US - Diskretna Matematika

UNIVERZITET SINGIDUNUM
/<
DISKRETNA MATEMATIKA
SA ZBIRKOM ZADATAKA

DISKRETNA MATEMATIKA SA ZBIRKOM ZADATAKA

Autor:
/<
Z
E
Ds
/
UNIVERZITET SINGIDUNUM

D^
W
EE

D
'

d

a
D>
/Ê

h^
/
Z
PREDGOVOR
K
W
W

< /
h^
<
K
Beograd, januar 2015. godine
Autor
III
SADRAJ
W
U
///
KÊKsE/WK:DKs/DdDd/<>K'/<

>K'/<

DdDd/<>K'/<

/^<E>K'/<

KÊKsE>K'/<KWZ/:

/^<E&KZDh>

<sEdKZ/

WZ/<d^<>K'/<

s>:E&KZDh>

/
2. OSNOVNI POJMOVI TEORIJE SKUPOVA

WK:D^<hW

KWZ/:^^<hWKs/D

ZK:>DEd^<hW<Z/E>E/ZK:

WZK<^//EKs/WZs/hZsK:hDdDd/<

/
31
Z>/:/&hE</:

Z>/:

&/E//:/K^K/EZ>/:

sZ^dZ>/:

&hE</:

&/E//:/K^K/E&hE</:

<KDWK//:&hE</:

/EsZE&hE</:

/
4. OSNOVE KOMBINATORIKE

WZ/E/W/WZZK:sE:

WZDhd/:

WZDhd/:WKEs>:E:

WZDhd/:^WKEs>:E:D
73

sZ/:/:

sZ/:/:WKEs>:E:

sZ/:/:^WKEs>:E:D
<KD/E/:

<KD/E/:WKEs>:E:>DEd

<KD/E/:^WKEs>:E:D
/EKDE&KZDh>
/
WZs/><>:h/sE:/K</

h</://Eh</:

h<d/sEDdK

/Eh<d/sEDdK

K<DdDd/</,WK:DKs

&/E//:/<^/KD

WZs/><>:h/sE:

DKh^WKEE^/DKh^dK>E^

WZs/>K<KEdZ/</:WZKd/sZEK^d/

WZs/>K<KEdZWK//:

WZs/>KdZE/d/sEK^d/

/DW>/</:/<s/s>E/:

:KaE<WZs/>K</sE:

'Za<<>:h/sE:

DdDd/</Eh</:

/
dKZ/:>'KZ/dD

>'KZ/dD/

D/E/WZ^ds>:E:

/:'ZD>K<aD

>/E/:^<>'KZ/dD^<aD

/<>/E>'KZ/dD^<aD

W^hK<K

DdDd/<K^K/E>'KZ/dD

Z<hZ/sE&hE</:

Z<hZ/sE/>'KZ/dD/

ZKsd

d:hZ/E'KsDa/E

/
VI
dKZ/:'Z&Ks

'Z&Ks/

KÊKsE/WK:DKs//&/E//:

KÊKsEsZ^d'Z&Ks

W>E/ZE/'Z&Ks/

/KDKZ&E/'Z&Ks/

K:>ZKs/'Z&Ks/

,D/>dKEKs/'Z&Ks/

d/E^</'Z&Ks/

WZ^ds>:E:'Z&KsWZ<KZhEZ

>/^d^h^^ds

DdZ//E/E/:

DdZ/^h^^ds

WZK>Dd/Z/K:K:E:'Z&Ks

/
^d>K

WK:D^d>

KÊKsE&/E//:

ZW/E:h^d>

<KZE^d>

/EZE^d>

KWad/WK:DKs//&/E//:

&KZD/ZE:^d>

dZE:/h/sE:>DEdh^d>K

Z/Ê:>DEd/^d>

K/>^//EZE/,^d>

/
'Z&Ks^</>'KZ/dD/

KÊKsE/'Z&Ks^</>'KZ/dD/

>'KZ/dD/WZdZ'hh/Eh

>'KZ/dDWZdZ'ha/Z/Eh

KWd/D//KE/>'KZ/dD

/:<^dZ/E>'KZ/dD

>'KZ/dDD/E/D//:hZWd/,^d>

WZ/DKs>'KZ/dD

<Zh^<>Ks>'KZ/dD

/
VII
h>Ks>'Z

KÊKsE/WK:DKs/

&/E//:/<^/KD

KÊKsEdKZD

/EZEh>Ks>'Z

/EZEh>Ks&hE</:
/^:hE<d/sE/<KE:h<d/sE&KZD

WZ/DEhZhEZ^dsh/d,E//

/EZE/ZK:E/^/^dD

Z</<aD//'/d>E>K'/<<K>

hWZKasE:WZ</</,aD/>K'/</,<K>

/
/E<^WK:DKs
>/dZdhZ
VIII
DISKRETNA MATEMATIKA
UVOD
Grubo govorei matematiku moemo da podelimo na dve velike celine:
x Diskretnu matematiku
x Kontinualnu matematiku
Do sada, uglavnom smo se bavili matematikom analizom, odnosno
kontinualnom matematikom. Ona se bavi procesima koji se odlikuju
neprekidnim tokom. Nastala je i razvijala se tokom 18, 19 i poetkom 20 veka.
Nastanak diferencijalnog i integralnog rauna u 18. veku bio je uslovljen
industrijskom revolucijom, odnosno pojavom maina kontinualnog dejstva.
Matematika analiza je bila taj matematiki aparat koji je mogao da prati i
reava probleme kontinuuma.
Razvoj raunara uslovio je potrebu za novim matematikim aparatom.
Memorija raunara je konana, a znajui da su raunari maine diskretnog
dejstva (prelaze iz jednog u drugo stanje u odreenim vremenskim trenucima)
pojavio se problem reavanja velikog broja problema na konanim skupovima.
Diskretna matematika je jedna od najaktuelnijih matematikih disciplina.
Diskretna matematika je deo matematike koji se bavi prouavanjem
diskretnih skupova.
Ona je u sutini sinteza:
x matematike logike,
x teorije skupova,
x opte algebre,
x kombinatorike,
x diskretne verovatnoe,
i novih oblasti matematike kao to su
x teorija grafova,
x teorija kodova,
x algoritamske strukture i slino.
-1-
Diskretna matematika obezbeuje teorijsku osnovu za mnoge oblasti

raunarskih nauka, kao to su:
x struktura podataka,
x teorija algoritama,
x formalni jezici,
x konstrukcija prevodilaca,
x vetaka inteligencija,
x raunarske mree,
x softversko inenjerstvo i mnoge druge.
CILJEVI PREDMETA
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
da pomogne da se razviju sposobnosti logikog razmiljanja,

da se koriste logiki ispravne forme zakljuivanja,
da se naue osnovne tehnike dokazivanja,
da se radi sa simbolikim izrazima,
da se naui da se radi sa diskretnim strukturama,
da se upozna sa osnovnim tehnikama prebrojavanja,
da se shvati konstrukcija algoritma,
da se naui teorija grafova,
da se naui da se koristi matematika argumentacija,
da se uoi kako rezultate diskretne matematike je mogue koristiti
u njenim primenama.
-2-
JEZIK MATEMATIKE
Pored govornog jezika u matematici se koriste razni matematiki znacisimboli, a sve to zajedno ini jezik matematike. Taj jezik je univerzalan i
omoguava jednostavno i svima razumljivo zapisivanje matematikih sadraja.
Tvorac matematikog jezika je nemaki matematiar i filozof Lajbnic.
Gottfried Vilhelm von Leibniz (15961650)
Jezik matematike sadri:

x Konstante:
x Promenljive:
1
2,3, , S , 2,
2
x, y, a, b, D , E ,
x Operacijske znake:
algebarske operacije:
logike operacije:
skupovne operacije:
x Relacijske znake:
, ,*, / ,
, , , , ,
, , \, X ,
U:
, d, t, A, ,
-3-
x Specijalne znake:
, , >,@ , ^,` , , ,!,
Korienjem ovih elemenata matematikog jezika definiemo izraze i

formule.
x
Izrazi sadre konstante, promenljive i operacijske znake:
x2
Primer:
je izraz.
Izrazi u obinom jeziku predstavljaju rei.
Definicija izraza glasi:
x
x
x
x
Promenljive i znaci konstanti su izrazi.

Ako su I1 i I 2 izrazi, onda je i re I1 * I 2 izraz, gde je * je
operacijski znak.
Izrazi se dobijaju jedino konanom primenom prethodna dva
pravila.
Formule su izrazi koji moraju da sadre znak relacije.

Primer:
x2 5
je formula.
Formule u obinom jeziku su reenice.
-4-
1.
OSNOVNI POJMOVI MATEMATIKE
LOGIKE
KRATAK SADRAJ:
1.1. LOGIKA
1.2. MATEMATIKA LOGIKA
1.3. ISKAZNA LOGIKA
1.3.1. OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE
1.3.2. ISKAZNE PORMULE
1.4. KVANTORI
1.5. PREDIKATSKA LOGIKA
1.6. ZADACI
CILJEVI UENJA:
Kada ovo poglavlje prouite biete u mogunosti da:
1. koristite logiki ispravne forme zakljuivanja
2. izbegnete greke u zakljuivanju
3. definiete iskaznu logiku
4. znate logike operacije
5. napiete tablice istinitosti iskaznih formula
6. nabrojite osnovne logike zakone
7. definiete predikatsku logiku
8. reavate valjane formule
-5-
1.1. LOGIKA
Logika je vetina i metoda pravilnog miljenja. To je nauka o zakljuivanju i
kao takva koristi se u najrazliitijim oblastima. Nastala je u 4 veku p.n.e.
Pogotovo u matematici, osnova je celokupnog rezonovanja, odnosno pravilnog
korienja matematike argumentacije. Omoguava da se logiki pravilno
zakljuuje i da se izbegnu greke zakljuivanja.
Osniva logike je grki filozof Aristotel (384-322 p.n.e.).
Roen u Stagiri, grkoj koloniji na make-donskom
poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao dvorski lekar
kod kralja Amintasa III Make-donskog, dede Aleksandra
Velikog. Od 18. do 37. godine pohaa Akademiju kao
Platonov uenik. Na poziv kralja Filipa II Makedonskog
postaje tutor Aleksandra Velikog, koji je tada imao 13 godina. Prvi je podrobno
obradio zakone logike i pravila zakljuivanja u delu Organon, to u prevodu znai
orue. U ovom delu sainio je prvi skup pravila deduktivnog zakljuivanja. Glavna
teza je : Svako korektno rasuivanje se moe svesti na sistematsku primenu
nevelikog broja odreenih pravila, koja inae ne zavise od prirode objekata na
koja se odnosi rasuivanje. U 17 i 18 veku uenje logike bilo je deo obaveznog
obrazovanja.
1.2. MATEMATIKA LOGIKA

Matematika logika se intenzivno razvija od sredine 19 veka pa do danas.
esto se pogreno kae da ona predstavlja primenu logike u matematici. Ona je
mnogo vie od toga. Matematika logika
predstavlja sponu izmeu
matematike i filozofije. Sa druge strane ona je znaajna matematika disciplina
koja je uvela strogost u definisanje pojmova. Obezbeuje teorijske osnove
mnogih matematikih disciplina, a pre svega raunarskih nauka. Omoguila je
nastanak i razvoj digitalnih elektronskih raunara, dajui formalni jezik koji je
potreban za opisivanje i reavanje problema u raunarstvu. U poslednje vreme
opti cilj matematike logike je konstruisanje sistema koji e biti u stanju da
-6-
formalizuju razliite oblasti ljudskog miljenja, ali u granicama tehnike

ostvarljivosti.
Tvorac matematike logike je Dord Bul (George Boole,
1815. - 1864.) engleski matematiar i filozof. Bul je priao
logici na nov nain, saimajui je u prostu algebru,
pretvarajui logiku u matematiku. Na taj nain stvorene su
nove matematike discipline matematika logika ili
simbolina logika ili algebra logike koja je nazvana Bulova
algebra. Naalost, nije iveo dugo, umro je u 49-oj godini ivota, od prehlade,
koju je dobio tako to je peaio dve milje po kii, kako bi stigao na predavanje i
predavao je u mokroj odei.
Sve do kasnih tridesetih godina njegova algebra nije imala nikakve praktine
primene. 1937. godine naunici Nakaima i godinu dana kasnije enon su
iskoristili Bulovu algebru za analizu mrea sa relejima. Telefonija je tih godina
bila u brzom razvoju, pa je bilo potrebno koristiti neki matematiki aparat kojim
bi se opisivale eljene komunikacije i nain ostvarivanja veza. Od ovog trenutka
Bulova algebra doivljava svoju ekspanziju.
U ovoj knjizi od mnogih vanih oblasti matematike logike osvrnuemo se
samo na iskaznu i predikatsku logiku.
1.3. ISKAZNA LOGIKA

Polazni pojam u matematikoj logici su iskazi, afirmativne reenice koje
imaju smisla i koje su ili tane ili netane.
Definicija:
Reenica koja ima smisla i ima istinitosnu vrednost naziva se iskaz ili sud.
x Iskazi se obeleavaju malim slovima p, q, r,i nazivaju se iskazna slova.
x Istinitosna vrednost iskaza je:
T , p je taan iskaz
A, p je netaan iskaz
W p
-7-
Napomena: Umesto T (true) i A (ita se ne te), u tehnici se vie koriste

oznake 1 i 0. U ovom sluaju simbole 1 i 0 ne treba shvatati kao brojeve 1 i 0.
Primer:
Reenice: 2 - 1 = 1, Beograd je glavni grad Srbije,
su iskazi koji imaju tanu istinitosnu vrednost, tj. W p
W p A .
Reenica p: 2-1=-1 je takoe iskaz, ali ima netanu istinitosnu vrednost, tj.
Primer:
Reenica x 2 1 nije iskaz , jer nema definisanu istinitosnu vrednost.
Za neke vrednosti promenljive x , odnosno za x r1 formula je tana,
a za sve ostale je netana.
Reenica: Koliko je sati?
Ova je reenica nema istinitosnu vrednost i ne takoe ne predstavlja iskaz.
1.3.1. OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE

U svakodnevnom jeziku, sloene reenice nastaju kombinovanjem prostih
reenica i veznika i, ili, ne, ako onda i dr. Istinitosna vrednost sloene reenice
uslovljena je istinitou njenih delova.
Primer:
p: Danas pada kia
q:
Danas je novembar.
Sloena reenica je: Danas pada kia i danas je novembar
Sastoji se od 2 dela spojenih veznikom i.
Ova sloena reenica se moe napisati i u obliku p i q
-8-
Razlikujemo dve vrste logikih operacija, unarne i binarne , koje se odnose

na jednu, odnosno dve promenljive.
Osnovne logike operacije su:
x konjunkcija (i), u oznaci . To je reenica oblika p i q.
Simboliki je zapisana kao p q .
x disjunkcija (ili), u oznaci . To je reenica oblika p ili q.

x implikacija (ako - onda), u oznaci . To je reenica oblika ako p onda q.

x ekvivalencija (ako i smo ako), u oznaci . To je reenica oblika ako p

onda q i ako q onda p. ita se i u obliku p ako i samo ako q i pie p akko q.
negacija (ne) , u oznaci . To je reenica oblika nije p.

Simboliki je zapisana kao p .
Napomena: Negacija je unarna operacija, ostale operacije su binarne.

Kod iskaznih formula, nas ne zanimaju stvarne reenice koje su
zamenjene iskaznim slovima, ve iskljuivo njihova istinitosna vrednost.
Osnovni zadatak iskazne logike je kako doi do istinitosne vrednosti sloene
reenice ako znamo istinitosnu vrednost njenih delova.
x Istinitosna vrednost logikih operacija u zavisnosti od istinitosnih
vrednosti polaznih reenica utvruje se sledeom tablicom.
W p
W q
W p q
A
A
W p q W p q W p q
-9-
W p
Istinitosna vrednost logikih operacija u tablici je u saglasnosti sa

svakodnevnom logikom. Jedino kod implikacije na izgled neloginost vidimo u
sluaju kada je W p A . Znai, implikacija je tana bez obzira na vrednost

iskaznog slova.
Ako je Srbija najvea na svetu, vea je od Crne Gore W A T
Primer:
T.
Sloena reenica je tana, jer ako je Srbija najvea na svetu,

vea je od Crne Gore, koja je manja od nje.
Ako je Srbija najvea na svetu, vea je od SAD. W AA
Primer:
T.
Sloena reenica je tana, jer ako je Srbija najvea na svetu,

vea je od svake druge drave.
Implikaciji meu logikim operacijama pripada istaknuto mesto. uveni
matematiar i filozof Bertrand Rasel je rekao da je cela matematika skup
reenica oblika ako p onda q. Zaista, najvei broj matematikih tvrenja je
oblika implikacije i zato se razvio itav niz razliitih jezikih izraavanja
implikacije.
x
Implikacija moe da se ita na sledee naine:

Ako p, onda q,
p, samo ako q,
p je pretpostavka posledice q,
p povlai q,
iz p sledi q,
p je dovoljan uslov za q,
q je potreban uslov za p,
q ako p.
- 10 -
Za implikaciju, p q , vezane su i 3 dodatne vrste iskaza:
q p
p q
konverzija
q p
inverzija
kontrapozicija
Primer:
Ako je Mia glumica, onda je Mia popularna - implikacija
Ako je Mia popularna, onda je Mia glumica - konverzija
Ako je Mia nije glumica, onda Mia nije popularna - inverzija
Ako Mia nije popularna, onda Mia nije glumica kontrapozicija
x
p q p q q p
Ekvivalencija je dvostruka implikacija, odnosno
Ekvivalencija se ita na sledee naine:

Ako p, onda q i ako q onda p,
p ako i samo ako q,
p je potrebno i dovoljno da je q,
p je potreban i dovoljan uslov za q.
Rei ako i samo ako piemo esto u sledeem obliku akko.
Primer:
Implikacija
Ako je neki ceo broj jednak 2, onda je njegov kvadrat jednak 4.
Primer:
Ekvivalencija
Trougao je pravougli, ako i samo ako, je zbir kvadrata nad
katetama jednak kvadratu nad hipotenuzom.
Primer:
Broj je deljiv sa 6, akko je deljiv sa 2 i sa 3.
- 11 -
1.3.2. ISKAZNE FORMULE

formule, kao to su p q p , p q p r i slino.
Kombinovanjem iskaznih slova i logikih operacija dobijamo sloene
Definicija:
x Iskazna slova p, q, r,...ine iskaznu formulu F.
x Iskaznu formulu ine iskazna slova i osnovne logike operacije.
x Iskazne formule se mogu dobiti samo primenom prethodna dva pravila
konaan broj puta.
Primer:
Formule su:
p,
p q p,
p q r,
p p q .
Za dve formule F1 i F2 kaemo da su ekvivalentne ako je F1 F2 , i

piemo F1 { F2 .
Istinitosnu vrednost svake iskazne formule mogue je odrediti istinitosnom

tablicom.
Odrediti istinitosnu tablicu formule p q p
Primer:
pq
T
T
A
A
A
T
T
T
p q p
A
A
A
T
Prilikom pisanja iskaznih formula, nekada je mogue izostaviti zagrade, ali

je tada vano znati prioritet logikih operacija, koji je dat u tablici.
- 12 -
logiki operator
prioritet
1-najvei
2
3
,
,
Prevod sadraja iz obinog jezika u zapis matematike logike je jedan od

najvanijih problema hardverskih i softverskih poslova. Problem se svodi da se
sadraj obinog jezika svede na taan i nedvosmislen logiki zapis koji moe da
bude predmet daljeg prouavanja.
Primer:
Automatski, odgovor ne moe biti poslan ako je unutranja memorija puna .
Neka je reenica p: Odgovor se automatski alje.
Neka je reenica q: Unutranja memorija je puna.
Onda p je reenica : Odgovor se ne alje automatski.
Logiki zapis bi bio : q p
x
x
Iskazna formula koja je uvek tana naziva se tautologija.

Iskazna formula koja je uvek netana naziva se kontradikcija.
Tautologije, kao uvek tani iskazi, predstavljaju zakone miljenja, odnosno

zakonitosti logikog zakljuivanja.
Neki od vanijih logikih zakona tautologija su
Zakon idempotencije
p p
p p p,
Komutativnost
p q q p,
Zakon iskljuenja treeg
- 13 -
p p p
pq q p
Asocijativnost
p q r p q r
p q r p q r
Distributivnost
Zakon apsorpcije
p q p r p q r
p q p r p q r
p p q p
p p q p
Tranzitivnost za implikaciju
Zakon silogizma
Tranzitivnost za ekvivalenciju
p q q r p r
p q q r p r
De Morganovi zakoni
p q p q , p q p q
Zakon kontrapozicije
Zakon dvojne negacije
Modus ponens
Modus tolens
Zakon svoenja na protivrenost
p q q p
p p
p p q q
p q q p
p q q p
- 14 -
1.4. KVANTORI
Kvantori ili kvantifikatori u jeziku su rei svaki i neki. Osim ovih rei koriste
se i drugi njihovi jeziki oblici. Tako re svaki u matematici znai isto to i bilo
koji, ma koji, svi i slino, dok umesto rei neki koristi se i postoji, bar jedan,
najmanje jedan i slino.
x
Univerzalni kvantor znai svaki i obeleava se sa .
x a x - za svaki x vai a x
x Egzistencijalni kvantor znai neki i obeleava se sa .
x a x - postoji x za koje vai a x
U sluaju viestruke primene kvantora umesto
x1 , x2 ,
, xn a x piemo x1 , x2 ,
, xn a x .
Isto vai i za egzistencijalni kvantor.

Kao to se iz ovih definicija moe videti kvantori na neki nain predstavljaju
uoptenja logikih operacija konjunkcije odnosno disjunkcije.
Prilikom zapisivanja razliitih sadraja upotrebom kvantora treba znati:
x
x
Reenica, svaki A je B, znai isto to i:

Za svaki x, ako x ima osobinu A, onda x ima i osobinu B.
Reenica, neki A je B, znai isto to i:
Postoji x, koji ima osobinu A i osobinu B.
Primer:
Primenom kvantora napisati sledee reenice:
x x N x ! 0
a) Svaki prirodni broj je pozitivan.
- 15 -
b) Postoji x takvo da je x 7 .
x x 7
1 x x 2
c) Postoji tano jedan broj iji je kvadrat nula.
Primer:
Upotrebom kvantora zapisati sledee reenice:
a) x je oblika 2k, gde je k ceo broj
k Z x
2k
b)Za svaki ceo broj x, postoji ceo broj y, takav da im je zbir 0.
x Z y Z x y
Od izuzetnog znaaja je poznavanje pravila za negaciju kvantora.

x Negacija kvantora:
x a x
x a x
x a x x a x
Primer:
Negirati sledee reenice:
a) Svi prirodni brojevi su i celi brojevi.
Negacija glasi: Neki prirodni brojevo nisu celi brojevi.
b) Neki prirodni brojevi su deljivi sa 5
Negacija glasi: Svi prirodni brojevi nisu deljivi sa 5.
- 16 -
1.5. PREDIKATSKA LOGIKA

Iskaznim formulama se ne mogu analizirati mnogi matematiki sadraji kao
to su na primer:
x x N x ! 0
x x 7
x yt7
x y
Takvi matematiki sadraji su predmet prouavanja predikatske logike.

Iskazna logika je malo grublja, ona radi sa iskazima kao nedeljivim
celinama, dok predikatska logika izuava i njihovu strukturu. Sve zakonitosti
koje smo uveli u iskaznoj logici ostaju da vae, ali dodajemo jo neka nova
pravila koja u iskaznoj logici nisu vaila.
Za razliku od iskaza koji imaju istinitosnu vrednost, navedena tvrenja
predikatske logike imae istinitosnu vrednost tek kada se vrednost promenljive
zameni sa nekom konkretnom brojnom vrednou.
U tvrenju x x 7 moemo rei da je promenljiva x subjekat, a deo 7
Takva tvrenje moemo da zapiemo u obliku P x , gde x oznaava
je predikat koji definie osobinu promenljive.

promenljivu, a P predikat.
Predikatske formule grade se pomou:

x skupa konstanti
x skupa promenljivih
x operacijskih znakova
x relacijskih znakova
x simbola logikih operacija
x kvantora
x pomonih simbola
Korienjem ovih simbola mogu se opisati gotovo svi iskazi koji se u
matematici pojavljuju, odnosno problemi koji se reavaju pomou raunara.
- 17 -
Predikatske formule se uvek definiu u odnosu na neki jezik, odnosno

algebarsku strukturu. U okviru te strukture se vri interpretacija formule. Znai,
promenljive u formuli mogu da uzimaju razliite vrednosti. Tek u konkretnoj
interpretaciji moemo govoriti da li je neka predikatska formula tana ili ne.
Data je formula a x, y z a x, z a z , y
Primer:
Ona moe da ima vie interpretacija.

Jedna njena interpretacija u skupu N i relacija < kao vrednost znaka a bi bila
x y z x z y y
Za konkretne brojne vrednosti x,y,z nastaju razliiti iskazi o prirodnim

brojevima, koji su nekada tani, a nekada ne.
Druga interpretacija bi bila u skupu pravih, a relacija a je paralelno.
x y z x z z y
1.5.1. VALJANE FORMULE

Valjana formula u predikatskoj logici je manje vie kao tautologija u iskaznoj
logici. Meutim, dok za ispitivanje da li je neka iskazna formula tautologija
imamo jasno definisan postupak, za ispitivanje da li je neka predikatska
formula valjana, jasnog i definisanog postupka nema.
Valjanim formulama, isto kao i tautologijama ispituju se zakoni miljenja.
x
Predikatska formula je valjana, u oznaci

svakoj glavnoj interpretaciji.
- 18 -
F , ukoliko je istinita pri
Primer:
a) Formula a k x a x je valjana, jer za svaku interpretaciju ako
je a k tano, x a x je takoe tano.
b) Formula
x a x a k
nije valjana, jer postoje interpretacije
kada nije istinita.

Ako je domen skup prirodnih brojeva N, predikat a je biti paran broj i je
k=5.
Vanije valjane formule:

Zakon permutacije istorodnih kvantora
x y A y x A
x y A y x A
Distributivni zakon univerzalnog kvantora prema konjunkciji
x A B x A x B
x A B x A x B
Distributivni zakon egzistencijalnog kvantora prema disjunkciji

Distributivni zakoni operacija , , prema kvantorima
x A B x A x B x , x A B x A x B x
x B x A x B x A, x B x A x B x A
- 19 -
x A x A, x A x A
De Morganovi zakoni za kvantore
x A B x A x B
x A B x A x B
Zakon saglasnosti implikacije sa kvantorima
x A B x A x B
x A B x A x B
Zakon saglasnosti ekvivalencije sa kvantorima
U savremenoj literaturi koriste bar tri naziva za isti pojam, predikatska

logika, logika prvog reda i kvantifikatorski raun.
Prvi naziv predikatska logika nastao je najverovatnije jer se ova logika
bavi predikatima. Predikat je onaj deo reenice kojim se neto tvrdi. U
matematici to su relacije koje su definisane nad nekim skupom objekata.
Naziv logika prvog reda ukazuje na postojanje logika viih redova. Logika
prvog reda odnosi se na osnovni nivo objekata koje prouavamo.
A naziv kvantifikatorski raun potie od korienja kvantifikatora,
specifinih operatora koji govore o kvantitetu objekta sa nekom
osobinom.
U praksi je esto potrebno opisati rezonovanja u koja je ukljueno i
vreme. Tako dolazimo do temporalne logike. Ona je izuzetno vana za
primenu u raunarstvu jer se rad softvera i hardvera posmatra u zavisnosti
od protoka vremena, kao to su problemi verifikacije algoritama, rada
operativnih sistema ili paralelno programiranje. Za ovakve problema
potrebno je definisati jo novih operatora koji bi opisali razliite modele
vremena, ali ta problematika prevazilazi nivo ovoga kursa.
- 20 -
PITANJA ZA PONAVLJANJE
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
ta je iskaz?
ta je iskazna formula?
Navesti osnovne logike operacije.
ta je tautologija, a ta kontrapozicija?
Navesti osnovne logike zakone.
ta su kvantori?
Kako glase negacije kvantora?
Koja je razlika izmeu iskazne i predikatske logike?
ta su valjane formule
KLJUNE REI
Negacija
Tautologija
Egzistencijalni kvantor
Univerzalni kvantor
Predikat
Valjana formula
Iskaz
Formula
Konjunkcija
Disjunkcija
Implikacija
Ekvivalencija
Kontradikcija
Iskazna formula
Kvantor
- 21 -
1.6. ZADACI
1.
x2
Da li su dati matematiki izrazi, iskazi:
1 1
!
a) 5 3 ,
b) x y t 2 xy ,
2
3
c)
3 ,
d)
y.
Reenje:
a) da,
c) da,
vrednost.
2.
b) da,
d) ne, jer nema definisanu istinitosnu
Odrediti istinitosnu vrednost sledeih iskaza:
1
a) 5
c)
Reenje:
1
! ,
3
3
3
3
d) 1 2 2 5 .
3 ,
a) W 5 ! 3 A ,
c) W
b) x y t 2 xy ,
2
2
b) W x y t 2 xy
T,
A , d) W 1 2 2 5 T T
3. Date reenice napisati korienjem znakova osnovnih logikih

operacija:
a) Najmanje jedan od brojeva a i b je pozitivan.
b) Oba broja a i b su pozitivna.
c) Najmanje jedan od brojeva a i b nije pozitivan.
- 22 -
d) Nijedan od brojeva a i b nije pozitivan,

e) Tano jedan od brojeva a i b je pozitivan.
Reenje:
a) a ! 0 b ! 0 ,
a ! 0 b ! 0 ,
d)
b) a ! 0 b ! 0 ,
c)
e) a ! 0 b ! 0 .
a ! 0 b ! 0 ,
4. Date reenice napisati korienjem znakova osnovnih logikih

operacija:
a) Svaki od brojeva 2,4,6 je paran,
b) Neki od brojeva 2,4,6 je manji od 6,
c) Neki od brojeva 2,4,6 nije deljiv sa 3,
d) Nijedan od brojeva 2,4,6 nije vei od 6.
Reenje:
a) 2 2 2 4 2 6 ,
b) 2 6 4 ! 6 6 6 ,
c) 3 2 3 3 3 6 , d)
2 ! 6 4 ! 6 6 ! 6 .
5.
Dati su iskazi :
1 1 1 1 10
p { :
2 3 4 5 3 ,
1 1 1 1
r { :
7
2 3 4 5
,
q{
1 1 1 1
37
:
2 3 4 5
6 ,
s{
1 1 1 1
:
2 3 4 5
2
5.
Odrediti njihovu tanost i koristei dobijene rezultate odrediti

istinitosnu vrednost sledeih iskaza:
- 23 -
a) p q r ,
b) p q r s ,
d) p q r s .
c) p q r s ,
Kako je W p
T , W q T , W r A, W s A , dobijamo
Reenje:
a) W p q r
T T A T A T ,
b) W p q r s T T A A
c) W p q r s A
d) W p q r s A
6.
p { 4 x4 y3 : 2 x2 y
T A T
Dati su iskazi:
q { 3x y
4
: 3x y
2 2
s { x 2y
2x2 y3
2
3 xy 4 r { 2 x y 2 x y
,
x 4 xy 4 y
2
4x2 y2
.
istinitosnu vrednost sledeih iskaza:
a) p q r ,
c) p q r s ,
b) p q r s ,
d) p q r s .
Reenje:
Kako je
W p A, W q A, W r T , W s A
a) W p q r
c) W p q r s
T,
b) W p q r s A
,
T , d) W p q r s A
- 24 -
7.
ln x 1
x o0
x
q { xe 2 x c
Dati su iskazi:
p { lim
r { AI
IA
1,
e2 x ,
s { ln x dx 1 ln x C .
A,

istinitosnu vrednost sledeih iskaza
a) p q r ,
b) p q r s ,
c) p q r s ,
Kako je W p
Reenje:
a) W
c) W
8.
T , W q A, W r T , W s A
p q r
p q r s
Implikaciju x
d) p q r s .
b) W p q r s
T,
T,
d) W
p q r s
3 x 10 , proitati na vie naina.
Reenje:
Ako x 3 , onda je x 10 ,
x 3 je pretpostavka posledice x 10 ,
x 3 povlai x 10 ,
iz x
3 sledi x 10 ,
x 3 je dovoljan uslov za x 10 .
x 10 je potreban uslov za x 3 .
- 25 -
9.
Reenici, ceo broj je deljiv sa 4, ( 4 x ), napisati po jedan dovoljan i jedan

potreban uslov.
Reenje:
Dovoljan uslov je recimo 8 x , jer ako je broj deljiv sa 8 deljiv je i sa 4,
8 x 4 x .
Potreban uslov je recimo 2 x , jer ako je broj deljiv sa 2 moe da bude

deljiv i sa 4, 4 x 2 x .
10. Nai konverziju, inverziju i kontrapoziciju implikacije x
x 3 x 10
q p
3 x 0
Reenje:
konverzija
x 10 x 3 .
p q inverzija
3 x 10 x z 3 x t 10
q p
x 10 x
3 x t 10 x z 3
kontrapozicija
11. Koristei logiku operaciju ekvivalenciju zapisati Pitagorinu teoremu.

Reenje:
a) Trougao je pravougli akko je a 2 b 2 c 2
b) a 2 b 2 c 2 je potreban I dovoljan uslov da bi trougao bio pravougli.
c) ako je a 2 b 2 c 2 , trougao je pravougli I obrnuto.
a) p q p q ,
b) p q p q , c)
12. Ispitati da li su iskazne formule tautologije:
p q p ,
d) p p p ,
e) p q r p r q r .
- 26 -
a) p q p q
Reenje:
W p W p
T
A
T
A
T
T
A
A
W p
A
A
T
T
W q
W p q
A
T
A
T
W p q
A
T
T
T
T
A
A
A
b) p q p q
W p q
A
T
T
T
T
T
T
T
Formula je tautologija.
c) p q p
je tautologija,
d) p p p
nije tautologija,
e) p q r p r q r
je tautologija,
W p W q W r W p q W p q r W p r W q r W p r q r W F
T
T
T
T
A
A
A
A
T
T
A
A
T
T
A
A
T
A
T
A
T
A
T
A
T
T
T
T
T
T
A
A
Formula nije tautologija.
T
A
T
A
T
A
A
A
T
T
T
T
T
A
T
A
a) p q q p
T
T
T
A
T
T
T
A
T
T
T
A
T
A
T
A
T
A
T
A
T
A
A
A
13. Dokazati da su sledee formule tautologije

b) p q p q
c) p p p
d) p q p r p q r
- 27 -
zakon komutacije
De Morganov zakon
zakon idempotencije
zakon distribucije.
Reenje:
Formule se mogu dokazati korienjem tablica kao u prethodnom primeru.
p q p p .
14. Metodom svoenja na protivrenost ispitati da li je sledea formula

tautologija
Reenje:
Ako posmatrana formula ne bi bila tautologija, tada za neke vrednosti p i q
koji se pojavljuju u ovoj formulu je
W p q p p A
W p q p T , W p A .
To se moe desiti u sluaju da je
W p q A T , odnosno W p q A .
Na osnovu toga dobijamo da je
W p T i W q A .
Ovaj izraz moe biti netaan samo u jednom sluaju, a to je kada je

Kako smo ve pretpostavili da je W p A
dolazimo do kontradikcije. Znai ne moemo nai vrednosti izraza p i q za
koje je polazna formula netana. Prema tome polazna formula mora biti
tautologija.
15. Metodom svoenja na protivrenost ispitati da li su sledee formule
tautologija
a) p p q ,
p q p p ,
c) p r p q r r ,
b)
d) p q p q ,
e) p q p p q .
- 28 -
Reenje:
a)
W p p q A
W p T ,W p q A
W T q A
W q A
Nismo dobili kontradikciju, znai naa pretpostavka da formula nije

tautologija je dobra. Znai formula nije tautologija.
b) formula nije tautologija, c) formula nije tautologija,
W p q p q A
d) Pretpostavimo da je
W p q T , W p q A .
Ako je W p q A , onda je
W p A ,W q A
W p T ,W q A
Ako dobijene vrednosti ubacimo u prvu vezu dobijamo W T A A .

Po pretpostavci taj izraz je taan. To je kontradikcija, koja obara polaznu
pretpostavku, znai polazna formula je tana
W T A A , a po naoj pretpostavki taj izraz je taan. To je
Ako dobijene vrednosti ubacimo u prvu vezu dobijamo
kontradikcija, koja obara polaznu pretpostavku, znai naa formula je

tautologija.
e) formula je tautologija.
16. Ako je dat predikat P : x y z , napisati iskaz P 1,1,1 .
2
Reenje:
P 1,1,1 12 12 12 .
- 29 -
17. Ako je dat predikat P : x y z , napisati iskaz
x y P x, y,1 .
x y P x, y,1 x y x 2 y 2 1
Reenje:
Postoje brojevi x i z takvi da je x y 1 .

