Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Seminarski rad iz instrumentacija

SENZORI PROTOKA

Profesor:

Student:

Doc.dr. Vladimir inik

rija Nedi MI 8/14

Zrenjanin, 2015

Sadraj:
1.Senzori protoka- Uvod................................................................................................3
1.1................................................................. Osnovi tehnike merenja protoka
1.2.................................................................. Senzori volumetrijskog protoka
1.2.1. Princip volumetrijskog merenja protoka...........................................5
1.2.2. Senzori sa prigunicom......................................................................5
1.2.3. Rotametar...........................................................................................7
1.3....................... Volumetrijski senzori protoka sa merenjem brzine fluida
1.3.1. Turbinski protokometar.......................................................................8
1.3.2. Pitoova cev..........................................................................................9
1.3.3. Indukcioni senzori.............................................................................10
1.3.4. Ultrazvuni senzori protoka...............................................................11
1.3.5. Vrtloni senzori..................................................................................14
1.4............................................................................. Senzori masenog protoka
1.4.1. Termiki senzori................................................................................15
1.4.2. Momentni senzori.............................................................................16
1.5........................................................................... Specijalni senzori protoka
1.5.1. Korelacioni senzor protoka...............................................................17
1.5.2 .Termoanemometri.............................................................................18
1.5.3. Laserski Doplerov anemometer........................................................21
1.5.4. Senzori brzine i protoka sa optikim vlaknom.................................23
1.5.5. Vizuelizacija protoka.........................................................................23
1.6.............................................................................................. Kratak saetak
Literatura.........................................................................................................................26

4
5

15
17

25

1.SENZORI PROTOKA- Uvod

Na samom poetku upoznaemo se sa pojmom senzora.
Def. Senzor (detektor) je ureaj koji meri fizike veliine i konvertuje ih u signal itljiv
posmatrau ili/i instrumentu.
Senzor predstavlja prvi od etiri elementa u mernom podsistemu.On je uvek u kontaktu sa
procesom I uzima energiju iz njega ili mernog podsistema
Na samom ulazu senzora je prava(tana) vrednost a izlaz iz senzora zavisi od te ulazne
vrednosti.Postoje razne vrste klasifikacija senzora a jedna od znaajnijih je po izlaznom
signal senzora npr.:
Toplotni

Elektromagnetni

Mehaniki

Elektrini

Zatim postoje I indikatori senzora koji pokazuju promene izlaznih veliina u odnosu na
merene veliine. Senzori koji mere precizne veliine zahtevaju veu osetljivost,a ta osetljivost
se opisuje kao odnos izmeu izmerene I stvarne veliine. Idealan senzor je onaj koji je lineran
u celom opsegu merenih vrednosti. Trebalo bi da je dobijeni signal uvek linearno srazmeran
merenoj vrednosti. Pri tome na njega ne bi smeo da ima uticaj nijedan drugi objekat u
okruenju, niti bi on smeo da ima ikakav uticaj na mereni objekat. To je u praksi neostvarivo.
Senzori imaju iroku primenu u svakodnevnom zivotu npr.: kod ekrana osetljivih na dodir,
kod vrata I elevatora u javnim objektima kod osvetljenja i alarma i mnogih drugih ureaja
kao to su: automobili, avioni, medicinski ureaji, roboti, industrijske maine i dr.
Meutim,tehnoloski napredak je omoguio izradu senzora sa detaljima mikrometarskih
dimenzija, I oni koriste MEMS tehnologiju i nazivaju se mikrosenzori.
Zatim sam senzor protoka je hidrauliki senzor koji meri brzinu protoka vode koja prolazi
kroz sistem u kome je instaliran. Senzor protoka predstavlja ultrazvuni mera za toplu ili
hladnu vodu i moe se instalirati u napojnom ili povratnom vodu, u horizontalnom ili
vertikalnom poloaju. Sastoji se iz dva dela koji su kompaktno povezani: telo senzora protoka
sa keramikim ultrazvunim davaima i elektronski sklop koji vri obradu primljenih signala.
U senzoru protoka formiraju se impulsi ija je uestanost proporcionalna brzini protoka vode
kroz senzor.
U nastavku emo se baviti metodama za merenje protoka i tenosti i gasa.

1.1.Osnovi tehnike merenja protoka

Def. Protok je koliina ipkastog materijala, tenosti, gasa koja protekne kroz posmatrani
popreni presek za jedinicu vremena.
-Ta koliina se izraava u jedinicama mase ili zapremine, pa se razlikuju:
1. maseni protok (opisuje stvarnu koliinu materije u kretanju) : Qm =

dm
dt

kg/s

2.volumenski protok ( je fizika veliina koja odreuje zapreminu fluida koji prolazi
kroz jednu taku u jedinici vremena) i on zavisi od gustine, pritiska i temperature i od lokalne
dV
gravitacije: Qv = dt m3/s
- Senzor protoka naziva se protokometrom.
Koliina fluida koja je protekla kroz protokometar u vremenskom intervalu t = t1 t2 rauna
se integracijom jednaina za maseni i volumenski protok(u granicama od t1 do t2):
m = Qm dt

V = Qv dt

-Senzor koji meri i integrira protok naziva se sensor protoka i koliine.

-Protok ipkastog materijala izraava se kao maseni, a protok tenosti i gasova kao
volumenski.
-Maseni i volumenski protok mogu se povezati relacijom:
Qm = Qv =

dV
dt

Ova jednaina predstavlja osnovu volumetrijskih metoda merenja protoka.

Odnos brzine i protoka se nalazi iz principa konzervacije mase, izraene jednainom
kontinuiteta :
Qm = dS

- m/s srednja brzina u posmatranom poprenom preseku

Ova jednaina predstavlja osnovu brzinskog ( kinematikog ) merenja protoka.

Merenje protoka gasova zavisi od njihove temperature i pritiska i izraava se u odnosu na
normalno stanje gasa , koje je definisano pritiskom pn = 101 325 Pa i temperaturom Tn =
293,15 K, pri relativnoj vlanosti = 0 %, tako da je :
Qm = Qv = n

pT n
pnT k

Qv

-koeficijentom k se koriguje neidealnost gasova pri visokim pritiscima.

