Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo

Pupin
Zrenjanin

OPTOELEKTRONSKI SENZORI
- seminarski rad Predmet: Instrumentacije

Profesor: Doc. dr Vladimir inik

Student: Duan Rogoi

Broj indeksa: MI 6/14

Zrenjanin, Maj 2015

Sadraj:
1. Uvod....................................................................................................................... 4

1.1 Uopteno o senzorima....................................................................................... 4

1.2 Uopteno o optoelektronskim senzorima..........................................................5
2. Princip rada optoelektronskih senzora....................................................................6
2.1 Promena amplitude optikog signala.................................................................6
2.2 Promena frekvencije.......................................................................................... 6
2.3 Promena faze optikog signala..........................................................................6
2.4 Promena polarizacije......................................................................................... 6
3. Modulatori i deflektori optikog signala..................................................................7
3.1 Modulatori......................................................................................................... 7
3.1.1 Optomehaniki modulatori integralnog tipa................................................7
3.1.2 Optomehaniki modulatori prostornog tipa.................................................8
3.1.3 Optoelektronski modulatori.........................................................................8
3.1.4 Modulatori na bazi mehanikooptikog efekta............................................9
3.2 Deflektori optikog signala................................................................................9
3.3 Optiki i elektrooptiki materijali.....................................................................10
4. Princip rada optikih senzora:.............................................................................. 10
4.1 Klasifikacija..................................................................................................... 10
4.2 Analogni optiki senzori.................................................................................. 11
4.3 Optiki senzori sa periodikim ili frekventnim izlazom....................................13
4.4 Optiki senzori sa analogno-digitalnom konverzijom......................................13
5. Karakteristike optikih senzora............................................................................. 14
5.1 Kvantna efikasnost.......................................................................................... 14
5.2 Odzivnost fotodektora..................................................................................... 14
5.3 Ekvivalentna snaga uma................................................................................ 14
5.4 Detektivnost i spektralna detektivnost............................................................14
5.5 Dinamike karakteristike.................................................................................14
6. Nain gradnje optikih senzora............................................................................ 15
6.1 Prijemnici svetlosti kao optikinsenzori...........................................................15
6.2 Optiki izvor kao senzor..................................................................................15
6.3 Optiki parovi kao senzori............................................................................... 16
6.4 Optiko vlakno kao senzor............................................................................... 16
7. Merne eme sa optikim senzorima.....................................................................16
7.1 Oznaavanje optikih senzora.........................................................................16
7.2 Merne eme sa optikim prijemnicima............................................................17
2

7.2.1 eme sa prijemnicima na bazi unutranjeg fotoefekta.............................17

7.2.2 Merne eme sa prijemnicima na bazi vanjskog fotoefekta........................18
7.2.3 Merne eme sa prijemnicima na bazi fotonaponskog i fotokonduktivnog
efekta................................................................................................................. 18
7.3 Merne eme sa optikim izvorima...................................................................18
7.3.1 eme sa svetleim diodama.....................................................................18
7.3.2 eme sa laserskim diodama......................................................................19
7.3.3 Merne eme sa optikim parovima............................................................20
7.3.4 Prikljuivanje optikog vlakna...................................................................21
8. Optoelektronski detektori kretanja.......................................................................21
9. Optoelektronski senzori blizine.............................................................................22
9.1 Princip rada..................................................................................................... 22
10. Zakljuak............................................................................................................ 24
11.Literatura............................................................................................................. 25

1. Uvod
1.1 Uopteno o senzorima
Senzor je ureaj koji meri fizike veliine i konvertuje ih u signal itljiv posmatrau i/ili
instrumentu. Na primer, ivin termometar konvertuje izmerenu temperaturu u irenje ivine tenosti,
koja se moe oitati na cevi sa podeocima.
Senzori imaju iroku primenu u svakodnevnom ivotu: kod ekrana osetljivih na dodir, kod vrata i
elevatora u javnim objektima, kod osvetljenja i alarma i mnogih drugih ureaja: automobila, aviona,
medicinskih ureaja, robota, industrijskih maina i drugde.
Indikator senzora pokazuje promene izlaznih veliina u odnosu na merene veliine. Senzori koji
mere precizne veliine zahtevaju veu osetljivost.
Tehnoloki napredak omoguio je izradu senzora sa detaljima mikrometarskih dimenzija. Oni koriste
MEMS tehnologiju i nazivaju se mikrosenzori.
Tipovi senzora:
- Toplotni
- Elektromagnetni
- Mehaniki
- Hemijski
- Optiki
- Jonsko zraenje
- Akustiki
- Ostali

Slika 1.1 Senzori

1.2 Uopteno o optoelektronskim senzorima

Optoelektronski senzori detektuju predmete ili njihove karakteristike u irokom spektru od nekoliko
milimetara do 60 metara. Zavisno od eljenog dometa bira se adekvatan tip senzora: difuzni za manje
domete, retrorefleksni za srednje domete i thru-beam(emiter-prijemnik) za vee domete.
Difuzni sensor emituje i prima zrak koji se odbija od bilo kog objekta u aktivnojzoni senzora.
Retrorefleksni sensor emituje i prima zrak koji se odbija od reflektora, izlazni stepenmenja stanje
kada se zrak presee.
Thru-beam: Emiter i prijemnik su odvojeni kada je zrak od emitera do prijemnikaprekinut izlazni
stepen prijemnika menja stanje.
Pored ovih najee korienih senzora, postoje i specijalne vrste senzora za posebne namene kontrast senzori reaguju na promenu boje, HGA senzori neosetljivi na boje, kolor senzori koji
prepoznaju odredjenu boju, luminiscentni senzori koji reaguju na fluorescentne materijale, fiber
optika za skueni prostor I ektremno teke uslove rada, ravast senzori za detekciju sitnih predmeta i
optiki prozor za detekciju i brojanje najsitnijih predmeta. Pomenute funkcije simboliki se prikazuju
na sledei nain:

Slika 1.2 ematski prikaz funkcija optoelektronskih senzora: Retrorefleksni, Thru-Beam, Luminiscentni, Difuzni,
Distantni, Fiber optika, Difuzni sa HGA, Kontrast senzori, Ravasti senzori, Kolor senzori, Optiki senzori

2. Princip rada optoelektronskih senzora

Princip rada optoelektronskih senzora se zasniva na promeni parametara optikog signala sa
promenom fizike veliine. Samim tim ovi senzori nemaju galvanske ili magnetne veze, ve samo
optike. Zato se esto nazivaju i optiki senzori. Kod optikih senzora je postignuto: galvansko
odvajanje, zatita od umova, mogunost merenja fizikih veliina, kako u oblasti malih tako i u
oblasti velikih vrednosti, standardizacija izlaznog signala, visok kvalitet statikih i dinamikih
karakteristika, itd.
Optiki senzori se mogu upotrebiti u svim uslovima delovanja jakog magnetnog polja, visoke
temperature, elektrinih umova i hemijske korozije, pa su mnogo fleksibilniji i pouzdaniji od
klasinih senzora. Loe osobine su: sloenost izrade, obrade signala, zahtevaju optiku vidljivost
izmeu prijemnika i predajnika, osetljivost na mehanike vibracije i relativno visoka cena.
Merena fizika veliina (npr. pomeraj) je u vezi sa odreenim parametrom optikog signala koji je u
sutini elektromagnetni talas sa frekvencijom 1013 1015 Hz . Promena parametara optikog signala,
srazmerno amplitudi merene fizike veliine, predstavlja modulaciju tog signala. Osnovni parametri
optikog signala su: amplituda, frekvencija, faza, polarizacija i rasejavanje svetlosnog toka.
Modulatori koji se primenjuju u gradnji optikih senzora su optoelektronski modulatori. Kod njih se
menjaju parametri optikog signala pomou elementa koji menja svoja optika svojstva, zahvaljujui
delovanju naponskog ili strujnog signala.
2.1 Promena amplitude optikog signala tokom vremena u zavisnosti od amplitude merene fizikalne
veliine jeste amplitudna modulacija.
Osnovne prednosti takvih senzora su jednostavnost konstrukcije i kompatibilnost signala sa nainom
prenosa. Nedostaci su nestabilnost optikog izvora u vremenu i gubici u prenosu za due prenosne
linije.
2.2 Promena frekvencije, odnosno talasne duine optikog signala u zavisnosti od amplitude merene
fizikalne veliine jeste frekventna modulacija. Nedostatak ovih senzora je zavisnost gubitaka od
frekvencije u prenosnom optikom kanalu.
2.3 Promena faze optikog signala srazmerno amplitudi merene fizikalne veliine predstavlja faznu
modulaciju. Nedostaci senzora koji rade na ovom principu su nestabilnost laserskog izvora,
postojanje laserskog uma i potekoe u vezi sa merenjem malih faznih pomaka.
2.4 Promena polarizacije, odnosno ugla linearne polarizacije optikog signalaprema referentnoj osi
srazmerno amplitudi merene fizikalne veliine predstavljalinearni tip polarizacione modulacije.
Nedostatak senzora koji rade na ovom principu je dvostruko prelamanje svetlosti zbog mehanikih
naprezanja u materijalima kroz koje se prostiru optiki signali, te neophodnost primene analizatora
polarizacije kao sloenog ureaja.
2.5 Promena stepena rasejavanja(propusnosti, dinamike disperzije)signala kroz materijal poznatih
osobina srazmerno amplitudi merene fizikalne veliine predstavlja modulaciju apsorpcijom.
6

Nedostatak senzora koji rade na ovom principu je pojava disperzije modova (sopstvenih oscilacija)
optikog signala u vlaknu.

3. Modulatori i deflektori optikog signala

3.1 Modulatori
Upravljanje amplitudom, frekvencijom, fazom, polarizacijom i rasejavanjem realizuje se u
modulatoru. Modulatori optikog signala mogu se podeliti prema:

nainu rada

izvedbi

Prema nainu rada razlikuju se integralni modulatori optikog signala, kojiupravljaju vremenskim
promenama amplitude signala, te prostorni modulatori, koji upravljaju raspodelom amplitude
optikog zraenja u prostoru. U odnosu na izvedbu, razlikuju se optomehaniki, optoelektronski i
direktni (mehanikooptiki) modulatori.
3.1.1 Optomehaniki modulatori integralnog tipa
Promena optikog signalaoptomehanikim modulatorima ostvaruje se mehanikim kretanjem jednog
ili vie optikih elemenata. Optiki elementi kao to su: ogledala, prizme, lee ili dijafragme sa
otvorima pokreu se pomou specijalnih elektromehanikih, elektromagnetnih ili pijezoelektrinih
servomotora. Najvie se upotrebljava disk sa jednim ili dva niza identinih proreza (slika 13.1.a).
Izmeu frekventnog opsega modulacije fm i maksimalnog preseka dm kojim prolazi optiko zraenje
postoji inverzna zavisnost.