2
18. Napisati sledei iskaz u simbolikom zapisu:

Svako zna matematiku bolje od Nikole.
Reenje:
Domen su studenti,
P(x,y): x zna matematiku bolje od y.
x P x, Nikola
x P x x Q x x P x Q x
19. Dokazati valjanu formulu
x P x x Q x
P a x Q x
P a Q b
x P x Q x
Reenje:
za proizvoljno a
za proizvoljno b
kako su a i proizvoljni ,
uzeemo a=b
- 30 -
2.
OSNOVNI POJMOVI TEORIJE
SKUPOVA
KRATAK SADRAJ:
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
POJAM SKUPA
OPERACIJE SA SKUPOVIMA
BROJ ELEMENATA SKUPA-KARDINALNI BROJ
PARADOKSI I NOVI PRAVCI U RAZVOJU MATEMATIKE
ZADACI
CILJEVI UENJA:
Kada ovo poglavlje prouite moi ete da:
1. objasnite pojam skupa,
2. definiete osnovne skupovne relacije,
3. definiete osnovne skupovne operacije,
4. znate ta je kardinalni broj skupa,
5. znate probleme teorije beskonanih skupova,
6. poznajete Raselov paradoks.
- 31 -
2.1. POJAM SKUPA

Svakodnevno, radimo sa skupovima. Korpa jabuka, stado ovaca, svi
kontinenti, populacija bakterija, take na krunici, prirodni brojevi, sve su to
primeri skupova. Skoro svaka delatnost oveka odnosi se na neke skupove.
Danas su skupovi u matematici i nauci deo nae svakodnevice.
Istorijski gledano nastali su kasno i njihov nastanak uslovio je velike potrese u
matematikom svetu. U drugoj polovini 19. veka matematiari su hteli da proue
osnove matematike analize i prvi radovi iz te oblasti bili su vezani za skupove
brojeva i funkcija. Ta razmiljanja su ih dovela do ispitivanja apstraktnih osobina
skupova. Tako nastaje prvo naivna teorija skupova iji se pojmovi intuitivno
prihvataju. Njen tvorac je nemaki matematiar Dor Kantor (Georg Kantor
1845.-1918.). Mada njegova otkria u prvo vreme izazivaju sumnje pa i otvorena
protivljenja matematiara toga doba, teorija skupova poinje da se iroko
primenjuje u mnogim matematikim disciplinama. Ali, ba u trenutku kada se
teorija skupova poela da prihvata i primenjuje uoavaju se njeni nedostaci, prvi
paradoksi. Prvi uoava sam Kantor 1895g, pa Rasel, a zatim i mnogi drugi.
Otkrivanje paradoksa u teoriji skupova uticalo je na razvoj matematike logike i
dalji razvoj teorije skupova koji je omoguio da se definie prva aksiomatski
zasnovana teorije beskonanih skupova koju daje nemaki matematiar Ernest
Zermelo, koja je postala odluujui korak u sintetizovanju matematikih znanja.
Sa aspekta naivne teorije skupova moemo rei da:
x Skup je osnovni pojam koji se ne definie. ine ga elementi koji
imaju bar jednu zajedniku osobinu.
x Objekti skupa nazivaju se njegovim elementima.
x Skupovi se obeleavaju najee velikim slovima A , B , C , ...,a
njegovi elementi malim slovima a , b , c , ...
x Neki element a moe pripadati datom skupu A , to se oznaava sa
a A , ili ne pripadati istom skupu, to se oznaava sa a A .
x
Skup svih elemenata x za koje je tana reenica A x , pie se kao
^x A x `
- 32 -
Skup koji nema elemenata naziva se prazan skup i obeleava sa .

Za grafiko predstavljanje skupova koriste se Venovi dijagrami.
x
x
a A
Kaemo da je A podskup skupa B i piemo A B , ako svaki
element skupa A pripada istovremeno i skupu B .
A B
^ x x A x B`
A B
x
Dva skupa A i B su jednaka, ako svaki element skupa A pripada i

skupu B i ako svaki element skupa B istovremeno pripada i skupu
A.
A
x
^ x x A x B`
Za proizvoljne skupove A, B, C vai
A A
A BB A A B
A BB C AC
Partitivni skup P A datog skupa A , je skup svih podskupova

datog skupa, tj. P A
- 33 -
^X
X A `.
â, b, c` P A ^, â` , ^b` , ^c` , â, b` , ^b, c` , â, c` , â, b, c``
Primer:
2.2. OPERACIJE SA SKUPOVIMA

x
Unija dva skupa A i B je skup A
^x
x A x B` .
A B
Primer:
x
^1, 2` , B ^2,3, 6, 7` ;
A B
^1, 2,3, 6, 7` .
U optem sluaju, kada imamo konano mnogo skupova A1 , A2 ,
njihova unija je:

n
Ai
A1
An .
A2
i 1
Presek skupova A i B je skup A
^1, 2` , B ^2,3, 6, 7` ;
Primer:
A B
^2`
- 34 -
^x
B B
x A x B `.
, An ,
Ako je presek dva skupa A i B prazan, tj. A
, tada za ta dva
skupa kaemo da su disjunktni.

x Ako je dato konano mnogo skupova A1 , A2 ,
, An njihov presek je:
Ai
A1
An .
A2
i 1
x Razlika skupova A i B je skup A \ B
^x x A x B ` .
A
B
A\ B
^1, 2` , B ^2,3, 6, 7` ;
Primer:
A
x
A\ B
^1` , B \ A ^3, 6, 7` .
Simetrina razlika skupova A i B je unija skupova A \ B i B \ A , tj.

A ' B ( A \ B ) ( B \ A) .
A'B
^1, 2` , B ^2,3, 6, 7` ;
Primer:
A'B
^1,3,6,7` .
x Komplement skupa A u odnosu na skup B (ili dopuna skupa A do

skupa
B ) gde je A B je skup CB A B \ A .
- 35 -
CB A
^1, 2` , B ^1, 2,3,6,7` ; CB A ^3,6,7` .
Primer:
A
x
Par elemenata ( a, b) nazivamo ureenim parom (ili ureenom
dvojkom) ako je tano odreeno koji je element na prvom, a koji na

drugom mestu.
Ureeni parovi ( a, b) i (c, d ) su jednaki ako i samo ako je a c i
d.
^(a, b)
a A b B` .
Dekartovim proizvodom skupova A i B naziva se skup
Au B
Primer:
Dati su skupovi
^1, 2,3` i B ^ x, y` .
^(1, x), (2, x), (3, x), (1, y), (2, y), (3, y)` ,
B u A ^( x,1), ( x, 2),( x,3), ( y,1), ( y, 2), ( y,3)` .
Au B
Oigledno je A u B z B u A , to znai da za Dekartov proizvod skupova ne

vai zakon komutacije.
Dekartov proizvod
Ru R
A u A se oznaava sa A2 . Dekartov proizvod
R 2 predstavlja realnu ravan.
- 36 -
Za operacije sa skupovima vae sledei zakoni:

Zakon komutacije
Zakon asocijacije
Zakon distribucije
A
A
A
Zakon identiteta
Zakon dvostrukog komplementa
De Morganovi zakoni
A
A
B C
B C
C C
A
A
B
B
A
A
AC
BC
AC
BC
Dekart Rene (Descartes Ren, 1596.-1650.) Bio je matematiar, filozof i naunik ije je delo Geometrija (La
geometrie) postavilo osnove dananjoj analitikoj
geometriji. Dekart je bio prvi koji je upotrebio poslednja
slova alfabeta da oznai ne-poznate veliine. O znaenju
tog otkria Engels je rekao: "Dekar-tova promenljiva
veliina bila je prekretnica u matematici.
Zahvaljujui tome uli su u matematiku kretanje i dijalektika, a isto se tako
odmah nuno dolo do diferencijalnog i integralnog rauna, koji se odmah i
javlja, te su ga Njutn i Lajbnic uglavnom dovrili, a nisu ga otkrili." Zaetnik je
novog filozofskog pravca racionalizma. Metodskim skeptikim raiavanjem
svega nejasnog i nesigurnog i izdvajanjem i odbacivanjem nepouzdanog. Ta
istina je sadrana u njegovoj poznatoj reenici "Mislim, dakle postojim" (Cogito,
ergo sum).
1649. godine Dekarta je u Stokholm pozvala vedska kraljica Kristina da bi je
poduavao. Dvadeset trogodinja kraljica je elela da crta tangente u pet sati
ujutru, tako da je Dekart razbio svoju ivotnu naviku ustajanja u jedanaest sati.
elei da svojim savetima utie na udljivu vladarku tada mone, Dekart je
podnosio surove uslove u zemlji stena i gleera i svako jutro hodao do palate.
Nenaviknut na hladnou vedskih zima umro je 1650. godine od zapaljenja plua.
- 37 -
2.3. BROJ ELEMENATA SKUPA - KARDINALNI BROJ

Odreivanje broja elemenata konanih skupova svodi se na njihovo
prebrojavanje.
Kada se radi o beskonanim skupovima, situacija je mnogo sloenija. Jo u
antiko doba Euklid daje aksiomu: Celina je uvek vea od svakog svog dela. Ali
u antici je ovo sluilo upravo kao argument da beskonane skupove treba
odbaciti ba zato to proizvode ovakve paradokse. U 17. veku uveni fiziar i
matematiar Galileo Galilej (Galileo Galilei 1564-1642) takoe je primetio da
kod beskonanog skupa, njegov pravi podskup moe biti iste veliine kao i ceo
skup. Kasnije u 19. veku je uoeno da svi beskonani skupovi nisu iste veliine,
da neki beskonani skupovi mogu biti vei ili manji od drugih beskonanih
skupova. Pojam kardinalnog broja uveo je Dord Kantor da bi se pomou
njega beskonani skupovi mogli uporeivati po veliini.
Primer:
Skup N prirodnih brojeva ima beskonano mnogo elemenata, ali manje od
skupa celih brojeva Z, kojih je takoe beskonano mnogo.
Definicija: Ako postoji bijektivna funkcija f : A o B skupova A i B , onda se
za skupove A i B kae da imaju isti kardinalni broj, u oznaci kA
x
x
kB .
Kod konanih skupova, kardinalni broj predstavlja broj elemenata skupa.

Ako skup A ima isti kardinalni broj kao skup prirodnih brojeva N , onda
za skup A kaemo da je prebrojiv.
Skup A je prebrojiv ako se moe poreati u niz.
Kardinalni broj skupa prirodnih brojeva oznaava se sa hebrejskim slovom
i ita se alef nula kN 0 .
- 38 -
Primer:
Dokazati da kardinalni broj skupa prirodnih brojeva je jednak kardinalnom
broju skupa svih parnih prirodnih brojeva.
Ako se uoi bijektivno preslikavanje skupa prirodnih brojeva u skup parnih
prirodnih brojeva kao u sledeoj emi
1
p
2
p
4
p
2 1 2 2 2 3 2 4
n
p
2n
odnosno preslikavanje f : N o Z , kod koga je f 1
0, f 2 1,.......
moemo zakljuiti da ovi skupovi imaju isti kardinalni broj i da je kN
k 2N .
Primer:
Skup celih brojeva je takoe prebrojiv, jer se brojevi mogu poreati u niz,
0, 1,1, 2, 2,
Znai postoji bijektivno preslikavanje f : N o Z , kod koga je
f 1 0, f 2 1,.......
Dakle kN
kZ .
Primer:
Skup pozitivnih racionalnih brojeva je prebrojiv, jer se i ovi brojevi mogu
poreati u niz,
0
1
1
2
1
3
1
4
2
3
2
4
3
4
- 39 -
Dakle cardN
cardQ .
^0, rq1 , rq2 ,.....`
Ako posmatramo sve racionalne brojeve Q , oni se takoe mogu napisati u

obliku niza
pa moemo zakljuiti da je skup Q takoe
prebrojiv skup.
x
Skup realnih brojeva R je neprebrojiv, cardR

Kontinuum iznosi c
F0
c (kontinuum).
Primer:
Skup svih taaka prave ima kardinalni broj c.
Skup svih realnih brojeva na intervalu 0,1 ima takoe kardinalni broj c.
Primer:
Koliki je kardinalni broj praznog skupa?
card
card ^ ` 1
0
Kantor dakle tvrdi da ne postoji samo jedna beskonanost. Postoji itav

spektar beskonanosti, a dve sa kojima se najee sreemo u svakodnevnoj
matematici su prirodni brojevi iji je kardinalni broj alef nula 0 i realni
brojevi iji je kardinalni broj kontinuum C.

Jedno od pitanja koje je Kantor ostavio otvorenim, danas je poznato kao
hipoteza kontinuuma.
x
Kantorova hipoteza kontinuuma
Da li postoji skup A iji je kardinalni broj izmeu kardinalnog broja svih
prirodnih brojeva i kardinalnog broja svih realnih brojeva?
0 K A C
U teoriji beskonanih skupova vai 0
Primer:
- 40 -
0 1 .
Ovu injenicu dokazao je David Hilbert (1862-1943) kroz jedan zanimljiv

primer.
Ulazi ovek u hotel u kome ima beskonano soba koje su numerisane
prirodnim brojevima: 1, 2, 3,.... Prilazi recepcioneru i trai sobu za prenoite.
Recepcioner mu odgovara da su sve sobe zauzete i da ne moe da ga primi.
Gost mu da to odgovara: Kako nema mesta? Samo prebacite gosta iz prve sobe
u drugu, iz druge u treu, iz tree u etvrtu i tako redom a ja u uzeti sobu sa
rednim brojem 1.
2.4. PARADOKSI I NOVI PRAVCI U RAZVOJU

MATEMATIKE
Poetkom 20 veka teorija skupova doivljava svoj procvat i nalazi iroku
primenu u matematici i nauci. Meutim, u naivnoj teoriji skupova pojmovi nisu
bili strogo definisani i mogli su se tumaiti na razliite naine. Glavni problem
naivne teorije skupova je bio uslov kojim se elementi grupiu u skup.
Tako su uoene i prve protivrenosti, odnosno paradoksi. Prvi paradoksi u
matematici pojavili su se u staroj grkoj, a najpozbatiji su Ahil i kornjaa, Strela,
Stadion i Dihotomija. Svi se odnose na protivrenosti vezane za probleme
kretanja.
Primer:
Paradoks laova
Najstariji varijanta ovog paradoksa je tvrenje uvenog kritskog filozofa
Epimenida koji glasi:
Krianin kae Svi kriani lau
Paradoks se javlja kada pokuamo da utvrdimo da li je ovo tvrenje istinito

ili ne. Pretpostavimo da je tvrenje istinito. Onda sledi da je Epimenid lazov, ali
- 41 -
prethodno smo pretpostavili da je on rekao istinitu , pa stoga Epimenid ne

moe biti lazov. S druge strane, kada pretpostavimo da je tvrenje neistinito,
onda sledi da Epimenid nije lazov, ali smo na poetku pretpostavili da je rekao
la, te je stoga Epimenid lazov. Bez obzira na to da li je tvrenje istinito ili ne,
dolazimo do protivrenosti, pa izlazi da tvrenje nije ni istinito ni lano.
Najuveniji paradoks je Raselov paradoks nastao 1902 godine, (Bertrand
Rasel 1872-1970). Time je ukazano na nedostatke takozvane naivne teorije
skupova. Uoio je da ako se skupovi definiu preko osobina svojih lanova neki
skupovi e biti sami sebi elementi, a drugi nee.
Postoje razne interpretacije Raselovog paradoksa, paradoks brijaa,
paradoks biblioteke, Pinokija, laova, i mnogi drugi.
Paradoks brijaa
U nekom selu iveo je brija, koji je brijao sve one stanovnike sela, koji se nisu
brijali sami. Da li je brija brijao samog sebe?
Ako bi se brija brijao sam, on bi bio jedan od stanovnika koji se briju sami, pa se
ne bi smeo brijati kod brijaa, odnosno kod samog sebe. Ako suprotno brija
ne bi brijao sam, bio bi jedan od stanovnika sela koji se ne briju sami, pa bi se
morao brijati kod brijaa, odnosno kod sebe. Znai imamo kontradikciju.
Kako se reava ovaj paradoks?
Jednostavno, moemo zakljuiti da takvo selo ne postoji.
Raselov paradoks
Posmatrajmo skup A
^X
X X ` , odnosno skup svih skupova koji nisu
elementi samog sebe. Da li je skup A element od A ili nije?

Ako A A , onda A ima osobinu da pripada samom sebi kao element, dakle
A A , to je u suprotnosti sa polaznom pretpostavkom. Ali ako A A , onda
je A element samog sebe pa ima navedenu osobinu to znai da A A . Obe
pretpo-stavke vode u kontadikciju. Zakljuak je da ovakav skup A ne moe da
postoji.
- 42 -
Raselov paradoks je ukazao da Kantorova prihvaena definicija skupa nije

odriva i da skup nije sve to nam padne na pamet, ve da se pojam skupa
mora suziti.
Rasel je uoeni problem reio tako to je definisao pojam klase i jedan od
naina prevazilaenja ovog paradoksa se svodi da se skup svih skupova ne smatra
skupom, ve klasom, koja je uoptenje pojma skupa. Klasa takoe nema strogu
definiciju, ve moemo rei da nju ine objekti odabrani po nekom zajednikom
kriterijumu. Naglaavamo da se pojam klase razlikuje od pojma skupa, jer se skup
se moe shvatiti kao unija bilo kakvih elemenata.
Pojava Raselovog paradoksa ozbiljno je uzdrmala naivnu teoriju skupova. Kao
njegov rezultat u matematici su se razvila tri pravca kojima je pokuano da se ree
nastali problemi. To su Raselovlogicizam ( smatrali su da se matematika moe
svesti na logiku ), Bauerov-intuicionalizam (osnovna ideja bila je da se postojanje
objekta priznaje samo ako postoji nain za njegovu konstrukciju) i Hilbertov
formalizam (eliminisati iz matematike sve nedoumice i dvosmislenosti koje izaziva
prirodan jezik. Napraviti vetacki jezik za matematiku u kome e pravila biti tako
precizna, tako kompletna da nee biti nedoumica da li je neki dokaz ispravan ili
nije)
Do konanog reenja se ipak dolo aksiomatizacijom teorije skupova. Prvi
aksiomatski pristup dao je Zermelo 1908. godine, a posle njega i mnogi drugi
matematiari. Zermelov pristup problemu sutinski se razlikovao od ostalih
matematiara koji su se bavili ovim problemom. Smatrao je da skupovi nisu
zasnovani na podeli na dva dela, odnosno na one koji imaju i na one koji nemaju
zadatu osobinu. Po njemu skupovi nastaju postepeno, kumulativno, polazei od
praznog skupa kao polaznog svaki skup se moe izgraditi pomou njega
jednostavnim operacijama. Skup moe da sadri samo one skupove koji su
izgraeni pre njega.
Kao posledicu svih nedoumica koje su se javile, nemaki matematiar David
Hilbert, poetkom 20 veka postavio je tri pitanja:
1. Da li je matematika kompletna?
2. Da li je matematika konzistentna ( dosledna, neprotivrena)?
3. Da li je matematika odluiva?
- 43 -
Na prva dva pitanja odgovorio je Kurt Gedel (1906-1978), a na poslednje Alan

Tjurig (1921-1954). Odgovori su bili krajnje neoekivani i pokazalo se da Hilbertova
vizija da formalizuje celu matematiku nije mogua.
Najvei potres u matematici 20 veka izazvao je 1931.godine Kurt Gedel.
Dokazao je da matematika nikada ne moe biti logiki savrena, odnosno da
postoje problemi koji mogu biti nereivi. Znai matematika nije kompletna.
I mada je Gedel dokazao da postoje tvrenja koje se ne mogu dokazati, postoji
mnogo tvrenja koje mogu biti dokazana, pa njegov dokaz nije poremetio nita to
je bilo dokazano u prolosti. Mnogi matematiari su verovali da se Gedelove
teoreme odnose samo na najekstremnije oblasti matematike i da se zbog toga ne
moraju njima baviti.
Gedel je ukazao da nedokazive teoreme postoje, ali nije mogao da kae koje
su. Medjutim, 1963. godine, Pol Koen, dvadesetdevetogodinji matematiar sa
Stanforda, razvio je tehniku za testiranje neodluivosti odreenog pitanja. On je
bio prva osoba koja je otkrila specificna pitanja koja su zaista bila neodluiva.
Kao posledicu ovih saznanja postavlja se pitanje: Kakvu sigurnost matematika
prua? Ako nikada ne moemo imati potpun skup aksioma, tada nikada neemo
biti sigurni ni u ta. I ako pokusamo da dodamo nove aksiome nema garancija da
emo dobiti potpunost teorije.
Kurt Godel i Alan Tjuring pokazali su da je nemogue formalizovati celu matematiku, zato to je bilo koji formalni aksiomatski sistem ili nekonzistentan ili
nepotpun. U slobodnoj interpretaciji, svojstvo nekonzistentnosti (protivurenosti)
znaci da sistem dokazuje netane teoreme, a svojstvo nepotpunosti znaci da
sistem ne dokazuje sve valjane teoreme.
Ono kljuno sto proizilazi iz Gedelove teoreme jeste injenica da aksiomatska
metoda formalnog zasnivanja, postavljena onako kako su je zamislio Hilbert, ima
svoja ogranienja, da ne pokriva potpuno matematiko rasuivanje i metode
dokazivanja teorema razvijane vekovima, koje se ne mogu smatrati ni neispravnim,
ni nematematikim, ni nenaunim.
Druga praktina posledica Gedelove teoreme odnosi se na raunare. Kako je
njihova teorijska podloga formalna aritmetika, to je okvir problema dostupan
raunaru daleko ui u poreenju sa okvirom dostupnom ljudskom mozgu. To je,
bar za sada pozitivan rezultat, jer je ovek jo uvek jaci od masine.
- 44 -
injenica da skoro svaki kompjutersko programski jezik moe da podri sve

postojee algoritme je veoma bitan oblik potpunosti. To je teorijska osnova za celo
raunarstvo. Tako je formalizam trijumfovao ne u matematici, ve u raunarstvu.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
ta je skup?
ta su Venovi dijagrami?
Navesti i definisati osnovne skupovne relacije.
Navesti i definisati osnovne skupovne operacije.
Definisati Dekartov proizvod skupova.
ta je partitivni skup?
ta je kardinalni broj skupa?
Koliki je kardinalni broj skupa N, odnosno skupa R?
Kako glasi Raselov paradoks ?
KLJUNE REI
Skup
Element
Venov dijagram
Podskup
Unija
Presek
Razlika
Komplement
Dekartov proizvod
Partitivni skup
Kardinalni broj
Alef nula
Kontinuum
- 45 -
2.5. ZADACI
^1, 2,3` , B ^2,3, 4,5` i C ^2,3, 4,5, 6, 7` , odrediti

b) A B, A B
a) A B, A B C ,
c) A \ B, C \ A. ,
d) A u B , P A .
1. Ako je A
Reenje:
a)
A B
b)
A B
c)
A\ B
d)
Au B
^1, 2,3, 4,5` , A B C ^1, 2,3, 4,5, 6, 7` ,

^2,3` , A B C ^2,3` ,
^1` , C \ A ^4,5,6,7` ,
1,1 , 1, 2 , 1, 3 , 1, 4 , 1,5 , 2,1 , 2, 2 , 2, 3 , 2, 4 ,
2,5 , 3,1 , 3, 2 , 3, 3 , 3, 4 , 3,5
P A
2.
^, ^1` , ^2` , ^3` , ^1, 2` , ^1,3` , ^2,3` , ^1, 2,3`` .
^x x
1 0 x Z i
^ x 2 x 1 7 x N ` , a zatim izraunati A
Odrediti elemente skupova A
C,
B, A
B, A \ B i
B\ A.
Reenje:
^1,1` .
Kako je 2 x 1 7 x 3 , a treba da uzmemo samo prirodne

brojeve B
A B
^1, 2` .
^1` , A
^1,1, 2` ,
- 46 -
A\ B
^1` , B \ A ^2` .
3. Dat je skup P
A
A
^0,1, 2,
9` . Odrediti skupove
^ x x P x t 3` i B ^ x x P x 8` , a zatim izraunati
B, A
B, A \ B .
^3, 4,5, 6, 7,8,9` i B ^0,1, 2,3, 4,5, 6, 7` .

B ^3, 4,5, 6, 7` , A B ^0,1, 2,3, 4,5, 6, 7,8,9` ,
Reenje:
A
A
4. Dat je skup P
^0,1, 2,
9` . Odrediti skupove
2x
A x x P
P i B
12 x
a zatim izraunati A
A\ B
B, A
^8,9`
x2
x x P x P ,
2
B, A \ B, B \ A, P A \ B .
^0, 4, 6,8,9` , B ^0, 2, 4` .

A B ^0, 4` , A B ^0, 2, 4, 6,8,9` ,
A \ B ^6,8,9` , B \ A ^2` ,
P A \ B ^, ^6` , ^8` , ^9` , ^6,8` , ^6,9` , ^8,9` , ^6,8,9`` .
Reenje:
5.
Koliko elemenata ima partitivni skup P A , skupa A koji ima:

a) nula elemenat
b) dva elementa
c) tri elementa
d) n elemenata
Reenje:
a) 1, njegov element je prazan
skup
b) 4
c) 8
d) 2 n , gde je n broj elemenata
skupa
- 47 -
^,^1`,^2`,^1, 2``
b) P A ^, ^1``
a) P A
6. Koliko elemenata ima skup iji je partitivni skup i kako glasi:
^1, 2`
^1`
Reenje:
a) 2, a glasi A
b) 1, a glasi A
7.
Odrediti Dekartov proizvod A u B , ako su dati skupovi
^x x N x 1` i B ^x 1 d x 2` .
2
^1` , B ^1, 0,1` ,

A u B ^1, 1 , 1, 0 , 1,1`.
Reenje:
8.
â, b,3` i E
Dati su skupovi A
â, b, c, d ` , B â, b, 4` , C ^2, 4, c` ,

^1, b` .
Odrediti a,b,c,d ako znamo da je

B A , C A, D A i E B .
Reenje:
a 1, b 2, c 3, d 4 .
9.
^n n N , n d 10` , B ^n n N , 2 d n d 7` , C ^2,3, 6` .
Dati su skupovi
Odrediti skup X ako znamo da je X A , C
^2,3, 4,5, 6, 7` .
Reenje: X
B
d) A / B
B.
10. Primenom tautologija dokazati sledee skupovne jednakosti:

a) A
c) A
A,
A,
b) A
- 48 -
Reenje:
a)
x A
B x A
x A x A B x A
x A x A x B x A
Ako uvedemo oznake: p : x A i q : x B , dobijamo iskaznu formulu
p p q p
Korienjem tablice lako se dokazuje da je formula tautologija, pa samim

tim i svaka formula koja se na nju moe svesti je tana.
b) Ako uvedemo oznake:
p : x A, q : x B, r : x C
Dobijamo iskaznu formulu:
W p W q W r
T
T
T
T
A
A
A
A
T
T
A
A
T
T
A
A
T
A
T
A
T
A
T
A
p q r p r q r
W p q W p q r W p r W q r W p r q r
T
T
A
A
A
A
A
A
A
T
A
T
T
T
T
T
T
A
T
A
T
T
T
A
T
T
T
A
T
T
T
A
T
A
T
A
Kako je iskazna formula tautologija, svaki izraz, pa i na, koji se moe svesti na
ovu tautologiju je taan.
c) Ovoj jednakosti odgovara iskazna formula p q q p , koja je
Ovoj jednakosti odgovara iskazna formula p q q A , koja je
tautologija.
d)
tautologija.
- 49 -
W F
T
T
T
T
T
T
T
T
11. Neka je X
^ A,^ A`` , Y ^^ A`` , Z ^,^`` . Odrediti elemente i
podskupove datih skupova.

Elementi skupa X su A, ^ A` , skupa Y je
^ A` , a skupa Z su , ^`
Podskupovi skupa X su , ^ A` , ^^ A`` , ^ A, ^ A`` , skupa Y su , ^ ^ A`` , a
skupa Z , ^` , ^^``^, ^``
Reenje:
^ A`
Skup ^ A` je element skupa ^ A`
Skup ^ A` je podskup skupa ^ A`
Skup ^ ^ A`` ima samo jedan element ^ A`
12. Dat je proizvoljan skup A. ta je tano?

a) Skup A je element skupa
b)
c)
d)
Reenje:
a) da, b) ne, c) da, d) da
^1, 2,3`
13. Koliki je kardinalni broj skupova:

a) A
b) A
Reenje:
a) card(A)=3
b) card(A)=2
- 50 -
^,1`
3.
RELACIJE I FUNKCIJE
KRATAK SADRAJ:
3.1. RELACIJE
3.1.1. DEFINICIJA I OSOBINE RELACIJA
3.1.2. VRSTE RELACIJA
3.2. FUNKCIJE
3.2.1. DEFINICIJA I OSOBINE FUNKCIJA
3.2.2. KOMPOZICIJA FUNKCIJA
3.2.3. INVERZNA FUNKCIJA
3.3. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. definiete pojam relacije,
2. osobine relacija,
3. vrste relacija.
4. definiete pojam funkcije,
5. osobine funkcija,
6. nabrojite razliite vrste funkcija.
- 51 -
3.1. RELACIJE
Relacija je odnos, veza, izmeu objekta. U matematici, se sreemo sa
razliitim relacijama. To su jednako, paralelno, normalno, slino i mnoge druge.
Matematike objekte je potrebno poreivati ili poreati po nekom zadatom
kriterijumu, kao i uoiti slinost izmeu njih i grupisati ih u grupe meusobno
slinih i tada koristimo osobine relacija. U svakodnevnoj praksi najee se
koriste binarne ili dvolane relacije, i osvrnuemo se samo na taj tip relacija.
3.1.1. DEFINICIJA I OSOBINE

Relacija se moe posmatrati kao povezivanje elemenata nekog skupa A, koji
su u vezi, relaciji, sa elementima nekog skupa B. Znai ako x A i y B ,
onda svakom paru x, y A u B pridruujemo vrednost T, a ako to nije sluaj

vrednost A .
Definicija: Binarna relacija je bilo koji podskup Dekartovog proizvoda

proizvoljnih skupova A i B. Ako je
U Au B
kaemo da je x u relaciji U sa y i piemo x U y .

x
x, y U
Relacije se mogu predstaviti na razliite naine: ureenim parovima,

tablicama, graficima i td.
Primer:
Relaciji
^1,1 , 2, 2 , 2,1 , 1, 2 , 3,3 , 4, 4 ` ,
odgovara sledei graf i tablica .

2
- 52 -
|
1
2
3
4
x Ako A
1
T
T
A
A
A
A
2
T
T
A
A
B , onda se skup A2
A
A
A
A u A naziva Dekartovim kvadratom.
Relacija moe da ima sledee osobine:

Neka je
x
U A2 . Za relaciju tada kaemo da je
(R) refleksivna ako x A x U x
x, y A xU y y U x
x, y A xU y y U x x
(AS) anti simetrina ako
(T) tranzitivna ako x, y, z A x U y y U z x U z
(S) simetrina ako
Relacija iz prethodnog primera je refleksivna, simetrina i tranzitivna.
3.1.2. VRSTE RELACIJA

x
x
Relacija koja je refleksivna, simetrina i tranzitivna zove se relacija

ekvivalencije.
Relacija koja je refleksivna, anti simetrina i tranzitivna zove se relacija
poretka.
Primer:
Relacije ekvivalencije su jednako, podudarno, slino i td, a relacije
poretka su manje ili jednako, vee ili jednako i td.
- 53 -
Uloga relacije ekvivalencije je da se pomou njih izraze slinosti izmeu

objekata i da se oni grupiu u grupe meusobno slinih, a uloga relacije
poretka da se objekti poreaju i uporeuju po nekom zadatom kriterijumu.
Relacija ekvivalencije moe da se razlae na klase ekvivalencije.
x
x
Ako je | relacija ekvivalencije skupa A, onda se klasa ekvivalencije,
^ y x | y` .
elementa x, u oznaci Cx definie kao C x
Koliniki skup je skup klasa A U ili A | .
Klase ekvivalencije jednog skupa ine njegovo razlaganje na disjunktne

podskupove, a njihova unija je sam polazni skup.
Primer:
Dat je skup
xU y x 2
^2, 1, 0,1, 2`
u kome je definisana je relacija
y 2 . Odrediti tablicu, napisati parove relacije i ispitati osobine
relacije.
xU y
-2
-1
0
1
2
-2
T
A
A
A
A
A
A
-1
A
T
A
A
T
A
T
U : 2, 2 , 2, 2 , 1, 1 , 1,1 , 1, 1
A
1
2
T
A
A
A
A
T
A
T
1,1 , 0, 0 , 2, 2 , 2, 2
Osobine :
Relacija je refleksivna , jer x A x U x ,odnosno
Relacija je simetrina , jer x, y A xU y y U x , x
Relacija je tranzitivna , jer
- 54 -
x2
2
x2
y2 y2
x2
x, y, z A xU y y U z xU z ,
x2
y2 y2
z2 x2
z2
Znai ova relacija je relacija ekvivalencije.

Razlikujemo 3 klase ekvivalencije C1
^C1 , C2 , C3`
^2, 2`, C2 ^1,1`, C3 ^0` .
Koliniki skup je
A/ U
3.2. FUNKCIJE
Pojam funkcije ili preslikavanja spada u osnovne matematike kategorije.
Jasna predstava o pojmu funkcije stvorena je tek u 17. veku. Kod funkcija, kao i
kod relacija, uspostavlja se veza izmeu elemenata dva skupa, ali dok kod
relacija jednom elementu skupa A mogu odgovarati vie elemenata skupa B,
kod funkcija jednom elementu skupa A moe odgovarati samo jedan elemenat
skupa B.
3.2.1. DEFINICIJA I OSOBINE

Definicija: Preslikavanje ili funkcija f skupa A u skup B, u oznaci f : A o B
je relacija f A u B , koja ima osobinu da je svaki elemenat skupa A u relaciji
tano sa jednim elementom skupa B, tj.
x A y B x, y f i
x A y, z B x, y f x, z f
- 55 -
x, y f
f x i
Kod funkcija uobiajeno je da umesto
kaemo da funkcija f preslikava x u y. Tada x nazivamo originalom, y

njenom slikom.
Skup Dx A onih elemenata iz A kojima su korespondirani elementi
piemo y
skupa B naziva se oblast definisanosti ili domen funkcije.
Skup Dy B onih elemenata iz B kojima su korespondirani elementi

skupa B naziva se oblast vrednosti ili kodomen funkcije.
Primer:
Kod funkcija definisanih na konanim skupovima koristimo sledee zapise:
Ako su dati skupovi
â, b, c` i B ^1,3`
onda jedna od moguih funkcija njihovih elemenata je
a b c
1 3 1
ili zapisana korienjem ureenih parova
^ a,1 , b,3 , c,1`
Relacija U
^ b, 2 ` nije funkcija, jer bi se element b
preslikavao u dva razliita elementa 2 i 3.
- 56 -
Funkcija f : A o A , naziva se binarnom operacijom.

2
Poznate binarne operacije su sabiranje, oduzimanje, mnoenje i sl.

x
Funkcija f : A o B se naziva 1 1 ili injektivna ako je
x1 , x2 A x1 z x2 f x1 z f x2 .
Funkcija f : A o B se naziva na ili surjektivna ako je
y B , x A y
U sutini, kod preslikavanja na je D y
f x
B.
Ako je preslikavanje f : A o B 1-1 i na takvo preslikavanje ili funkciju

nazivamo bijektivnim, (obostrano jednoznano preslikavanje).
Ispitati da li je funkcija f x
Primer:
2 x 1 bijekcija.
x1 , x2 R x1 z x2 f x1 z f x2
Ako je ispunjeno
preslikavanje je 1 1 . Izrazi koji u sebi sadre nejednakosti se teko

dokazuju i jednostavnije je koristiti kontrapoziciju prethodnog izraza
- 57 -
f x1
koja glasi
Dakle 2 x1 1 2 x2 1 x1
1 1 .
f x2 x1
x2 .
x2 , ime smo dokazali da je preslikavanje
Da bismo dokazali da je preslikavanje na reimo polaznu

jednainu po y.
Dobiemo izraz
1
1
y
2
2.
x
Onda
y R , x R x
1
1
y
2
2
i zakljuujemo da je preslikavanje na.

Poto je preslikavanje 1-1 i na, ono je bijekcija.
3.2.1. KOMPOZICIJA FUNKCIJA

Definicija:
Neka su funkcije date f : A o B i g : B o C . Tada izraz g f predstavlja
proizvod ili kompoziciju ili slaganje preslikavanja f i g , a definie se kao
x A g
Primer:
Ako su dati skupovi
f x
g f x
^1, 2,3` , B â, b, c` i C ^5, 6, 7` ,

f :Ao B i g:BoC ,
a
gde je
1 2 3
g
a b c i
- 58 -
a b c
7 6 5 .
g f :AoC
Tada
glasi
1 2 3
7 6 5 .
g f
Primer:
Neka su funkcije zadate formulama
g
f
g
f
f x
g f x
g x
g2 x
Tada je:
g x
f x
f x 2x 1 i g x
2 x 1
f 2 x
2 x 1 1 4 x 2 6 x 3
2 x 2 x 1 1 2 x 2 2 x 2
f g x
x2 x 1 .
x 1 x 2 x 1 1
2
2 2 x 1 1 4 x 3
x 4 2 x 3 4 x 2 3x 3
3.2.2. INVERZNA FUNKCIJA

Definicija: Ako je f : A o B bijekcija, onda je f
x A I x
u skup A sa osobinom f
1
1
inverzna funkcija skupa B
I , gde je I identino preslikavanje, tj.
f
f 1
- 59 -
f x
1
f x
Moemo i pisati f
Grafici funkcija f i f
1
f 1 x
x.
su simetrini u odnosu na pravu y
x.
f x
x
Nai inverzno preslikavanje od funkcije f x

Primer:
2x 1 .
U prethodnom primeru pokazali smo da je funkcija f x

bijekcija, odnosno zadovoljava osobine da je 1-1 i na.
1
Dakle postoji inverzno preslikavanje f x
x
y
f 1 x
y
Primer:
- 60 -
f x
x 1
2 .
2x 1
Odrediti inverzno preslikavanje funkcije f x
1 i x 1 dobijamo istu vrednost funkcije f r1 1 ,
zakljuujemo da funkcija f x
Kako i za x
x2 .
pa ne postoji inverzna funkcija f
x 2 nije 1-1, i nije ni bijekcija,
1
1.
Definisati relaciju.
6.
ta je bijekcija?
2.
Osobine relacija.
7.
Definisati inverzno
3.
ta je relacija ekvivalencije?
4.
ta je relacija poretka?
5.
ta je funkcija?
preslikavanje.
8.
Definisati kompoziciju
preslikavanja.
KLJUNE REI
Funkcija
Domen
Kodomen
Injekcija
Surjekcija
Bijekcija
Inverzna funkcij
Relacija
Refleksivnost
Simetrinost
Antisimetrinost
Tranzitivnost
Klasa ekvivalencije
Koliniki skup
- 61 -
3.3. ZADACI
1.
U skupu A
(manje),
^1, 2,3, 4` odrediti tablice za relacije: = (jednako),

(biti inilac skupa).
Reenje:
A
A
A
A
A
A
A
A
A
A
A
A
T
T
T
T
2.
U skupu A
A
A
T
2
T
A
A
A
A
A
<
1
2
3
4
A
A
A
A
A
1
2
3
4
1
T
=
1
2
3
4
A
T
3
T
T
A
T
4
T
T
T
A
T
^1, 2,3, 4,5` definisana je relacija
U : x, y A : x U y y
x 1
Napisati tablicu, prikazati je grafiki, ispisati parove i ispitati osobine

relacije.
- 62 -
Reenje:
A
A
A
A
A
1
1
2
3
4
5
2
T
A
A
A
A
A
A
A
A
A
T
A
A
T
A
A
A
5
A
T
U : 1, 2 , 2,3 , 3, 4 , 4,5
(R) Relacija nije refleksivna, jer nije x A x U x , odnosno x z x 1
Osobine:
(S) Relacija nije simetrina, jer nije x, y A xU y y U x , odnosno
x 1 z x
y 1
x 1 z
y 1 z
(T) Relacija nije tranzitivna, jer nije x U y y U z x U z , odnosno
3.
x 1
^1, 0,1` definisana je relacija

U : x, y A : x U y y 3 x 3
.
U skupu A
Odrediti elemente relacije i prikazati je tabelarno. Ispitati osobine

relacije.
Reenje:
-1
0
1
-1
1
0
0
0
0
1
0
1
0
0
1
- 63 -
Osobine:
(R) Relacija je refleksivna
(S) Relacija je simetrina
x3
y3 y3
x3
y3 y3
x A xU x ; x3 x3 .
x, y A xU y y U x ;
(T) Relacija je tranzitivna x, y, z A x U y y U z x U z ;
x3
z 3 x3
z3 .
Ova relacija je relacija ekvivalencije.

