Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo

Pupin
Zrenjanin

HIDRAULINE PRESE
- seminarski rad Predmet: Hidraulika i pneumatika

Profesor: Dr. ivoslav Adamovi

Asistent: Ivan Palinka

Student: Marija Nedi

Broj indeksa: MI 8/14
Smer: mainsko inenjerstvo

Zrenjanin, 2016. godina

SADRAJ
1.UVOD............................................................................................................2
1.1.Nain funkcionisanja i osnovne osobine hidraulinih presa....................2
2.VRSTE HIDRAULINIH PRESA........................................................................5
2.1. Hidrauline prese za obradu lima..........................................................6
2.1.2.Hidrauline prese za razdvajanje lima.................................................7
1. Konvencionalno razdvajanje.....................................................................7
2.1.3.Hidrauline prese za fino razdvajanje..................................................8
2.2.Hidrauline prese za zapreminsko deformisanje....................................8
2.2.1.Pese za hladno oblikovanje..................................................................9
1.Prese za hladno istiskivanje.......................................................................9
2.2.2.Hidrauline prese za toplo oblikovanje..............................................10
1.Prese za slobodno kovanje......................................................................10
3.ELEMENTI KONSTRUKCIJE HIDRAULINIH PRESA........................................10
4.ZAKLJUAK.................................................................................................12
2. LITERATURA...............................................................................................13

1.UVOD
1.1.Nain funkcionisanja i osnovne osobine hidraulinih presa
Hidrauline prese su maine statikog dejstva u kojih se potencijalna
energija tenosti pod
pritiskom pretvara u mehaniki rad. Njihova glavna karakteristika je sila,
ijim dostizanjem
prestaje proces deformisanja. Nominalna sila maine definisana je
nominalnim pritiskom
radne tenosti (P) i povrinom cilindra (A):
Fn = P A

(1)

Brzina pritiskivaa hidraulinih presa zavisi od protoka tenosti (Q) i

poprenog
preseka radnog cilindra (A):
V=Q/A

(2)

Ako se protok ne menja tada je brzina pritskivaa konstantna u odreenoj

fazi rada maine. Konstantnost brzine pritiskivaa tokom procesa
deformisanja je znaajna prednost u odnosu na krivajne prese.
Promena brzine pritiskivaa po fazama radnog ciklusa je mogua a ostvaruje
se promenom protoka i veliine poprenog preseka cilindra, gde je brzina
pritiskivaa u povratnom hodu znatno vea od brzine u radnom hodu prese
zahvaljujui malom poprenom preseku cilindra sa donje strane klipa.

Slika 1. Brzina pritiskivaa hidrauline prese

Brzina pritiskivaa kod ovih maina u fazi pribliavanja pritiskivaa i
povratnom hodu je do 500mm/s a u radnom hodu je do 200 mm/s i moe se
podeavati u skladu sa zahtevima tehnoloke metode oblikovanja i faze rada
(pribliavanje, radni hod, povratni hod).
Hidrauline prese se odlikuju velikim rasponom veliine hoda pritiskivaa i
mogunou funkcionisanja maine uz izvoenje smanjenog hoda (hod
2

pritiskivaa manji je od maksimalnog), za razliku od krivajnih presa kod kojih

se uvek izvode kompletni dvojni hodovi.
Ove osobine hidraulinih presa u nekim sluajevima su od presudnog
znaaja kada je u pitanju izbor maine za zadatu tehnoloku operaciju
oblikovanja.

Osnovni sistemi (struktura) hidrauline prese:

