Metamorfoze u umi ludosti: Vilijam ekspir i

Hajnrih Fisli

Naslov jedne od najpoznatijih ekspirovih komedija San letnje noi vezuje se za 23. jun
kada je no najkraa u godini. U engleskom folkloru ta no bila je povezivana sa odlascima u
ume, zabavama na otvorenom i praznovericama, ukljuujui tu i one o delovanju
natprirodnih stvorenja na ljudsko ponaanje.
ekspir se piui ovu komediju koristio motivima iz razliitih dela od Ovidijevih
Metamorfoza (pria o Piramu i Tizbi) do Apulejevog Zlatnog magarca (Vratilov
preobraaj u magarca), dok je priu o Tezeju i Hipoliti mogao nai u Vitezovoj prii
itajui oserove Kanterberijske prie. Na taj nain iznova se potvruje teza Jana Kota
izneta u studiji I dalje ekspir da svi veliki tekstovi svetske knjievnosti jesu u dijalogu, da
svaki citat i pozajmica nisu neutralni ve dodaju svoj kontekst i znaenje prethodnom tekstu
od koga polaze. Jan Kot pie:
Klasini tekstovi se stalno piu iznova, oni su tekst za pisanje na njemu kako to naziva
Bart. itanje teksta je njihovo pisanje, unutranje prepisivanje, interpretacije i komentari su
deo njegovog posmrtnog ivota.

Kada govorimo o junacima komedije San letnje noi nosioci okvirne prie su Tezej i
Hipolita, herojske figure iz antike mitologije. Helena, Hermija, Demetar i Lisander,
konvencionalni ljubavnici iz romantinih pria dopunjuju spektar likova, vile i vilenjaci koji
se, takoe, pojavljuju u komediji imaju pretke u engleskom folkloru, a zanatlije su
karakteri koje je ekspir mogao obuhvatiti pogledom kada bi se kretao Londonom jer oni su
bili uobiajena pojava elizabetinskog grada. Takoe, i u ovom ekspirovom komadu moemo
uvideti literarnu konvenciju drame u drami. Piram i Tizba, likovi iz komada koji zanatlije
pripremaju u ast Tezejeve i Hipolitine svadbe, parodirani su likovi iz ranijih engleskih drama
ili ak ljubavnika iz Verone Romea i Julije.
Komedija San letnje noi poinje najavom venanja Tezeja i Hipolite i sa tim dogaajem
povezane su sve druge radnje u delu. U ast tog venanja zanatlije pripremaju komad o
Piramu i Tizbi, zbog njega su vilinski kralj Oberon i kraljica Titanija doli sa svojom
pratnjom iz dalekih krajeva.
U komadu zanatlija o Piramu i Tizbi prikazuje se situacija slina onoj u kojoj su Hermija i
Lisander nalaze na poetku drame dvoje zaljubljenih iju ljubav ne odobravaju roditelji
dogovaraju se da pobegnu od kue. Pored ljubavi Tezeja i Hipolite, Hermije i Lisandra,
Helene i Demetra u komediji je podjednako interesantna i zastupljena ljubav vilenjaka
Oberona i Titanije. Titanija e se zagledati u Vratila preruenog u magarca zahvaljujui Paku
avolku koji tu simpatiju podstie iz iste zabave, smeha radi.
Inspiraciju za lik Vratila ekspir je verovatno preuzeo od Apuleja, antikog pisca iji junak je
pretvoren u magarca zahvaljujui magiji. ekspirov Vratilo poprimio je izgled magarca samo
u predelu glave dok je Apulejev junak u potpunosti telesno preobraen, iako mu je razum i
dalje ljudski. Za razliku od Apulejevog junaka, Vratilo uopte ne shvata ta mu se dogaa to
sa Apulejevim junakom ne bi bio sluaj i u tome je bitna razlika izmeu ova dva jedinstvena
junaka evropske knjievnosti. Za razliku od Vratila, koji je od poetka prikazan kao lik
magaree pameti, tako da njegova metamorfoza ba u tu ivotinju ne iznenauje previe,
Apulejev junak pretvoren je u magarca iako zadrava koeficijent inteligencije svojstven
prosenom oveku.
ekspirova ironija stupa na snagu onda kada se vilinska kraljica zagleda u osobu koja ne
samo to je magaree pameti, ve i tako izgleda. Vratilo je rtva metamorfoze, on je fiziki
groteskna prikaza. U haosu zanesenosti koja je obuzela sve junake on ostaje priseban i
zauujue mirno prihvata udvaranja vilinske kraljice, njenu zaljubljenost smatra ljudskom
slabou i izjavljuje neto krajnje neoekivano: razum i ljubav ne idu u ovo vreme zajedno.
On smatra da nije uljudno ulaziti u poreklo motiva kraljiinog neobinog ponaanja.
Kratak opis ekspirovog dela bio je dobar uvod u temu interpretacije interpretacije, sliku
Hajnriha Fislija nastalu na osnovu pomenutih motiva metamorfoze i udvaranja u ekspirovoj
komediji San letnje noi. U pitanju je, u stvari, serija slika nastala izmeu 1786. i 1789.
godine. Dakle, tano pred Francusku revoluciju. vajcarski umetnik Hajnrih Fisli afirmisao
se u Engleskoj sredinom 18. veka i vie svojih radova zasnovao je na ekspirovim dramama.
On, ba kao i markiz de Sad, Fransisko Goja, Vilijam Blejk ili mnogi pisci gotskih romana,
predstavlja opoziciju uobiajenog shvatanja 18. veka za koji se uglavnom vezuju atributi
razuma pa ga, stoga, i zovemo dobom prosvetiteljstva.
Vek u kome je giljotina otupela svoje otrice odsecajui glave (odlina predstava
dekapitulacije razuma), bio je vek pomenutih umetnika kome su oni svojim stvaralatvom