4. Dat je skup A
^2, 1, 0,1, 2` u kome je definisana je relacija
x U y x d y . Napraviti tablicu, napisati parove relacije i ispitati
njene osobine .
Reenje:
-2
-1
0
1
2
-2
T
A
A
A
A
-1
T
T
0
T
T
T
A
A
A
A
A
1
T
T
T
T
2
T
T
T
T
T
U : 2, 2 , 2, 1 , 2, 0 , 2,1 , 2, 2 , 1, 1 , 1, 0 ,
1,1 , 1, 2 , 0, 0 , 0,1 , 0, 2 , 1, 0 , 1, 2 , 2, 2
Osobine :
Relacija je refleksivna , jer x d x
Relacija nije simetrina , jer x d y y d x
Relacija je antisimetrina x d y y d x x y
Relacija je tranzitivna , jer x d y y d z x d z
Znai ova relacija je relacija poretka.
- 64 -
5. U skupu
1 1 1
1, 2, , , 3, , 4
2 3 4
U : x, y A : x U y x Z y Z x Z y Z
definisana je relacija
Odrediti elemente relacije i prikazati je tabelarno.

Dokazati da je ova relacija ekvivalencije, odrediti klase ekvivalencije i
koliniki skup.
U : 1,1 , 1, 2 , 2,1 , 2, 2 , 2,3 , 3, 2 , 2, 4 , 4, 2 , 1,3 , 3,1 ,

Reenje:
1, 4 , 3,3 , 3, 4 , 4, 4 , 4,3 , 4,1 ,
1 1 1 1 1 1 1 1
, , , , , , , ,
2 3 2 2 3 3 3 2
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
, , , , , , , , ,
2 4 4 2 4 4 3 4 4 3
Reenje:
1
1
2
1
3
1
4
1
2
1
3
1
4
Osobine :
(R) Relacija je refleksivna, jer
- 65 -
xU x x Z x Z x Z x Z
(S) Relacija je simetrina, jer
xU y yU x x Z y Z x Z y Z y Z x Z y Z x Z
(T) Relacija je tranzitivna, jer
xU y x Z y Z x Z y Z y Z z Z y Z z Z
x Z z Z x Z z Z
Ovo je relacija ekvivalencije.
Data relacija rastavlja skup A na 2 podskupa (klase)
A1
^1, 2, 3, 4`,
Koliniki skup je A / U
6.
Â , A `
1
A2
1 1 1
, , .
2 3 4
U skupu formula
^ p q , p q, p q, p q, p q , q p, p q`
uvedena je relacija na sledei nain xU y ako je formula tautologija.

Dokazati da je U relacija ekvivalencije i odrediti klase ekvivalencije.
Reenje:
Posle ispitivanja koje su od zadatih formula tautologije, tablicom ili
nekom drugom metodom dobijamo da su tautologije :
- 66 -
p q p q
p q p q
p q q p
p q p q
p q q p
F1
^ p q, p q, q p`, F2 ^ p q , p q`, F3 ^ p q , p q`
F1
7.
U skupu Z celih brojeva definisana je relacija
Prema tome, postoje 3 klase ekvivalencije. To su
F2
F3
U : x, y Z : xU y 3 x y .
Dokazati da je ova relacija relacija ekvivalencije. Odrediti klase

ekvivalencije i koliniki skup Z / U .
Reenje:
Relacija je refleksivna, jer je
x Z : 3 x x 3 0
x, y Z : 3 x y x y
Relacija je simetrina, jer je
yx
x y
3k
3k
3 x y 3 y x
x, y Z : 3 x y x 3 y z
Relacija je tranzitivna, jer je
x y
xz
3k y z
x y y z
3m
3k 3m
Klase ekvivalencije su :
Data relacija rastavlja skup Z na 3 podskupa.
- 67 -
3k m
3n
^3,6,9,12` ^x x Z x
^1, 4,7,10` ^x x Z x
^2,5,8,11` ^x x Z x
Z0
Z1
Z2
Koliniki skup je S / U
3k `
3k 1`
^S0 , S1 , S2 ` .
3k 2`
Napomena:
Izraz x y znai: x se sadri u y ili x je inilac za y.
Osim ove oznake, esto se pie x { 0 mod y i itamo x je

kongruentno 0 po modulu y, znai y je deljivo sa x bez ostatka.
8.
Date su funkcije
Izraunati
f x
4 x 5, g x
f 1 , f f 1 , g 0 , f g 0
f 1
Reenje:
x3
.
4 1 5 1
f f 1 1
g 0
f g 0
9.
4 3 5 7
Odrediti sva preslikavanja skupa A
^1, 2` u skup B â, b, c` .
Reenje:
f1
f7
1
a
1
c
2
, f2
a
2
, f8
c
1
a
1
c
2
, f3
b
2
, f9
a
1
a
1
c
2
, f4
c
2
.
b
Ima ih 9.
- 68 -
1 2
b b , f5
1 2
b a , f6
1 2
b c ,
10. Data je funkcija
1 2 3 4 5
3 1 2 5 4
Odrediti funkcije f i f .
Reenje:
f2
f3
1 2 3 4 5
2 3 1 4 5
f x
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5
11. Preslikavanja f i g definisana su sa
x2 4x 5
g x 4x 5
Odrediti
f 2 , g 2 , f g, g f .
x f f x f f x x2 4x 5 4 x2 4x 5 5
g 2 x g g x g g x 4 4 x 5 5 16 x 25
2
f g x f g x 4 x 5 4 4 x 5 5
.
Reenje:
g f x
g f x
12. Neka je A
na?
f1
4 x2 4 x 5 5
â, b, c, d `
x4 8x3 22x2 24x 10
i f : A o A . Koje su od sledeih funkcija 1-1 i
a b c d
a b c d , f2
a b c d
a b b b , f3
- 69 -
a b c
a b d
d
.
a
Reenje:
Samo je funkcija f 1 1-1 i na.
13. Data je funkcija
a b c d e
. Odrediti njenu inverznu funkciju

2 4 1 3 5
â, b, c, d , e` u skup B ^1, 2,3, 4,5` ,
Reenje:
Ako je funkcija f bijekcija skupa A
onda je
f 1 .
1 2 3 4 5
c a d b e .
f 1
14. Odrediti inverznu funkciju, funkcije f x
4x 5 .
Reenje:
Prvo treba dokazati da je preslikavanje bijekcija.
Ako je ispunjeno
x1 , x2 R x1 z x2 f x1 z f x2
preslikavanje je 1 1 . Koristiemo kontrapoziciju prethodnog izraza koja

glasi
f x1
f x2 x1
4 x1 5 4 x2 5 x1
x2
Dakle
x2 ,
ime smo dokazali da je preslikavanje 1 1 .
y 5
4 i
Poto je preslikavanje 1 1 i na, (bijekcija),
y R , x R x
Ovo preslikavanje je na jer
1
postoji inverzno preslikavanje f .

Zamenom vrednosti x i y u izrazu
y 5
f 1 x
dobijamo
4
- 70 -
1
5
x .
4
4
Grafici funkcija f i f
1
su simetrini u odnosu na pravu y=x.
x
y
f 1 x
f x
y
15. Ako je f x
2 x 1 odrediti f
f 1 .
Reenje:
Da bi neko preslikavanje imalo inverzno, mora da je bijekcija, tj 1-1 i na.
Dakle
2 x1 1 2 x2 1 x1
x2 ,
ime smo dokazali da je preslikavanje 1 1 .

Da bismo dokazali da je preslikavanje na. Reimo polaznu jednainu po
y.
Dobiemo izraz
1
1
y
2
2.
y R , x R x
Onda je
1
1
y
2
2 i
i zakljuujemo da je preslikavanje na.

Inverzna funkcija je oblika
f 1 x
f f 1 x
Sloeno preslikavanje iznosi
f 1
- 71 -
1
1
x
2
2.
2 x 1 1 x
2
16. Neka je data funkcija f x
4 x 10 . Dokazati da je
f 1 f 2
f.
Reenje:
Prvo treba dokazati da je preslikavanje bijekcija.
f x1 f x2 x1 x2 preslikavanje je 1-1.
Dakle 4 x1 10
4 x2 10 x1
preslikavanje 1 1 .
Kako je y R , x R x
preslikavanje na.
x2 , ime smo dokazali da je

y 10
zakljuujemo da je
4
Prema tome postoji inverzno preslikavanje f 1 x

Kako je f 1 x
dobijamo
f 1 f 2 x
x 10
2
, f x
4
f 1 f 2 x
f x
x 10
.
4
4 4 x 10 10 16 x 50 , pa
16 x 50 10
16 x 40
4
4x 5 i g x
17. Preslikavanja f i g definisana su sa

Odrediti
f 1, g 1, f 1 g 1, g 1 f 1, f
4 x 10 .
x 5 i .
f 1 .
Reenje:
Prvo se mora dokazati da su preslikavanja f i g bijekcije, pa zatim odrediti
inverzne funkcije i dobie se da je
f 1 x
Sada je
x 5 1
i g x
4
f 1 g 1 x
f 1 g 1 x
f 1 x
f f 1 x
g 1 f 1 x
g 1 f 1 x
- 72 -
x5 .
x 5 5
4
x 5
5
4
x
4,
x 15
,
4
4.
OSNOVE KOMBINATORIKE
KRATAK SADRAJ:
4.1. PRINCIPI PREBROJAVANJA
4.2. PERMUTACIJE
4.2.1. PERMUTACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.2.2. PERMUTACIJE SA PONAVLJANJEM
4.3. VARIJACIJE
4.3.1. VARIJACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.3.2.
VARIJACIJE SA PONAVLJANJEM
4.4. KOMBINACIJE
4.4.1. KOMBINACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.4.2.
KOMBINACIJE SA PONAVLJANJEM
4.5. BINOMNA FORMULA

4.6. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1.
definiete tehnike prebrojavanja,
2.
definiete pojam permutacija sa i bez ponavljanja,
3.
definiete pojam varijacija sa i bez ponavljanja,
4.
definiete pojam kombinacija sa i bez ponavljanja,
5.
koristite binomnu formulu.
- 73 -
4.1. PRINCIPI PREBROJAVANJA

Predmet kombinatorike je rasporeivanje elemenata u konanim
skupovima i odreivanje broja takvih rasporeda. Prouavanje ove oblasti
poelo je u 17. veku, uporedo sa nastankom teorije verovatnoe, kada su se
prva pitanja iz ove oblasti pojavila u vezi sa igrama na sreu.
Prebrojavanja pretstavljaju vaan deo kombinatorike, poto skupove
moramo prebrojavati u cilju reavanja najrazliitijih problema. Nekada su to
problemi odreivanja trocifrenih brojeva formiranih od zadatih cifara, ili broja
razliitih telefonskih brojeva, ali i odreivanje sloenosti algoritama ili
utvrivanja vero-vatnoa sluajnih dogaaja.
Kako se prebrojava?
Tako to svakom elementu nekog skupa pridrui redom prirodni broj i
poslednji definisani broj predstavlja broj elemenata skupa.
Definicija:
Neka je dat skup konano mnogo prirodnih brojeva N n
^1, 2,...., n`
Prebrojavanje proizvoljnog konanog skupa X je funkcija f, koja je bijekcija,

takva da je f : N n o X .
x Ako skup X ima n elemenata piemo da je X
n.
x Ako za dva konana skupa X i Y postoji bijekcija f : X o Y , tada je
X Y .
x Ako su X i Y neprazni i disjunktni konani skupovi X
A B
A B.
x Ako su X i Y neprazni konani skupovi tada je X u Y
onda je
X Y .
Razlikujemo tri vrste razliitih rasporeda elemenata skupova i to su:

x permutacije,
x varijacije,
x kombinacije.
- 74 -
Napomena:
Veina izostavljenih dokaza teorema koje se navode u narednom poglavlju
izvode se korienjem principa matematike indukcije, pa je to mogue uiniti
tek kada se taj pojam definie u glavi 5.
4.2. PERMUTACIJE
4.2.1. PERMUTACIJE BEZ PONAVLJANJA
Definicija
Neka je dat skup A
â1, a2 ,..., an `, n N . Permutacija je bilo koji raspored
svih n elemenata skupa A.
x Permutacije bez ponavljanja elemenata se mogu definisati i kao sva

bijektivna preslikavanja skupa A u samog sebe.
Primer:
Jedna od permutacija bez ponavljanja, elemenata skupa
A
je preslikavanje
^1, 2,3, 4,5`
1 2 3 4 5
2 5 4 3 1 .
Broj permutacija skupa od n elemenata iznosi
P n n n 1
2 1 n !
x Simbol n ! je skraenica za zapisivanje uzastopnog proizvoda od n

elemenata i
ita se n faktorijel.
x
Po definiciji se uzima da je 0! 1.
- 75 -
Primer:
5! 5 4 3 2 1 120 .
Primer:
Dat je skup A
â1 , a2 ` .
Koliko ima permutacija elemenata ovoga skupa, a da se elementi ne

ponavljaju?
Ima ih dve.
To su:
a1a2 i a2a1 .
Primer:
Dat je skup
P 2 2 P 1 2 1 2
â1 , a2 , a3 ` .
Koliko ima permutacija elemenata ovoga skupa, a da se elementi ne

ponavljaju?
Ima ih est.
P 3 3 P 2 3 2! 3 2 1 6
To su:
a1a2 a3 a2 a1a3 a3 a1a2

a1a3 a2 a2 a3 a1 a3 a2 a1
Primer:
Na koliko naina se mogu rasporediti 6 razliitih knjiga na policu?
P 6 6! 6 5 4 3 2 1 720
Primer:
Pela treba da skupi polen sa 7 razliitih cvetova.
Kada uzme polen sa cveta ona se na njega vie ne vraa.
Na koliko naina pela moe da obie svih 7 cvetova?
P 7 7! 7 6 5 4 3 2 1 5040
- 76 -
Permutacije se esto pojavljuju u definisanju pojmova. Na primer, u

obrascu za izraunavanje determinante, kod algoritama za sortiranje, raspored
karata u pilu, u matematikoj estetici i slino.
4.2.2. PERMUTACIJE SA PONAVLJANJEM
â1, a2 ,..., an ` . Broj permutacija sa ponavljanjem, skupa
Definicija
Neka je dat skup A
od n elemenata, meu kojima ima k1 , k2 ,
Pk1 ,k2 ,
km
, km jednakih, iznosi
n n k1 n k1 k3
k3
k1 k2
km

km
n!
k1 !k2 ! km !
Primer:
Napisati sve permutacije elemenata a, b, b .
To su: abb, bab, bba
Primer:
Odrediti broj permutacija elemenata 0, 0, 0,1,1,1,1 .
Broj permutacija je
7 7 3
P3,4 7
3 4
7!
3!4!
7 6 5 4!
35
3!4!
.
4.3. VARIJACIJE
4.3.1. VARIJACIJE ILI UREENI IZBORI
BEZ PONAVLJANJA ELEMENATA
Definicija
Neka je dat skup A
â1 , a2 ,
, an ` . Varijacija k klase od n elemenata je bilo
koja k -torka razliitih elemenata skupa A gde je k d n .
- 77 -
x
x
Broj varijacija iznosi
Vkn
n i
k 1
i 0
n n 1
n k 1
Varijacije bez ponavljanja elemenata se mogu definisati i kao broj svih

injektivnih preslikavanja (1-1 preslikavanja) skupa A od n elemenata u
skup B od k elemenata
f :Ao B
Napomena:
U savremenoj literaturi sve se manje koristi naziv varijacije, ve se koristi kpermutacije. U stvari, ako je klasa jednaka broju elemenata zadatog skupa,
varijacije se svode na permutacije
Primer:
Dat je skup
â1 , a2 , a3 `
Koliko ima varijacija druge klase elemenata ovoga skupa i kako glase?
Ima ih est.
V23
3 2
To su:
a1a2 a1a3 a2 a1 a2 a3 a3a1 a3a2

Primer:
Na konkurs u firmu javilo se 6 kandidata za radna mesta direktora,
sekretara i portira. Na koliko naina ih je mogue izabrati?
Vri se izbor 3 od 6 kandidata.
Kako je raspored elemenata ( njihova funkcija) bitan, u pitanju su varijacije
tree
klase od 6 elemenata bez ponavljanja
V36
6 5 4 120
- 78 -
4.3.2. VARIJACIJE SA PONAVLJANJEM

Definicija
Neka je dat skup A
â1 , a2 ,
, an ` . Varijacija sa ponavljanjem k klase od n
elemenata je bilo koja k -torka elemenata skupa A.
x
x
Broj varijacija iznosi
Vkn
nk
Varijacije sa ponavljanjem elemenata se mogu definisati i kao broj svih

preslikavanja skupa A od n t 1 elemenata, u skup B od k t 0
elemenata,
f :Ao B
Primer:
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa
1, 2, 3 i kako glase?
Ima ih
V23
32
To su:
11,12,13, 21, 22, 23, 31, 32, 33 .
4.4. KOMBINACIJE
4.4.1. KOMBINACIJE ILI NEUREENI IZBORI
BEZ PONAVLJANJA ELEMENATA
Definicija
Neka je dat skup A
â1, a2 ,..., an ` . Kombinacija klase od k elemenata je bilo
koja neureena k -torka razliitih elemenata skupa A gde je k d n
- 79 -
Broj kombinacija iznosi
Ckn
n
k
n n 1
n

k
Vkn
k!
n k 1
k!
Izraz ita se n nad k i to je broj svih podskupova datog skupa A koji

imaju k elemenata.
Primer:
Dat je skup
â1 , a2 , a3 ` .
Koliko ima kombinacija druge klase elemenata ovoga skupa i kako glase?
Ima ih
C23
To su:
3

2
3 2
2!
3
.
a1a2 a1a3 a2 a3 .
Napomena: Osnovna razlika izmeu permutacija, varijacija i kombinacija (

bez ponavljanja) je u tome to kod permutacija koristimo i rasporeujemo
sve elemente zadatog skupa, dok kod varijacija i kombinacija koristimo pod
skupove zadatog skupa. Sa druge strane, razlika izmeu varijacija i
kombinacija je u tome to kod varijacija je bitno mesto elementa u
rasporedu, a kod kombinacija nije.
Primer:
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa 1, 2, 3 ?
Kako je u broju bitan raspored cifara, ovo su varijacije.
Ima ih
V23
3 2
6.
Primer:
Koliko ima pravih koji se mogu povui kroz nekolinarne take A, B, C ?
Kako u ovom sluaju nije bitan raspored taaka na pravoj, ovo su
kombinacije.
Ima ih
- 80 -
3

2
C23
To su prave
3 2
2!
3 2
2 1
AB , AC i BC
4.4.2. KOMBINACIJE SA PONAVLJANJEM

Definicija
Neka je dat skup A
â1, a2 ,..., an ` . Kombinacija klase od k elemenata sa
ponavljanjem iznosi
Ckn
Primer:
Dat je skup
n k 1
k
.
â1 , a2 , a3 ` .
Koliko ima kombinacija druge klase sa ponavljanjem elemenata i kako

glase?
Ima ih
C23
To su:
3 2 1
2
4
2

43
2!
6.
a1a2 a1a3 a2a3 a1a1 a2a2 a2a3 .

Primer:
U jednoj prodavnici sladoleda postoji pet vrsta sladoleda. Na koliko
razliitih
naina se moe nainiti porcija od 3 kugle?
C35
5 3 1
3
- 81 -
35
4.5. BINOMNA FORMULA

Binomna formula je formula pomou koje se izraunava izraz a b , gde
n
je n N .
Definicija
Binomna formula glasi:
a b
k a
n
k 0
n n n n 1 n n 2 2
0a 1a b 2a b

n k
bk
n,kN
n n n n

ab n b
n 1

x Opti lan binomnog razvoja je oblika
Tk 1
x
n nk k
a b
k
.
n
k
Izraz se naziva binomni koeficijent i definie kao:
n
k

n
k

n n 1 n 2
k!
n!
k ! n k !
Binomni koeficijenti imaju osobine:
x simetrinosti
n

k
.
n k
- 82 -
n k 1 , tj
x aditivnosti
n n 1 n 1
k k k 1

n n
.
0 n 1

Napomena: Strogi dokaz binomne formule izvodi se primenom principa

matematike indukcije.
,
Ako bi se primenila binomna formula za neke vrednosti, n 1, 2,3,
dobili bi se sledei izrazi, a njihovi binomni koeficijenti inili bi takozvani
Paskalov trougao:
a b 1
1
a b a b
2
a b a 2 2ab b2
3
a b a3 3a 2b 3ab2 b3
4
a b a 4 4a3b 6a 2b2 4ab3 b4
0
1
11
1 2 1
1 3 3 1

1 4 6 4 1
Paskalov trougao je pogodan za izraunavanje binomnih koeficijenata

samo u sluajevima kada je stepen n mali broj.
Primer:
Razviti izraz po binomnoj formuli
x
x
6
6 4 6 2 6 6 1 6 1
1
1
6
x

x 1 x 2 x 3 4 2 5 4 6
x
x

x x
15 6
1
x 6 6 x 4 15 x 2 20 2 4 6 .
x
x
x
6
- 83 -
Primer:
Odrediti peti lan u razvijenom obliku binoma
2
12
x x3
.
12
12 12
4 x

12 4
T5
Primer:
Dokazati
n n n
a)
0 1 2
n n n
b)
0 2 4
n

n
23
x
20
3
495 x .
2n
n n
1 3

Ako u binomnoj formuli zamenimo

1 dobiemo traene veze.
a 1 i b 1 , odnosno a 1 i
Permutacije, varijacije i kombinacije kao vane kombinatorne elemente

esto je potrebno konstruisati pomou raunara. Tada ih je potrebno
generalisati. Postoji mnogo algoritama koji se bave ovom problematikom to
itaoci mogu nai u slinoj primenjenoj literaturi ili na Internetu.
- 84 -
1.
2.
3.
4.
ta su permutacije ?
ta su varijacije?
ta su kombinacije?
Kako glasi binomna
formula?
5. ta je Paskalov trougao
6. ta su binomni koeficijenti i
kako se odreuju?
7. Navesti osobine binomnih
koeficijenata.
KLJUNE REI
Kombinatorika
Permutacije
Varijacije
Kombinacije
Binomni koeficijenti
Faktorijel
Paskalov tro
4.6. ZADACI
1. Na koliko naina mogu da sednu 5 osoba na pet stolica?
Reenje:
P 5 5! 5 4 3 2 1 120
2. Koliko razliitih petocifrenih brojeva se mogu napisati pomou cifara

0,1, 2, 3, 4 , a da se cifre ne ponavljaju ?
Reenje:
P 5 P 4 5! 4! 120 24 96
3. Dat je skup A ^1, 2,3, 4,5, 6` .

a) Koliko ima estocifrenih brojeva koji sa ovim ciframa mogu napisati?
b) Koliko estocifrenih brojeva poinje ciframa 1, 2 u datom poretku ?
- 85 -
c) Koliko estocifrenih brojeva poinje ciframa 1, 2 u proizvoljnom

poretku ?
d) U koliko estocifrenih brojeva cifre 1, 2 stoje jedna pored druge u
datom poretku?
e) U koliko estocifrenih brojeva cifre 1, 2 stoje jedna pored druge u
proizvoljnom poretku?
Reenje:
a) P 6
b) P 4
6! 720
c) 2 P 4
4! 24
e) 2 P 5
5! 120
d) P 5
2 4! 48
2 5! 240
4. Formirati sve permutacije od elemenata a, b, b, c i odrediti njihov broj.

Reenje:
abbc , abcb , acbb , babc , bbac , bbca , bcba , bacb , bcab , cabb , cbab ,
cabb .
4! 24
P2 4
12
2! 2
5. Koliko permutacija od elemenata a, a, a , a, a, b, b, b, c poinje
a) sa a,
Reenje:
b) sa b,
a ) P4,3 8
b) P5,2 8
c) P5,3 8
- 86 -
c) sa c .
8!
280
4! 3!
8!
168 ,
5! 2!
8!
56 .
5! 3!
6.
Koliko se razliitih rei ukljuujui i besmislene moe sastavi od rei

ABRAKADABRAKA?
P5,2,2 11
Reenje:
7.
11!
83160
5! 2! 2!
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa 1, 2, 3 ?

Reenje:
Ima ih
V23
32
To su:
11,12,13, 21, 22, 23, 31, 32, 33 .

8.
Dat je skup
^1, 2,3, 4` .
a) Formirati sve dvocifrene brojeve od elementa ovog skupa, kod koji

se cifre ne ponavljaju i odrediti njihov broj.
b) Formirati sve dvocifrene brojeve od elementa ovog skupa i odrediti
njihov broj.
Reenje:
a)
12,13,14, 21, 23, 24,31,32, 34, 41, 42, 43 .
V24
4 3 12
b)
11,12,13,14, 21, 22, 23, 24, 31, 32, 33,34, 41, 42, 43, 44
V24
9.
42
16
.
Na koliko se naina mogu izabrati etiri osobe na etiri razliite
dunosti, od devet prijavljenih kandidata?
Reenje:
V49
9 87 6
- 87 -
3024
10. U kampanji za izbore predsedniki kandidat mora da obie 7 od 15

gradova u Srbiji. Da bi postigao to bolji rezultat on kampanju mora da
zavri u Beogradu. Na koliko razliitih naina on to moe uiniti?
14 13 12 11 10 9
Reenje:
V614
2162160
.
11. Koliko se razliitih etvorocifrenih brojeva moe formirati od deset
razliitih cifara?
Reenje:
a) Ako se cifre u broju ne ponavljaju, brojeva ima
V410 V39
10 9 8 7 6 9 8 7
5040 504
4536
b) Ako se cifre u broju ponavljaju, brojeva ima
V410 V310
104 103
9000
12. Koliko se razliitih petocifrenih brojeva moe formirati od cifara

0,1, 3,5, 7, 9 , ako se nula ne nalazi ni na prvom ni na poslednjem
mestu i ako se cifre ne ponavljaju ?
Reenje:
2 V45 240 .
13. Na tiketu sportske prognoze ima 12 susreta. Koliko popunjenih kolona
obezbeuje 12 tanih pogodaka?
Reenje:
V123
312
531441
14. Da li se meu brojevima 1, 2,

ili onih koji je ne sadre?
10
,10 , ima vie onih koji sadre cifru 9
Reenje:
Ako broj ne sadri cifru 9, onda sve njegove cifre pripadaju skupu
^1, 2,
,8`
Ovakvih brojeva ima 9 1 1 3486784401 .

.
10
Oduzimamo broj sastavljen od svih nula, a dodajemo 1010 .
Brojeva koji sadre cifru 9 ima 10 9

odnosno mnogo vie.
10
- 88 -
10
6513215599 ,
15. Na jednom ahovskom turniru uestvuje 15 ahista. Svaki treba da

odigra partiju sa svakim. Koliko e partija biti odigrano?
Reenje:
C215
15 15 14
105

2 1
2
.
16. Ako je na jednom ahovskom turniru odrano 105 partija, koliko je

igraa uestvovalo?
Reenje:
15
17. Koliko dijagonala ima konveksni petougao?

Reenje:
5
C25 5 5
2
5 4
5 5.
2 1
18. Skup od 40 osoba treba da izabere predsednika, sekretara i 3 lana

predsednitva. Na koliko naina je mogue nainiti ovaj izbor?
Reenje:
V240C338
13160160
19. Koliko reenja ima jednaina x1 x2

x1 , x2 , , xk , ne negativni celi brojevi.
Reenje:
Neka je dat skup ^1, 2,
xk
n , gde su
, k ` . Ako xi oznaava koliko je puta izabran
element i iz datog skupa, onda svako reenje x1 , x2 , , xk gornje

jednaine predstavlja jednu kombinaciju sa ponavljanjem skupa od k
elemenata sa n ponavljanja.
k n 1
n .
- 89 -
20. Koliko u gradu ima telefona sa petocifrenim brojevima:

a) ako su sve cifre razliite,
b) ako se cifre ponavljaju.
Reenje:
V510 , V510
21. Na kolskoj zabavi nalazi se 22 devojaka i 15 mladia. Na koliko naina

je mogue od njih izabrati 4 para za ples?
Reenje:
C422 C415 .
22. Na koliko naina se seku 18 pravih, od kojih su 5 paralelne, 6 se seku u

jednoj taki, a 4 u drugoj.
Reenje:
C218 C25 C26 1 C24 1 124
23. Koarkaki tim sainjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na koliko naina

se moe sastaviti petorka ako u njoj moraju da igraju bar 2 beka i bar
jedan centar?
C25C24C13 C25C34 C25C14C23 C35C14C13 C35C24 C45C14
Reenje:
540
24. Na koliko naina se 12 istih loptica moe rasporediti u 6 razliitih

kutija? Svaka kutija moe da primi i sve kuglice.
Reenje:
C612
6 12 1
12
6188
25. Na jednom ahovskom turniru odigrano je 210 partija. Odrediti broj

uesnika, ako se zna da je svaki uesnik odigrao partiju sa svakim?
Reenje: 21.
- 90 -
26. Date su cifre 0, 0, 0, 0,1,1,1 . Koliko ima permutacija od ovih

elemenata?
Reenje:
P4,3 7
7!
35
4!3!
.
27. Svaki korisnik raunara ima lozinku koja je izmeu 6 i 8 znakova, koji su
ili slova engleske azbuke ( 26 slova) ili cifra (10). Svaka lozinka mora da
sadri bar 1 cifru. Koliko lozinki je mogue napisati?
Reenje:
Neka lozinka ima 6 znakova. Broj lozinki emo dobiti kada odredimo
broj svih nizova duine 6, koji se sastoje od svih slova i cifara. Od tog
broja treba oduzeti one nizove duine 6 koji se sastoje samo od slova.
L6
V636 V626
1867 866 560
Za lozinke duine 7 i 8 koristimo slino izraunavanje,
L7
V736 V726
70 332 353920
L8
V836 V826
2 612 282842880
Pa je ukupan broj lozinki
L6 L7 L9
2684483063360
28. Po pet crvenih, plavih , belih i crnih kuglica treba povezati u niz tako da
ma koje etiri susedne kuglice budu razliite boje. Na koliko naina je
to mogue uiniti?
Reenje:
a)
4!
b) 4! 5!
29. Sekretarica ima 5 pisama i 5 razliitih adresa. Na koliko naina ona

moe svako pismo da stavi u pogrenu kovertu?
- 91 -
5
5
5
5
5! 4! 3! 2! 1! 1 44
1
2
3
4
Reenje:
30. Koja je po redu permutacija KOLA od osnovne AKLO.

Reenje:
Da bi slovo dolo na prvo mesto treba da proe
4 4! 96 , permutacija .
Na ovaj broj redom dodajemo
1 3! 6 ,
K(ALO)
2 2! 4 ,
KO(AL)
1 1! 1 ,
KOLA
i naredna permutacija je traena.
Znai 108-ta permutacija .
31. Kako glasi 108 permutacija od osnovne AKLO.
Reenje:
Prvo se oduzme 1 i kreemo od 107 permutacije
107 : 4! 4 11 ,
znai prvo slovo je .
11: 3! 1 5 ,
5 : 2! 2 1
sledee slovo je K
1:1! 1 0
sledee slovo je O
sledee slovo je l, a zatim A
Dakle u pitanju je re KOLA.

32. Koja je po redu permutacija 0101010 od osnovne 0000111 .
Reenje:
Da bi doli do 1 treba da proe
0(000111)
01(00011)
6!
3!3!
0 , permutacija .
5!
10 , permutacija
3!3!
- 92 -
4!
0 , permutacija
2!2!
3!
2
3 , permutacija
2!2!
2!
0
0 , permutacija
2!
010(0011)
0101(001)
01010(01)
Znai 14-ta permutacija glasi 0101001, 15-ta glasi 0101010.
33. Kako glasi 15-ta permutacija od osnovne 0000111 ?

Reenje:
14 :
6!
14 : 20
3!3!
,
nije deljivo, dakle prva cifra je 0.
14 :
5!
14 :10 1 4
2!3!
,
dakle preskoiti nulu i sledea cifra je 1.

4:
4!
4:6
2!2!
,
nije deljivo, dakle naredna cifra je 0.

4:
3!
4 : 3 11
2!
,
1: 2! ,
1:1 1 0
nije deljivo, dakle naredna cifra je 0.

,
15-ta glasi 0101010.
- 93 -
34. Koja je po redu permutacija singidunum od osnovne gdiinnmsuu?

Reenje:
9!
317520
2! 2! 2!
8!
2
10080
si
2! 2! 2!
7!
sin
3
3780
2! 2!
6!
sin g
0
0
2!
5!
sin gi
1
60
2!
4!
sin gid
0
0
2!
3!
sin gidu
2
6
2!
sin gidun
0 2! 0
sin gidunu 1 1! 1
s
U pitanju je 331178 permutacija.

35. Koja je po redu permutacija TABLA od osnovne AABLT.
Reenje: 52.
2
36. Odrediti lan koji u razvijenom obliku binoma x x ne sadri x .
12
Reenje:
12 12 k
2
x x
k
12 3k 0 k 4
Tk 1
12 12 k 2 k
x x
k
- 94 -
12 123k
x
k
Traeni lan je
T41 T5
12 0
x
4
12 1110 9
1 2 3 4
495
37. Odrediti lan koji u razvijenom obliku binoma

1
13
x x2
11
Ima promenljivu x na peti stepen.

Reenje:
12
11 13
Tk 1 x x
k

22 k
5k 8
6
11 k
11 113 k k2
x
x
k
11 226 k
x
k
znai traeni lan je deveti, tj
T9
T81
11 5
x
8
11 5
x
3
1110 9 5
x 165 x 5
3 2 1
.
38. Odrediti trinaesti lan u razvijenom obliku binoma
9x
3x ,
ako je binomni koeficijent treeg lana 105.

Reenje:
Binomni koeficijent treeg lana iznosi
n n 1
n
105 n 2 n 210 0 n 15 , n
105
1 2
2
Kako n mora da bude pozitivan broj uzimamo samo da je n=15.
Traeni binom glasi
- 95 -
14
9x
3x ,
15
a lan
15
1
3
9 x
12
3x

15 3 3 1
9 x 6 6
3 x
15 12
12
T13
T12 1
15 1
3
3 x
455
x3
39. Zbir binomnih koeficijenata prvog, drugog i treeg lana binoma je 46
Odrediti lan koji ne sadri x.
2 1
x
x
Reenje:
n n 1
n n n
46 1 n
2
0 1 1
46 n 9
Binom glasi
2 1
x
x .
k
9 2 9k 1 9 182 k 1
Tk 1 x
k x
xk
x
k
18 3k 0 k 6
9
9 183k
x
k
Traeni lan je
T61
T7
9 9

6 3
- 96 -
9 8 7
1 2 3
84
.
40. Odrediti x u izrazu
1
3
2 3
3 ,
ako je odnos sedmog lana od poetka, prema sedmom lanu od kraja

1: 6.
Reenje: x
41. Dat je binom
x
1
2 x1
2 ,
odrediti n tako da je zbir binomnih koeficijenata poslednja tri lana 22.

Odrediti onu vrednost x za koju je zbir treeg i petog lana datog
binoma 135.
x 1 x
Reenje:
n 16,
2.
42. Koeficijenti etvrtog i estog lana u razvijenom obliku binoma
x
x
odnose se kao 5:18. Odrediti lan koji ne zavisi od x.

Reenje:
n 12, k 8, T9
495 .
43. Odrediti sve racionalne lanove u razvijenom obliku binoma
2 3
10
Reenje:
32, 2160,15120, 22860, 7292, 243 .
- 97 -
44. Koji je koeficijent uz x y u razvoju izraza x y ?

