Naslov originala:

THOUGHT-POWER
Sri Swami Sivananda
Published by:

THE DIVINE LIFE SOCIETY

P.O. SHIVANANDANAGAR
Dt.Tehri-Garhwal, U. P.
Himalayas,lndia
Sva prava zadrLava Indicom d.o.o., Beograd

Preveo : Denic Zoran

Izdav

ad

Dovoljno je samo da proiitamo sadr1ai ovog malog velikog

dela pa da shvatimo niegovu vrednost. Ovo ie kniiga koia ce
uvelc buditi interesovanie i biti od mnogostrulre lcori,sti 'svimct
onima lmji se bave kultivisaniem sebe, lcoji teie samo,spoznaii,
razvijanju liinih moci i uspehu u iivotu.
Citanie ovog dela prosvetliuie nai um, osnoiuie naiu volju

: Indocom d. o.o.

Stampa: "Radunii", Beograd

usmerava

je ka viiim

ciljevima. Studenti, lekari, advolcati,

biznismeni, tragaoci za Istinom i posvecenici Bogu - svi te oni

na stranicama ove kniige pronaci specifiina uputstva za razvitak
misaone kulture i moci, kao i za vodenie pozitivnog, dinamiinog,
bogatog i radosnog iivota.
DRUSTVO ZA BOZANSK] ZIVOT

TiraZ: 300

Pwo izdanle 1992

CIP
H

I{ararortl:al1u.ja y nyftnnxaltu.lt't

ap,1191 Gil6,'l ilo

::.1

lL

Kit Cp6lr je . Et rr palt

'

-*sz sv

IIMBAHAHIA. Cnauu

Mod misli : ispravne metocle kortlolisanja i manipulisanil

mislima zr clobrobii ioveka / Svami Sivanand2r : preveo
Denii Zoran. - Beogracl : Indicom, 2006 (Beo-qlird : Radunii)'
I l0 str'. ; 2l cm. - (Biblioteka "Om")
cle Ia : Thought-Power / Sri Swami Sivanancla'
tzd.. l()92. - Tirai 300 - O autoru: str. 168 170

Prevod

- l.
i

rsBN 86 86243-00-2
.,t Yrrrrrrrrr:rrr h) lrrl;r

i coBLSS.SR -

ID 128295180

SADRZAJ

Misaona moi

- njene fizidke karakteristike i

Misaona moi - njeni zakoni i dinamika

Vrednost i upotreba misaone

moii

filozofija

l7
29

Funkcije misaone moii

35

Razvoj misaone moii

4l

Raznovrsnost misli i pobeda nad njima

i1
+l

Pozitivne metode za kontrolu misli

57

Kultura misli

67

Od misli do transcendiranja misli

79

Metafizika misaone moii

85

Realizacija Boga pomoiu misaone snage

95

Misaona mot zanovu civilizaciiu

101

Sri Svami Sivananda

t07

MISAONA MOC - NJENE FIZIEKE

KARAKTERISTIKE I FILOZOFIJA

Misao jebri.a od svetlosti

Dok svetlost putuje brzinom od 300 000 km/s, misli praktidno
putuju van vremena.
Misao je finija od etra, koji je rnedijr-rm za elektricitet.
Zahvaljqfti radio-talasima moZete duti na radio-prijemniku u
svom domu u Delhiju divne pesme koje se pevaju u Kalkuti. Sve
poruke se primaju beZidnim putem"
I va5 um je poput beZidne maiine. Svetac iz kojeg zra(e mir,
ravnoteLa, harmonija i spiritualne vibracije. oda5ilje Sirom sveta
misli harmonije i mira. One putuju brzinom svetlosti u svim
pravcima i prodiru u umove ljudi pror.rzrokujuii u njima slidne
misli harmonije i mira. Dok, s druge strane, svetovan dovek. diji
je um pun ljubomore, osvete i mrZnje, Siri oko sebe neskladne
misli koje prodiru u hiljade Lrmova i u njima br"rcle slidne misli
mrLnje i nesklada.

Sredina kroz koju putuju misli

Ako bacimo kamen u rezervoar rli bazen sa vodom, on 6e

proizvesti koncentridne talase koii ie se Siriti u svim pravcima
od mesta uznemirenja.
Plamen sve6e ie na slidan nadin probuditi talase eteridkih

vibracija koji 6e se prostilati u svim privcima ocl sve6e.

Na isti nadin kada misao, bilo dobra ili loBa, prode kroz um
neke osobe, ona poclstide vibracrje u Manasu ili mentalnoj sferi,
koje se dalje prostiru nadaleko i na5iroko u svirn pravcima.

jednog
Koja je to sredina kroz koju misli rnogu da teku iz
ili
M'anas.
o*o J, drugi? Najbolje mogirie obja5njenje ie da
sluZi
tako
i
da
etar
l.r*no ,rpttinca ispunja,ru ."o prostortao
kao instmm ent za misli. kao ito .i" Ptuna (Zivotna energi;a)
inrtro-*nt za osedanja' kao Sto je etar insttument za toplotu'
zYLrK'
svetlost i elektricitet. i kao Sto je vazduh instrumenl za
Svako ima svoj sopstveni svet misli

Vi moZete pokrenuti svet pomo6u misaone sile' Misao ima

ogromnu ,r-to6. Otlu se moZe prenositi od jednog doveka do
Aiugog. Mo6ne misli velikih muclraca i ri5ija joS uvek postoje
u Aka5i (etru) kao AkaSiiki zaPisi.
Jogiji koji imaju sposobnost vidovitosti mogu da prlme

misaone forme. Oni mogu da ih ditaju'

Vi ste okruZeni okeanom rnisli. Vi plivate u okeanu misli. Vi
apsorbujete odredene misli i odaSiljete odredene misli u misaoni

Ako je hrana dista, misao takocle postaje dista' Onaj koji

ima diste misli govori veoma snaZno i svojirn govorom stvara

duboku impresiir-r u umovima onih ko.ji ga sluSajr"r' On utide na

liudi pomoctr svojih irstih misli.
hiliade
"cista
misao.je ostrija ocl ostrice Zileta. Boravite uvek u distim,
uzvi5enim mislima. Kultura rnisli je egzal<tna nauka'

Misli kao beZiine Poruke

Oni koji gaje misli mrZnje, ljubornore, osvete i zla su bez
sumnje u"u-obpurni ljudi" Oni tzazival; nemir i zlovoljr"r medu
ljudima^ Njihove misli i osecanja su kao beZidne poruke koje su
kako bi ih primili oni umovi koji odgovara1u na
pudtene ,,
"ta.,
takve vibracije.
Misao se krece ogromnom brzinom. Oni koji borave u
uzvi5enim i uravnoteZenim mislima pomaZu svima koji su u
njihovoj blizini, a isto tako i onima koji su daleko'

SVCT.

Svako ima svoj sopstveni svet misli"

Misli su Zive stvari

Zive stvari. Misao je mnogo cvrS6a od kamena Mi
moZemo prestati da postojimo. ali na3e misli nikada ne mogu
umreti.

Misli

sr-r

Svaka prornena rnisli j e propra6ena vibriranj em nj ene mentalne

supstance. Misao kao sili iahtevaposebnu vrstu suptilne materije

za svoie frrnkcionisanje.

jc
Sto t.t misli snaZnije, to 6e pre uroditi plodom' Misao
nlene
stepen
fokusirana i dat joj je odreden pravac i koliki ie
fokusiranosti i usmerenosti, tolika ce biti njena efikasnost'
Misli su suptilne sile
Misaojesuptilnasilakojuclobijamoizhrane.Akoproditate
iandogia"Upunisu,lu - dijaiog izmeclu Udalake i Svetaket'a razume6ete ovo vrlo dobro.
8

Misli su modne sile

Misao ima ogromnu mo6. Misao moZe cla izledi bolest' Misli
mogu cla transfoimiSu mentalitet nekc osobe. Misao moZe da udini
bilo Sta. Ona moZe da stvara duda. Brzina misli je nezamisliva'
Misao je clinamidka sila. Ona je prouzrokovana vibriranjem
psihidke Prane ili Suksma Prane u mentalnoj supstanci. To jc_ sila
ilieno gravitaciji, koheziji ili sili odbijanja. Misao putuje ili se
krede.

