Ekoloki menadment

Ako nema preduzea, okolina moe da egzistira, ali ako nema okoline, preduzee ne
moe da egzistira. Stoga je vano da svako preduze preduzme potrebne mere
zarad zatite okoline kako bi na duge staze moglo nastaviti svoj razvoj.
Industrizacija u 18. veku dovodi do toga da se pojedinci uviaju potrebu za
ouvanjem okoline, ali ira javnost ostaje i dalje nesvesna ovog problema, koji e se
u buducnosti razviti u mnogo vei. Posle drugog svetskog rata, strunjaci opominju
na sve rastue probleme ljudskog zagaivanja okoline.
Krenjem uma nastaju pustare, otpad, malo obradivog zemljita, nestanak
ivotinjskih vrsta, iscrpljenje prirodnih resursa, zagaenje ivotne sredine, promena
klime, ozonske rupe i unitavanje ozonskog omotaa, nedostatak hrane.
Zagaivanje vazduha vode, tla, unitavanje stanita, intenzivna poljoprivreda
umarstvo, oteenje ozonskog omotaa, efekat staklene bate, kisele kie Buka,
Zagadjivanje vazduha, Promena klime, Acidifikacija, Fotohemijski smog,
Zagadjivanje voda
Ekologija potie od dve grke rei oikos-dom, stanite i logos-nauka, nauka o
ivotnoj sredini.
Prirodne resurse ine prirodna bogatstva planete, poput biljnog i ivotinjskog sveta,
vode, vazduha zemljita, ruda, minerala, nafte, metala
Prednosti preduzea koja vode rauna o zatiti okoline su da imaju povlasenije
poloaju u odnosu na druge koje ne vode rauna o ekologiji na tritu. Takoe njihovi
kupci su lojalniji, jer pre kupuju od nekih preduzea koja su zelena, tj. ekoloki
svesna, od onih koja nisu. Kupci time stiu utisak da i oni sami doprinose ouvanju
okoline. Reciklaom se smanjuju trokovi proizvodnje. Nepotovanje zakonske
regulative moe da kota proizvod I preduzee gubitka trita
Ekoloski menadzment kao I menadzment uopsteno obuhvata pet osnovnih funkcija:
planiranje, organizovanje, kadrovska politika, rukovonje i kontrola.
Ekoloki menadment je proces kojim se planira, motivie, organizuje, koordinira i
kontrolie privredna ili neka druga aktivnost, na ekoloki nain ili radi ostvarivanja
ciljeva koji su pre svega u domenu ekologije.
Ekoloki menadment obuhvata one aktivnosti koje imaju ili bi mogle da imaju uticaj
na ivotnu sredinu.
Ekoloki menadment upravlja zatitom ivotne sredine, s ciljem da se u industriji i
drugim granama uspostavi sistematizovan pristup koji obezbeuje da se zatita
ivotne sredine ugrade u biznis strategiju i praksu.

Strateki ciljevi ekolokog menadmenta su optimalno usklaivanje uslova vezanih

za proizvodnju, triste, potronju... sa uslovima i zahtevima koji se odnose na zatitu
ivotne sredine. Odrivi razvoj, u tom smislu, predstavlja opti okvir ekolokog
menadmenta.
Ekomenadment utie na praksu poslovnog i dravnog upravljanja i prerasta u
globalnu svest, da postoji neophodnost da izvesni elementi ekolonog
menadmenta postanu sastavni deo upravljanja, u svim sferama privrednog i
drutvenog ivota.
Ekoloki mendment ima cilj da na to efikasniji I efektniji nain sprovede
rukovoenje poslovne jedinice tako da ona bude ekoloki to bezbednija.
Najoptiji cilj je ODRIVI RAZVOJ. Odrivi razvoj obuhvata odrivost regiona,
drava I cele planete. Radi se ukljuivanju ekoloke svesti na
korporativnom nivou.
Osnovni ciljevi ekolokog menadmenta su sledei: odrivi razvoj, , pravo oveka na
zdravu ivotnu sredinu, kvalitet ivota, opstanak ekosistema, prevencija i reavanje
ekolokih problema, uspostavljanje granica, uspostavljanje i odravanje institucija,
koje efektivno pomau ekoloka istraivanja, monotoring i menadment,
upozoravanje na opasnosti i identifikovanje mogunosti za njihovo prevazilaenje,
odravanje i ako je mogue poboljanje postojeih resursa, poboljavanje kvaliteta
ivota, identifikovanje korisnih novih tehnologija ili politika, kvalitetna zatita ivotne
sredine. ouvano poljoprivredno zemljite, ekolsistemi i bioloka raznovrsnost, zdravstveno bezbedna
hrana, ureena naselja i ugodnost boravka na radnom mestu, racionalno korienje prirodnih resursa
(Ovaj cilj se iscrpljuje u racionalno korienju naroito neobnovljivih ili delimino obnovljivih, bolje
iskoriavanje sirovina i energije, smanjenje otpada i poveanje stepena recikliranja, bezbedno
deponovanje svih vrsta otpada, sanacija ekolokih i prostornih posledica eksploatacije sirovina) ,
zaustavljanje dalje degradacije ivotne sredine. (Posebno je aktualan u kritino zagaenim urbanim i
industrijskim centrima, u ekoloki najvrednijim podrujima), zatita prirodnih predela, ambijenata i
pejzaa, podrka vaspitinim i obrazovnim programima u oblasti zatite ivotne i prirodne sredine.

U Rio de eneru su odreeni 1992 ciljevi u deklaraciji zatiti ivotne sredine. U njih
spadaju principi sledei, da ljudi imaju pravo na zdravi i produktivan ivot u
harmoniji sa prirodom, unapreenje istije proizvodnje, unapreenje odgovornosti
preduzetnitva, ohrabrivati koncept upravljanja u menadmentu i raspolaganju
prirodnih resursa od strane preduzetnika. Poveati broj preduzetnika angaovanih u
preduzeima, koji su orjentisani na sprovoenje politike razvoja. Optim ciljem se
smatra procena i unapreenje ekolokog uinka i obezbeivanje relevantinh
informacija javnosti i drugim zainteresovanim subjektima.
Zlatna pravila ekolokog menadmenta obuhvataju:
Pravilo substitucije - Neobnovljivi resursi se mogu troiti u tolikoj meri u kojoj se
mogu nadoknaditi jednakovrednim zamenama. Ako se potronja neobnovljivih
resursa ne smanji u sledeoj generaciji e nestati.

Pravilo smanjivanja - Koriena koliina obnovljivih resursa ne bi smela prei koliinu

njihove obnovljivosti. Ako se povea rast obnovljivih resursa iznad regeneracijskog
rasta, sledi nestanak vrsta.
Pravilo asimilacije - Emisije tetnih materija ne bi smele prei apsorpcijski kapacitet
ivotne sredine tj. prekoraiti optereenost ekolokih sastava. Ako se drastino ne
smanje optereenja ivotne sredine apsorpcijski kapacitet e biti prekoraen lokalno
ali i globalno.
Ukoliko ekologiju oveka shvatimo kao nauku o opstanku, a menadment kao
vetinu upravljanja organizacionim sistemima prema utvrenim ciljevima i ako
opstanak oveka prihvatimo kao krajnji cilj svih ljudskih sistema na ovoj planeti,
ekoloki menadment moemo da definiemo kao upravljanje prema cilju opstanka
putem upravljanja rizicima koji ugroavaju taj opstanak. Ekoloki menadment je
prisutan na svim nivoima upravljanja na linom nivou, na nivou porodice (odnosno
domainstva), na nivou kompanije (i drugih ekonomskih subjekata), na lokalnom,
regionalnom i globalnom nivou dravne uprave, na nivou meunarodnih regionalnih
i globalnih institucija. U svakom od pomenujtih sluajeva ekoloki menadment se
mora tretirati kao uslov opstanka i opcija razvoja. CITATION Mih08 \l 1033
Ekoloki menadment donosi odluke, kojima regulie uticaj koji e preduzee imati
na okolinu. On ima u vidu da preduzee mora da koristi prirodne resurse, ali i da
mora voditi rauna da ih koristi na nain koji e omoguiti tim prirodnim resursima
da se obnove i sauvaju.
Principi i elementi upravljanja ivotnom sredinom mogu zauzimati sledee
strategije:
1) Politika zatite ivotne sredine,
2) planiranje,
3) uvoenje i implementacija,
4) proveravanje i korektivne mere,
5) preispitivanje i poboljanje, i
6) kontinuirano poboljanje.

