Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo

Pupin
Zrenjanin

Tehnologija montae
- seminarski rad -
Predmet: Tehnologija montae

Profesor: Prof. Student: DuanVukelja

drivoslavAdamovi Brojindeksa: II 14/13
Smer: Mainskoinenjerstvo

Zrenjanin, 2016.godina
 SADRAJ

1. Nerazdvojivi spojevi ................................................................................................ 1

1.1 Montaa zavarivanjem ......................................................................................1
2. Montaa spojnica ...........................................................................................................4
2.1 Zglobna (kardanova) spojnica ................................................................................4
3. Hidrauline pumpe 3.1 Aksijalne klipne pumpe .....................................................6
4. Klipni pneumatski motori .............................................................................................8
4.1 Radijalni klipni motor .............................................................................................. 8
5. Mehaniki funkcionalni spojevi ..................................................................................10
5.1 Montaa kliznih leajeva .......................................................................................10
6. Literatura......................................................................................................................13
 1. Nerazdvojivispojevi

1.1 Montaa zavarivanjem

Dok se razdvojivi spojevi po potrebi mogu razdvojiti i ponovo spojiti bez

oteenja delova koji se spajaju, nerazdvojivi spojevi ne doputaju ili bar ne sa
lakoom kao razdvojivi.
Postoji mnogo naina za ostvarivanje takvih veza, meu kojima su:
1. Zavarivanje,
2. Lemljenje,
3. Lepljenje,
4. Zakivanje,
5. Presovanje, itd.
Zavarivanje je proces izrade nerazdojivog spoja uspostavljanjem
meuatomskih veza izmeu delova koji se zavaruju, pri kome se pojedinano
ili kombinovano koristi toplotna i mehanika energija, a po potrebi i dodatni
materijal. Postupci zavarivanja, koji se najee koriste u praksi, zasnovani su
na lokalnom zagrevanju materijala iznad temperature topljenja, kada zavareni
spoj nastaje ovravanjem (elektroluno), ili na lokalnom zagrevanju
materijala do temperature topljenja, kada zavareni spoj nastaje uz dodatno
delovanje pritiska (elektrootporno). Zvarivanjem je mogue spajanje metala
sa metalom, nemetala sa nemetalom i metala sa nemetalom, ali se u
praktinom smislu podrazumeva spajanje matala sa metalom.

1
 Slika 2. Izgled elektrode i metala u toku zavarivanja
Zavarljivost:
Materijal je zavarljiv ako su ispunjena tri uslova jedan za drugim.
- Mogue je ostvariti materijalni kontinuitet zavarenog spoja izmeu ivica
delova koje treba spojiti, bez greaka koje se javljaju prilikom izrade ava
(operativna zavarljivost)
- av i njegova okolina moraju imati traene osobine (metalurka zavarljivost)
- Zavarena konstrukcija treba da ima osobine koje odgovaraju donrom
ponaanju konstrukcije za vreme eksploatacije (konstruktivna zavarljivost)
U zavarenim spojevima razlikujemo:
- Spoj (meusobni poloaj delova koji se spajaju)
- av (materijalizovano mesto spajanja)
- Zavar (rezultat topljenja elektrode)
Spojevi mogu biti:
- Sueoni,
- Preklopni,
- Ugaoni,
- Krstasti,

Slika 2. Izgled razliitih spojeva

Karakteristike procesa zavarivanja

2
 1. Topljenje, u kojem uestvuju ivice delova koji se spajaju,
2. Lokalizacija pojave topljenja, koja izaziva veliku termiku heterogenost
u metalnoj masi,
Usled topljenja koje se javlja, zavarivanje se moe posmatrati kao:
- Topionika operacija,
- Operacija toplotne obrade
- Metalurka operacija
inioci koji odreuju ponaanje metala pod uticajem zavarivanja su : osnovni
hemijski sastav, struktura, fiziko-hemijska konstrukcija.
Zona uticaja temperature
Usled prethodno opisanih uzroka, jasno je da se osobine materijala menjaju u
zonama oko ava, i da su u avu i oko ava razliite od onih u osnovnom
materijalu koji nije pretrpeo uticaj topote zavarivanja.