Misaoni talasi i njihovo preno5enje

Sta .je ovaj svet, posle svega? On nije niita drugo nego
materijalizacija misaonih formi Hiranjagarbe ili Boga.
Naidno gleclano, postoje talasi toplote, svetlosti i clektriciteta'
Tako u Jogi postoje misaoni talasi. Misao ima ogromnu moc' Svi
nesvesno isku5avaju mod misli u manjoj ili vecoj mcri'

Veliki Jogiji kao Dnanadev, Barlrihari i Patanclali su imali

obidaj da Salju i primajur poruke od ljudi pomoclr umne telepatije

Oduvanje misaone energue

(mentalni radio) i preno5enjem misli' Telepatija je prvi beZidni

telegraf i telefon zakoje svet zua'
fi.ro Sto radite fiziike veZbe, bavite se spotlovima kao.Sto
su tenis i kriket kako biste odrzali fizidko zclravlje, moradete

dao<lrZavateimentalnozdravljeSirenjemispravnihtnisacltlilr

rehreacijom
talasa, uzimanjem satvidne (diste) hrane' mcntalnom
um
relaksirajuci
nevini' rlobronamerni i riispoloZeni'

- UiuojuCi

boravkom r-r dobrim, plcmcnitim i rrzviienim mislima i hr"rltiviiuci

naviku radosti.

tudotvornost misaonih vibracija

ne uesta'ie'
Svaka misao koju odaSiljete je vibracija koja nikada
i irko slt
univerzuma
Ona nastavlja cla ,ribrira wakim dclidem
s:r.sefaltrr-t
svaki
poclstiiLr
vasc misli piemenitc. svete i sna2ne,

um da vibrra.

stc vt
Sa.lju
oni
ima-l.u'
ko1e
proj"t rouotl i ti otlnosu na sposobnosti
uLt:q
posledicamo
o
znania
je
stilne misti. Rezr.rltat taj clzi bez

Svi ljucli koji su slicni vamr pnmr.lu misao

kojr-r

r.aditi i
sopstvenog rircla, pokiedete velike sile koje ee 11jef19
ljr"rcli.
i
zli
sebidni
proizveli
poleAiti nist e i zle misli koje su

postoli energiia'
U fizici postoji iztaz"mocorijentacije"' Mada
1 samo
magnetom
sa
povezana
struja nece pote6i. Ona mora biti
"r^d;
rj e'
entac
i
orrj
moi
qiuii
zahval-i
;" ;"*i e lektridna struj a
je
Llsmerena
rasprSena.t
koja
trsto iako bi mentalnu energiju
usmeriti u ispravne
tta razne beskorisne svetovne misli' trebalo
kanale.
spiritualne
-'
N.*o.|t" duvati beskorisne informacije Ll svolrl umu' Naudite
nema nikakvc koristi
Ao irfr^ri-tite um. Odudite se od svega Sio
svoi urn boZanskim
ispunite
da
moci
za vas. Samo tada cete
ste6i cete novu
sakupe'
zraci
mentalni
rnislima" Kada se rasprSeni
mentalnu snagrt.

Teorija delije i misli

jezgra'
Celija je sastavljena odprotoplazme i

i organa.
"^B;iu"
Raznolikost misaonih vibracij

Svaki dovek ima svo-i mentalni svet, svoj sopstveni. nniin

mi5[jenja, svoj sopstveni nadin razrimevanja stvari i delanja'
ruo sio se iicoi glas svakog doveka razlikuju od lica i gla.sova
clrugih ljucli, tako sc nadin miiljenja i razumevanja takoclc
roriit r'4". Iztog razloga se prijatelji vrlo dcsto nc razttmcjtt'
Jedan nijeu stanju da raztttne glediSta dmgoga' Z1t9..se
ne

sIa

ganj e, i azlla'zenji i sv acla

cle 5 av aj

u p on eha cl i mccl u naj

b o tj i

Priiateljstvo nc traje dugo'

'covcit mora cla-br-rcle u sklaclu sa mentalnim ili misaonim
'rrriiatcliima.
vibracijama drugog ioveka. Samo tacla se clvoje mogu lako
raztttneti.

Misli

poZuclc,

misli mrZnje, liubon-rore i scbidnosti stvaralu

iskrivljeneprcdstaveltumuiprouzrokujupomtatcnjcrazttmevunja,
izvitoferenost intelekta, gubitak mernoriie i konfuziiu u Lrmu'

Onlie

9b$a1e1a

intelig;cuom. Neke iehje proizvode.' a neke celiie izh"rdu'pt

i);iu;;".t1i-a proizvocle t.-"; ettir" bubrega izludu'iu.urin |"\'
..fU'" ntf."ioni5u kao straZari' Oni brane telo od osvaianjai
iti nupoAo stranih otrovnih materija i klica' One ih obraduiu
tkrva
irt u"rr1., napolje" Neke 6ehje prenose hrar-rljive materije do
obavljaju svoj rad bez

vaSe. svesne

volje' Njihove

u direktnol
aktivnosti kontroliSe simpatidki nervni sistem' One su
vezi sa umom i mozgom.
Na njih
Svaki irnputs um"a, svaka misao se prenosi do 6elrja'
Ako t-t
ttma'
stanja
ili
utidu u velifoj meri mnoge uslovljenosti

umu postoji ionfuzija, depresija i o-stalc negativne e.mocU.e.

6elijrt
*irli,^or-t. ." tetegrailt<i pi"noi" preko nerava na svaku
postaln
One
panika'
u telu. Odbrambene ielije preplavljuje
ispravno'
oslabliene. Nisu tt stanju cla obavljaju svoju funlcciju
I

Postaju neefikasne.

N"f.t ljudi imaju izraLenutclesnu svesnost i nemaju nikakvu

t pune
ideju o Jastvu. /ive neredovan, nedisciplinovan Zivot
za
organe
ocltnora
Nema
i
sl'
svoje stomake slatki5ima, koladima
varenla i iziudivanja. Oni pate 9d fiziike slabosti i bolesti'
Atomi, molekuli i 6elije u njihovim telirna stvaraju neskladne
i neharmonidne vibracije. fakvi liudi nemajtt uikakvu nadtt'
tt

II

t0

pouzdanje, verll, vedrinu i radost. Oni su nesreini' Zivotna sila u

nlirrru l-r. operise pravilno. Njihova vitalnost je na niskom nivou.
Nlltrou urnje pun straha, odaja, brige i uznemirenosti'

Na isti nadin se miris ili slava i reputacija (Jasas i Kirti) Jogija

koji je ovladao svojim mislima Sire u svim pravcima. On postaje
kosmidka sila.

Misao - njena teLina, veliiina i oblik

Prvobitna misao i moderna nauka

Misao je najjada sila na svetu. Misao je najmo6nrje oruZje
u rukama iogiji. Konstruktivna rnisao transformi5e, obnavlja i
gradi.
DalekoseZne sposobnosti ove sile su u najveioj meri r"rsavrsili
drevni mudraci i upotrebili ih u najuzvi3enije svrhe
Jer, misao je prvobitna sila koja stoji u osnovi i pozadini cele
kreacije; pot"t lo celokupne pojavne kreacije se nalazi u jedno.l

misli koja se pojavila u Kosmidkom IImu'

"jedinoj
Svet je Prvobitna Ideja koja se manifestovala' Ova Prva

Misao se manifestovala kao vibracija koja potide iz Vednog

Mira BoZanske Sustine. U klasidnoj terminologiji se to nazivrr
Ida. Zelja Hiranjagarbe, Kosmidkc DuSe koja se po-iavljr-rje kao
Spandana ili vibracija.
Ta vibracija nimalo ne

lidi nabrzo oscilovanje fizidkih destica,

vei je to nisto krajnje suptilno, toliko sLrptilno da je skoro
za obidan um.
nepojmljivo
'Ovo-pokazuje
na stanjc diste
da se sve sile mogu redr,rcirati

vibracije. Moderna nauka je takode nedavno cloSla do ovog

zakljudka posle clugotrajnog istraZivanja spoljaSnje fizidke
prirode.

Radiium i retki Jogi

Radijun-r je redak elemenat. Jogiji koji kontroli5u svole
su takocle veoma retki u ovom svetu, kao raclijum.

Kao Sto se prijatan rniris neprekidno Siri iz incensa, isto tako

boZanski miris i boZanski sjaj (magnetirika, Brahmidha ar-rra) zradr
iz Jogija koji irna kontrolu nad svojirn mislima i koji konstantno
boravi u Brahmanu ili u Beskonadnclsti.
Sjaj i miris njegovog lica je Brahma-Vardas. Kada clrZite r"r
ruci birkct napravljen od jasmina, rr-rZe i dampake' slatki miris
proLima atmosferu i svi tt prostoriji ga pocljednako osecaju'

12

Svaka misao ima teZinu, oblik, velidinu, formu, boju, kvalitet

i moi. Jogi moZe da vidi sve te misli direktno pomocu svog

unutra5njeg Jogidkog oka.

Misli
narandZu

su kao stvari. Kao Sto svom prijatelju moZete pokloniti

ili dobiti

moZete pokloniti

narandZu od njega, isto tako svom prijatelju

misao ili dobiti korisnu, modnu misao od

njega.

Misuo je velika sila; ona se kreie; ona kreira. MoZete diniti

duda pomodu snage misli, ali pre toga morate znati pravu tehniku

rukovanja i manipulisanja mislima.

Misao - njena formao njeno ime i boja

Pretpostavimo da je va5 um savr5eno miran, potpuno bez
misli. Pa ipak, dim se neka misao pojavi, on 6e istog trenutka
uzeti ime i formu.
Svaka misao ima odredeno ime i odredenu formu. Stoga
nalazimo da svaka ideja koju dovek ima ili moZe cla ima, mora
biti povezana sa odredenom redi koja predstavlja njen odraz.
Formaje grublje, a ime finije stanje jedinstvene manifestovane
sile koja se zove misao.
Ali ta tri su jedno; gde god je jedno i druga dva su takode tu.
Gde god je ime, tu je i forma i misao.
Spiritualna misao ima Zutu boju. Misao ispunjena ljutnjom i
mrZnjom je tamno crvene boje; sebidna misao ima braon boju i sl.