CITATION Rik99 \l 1033

U svakoj od pobrojanih strategije upravljanja ivotnom sredinom, odnosno

ekolokom menadmentu, javljaju se etiri osnovne faze:
CITATION Mih08 \l 1033 (Rikalovi, 1999)
CITATION Rik99 \l 1033 (Mihajlovi, 2008)

1) faza identifikacije - dobijanje informacija na osnovu kojih bi se dolo do saznanja

o potencijalnim efektima zagaivanja,
2) faza monitoringa - neposredna praenja i merenja zagaujuih materija, njihovo
rasprostiranje i lokalizacija,
3) faza valorizacije - zavrava se u zbiru svih informacija u vezi sa ivotnom
sredinom koje su dobijene u ranijim fazama i
4) faza regulacije - primena raznih instrumenata i mera u cilju efikasnog upravljanja
ivotnom sredinom

Za usmeravanje eljenog stanja ivotne sredine u budunosti, moraju se koristiti

prognostiko-planske metode i modeli kako bi se upravljanje dovelo do egzaktnog
nivoa.

-Organizaciono pravni instrmenti - institucionalno pravne mere kojim se direktno

utie na ponaanja zagaivaa ivotne sredine putem regulisanjaproizvodnih
procesa, zabrane isputanja zagaenja, ukljuujui i stvaranje tzv. ekoloke
administracije. U specifinim I vanrednim situacijama dolazi do izraaja znaaj
primene ovih standard, u obliku pravilnika, zakona, direktiva i normi.
-Administativni instrumenti- su u uskoj vezi sa prethodnim i odnose se na
utvrivanje eko standarda i normativa za emisiju zagaujuih supstanci putem
sporazuma organa lokalne vlasti i privrednog subjekta ukljuujui i sankcije za
naruavanje utvrenih normativa.
Dobrovoljni instrumenti - to su sporazumi i konvencije koje se zakljuuju
izmeu raznih subjekata razliitog nivoa (lokalnog, regionalnog i meunarodnog)
kroz mehanizam dobrovoljnosti i ubeivanja.
Ekonomski instrumenti ekolokog menadmenta obuhvataju razne dabine,
subvencije i refundacije, a polaze od principa zagaiva plaa. etiri grupe:
- Dabine na zagaenja - re je o porezima, taksama i slinim plaanjima koji su
nametnuti izvorima zagaenja koji variraju sa koliinom zagaujuih materija
isputenih u ivotne sredine.
- Subvencije - forme finansijske pomoi koje se dodeljuju preduzeima kako bi
smanjila zagaenja.

- Sistem depozita i refundacije - namee zagaivau odereenu dabinu koju

unapred plaa tzv. depozit za potencijalnu ekoloku tetu u ivotnoj sredini koja se
kasnije vraa zagaivau ukoliko ostvari pozitivnu akciju.
- Sistem razmene dozvola - najnoviji ekonomski instrument gde nadleno
ministarstvo odnosno ekoloka administracija izdaje fiksni broj dozvola ili prava na
zagaenje u datom regionu a zatim dozvoljava razvoj trita na koj
Osim toga, postoje razliite reakcije prilikom pravilne ili nepravilne upotrebeproizvoda. Osnovne
aktivnosti
potroaa
koje
obuhvata
ova
analiza
su:
upotrebap ro i zvo da , n je go vo u van je , p rip rem a , ru ko van je , od r a vn je (p op ra vka ) i po no v
n aupotreba.
Najvanija
pitanja
koja se
ovom
prilikom
razmatraju
su:- vreme upotrebe proizvoda pre njegovog odbacivanja,- efekti same upotrebe proizvoda,- ula
zne veliine potrebne u procesu odravanja,- ue sta lo st po p ra vki i- potencijalne mogunosti
ponovne upotrebe proizvoda.

8. METODE I INSTRUMENTI EKOMENADMENTA U PLANIRANJU ODRIVOG RAZVOJA

Razvoj metoda za bolje razumevanje i smanjenje tetnih uticaja na ivotnu sredinu. Meunarodni
standardi (koji su i kod nas prevedeni) opisuju principe i okvire za sprovoenje zatite ivotne sredine uz
potovanje propisanih minimalnih zahteva. Razvoj sposobnosti kod ljudi koji se bave ekomenadmentom
uslovljen je obrazovanjem i obukom. Moe se izdvojiti da ekomenader moe da se javi u est uloga:

Regulator - ponaanje menadera kreiraju drugi ali i on utie na ponaanje drugih,

Inovator - menaderi nastoje da stvore promene i da se prilagode promenama koje su drugi
izazvali
Katalizator - inovacije koje se prihvataju moraju to je mogue vie ispunjavati i zahteve za
rastom efikasnosti,
Opunomoeni staratelj - menadment mora da se tedljivo odnosi prema potronji resursa,
Posrednik - posreduje izmeu sistemskih zahteva i zahteva okruenja,
Voa - naunim tehnikama rukovoenja, ali i emocionalnom povezanou sa podreenima
motivisati podreene da maksimalno obavljaju zadatke.

U najkraem urbani ekomenadment:

Namena
Identifikacij
a i analiza
stanja
ivotne
sredine

Naziv
Praenje
stanja
ivotne sredine
Ekoloki kapacitet
Ekoloki otisak

Korienje
informacija
za
definisanje

Raspodela
ekolokog budeta
Ekoloko zoniranje
prostora

Opis
Prikupljanje,
interpretacija
i
objavljivanje
informacija o stanju ivotne sredine
Mera
koja
ukazuje
na
sposobnost
samoobnavljanja ivotne sredine
Procena povrine zemljita potrebnog za ljudske
aktivnosti u naselju
Na osnovu utvrenog ekolokog kapaciteta
odreuje se ekoloki budet, koji se preko
dozvola dodeljuje korisnicima
Separacija prostora prema slinim svojstvima

politika
akcija
Procena
efekata
politika
akcija

Upravljanje
akcijama

Informisanj
e
o
pitanjima
odrivog
razvoja
Stvaranje
drutvene
klime
za
odrivi
razvoj

Indikatori odrivosti
ivotne sredine

ivotne sredine
Sistem indikatora odrivosti ivotne sredine
zasnovan na relacijama: pritisak-stanje-odgovor
Formalizovani postupak procene uticaja odluka o
politikama, planovima i programima na ivotnu
sredinu
Pravilnik o analizi uticaja objekata i radova na
ivotnu sredinu
Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti

Strateka procena
ivotne sredine
Procena
uticaja
investicionih
projekata
na
ivotnu sredinu
Procena ekolokog
rizika
Ekoloko planiranje
i upravljanje
Ekomenadment
sistemi

Baze
podataka
internet

Indikatori odrivog
razvoja
Zdrav i produktivan
ivot u skladu sa
ekolokim
zahtevima

Problem identifikacije ekolokih problema

definisanja ekolokih stratekih ciljeva i izrade
akcionih planova
Formalizovani
i
standardizovani
sistemi
ekomenadmenta
i

Objavljivanje podataka o pitanjima odrivog

razvoja, raunarske baze podataka, Internet i
komunikacije
Sistem agregiranih indikatora i indeksa
razumljivih javnosti
Akcioni program za odrivi razvoj na lokalnom i
nacionalnom
nivou
uz
uee
svih
zainteresovanih

ZAKLJUAK

Poslednjih godina problemi urbanog razvoja, kao i zatita ivotne sredine kod nas postaju veoma sloeni,
u orvom redu zbog dramatinih politikih i drutvenih promena, produbljivanja drutveno-ekonomske krize
i veoma velikih migracija stanovnitva., budui da se u prostoru nita ne deava a da nije u interakciji sa
drutveno-ekonomskim razvojnim procesima.
Planiranje kao elemenat ekomenadmenta, koje je zasnovano na ekolokim principima, poseduje
neophodne integrativne potencijale za upravljanje promenama, dugoroni vremenski horizont i poziciju
katalizatora za usklaivanje sektorskih razvojnih politika i strategija. U savremenim uslovima i vremenu
kada je koncept odrivog razvoja prihvaen na globalnom nivou, uloga strtekog planiranja u
ekomenadmentu postaje jo znaajnija, jer je jasno da su posledice sadanjih odluka kritine odrednice
kako za trokove ekonomskog i socijalnog razvoja, tako i za cenu obezbeenja kvaliteta ivotne sredine.