Slika 3.1.1 a) Integralna modulacija sa jednokanalnim i dvokanalnim diskom

3.1.2 Optomehaniki modulatori prostornog tipa omoguavaju razlaganje optikog

polja po nekoj trajektoriji skeniranja. Na slici 13.1.b prikazan je disk sanizom proreza na stazama
razliite udaljenosti od centra diska. Dinamika ovakvih modulatora izraava se periodom skeniranja,
koji je reda 0,01 s . Rezolucija je odreena brojem linija, kojih moe biti najvie 100. Nedostatak
svih optomehanikih modulatora je njihova veliina.

Slika 3.1.2 b) Disk sa prorezima za prostornu modulaciju

3.1.3 Optoelektronski modulatori koji se primenjuju u gradnji optikih senzora menjaju

parametre optikog signala pomou elementa koji menja svoja optika svojstva zahvaljujui
delovanju naponskog ili strujnog signala. Optiki elementi sa ovakvim svojstvima mogu biti kristali,
tenosti, poluprovodnici itd. Budui da optoelektronski modulatori nemaju pokretnih delova,
omoguena je visoka frekvencija modulacije ija je gornja granica 10 5 108 Hz . Nedostaci ovih
modulatora su velika duina radne zone l, kroz koju prolazi optiki signal prilikom modulacije, te
veliki napon pomou kojeg se upravlja modulacijom.
Optoelektronski modulatori koji se primenjuju u tehnici senzora grade se naosnovu principa
Pokelsovog ili Kerovog elektrooptikog efekta ili, ree, na principu Koton-Mutonovog
magnetooptikog efekta. Efekti se manifestuju u promeni indeksa loma pod uticajem upravljakog
elektrinog ili magnetnog polja. Promena indeksa loma u elektrooptikom materijalu je:
n n0= k1E + k2E2 (3.1.3)
n0 indeks loma bez elektrinog polja E
k1 linearni elektrooptiki keficijent
k2 kvadratni elektrooptiki koeficijent
Promena indeksa loma usled linearnog lana predstavlja Pokelsov efekt, a promena pod uticajem
kvadratnog lana k2E2 naziva se Kerovefekt.

Slika 3.1.3 Modulacija na bazi elektrooptikog efekta a) Kerova elija i b) Modulaciona karakteristika

Slika 3.1.3 Optoelektronski modulator: a) magnetooptiki modulator, b) modulator sa dinamikim rasejavanjem

svetlosti i c) akustikooptiki modulator

3.1.4 Modulatori na bazi mehanikooptikog efekta su direktni modulatori, jer se

zbog mehanikog uticaja merene fizikalne veliine menjaju optika svojstva kristala. U ove efekte
spadaju: fotoelastini, pijezooptiki i akustikooptiki efekt.
3.2 Deflektori optikog signala slue za promenu smera prostiranja signala. Osnovni parametri koji
definiu deflektori su:

sk maksimalni ugao otklona (skeniranja)

fsk maksimalna frekvencija skeniranja
9

dsk maksimalni dijametar svetlosnog snopa koji se moe otkloniti

sk opseg spektra svetlosti koji se moe otkloniti.

Razlikuju se optomehaniki i optoelektrini deflektori. Optomehaniki deflektori otklanjaju svetlost

pomou pominih ogledala, prizmi, piramida itd. (slika 3.2a i 3.2b) Elektrooptiki deflektori
otklanjanju svetlosni signal pomou opisanih elektrooptikih i mehanikooptikih efekata, na osnovu
kojih rade i modulatori. Karakteristike ovih deflektora su mnogo bolje nego optomehanikih. (slika
3.2c)

Slika 3.2 Deflektori svetlosnog signala: a) i b) optikomehaniki i c) elektrooptiki

3.3 Optiki i elektrooptiki materijali:

Izbor optikog materijala je prva faza u gradnji optikog senzora. Pogrenoodabrani materijali daju
slabije statike i dinamike karakteristike senzora, optikog vlakna, ali i pomonih elemenata kao to
su objektivi, prizme, zatitni prozori, modulatori i drugo. Vrsta materijala odreuje podruje talasnih
duina za koje je senzor namenjen.

4. Princip rada optikih senzora

4.1 Klasifikacija
Optiki senzori odlikuju se velikom raznovrsnou, pa se zbog toga njihova klasifikacija moe
izvesti na osnovu razliitih kriterija:

parametra optikog signala koji je nosilac merne informacije

fizikalnog efekta koji dovodi do promene odreenog parametra optikog
signala u zavisnosti od merene fizikalne veliine
naina povezivanja senzora i prenosnog medija
tipa modulacije.

10

4.2 Analogni optiki senzori

Izlazni signal optikih senzora sa analognomkonverzijom merene fizikalne veliine u mernu
informaciju jest amplituda elektrine struje optikog prijemnika. Dalja podela analognih optikih
senzora zavisi od tipa konverzije svetlosti u izlazni elektrini signal.
1) Senzori sa fotoelektronskom emisijom (vanjski fotoefekt). Prave se u obliku vakuumskih fotocevi
kao fotodiode ili fotomultiplikatori (slika 4.2(1)).
Fotokatoda je prekrivena slojem fotoemisionog materijala (poluprovodnik p-tipa sa dodatkom
cezijuma ili cezijum-monoksida) iji elektroni imaju mali izlazni rad W = 1 5 eV. Zato, kada se
fotokatoda osvetli monohromatskom svetlou talasne duine = c/v , apsorbovani foton predaje
elektronu dovoljno energije da savlada energetsku barijeru i sasvim napusti materijal. Kinetika
energija emitovanog elektrona je odreena je Ajntajnovom relacijom:
Ek = hv W (4.2)(1)

Slika 4.2 (1) Princip rada fotoelektrinog senzora: a) fotodioda i b) fotomultiplikator