Misao - njena mo6, funkcionisanje i upotreba

Misao

je

vitalna, Liva dinamidka mo6

najvitalnija,

najsuptilnija i najuticajnija sila koja postoji rt univerzttmtt.

Misli, elektricitet i filozofija

ptelazt
Posredstvom misli postiZete hreativnu moi" Misao
snaZnih
dovek
sa jeclnog doveka na clrirgog. Ona utide- 11.ljucle;
misli'
slabih
ljude
na
r-rtide
cla
lako
vrlo
moZe
,nisii
Danas postoje mnogobrojne kniige o kulturi misli' misaonoj

elektriine stru1e'

Misli su gigantske sile" One su modnije od r oblikuju

vaS karakter
One kontrolilu va5 Zivot' formiraju

snazi, *ituonol clinamici. Njihovo proucavanje ce vam

pruZiii sveobuhvatno razlrmevanje misli, njcne mo6i' njenog

vaSu

sudbinu"

funkcinnisanja i uPotrebe.

Mi Zivimo u bezgraniinom svetu misli

Ceo svet, najve6a patnja, starost, smft i veliki greh' zemlja'
vocla, vatra i etai nisu niSti atugo nego misao' Misao ogranidava
doveka. Onaj koji kontroli5e svoje misli je istinski Bog na
zemlji.
Vi Zivite u svetu misli. Pre svega postoji rnisao' Zatim je rrt
povezanl'
izraizaj te misli kroz organ govora' Misao i je zik su usko
koii je
um
Ako
dmge
povreclulr-r
Misli ljutnje, gordine i zlobe
ncstati'
ic
objekti
r-rzrok svih-misli, nestane, i spolja5nji
Misli su stvari" Zvuk' clodir, forma, ukus i miris' pet omotuda'
budno stanje, sanjanje i stanje dubokog sna - sve su to proizvodi
uma. Sankalpa (misio), strast, ljutnja, ropstvo' vreme - znaj da
je koren
su to posleclice uma. Um je kralj Inclrija ili dula' Misao
svih mentalnih Procesa.
Stvari koje bpaZamo svuda oko sebe su sarlo um koji ima
formu ili supstincu. Misao stvara, rnisao razara. Gordina i
slatko6a se ne nalaze r.r objektima, ve6 su one Ll Llmu' subjektu'
mi5ljenju. Njih je stvorila misao.
ftot igt" uma ili misli sa objektima dini se da se njihova
t"L

uclaljenost"pove6ava i smanjtrje. Svi objekti-na svettl stt ncpovezani:

oni su povezani i zcln'rZeni iskljudivo preko misli, imaginacijom

.,*u. U- je taj koji objektima daje boju, oblik, osobine' Unr
ot tit Ulto liojeg objekta o kojem irtterrzivno misli'
'poprima
'Prijatelj i neprijaief, uilitto i mana su samo u umu' Svaki
dovek stvara svet dobra t zla,zadovoljstva i bola, samo na osnovtl
svoje sopstvene imaginacrje. Dobro i zlo, zadovoljstvo i bol ne
priirrtui* iz objekata. Oni su proizvod,va5eg uma' Ne postoji
nisto dob.o niti prijahro na ovom svetu. vasa masta stvara to"

period nastaje ui5"

i111i:
Uodite kako od jedne misli za kratak
dajanku za svo1e
er"tporiu,rl-o da vam se javi ideja da napravite misli o 5e6em'
budi
prijatelje . Jedna mrsao o:'e ui"" isiog. trenutka
stolnjaku' salvetama'
mleku, Soljicama za (aj, stllu, stolicama'
nije ntsta
[;s;i;;;, koladima' biskvitima itd' Stoga' ovaj izsvetuma
prema
il;; ;;;; ekspanzija misli' EkspanTlig.misli
je
oslobodenje'
oljEr.tt*ir. ,opituo; u odricanje od misli mogli da uni5tite misli
Morate biti veoma obazriviiako biste
ttoienu Samo tada cete biti zaista sretni' Um
priro.du' njegove
"se"jih;;;;-tru*oisra i pravi trikove. Morate razumeti njegovu
j"dino
kontrolisati'
lako
tako iete ga vrlo
iL*11".
na svettl^ o praktidnorn filozofskom
rnjiga
Najizuzetnrla
dela ie: "Nedualni
idealizmu Indije 1e iJgu VuSiStu' SrZ ovos
univerzum kao
jcdino
postolr'bvaj
Brahman ili besmrtna clu5a
oslobocliti
o.Jastvu'mol'e
univerzum n" por,oiT''Jbd;;;;"tje
i. Vasana
misli
UniStenjc
i umiranja'

ffi;;

doveka

iz kmga radanla

i*p,tf.iit

zetj"a;

je tuttsa (oslobodenje)' Sankalpa le

s.amo

razlikovanja stvata
i"f.tirtri:"u*u. Surrt ulpa ili misao, snagom svct
nc postoji u tri
Ovaj
je
igrauma.
ovai univerzum. Oval siet
i sti te ovo m a o
n
U
a
j
M
oki
p
i
e
I
a
a'it'
i postanite
Jastvo
na
Mediiirajte
ilisli'

;;;".Ir';id;"j
;:li#'"
l#. vl*;,;;"["b"

"i
6 ivanmukta (osloboden za Ziv otal'"

Spolja5nji svet prvobitno postoji u mislima

je mentalna slika plus neka
Svaka misao ima svoju sliku' Sto
spoljainja stvar.
umu' Zenica ie
Sve Sto vidite spolja ima svoj duplikat u
Kako ie
je
struktura'
mala
MreZnjada
oktt'
mali okrugli otvor u
planine, videna kroz tako mali aparat
-og"e" di slika ogromne u um? To je dudo nad dudima'
stane
iii
^^^ irun.,nl, moZeta
u uTu' U"*i" kao ogromno slikarsko
postoji
vec
Sfi-f." pf
sadrZi sv! slike objekata koje vidimo spolja'
pful"o f.oj""tine
15

l4

Svet - projekcija misli

PaZljivo posmatranje ie pokazati da je celokupan univerzum

u stvarnosti projekcija ljudskog uma - Manomatram Dagat.

Prodi5ienie i kontrola uma je centralni cilj svih Joga. Um sam

MISAONA MOC
NJENI ZAKOI{I I DINAMIKA

po sebi je registar impresija koje se neprekidno izraLavajtkao

impulsi i kao misli. Um je jedini akter. Misao vas nagoni na
akciju; aktivnost stvara sveZe impresije u umnoj supstanci.
Joga deluje na sam koren tog pogre5nog kruga pomoiu
delotvorne metode subijanja funkcija uma. Joga proverava,
kontroliSe i zaustavlja korensku flrnkciju uma U misao.
Kada je misao transcendirana, intuicija funkcioniSe i javlja se
samospoznaja.

Misao ima sposobnost da stvori ili uni5ti svet u jednom

trenutku. Um stvara svet u skladu sa sopstvenom Sankalpom ili
mi5lju^ Um je taj koji stvara univerzum (Manomatram Dagat,
Manahkalpitam Dagat). Kroz igru uma, vreme se prepoznaje kao
trenutak i obmuto. Kao san koji kreira dmgi san u sebi, tako i um
koji nema vidljivu formu kreira postojeie vidljive forme.

Misli, svet i bezvremena stvarnost

Um

je taj koji je

koren drveta Samsare (kmga radanja i

umiranja) sa hiljadama mladica, grana, neZnih listova i cvetova.

Ako poni5tite misli. moZete u trenu uniStiti dro Samsare.
Uni5tite misli dim se pojave. Koren 6e se vremenom osu5iti
usled poni5tenja misli i drvo Samsare ie ubrzo uvenuti.
Ovo zahteva iztzetno strpljenje i istrajnost. Okupadete se u
okeanu blaZenstva kada sve misli budu istrebljene. To stanje je
neopisivo. Moraiete da ga sami osetite.
Kao Sto je vatra apsorbovana u svom izvoru kada je gorivo
sagoreno, na isti nadin je um apsorbovan u svom izvoru, Atmanu

ili misli uni5tene. Tada dovek postiZe

Kaivalju (spasenje), iskustvo Bezvremene Stvarnosti, stanje

(Jastvu), kada su Sankalpe

apsolutne nezavisnosti.

16

Misao - arhitekta sudtrine

Ako um boravi neprekidno u jednom toku misli, formira se

kanal u koji automatski ule6e misaona sila; takva navika misli

preZivljava smrt i po5to ona pripada eglr, prenosi se na sledeci

misaoni Zivot kao misaona tendencija i sposobnost'

Svaka misao, ne sme se zaboraviti, ima svoju sopstvenu

mentalnu sliku. SuStina raznih mentalnih slika sahupljenih u
jednom fizidkom Zivotu se sakuplja na mentalnom planu' U njoj
je sadrZana osnova za slede6i fizidki Zivot.
Kao Sto se novo fizidko telo formira pri svakom roclenju, na
isti nadin se novi um i novi Budi (intelekt) formiraju pri svakom
rodenju.