dodali jo jedan atribut, esto zanemarivan, koji krtika, dugo godina, kao da je previala. U
pitanju je crna struja (proto)romantizma koju bismo mogli osloviti nazivom jedne Fislijeve
grafike: San razuma stvara udovita. Kada ljudsku glavu zameni magarea, kada ena
umesto sa drugim ljudskim biem eli da vodi ljubav sa magarcem, kada klasian kanon
antike zameni udnja za neuoblienom arhitekturom idealizovanog srednjeg veka, kada
dorski stub zameni oglodani zid ruevine, tada je jasno da su dominantni postulati u
kontekstu umetnikog stvaralatva zamenjeni i da su na snagu stupile, ali jo uvek
nezvanino, ak ta vie, tiho, unjajui se, nove estetske norme, nova lepota.
Komari, seksualne frustracije i nasilje zaokupljali su Hajnriha Fislija. Ta preokupacija
odrazila se i na seriju slika koja ilustruje scene ekspirove komedije koje pruaju najvie
prostora za dvosmislenost. Spoj nespojivog koji groteska podrazumeva, a ijoj afirmaciji je
Fisli bio sklon, ogleda se u samom Vratilu. Njegova seksualna indiferentnost ispotovana je
na Fislijevim slikama (obratiti panju na Vratilove preklopljene noge), one prate ekspirovu
tekstualnu postavku, ali je zato udvaranje vilinske kraljice prenaglaeno. Ona je prikazana
kao Pasifaja, ali ne ekspirovog, ve Fislijevog vremena. Slikar polazi od tradicije, ali je
preokree, dopunjuje i preispituje postavkama sopstvenog vremena. Fisli ne iskoriava
Vratilov potencijal groteskne pojave, ve (pre)naglaava seksualnu dekadenciju svoga doba.
Jan Kot smatra da je klju za interpretaciju ove drame prizivanje u seanje dela svetog Pavla i
Apuleja. Oba teksta, i Poslanica Korinanima i Zlatni magarac, bila su u renesansi
interpretirana, citirana i iitavana u dvema razliitim intelektualnim tradicijama: u
neoplatonskoj i karnevalskoj. U karnevalskoj, Luda je istovremeno ludost i mudrost ovog
sveta. Ipak ima mudrosti u Vratilu, uprkos svoj ludosti kojoj je izloen. Povodom njegove
izjave trebalo bi pomenuti velikog renesansno humanistu Erazma i delo Pohvala ludosti,
gde on pie: Zato je razlika izmeu ludaka i mudraca u tome to prvoga vodi strast a
drugoga stiava razum. Razum hladni je kao u svetog Pavla glupost sveta koju je Bog
izabrao da bi postideo mudre. U tome se vidi odbrana Lude i pohvala ludosti ako se ove
rei razumeju u kontekstu karnevalske tradicije. U ekspirovoj komediji ispalo je da je
najvea luda ujedno i najvei mudrac, ba onako kako su to govorili apostol Pavle i Erazmo
Roterdamski.
U Vratilovom monologu susreu se Apulej, sveti Pavle i Erazmo Roterdamski. To je
najudniji susret u itavoj komediji, pie Jan Kot. Vratilov preobraaj nije samo u slubi
smeha ve u njemu postoji i proiren ritual narodnog praznika. Prostak biva krunisan za
kralja karnevala, da bi posle kratke vladavine opet bio ismejan. Vratilo biva uveden u
Titanijin dvor gde e mu devojke iz Titanijine pratnje staviti na glavu venac od rua i na taj
nain ga krunisati. Ipak, kao to e svi kraljevi karnevalskog podsmeha biti ismejani i vraeni
u svoje prvobitno stanje, tako e se i Vratilo probuditi iz sna u kome se pokazalo da je bio
samo magarac.
ekspirova komedija pisana je povodom jednog venanja kada je njeno odigravanje trebalo
da ispuni vreme izmeu svadbene gozbe i odlaska na poinak. San letnje noi ima
kutijastu kompoziciju, mala kutija ponavlja veliku, slino kao sa drvenim figuricama
ruske babuke. Recimo, priu o Piramu i Tizbi, junacima drame koja se dogaa unutar same
drame (primer kutijaste kompozicije) ekspir je preuzeo iz Ovidijevih Metamorfoza,
katloga mitova koji je bio inspiracija mnogim umetnicima. ekspirov tekst u dijalogu je sa
tekstovima koji mu prethode, isto kao to je i Fisli u dijalogu sa samim ekspirom, dva veka
kasnije.