20
10 12
Reenje:
22
646 646
10
45. Koliko elemenata ima partitivni skup skupa od n elemenata?
n
k
Reenje:
Skup od n elemenata ima podskupova od k elemenata.

Zato je ukupan broj podskupova jednak broju
k
n
n n n

0
0 1
n
n
2
n
.
46. Koliko se binarnih relacija moe definisati u skupu od n elemenata?

A koliko ih je
a) Refleksivnih
b) Simetrinih
c) Refleksivnih i simetrinih
Reenje:
Kako je binarna relacija u skupu X po definiciji svaki podskup
Dekartovog proizvoda X 2 i kako je X 2 n 2 , broj binarnih relacija
iznosi V
V2n
2
2n .
a) V
V2n
2
2n n 1
b) V
C2n
2
c) V
C2n
2
n2 1
2
n 2 1
2
- 98 -
5.
PRAVILA ZAKLJUIVANJA I DOKAZI
KRATAK SADRAJ:
5.1. DEDUKCIJA I INDUKCIJA
5.1.1. DEDUKTIVNA METODA
5.1.2. INDUKTIVNA METODA
5.2. DOKAZ MATEMATIKIH POJMOVA
5.2.1. DEFINICIJE, AKSIOME, DOKAZI
5.3. PRAVILA ZAKLJUIVANJA:
5.3.1. MODUS PONENS I TOLENS
5.3.2. PRAVILO KONTRADIKCIJE
5.3.3. PRAVILO KONTRAPOZICIJE
5.3.4. PRAVILO TRANZITIVNOSTI IMPLIKACIJE I
EKVIVALENCIJE
5.3.5. JO NEKA PRAVILA
5.4. MATEMATIKA INDUKCIJA
5.5. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. definiete dedukciju i indukciju,
2. znate ta su aksiome, definicije i teoreme,
3. znate ta sadri dokaz teorema,
4. definiete osnovna pravila zakljuivanja,
5. koristite matematiku indukciju.
- 99 -
5.1. DEDUKCIJA I INDUKCIJA

Sva znanja u nauci dele se na empirijska i apriorna. Empirijska znanja su
bazirana na iskustvu, dok su apriorna znanja ona koja se ne moraju opravdati
iskustvom. Ona postoje nezavisno od iskustva. U sagledavanju znanja, ovek se
mora koristiti metodama zakljuivanja.
Zakljuivanje je misaoni proces u kome izvodimo sud na osnovu jednog ili
vie drugih sudova.
U sutini postoje dva osnovna principa zakljuivanja, a to su dedukcija i
indukcija.
5.1.1. DEDUKTIVNA METODA

Prvi koji je upotrebio deduktivni nain zakljuivanja bio je
grki filozof Tales iz Mileta (624-542 pre nove ere).
Tales je dedukciju upotrebio u dokazivanju podudarnosti
trouglova.
Kasnije ovu metodu je prihvatio Pitagora (569-475 pre
nove ere). Pitagorejci uoavaju zakonitost meu
zakljucima, izvode jedne iz drugih. Svima znana,
Pitagorina teorema, bila je poznata i ranije, ali ju je Pitagora prvi dokazao
deduktivnim putem.
Osnovne principe deduktivne organizacije matematike postavio je grki
matematiar Euklid (325.-265. pre nae ere).U svom uvenom delu Elementi
izloio je aksiomatski princip definisanja pre svega geometrije, a samim tim i
matematike uopte.
x
x
x
x
Dedukcija je princip zakljuivanja od opteg ka pojedinanom, od

poznatog ka nepoznatom.
Deduktivna metoda svodi se da do zakljuka dolazimo na osnovu drugih
ranije poznatih stavova koje zovemo pretpostavke ili premise.
Deduktivni zakljuak oslanja se na pravila i zakonitosti matematike logike.
Deduktivnost znai izvodljivost.
- 100 -
Napomena:
U principu u deduktivnoj metodi, ne interesuje nas da li su pretpostavke i
zakljuci istiniti, ve da li je taan sam princip zakljuivanja, odnosno da li se iz
tih datih pretpostavki moe izvesti taan zakljuak. Dedukcijom dakle elimo da
proverimo istinitost postupka na osnovu koga zakljuujemo, da ukoliko su
premise tane, da je i zakljuak taan.
Matematika je u najveoj meri deduktivna nauka, odnosno, ona se kao
misaona delatnost odlikuje deduktivnou.
U deduktivne ili teorijske metode spadaju:
x metoda dokazivanja,
x metoda analize,
x metoda sinteze, i dr.
5.1.2. INDUKTIVNA METODA

Indukcija je metod zakljuivanja kojim se iz stavova koji se odnose na
odreen broj pojedinanih sluajeva izvodi stav koji se odnosi na sve sluajeve
te vrste.
Ovaj metod zakljuivanja esto se koristi u prirodnim naukama, gde se
posmatranjem ili eksperimentom dolazi do odreenih saznanja o nekoj pojavi,
pa se na osnovu tih pojedinanih sluajeva izvodi opti stav. Takva indukcija se
naziva nepotpuna ili empirijska indukcija. Ovakav nain zakljuivanja nije
dobar, jer se esto na osnovu odreenog broja tanih pojedinanih sluajeva
ne mora dobiti taan zakljuak u optem sluaju.
Primer:
2
Fermaov problem: Da li su prosti brojevi oblika 2 1,
n
nN ?
Zamenom za n=1,2,3,4 zaista se dobijaju prosti brojevi, 5, 17, 257, 65537.

To bi moglo da dovede do zakljuka da su brojevi zaista prosti.
Meutim za n=5, dobija se broj deljiv sa 641, znai broj koji nije prost.
- 101 -
U induktivne ili empirijske metode spadaju:

x metoda eksperimenta,
x metoda posmatranja,
x metoda merenja,
x metoda analogije i dr.
Napomena:
Dedukcija i indukcija se meusobno iskljuuju, ali su i komplementarne.
Ako bi ih uporeivali, moemo rei da dedukcija vodi za nunim zakljucima,
dok indukcija ka verovatnim zakljucima.
Deduktivne metode se bave iskljuivanjem pogrenih pretpostavki, ali ne i
utvrivanjem istinitosti. Induktivne metode se bave utvrivanjem injenine
istinitosti.
5.2. OSNOVNI POJMOVI

5.2.1. DEFINICIJE , AKSIOME I DOKAZI
x U matematici postoje pojmovi koji se ne definiu. Oni se shvataju uz pomo
intuicije, iskustva ili dogovora. Nazivamo ih osnovnim ili primitivnim

pojmovima.
To su taka, skup , prirodni broj 1 i mnogi drugi. Ovi pojmovi su intuitivno
jasni i svi pokuaji kroz istoriju matematike, njihovog definisanja, nisu doveli do
rezultata. Veliki matematiar Euklid u svome delu Elementi, elei da sve
pojmove definie, dao je definiciju take. Rekao je taka je ono iji je deo
nita . Naravno, ovo je sasvim nepotrebna definicija koja je nasmejala ne
samo matematiare i koja se vremenom izgubila.
x Definicije slue da se pojmovi precizno odrede.
x Definicija je iskaz ili sud kojim se nedvosmisleno odreuje sadraj pojma.
x Ostali novi pojmovi se moraju definisati, koristei samo osnovne
pojmove ili one pojmove koje smo ve definisali.
- 102 -
Primer:
Definicija:
Za svake dve prave a i b, kaemo da se seku, ako imaju tano
jednu zajedniku taku.
Definicija:
Dve prave su paralelne, ako lee u istoj ravni i nemaju zajednikih
taaka ili se poklapaju.
Definicije su esto oblika:
x ekvivalencije, A ako i samo ako B, u oznaci A B ,

def
x jednakosti, A jednako B, u oznaci A
def
Primer:
n! 1 2
def
an
def
aa
a n N,a R
Kao to postoje osnovni pojmovi koje nije potrebno definisati, tako postoje i
tvrenja koja nije potrebno dokazivati.
To su aksiome. One predstavljaju osnovu svake matematike teorije.
x Aksiome ili postulati su tvrenja koja se ne dokazuju, a koja su sama po
sebi uvek tana.

Primer:
Aksioma:
Za bilo koje dve razliite take postoji tano jedna prava koja ih sadri.
Aksioma:
Za svaku pravu p i taku A van nje, postoji tano jedna prava koja sadri
taku A i paralelna je pravoj p.
- 103 -
Prvi sistem aksioma definisao je Euklid u 3 veku pre nae ere.

Druga navedena aksioma je aksioma paralelnosti. Definisao ju je Euklid, a
poznata je i pod imenom 5 postulat. Vekovima su matematiari pokuavali da
dokau ovu a tvrenje, sve dok u prvoj polovini 19. veka matematiar
Lobaevski nije dokazao da je to tvrenje aksioma i samim tim ne moe se
dokazati. Tako je nastala nova oblast neeuklidske geometrije, geometrija
Lobaevskog, a za njom su sledili nastanci i drugih neeuklidskih geometrija.
Lobaevski i Gaus su postavili i pitanje koja od ove dve geometrije
predstavlja stvarnu sliku sveta, obavili su i par eksperimenata, ali pitanje je
ostalo bez odgovora.
Aksiome treba izabrati tako da nisu protivrene, a da ih ima dovoljno za
definisanje svake teorije .
x Posledice aksioma su teoreme.
x Svaka teorema sastoji se od pretpostavke premise - hipoteze i
zakljuka
posledice.
Sve teoreme , tvrenja ili stavovi, moraju se dokazati.
x Logiko rasuivanje pomou koga dolazimo do zakljuaka je dokaz.
Dokaz se sastoji od niza koraka , a svaki deo dokaza je:
1. definicija, aksioma i ona teorema koja je ve dokazana.
2. pravila izvoenja i logikih zakona zakljuivanja
Svaka teorema ima bar jedan dokaz.
x
x
Dokazi mogu biti direktni i indirektni.

Zakljuak, formula F, kao posledica formula A,B,... je ispravan , ako sledi
iz ispravnih pretpostavki.
Da iz formula A, B, C , sledi posledica F , koristimo se simbolikom u
pisanju
A, B, C ,...
ili A, B, C ,...
F
- 104 -
Napomena: Dokaz predstavlja zatitni znak matematike. Pravilna upotreba

dokaza je od sutinskog znaaja za matematiku.
Primer:
Formule p i p q su tane (imaju vrednost 1), samo ako su istovremeno p i
q
tani
1, q 1 .
Tada moemo pisati i p, p q
q.
Dakle ispravno je zakljuiti da iz tane pretpostavke p i tane pretpostavke

p q , sledi taan zakljuak q.
Iz ovog primera moemo zakljuiti da i za proizvoljne formule A i B vai
A, A B
B
5.3. PRAVILA ZAKLJUIVANJA

U praksi najee se koriste sledea pravila zakljuivanja:
5.3.1. MODUS PONENS I MODUS TOLENS

x Modus ponens je najee primenjivano, a ujedno i najjednostavnije
pravilo dokazivanja. Naziv je latinski i u prevodu znai metoda
potvrivanja. Ovo je primer direktnog dokaza.
A B, A
B
Moe da se ita, ako iz A sledi B, onda B.
x Ovo pravilo zakljuivanja opravdava tautologija p p q q .
- 105 -
A B : Ako je N deljivo sa 5, onda je N prestupna godina.
Primer:
A: 2000 je deljivo da 5,
B: 2000 je prestupna godina.
A B : Ako napolju pada kia, poneu kiobran.

A : Napolju pada kia.
B: Poneu kiobran
Primer:
x Modus tolens je oblika.
A B , B
A
Naziv je takoe latinski i u prevodu znai metoda opovrgavanja. Ovo je

primer indirektnog dokaza.
x Ovo pravilo zakljuivanja opravdava tautologija p q q p .
A B : Ako sam uhapen, onda sam izvrio zloin.

B : Nisam izvrio zloin
A : Nisam uhapen.
Primer:
Oba pravila zakljuivanja imaju veliku primenu, a u matematici i eksperi

mentalnim naukama modus tolens se ak i ee koristi.
5.3.2. PRAVILO KONTRADIKCIJE-PROTIVRENOSTI

x Dokaz svoenja na protivrenost, kontradikcijom, (reductio ad
absurdum) je oblika
A B B
.
A
x Ovo pravilo zakljuivanja opravdava tautologija
p q q p .
Ovo je primer indirektnog dokaza.
- 106 -
Po ovom pravilu, ako se polazei od negacije formule A mogu dokazati dve

suprotne posledice B i B , tada sigurno je tana formula A.
Primer:
2 nije racionalan broj.
Ako ovo tvrenje elimo da dokaemo
pretpostaviemo
da jeste racionalan broj.
Onda se broj moe napisati u obliku razlomka, tj.
pravilom
kontradikcije,
p
q
gde su p i q uzajamno prosti brojevi, (nemaju zajednikog delioca).

Odavde je
p2
p2
q2
2q 2 ,
Odavde zakljuujemo da je p paran broj, pa sami time i p je paran broj i

moe
2q q 2n .
se napisati p 2n , odnosno 4n
To znai i da je i q paran broj.
Ako su oba broja p i q parna, oni nisu uzajamno prosti.
2
Znai poetna pretpostavka da je
2 racionalan broj nije odriva.
Primer:
Ako je 3n+2 neparan broj, tada je n neparan broj.
Dokaz metodom kontradikcije
Pretpostavimo da je:
Ako je 3n+2 neparan broj, tada je n paran broj.
Ako je n paran broj, moe se napisati kao n=2k, onda
3n+2=3(2k)+2=6k+2=2(3k+1), odnosno dobijamo paran broj, to je suprotno
pretpostavci zadatka.
Znai naa pretpostavka nije dobra, i time dokazujemo polazno tvrenje.
- 107 -
Primer:
U pokuaju da dokau Peti postulat koji je definisao Euklid u 4 veku p.n.e.,
Lobaevski je krenuo od kontradikcije toga stava, odnosno pretpostavio je
da kroz taku A koja se nalazi van prave p je mogue postaviti dve prave
koje su paralelne sa pravom p, a samim tim i beskonano mnogo.
Meutim, ova pretpostavka ga nije dovela do kontradikcije i to je ukazalo na
postojanje neke nove neeuklidske geometrije, koja se zove geometrija
Lobaevskog u kojoj vae drugaija shvatanja odnosa u prostoru. (napr. Zbir
uglova u trouglu je manji od 2 prava ugla)
5.3.3. PRAVILO KONTRAPOZICIJE

x Dokaz kontrapozicijom
B A
A B
x Ovo pravilo zakljuivanja opravdava tautologija
p q q p
Primer:
Za reenicu,
potrebno je biti jak da bi bio bokser,
kontrapozicija glasi:
Ako nisi bokser nije potrebno biti jak.
Primer:
Ako elimo da dokaemo izraz
2x 1 z 3 x z 2 ,
dovoljno je da dokaemo kontrapoziciju koja glasi nije 2 x 1 z 3 nije
x z 2,
tj. x
2 2 x 1 3 , a ovaj izraz je oigledno taan.
- 108 -
5.3.4. PRAVILO TRANZITIVNOSTI IMPLIKACIJE I

EKVIVALENCIJE
x Pravilo tranzitivnosti za implikaciju (pravilo silogizma) i ekvivalenciju
(produena implikacija i ekvivalencija) glasi
A B, B C
AC
,
A B, B C
AC
.
x Ova pravila zakljuivanja opravdavaju tautologije
p q q r p r ,
odnosno
p q q r p r
Primer:
Ako je ovek umetnik, onda je on srean.
Ako je ovek srean, onda on dugo ivi.
Umetnici dugo ive .
Primer:
Ako je broj deljiv sa 18 onda je deljiv sa 6.
5.3.5. JO NEKA PRAVILA DOKAZIVANJA

x Pravilo kontraprimera
Za pravilo dovoljno je da naemo bar neku vrednost promenljivih za koje
tvrenje nije tano, pa da oborimo tanost polaznog tvrenja.
- 109 -
Primer:
Proizvod svaka dva iracionalna broja je iracionalan.
Za iracionalne brojeve x
xy
36
12 i y
3 , dobija se proizvod
6,
a to je racionalan broj.
Znai za obaranje polaznog tvrenja naen je jedan primer za koje
tvrenje ne vai.
x Pravilo generalizacije - uoptavanje
x Pravilo specijalizacije
A
,
A B
B
A B
A B
,
A
A B
B
Kod ove vrste zakljuivanja postoji viak informacija, nepotrebne se odbacuje ,

a panja se usmerava samo ka eljenom svojstvu.
Primer:
elimo da odredimo da li je neki student poloio matematiku, koja je ispit
prve
godine.
Prvo utvrujemo da je student poloio sve predmete prve godine,
znai, student je onda poloio i matematiku.
x Pravilo eliminacije
A B , B
,
A
A B , A
B
Kada imamo dve mogunosti, a jednu od njih iskljuimo, druga mora da

vai.
- 110 -
Primer:
Nai sva pozitivna reenja jednaine x 2 1 0 .
Reavanjem jednaine dobijaju se dva reenja x
negativna reenja, uzimamo samo reenje x=1.
r1 , ali poto ne elimo
Primer:
Ispitati da li su sledea zakljuivanja dobra
A B, A
B
a)
b)
A B, B
A
U oba sluaja, ovim izrazima moemo da pridruimo iskazne formule

a) p q p q
b) p q q p
a)
T
T
A
T
A
A
T
pq
q
A
T
T
Iz tablice za ispitivanje istinitosti vidi se da u treem redu iz tanih pretpostavki

ne dobija se taan zakljuak.
Dakle, prvi zakljuak nije dobar.
b)
p
T
A
A
A
A
pq
A
A
U ovom primeru, iz tablice vidimo da samo u prvom redu imamo tane

pretpostavke koje daju taan zakljuak.
Dakle, ovo zakljuivanje je dobro.
- 111 -
A B, A
B
A B , B
A
B A
A B
A
B
,
A B
A B
A B, B C
A B, B C
,
AC
AC
A B B
A
A B , B
A B , A
,
A
B
A, B
A B
A B
,
,
A
B
A B
Pravila zakljuivanja:
modus ponens
modus tolens
kontrapozicija
generalizacija-uoptavanje
tranzitivnost implikacije-silogizam
tranzitivnost ekvivalencije
kontradikcija protivrenost
eliminacija-disjunktivni silogizam
rastavljanje konjunkcije
sinteza konjunkcije
Primer:
Ispitati da li je sledee zakljuivanje dobro
p q, r q, r
p
p q r q r p
Ovom izrazu moemo da pridruimo tautologiju

to znai da je zakljuivanje ispravno.
r q, r
modus ponens
q
p q
kontrapozicija
q p
q p , q
modus ponens
p
Do istog zakljuka se moe doi primenom pravila zakljuivanja.
- 112 -
5.3.6. GREKE ZAKLJUIVANJA

Neispravna argumentacija dovodi do greaka u zakljuivanju.
Jedna od estih greaka je greka konverzije. Posmatrajmo primer:
Ako student vara na ispitu, on sedi u prvoj klupi.
Student sedi u prvoj klupi.
Student vara na ispitu.
Obe pretpostavke su tane, ali zakljuak nije.
p q, q
p
Ovo zakljuivanje se simboliki napisati u obliku
Korienjem tablica istinitosti moemo dokazati da je ovo zakljuivanje

neispravno.
Ovo zakljuivanje dobija se iz ispravnog zakljuka, modus ponens, konverzijom
prve pretpostavke, to nije u redu, jer implikacija i njena konverzija nisu
ekvivalentne.
Greka inverzije:
Ako pada sneg onda je hladno.
Ne pada sneg.
Nije hladno
p q , p
q
I ovo zakljuivanje se simboliki moe napisati u obliku
- 113 -
5.4. MATEMATIKA INDUKCIJA

Matematika je vie deduktivna nauka, tj. metoda zakljuivanja vodi od
opteg ka posebnom. Meutim, mnoge matematike probleme mogue je
prouavati obrnutim zakljuivanjem, odnosno induktivnom metodom.
Princip matematike indukcije iskljuuje mogunost greke, koja moe da
se pojavi u empirijskoj indukciji, jer se odnosi na sve mogue sluajeve.
Neka je T n teorema ija formulacija sadri prirodni broj n.
1. Ako je teorema T n tana za n 1 ,

2. pod pretpostavkom da je tana za bilo koji prirodni broj n
3. ako dokaemo da vai za n k 1 ,
k,
onda je teorema T n tana za sve prirodne brojeve.

Primer:
Dokazati da vai jednakost:
1 2 3
1.
Za n 1 imamo 1
2.
Za n
n
1 1 1
2
k imamo 1 2 3
n n 1
2
k k 1
, jednakost je tana.
k
Pretpostavljamo da je jednakost tana.
3.
Za n
k 1
, n N .
je 1 2 3
k 1
k 1 k 2
2
Treba da dokaemo, pod pretpostavkom 2, da je ova jednakost tana.

Ako obema strana jednakosti 2 dodamo sabirak k+1 dobijamo
1 2 3
k k 1
1 2 3
1
k k 1 k 1
2
1
k k 1 k 1 k 1
2
- 114 -
1 2 3
k k 1
k 1 k 2
2
,
ime smo dokazali da je pod pretpostavkom 2, jednakost tana i za
n k 1 , odakle zakljuujemo da je formula tana za sve prirodne brojeve.
Primer:
Dokazati da je izraz 6 n 5n 4 deljiv sa 5
1. Za n 1 imamo 6 5 4 5 , deljiv je sa 5.
2. Za n k imamo 6 k 5k 4 , pretpostavljamo da je izraz deljiv sa 5.
k 1
3. Za n k 1 je 6 5 k 1 4 , treba da ispitamo deljivost sa 5 , pod
pretpostavkom 2
Dobijamo
6k 1 5 k 1 4
6k 6 5k 5 4 r 6 5k r 6 4
6 6k 5k 4 25k 25
Kako je svaki sabirak ovog izraza deljiv sa 5, proizilazi i da je ceo zbir deljiv sa
5,
odakle zakljuujemo da je formula tana za sve prirodne brojeve.
Primer:
Dokazati Bernulijevu nejednakost:
1 h ! 1 nh , h z 1 , h ! 0 , n t 2
2
2
2 imamo 1 h 1 2h h ! 1 2h , nejednakost je tana.
k
k imamo 1 h ! 1 kh , pretpostavljamo da je nejednakost
n
1.
Za n
2.
Za n
tana.
3.
Za n
k 1 je 1 h
k 1
! 1 k 1 h .
Treba da dokaemo, pod pretpostavkom 2 , da je jednakost tana.

Koristei nejednakosti 2 dobijamo:
- 115 -
1 h
k 1
1 h 1 h ! 1 kh 1 h
k
1 k 1 h kh 2 ! 1 k 1 h
ime smo dokazali da je nejednakost tana i za n k 1 ,

odakle zakljuujemo da je formula tana za sve prirodne brojeve.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
ta je dedukcija?
ta je indukcija?
Nabrojati sva pravila zakljuivanja.
Koja je razlika izmeu empirijske i matematike indukcije?
ta je matematika indukcija?
ta je modus ponens?
ta je modus tolens?
Kako glasi pravilo svoenja na protivrenost?
Kako glasi metoda kontrapozicije?
KLJUNE REI
Dedukcija,
Indukcija,
Dokaz,
Definicija,
Aksioma,
Zakljuak
Kontradikcija,
Modus ponens,
Modus tolens
Kontraprimer,
Silogizam,
Kontrapozicija
- 116 -
5.5. ZADACI
1. Napisati nekoliko definicija po izboru.
Reenje:
D1 : Za prave a i b kaemo da su paralelne ako je a=b, ili lee u istoj
ravni i nemaju zajednikih taaka.
D2 : Prave a i b se mimoilaze ako ne postoji ravan koja ih sadri.

2. Napisati nekoliko aksioma po izboru.
Reenje:
A1 : Postoje najmanje 4 nekomplanarne take.

A2 : Svaka prava sadri bar dve take.
A3 : Aksioma paralelnosti: Za svaku pravu p i taku A van nje,
postoji tano jedna prava koja sadri taku A i paralelna je sa pravom p.
3. Napisati nekoliko teorema po izboru.
Reenje:
T1 : Pitagorina teorema:
Trougao je pravougli, ako i samo ako je zbir kvadrata nad katetama jednak
kvadratu nad hipotenuzom.
T2 : Dve raziite paralelne prave a i b odreuju tano jednu ravan.

T3 : Talesova teorema.
4. Izvesti zakljuak
Pada kia.
Ako pada kia sedimo u kui.
- 117 -
Reenje:
Sedimo u kui.
U pitanju je zakljuak po pravilu modus ponens.
P: pada kia
q sedimo u kui , dakle
p, p q
.
q
5. Izvesti zakljuak:
Ako je praznik Univerzitet je zatvoren.
Danas Univerzitet nije zatvoren.
Reenje:
Danas nije praznik.
U pitanju je zakljuak po pravilu modus tolens.
P: Praznik je
q : Univerzitet je zatvoren
q, p q
.
p
6. Ispitati istinitost tvrenja:

Ako je n 2 paran broj, onda je i n paran broj.
Reenje:
Kontrapozicija bi bila: Ako je n neparan broj, onda je i n 2 neparan broj.
2n 1, n 2
2n 1
Znai tvrenje je tano.
7. Ispitati da li je funkcija f x
4n 2 4n 1 2 2n 2 2n 1
2 x 1 preslikavanje 1-1.
Ako je ispunjeno x1 , x2 R x1 z x2 f x1 z f x2

Reenje:
Izrazi koji u sebi sadre nejednakosti se teko dokazuju i jednostavnije je

koristiti kontrapoziciju prethodnog izraza koja glasi
f x1
f x2 x1
x2 .
Dakle 2 x1 1 2 x2 1 x1
x2 , ime smo dokazali da je preslikavanje1-1.
- 118 -
8. Dokazati: Ako je ceo broj x deljiv sa i sa 3, onda je deljiv i sa 6.

Reenje:
Dokaz se sastoji od vie implikacija. Koristi se pravilo zakljuivanja
tranzitivnosti implikacije.
x je deljiv sa 2 i sa 3 x 2 a x 3b
3x
x
6a 2 x
6 a b x je deliv sa 6
6b
p q r , q p r
T
pr
9. Proveriti ispravnost sledeeg zakljuivanja:
Reenje:
T
T
T
T
T
T
A
A
A
A
A
A
T
T
A
A
r
A
A
T
A
T
A
T
q r
p q r
q pr
pr
T
T
T
T
A
A
A
A
A
A
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
A
A
T
T
T
T
Zakljuak nije dobar, jer kao to se moe videti iz osenenih vrsta, za tane
vrednosti pretpostavki dobijamo i taan i netaan zakljuak.
10.Proveriti ispravnost sledeeg zakljuivanja:
p q, r q, r
p
Zadatak reiti na dva naina
- 119 -
Reenje:
T
T
T
T
T
T
A
A
A
AA
A
A
A
A
A
T
T
T
A
A
T
T
A
A
A
T
T
T
p q
A
A
T
T
T
T
T
T
rq
T
T
A
T
T
T
A
T
p
A
A
A
A
T
T
T
T
Zakljuak je dobar, jer kao to se moe videti iz osenene vrste, za tanu

vrednost pretpostavki dobijamo taan zakljuak.
Ako bi zadatak reavali primenom zakona zakljuivanja imali bi:
r q, r
q
p q
2.
q p
1.
3.
q , q p
p
modus ponens
kontradikcija
modus ponens
p q r , r
, na oba naina.
pq
Reenje:
Zakljuivanje je tano
Ako danas pada kia, neemo se etati. Pada kia ili pada sneg. Ako pada
sneg, onda je hladno. Nije hladno.
Reenje:
Neemo se etati.
- 120 -
Neka je:
p-danas pada kia
q- neemo se etati
r- pada sneg
s-nije hladno
onda imamo formule i ispitujemo ispravnost zakljuka
p q, p r, r s, s
q
r s
s r
s , s r
2.
r
p r, r
3.
p
p, p q
4.
q
Zadatak moe da se rei tablicom ili primenom zakona zakljuivanja.

1.
kontradikcija
modus ponens
eliminacija
modus ponens
13. Proveriti ispravnost sledeeg zakljuka:

Ako je avgust idemo na more. Avgust je ili toplo je. Ako je toplo ne pijemo
topao aj. Pijemo aj.
Reenje:
Idemo na more.
14. Izvesti zakljuak
Sve ptice lete
Pas ne leti
Reenje:
Pas nije ptica.
Zakljuak je donet na osnovu pravila zakljuivanja-univerzalni modus
tolens
- 121 -
x P x Q x
Q a
P a
15. Dokazati teoremu po izboru, direktnim dokazom.
Reenje:
Dokazati da proizvod ma koja 4 uzastopna cela broja uvean za 1 jednak
kvadratu nekog celog broja.
n n 1 n 2 n 3
3n 1
16. Dokazati teoremu po izboru, metodom kontradikcije.

Reenje:
Neka su m,n i p prave koje pripadaju jednoj ravni. Ako su prave m i n
paralelne i ako p see n, tada p see i m.
Dokaz:
Neka se prave p i n seku u taki P. Ako bi prave p i m bile paralelne, tada bi
postojale dve razliite prave n i p, koje sadre taku P i paralelne su sa m,
to je nemogue na osnovu aksiome paralelnosti.
17. Dokazati primenom matematike indukcije

n
n1
Dokazati da je izraz 5n 2 n1 deljiv sa 3, tj 3 5 2 .
1. Za n
2
1 imamo 3 5 2 3 9 , deljivost je tana.
2. Za n
k
k 1
k imamo 3 5 2 , pretpostavljamo da je deljivost tana.
Reenje:
3. Za n
k 1
5k 1 2 k 2
5 5k 2 2 k 1
- 122 -
3 5k 2 5k 2k 1 ,
Ovaj izraz je deljiv sa 3, jer je prvi sabirak deljiv sa 3, drugi je deljiv sa 3 po

pretpo-stavki 2, ime smo dokazali da je izraz deljiv sa 3 za sve prirodne
brojeve.
18. Dokazati primenom matematike indukcije.
a)
1
1

1 2 2 3
1
n n 1
b) 133 11n 2 122 n 1
n
,
n 1
c) 2n ! n2 , n t 5
d) n! ! 2n , n t 4
Reenje:
a)
1 imamo
1.
Za n
2.
Neka je za n
1
1 2
1
, to je tano.
2
k jednakost tana, odnosno vai

1
1
1
k

.
1 2 2 3
k k 1 k 1
k 1
?
k 2
3. Dokaimo da je pod pretpostavkom 2 izraz taan.i za n
1
1

1 2 2 3
1
1

1 2 2 3
1
1

1
2
2
3
1
1

1 2 2 3
k 1 k 2

1
1

k k 1 k 1 k 2
1
1

k k 1 k 1 k 2
1
1

k k 1 k 1 k 2
k
1

k 1 k 1 k 2
k 2 2k 1
k 1 k 2
k 1
k 2
Dokazali smo da je izraz taan za sve prirodne brojeve.
- 123 -
k 1
b)
1. Za n
2. Za n
1 imamo 133 113 123
3054 133 , deljivost je tana.
k 2
2 k 1
k imamo 133 11 12 , pretpostavljamo da je deljivost
tana.
3. Za n k 1
133 11k 3 122 k 3 11k 2 11 122 k 1 144
11k 2 11 122 k 1 144 11k 2 144 11k 2 144
11
k 2
122 k 1 144 133 11k 2
Dokazali smo da je izraz deljiv sa 133 za sve prirodne brojeve.
c) 2n ! n2 , n t 5
1. Za n
2. Za n
5 imamo 25 ! 52 32 ! 25 , nejednakost je tana.
k
2
k imamo 2 ! k , pretpostavljamo da je nejednakost tana.
k 1 ,
2
! 2 2 ! 2 n 2 ! n 1
3. Za n
k 1
d) n! ! 2n , n t 4
1. Za n
2. Za n
4 imamo 4! ! 42 24 ! 16 , nejednakost je tana.
k
k imamo k! ! 2 , pretpostavljamo da je nejednakost tana.
k 1 ,
k 1! ! k 1 2k ! 2 2k
3. Za n
2k 1
- 124 -
6.
TEORIJA ALGORITAMA
KRATAK SADRAJ:
6.1. ALGORITMI
6.2. NAINI PREDSTAVLJANJA ALGORITAMA
6.2.1.DIJAGRAM- BLOK EMA
6.2.1.1. LINIJSKE ALGORITAMSKE EME
6.2.1.2 CIKLINE ALGORITAMSKE EME
6.2.2. PSEUDOKOD
6.3. MATEMATIKA DEFINICIJA ALGORITMA
6.3.1. REKURZIVNE FUNKCIJE
6.3.2. REKURZIVNI ALGORITMI
6.4. EROVA TEZA
6.5. TJURINGOVA MAINA
6.6. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Opiete algoritam,
2. znate osobine algoritama,
3. definiete rekurzivne funkcije,
4. znate ta je Tjuringova maina,
5. iskaete erovu tezu.
- 125 -
6.1. ALGORITMI
Algoritam kao matematiki pojam nastao je tek tridesetih godina 20 veka.
Povezan je sa pojmom efektivne izraunljivosti. Uvoenje ovog tehnikog
pojma dovelo je do izgradnje modela sloenih sistema. Najvanija primena je
sigurno u raunarstvu, ali i u razliitim oblastima poput biologije, psihologije,
lingvistike i id.
Algoritam poput pojma take, skupa, prirodnog broja 1 spada u one
osnovne pojmove koji se ne definiu. Opisna, neformalna definicija bi bila da je
algoritam konaan i precizno definisan postupak , efektivna procedura, za
reavanje nekog problema.
U novije vreme, pojam algoritma se gotovo iskljuivo vezuje za
raunarstvo, mada se algoritmi koriste uvek kada jednostavno, u pojedinanim
koracima, elimo da reimo neki problem. Na primer, svaki kuvarski recept je
jedan algoritam.
U matematici su poznati Euklidov algoritam za odreivanje najveeg
zajednikog delioca dva broja, Gausov algoritam za reavanje sistema linearnih
jednaina i mnogi drugi.
Prvi algoritam napisao je persijski matematiar Al
Khowarizmi (oko 850 godine) i sluio je za reavanje
algebarskih problema. U knjizi Al Khowarizmi o indijskoj
vetini raunanja, u matematiku uvodi indijske cifre i
decimalni brojni sistem, koje se vremenom pogreno poinju
da se nazivaju arapskim ciframa, a od loeg prevoda na
latinski imena ovog matematiara nastaje ime za algoritam.
Prvi raunarski algoritam je napisala Ada Bajron 1842 godine. U pitanju je bio
algoritam za raunanje Bernulijevih brojeva na analitikoj maini alsa
Bebida. Ta maina nikada nije proradila, ali je njen algoritam ostavio dubok
trag. U njenu ast jedan od programskih jezika dobio je ime Ada.
I pre razvoja digitalnih raunara, 30 i 40 godina prolog veka nastala je
teorija algoritama kao posledica pokuaja strogog zasnivanja matematike kao
rezultat potresa koji su izazvali paradoksi u teoriji beskonanih skupova.
Postavilo se pitanje da li se istinitost matematikog iskaza moe utvrditi
- 126 -
konstrukcijom raunarske maine koja bi koristila neki univerzalni vetaki

jezik.
Sledei znaajan napredak u formalizaciji uvoenja algoritma u matematiku
i logiku uinio je Alan Tjuring, definiui Tjuringovu mainu. To je primitivan
automat, u sutini, misaona tvorevina koja poseduje mogunost izvoenja
operacija koje su dovoljne za izvoenje skoro svih algoritama. Njegova maina
inicirala je teoriju konanih automata.
Teko je dati preciznu definiciju algoritma i postoje mnoge ekvivalentene
definicije, manje ili vie stroge, ali opisno se moe rei:
x Algoritam je skup jasno definisanih pravila koja opisuju reavanje
nekog problema, odnosno kojim se ulazne veliine transformiu u
izlazne.
Meu najvanije osobine raunarskih algoritama spadaju:
x Postoji raunsko sredstvo koje interpretira i izvodi instrukcije.
x Postoji memorijski prostor u kome se uvaju podaci koji se izraunavaju.
x Konanost : Svaki algoritam je konaan niz instrukcija.
x Diskretnost algoritama: Korak po korak se obavljaju operacije i svakom
moemo pridruiti diskretan vremenski period u kome se taj korak
izvrava.
x Determinisanost: Za date ulazne veliine jednoznano se dobijaju izlazne
veliine.
x Elementarnost: zakon dobijanja izlaznih veliina mora biti jasan i prost.
x Rezultativnost: Svakom skupu ulaznih veliina mora biti definisano ta je
rezultat.
x Masovnost: algoritam treba da vai za najiri skup ulaznih podataka.
x Algoritam ne mora davati rezultat za sve ulaze, znai izraunavanje moe
da se nikada ne zavri.
Samo kod jednostavnih struktura, kao to su linijske strukture, ispravnost
se moe utvrditi paljivim pregledom svih koraka.
Za ispitivanje ispravnosti algoritma najee se koristi testiranje. Izabira se
izvestan broj primera. Testiranje moe posluiti samo za dokazivanje prisustva
greke, a nikako nije dokaz da greke nema. Testiranje algoritamskih ema
oduzima mnogo vremena i podlono je grekama koje ovek moe da napravi.
Zato se danas za proveru ispravnosti koriste raunari
- 127 -
x Kompleksnost algoritma predstavlja vreme rada algoritma, odnosno broj

koraka algoritma koji dovode do traenog reenja.
x Kako su vreme rada algoritma i broj koraka direktno proporcionalne
veliine, nebitno je koja e se od ovih veliina koristiti za definisanje
kompleksnosti.
x Vreme rada zavisi i od ulaznih podataka i oni definiu dimenziju problema.
x Kompleksnost algoritma definisana je funkcijom f(n) koja odreuje vreme
rada algoritma u zavisnosti od dimenzije problema za najnepovoljniji
ulazni podatak.
x Kompleksnost algoritma moe da bude:
konstantna,
linearna,
polinomijalna,
eksponencijalna,
logaritamska i td.
6.2. NAINI PREDSTAVLJNJA ALGORITAMA