Nije lako objasniti do detalja delovanje misli i sudbine. Svaka

Karma prouzrokuje dvostmki efekat, jedan na individualni um,
i drugi na svet. iovek stvara okolnosti za svoj budu6i Zivot na
osnovu posledica svojih akcija u svetu.
Svaka akcija ima pro5lost koja je dovela do nje; svaka akcija
ima buduinosi koio sledi iz nje. Akcija podrazumeva Zelju koja
koja ju je oblikovala.
-ju -je potakla i misao
Svaka misao je karika u beskrajnom laucu uzroka i posledice,
gde svaka posledica postaje uzrok i svaki uzrok postaje
od tri
losledica; i ivaka karika u beskrajnom lancuje iskovana
komponente'. Lelje, misli i akcije. Zelja stimuli5e rnisao, misao
se ispoljava kao akcija. Akcija stvara mreZu sudbine.
Sibidna Zudnj a za posedovanj em imovine drugih, mada nikada
nije sprovedena u delo, stvara od doveka lopova u slededem

t7

Zivotu, dok su potajno gajena mrLr4a i osvetoljubivost seme iz

kojeg se rada ubica.
Na isti nadin. nesebidna ljubav 6e stvoriti dobrotvora i sveca;
i svaka misao saoseiania 6e pomo6i da se izgradi briZna i
saoseiajna priroda onoga koji je prijatelj svim stvorenjima.
Mudrac VaSiSta savetuje Rami da uradi PuruSartu, da bude
odludan i LrloZi napor. Nemojte odlaziti u fanatizam. lzazvacele
inertnost i lenjost. Otkrijte ogromnlr Moi Misli. UloZite napor.
lspravnim mi5ljenjem stvorite sebi uzvi5enu sudbinu.
Prarabda je Puru5afta poslednjeg rodenja. Vi sejete akcijr'r
i L.anjete naviku; posejana navika reztltfta karakterom. Ako
posej ete karakter Lanjete sudbinu.
Covek je gospodar svoje sopstvene sudbine. Vi sami stvarate,
snagom svojih misli, svoju sudbinu. MoZete je uni5titi ako
to Zelite. Sve sposobnosti, energije i mo6i sr"r latentne u vama.
Otkrijte ih i postanite slobodni i uzviSeni.

Misli odreduju crte va5eg lica

Vaie lice je nalik gramofonskoj plodi. Sta god da pomislite'
istog trenutka se to urezuje na va5e lice.
Svaka zla misao predstavlja dleto ili iglu koja ostavlja trag
na vaSem licu. VaBa lica su prekrivena oZiljcima i ranama koje
su vam nauele zle misli rnrZnje, ljutnje, poZude, ljubomore,
osvetoljubivosti itd.
Na osnovu bora na va5em licu, moZe se oclmah reii koje je
stanje va5eg uma. Trenutno se moZe odrediti dijagnoza bolesti

Lice je poput oglasne table na kojoj je istaknuto sve Sto se

deSava uumu. VaSe misli, oseianja, stavovi i emocije, ostavljaju
jasne tragove na licu.
"
Te5ko moZete sakriti svoie misli, a da se one ne vide na va5em
licu. MoZete umisljati da ste saduvali svoje misli u tajnosti. Misli
poZucle, pohote, ljubomore, ljutnje, osvetoljubivosti, mrZnje itd,
trenutno ostavljaju dubok trag na va5em licu.
Lice je verni zapisnidar i senzitivni aparat za registrovanje i
beleZenje svih misli koje se nalaze u vaSem umu.
Lice je jasno ogledalo koje pokazuje prirodu uma i njegovog
trenutnog sadrZaja.

Misli oblikuju fiziiku Pojavu

Um je suptilna forma ovog fizidkog tela. Fizidko telo je

spoljaSnja manifestacija misli. Sa oblikovanjem uma, obliktde se

i telo.
Kao Sto 6ovek grube pojave obidno ne moZe u sebi da probudi
ljubav i samilost za druge" isto tako dovek grubog uma ne moZe
da probudi ljubav i samilost u nekome.
Um veoma jasno odraZava na licu svoja razll('ita stanja i to
inteligentan dovek moZe vrlo lako da prodita.
Telo sledi um. Ako um misli da 6e pasti sa visine, telo se istog
trenutka priprema i pokazuje odgovaraju6e spolja5nje znake'
Strah, uznemirenost, bol, radost, ljutnja, sve to stvara razli(ite
impresije na licu"

vaSeg uma.

Onaj koji misli da moZe sakriti svoje misli je glupan prve

vrste. On lidi na noja koji pred lovcima sakriva glavu u pesak
imaginirajuci da ga niko ne vidi.
Lice je odraz utna. Lice je kalup uma. Svaka misao urezuje
boru na licu. BoZanska misao ozaruje lice. Zla misao pomradule
lice. Kontinuirane boZanske misli pove6avaju aurtt ili oreol.
Neprekidne zle misli prodr'rbljuju mradne impresiie, kao 5to
neprekiclni udarci kofe o ivicu bunara, prilikom izvladenia vodc,
stvaraju sve veca udubljenja na kofi. Izraz lica istinski odaje
unutra5nie stanie uma
18

ili

sadrZaj uma.

VaSe

oii odaju

vabe

misli

Odi koje predstavljaju prozore du5e govore

stanju i

raspoloZenju uma.

U odima postoji telegrafski instrument koji Salje poruke ili

misli nesigurnosti, depresije, sumornosti, mrLnje, radosti, mira,
harmonije, zdravlja, moii, snage i lepote.
Ako imate sposobnost ditanja iz odiju drugih, moZete ditati i
um. MoZete proditati najistaknutiju

ili

dominirajucu misao, ako

ln
17

konverzaciju
ste dovoljno paLljivi da prepoznate znake na licu'
o3troumnostl'
i pona5anje. Za io je potrebno malo odvaZnosti'
veZbe, inteligencije i iskuswa.

i to ie po:l1ti
Mislite o nekome kao o svom dobrom pnjatelju
ostvarltr tu
ce
Llm
i
neprijatelju
o
kao
stvamost. Mislite o njemrl
je ovladao njime
rniruo. Onaj koji zna"funkcionisanje uma i koji
putem veZbe. zarstaje sreian'

Negativne misli truju Zivot

straha su sile straha u nama' One trujn
vitalnclst i
sam izvor Zi,rota i uniStavaju harmoniju' efikasnost'
umesto
hrabro^sti
veseljai
radosti,
misli
energidnost. Nasuprot tome,
i
efikasnosti
doprinose
i
bezgrgidlg
Au ir'-lti.u3", lede i tzdravljuju
se'
Smelte
se'
Radujte
veseli'
uvek
Budite
mentalnoj rnoii.

Misli brige i misli

Sliine misli

se medusobno

privlate

vaZi poznati zakon "slidno privladi.slidno"'

postoje
liuaistlenm misli se medusobno privlade- l.ztograzloga-i
si"'
takav
"Svaka ptica svome jatu leti"; "S kim si
iir"i",
^-^
not,oru privtaei drugi dtktor' Pesnika privlaci O"l*tf::11l^<,

I u svetu misli

voli ci-gog pevada. Filozof voli drugog ttlozola'.L-tttatrcr

_vi',-,"p,"kidnoprivladite.izvidljivilrir-revidljivihoblasti
r. Oopuaui" Otlg6 tututite. Um posedrtje."silu privladenja"' .

Pevad

Psihofiziike neuravnoteZenosti
i telo
Misao utide na telo. Fatnja u umtl oslabljuje telo' Takode
t
bolcsno
telo
Ako
zdravim'
1e
utide na um. Zdravo telo dini um
i
um
zdravo,
i
je
snaZno
telo
Alco
;;i"h,l. postaje bolestan.

takode postaje zdrav i snaZan.

Nasilan dovek svojom Zestinom ozbiljno o5te6r"rje svoje

jedinjenja u svoju krv'
moZdane 6elije, ubacuje otrovna hemijska
sokova,
,1uuro opsti Soli i depresijLr i spredava lLrdenje Zeludadnih

;;Jli

;;;j ;

diugilr digesiivnih supstanci u probavni kanal' iscrpljuje

;"r;ij u, v"italnos t, izaziv a r-rbrzan o starenj e i skraduj e sebi

Zivot.

ljuti, um postaje uznemiren" Na isti nadin kadale unl

uznemiren, tilo takoile postaje uznemireno' Ceo uervui sistem
ralclraZljivi' Kontroli5ite lir"rtniu pomoclr
.1e uzbuclen. Postajete
je
f:"U-i. Ljutrla mo6na eneryija koia se ue moZe kontrolisati
(Satvidan
frio[tieni- iriteiektom, vei jeclino i'istim razumom
Kacla ste

'Budi)

ili Viveka-Vidarorn (razludivanje-ispitivanje)'

Zivotnih sila, misli, uticaje i uslove najslidnije

vaS

im sopstvenin-t

mislima i tokovima.
U domenu mi5ljenja, ljudi slidnih misli se medusobno
bilo da smo
privlaee. Ovaj univeizuini,uiton neprekidno operiSe'
ga svesni

ili

ne.