2) Senzori sa efektom fotoprovodnosti (unutranji fotoefekt). Kada elektroni upoluprovodniku prime

energiju fotona h = hc/, oni prelaze iz valentne u provodnu zonu ako je ta energija vea ili jednaka
irini zabranjene zone Eg (1, 09 eV za Si). Efekat se manifestuje u opadanju elektrinog otpora
poluprovodnikog materijala kada na njega pada svetlost (slika 4.2(2)). Ova promena je
eksponencijalna:
R = (R0/E0)E-k (4.2)(2)

11

Slika 4.2 (2) Fotorezistor: a) karakteristika i b) izgled

3) Senzori sa fotonaponskim efektom (fotoelementi). To su aktivni senzori, jerse pod uticajem

svetlosti unutar p-n prelaza javljaju slobodni elektroni i upljine, te se generie ems. Pri tome se psloj ponaa kao anoda, a n-sloj kao katoda. Linearnost statike karakteristike izlazna struja jaina
upadne svetlosti zavisi od optereenja (slika 4.2(3)). Tipian fotonaponski element je solarna elija
od silicijuma ili selena.

Slika 4.2(3) Fotonaponski efekat: a) solarna elija i b) statika karakteristika

4) Senzori sa promenom otpornosti p-n spoja. Kada se fotonaponski element inverzno polarie
pomou vanjskog naponskog izvora, inverzna struja zasienja postaje direktno proporcionalna jaini
svetlosti. Inverzna polarizacija ima veliku brzinu odziva: od 1 s do 1 ns . Predstavnici senzora koji
rade na ovom principu su fotodiode (obine p-n, p-i-n ili lavinske), fototranzistori pnp ili npn tipa.
Rad fotodiode i fotonaponskog elementa moe se posmatrati pomou familije I-U karakteristika
snimljenih za razliite intenzitete zraenja.
12

Struja se opisuje jednainom:

I = I0(eqU/kT 1) I (4.2)(4)
q naelektrisanje jednog elektrona q=1,602*10-19C
k Bolcmanova konstanta
T apsolutna temperature
I0 inverzna struja zasienja mraka
I inverzna struja pri mernom zraenju
5) Senzori sa piroelektrinim efektom. Pod delovanjem svetla (optikeradijacije) na oblogama tanke
ploice od feroelektrinog materijala menja setemperaturno polje, koje pobuuje spontanu
polarizaciju, pa se na oblogama javlja elektrini naboj. Bitno je da je naboj proporcionalan promeni
temperature, a ne samoj temperaturi. Senzor na bazi piroelektrinog efekta je, dakle, temperaturno
osetljivi kapacitet. Visoki otpor piroelektrinog elementa pri veoma malom naboju transformie se u
prihvatljiv izlazni otpor pomou megaomskog otpornika, a smanjenje struje curenja postie se FETtranzistorom (slika 4.2(4)). Senzori ovog tipa najee se primenjuju u infracrvenom podruju kao
jedna subklasa termikih senzora.

Slika 4.2(4) Piroelektrini senzor: a) izgled i b) tipina merna ema

4.3 Optiki senzori sa periodikim ili frekventnim izlazom

Izlazni signal oveklase senzora je impulsni signal sa promenljivim vremenom trajanja ili
sapromenljivom frekvencijom. Impulsi nastaju skeniranjem ulaznog signala. Pretvaranje ulaznog
signala u impulse vri se na bazi linearnog ili nelinearnog elektrooptikog efekta, magnetooptikog
ili akustikooptikog efekta.

4.4 Optiki senzori sa analogno-digitalnom konverzijom

Izlazni signal ovih senzora je kd koji je proporcionalan promeni analognog ulaznog signala. Senzori
sa A/D konverzijom su najperspektivniji optiki senzori. Dele se u dve velike grupe. U prvu grupu
spadaju senzori sa sekvencijalnim kodiranjem. Opseg merene veliine je skup sastavnih delova
prirasta merene veliine i svakom delu pridruene odgovarajue jedinice najnieg cifarskog mesta
13

u kdu. Raunajui priraste, dobija se cifarski ekvivalent merene veliine. Proraun se izvodi na
osnovu promene kda u odnosu na prethodno stanje (sumirajui, inkrementalni koder). U drugu
grupu spadaju senzori sa paralelnim kodiranjem jer se izlazni signal dobija istovremenim
oitavanjem vrednosti svih cifarskih mesta (apsoltni koder).

5. Karakteristike optikih senzora

5.1 Kvantna efikasnost je mera za svetlosnu snagu koju efektivno apsorbujefotodetektor.
Definie se kao odnos prosenog broja emitovanih ili proizvedenihelektrona na kontaktima
fotodektora i prosenog broja upadnih fotona.

5.2 Odzivnost fotodektora

(responsivity) R je odnos izlaznog signala (struje ilinapona) optikog senzora i upadne snage
zraenja, koji zavisi od talasne duinesvetlosti . Zato se definie spektralna odzivnost senzora, tj.
promena odzivnosti u funkciji talasne duine:

s
R= d

[V/W ili A/W] (5.2)

5.3 Ekvivalentna snaga uma

U naelu, poeljno je da odzivnost senzora budeto vea. Meutim, odzivnost kao parametar ne daje
informacije koliki je najmanji optiki fluks koji se detektuje. Limitirajui faktor u tom pogledu je
um. Ekvivalentna snaga uma NEP (Noise Equivalent Power) jest izvedeni parameter to odreuje
minimalni iznos optikog fluksa koji senzor moe da detektuje. NEP se definie kao vrednost sinusno
moduliranog upadnog optikog zraenja za koje je odnos signal/um jednak jedan (S/N=1), odnosno
izlazni signal s jednak efektivnoj vrednosti signala uma Nrms:
NEP = Nrms/R (5.3)