Posao pravljenja algoritma je kreativne prirode i ne postoje univerzalna
pravila po kome se posao moe formalizovati.
Za reavanje jednog istog zadatka moe se sastaviti vie algoritama
razliitih struktura. Za ovakve algoritme kae se da su ekvivalentni. Meu
ekvivalentnim algoritmima treba izabrati onaj koji najefikasnije dovodi do
rezultata. Kriterijumi za izbor najefikasnijeg algoritma su razliiti:
x Najvea brzina izvravanja algoritma,
x minimalno angaovanje memorijskog prostora,
x vreme koje je potrebno za izvravanje algoritma,
x to jednostavnija struktura i td,
Algoritmi se mogu prestaviti na neki od sledeih naina:
1. Obinim govornim jezikom
2. Grafiki -dijagram- blok algoritamska ema,
- 128 -
3. pseudo jezicima, odnosno, pseudo kodovima. (pseudo kod predstavlja

vetaki jezik koji je veza izmeu svakodnevnog jezika, (srpski, engleski i
td.) i programskih jezika),
4. programskim jezicima,
5. Prostovom mainom,
6. Tjuringovom mainom,
7. Rekurzivnim funkcijama i dr.
6.2.1. DIJAGRAM- BLOK EMA

Najee, algoritam se grafiki predstavlja u obliku blok eme sa jasno
definisanim nizom radnji, korak po korak.
x Grafiki zapis algoritma naziva se algoritamska blok ema.
x Grafiki simboli koje se koriste za pravljenje algoritamske eme su:
Poetak- prvi korak algoritma

Definie ulazne veliine algoritma
Definie obradu podataka
Uslovni algoritamski korak

Definie izlazne veliine algoritma
Definie kraj algoritma

Algoritamske eme mogu se podeliti u dve kategorije:
x Linijske algoritamske eme,
x cikline algoritamske eme
- 129 -
6.2.1.1. LINIJSKE ALGORITAMSKE EME
Linijske algoritamske eme su one eme kod kojih se svaki algoritamski

korak izvrava najvie jedanput u toku izvravanja algoritma.
Mogu biti proste i razgranate.
- Proste linijske algoritamske eme, su one eme kod kojih se svaki
algoritamski korak izvrava tano jedanput u toku izvravanja
algoritma, a postoji samo jedna grana izvravanja.
Primer:
Sastaviti algoritamsku emu za izraunavanje izraza
a * b 3c
Poetak
a,b,c
Z1=3*c
Z2=b-Z1
Z=a*Z2
Z
Kraj
Razgranate linijske algoritamske eme, su one eme kod kojih se svaki

korak izvrava tano jedanput i obavezno sadri bar jedan uslovni
algoritamski korak. Ako je uslov ispunjen, izlaz iz algoritamskog koraka
bie oznaen sa da, a ako uslov nije ispunjen izlaz bie oznaen sa ne.
- 130 -
Razgranate linijske eme poto sadre bar jedan uslovni korak. Uslov moe
biti matematiki ( ispunjenje neke matematike veze) ili logiki (tano ili
netano).
Moraju u sebi sadrati sledee naredbe.
If-uslov
then- p2 akcija 1
else-p3 akcija2
.
end if
Poetak
P1
da
P2
Uslov
ne
P3
Kraj
- 131 -
Primer:
a b, a b
a b, a t b .
Sastaviti algoritam za raunanje vrednosti
6.2.1.2. CIKLINE ALGORITAMSKE EME
Cikline algoritamske eme-petlje su one eme u kojima se jedan ili vie

algoritamskih koraka moe izvravati vie od jedanput u toku izvravanja
algoritma. Ovi koraci ine ciklus. Ukoliko je uslov ispunjen izlazi se iz
ciklusa, u suprotnom ciklus se ponavlja.
x Uslov za izlazak iz ciklusa zove se izlazni kriterijum ciklusa.
U upotrebi je vie ciklinih struktura:

x Dok-stuktura-petlje sa uslovnim korakom i naredba while
x Do-struktura i naredba until
x Brojaka struktura petlja (loop) sa brojaem -for-next
- 132 -
x Cikline algoritamske eme mogu biti konstantne i promenljive.

x Konstantne cikline eme su eme kod kojih se zakon obrade tokom ciklusa
ne menja, dok se kod promenljivih menja.
Grafiki prikaz cikline eme dat je na sledeoj slici.
- 133 -
Primer:
Sastaviti algoritam koji za poznato n i x izraunava stepen y
xn
Sloene algoritamske eme prave se razliitim kompozicijama prethodnih

ema.
- 134 -
6.2.2. PSEUDOKOD
Pseudokod je nain predstavljanja algoritama na jednostavan i razumljiv
nain.
Umesto da se koriste stroge strukture programskih jezika, mogu da se
koristi manje formalni sistem notacija da bi se izbegla specifina pravila za
naredbe koje postoje u svakom programskom jeziku.
Moe se grubo rei da je to meavina govornog i programskog jezika.
Prilikom pisanja pseudokoda mogu se koristiti razni deskriptivni naini
opisivanja pojmova i operacija. Uobiajeno je da koriste i opte definisane rei
tipa if, end, begin, for, while i druge, za definisanje instrukcija. Mogu se
dodavati i komentari koji bi omoguili da strukture pseudokoda budu jo
itljivije.
Primer:
Odrediti najvei od n zadatih brojeva
procedura : max(a1 , a2 ,..., an )

max
a1
for i
2 to n
if max ai then max
ai
max je najveci element

end
6.3. MATEMATIKA DEFINICIJA ALGORITMA

Intuitivno shvatanje algoritma kao postupka za reavanje problema ne
zadovoljava ni teorijske ni praktine potrebe.
Neki autori ograniavaju definiciju algoritma na procedure koje se konano
zavravaju, odnosno deterministike algoritme.
- 135 -
Naravno, ostaju otvorena pitanja koja se odnose na probleme koji u sebe

ukljuuju sluajnost, zatim dilema je da li je potrebno postavljati uslov da se
problem mora zavriti u konanom vremenu sa zauzeem konane memorije.
Pitanje je znai da li za svaki problem moemo sastaviti algoritam za
njegovo reavanje, odnosno postoje li zadaci za koje postupak reavanja ne
moe biti predstavljen u obliku algoritma? Da li je u tom sluaju u pitanju nae
neznanje ili principijelna nemogunost? Svim tim i slinim pitanjima bavi se
matematiko-informatika disciplina Teorija algoritama.
6.3.1. REKURZIVNE FUNKCIJE

Jedan od naina da se definie algoritam je pomou rekurzivnih funkcija.
Mi emo rekurzivne funkcije definisati na skupu celih brojeva, mada se ta
definicija moe uoptiti.
Rekurzija (lat. recursio, recursion od recurrere: vraanje) u matematici i
informatici oznaava postupak ili funkciju koje u svojoj definiciji koriste
sopstvene vrednosti. Sastoje se iz dva koraka:
1. Funkcija je definisana za neku poetnu vrednost a (najee 0 ili 1)
2. Ako je funkcija definisana za neku vrednost n, koja je vea ili jednaka
a, tada moe da se definie i za vrednost n+1.
Rekurzivne definicije su veoma este u matematici.
Primer:
Rekurzivna definicija prirodnih brojeva glasi:
1. 1 je prirodni broj
2. Ako je n prirodni broj, onda je to i n+1.
Rekurzivne funkcije imaju za osobinu da za izraunavanje njenih vrednosti
postoji efektivni postupak. Proces izraunavanja moe da bude dugotrajan, ali
je uvek jasan i oigledan. Do reenja uvek dolazimo posle konano mnogo
izraunavanja (koraka). Za takve funkcije kaemo da su izraunljive.
- 136 -
Primer:
Uoimo funkciju
f n
an , n N
^0`
Ona se moe shvatiti kao proizvod od n vrednosti broja a,
an
aa
,
Takoe funkcija se moe zapisati i rekurzivno na sledei nain.
n
f 0 1 znajui da je a 0
f n 1 a f n
Izraunati f 3 .
1.
o
Kako je a
2.
1,
f 3 a f 2 a a f 1 a a a f 0 a a a 1 a 3
Bitno je napomenuti da u savremenim programskim jezicima poput C/C++ i

Jave svako rekurzivno reenje nekog problema ima i svoj iterativni ekvivalent,
tj. algoritam koji isti problem reava bez rekurzije. U praktinom programiranju
uglavnom treba izbegavati rekurziju jer takva reenja u optem sluaju troe
vie vremena od iterativnih.
Reavanje rekurzivne jednaine omoguava prelazak iz rekurentnog u
iterativni oblik funkcije. Obino se odredi nekoliko poetnih vrednosti, pa se
na osnovu tih podataka izvodi opti obrazac. Dobijeni obrazac treba strogo
dokazati matematikom indukcijom.
Primer:
Reiti rekurentnu jednainu
f 1 1
f k
f k 1 k
Kako je
- 137 -
f 1 1
1 2
2
f 2 1 2
f 3
f 4
23
2
1 2 3
3 4
2
1 2 3 4
Znai, moemo da zakljuimo da je
f n 1 2 3
f 1
1 2
1
2
n
45
2
n n 1
2
Da je ova formula tana, dokaz se izvodi matematikom indukcijom.
1. n 1
2. n
3. n
k 1 f k 1
k f k 1 k
k 1 k
2
1
k

k k
2
k k 1
2
f k
Prema tome dobijena formula je tana za sve prirodne brojeve.
6.3.2. REKURZIVNI ALGORITMI

x
Rekurzivni algoritam je onaj algoritam koji poziva samog sebe sve dok se
ne ispune unapred postavljeni uslovi.
Da bi se algoritam koji koristi rekurziju zavrio mora se predvideti uslov

izlaska, odnosno uslov zavretka. Rekurzivni algoritam zahteva jednu ili vie
ulaznih veliina, a vraa jednu izraunatu. Ta vrednost je iz koraka u korak sve
blia eljenoj, iskazanoj u uslovu izlaska.
Algoritam u sebi sadri naredbe if koja testira uslov izlaska i naredbu else
kojom se rekurzivno poziva sama funkcija, odnosno algoritam.
- 138 -
Primer:
Rekurzivni algoritam za izraunavanje stepena a n .
procedura : stepen (a R, n t 0)
if n 0 then stepen a, n 1
else stepen a, n
a stepen a, n 1
end
Iterativni algoritam
b 1
for i 1 to n
b a b
return b
end
6.4. EROVA TEZA

Rekurzivne funkcije imaju za osobinu da za izraunavanje njenih vrednosti
postoji efektivni postupak koji zadate ulazne podatke uvek preslikava u odgovor.
Do reenja dolazimo posle konano mnogo koraka. Proces izraunavanja moe
da bude dugotrajan ali je uvek jasan i oigledan.
Zato moemo da tvrdimo da rekurzivne funkcije su izraunljive.
Obrnuto tvrenje bi bilo - Veruje se da je svaka izraunljiva funkcija
rekurzivna. Ovo tvrenje naziva se erova teza.
Izraunljive funkcije esto se nazivaju i algoritamske funkcije.
Rekurzivne funkcije su jedna ua klasa funkcija koje zovemo aritmetike.
x Aritmetika funkcija je funkcija oblika f : N o N . Uzimamo da je

n
skup N proiren sa 0.
- 139 -
Imajui u vidu ove nazive moemo da erovu tezu izrazimo i na sledei

nain
x erova teza: Aritmetika funkcija je izraunljiva ako je rekurzivna.

Naalost ova teza nije dokazana u matematikom smislu. U sutini ona
tvrdi da za neki problem postoji algoritam ako se reavanje problema svodi na
izraunavanje vrednosti adekvatne rekurzivne funkcije. Problem koji se reava
tada se mora formulisati kao aritmetiki problem. Problem van aritmetike
mora se preslikati u aritmetiki. Da bi se to postiglo prvo se problem mora
predstaviti nekim univerzalnim jezikom, na primer, kvantifikatorskog rauna, a
zatim se to preslikava na jezik aritmetike. Dakle:
x Rekurzivna funkcija je jedan opti model algoritma.
6.5. TJURINGOVA MAINA

Alan Tjuring 1935g. daje matematiki pojam efektivne izraunljivosti. U elji
da odgovori na tree Hilbertovo pitanje, da li je matematika odluiva, konstruie
jedan zamiljeni model izraunljivosti pod nazivom Tjuringova maina . Time
daje teorijski okvir za projektovanje i stvaranje raunara.
Tjuringova maina u sutini je sluila je da pokae da se svaki matematiki
problem moe reiti. Omoguila je da se definie kompjuterski algoritam. Njome
je negativno odgovorio na tree Hilbertovo pitanje, matematika nije odluiva,
odnosno ne postoji algoritam kojim bi se odredilo da li je neka formula tana.
Alan Matison Tjuring (1912.-1954.), je bio engleski
matematiar, logiar i kriptograf. Smatra se ocem modernog
raunarstva. Dao je znaajan i provokativan doprinos debati
koja se ticala vetake inteligencije, tj. da li e ikad biti
mogue rei da je maina svesna i da moe da misli. 1947. je
preao u Manesterski univerzitet i radio je uglavnom na
softveru, na Marku I, za koji se smatra da je jedan od prvih
- 140 -
pravih raunara. Tokom Drugog svetskog rata, Tjuring je radio u Bleli parku,
britanskom kripto analitikom centru i bio je jedno vreme ef Hut-a 8, odeljenja
zaduenog za nemaku mornaricu. Tjuring je razvio vie tehnika za razbijanje
ifara, ukljuujui metod bombe, elektromehaniku mainu, koja je mogla da
otkrije postavke nemake podmornike ifre Enigme. Godine 1952. Tjuring je
osuen za delo velike nepristojnosti, poto je priznao da je bio u vezi sa
mukarcem u Manesteru. Tjuring je umro 1954. poto je pojeo jabuku
napunjenu cijanidom. Njegova smrt se smatra samoubistvom.
Tjuringova maina je zamiljeni model raunara. Oponaa oveka koji
rauna po strogo utvrenim propisima. Koristi se za reavanje problema
odluivanja. To su problemi kod kojih se reenje sastoji u utvrivanju ili
opovrgavanju neke osobine, odnosno reavanje problema moe da se svede na
odgovore da ili ne. Naravno nisu svi problemi odluivanja, ali se neki mogu
svesti na njih.
Mada moe da bude tehniki mogua, Tjuringova maina nije smiljena
kao praktina raunarska tehnologija, ve kao misaoni eksperiment o
granicama mehanikog raunanja i u praksi ova maina se ne konstruie.
Tjuringova maina ima vrlo jednostavnu konstrukciju. Sastoji se od

beskonane trake, koja ima na sebi polja elije u koje mogu da se upisuju
simboli i glave koja moe da ita i pie simbole. Svako polje moe da sadri
samo jedan od znakova 0, 1 ili prazno. Znaci 0 i 1 su binarne oznake i slue za
zapis informacija. Prazno oznaava kraj zapisa. Glava za itanje i pisanje se
pozicionira iznad polja i moe da se pomera za jedno polje ulevo, za jedno polje
udesno, ili da ostane u mestu. U zavisnosti od stanja u kome se glava nalazi, i
- 141 -
od simbola koji se nalazi u polju iznad koje je glava postavljena, glava e u to

poje upisati odreeni simbol, pomeriti se levo ili desno (ili ostati u mestu), i
promeniti svoje stanje. Ovaj proces se ponavlja dok Tjuringova maina ne
stigne u zavrno stanje.
Svaki program za Tjuringovu mainu je niz konanih naredbi, a svaka
naredba konaan niz simbola nekog prebrojivog skupa, tako da postoji samo
prebrojivo mnogo programa.
Naravno, skup svih problema odluivanja je neprebrojiv, to znai da
postoje problemi za koje ne postoje algoritmi. Jedan od nereivih problema je
problem zaustavljanja Tjuringove maine.
Tjuring je napravio koncept algoritama za raunanje pomou Tjuringove
maine, formuliui danas iroko prihvaenu Tjuringovu verziju erove teze:
x Problem je algoritamski reiv akko se moe reiti na Tjuringovoj
maini.
x Algoritmom je svaki niz instrukcija koji se moe uraditi na Tjuringovoj
maini.
Osim Tjuringove maine postoje i fon Nojmanova maina, Prostova
maina, algoritmi Markova, maine Minskog i mnogi drugi formalizmi. Svi ovi
sistemi su meusobno ekvivalentni, odnosno simuliraju jedni druge. U sutini
klasa diskretnih funkcija koje te maine mogu da izraunavaju je ista u svim
sluajevima. To je jedna robusna klasa funkcija koja je otporna na promene
raunarskih modela, a radi se o klasi izraunljivih funkcija, odnosno svi
problemi se svode na erovu tezu.
1936 godina moe se smatrati godinom nastanka nove naune discipline,
teorije algoritama, a ponekad se i koristi termin teorija izraunljivosti. Teorija
algoritama se bavi pitanjem postojanja ili nepostojanja algoritama za reavanje
pojedinih problema i kao takva pripada matematikoj logici. Sa stanovita
prakse najinteresantnije pitanje je ne samo egzistencija algoritma, ve i
njegova efikasnost. Implementacija algoritma na nekom raunarskom modelu
koristi njegove resurse, vremenske i prostorne. Ovim pitanjima se bavi analiza
algoritama ili teorija raunske sloenosti. Analiza algoritama predstavlja osnovu
teorijskog raunarstva, a od matematikih metoda koristi tehnike diskretne
matematike, matematike logike i teoriju formalnih jezika. Dokazati!
- 142 -
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
ta je algoritam?
Navedite razliite vrste predstavljanja algoritma ?
ime se bavi teorija algoritama?
ta je algoritamska ema i iz kojih delova se sastoji?
Linijske algoritamske eme i primer.
Cikline algoritamske eme i primer.
Sloene algoritamske eme i primer.
Osobine algoritama.
Razlika izmeu rekurzivnog i iterarivnog algoritma
Kako se vri provera ispravnosti algoritma?
Definicija rekurzivne funkcije
er - Tjuringova teza.
Kako je definisana Tjuringova maina
Koji je znaaj Tjuringove maine?
KLJUNE REI
erova teza
Tjuringova maina
Prostova maina
Rekurzivni algoritam
Rekurzija
Izraunljivos
Algoritam
Blok dijagram
Ciklina ema
Linijska ema
Petlja
- 143 -
6.6. ZADACI
1. Sastaviti algoritam za raunanje vrednosti Z
a, a b
b, a t b
Reenje:
2. Sastaviti algoritam-blok dijagram kojim se izraunava n ! 1 2 3

Reenje:
- 144 -
3. Izraunati vrednost z po formuli:
x x , x x
1
2
1 2
x
x
x
x
,
1 2
1
2
x
1,
x1 ! x2
x 2
Reenje:
x1 , x2 , x3
A
x1 x2
A0
A 0
x1 x2
x1 / x2
x1 x2
4. Sastaviti algoritam koji za poznato n izraunava aritmetiku sredinu

zadatih brojeva
x1 , x1 ,
, xn
Reenje:
Kako je po definiciji P
x1 x2 ..... xn
n
- 145 -
5. Izraunati priblino kvadratni koren broja z sa grekom manjom od

H H ! 0, H o 0 pomou formule
xn 1
z
1
xn , x0
xn
2
z
2
Reenje:
Ako bi koristili pseudokod za pisanje algoritma imali bi:
- 146 -
procedura : koren( z , H )
x0
z
2
loop
z
1
x0
x0
2
if x1 x0 H then end
x1
x0
x1
end loop
A blok dijagram izgleda:
z, H
z
2
x0
x1
1
z
x0
x0
2
x0 x1 H
x0
x1
x1
- 147 -
f 1 1
6. Reiti rekurentnu jednainu
f k
2 f k 1 1
f 1 1
Reenje:
f 2 2 1 1 3
f 3 2 3 1 7
f 4 2 7 1 15
f n 2n 1
Na osnovu ovih vrednosti moemo da zakljuimo da je

Dokaz ove tvrdnje mora da se uradi primenom matematike indukcije.
Za n=1 imamo po definiciji da je f 1 1
n k,
f k 2k 1
n k 1,
f k 1 2 f k 1 2 2k 1 2k 1 1
Dakle, formula je tana za sve prirodne brojeve.
f 3
7. Napisati rekurzivnu funkciju za izraunavanje faktorijela n! I izraunati
Reenje:
Funkcija fakt n
n!
za raunanje faktorijela broja se moe izraziti
fak 0 1
rekurzivno na sledei nain.
fak n 1
n 1 fak n
1. Kako je 0! 1
2. f 3 3 f 2 3 2 f 1 3 2 1 f 0 3 2 11 6
- 148 -
8. Napisati rekurzivni algoritam za izraunavanje faktorijela.
procedura : fakt n (n t 0)
Reenje:
if n 0 then fakt n 1
fakt n
else
n fakt n 1
return
end
9. Napisati iterativni algoritam za izraunavanja faktorijela.
fakt n
Reenje:
procedura : f
if n 0 then
for i 1 to n
i f
return f
end
10. Napisati i algoritam za ispis brojeva od 2 do20.
Reenje:
procedura :
for n 2 , n d 20
n n2
n
end
- 149 -
n ! (n ! 0)
11. Fibonaijev niz je niz brojeva kod koga je prvi element broj 1, drugi
element takoe broj 1, a svaki sledei predstavlja zbir prethodna dva lana.
Prvih nekoliko lanova niza glase 1,1,2,3,5,8,13,........Napisati rekurzivnu
funkciju niza.
Reenje:
fib 1 1
Rekurzivna funkcija izgleda
fib 2 1
Izraunati fib 3 .
fib n
f n 1 f n 2
1. Kako je fib 1 1, fib 2 1 ,

2.
fib 3
fib 2 fib 1 1 1 2
12. Odrediti algoritam za izraunavanje Fibonaijevih brojeva.

Reenje:
procedura : fibonaci( n je nenagativni broj )
if n 0 then y
else
x
0, y 1
x
y
y
y
for i 1 to n 1
z x y
end
end
y je fibonacijev broj
- 150 -
procedura : fib(n ! 0)
Rekurzivni algoritam
if n 1 then fib n 1
2 then fib n 1
else fib n
if n
fib n 1 fib n 2
13. Napisati Euklidov algoritam za izraunavanje NZD-najveeg zajednikog

delioca dva pozitivna broja a i b.
Reenje:
Ako bi na primer trebali da odredimo NZD za brojeve (287,91) uradili bi
sledee
287 91 3 14
91 14 6 7
14 7 2 0
Znai NZD(287,91)=NZD(91,14)=NZD(14,7)=7.
Ako bi problem uoptili imali bi niz sledeih izraza:
Broj a se moe napisati kao a b q r , 0 d r b
Neka je
a
b
r0
rk 2
rk 1
b q0 r0 , 0 d r0 b
r0 q1 r1 , 0 d r1 r0
r1 q1 r2 , 0 d r2 r1
rk 1 qk 1 rn , 0 d rn rn 1
rk qk
procedura : Eukl (a, b ! 0)
Rekurzivni algoritam bi glasio:
if b 0 then Eukl a, b
else Eukl a, b
Eukl (a mod b, a)
- 151 -
14.
Napisati algoritam za sabiranje dve matrice Amxn , Bmxn

Reenje:
procedura : Sab( A, B )
for i 1to m
for j 1to n
cij aij bij
end for
end for
end
15.
ta je azbuka, a ta skup stanja Tjuringove maine ?
^0,1, b` , gde je b prazan simbol.

Skup stanja je Q ^q0 , q1 , q2 , q , q ` , gde je q0 poetno stanje, q , q su
Reenje:
Azbuka je S
zavrna stanja.
- 152 -
7.
TEORIJA GRAFOVA
KRATAK SADRAJ:
7.1. GRAFOVI
7.1.1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE
7.1.2. OSNOVNE VRSTE GRAFOVA
7.1.3 PLANARNI GRAFOVI
7.1.4. IZOMORFNI GRAFOVI
7.1.5. OJLEROVI GRAFOVI
7.1.6. HAMILTONOVI GRAFOVI
7.1.7. TEINSKI GRAFOVI
7.2. PREDSTAVLJANJE GRAFOVA POMOU RAUNARA
7.2.1. LISTA SUSEDSTVA
7.2.2. MATRICA INCIDENCIJE
7.2.3. MATRICA SUSEDSTVA
CILJEVI UENJA:
1.definiete graf,
2. navedete veliki broj razliitih vrsta grafova,
3. odredite izomorfne,
4. definiete Ojlerove i Hamiltonove grafove,
5. znate kako se grafovi predstavljaju preko raunara.
- 153 -
7.1 G R A F O V I
Teorija grafova je samostalna i vana oblast matematike. Pomou grafova
moemo modelovati razliite sloene probleme, veoma jednostavno. Na
primer, postavljanje saobraajnica, elektrinih mrea, raunarskih mrea,
strukturnih formula molekula i sl. Posebno su interesantni za reavanje
optimizacionih problema, kao to su problemi najkraeg puta, najnie cene i sl.
Takoe, i jednostavni, svakodnevni problemi kao to je pravljenje rasporeda
asova, moe se reiti kao korienjem grafova.
Prvi problem i njegovo reenje, pomou grafova jeste rad
Leonarda Ojlera (Leonhard Paul Euler, 1707.-1783.) pod
nazivom Sedam mostova Kenigsberga, objavljen 1736.
godine. Kasnije, Frensis Gutri 1852. godine je izloio problem
etiri boje koji postavlja pitanje da li je mogue obojiti zemlje
na geografskoj karti sa samo etiri boje, a da se ne pojave
dve susedne zemlje obojene istom bojom. Ovaj problem su
reili tek 1976. godine Kenet Apel i Volfgang Heken, ali se
postavljanje ovog problema smatra roenjem teorije grafova. Tokom pokuaja
reavanja ovog problema otkrivene su mnoge teoreme i definisani mnogi
teoretski pojmovi i koncepti.
7.1.1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE
Graf je apstraktni matematiki objekat. Neformalno govorei, grafovi su
objekti sastavljeni od taaka, odnosno vorova i linija meu njima, odnosno
grana.
Uobiajeni nain da se prestave grafovi su slike u ravni.
- 154 -
Skup vorova obeleavamo sa V (engl.vertice), a skup grana sa E

(engl.edge), a graf kao ureeni par G V , E .
Primer:
vorovi i grane mogu imati jasan praktini smisao.
vorovi mogu biti gradovi, a grane putevi izmeu njih ili
vorovi mogu biti raunari u mrei, a komunikacije izmeu njih grane.
Primer:
Web graf
www moe biti modelovan kao graf kod koga su web stranice
predstavljene kao vorovi, a grana poinje u web stranici a i zavrava u web
stranici b, ako postoji veza od a do b. im se nova web stranica napravi, a
to se dogaa skoro svake sekunde web graf se menja.
Naravno web graf ima vie od bilion vorova i desetine biliona grana.
Mnogi ljudi bave se prouavanjem web grafova da bi bolje razumeli
prirodu web-a,
Primer:
Za dati skup vorova i grana nacrtati odgovarajue grafove.
a)
V
b)
V
c)
x Grana e
u, v
^ A, B` i E ^ AB` ,
^ A, B, C` i E ^ AB, BC` ,
^ A, B, C , D` , E ^ AB, BC , AD, CD`
spaja dva susedna vora u i v.
- 155 -
x Grana e je incidentna sa vorom u, odnosno vorom v.

x Grana koja spaja vor sa samim sobom naziva se petlja.
A
B
7.1.2. OSNOVNE VRSTE GRAGOVA

x Graf koji nema nijednu petlju naziva se prost graf.
A
V , E
x Prost graf G je ureeni par G

skupa grana E, gde je
Neorijentisani graf G
gde je
V
E
2
V , E
Znai on moe imati i petlje.
koji se sastoji od skupa vorova V i
je ureen skup parova vorova i grana
V
E V
2
Orijentisani graf ili digraf G
V , E
grana gde je E V u V . Znai on ima orijentaciju, grana v

ima poetni vor u a i krajnji vor u b.
- 156 -
a, b
je ureen skup parova vorova i
Napomena:
Ukoliko nije drugaije naglaeno, ubudue radimo sa prostim, neorijentisanim
grafovima.
Primer:
Mrea ulica u jednom gradu moe se predstaviti grafom, ako su raskrsnice
vorovi, a ulice grane. Ako je ulica jednosmerna graf je orijentisan.
Neorijentisane grane odgovaraju dvosmernim ulicama, pa je u pitanju
neorijentisani graf.
x Graf koji ima konaan broj vorova se zove konaan graf. Analogno, graf sa
beskonanim brojem vorova se zove beskonaan graf.
x Multigraf je graf kod koga izmeu dva vora postoji vie od jedne grane.
x Stepen vora jednak je broju grana grafa koji imaju kraj u tom voru.
x vor stepena 0 naziva se izolovani vor.
x Grana koja spaja vor sa stepenom jedan je visea grana.
Primer:
Dat je graf na slici.
F
D
U grafu na slici vorovi A i C su susedni, kao i grane AB, AD i AC.

vorovi A i E nisu susedni, kao ni grane AC i BE.
Grana AD je visea grana.
vor D je stepena 1, vorovi B, C, E su stepena 2, a vor A je stepena 3.
vor F je izolovani vor.
- 157 -
Primer:
^ a, b , b, c , c, b , c, a , b, a `
Nacrtati multigraf koji sadri skup vorova V
â, b, c` i skup grana
Primer:
Danas se razvija nova nauna disciplina, matematika hemija, koja primenjuje
teoriju grafova na matematiko modelovanje hemijskih procesa. U hemiji se
multigrafovima predstavlja struktura molekula.
H 3C CH CH 3
CH 3
- 158 -
x Graf je regularan ako su svi vorovi istog stepena.
Na slici je dat regularan graf stepena 2.
x Kompletan ili potpun graf je onaj prost graf kod koga su svaka dva vora
povezana granom. Kompletan graf sa n vorova se obeleava sa K n .
n
2
Kompletan graf ima grana.

A
K4
x Put je niz grana grafa sa osobinom da je kraj k-te grane u nizu poetak
naredne k+1-te grane. U optem sluaju put je niz grana koje su meusobno
povezane.
x Prost put ili elementarni put je put kod koga se kroz jedan vor prolazi
tano jednom.
Regularni grafovi sa n vorova stepena n-1 su prema tome kompletni
grafovi.
Na slici su dati kompletni grafovi K 2 , K 3 , K 4 , K 5
- 159 -
x Graf je povezan ako postoji put izmeu bilo koja dva razliita vora.
Prvi od grafova sa slike je povezan, a drugi je nepovezan.
A
C
x Ako je poetni vor ujedno i krajnji, takav put se naziva ciklus, kontura ili
petlja.
x Kontura je konaan, povezan, regularni graf stepena 2.
C
B
x Duina puta(konture) je broj grana koji ine put (konturu).

x Bipartitivni graf je graf koji se sastoji od dva podskupa vorova X i Y, tako
da svaka dva vora iz razliitih podskupova su povezana granom, a nijedna
grana ne povezuje vorove iz istog podskupa. Podskupovi X i Y, nazivaju se
klase.
Za obeleavanje bipartitivnih grafova koristi se oznaka K m , n , gde je n broj
vorova prvog podskupa, a m broj vorova drugog.
- 160 -
Primer:
Nacrtati bipartitivne grafove
K 2,3 , K 3,3 , K 2,4
.
K 2,3
x
K 3,3
K 2,4
Teorema :
Graf je bipartitivan akko ne sadri cikluse neparne duine.
x Kompletan bipartitivni graf je graf koji se sastoji iz 2 podskupa vorova,

tako da je svaki vor iz prvog skupa susedan sa svakim vorom iz drugog
skupa.
Primer:
Nacrtati kompletne bipartitivne grafove K 2,3 , K 3,3 , K 2,4 .
K 2,3
K 3,3
- 161 -
K 2,4
x Teorema 1:
Zbir stepena svih vorova u grafu bez petlji uvek je paran broj i jednak je
dvostrukom broju grana.
Ako su d i stepeni vorova, tada je
d
n
2e .
i 1
Poto svaka grana u grafu poseduje dva vora, svaka grana doprinosi sa 2
zbiru
stepena vorova i ta suma mora da bude jednaka dvostrukom broju grana.
Prema tome suma stepena svih vorova zaista mora da bude paran broj.
Primer:
Koliko grana ima graf sa 10 vorova, ako je svaki stepena est ?
Na osnovu prethodne teoreme imamo da je
2e 10 6 e 30
Graf ima 30 grana
x Teorema 2:
U svakom prostom grafu broj vorova neparnog stepena je paran broj.
Ova teorema u literaturi se zove i Lema o rukovanju:
Zato to ako se u nekom drutvu osobe rukuju neparan broj puta, onda je
broj osoba paran broj. Ovde broj osoba koje su se rukovale predstavljaju
vorove grafa.
Kao posledica teoreme 1 imamo tvrenje da regularni grafa stepena r ima
1
nr grana.
2
x Graf G'=(V',E') je podgraf grafa G=(V, E) ako je skup njegovih vorova V'
podskup skupa vorova grafa V, a skup njegovih grana E' je podskup skupa
grana E.
- 162 -
7.1.3. PLANARNI GRAFOVI

x Planarni graf je onaj prost graf koji se moe nacrtati u ravni, a da mu
se grane ne seku, sem u vorovima.
x On deli ravan na vie konanih zatvorenih oblasti i jednu beskonanu.
x Svaka zatvorena oblast se naziva elija.
Primer:
Grafovi na slici su planarni, graf a deli ravan na 1 konanu i jednu
beskonanu
oblast, dok graf b odreuje samo jednu beskonanu oblast.
Primer planarnog grafa je mrea puteva ako se iskljue nadvonjaci,

odnosno saobraajne petlje. Koriste se i u projektovanju elektronskih ureaja,
odnosno svuda gde bi ukrtanje veza dovelo do kratkog spoja . Na primer, ako
je integrisano kolo predstavljeno planarnim grafom moe biti odtampano na
jednom nivou, a ako graf nije planaran mora se koristiti vie nivoa tampe.
x Ojlerova teorema 1: Povezan, planarni graf sa v vorova i e grana deli

ravan na f=e-v+2 oblasti.
Primer:
Planarni grafovi sa slike dele ravan na f=6-4+2=4 oblasti.
- 163 -
Prethodna teorema ima mnogobrojne primene i posledice. Jedna od njih

je poznata teorema iz geometrije:
x Ojlerova teorema 2 : Konveksni poliedar sa n temena i m ivica ima s=mn+2 strane.