Drutveno-ekonomska situacija i odnos prema ivotnoj sredini kod nas, ukazuju da u sadanjem trenutku
nedostaju mnogi preduslovi za ostvarivanje sutinske uloge urbanog planiranja. Meutim, bez obzira na

uoena ogranienja, a imajui u vidu da je planiranje kljuna karika u sistemu odrivog upravljanja
promenama u ivotnoj sredini, predloeni su okviri za formulisanje strategija upravljanja ivotnom
sredinom.
Strategija ekomenadmenta u planiranju odrivog razvoja urbanih sredina zasniva se na sledeim
naelima:

zatita prirodnih vrednosti i kulturnog dobra jeste apsolutni prioritet,

racionalno korienje zemljita, vode, energije i ukupnih prirodnih resursa,
dosledna primena principa predostronosti za one aktivnosti koje mogu da dovedu do rizika i
neizvesnosti ili da izazovu ekoloku tetu,
kao bolju i elegantniju varijantu u reavanju ekolokih nedoumica koristiti pristup "predvideti i
spreiti" umesto pristupa "reagovati i leiti",
obezbediti usaglaenost politika i strategija zatite ivotne sredine na svim nivoima ( od lokalnog
do nacionalnog),
obezbediti primenu modela ekoloke predvidljivosti i uea javnosti u donoenju odluka o
urbanom, prvenstveno prostornom razvoju.

Dosadanji pristup zatiti ivotne sredine nije dao zadovoljavajue rezultate u unapreenjeu stanja
ivotne sredine. Budui da su korienje zemljita i drugih prirodnih resursa u uskoj vezi sa stanjem
ivotne sredine, primena kriterijuma zatite ivotne sredine u planiranju namene zemljita, industrijskih
aktivnosti, energetike, saobraaja, turizma i drugih sektora treba da postanu kljuni faktor za
obezbeivanje kvaliteta ivotne sredine. Stoga planiranje, a naroito kontrola planske i investicione
dokumentacije i aktivnosti, treba da postanu glavno sredstvo za zatitu i unapreenje ivotne sredine. Za
postizanje tog cilja neophodno je razviti i usavriti instrumente i metode za upravljanje i zatitu ivotne
sredine u procesu planiranja, kao i u procesu sprovoenja planova. Akcije se sastoje u donoenju odluka,
izboru varijanti i nastojanju da se izbor uini efikasnim.
Za potrebe klasifikacije modela donoenja odluka, mogu se izdvojiti modeli:

otvoreni / zatvoreni,
demokratski / nedemokratski
racionalan / neracionalan,
efikasna / neefikasan.

Sistemski pristup upravljanju ivotnom sredinom privlai veliko interesovanje, ali nije se odmaklo dalje od
konceptualnih modela, posebno kada je u pitanju ukupnost sistema zatite ivotne sredine. Zato se u
projektovanju modela sistema koriste kombinovane tehnike, kao to su:

Konceptualni modeli,
Hijerarhijsko modelovanje,
Dijagrani tokova.

Konceptualni modeli predstavljaju skraeni opis posmatranog dela realnog sveta, iskazan tekstom i sliko.
Takvi modeli olakavaju komunikaciju izmeu uesnika u procesu planiranja i u procesu donoenja
odluka, jer obuhvataju osnovnu strukturu posmatranog sistema, definiu ogranienja modela i uslove za
njihovo dalje razvijanje. Jedan konceptualni model sadri objekte u sistemu i njihove relacije. Objekti su u
principu grupe pojedinanih entiteta, koji imaju sline funkcionalne osobine. Objekti meusobno imaju

odgovarajue funkcionalne veze koje ukazuju na poloaj objekata u strukturi sistema, kao i meudejstvo
jednog objekta na drugi. Najednostavniji konceptualni model prostora obuhvaenog granicama negog
plana moe se teorijski predstaviti modelom crne kutije. Svrha ovog modela je da ukae na osnove
koncepta i postupak upravljanja promenama u prostoru korienjem povratne sprege izmeu ulaznih i
izlaznih faktora sistema.
Pristup projektovanju integralnog modela zatite zasniva se na injenici da je transformacija ivotne
sredine kroz izradu i implementaciju planova sutinski zavisna od:
- identifikacije i analize zateenog stanja ivotne srdine,
- procene ekolokog uinka planiranih aktivnosti i procesa u prostoru, i
- sredstava i mera za ostvarivanje politika zatite i unapreenja sredine.

Ekoloki pristup planiranju zasniva se na proceni ekolokog kapaciteta prostora, to zahteva stvaranje
obimne baze podataka o stanju ivotne sredine, izvoenje indikaotra ivotne sredine, a u novije vreme
indikatora odrivog razvoja. Posebno znaajan instrument za preventivnu zatitu ivotne sredine jeste
primena sistema procene uticaja planskih reenja na ivotnu sredinu, koji omoguuje da se u okviru
planova razliitih nivoa obezbedi strateki okvir, ime se stavraju uslovi za usklaivanje pristupa zatiti
ivotne sredine na dravnom, regionalnom i lokalnom nivou. Planirane aktivnosti i zahvati u prostoru
mogu da predstavljaju izvore degradacije i zagaenja fizikih delova ivtone sredine, usled promena
tokovami potronje energije, vode, vazduha i materijala. Poremeaji u fizikoj sredini, koji prevazilaze
ekoloki kapacitet prostora, nuno izazivaju negativne posledice kod ljudi, ekosistema, prirodnih i
kulturnih dobara. Povezivanjem navedenih relacija izmeu pojedinih objekata dobija se celovit i fleksibilan
model upravljanja ivotnom sredinom.
Ekoloki aspekti koncepta odrivog razvoja odnose se na formulisanje strategija ouvanja ekolokog
integriteta, odnosno zatite ivotne sredine i zansivaju se na tri osnovna faktora, to su:

1. Odnos prema upotrebi konanih zaliha neobnovljivih resursa. Stepen korienja

neobnovljivih resursa ne treba da bude vei od brzine kojom se razvija njihova odgovarajua
obnovljiva zamena.
2. Nain upotrebe obnovljivih resursa. Stepen korienja obnovljivih resursa ne moe biti vei od
sposobnosti njihovog obnavljanja. Mnogi od ovih resursa su obnovljivi u okviru ogranienja
samog ekosistema u kome nastaju, kao to su izvorita pitke vode, zemljite, umski fond,
poljoprivredne kulture i ivotinjski fond.
3. Odravanju obima emisije otpadaka u granicama apsorcionog kapaciteta ivotne sredine.
Nivo emisije gasovitih, tenih i vrstih otpadaka mora se odravati u granicama sposobnosti
lokalnih ekosistema ili globalnog sistema Zemlje da ih apsorbuje, a da se pri tome bitno ne
poremeti ravnotea tokova energije i materijala.
U Srbiji jo uvek ne postiji konsenzus u opredeljenju za odrivi razvoj. Nastojanje da u procesu tranzicije
svoj politiki, drutveni i ekonomski sistem pribliivo uzorima sa razvijenog zapada, izaziva dilemu pri
formulisanju startegije ekonomskog razvoja prema jednom od sledeih modela:
Kupci potrosaci, Odnos sa kupcima pomoci kupcima da dele vrednosti I pomoci da izgrade
svest o zastiti okolini.

Administracija pravit produkte koji doprinose sacuvanju priode, praviti aktivnosti I dogadjae
koje pospesujeu raumevanje ovog problema.
Dobavljaci, nabavka ekoloskih proizvoda recikliranog materijala, papir, kancelarijske opreme

4. IZGRADNJA SISTEMA EKOMENADMENTA

Upravljanje kvalitetom ivotne sredine je sloen multidisciplinaran zadatak iju strateku osnovu
sainjavaju principi odrivog urbanog razvoja i koji moe biti uspeno ostvaren ukoliko postoji dobro
organizovan informacioni sistem o ivotnoj sredini. Informacioni sistemi koji se koriste za potrebe
planiranja i zatitu ivotne srdine imaju manje ili vie naglaen upravljaki karakter.
Savremeni pristup upravljanju ivotnom sredinom i planiranje razvoja nije mogue bez kvalitetnih, detaljih
i aurnih informacija o izvorima zagaivanja, o stanju ivotne sredine na svim podrujima, raspoloivim
tehniko-tehnolokim reenjima, kao i o ekonomskim analizama i pravnoj regulativi.
Zatita i uprvljanje ivotnom sredinom je sastavni deo upravljanja na svim organizacionim nivoima i on je
kontinuiran proces koji mora biti koordiniran sa drutvenim i ekonomskim procesima ( kao to su zatita
zdravlja, bezbednost zaposlenih, kvlitet, finansije, i dr.). Principi i elementi upravljanja ivotnom sredinom
su:

Prema
su:
1.
2.
3.
4.

politika zatite ivotne sredine,

planiranje,
uvoenje i implementacija,
merenje i vrednovanje (proveravanje i korektivne mere),
preispitivanje i poboljavanje, i
kontinuirano poboljanje
tome, u svakoj strategiji upravljanja ivotnom sredinom javljaju se etiri osnovne komponente, to

faza identifikacije,
faza monitoringa,
faza valorizacije, i
faza regulacije.

