privlai

poslovne

ljude

sa

k a p i t a l o m . U tom pogledu za Francusku treba najpre spomenuti ime

Emila de Girardin-a. Svoje uspehe u izdavanju periodikih listova (Journal
des connaissances utiles i La presse) postigao je proirenjem anonsnog
prostora, u kojem su se sve vie mnoile razne vrste oglasa, a naroito
uvoenjem romana u feljton, pustolovnih dogaaja i pikantnih pria. I
najvei i najkonzervativniji listovi, poto su neko vreme izraavah preziranje
takvog merkantilnog postupka toga novajlije, bie prinueni da i sami pou
istim putem. Istina, tome su krivi i oni mnogi francuski romansijeri sa
zvunim imenima, koji pisahu za novinske feljtone. Meu njima nalazimo
ak i
Balzaca koji je, meutim, okajao svoje grehe tim to je u romanu Les
illusions perdues i spisu Monographie de la presse parisienne dao
genijalan prikaz svih moralnih i duhovnih strahota urnalizma sa proroki
tanim predvianjima dananjeg stanja. Francuska moda romana u feljtonu
odmah se proirila i na Nemaku, gde je za as osvojila periodike listove.
Probitanost objavljivanja trgovakih anonsi izazvala je i u Francuskoj
ve 1848. godine osnivanje jednog velikog drutva za pribavljanje i
objavljivanje oglasa, koje je u samom Parizu imalo 208 biroa i kroz dve
godine uivalo monopolski poloaj.
Amerika urnalistika do polovice 19. veka
U Sjedinjenim amerikim dravama postoje ve krajem 17. veka
periodiki mesenjaci i sedminjaci politikog sadraja, a iza osloboenja
1782. pojavljuje se vrlo brzo, nesravnjivo bre nego u Evropi, i urnalistika
nota u tim periodikim listovima. Dok je Jefferson jo 1787. mogao da kae:
Kad bih mogao odluiti da izaberem vladu bez urnala ili urnale bez vlade,
ne bih oklevao ni asa da se odluim za ur

288
nale, on je sam 1799. digao ve javne optube protiv javnih zala koje urnali
ire. Fenno je pisao te godine: Ovi urnali (politikog sadraja) su najnie
publikacije, najlanije, naj- servilnije, najkupljivije od svih koji su ikada
prljali drutvena vrela. Foequeville, inae veliki simpatizer tadanje mlade
amerike emokratije, kazao je o duhu amerikog urnalizma, da grubo
pada po strastima ljudskim, ostavljajui po strani principe; da zalazi u
privatni ivot ljudi i razgoliuje njihove slabosti i nastranosti. Slinu je
konstataciju uinio Dickens. Roman u feljtonu amerike urnalistike prve
polovice 19. veka ne slui istoj nameni kao u staroj Evropi, gde je bilo
mnogo nagomilane visoke kulture i literarne tradicije i dela, na koje je
urnalizam morao da nadovee svoje delo. Ali amerika publika se tada vrlo
malo brinula za literaturu, i poslovni izdavai periodikih listova su vrlo
brzo pronali, to jest stvorili, za as i vrlo lako, ukus te publike za detaljan
prikaz kriminala i raznih nesrenih dogaaja, pri emu su senzacionalne
epizode

igrale

glavnu

ulogu.

Dakle

ve

puna

urnalistika

nota.

Najpreduzetniji je u tom pogledu i, moe se rei, glavni pretea modernog

amerikanskog urnalizma, Gordon Bennet, koji poinje 1835. sa Morning
Heral-om. On je drao za mogue, i nije se prevario, da se istim listom
mogu zaintere- sovati i visoko naobraeni ljudi kao i jedva pismeni. Hteo je
da slika scene sa Wall-Street-a, iz opere, pozorita, sa svih mesta gde ljudi
najbolje razvijaju svoje fantazije i kaprice. Njegovi reporteri su pohaah
mitinge religioznih sekti. efovi tih sekti, s poetka skandalizovani, bih su
ubrzo oduevljeni tim nenadanim publicitetom. Familije u kojima se desila
kakva drama, dobivale su posetu Heraldovih reportera, pa su i ona koje bi
htele uskratiti davanje informacija, ipak odgovarale, bojei se inae
neprijateljskih komentara. I tu su, razume se, najlepe procvale anonse,
opet sa izvesnim amerikim otsko- kom, jer su novine primale, bez obzira na
sadraj, sve to se anonsiralo, pa se tako ve tada nalaze u njima i, na
primer, oglasi arlatanskih lekarija.
urnalistika od godine 1848.1870.
Politike peripetije u Evropi u revolucionarnoj godini 1848., i u potonjim
reakcijama, imale su uticaja na razvijanje

289
periodikog novinstva samo u politikom pravcu. irenju onoga to znai
urnalizam nije se nigde stajalo na put, jer o tome odluujui faktori nisu
imali ni pojma, kao to ga ni danas nemaju. Stoga, to je vie pootravana
esto politika stega, to su bezbojniji i dosadniji postajali politiki lanci,
tim je vie debljala u urnalima mondenska, povrno-socijalna, a najbolje
finansiska

strana. Reakcija od godine 1850. favorizovala

je veoma

materijalni napredak Evrope: nicali su posvuda kapitalisti, burze, akciska

drutva, industriska preuzea, banke. Bogatstvo je raslo u rukama
buroazije, pa je rasla i briga kako da se korisno plasira. Usled toga su
ekonomska pitanja sve vie ulazila i u stupce urnala. Svaki as je trebalo
animirati publiku za koje novo preduzee. Burzovni izvetaji zase- doe na
svoje stalno mesto u urnalima. Veza izmeu kapitalizma i urnala, kojem je
poslovni interes iznad svakog drugog, lei u prirodi stvari pa se stoga
snano razvija. A poto su ve tada sasvim potisnuti ili uniteni periodiki
listovi idejnog smera, uticaj urnala na javno mnenje nije vie bio zapravo
ni od koga ozbiljno osporavan niti ometan, pa je, dakle, saveznitvo sa
urnalima postajalo kapitalu iz dana u dan sve drae i ragocenije. Tako je
Hippolyte de Vilmessant kazao za jedan primerak svojeg Figaro-a: Evo
najboljeg pri- merka meu svima koje smo izdali: nijednog retka u njemu
koji nije plaen!. Kankani mondenskog ivota, indiskrecije, skandali, to je
bila baza uspeha Figaro-a i njegovih mnogobrojnih imitatora.
Godina 1859. dade tampi ponovo pohtiku slobodu koja je bila jako
okrnjena u reakcijama na godinu 1848. U Francuskoj je periodikim
listovima doputeno godine 1860. da donose detaljne izvetaje o senicama
Legislativnog tela. U Austriji je godine 1859. ukinuta preventivna cenzura,
ah su jo neko vreme bile otre represivne mere. U Nemakoj je Bis- marck
tutorisao periodiku pohtiku tampu, dok je o urnalistici inae imao vrlo
ispravna shvatanja, koja i dananjica u celosti potvruje. Kakva je tada bila
nemaka urnalistika, kazao nam je saeto socijalistiki prvak Ferdinand
Lasalle: Pisana od ljudi koji nemaju ni duha ni znanja i koji kvare narodnu
duu. Anonse su od novina nainile dobar posao, primamljiv za vete
kapitaliste i pustolove. Da se dobiju anonse,

19

290
mora se najpre dobiti abonente, a da se dobiju abonenti, mora se laskati
vulgarnom raspoloenju. urnali su postali sluge buroazije.
Engleska je urnalistika za vreme kontinentalnih kriza 1848.1852.
mogla mimo da se razvija. Bogata novostima s kopna, bogata abonentima,
anonsama i svakovrsnim sadrajem, njena se mo sigurno penjala prema
svojem vrhuncu. O poloaju Times-a toga doba u dravnom i drutvenom
sklopu Engleske dobro govori ovaj sluaj: Jednog dana kraljica Vik- torija,
srdita zbog neodobravanja koje je bilo javno izraeno u Times-u povodom
udaje njene keri za pruskog princa, zamoli Palmerstona da intervenie kod
Delane-a (tadanjeg glavnog urednika Timesa), Stari ministar, u jednoj
meavini ale i ozbiljnosti, odgovorio je da anonse dolaze onim urnalima
koji imaju veliku nakladu, te poto ljudi radije itaju kritike nego pohvale,
to i Times kritikuje vlasti, da bi sauvale nakladu koja im osigurava
komercijalni uspeh. Times su prve prodrle sa obiajem da se na ratne
frontove doputa pristup i izvestiocima urnala, to nije ilo bez ilave borbe
sa komandantima. Koncem Krimskog rata, o kojem su jedine Times
autentino izvetavale, popela se njihova naklada na 60.000 primeraka. O
njihovoj moi svedoe nam dobro jo i ove prve rei jednog lanka Saturday
Rewiew-a iz 1855.: Izlino je dugo obrazlagati da ovom zemljom vlada
Times. Eto, na to se svodi britanska sloboda: trideset miliona cives
romani, kojima despotski vlada jedan urnal. Tu treba ipak naglasiti da
Times taj svoj poloaj nisu postigle toliko onim bitno umalistikim
metodama kao u to vreme Figaro u Francuskoj ili dvadeset godina ranije
Bennet-ov Morning He- rald u Americi, koliko obilnom, tanom i brzom
informacijom
o svetski vanim dogaajima. Prepotencija njihova nad drugim urnalima
nije, meutim, dugo trajala. Velike poreske olakice, razna tehnika
usavravanja, ekonomski polet na svima stranama, stvorie mnogu uspenu
konkurenciju, meu kojom se poinje isticati i provinciska tampa.
Zlatno doba urnalistike od 1870.1914.
Od 1870. godine nastaje dua perioda mira u velikim evropskim
zemljama. Neslueno veliko gomilanje bogatstva bur

291
oazije i poboljano materijalno stanje radnih masa, jo ogrom- niji rezultati
u narodnom prosveivanju i demokratizovanju javnih ustanova, naroito u
Zapadnoj Evropi, dadoe i urnalistici, koja se i pre toga bila ve vrsto
ukorenila, nesluen zamah. Klijentela urnala raste naglo iz dana u dan.
Sve jasnije dolazi do izraaja jedna od osnovnih karakteristika ur- nalizma:
trgovaki
metode

konkurentska
reklamisanja.

nakladom

odreuje

borba

Jagma
celosti

njene
za

tipine

to

formu

veom
sadraj

u r n a l a . Politiki lanak i reportaa ostaju kroz celu tu epohu i dalje

na dominantnom mestu, ah vie poasno i tradicionalno dominantnom
nego stvarno, jer je sve jasnija i stalnija tendencija da se ta dominacija
smanji u korist ostalih interesantnijih i urnalistiki pogodnijih tema:
senzacionalnog kriminala, katastrofe, sporta, drutvenog skandala itd.
Anonse nose velike profite, usled ega se javlja jedna veoma karakteristina
nova crta modernog urnalizma: c e n a
via

nego

samo

da

p r o fi t e .

prodajna,

pokriva
Ve z a

ali

d e fi c i t

kapitala

kotanja
p r o fi t

nego
i

od

urnala

je

anonsi

ne

odbacuje

urnala

tim

velike
posta je

nerazdvojna.
Epohu evropske urnalistike od godine 1870. do 1914. ka- rakterizuje
jo naroito ta okolnost to su zamenjene uloge uitelja i uenika: od 1870.
evropska urnalistika ui od amerike metode koje vode brzom finansiskom
uspehu. Pre svega senzacija, ogromna slova u naslovima, amizantne ankete
o svemu i svaemu to moe a interesuje najire slojeve. Pristupa se
najrazliitijim reklamnim trikovima za priobijanje italaca: davanju polica
za osiguranje, delenju najraznovrsnijih nagrada u novcu i predmetima,
premijama za odgonetanje zagonetaka koje zahtevaju to paljivije itanje ih
pregledavanje to veeg broja primeraka, raspisivanju zgoditaka za pojedine
oznaene brojeve itd. Tada se rodila dananja velika tampa. U Engleskoj
je bio glavni graditelj njen Alfred Harmsworth, posle zvani lord Northcliffe.
Znaajan datum u tom pogledu je osnivanje Daily Mail-a godine 1886. Tu
su ispunjavale novosti skoro sve strane a bez ikakva sistematskog poretka,
samo je svaki dan rezervisano poasno mesto

292
najaktualnijem dogaaju dana, najinteresantnijem za gomilu. Cena toga
lista je u poetku bila za polovicu nia nego kod drugih dnevnika. Stoga se
lako i probio: kroz pet godina je postigao nakladu od milion primeraka, koji i
dalje sve vie raste. Nita nije ometalo nagli razvitak urnalistike to su izvesni engleski visoki krugovi sa kulturnom tradicijom pokazivali otvorenu
odvratnost prema njoj, kao na primer lord Salisbury, koji je rekao za Daily
Mail da ga piu ulini posluitelji (office boys) za uline posluitelje. Samo
to naravno nimalo ne prei da se javljaju odmah imitatori i konkurenti Daily
Mail-a. Daily Express, osnovan u vreme trans- valskog rata, postie brzo
slian uspeh, naroito kad prelazi u ruke nekog Maxa Aitkin-a, docnijeg
lorda Beaverbrooka koji je bio upuen u sve amerikanske metode. to se
tie Ti- mes-a, njihova pozicija, iako stacionarna po broju abonenata, biva
stalno sve slabija poto pozicija konkurenata sve vie raste. Njima se, istina,
ak do danas uvek pridavao internacionalni presti, ah u stvari njihov raniji
uticaj na formiranje narodne volje u politici i drutvenim pitanjima, na
stvaranje narodne psihe i oseajnih komponenata, skoro i ne dolazi u pitanje
kad se uporedi sa uticajem onih urnala koji imaju milionske naklade. Tu
odluuje jednostavan broj. U godini 1901. prele su Times u vlasnitvo
gospodara Daily Mail-a.
U Francuskoj je urnalistika osamdesetih godina pokazala- jedan
specijalitet: Gil Blas sa erotskom, katkada pornografskom literaturom, koji
nalazi brzo dosta sledbenika. Leon Bloy je rekao za to doba francuskog
publiciteta: Gil Blas se rodi i nastupi carstvo svinja. Kod starijih
konzervativnijih listova, vodea politika uloga prelazi sa Journal des Debats na Temps, koji ju je zadrao sve do danas, iako danas samo formalnu,
slino kao Times u Engleskoj. ini se da svetski magnati urnalistike s
planom trpe odnosno odreuju takav konzervativan izgled i Times-a i
Temps-a, uglavnom stoga to im je potrebno da, kad se za urnale rekne da
pro- stituiu moral i duh, imaju neto u to mogu upreti prstom a. za to se
ne bi moglo olako tako neto tvrditi. Ti listovi slue dakle kao maska za
glavne poslove sa drugim urnalima i na drugim stranama. Pravu veliku, to
jest najuticajniju urnalistiku u Francuskoj osamdesetih godina, ine ve
isto komer-