1. Pogonski sistem koji se sastoji iz pumpe i radnog cilindra. Snaga
pumpe (N) odreuje se na osnovu radnog pritiska (P) i protoka radnog
fluida (Q): N = P Q/ ( koeficijent korisnog dejstva).
Pogonski sistem hidraulinih presa moe biti: 1 direktni pumpni
pogon, 2 pumpno-akumulatorski, 3 multiplikatorski, to zavisi od
traenih tehnikih karakteristika, odnosno namene prese. Ugraeni
cilindri u prese mogu biti jednostranog ili dvostranog dejstva.
Pumpe koje se koriste kod hidraulinih presa mogu biti: krivajno klipne
i rotaciono klipne, krilne i zupaste.
2. Izvrni deo hidrauline prese je pritiskiva na koji se postavlja pokretni
deo alata. Na nekim presama ulogu izvrnog dela ima sto prese koji je
pokretan. Pokretanje pritiskivaa izvodi se sa jednim ili vie
hidraulinih cilindara zavisno od njegovih dimenzija.
3. Sistem upravljanja hidrauline prese obezbeuje ostvarenje svih
funkcija i performansiprese. Sastoji se iz hidraulinih komponenti
(ventila) i elektronskih komponenti (graninika i kontrolera).
4. Sistem za podmazivanje obezbeuje podmazivanje voica pritiskivaa.
5. Nosea struktura hidrauline prese objedinjuje
jedinstvenu celinu, a moe biti otvorena i zatvorena.

sve

delove

Na slici 2. prikazana je hidraulina presa jednostrukog dejstva s jastukom za

izvlaenje, koja se sastoji iz sledeih sklopova: 1 radni cilindar, 2
pritiskiva, 3 ploa jastuka, 4, 5 cilindri jastuka za izvlaenje, 6 donja
traverza (sto prese), 7 stubovi, 8 gornja traverza, 9 zavrtanj za
prednaprezanje stubova prese.
Prema broju dejstava hidrauline prese mogu biti a) prese jednostrukog
dejstva, b) prese viestrukog dejstva.
Kod presa jednostrukog dejstva poeljno je da se u sto maine ugradi jastuk
za izvlaenje koji poveava opseg primene takve maine.
U pogledu namene hidrauline prese se dele na:
1. Prese za oblikovanje lima koje se koriste za obradu razdvajanjem,
savijanjem, dubokim izvlaenjem, razvlaenjem itd.
2. Prese za zapreminsko oblikovanje koje se koriste za slobodno
kovanje, kovanje u kalupu, ispravljanje i kalibrisanje, istiskivanje cevi i
profila, istiskivanje komadnih delova, utiskivanje gravura itd.
3. Hidrauline prese specijalne namene: prese za hidrostatiku obradu,
za izostatiko presovanje praha, prese za montau itd.
4. Hidrauline prese za nemetale, na primer za gumu, plastiku, drvo,
papir, tekstil, kou i dr.
4

Slika2. ema hidrauline prese

1.2. Funkcionisanje hidrauline prese
Faze rada hidrauline prese u skladu s dijagramom radnog ciklusa prikazane
su na slici 3. a sastoje se od:
1. brzog primicanja pritiskivaa, koja se ostvaruje sa niskim pritiskom
i velikim protokom tenosti, koja se preko servo ventila iz rezervoara
uvodi u cilindar. Pri tome mora biti obezbeen odvod tenosti sa donje
strane klipa.
2. faze deformisanja, koja se izvodi sa smanjenom brzinom pritiskivaa
(u odnosu na prethodnu fazu) i poveanim pritiskom fluida, odnosno,
dovoenjem tenosti visokog pritiska iz pumpe preko odgovarajueg
ventila. Pri tome je takoe, obezbeeno odvoenje tenosti sa donje
strane klipa.
3. faze povratnog kretanja, koja se ostvaruje pomou tenosti iz
pumpe visokog pritiska koja se preko odgovarajueg ventila dovodi sa
donje strane klipa, obezbeujui veliku brzinu povratnog kretanja
pritiskivaa zbog male povrine klipa sa donje strane cilindra.
Odvod tenosti sa gornje strane delimino se vri preko ventila pritiska
a u veoj koliini preko servo ventila tenost odlazi u rezervoar niskog
pritiska.
Presa je alatni stroj konstruisan za primenu vrlo velike snage za oblikovanje
ili rezanje materijala. Prese se izrauju u rasponu od malih runih do velikih
industrijskih postrojenja. Odlikuje ih mirniji rad od batova te sa zato mogu
koristiti veim silama.