Zelite' i dokle
ZadrLavalte u umu bilo koju vrstu misli koju
neprekidno
ili
morem'
goa:. U"J"te gajili, bilo cla lutate zemljom

Eete'privladitl, svesno

ili

nesvesno, iskljudivo

ono

-upravo
su vaia
Misli
5to odgovara vasem sopstvenom kvalitetu misli'
ne
potpuno
se
dok
sve
privatn"a svojina i moZete ih podesavati
priznavatt
stalno
6ete
Sto
tako
irilagode uusl* stremljenjima,
va5u sposobnost da to dinite'
U vaiim je rukama mo6 da odredite tok rnisli u kojima
poito oni ne
boravite, i shodno tome tok uticaja koje privladite'
ne izaberete
naravno
vi
ukoliko
pt"ati"ufiui" tek splet okolnosti,
da bude tako.

Spanska groznica izaraza mislima

Kreativna moi misli

Misao stvara svet. Misao stvarima daje postojanje' Misli
razvijaju Lelje i pobuduju strasti'. !9t9 ee suprotne .misli. o
Zelja.
r',"lStioun;u ielja i strasti odstraniti ideju o zadovoljenjr"r
pomocr
vam
ce
rnisli
suprotne
Stugu, kada duboko shvatite ovo.
da uni5tite svoje Zelie i strastt.

je stvarna akcija'
Mentalne akcije su stvarne akcije' Misao
je misao veolna
da
Llmu
na
imati
se
ona je dinamidka sila. Mora
groznice'

anske
zar azniia od
-"u, itnu; Stavi5e,
misao saoseianja u dmgirna.sa
budi
Vfltuo saose6anja., uu*u
ljutnje stvara slidnu vibraciju
Misao
k"jil; iolazite u kontakt.
5

1I

2A

u onima koji okruZuju ljLrtog doveka. Ona napuita um jednog

doveka i ulazi Lr Limove drr'rgih ljudi koji Zive daleko od niega i
uznemirava ih.

Misao radosti u vama izaziva misli sreie u drugima. Vi ste

ispunjeni radoSdu i veseljem kacla r-rgleclate gomilu razclragane
clece kako se bezbriZno igrajtr i veselo tri'c'
Misao radosti u nama, prema tome. stvara misli radosti u
drugima. Zato :uvek irnajte suptilne, uzvi5ene misli.
At o 1- clobar i po5ten dovek u clruitvu lopova, on ce podeti
cla kracle. Ako je trezan iovek u druitvu pijanice, on ie podeti cla
pije. Misao je veoma zarazna.
Primena psiholo5kog zakona
OdrZite srce mladim. Nemojte misliti: "Ostario sam." Misliti:

navika. Nemojte boraviti u ovakvom

razmi5ljanju. U Sezdesetoj mislite: "Imam Sesnaest godina'" Ono
Sto rnislite, to i postajete. To je poznati psiholoiki zakon.
"Ono Sto dovek misli, to i postaje". Ovo je poznata i opite
priznata istina" Mislitc: "Ja sam snaZan", snaZni ccte i postati'
Mislit", "Ja sam slab", slabi iete i triti. Mislite: "Ja sam lud", i
biiete lucli. Mislite: "Ja sam mudrac iliBog", i postadete mr'rclrac

"Ostario sam",

je loia

ili Bog.

JeJino misao oblikuje i r.roblidava doveka" Covek uvek Zivi r-r

svetu misli. Svaki dovek ima svoj sopstveni svet misli.
Imaginacija stvara duda. Misao ima ogromnlr snagll. Misao je,
kao Stole vec redeno, .pipljiva stvar. Vaia sada5njost je rczultat
va5ih pro5lih misli i va5a buduinost 6e se formirati n odnosu na
va5e sicla5nje misli. Ako mislite ispravno, govoricete ispravno i
delati ispravuo. Govor i akclja uvek prate misli.

Shvatite zakone misli

Svaki dovck mora da ima sveobuhvatno razumevanje zakona
misli i njihovog funkcionisanja. Samo tada dovek moZe cla Zivi
u ovom svetu sre6no, bez te3ko6a. On se moZe posluZiti silama
clobra i upotrebiti svoje sposobnosti na naibolii nadin^

moZe da neutralise neprijateljske sile ili antagonistidke

struje. Kao sto riba pliva uzvodno, tako ie i on biti u stanju da se
supiotstavi antagonistidkim strujama, pravilno se prilagoclavajudi
i osi guravaj udi s=e odgovaraj udim filerama predostroZnosti'
tI protivnom, on postaje rob. On je bespomo6no rastrzan
razliiiiim strujama. On je noSen tim strujama kao drvo u reci'
Uvek je bedan i nesrecan, iako je bogat i ima sve^
Kapetan broda, koj i ima momarski komp as, koj i poznaj e more'
puteve i okeanske stiuje' moZe sigurno da plovi' U protivnom ce

on

nl"gou brod bespomoino lutati tamo - amo i uclarati o ledene

*uJ" i stene. Slidno tome. mudri mornar u okeanu ovog Zivota
koji ima cletaljno znanje o Zakonima Misli i Prirode, moci 6e
sigurno da plovi i dode do cilja svog Zivota'
Shvativsi zakone Misli, rnoZete oblikovati svoj karakter na
koji god nadin Zelite. Uobidajena izreka: "Ono sto dovek misli,
to i iostaje", jedan je od najvaZnijih zakona Misli' Mislite da
ste bezgri5ni,-bezgresni 6ete i postati. Mislite da ste uzvi5eni,
uzvi5eni iete i biti.
Postanite otelotvorenje dobrote. Mislite clobro svima. cinite

uvek dobra dela. Slr-rZitc, volite, budite clareZljivi. Usrecite drr-rge.

zirite da biste sluZiii dfl-rge. Tacla 6ete poZnjeti sre6u. Imacete
uslove i okolinu.
'povoljne
e[o povredujete druge, ako izazivate skandale, pakostite
drugima, klevetaie, ogovarate, eksploatiSete druge, laLima stidete
imcirinu drugih, ako iadite bilo Sta sto drr.rgima moZe naneti bol,
patnju. Imacete nepovoljne uslove i okolinr-r'
^poZnjecete
fo ie zakon-misli i prirode' Kao Sto moZete izgraditi dobar
ili 1o5 karakter pozitivnim ili negativnim misljenjem, isto tako
moZete oblikoviti sebi povoljne ili nepovoljne uslove dineci

ili loia dela.

iovek koji razluduje je uvek paZljiv,

dobra

oprezan i obazriv' On
sebe'
analizira
On
misli.
uvek paZljivo posmatra svoje
i koji Vriti
radionici
mentalnoj
u
njegovoj
On zna Sta ie de5ava
trenutku'
odredenom
u
preovladava
(kvalitet)
(misao) ili Guna
mentalne
njegove
vrata
na
r.rde
da
misli
zloj
crn nikada ne dopuSta
radionice. On je trenutno saseca u korettu'
Ovakvim pozitivnim miSljenjem, posmatranjem prirode
svoj ih misli, analiziranj em, aktivnim uzviSenim razrnislj anj ern,
eovek koji razluduje gradi svoj plemeniti karakter, formira svojr"t
ZJ

22

uzvi5enu sudbinu. On je paZljiv u pogledu onoga 5to govori" On

govori malo. On govori slatke rerii pune ljubavi' On nikada ne
izgovara grube redi koje rnogu da povrede osecanja drugih.
On razvija strpljenje, milosrde i univerzalnu liubav. On
poku5ava da govori istinu" Tako on kontroli5e Vak-lndnlu (organ
govora) i impulse govora. On prida odmereno. To ostavlja duboku
i pozitivnu impresiju na umove drugih ljudi.

On praktikuje Ahimsu (ne-nasilje) i Brahmadariju (kontrolu

seksualne energije) u misli, redi i delu. On praktikuje Saudu
(distoiu) i Ardavu (neposrednost). On poku5ava.. da odrZi
ravnoteZu uma i da uvek bude veseo. On odrZava Suda-Bavu
(disto oseianje). On sledi tri vrste Tapasa (rtzdrLa:tanja) - fizidki,
verbalni i rnentalni - i kontroli3e svoje akcije. On nikome ne Zeli
zlo. On nikome ne moZe da udini nikakvo zlo delo.
On se uvek postavlja tako da clobr.1e povoljne okolnosti' Onal
koji zradi srecom 6e uvek dobiti takve okolnosti koje 6c mr.t
doneti sredu. Onaj koji drugima nanosi bol 6e dobiti, bez sumnje,
po zakonima rnisli takve nepovoljne okolnosti, kcrje ce mu dor-reti
samo patnju i bol" Stoga, dovck stvara svoj sopstveni karakter i
okolnosti svojim sopstvenim rniSljenjem.
I-oi karakter se moZe preoblikovati u ciobar, pozitivnim
mislima. a nepovoljne okolnosti se mogu promeniti u povoljne
okolnosti dobrim delima.