4

Protok ipkastog materijala svodi se na merenje teine.U industrijskim procesima ipkasti

materijali se prenose transportnim trakama koje se kreu brzinom . Deo trake ( duine l )
slui kao tas ispod kojeg je smeten sensor sile ( teine ), koji na svom izlazu ima maseni
protok:
Qm =

m
l

kg/s

-Savremeni senzori protoka i koliine treba da zadovolje neke od zahteve:

Visoka tanost merenja ( 1-2 %)
Visoka pouzdanost (teko ispunjiv zahtev jer agresivnost fluida i neistoe smanjuju
tanost I vek trajanja senzora)
Delovanje okoline. Merenje protoka vri se u irokom rasponu temperature (-250
do+600 )
Korisni merni opseg. Obino se vrednost senzora protoka izraava pomou odnosa
Qmax/Qmin ,ije su tipine vrednosti 3-10
Za merenje koliine protoka koristi se nekoliko fizikih fenomena:
1. Meri se duina vremena potrebna da se u posudi sakupi potrebna (odreena) koliina
tenosti;
2. Meri se srednja brzina fluida i dobijeni rezultat se mnoi sa povrinom poprenog
preseka kroz koji protie fluid;
3. Usled deliminog zagraivanja povrine protoka i merenje nastalog pada pritiska;
4. Merenje sile otpora nastala od protoka;
5. Moe se koristiti deo energije koja je sadrana u fluidu za pokretanje turbine ili motora.

1.2. Senzori volumetrijskog protoka

1.2.1. Princip volumetrijskog merenja protoka
Volumetrijsko merenje protoka zasniva se na tretiranju volumena supstance koja protie kroz
posmatrani popreni presek na osnovu merenja nekog parametara. Merni parameter rezultat je
meusobnog delovanja toka fluida i tela postavljenog u tok. Telo moe biti fiksirano ili
pokretno. Nepokretno telo je tzv. Prigunica, a merni parameter tada je diferencijalni pritisak.
Oko 66% svih senzora protoka su ovog tipa. Kod volumetrijskih senzora brzinskog tipa
(elektromagnetni, ultrazvuni,senzori sa Doplerovim efektom) meri se srednja brzina fluida u
poprenom preseku S, a protok Qv se dobija pomou : Qv = S

1.2.2. Senzori sa prigunicom

Prigunica menja odnos potencijalne i kinetike energije. Najvie se upotrebljava prigunica u
obliku prstena koji se naziva dijafragma, zaslon ili merna blenda. Drugi oblici prigunice su
5

sapnica, Venturijeva cev i Venturijeva sapnica.

-Prednosti senzora protoka sa prigunicom su: jednostavnost,nepostojanje pokretnih

delova,dugovenost i pristupanost cene.
-Nedostaci su: nelinearna zavisnost protoka od pada pritiska, mali korisni opseg (Q max/Qmin=
4 :1 ) jer se p moe meriti najvie u rasponu 10 : 1,ograniena primena na cevovode sa
prenikom veim od D = 50 mm
Struktura senzora protoka sa prigunicom najprostija je u sluaju kada je m = A 0/A1 izabran
tako da je koeficijent protoka konstantan na mernom opsegu.ema moe imati i blok za
konverziju izlaznog signala u standardni strujni ili pneumatski signal. Ponekad se gustina
tenosti ne moe meriti u radnim uslovima ,u tom sluaju ema se sastoji od senzora
temperature u radnim uslovima i senzora gustine pri referentnoj temperature 20 .

1.2.3. Rotametar
Rotametar je komercijalni naziv za sensor protoka sa lebdeim plovkom kao pokretnim
delom. Izmedju plovka I konusnog tela rotametra formira se suenje- prsten sa povrinom
koja se menja zavisno od visine plovka. Suenje ima ulogu prigunice. Povrinska merenja
ostvaruju se u ureajima kod kojih se u zavisnosti od protoka menja povrina poprenog
preseka strujanja takav je i ureaj rotametar. Ovo je jedan od najpopularnijih ureaja za
merenje proto-ka jer je rad s njim veoma komforan.Rotametar se u principu sastoji od
vertikalne cevi, oblika izvrnutog, izduenog konusa, u kojoj je smeten cilindrini plovak.
Rotametar se u cevovod postavlja vertikalno, s protokom fluida usmerenim navie. Kada se
fluid ne kree, plovak miruje u svom najniem poloaju, zatvarajui potpuno presek cevi. Na
njega tada deluju: sila tee i potisak fluida (Arhimedov zakon). U trenutku uspostavljanja
protoka plovak se neznatno pomera i fluid poinje da struji kroz stvoreni uski, prstenasti
presek.
-Proticanjem tenosti ili gasa kroz rotametar na plovak deluju tri sile:
1.rezultantna sila statikog pritiska Fp = (p1 p2) Sp ,gde su p1 i p2 statiki pritisci sa donje I
gornje strane plovka, a Sp povrina najveeg poprenog preseka plovka

2. teina plovka FG = pgVp

3. sila uzgona FU = FgVp

Iz uslova ravnotee navedenih sila ( F p = FG FU) pri ustaljenom protoku dobije se da he pad
pritiska na plovku konstantan I nezavisan od protoka:
Vp
p = (p1 p2) = (p - F)g S p
Ovaj pad pritiska moe se izraziti pomou srednje brzine proticanja fluida kroz prstenasti
p =

zazor izmeu plovka i zida rotametra:

F
2

Izjednaavanjem ove dve jednaine dobija se brzina fluida u zazoru:

=

2 gV p ( pF) /F S p

Tako da je protok:
Qv= Sz = Sz

2 gV p ( pF)/ F S p

Gde je koeficijentprotoka koji se odreuje eksperimentalno,a Sz povrina prstenastog zazora

izmeu plovka I cevi. Ako ove dve relacije uvrstimo u gore navedenu jednainu dobijamo
volumenski protok u funkciji visine plovka:


Sz= (D2 d2p) 4
Qv=

i D = d + kh

2 gV p ( pF) /F S p

d + kh)2 - d2p

Konusna cev rotametra karakterie se malim nagibom, tj. k= 0,001 0,01, tako da je konano
protok Qv priblino direktno proporcionalan visini plovka h:
Qv = K1 + K2h

1.3.Volumetrijski senzori protoka sa merenjem brzine fluida

1.3.1.Turbinski protokometar

Obrtanje turbine. Volumetrijski senzor protoka sa merenjem brzine imaju aksijalnu ili
popreno postavljenu turbine kao osetilni element. Broj obrtaja turbine u jedinici vremena n
proporcionalan je brzini fluida u posmatranom poprenom preseku S:
n = k
-k koeficijent proporcionalnosti. Ako se eliminie brzina fluida pomou relacije za
volumetrijski protok Qv = S:
n=

k
S

Qv

zatim uvrtavajuci definiciju volumenskog protoka dobijamo :

dV=

S
k

n dt

njenim integriranjem u vremenu od t1 do t2 dobija se:

V=
-

S
k

(N2 N1)

N2 N1 je broj obrtaja turbine u interval t2 - t1 . Volumenski protok odreuje se

merenjem brzine vrtenja turbine.