Ako temena poliedra shvatimo kao vorove, a njegove ivice kao grane
jednog grafa, dobija se planarni graf .
Grafovi koji se esto u praksi koriste, a nisu planarni, su potpuni
pentagraf K 5 i potpuni bitrigraf K 3,3 .
K5
K 3,3
Teorema: Potpuni pentagraf K 5 i potpuni bitrigraf K 3,3 nisu planarni

grafovi.
Ako bi pentagraf bio planaran, po Ojlerovoj teoremi za v=5 i e=10 dobili
bi da je f=7. Granice oblasti su ciklusi u grafu. Svaka grana pripada
granici oblasti tano 2 oblasti. Zato je broj grana koje pripadaju
granicama oblasti 2e . Kod pentagrafa najkrai ciklus ima 3 grane,
odnosno svaka oblast mora imati bar toliko grana. Znai mora da je
2e t 3 f , odnosno 20 t 21 , to je nemogue.
Za bitrigraf imali bi v=6, e=9 i f=5. Kod bitrigrafa svaka oblast je
ograniena sa bar 4 grane , dakle 2e t 4 f , i 18 t 20 , to je takoe
nemogue.
- 164 -
7.1.4. IZOMORFNI GRAFOVI

x Dva grafa su izomorfna ako postoji uzajamno jednoznano preslikavanje,
bijekcija, skupova njihovih vorova koje uva susednost vorova.
V1 , E1 i G2 V2 , E2 su izomorfni, ako postoji

bijekcija f : V1 o V2 za koju vai da je û, v` E1 , ako i samo ako
^ f u , f v ` E2 i koristimo oznaku G1 # G2 .
x Dva grafa G1
Primer:
Nacrtati dva izomorfna grafa.
a)
Izomorfizam ovih grafova definisan je bijekcijom
b)
1 2 3
A B C
4
D
6
4
a b c d
1 3 5 2
- 165 -
e
4
Napomena:
Grafovi se razlikuju samo po tome kako su vorovi povezani, a ne kako su
obeleeni. Obeleavanje vorova nema znaaja za strukturu grafa, tako da se
esto i ne obele-avaju.
Iz definicije moemo da zakljuimo da su izomorfni grafovi u stvari isti
grafovi samo drukije nacrtani u ravni. Zato je veoma vano pitanje kako
ispitati da li su dva grafa izomorfna ili ne. Naalost joj ne postoji univerzalni
postupak ili neka teorema koja bi to definisala. Ispitivanje se vri neposrednim
proveravanjem osobina grafova vodei rauna o sledeem:
Izomorfni grafovi moraju imati:
1. Isti broj vorova,
2. Isti broj grana,
3. Isti niz stepena vorova,
4. broj vorova stepena 1,
5. cikluse istih duina i td.
Ovo su potrebni, a ne dovoljni uslovi da bi grafovi bili izomorfni. Ispunjenje
ovih uslova ne garantuje da su dva grafa izomorfna.
Sledea dva grafa na slici imaju isti broj vorova, grana, svi vorovi su istog
stepena, pa opet nisu izomorfni.
Napomena:
Zanimljivo je da nije naen ni jedan kompletan algoritam za testiranje
izomorfnosti grafova, ali nije dokazano ni da ne postoji.
Izomorfni grafovi su od velikog znaaja u elektronici, pri konstruisanju
tampanih kola, gde grane grafa (strujni vodovi) ne smeju da se seku osim u
- 166 -
vorovima. Zato je bitno da se pronae izomorfan graf eljenom grafu, ali

takav da mu se grane ne seku, tj da bude planaran.
Primer:
Da li je mogue spojiti 3 kue sa 3 bunara stazama koje se ne ukrtaju, a
da od
svake kue vodi po jedna staza do svakog od 3 bunara.
Kue i bunari se mogu predstaviti kao na prvoj slici. U pitanju je

kompletan
bipartitivni graf, ali kod koga grane ne bi smele da se seku.
koji je
Moe se dokazati da je polazni graf izomorfan sa potpunim bitrigrafom

prikazan na drugoj slici.
A ranije smo dokazali da potpuni bitrigraf nije planaran.
7.1.5. OJLEROVI GRAFOVI

vajcarskom matematiaru Leonardu Ojleru tokom boravka u Keninsbergu,
dananji Kaljingrad, graani su postavili pitanje koje ih je muilo. Grad lei na
obalama i dva ostrva reke Pregel i oni su povezani sa sedam mostova. Pitanje
je bilo, da li je mogue poeti etnju iz bilo koje take u gradu i vratiti se u
polaznu taku, prelazei pri tome svaki most tano jedanput.
1735. godine Ojler je prezentovao svoj rad dokazujui da je takav prelazak
nemogu, uz napomenu da se razmatranje moe proiriti da proizvoljan
raspored ostrva i mostova. Ovaj rad smatra se preteom teorije grafova.
- 167 -
B
A
C
Ojler je problem reio tako to je obale( B,C) i ostrva (A,D) shvatio kao
vorove, a mostovi su bili grane izmeu njih. Tako je dobio jedan multigraf.
C
Svakodnevnim jezikom moemo rei da je Ojlerov graf, graf koji se moe
nacrtati ne podiui olovku sa papira.
x Ojlerov put je put koja sadri sve grane iz G tano jedanput. (ne mora
biti zatvoren).
x Zatvoren Ojlerov put naziva se Ojlerov ciklus ili kontura.
x Graf koji ima Ojlerov ciklus zove se Ojlerov graf.
x Graf koji ima Ojlerov put se zove polu Ojlerov graf.
Graf moe, a ne mora imati Ojlerov put, odnosno ciklus.
x Ojlerova teorema 3:
Graf G je Ojlerov akko je povezan i svi vorovi su parnog stepena.
x Ojlerova teorema 4:
Graf ima Ojlerov put akko je povezan i sadri najvie 2 vora neparnog
stepena.
- 168 -
Primer:
Nacrtati po jedan Ojlerov graf i Ojlerov put.
a)
b)
b
d
c
Graf na slici a je Ojlerov , napr: abcbdec.
U njemu su svi vorovi parnog stepena.
Graf na slici b je Ojlorev put, napr: bacbdc.
Ovaj graf ima tano 2 vora neparnog stepena.
Primer:
Dati su grafovi na slici. Oni su:
c
c
a
1.
a
2.
a
3.
Prvi graf je Ojlerov put, napr: caecba, ima 2 vora neparnog stepena.
Drugi graf je Ojlerova kontura, napr: abdca. Svi vorovi su mu parnog stepena.
Trei graf nije ni Ojlerov put ni Ojlerova kontura.
Ako se vratimo na problem Kenigsberkih mostova, vidimo da se on ne

moe svesti na Ojlerovu konturu, jer graf ima stepene vorova 5, 3, 3, 3 pa je
samim tim nemogue svaki most prei samo jedanput, a da se vratimo u
poetnu taku.
Traenje Ojlerovog puta sree se u problemima kombinatorne optimizacije,
ali i u radu sa laserima, iji je cilj da se optimalno koristi laser i samim tim
pojeftini proizvodnja laserskih ureaja. Ojlerovi putevi su vani za organizaciju
- 169 -
poslova u velikom gradu, na primer, za raznoenje pote, naplate rauna i

slino. Potar e najracionalnije razneti potu ako svaku ulicu obie tano
jedanput.
7.1.6. HAMILTONOVI GRAFOVI

Vilijem Hamilton ( William Hamilton 1805.-1865) je postavio zanimljiv
problem-igru pod nazivom put oko sveta . Problem je kako obii gradove
sveta i vratiti se u polazni. Igra je koristila ivice dodekaedra (12) za
predstavljanje dozvoljenih puteva izmeu gradova.
Graf koji prolazi kroz sve vorove datog grafa tano jednom naziva se
Hamiltonov graf.
x Hamiltonov put u grafu G je put koji prolazi kroz svaki vor tano jedan
put.
x Zatvoren Hamiltonov put zove se Hamiltonova kontura ili ciklus.
x Graf koji ima Hamiltonov ciklus zove se Hamiltonov graf.
x Graf koji ima Hamiltonov put se zove polu Hamiltonov graf.
Primer:
Nacrtati jedan Hamiltonov graf i jedan put.
c
e
b
Postoji velika slinost u definiciji Ojlerovih i Hamiltonovih grafova. Kod

Ojlerovih grafova obilazimo grane, a kod Hamiltonovih grafova obilazimo
vorove grafa. Meutim, dok je Ojlerov graf je u potpunosti odreen
Ojlerovim teoremama 3 i 4 , koje definiu potrebne i dovoljne uslove za
egzistenciju grafa, za Hamiltonove grafove to nije sluaj. Ne postoji teorema
- 170 -
koja bi definisala potreban i dovoljan uslov postojanja Hamiltonovog grafa.

Postoji vie teorema koje na posredan nain odreuju Hamiltonove grafove, ali
samo u specijalnim sluajevima, kao na primer:
Grafovi sa vorovima stepena 1 ne mogu biti Hamiltonovi, dok u

Hamiltonovom grafu svaki vor je susedan sa dve grane u konturi.
Svaki kompletan graf Kn sa n t 3 vorova je Hamiltonov graf.
Povezan graf sa n t 3 vorova u kome je stepen svakog vora bar
je Hamiltonov graf.
Primer:
Dati su grafovi na slici
a
e
b
c
a
e
b
c
d
Prvi graf je Hamiltonov put, napr: e,c,b,a.
Drugi graf nije ni Hamiltonov put, ni Hamiltonov graf.
Trei graf je Hamiltonov graf. Kompletan je graf, K 4
Primer:
Odrediti grafove koji su:
a. istovremeno Ojlerovi i Hamiltonovi,
b. jesu Ojlerovi, a nisu Hamiltonovi,
c. nisu Ojlerovi, a jesu Hamiltonovi,
d. nisu ni Ojlerovi, ni Hamiltonovi.
- 171 -
a
e
b
c
n
2
7.1.7. TEINSKI GRAF

Pretpostavimo da elimo da odredimo najbolji put od take A do take B.
To moe da bude najkrai, najjeftiniji, najbezbedniji put ili put na kome se troi
najmanje energije i sl.
Tada se granama grafa koji predstavlja ovakav put dodeljuje neki realni
brojevi, njihove teine, odnosno mera, koji e karakterisati eljeni uslov.
Teina ne mora da bude pozitivan broj, ali je uobiajeno da se takav
koristi, ne umanjujui optost razmatranja. Ako neka grana ne postoji, tada se
na pomenutu poziciju stavlja neki poseban simbol na primer f .
Ovakvi grafovi se nazivaju teinski grafovi.
x Teinski graf ( digraf) G
V , E , w
je ureena trojka skupova
vorova, grana i teinske funkcije w : E o V u V koja svakoj grani

dodeljuje teinu.
Ako su teine pozitivni realni brojevi, a graf je bez petlji moemo zakljuiti:
x
x
x
x
Duina puta je zbir svi teina na putu.

Udaljenost vorova je duina minimalnog puta izmeu dva vora.
Udaljenost vora do samog sebe je 0.
Teinski graf koji je usmeren zove se mrea.
- 172 -
Primer:
Na slici je dat jedan teinski graf.
7.2. PRESTAVLJANJE GRAFOVA POMOU

RAUNARA
Grafovi se koristite za reavanje raznih praktinih problema pomou
raunara. Iz tih razloga potrebno je na adekvatan nain predstaviti grafove da
bi raunar mogao da ih prihvati. Ne postoji neka univerzalna reprezentacija
grafova koja bi reila sve razliite probleme u kojima se oni koriste. Najee
korieni naini reprezentacije su liste susedstva, matrica incidencije i matrica
susedstva.
7.2.1. LISTA SUSEDSTVA

postoji grana u, vn .
U listi susedstva za svaki vor u beleimo listu vorova vn , takvih da
^v V u, v E`.
Za svaki vor grafa G lista susedstva sadri sve vorove koji su susedni
sa njim u G, l
- 173 -
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledea lista susedstva
b
d
a
c
a b, c, d
b a
a, d
a, c
Procedura algoritma koji bi koristio ovakav nain za zapisivanje grafa bi se

svodila na pretraivanje niza grana koje u optem sluaju u grafu sa velikim
brojem vorova i grana moe biti vremenski veoma zahtevna. Lista susedstva je
sa memorijskih resursa najekonominija reprezentacija. Svaka grana grafa ili
digrafa predstavlja se sa 2 memorijske jedinice, jedna za poetni vor, a druga
za krajnji vor grane. Dakle graf se predstavlja sa 2m lokacija (m je broj grana).
Ovakvo predstavljanje nije uvek pogodno, pogotovo kod grafova kod kojih je
potrebno ispitivati susednost vorova. Iz tih razloga mnogo je efikasnije
predstavljanje grafova putem matrica.
7.2.2. MATRICA INCIDENCIJE

x
Grana (a,b) gde su vorovi a i b krajnji vorovi grane zove se incidentna

grana vorovima a i b.
- 174 -
x
x
Neka je G=(V,E) graf. Matrica B ije su vrste odreene vorovima, a

kolone granama grafa naziva se matrica incidencije.
Element bij , jednak je 1 ako je i-ti vor incidentan (susedan) j-toj grani, a
jednak nuli u protivnom.
bij
1, ako je vor i inciden tan sa granom j
inae
0,
U svakoj koloni se tano nalaze 2 jedinice i one govore koji vorovi su

vezani istom granom.
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledea matrica incidencije
b
d
a 1
b 1
c 0
d 0
1 1 0
0 0 0
0 1 1
1 0 1
ab ad
ac
cd
Matrice incidencije nisu jednoznano definisane ve zavise od toga kako

se definiu vorovi.
Matrice incidencije mogu da se koristite i kod grafova sa petljama.
- 175 -
Primer:
Grafu sa petljama sa slike odgovara sledea matrica incidencije
b
d
a 1
b 1
c 0
d 0
ab
1 1 0 0
0 0 0 0
0 1 1 0
0 0 1 1
aa
ac
cd
dd
Kod orijentisanih grafova na preseku i-te vrste i j-te kolone stavlja se

oznaka -1 ili 1 ako u i-ti vor ulazi, odnosno izlazi j-ta grana, inae je 0.
Ova reprezentacija je veoma neekonomina sa aspekta korienja
raunata i ree se koristi.
7.2.3. MATRICA SUSEDSTVA

x
x
x
Matrica susedstva je kvadratna matrica iji je red jednak broju vorova

grafa.
Element a ij , jednak je broju grana koje polaze iz vora vi a zavravaju se
u voru v j
Ako su dva vora spojena najvie jednom granom iste orijentacije tada je:
aij
x
0, ako ne postoji grana od vora i do vora j
ako postoji grana od vora i do vora j

1,
Matrica susedstva je simetrina u odnosu na glavnu dijagonalu.
- 176 -
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledea matrica susedstva
b
d
a
c
a 0
b 1
c 1
d 1
1 1 1
0 0 0
0 0 1
0 1 0
Kako oznake vorova u veini sluajeva nisu vane, matrica se pie bez
oznaka.
0
1
1 1 1
0 0 0
0 0 1
0 1 0
Primer:
Usmerenom grafu sa slike odgovara matrica susedstva
a
c
a 0 1 1
b 1 1 1
c 0 0 0
a
- 177 -
Matrica susedstva je najea matrina raunarska interpretacija grafova.

Ova reprezentacija zahteva n 2 (n je broj vorova) memorijskih jedinica u
raunaru. Nepraktina je za grafove sa malim brojem grana to je u praksi est
sluaj. Sa druge strane ona moe da se koristi i za grafove i multigrafove
(digfraove). Tada, na poziciju preseka i-te vrste i j-te kolone treba staviti broj
grana koje spajaju i-ti vor sa j-tim vorom. U sluaju da je graf neorijentisan
skoro 50% memorijskih jedinica moemo utedeti ako se pamte samo elementi
ispod ili iznad glavne dijagonale, zato to je matrica simetrina. Ali tada se
usporava brzina rada jer je potrebno izvriti testiranja koja se nameu.
7.3. PROBLEM ETIRI BOJE-BOJENJE GRAFOVA

Problem 4 boje postavio je 1852g. Frensis Gatri. Pitanje je da se sa 4 boje
moe obojiti karta regija neke drave ili karta sveta, a da su susedne oblasti
obojene razliitim bojama, bez obzira kako karta izgleda i koliko delova ima.
Problem je zainteresovao matematiare pa i uvenog Augusta de Morgana. Tek
1976g. Apel i Haken su pomou raunara dokazali da je za bojenje karte sveta
potrebno 4 boje. Za to im je bilo potrebno 1200 sati rada kompjutera.
I ovaj problem moe se tretirati kao grafovski, odnosno kao problem
bojenja grafova.
Problem bojenja grafova svodi se na bojenje vorova grafa, odnosno
pridruivanje skupa boja skupu vorova, tako da je svakom voru pridruene
jedna boja i da susedni vorovi nisu iste boje. Za takav graf se kae da je
pravilno obojen.
Ako je graf pravilno obojen i da se pri tom upotrebi k ili manje boja ,
onda je graf je k-obojiv .
Svaki graf od n vorova je n-obojiv, jer svaki vor moemo obojiti nekom
drugom bojom. Drugo je pitanje koliko minimalno boja treba da bi se graf
obojio na gore opisani nain.
x Najmanji broj boja kojim je mogue obojiti jedan graf se zove hromatski
broj grafa, F
- 178 -
Ako graf sadri samo izolovane vorove onda je F
graf onda je F
1 , a ako je bipartitivni
2.
Tano odreivanje hromatskog broja grafa nije jednostavan posao i

poznat je kao NP teak. Problem se jednostavno reava samo za mali broj
vorova. Jednostavnije je samo odrediti relativno dobru donju i gornju granicu.
Razvijen je itav niz heuristika za nalaenje pribline vrednosti F .
Postoji vie teorema koje se odnose na bojenje grafova:
x Svaki planarni graf je 4-obojiv.
x Graf je bihromatski (moe se odojiti sa dve boje) akko ne sadri nijednu
konturu sa neparnim brojem vorova,
Postoji algoritam koji omoguava bojenje grafova, ali on ne govori o
minimalnom broju boja.
ALGORITAM:
1. Definii graf G
2. Poreaj vorove prema opadajuim stepenima
3. Dodeli boju B1 prvom voru, a zatim i svim vorovima koji nisu susedni
sa prethodnim vorom
4. Ponoviti korak 2 sa bojom B2, sa sledeim neobojenim vorom.
5. Ponavljati korak 3 dok ima vorova i boja.
6. Kraj.
Primer:
Obojiti graf na slici koristei prethodni algoritam
A
Ako vorove poreamo u opadajui niz prema stepenima imamo

E, C, G, A, B, D, F, H
- 179 -
Prvu boju nanosimo na vor E, i na njemu ne susedni vor A

Drugu boju nanosimo na vor C i zatim na vor D i na vor H
Treu boju nanosimo na vor G, pa na vor B i nakon toga na vor H.
Znai potrebno je 3 boje da obojimo ovaj graf. Hromatski broj ovog grafa je 3.
Primer:
Treba skloniti u magacin 5 hemikalija, ali vodei rauna da hemikalije koje u
dodiru izazivaju hemijsku reakciju ne smeju biti stavljene jedna do druge.
Kao je to mogue uiniti, ako su reakcije hemikalija zadate sledeom
tablicom?
Koliko je potrebno skladita za dranje ovih hemikalija?
a
b
c
d
e
a
+
+
+
-
B
+
+
+
+
c
+
+
+
-
d
+
+
+
+
e
+
+
-
Ovom problemu moemo pridruiti sledei 4-obojiv graf, odnosno potrebna

su 4 skladita.
e
d
- 180 -
1. ta su karakteristike grafa?
2. ta su biparitivni, a ta kompletni bipartitivni grafovi.
3. Definisati stepen vora i stav o vezi izmeu vorova i grana.
4. Koja je razlika izmeu Ojlerovog puta i Ojlerove konture?
5. Koja je razlika izmeu Hamiltonovog puta i Hamiltonove konture?
6. Koja je razlika izmeu Ojlerove i Hamiltonove konture?
7. ta su planarni grafovi?
8. Koji su grafovi izomorfni?
9. Definisati teinski graf.
10.Koja je razlika izmeu matrice incidencije i matrice susedstva?
11.ta je hromatski broj grafa?
KLJUNE REI
Graf
Grana
vor
Petlja
Multigraf
Kompletan graf
Stepen vora
Put
Ciklus
Hromatski broj
Digraf
Podgraf
Bipartitivan
Planaran
Izomorfan
Ojlerov graf
Hamiltonov graf
Incidencija
Susedstvo
- 181 -
7.4. ZADACI
1.
Nacrtati grafove sa:
^ A, B` , ^ A, C` , ^B, C` , ^B, D` , ^C , D` ,
a) vorovima A,B,C,D i granama
^ A, B` , ^ A, C` , ^B, C` , ^D, E` ,
b) vorovima A,B,C,D,E i granama

Koji je od njih povezan graf?
Reenje:
B
A
B
A
Prvi graf je povezan, drugi nije.

2.
Odrediti stepene vorova datom grafu.
Reenje:
vorovi a i d imaju stepen 2, a vorovi c i a stepen 3.
3.
Dat je graf na slici. Odrediti stepene vorova i proveriti teoremu o broju

vorova i grana.
- 182 -
B
C
Reenje:
Stepen vorova A, B je 3, stepen vora C je 4 i stepen vorova D,E je 2.
Teorema kae da zbir stepena vorova, 3+3+4+2+2=14 jednak
dvostrukom broju grana 2.7=14.
4.
Nacrtati nepovezan graf sa 4 vora i 5 grana.

Reenje:
5.
Dat je graf
a) Koliki je broj grana, vorova i odrediti stepene svih vorova.

b) Da li je ovaj graf regularan (objasniti)?
Reenje:
b) v=6, e=6.
c) graf nije regularan , zato to svi vorovi nemaju iste stepene.
6.
Da li postoji prost graf sa 5 vorova iji su stepeni vorova 1,2,3,4,5 ?

Reenje:
- 183 -
Ne postoji. Zbir stepena vorova nije paran broj ( 1 2 3 4 5 15 ).

7.
Koliko maksimalno grana moe da postoji u grafu koji sadri n vorova?
n
2

Reenje:
8.
Koliko grana ima graf iji su stepeni vorova 5,2,2,2,2,1?

Reenje:
Kako je
2e
d ,
i
gde su d i stepeni vorova, a e broj grana, dobijamo,
2e 5 2 2 2 2 1 e 7
9.
Da li je mogue 5 gradova povezati putevima tako da iz tih gradova

redom izlazi
a)
4,2,3,0,1 puteva
b)
4,4,4,0,1 puteva?
Reenje:
a) Mogue je. Ako su putevi grane, a gradovi vorovi, imamo da
je
2 5 4 2 3 0 1
b)
10.
Nije mogue, jer
2 5 z 4 4 4 0 1.
Da li postoji graf sa stepenima vorova

a) 2,4,6,8,3,3,1
b) 2,4,6,8,3,3,1,1
Reenje:
a) Ne postoji, zato to broj vorova neparnog stepena, mora da
bude paran broj, a kod nas je 3.
b) Postoji.
- 184 -
11.
Da li postoji prost graf sa 12 vorova i 28 grana, takav da je stepen

svakog vora ili 3 ili 5 ?
Reenje:
Postoji, jer je 2 28
12.
5 10 2 3
Dokazati da u svakom grafu moraju da postoje bar 2 vora istog stepena.

Reenje:
Pretpostavimo da tvrenje nije tano. Ako graf ima n vorova, najvei
stepen koji neki vor moe da ima je n-1. Ostali vorovi su tada 0,1,2,.,
n-2. Imali bi graf gde je jedna vor stepena 0 , i jedan n-1, to nije
mogue. Znai, naa pretpostavka je pogrena. Dakle u grafu mora da
postoji bar 2 vora istog stepena.
13.
Na jednom ahovskom turniru svaki igra je odigrao najvie jednu partiju

sa svakim drugim igraem. Dokazati da u svakom trenutku na turniru
postoje bar 2 igraa koji su do tog trenutka odigrali isti broj partija.
Reenje:
Ako se definie graf gde su igrai vorovi, a partije grane, onda kao u
prethodnom primeru zakljuujemo da u svakom trenutku postoje bar
dva vora parnog stepena.
14.
â, b, c, d ` i
Nacrtati digraf koji sadri skupove V
^ a, b , b, c , c, c , b, d , d , b , c, d , d , a `
Reenje:
- 185 -
15.
Nacrtati regularne grafove stepena 0,1,2.

Reenje:
16.
Nacrtati kompletne grafove u oznaci K1 , K 2 , K 3 , K 4 , K 5 , K 6 .

Reenje:
K1
K4
17.
K2
K5
K3
K6
Na jednom ahovskom turniru igrai su podeljeni u dve grupe po 11

igraa. Svaki igra mora da odigra 7 partija u svojoj grupi i 5 partija sa
igraima iz druge grupe. Da li je mogue napraviti takav raspored igranja?
Reenje:
Problem moemo da shvatimo grafovski gde su igrai vorovi, a partije
grane. Pitanje je da li postoji graf sa dve grupe od 11 vorova,gde svaki
vor ima 7 grana u svojoj i 5 grana susednog grupi. Podgraf koji sadri
jednu grupu, odnosno 11 vorova ne postoji. Po iskazanoj teoremi broj
- 186 -
vorova sa neparnim stepenima je paran broj, a kod nas nije( imamo

neparan broj vorova i svi su neparnog stepena).
18.
^1,2` i B ^3, 4,5` .
Nacrtati kompletan bipartitivni graf koga ine dva disjunktna podskupa

vorova A
Reenje:
19.
3
5
4
Koji od grafova na slici je regularan i bipartitivan?
b
Reenje:
Graf na slici a K 4,4 je nije regularan i bipartitivan.
Graf na slici b K 2,2 je regularan i bipartitivan.
20.
Nacrtati jedan bipartitivni graf K 3,3 i jedan kompletan bipartitivni graf

K 3,3 .
Reenje:
21.
Odrediti najvei broj grana u bipartitivnom podgrafu grafa:

a) Put Pn , n t 2
b) Kontura, C n ,
nt2
- 187 -
Reenje:
a) Poto je svaki put bipartitivan graf, max broj grana je n-1 (vidi se sa
slike)
a
b
b
b) Ako je n paran broj kontura je bipartitivan graf i broj grana je n.

22.
Grafu sa slike odrediti bipartitivni podgraf sa maksimalnim brojem

grana.
1
4 5
2
Reenje:
Zadani graf nije bipartitivni jer sadri neparne cikluse 13456 I 25678.
Brisanjem zajednike grane(5,6) uklanjamo neparne cikluse iz grafa I
dobijamo bipartitivni podgrafi iji je najvei broj grana 10.
23.
Da li su grafovi na datim slikama Ojlerovi grafovi?
a)
b)
c)
Reenje:
a) Graf na je Ojlerov put jer ima samo 2 vora neparnog stepena,
b) nije ni Ojlerov graf ni put jer ima 4 vora neparnog stepena,
c) jeste Ojlerov graf jer su mu svi vorovi parnog stepena.
- 188 -
24.
Da li su grafovi na narednim slikama Ojlerovi grafovi?
a)
Reenje:
a) ne;
25.
b)
b)
ne.
Koji od sledeih grafova imaju Ojlerove konture, odnosno puteve?
a)
b)
c)
Reenje:
a) Jeste i kontura i put. Svi vorovi su parnog stepena.
b) Nije kontura jer ima vorova neparnog stepena, a nije ni put jer ima
vie od 2 vora neparnog stepena.
c) Nije kontura jer ima vorova neparnog stepena, ali jeste put jer ima
tano 2 vora neparnog stepena.
26.
Moe li se jednim potezom, ne diui olovku sa papira nacrtati sledea

figura?
Reenje:
U ovom grafu postoji 5 vorova stepena 3,3,3,3,4, pa prema tome to
nije Ojlerov put. Znai sliku nije mogue nacrtati ne diui olovku sa
papira.
- 189 -
27.
Kakvi su grafovi dati slikama ?
a)
b)
Reenje:
Graf na slici a) nema Hamilton ovu konturu, a ima Hamiltonov put, a graf
na slici b) nije ni Hamiltonova kontura ni put.
28.
Koji od sledeih grafova imaju Ojlerove konture, odnosno puteve?
d
Reenje:
Konture
a) ne,
Putevi
a) da,
29.
b) ne
c) da
d) ne
e) da
b) da
c) da
d) ne
e) da
Odrediti grafove koji su:

a) istovremeno Ojlerovi i Hamiltonovi,
b) nisu Ojlerovi, a jesu Hamiltonovi,
c) jesu Ojlerovi, a nisu Hamiltonovi,
d) nisu ni Ojlerovi, ni Hamiltonovi.
- 190 -
Reenje:
a) Kontura K 3 je i Ojlerov i Hamiltonov graf,

b) Potpuni graf K 4 , nije Ojlerov, a jeste Hamiltonov graf,
c) Graf je Ojlerov, a nije Hamiltonov graf,
d) Zvezda, K 4 , nije Ojlerov i nije Hamiltonov graf.
30.
Nacrtati graf koji ima Ojlerovu konturu, a zatim da nema Ojlerovu, a ima
Hamiltonovu konturu.
Reenje:
Ojlerova kontura
Hamiltonova kontura
31.
Da li su sledei grafovi izomorfni?

a
h
d
g
c
- 191 -
Reenje:
Jesu.
Imaju isti broj vorova, grana, svi vorovi su istog stepena i moe da se
definie bijekcija
a b c d e f g h
f
t s u v x w y z .
32.
33.
Reenje:
Oba grafa imaju 10 vorova i 15 grana. Stepen svih vorova je 3, ali to jo
nije dovoljno da utvrdimo da su izomorfni. Moramo da naemo jo neku
zajedniku osobinu. Jedna od takvih osobina je i postojanje ciklusa
odreene duine. Graf levo sadri ciklus duine 5, dok graf sa desne
strane sadri samo cikluse duine 4,6,8, i 10. Znai nisu izomorfni.
a)
a
y
u
b)
y
u
- 192 -
Reenje:
a) jesu
b) nisu
34.
Dat je graf, nai listu susedstva i matricu susedstva.
a
Reenje:
Lista susedstva
l
a b
b a, c
v
c
Matrica susedstva
A
35.
0 1 0
1 0 1
0 1 0
.
Dat je graf, nai listu susedstva, matricu susedstva i matricu incidencije.

b
d
a
c
Reenje:
a b, c, d
b a, d
v
a, d
d a, b, c
c
- 193 -
Matrica incidencije
ab ac ad bd cd
a 1
b 1
A
c 0
d 0
Matrica susedstva
36.
0
1
1 1 0 0
0 0 1 0
1 0 0 1
0 1 1 1
1 1 1
0 0 1
.
0 0 1
1 1 0
Data je matrica susedstva
A
odrediti graf.
Reenje:
0 0 1
0 0 0
1 0 0
b
a
37.
Data je matrica incidencije, odrediti graf.
1 0 1
0 1 1
1 1 0
Reenje:
ac bc ab
a 1 0 1
, i dobijamo
A b 0 1 1
c 1 1 0
- 194 -
38. Nacrtati graf koji predstavlja eko-sistem ishrane u umi, ako ivotinjske vrste
predstavljaju vorove, a vrsta iste hrane vezu izmeu njih. Isto se hrane:
Soko, sova i rakun, soko i vrana , sova i vrana, veverica i rakun, veverica i
vrana, veverica i torbar, detli i torbar, dabar i detli, dabar i mi.
Reenje:
rakun
sova
soko
veverica
torbar
dabar
39.
mis
vrana
det lic
Nacrtati jedan planarni graf i po teoremi izraunati na koliko on oblasti

deli ravan.
Reenje:
e v 2 7 7 2 3 , Ovaj graf deli ravan na 3 oblasti.
- 195 -
40.
Odrediti hromatski broj grafa sa slike
v6
v1
v5
v2
v4
v3
Reenje:
Ako vorove poreamo u silazni niz v1 , v3 , v2 , v4 , v5 , v6 I
Prvu boju nanosimo na vor v1 , pa na v3
Drugu boju nanosimo na vor v3 , pa na v6 I treu boji na preostale
vorove.
Graf je 3-hromatski.
41.
Na kraju semestra studenti polau odsluani predmet. Za svaki ispit

postoji samo jedan termin. Koji je najmanji broj termina potreban ako
student polae samo 1 ispit u jednom terminu?
Reenje:
Neka je S skup studenata, a N broj svih ispita. Oznaimo sa N1 skup svih
studenata koji polau ispit x i N2 skup svih studenata koji polau ispit y.
Ako je N1 N 2 , onda se ispiti x I y polau u razliitim terminima.
Konstruiimo graf sa N vorova I ako u vorovi x I y spojeni granama, onda
je N1 N 2 z ,odnosno ne postoji student koji bi polagao oba predmeta.
Bojenje ovog grafa , sa k boja odgovara rasporedu ispita sa k termina.
Najmanji broj termina je hromatski broj grafa.
- 196 -
8.
STABLO
KRATAK SADRAJ:
8.1. POJAM STABLA
8.1.1. OSNOVNE DEFINICIJE
8.1.2. RAZAPINJUA STABLA
8.1.3. KORENA STABLA
8.2. BINARNA STABLA
8.2.1. OPTI POJMOVI I DEFINICIJE
8.2.2. FORMIRANJE STABLA
8.2.3. TRAENJE I UBACIVANJE ELEMENATA
8.2.4. BRISANJE ELEMENATA IZ STABLA
8.3. PRETRAGE BINARNIH STABALA
8.4. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Definiete stablo,
2. znate razne osobine koje poseduje stablo,
3. znate ta su binarna stabla,
4. definiete teoremu koja govori o odnosu broja vorova i grana,
5. opiete algoritam stabla pretrage.
- 197 -
8.1. POJAM STABLA

8.1.1. OSNOVNE DEFINICIJE
Stablo ili drvo ( engl. tree) predstavlja najjednostavniju, ali i najvaniju
klasu grafova. Od posebnog interesa su za elektrotehniku i raunarstvo.
Porodina stabla ili organizaciona struktura firme su takoe vrsta stabla.
Postoji vie ekvivalentnih definicija stabla. Naveemo neke od njih.
x Povezan graf sa n (n>1) vorova i m grana naziva se stablo.
x Stablo je povezan graf koji ne sadri cikluse ili konture.
x
x
x
Stablo je minimalno povezan graf.

Stablo je maksimalni graf bez kontura.
Stablo je graf kod koga su svaka dva vora povezana jedinstvenim
putem.
Primer:
Graf na sledeoj slici nije stablo jer sadri konturu- ciklus.
- 198 -
Primer:
Neka n gradova treba povezati telefonskom mreom. Ovu mreu moemo
predstaviti grafom gde su gradovi vorovi, a telefonske linije grane. Duina
telefonske linije je teina grane. Ovaj graf mora biti povezan i ne sme imati
konture, znai u pitanju je stablo.
Osobine stabla:
x Stablo sadri bar dva vora stepena 1.
x Stablo sa v vorova ima e=v-1 granu.
x Za svaki par vorova (u,v) postoji tano jedan put koji ih povezuje.
x Udaljavanjem bilo koje grane iz stabla dobija se nepovezan graf,
odnosno dva nova stabla.
x Dodavanjem proizvoljne, nove grane, u stablo dobija se graf koji ima
tano jednu konturu.
x Svaki povezan neorijentisan multigraf bez petlji sadri kao delimini
graf u obliku stabla.
x Stablo je bipartitivni graf.
x Stablo je planarni graf.

x uma je graf kome su komponente stabla.
- 199 -
8.1.2 RAZAPINJUA STABLA

x
Razapinjue ili razapeto stablo ( engl. spanning trees ) T , grafa G, je svako

stablo (podgraf grafa G) koje se dobija iz grafa G uklanjanjem odreenog
broja grana, a da ostane povezano i da sadri sve vorove iz G.
Svaki povezan graf ima razapinjue stablo.
Broj razapinjuih stabala na fiksnom skupu vorova n svodi se na

odreivanje broja razapinjuih stabala koji su podgrafovi potpunog grafa K n .
Razapinjua stabla se esto nazivaju i oznaena stabla (engl. labeled trees ).
Broj razapinjuih stabala je definisan sledeom teoremom.
Kelijeva teorema:
Broj razapinjuih stabala kompletnog grafa K n , n N , jednak je n n 2 .
Napomena:
Keli je teoremu definisao 1889g. i dokazao ju je za vrednosti n d 5 . Kasnije su
mnogi matematiari uspeli da dokau teoremu, tako da danas imamo vie
razliitih dokaza.
Primer:
Odrediti razapinjua stabla sa 1,2,3 vora.
1 vor
2 vora
3 vora
- 200 -
Konstruisanje razapinjueg stabla u sutini je jednostavan postupak, ali

obino se trae stabla koja ispunjavaju neki uslov, naprimer min ili max. Za
dobijanje razapinjueg stabala postoje razni algoritmi, ali najpoznatiji su Primov i
Kruskalov algoritam, o kojima e kasnije biti rei.
Primer:
Grafu sa slike, odgovara sledee min razapinjue stablo. Ukupan broj
stabala koji bi se iz ovog grafa mogla napraviti je prema Kelijevoj teoremi 125.
A
3
1
E
4
2
2 2
3
A
1
B
C
2
2
8.1.3. KORENA STABLA

x Stablo u kome je jedan vor posebno oznaen naziva se koreno stablo.
x vor na vrhu stabla naziva se korenom (engl.root).
a
x Koreno stablo je ureena trojka T
^VT ET , v` , gde je T stablo,
av
koren stabla.
x Svaki vor korenog stabla povezan je jedinstvenim putem za koren
stabla.
- 201 -
x Broj grana na putu od korena do nekog vora predstavlja nivo tog

vora.
x Koren stabla ima nivo 0, a najvei nivo imaju od korena najudaljeniji
vorovi.
nivo 0
nivo 1
nivo 2
x Koreno stablo moe da bude i orijentisano. Grane se orijentiu od

vorova manjih nivoa, ka vorovima viih nivoa. Ulazni stepen korena
je 0, dok je ulazni stepen ostalih vorova u korenskom stablu jednak 1.
x vorovi do kojih vode grane koje polaze iz nekog vora x, nazivaju se

sinovi vora x, a sam vor x je njihov otac. Svi prethodni vorovi u
odnosu na x nazivaju se roditelji, a naredni njihovi deca.
x vor bez dece naziva se list. Listovi su zavrni vorovi.
x Listovi su vorovi stepena 1.
x Ostali vorovi se nazivaju unutranjim vorovima.
x Visina stabla je duina najdueg mogueg puta od korena do lista.
Korena stabla mogu da se iskoriste za predstavljanje matematikih formula.
- 202 -
Napisati koreno stablo koje predstavlja formulu a b c d a

Primer:

a
b c d a
Koren stabla odgovara formuli, a listovi su ulazne promenljive. Pod stabla

odgovaraju pod formulama.
Primer:
Stabla se mogu iskoristiti da se predstave neki od sloenih algoritama, gde je
glavni program podeljen na pod programe, kao meusobno nezavisne celine.
Kako svaki od pod programa ima svog samo jednog prethodnika , onda znamo
koji su mu podaci i kako radi. Potprogrami su pod stabla. Na osnovu grafa
moemo da vidimo odakle je sve pod program pozvan.
glavni program
programi
izlazi
- 203 -
Primer:
Razapinjua stabla, odnosno korena stabla, igraju vanu ulogu u lokalnim
raunarskim mreama. Problem sa kojim se sreemo je kako poslati podatakpaket sa jednog raunara na vie odredita. Kada se podaci alju ka vie
odredita kroz mreu (prva slika), onda moe da zbog petlji doe do zaguenja
rada mree, a zatim i do njenog potpunog otkazivanja. Razlog tome je
beskonano mnogo paketa koji su namenjeni za isporuku svim lanovima mree.
Druga slika prestavlja graf ove mree.
Da bi se problem reio koristi se teorija grafova kojom se zadati graf mree

transformie u razgranato stablo. Eliminacijom grana stabla koja u mreama
predstavljaju redundantne veze dobija se razgranato stablo. U takvoj mrei ne
postoje zatvorene petlje i ne moe da doe do zaguenja u saobraaju. Do
svakog raunara u mrei postoji jedinstvena putanja.
- 204 -
8.2. BINARNA STABLA

8.2.1. OPTI POJMOVI I DEFINICIJE
Binarna stabla predstavljaju jedan od vanijih pojmova raunarskih nauka.
x Ako je najvei izlazni stepen, bilo kog vora stabla, jednak m, tada se to
stablo naziva m- arnim stablom. U posebnom sluaju, ako je m=2,
dobijamo binarno stablo.
x U binarnom stablu svaki otac ima najvie 2 sina i svako dete se
posmatra kao levo ili desno dete.
x Ako su u binarnom stablu svi zavrni vorovi istog nivoa, binarno
stablo se naziva potpuno.
Na nivou k postoji tano 2 vorova.