3
 Slika 3. Uticaj zavarivanja na strukturu osnovnog materijala
Mogui defekti
- Tople prsline, koje nastaju obino usled vsokih sopstvenih napona usled
spreenog skupljanja,
- Hladne prsline nastaju usled prisustva vodonika u avu
- Pojava pslina ispod zavara,
- Poroznost je rezultat zarobljivanja gasova prilikom ovravanja.

2. Montaa spojnica
2.1 Zglobna (kardanova) spojnica
Spojnice su mainski elementi koji slue za spajanje krajeva dva ili vie vratila
u jednu celinu.
Nerazdvojive spojnice spajaju vratila u jednu kinematiku krutu celinu, koja se
moe razdvojiti samo rasklapanjem spojnice. Prema nainu prenoenja obrtog
momenta i mogunosti kompenzacije netanosti poloaja vratila, dele se na
krute i prilagodljive.
Razlika je u tome to se kod krutih spojnica spajaju vratila u jednu statiku
celinu, i svi udari, vibracije i neravnomernosti obrtnog momenta prenose se u
potpunosti sa jednog vratila na drugo. Ove spojnice prenose ne samo
momente uvijanja ve i momente savijanja sa jednog na drugo vratilo.
Dok kod primene prilagodljivih elastinih spojnica one imaju mogunost
kompenzacije manjih radijalnih, aksijalnih i ugaonih odstupanja osa vratila.
Njihova osnovna prednost je u mogunosti priguenja udara i vibraija, kao i
smanjenje neravnomernosti u prenosu kretanja.

Zglobna spojnica
Ova spojnica omoguuje spajanje vratila ije se ose seku pod veim uglom.
Ugao izmeu osa vratila (ugao prelamanja) moe biti stalan i promenljiv i to
teorijski u granicama od 0-45, a u praksi je od 5-30.

4
 Slika 4. Kardanovo vratilo
Princip rada ove sponjnice zasniva se na dva pod 90 postavljena zgloba, gde
svaki zglob pojedinano moe da se pomera u jednoj raavni. Zglobovi se
sastoje od dve viljuke ije su uice preko rukavaca spojene sa kardanovim
krstom.

Slika 5. Krst kardana

Viljuke su preko odgovarajuih glavina spojene sa vratilima. Obzirom da su
zglobovi postavljeni pod 90 i svaki od njih moe da se kree u jednoj ravni, to
ova dva osnovna kretanja omoguuju u prostoru bilo koji ugaoni poloaj
spojenih vratila.
Kod spajanja paralelnih vratila iji se poloaj u toku rada menja primenjuje se
teleskopsko meuvratilo. Izrauje se iz dva meusobno lebnom vezom
spojena dela, koji se podmazuju mau pomou odgovarajue mazalice.
Ovakva kardanova vratila predviena su za prenos velikih obrtnih momenata.
5
Kardanov krst je preko igliastih leajeva spojen sa polutkama spojnice i
meuvratilom, pri emu se leaj odgovarajue zaptiva, a preko mazalice
povremeno puni mau. Polutke spojnice spajaju se sa pogonskim i gonjenim
vratilom prirubnicom sa podeenim i vrsto pritegnutim zavrtnjevima.

3. Hidrauline pumpe

3.1 Aksijalne klipne pumpe

Hidraulika pumpa je kao pogonski stroj sastavni deo hidraulikog pogona,

kojem je dovedena mehanika energija (najee od strane elektromotora) i
koji je pretvara u energiju hidraulinu energiju tj. energiju strujanja i pritiska
radnog hidraulikog fluida. Hidrauline pumpe se njaee svrstavaju u dve
grupe i to:
- Obrtne hidrauline pumpe,
- Klipne hidrauline pumpe.
Ova podela se zasniva na kostrukciji radnog elementa.
Klipne pumpe imaju radne organe izraene u obliku klipova koji se kreu u
cilindrinim upljinama (cilindrima), smetenim u cilindarskom bloku. Klipne
pumpe se najee izrauju sa mogunou regulisanja protoka. Protokom
pumpi se moe upravljati na vie naina:
- Runo upravljanje,
- Elektrohidraulino daljinsko upravljanje,
- Hidraulino servo upravljanje,
- Automatsko upravljanje po pritisku.
U rotacionim klipnim pumpama radni organi su klipovi, a zapremine koje se
istisuju zatvaraju se potiskujuim elementima u cilindrine upljine obrtnog
rotora (cilindarskog bloka).
Razlikujemo radijalne rotacione klipne pumpe sa radijalno postavljenim
cilindrma u odnosu na osu obrtanja rotora i aksijalne rotacione klipne pumpe
sa aksijalno postavljenim cilindrima u odnosu na osu obrtanja cilindarskog
blokam kod kojih se kretane klipova vri pomou ploe nagnute u odnosu na
rotor. Kod prvih pumpi klipovi se kreu po jednoj ravni, a kod drugih u