5.4 Detektivnost i spektralna detektivnost

Detektivnost je reciprona vrednost ekvivalentne snage uma:
D = 1/NEP (5.4)

5.5 Dinamike karakteristike

Konverzija svetlosnog fluksa u elektrini signal ne odvija se trenutno. Razlog je u ogranienjima koja
se javljaju u procesu detekcije. Ova ogranienja su sledea:
vreme ivota nosilaca naboja nastalih delovanjem fotona svetlosti je
konano
vreme prolaza generisanih naboja elektriciteta kroz materijal senzora je
konano i zavisi od vrste i dimenzije materijala
14

pojava termikog kapaciteta kod termikih (optikih) senzora, koji se javlja zbog toga to je
potrebno izvesno vreme da materijal od kojeg je sensor napravljen promeni temperaturu
nakon delovanja optikog fluksa
frekventna propusnost pretpojaavaa i pojaavaa
modulacija optikog fluksa koja se provodi skeniranjem ili opovanjemkako bi se smanjio
um ili pokrilo vidno polje.

6. Nain gradnje optikih senzora

6.1 Prijemnici svetlosti kao optikinsenzori
Prijemnik kao optiki sensor konvertuje optiku energiju u elektrinu veliinu (struja, napon, otpor,
kapacitet ili naboj). Razlikuju se dve velike grupe senzora optikog zraenja. Senzori prve grupe
(kvantni detektori) detektuju optiku radijaciju na bazi fotoelektrinih efekata, koji se manifestuju u
stvaranju slobodnih elektrona usled apsorpcije diskretnih vrednosti energije (fotona):

fotoemisija; apsorbovani fotoni stvaraju slobodne elektrone, koji naputaju povrinu

materijala
fotoprovodnost; apsorbovani fotoni stvaraju slobodne nosioce elektriciteta u materijalu
fotonapon; apsorbovani fotoni na p-n prelazu stvaraju parove elektrona i
upljina i time menjaju potencijalnu barijeru p-n prelaza
fotoprelaz; apsorbovani fotoni dovode do promene elektrinih parametara u elementima tipa
dioda ili tranzistor
fotojonizacija; koliina kretanja apsorbovanih fotona dovodi do pojave jona kao slobodnih
nosilaca u poluprovodnom materijalu.

Senzori druge grupe apsorbuju fotone, pri emu apsorbovana energija dovodi do promene
temperature u materijalu od kojeg je napravljen senzor (termiki detektori). Najpoznatiji predstavnici
ove grupe optikih senzora su:

termistor, temperaturno osetljivi poluprovodniki otpornik;

bolometar, dva termootpornika u diferencijalnom spoju koji mere promenu temperature
proporcionalne ukupnom upadnom zraenju;
termopar, dva razliita materijala spojena na jednom kraju (koji je izloen radijaciji) generiu
ems na otvorenom kraju koji je u senci;
piroelektrini senzor, temperaturno osetljivi kapacitivni senzor sa piroelektrinim
materijalom izmeu elektroda;
Golejeva elija, pneumatski senzor (gasni termometar), apsorbovana optika energija dovodi
do promene pritiska u eliji.

6.2 Optiki izvor kao senzor

Kao izvori svetlosti najee se primenjujuLED-diode i laserske diode (LD). Zajedniko im je da
emitovanje fotona nastajeprelaskom elektrona sa vieg na nii energetski nivo, tj. sa prelaskom iz
provodne u valentnu zonu. Meutim, kod lasera se radi o stimulisanoj emisiji, a kod LED-dioda o
spontanoj emisiji. Zbog toga laser ima manju vremensku konstantu, daje snaniji optiki signal sa
15

uim frekventnim sadrajem, ali zbog impulsnog reima ima slabije pokazatelje pouzdanosti. Za
praktinu primenu u tehnici senzora povoljnije su, ipak, LED-diode zbog linearnije karakteristike.

6.3 Optiki parovi kao senzori

sastoje se od tri dela: izvora, prijemnikaoptikog zraenja i prenosnog medija. Izmeu izvora i
prijemnika veze mogu biti optike ili elektrine.

6.4 Optiko vlakno kao senzor

Optika vlakna sve vie se upotrebljavaju u sistemima komunikacija. Razlozi su sledei:

mali gubici u prenosu i mogunost prenosa irokog opsega frekvencija;

velika stabilnost parametara i neosetljivost na delovanje vanjskih smetnji kao to su: vlaga,
temperatura i hemijska agresija sredine;
ne provode elektrinu struju, pa stoga nema pojave elektromagnetne indukcije i smetnji koje
ona izaziva;
izvanredna izolacija, pa su neosetljivi na delovanje razlike potencijala, to omoguava
primenu u eksplozivno opasnom prostoru (svojstvo samosigurnosti);
povoljne mehanike osobine (tanki, laki i elastini);
praktino neogranieni resursi materijala za proizvodnju.

7. Merne eme sa optikim senzorima

7.1 Oznaavanje optikih senzora
Na slici 7.1 prikazane su grafike oznake za optoelektronske elemente koji se primenjuju u tehnici
senzora:

optoelektronski element u optem sluaju (slika 7.1a);

optiki predajnik u optem sluaju (slika 7.1l);
optiki prijemnik u optem sluaju (slika 7.1m);
pasivni optoelektronski elementi: fotootpornik (slika 7.1b), vakuumska fotoelija (slika 7.1c),
gasna fotoelija (slika 7.1d), fotodioda (slika7.1e), fototranzistor (slika 7.1g), FETfototranzistor (slika 7.1h), fototiristor (slika 7.1i), fotomultiplikator (slika 7.1j);
aktivni optoelektronski elementi: fotonaponski element (slika 7.1f),
optiko vlakno (slika 7.1k).