293
cijalni tipovi: Le Petit Journal (osnovao ga 1865. neki Mil- laud, spretan
finansijer) i Le Petit Parisien (osnovao ga neki Jean Dupuy, spretan
poslovan ovek). I jedan i drugi davahu vie mesta svakojakoj senzaciji a na
tetu politike: ubistva, katastrofe, sudsku kroniku, sport itd. Malo posle njih
se javio Le Matin, koji osnovae ameriki graani i uredie ga po amerikoj
fasoni, te koji svoj glavni uspeh poe postizavati kad doe u ruke nekog
Poiatz-a, znaajnog finansi- jera sa znatnim kapitalima. Za njim dooe
Le Journal i L Echo de Pari. Tih pet listova imaju pred Svetski rat nakladu od 5 miliona, dok svih ostalih 36 parikih dnevnika imaju tada
zajedno 1 milion. I tu, kao i u Engleskoj, kao i u Americi, kao posvuda u
svetu, otimaju se ti veliki listovi o itaoce istim reklamnim trikovima:
nagradama i premijama.
U osloboenoj Nemakoj je posle zakona o tampi od 1874. dobilo
periodiko novinstvo punu mogunost da se pretvori u urnalistiku.
Ukinuem preventivne cenzure postala je politika materija, kao i ostali
socijalni problemi, vie pristupana za novinstvo. Dosta esto procesiranje
vlasti protiv novina nije, kao ni u drugim zemljama, stajalo na putu njihovu
urnalizovanju. Pod kraj 19. veka, u Nemakoj, u kojoj je socijalistikoradniki pokret bio razvijeniji nego igde, uoavaju se ve jasno posledice
urnalistikog delovanja na taj pokret. Radnici otpadaju od svojeg zvaninog
organa Vor- warts-a, jer je suh, dosadan i neinteresantan, te radije itaju
urnale sa interesantnom reportaom. to je u Nemakoj ipak sporije kroio
urnalizam u osvajanju naroda, tome je bio razlog, osim kasno osvojene
politike slobode tampe, jo i u specijalnom nemakom regionalnom
partikularizmu, koji je pre- io da se razvije centralna velika tampa. U
jednoj je ur- nalistikoj noti, meutim, i nemaki urnalizam kroio brzo
napred, to jest u komercionalizovanju novina, to je bilo posle- ica
ogromnog buroasko - materijalnog napretka zemlje. I anonsna strana
urnala rasla je bre i bujnije nego igde u to vreme, pod kraj 19. veka.
urnalistiki tip, takozvani General- anzeiger, sa niskim oglasnim cenama i
zabavnim tivom za mase, poglavito za ene, naglo se iri. Osnivaju se
bankarska preduzea koja izdaju veliki broj novina. Niu, na isti nain kao
ranije u Francuskoj, Engleskoj i Americi, novinske agen

294
cije koje snabdevaju i velike listove kao i stotine provineiskih listova
novostima,

informacijama,

zabavnim

tekstom

svakovrsnim

gotovim

lancima. Nemaki najvei urnali ne posti- goe ipak ni polovicu broja

naklade koju su poetkom 20. veka imali veliki francuski i engleski urnali.
Tako Morgenpost ima 1913. tek 400.000 primeraka. Naroito obeleje
nemakog urnala toga doba je njegova voluminoznost, koja je bila
uslovljena jo voluminoznijim oglasnim delom.
Doba 1870.1914. donelo je i velikoj veini ostalih evropskih zemalja,
a i svuda gde se imitirala Evropa, definitivno useljenje urnalizma u
periodike listove. u r n a l i s t i k a

prva

tie

na

svetska

odluke

mo,

to

politiara

se
i

na

toj

epohi

postaje

stvarnog

formiranje

uticaja

narodnih

p s i h a . Etnike diferencijacije, kao i bri ili sporiji tempo umalizovanja,

zatim razni politiki reimi tampe, nisu vie nigde od veeg znaenja za
razvitak urnalizma, koji posvuda deluje snano u istom pravcu, u pravcu
razaranja morala i duha svih naroda gde se udomio.
to

se

tie

Amerike,

ve

sam

spomenuo

velik

uspeh

novog

neskrupuloznog urnalizma koji je uveo Gordon Bennet. U vezi s tim treba

pomenuti i jednu pojavu koja na prvi pogled izgleda kao neko koenje punog
zamaha u razvijanju urnalistike. To je list New-York Tribune, koji je
pokrenuo Horace Greeley u godini 1841. On je bio objavio nameru da e iz
javnosti otstranjivati nemoralne i degradantne policiske indiskrecije. Pa je i
dao svojem urnalu malo literamiji ton. Zastupao je i neke modeme socijalne
pokrete, na primer furije- rizam, emancipaciju ene, slobodno formiranje
radnikih sindikata itd. I za udo, Greeley je zadobio i imao ogroman politiki uticaj. Meutim, koliko god pozitivnih strana moe da pokae njegov
publicistiki rad, to njegovo idejno proimanje amerike urnalistike nije
tetilo urnalizmu niti ga je zaustavilo u njegovu osvajakom pohodu. ak
mu je i posluilo, jer se tako i u amerikoj urnalistici bolje oomaila
rasprava u urnalima i o najviim problemima. Gordonu Bennetu nije bilo,
razume se, po volji nikakvo sudeonitvo u umalistikom vladanju, pa se
tako izmeu ta dva oprena tipa razmahao otar sukob, u kojem Bennet nije
nimalo birao sredstva borbe.

295
Sva su mu bila dobra, pa je stoga najzad njegov smer u amerikoj
urnalistici i pobeio. U graanskim ratovima 1860. ameriki je urnal
napredovao silnim skokovima. Uopte je po elom svetu svaki rat donosio
jaanje urnalizma i ogromne profite izdavaima urnala. Greeley-ovu ulogu
je nastavio posle graanskih ratova Gokin, ali i on svojom kulturnijom reju doprinosi samo tome da poraste ugled i mo urnalistike uopte, dok
njegovi moralni i duhovni napori ive u urnalima isto tako efemerno kao i
sve drugo to tamo zapadne. Onda dolazi doba Pulitzer-a i Hearst-a. Prvi je
poeo sa New York Joumal-om, a drugi sa World-om. Obojica su potpuno
uspeh, jer su se prilagodili ritmu novog amerikog ivota. Ti listovi su
izdavani za ljude koji samo na vee imaju neto vremena a proitaju
urnal. Umorni o rada, oni ele distrak- ciju jednako u urnalu kao u kinu
ili u radiju. ele da uju senzacionalnosti ili da uivaju u dobrim priama.
A na emu je najvie osnovao svoju mo kralj amerike tampe Hearst,
o tome je bilo naroito govora u poglavlju urnalizam i rat.
Zlatno doba urnalistike od 1870. 1914. ne bi bilo i u stvarnosti
zlatno da nije bilo opet nekih novih tehnikih usavravanja tampe. To su
pre svega rotaciona maina i linotip- maina. Zatim autotipija, koja je
omoguila iskoritavanje fotografije u svrhe novinske reprodukcije. Onda
telefon i radio- telegraf, pa pravljenje papira iz drveta. Sve to omoguuje!
brzo i u svakom kvantitetu ogromno irenje urnala po elom svetu. To je
irenje ilo posve glatko i bez ikakva opiranja. Kod izdavaa i vlasnika
urnala glavni pokreta kod posla je svejednako profit. I kao svakoj svetski
vanoj industriji, tako se i tu javljaju trustovi i karteli, novinski koncerni i
koncerni novinskih agencija. Pojedine grupe kapitalistike kontroliu po 100
500 listova. Posledica toga je opet ista kao i u drugim kartelisanim
industrijama:

standardizovan

politike
izvetajne

ona

javlja,

socijalne
materije,
postaje

je

proizvodnje:

tendencije

jezik,

duh

uniforman

kod

kod
stil
svih

biranja
kojim

se

naroda.

Te su tendencije, uglavnom, antisocijali- stike, ali se kao takve ne

ispoljavaju javno, jer su urnali na- menjeni u prvom redu ba radnim
masama, kao najmnogobroj- nijim itaocima, i kao jedinom delu naroda od
kojeg bi mogla

296
da doe neka opasnost po vladavinu privatnog kapitala. I zaista, kapital je,
kao iskljuivi naredbodavac velike svetske tampe, zaimao u njoj oruje
koje mu omoguava da se, iako malen po broju ljudi koji ga dre, opire s
uspehom svima socijalistikim politikama, tim to ih korumpira moralno i
duhovno. (Kako se, meutim, taj posluni sluga okree protiv svakog svojeg
gospodara, pa i protiv kapitalizma, o tome je govoreno u naroitom
poglavlju.) U umalizovanom svetu nema za pojedinca koji je bez velikog
kapitala, odnosno njegove pomoi, mogunosti da imadne svoju stalnu re u
irokoj javnosti. Posenik velikih kapitala, i kad samostalno pokree svoj
urnal, traie, sasvim prirodno, saglasnosti i sporazuma sa svojom
sabraom u ciljevima. Borie se s njima za itaoce, dok se ne ulani, ah se
nee boriti protiv njihovih ciljeva: protiv profita, jer je to i njegov cilj. Tako je
svetska urnalistika, stalno istiui da se bori za slobodu tampe, zavrila
jo pre Svetskog rata svoje delo unitavanja istinske slobode javnosti, i to ga
zavrila mnogo sigurnije, vre i trajnije nego to bi to bili u stanju svi
autokrati sveta.
urnalistika u Svetskom ratu i posle njega
Svetski
vatno

veliku

rat

je

doneo

h i p e r t r o fi j u

urnalistici
njene

nevero-

m o i . etiri- godinje

gutanje krvavih senzacija do sri je opojilo i zatro- valo duu civilizovanog

oveka i tako ga uinilo robom urna- lovim. I onaj koji se dotada uzdravao
da sre iz tih poganih vrela, morao je to da uini u Svetskom ratu, jedno
stoga da bi uo za svakodnevne sudbonosne dogaaje, a drugo stoga to je
celo drutvo iz svih svojih pora odisalo umalistikim duhom. Sve su drave
ostavile netaknut taj uasni uzus da se nesreama celih naroda ogromno
obogauju pojedinci, da se usreuju oni koji javljaju o narodnim nesreama.
Ostavili su a se od tragine smrti najboljih sinova prave pitoreskne senzacije za to komotnije i uzbudljivije itanje onih koji su mirno preivali u
pozadinama. Ratne cenzure nisu nita nakodile urnalizmu. Naprotiv,
cenzura je urnalima samo oduzela materijalnu brigu za tanost javljanja.
Dala im je mirniji san, davi im sigurnost da nee zbog krivih vesti ospeti u
zatvor. A uinila im je i taj dar, to ih je snabevala bes

297
platno senzacionalnim novostima preko zvaninih pres-biroa. Njima je
ostajalo samo to da tim novostima dadnu to uma- listikiji lik i ton. Praviti
animo za rat, to su svravali obino literati plaeni od drave, a ni inae
stvar nije bila nimalo komplikovana. Posledice toga svega, n a i m e
totalnog
senzacio

osvojenja
j

nalnog

sveta

.od

strane

krvavo-

u r n a l a , iskazale su se ve u tome to

oveanstvo ne moe ni posle tako uasnog klanja nikako iz prolevanja krvi

da izae, a pokazae se najkatastrofalnije u jo jednom Svetskom ratu koji
e dokrajiti ono to je jo preostalo ne- razoreno u oveku.
U mnogim zemljama su narodi preli direktno iz abece- arke u
urnale, bez knjige. To se tie naroito Istoka, u koliko je primao i prima
civilizaciju od Zapada. Njima Evropa nije dala prave svoje kulture (jer je ni
sama

vie

nema),

nego

ih

je

izdano

obdarila

najniom

vrstom

senzacionalnog uma- lizma, kao nekom vrstom opojnog pia koje e a

dobro deluje protiv eventualnih velikih revolucionarnih oslobodilakih pokreta.
Japan je jo pre 50 godina samostalno stao da presauje kod sebe
zapadnu urnalistiku, pa je, raspolaui sa jo manje spoznanja o pravoj
bitnosti urnalizma nego zapadni narodi, postao danas njenim plenom u
kompletnijoj meri nego ak i graani Sjedinjenih amerikih drava.
I tako se, prviput u istoriji oveanstva, dogaa da jedna sila vlada
celim svetom! Ta je sila po svojoj bitnosti totalna negacija morala i duha.
Pored te crne opasnosti nikakva uta opasnost nije ni spomena vredna.
S injenicom neosporne vladavine urnalizma slae se i injenica da je
danas sve manje ljudi koji makar iz daleka slute traginost toga robovanja. A
a ih i ima, ne moe im se glas uti onde gde treba, te da bi se poela
spremati neka po- mo. U Drutvu naroda, gde bi trebalo o tome pitanju
voditi najvie rauna, donose se rezolucije (na primer godine 1931.) kojima
se umoljava Savet Drutva naroda da proui u sarad- nji sa tampom
delikatni problem difuzije lanih novosti podobnih da pomute odravanje
mira i dobrog sporazumevanja meu narodima. Kao a je to vano kod
urnalizma, a ne to to on sam stvara dogaaje kakve hoe! Zatim Drutvo
na

298
roda u godini 1932. daje zadau svojem organizmu za intelektualnu
saradnju da proui opet u saglasnostii sa urnalistima metode koje bi
mogle biti primenjene da bi tampa razvijala bolje uzajamno poznavanje
izmeu naroda, tim to e perfekcionirati informaciju. Nigde u tom Drutvu
naroda ni traga o kakvom spoznanju bitnosti urnalizma i opasnosti koje
otuda dolaze, nigde ni spomena o tome da tampa nije umali- zam i da je
sloboda urnalizma robovanje tampe. Uz takve okolnosti je jasno kakvu
nauku ue i dananje urnalistike visoke kole, kojih ima ve po svima
veim dravama, i to u obliku fakulteta univerzitetskog ili, kao u Americi,
nekog teaja pri univerzitetima i koleima. Takvih ima u Americi oko 230!
Jasno je da se na tim visokim kolama ne ui ta je bitnost urnalizma u
moralnom i duhovnom pogledu, nego samo to kako bi se onemoguili razni
ekscesi u mnogim urnalima. Dakle da bi privid kulturne misije postao jo
maski- raniji! Inae su to u Americi isto zanatske kole, u kojima se ui
kako e se postati spretan reporter, koji e umeti uvek pronai senzaciju i
izmamiti intervju u svakom sluaju. Naravno, oficijelni programi tih kola
zvue lepe i drukije. Pa odakle e onda moi da doe duhovna ocena
urnalizma, kad se i sa univerziteta ve iri slepilo u toj stvari? ta moe
najzad da bude o jedne kulturne zgrade koja je izvana i iznutra oblepljena
urnalistikim crnilom? Ima li ikakva puta da se svesno izae iz te bede ?