x Teorema:
Ako potpuno binarno stablo ima pored nivoa 0 jo n nivoa, tada je broj
vorova v u stablu jednak
v 1 2 22
2n
x Broj zavrnih vorova ( listova)

x Visina stabla
2n
v 1
2
h log 2 v 1 1
- 205 -
2 n 1 1
Primer:
Graf na prethodnoj slici ima 3 nivoa, znai ima
2 31 1 15 vorova
23
15 1
8 listova
2
h log 2 15 1 1 3
Binarno stablo je u informatici struktura namenjena uvanju podataka.

vor stabla je jedna memorijska elija.
Stabla generalno, a binarna stabla posebno, koriste se za definisanje,
ureivanje i pretragu podataka. Pomou njih se svaki podatak moe lako
pronai, utvrditi ta nedostaje, dodati ili izbaciti nepotreban podatak.
Da bi se to moglo uraditi mora da postoji neko utvreno pravilo, koje se
zove klju, a moe da bude numeriki ili alfabetski. Dogovorno se uzima da su
leva deca su manja ili jednaka od roditelja, a vor sa najmanjom vrednou je
naj levlji. Desna deca su vea ili jednaka od roditelja, a vor sa najveom
vrednou je naj deniji.
8.2.2. FORMIRANJE STABLA

Jedan od algoritama da se od zadatih podataka formira binarno stablo
glasio bi:
ALGORITAM:
1. Definie se klju pravilo
2. pretraga poinje od korena stabla
3. ukoliko je element vei od oca, idi na desno dete i ponovi ispitivanje
4. ukoliko je element manji od oca, idi na levo dete i ponovi ispitivanje.
- 206 -
Primer.
Formirati binarno stablo pretrage za sledea imena Petar, ore, Sima, Helena,
Stoja, Rista, Dunja, Martin, Vasa i Laza.
Zadati klju je reanje imena po abecedi.
Koren stabla je prvo ime u nizu.
Napomena: abeceda- a,b,c,,,d,,,e,f,g,h,i,j,k,l,lj,m,n,nj,o,p,r,s,,t,u,v,z,
Kreemo od imena Petar koje emo postaviti za koren stabla.
Poto se ime ore nalazi u nizu posle njega, a abecedno je ispred imena
Petar (<P), on e postati njegovo levo dete.
P etar
ore
Sledee ime je Sima, koje se nalazi iza imena Petar (S>P), pa e zato postati
njegovo desno dete.
P etar
ore
Sima
Sledee ime je Helena. Abecedno je ispred imena Petar(H<P) i sputamo se do
levog
deteta, ore, a kako je abecedno iza imena ore(H>), to je njegovo desno
dete.
P etar
ore
Sima
Helena
Ako bi ovako nastavili, sledee ime je Stoja, ona je Petrovo desno dete (P<S), a
iza Sime, pa je Simino desno dete (posmatramo drugo slovo t)
- 207 -
Petar
ore
Sima
Stoja
Helena
Sledee ime Rista. Abecedno je iza imena Petar (R>P) i sputamo se do desnog
deteta Sime a kao je R abecedno ispred S (R<S), Rista postaje Simino levo dete.
P etar
Sima
ore
Stoja
Rista
Helena
Ako bi ovako nastavili do kraja dobili bismo stablo

Petar
ore
Sima
Helena
Rista
Dunja
Stoja
Vasa
Martin
Laza
- 208 -
8.2.3. TRAENJE I UBACIVANJE ELEMENTA U STABLO

Pretraga i ubacivanje elementa u binarno stablo definisana je narednim
algoritmom. Algoritam nalazi traeni element ili ga ubacuje u stablo ako ga ne
nae.
ALGORITAM:
1. Poeti od korena stabla
2. uporedi traeni element sa korenom stabla
3. ukoliko je element manji od korena , idi na levo dete
4. ukoliko je element vei od korena , idi na desno dete
5. ponavljati korake 2 i 3 do trenutka
a) nali smo element uspeno
b) nismo nali element , dodajemo vor i pridruujemo mu element
Primer.
Dat je graf. Proveri da li se element 20 nalazi u grafu i ako nije ubaci ga.
37
55
13
22
44
17
1. Uporedi element 20 sa korenom. Kako je 20<37 prei na levo dete korena

, a to je 13
2. Uporedi element 20 sa elementom 13. Kako je 20>13 prei na njegovo
desno dete , a to je 22
3. Uporedi element 20 sa elementom 22. Kako je 20<22 prei na njegovo
desno dete , a to je 17
4. Uporedi element 20 sa elementom 17. Kako je 20>17, a 17 nema desno
dete, unesi 20 kao desno dete od 17.
- 209 -
37
55
13
22
44
17
20
8.2.4. BRISANJE ELEMENTA IZ STABLA

ALGORITAM:
1. Ako vor v nema dece ukloni ga
2. ako vor v ima jedno dete, ukloni vor i zameni ga detetom
3. ako vor ima dvoje dece , prvo idi na desno dete, a zatim levo dete.
Redom uzimaj levo dete svakog narednog vora dok ne naie do
vora koji nema levo dete. Polazni vor v zameni tim vorom i neka
njegovo desno dete postane levo dete njegovog roditelja .
Primer.
Dat je graf.
37
55
13
22
7
17
44
33
14
Ako se ukloni element 17 iz grafa, dobijamo sledei graf
- 210 -
37
55
13
22
44
33
14
Ako se ukloni element 22 iz grafa, dobijamo sledei graf

37
55
13
7
44
17
33
14
Da bi se uklonio element 37 iz grafa koji ima 2 deteta, prvo idemo na njegovo
desno
dete 55, a zatim na levo dete 44. Poto vor 44 nema levo dete , on postaje
novi vor,
vor 14 e postati levo dete vora 55.
Konano dobijamo sledee stablo
44
55
13
22
14
17
- 211 -
33
8.3. OBILASCI BINARNIH STABLA

Standardni naini obilaska vorova binarnih stabala su:
KLD, LKD i LDK, gde L predstavlja levo podstablo, D je desno podstablo, K je
koren i oznaava kojim redosledom obavljamo obilazak.
Ako je zadato stablo
A
B
C
E
1. KLD obilazak (engl. preorder) bi bio obilazak kod koga se prvo obilazi koren
zatim levo podstablo i tek onda desno.
ABCDEFGHJKMI
2. LKD obilazak (engl. inorder) bi bio obilazak kod koga se prvo obilazi
levo podstablo, zatim koren i tek onda desno.
CBEDFAKJMHGI
3. LDK obilazak (engl. postorder) bi bio obilazak kod koga se prvo obilazi
levo podstablo, zatim desno i koren je na kraju.
CEFDBKMJHIGA
- 212 -
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
ta je stablo?
ta je koreno stablo?
ta je binarno stablo?
ta je razapeto stablo?
Kako glasi teorema koja povezuje broj vorova i grana u stablu?
ta je list?
Kako glasi Kelijeva teorema?
Koji algoritmi za pretragu stabala postoje i kako glase?
LDK obilazak
LKD obilazak
KLd obilazak
KLJUNE REI
Stablo
Drvo
uma
Koren
List
Binarno stablo
Koreno stablo
Razgranato stablo
Novo
Visina stabla
Roditelj
Otac
Dete
Levo dete
Desno dete
- 213 -
8.3. ZADACI
1.
Koji od sledeih grafova predstavljaju stablo?
a)
c)
b)
d)
Reenje:
Grafovi pod a,b,d su stabla. Graf pod c nije stablo jer sadri ciklus.
2.
Nai dva ne izomorfna stabla sa istim nizom stepena vorova.

Reenje:
Ovi grafovi imaju iste stepene vorova 3,2,2,1,1, 1, ali nisu izomorfni jer
ne ispunjavaju ve spomenute kriterijume izomorfnosti.
Tako naprimer :
U prvom grafu vorovi stepena 2 su susedni, a u drugom nisu
U prvom grafu vor stepena 3 ima jednog suseda stepena 1, a u drugom
grafu ima 2 suseda stepena 1.
Ovo su samo neki od kriterijuma koji ukazuju da grafovi nisu izomorfni, a
ima h jo.
- 214 -
p q q r p ,
Iskaznu formulu predstaviti stablom.
3.
Reenje:
Svakom pojavljivanju iskaznog slova u formuli odgovara u stablu jedan
vor stepena 1. Ostalim vorovima odgovaraju vrednosti koje se dobijaju
primenom pod-formula.
p q q r p
p q q r
p q
q r
p
p
Datim matematikim izrazima pridruiti stabla
4.
a) a
b
d e
c
b) ab d
Reenje:
b)
a)
*

*
e
- 215 -
5.
Koliko grana ima stablo sa 5 vorova?
6.
Reenje:
Ako su v vorovi, a e grane, dobijamo e v 1 5 1 4 .
Grafu sa slike pridruiti koreno stablo, koristei vor v1 koren stabla.
v0
v4
v1
v3
v5
v2
Reenje:
7.
Koristei dobijeno stablo odrediti:

a) Potomke vora v3,
b) pretke vora v5,
c) roditelje vora v3,
d) decu vora v1,
e) listove,
f) nivo vora v3,
g) visinu stabla.
Reenje:
a) v4, v5,
d) v0,v2,v3,
e) v0,v2,v4,v5,
b) v3, v1,
c) v1,
f) novo je 1
g) visina je 2
- 216 -
8.
Nacrtati jedno i binarno stablo i jedno potpuno binarno stablo nivoa 2.

Reenje:
9.
Dato je stablo iji je koren vor a.
a
c
j
Odrediti visinu stabla, nivo vora e, koji je vor roditelj vora i, koji su
vorovi deca vora b?
Reenje:
Visina stabla je 4, nivo vora e je 2, roditelj vora i je vor e, dete vora b
je vor a.
10.
Ako potpuno binarno stablo ima 32 lista. Koliko ono ima vorova i kolika
je visina stabla?
Reenje:
Na k- tom nivou ima 2 vor. Kako mi imamo 32 lista 2 k 32 k 5 .

Nae stablo ima 5 novoa, broj vorova je v 2 k 1 1 2 6 1 63 .
k
11.
Koliko vorova ima potpuno binarno stablo sa 4 nivoa?

Reenje:
2 4 1 1 31 .
- 217 -
12.
Koliko listova ima potpuno binarno stablo sa 7 vorova?

Reenje:
2k
v 1
2
7 1
2
4.
13. Nacrtati sva stabla sa 4 i 6 vorova.

Reenje:
Sva stabla sa 4 vora mogu imati samo 2 oblika
Sva stabla sa 6 vorova izgledaju:
14. Nacrtati razapinjua stabla sa 4 vora.

Reenje:
Po Kelijevoj teoremi ima ih n n 2
- 218 -
42
16 .
32
3 2
1
2
4 1
2
3
4
1
2
1
2
4 1
1
2
41
1
2
3 2
3 2
4 1
2
3
4 1
15. Dato je stablo
A
B
C
G
E
F
I
Odrediti LKD, KDL I KLD obilaske stabla.

Reenje:
LKD -inorder: D B H E I A F C G
KLD -preorder: A B D E H I C F G
LDK- postorder: D H I E B F G C A
- 219 -
16. Dato je stablo
A
B
C
G
E
F
J

Reenje:
LKD -inorder: H D B I E J A F K C G
KLD -preorder: A B D H E I J C F K G
LDK -postorder: H D I J E B K F G C A
17. Dato je stablo
A
B
C
G
D
E
F
H I

18. Poreajmo sledee brojeve koristei algoritam za formiranje binarnog
stabla
2,5,3,1,14,11,4.
Reenje:
Ako poemo od broja 2 i postaviemo ga za koren stabla. Poto je broj 5
vei od njega, on postaje njegovo desno dete.
2
- 220 -
Sledee broj je 3, vei je od 2, pa idemo do 5, a manji od 5, pa postaje

njegovo levo dete.
2
Sledei broj je 1. On je manji od 2 i postaje njegovo levo dete.

2
5
3
Ako bi ovako nastavili dobijamo graf

2
5
14
19.
4
Konstruisati binarno stablo koje
sadri11imena data poreana u
abecednom poretku: Ana, Vanja, Duan, Mile, ika, Mladen, Predrag.
Reenje:
Ana
Vanja
Dusan
Mile
Mladen
20.
Zika
Pr edrag
Dato je stablo, ubaci u njega

a) vor 8
b) vor 27
- 221 -
18
14
26
16
22
28
13
2
Reenje:
a)
b)
18
18
14
16
21.
14
26
22
28
13
Dato je stablo, ukloniti iz njega

a) vor F
b) vor A
c) vor C
d) vor B
- 222 -
16
26
22
13
28
27
I K
L M
G
N
Reenje:
a)
b)
L M
I K
N
D
I K
L M
c)
d)
- 223 -
D
I K
L M
I K
22. Dato je stablo,

ukloniti iz njega
a) vor G
b) vor M
Dodaj u njega
c) vor E
d) vor P
M
L
D
I K
T
A
- 224 -
G
N
G
N
9
GRAFOVSKI ALGORITMI
KRATAK SADRAJ:
9.1. OSNOVNI ALGORITMI PRETRAGE
9.1.1. ALGORITAM - PRETRAGA U DUBINU
9.1.2. ALGORITAM - PRETRAGE U IRINU
9.2. OPTIMIZACIONI ALGORITMI
9.2.1. DIJKSTRIN ALGORITAM
9.3 ALGORITMI ZA FORMIRANJE MINIMALNIH
RAZAPINJUIH STABALA
9.3.1. PRIMOV ALGORITAM
9.3.2. KRASKALOV ALGORITAM
9.4 ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. definiete principe grafovskih algoritma,
2. znate algoritam pretrage u dubinu,
3. znate algoritam pretrage u irinu,
4. vrste algoritama za pronalaenje najkraeg puta,
5. znate Dijkastrin algoritam,
6 nauite algoritme za definisanje minimalnih razapetih stabala
7. znate Primov algoritam,
8. Znate Kruskalov slgoritam,
- 225 -
9.1. OSNOVNI ALGORITMI PRETRAGE

Prilikom modeliranja sloenijih odnosa izmeu objekata esto se koriste
grafovi. Oni mogu da modeliraju razliite odnose izmeu objekata tehnike,
arheologije do psihologije, ukljuujui i najrazliitije probleme svakodnevnog
ivota. Najvaniji za primene su takozvani optimizacioni problemi, kao to su
problemi minimalnog puta, maksimalne cene, ekonominost pravljenja mree
saobraajnica, telekomunikacionih mrea, do obinog primera pravljenja
rasporeda za studente jednog fakulteta.
S obzirom na sloenost problema i veliinu grafova koji se pri tom pojavljuju,
pojavila se potreba za razvojem algoritama pogodnih za njihovu implementaciju
na raunaru.
U grafovskim algoritmima zahteva se pretraga prvenstveno vorova grafa, po
nekom unapred definisanom pravilu. Pretraga grafova nije trivijalan posao poto
je izbor esto vieznaan.
Postoji mnogo algoritama u zavisnosti od vrste problema. Mi emo vie
informativno nabrojati neke od njih. Prvo emo videti kao izgledaju algoritmi
pretrage grafova u dubinu i irinu, a zatim i jedan od algoritama najkraeg puta.
Postoji vie naina za obilazak stabla. Osnovno je da se svi vorovi posete
samo jednom. Na vor se moe naii vie puta ali se samo prvi put poseti.
Osnovni algoritmi za obilazak stabala zasnovani na susedstvu vorova su
algoritam pretrage u irinu i algoritam pretrage u dubinu .
9.1.1. ALGORITM - PRETRAGA U DUBINU

Koristei algoritam pretrage u dubinu DFS (engl. depth-first-search)
pokuavamo da napravimo stablo najvee duine.
Kree se od poetnog vora do suseda. Zatim se poseti jedan neposeen
sused prethodnog. Kada put kojim se krene stigne do kraja, obrazujemo list,
vraamo se do roditelja tog lista i pokuavamo da napravimo novi put. Na
roditelje se vraamo samo kada isprobamo sve mogue puteve koji kreu od
njegovog deteta.
- 226 -
Kod algoritma pretrage u dubinu svi vorovi moraju biti oznaeni i sve
njegove grane tokom izvravanja algoritma prelaze se bar jedanput.
ALGORITAM:
1.
2.
Algoritam poinje od proizvoljnog vora u grafa G V , E koji

proglaavamo korenom stabla.
Zatim biramo vor v koji je njemu susedan i formiramo novu granu
(u,v). Sa V1 V obeleimo skup vorova koje smo preli, a sa E1 E
skup novih grana koje prodajemo stablu.

Na tom putu treba vorove redom obeleavati da bi ih prelazili samo
jedanput.
Proverava se da li je vor w susedan voru v i da li je grana (v,w) ve
pridodata. Ako nije, pridodajemo je, odnosno vor w V1 , a grana v, w E1 .

3.
Ako grana (v,w) ve postoji, to je povratna grana, mi ostajemo na voru v i

biramo mu novi susedan vor ako je to mogue. Bilo koja grana grafa G mora
da bude ili grana stabla ili povratna grana.
Ovi algoritmi su jednostavni i prilagodljivi rekurzivnim algoritmima.
Primer:
Dat je graf na slici. Formirati stablo primenom algoritma pretrage u dubinu.
Bilo koji od vorova moemo izabrati za koren stabla.
e
b
Izabrali smo da je koren stabla vor c.

vor c ima 3 susedna vora. Od naeg izbora u ovom koraku zavisie izgled
stabla. Znai moemo dobiti stabla razliitog izgleda.
- 227 -
Ako izaberemo vor a i granu (c,a) dodajemo skupu grana E1. Poto je vor
a list, vraamo se u vor c i traimo njemu novi susedan vor.
To moe da bude vor b i granu (c, b) dodajemo skupu E1. Poto je i vor b
list, vraamo se u vor c i traimo novi njemu susedan vor.
To je vor e. vor e ima 2 susedna vora i dva mogua izbora za izgled grafa.
Ako izaberemo vor d, granu (e, d) dodajemo skupu E1 i nastavljamo ka voru f.
Iz vora f u vor e moemo samo povratnom granom, jer je vor e ve
upotrebljen i dalje ka voru g. Dodajemo granu (f, g), zatim idemo ka voru h i
dodajemo granu (g,h). Iz h moemo povratnom granom u f , jer je vor f ve
upotrebljen, vraamo se u vor h i i granom (h,i) do idemo do i. Kako je vor i
list vraamo se u vor h, njemu dodajemo granu (h,j) do susednog vora j i
konano granu (j,k) do lista k.
c
a b
a b
a b
a b
ab
a b
d
f
a b
f
g
a b
d
f
f
g
h
j
i
k
- 228 -
9.1.2. ALGORITAM - PRETRAGA U IRINU

Kod algoritama pretrage u irinu BFS ( engl. breadth-first-search ) cilj je
da dobijemo stablo najvee irine.
Poinje se od proizvoljnog vora u, povezanog grafa G koji proglaavamo
korenom stabla. Ideja je da se sistematino ispitaju grane grafa da bi se otkrio
svaki vor koji je susedan sa u. Zatim biramo sve vorove koji su njemu susedni
i formiramo nove grane. Prvi dobijeni vorovi su nivoa 1. Sada uzimamo svaki
od vorova nivoa 1 i za svaki vor koji je njemu susedan, a ranije nije uzet
dodajemo novu granu. vorovi koje smo dodali u ovom koraku imaju nivo 2.
Postupak ponavljamo sve dok stablu ne dodelimo sve vorove grafa G.
Dobio je naziv po tome to se granica otkrivenih i neotkrivenih vorova iri
kroz graf. Algoritam prvo otkriva vorove na udaljenosti k, pa tek onda na
udaljenosti k+1 od poetnog v.
1. Algoritam poinje od proizvoljnog vora a , grafa G V , E koji
ALGORITAM:
proglaavamo korenom stabla.

2. Neka L(v) oznaava nivo na kome je vor dodat, V1 predstavlja skup
vorova novog razapinjueg stabla, E1 skup grana novog razapinjua
Tada je L a
stabla.
0 i a V1 .
a
b
c
e
f
- 229 -
3. Kako su vorovi b, c, d susedni voru a, njihov nivo postaje 1 i imamo

da je L b L c L d 1 , vorovi b, c , d V1 , a grane
a, b , a, c , a, d E1 .
a
nivo 0
c
b
4.
nivo 1
Razmotrimo sada sve vorove novoa 1.

Poinjemo od vora b i posmatramo njemu susedne koji do sada nisu
iskorieni. To je samo vor e. Sada je e V1 , L e
f V1 , L f
2, b, e E1 .
2, c, f E1 . Razapeto stablo sada izgleda:
Poto je vor f susedan voru c, a nije iskorien imamo i da je
nivo 0
c
b
e
nivo 1
nivo 2
Primer:
Datom grafu napraviti razapinjua stabla primenom algoritma pretrage u
dubinu u irinu
f
c
e
g
- 230 -
a
a
nivo 0
c
nivo 1
j
d
k
f
nivo 2
h
nivo 3
nivo 4
nivo 5
9.2. OPTIMIZACIONI ALGORITMI

Za reavanje optimizacionih problema koriste se teinska stabla.
Optimizacioni zadatak se svodi na zahtev da se nae razapinjue stablo ija je
teina najmanja. U praksi ovakvih problema ima mnogo. Postoje mnogi
algoritmi za njihovo reavanje, kao to su: Kruskalov, Primov, Dijkastrin i mnogi
drugi.
9.2.1. DIJKSTRIN ALGORITAM

Dijkstrin algoritam je jedan od najpoznatijih algoritama za nalaenje
najkraeg puta u grafu. Dobio ime po holandskom informatiaru Edsheru
Dejkstri (1930-2002). Koristi se i za orijentisane i neorijentisane grafove sa
nenegativnim teinama.
- 231 -
Na primer, ako vorove predstavimo kao gradove, a vrednosti grana kao

rastojanja izmeu gradova koji su direktno povezani, Dijkstrin algoritam nalazi
najkrai put izmeu dva grada, najbri put, najjeftiniji put i slino.
Neka je dat teinski usmereni graf G(V,E). Svaka grana iz E, predstavljena je
parom vorova (u,v) i odreenom teinom w. Teina svake grane moe se
predstaviti kao rastojanje izmeu dva vora koje ona povezuje.
Duina puta, d , izmeu dva zadata vora je suma teina svih grana na putu
od poetnog do krajnjeg vora. Za dati par vorova s i t iz V, gde je s poetni , a
t krajnji vor puta, Dijkstrin algoritam nalazi vrednost najkraeg puta d.
Dijkstrin algoritam je pohlepni algoritam koji se zasniva na pamenju
vrednosti d trenutnog najkraeg puta od polaznog vora s do nekog vora v.
Za poetni vor ta vrednost najpre iznosi 0, tj. d(s)=0, a za ostale vorove se
uzima vrednost beskonano. Pri prestanku rada algoritma, d dobija vrednost
najkraeg puta iz s u t, ili vrednost beskonano, ukoliko takav put ne postoji.
Osnovna operacija Dijkstrinog algoritma je oslobaanje grana. Ukoliko
postoji grana iz u ka v, tada trenutno najkrai put iz s u v, odnosno d(v) moe
dobiti kao vrednost sume d(u) i teine grane (u, v). Dakle, njegova duina e
iznositi d(u)+w(u, v), ukoliko je ova vrednost manja od d(v). Proces oslobaanja
grana se nastavlja sve dok vrednost d ne odredi najkrai put iz s u t.
Tokom izvravanja algoritma izdvajaju se dva skupa vorova V i V . U
skupu V su oni vorovi za koje je poznata vrednost d(v), a u skupu V svi
ostali. Na poetku je skup V prazan, a u svakoj iteraciji jedan vor se premeta
iz V u V i postaje ' stalan' vor. To je onaj vor koji ima najmanju vrednost.
Na kraju se oslobaaju sve grane (u,v) gore opisanim postupkom.
Obrnutim obilaskom vorova dobija se najkrai put.
ALGORITAM:
d s
0, p vi
d vi
1 to n
f, p vi 0
1 korak
for i
definie se poetni vor ( d je duina, a p

oznaka za prethodni vor, s je polazni vor)
poetno stanje za ostale vorove
- 232 -
^s`
polazni vor je stalan vor
t V
2 korak
Za svaki vi V
d u
min d vi
V û`
bira se vor sa minimalnom udaljenou

novi vor postaje stalan
3 korak
Ispitujemo udaljenost ostalih vorova koji nisu u V
If d vi ! d u w u, vi then
d vi
d u w u, vi i p vi u
end
Primer:
Dat je graf na slici, sa zadatim teinama izmeu dva vora.
Nai minimalni put od vora A do vora Z.
6 D
7
4
A
3
3
3
C
11
Krenuemo od vora A ka ostalim vorovima. vor A koji je polazni ima
koordinate (0,0), postaje stalan vor, a simboliki ga obeleimo sa A 0,0
Za ostale vorove prva komponenta ureenog para oznaava duinu

najkraeg puta do tog vora u tom trenutku, a druga komponenta oznaava
- 233 -
prethodni vor na najkraem putu. Dok se put ne pronae vorovima se

pridruuje par f,0 .
Ideja algoritma je da postepeno svi vorovi postanu stalni.
A 0,0
3
B f, 0
4 2
D f, 0
7
Z f, 0
C f, 0 11 E f, 0
Susedni vorovi voru A su B i C, i dodeljujemo im vrednosti, voru B (4,A)

,a voru C (3,A).
4
A 0,0
3
B 4, A
D f, 0
7
3
Z f, 0
C 3, A 11 E f, 0
3
Uzimamo manju od dodeljenih vrednosti, to je 3 i vor C(3,A) i postaje

stalan vor.
4
A 0,0
3
B 4, A
D f, 0
7
C 3, A 11 E f, 0
- 234 -
Z f, 0
Vraajui se na prethodni korak posmatramo privremene vorove B, D, E

koji su susedni sa C. U svakom od sluajeva dodajemo razdaljinu AC razdaljini
do posmatranih vorova. Za vor B imamo 3+2=5, za D imamo 3+9=12, za E
imamo 3+11=14.
D 12, C
B 4, A ili 5, C 6
4
7
A 0,0
2
Z f, 0
9 3
3
3
C 3, A 11 E 14, C
Najmanja od svih razdaljina je ona koja je ve dodeljena voru B, B(4,A), i on
postaje novi stalni vor.
B 4, A
A 0,0 4
3
D 12, C
7
C 3, A 11 E 14, C
3
Z f, 0
Iz vora B moemo samo u vor D i njegova razdaljina bi bila 4+6=10.
- 235 -
B 4, A
A 0,0 4
3
6 D 12, C ili 10, B

7
3
9
Z f, 0
C 3, A 11 E 14, C
3
To rastojanje je manje od ve pridruene vrednosti vora D(12,C),kao i od

udaljenosti 14 za vor E, pa vor D postaje stalni sa koordinatama D(10,B).
B 4, A
A 0,0 4
3
D 10, B
7
C 3, A 11 E 14, C
Z f, 0
Iz vora D moemo u vorove E i Z. Za vor E imamo 10+3=13, za Z imamo

10+7=17.
4
A 0,0
3
B 4, A
2
D 10, B
7
Z 17, D
C 3, A 11 E 14, C ili 13, D

3
Poto nova razdaljina ka E manja od one koja je ve dodeljena ovom

voru, a bila je E(14,C), menjamo vrednost vora E u E(13,D) i on postaje
novi
stalni vor.
- 236 -
4
A 0,0
3
B 4, A
D 10, B
7
3
C 3, A 11
E 13, D
3
Z 17, D
Iz vora E moemo u vor Z duinom puta 13+3=16.
4
A 0,0
3
B 4, A
D 10, B
7
Z 17, D ili 16, E
9 3
3
C 3, A 11
E 13, D
Poto je ta vrednost manja od ve dodeljene vrednosti voru Z, on postaje

stalni vor sa koordinatama Z(16,E).
4
A 0,0
3
B 4, A
2
D 10, B
7
C 3, A 11
Z 16, E
E 13, D
3
Najkrai put je ABDEZ duine 16 (vorove na putanji itamo od kraja).

Napomena: Ako dva ili vie vorova imaju istu duinu, bira se bilo koji od tih
vorova po izboru i proces se nastavlja.
- 237 -
9.3.
ALGORITMI ZA MINIMIZACIJU
RAZAPINJUIH STABALA
Ve smo naglasili da grafovi, a posebno stabla imaju veliku primenu u

svakodnevnom ivotu.
Pretpostavimo da imamo problem:
n gradova treba povezati putevima tako da uvek postoji put izmeu dva grada.
Ako znamo cenu puta izmeu svaka dva grada, kako projektovati mreu puteva
da ukupni trokovi izgradnje budu minimalni .
Ovaj problem moe se svesti na primenu grafova, odnosno traenja
najpovoljnijeg naina za povezivanje svih vrhova grafa (gradova), tj. na
problem traenja najmanjeg ili minimalnog razapinjueg stabla.
Minimalno razapinjue stablo T je ono stablo grafa G(V,E), takvo da je
teina stabla T(V, VT )manja ili jednaka teini bilo kog drugog razapinjueg
stabla grafa G.
Najmanje razapinjue stablo ne mora biti jedinstveno.
Postoji vie algoritama za odreivanje minimalnih razapinjuih stabala, ali
su najpoznatiji Primov i Kruskalov algoritam.
9.3.1. PRIMOV ALGORITAM

Ovim algoritmom pokuavamo da od zadatog teinskog grafa napravimo
minimalno razapinjue stablo. Ideja je da se odredi poskup grana koje
formiraju stablo ukljuujui sve vorove polaznog grafa tako da teina stabla
bude minimalna.
U poetku je stablo prazno pa ga poinjemo graditi dodavanjem
proizvoljnog vrha iz skupa vorova poetnog grafa. Postepeno dodajemo grane
u stablo, povezujui jedan vor koji se ve nalazi u stablu i jedan koji se u
njemu ne nalazi, pazei pri tome da je teina te ivice minimalna. Postupak se
nastavlja dok ne poveemo sve vorove zadatog stabla.
Na kraju rada algoritma dobijeno stablo predstavlja minimalno razapinjue
stablo. Nosi naziv svoga tvorca inenjera i matematiara Roberta Prima (1921).
- 238 -
ALGORITAM:
Algoritam se moe prikazati sledeim opisom:
1. Izabere se proizvoljni vor iz G i stavi se u stablo T.
2. Izabere se grana najmanje teine iz skupa grana koje sadre prethodni
vor i obrazuje se stablo T1
3. Dok je broj vorova stabla < broja vorova grafa, ponavljati postupak
4. Izaberi vor koji ne pripada stablu, a susedan je nekom voru iz stabla,
a pri tome je teina ivice koja ih spaja minimalna.
5. Stavi taj vor zajedno sa njemu pripadajuom granom u stablo.
6. Postupak ponavljati sve dok svaki vor grafa G ne bude u stablu.
Primer:
Od datog teinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjue stablo
koristei
Primov algoritam.
b
4
2
4
Biramo jedan vor proizvoljno za poetni vor, koren stabla.

Neka je to vor a.
Iz vora a moemo da stignemo u vor b sa udaljenou 2, zatim u vor d sa
udaljenou 3 i u vor e sa udaljenou 1. Kako je vor e na najmanjoj
udaljenosti od a, pridodaemo ga stablu kao i njegovu granu (a,e).
b
4
2
4
2
d
- 239 -
Sada posmatramo oba vora novog stabla a i e. Njihove udaljenosti do vorova

grafa su: iz a do b duina 2, iz a u d duina 3, iz vora e u b duina 4, iz e u d
duina 3. Najmanja duina je 2, iz a u b, tako da vor b i granu (a,b)
pridodajemo stablu.
b
4
2
4
2
d
Proces se nastavlja. Sada posmatramo vorove b i e. Najmanja udaljenost je iz

b u d duine 2, tako da stablu pridodajemo vor d i granu (b,d).
b
4
2
4
2
d
I konano, iz b u c moemo granom duine 4, a iz d u c granom duine 2, pa

dodajemo vor c i krau granu (d,c).
b
4
2
4
2
d
Razapeto stablo bi izgledalo
- 240 -
a
e
9.3.2. KRUSKALOV ALGORITAM

Kruskalov algoritam je jo jedan od algoritama koji odreuje razapinjue
stablo minimalne duine.
Algoritam:
1. Poeti sa grafom koga sainjavaju samo vorovi grafa G,
tj. iz originalnog grafa ukloniti sve grane.
2. Sortirati sve grane L grafa G u neopadajui niz prema njihovim
duinama.
3. Dodavati grane inicijalnom grafu po sortiranom redosledu vodei
rauna o tome da se ne formira kontura.
4. Ponavljati korak 3 sve dok broj dodatih grana ne bude n - 1.
Drugi nain
1. Uoiti bilo koju konturu grafa.
2. Iz uoene konture iskljuiti granu sa najveom duinom.
3. Ponavljati korake 1 i 2 sve dok ne ostane n - 1 grana, tj. dok ne bude
vie kontura.
- 241 -
Primer:
Od datog teinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjue stablo
koristei Kruskalov algoritam.
3
g
e
11
c
6
6
h
3 i
Reenje: I nain:
Popisaemo sve grane grafa i njihove duine i sortirati ih u ne opadajui niz:
grane
duina
sortirana grane
duina
(a,b)
(e,h)
(a,c)
11
(c,e)
(b,c)
(f,h)
(b,d)
(b,c)
(c,e)
(b,d)
(c,f)
(h,i)
(d,g)
(d,e)
(e,h)
(d,g)
(f,h)
(g,h)
(h,i)
(c,f)
(g,i)
(g,i)
(g,h)
(a,b)
(d,e)
(a,c)
11
Ne koristiti grane koje bi stvorile konture. To su grane (a,c), (d,e), (g,h), (g,i) i
(c,f).
- 242 -
d
5
11
c
6
3 i
Primenjujui Kraskalov algoritam, dobija se reenje prikazano na slici.

Reenje 2 nain:
d
5
g
e
11
c
6
7
6
3 i
Poeemo od zadatog grafa i uoiti npr. konturu (a, b, c, a). Od grana koje
sainjavaju ovu konturu biramo onu sa najveom duinom i briemo je. To je
grana (a, c). Sve uoene konture i izbrisane grane su date u sledeoj tabeli:
Kontura
(1, 2, 3, 1)
(2, 3, 5, 4, 2)
(2, 3, 5, 8, 7, 4, 2)
(2, 3, 5, 8, 9, 7, 4, 2)
(3, 5, 8, 6, 3)
Grana koja se brie

(1, 3)
(4, 5)
(7, 8)
(7, 9)
(3, 6)
- 243 -
Nakon ovog postupka dobili smo graf
d
5
11
c
6
3 i
1.
2.
3.
4.
5.
Za ta slue grafovski algoritmi?