-Prednost turbinskih protokometara su: visoka tanost(0,2 2 %), obnovljivost

0,02%,mali pad pritiska,vremenska konstanta 2-10 ms
-Nedostaci su obavezna kalibracija i periodino servisiranje rotora

1.3.2.Pitoova cev
Rasprostranjen nain merenja protoka zasniva se na posrednom metodu,odnosno na merenju
dinamikog pritiska,za ta se upotrebljava Pitoova cev. Neposredno uz zid cevovoda sa
unutranje strane fluid miruje i tu deluje samo statiki pritisak pst . Na osi cevi deluje totalni
pritisak ptot koji je u odnosu na statiki uvean za dinamiku komponentu v2/2 .
Dinamiki pritisak rauna se iz razlike:

pdin = ptot pst = v2/2

-Na Pitoovu cev potrebno je prikljuiti senzor diferencijalnog pritiska. Greke merenja
nastaju zbog nemogunosti da se totalni I statiki pritisak odrede u jednoj takizato se uvodi
korekcioni koeficijent k = 0,7 1. Brzina se rauna :
= kc

2( p tot p st)/

-Konani izraz za raunanje protoka :

2

Q= kkc

D
4

2 p /

10

1.3.3.Indukcioni senzori
Indukcioni senzori su senzori koji rade na principu Faradejevog zakona indukcije. Kao to je
poznato, ovaj zakon kae da se relativnim kretanjem provodnika i magnetnog polja pod
pravim uglom u provodniku indukuje napon-elektromotorna sila. Na ovom principu rade
istosmerni i naizmenini generatori napona.
Za merenje protoka princip rada je primenjiv samo na provodne tenosti. Takva tenost je
ekvivalentna provodniku duine jednake unutranjem preniku cevi D. Provodnik se kree
srednjom brzinom toka v u magnetnom polju indukcije B, zbog ega se na krajevima
provodnika tj. Na elektrodama indukuje napon (e - EMS).
Qv
e = BD = 4B D

11

 Pomou indukcionih meraa se direktno meri brzina strujanja tenosti tj. Zapreminski
protok.
Kod indukcionih senzora protoka sa elektromagnetom koji se napaja jednosmernim naponom
na elektrodama se javlja galvanska ems i ems polarizacije. One sutinski utiu na tanost
merenja. To je glavni razlog da su indukcioni senzori protoka modifikacije naizmeninog
generatora. Kada se elektromagnet napaja naizmeninim naponom, tada se dobija promenljivo
magnetno polje B = Bm sint , a indukovani napon je:
e = BmDv sint = 4BmQV

sint
D

Smanjenje efekta polarizacije postie se poveanjem frekvencije napona napajanja. Meutim,

glavni nedostatak indukcionih senzora sa naizmeninim napajanjem je transformatorski efekt
izmeu navoja elektromagneta i radnog provodnika. Zbog toga se u izlaznom krugu i kada
tenost miruje indukuje napon:
et =

dB
dt S = SBm cos t

,koji se moe smanjiti samo smanjivanjem povrine kruga S.Navoji elektromagneta

smeteni su inae sa vanjske strane cevovoda. Postoje i izvedbe sa navojima na unutranjoj
strani cevovoda. Elektrode su umetnute u zid cevovoda
.Mnogostruke su prednosti indukcionih senzora protoka: bezinercionost, linearna zavisnost
izlaza od protoka, nezavisnost izlaza od temperature i pritiska tenosti i neremeenje toka.
Indukcioni senzori ine oko 10% svih senzora protoka.
Primenjuju se za protoke 1 2 500 m3/h , pri brzini toka v = 0, 6 10 m/s i prenicima
cevovoda D = 10 1 000 mm . Njihova tipina tanost je 0, 2 2% , korisni merni opseg
40:1, a duina neporemeenog toka ispred mesta ugradnje je oko 5D.
Nedostaci indukcionih senzora su: nemogunost merenja protoka neprovodnih tenosti,
potronja energije 40 700W, te relativno visoka cena.
12

Na tanost merenja, odnosno obezbeivanje pune tanosti merenja prema specifikacije

proizvoaa (tanost ovog merenja je do 0.25%) utiu razni faktori:
- Nain ugradnje.
- Tip pumpe, odnosno promene protoka.
- Dinamika ventila vezanih za protokomer (posebno pri doziranju).
- Izbor senzora i njegovo konfigurisanje.
- Temperatura i pritisak.
- Provodljivost medija.
- Odsecanje protoka malog inteziteta.
1.3.4.Ultrazvuni senzori protoka
Ultrazvuni merai mere protok na osnovu interakcije toka fluida i ultrazvunog talasa
koji prolazi kroz fluid. Kod ove vrste meraa na rezultate merenja ne utie temperatura,
gustina, pritisak ili provodljivost fluida. Koriste se za merenje protoka istih tenosti, ali se
tolerie I prisustvo male koliine gasa ili vrstih estica.Kao generator I prijemnik ultrazvuka
koristi sepijezokeramki elementi u obliku diska prenika D = 10 20 mm. Da bi se dobio to
vei intenzitet ultrazvunih valova,pijezoelement se projektuje da radi na rezonantnoj
frekvenciji:
r =

( E )