299

DRUGI DEO:

Novinstvo sa najmanjom merom

urnalizma
TRINAESTA GLAVA

O slobodi miljenja i o javnom mnenju

Kad se kae: misliti znai svesno spajati pretstave, onda tu jo nije
istaknuta razlika izmeu slobodna i neslobodna miljenja, nego je i jedno i
drugo tom definicijom obuhvaeno.
Koje je miljenje slobodno, a koje nije, na to se pitanje ne moe dati
jednostavan odgovor. Jer se tu odmah pojavljuje jedno drugo dosta teko
pitanje koje treba prethodno reiti, naime: Moe li se zvati slobodnim
spontano spajanje pretstava i onda kad te pretstave (ili bolje rei graa
miljenja) dolaze iz vana bez subjektova biranja? A tu opet iskrsava tree
prethodno pitanje: Imamo li uopte ikakav slobodan izbor grae naih
misli?

zaista,

ovek,

kao

predmet

empirije,

empiriki-objektivno

posmatran, nema niti moe imati nijedne slobodno birane grae misli, jer u
celoj empiriji vredi u potpunosti zakon kauzalnosti: svaka pojava ima svoj
uzrok koji je izvan nje, a bez kojeg se ne bi desila. Ali, tu se da primetiti,
miljenje uopte nije objanjivo nikakom materijom, koja je nosilac svake
empirije. Pa, dakle, stoga to nam niko ne moe
povezati

misao

za

ostale

pojave

objektivno
empirikog

s v e t a , moe se tvrditi a to spoznajemo i kao svoj unutranji fakat

da ovek po svojoj misaonoj konstrukciji raspolae sa apriornim istim
razumskim pojmovima, kao nekim kalupima za pravljenje pojmova uopte, i
sa

300
apriornim idejama po kojima on sve svoje pojmove i sudove dovodi pod
jedinstvo uma; (po Kantu). Meutim, tom elom konstatacijom naeg
apriornog istoumnog posea nismo ipak jo nita rekli u koliko je njegovo
funkcionisanje slobodno. I pre se moe rei da odatle neemo obiti
nikakva pojma slobode, ba zbog toga to su ti kalupi apriorni, dakle
nepromen- ijivi. Oni su nam dati iz nama nepoznata meta i uslova, i mi ih
nismo birah.
Pojam slobodnoga dobiva svoju faktinu vrednost tek u praktinom
umu, to jest u umu koji neto h o e , dakle u oveku kao posedniku volje.
Ta volja ima svoj zakon, moralni, koji nije niim uslovljen, pa se stoga jedino
po njemu ovek moe da zove slobodnim biem.
U
koliko

svakoj
je

naoj
njoj

misli

ima

toliko

slobode

m o r a l a . Tako shvaena sloboda miljenja

mogua je i onda kada se graa misli dobiva iz vana, bilo to prirodnim

pojavama ili tuom voljom. Jer je ovek koji u svoje misli unosi moralni
zakon slobodan prema tim mislima; jer moe da odredi treba li tako misliti i
dalje, treba li te misli usvajati kao svoje, treba li po njima udeavati i svoje
ine, ili ih treba odbacivati, protiv njih se boriti.
Tu je sada najvanije pitanje: Je li po vrstinu slobodne volje, dakle
moralne, svejedno kakva je graa koja prolazi kroz njegov mozak? Drugim
reima: Je li po njegovu slobodnu misao svejedno da li su misli koje on
slua, ita, ini ve pri- merene moralnom zakonu ili su protiv njega
uperene. Videli smo ve gore, u poglavlju urnalizam protiv morala, da to
nije svejedno. ovek svoj moralni ivot mora sam da stvara elotvornim
aktom. Nije svejedno kakve misli sluamo, itamo, kakve ine gledamo ili
sami inimo, jer u sluaju stalne borbe nae slobodne volje protiv
nametanog nemorala postaje ona empiriki sve slabija, dok konano iezne
i pretvori se u svoj antipod, u nemoralnu volju. Najzad, na tom faktu poiva
ceo odgoj, cela kultura, ceo ivot oveanstva, i on se kao fakat ne da
poricati nikakvom teoretski-spoznajnom filozofijom, koja, uostalom, tu i
nema svoje rei.
Kad se govori o slobodi i z r a a v a n j a

misli, onda je pojam

slobode tu neto sasvim drugo nego to je taj pojam slobode kako smo ga
upravo izrazili. Slobodno tu obino znai

301
nesmetano izraavanje misli, u koliko te smetnje dolaze od zakona, policije,
politikog protivnika, uopte nekog spoljnjeg uzroka. Naravno, odmah se
moe kazati da na j a v n o i n e s m e t a n o i z r a a v a n j e n e m a
svaka

misao

jednako

pravo.

Nijedna

javno

iskazivana misao nije bez posledica po javnost,

te

se

dati

stoga

pravo

na

samo slobodnoj

nema.

javno

iskazivanje

misli, dok

ga

moe

neslobodna

Neslobodno teti javnost, pa je stoga zabrana njena javnog

iskazivanja moralno osnovana.

U danas uobiajenom skoro optem shvatanju pojam slobodne misli
znai tu spoljnu slobodu, dok se o onoj prvoj, moralnoj, koja jedina ima
prava da se nazove slobodnom, nema ni pojma; a u koliko se i nasluuje
mutno, daje joj se vrlo malo vanosti, jer se misli da e ve i ta unutranja
sloboda, naime moralno upravljano miljenje, doi samo sobom ve s tim to
se otstranjuju fizike zapreke svakom miljenju. To je kobna zabluda vrlo
mnogih intelektualnih glava, kao i irokih civilizovanijih slojeva, i dok se iz
nje ne izae van, uvek e nam ostajati njihovo uenje zbog toga to, na
primer, sloboda tampe ne donosi oekivanog moralnog i duhovnog poboljanja u svetu, te to je ona danas na tako slabim nogama, pa lako gine
pod udarcima i malih posve neinteligentnih tirana i razbojnika.
Slobodno miljenje moe da bude jedino ono miljenje koje vue svoj
koren, na koji bilo nain, iz moralnog zakona, i samo ono ima prava na
nesmetano javno izraavanje. to se tie misli za koje se ne moe nai
nikakva veza sa moralnim zakonom, one ipak nisu irelevantne u tom
pogledu, jer, zauzimajui duh, vreme i panju ljudi, pregrauju put
slobodne misli, te su po tome protiv moralnog zakona, dakle neslobodne i
javno nedopustive. Da vidimo na nekim primerima ta to znai. U nae su
vreme preplavih umetniku javnost po elom svetu vrlo mnogi efemerizmi
koji, upirui se na taj krivo shvaeni pojam slobode, zastupaju svaku
iiotiju u javnosti. Meutim, po pravom shvatanju slobode, skoro bi svi ti
-izmi mogli da budu spreavani u njihovu slobodnom iskazivanju, ba uime
slobode istinske umetnosti, koja ima svoj temelj u moralu. Isto tako nema
prava da se nazove slobodnom ni kritika nekog

302
reima, koliko god bila spolja nespreavana, ako nije moralno slobodna.
Dunost je svake zajednice da se takva kritika
jer nije zapravo kritika izlui iz javnog ivota, u interesu i drutva i
slobodne kritike. Jer ona ne samo da zavodi drutvo u lani odnos prema
optim interesima, nego ometa ivot i pravoj kritici, tim to joj ne da da doe
do svojeg punog vaenja. Takoe nisu slobodne niti imaju prava na javni
ivot, na primer, one nacionalistike doktrine koje se javno ne podreuju
opteoveanskim

idealima, ideji

jednakosti. One su velika

zapreka

oivljavanju slobodnog oveanstva, i u ime toga ih treba ispravljati. Ta

dunost pada na sve druge nacije i drave ija re ili in moe imati kakva
bilo uticaja na osveivanje tih zabluelih nacija. Jo ovaj primer. Nisu
izraz slobodne misli ni sva ona uenja nacionalnih ekonoma koja ekonomiji
ne postavljaju u temelj a mora sluiti moralnim odnosima meu ljudima,
nego je prikazuju kao neki prirodni zakon koji se nalazi izvan oveije moi
zahvatanja i re- gulisanja; to ona nije. I njih treba spreavati u javnom istupanju u ime slobodnog oveanstva.
Iznosei te tako vane opte primere, treba da kaem, kad ih ostavljam
bez dalje rasprave kako bi se u pojedinim tim drutvenim elatnostima
zajamilo maksimalno najbolje uvanje istinski slobodnog javnog izraaja,
da to ruje zadaa ove knjige. Iako su to vrlo vani problemi, ima od svega
toga jedna mnogo vanija zadaa za nae vreme, to jest iznai i u elatnost
staviti one drutvene snage koje bi mogle zastaviti razorno delovanje
najmonijeg zajednikog akta zajednice, ubice svakog moralnog i duhovnog
dobra, urnalizma. Tek se posle svladavanja tog strano ogromnog opteg
svetskog zla moe misliti i na leenje ostalih.
Ceo prvi deo knjige kretao se oko toga da uini to jasnijim i ogromni
kvantitet urnalistike i strahoviti kvalitet urnalizma, pa se nadam a mogu
sada bez daljeg dokazivanja tvrditi da se, dok god ivi urnalizam kao
svetska mo, ne moe ni misliti na kakvo bilo pojavljivanje javne slobodne
misli u svetu.
Ubistveno delo urnalizma nad slobodom miljenja ne bi bilo tako
potpuno kao to jest kad se on ne bi isprsavao kao najvei zatitnik i garant
slobode miljenja. Gde god se urna-

303
listi sastanu da donesu kakvu rezoluciju u odbranu slobode tampe,
svakiput se tu mogu uti rei kao: u tampi se oituje stvaralaki duh
naroda, tampa je najjaa zatita slobode i prava sviju graana i kontrola
itavog javnog ivota, sloboda tampe je najvia ustavna sloboda i bez
slobode misli ne moe biti ni slobodnog izraaja narodne volje, itd. Da je
upravo sve protivno istina, jer oni pod tampom misle svoje urnale
mislim da o tome posle svega reenoga ne treba da potroim ni rei.
Ovde treba da podvuem preku potrebu razlikovanja pojmova tampe
uopte i urnalistike. Nijedan pojam o tampi ne moe biti toliko generalan
da bi sobom obuhvatio, na primer, i jedno godite kojeg urnala i Sveto
Pismo. Kad se to ipak ini, to onda od pojma tampa ne moe biti nikakve
odreene upotrebe nego samo mutnog obmanjivanja. Jer samo po tome to
je i jedno i drugo tampana re povlaiti oboje zajedno kad je, na primer, re
o slobodi tampe, to zaista znai initi najvee nasilje istoj misli. ovek je
sazdan, istina, iz istih kemiskih elemenata kao i mnoga gamad po zemlji; on
udie s njom isti vazuh, ah se od oveka i te gamadi zaista ne pravi ua
zajednica, osim eto toga fakta da im je kemija zajednika. Kako urnalistika
parazitira na svakoj vrednosti, tako to ona ini i sa pojmom tampe.
tampa, kao re koja hoe da to due odri svoju neokrnjenu vrednost, po
svojoj je bitnosti polarno razlina od urnalistike, koja ide za tim da
vrednost rei ishlapi kroz 24 sata, jer tek takva re pravi oveka koji svaka
24 sata mora da uje novu re. Stoga se, kad je god re o nekoj zatiti
tampe, njenoj misiji, njenim kulturnim uspesima, ne bi s tim nikada smelo
meati urnalistiku.
Najomiljenija oznaka koju urnalistika sama sebi daje jeste da je ona
organ javnog mnenja. Pojam javno mne- nje se danas vrlo esto i inae
upotrebljava, iako skoro niko ne pokuava dati sebi misaono dovoljna
rauna o tome ta se zapravo krije pod te dve rei: javno mnenje. ta je
mnenje? ta je razlika izmeu mniti i misliti? Izmeu miljenje i
mnenje? U optem pojmu rei misliti nije jo izraen nikakav odnos prema
istinitosti, odnosno idejnosti, onoga to se misli, ovek misli i kad lae,
mata, fantazira, kao i kad mnije i veruje, kao i kad spoznaje. Sve je to
svesno spajanje

304
pretstava, i sve se dakle obuhvata miljenjem, iako se te pojedine aktivnosti
sasvim razlikuju po svom odnosu prema istinitosti, idejnosti svojeg
predmeta. M n e n j e je, kako Kant kae za Meinung, vrsta miljenja u
kojem je izraena nesigurnost njegove istinitosti kako za subjekat tako i za
obje- kat mnenja. U v e r o v a n j u postoji potpuno dovoljna sigurnost
samo za subjekat, dok je u z n a n j u

spoznanju

ona dovoljna i

subjektivno i objektivno.
Dananja upotreba pojma javno mnenje je, meutim, takva da je u
njoj posve iezlo to pravo znaenje rei mniti. urnalizam ne bi nipoto
hteo da on znai: da sakuplja i na javu iznosi ona miljenja ljudi u koja oni
nisu pouzdano sigurni ni subjektivno ni objektivno. urnali su organi
javnog mnenja, to po izjavama izvrilaca urnalizma znai: urnali su odraz
narodne volje, oseanja i potreba. A katkad se uje iz istih usta i tvrdnja da
je urnalistika samo glasnik vesti o onim dogaajima za koje narod hoe da
uje i sazna. I jo kojeta. Ali je najobinije da urnalistika uopte ne ulazi u
to objanjavanje, jer njoj nikakvo temeljito objanjavanje ne prija, a
najmanje ono koje bi nju samu objasnilo.
Razglobimo malo taj pojam javno mnenje, kad se odnosi na tampu.
ta moe tu da znai re javno*? Dvoje: ili se pod tim misli objavljivanje
tampom onog mnenja koje se u elom narodu nalazi vie rasprostranjeno
nego ikoje drugo, ili o b j a v l j i v a n j e ijeg bilo mnenja. urnalisti bi
rado primili prvo tumaenje, ali istini odgovara dobro ba drugo. tampa je
organ javnog mnenja, to moe stvarno znaiti samo to da ona objavljuje ije
bilo privatno mnenje, koje onda, usled tog objavljivanja, postaje manje ili
vie opte. tampa dakle tvori javno mnenje.
urnali nisu, po pravilu, organi nikakvih partija, nikakvih korporacija.
Oni hoe da izgledaju to vie nezavisni od svega i svakoga. Nee da imaju
ikakav javnosti poznat program ih plan u optim javnim pitanjima, a u stvari
ga i nemaju niti mogu imati. I po tome se vidi a nemaju prava na tvrdnju
da zastupaju u javnosti najproirenije mnenje u narodu, jer nikad nee rei
jasno i osledno, kakvo. urnali tu obino kau: Nas narod vie ita nego
ita drugo, i sve nas vie ita. Dakle on odobrava nae pisanje, to jest mi
najbolje