Zakoni koji vaZe za uzvi3ene misli

Ono Sto mislite, to i postajetc. Kakve su vam misli, takav 6e
vam biti i Zivot. PoboljSajte svoje miSljenje. Bolje misli donose
bolja clela.
Samo razmi5ljanje o objektima ovoga sveta je bolno. Uzrok
ropstva je u samom dinu miSljenja. Cista misao je moinija od
elektriciteta.
Um koji je privuden iulnim objektima, teZi ropstvr-r, clok um
koji nije njima privr.rden, teZi oslobodenju. Um je prevrlljivac.

IJni5tite taj prevrtliivi um. Bidete slobodni i zauvek srecniManifestuite svu svoju snagu na putu ovlaclavanja umom. To 1e
istinska hrabrost

24

ili

Puru3arta.

Odricanje je sredstvo do prodi56enosti i profinjenosti uma'

Prodistite i umirite misli. Slojevi neznanja koji prckrivaju znanje'

biti otklonjeni r"rkoliko ne umirite um.

Suptilan deo hrane formira um. Um nastaje iz hrane. Suptilan
deo hrane se transfomi3e u um. Ifrana nije samo ono Sto iederno,
ve6 sve Sto primamo putem dula.
Naudite cla viclite Boga svuda. To je prava hrana za ol<o'
Cistoia misli zavisi od distoic hrane. MoZetc vidcti bolje, duti
bolje, okusiti bolie, misliti bolie, ako boravite u uzvi5enim
boZanskirn mislima.
Pogledajte jedan isti objekat kroz zeleno ili crveuo staklo;
objekit se pojavljuje kao zelen ili crven. lsto tako se objekti boje
Leljama kroz staklo uma. Sva mentalna stanja su prolazna; ona

ne6e

stvaraju bol i tugu.

Imajte slobodu misli. Oslobodite se robovanja predrasudama

koje zamagljuju inteleht i otupljuju misli. Mislite o besmrtnotn
Atmanu. To je ispravan metod direktnog, origirralnog mi5ljenja.
Atman se otkriva kada su misli prodi5iene. Kada je urn bistar, bcz
ikakvog htenja, bez ikakvog motiva, bez ikakve Zudnje ili Zelje ili
misli, bez ikakve prisile, bez nadanja, tada vrhovni Ah-nan sjaji.
Postoji iskustvo blaZenstva. Zivite kao Sto su Ziveli sveci. To je
jedini nadin da se pobede misli, um i niZe jastvo jer sve dok ne
ovladate umom, vaia pobeda ne6e biti sigurna i trajna.

Misao - bumerang

Budite obazrli sa svojim rnislima. Sve Sto poSaljete iz svog

uma, vratiie vam se. Svaka misao kojLr mislite je br"rmerang.

Ako mrzite nekoga, mrZnja 6e vam se i vratiti. Ako volite

clruge, ljubav 6e vam se i vratiti.

Zla misao je trostruko prokletstvo. Prvo, ona povreclujc

mislioca, tako Sto povretluje njegovo mentalno telo. Drugo,
povrecLrje osobu koja je objekat mrZnje . I konadno, ona povrcclule
celo dovedanstvo, naruSavajuci celokupnu mentalnu atmosfertl.
Svaka zla misao je mad potegnut na osobu kojoj je posvecena.
Ako pothranjujete misli mrZnje, vi ste stvarni ubica tog doveka
prema kojem ste gajili misli mrZnje. Vi ste takocle samottbica,
zato Sto se te misli vracaiu vama.
25

Um koji "je zaokupljen zlim mislima deluje kao rnagnet koji

privladi slidne misli drugih i time ojadava prvobitno zlo.
Zle misli ubadene Lr mentalnu atmosferr"r truju receptivne
umove. Boravak u zloj misli postepeno otpuita njenu negativnost
i nagoni mislioca da podini delo koje je inherentno u njoj'

Misli i talasi mora

Misli su kao talasi okeana. One su bezbrojne. MoZete

se

podetku kada pohr"rSavate da ovladate njima.

Neke misli ie se povuii, dok 6e neke drLrge pokr"rljati kao
iz izvora. Iste stare misli koje su nekad bile potisnute, mogu
ponovo pokazati svoje lice posle nekog vremena. Nikada nemojte

obeshrabriti

Misaona forna renuncijacije je najlepie svetlo-plave boje

sa bljestavo belom koja sjaji iz nie.I4isaone forme sebidnosti.
ponoru i tjutnje su sivo-braon, narandZaste i crvene boje"
' Mi smo uvek okruZeni tim misaonim tbrmama i na5i umovt
su ozbiljno pod njihovim uticajem. Ni jedna detvftina misli nije
na5a sopstvena, vei je jednostavno pokupljena iz.atmosfere'
Uglavnom su to lo5e misli. Zato bi trebalo da uvek me'talno
iz['varamo ime Boga. Ono 6e nas uvek za5titi od lo5ih uticaja.

r"r

Aura i dinamika razvijenog uma

U blizini onih koji su razvili mo6 misli, posebno se oscca

manifestovana moi aure.

Boja i uticaj uzvi5enih misli

Treba istaci odigleclan uticaj visoko razvijenog ttma nacl

manje razvijenim tt-o-. Nije moguce opisati prisutstvo Uditelja
ili razvijenog adepta.
mada on ne mora progovorltl
Sedeti u njegovom
"osetiti prisustvu,
senzaciju uzbuclenja i otkriti uticaj novih
ni red, znadi
inspiracija koje upravljaju na5im umovima.
um ima allru - mentalnu auru ili psihirJku auru. Sanskritski
izraz za auru je Tedas. To je sjaj ili oreol koji zradi iz uma. Kod
onih kod kojih je um potpuno razvijen nalazimo da je ar"rra krajnje
blistava. Ona lma sposobnost da pLrtr,rje na claljinu i da *tide
na veliki broj ljudi koji imaju privilegiju da budr"r pod njenim
trloiaie naznaditi da je spiritLralna anra mnogo mocnija
'ticajem.
od psihidke, pranidke ili mentalne aure.

Buda je rekao: "Sve Sto jesmo je tvorevina na5ih misli." Misli

su te koje su uzrok kruga radanja i umiranja. Zato, uvek trebir da

Dinamika misli i rasPoloZenja

klonuti duhom na bilo kojem stupnju vetbe- Sigurno 6ete dobiti

unutrainju snagu. Na kraju iete sigurno r"rspeti. Svi jogiji su
prolazili kroz iste tesko6e koje vi sada doZivljavate.
Proces uni5tavanja n-rentalnih modifikacija je teZak i dug.
Sve misli ne moglr biti uni5tene za dan ili dva. Ne treba da
napustite veZbu uni5tavanja misli na pola puta kada naiclete na
teikoie ili na nepremostive prepreke.
VaS prvi poku5aj treba da bude reduciranje va5ih htenja i
Zelja. R-<lucirajte svoje Zelje; tada ce se broj misli smanjiti sam
od sebe. Postepeno ie sve misli iideznuti.

teZimo prodi5ienju svojih misli.

Kacla odemo i sednemo pored nekog sveca, ose6amo ncopisivi
mir; ali ako smo n drustvt't loie i sebidne osobe, ne osc6amo se
prijatno. To je zato Sto vibracije mira i spokojazrateizatre sveca,
clok iz aure sebidne osobe zrade vibracije zla i sebidnih misli.
Drugi efekat misli je kreacija odredene forme. Kvalitet i prirocla
misli odreduju boju i jasno6u misaone forme. Misaona forma je
Zivi entitet i ima jaku tendenciju da prenosi namere mislioca. Plave
misaone forme oznadavaju devocrju.
26

j
Ljudi tmurnog raspoloZenja privlade tmurne stvari ttnttrne

misli od drugih iz Aka5idkih zapisa u fizidkom etru'

Ljudi puni natle, poverenja i radosnog duha privladc misli
slidnl prirocle od clrugih. Oni su uvek uspe5ni u onome Sto rade.
Ljndi negativnog raspoloirnja, depresivni, ljuti i rnrzovoljni,
pou.Ldu.lo ctruge. Oni Sirc zatazv i bude destruktivne vritije *
drugima-" oni .su stvarni krivci" oni ozbil.jno oste6ujr.r misaoni
SVCt.

27

I-judi sre6nog i radosnog raspoloZenja sublagoslov za drustvo.

Oni donose srecu drttgima.
Kao sto mlada, lepa dama skriva svoje lice i ne voli da se mesa
ili
sa ostalima iz dru5tva ako ima ruZnu i gnojavu ranu na obrazu
sa
mesate
i
da
se
u
drustvo
daizlazite
trebalo
nosu, tako i vi ne bi
depresije,
u
stanju
ste
kada
ljudima
i
ostalim
svojim prijateljima
o siunj.i -rZnf ili lj'bomore. Jer, tako 6ete lako zaraziti ostale
"
Bi6ete opasnost za druitvo'
tim raspoloZenjima.