Slika 3. Komponente sistema uopravljanja ivotnom sredinom (ekomenadmenta)

U fazi identifikacije kljuni elemenat predstavlja dobijanje informacija na osnovu kojih bi se dolo do
saznanja o potencijalnim efektima zagaivanja. Identifikacija u sutini predstavlja najznaajniju fazu, jer je
u ovoj fazi upravo potrebno prepoznati i popisati sve vrste izvora zagaenja, mesta, tj.lokacije zagaenja,
kao i hemijske materije koje u tom zagaenju uestvuju. Sastavni deo ove faze trebalo bi da predstavlja i
katastar izvora zagaenja. Sastavni deo strategije upravljanja je i faza monitoringa. U ovoj fazi se
sprovode neposredna praenja i merenja zagaujuih materija, njihovo rasprostiranje i lokalizacija. Cilj
sistema monitoringa je da se dobije to preciznija slika zagaenja urbane oblasti i da se postavi mrea
kontrolinih mernih stanica na ugroenoj teritoriji. U fazi monitoringa se definiu jedinstveni pokazatelji,
jedinice i nain merenja, period praenja kao i nain obrade i prikazivanja rezultata. Trea faza, koja je
definisana kao faza valorizacije ili ocene, zavrava se u zbiru svih informacija u vezi sa ivotnom
sredinom koje su dobijene u ranijim fazama. Na taj nain se odreuje stvarni nivo kvaliteta sredine. Kao
posebna grupa metoda izdavaja se metoda valorizacije koja je posebno znaajna za potrebe prostornog,
odnosno urbanistikog planiranja. U zavisnosti od postavljenih zadataka, ciljeva i specifinosti urbane
sredine moe biti rei o kompleksnoj valorizaciji celokupne urbane sredine, zatim o komponentnoj
(granskoj) valorizaciji, elementarnoj valorizaciji i atributivnoj valorizaciji i uporeivanju. Poslednja faza je
faza regulacije odnosno primena raznih instrumenata i mera u cilju efikasnog upravljanja ivotnom
sredinom.

Za usmeravanje eljenog stanja ivotne sredine u budunosti moraju se koristiti prognostiko-planske

metode i modeli kako bi se upravljanje dovelo do egzaktnog nivoa. Zbog toga je neophodno uticati na
razvoj metoda upravljanja ivotnom sredinom, kako na teorijskom nivou tako i na nivou propisa,
standarda i uputstava. Upravljanje sloenim sistemom, kakva je ivotna sredina, zahteva da se ukae na
osnovne koncepte i procedure analiza kvaliteta ivotne sredine nekog prostora. Model upravljanja mora
da pokazuje dobar odnos izmeu subjekata (nadleni dravni organi) i objekta upravljanja (elementi
ivotne sredine), sredstva upravljanja (zakoni i planovi), kao i poziciju instrumenata upravljanja
(regulative, standadi, normativi, kriterijumi i informacije). Sprovoenje planskih reenja zasniva se na
usklaenoj primeni instrumenata i mera u razliitim oblastima usmeravanja razvoja, izgradnje i korienja
prostora i zatite ivotne sredine.

NAELA UPRAVLJANJA IVOTNOM SREDINOM

Ekomenadment mora biti jedan od osnovnih principa urbanistikog planiranja s obzirom da grad
predstavlja sloen polifunkcionalni sisitem. Stoga, prostorni raspored elemenata i funkcija su veoma
znaajni kako zbog funkcionisanja zajednice, tako i zbog kvaliteta ivota u gradu. Upravljanje ivotnom
sredinom nije samo vezano za problem zagaivanja vode, vazduha i zemljita, ve i za obezbeivanje
ravnotee u ekosistemima i zatitu prirode, kao i za upravljanje resursima, razvoj tehnolokih procesa i
opreme, usavravanje pravnih akata, sistem ekolokog obrazovanja i drugo.

Osnovu za funkcionisanje efikasnog sistema upravljanja ivotnom sredinom ine usaglaena naela,
razgraniene nadlenosti i savremene i efikasne drutveno-upravne mere.

Sagledavajui specifinosti vezane za jedan urbani prostor mogu se izdvojiti pet grupa aktivnosti koje, u
meusoboj interakciji, imaju za rezultat efikasan sistem ekomenadmenta, to su:

1.
2.
3.
4.
5.

ekonomsko prostorni aspekti upravljanja,

pravne osnove upravljanja,
tehniko-tehnoloki aspekt,
organizacioni (institucionalani) nivo upravljanja,
informacioni sistem kao osnova upravljanja.

Koje e se vrste akcija preduzeti, u cilju poboljanja kvaliteta ivotne sredine, zavisi od potreba za nivoom
kvaliteta, stanja same sredine, urbanih karakteristika, organizacionih i tehnikih mogunosti zajednice da
sprovede predviene mere.
E

s
o

a
e

k
-

s
k

o
i

r
p
t

Sllika 2: Aktivnosti u sistemu ekomenadmenta

Do sada je u svetu doneto vie rezolucija, programa, deklaracija i drugih dokumenata u kojima su data
neka opta uputstva koja bi trebalo da se potuju prilikom razvoja gradova. Prilikom ekolokog planiranja
odrivog razvoja grada mora se voditi rauna o graninom (ekolokom) kapacitetu prostora. Ojav koncept
se zasniva na prouavanju i definisanju sposobnosti odreenog prostora (ekosistema) da prihvati emisiju
zagaujuih materijala i iscrpi njihov negativni uticaj do granice koja mu obezbeuje funkcionisanje.
Drugim reima, treba odrediti nivo optereenja sredine a da ne doe do naruavanja ravnotee u
ekosistemu. Pri tome se, naravno, uzimaju u obzir sve predviene mere kontrole i ograniavanja
isputanja zagaujuih materijala iz bilo kog izvora. Za definisanje ekolokog kapaciteta bilo kog prostora,
a posebno urbanog, potrebna su odreena istraivanja koja podrazumevaju primenu metoda sistemske
analize, eksperimentalnog modelovanja i direktnog osmatranja. Upravo ovakva kompleksna istraivanja
ukazuju na postojanost datog ekosistema i njegovu sposobnost da podnese spoljanje i unutranje
presije. Definisanje ekolokog kapaciteta urbanog podruja u celini za koje se strateke plan aktivnosti
odnosi, ili pojedinih njegovih delova, predstavlja strateku osnovu i preduslov ostvarivanja plana sa
aspekta aktivne zatite i upravljanja ivotnom sredinom.
promenama u prostoru, dugoroni vremenski horizont i poziciju katalizatora za usklaivanje javnog,
drutvenog i privatnog interesa. Koncept ekoloki odrivog drutveno-ekonomskog razvoja postaje u
savremenim uslovima kamen temeljac planiranja razvoja, ostvarujui uticaj na sve sfere ljudske
delatnosti. Meutim, put ka odrivosti je sloen i dugotrajan proces, jer zahteva promenu miljenja i

ponaanja svih drutvenih inilaca, odnosno prihvatanja stava da je ekoloki uinak razvoja jednako
vaan kao i ekonomski.
Proces planiranja je izraen u izuzetno sloenim aktivnostima, koje mogu ostaviti dugorone posledice
na veliki broj ljudi. Od izuzetnog je znaaja da se proue posledice i preduprede faktori koji ih izazivaju, i
to tako to e se pozitivna dejstva faktora podsticati a negativno dejstvo e se spreavati ili e se
poznavati aspekat ispoljavanja.

Koncept odrivog razvoja nije nov, ali u naoj zemlji sistem ekomenadmenta nije uspeo da obezbedi
uravnoteenu organizaciju i ureenje prostora, koje bi na zadovoljavajui nain zatitio ivotnu sredinu.
Suprotstavljenost razliitih miljenja i interesa na relacijama "drutveni i ekonomski razvoj - urbanistiko
planiranje - zatita ivotne sredine" uticala je na stvaranje parcijalnih i meusobno nepovezanih pristupa
zatiti ivotne sredine. Postojei modeli stratekog ekomenadment planiranja preteno ukljuuju zatitu
ivotne sredine kao poseban sektor planiranja, to sa stanovita odrivog razvoja ne moe dati celovite
rezultate.