305
pogaamo njegovo mnenje, njegovu volju, govorimo mu iz due, iznosimo
ono to ga boli i ono za im tei. To bi sve bilo istina kad bi ta narodna volja
da ita urnale vie nego ita drugo bila zaista slobodna narodna volja.
Meutim je odnos sasvim drukiji. Slobodna volja narodna ne m o e
h t e t i ono to su urnali, to piu i to izlazi iz tog pisanja. To je, mislim,
ve dovoljno objanjeno u prednjim izlaganjima. urnalizam ne samo to je
direktni tvorac narodnog mnenja svojom reju, nego je on i indirektni tvorac
tim to izaziva dogaaje koji utiu na formiranje tog mnenja. On je tako
moan i suveren, zaista nezavisan tvorac, a je ve toliko puta mogao a
pripremi razne nesree i katastrofe mnogih naroda, kao to je pripremio i
Svetski rat, a da ipak moe i dalje da govori kako je on odraz narodne volje.
I kad bi svet, nekim udom, najedanput, stresao taj jaram sa sebe, bio bi
jo dugo vremena posle toga kao onaj lav, puten iz kaveza u prirodu, koji
se i dalje kree kao u kavezu: tri koraka desno, tri levo. Stoga tvrdnja a je
urnalistika odraz narodne volje moe da bude istinita samo kao satanino
ruglo.
Ni ovde ne bi urnalizam bio urnalizam, ne bi njegova kaotinost bila
potpuna, kad se u samim urnalima ne bi nalazila katkada i direktna
potvrda toga to sam rekao o njemu u pogledu javnog mnenja. Tako, na
primer, u Vremenu od 25. IV. 1925. stajale su u uvodnom lanku ove
neobine tane rei o tome kako urnalistika postaje organ javnog mnenja:
Sve vee automatizovanje postaje obeleje savremene kulture, potiskujui
spontanost i svesno delanje. Pri takvom stanju stvari funkcija miljenja i
kritinog rasuivanja o javnim stvarima rado se prenosi na drugoga. Veina
graana, apsorbovani dnevnim poslovima, zadovoljavaju se prihvata^ njem
formiranih miljenja i gotovih rasuivanja. Tako tampa postaje taj znaajni
socijalni instrumenat, formira miljenje i rasuivanje o optim stvarima i u
gotovom obliku ih stavlja na raspoloenje pismenim graanima. M a l o p o
m a l o , dotina se miljenja i pogledi prihvataju i potom tretiraju kao
sopstveni, prihvata se i njihova argumentacija i upotrebljava se kao
sopstvena. Kad se graanin rei na kupovanje jednog lista, on taj list uzima
sa puno poverenja, tretira ga kao nekog svojeg putovou u oblasti javnih
miljenja, p o s t u p n o

20

306
p o s t a j e n j e g o v i m m e d i j u m o m . Podvukao sam naroito te
rei malo po malo i postupno, jer je njima lepo izraeno kvantitativno
delovanje urnalizma, kojim nei raspolae nikakva druga javna re. I eto
tako taj svet hoe da stvara savremenu kulturu tim to postaje
medijumom. I onda misli da moe imati na taj nain neku s v o j u
slobodnu tampu!
Vredi zabeleiti i ovo umalistiko izlaganje kriterija po kojima
urnalistika slae svoje vesti. Engleske novine Times, na koji svi urnali
sveta ukazuju kao na svojeg najdostojnijeg i najuzvienijeg proelnika,
donele su prilikom svoje stopedesetogodinjice u svojem jubilarnom broju
uvodni lanak o istoriji i zadaama urnalistike, i tu (po naim Novostima
od 7. I. 1935.) stoje ove rei:

Mainerija za skupljanje razasutih novosti na cijelom svijetu odrala je

uvijek korak sa tehnikim napretkom. Moe se zaista rei, da su novosti jedina
stvar, koja iz vlastite inicijative nastaje na cijelom svijetu. I premda imade jo i
danas rijetko nastanjenih krajeva na svijetu sa malo novosti, ipak urnalizam
sa svojim specijalnim izvjestiteljima prodire odmah i u te krajeve. No ma kako
bilo fino satkana mrea obavjetajne slube, ipak je glavni problem u tome,
kako e se novosti servirati. Novinari ne moraju samo da znaju, kako e
sakupiti novosti, nego i kako e ih prezentirati javnosti tako, da ih prezentiraju
kao pravu istinu, a da ipak ne postaju dosadni. Novinari trebaju da pronau
pravu istinu u sredim izmeu precjenjivanja i potcjenjivanja.

Tako se tu eto govori o precjenjivanju i potcjenjivanju, o dosadi i

objektivnoj istini, ah o onome to je najvanije, da nam se naime kae po
kojim principima novinari b i r a j u

izmeu

novosti koje mogu a

donesu, o tome se nita ne kae. Istina, Times su rekle u istom lanku a

je ovom naem stoljeu najpotrebnije da se idejno inspirie, ah se i o
idejama tu govori samo toliko, da se one nalaze izmeu desniarskih i
leviarskih ekstrema. Tim su ideje postavljene, totalno beziejno, na neko
politikom momenta odreeno mesto, na neku sredinu izmeu desno i
levo! Kao da urnalizam ne moe svaku ideju postaviti levo ih desno, ve
prema tome kako mu treba, i to stvaranjem protivnoga (levog ih desnog)
ekstrema, pa onda oglasiti svetu da se istina nalazi na sredini! I to je eto
intelektualni uzor cele svetske uma- slitike!

307
Kriterije kojima bira vesti o novim dogaajima, kojih ima svakad
bezbroj, urnalizam nam ne moe po istini rei, jer bi tim javno priznao
svetu: Ja sam tvoj ubica.
Nestajanje urnalizma je prvi preduslov da bi oveanstvo moglo
poeti slobodno da misli, slobodno da osea i slobodno da hoe, da dakle
moe postojati i neko slobodno javno miljenje koje vie nee biti niije
privatno mnenje.
A sad nam ostaje da odgovorimo jo na pitanje: Kako bi trebalo urediti
novinstvo, to jest povremeno javljanje svetu potrebnih vesti, a da u tome
bude to manje urnalizma?

308

ETRNAESTA GLAVA

Javna dobra koja treba zakonski zatititi od

prirodno zlih mogunosti urnalizma
Podela prava, u pravnoj nauci, na privatno i javno pravo moe se pred
istim umom samo tako odrati ako se p r a v o

privatnog prava temelji na

javnom pravu. Pred istim umom nema uopte privatnog prava bez javnoga.
S gledita moralne filozofije, osnovane u istom umu, koja odreuje i pravu
njegovu konanu svrhu i tim mu daje vrednost i pravednost, nemogue je
odvajati privatno pravo od javnoga. Interes pojedinca dobiva svoje pravo na
istupanje tek onda kad se poklapa sa interesima zajednice, odnosno kad im
ne protivrei. I pravo uopte ima smisla i rezona za oveka samo kao lana
zajednice, jer je apsurdna i pomisao na neko pravo oveka jedinca na svetu.
Smer u pravnoj nauci koji polazi od privatnog interesa kao ishone
take za koifikovanje odnosa meu ljudima, nazvan civilistiki smer, nije u
skladu sa principima racional- no-moralne filozofije. U skladu s njima je
publicistiki smer, koji za odreenje prava uopte polazi od javnog interesa.
Civilizacija je dosada davala uglavnom kodifikaciju ljudskih odnosa po
civilistikom smeru, s gledita privatnog interesa. Ona je zbog toga stvorila
pravne odnose koji se sve vie komplikuju, jer se privatni interesi, snaei se
i mnoei se, sve vie ukrtavaju. Ako ljudsko drutvo treba da se kree u
pravcu moralnog usavravanja, onda je jasno da kodifiko- vanje treba da se
ini po postulatima publicistike teorije, jer e se jedino tako moi otkloniti
sve legitimne protivnosti i sukobljavanja civilistikog prava. Tek je u
najnovije doba poeta izgradnja pravnih odnosa po publicistikom pravu,
dok postoje cela brda zakonskih ureenja po civilistikom.

309
Meutim, postoje prirodne velike tekoe koje stoje na putu iroj i
broj

kodifikaciji

po

publicistikom

pravu.

Ono

se,

naime,

obraa

idealizovanoj budunosti, a ljudi uvek imaju vie stvarne veze sa vlastitom

materijalnou nego duhovne sa celinom oveanstva i njegove zajednice.
Zatim, ono pretpostavlja i slono prihvaenu definiciju toga to znai javni
interes; pretpostavlja dakle opte i javno izdizan je moralnog zakona na
mesto koje mu pripada. Ah uprkos svima tim tekoama istinski pravni
napredak zahteva da se poe tim putem. Trebae samo stvarno i odluno
poi, pa bi se vrlo brzo dolo do dobrih rezultata. Kombinatorika stvaranja i
mogunost dela od opte koristi, kad su ta dela vezana za privatni interes,
premaleni su, a da bi se mogli i usporediti sa svima onim mogunostima
koje izviru iz raa po optim interesima, a koje e indirektno podii i
privatno blagostanje da najvieg mogueg a dopustivog stepena. Pa i sloboda
privatne inicijative, taj toliko reklamisani fundamenat privatnog prava, obie najjai potstrek za svoja dela ba u onoj zajednici koja je ureena po
optim interesima. To vredi kako za ekonomsku tako i za optu kulturnu
elatnost ovekovu, jer samo slobodan ovek moe imati i s v o j u
inicijativu, a slobodan ovek je onaj koji prima moralni zakon kao vrhovni
zakon svojeg delovanja i svoje misli. I samo takva dela mogu se nazvati kul turnim delima trajne vrednosti.
Prvo je i najosnovnije pravo, a ujedno i dunost svakog pojedinca, da
prema svojim mogunostima doprinosi ostvarivanju moralnih odnosa meu
ljudima, te je po tome i dunost drutva, grupa, drava, da pojedincima
omoguavaju zakonskim odredbama da te doprinose izvravaju. U takvim
odredbama lee i najvii interesi svakog drutva.
#
Po svemu dosada reenom videli smo da je urnalistika takva zapreka
moralnom usavravanju oveanstva da se bez njena otstranjenja ne moe
ni misliti na to usavravanje, nego se, naprotiv, mora raunati sa sve
dubljim padanjem. Sve druge pojave koje imaju nekog javnog uticaja,
nemaju zajedno ni blizu tako velik uticaj kako ga ima urnalistika u tom
negativnom pravcu.

310
Treba
njemu

dakle

bude

to

obzirom

na

zatititi

novinstvo
manje

ureivati

urnalizma.

svadosadanja

novinstvu

mogunosti

od

razvijanja

tako

da

Stoga

e,

izlaganja,

njegovih
poimence

trebati

prirodno

zlih

ova

osnovna

normalni

duevni

javna dobra:
Moral,

duh,

razvitak,
ekonomske
leja,

religiju,

umetnost,
slobode,

privatni

ivot,

graanske
nacionalna
politiki

politike
duhovna
mir

obe-

pojedi-

nanim zajednicama kao i u elom svetu.

Pre predloga zakonskog nacrta za tu zatitu obrazloiu ukratko:
1)

ta je novinstvo i na kojoj se potrebi osniva?

2)

Ko moe imati pravo da izdaje novine?

3)

ta uopte spada, a ta ne spada u novine?

4)

ta poimence ne spada u novine, s obzirom na aktualne pojave

urnalistike?
5)

Koje su naroite mere koje treba odrediti za ureivanje novina, ako

se pri tome imaju na umu neke naroite uma- lizmom prouzroene tete?
I. ta je novinstvo i na kojoj se potrebi osniva?
Za izvesne dogaaje iz svoje okoline, iz ue i ire zajednice drutvene i
dravne, iz sveta, ovek treba da saznaje, a za neke se trai i da ih
pravovremeno saznaje. Meu tim dogaajima ima mnogo takvih koje treba
znati ne samo pojedincu nego nekom elom drutvu, grupi, manjoj ih veoj,
narodu, dravi. Stoga se njihovo saoptavanje treba da daje toj celoj javnosti
koje se tiu. Treba dakle te vesti umnoavati i dostavljati interesentima
svima tehnikim sredstvima koja nam stoje na raspolaganju. Tu zadau
izvodi danas na najprikladniji nain tamparstvo. I na tome se osnivaju
novine. One dakle treba da budu glasnici, odnosno pravovremeni glasnici
vesti o onim dogaajima za koje izvesna zajednica ljudi treba da sazna radi
nekih njenih koristi, obaveza, prava i dunosti. Razume se, ne mogu se
taksativno pobrojati te potrebe, jer postoji mogunost njihove neizmeme
varijabilnosti, ah se mogu dati opta, pravila. To e se uiniti nie, u IH.
otseku.

311
H. Ko moe imati pravo da izdaje novine?
Za sastavljanje sadraja novina, kako su gore definisane, nije potrebno
nikakvo
golog

duhovno

(nauno

dogaaja

ili

umetniko)

potpuno

stvaranje.

iscrpljuje

Saoptenje
funkciju

zadau novina.
Ako je novinstvo preputeno pojedincima da mu budu vlasnici i
izdavai, ono se mora razvijati odmah u pravcu koji mu odreuje neka
konkurencija koja je proistekla iz egoistinih materijalnih interesa, dakle u
kapitalistikom ekonomskom poretku trgovaka konkurencija, jer ima
bezbroj i drugih privatnih lica koja su sposobna jer se ne trai duhovno
stvaranje da javljaju isti sadraj vesti o istim dogaajima. A iz trgovake
konkurencije, koja znai a privatni vlasnik i izdava novina tei za to
veim profitom i nakladom kako bi mogao organizovati tuenje konkurenta
brim i boljim izve- tavanjem, izviru nespreivo i sigurno sva ona zla o
kojima je govorila cela ova knjiga. I z d a v a n j e
stoga

da

kurencije,
zajednica,

bude
to

podlono

jest:

novine

drutvo,

novina

nikakvu
moe

drava,

ne

sme

uticaju

kon -

izdaje

samo

da
koji

mogu

da

iskljue i zakonom iskljuuju konkurenciju.