1
2h

p
2h

Gde su : h debljina diska, E Jangov modul elasti~nosti i vp = (E/)0,5 brzina ultrazvuka u

pijezoelementu. Vea rezonantna frekvencija dobija se za tanji disk. Budui da je vp = f ,
gde je talasna duina ultrazvuka, pri rezonantnoj frekvenciji talasna duin jednaka je
dvostrukoj debljini diska = 2h. Tipina rezonantna frekvencija diska, odnosno frekvencija
ultrazvuka za senzore protoka je 1 10MHz. Ultrazvuni talas iri se po konusu sa uglom =
10o koji zavisi od talasne duine: sin = 1, 2/D.
Osnovne prednosti ovakvog naina merenja protoka i fiziko-tehnikih karakteristika
ultrazvunih senzora su da:
- Imaju tanost do 0.5% merenog protoka.
- Imaju merni opseg od 0-45000 m3/h u senzorskoj izvedbi.
- Prave se u veliinama od DN 50 do DN 4000.
- Mogui temeperaturni opseg merenog medija je od 400C do +2000C.
- Praktino neosetljivi na promene teperature, gustine, pritiska provodljivosti fluida.
- Ne remete tok fluida, mogua je instalacija pod pritiskom, bez zaustavljanja procesa.
Od vie poznatih metoda ultrazvunog merenja protoka u upotrebi su najee tri, i to metodi
koji su zasnovani na merenju:
- vremena prolaza talasa kroz fluid,
- promene faze talasa,
- promene frekvencije talasa
Vremensko-impulsni ultrazvuni senzori protoka
Brzina prostiranja ultrazvuka u mirnom fluidu je c. U pokretnom fluidu brzine v ultrazvuk se
prostire brzinom koja je odreena vektorskim zbirom . Za konfiguraciju c + v
13

vreme potrebno da ultrazvuni impuls pree rastojanje L = D/ sin od predajnika do

prijemnika u smeru toka je:
t1 = L / c + v cos
a vreme za koje impuls pree to isto rastojanje, ali u smeru suprotno toku je:
t2 = L / c v cos
Dati senzor sastoji se od dva para predajnik-prijemnik, postavljenih pod uglom u odnosu na
tok. Dovoljan je jedan par. Predajnik i prijemnik tada menjaju svoje uloge u sukcesivnim
vremenskim intervalima zahvaljujui posebnim eksternim kolima. Direktnim metodom
merenja razlike vremena t2 i t1 dobija se:
t = t2 t1 = 2vL cos /c2 v2cos2
Brzina fluida v mnogo je manja od brzine ultrazvuka c, tako da je interval t
t = 2vD /c2tg
proporcionalan protoku:
t = 8Qctg / Dc2
Vrednost vremenskog intervala je veoma mala i iznosi t = 106 107 s , dok je ukupno
vreme prostiranja oko 1 000 puta vee. Tanost merenja intervala t treba da je 1 0, 1% ,
to znai da e greka tada biti reda 10 8 1010 s . Sloenost elektronskih kola za merenje
malih vremenskih intervala znaajno utie na cenu senzora. Ukupna tanost ultrazvunih
senzora sa direktnim merenjem vremenske razlike t je 0, 5 4%.
Fazni ultrazvuni senzori protoka
* mere faznu razliku ultrazvunih oscilacija . Ona zavisi od razlike u vremenu prostiranja
ultrazvuka t uz tok i niz tok. Rastojanje izmeu predajnika i prijemnika je L za oba smera
prostiranja Generator pobuuje pijezokeramike predajnike na ultrazvune oscilacije
frekvencije f = /2 , koje se prenose do odgovarajuih prijemnika. Prijemni signali se
pojaavaju, pretvaraju u etvrtke i u bloku za detekciju faze formiraju se impulsi sa irinom
proporcionalnom razlici faza:
= 2ft = t = 2vD /c2tg
Izraz za raunanje protoka dobija se uvoenjem smene v = 4Q/D2. Tipina tanost
ultrazvunih senzora protoka ovog tipa je 2%.
Frekventni ultrazvuni senzori protoka mere razliku frekvencija f izmeu
ultrazvunih oscilacija koje se kreu niz tok i nasuprot toku. Ove frekvencije su:
f1 = 1 / t1 = c + v cos /L
odakle proizilazi da je njihova razlika:

f2 = 1 / t2 = c v cos / L

f = f1 f2 = 2v cos / L
Ultrazvuni sensor sa Doplerovim efektom

14

Doplerov efekat manifestuje se kao promena frekvencije reflektovanog talasa pri kretanju
predajnika ili prijemnika. Kada se na objekat koji se kree brzinom v usmeri ultrazvuk
frekvencije f0 , tada sefrekvencija fr ultrazvuka reflektovanog sa objekta promeni u skladu sa
poznatom Doplerovom jednainom fD = 2fv/c . Pri merenju brzine fluida kao objekat se
javljaju estice neistoe ili mehurii zraka prisutni u fluidu. Predajnik i prijemnik obino se
nalaze na istoj strani cevovoda .Doplerova frekvencija za datu konfiguraciju je:
fD = f0 fr = f0 f0(1 v/c cos 1 + v/c cos 2) = f0 (cos1 cos2 )v/c
Obino su predajnik i prijemnik postavljeni pod istim uglom u odnosu na osu cevovoda, pa je
cos1 = cos2 , odnosno:
fD = 2 f0 v/c cos
Za ultrazvuk frekvencije f0 = 5MHz Doplerova frekvencija je oko fD = 15 kHz. Ukoliko
nema neistoa, u fluid se ubacuje neka poznata suspenzija sa esticama prenika do 0,1mm
ili se ubacuje zrak sa protokom 0,0050,1% u odnosu na merni.