Slika3. Faze funkcionisanja hidrauline prese

a) pribliavanje b) deformisanje c) povratni hod
Na izbor hidrauline prese utiu tehnoloki zahtevi, tj. njihovo usklaivanje s
tehnikim karakteristikama prese u koje spadaju:
1. nominalna sila glavnog dejstva prese
2. nominalna sila ostalih dejstava
3. brzina pritiskivaa: a) pribliavanje, b) deformisanje, c) povratni hod
4. brzine izvrnih elemenata pomonih dejstava maine (dra lima i
izbaciva, ako postoje)
5. hod pritiskivaa
6. hod pomonih dejstava
7. dimenzije pritiskivaa
8. dimenzije stola maine
9. karakteristike pumpe (p, q)
10. snaga maine
11. gabariti maine
12. masa prese

2.VRSTE HIDRAULINIH PRESA

Hidrauline prese imaju iroku primenu u preradi metala i nemetala. Zbog
odreenih tehnikih karakteristika, pre svega nominalne sile i hoda
pritiskivaa, ove maine esto preuzimaju mesto krivajnim presama.
Tako, naprimer, istiskivanje dugakih profila jedino je mogue izvesti na
horizontalnoj hidraulinoj presi. Podelu hidraulikih presa mogue je izvriti
prema razliitim kriterijumima I karakteristikama. U pogledu broja dejstava
isto kao i kod krivajnih presa, hidrauline prese mogu biti: jednostrukog i
viestrukog (dvostrukog i trostrukog) dejstva.
S obzirom na oblik nosee strukture hidrauline prese mogu biti izgraene sa
otvorenom ili zatvorenom noseom strukturom, koja moe biti jo vertikalna i
horizontalna. Pogon hidraulinih presa moe biti gornji i donji. Broj
6

hidrocilindara kod ovih maina moe biti razliit jednocilindrine I

viecilindrine.
S obzirom na broj radnih pozicija hidrauline prese, takoe mogu biti
jednopozicione i viepozicione.
Osnovne tehnike karakteristike hidraulinih presa proistiu iz tehnolokih
zahteva pojedinih metoda obrade, te se otuda podela hidraulinih presa
moe izvriti na sledei nain:
1.
2.
3.
4.

Hidrauline
Hidrauline
Hidrauline
Hidrauline

prese
prese
prese
prese

za obradu lima;
za zapreminsko deformisanje;
specijalne namene;
za nemetale.

2.1. Hidrauline prese za obradu lima

U ovu grupu spadaju slede vrste presa:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Univerzalne hidrauline prese

Hidrauline prese za razdvajanje lima
Hidrauline prese za fino razdvajanje
Prese za seckanje lima
Hidrauline prese za savijanje
Hidrauline prese za oblikovanje viepozicionim alatom
Hidrauline prese za duboko izvlaenje
Viepozicione hidrauline prese
Hidrauline probne prese
2.1.1.Univerzalne hidrauline prese

Univerzalne hidrauline prese imaju visok nivo fleksibilnosti, a koriste se za

operacije razdvajanja i oblikovanja lima (savijanje, duboko izvlaenje, plitko
utiskivanje, ispravljanje, kalibrisanje itd.), u jednopozicionim i viepozicionim
alatima. Pogodne su za izradu manjih I srednje velikih delova. Hidrauline
univerzalne prese u odnosu na mehanike univerzalne prese imaju manji broj
hodova (prosek je 12 hodova za hidrauline, a 17 za mehanike). Ove
maine imaju povoljniji dijagram brzine u zavisnosti od hoda u odnosu na
krivajne prese, odnosno, dijagram koji se moe programirati u skladu sa
fazama radnog ciklusa.