Za taj neminovni principijelni postulat da novine ima a izdaje samo
drutvo koje je nosilac vlasti i voeno optim a ne pojedinanim interesima,
prua nam dovoljan razlog jo i ova okolnost: Vrlo se esto deavaju nesreni
sluajevi u svetu, u kojima stradavaju celi narodi ili vrlo velik broj ljudi. Te
nesree treba pravovremeno da se jave. Nemogue je u tim sluajevima
zdruiti sa pojmom morala da pojedinac javljanjem tih nesrea moe
dobivati ogromne profite. Javnost ne moe dopustiti da se neko usreava
tuom nesreom. A kad se to. trpi, onda se doputa pojedincu da vrlo
monim sredstvima radi o nesrei svoje zajednice, to tragina stvarnost u
svetu tohko puta potvruje. U tom je sadrana dakle neobino otra
inkompatibilnost interesa privatnog glasnika sa interesima javnosti. I ta
inkompatibilnost vai zapravo za sve vesti koje nuno trebaju zajednici.
Nikako se ne moe sloiti sa moralom da profit privatnog glasnika raste bez
ikakva njegova radnog uea, tim to donosi za zajednicu vane vesti koje
ona treba

312
nuno da sazna. Stoga samo najira zajednica, ona ista koja treba da
kupuje novine, proirena jo na ostale koji potpadaju pod posledice toga
javljanja, dakle ceo narod, drava, ima da preuzme u svoje ruke izdavanje
novina, kako bi se tim i sva korist i sva teta od toga pravedno podelila.
I to se tie kvantitativnih granica uticaja novina, u sluaju kad one
mogu biti vrelo privatnog profita, one ne mogu nigde te granice povui, nego
e svima sredstvima nastojati da se taj uticaj proiruje na to vie strana i
podruja drutvenog ivota. A takva nastojanja vode novinstvo opet direktno
u urnalizam. I samo zajednica moe izbei toj opasnosti, jer samo ona moe
da se bavi tim poslom, a da ne ide za poveanjem svojeg uticaja posredstvom
toga posla, i jer je ona u stanju da izdaje novine ne traei da joj one donose
ikakav materijalni prihod, ni direktni ni indirektni.
Novinstvo ne sme da vodi nikakvu prvu re, pa ne treba stoga da
bude ni tako obimno svojim sadrajem kao to su urnali. Naprotiv, to e
novine biti tanje, mravije, to e krae i saetije javljati te svoje drutvu
zaista potrebne novosti, tim e se vie mogunosti, vie slobodna vremena i
vie slobodna duha ostaviti narodu da stvara istinska kulturna dela. Ostavie mu se vie vazduha, vie snage, vie due za razvitak nauke i
umetnosti, vie slobodna terena na kojem sve to moe da se razvije. Politika,
kojoj e na taj nain biti ostavljeno slobodno polje diskusije i kritike u
drugim periodikim i neperiodikim tampanim spisima, bie vie oploena
i noena moralom i duhom, zasluivae dakle ime politike, a nee biti
odvratna pre- vara i kriminal ili, u najmanju ruku, alosno opsenjivanje. I u
zemljama gde je javno iskazivanje politikih gledanja iz bilo kojih razloga
ogranieno, padae to ograniavanje samo sobom i tim bre to e se
politika vie osloboditi uticaja novinskoga. Narod e, naime, s jedne strane
postajati nesravnjivo bre zreo za vee politike slobode, a s druge e strane
bivati i sve snaniji, sposobniji i odluniji da te slobode sam sebi izvojuje na
optu korist i dobro.
Tim to se privatnom licu oduzima pravo izdavanja n o- v i n a, nije
reeno da mu se oduzima pravo uopte a donosi i sam javljanje novosti iz
sveta po svom gledanju na svet. Samo to javljanje kod privatnog lica mora
a postoji zaista na

313
vrednosti

njegova

vremenosti

linog

gledanja

na

svet,

ne

na

pravo-

javljanja materije novih dogaaja. U njegovu javljanju

novih dogaaja ne sme da bude od primame vanosti samo j a v l j a n j e ,

nego njegov kritiki pogled na dogaaje. To se moe osigurati samo onda ako
pravo na v r e m e n s k i

prvog

vesnika novih dogaaja pripadne

zajednici, odnosno dravi.

Ovde je potrebno da se iznova istakne razlika izmeu tampe uopte i
novinstva.

Novinstvo,

kad

je, kao dosada,

preputeno

nesmetanom

konkurentskom razvijanju, postaje urnalistika koja unitava slobodu sve

druge tampe, jer za nju i ostalu tampu ne postoje jednaki uslovi ni ivota
ni borbe. Novinstvo u tom sluaju raspolae vrlo ubojitim orujem koje
nema vie nikoja druga tampana re. Ko u svojoj misli ne razdvaja otro
novinstvo od ostale sve tampe, taj e se uvek dati uhvatiti na lepak
branilaca urnalistike, kad govore da je tampa odraz stvaralakog duha
naroda. A to moe da bude istina samo onda kad se iz tampe izdvaja
novinstvo, na taj nain da specijalnim zakonom bude napravljeno to manje
opasnim za slobodu tampe.
III.
1)

ta spada, a ta ne spada u novine?

Novosti koje novine treba da javljaju uglavnom su p r o m e n e

materijalnog

empirikog

sveta i ivota. Usled neizmerne

raznolikosti materijalnog zbivanja u svetu novinstvo moe svakog dana da

bude novo. Ah prolaznost i materijalnost novinskog sadraja prenosi se i
na svaku drugu re u novinstvu, i kad se ona sama sobom ne odnosi ni na
to prolazno i materijalno. Stoga se ne bi smele donositi u novinama rei
koje govore o nekoj neuslovljenoj idejnoj vrednosti, jer takve vrednosti su
vredne ba po tome to ne mogu biti .nove u smislu menjanja svojeg. Nove
mogu biti saiiK idejne zablude, ah ne ideje. Ne sme se dakle u novinama
me- ati idejno sa prolaznim, sveto sa banalnim, oblik sa materijom. Inae
nastaje kaotinost u duhu itaoevu, u kojem onda ne mogu vie da vrede
svojom vrednou pojmovi svetosti, potovanja, istine, dobra. Dakle:
novine ima da se potpuno uzdravaju od svakog
idejnog

raspravljanja

od tog pravila videti u sledeoj taki 2.)

i z l a g a n j a . (Izvesno otstupanje

314
Zbog svoje spoljanje efememosti moraju se novine ograniiti na
davanje samo injenikog materijalnog stanja, a ustezati se potpuno od
izvoenja zakljuaka iz njih u smislu nekog idejnog gledanja na svet. Takvo
gledanje ne sme zavisiti od sluajnosti zbivanja u materiji empirikog sveta,
jer ono mora biti sistematino, to sluajnost nije.
Novinski sadraj javlja vesti o injenicama, dakle o neem u to se ne
moe sumnjati. Usled toga postaje re novinskog teksta imuna protiv
kritikog posmatranja, ona se i prima nekritiki, veruje joj se slepo na
re. S t o g a

nema

mesta

novinama

niemu

to

je

jo problematino, neispitano i neutvreno.

2)

Sastavlja

novina

sme

on

treba

tih

d o g a a j a . Koliko god mu je inae zabranjeno da postavlja i

izmeu

opteg

stajati

jer

bira

jednog

ipak

dogaajima
da

bez

ne

prema

principa,

neizmernog

obilja

zastupa kakve bile idejne stvari u novinama, on ipak mora, ve po oveijoj

misaonoj prirodi, imati svoj idejni kriterij biranja.
Pokazalo se i pokazuje da urnalizam svoju glavnu mo temelji na
oveijoj animalnoj prirodi i na radikalnom zlu u njegovoj volji. U svakom
dodiru sa materijalnim svetom, ako nije izvoen odnosno bar kontrolisan
moralom i duhom, razvija se u oveku naklonost za moralno zlo. (Vidi o tom
poglavlje urnalizam protiv morala.) Stoga novine, ukoliko uopte donose
primere zla oveka i njegovih dela, moraju to initi tako da zlo bude jasno
kazano kao zlo. (Za to se ne trai nikakvo idejno obrazlaganje, jer zlo oveije
prirode postoji samo sobom kao fakat koji ne podnosi nikakve uzronosti izvan sebe.) To vredi naroito za vreme, kao to je ovo nae, kad u svetu skoro
iezavaju dobra dela u srazmeri prema zlim. Stoga novinar mora a bude
tada visoko moralan ovek. A to e svakako biti pre onaj koji pie novine po
idejnim upu- tima drave u njeno ime i za njene opte interese, nego onaj
koji izdaje novine za svoju privatnu materijalnu korist. I n a e ,
kao

opte

dogaaja
prvom

pravilo,

koji

redu

mu

bira

ljudi i dobra dela.

novinar

stoje
one

na

treba

iz

raspolaganju

kojima

se

vide

stoji
obilja
da

dobri

315
Naravno, nije mogue taksativno nabrojiti vrste dogaaja koji spadaju
u dobre, po svojoj sposobnosti za prikaz dobra oveka i dobra dela, a koji u
zle. Nije tu mogue dati nikakve odreene maksime za biranje vesti, jer tu
ima i empirija svoju vanu re. Naime, osim vrstih moralnih i duhovnih
principa kojima mora biti nadahnut sastavlja novinskih vesti, trai se od
njega jo i tano poznavanje lokalnih mentalnih stanja italakih masa, pri
ijem ocenjivanju moe biti grdnog gre- enja. Ipak, glavna stvar pri tom
poslu ostaju dobra volja i potenje sastavljaevo.
Ah ako se dogaaji i ne daju a priori kategorisati moralno i duhovno,
mogu se, s obzirom na dananji izgled urnalistike, dati neke opte
maksime koje e spreavati konkretne i spoznate tetnosti. M o g u
povui

zatitne

intelekta

koje

zakonske
su

dosada

granice
najjae

oko

se

onihsfera

trpile

tetu

od presizanja urnalizma.
3)

U unapreivanju naunosti lei jedan od primarnih interesa

oveanstva. Ah naravno samo duhovne naunosti, koja je podreena

idealu. Nauni rad ne sme biti u svojoj osnovi uslovljavan interesima
vremena i mesta, dakle mora biti potpuno zatien od uticaja novinstva.
(Vidi o tome ur- nalizam protiv duha.) Dakle: u n o v i n a m a n e s m e
ju

stajati

nom

nikakvi

jeziku

nauni

pisani.

napisi,

ni

popular-

Ne samo egzaktne nauke (matematike i

filozofija), ne samo prirodne, nego ni sociologija ni ekonomija ne spadaju u

novinstvo, u koliko se o njima raspravlja. Novine mogu da javljaju samo
pojavu novih dela, radova, institucija, otkria, nesumnjivo utvrenih i
izvrenih, ah treba a se usteu od njihova prikaza. To treba prepustiti
strunim asopisima.
4)

Za umetniko je stvaranje neophodna sredina koja potuje i uva

slobodu misli. Inae se ne moe uti ni razumeti originalni vlastiti izraz, bez
kojeg nema umetnosti. Novinstvo, pretvarajui se u urnalistiku postaje
direktna negacija slobode miljenja. Ono tada stanardizuje nacionalne
duhove svih naroda po istom bednom bezuhovnom kalupu, u kojem se
nikakva umetnost ne moe pojaviti. Tada propada nacionalna originalnost, i
tim bivaju nacije onesposobljavane da primaju

316
umetniko delo. Dakle: s v a k a
svojoj

formi

umetnost

i.

rei,

novinstva.

tampana

zamisli
mora

Stoga

imala
se

roman,

re,
da

koja

se

drati
novela,

bi

po

ubraja

daleko
skica,

u
od

pe-

sma, ne spadaju u novine.

5)

Ima socijalnih podruja, na primer politiko, ije se vesti tako rei

nameu same sobom novinama, a koje zaista i sadre vane promene u

svetu za koje treba znati. U podruju politike, meutim, odluivati koji je
dogaaj dobar a koji zao, odluiti kod kojeg su poinitelji bih voeni i
moralom i duhom, veinom je nemogua stvar. Stoga e se tu moi dati
samo neka ureenja negativnog smisla, naime da se iskljui iz novina ono
to kvari direktno politiku. Kad javljaju politike vesti, novine treba vie
nego i kod kojeg drugog javljanja, da strogo paze na to da javljaju samo
istinske
treba

stvarne
celosti

mnenja,

da

promene
se

klone

politici.

iznoenja

neodreenosti,

Zatim

ijih

bilo

anonimnosti

n e i z v e s n o s t i . (Odmah u tu taku malo podrobnije odrediti.)

IV.

ta poimence ne spada u novine, s

obzirom na aktualne pojave urnalizma?

1) U n o v i n a m a n e s m e b i t i n i k a k v i h p l a e n i h
rei,

dakle

kojima

se

nikakvih
neto

oglasa,

reklamie.

anonsa,

no-

tica,

(Vidi poglavlje urnalizam

protiv morala.)

2) Vesti iz k r i m i n a l a , koje u urnalima zauzimaju najvei deo

redakcionog teksta (u njih treba raunati i vei deo politikih vesti), ne bi
smele u novinama zauzimati vie mesta nego to im odgovara po o p t o j
socijalnoj koristi od njihova javljanja, d a k l e
celosti

bi

imale

skoro

o t p a s t i . Isto i ona sudska kronika koja je s tim u vezi.

Pre zavrene sudske istrage i javnog pretresa ne smeju novine nita donositi
o istrazi u bilo kojem pravcu.
(Opta socijalna korist od javljanja neeg kriminalnog sastoji se, na
primer, u tome to se objavljivanjem neke jo neuklonjene kriminalne
opasnosti moe ona feventualno da sprei. Na primer kod bekstva opasnih
zloinaca iz zatvora,

317
pretnji i slinog. Novine nisu za to da javnosti daju uvida u kriminalitet
uopte, niti da zabavljaju ili u napetosti dre itaoce na nain kako to ine
kriminalni romani. Ovo potonje ima da otpadne ak i iz s t r u n i h
a s o p i s a , ija je zadaa inae da s v o j o j javnosti daju studije o
kriminalu.)

3) Iz p r i v a t n o g i v o t a l j u d i n o v i n e n e s m e - j u
nita

d o n o s i t i . Tu treba poimence navesti sledee to se izuzima iz

novinske sfere: p o r o d i n i i v o t u c e l o s t i , odnosno svaka vest

koja se odnosi na kakav bilo odnos lanova porodice uzajamno; zatim,
duevni

privatni

doivljaji,

ljubav, erotika; onda, s e k s u a l n e

kao to su radosti, alosti,

naklonosti

doivljaji.

Doivljaji iz preostalog privatnog ivota mogu se donositi samo onda kad se

od toga ima opta socijalna korist i uz izreni pristanak onih kojih se tie.

4) K a t a s t r o f a
ulogu,

zatim

u kojoj kriminaliteta nema hi ini neznatnu

elementarne

nepogode

nesree,

spadaju u novine, ah njihovi opisi moraju biti u osnovi drukiji nego dosada
u urnalima. Pre svega, treba im dati ono mesto i slova koja im pripadaju po
njihovoj optoj vano- sti, veliini tete i broju pogoenih, ah bez obzira na
tu veliinu ima da se o p i s

dri

samo

koje spadaju bitno u sam

nebitna

nuzgredna

zainjavanja
celosti

suhih

injenica

dogaaj, a sva
prianja,

ostala

matanja,

urnalistika, komentari

ima da

o t p a d n u . Osnovni ton ne sme biti nikada ni trun zabavan,

to je pravo bogohulenje , nego: samilost i pobuda na delotvornu pomo.

Naravno, ni tu nije potrebno nikakvo tretiranje o potrebi uzajamne socijalne
pomoi. Ona se sama sobom razume, a niti je uopte posao no vina da
razbistravaju idejne stvari.

5) Uloga koju bi fi l m morao igrati u kulturnom ivotu i razvitku

sveta onemoguena je zahvatom urnalizma. Stoga, za n e k o

vreme,

dok se film ne razvije u ono to bi lako mogao a trebao da bude, n o v i n e

ne

smeju

uopte.

donositi

nita

I tu mogu s t r u n i

iz

fi l m s k o g

asopisi

sveta

zadovoljavati sve

eventualne kulturne potrebe filma, ukoliko e se javljati.

6) I na n o g o m e t deluje dodir sa urnalizmom tako da iz njega

izrastaju velike socijalne tete. Stoga u n o v i n a m a

318
ne

sme

vesti

bti,

za

neko

vreme,

uopte

nikakvih

n o g o m e t u . Interesovanja nogometaa mogu biti takoe u

celosti zadovoljena strunim listovima.