Navedene okolnosti ukazuju da u sadanjem trenutku nedostaju mnogi preduslovi za ostvarivanje

sutinske uloge ekomenadment planiranja u zatiti ivotne sredine. Meutim, bez obzira na uoena
ogranienja, a imajui u vidu da je planiranje kljuna karika u sistemu upravljanja promenama u ivotnoj
sredini, treba pokuati odrediti okvire za formulisanje strategija upravljanja ivotnom sredinom u
planiranju u novim i promenjenim uslovima. Ukoliko se eli postii sveukupni pozitivni razvoj urbane
aglomeracije izuzetno bitan faktor ini ekoloka slika grada i ekoloka valorizacija njegove sredine.
Koristei iskustva razvijenih zemalja i potpisanih globalnih deklaracija, gradovi i prostor oko njih mogu
nai pravilan put ka odrivom razvoju svoje teritorije. Istovremeno, pretpostavka je da odrivi razvoj grada
ne podrazumeva samo pravilne planerske odluke ve i permanentnu edukaciju donosilaca odluka (na
lokalnom ili republikom nivou) kao i sveukupno (eko)informisanje stanovnika o neophodnosti zdrave
ivotne sredine. Jedan od naina pribliavanja ovakvih stavova graanima je i efikasan ekomarketing
nadlenih organa i institucija koji bi propagirao odrivi nain razmiljanja. Sve ove aspekte pokrivao bi
sistem ekomenadmenta koji mora postati imperativ u buduem razvoju urbanih podruja.

2. ODRIVI URBANI RAZVOJ

Odrivi razvoj je put koji obezbeuje korienje dobara na nain koji zadovoljava potrebe razvoja
sadanjih generacija, a obezbeuje i budue generacije da i one zadovolje svoje potrebe. Briga za
odravanje i poboljanje kvaliteta ivotne sredine i zatite zdravlja ljudi sve vie raste. Postizanje uinaka
u zatiti ivotne sredine zahteva od svih aktera prihvatanje obaveze da se sistematski pristupi uvoenju
sistema upravljanja zatitom ivotne sredine (Environmental Management System (EMS)) i njegovom
stalnom poboljanju.

Urbani prostor plaa visoku cenu razvoja i bez uvaavanja ekolokih zakonitosti i potovanja osnovnih
ekolokih kriterijuma dalji razvoj, jednostavno ne bi ni bio mogu. Svedoci smo da je stanje kvaliteta
ivotne sredine u gradovima sve problematinije. U tom cilju treba preduzeti dve vrste aktivnosti:

1. ve degradiranu sredinu treba dovesti u stanje koje ne ometa funkcionisanje ivota,

2. zatititi je na postojeem nivou kvaliteta.
Obe aktivnosti se mogu postii sistemom mera usmervanja i upravljanja. Sistem razliitih mera koje, kroz
sistem organizacije drutva, obezbeuju kvalitetniju ivotnu sredinu moe se definisati kao upravljanje
ivotnom sredinom. Prilikom sprovoenja ovih mera u praksi mora se poi od organizacione, finansijske i
pravno-legislativne konsolidacije u oblasti zatite ivotne sredine.

Ekoloki sistem poseduje karakteristike dinaminog i otvorenog sistema u kojem antropogeni uticaj
konstantno naruava postojeu ravnoteu u njemu i preti da jednog dana ravnotea bude uspostavljena
na tetu ljudi. nain korienja raspoloivog prostora u okvirima formiranja i razvoja urbanih naselja
predstavlja jedan od bitnih faktora kojima ovek svesno utie na stanje u svom ekosistemu.

Odrivi razvoj grada moe se posmatrati samo kroz integralnost ekonomskog, socijalnog, komunalnog i
ekolokog razvoja, Jasno je da se principi odrivog razvoja moraju sprovoditi prilikom planiranja ili
rekonstrukcije urbanih naselja, kao i pri samom gradskom funkcionisanju. Pri tome se ne sme zaboraviti
da grad predstavlja poseban entitet i kompleks prirodnih uslova i fiziki izgraenih struktura. U urbanom
prostoru dominiraju ekonomski, socijalni, komunalni i ekoloki problemi pa je iz tog razloga potrebno
postizanje konsenzusa razvoja ove etiri oblasti. Postizanje ciljeva integralnog i odrivog razvoja grada
obezbeuje se uravnoteenim razvojem i odnosima izmeu ove etiri komponente. To je preduslov za
postizanje sutitnki kvalitetnog nivoa ivota u gradu.

1. Koristi od ekoloskog menadzmenta

Primena ekoloskog menadzmenta omogucava stvaranje uslova za uspesno
poslovanje, jer unapredjenje ucinka u zivotnoj sredini moze znacajno da utice na
unapredjenje ukupnog poslovnog ucinka.
Prednosti koje se ostvaruju primenom ekoloskog menadzmenta:
1.
Smanjenje troskova
2.
Obezbedjenje postovanja propisa i predvidjanje
buduceg razvoja propisa
3.
Smanjenje rizika po zivotnu
sredinu
4.
Zadovoljavanje
zahteva u lancu snabdevanja
5.
Unapredjenje odnosa sa institucijama koje se staraju o donosenju i

sprovodjenu propisa

6.

Unapredjenje javnog imidza

7.
Povecanje trzisnih mogucnosti
8.
Povecanje

entuzijazma zaposlenih

2. Pojam i definicija zivotne sredine

Zivotna sredina je ona u kojoj zivo bice zivi, kao u svojoj normalnoj spoljasnjoj
sredini, bez koje zivotno ne moze opstati, kojoj je prilagodjeno i individualno i
preko prilagodjenosti vrste kao celine kojoj pripada.
Spoljasnja sredina (prostorno-funkcionalni sistem) je svaka sredina u kojoj se
zivo bice nadje, bez obzira na to sto nije njegova normalna sredina, ili sredina u
kojoj ne moze opstati, vec se samo zadrzati kratko vreme da bi iz nje pobeglo ili
uginulo.
Svaka zivotna sredina je spoljasnja sredina, ali svaka spoljasnja sredina nije i
zivotna.
Ekoloski faktori koji cine spoljasnju sredinu (svetlost, voda, vazduh, temperatura,
hrana, hemijske osobine, zemljiste, gravitacija, magnetizam, vatra, strujanje
vazduha...)
- su
promenljivi u vremenu i prostoru, a ziva bica su ovim promenama na odredjeni
nacin prilagodjena.
- imaju zajednicko i istovremeno delovanje, a
takodje medjusobno uticu jedni na druge izazivajuci promene
U spoljasnjoj sredini osim odnosa izmedju razlicitih faktora sredine, postoje i
odnosi izmadju zivih bica i same sredine. S toga u ekologiji postoje tri razlicita
medjuodnosa u svakoj spoljasnjoj sredini:
1.
Akcije uticaj spoljasnjih faktora sredine na ziva bica
2. Reakcije uticaji zivih bica na spoljasnje faktore
3. Koakcije uticaj
samih zivih bica jednih na druge
Definicije zivotne sredine:
1. ISO 14001, 14004 Zivotna sredina je okruzenje u kome neka organizacija
radi, ukljucujuci vazduh, vodu, zemljiste, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i
njihove uzajamne odnose.
2. Britanica Kompleks fizicki, hemijskih i biotickih faktora koji deluju na
organizam ili ekolosku zajednicu i konacno odredjuju njegovu formu i
prezivljavanje.
3. Zivotna sredina i odrzivi razvoj Kompleks svih uticaja vam odredjenog
organizma, koji dolaze od nezive prirode (fizicko-hemijskih faktora sredine),

kao i od drugih zivih bica, a deluju sveukupno, na mestu na koje organizam

zivi.
4. M. Djukanovic Zivotna sredina je ekosfera koja je sastavljena od biosfere,
sveta prirode i prirodnih resursa, i tehnologije, sveta ljudskih izuma i
stvorenih materijalnih vrednosti.
5. EPA (Americka agencija za zastitu zivotne sredine) Zivotna sredina je
zbir eksternih uslova koji uticu na zivot, razvoj i prezivljavanje organizama.
Ekologija je odnos zivih bice medjusobno i prema okruzenju, ili proucavanje
takvih odnosa.
6. Zakon Republike Srbije Zivotna sredina je skup prirodnih i stvorenih
vrednosti ciji kompleksni medjusobni odnosi cine okruzenje, odnosno prostor i
uslove za zivot.

Radna sredina u mnogome utice na zivotnu sredinu, jer je neizostavni deo nje,
sva zagadjenja i opasnosti u radnoj sredini se direktno ili indirektno prenose na
zivotnu sredinu ciji je ona deo.