6
prostoru. Aksijalan poloaj klipova pogodniji je za visoke brzine i male
torzione momente, a radijalan za vee torzione momente i male brzine, ija
minimalna vrednost ide do 5 o/min i nie.
Aksijalne pumpe srednje snage (oko 10-15 kW) imaju, u poreenju sa
radijalnim, preimustva u pogledu teine: Njihova teina, pri jednakim ostalim
uslovima manja je od teine radijalnih pumpi oko 2 puta.
Aksijalne klipne pumpe
Ove pumpe i motori se mogu podeliti u dve osnovne grupe:
1. Klipne pumpe sa nagnutom ploom aksijalne klipne pumpe koj kojih
se osa cilindarskog bloka poklapa sa osom ulaznog (pogonskog) vratila.

Slika 6. Aksijalna klipna pumpa sa nagnutom ploom

2. Klipne pumpe sa koso postavljenim cilindarskim blokom aksijalne

klipne pumpe kod kojih se osa laznog vratila ne poklapa sa osom kose
ploe.

7
 Slika 7. Aksijalna klipna pumpa sa koso postavljenim blokom

Kod prve grupe kosa ploa opisuje trajektoriju u obliku osmoce; kod pumpi
druge grupe kretanje ploe vri se po krugu u ravni normalnoj na osu
pogonskog vratila.
Kod veine konstrukcija ovakvih pumpi cilindarski blok se obre, tj. cilindri se
kreu u odnosu na telo, to omoguuje jednostavno razvoenje tenosti, koje
se obino vri kroz otvore u obliku srpa.
Protok pumpe regulie se promenom ugla nagiba ose ploe u odnosu na osu
cilindarskog bloka, to se vri ili promenom poloaja cilindarskog bloka, pri
nepromonjenom poloaju ose kose ploe, ili obrnuto.
Aksijalne pumpe sa razvodnom ploom omoguuju da se izrade usisni kanali
veih dimenzija nego kod radijalnih pumpi sa razvodnim rukavcem, i zato
dozvoljavaju vee brojeve obrtaja.

4.Klipni pneumatski motori

4.1 Radijalni klipni motor

Princip funkcionisanja pneumatskih motora ogleda se u sledeem; Energija

pritiska (sadrana u komprimovanom vazduhu) u pneumatskim motorima
retvara se u mehaniki rad. Vazduh pod pritiskom deluje na sve zidove
prostora u kome se nalazi. Ako jedan deo moe da se kree pod dejstvom
pritiska vazduha, nastupie kretanje i trajae sve dok postoji pritisak koji
8
(pomnoen povrinom na koju deluje) daje veu silu nego to je sila otpora.
Zavisno od konstrukcije pneumatskog motora izlazno vratilo moe imati
obrtno ili translatorno kretanje. Na osnovu toga, pneumatski motori se mogu
podeliti u dve osnovne grupe, i to:
1. Rotirajui, i
2. pravolinijski
Zahvaljujui svojoj konstrukciji pneumatski klipni motori dozvoljavaju velika
optereenja u svim podrujima broja obrtaja. Posebno su podesno za opremu
gde se zahteva mali broj obrtaja pri velikom momentu pokretanja.

Radijalni klipni motori

Na slici br. 8 prikazan je presek radijalnog klipnog motora, najee
korienog meu klipnim motorima. U zavisnosti od toga da li je priguni
ventil podeen za obrtanje u desno ili levo, komprimovani vazduh se kree
kroz jedan ili drugi kanal prema razvodnom ventilu. Razvodni i priguni
ventil imaju dva kanala za obrtanje udesno ili ulevo.
Kada se razvodni ventil obre, komprimovani vazduh se kanalima razvodi u
cilindre gd se iri i potiskuje klip u donji poloaj. Vazduh iz glavnog odvoda
prolazi kroz posebno predvien kanal razvodnog ventila u kuite motora i
kroz priguiva buke izlazi u atmosferu. Kada razvodni ventil zatvori glavni
odvod za vazduh, u cilidru ostaje izvesna koloina komprimovanog vazduha,
sabijena usled podizanja klipa.