Na kraju, ako ostavimo po strani nesporazume (slinost Ovidijeve prie o Piramu i Tizbi sa
renesansnom priom o Romeu i Juliji je evidentna na primeru nesporazuma), parodiju mita,
karnevalski momenat u Vratilovom preobraaju i ako zastanemo pred prvim utiskom koji
komedija ostavlja, onda moramo zakljuiti da ceo San letnje noi zapravo govori o
fenomenu zaljubljenosti. Helena se pita da li je udnja slepa, a ljubav ona koja vidi , ili je
ljubav slepa, a udnja ona koja vidi. uveni Tezejev monolog moe se posmatrati kao
svojevrstan ekspirov manifest i odgovor na kobnu, ali veitu dilemu koju je i Hajnrih
Fisli,na svoj nain, pokuao da razmrsi.
Zaljubljenici, kao i ludaci,
Imaju mozak toliko razbuktan
I fantaziju toliko stvaralaku
Da vide vie no to ikad moe
Da vidi razum hladni. Umobolnik,
Ljubavnik, pesnik to su ti stvorenja
Sazdana sva od uobrazilje
Citati:
Vilijam ekspir, Snovienje u no ivanjsku, preveo Velimir ivojinovi, Kultura, Beograd,
1966.
Jan Kot, I dalje ekspir, Prometej, Novi Sad, 1994.
Novi zavjet, preveo Vuk Stefanovi Karadi, Jugoslovensko biblijsko drutvo, Beograd,
2004.
Erazmo Roterdamski, Pohvala ludosti
Veselin Kosti, Stvaralatvo Viljema ekspira, SKZ, Beograd, 1994.
Slika:
Hajnrih Fisli, Titania and Bottom, oko 1789.