16

Slika 7.2 Oznaavanje optoelektronskih elemenata: a) opta oznaka, b) fotootpornik, c) vakumska fotoelija, d)
gasna fotoelija, e) fotodioda, f) fotoelement, g) fototranzistor, h) FET-fototranzistor, i) fototristor, j)
fotomultiplikator, k) optiko vlakno, l) optiki predajnik, m) optiki prijemnik

7.2 Merne eme sa optikim prijemnicima

7.2.1 eme sa prijemnicima na bazi unutranjeg fotoefekta
Za optike prijemnike sa unutranjim fotoefektom, tj. za fotootpornike najee se primenjuju eme
sa otpornikim deliteljem (slika 7.2.1a) ili sa tranzistorom (slika 7.2.1b). Tipine vrednosti fotootpora
u mraku su 10 k i 1 M, a pri maksimalnom upadnom fluksu 50 100 . U emi sa otpornikim
deliteljem izlazni napon je:

UR 1
Ui= R+ R 1

Slika 7.2.1 eme sa fotootpornikom: a) sa otpornikim deliteljem i b) sa tranzistorom

17

7.2.2 Merne eme sa prijemnicima na bazi vanjskog fotoefekta

Optiki prijemnicisa vanjskim fotoefektom su vakuumske cevi. Fotokatoda generie struju slobodnih
elektrona proporcionalno delovanju svetla. Svetlosni fluks koji dolazi do optikog prijemnika veoma
je mali, pa je osnovni zadatak mernih ureaja da omogue pojaanje izlaznog signala. Od optikih
prijemnika zahteva se visoka osetljivost, nizak um, te vremenski i temperaturno stabilne
karakteristike.

7.2.3 Merne eme sa prijemnicima na bazi fotonaponskog i fotokonduktivnog

efekta
Pojednostavljeno ekvivalentno kolo fotodiode prikazano je na slici 13.18. Fotodioda je u sutini
generator struje Id koja je suma senzorske fotostruje Is, struje curenja Il, i struje uma In. Kapacitet
diode Cd je kapacitet p-n prelaza i on zavisi od irine ispranjene zone, tj. od prednapona. Paralelni
otpor fotodiode Rd je reda megaoma, a Rs je serijski otpor fotodiode. Statika karakteristika, tj.
izlazni napon na opteretnom otporu RL je:

RLRd
Ui=(Is+Il+In)* RL+ Rd+ Rs

(7.2.3)

Slika 7.2.3 Ekvivalentna ema fotodiode

7.3 Merne eme sa optikim izvorima

7.3.1 eme sa svetleim diodama
Kao optiki izvori u tehnikoj praksi najvie se primenjuju poluprovodnike LED-diode i LD-diode,
kod kojih se direktna modulacija svetlosti postie promenom upravljake struje. Prilikom
projektovanja ema polazi se od statike karakteristike snaga optikog izlaza ulazna struja, koja je
specificirana u dokumentaciji proizvoaa.
18

Kada je LED-dioda propusno polarizovana, ona emituje svetlost. Tipina struja potrebna za rad diode
je ILED= 4 100 mA, pad napona na diodi ULED je 1, 8 V (za crvene) i 2, 1 V (za zelene i ute),
brzina prekidanja (prelaska iz jednog u drugo stanje) je 1 100 ns , aktivna povrina zraenja oko 0,
1 mm2 , ugao zraenja 15 100o , jaina emitovane svetlosti je 10 100 mcd (za supersjajne diode
punjene helijumom i do nekoliko kandela). Vea struja ILED daje veu izlaznu snagu zraenja. LEDdioda se prikljuuje na izvor preko zatitnog otpornika koji ograniava jainu struje na propisanu
vrednost:
R=

U U LED
I LED

(7.3.1)

7.3.2 eme sa laserskim diodama

Svojstvo laserskih dioda je da svetlost nastaje spontanom emisijom kada je direktna struja manja od
struje praga. Tada se laserska dioda ponaa kao obina LED-dioda, kao to je prikazano na statikoj
karakteristici (slika 7.3.2a). Meutim, kada direktna struja postane vea od struje praga (taka loma
na karakteristici), dolazi do stimulisanog zraenja, za koje je karakteristino suavanje po spektru i
po prostornom uglu. Tipina vrednost struje praga Ith 0, 2 A. Da bi dioda radila kao laser, direktna
(radna) struja mora biti vea od struje praga, ali manja od maksimalno dozvoljene Imax = Ith + .

19

Slika 7.3.2 Prikljuivanje laserske diode a) statika karakteristika laserske diode

7.3.3 Merne eme sa optikim parovima

Na slici 7.3.3 prikazane su tipine primene optikih senzora na bazi LED-dioda kao predajnika i
fototranzistora kao optikog prijemnika.

20

Slika 7.3.3 Primena optokaplera sa prekidanjem i refleksijom zraka

Radni predmet detektuje se prekidanjem ili refleksijom optikog signala. Senzor radi kao prekida jer
je njegov izlaz logiko jedan ili logiko nula, zavisno od blizine objekta. Zato se ovi senzori zovu
prekidaki ili proksimiti senzori. Svetlost se obino ne emituje kontinualno ve u impulsima velike
snage, ali tako da je srednja snaga impulsa u granicama dozvoljenog opsega koji se defeinie za
kontinualni rad. Na taj nain postie se vei put od predajnika do prijemnika. Za LED diodu ovaj put
je ogranien na nekoliko metara, a za LD diodu iznosi vie desetina metara.