VREDI\OST I UPOTREBA
MISAONE MOCI

Dinamika misli u univerzalnoj sredini

Misao u stvari napu5ta um i luta unaokolo' Kada misao,
bilo dobra ili losa, napusti um neke osobe, ona budi vibracije u
Manasu

ili mentalnoj atmosferi' koje putuju u svim pravcima'.

ona takode r.rlazi i u Lrmove drugih. Mudrac koji Zivi u pe6ini

na Himalajima oclasilje mocne misli u neki kutak Amerike. onaj
ko pokuiava da se piodisti u pedini, stvarno prodiS6ava svet, i
ou.iiko pomaZe svetu. Niko ne moZe da spredi njegove distc
misli da putuju i ptelaze na druge koji ih zaista Z'ele'

Kao Sto sunce svaku kap vode sa lica zetrllje neprekidno

pretvara u paru i kao Sto se sva para sakuplja u formu oblaka,
ive misli Loje projektujete iz svog usamljenog kutka 6e se
izdi1i i lebdeii tiprostoru, pridruZiti se sliinim mislima koje su
projektovali drugi, slidni vama, i na kraju 6e se sve svete misli
ipn.titi sa ogromnom snagom i pokoriti negativne sile'

SluZite druge pomodu misaonih vibracija

ili Sanjasin moZe sve da uradi pomo6u

Sanjasin ili Jogi ne mora da postane
vibracija.
svojih misaonih
pre'dsednik UdnrZenji ili lider dru5tvenog ili politidkog
pokreta. To je suluda i detinjasta ideja' ' Ltdii"i ,.idunu, poprimili misionarski d:uhZapada i izjavljuju
cla Sarijasini treba da udestvuju u dru5tvenim i politidkim
To je tuZna gre5ka.
aktivnostima.
Ni:" p"ttebno da se Saniasin i svetac. pojavljuju napozornici i
ljudi'
Aa po*aZu svetu, da propovedaju i rtzdtht umove
je
Neki sveci propovedaju svojim primerom' Njihov Ltuot
hiljada
umove
otelotvorenj" nE"ttju. Njihov sam pogled uzdlLe
Svetac jl za druge Ziva potvrda realizaclieBoga' Za mnoge Je
sveca insPiracija.
"Nito
'pogled
ne moZe da zaustavi misaone vibracije svetaca. Njihova
dista, snaZna misaona vibracija premoSduje velike razdaljine'
prodi5iava svet i ulazi tt umove hiljada ljudi' U ovo nema
Istinski monah

sumnJe.

Doktori mogu da leie sugestijom

Doktori treba da imaju temeljno znanje o nauci sugestije'
Iskreni, saoseiajni doktoii su veoma retki. Doktori koji nemaju
nimalo znanja o sugestiji dine vise zlanego dobra. oni ponekad
ubijaju pacijente zato Sto ih nepotrebno pla5e'
2B

29

Ako neki dovek pomalo ka5lje, doktor ce mu re6i: "E,

moj prijatelju, ti imai tuberkulozu. Mora5 oti6i u Bovali, ili u
Svajcarsku ili u Bed. Mora5 podeti da primai injekcije protiv
tuberkuloze." Jadni pacijent je upla5en" A nema ni traga od
tuberkuloze. To -je uobidajeni sluda.j. Radi se samo o malom
nazehu usled preteranog izlaganja hladnodi. A pacijent razvija
su3iclr od straha i brige zahvaljujr"rii pogre5noj destruktivnoj
sugestiji doktora.
Doktor je morao da mu kai.e'. "O, nije to niSta. To je samo
obidna prehlada. I)o sutra 6e sve biti u redu. Uzmi pr.rrgativ i
inhaliraj malo eukaliptusovog ulja. Koriguj ishranu. Bolje je da
danas postiS." Takav doktor je Sam Bog. On se mora poitovati.
Neki cloktori na ovo mogu reii: "Da, gospodine, ali tako mogu
izgubiti svoju praksu. Ne mogu se povuii iz ovog sveta." To je
gre5ka. Istina r"rvek pobecluje. Ljudi ce trdati kod vas po5to ste
saoseiajni i ljubazni. Ima6ete pune ruke posla.
Postoji ledenje sugestijom" To je tretman bez lekova. To
je sugestivna terapija. Dobrom i moinom sugestijom moZete

izle(,iti bilo kojr"r bolest. Mora6ete da naudite ovu nauku i

da je primenjujete. Svi doktori homeopatidari, alopatidari,
ajurvedidari i doktori Unani sistema bi trebalo da upoznaju ovu
nauku. Oni mogu da kombinuju ovaj sistem zajedno sa svojim
sistemima. Imaie izuzelnlu praksu zahvaljujuii ovoj dobroj
kombinaciji.
Jogiji propovedaju preno5enjem misli
Pomo6u svojih spiritualnih vibracija i magnetidke aLrre,
nepoznati istinski Jogiji pomaZu svetu viSe nego "Jogiji" sa
pozomice. Propoveda-nje sa pozornica i podijuma pripada
ljudima drugorazredne spiritualnosti, koji nemaju nikakvo znanie
i koji nisu nikada stavili u praksu paranormalne sposobnosti i
moii koje su latentne Lr njima.
Adepti i Mahatme prenose svoje poruke putem telepatije
aspirantima koji su to zasluZili, a nalaze se u raznim delovima
sveta. Sredstva komunikacije koje su za nas paranormalua,
potpuno su normalna za log4a.

30

Utiiite na druge mislima

MoZete uticati na druge ljude, a da ne izgovorite nijednu

ned. Jedino je vaZno da vam misli budu koncentrisane i voljno

usmerene. To je telepatija.
Evo jedne veLbe za vas iz telepatije. Pomislite na svog rodaka

ili

prijatelja koji Zivi u nekoj udaljenoj zemlji" Predstavite u

svom umu jasno sebi njegov lik. Ako irnate njegovu fotografiju,
gledajte r.r nju i nzgovarcjte sa njim naglas. Kada odlazite uvede
na spavanje, mislite na sliku uz intenzivnu koncentraciju. On 6e
vam ubrzo poslati Zeljeno pismo. Ne sumnjajte. Biiete potpuno
iznenadeni.
Ima6ete uspeha i biiete ubedeni u nauku telepatije. Ponekad,
kada nesto pi3ete ili ditate novine, odjednom dobijete poruku ocl
nekoga ko vam jeblizak i drag. Odjednom pomislite na njega.
On vam je poslao poruku. On je ozbiljno pomislio na vas.

Misaone vibracije putuju brLe od svetlosti ili elektriciteta.

U takvim trenucima, podsvesni um prima poruke ili impresije i
prenosi ih svesnom delu uma.
Raznovrsna primena misaone mo6i
Naukamisaone moii je veoma interesantna i suptilna. Misaoni
svet je relativno stvarniji od fizidkog univerzuma.
Snaga misli je ogromna. Svaka vaia misao ima za vas odredenu
vrednost. Snaga vaSeg tela, snaga va5eg uma, va5 uspeh u Zivottt
i zadovoljstva koja pruZ.ate drugima svojim prisustvom - sve to
zavisi od prirode i kvaliteta va5ih misli. Morate poznavati kulturu
misli i razviti misaonu mo6.

Misaona mod - njena vrednost

Ako imate sveobuhvatno

razumevanje funkcionisanja
misaonih vibracija, ako znate tehniku kontrolisanja misaonih
vibracij a, ako znate tehniku kontrolisanj a misli, ako znate metod
prenoSenja korisnih misli drugima na daljinu formiranjern

--t

jasnih, o5trih i precizno definisanih misaonih talasa, moZete

koristiti tu misaonu mod hiljaclu puta efihasnile. Misao dini
iuda.
PogreBna misao ogranidava. Ispravna misao oslobacla. Stoga,

mislite ispravno i clostignite slobodu. Razotkrijte okultne moii

skrivene unutar vas razumevanjem i realizacijom moii uma.
Zatvorite odi. Polako se koncentri5ite" MoZete videti r"rdaliene
objekte, duti r-rdaljene zvuke, slati poruke r-r bilo koji cleo sveta,
ili 6ak na druge planete, lediti ljude hiljadama milja daleko od
vas i kretati se po udaljenim prostorima van vremena.
Verujte u moi uma. Interesovanje, paLnja, volja, vera i
koncentracija 6e uroditi plodom. Zapamtite da je r"rm roclen iz
Atmana kroz Svoju Malu ili Iluzornu Mo6.

Misli izvr5avaju mnoge misije

MoZete pomodi prijatelju u nevolji prenoseii misli utehe, sa
mesta gde se vi nalazite. MoZete pomo6i prijatelju koji traga za
Istinorn jasnim i preciznim mislima o istinama koje vi znate.
MoZete poslati misli n mentalnu atmosferu koje 6e probr"rcliti,

prodistiti i inspirisati sve one koji su osetljivi na njih.

delovati na nekoga. Naneiete veliko zlo i Stetu tom doveku.