Slika 9. Radijalni klipni motor

9
 5. Mehaniki funkcionalni spojevi
5.1 Montaa kliznih leajeva

Leajevi slue za prenoenje sile izmeu delova koji se nalaze u relativnom

kretanju jedan prema drugome. Obzirom na vrstu trenja u leaju dele se na:
klizne i kotrljajne leajeve.
Trenje koje se javlja u mainskim konstrukcijama vrlo esto moemo
iskoristiti u pozitivne svrhe (frikcione spojnice, frikcioni prenosnici, itd.), ali
nam takoe esto stvara velike probleme. Problemi su naroito izraeni kod
mainskih delova koji poseduju odreeni obrtni momenat, a da su pritom
optereeni nekim optereenjem i u direktnom su dodiru sa drugim
elementom koji miruje ili se kree nekom drugom brzinom u istom ili
suprotnom smeru u odnosu na prvi element. Upravo iz potrebe trenja, u
ovakvim sluajevima javila se potreba za leitima.
Leita bi mogli nazvati posrednim elementom izmeu druga dva elementa
koja su u dodiru (rukavca i vratila, vratila i kuita). Osim funkcije eliminacije
trenja na dodirnim povrinama, leita imaju i ulogu smanjenja otpora
kretanju vratila, u to veoj meri, jer samim tim smanjujemo gubitke odreene
maine. Takoe je jako bitan faktor broj obrtaja koje leite mora izdrati.
Pri definisanju jednog leita potrebno je definisati:
1. Geometrijske karakteristike leita,
2. nosivost leita,
3. broj obrtaja koju leite mora izdrati,
4. opseg temperatura pri kojima leite radi
Prema konstrukciji leita delimo u tri grupe:
1. klizna leita,
2. kotrljajna leita,
3. beskontaktna leita (magnetna)

10
Montaa kliznih leajeva
Klizna leita su mainski sklopovi koji se najee ugrauju u oslonce vratila i
osovina. Osnovna uloga im je prenoenje optereenja sa pokretnih na
nepokretne delove maina i obezbeivanje uslova za relativno kretanje
obrtnih delova. Kod kliznih leita meusobna pokretljivost delova u dodiru i
prenoenje optereenja ostvaruje se posredsvom klizanja, kada rukavac klizi
po posteljici leita.
Suvo mehaniko trenje se posredstvom fluida transformie u viskozno trenje
fluida.
Prednosti kliznih leita:
- Primenjuju se tamo gde nije mogue ubaciti kotrljajue leaje, jer mogu biti
jednodelna, dvodelna i viedelna,
- primenjuju se za prenike vratila do 15 mm i preko 300 mm,
- pogodna su i za najvee brzine,
- imaju relativno dug vek zahvaljujui podmaivanju,
- amortizuju udare i udarna optereenja,
- imaju mogunost priguenja buke i vibracija,
- jednostavne konstrukcije.
Nedostaci:
- Veliki gubici energije zbog trenja,
- habanje dodirnih povrina.
Podela kliznih leajeva:
Prema pravcu dejstva sile dele se na:
- radijalna klizna leita,
- aksijalna klizna leita,
- radijalno-aksijalna klizna leita
Prema nainu ostvarivanja pritiska u ulju:
- Hidrostatika i hidrodinamika
Prema nainu uleitenja:
- fiksirana (prenose radijalne i aksijalne sile)

11
- slobodna (prenose samo radijalne sile i dozvoljavaju mala pomeranja u
aksijalnom pravcu)
Prema stanju dodirnih povrina dele se na:
- suvim trenjem,
- polutenim trenjem,
- tenim trenjem.
Osnovni delovi leita su rukavac i leina posteljica.

Slika 10. Neke izvedbe radijalnih i aksijalnih leajeva

12
 6.Literatura

1. "Konstrukcijski elementi I", Tehniki fakultet Rijeka, Boidar Krian i Saa Zelenika,
2011.
2. Tehnologija montae, Prof. dr ivoslav Adamovi i grupa autora, Banja Luka 2010.
3. "Elementi strojeva", Karl-Heinz Decker, Tehnika knjiga Zagreb, 1975.

13