7.3.4 Prikljuivanje optikog vlakna

Vana etapa u primeni optikih izvora tipa LED-dioda i LD-dioda je njihovopovezivanje sa optikim
vlaknom radi slanja optikog signala do prijemnika. Povrina sa koje LD zrai svetlost eliptine je
forme, priblinih razmera 0, 5 10 mm i uglom usmerenosti oko 10 o . Pri tome, svetlost izvan
konusa odreenog sa prostornim uglom 2a ne prostire se kroz vlakno jer nisu ispunjeni uslovi
totalne unutranje refleksije na granici jezgro-omota. Kao mera sposobnosti vlakna da primi svetlost
iz izvora uzima se sin a i oznaava numerikom aperturom (otvorenou). Za vlakno sa stepenastim
profilom indeksa prelamanja numerika apertura je:
NA = sin a= (n12 n22)1/2 (7.3.4)(1)
a za gradijentna vlakna je:
NA = sin a= n1[ 2(n12 n22)/n1]1/2 (7.3.4)(2)

8. Optoelektronski detektori kretanja

Optoelektronski detektori kretanja su najpopularniji detektori kretanja. Pokrivaju oblast talasnih
duina od 0,4 do 20 m. Mogu pokriti rastojanja i do nekoliko stotina metara. U zavisnosti od
primene odreuje se ugao vidnog polja. Princip rada zasnovan je na detekciji svetlosti koja je ili
reflektovana od, ili emitovana sa pokretnog predmeta. Mogu detektovati da li postoji kretanje, ali ne
mogu razlikovati predmete niti meriti rastojanje. Koriste se za sigurnosne sisteme i utedu energije
pametne kuce.
Prednosti su im niska cena i jednostavnost. Sastoje se od fokusirajueg elementa, detektora svetlosti i
komparatora. Detekcija nastaje u trenutku kada se slika objekta formira na detektoru svetlosti.
Komparator slui samo za dobijanje logikog signala - kretanje postoji ili ne. Problem kod ovih
senzora je uzak ugao vidnog polja, a mogua reenja su: nekoliko senzora, kompleksna realizacija
detektora svetlosti i deformacija slike pomou maske .

21

Slika 8 Primer rada optoelektronskog detektora kretanja

9. Optoelektronski senzori blizine

9.1 Princip rada
Optiki senzori blizine sastoje se od optikog para, predajnika i prijemnika. Kao predajnici slue
svetlee diode i laserske diode, a kao prijemnicu upotrebljavaju se fototranzistori, fotodiode i
fotootpornici. Najrasprostranjenija je kombinacija led dioda i fototranzistor, pri emu se radni
predmet detektuje prekidanjem ili refleksijom optikog signala. Svetlost se obino ne emituje
kontinualno, ve u impulsima velike snage, ali tako da je srednja snaga impulsa u granicama
dozvoljenog opsega koji se definie za kontinualni rad. Na taj nain postie se vei put od predajnika
do prijemnika. Za led diodu ovaj put je ogranien na nekoliko metara, za ld diodu iznosi vie desetina
metara.
Predajnik i prijemnik rade usaglaeno u odreenom podruju optikog spektra.Obino je optiki
signal u podruju vidljive svetlosti (=0,38-0,76 m), u podruju kratkotalasne infracrvene svetlosti
(=0,76-3 m) ili u podruju srednjotalasne infracrvene svetlosti (=3 8 m).Vie se primjenjuju
senzori u infracrvenom podruju jer normalno rade i u okolini sa dnevnim svetlom.
Detekcija objekta na osnovu prekidanja signala svodi se, zapravo, na prepoznavanje prisustva objekta
bez obzira na njegovu poziciju izmeu predajnika i prijemnika, tj. na mestu gde je zrak prekinut
(Slika 9.1a). Ovaj nain rada je veoma pouzdan i pogodan je za objekte sa slabo reflektujuom
povrinom. Predajnik i prijemnik svetlosti obino su jedan naspram drugog, ali mogu biti i jedan
pored drugog kada se koristi ogledalo kao reflektor iza objekta (Slika 9.1b).
Optoelektronski senzori sa refleksijom na objektu, meutim, prepoznaju prisustvo objekta na tano
odreenoj udaljenosti koja zavisi od intenziteta emitovane svetlosti, koeficijenta refleksije materijala
22

od kojeg je objekat napravljen i od orjentacije objekta u odnosu na predajnik i prijemnik (Slika 9.1c).
reflektovana svjetlost ima difuzni karakter, pa se zato senzori sa ovakvim nainom rada nazivaju
difuzni.

Slika 9.1 a) prekidanje optikog zraka, b) refleksija sa povrine iza objekta i c) refleksija sa objekta

Za standardni test objekat upotrebljava se bela ili siva karta 200x200 mm, a za druge materijale daju
se faktori korekcije odreeni eksperimentalno. Krive odziva za optoelektronske senzore pokazuju
zavisnost intenziteta upadne svetlosti od pozicije objekta. Intenzitet je najvei du optike ose
priijemnika X i smanjuje se udaljavanjem od ose. Kriva odziva je simetrina a povrina koju
omeuje predstavlja najveu oblast detekcije za datu osjetljivost prijemnika. Sa poveanjem
osjetljivosti oblast detekcije se iri, a sa smanjivanjem osetljivosti oblast detekcije se skuplja. Na slici
9.1 prikazani su tipini oblici ovih povrina. Apscisa pokazuje opseg X, a ordinata opseg aktiviranja
senzora zbog irenja optikog zraka sa rastojanjem X.