1.3.5. Vrtloni senzori

Princip rada vrtlonih senzora zasniva se na odvajanju vrtloga iza prepreke postavljene u
toku fluida. Frekvencija odvajanja vrtloga proporcionalna je brzini toka. Nailaskom na
prepreku, brzina fluida raste, a pritisak opada. Na polovini poprenog preseka prepreke
deava se obrnuti proces brzina opada a pritisak raste. Na taj nain na prednjoj strani
formira se vii, a na zadnjoj strani nii pritisak. Pod delovanjem ove razlike pritiska odvaja se
pogranini sloj fluida sa prepreke u obliku vrtloga. Vrtlozi se odvajaju naizmenino na gornjoj
15

i donjoj strani. Zavisnost frekvencije vrtloga od brzine toka i prenika cevovoda naziva se
Struhalovim brojem:
Sh = D/
Prepreka je obino simetrina. Osnovni zahtevi koji se postavljaju pri konstrukciji prepreke
su da odnos njenog prenika i prenika cevovoda bude manji od 0,2 kako ne bi remetila tok,
te da ima oblik koji e obezbediti nepromenljivost Struhalovog broja u irokom intervalu
promene Rejnoldsovog broja (Re=vD/v=1 000200 000 )
Osobine vrtlonih senzora.
Dobre osobine vrtlonih senzora su: nepostojanje pokretnih delova, jednostavnost
konstrukcije, velika pouzdanost, nezavisnost izlaza od temperature i pritiska, te stabilnost
izlaza.
Loe osobine su: trajni gubitak pritiskazbog ugradnje prepreke i nemogunost merenja
protoka pri Re< 3 000 . Tipi~na ta~nost ovih senzora je 0, 5 1% , korisni merni opseg im
je 20:1, a neporemeeni deo toka ispred prepreke 10 20D. Mogu se ugraivati na cevovode
prenika 25 300mm.

1.4.Senzori masenog protoka

1.4.1.Termiki senzori
Kalorimetarski senzor tipa grejana cev. Ispred i iza grejaa postavljeni su termootporni
senzori temperature. Prolaskom pored grejaa fluid se zagrejava, tako da se dobije
temperaturna razlika T2 T1. Ako je snaga grejaa W konstantna I cev izolovana tako da se
sva energija troi na zagrevanje fluida,tada jednaina toplotne ravnotee glasi:
W = k Qm cp T
16

Gde je k korekcioni koeficijent, koji uzima u obzir gubitke toplote u okolini I greke merenja
T, nastale zbog neravnomerne raspodele temperature po poprenom preseku, cp specifini
toplotni kapacitet fluida ( gasa pri konstantnom pritisku ) na temperaturi (T1 + T2)/2
Razlika temperature T je nelinearna funkcija masenog protoka. Linearnost statike
karakteristike postoji samo za male brzine. Poveanje osetljivosti postie se veom snagom
grejaa. Ukoliko bi se odrala konstantna razlika temperatura T = const. prilagoavanjem
snage grejaa W, tada bi statika karakteristika snaga grejaa- protok bila linearna.

Termokonvektivni sensor masenog protoka razlikuje se od kalorimetrijskih po tome to su

greja I termootpornici smetenina vanjskoj strain cevovoda, a ne u toku fluida.
1.4.2. Momentni senzori
Turbinski momentni senzor sastoji se od dva turbinska rotora: inicijalnog I mernog. Kroz
koaksijalne kanale na obodu rotora protie fluid. Inicijaln rotor okree se eksternim
elektromotorom ugaonom brzinom i svojim kanalima uvre tenost, tako da ona dobije
moment vrtnje (ugaonu koliinu kretanja):
L = I = mr2
gde su: I moment inercije rotirajue tenosti, m masa tenosti i r poluprenik
inicijalnog rotora.Prema zakonu o ouvanju koliine kretanja, promena momenta vrtnje dL/dt
jednaka je sumi momenata M svih vanjskih sila koje deluju na tenost. Ako su moment sile
viskoznog trenja i moment sile trenja u le`ajevima zanemarljivi, odnosno ako na te~nost
deluje samo moment M, prema prethodno navedenom zakonu dobije se:
r2 dm /dt = r2Qm = M
Izlazei iz inicijalnog rotora, tenost u celosti predaje steeni moment vrtnje mernom rotoru.
Merni rotor na taj nain dobija moment obrtanja M, koji se uravnoteuje badarenom
oprugom. Zakretanje osovine mernog rotora proporcionalno je obrtnom momentu M.
odnosno masenom protoku Qm .Disk za razdvajanje smanjuje viskoznu vezu izmeu rotora.
Karakteristini podaci koji se odnose na turbinski momentni senzor masenog protoka su:
tanost 0, 5 2% , ugaona brzina tenosti = 1 500 o/min , prenik cevovoda D =
50200mm, merni opseg 0, 150 kg/s za tenosti i 0, 0110 kg/s za gasove,korisni merni
opseg 10:1, mogunost rada pri pritiscima do 10MPa i temperaturi od 30 oC do 50 oC.

17

Koriolisov senzor masenog protoka meri moment koji se javlja zbog delovanja Koriolisove
sile, koja zavisi od protoka. Koriolisova sila je inercijalna sila na povrini rotirajueg tela i
deluje pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja. Savremeni senzori ovog tipa imaju
primarni element najee u obliku U-cevi, koja se posebnim elektromagnetom pobuuje na
prirodne oscilacije frekvencije = 80Hz .Cev je prikljuena na cevovod.
Neka se U-cev nalazi u poluciklusu kada se kree navie. Tenost koja ulazi u cev dobija
pozitivno Koriolisovo ubrzanje ak = 2v i odupire se tom kretanju silom F1 , usmerenom
nanie, a tenost koja izlazi iz cevi dobija negativno Koriolisovo ubrzanje i odupire se tom
kretanju silom F2 , usmerenom navie. Ove dve sile stvaraju moment i cev se uvre. Tanost
Koriolisovih momentnih senzora masenog protoka je 0, 25 2%, a korisni merni opseg 10:1.