Slika4. Univerzalna hidraulina presa

Hidrauline prese univerzalne namene po pravilu su opremljene jastukom za
izvlaenje (slika 4) to omoguuje izvoenje operacija izvlaenja.
Nosea struktura maine na slici je zatvorena prednapregnuta a pogonski
cilindri su smeteni na gornjoj traverzi. Jastuk za izvlaenje je smeten u
stolu prese i sastoji se od dva brza cilindra i centralnog cilindra za
obezbeenje sile draa.
2.1.2.Hidrauline prese za razdvajanje lima
1. Konvencionalno razdvajanje
Kada je u pitanju konvencionalno razdvajanje lima (probijanje i prosecanje)
uobiajeno je da se za tu svrhu koriste mehanike (krivajne) prese, pre svega
zbog svoje brzohodosti. Meutim, u odreenim sluajevima kod operacija
razdvajanja prednost imaju hidrauline prese, to je posebno izraeno kod
razdvajanja lima velike debljine, kada sila premauje vrednost od 2,5 MN. U
tu svrhu mogu se upotrebiti i univerzalne hidrauline prese (slika 5).
Poseban problem kod operacija razdvajanja jeste naglo rastereenje pri kraju
razdvajanja koje moe dovesti do vibracija obradnog sistema, a taj problem
se kod hidraulinih presa reava ugradnjom specijalnih amortizera.
Upotrebom specijalnog pogonskog sistema sa malim radnim hodom broj
hodova kod hidrauline prese moe biti i preko 300 min-1.

Slika5. Univerzalna presa primenjena za razdvajanje

Na slici 6. je prikazana linija za isecanje pripremaka za izradu fijoka metalnog
nametaja.
Liniju ine ureaj za odmotavanje trake iz bunta mase do 5000 kg, maina za
ispravljanje lima, hidraulina presa za isecanje pripremaka HPV250 (Wanzke,
Nemaka) i ureaj za paletiranje delova.
8

Nominalna sila maine je 2.500 kN, a broj hodova se kree od 10 do 50 u

minutu. Na ovoj liniji obrauju se limovi debljine 1-1,5 mm i irine do 800
mm.

Slika 6. Linija za isecanje pripremaka

2.1.3.Hidrauline prese za fino razdvajanje
Za operacije finog razdvajanja presovanjem osim mehaniko-hidrauline
prese, koriste se i isto hidrauline prese trostrukog dejstva (slika 7). Kod ove
maine u stolu prese smeten je glavni cilindar i cilindar za protivdejstvo,
dok se u gornjem delu prese (traverza) nalazi pogonski cilindar konturnog
zuba.
Osim toga, u stolu prese se nalaze cilindri za brzo podizanje donje polovine
alata, to omoguuje skraenje radnog ciklusa. Ovi cilindri se napajaju
pomou akumulatora, dok se glavno i ostala dejstva napajaju pomou
pumpe.

Slika7.ema hidrauline prese za fino razdvajanje presovanjem

9

2.2.Hidrauline prese za zapreminsko deformisanje

Hidrauline prese imaju posebnu vanost za odreene operacije
zapreminskog deformisanja. Neke tehnoloke operacije mogue je uspeno
izvesti iskljuivo na hidraulinim presama, kao naprimer, slobodno kovanje
delova velikih dimenzija, istiskivanje dugakih profila, precizno utiskivanje i
kalibrisanje itd.
Pri tome posebno dolaze do izraaja tehnike karakteristike hidraulinih
presa u odnosu na mehanike, koje se ogledaju u mogunostkontrole brzine
deformisanja, veliine hoda i veliine deformacione sile.
Hidrauline prese za zapreminsko deformisanje se dela na:
1. prese za hladno oblikovanje
2. prese za toplo oblikovanje
2.2.1.Pese za hladno oblikovanje
U kategoriju hidraulinih presa za hladno zapreminsko deformisanje spadaju:
1.
2.
3.
4.

Prese
Prese
Prese
Prese

za
za
za
za

hladno istiskivanje
hladno utiskivanje
ispravljanje
kalibrisanje
1.Prese za hladno istiskivanje

Karakteristike procesa istiskivanja su visoki pritisci, odnosno velika sila

oblikovanja, potrebna dodatna dejstva za izbacivanje i skidanje obratka.
Radi toga su maine za hladno istiskivanje po pravilu prese trostrukog
dejstva, kompaktne konstrukcije i visoke krutosti.
Oblikovanje hladnim istiskivanjem sloenijih obradaka izvodi se u vie
operacija, odnosno na viepozicionim mainama (za serije vee od 1,8
miliona komada godinje). Hidrauline prese se uspeno koriste za
oblikovanje dugakih delova tipa osovine ili vratila, mase do 15 kg.
Deformacija nosee strukture hidrauline prese ne odraava se znaajnije na
tanost obratka.
ak je tanost obratka via kod ovih maine nego kod mehanikih presa, a
takoe i radni vek alata.