V. Neke naroite mere za ureivanje novina, osnovane na naroitim
iskustvima iz savremene urnalistike.
1)

Da bi se onemoguila lana vest u novinama, izmilja- nje i

podvaljivanje, Zakon o novinama treba da propie efikasne i brze kazne za

svaku lanu vest i informaciju.
2) Svaka
je

mogue

Se

neodreenost

potpunije

odnosi

da

naroito

po

subjektu

iezne

na

iz

ima

novina.

politiku

to
T

materiju.

Nikakva tvrdnja hi mnenje ih pretskazivanje pohtiko, ne sme b i t i

anonimno
politikim

doneseno.

Izrazi kao: u obavetenim krugovima,

licima, merodavnim, upuenim, nadlenim i

slinim

krugovima, zatim o uim i irokim narodnim slojevima ne smeju se

vezati ni za kakvu pohtiku materiju. Uvek treba da se navede tano vrelo,
sa imenima, odakle dolazi politika vest, tvrdnja, izjava, mnenje itd.
3)

Novine ne smeju o sebi nikada govoriti u licima mnoine.

Novine
sebi

koje

nita

e
a

izdavati

dravna

Vlast

nemaju

g o v o r e , jer su one samo mesto i nain kako se

pravovremeno javljaju graanima socijalno potrebne novosti, i n i s u

nikakvo

lice

interesima
takorei,
izdaje.

i
mora

Stoga

smeju

sa

svojim

shvatanjima.
da

se

se

samo

nikada

vidi

individualnim

Iza

svakog

jasno

vlast

sobom

nazvati

razume

retka,
koja

da

organom

se

ih
ne

javnog

miljenja.
4) Prema
sme

biti

principske
Obzor,
se

zovu:

tome,

sadran

ni

kategorije,

Glas

Naroda

D.ravne

imenu

nikakav
kao
i

tih

ne

opte

ili

Politika,

slino,

novine,

novina

pojam
nego

Vre m e ,
treba

da

na primer kod nas: Dravne

novine Kraljevine Jugoslavije; odnosno, kad je izdava privatno lice,

Nov i n e X- a Y- a ( i m e i p r e z i m e ) ,
5) Novine

treba

da

svojim

sadrajem

budu

deset puta obilnije i bolje, a opsegom deset

319
puta

manje

nego

dananji

u r n a l i . Stoga, kod svake

vesti treba paziti na najveu saetost i ogranienje na bitne okolnosti i

injenice.
6) Novine
zabavne

ne

smeju

teiti

interesantne.

za

tim

da

budu

Naprotiv, one moraju prema

dosadanjem usled urnalistikog delovanja optem shvatanju tog pojma

interesantnosti da budu dosadne. D r- a v n e
nikakva
treba

interesa

da

odbacuju

poveanju
dravi

novine

nemaju

naklade,

materijalni

niti

prihod.

Slue i kao zatitna mera protiv javljanja urnalistike, bar za neko vreme.
7) Sadraj
duhovnim

novina

moralnim

mora

biti

rubriciran,

po

p r i n c i p i m a , koji odreuju vanost

vesti i prema tome njeno mesto, prostor i grafiki izgled u tekstu. Poredaj
rubrika, naravno, ne moe biti uvek tano isti, jer esto puta poneka
rubrika nije uopte zastupljena u nekom broju, a nekad se otvara nova. Ali
svaka Hiora imati svoj stalan naslov.
8 ) G r a fi k a
biti

slika

novinskog

sloga

ne

sme

s e n z a c i o n a l n a , niti se uopte n a p a d n o velikim slovima

smeju oznaavati vesti kao vane. Moe se dopustiti samo mah broj raznih
veliina slova, s malim uzajamnim razlikovanjem, i to za tekst i naslove.
9) Novinama
podeljuje

neku

ne

pripada

k v a l i fi k a c i j u

pravo

da

ikome

koja nije oznaena ve u

samom zvanju lica o kojima je re. Ne smeju davati nikome, a najmanje

umetnicima i naunicima prideve slavni, uveni, genijalni, veliki itd.
Kvalifikovanje duhovne vrednosti pojedinih ljudi treba u celosti ostaviti
specijalnim forumima: katedrama, akademijama, strunim asopisima,
kongresima itd.

320

PETNAESTA GLAVA

Predlog zakona za moralno i duhovno ureenje

novina
Na osnovi svega dosada izloenoga predlaem dakle ovaj Zakon o novinama
lan 1.
Svrha ovog zakona je da se tete po moral i duh koje istiu iz prirode
novina svedu na to manju meru, te da onda bude mogue uvati i negovati
slobodu tampe.
lan 2.
Da bi se postigla svrha oznaena l. 1., dravna vlast izdaje svoje
novine koje imaju naroito prioritetno pravo pred svima ostalim novinama.
To prioritetno pravo sastoji se u tome to sve ostale novine mogu
javljati vesti o npvim dogaajima tek tri dana posle nji hova saznanja, dok te
dravne novine nisu vezane za taj rok.
lan 3,
Novine su u smislu ovog zakona svi periodiki tampani spisi koji
javljaju vesti o novim dogaajima u svetu, i to u vre menskim razmacima koji
su manji od sedam dana.
Pod novim dogaajima razumevaju se sve nove promene materijalnog
sveta, kao i sve nove pojave misaonog porekla ili znaenja.
lan 4.
Dravne novine su jedne za ce/u dravu. Izlaze u Beogradu i zovu se
Dravne novine Kraljevine Jugoslavije. Iste novine sa izmenama lokalnog
karaktera mogu izlaziti i u veim gradovima, sa dopunom u imenu
zagrebako izdanje, ljubljansko izdanje i drugo.

321
Novine privatnog izdanja mogu se zvati samo Novine X-a Y-a (ime i
prezime), pri emu je oznaen njihov vlasnik.
lan 5.
Osniva se Novinski ured pri pretsednitvu Ministarskog saveta koji
e izvravati sve poslove oko izdavanja Dravnih novina Kr. Jug..
Slubenike poloaje, kao i organizaciju slube Novinskog ureda
propisuje Ministarski savet.
Lica koja stalno saraduju kod nastajanja i pravljenja Dr. nov. Kr.
Jug. dravni su inovnici i slubenici.
lan 6.
Slubenici Novinskog ureda duni su da se protive naredbi svakog
pretpostavljenog koja bi ila za tim da se njihovom po mou ili inom prekri,
zaobie ili izigra koja bilo odredba ovog zakona.
Svaku naredbu ili traenje u tom pravcu imaju nametenici Novinskog
ureda odmah i neposredno prijaviti nadlenom dravnom tuiocu, koji ima
odmah podneti tubu protiv dotinog pretpostavljenog.
Nijedan naredbodavac, ma kakav poloaj zauzimao u drav noj
hierarhiji, nije izuzet ispod jednake odgovornosti u tom pogledu.
Ako nametenik Novinskog ureda postupi po takvoj naredbi, odnosno
traenju, njegova e kanjivost biti vea nego za doti nog pretpostavljenog
koji takoe potpada pod kaznu.
Radi neprestane izloenosti velikoj odgovornosti i teine posla,
nametenici Novinskog ureda e dobivati naroiti dodatak na redovne
prinadlenosti po inovnikom Zakonu.
lan 7.
Sledei lanovi, od 8.27. ukljueno, vae jednako kako za Dr. n.
Kr. Jug. tako i za sve ostale novine koje. su obuhvaene definicijom iz
lana 3, osim onih odredaba gde se govori izrino
o Dr. nov. Kr. Jug..

lan 8.
Sadraj novina mora biti istinit, bez obzira na predmet, kao ni na to da

Ii je tekst originalan ili citat.

Donoen je neistinitih vesti, ma o emu bilo, kan jivo je.

21

322
Kazne se odmeravaju srazmerno teini nastupelih posledica od takvih
vesti, ili mogunosti da nastupe. Srazmera kanjivosti se ima da ravna jo i
po broju naklade: im vea naklada, tim vea kanjivost.
Kazne za prekraje po l. 8.27. izriu takoe dravni sudovi.
Mere kazni za pojedine prekraje, zatim nain tuen ja i suenja,
propisae Ministarski Savet uredbom. Kazne su: javna opomena i ukor,
globa, obustava izlaenja i zatvor.
lan 9.
Ko u svojem dopisu ili kakvoj bilo vesti novinama, bez obzira da li e
taj dopis ili vest biti tampani, iznosi neistinite stvari, kaznie se globom ili
zatvorom.
lan 10.
Za svaku vest o nekom novom dogaaju moraju novine voditi pismene
zabeleke: ko ju je javio, odakle je potekla, ko ju je primio i sastavio za
tampanje.
Na eventualno traenje sudskih vlasti te se zabeleke imaju odmah
pokazati.
lan 11.
Novine ne smeju naplaivati nikakva honorara ni za koju stvar koju
tampaju.
Novine ne smeju donositi nikakva oglaivanja trgovakog espapa ni
reklamisanja kakve bilo prodajne materije.
lan 12.
Izbor vesti i uopte novinskog teksta mora se vriti po soci jalnoj koristi
njihova javljanja, dakle treba davati prednost vestima o dobrim delima Ijudi i
drutva.
lan 13,
Novine ne smeju donositi nikakvih raspravljanja ni rasma- t ran ja iz
filozofije, etike i religije.
lan 14.
Novine ne smeju donositi nikakvih raspravljanja ni rasma- tranja
naunog sadraja uopte. Iz naunog sveta se mogu javljati samo oni novi
dogaaji (dela, radnje, pronalasci) ija je faktina i socijalna korisnost ve
nesumnjivo utvrena.
Novine ne smeju javljati nita iz tehnike ratnog oruja.

323
lan 15.

Novine ne smeju donositi rei koje bi se, po svojoj spoljnjoj formi i

sadrini, imale ubrojiti u umetniku re, kao: roman, novela, skica, pesma.
lan 16.
Novine

ne

smeju

donositi

nikakvih

rasmatranja,

kritikovanja

komentarisanja kakvih bilo javnih problema, odnosno jo nere- enih

pitanja, socijalnih, nacionalnih i politikih, niti davati ikakvih uputstava, pred
loga i miljenja za njihova reavanja.
lan 17.
Da bi se otklonio potpuno uticaj novina na razvitak unu tranje politike,
novine smeju, javljajui nove politike unutra nje dogaaje, javljati samo
materijalne okvire njihove, dakle samo datume, imena govornika i mesta
odranih govora, agitacija, zborova, zatim naslove odluka, rezolucija i
raznih politikih javnih akata, te njihovu glavnu najkrae izraenu misao.
U nove dogaaje koji se mogu javljati iz politikog ivota drugih
drava, kao i iz meunarodnog politikog ivota, ne spa daju poimence:
nikakve izjave date novinama i novinarima, nikakvi intervjui i razgovori,
niija anonimna miljenja, pretska- ziVanja, tumaenja politikih dogaaja,
nikakvi lanci, vesti i notice novinskih agencija i nikakva citiranja iz stranih
novina o politikim dogaajima.
O naoruanju ma koje drave ne sme se u novinama nita pisati.
lan 18.
Novine ne smeju donositi nikakve zabavne materije, poi mence: ale,
leksikografske notice, ah, zagonetke i drugo.
lan 19.
Novine treba da to vie izbegavaju donoenje vesti o krimi nalnim
dogaajima.
lan 20.
Donoenje vesti o nesrenim dogaajima, elementarnim ka tastrofama,
poarima, poplavama, potresima, treba tako sastavljati da otpada svaka
senzacionalnost i nebitna detaljnost.
lan 21.
O filmu se u novinama ne sme nita donositi.

324
lan 22.
O nogometu se u novinama ne sme nita donositi.
lan 23.
O privatnom ivotu novine ne smeju nita donositi.
U privatni ivot spada: porodica u svima uzajamnim odno sima po
porodinom i branom pravu; zatim celi duevni i du hovni ivot ovekov u
koliko nema neposrednog uticaja na kakvo bilo pravo, zakonsko i moralno,
drugih ljudi; onda erotika, oseaji, zabavljanje, seksualni ivot i seksualne
naklonosti i lini privredni rad.
Dogaaji iz sfere privatnog ivota mogu biti izuzetno pred metom
novina samo onda ako njihovo javljanje moe da bude od socijalne koristi i
ako novine dobiju za to pismeni pristanak lica kojih se ti dogaaji tiu.
lan 24.
Sadraj novina mora biti svrstan u rubrike sa stalnim natpisima.
lan 25.
Kod svakog sastava novinskog treba teiti da bude to krai a
sadrajem to bitniji.
lan 26.
Najkrupnija slova novinskog sloga, bez obzira da li su u naslovu ili u
tekstu, smeju biti najvie triputa vea nego njegova najsitnija slova.
lan 27.
Novine koje se alju iz inostranstva u Jugoslaviju, zadra vaju se na
granicama kod nadlenih potanskih ureda sedam dana, pa se onda svi
prispeli brojevi tih sedam dana najedanput ekspeduju adresatima.
lan 28.
Da bi se bolje osigurala svrha koja se eli postii ovim za konom od
teta koje joj mogu doi od drugih periodikih tam panih spisa, odreuje se:
1) Nikoji periodiki tampani spis ne sme donositi nikakvih oglasa ni
reklamisanja kakve bilo prodajne materije. Izuzetak ine orii periodiki spisi
koji ne sadre nikakva drugog teksta osim oglasa i reklama.

325
2) Ako se uprkos prioritetnom roku Dr. nov. Kr. Jug. pokae da
periodiki tampani spisi privatnog vlasnitva koji izlaze u periodima duim
od 7 dana i za koje zbog toga ne vai ovaj zakon, mogu ipak da se uspeno
razvijaju u pravcu dosadanjeg urnalskog tipa, onda e se, po nahoenju
Ministarskog saveta, moi uredbom promeniti
a) Zakon o tampi tako da se periodikim tampanim spisima uopte
dopuste javljanja novih dogaaja samo iz pojedinanih odreenih sadrajnih
kategorija, i
b) lan 3., stav 7. ovog zakona, tako da se vremenski razmak
'ulaenja novina povisi na vie od sedam dana.
*

Opte napomene uz prednji prelog zakona o novinama

U tom predlogu zakona nalaze se pojmovi: moral, duh, socijalna
korisnost, sloboda tampe. Oni se, naravno, da bi odgovorili intencijama
zakona, imaju razumevati onako kako su izloeni u ovoj knjizi. Definicije
njihove iz knjige uzeti u sam predlog zakona ne ini mi se svrsishodnim.
Kratki zakonski tekst, koliko god bio precizan i jasan, ne bi mogao ni u
kojem sluaju prikazati vrednost i vanost tih pojmova. A ni po svojoj
specifinoj nameni, taj predlog zakona ne bi bio podesan da sadri
koifikovane definicije najveih vrednosti oveanstva, kao to su to moral i
duh. One se mogu opirno i sa- vesno razraditi u jednom pravilniku slube
predloenog Novinskog ureda, kao i u uputstvima sudijama koji bi sudili po
krivicama protiv toga zakona. Naravno, te su vrednosti tolike i takve da bi se
najpre morale odenuti u jednu Sveanu Deklaraciju Moralnih i Duhovnih
Vrednosti, koja bi bila zakon iznad svih zakona.
Lica koja bi upravljala izvravanjem Zakona o novinama trebalo bi,
osim toga, da se poue onome to je neophodno da se zna o vrednosti i
vanosti spomenutih pojmova na mestima gde im je data bolja i iscrpnija
slika i njihovih bitnosti i njihovih glavnih relacija i organskih odnosa. Ti bi
ljudi svakako u tom pogledu morah biti potpuno spremni. Dakle, za sluaj
da se ostvari jedan san, rukovaoci Zakona o novinama bi se morali upoznati
i sa glavnim delima Kanta, a radi to duhov-

326
nijeg i temeljitijeg upoznavanja urnalistike materije i uma- listikih
mogunosti uopte sa delima Harla Krausa.
Taj nacrt zakona, kako se vidi, nije strunjaki izraen. Ali njegovi
juristiki nedostaci, mislim, samo su formalne naravi, koje bi strunjaci lako
otstranili. A ne bi bio teak posao za njih ni ispunjavanje nekih materijalnih
praznina tog nacrta.