Za koje grafove koristimo algoritme pretrage u irinu i dubinu?
Koji je osnovni princip algoritma pretrage na irinu?
Koji je osnovni princip algoritma pretrage na dubinu?
Koji je osnovni princip Dijkastrinog algoritma ?
KLJUNE REI
Razapeta stabla
Pretraga
Dubina
irina
Povratna grana
Pohlepni algoritam
Stalni vor
- 244 -
9.3. ZADACI
1. Uoimo graf na slici. Napraviti njegovo razapinjue stablo koristei
algoritam pretrage u irinu uzimajui vor a za polazni.
2.
b
c
a
e
d
Reenje:
nivo 0
nivo 1
nivo 2
3. Grafu sa slike odredi jedno stablo koristei algoritam pretrage u dubinu,

uzimajui da je koren stabla:
a) vor a,
b) vor b,
c) vor c.
a
b
c
e
g
- 245 -
Reenje:
b)
a)
c)
c b
3. Za zadati graf napraviti razapeto stablo primenom pretrage na dubinu i

irinu.
a
f
d
e
g
Reenje:
a
nivo 0
nivo 1
nivo 2
d
h
i
nivo 3
nivo 4
nivo 5
- 246 -
4. Dat je graf na slici, sa teinama izmeu dva vora. Nai minimalni put od
vora v0 do vora v koristei Dijkastrin algoritam.
Reenje:
4 v3
v2
v0
6
5
v1
v2 f, 0 v3 f, 0
4
2
3
v f, 0
3
6
v1 f, 0
v2 f, 0 v3 f, 0
4
2
3
v f, 0
3
6
v1 f, 0
v4
v0 f, 0
1
v4 f, 0
v0 0, 0
v4 f, 0
v0 0,0
v2 f,0 v3 3, v0
4
2
3
v f,0
3
1
1
6
v1 f,0 5
v4 1, v0
- 247 -
v0 0,0
v2 f,0 v3 3, v0
4
2
3
v f,0
3
1
1
6
v1 f,0 5
v4 1, v0
v0 0,0
v2 f,0 v3 3, v0
4
2
3
v f,0
3
1
1
6
v1 6, v4 5
v4 1, v0
v0 0,0
v2 f,0 v3 3, v0
4
2
3
v f,0
3
1
1
6
v1 6, v4 5
v4 1, v0
v2 7, v3 v3 3, v0
4
2
3
v f,0
3
1
6
v 6, v ili 4, v 5
v2 7, v3 v3 3, v0
4
2
3
v f,0
3
1
6
5
v 4, v
1
- 248 -
v0 0,0
1
v4 1, v0
v0 0,0
1
v4 1, v0
v2 7, v3 ili 7, v1 v3 3, v0
4
2
3
3
1
v 10, v1 6
5
v 4, v
v2 7, v3
1
v 10, v1
v3 3, v0
v 10, v1
ili 7, v2
v3 3, v0
4
v 7, v2
v3 3, v0
4
v0 0,0
v4 1, v0
v0 0,0
3
1
v1 4, v3
v4 1, v0
v2 7, v3
v0 0,0
v1 4, v3
v4 1, v0
v2 7, v3
v1 4, v3
v0 0,0
Najkrai put je v0 v3 v2 v duine 9.
- 249 -
v4 1, v0
5. Dati su grafovi na slici, sa teinama izmeu dva vora. Nai minimalni put
od vora P do vora Q, koristei Dijkastrin algoritam.
a)
4
Q
1
2
4
D
b)
A
3
E
B
F
6
C
3
2
4
5
D
1
6
Reenje:
Minimalni put je dat sa PABFQ . Duina puta je 9.
Minimalni put je dat sa PAECQ . Duina puta je 9.
6. Odredi najjeftiniju kartu od Bostona do Los Anelesa, ako je mrea linija
data na sledeem grafu.
Reenje:
Najjeftinija je karta preko je ikaga i kota 2300$.
- 250 -
7. Dati su grafovi na slikama, sa teinama izmeu dva vora. Nai

minimalni put od vora A do vora G, koristei Dijkastrin algoritam.
a)
2
A
2
1
D
4
b)
1
5
Reenje:
ADFG duine 5
AEFG duine 10
8. Od datog teinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjue
stablo koristei Primov algoritam.
2
C
2
1
E
4
7
3
Reenje:
Biramo jedan vor proizvoljno za poetnu taku, koren stabla.
Neka je to vor C.
Iz vora C moemo da stignemo u vor A sa udaljenou 2, zatim u vor D
sa udaljenou 1 i u vor G sa udaljenou 4. Kako je vor D na najmanjoj
udaljenosti od C, pridodaemo ga stablu kao i njegovu granu (CD).
- 251 -
4
5
7
3
Sada posmatramo oba vora novog stabla C i D. Njihove udaljenosti do vorova

grafa su: iz C do A duina 2, iz C u G duina 4, iz vora D u B duina 2, iz D u H
duina 3. Kako imamo dva vora iste udaljenosti biramo jedan proizvoljno.
Uzmimo vor C, tako da vor A i granu (CA) pridodajemo stablu.
2
C
4
G
7
3
Proces se nastavlja. Sada posmatramo vorove C,A i D. Najmanja udaljenost je

iz D u B duine 2, tako da stablu pridodajemo vor B i granu (DB).
2
C
4
G
7
3
Grana AB ne moe nikada da se pridoda stablu jer sa ostalim ve pridodatim

granama ini konturu. Posmatramo vorove C, B, D I najmanja udaljenost je iz
D ka E duine 2, vor E I granu (BE) dodajemo stablu.
- 252 -
2
C
4
5
7
3
Posle jo tri koraka dobijamo sledee razapeto stablo
2
C
1
D
1
G

stablo koristei Primov algoritam.
5
d
c
5
4
e
5
Reenje:
a
5
b 8
f
6
- 253 -
8. Postojea mrea puteva izmeu mesta treba da se asfaltira. Na slici su

date kilometrae izmeu mesta. Koristei Primov algoritam napraviti
minimalnu mreu puteva koji se moraju asfaltirati, tako da sva mesta
budu povezana.
Belegi
14
Sase
Slankamen
6
13
9
10
Inija
12
5
Beska
Krcedin
Reenje:
Ako je Inija koren stabla onda je minimalna mrea puteva data na slici
Belegi
Slankamen
6
Sase
Inija
5
Beska
Krcedin

stablo koristei Kruskalov algoritam.
6
b
1
3
2
d 4
5
e 4
f
3
- 254 -
Reenje: I nain:
Popisaemo sve grane grafa i njihove duine i sortirati ih u ne opadajui niz:
grane
duina
sortirana grane
duina
(a,b)
(b,d)
(a,e)
(a,e)
(a,g)
(d,e)
(b,d)
(a,b)
(b,c)
(f,g)
(d,c)
(e,f)
(d,e)
(d,c)
(e,f)
(f,c)
(f,g)
(b,c)
(f,c)
(a,g)
Ne koristiti grane koje bi stvorile konture. To su grane (a,b), (b,c) i (f,c), (g,f).
Primenjujui Kruskalov algoritam, dobija se reenje prikazano na slici.
d 4
b
1
2
g
2
e 4
- 255 -
Reenje 2 nain:
c
6
b
1
d 4
e 4
Poeemo od zadatog grafa i uoiti npr. konturu (a, b, d,e, a). Od grana koje
sainjavaju ovu konturu biramo onu sa najveom duinom i briemo je. To je
grana (a, b). Sve uoene konture i izbrisane grane su date u sledeoj tabeli:
Kontura
(a, b, d, e,a)
(d, c, f, e,d)
(b, d, c, b)
(a,e,f,g,a)
Grana koja se brie

(a,b)
(f, c)
(b,c)
(a,g)
Nakon ovog postupka dobili smo graf
d 4
1
a
2
g
- 256 -
e 4
f
3
10. Od datog teinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjue stablo

koristei Kruskalov algoritam.
c
6
b
d 4
1
2
e 4
5
Reenje:
c
d 4
1
a
e 4
f
g
11. Datom grafu

pridrui minimalno razapinjue stablo korienjem:
a) Primovog algoritma
b) Kruskalovog algoritma
c) i odredi najkrai put od vora A do vora F primenom Dijkastrinog
algoritma
- 257 -
B
A
2
3
4
C
- 258 -
7
3
2
1
5
10.
BULOVA ALGEBRA
KRATAK SADRAJ:
10.1.1 DEFINICIJA I AKSIOME
10.1.2 OSNOVNE TEOREME
10.2. BINARNA BULOVA ALGEBRA
10.2.1. BULOVE FUNKCIJE
10.3.1. KONJUKTIVNE I DISJUNKTIVNE FORME
10.3. PRIMENA U RAUNARSTVU I TEHNICI
10.3.1. BINARNI BROJNI SISTEM
10.3.2. PREKIDAKE EME I LOGIKA KOLA
10.3.3. UPROAVANJE PREKIDAKIH EMA I LOGIKIH
KOLA
10.4. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. definiete Bulovu algebru,
2. znate definicije, aksiome i teoreme ove algebre,
3. definiete binarnu Bulovu algebru,
4. znate da napravite disjunktivnu i konjuktivnu formu Bulovih
funkcija,
5. pravite razliku izmeu prekidakih i logikih kola.
- 259 -

Matematiari kau da je 1 1 2 , a informatiari da je 1 1 1 . Ko je u
pravu?
U pravu su i jedni i drugi, jer svako posmatra sa svog stanovita.
Informatiari se pozivaju na Bulovu algebru koja predstavlja teorijsku osnovu
rada savremenih raunara.
Osnovno naelo Bulove algebre zasniva se na injenici da logiki izrazi mogu
biti samo tani i netani. Tvrenja nikada ne mogu biti delimino tana ili
delimino netana.
Algebra koja analizira ovakva tvrenja, saima matematiku logiku i teoriju
skupova u algebru i daje teorijsku osnovu savremenih raunarskih nauka naziva
se Bulova algebra.
Bulova algebra je dakle matematiki aparat pomou koga se matematiki
opisuju procesi obrade binarnih informacija.
Bulova algebra slui da se dizajniraju elektronska kola od kojih se sastoje
savremeni raunari.
10.1.1. DEFINICIJA I AKSIOME

Neka je B neprazan skup u kome su definisane dve binarne operacije,
sabiranje(+) i mnoenje (.) i jedna unarna operacija, komplement ( ili -), a 0 i 1
su elementi iz skupa B tada skup
^B, , ,',0,1`
nazivamo Bulovom algebrom, ako za bilo koje elemente skupa a,b,c iz skupa B
vae aksiome:
x zatvorenosti
a b B,
x komutativnosti
ab
a b B
b a,
- 260 -
a b
ba
x distributivnosti
a b c
a b a c ,
a b c a b a c
x postojanje neutralnog elementa
a0
a 1 a
x postojanje inverznog elementa
aa
a a
Element 0 zove se nula element, a element 1 se zove jedinini element.

ac a zove se komplement od a.
Operacije + i . zovu se sabiranje i mnoenje.
Oznaka za operaciju . se esto ne pie, ve se koristi oznaka a b ab .
Usvajamo i klasine konvencije prioriteta operacija. Najvei prioritet ima
ope-racija komplement (-), zatim mnoenje (.) i najmanjeg prioriteta je
operacija sabiranja (+).
10.1.2. OSNOVNE TEOREME

Neka su a,b,c elementi Bulove algebre B, tada vae sledee teoreme,
odnosno zakoni:
x zakon asocijacije
a b c
x zakon idempotencije
aa
x zakon nule
x
a,
a 1 1,
zakon apsorbcije
a a b
x zakon involutivnosti
a b c ,
a a
a 0
a
0
a, a a b
- 261 -
a b c
a b c
x De Morganovi zakoni
a b
a b,
a b
a b
x zakon komplementa za neutralne elemente

x zakon saimanja
0 1,
a b a b
a,
a b a b
Ako je A Bulov izraz, pod dualnim Bulovim izrazom podrazumeva se izraz

koji se dobija kada se u izrazu A operacije + zameni sa . i obrnuto, a konstante 0
i 1 se zamene njihovim komplementima.
10.2. BINARNA BULOVA ALGEBRA

Bulova algebra moe da bude definisana na proizvoljnom skupu elemenata,
ali njena primena u digitalnoj tehnici je ograniena na binarnom skupu {0,1}.
Bulova promenljiva moe da uzima vrednost iz skupa ^0,1` , ali ne u isto
Ako se na skupu ^0,1` definiu operacije +, . , , odnosno , , , prema
vreme.
tablicama dobija se Bulova algebra, koja se naziva i prekidaka algebra.

Prekidaka algebra je dakle Bulova algebra na skupu od dva elementa.
dok je 0=1, 1=0.
- 262 -
11.2.1. BINARNE BULOVE FUNKCIJE
F p1 , p2 ,
Neka je F
, pn neka formula, gde su p1 , p2 ,
pn iskazna
slova ili Bulove promenljive. Bulove funkcije se mogu definisati na skupu sa

proizvoljno mnogo elemenata, ali za projektovanje digitalnih raunara koristi
se iskljuivo binarni sistem.
x Bulova funkcija je svako preslikavanje F : ^0,1` o ^0,1` .

n
x Elementi skupa ^0,1` su ureene n-torke p1 , p2 ,

n
. pn ^0,1`
x Ovakve Bulove funkcije nazivaju se i prekidake funkcije.
2
x Takvih n-torki ima 2 n a funkcija 2 ( varijacije n te klase od 2 elementa
sa ponavljanjem)
n
Kako Bulove funkcije imaju konaan domen, mogue ih je zadati preko

tablica. Jedan opti oblik tablice je sledei
p1
p2
pn
F p1 , p2 ,
F 0,0,
F 0,0,
F 1,1,
x Bulove funkcije sa jednom i dve promenljive date su tablicom.

p
F1
F2
F3
F4
- 263 -
,1
,1
pn
p1
p2
F1
F2
F3
F4
F5
F6
F7
F8
F9 F10 F11 F12 F13 F14 F15 F16
Iz tablice se moe videti da su F8, F5, F7 i F10 redom disjunkcija,

konjunkcija, implikacija i ekvivalencija.
Sve Bulove funkcije mogu se predstaviti iskaznim formulama.
10.2.2. DISJUNKTIVNA I KONJUKTIVNA FORMA

Algebarske Bulove funkcije se mogu predstaviti u dva oblika.
x Disjunktivna forma (DF) F p1 , p2 ,
, pn
Pi1 Pi 2
Pim .
Disjunktivna forma predstavlja logiku sumu logikih proizvoda. Funkcija

se moe predstaviti kao suma disjunkcija koje odgovaraju vrstama u tablici u
kojima funkcija ima vrednost 1.
Primer:
F F1 F2 F1 F2 F1 F2 F1 F2
.
x Konjuktivna forma (KF)
F p1 , p2 ,
, pn
Si1 Si 2
Sim
Konjuktivna forma predstavlja logiki proizvod logikih suma. Funkcija se

moe predstaviti kao konjunkcija suma koje odgovaraju vrstama u tablici u
kojima funkcija ima vrednost 0.
- 264 -
Primer:
F1 F2 F1 F2 F1 F2 F1 F2
Primer:
Funkcija je zadata tabelom.
p1
p2
p3
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
0
1
1
0
1
1
Napisati konjunktivnu i disjunktivnu formu zadate funkcije

Algebarski prikaz funkcije u obliku konjunktivne forme, na osnovu zadate
tabele, zapisujemo u vidu logikog proizvoda onoliko elementarnih suma
koliko u tabeli ima vrsta sa vrednou funkcije 0.
p1 p2 p3 p1 p2 p3 p1 p2 p3 .
Algebarski prikaz funkcije u obliku disjunktivne forme, na osnovu zadate

tabele, zapisujemo u vidu logikog zbira onoliko elementarnih proizvoda
koliko u tabeli ima vrsta sa vrednou funkcije 1.
F p1 p2 p3 p1 p2 p3 p1 p2 p3 p1 p2 p3 p1 p2 p3 .
esto se u literaturi i koristi naziv savrena disjunktivna i konjuktivna forma.
- 265 -
10.3. PRIMENA U RAUNARSTVU I TEHNICI

10.3.1. BINARNI BROJNI SISTEM
Prvi raunari su se pojavili 50-tih godina prolog veka sa zadatkom da
ubrzaju i olakaju sloene proraune u tehnici i nauci. Zahvaljujuci pojavi
mikroprocesora poetkom 70-tihgodina prolog veka krenula je raunarska
revolucija koja traje i dan danas.
U raunarima svi podaci ( tekst, slika, muzika i sl ) obrauju se i uvaju u
binarnom zapisu. Najmanja jedinica informacija, odnosno najmanji podatak
koji se moe obraditi u raunaru, nula ili jedinica naziva se bit. Grupa od osam
bita koja se naziva bajt (byte). U sutini funkcionisanje svakog raunara je
prosleivanje informacije o tome da li datom trenutku treba negde u sistemu
postoji signal ili ne. Ova vrsta informacija se predstavlja binarnim ciframa.
Odsustvo signala predstavlja se sa nulom, a prisustvo signala sa cifrom jedan.
Binarne vrednosti 0 i 1 tako dobijaju logiko znaenje.
Binarni sistem je tako baziran na korienju matematike logike, na
iskazima koji imaju samo dve mogunosti, tano (true) i netano (false) .
Umesto logikih oznaka T i A , u informatici se koriste oznake 1 i 0. Logike
operacije se predstavljaju uobiajeno, konjunkcija (proizvod) AND, a disjunkcija
(sabiranje) kao OR, imajui u vidu istinitosne tablice za date logike operacije.
Primer :
Ako primenimo operatore AND i OR na brojeve 0110110110 i 1100011101
dobiemo:
0110110110
1100011101 AND
0100010100
0110110110
1100011101 OR
1110111111
Raunari moraju imati mogunosti da memoriu i obrauju i nenumerike,

odnosno tekstualne podatke. To su ili nizovi ( string) ili znakovi ( charcter
data), zatim slova, znakovi interpunkcije, matematiki znaci, specijalni znaci i
- 266 -
slino. Poda-ci ovog tipa su memorisani u obliku niza bitova. Danas se koriste
ASCII i EBCDIS kod. Na primer 1111001 predstavlja slovo b.
Dakle, binarni brojevi su osnova za funkcionisanje raunara. Digitalna kola
kombinuju nule i jedinice, i generiu nove nule i jedinice. Mainske instrukcije
su takoe prikazane kao nizovi nula i jedinica. Svi programi napisani u
mainskom jeziku (asembleru) ili nekom viem jeziku, da bi mogli da rade
moraju da budu prevedeni u nizove nula i jedinica.
10.3.2. PREKIDAKE EME I DIGITALNA LOGIKA KOLA

Klod Elvud enon (Claude Elwood Shannon; 1916. 2001.)
bio je ameriki naunik i inenjer. Meu najznaajnija
otkria ovog naunika spadaju teorija informacija i dizajn
digitalnih raunara i logikih kola. 1938. godine otkrio vezu
izmeu logikih tablica istinitosti i elektrinih kola. enon je
poznat kao utemeljiva informacione teorije sa svojim
naunim radom objavljenim 1948. godine. Takoe se
smatra utemeljivaem teorije digitalnog raunara i teorije
dizajna digitalnih kola, kada je kao 21-godinji student MIT-a, napisao tezu gde
dokazuje da je primenom Bulove algebre na digitalna elektrina kola, mogue
reiti bilo koji logiki ili numeriki problem.
Digitalni sistemi su izgraeni od elementa koji imaju samo dva stanja.
Element koji se tako ponaa, i moe da poslui da se pomou njega fiziki
interpretiraju navedene logike operacije naziva se prekida.
Prekidai moe da ima samo dva stabilna stanja, odnosno da je otvoren ili
zatvoren.
- 267 -
Prekidake eme i digitalna logika kola su tako projektovana da

implementiraju principe binarne aritmetike i matematike logike.
x Prekidake eme su univerzalne eme koje ne zavise od tehnologije.

Mogu da se realizuju na osnovu mehanikih prekidaa, elektrinih kola i
slino.
x Digitalna elektrina logika kola su specijalizovane eme sastavljene od
tano definisanih elektrinih komponenti.
x Koristei operacije (+,.,) Bulove algebre moe se opisati bilo koje kolo.
x Iskazne formule u kojima se pojavljuju samo operacije , , , odnosno

(.,+,), imaju jednu zanimljivu interpretaciju koja se koristi u tehnici u
projektovanju digitalnih kola, a naziva se prekidaka algebra.
x Iskazna slova se tretiraju kao otvoreni prekidai, a njihova negacija kao
zatvoreni prekidai. Ako iskazno slovo ima vrednost p 1 smatra se da
je prekida zatvoren, tj. da provodi signal, a za p
0 je otvoren, tj. da
ne provodi signal.
x Formula se tretira kao mrea sa dva kraja sastavljena od prekidaa koji
su povezani paralelno ili serijski. Tautologijama odgovaraju mree koje
uvek provode signal.
Primer:
Posmatrajmo prekidako kolo-emu koje sadri prekida i sijalicu.
Vrednost 1 dodeljujemo prekidaima p i q kada su zatvoreni, tj ako
kroz njih protie struja. U suprotnom dodeljujemo im vrednost 0.
Kada su prekidai redno vezani, sijalica e svetleti i kolo e imati vrednost 1
samo ako su oba prekidaa p i q zatvorena. Prema tome, ovo kolo
e odgovarati iskazu p i q, odnosno p q i zove se AND i kolo.
- 268 -
pq
Digitalno logiko kolo
Primer:
Posmatrajmo prekidako kolo u kome su prekidai p i q vezani paralelno.
Kada su prekidai paralelno vezani, sijalica e svetleti ako je p=1 ili q=1 i
kolo e imati vrednost 1 ako je bar jedan prekidaa p i q zatvoren.
Prema tome, ovo kolo e odgovarati iskazu p ili q, odnosno p q i
zove se OR- ili kolo.
pq
Kolo sa jednim prekidaem p, u kome sijalica svetli samo ako je

prekida otvoren. Prema tome kolo e imati vrednost 1 ako je
- 269 -
prekidaa p zatvoren, odnosno ako je p jednako 0. Takvo kolo se zove

ne kolo ili invertor.
Elementi digitalnih logikih kola osim standardnih navedenih ( i kolo, ili kolo
i ne kolo ) su i sledea kola:
x ni kolo, odgovara logikom izrazu p q .
x nili kolo, odgovara logikom izrazu p q .
ekskluzivno ili
10.3.3. UPROAVANJE PREKIDAKIH EMA

I LOGIKIH KOLA
Najvanija primena Bulove algebre je da pojednostavi konstrukciju
prekidakih i logikih kola. Optimizacija broja logikih kola pored utede
- 270 -
smanuje i mogunost greaka u razvoju. Treba imati u vidu na ne mora

postojati jedinstveni najmanji izraz.
Potrebno je da se podsetimo aksioma i teorema koje smo ve
definisali, a potrebne su nam za dalji rad.
a a a
a 0 0
a 1 a
a a 0
Bulovi zakoni za operaciju i
Bulovi zakoni za operaciju ili
aa a
a0 a
a 1 1
aa
I teorema a
ab
ba
Za operacije i i ili
a b
ba
a b c
a bc
a b c
abc
Teoreme minimizacije
a b a b
a a b a
a a b a b
Teoreme inverzije
- 271 -
a b
ab
a b
a b
Primer:
Pojednostaviti izraz p p q q q r
p p q qq r
0 q qq r
q qq r
qqr
a a
a 0
a a
a a
qr
qr
Polazno kolo se zamenjuje sa znatno jednostavnijim koje je zadato

izrazom q r .
p
p
r
q
q
ili
Minimizacija prekidakih funkcija je jedan od najvanijih praktinih zadataka. U

prethodnom poglavlju iznesene su neke opte ideje teorijskog tipa bazirane na
Bulovoj algebri. Inae metode minimizacije su raznovrsne. Najea je podela
na grafike i algoritamske. Jedan od esto korienih naina u inenjerskoj
praksi su Karnoove mape.
- 272 -
1.
2.
3.
4.
5.
6.
ta je Bulova algebra?
ta je binarna Bulova algebra?
Navesti osnovne aksiome.
Navesti i dokazati osnovne teoreme Bulove algebre
ta su DF i KF?
Kako izgledaju prekidaka, a kako logika kola?
KLJUNE REI
Bulova algebra
Bulova funkcija
Bit
Bajt
Kolo
Prekidaka kola
Elektrina kola
Invertor
Disjunktivna forma
Konjunktivna forma
Prekidai
10.4. ZADACI
1. Dokazati sledee zakone:
Zakon idempotencije
Reenje:
a)
a) a a
- 273 -
a,
b) a a
a a 1
a a a a
a a a
aa
a a
b)
a0
a
neutra ln i element
inverzni element
aa 0
aa aa
a 1
a
Zakon nule a 0
a 0
inverzni element
distribucija
a a a
Reenje:
neutra ln i element
neutra ln i element
inverzni element
distribucija
inverzni element
neutra ln i element
0
a 0 0
a 0 a a
a 0 a
neutra ln i element
inverzni element
distribucija
a a
neutra ln i element
inverzni element
a) a a b
Zakon absorbcije
b) a a b
Reenje:
a a b
a)
a 1 a b
a 1 b
a 1
a
neutra ln i element
distribucija
zakon nule
neutra ln i element
b)
- 274 -
a a b
a 0 a b
a 0 b
neutra ln i element
distribucija
a0
zakon nule
neutra ln i element
a
Zakon involutivnosti
Reenje:
a a
aa
Aksioma o inverznom elementu kae
a a
Ako uvedemo x
a , onda je
xa ax
xa
pa je a
a a
ax 0
x , odnosno a a .
Zakon komplementa za neutralne elemente a) 0

Reenje:
a)
a a
a a
1,
inverzni element
De Morganovo pravilo
a a
zakon involutivnosti
inverzni element
- 275 -
b) 1
a a
inverzni element
a a
De Morganovo pravilo
a a
zakon involutivnosti
0
Zakon saimanja
inverzni element
a) a b a b
a
b) a b a b
Reenje:
a)
a b a b
a b b distribucija
a 1
a
b)
a b a b
inverzni element
neutra ln i element
a b b distribucija
a0
a
2. Dokazati
a) a b a b
1, b) a b a b
inverzni element
neutra ln i element
3. Primenom Bulove algebre izraunati vrednost izraza 1 0 0 1 .

Reenje:
- 276 -
1 0 0 1 0 1
a b a b
00
0
4. Primenom zakona Bulove algebre uprostiti izraz
a b a c
Reenje:
aa ac ba ac
ac cb bc
ac ab
5. Kako izgleda disjunktivna i konjunktivna forma Bulove funkcije koja je

zadata tablicom?
p
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
0
1
0
0
1
0
1
1
Reenje:
- 277 -
f
f
pqr pqr pqr pqr disjunktivna forma -DF
p q r p q r p q r p q r konjunktivna forma -KF
6. Odrediti istinitosnu tablicu funkcija:

b) f 2
a) f1 pq pr qr
p qr
Reenje:
p
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
7. Formuli p q p r odrediti
a) prekidaku emu,
b) digitalno logiko kolo.
Reenje:
a)
b)
8. Formuli p q r odrediti
a) prekidaku emu,
b) digitalno logiko kolo.
- 278 -
f1
1
1
0
1
1
0
1
1
f2
1
1
1
1
0
0
1
0
Reenje:
a)
b)
rc
q
9. Nacrtati prekidake eme i digitalna logika kola koja odgovaraju
iskaznim formulama:
a) p q r s ,
b) p q r s ,
c) p q r ,
d) p q p r ,
e) p q p r r .
5. Napisati formule i nacrtati digitalna logika kola koja odgovaraju

sledeim prekidakim emama
a)
b)
- 279 -
c)
Reenje:
a) p q r p q
b) p q q p r r
c) p q q r p q r .
6. Napisati formule i nacrtati prekidaku emu koja odgovaraju sledeim
digitalnim elektrinim kolima:
a)
b)
- 280 -
Reenje:
a) p q r ,
q
pc
b)
p q pr .
7. Za zadatu tablicu odredite Bulovu funkciju. Zatim nacrtajte prekidako

kolo dobijenog izraza.
p
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
0
1
1
0
1
0
1
1
Reenje:
p q r p q r p q r p q r p q r
Disjunktivna forma glasi:
p q r p q r p q r
Konjunktivna forma glasi:
- 281 -
rc
qc
pc
pc
qc
pc
qc
rc
pc
pc
qc
rc
qc
r
8. Nacrtati logiko digitalno i prekidako kolo za formulu p q p r .

Reenje:
p
q
ili
p
p'
a) p q r pq pr t
9. Pojednostaviti formulu i nacrtati logiko kolo.
b) pp q qq r
c) pq q qq r
- 282 -
Reenje:
a)
p q r pq pr t
pq pr
p q r
pq pr pqt prt
q
ili
b)
pp q qq r
q qq r
0 q qq r
qqr
qr
a) p q r p q p q r p q r q r p q r
10. Pojednostaviti formulu
b) pqs pqs qrs prs

c) pq ps pq prs
p q r p q p q r p q r q r p q r
Reenje:
pqr pq pq r pq r qr pqr
pr pq pr qr
1
pr pq pr
a b a c b c
b)
- 283 -
a b
a b
a b a b
a b a c
pqs pqs qrs prs

ps q q qrs prs
ps qrs prs
p pr s qrs p r s qrs
ps rs qrs ps 1 q rs
ps rs p r s
c) p s
11. Dato je logiko kolo
a) Napisati izraz funkcije koju ovo kolo predstavlja

b) Napisati tablicu funkcije
c) Odrediti disjunktivnu i konjunktivnu formu funkcije
Reenje:
a) f p q r
b) Iz formule moemo da zakljuimo da je samo u sledeim sluajevima

vrednost funkcije 1 , f 1,1, 0 f 1, 0, 0 f 0,1, 0 1
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
0
1
0
1
0
1
0
0
- 284 -
C)
f
f
pqr pq r pqr
pqr pq r pqr
12. Dato je logiko kolo
p
q
r
p
q
r
a) Napisati algebarski izraz funkcije koje kolo predstavlja

b) Napraviti tablicu ove funkcije
c) Na osnovu tablice napisati konjunktivnu formu funkcije
d) Primenom Bulove algebre minimizirati izraz i nacrtati jednostavnije
kolo
Reenje:
f pqr pqr
p
1
1
1
1
0
0
0
0
q
1
1
0
0
1
1
0
0
r
1
0
1
0
1
0
1
0
- 285 -
f
0
0
0
0
1
1
0
0
Konjunktivna forma
p q r p q r p q r p q r p q r p q r
13.
pq r r
pq
Raketni motor aktivira se kada komandant i jedan ili oba njegova dva
pomonika pritisnu prekidae. Nacrtati odgovarajuu prekidaku emu,
napraviti tablicu Bulove funkcije, logiko kolo, minimizirati ga i nacrtati.
Reenje:
p1
p2
k
1
1
1
1
0
0
0
0
f
p1
p2
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
f
1
1
1
0
0
0
0
0
kp1 p2 kp1 p2 kp1 p2
- 286 -
Minf kp1 p2 p2 kp1 p2
k p1 p1 p2
kp1 kp1 p2
kp1 1 kp1 p2
k p1 p2
p
p12
r
p2
p1
r
p2
p1
r
p2
p1
14.
15.
Dokazati da funkcija a b c a c a c c ne zavisi od a,b,c
Koju funkciju f daje kolo na izlazu

p1
p2
p3
p2
- 287 -
INDEKS POJMOVA
A
Aksioma104,105
alef nula 38,41
algoritam 126, 135
- Dijkastrin 231
formiranje stabla 206
brisanje elemnta 210
- Kruskalov 241
- pretraga u dubinu 226
- prertaga u irinu 229
- Primov 238
- rekurzivni 138
ubacivanje elementa 209
Aristotel 6
erova teza 139

vor 155
- susedni 157
- stepen 159
- Izolovan 159
B
binarni brojevi 266
binarna relacija 46
binarne Bulove funkcije 228
binarna stabla pretrage 172
binomna formula 82
binomni koeficijent 73
blok ema 129
- linijska 130
razgranata 130
- ciklina 132
Bulova algebra 260,262
Bul Dord 7
Bulova funkcija 265
C
ciklus 160
- Hamiltonov 172
- Ojlerov 169
continuum 37
D
dedukcija 102
definicija 104
Dekartov proizvod 36
Dekart Rene 37
disjunkcija 9
diskunktivna forma 263
dokaz 104,106
domen 56
E
ekvivalencija 9,11
F
faktorijel 67
formula 4,
- iskazna 12
- valjana 18
funkcija 55
- aritmetika 139
- bijekcija 57
- Bulova 263
- injekcija 50
- inverzna 59
- izraunljiva 141
- kompozicija 58
prekidake 263
- rekurzivna 136
- surjekcija 57
- 289 -
graf 154
- beskonaan 157
- bipartitivni 160
- bitrigraf 159
- izomorfan 165
- Hamiltonov 170
- kompletan 159
- konaan 157
- multigraf 157
- neoprijentisan 156
- Ojlerov 167
- orijentisan 156
- Pentagraf 159
- planaran 163
- povezan 161
- prost 156
- regularan 159
- teinski 172
grana 155
- visea 157
greke u zakljuivanju 114
kardinalan broj 38
klase ekvivalencije 54
koliniki skup 54
kombinacije 74
- bez ponavljanja 79
- sa ponavljanjem 81
kodomen 56
kombinatorika 74
komplement skupa 35
kontinum 40,41
konjunkcija 9
konjuktivna forma 263
konstante 3,15
kontura 160
konverzija 11
kvantor 15
- egzistencijalni 15
- univerzalni 15
hipoteze 106
hipoteza kontinuma40
hromatski broj 178
logika 6
- iskazna 7
- matematika logika 6
- predikatska 16
logika kola 267
lista susedstva 173
implikacija 9,10
indukcija 102
- empiriska 103
- matematika 116
inverzija 11
izraz 4,
iskaz 7
Matrica
- incidencije 174
- susedstva 176
N
negacija 9
- 290 -
problem etiri boje 153

put 159
-Ojlerov 169
-Hamiltonov 170
-prost 157
O
Ojler Leonard 154
operacije 3, 8,15,
binarne 50
logike 9
skupovne 34
P
Paskalov trougao 74
paradoks 41
permutacije 74,75
podgraf 158
podskup 34
pravila zakljuivanja 90
- dvojne negacije 14,
- dvostrukog komplementa 37
- - eliminacija 110
- - generalizacija 110
- - idempotencije 13
- identiteta 37
- - modus ponens 14,106
- - modus tolens 14,107
- - kontradikcije 14,108
- - kontrapozicije 109
- - kontraprimer 109
- - specijalizacija 112
- - tranzitivnost ekvivalencije 109
- - tranziticnost implikacije 109
prebrojavanje 74
petllja 156
promenljive 3,15
prekidaka algebra 270
Prekidaka kola 269
predikat 17
prekidake eme 269
pseudo kod 115
Raselov paradoks 43
Rekurzija 125
relacija 3, 52
- binarna 52
- refleksivna 47
- simetrina 47
- antisimetrina 47
- tranzitivna 47
- ekvivalencije 53
- poretka 53
S
skup 30
- disjunktni 32
- partitivni 34
- podskup 33
- prazan 33
skupovne operacije 34
unija 34
presek 34
razlika 35
Dekatrov proizvod 36
stablo 198
- binarno 205
- koreno 201
- koren 202
- visina 202,205
- list 202,295
- nivo 202
- razapinjua 200
sud 7
- 291 -
tablica istinitosti 9
tautologija 12
teorema 89
- Ojlerova 163, 164,169
- Kelijeva 200
Tjuring Alan 140
Tjuringova maina 140
enon Klod Elvud 216
U
unija skupova 32
ureen par 33
Z
Zakoni
- absorpcije 261
asocijacije 13,37,261
- de Morganovi 14,37,262
- - komutacije 13,37, 260
- distribucije 13,37, 261
inverznog elementa 261
involutivnosti 261
neutralnog elemeta 261
saimanja 262
varijacije 65
Venovi dijagrami 30
- 292 -
LITERATURA
1. J. A. Anderson, Diskretna matematika sa kombinatorikom,

Raunarski fakultet, Beograd, 2005.
2. D. Cvetkovi, Diskretna matematika, Prosveta, Ni, 1996.
3. D. Cvetkovi, Diskretne matematike strukture, Raunarski
fakultet, Beograd, 2004.
4. D. Cvetkovi, S. Simi, V. Balti, M. iri, Diskretna matemamatika.
Osnove kombinatorike i teorije grafova, Drutvo matematiara
Srbije, Beograd, 2008.
5. D. Cvetkovi, Teorija grafova i njene primene, Nauna knjiga,
Beograd, 1990.
6. K. H. Rosen, Discrete Mathematics and Its Applications, Mc Grew
Hill, 2003.
7. V. Petrovi, Teorija grafova, Novi Sad, 1998.
- 293 -

US - Diskretna Matematika

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Diskretna Matematika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DISKRETNA MATEMATIKA SA ZBIRKOM ZADATAKA

Beograd, januar 2015. godine

2. OSNOVNI POJMOVI TEORIJE SKUPOVA

Diskretna matematika obezbeuje teorijsku osnovu za mnoge oblasti

da pomogne da se razviju sposobnosti logikog razmiljanja,

Gottfried Vilhelm von Leibniz (15961650)

Jezik matematike sadri:

, , >,@ , ^,` , , ,!,

Korienjem ovih elemenata matematikog jezika definiemo izraze i

Izrazi sadre konstante, promenljive i operacijske znake:

Promenljive i znaci konstanti su izrazi.

Formule su izrazi koji moraju da sadre znak relacije.

1.2. MATEMATIKA LOGIKA

formalizuju razliite oblasti ljudskog miljenja, ali u granicama tehnike

1.3. ISKAZNA LOGIKA

Napomena: Umesto T (true) i A (ita se ne te), u tehnici se vie koriste

1.3.1. OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE

Razlikujemo dve vrste logikih operacija, unarne i binarne , koje se odnose

x disjunkcija (ili), u oznaci . To je reenica oblika p ili q.

x implikacija (ako - onda), u oznaci . To je reenica oblika ako p onda q.

x ekvivalencija (ako i smo ako), u oznaci . To je reenica oblika ako p

negacija (ne) , u oznaci . To je reenica oblika nije p.

Napomena: Negacija je unarna operacija, ostale operacije su binarne.

Istinitosna vrednost logikih operacija u tablici je u saglasnosti sa

sluaju kada je W p A . Znai, implikacija je tana bez obzira na vrednost

Sloena reenica je tana, jer ako je Srbija najvea na svetu,

Sloena reenica je tana, jer ako je Srbija najvea na svetu,

Implikacija moe da se ita na sledee naine:

Za implikaciju, p q , vezane su i 3 dodatne vrste iskaza:

Ekvivalencija je dvostruka implikacija, odnosno

Ekvivalencija se ita na sledee naine:

1.3.2. ISKAZNE FORMULE

Kombinovanjem iskaznih slova i logikih operacija dobijamo sloene

Za dve formule F1 i F2 kaemo da su ekvivalentne ako je F1 F2 , i

Istinitosnu vrednost svake iskazne formule mogue je odrediti istinitosnom

Prilikom pisanja iskaznih formula, nekada je mogue izostaviti zagrade, ali

Prevod sadraja iz obinog jezika u zapis matematike logike je jedan od

Iskazna formula koja je uvek tana naziva se tautologija.

Tautologije, kao uvek tani iskazi, predstavljaju zakone miljenja, odnosno

Zakon iskljuenja treeg

Univerzalni kvantor znai svaki i obeleava se sa  .

x Egzistencijalni kvantor znai neki i obeleava se sa  .

x a x - postoji x za koje vai a x

U sluaju viestruke primene kvantora umesto

, xn a x piemo x1 , x2 ,

Isto vai i za egzistencijalni kvantor.

Prilikom zapisivanja razliitih sadraja upotrebom kvantora treba znati:

Reenica, svaki A je B, znai isto to i:

a) Svaki prirodni broj je pozitivan.

c) Postoji tano jedan broj iji je kvadrat nula.

b)Za svaki ceo broj x, postoji ceo broj y, takav da im je zbir 0.

Od izuzetnog znaaja je poznavanje pravila za negaciju kvantora.

1.5. PREDIKATSKA LOGIKA

Takvi matematiki sadraji su predmet prouavanja predikatske logike.

Takva tvrenje moemo da zapiemo u obliku P x , gde x oznaava

je predikat koji definie osobinu promenljive.

Predikatske formule grade se pomou:

Predikatske formule se uvek definiu u odnosu na neki jezik, odnosno

Ona moe da ima vie interpretacija.

Za konkretne brojne vrednosti x,y,z nastaju razliiti iskazi o prirodnim

1.5.1. VALJANE FORMULE

Predikatska formula je valjana, u oznaci

F , ukoliko je istinita pri

, , >,@ , ^,` , , ,!,

Univerzalni kvantor znai svaki i obeleava se sa .

x Egzistencijalni kvantor znai neki i obeleava se sa .

x a x - postoji x za koje vai a x

, xn a x piemo x1 , x2 ,

3 x 10 , proitati na vie naina.

17. Ako je dat predikat P : x y z , napisati iskaz

Postoje brojevi x i z takvi da je x y 1 .