3. Izvori i vrste zagadjenja zivotne sredine

Kvalitet covekove sredine podrazumeva relativno stabilnu odredjenost covekove
sredine vecim brojem medjusobno povezanih faktora iz cetiri osnovne oblasti:
1. Prirodnih i
stvaranih resursa
2. Aktivnosti i procesa u sredini
3. Sredstava i mera za ostvarivanje
ekoloske politike
4.
Uticaja covekove sredine na drustveni razvoj
Kvalitet zivotne sredine je stanje zivotne sredine koje se iskazuje fizicki,
hemijskim, bioloskim, estetskim i drugim indikatorima.
Zagadjivanje zivotne sredine je unosenje zagadjujucih materija ili energije u
zivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnoscu ili prirodnim procesom, koji ima ili
moze imati stetne posledice na kvalitet zivotne sredine i zdravlje ljudi.
Za stanje zivotne sredine ili njeno zagadjivanje uvek je odgovoran neki
zagadjivac, koji sprovodi neke aktivnosti koje izazivaju promene stanja i uslova u
zivotnoj sredini.
Te
aktivnosti mogu biti:
1. Koriscenje resursa i prirodnih dobara
2. Procesi proizvodnje i
prometa
3.
Distribucija i upotreba materijala

4. Ispustanje zagadjujucih materija u vodu, vazduh ili

zemljiste
5. Upravljanje otpadom i
otpadnim vodama, hemikalijama i stetnim materijama
6. Buka i vibracije
7. Jonizujuce i nejonizujuce zracenje
8. Udesi
Kapacitet zivotne sredine je sposobnost zivotne sredine da prihvati odredjenu
kolicinu zagadjujucih materija po jedinici vremena i prostora, tako da ne nastupi
nepovratna steta u zivotnoj sredini.
Opterecenje zivotne sredine nastaje usled odredjenih aktivnosti, a moze biti:
- ukupno opterecenje (vise srodnih
komponenti utice)
zajednicko (vise raznorodnih komponenti)
- dozvoljeno (u okviru granicnih vrednosti)
- nedozvoljeno (preko
dozvoljenih granicnih vrednosti)
Ugrozena zivotna sredina je deo prostora u kome zagadjenje ili rizik od
zagadjenja prevazilaze kapacitet zivotne sredine. Kada nastanu stete u zivotnoj
sredini, govori se o degradaciji, a u tom slucaju moraju se preduzeti odredjenje
mere remedijacije, tj. Sanacije.
Sanacija je proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagadjenja i dalje
degradacije zivotne sredine, do nivoa koji je bezbedan za buduce koriscenje
lokacije, ukljucujuci uredjenje prostora i rekultivaciju.
Zagadjujuce materije su materije cije ispustanje u zivotnu sredinu utice i moze
uticati na njen sastav, osobine i integritet.
1. Biorazgradjujuce
(otpadne vode iz domacinstva)
2. Nerazgradjujuce materije (aluminijumske konzerve, plasticna
ambalaza, soli zive...)

4. Najznacajniji zagadjivaci vazduha

1. Oksidi sumpora sumpor dioksid, sumpor tioksid, sumporna i sumporasta
kiselina, kao i njihove soliUgljen monoksidOksidi azota azot monoksid, azot
dioksid
2. Ugljovodonici metan, etan, propan, butan, benzol 3 Ozon
3. Fluoridi soli fluorovodonicne kiseline
4. Hlor i njegova jedinjenja
5. Amonijak
6. Cvrste cestice dim i cadj

7. Teski metali (olovo, ziva, kadmijum, kobalt, arsen, bakar, cink, nikl)
Najveci izvori zagadjujucih supstanci su:
1. procesi sagorevanja u stacionarnim izvorima energije
(termoelektrane, toplane, kucna lozista)
2. Procesi u
industriji
3. Saobracajna sredstva

5. Posledice zagadjenja zivotne sredine

1. Direktni
2. Indirektni
3. Sinergijski uticaj privrednih i drugih aktivnosti na zivotnu sredinu i zagadjenje
Efekti zagadjujucih supstan

1. Toksicni 2. Mutageni 3. Kancerogeni 4. Teratogeni

6. Istorijski razvoj ekologije

Ernest Hekel je prvi definisao ekologiju (1868.) kao nauku koja proucava odnose
zivotinja prema okolini, organskoj i neorganskoj sredini, kao i odnose zivotinja
prema drugim zivotinjama i biljkama.
Ekologija je nauka koja proucava odnose organizama i zivotnih zajednica prema
uslovima spoljasnje sredine, kao i uzajamne odnose izmedju zivih bica i izmedju
njihovih cenotickih sistema, pre svega biocenoza i ekosistema.

7. Elementi opste ekologije

Ekosfera sfera u kojoj postoje ekoloski odnosi ili uslovi za postojanje ekoloskih
odnosa. To je zapravo zivotna sredina.
Ekosferu cine:
1. Biosfera
prirodna sredina koja deluje kao
jedinstven sistem, koji funkcionise na osnovu kontinuiranog
protoka sunceve energije i kruzenja materije.
Sacinjavaju je:
A) atmosfera
B)
hidrosfera
C) litosfera
D) pedosfera
2. Tehnosfera deo sredine koji je covek
stvorio i stalno stvara i menja svojim uticajima, snagom, voljom, umom.
Cine je materijalne vrednosti kao sto su: ljudka naselja, kuce, ulice,

mostovi, spomenici, fabrike,

prateca infrastruktura, a sve to
su predmeti koji sluze za zadovoljavanje razlicitih potreba.

8. Ekoloski faktori
Dele se na:

1. Abioticke
(faktori neorganskog porekla klimatski
faktori (voda, vlaznost, vazduh, vetar,
svetlost,
temperatura), geofizicki (gravitacija, magnetizam, oscilatorna
talasna
kretanja), edafski (fizicko-hemijske i
bioloske karakteristike maticnog zemljista i
stena), orografski (odlike reljefa)
2. Bioticke
(organski faktori zive prirode
koji obuhvataju uticaj biljaka na biljke, biljaka na
zivotinje, zivotinja na zivotinje, kao i medjusobne uticaje
mikroorganizama i njihov
uticaj na biljke i zivotinje, osim
svih gore navedenih stavki COVEK je jos jedan
cinilac koji ima uticaj na sve gore navedene faktore
uticaja)

Podela biotickih faktora na osnovu odnosa prema materiji i energiji koju

preradjuju:
1. Producentski
(proizvodjacko-preradjivacki, biljke)
2. Konzumentski (potrosaci, zivotinje)
3. Reducentski (razlaganje materija,
mikroorganizmi)
Podela biotickih faktora na osnovu kriterijuma produkcije organske materije:
1. Autotrofni (organizmi koji
sami izgradjuju materiju, bakterije)
2. Heterotrofni (ne stvaraju sami organsku materiju, ali se hrane njome,
zivotinje)
Za odnos faktora sredine izuzetno su znacajni:
1. Priliv energije i njeno koriscenje
2. Priliv i
kruzenje nutrijenata (hranljivih materija)
3. Promenljivost faktora sredine

9. Ekoloski faktori i zdravlje

Ekoloske katastrofe su velike ubice dece. Ekoloski rizici poput zagadjenja
vazduha, loseg kvaliteta vode, losih sanitarnih uslova, trovanja olovom i povreda,
uzroci su trecine smrtnih slucajeva kod dece.

Ravnoteza abiotickih i biorickih faktora je od esencijalne vaznosti za opstanak

zivota.
Poremecaji ravnoteze mogu biti prirodnog i vestackog porekla, a najcesci prirodni
uzroci poremecaja su:
- vulkanske erupcije, nagle promene
temperature, previsoke, preniske temperature, zemljotresi
poplave, oluje, pozari (mogu biti i vestacki izazvani)
Supstance koje se najcesce pojavljuju kao rezultat narusavanja ravnoteze
ekosistema su:
- jedinjenja sumpora i fluora (usled
vuklanskih erupcija), azotni oksidi (u toku oluja priliko elektricnog praznjenja)
amonijak, vodoniksulfid, metan i druga jedinjenja koja nastaju
dejstvom mikroorganizama, itd.

10.

Ekonomija, ekologija i zivotna sredina

Odnos prema ogranicenim resursima je kljucno pitanje ekonomije i tacka u kojoj

se ekonomija dodiruje sa ekologijom, tj. Zastitom zivotne sredine.
Ekonomski cilj je maksimiziranje korisnosti uz minimalno koriscenje resursa,
dok, s druge strane, ekologija ima za cilj minimiziranje gubitka u zivotnoj
sredini, u situaciji ekspanzije ljudske ekonomske aktivnosti.
D. Pirs identifikuje cetiri funkcije prirodne sredine:
- izvor prirodno obnovljivih i neobnovljivih
sirovina, za proizvodnju ekonomskih dobara i usluga
- izvor
prirodnih dobara javnih resursa, kojima covek u njihovom prirodnom stanju
zadovoljava svoje potrebe
(voda, vazduh, razni ekosistemi prirodne
lepote za rekreaciju i uzivanje)
prostor za odlaganje otpada priroda kao kolektor otpada
- priroda kao prostor za obavljanje aktivnosti
coveka priroda kao sveopsti izvor zivota
Pitanje kvaliteta zivota obicno je vezivano za dostupnost javnih dobara,
koja su dostupna svima, i besplatna su. Ta dobra ne podlezu delovanju trzista i
trzisnim zakonima, pa predstavljaju jednu vrstu kvazitrzisnih dobara.
Urbanizacija, kao ekonomski prices, moze se posmatrati kroz ocekivane i
neocekivane posledice. Ocekivanje posledice su povecanje kvaliteta zivota,
ekonomski razvoj. Neocekivane posledice mogu biti pozitivne i negativne, i
nazivaju se eksternalijama. Tri grupe negativnih eksternalija koje izaziva
urbanizacija su:
1. Grupa
zagadjivaca osnovnih medijuma zivotne sredine prirodnih dobara
2. Grupa prostornih ekocida zagusenost prostora