1.5. Specijalni senzori protoka

1.5.1.Korelacioni senzor protoka
Princip rada. Tok fluida najee nije homogen. Zbog toga se pojedini parametri ili svojstva
toka kao to su gustina, temperatura, elektrina provodnost, turbulencija ili difuzija menjaju
stohastiki. Fluktuacije se prate pomou dva odgovarajua senzora, postavljena na cevovodu
na rastojanju L. U kontrolnom preseku 1 meri se fluktuacija f1 (t) , a u kontrolnom preseku 2
nakon sekundi meri se fluktuacija f2 (t ) . Od izmerenih signala formira se
kroskorelaciona funkcija:
T

Rf1f2

( f 1(t) f 2( t )d t )
() = lim
T0 0

koja ima izraen maksimum pri = p . Vreme kanjenja podeava se automatski sve dok se
ne izjednai sa p = L/v vremenom prelaza fluida iz preseka 1 u presek 2. Kroskorelator se
sastoji od kola za podeavanje , mnoaa signala f1 (t) I f2 (t ) , te integratora proizvoda f1
(t) f2 (t ) , na ijem se izlazu dobija srednja vrednost Rf1f2 u toku vremenskog perioda T.
Ako su poznati popreni presek S, () rastojanje L izmeu senzora fluktuacije, te k koeficijent
korekcije profila brzine po poprenom preseku, protok Q tada se rauna pomou jednostavnog
izraza:
Q = k Sv = k SL/p

18

Kroskorelacioni princip merenja protoka primenljiv je i za izrazito homogeni tok. U tom

sluaju potreban je poseban generator fluktuacija, obino pseudosluajnih binarnih impulsa. U
tenom fluidu fluktuacije se stvaraju ubacivanjem mehuria zraka, a u gasnom ubacivanjem
vrstih estica ili rasprenih kapljica tenog fluida.
Nain gradnje. Korelacioni senzori protoka prave se u razliitim varijantama, to zavisi od
toga koji se parametar toka menja stohastiki, te od toga koji se senzori upotrebljavaju za
merenje tih fluktuacija. Dielektrini korelacioni senzori protoka osetljivi su na promenu
kapaciteta u kontrolnim presecima, konduktometarski korelacioni senzori protoka osetljivi su
na promenu provodnosti fluida, koja se meri u dvama kontrolnim presecima, elektrostatiki
korelacioni senzori osetljivi su na promenu naboja vrstih estica u toku gasova koja se meri u
kontrolnim presecima itd. U praksi se najvie upotrebljava ultrazvuni korelacioni sensor
protoka. U kontrolnim presecima sa unutranje strane cevovoda, popreno na tok, postavlja se
po jedan par ultrazvuni predajnik i ultrazvuni prijemnik, napravljeni od pijezoelektri nih
diskova. Najbolji rezultat postie se za D/d 10 i L = 0, 51,5D . Kako je prenik
pijezoelektrinog diska d < 50mm , proizilazi da je maksimalni prenik cevovoda na koji se
ugrauje ultrazvuni korelacioni senzor D < 500mm .
Najveu perspektivu ima optoelektronski korelacioni senzor sa optikim vlaknima. Ovaj
senzor ima u svakom kontrolnom preseku par vlakana dovodno I prijemno. Kroz dovodno
vlakno dolazi svetlost iz optikog izvora. Nailaskom vrstih estica u toku, svetlost se
reflektuje u prijemno vlakno, na ijem se kraju nalaze fotodiode za formiranje elektrinog
signala. Elektrini signali dalje se obrauju u korelatoru, tako da se na izlazu dobija signal
proporcionalan protoku.
Karakteristike korelacionih senzora. Dobre osobine korelacionih senzora su: neremeenje
toka, te mogunost merenja protoka istih, zaprljanih ili viefaznih fluida. Nedostaci su
sloenost i veliko vreme odziva. Smanjenje vremena odziva postie se smanjenjem vremena
merenja T, ali tada greka merenja postaje vea. Ovaj problem reava se primenom
mikroprocesora. Tipina tanost korelacionih senzora je 2 4% mernog opsega za
ultrazvune, odnosno 1% za optoelektronske.
19

1.5.2.Termoanemometri
Termoanemometri slue za merenje dinamikih promena lokalne brzine ili vektora brzine.
Ako je poznat odnos kv izmeu lokalne i srednje brzine, mogu se primeniti i za merenje
protoka. Anemometar etimoloki oznaava instrument za merenje brzine vetra, a prefiks
termo odnosi se na princip rada.
Princip rada termoanemometra zasniva se na injenici da odvoenje toplote sa zagrejanog
tela zavisi od brzine fluida u kome se telo nalazi. Zagrejano telo termoanemometra je
termootpornik, koji radi u reimu sa konstantnom strujom grejanja ili u reimu sa
konstantnom temperaturom. U prvom sluaju meri se otpor R = R(v) , a u drugom sluaju
struja I = I(v) .
Termoanemometri u reimu I=const i R=R(v). Ako se struja zagrejavanja I odrava
konstantnom, tada je otpor R = R(v) nelinearna funkcija brzine. Analiza pokazuje da
osetljivost dR/dv pri I=const opada sa porastom v. Zato je poeljno da struja grejanja I bude
to vea, te da se termoanemometar upotrebljava za merenje manjih brzina.
Tipina merna ema za termoanemometar u reimu I=const gradi se kao Vitstonov most
napajan generatorom struje. Generator daje nepromenljivu struju I0 . Kod gradnje mosta
otpornici se biraju tako da bude (R + R2) << (R3 + R4) , pa je tada I I0 = const . Izlazni
napon U(v) dobija se pojaanjem napona sa merne dijagonale mosta. Ovaj napon je nelinearna
funkcija i samo u uskom opsegu proporcionalan je brzini. Ukoliko je potrebna
proporcionalnost za veI opseg brzine, neophodna je linearizacija statike karakteristike U =
U(v) .

Termoanemometar u reimu T=const i I=I(v). Poveanjem brzine fluida termootpornik se

hladi, pa je potrebno poveati struju da bi se ouvala njegova zadana temperatura, T=const.
Analiza pokazuje da je I=I(v) nelinearna funkcija. Osetljivost senzora je zato razliita na
pojedinim segmentima opsega (dI/dv const) ,tj. zavisi od brzine fluida.
Za termoanemometar koji radi u reimu konstantne temperature neophodna je ema sa
promenljivim generatorom struje, gde se vrednost struje automatski prilagoava. Za ove
namene pogodna je ema sa pojaavaem u ijoj se povratnoj grani nalazi Vitstonov most sa
termoanemometrom. Za poetno stanje, kada fluid miruje (v = 0) , na izlazu pojaavaa je
napon U(0) , a most je u ravnotei, tj. R(0) = R2R3 /R4 . Napon U(0) je istovremeno napon
20

napajanja mosta i projektuje se tako da struja I(0) kroz termootpornik R bude dovoljna da ga
zagreje na zadanu temperaturu (T=const).
Sa porastom brzine fluida v termootpornik se hladi, njegov otpor I temperatura opadaju,
ravnotea mosta se naruava, a napon na izlazu pojaavaa raste. Ovaj porast dovodi do
poveanog napajanja mosta, vee struje kroz senzor I zagrijavanja, sve dok ne dostigne
temperaturu T=const. Tada je most u ravnotei, a izlaz pojaavaa U(v) je funkcija merene
brzine. Struja kroz senzor se, praktino, trenutno pretvara u toplotu, i zato nain rada sa
konstantnom temperaturom omoguava merenje brzine toka sa fluktuacijama ije su gornje
vrednosti 300 500 kHz.