327

ESNAESTA GLAVA

Povrnosti i pogreke u dosadanjim osnovnim

juristikim definicijama o tampi
To to ja traim ovom knjigom: da se zakonski izdvoji pojam novina iz
pojma tampe uopte, dakle da se za novine donese specijalan zakon, nije
uinjeno dosada, koliko znam, ni u jednoj dravi. Stoga, kada ja to traim
kao najhitniju potrebu civilizovanog sveta, bez koje ne moe odrati nijedne
svoje istinski kulturne tekovine, moe da se oekuje da u u postojeim
kodifikacijama prava o tampi moi ukazati na neke njihove osnovne
nedostatke, nedostatke koji su to u svetlu iste ideje.
Opti i glavni nedostatak je taj to je dosadanje kodifi- kovanje prava o
tampi ilo po civilistikoj metodi, kao i velika veina ostale pravne materije,
a pravo o tampi je po svojoj bitnosti i sadraju najveim delom javno pravo.
Kako juristi shvataju s l o b o d u t a m p e ?
I

danas je posvuda u zakonima o tampi, a najvie puta ve u samim

ustavima, postavljen pojam slobode tampe tako da se pod tim misli

nesmetano, od strane vlasti, izraavanje politikih shvatanja graana. Tako
ga je postavio Sieyes u svojoj formuli od 20. januara 1790.: Sloboda tampe
je istinski garant individualnog i javnog prava protiv despotizma vlasti
------- Ne znam da h su oni koji donose zakone pomiljali ikada,
otada pa sve do danas, da izvesna zasebna vrsta periodikih tampanih
spisa, urnali, mogu slobodu tampe jae sputavati
i pogubnije kvariti nego sve represivne mere vlasti. I u Deklaraciji oveijih
Prava od 1789., lan 11., nalazi se ve jedna nemogua meavina pojmova,
koja dokazuje da se nije imalo ni pojma o zlu koje e doi iz urnalistike po
slobodu tampe, jer tu stoji: Slobodno saoptavanje misli (pensee) i mnenja
(opinion) je jedno od najdragocenijih prava ovek ovih--------------------------,

328
a to, kako smo videli, moe da bude istina samo za moralno i duhovno
istinitu m i s a o , ali nikako za tu nemoguu neodreenu meavinu misli i
mnenja. Ta meavina doputa da i ubijanje morala i duha javnosti spada u
najdragocenije pravo ovekovo.
Ono to se u ustavnim odredbama u pogledu slobode tampe kae, da
je ona slobodna u granicama zakona, nije dovelo nikada do sluaja da je
zakonodavac tu granicu povukao, makar u jedva vidljivim linijama, za
uvanje opteg moralnog i duhovnog integriteta.
Kad poinje manifestacija misli bivati nedoputenom (illicite) ? pita se
g. Potulicki u knjizi Regime de la presse, pa kae: To je delikatno pitanje,
na koje je skoro nemogue odgovoriti generalnom formulom, poto svaki
specijalni sluaj moe da proizvede naroite suptilne nijanse; u glavnom,
manifestacija postaje kanjiva (punissable) kad izlazi iz okvira diskusije i
trai da podbada itaoca na usvajanje izvesnog mnenja hi, to je jo gore, da
poini kakav akt, koji su protivni legalnom redu. to kae da zakon o
tampi treba da oduzme slobodno manifestiranje onome to se protivi
zakonima, ne ulazi on niti jednim slovom u sutinu stvari, jer na pitanje:
Z a t o to kazni? kae, eto, samo ovo: Zato to sam zakonom odredio da
se kazni.
Ustavna odredba: tampa je slobodna u granicama zakona, kad stoji
tako sama bez ikakvog odreenja barem osnovnih granica toga zakona, ne
pokazuje nikakva uvida u to to je istinska sloboda tampe, jer se uopte
nikakva sloboda ne moe ni zamishti bez nekog zakona koji je konstituie.
Tako je ona mrtvo slovo na papiru. Mjesto nje bi trebalo da stoji:
tampa je slobodna u granicama koje joj odreuju moralni zakon i
iste ideje.
Ta je generalna formula vrlo jednostavna, naravno uz pretpostavku a
se ustavodavci sloe u tome ta je moralni zakon i ta su iste ideje.
Kako se vidi, bez filizofa-ustavodavca nema pravilna ree- nja slobode
tampe, dakle ni suzbijanja urnalistike, dakle ni otklanjanja najmonijeg
zla koje pritite oveiji rod.
Stoga je filozofija najrealnija stvar koju ovek ima.

329
Englesko pravo ovako obuzdava odnosno uva svoju slobodu tampe:
ini delikt (misdemanour) svaka osoba koja objavljuje, usmeno ili drugim
putem, rei ili kakav okumenat sa namerom uzbunjivanja (intention
seditieuse). A pod name- rom uzbunjivanja se razume namera da se
podbada na mrnju ili preziranje ili da se izazove gubitak privrenosti (esaffection) prema Suverenu ili Vladi ili Konstituciji Ujedinjene Kraljevine, i to
prema takvim kakvi su etablirani zakonom, ili protiv sudbene vlasti, ili
namera da se podbadaju engleski podanici da nastoje menjati drukijim
osim zakonskim sredstvima materije koje se tiu Crkve i Drave ili da
provociraju oseaje loe volje ili neprijateljstva meu raznim klasama.
Kako se vidi, i to je uglavnom zatita postojeeg dravnog okvira i
graanskog mira, te nastojanje da se sve novotarije koje su nepoudne
vlastima, a koje bi se htelo propagirati putem tampe, mogu lako suzbijati.
Zaista je optuenome vrlo teko dokazivati svoju nevinost i u najnevinijoj
stvari, kad sudac hoe da u njegovu inkriminisanom delu nae izazivanje
dezafekcije prema Guvememanu ili pravljenje loe volje meu raznim
klasama. U tom tekstu nema nigdje zatite optuenoga za sluaj da je on
svoje delo uinio u javnom interesu. Javni interes se, meutim, spominje u
engleskom zakonu
o tampi onde gde je re o difamaciji privatnih lica. Dokazivati istinitost
injenica kod difamacije bie optuenome doputeno samo onda ako dokae
najpre da je delo poinio u javnom interesu. Ali pojam javnog interesa
ostavljen je i tu bez ikakva daljeg odreivanja zakonskog, kao to nije
odreen ni tamo gde se govori o privilegiju izvetaja urnalskih o javnim
skupovima i debatama, ako su ti izvetaji sastavljeni egzaktno, nepristrano
i bez namere da se teti, te ako je publikacija uinjena u javnom interesu.
*

Pa i kada se, u najnovijim nekim zakonodavstvima, da neko blie

odreenje javnog interesa, opet ispada sve po starom. Tako je to u
ehoslovakom zakonu od 30. maja 1824., 4, pokuano ovako: Javni
interes pretstavljaju: Respektovanje zakona i uredaba; nastojanje u pogledu
popravke zloupotreba u administraciji; odbrana interesa koji su zajedniki
odreenim socijalnim klasama i krugovima, nacionalnostima i

330
priznatim religijoznim drutvima; odbrana ugovora i uslova rada, nadnica i
slube; kao i nastojanja koja idu za tim da se ili poprave ti uslovi ili spreava
njihovo pogoranje. Kako se vidi, o moralu i duhu nema ni spomena, jer je
to i ehoslo- vakom zakonodavcu, kao i svima ostalim, izgledalo valjda suvie problematino, pa je voleo utati, ah za svaki sluaj ipak ostaviti
mogunost da se takve stvari, kao to su moral i duh, mogu podvesti pod
koji javni interes, sadran u tim neodreenim interesima koji su zajedniki
odreenim socijalnim klasama i krugovima.
U portugalskom novom Ustavu ima, na primer, jedno izuzetno
priznanje vrednosti morala, jer je po lanu 4. (citirano iz Pravde, uskrnji
boj 1935.) suverenost portugalske nacije izreno ograniena moralom i
pravom. Ah da usprkos tome mudrom cenjenju morala, pa i uprkos dosta
pravilnom spozna- nju moi urnalistike, koje se ogleda u odnosnim
odredbama tog ustava, nije ni portugalski ustavotvorac znao kako urnalistika rui moral, to se vidi iz lana 20. i 21., gde se kae: Javno je miljenje
osnovni elemenat dravne politike i administracije i dunost je drave da ga
brani

od

sviju faktora koji ga odvraaju od

istine, pravde, dobre

administracije i opteg dobra. tampa vri jednu funkciju javnog karaktera,

usled ega o predmetima nacionalnog interesa ona ne sme odbiti objavljivanje slubenih kominikea, redovnoga oblika, koje poalje vlada.
Tako eto portugalski ustavotvorac, uprkos svojem spozna- nju da javno
miljenje treba zatititi od svega to ga odvraa od istine, pravde i opteg
dobra, smatra da e to biti garanto- vano tim to se vladi rezervie pravo da
alje ispravke i bude saradnik u urnalima! A rezultat moe biti samo
protivan elji: meavina urnalistika e postajati usled te saradnje jo vea i
arenija, i celo ono moralno i duhovno rasulo koje rastvara oveije drutvo
nee biti na taj nain nimalo zastav- Ijeno, nego e obiti nove snage.
*

U veini evropskih zemalja delikti tampe su obuhvaeni optim

kaznenim zakonikom. Broj tih drava je istina pretrpeo osetljivo smanjenje
specijalnim

kaznenim

zakonicima

autokratskim hi diktatorskim

za

tampu koje

imaju drave

sa

reimima; kao to su Sovjetska Rusija, Italija i Nemaka, ali se moe reci da

je pravac toga dela evropskog zakonodavstva taj da se sloboda tampe
ograniava optim kaznenim zakonikom. Kod tih zakonodavaca ne postoji ni
slutnja o specijalnim deliktima urnalistike, iji je prvi i glavni svoje vrste
specijalitet u tome to su to k o l e k t i v n i d e l i k t i kod kojih ne postoji
namera za delikt a niti in delikta ni kod jednog pojedinano uzetog lana
kolektiviteta, a ipak njegovo zajedniko delo vri najtee delikte protiv
morala i duha.
Glavni delikt urnalizma je kolektivni delikt kaosa. Za njeg nisu
odgovorni samo urnalisti, nego i svi itaoci, jer tek itanjem i irenjem
urnala nastaju i bivaju potpuni ini razaranja javnog morala i duha.
Stoga

se

razume

da

se

takva

spreavati

kaznama,

jer

mogunost

pravednog

od-

obuhvaanjasvih
onda

nunije

da

ne

postoji

meravanja

krivaca.
se

delikte

sprei

Ali

ne

moe

nikakva

kazne

za

mogunost

toliko

niti
je

injenja

takvih delikata.
I tim to taj glavni delikt urnalizma moe posve sigurno biti
otklonjen, to se moe sigurno spreiti mogunost njegova postajanja,
razlikuje se on opet specifiki od individualnih delikata, koje nikada nikakvo
kulturno stanje zajednice, koliko god visoko bilo, nee moi potpuno
istrebiti. Ah juristi svih zemalja troe radije svoje snage u to da odrede im
se i n d i v i d u a l n i

delikt tampom razlikuje od delikta poinjenog

drugim sredstvom, pa se otroumno tuku uzajamno raznim teorijama. A

poto svako vidi da kod delikta tampane rei postoje naroite otegotne
okolnosti, budui da ona dobiva neki svoj samostalni ivot, te se svuda lako
iri, slua, i traje neogranieno u svom tetnom elovanju, to se ni juristiki
teoretiari ne slau vie ni u emu drugom. Dalje odatle idu svuda u
raskorak. Kua gori na sve etiri strane, a vatrogasci raspravljaju o tome
kakvo ime da se da i na koje mesto da stavi neki nebitni araf u mrku za
gaenje!
Redakciska

t a j n a , kad je juristi uzimaju kao profesionalnu

tajnu, osvetljuje bolje nego ita drugo kakva duhovna pometnja vlada kod
evropskih zakonodavaca tampe u poslednjim decer.ijama, u kojima je tako
silno izrasla i narasla

332
mo urnalistike. Mesto da se uporedo sa porastom te moi, iji su
priravaoci privatna lica, moi koja postaje brzo upravlja sudbine sveta i
tvorac njegove due i karaktera, mesto da se dakle sve savesnije i brinije
istrauje i postavlja stepen odgovornosti kod urnalistike i tako spozna
nemogunost da je ponesu njeni vlasnici i urednici, to se, moe se rei, u
obrnutoj proporciji trai sve vee nekontrolisanje i nesmeta- nje rada tih
ljudi. Zaista je i to znak umalizovanosti vremena, i to jedan od najreitijih,
kad stvaraoci zakona o tampi govore, vrlo esto, da urnal slui raznim
interesima

moralne

kategorije

(intelektualnim,

religioznim,

politikim,

socijalnim), hi ekonomske kategorije (industrijalnim, finan- siskim,

komercijalnim), pa da stoga zakonodavac mora da uva nezavisnost
tampe, kako bi ostala instrumenat kojim se moe slobodno saoptavati
svoja mnenja. (Tako Potulicki: Regime de la presse, str. 28, 30.) Pa se u tu
svrhu onda trai da bude zakonski utvrena profesionalna tajna za urnale,
to je u nekim dravama i uinjeno. Tako se, na primer, u Nemakoj
zakonom od 27. XI. 1926. o kaznenom postupku, 53, bilo ozakonilo da ne
moraju svedoiti: 1) svetenici u pogledu poverene im tajne kod ispovedi, 2)
branioci optuenih u pogledu poverenih im podataka od strane optuenih, 3)
advokati i le- kari u pogledu onoga to im je povereno prilikom izvravanja
njihovih funkcija i 4) redaktori, izdavai i tampari periodikih spisa, kao i
linosti uposlene oko tehnikog spravljanja tih spisa, u pogledu deliktuoznog
lanka, ako je jedan redaktor tih spisa ve kanjen kao autor ih kad nema
legalnih zapreka za njegovu kaznu. Isto tako i Bernski Coe kaznenog
postupka (art. 139) stipulira a redaktori periodikih spisa nisu duni
imenovati autore inkriminisanih lanaka, ako ih autori ne o- ree dunosti
uvanja tajne.
I dok se to tako koifikuje za periodike spise, dotle nikome ne pada
na pamet da isti zakonski privilegij zatrai, na primer, i za neperiodike
tampane spise, knjige, iako je u svakom sluaju verovatnije da e pisci
knjiga ii pre za nekim moralnim ciljem nego pisci urnala. Ah nije verovatno
da e ii pre i za nekim ekonomskim, komercijalnim, industrijalnim,
finansiskim, za kojim, to je istina, idu svi urnali. Vidi se tako da je
zakonodavcima mogla leati na srcu samo ta ekonomska strana urnala,
radi koje ih zatiuju i njihove redaktore uvr