3. Grupa psihickih ekocida

buka!
Ogranicenost resursa stanje obnovljivih i neobnovljivih resursa (prirodni
resursi koji su zakonski zasticeni: stanista retkih vrsta, prirodna bogatstva od
estetskog i naucnog znacaja...)
Pravni status resursa tradicionalna drustva su smatrala da su resursi koje
ubiraju za odrzavanje zivota, zajednicko vlasnistvo. U tom rezimu, svako ko
prekomerno ili na nacin koji nije predvidje eksploatise resurse, biva kaznjen.
Divlje zivotinje su se uvek smatrale nicijim vlasnistvo, i svako je mogao da ih
prisvoji. Sada neke drzave regulisu i to, zastitom odredjenih stanista. Biljke su se
uvek smatrale vlasnistvom, posedovanjem teritorije na kojoj se nalaze. Teritorije
koje nisu u vlasnistvu dozvoljavaju eksploataciju biljaka, ali samo onih koje nisu
od ekonomskog znacaja (kao sto je drvece).
Problem javnih dobara i preterane eksploatacije tu na snagu stupa
drzavna regulativa, u cilju sprecavanje prekomerne eksploatacije dobara, jer
javni resursi, kao resursi koji ne podlezu vlasnistvu i stoje na raspolaganju svima,
imaju tendenciju da budu prekomerno eksploatisani.

11.

Tehnologija i zivotna sredina

Pojam CISTE TEHNOLOGIJE sve vise dobija na znacaju (kao i pojmovi zelena
tehnologija i ekoloska tehnologija), a odnosi se na alternativne tehnologije koje
imaju za cilj smanjenje negativnog uticaja na zivotnu sredinu ili njegova potpuna
eliminacija. Najcesce se spominju alternativni izvori energije koriscenje
energije vetra, solarne energije, hidroenergije, upotreba biomase, biogoriva
itd. Ekoloske tehnologije se odnose na primenu tehnologija koje imaju za cilj
ocivanje i zastitu prirodnih resursa. Ciste tehnologije se najcesce vezuju za
pojam odrzivog razvoja, a njihova primena se odvija u dva pravca:1. Smanjivanje
relativnih troskova primene ovih tehnologija2. Razumevanje uticaja primene
starih tehnologija na postojece sisteme na Zemlji Primena ciste tehnologije
naglasava:
1. Racionalno koriscenje prirodnih resursa2. Manja proizvodnja
otpada
3. Postojanje jednakih ili boljih performasi u
odnosu na klasicne tehnologije
Goodstein navodi cetiri karakteristike ciste tehnologije:
1. Nije spekulativna
2. Proizvodi usluge
slicnog kvaliteta kao postojece tehnologije
3. Ima minimalne dugorocne privatne granicne troskove koji se

mogu uporedjivati sa postojecim tehnologijama

4. Manja destruktivnost
po zivotnu sredinu u poredjenju sa postojecim tehnologijama
Republika Srbija prepoznaje znacaj unapredjenja tehnologije za nas je
karakteristicna prekomerna upotreba energije (to se direktno odnosi na
prekomernu upotrebu toplotne energije u domacinstvima, kao i na upotrebu
energije u industriji mi smo jedna od najmanje energetski efikasnih zemalja u
Evropi), a sa druge strane proizvodimo prekomernu kolicinu optada.

12.

Ekoloska kriza

Postojece stanje zivotne sredine se moze okarakterisati kao ekoloska kriza i

oko toga nema mnogo neslaganja. Razliciti parametri ukazuju na to, a medju
glavnima su: stanje biodiverziteta, klimatske promene, problemi sa ozonskim
omotacem itd.
U savremenoj teoriji covek i njegove aktivnosti se predtavljaju kao osnovni razlog
nastanka ekoloske krize.
Cetiri kljucne stvari koje su uzrok ekoloske krize:
1. Prenaseljenost
2. Narusavanje, unistavanje i
prekomerno zagadjivanje zivotne sredine (dovodi do istrebljenja pojedinih vrsta)
3. Glad, velika smrtnost pod uticajem bolesti koje su epidemioloskog
karaktera, a sve kao posledica gladovanja i
neuhranjenosti ili
upotrebe neispravne ili nepotpune hrane
4. Ratovi
Ekoloski troskovi i ekonomsko ekoloski problemi se svrstavaju u cetiri grupe:
1. Polucija zagadjivanje zivotne
sredine
2.
Kongestija zagusenost prostora
3. Psihicki ekocid buka i izmena izgleda okoline,
neprirodan izgled zivotne sredine
4. Granice
ekonomskog rasta i privrednog razvoja rezultat prekomernog iscrpljivanja
prirodnih resursa, usled
tredna prekomerne proizvodnje i potrosnje
Dva najosnovnija civilizacijska procesa koji dovode do poremecaja u zivotnoj
sredini:
1. Porast broja stanovnika koji
uzrokuje sve vece pritiske na zivotnu sredinu
2.
Ekonomski razvoj koji ubrzava tempo industrijalizacije, tj. Postojeci model
proizvodnje i potrosnje
Problemi se znacajno komplikuju zbog nepravilne rasporedjenosti prirodnih
resursa, stepena njihovog iskoriscavanja izmedju pojedinih delova Zemlje,

naseljenosti na odredjenim delovima planete, kao i disproporcije u stepenu

razvijenosti.
Ozbiljnije narusavanje ekoloske ravnoteze je pocelo sa intenziviranje
industrijalizacije. Ekoloska kriza je nastala usled covekovog mentaliteta
eksploatacije u odnosu na prirodu. Iscrpljivanje prirodnih resursa i s tim u vezi
ugrozavanje zivotne sredine , sada se nalazi u fazi kada se ozbiljno preispituje
opstavan covecanstva, buduci da se konacno iscrpljivanje nekih resursa na
zemlji moze predvideti.
Broj i kolicina zagadjivaca zivotne sredine je u stalnom porastu, a pored prirodnih
zagadjivaca, sve je vise i vestackih, nastalih aktivnostima coveka.

13.

Pojam odrzivog razvoja

Odrzivi razvoj je razvoj kojim se zadovoljavaju potrebe sadasnjih generacija bez

narusavanja takvih mogucnosti buducim generacijama.
Odrzivost se podjednako odnosi i na obnoviljive i na neobnovljive resurse.
Koncept odrzivog razvoja obuhvata 4 komponente:
1. Ekonomska
2. Drustvena
Ekoloska

14.

3. Kulturna

4.

Kljucni elementi odrzivog razvoja

1. Integracija politike zivotne sredine u razvojnu politiku i sektorske politike

2. Prava buducih generacija
3. Racionalno
koriscenje prirodnih resursa

1. Integracija politike zivotne sredine u sektorske politike

Ekonomske dimenzije imaju prioritet u raspravi o odrzivom razvoju, jer je
prirodno okruzenje sa svojom karakteristikom obezbedjivanja zivota, postalo
jedna vrsta resursa, koji je, izmedju ostalog, i ogranicen.
Izmerene stope rasta realnog drustvenog proizvoda per capita u vremenu, nisu
indikator da je rast odrziv, osim ako ne govore o tome da i dalji rast nije ugrozen
povratnim spregama bilo iz biofizickog ili socijalnog okruzenja (stopa rasta
blagostanja per capita je pravi pokazatelj odrzivog rasta).