Izrada termoanemometra.
Termoanemometri se prave od metalnih ili poluprovodnikih otpornika u obliku ice ili
filma. ica je obino od platine, volframa ili nikla, duine 5 10mm, prenika 0, 5 2mm i
upeta je na posebnim nosaima. Poveanjem prenika termoniti poboljavaju se mehanika
vrstoa I pouzdanost, ali je za njeno zagrejavanje potrebna vea struja. Deblja ica ima i
veu tromost, pa se zbog toga moe primeniti samo za merenje malih brzina fluida. Pomou
termoanemometra od platinske i volframove ice mere se lokalne brzine toka vazduha i vode
u opsegu 100 500m/s i frekvencije do 400 kHz , dok je u opsegu manjih brzina (0, 01
5m/s ) frekvencija manja (5 50 kHz ).
Termoanemometar u obliku metalnog filma, debljine 0, 005 0, 01mm , nanosi se na
keramiku podlogu povrine (1 0, 2)mm2. Tankoslojna izvedba ima veliku mehaniku
vrstou i neto veu inerciju u poreenju sa ianom. Pomou tankoslojnih
termoanemometara mere se brzine gasova u opsegu 0, 2 500 m/s , pri temperaturi do 500
oCi frekvenciji do 450 kHz . Ako je brzina manja (do 1m/s ), granina frekvencija se smanjuje
na 1 kHz . Za tenosti se mere brzine u opsegu 0, 01 20 m/s , pri temperaturi do 60 oC i
frekvenciji do 30 kHz.
Poluprovodniki termoanemometri imaju oblik kuglice ili prstena. Glavne su im odlike velika
mehanika vrstoa i osetljivost, jednostavnost konstrukcije, te mogunost primene pri
velikim temperaturama toka. Vremenska konstanta im je 0, 5 2, 5 s .

21

Kompenzacija uticaja okoline. Izlazni signal termoanemometra podloan je uticaju

temperature i termikih parametara mernog fluida. Nestabilnost statike karakteristike
kompenzira se ukljuivanjem jednog termootpornika u susednu granu Vitstonovog mosta.
Ovaj termootpornik istih je karakteristika kao i termonit, a ugrauje se u njenoj neposrednoj
blizini, tako da reaguje samo na promenu temperature, a ne i brzine toka. Na taj nain izlazni
napon ostaje nezavisan od temperaturnih uticaja okoline

1.5.3.Laserski Doplerov anemometar

Laserski Doplerov anemometar (LDA) meri lokalnu brzinu fluida na osnovu Doplerovog
efekta. Veina dananjih LDA-senzora pri tome koristi interferenciju dva optika zraka.
Laserski zrak talasne duine usmeren je od izvora prema prizmi za deljenje zraka. Iz prizme
se dobijaju dva laserska zraka, koji se pomou pominih soiva fokusiraju na eljenu lokaciju.
Na mestu preseka, u volumenu oko 0, 1 mm3 , popreno na tok stvaraju se svetle i tamne linije
interferencije. Jedan par ovih linija ima irinu:

gde je ugao pod kojim se seku laserski zraci. Optiki signal dalje prolazi do fotoprijemnika
(fotomultiplikator ili fotodioda). Meutim, iz takvog signala ne moe se dobiti informacija o
brzini toka. Do nje se dolazi tek nailaskom neke vrste estice.

22

Kada estica noena fluidom naie na interferencijske linije, potrebno joj je vreme da pree
jedan par svetlih i tamnih linija:
T = d/v = /2v sin (/2)
Svaki put kada estica pree preko svetle linije dolazi do rasejavanja, tj. do promene
intenziteta optikog signala. Na taj nain na fotodiodu dolazi modulisani signal, kome se
intenzitet menja sa Doplerovom frekvencijom fD = 1/T = (2v/) sin(/2) . Signali iz
fotodiode zatim se filtriraju i dobiju se demodulisani impulsi, sa frekvencijom fD
proprocionalnoj merenoj lokalnoj brzini. Za merenje komponenata brzine primenjuju se LDA
sa odgovarajuim brojem laserskih zraka i fotoprijemnika. Prednost LDA je u beskontaktnom
merenju brzine providnih fluida, pre svega vazduha. Tipini opseg merenja je 1 2 000m/s ,
tanost merenja je 0, 1 0, 2% , a opseg merenih frekvencija fD = 100MHz .

23

1.5.4.Senzori brzine I protoka sa optikim vlaknom

Senzori sa opti~kim vlaknom imaju veliku perspektivu u merenju lokalne brzine u
turbulentnim tokovima neprovidnih tenosti, u tokovima sa velikim temperaturnim
gradijentom, kao i u tokovima sa gradijentom elektrine provodnosti.
Jedan od prvih senzora za merenje brzine fluida je tzv. anemometar sa optikim vlaknom.
Svetlost iz izvora prolazi kroz optiko vlakno savijeno u obliku prstena i postavljeno okomito
na tok. U zavisnosti od brzine toka, vlakno se savija tako da svetlost koja izlazi iz prstena ne
dolazi u celosti na prijemno vlakno. Izlazni signal iz fotoprijemnika je tako proporcionalan
progibu vlakna u obliku prstena, tj. brzini toka. Mehanike osobine prstena kao senzora
pomeraja menjaju se zavisno od du`ine drke, tj. od lokacije prstena unutar cevovoda, pa se
kalibracija mora provoditi za svaku lokaciju posebno.
Savremenije izvedbe senzora brzine sa optikim vlaknom imaju statiku karakteristiku
nezavisnu od mesta merenja. Tehnologija njihove izrade je, meutim, veoma komplikovana.
To je glavni razlog to se ovi senzori jo uvek ne nalaze u komercijalnoj upotrebi, ve se
izrauju u velikim nauno-istraivakim centrima za vlastite potrebe. Na slici prikazana je
izvedba senzora koji slui za merenje brzine u providnim fluidima. Senzor je u celosti
napravljen od stakla. Zavreci dovodnog i prijemnog optikog vlakna posebnim postupkom
istegnuti su i sueni do prenika od 0, 012mm i savijeni tako da je formirana trouglasta petlja.
Zavreci su postavljeni suelice jedan prema drugome i predstavljaju senzor pomeraja. Sonda
se postavlja okomito na tok fluida, tj. okomito na ravan crtea. Zakretanje horizontalnog dela
dovodnog vlakna proporcionalno je brzini fluida. Izlazni signal iz fotodiode linearna je
funkcija brzine.