333
tavaju u isti red, u pogledu prava uvanja tajne, kao i sve- tenika kojemu
u etiri oka kakva napaena dua poverava svoje grehe, ili lekara kojemu
isto u etiri oka pria pacijenat svoju alosnu sudbinu. Za njih ne ini
nikakvu bitnu razliku tih sfera to to je urnalistika re upravljena javnosti
i elom svetu i to bi, polarno protivno karakteru tajnosti onoga to
pretstavlja privatni depozit kod svetenika i lekara, svaki korak i svaki
najmanji postupak kod nastajanja te rei, tako mone i tako uticajne, morao
biti u tanine objavljen, ako to zatrai sud hi ona javnost koja je podvrgnuta
tim uti- cajima. Oseajui da se tim nainom ozakonjuje nekanjivost za
izvesna kriminalna dela, zakonodavci priznaju da bi trebalo ipak na neki
nain osigurati da poinioci tih delikata, a ne kojekakva podmetnuta
neodgovorna lica, odgovaraju za svoja kanjiva dela, pa, odbijajui to
ponienje za slobodu tampe da urnalisti budu u svemu podloni optem
kaznenom zakoniku, preporuuju da se oni prisilno zakonski organizuju u
svoju staleku organizaciju, te da se onda na asni sud te organizacije
prenese izvesna sudbenost u pitanjima profesionalne asti. Kolika je
provahja izmeu gledanja na urnalistiku u tih zakonodavaca od gledanja u
ovoj knjizi, ne treba ni jednom reju dalje da izlaem. Kako bi se ta provahja
mogla premostiti kad njihova gledanja onoj periodikoj tampi koju, nita ne
slutei, nazivaju katkada urnalistikom, pripisuju izuzetno pozitivan
kulturni uticaj, mnogo vei nego knjizi, nego ivoj rei, nego svakoj drugoj
oveijoj akciji!

Na Krivini zakonik, na primer, u svojem lanu 156., u 2. alineji,

kae: Istom kaznom (est meseci zatvora ih novano do 5000 dinara)
kaznie se i ko javno ih putem tampe pronosi kakav laan glas protiv svog
uverenja ih ako nema osnovanoga razloga da ga smatra za istinit, a takav
glas moe a izazove opte ogorenje hi opti strah hi opasnost za javni mir i
opti poredak. Kad bi se pravo shvatalo ta su neistiniti glasovi u
novinama, ne samo injeniki nego i u d u h o v n o m pogledu, te kad bi se
po tome razumevalo kako ba takve nestine u urnalima donose neizmernu
tetu, u poslednjoj konsekvenciji, ba za javni mir, kad bi se dakle htelo
odnosno umelo ii u zakljuivanju i do tih najvanijih zakljuaka, onda bi se
zaista

334
ve samim tim lanom naeg Krivinog zakonika mogla sprovesti cela zatita
morala i duha koju predlae ova knjiga.
Meutim, na Zakon o tampi, u lanu 46., govorei o istom predmetu,
ne daje takve mogunosti, jer se tu kae ovo: Ko putem tampe objavljuje
o i g l e d n o izmiljene vesti ih ko objavljuje falsifikovane isprave, koje se
lako kao takve mogu prepoznati, u n a m e r i a

tim uznemiri javno

miljenje i da tako izazove opasnost da se poini kakav zloin ih prestup

kaznim po optem hi vojnom kaznenom zakoniku, kaznie se zatvorom do
jedne godine ih novano do 10.000 dinara. Po tom tekstu, dakle, za
kanjivost objavljivanja neistinitih i izmiljenih vesti koje mogu uznemiriti
javno miljenje i tako izazvati opasnost a se poini zloin hi prestup,
potrebno je da one budu oigledno neistinite i a budu ba u toj odreenoj
nameri objavljene. Zakonodavac je tim sankcionisao samo jedan tip
neistinitosti, i to ba onaj koji se u urnalistici skoro nikada ne deava. Jer
svaka vest u urnalima, ba protivno toj traenoj oiglednosti njene
neistinitosti, mora imati bar privid istinitosti da bi se mogla uopte tampati.
Nameru a se takvim ve- stima dovede do opasnosti poinjenja nekog zloina
ih prestupa nee se zaista urnalistima skoro nikada moi dokazati, jer se sa
takvim perima uopte ne razvijaju urnalisti niti stvara urnalistika.
Zloinako harangiranje masa nije nikada spadalo u sferu urnalistike, nego
se to deavalo kod partisko- politikih listova kojima je urnalizam sutinski
protivnik i koje je on uglavnom istrebio po elom svetu. Primeba a se to
oigledno moe odnositi na vreme pre tampanja vesti, jer da i zakonodavac
zna kako u urnalu svaka vest dobiva privid istinitosti, ne da se odrati, jer
za takvo shvatanje autora naeg Zakona o tampi ne govore nimalo ostale
odredbe toga zakona. Ono bi pretstavljalo pravilno spoznanje moi urnalistike, naime da ona moe od lai praviti istinu, u tom smislu to nastupe
skoro uvek iste posledice po duh i moral javnosti koja ita urnale, jednako
kao kad su vesti injeniki istinite ih lane. Sa takvim spoznanjem, da
urnalistika stvara dogaaje po svojoj volji i da njima moe ravnati voljom
irokih masa, autor zakona o tampi bi sasvim drukije uzeo u zatitu te
iroke narodne mase, nego to ih je uzeo na zakon o tampi.
*

335
Krivini zakonici svih zemalja tite ve kroz mnoge i mnoge vekove
razne materijalne interese, javne i privatne. Te zatitne odredbe su za mnoge
te interese tako detaljno razraene da tim tee udara u oi ona fatalna
praznina kad se trai u tim zakonima zatita, jasna i odreena, duhovnih i
moralnih interesa, koji su isti i javno i privatno.
Uzmimo na primer na Krivini zakonik, koji se u tome slae sigurno
vrlo blizu sa svima ostalim zakonicima zakonski ureenih drava. Kod
telesne povrede ( 179.) kae se: ... da postane trajno slabiji nego to je pre
toga bio, kaznie se robijom ih zatoenjem.do tri godine. A urnalista nas
sve trajno oslabljuje moralno i duhovno na oigled svih zakonodavaca, pa
ipak o tim povredama ni o zakonskim odbranama od njih nema u zakonima
niti slova.
Isto tako strogo kazni na zakon i prekraje propisa o zatiti od
zaraznih bolesti. A o toj najcrnjoj kugi koja hara po moralu i duhu celog
sveta, o urnalistici, nema ni spomena u tom smislu zatiivanja.
Zakon kazni strogo i onoga ko dodaje vodi hi ivotnim na- mimicima
sastojke koji mogu da narue zdravlje ljudi i ko takve namirnice dri na
stovaritu radi prodaje. A u urnalistici nema skoro nijednog retka koji ba
usled dodavanja svakakvih sastojaka ne naruava moral i duh, pa ipak o
takvoj zatiti nema u zakonima ni spomena.
A evo kako se zakon brine za spravljanje i uvanje namirnica za
ishranu ljudi i stoke: Zatvorom od est meseci hi novano do 5000 Dinara
kaznie se: 1. ko namirnice za ishranu ljudi i stoke vetaki spravlja pa ih
pod imenom pravih i prirodnih namirnica prodaje; 2. ko namirnice za
ishranu dri u neistim hi po zdravlje kodljivim sudovima pa ih prodaje; 3.
--------Namirnice e se oduzeti i unititi. I zar bi se moglo
traiti neto manje nego da se, kao i za namirnice stoke, dadne analogna
zatita za moralne i duhovne namirnice ljudi!

336

SEDAMNAESTA GLAVA

Zavrna re
Dakle da kaem jo jedno jasno i glasno: Ovaj moj rad ide za tim
krajnjim
jedne

c i l j e m da bi koliko god moe do- prineo z b a c i v a n j u

strane

more

sa

duhovnog

moralnog

i v o t a o v e k a ; da se, dakle, oslobodi njegova volja, misao i fantazija,

i da ako to izrazimo za jednu odreenu oblast tampa bude zaista
slobodna.
Predlaui zakonsko izdvajanje novinske rei iz ostale tampane rei,
idem

za

tim

da

se

oisti

vrelo

vieg

ivota

o v e k o v a , da se oisti re. Idem za tim da se Boje ime i vera u Boga ne

povlae po kloakama niskih i- vinskih nagona. Idem za tim da se svi
moralni i duhovni problemi raspravljaju samo onda i samo na nain kako to
trai njihovo dostojanstvo. Idem za tim da se i svi politiki, socijalni
i uopte kulturni problemi oslobode to vie od toga po njih ubistvenoga
parazita, od oveije gladi za novostima. Idem za tim da saznanje
materijalnih novosti ne bude donosho vie moralnog i duhovnog kvarenja
nego to ga mora doneti dodir sa materijalnim svetom.
Molim svoje itaoce da promisle jo o ovome:
Kad svet misli da moe doputati da pada i raste praina po Jevanelju
i drugim Svetim knjigama, zar ne bi mogao biti
i bez toga da novine vode prvu re i da bujaju dok sve drugo sahne? Zar se
ne moe uputiti novine da se bave samo onim to im je posao? Zar se onom
malom broju ljudi koji bi za- uzavanjem urnalistike ostao bez posla ne bi
mogao nai neki drugi korisniji rad? I zar je uopte potrebno da se i o tome
govori kad se radi o spasavanju oveanstva! Kad svet ne bi bio umalizovan,
takva pitanja bi mogao stavljati samo lud ovek. U ovom vremenu ih ja
stavljam kao pitanja najtraginije i najozbiljnije realnosti. Ne bojim se nimalo
toga da bi me ko mogao nazvati granomanom, jer ja vrsto verujem, a

337
mislim da dobro i dokazujem, da u urnalizmu lei propast moralnog i
duhovnog oveanstva.
Neposrednom uspehu knjige, koji bi se sastojao u tome da ona bude
povod faktinom koifikovanju njenih predloga, ne nadam se, jer ne verujem
u takva udesa. Realnost kod ko- difikovanja novih zakona izgleda sasvim
drukija. Kodificirano pravo je uvek bilo rezultanta faktinih snaga u dravi,
a nikada fhozofskih sistema, pa ni pravne filozofije; a kamoli pojedinanog
miljenja koje se ne kree po poznatim misaonim krajevima. Dosada su
takva miljenja dolazila do svojeg izraaja u zakonima tek dugo vremena
posle svoje pojave, ako su uopte dolazila. Ah u naem umalizovanom
vremenu taj tok posledica ne da se vie lako ni zamiljati.
Pa ipak, priznajem i s nadom konstatujem, ima jedna pojava u ovom
naem vremenu koja izgleda kao pogodnost za raanje prave borbe protiv
urnalizma. Kod pridravalaca vlasti u mnogim zemljama, a naroito u
autokratijama, javlja se pomalo i iri spoznavanje o p s e g a

moi

urnalistike. Meu prvim merama koje preuzimaju dananje razne

diktature i autokra- tije, u svrhu osiguranja svoje vlasti, vidimo da se stalno
nalazi
i podjarmljivanje novinstva u politikom smeru, monopolisanje jedne
odreene politike u svima urnalima koji smeju da izlaze. To je, naravno,
malo, ak i onde gde zaista jedna bolja politika uutka loiju, jer urnalizam
tim to mu se natura kakav bilo politiki monopol nije jo pogoen onde gde
je njegova bitnost i opasnost. On je ve davno dokazao da moe sva koj
politici da slui, ah i da je svaku pokvario kojoj je sluio, pa e i odsada, sve
dotle dok se ne udari po njegovoj bitnosti i tim otkloni njegova prava
opasnost. Pa ipak ta injenica, to se u svetu javljaju kod mnogih
mogunika

bezobzirna

nerespek-

tovanja

slobode

tampe,

to

jest

urnalistike, nosi u sebi jedan, elemenat mogunosti ozdravljenja. To

nerespektovanje se, kako rekoh, iri pomalo i u dubinu, a objekat mu
postaje pomalo ne samo urnalistika vlastite zemlje nego i drugih zemalja...
Pa se, hvala Bogu, danas dolo i dotle da se svetski urnali raznih drava
uzajamno, a po nalogu pretpostavljenih, aste imenima kao: gangsterska
banda, razbojnici i slino. I ta se imena veaju na sve vea i vea zvona . ..
I

to politiki propadaju urnalizovane emokratije jedna za

drugom, to ne znai uvek kvarenje javne politike mi

338
sli. Naprotiv! isti se tako pomalo ono polje na kojem bi, u dalekoj
budunosti, mogao da proeveta cvet prave emokratije. Ne mislim ovde, Boe
sauvaj, ni na kakvo ienje koje za- leva zemlju krvlju i suzama, ali
svakako i u tim poljima koja su ogrezla u krvi i suzama i u kojima lee
skrhane mnoge slobode, moe da pre nikne prava sloboda tampe, samo ako
je skrhana i mo urnalizma. Jer e se, kad su osloboene od njega, ve
sigurno pridii sve druge oborene slobode, a s njima je u nerazdruivom
drutvu i sloboda tampe.
Ah, kako rekoh, ni na tim ruevinama umalizovanih demokratija,
kao ni na pobeenom kapitalu u Sovjetskoj Uniji, ne nie jo javno
spoznanje prave bitnosti urnalizma, pa stoga nema ni borbe protiv njega.
Nema jo prave borbe protiv onoga zla ije suzbijanje je svaija dunost
po jednom strahovito tekom moralnom imperativu, a koje nas je dovelo ve
do ruba provalije ...
Meutim, kako se poslu koji po moralnom imperativu treba a bude
uinjen ne moe suprotstaviti nikakva zapreka koja ne bi mogla biti
savladana, te kako nita na svetu ne moe izbrisati iz oveka, dok je
o v e k , taj moralni imperativ iako mu se glas moe zagluiti toliko da
se skoro i ne uje to mi ne moe nita na svetu oduzeti nadu da e posao
moralnog i duhovnog ureenja novinstva biti jedamput svren.