Ostvarivanje procesa odrzivog razvoja nije moguce ako se zastita zivotne sredine
ne smatra sastavnim delom razvojnih procesa.
Znacaj stanja pojedinih sektora ima izuzetan znacaj na stanje zivotne sredine, a
ti kljucni sektori su:
1. Energetika
2. Industrija
3. Poljprivreda
4. Sumarstvo
5. Ribolov
6. Transport
7. Turizam
8. Naucno-tehnoloski razvoj
2. Prava buducih generacija
Jedno od osnovnih ljudskih prava trece generacije je PRAVO COVEKA NA
ODGOVARAJUCU ZIVOTNU SREDINU.
Odgovarajuca zivotna sredina coveku treba da obezbedi zdravlje i blagostanje.
I dalje postoje sporovi oko tumacenja prava buducih generacija na zdravu
zivotnu sredinu:
- objasniti koncept generacije
- sadrzaj
prava buducih generacija
- pitanje sprovodjenja i primene prava buducih generacija
3. Racionalno koriscenje prirodnih resursa
Svi pokazatelji ekoloske krize ukazuju na to da trenutni model eksploatacije
prirodnih resursa nije racionalan sa stanovista ukupnih potencijala prirodnih
resursa i dalje perspektive njihove primene.
Racionalno koriscenje prirodnih resursa podrazumeva:
1. Primena eksploatacije koje ce obezbediti
obnavljanje u razumnom vremenskom periodu
2. Primena
eksploatacije kojom se ne ugrozavaju pojedini mediji zivotne sredine ili se
ugrozenost svodi
na minimum
3. Racionalna
eksploatacija neobnovljivih resursa ili pronalazenje odgovarajucih supstituta
4. Ocekivana pravedna redistribucija prihoda od
eksploatacije prirodnih resursa

15.
Globalni problemi zivotne sredine 1. Problemi u vezi sa
atmosferom (klimatske promene, kisele kise, ostecenje stratosfere i
troposferski ozon) 2. Stanje vodnih resursa3. Degradacija zemljista4. Gubitak
biodiverziteta (upravljanje sumama)
5. Upravljanje otpadom
6. Akutni rizici
(rizik od akcidentnih situacija, rizik od radijacije, hemikalija, genetski
modifikovanih organizama)
7. Problemi karakteristicni za velike
gradove
8.
Pitanje odnosa medjunarodne trgovine i problema zastite zivotne sredine
PROBLEMI U VEZI SA ATMOSFEROM
1.
2.
3.
4.

Zagadjivanje vazduha i kontrola kvaliteta vazduha

Klimatske promene
Kisele kise
Problemi u vezi sa ozonom (stratosferski, troposferski)

UPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA

1. Raspolozivost voda (prekomerna upotreba zbog porasta populacije, u
industriji, u poljoprivredi za irigaciju, prirodni uzroci izmedju sezona i usled
globalnog otopljavanja)
2. Los kvalitet voda (koriscenje djubriva u poljoprivredi, koriscenje pesticida,
nedovoljan tretman prljave vode, ispustanje industrijskih otpadnih voda)
3. Fizicke promene (poboljsanje plovidbe, sprecavanje poplava, proizvodnja
energije, poboljsana drenaza zemljista)
DEGRADACIJA ZEMLJISTA
1. Erozija, Hemijska ostecenja (pod uticajem ljudi, prekomerna upotreba
pesticida, djubriva, industrijskom proizvodnjom, havarijama...), Upotreba
zemljista za izgradju i urbanizacija zemljista, Otpad i odlaganje cvrtog i
opasnog otpada
GUBITAK BIODIVERZITETA
Ugrozenost opstanka kao i izumiranje pojedinih vrsta zivotinja, kao i biljaka, koje
izaziva narusavanje ravnoteze u prirodi. Izazvani su prevelikom eksploatacijom,
razaranjem stanista, uvodjenjem stranih vrsta, zagadjenjem, atmosferskim i
klimatskim promenama.
UPRAVLJANJE OTPADOM
Nastanak otpada se vezuje za neadekvatnu potrosnju resursa i energije, kao i za
neadekvatnu potrosnju finalnih proizvoda.

Upravljanje otpadom obuhvata brigu o:

- proizvodnji otpada

neadekvatnom i nekontrolisanom odlaganju otpada

- posebno kada je u pitanju opasni otpad

16.

Emisija imisija i granicne vrednosti

Poremecaji u sastavu vazduha poticu od covekovih aktivnosti (najvise od

saobracaja i stacionarnih postrojenja za proizvodnju energije termoelektrane,
toplane, kucna lozista), kao i od prirodnih procesa (sumski pozari, vulkanske
erupcije, oluje, raspadanje organskih materija)
Sve materije koje zagadjuju vazduh mogu da se svrstaju u dve kategorije:
1. Tipicne zagadjujuce materije (gasovi koji
su stalno prisutni u urbanoj sredini)
2. Specificne
azgadjujuce materije (nisu uvek prisutne nego se javljaju u specificnim
sredinama u odredjeno vreme)
Regulativnim merama se tezi zadrzati zagadjenje u optimalnim granicama, a u
vezi sa kontrolom kvaliteta vazduha se posebno utvrdjuju:
1.
Maksimalno dozvoljene koncentracije stetnih materija u atmosferi (kolicina koja
ne ugrozava zdravlje)
2. Granicna vrednost emisije stetnih i
opasnih materija na mestu izvora zagadjivanja (maksimalan iznos)
3. Granicna vrednost imisije (najvisi dozvoljeni nivo koncentracije u vazduhu)
Stetne i opasne materije su klasifikovane: - kancerogene
- praskaste
neorganske materije
- neorganska jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa
- organska jedinjenja
IMISIJA

Sistematsko merenje imisije sprovodi se za:

- neorganske materije
- talozne materije iz

vazduha
- teske metale u suspendovanim cesticama
- organske materije
- kancerogene materije
Za svaku od navedenih materija se utvrdjuju granicne vrednosti imisije, a postoje
i posebna merenja za:
1. Imisije upozorenja (kada se dostigne
nivo propisan za svaku zagadjujucu supstancu za koju se utvrdjuje imisija

upozorenja)
2. Epizodno zagadjenje vazduha (usled nepovoljnih
meteoroloskih uslova, kada se dostize neki nivo zagadjenja)

17.

Klimatske promene

Promene klime koje su direktno ili indirektno uslovljene ljudskim aktivnostima

koje izazivaju promene u sastavu globalne atmosfere, zbog cega dolazi do
kolebanja klime osmotrene tokom uporedivih vremenskih perioda.
Klimatske promene nastaju pod dejstvom gasova koji imaju efekat stakleme
baste, a to su: vodena para, ugljen-dioksid, metan, azot-suboksid, troposferski
ozon (gasovi koji u prirodi regulisu temperaturu u visim slojevima atmosfere
omugucavajuci da se odrzi temperatura na povrsini zemlje koja omogucava zivot
na Zemlji, ukoliko je koncentracija tih gasova povecana ili se pojavljuju dodatno
gasovi koji nisu u sastavu atmosfere nastaje efekat staklene baste)
Najznacajnije posledice klimatskih promena su: - porast globalne temperature
porast nivoa mora
- promene u vodenom rezimu i vodenim resursima
- uticaj na ekosisteme,
poljoprivredu i sume
Globalni medjunarodni dokumenti kojima je regulisano pitanje klimatskih
promena:
- Konvencija o klimatskim promenama 1992
- Kjoto protokol uz Konvenciju o klimatski
promenama

18.

Biodiverzitet

Predstavlja raznolikost zivota na Zemlji, a oznacava siroku raznolikost biljaka,

zivotinja i mikroorganizama. Takodje ukljucuje i geneticke razlike unutar svake
vrste (hromozomi, geni i DNK, odredjuju specificnost svake jedinke)
Posebna karakteristika biodiverziteta je raznolikost ekosistema kakva moze da se
nadje u pustinjama, sumama, mocvarama, planinskim podrucjima, jezerima,
reklama, poljoprivrednom zemljistu.
Biodiverzitet obuhvata tri nivoa:
- geneticki diverzitet (razlicitost gena unutar
pojedinih vrsta)
- diverzitet vrsta
(razlicitost vrsta, posebno izmedju divljih i kultivisanih)

- diverzitet ekosistema (oznacava lanac prirodnih stanista u

okviru kojih se
razlicitost vrsta razvila)
Znacaj biodiverziteta za coveka je ogroman, jer covek potpuno zavisi od njega:
- obezbedjuje hranu, goriva i vlakna
- obezbedjuje zastitu i materijal za gradju
- ciscenje vazduha i vode
- detoksikaciju i raspadanje otpada
- regulisanje klime
- obuzdavanje poplava,
susa, ekstremnih temperatura, snage vetra
- proizvodnja
i obnavljanje plodnosti zemlje
oprasivanje biljaka- kontrola stetocina i bolesti
- odrzavanjegenetickih resursa
- kulturne i estetske koristi

Literatura
Agarwal, S. (2005). Environmental Management.
Ekologija. (n.d.). Retrieved from Wikipedia: http://sr.wikipedia.org/sr/
%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0
Goluin, D. D. (2006). Ekomenadment.
Ini, B. (2000). Menadment. Beograd.
Mihajlovi, P. (2008). Upravljanje raspoloivim alternativnim energetskim resursima
u urbanoj sredini.
Rikalovi, G. (1999). Ekonomika prirodnih resursa.
Schaltegger, S. (2003). An introduction to Corporate Environmantal Management:
Striving for Sustainability.
Uberoi, N. K. (1999). Environmental Management. New Delhi.