1.5.5. Vizuelizacija protoka

24

Za vizuelno predstavljanje protoka primenjuje se metod holografske interferometrije sa

dvostrukom ekspozicijom. Prva ekspozicija registruje se u odsustvu protoka u ispitivanoj
sekciji, a druga ekspozicija registruje se pri odreenoj vrednosti ulaznog pritiska vazduha, tj.
pri nekom toku u posmatranoj sekciji. Merni sistem slian je ranije opisanom holografskom
interferogramu, pri emu se objektni laserski zrak usmerava na ispitivanu sekciju. Nakon
prolaska kroz test-sekciju objektni zrak interferira sa referentnim zrakom i formira
holografsku sliku protoka. Kvalitativna slika interferograma daje mnoge korisne informacije o
komplikovanom polju protoka. Digitalnom obradom interferograma formira se izometrijska
slika gustine gasa u test-sekciji. Osnova za obradu je izraunavanje reda interferometarske
pruge, koja se za bilo koju taku polja (x, y) moe izraziti u obliku
N(x, y) = C/ L(x, y)

gde su: C Gledston-Dalova konstanta, talasna duina laserske svetlosti, L duina puta kroz
test-sekciju i promena gustine gasa izmeu dveju ekspozicija. Nove mogunosti u primeni
holografske interferometrije na bazi dvostruke ekspozicije odnose se na praenje drugih
fizikih veliina gasa, koje su u vezi sa gustinom.

25

26

1.6.Kratak saetak
Na osnovu svega navedenog moemo da zakljuimo da su senzori protoka jedan od bitnih
faktora ija primena utie na sigurnost postrojenja i kvalitet proizvoda. Imaju iroku primenu
od procesne preko hemijske zatim prehrambene i farmaceutske industrije. Bitno je da znamo
da je protok koliina ipkastog materijala,tenosti i gasa koja protekne kroz posmatrani
popreni presek za jedinicu vremena i da se merenjem protoka mogu dobiti energetski i
materijalni podaci na osnovu kojih se odreuje produktivnost procesa proizvodnje.
Istovremeno protok je najee i osnovna veliina ijom se promenom upravlja procesom
proizvodnje. Merenje protoka se koristi za merenje nekog svojstva fluida.

27

LITERATURA
1. F. orluki}: Mjerenje protoka fluida, ATM, Tehnika knjiga, Zagreb, 1975.
2. Instrument Handbook, Vol.2, Process Measurement, B.G. Liptak, editor, Chilton Book
Company, Philadelphia, 1969.
3. N.G. Farzane, L.V. Iljasov, A.J. Azim-zade: Tehnologieskie izmerenija i pribory, Vysaja
kola, Moskva, 1989.
4. V.M. Zemljanskij: Izmerenie skorosti potokov lazernym doplerovskim metodom, Via kola,
Kijev, 1989.
5. V.G. @ilin: Volokonno-opti~eskie izmeritel'nye preobrazovateli skorosti i davlenija,
Energoatomizdat, Moskva, 1987.
6. P. Kesi}: Turbinsko mjerilo protoka i zapremine, Zb. Mjerenje protoka, knjiga 3, svezak
1, [kola merenja, automatike i kibernetike, str. 1-13, JUREMA, Zagreb, 1980.
7. R. Marinkovi: Elektronski pretvara~i turbinskih mjerila protoka, Zb. Mjerenje protoka,
knjiga 3, svezak 1, [kola mjerenja, automatike i kibernetike, str. 13-25, JUREMA, Zagreb,
1980.
8. H.V. Malmstadt, C.G. Enke, S.R. Crouch: Elektronic Measurements for Scientists, W.A.
Benjamin, Inc, Menio Park, California, 1974.
9. Turbinski mjer protoka i koliine, op{ta informacija, Energoinvest, Sarajevo, 1983.
10. OMEGA Complete Flow and Level Measurement Handbook and Encyclopedia 1986,
Omega Engineering, Inc,Stamford, USA.
11. D. Goli: Automatizacija klimatizacionih ure|aja, SMEITS, Beograd, 1989.
12. S.A. Spektor: Elektrieskie izmerenija fizieskih veliin, Enegoatomizdat, Lenjingrad,
1987.
13. P.P. Kremlevskij: Rashodomery i setiki koliestva, Ma{inostroenie, Lenjingrad, 1989.
14. D. Stankovi}: Fiziko-tehnika merenja, Nau~na knjiga, Beograd, 1987.
15. S.J. Berezin, O.G. Karataev: Korrelacionnye izmeritenye ustrojstva v avtomatike,
Energija, Lenjingrad, 1976.
16. E.A. [ornikov: Izmeritelno-vyislitelnye ustroistva v teploenergetike, Energoatomizdat,
Lenjingrad, 1985.
17. A.F.P. VanPutten: Anemometer production: a silicon success story. A state-of-the-art
review of hot wire flow-measurement, Sensor Review, 9(1), p. 47-51, 1989.
18. Senzori protoka: principi rada i konstrukcije: www.engineeringtoolbox.com/49.html ,
www.flows.com, www.greyline.com/howitwk.htm#Doppler%20Flow www.epiflow.com
www.sensormag.com
www.usbr.gov/pmts/hydraulics_lab/pubs/wmm/indexframe.html
www.dantec.dynamics.com
19.
Dokumentacija
proizvoaa:
www.rosemount.com
,
www.omega.com
,
www.krohne.com
,www.greyline.com/pdfm.htm
,
www.koboldmessring.com
,
www.eesiflo.com

28

29