10

Slika8. Hidraulina presa i delovi izradjeni na njoj

2.2.2.Hidrauline prese za toplo oblikovanje
Ovoj grupi hidraulinih presa pripadaju:
1.
2.
3.
4.

Prese za slobodno kovanje

Prese za kovanje u kalupu
Viepozicione prese za kovanje
Horizontalne prese za istiskivanje profila
1.Prese za slobodno kovanje

Slobodno kovanje tekih obradaka izvodi se iskljuivo na

hidraulinim presama pomou jednostavnih - univerzalnih alata.

snanim

Pripremak za ovu obradu je ingot slab ili neki drugi primarni proizvod, a
delovi dobijeni ovim kovanjem su najee vratila za turbine, kolenasta
vratila brodskih motora, teki otkivci za potrebe mainogradnje, diskovi,
prstenovi I sl.

Slika9. Slobodno kovanje otkovaka velikih dimenzija

11

3.ELEMENTI KONSTRUKCIJE HIDRAULINIH PRESA

Projektovanje hidrauline prese je sloen zadatak koji zahteva veliko iskustvo
u ovoj oblasti kao i dobro poznavanje tehnolokih metoda za koje je maina
namenjena. Generalno,moe se rei da koncepciju hidrauline prese, kao i
svake druge maine za obradudeformisanjem, odreuje namena maine,
zatim asortiman gotovih komponenti (agregata) na tritu i prizvodne
(tehnoloke) mogunosti proizvoaa maine.
Kada je u pitanju namena maine posebno je znaajno imati u vidu vrstu
obrade koja e se na maini izvoditi, jer tehniko tehnoloke osobine
maine upravo zavise od predviene vrste obrade. Tako na primer,
hidrauline prese koje se koriste za zapreminsko deformisanje moraju imati
viu krutost zbog velikih sila koje nastaju pri operacijama istiskivanja,
kovanja, utiskivanja i dr.
Ove maine po pravilu imaju manji prostor za smetaj alata a hod
pritiskivaa zavisi od visine obratka. Nasuprot tome, maine za oblikovanje
delova od lima imaju vei prostor za alat, hodovi pritiskivaa su vei, dok su
sile u procesu manje pa je potrebna i manja krutost nosee strukture.
Performanse pogonskog sistema takoe zavise od vrste tehnoloke operacije
koja e se na maini izvoditi.
Dok, s jedne strane kod veine operacija obrade deformisanjem postoji
zahtev za skraenjem radnog ciklusa, odnosno ubrzavanjem svih faza rada
maine, na suprot tome kod operacije hladnog utiskivanja postoji zahtev da
se process odvija sa izuzetno malom brzinom (0-0,3 mm/s), to se mora
respektovati i paljivo analizirati za svaku mainu.
Polazni podaci pri projektovanju hidrauline prese svakako proizlaze iz
tehnolokih zahteva operacija koje e se na maini izvoditi, ali se pri tome
mora voditi rauna da projektovana maina mora biti ekonomina, pouzdana
u radu, jednostavna za odravanje i ne sme ugroavati posluioca niti
ivotnu sredinu.
Kao to je ranije navedeno, strukturu hidrauline prese ini:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

nosea struktura
pogonski sistem
izvrni deo
sistem upravljanja
sistem podmazivanja
pomoni sistemi.

12

4.ZAKLJUAK
Hidraulina presa je jedan od jednostavnijih primera koritenja jednaine
statike fluida u tehnikim problemima. Hidraulina presa je maina pomou
koje se moe pomou male sile ostvariti veoma velika sila potrebna za
presovanje, dizanje i sl.
Uzimajui u obzir sve prednosti koje hidraulika ima, koritenje hidraulinih
presa je i vie nego opravdano.

13

2. LITERATURA
[1]Bukurov, .:Mehanika fluida, Fakultet tehnikih nauka, Univerzitet u
Novom Sadu, 1987.
[2] Voronjec, K, Obradovi, N.: Mehanika fluida, Graevinska
knjiga,Univrerzitet u Beogradu, 1979.

14