Najvei problem u primjeni optoelektronskih senzora blizine je sakupljanje praine, ulja i vodene
pare na mikrosoivu predajnika, odnosno prijemnika, zbog ega dolazi do priguenja optikog
signala. Zato je potrebno predvidjeti vee pojaanje u prijemniku. Eksces pojaanja je faktor koji se
definie kao relativno pojaanje u odnosu na minimalne radne uslove. Preporuuje se da faktor ima
vrednost 1,5 za ist vaduh bez praine, 5 za vazduh sa malo praine i redovnim ienjem soiva, 10
za umereno prljav vaduh i povremeno ienje soiva i vrednost 50 za prljav vazduh i neredovno
ienje soiva.

23

10. Zakljuak:

Na osnovu svega navedenog bitno je da znamo da:

-Senzor je ureaj koji meri fizike veliine i konvertuje ih u signal itljiv posmatrau i/ili
instrumentu.
-Optoelektronski senzori detektuju predmete ili njihove karakteristike u irokom spektru od nekoliko
milimetara do 60 metara.
-Princip rada optoelektronskih senzora se zasniva na promeni parametara optikog signala sa
promenom fizike veliine. Samim tim ovi senzori nemaju galvanske ili magnetne veze, ve samo
optike. Zato se esto nazivaju i optiki senzori.
-Osnovni parametri optikog signala su: amplitude, frekvencija, faza, polarizacija i rasejavanje
svetlosnog toka.
-Upravljanje amplitudom, fazom, frenkvencijom, polarizacijom i rasejavanjem vri se u moduatoru.
- Modulatori optikog signala mogu se podeliti prema: nainu rada i izvedbi.
-Prednosti ovih senzora su: galvansko razvajanje, jednostavnije eme prikljuivanja, zatita od
umova, pouzdaniji od klasinih senzora.
-Mane ovih senzora su: sloenost izrade, sloenost obrade signala, osetljivost na mehanike vibracije
i relativno visoka cena.
-Pored svih ovih prednosti i mana optoelektronski senzori imaju sve veu primenu u razliitim
sferama i od velikog su znaaja.
Iako imaju relativno visoku cenu i prilino su sloene grae ali zbog njihovih mnogobrojnih
dobrih osobina optiki senzori se uveliko koriste u automatskoj regulaciji tehnolokih procesa ,
poljoprivredi, robotici, avijonskoj industriji, vojnoj tehnici, medicini, specijalnim merenjima u
elektrotehnici i termotehnici.
Takoe se mogu primenjivati i za merenje mnogih neelektrinih veliina- temperatura,
pomeranje, vibracije, pritisak, ubrzanje, ugaona brzina i dr.
24

U funkcionalnom pogledu optiki senzori su fleksibilniji, pouzdaniji i univerzalniji od

klasinih senzora, jer se mogu upotrebiti u svim uslovima delovanja jakog magnetnog polja,
visoke temperature, elektrinih umova i hemijske korozije.

11.Literatura

1. D. Milatovi: Optoelektronika, Svjetlost, Sarajevo, 1987.

2. A. Marini: Osnovi optoelektronskih telekomunikacija, Graevinska knjiga, Beograd, 1986.
3. M. Cvijeti: Digitalne svjetlosne telekomunikacije, Vojnoizdavaki i novinski centar, Beograd,
1988.
4. N.E. Konjuhov: Optoelektronnye izmeritelnye preobrazovateli, Energija, Lenjingrad, 1977.
25

5. Fiber optic electronic control, Dolan-Jenner Industries, Catalogue LP 404C, Woburn, USA
6. Photo microsensors, Omron Co, Cat. No. X36-E1-3, Japan
7. Photoelectric switches, Omron Co. Cat. No. E10-E1-1, Cat. No. X15-E15, Japan
8. Intelligent opto sensor, data book, Texas Instruments, 1995.
9. N. Kako, J. Jamane: Datiki i mikro-EVM (prev. sa japanskog), Energoatomizdat, Lenjingrad,
1986.
10. C.P. Sandbank: Optical fibre communication systems, John Wiley & Sons, New York, 1980.
11. L.J. Pinson: Robot vision: an evalution of imaging sensors, u knjizi Robot sensors, Vol.1
-Vision(edited by A. Pugh, IFS publications Ltd), Springer-Verlag, Berlin, 1986.
12. Optieskaja svjaz (red. Kamide Masahide), prev. sa japanskog, Mir, Moskva, 1984.
13. Principi rada optoelektronskih elemenata: http://www.sensorsmag.com/resources/lit_show/,
http://www.siliconsensors.com/PB.html#Introduction
14. Optomehaniki i optoelektronski elementi: http://www.thorlabs.com, http://www.lasermathte.com,
http://www.etgtech.com/welcome.html
15. Automatika: http://www.automatika.rs/baza-znanja/senzori/optoelektronski-senzor.html
16.Senzori:http://www.google.rs/url?
sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&sqi=2&ved=0CCIQFjABahUKEwidiubog4bGAhUJli
wKHblQAO8&url=http%3A%2F%2Fwww.viser.edu.rs%2Fdownload.php%3Fid
%3D15315&ei=qqZ4VZ2NCImssgG5oYH4Dg&usg=AFQjCNFxjS3nV6AXcZYSh4OEnY8GyJ0VA&sig2=xhNGx_XwgrHzuTtFQiGd9g&bvm=bv.95277229,d.bGg&cad=rja
17.Senzori: http://sr.wikipedia.org/sr/Senzor

26