Dobro promislite pre nego Sto neito izgovorite.
Uditelji i profesori treba da imaju podrobno znanje o nauci
sugestije i autosugestije. Oni mogu da obrazuju iuzdiLu studente
na koristan nadin.
Na.jugu Indije, kada deca pladu, roditelji ih pla5e govore6i im:
,,Pazi, Balu! Irendukanan (dvooki dovek)ie do5ao" Budi miran ili
iu te dati njemu." ,,Pudandi (duh) je doSao." Ovakve sugestije su
veoma destruktivne. Dete postaje pla5ljivo.

Dedji umovi su elastidni, ncZni i popLrstljivi. Samskare

(impresije) se u tom dobu neizbrisivo urezuju. Kada odrastu
postaje nemoguie promeniti ili iskoreniti te Samskare. Kacla dete
postane dovek, ono izraLava svoju plaSljivost.
Roditelji treba da unesu hrabrost u umove svoje dece. Treba
da im kaZu: "Ovo je lav. Pogledaj lava na ovoj slici. Ridi kao lav.
Budi hrabar. Pogledaj sliku Sive,Ardunc ili I(lajva. Postani yitez."
Na Zapadu, uditelji deci pokazuju slike bojnih polja i kaZu im:
"Vidi DZejms! Pogledaj ovu sliku Napoleona. Pogledaj njegovo
vite5tvo. Zar ne bi i ti Zeleo da postane5 Vrhovni Komandant ili
General Armije?" Oni utiskuju hrabrost Ll Lllrrove svoje dece joS
odmalena" Kako deca rastu. ove Samskare se osnaZuju doclatnim
spolj aSnj im podraZaj ima.

Ako po5aljete misli ljubavi pomodi drugoj osobi, one

napu5taju mozak, odlazc direktno toj osobi, budedi u njenom umtt
slidne misli ljubavi i vra6aju vam se sa duplo ve6om snagom.
Ako po5aljete misao mrZnje clrugom doveku, ona ic gapovrediti,
a takode ie povrediti i vas zato Sto ie vam se vratiti cluplojada.
Stoga, razumite zakone misli, probudite u svolr umu samo
misli milosrda, ljubavi, ljr"rbaznosti i budite uvelc srdani.
Kada poialjete korisne misli pomoci drugima, one moraju
imati odreden pozitivan smisao i cilj. Samo tada ce doneti Zeljeni
efekat. Samo tada 6e ta misao ispuniti cili.
Misaona mot koja nadahnjuje
Postignite jasno razumevan-je sugestija i njihovih ef'ekata na
um. Morate biti paZljivi prilikom upotrebe sugestije. Nikada
nemojte davati pogreSnu sugestiju koja moZe destruktivno

VeZbajte preno5enje misli

U podetku veZbajte telepatiju na manju udaljenost. Bolje je u
podetku veZbati noiu.
Recite svom prijatelju da ima receptivan stav i koncentriSe se
npr. u deset sati" Recite mu da sedne u Vadrasanu ili Padmasanu
zatvorenih odiju u mradnoj prostoriji.
Poku5ajte da po5aljete svoju poruku tadno na vreme.
Koncentri5ite se na misli koje Zelite da poSaljete. Upotrebite
tada svu svoju volju. Misli ie napustiti va5 um i uii u um vaieg
prijatelja.
U podetku se mogu javiti neke gre5ke. Kada uznapredujete u
veZbi i dobro savladate tehniku, uvek 6ete pravilno slati i primati
pomke.
Kasnije iete biti u stanju da Saljete poruke u razlidite delove
sveta. Misaoni talasi se razlikuju po intenzitetu i snazi. I onaj koji

2)
-)

-l

i onaj koji prima mora da veZba intenzivnu koncentraciju'

u slanju poruka, kao i jasnode i oStrine. u
onaa ee ulti inige
-VeZb"iT
telep ati u preno se 6i poruku
.l
prt-it: u poruka.
P:::tk"
kuii'
istoj
u
sobe u drugu

Saije

iz iedne

FUNKCIJE MISAONE MOCI

Ova nauka je veoma Prijatna i zanimljiva. Za njuje Potrebno

strpljenje. Brahmadarija ie takode veoma bitna.

Parapsihologija i podsvesne misli

Kao 5to sveti Gang izvire u Gangotriju na Himalajima.

neprestano tede prema*Ganga Sagaru, isto tako misaone struje

izviru u koritu Samskara (impreiija) u unutra5njim slojevima
uma, gde su srnestene Vasane iii latentne suptilne Zelje.i tekubez
pi.dd'u ka objektima u budnom stanju i u stanjr'r sanjanja'.Cak
joj se todkovt
se i lokomotiva Salje u garaZu da se odmori kada

)aLare: a ova misteiozna umna lokomotiva nastavlja da misli

bez prestanka.

V"ZUa telepatije, ditanje misli, hipnotizam, mesmertzam I

psihidko leienie jisno clokazLrju da r"rm postoji i da vi5i um moZe
ha utide i Oa potei* niZi um. Na osnovLr automatskog pisanja i
iskustva hipnbtisane osobe, moZemo jasno dokazati postojanje

podsvesnogumakojioperi5esvihdvadesetdetirisata.Pomodtl
ipiiitrrutn""Sadane (pra'kse), promenite poclsvesne misli i um i
postanite nova osoba"

Mo6 energiinih, boZanskih misli

Misao ie Zivot. Ono Sto mislite, to i postajete' VaSa

kreira okolinu. VaSe misli konstituiSu vaS svet'
Ako gajite zdrave rnisli, moZete odrZati dobro zdravlje' Ako
se drzitei;lesnih misli, misli o bolesnim tkivima, misli o slabim
nervima, misli o nepravilnom fr,rnkcionisanju orgarla, Lttrobe.
nikada ne moZete odekivati dobro zdravlje, lepotu i harmoniju'
Zapamtrte, telo je proizvod uma i nalazi se pod njegovom
kontrolom.
Ato gajite energidne misli, vase telo ie biti energidno' Misli
mis.l i,
lj ubav i, itira, raaoiolj stva, disto6e, savtienstva, B oZanske
KLrltivisite
BoZanskima.
i
savrSenima
vas,
oko
dine i uas i ljude
BoZanske misli.

Misti obezbeduju dobro zdravlje

je kopija
Telo je neraskidivo povezano sa umom' tadnije, telo
Alio
uma'
rl*u; onl.j" gruba victliiva forma suptilnog, nevidljivog
utide
trenutka
postoji bi tr*nekom zubu, stomaku ili r'rhu, to istog
je' uznemiren i
,ru .r*. On trenutno prestaje da misli, uzbuden
poreme6en.

Ako u umu postoli depresija, telo automatski nije u stanju da

fnnkcioniie. Bolovi u telu su sekundarne bolesti, viadi, dol< str

Zelje u umu primarne bolesti, lcli'

Mentalno zdravlje je mnogo vaZnije od fiziikog zdravlja' Ako
je um zdrav,telo ie biii zdraio'Ako je um dist, ako su vam misli
'dirt",
bi6"t" oslobodeni od svih bolesti, i primarnih i sekundarnih.
Mens sana in corpore slno - U zdravom telu zdrav duh!
Vasane

ili

Misli razvijaju lidnost

Uzvisena misao tzdiLeum i otvara srce; niska misao uzbuduje
ulwt r izaziva mradna i morbidna ose6anja'

oni koji imaju imalo kontrole nad svojim mislirna i govorom,

imaie mirno, rr"dto, lepo, milo lice, fin glas, i odi ie im biti sjajne
i blistave.

Misli utiiu na telo

svaka misao ili emocija ili red stvara snaznu vibracijr"r
6eliii tela i tu ostavlja jaku impresilu.

Lr

svakoj

J5
34

Ako znate metod izazivanja suprotne misli, onda moZete

voditi sreian harmonidan Zivot mira i moii. Misao ljubavi ie istog

Misli - uzroci fizioloikih uznemirenja

trenutka kada se pojavi neutralisati misao mrZnje. Misao hrabrostt

Svaka promena u mislima stvara vibraciju u va5cm mentalnom

telu, a kada se ona prenese na fizidko telo izaziva aktivnost i.r
nervnoj supstanci vaSeg mozga. Ta aktivnost prouzrokujc mnogc
elektridne i hemijske promene u nelvnirn celijama. Misaona
aktivnost je ta koja prouzrokujc ovu promenu.
intenzivna strast, mrznja, clugotrajna gorka ljr"rbomora, briga
koja nagriza, napadi besa, zapravo uniStavaju ietije tela iizazivaju
bolesti srca, jetre, bubrcga, slezine i stomaka.
Takode je vredno napomenuti da ie u zavisnosti od trenutne
misli svaka iehja u telu. zahvaljujr.rii tendenciji da postanete ono
o demu najvi5e mislite, napredovati ili propasti, clobiti irnpuls

ie trenutno posluZiti kao protivdejstvo za misao straha.

Misaona mod menja sudbinu

iovek seje misao i Lanje akciju. On seje akciju i Lanjenaviku.

Seje naviku i /.'anje karakter. Seje karaktcr i,zanje sudbinu.
Covek je stvorio svoju sudbinu svojim sopstvenim miSljenjem
i delanjem. On moZe da promeni svojr"r sr-rdbinu. On jc goipoao,

svoje sopstvene sudbine. U to nema sumnje. lspravnim

miSljenjem i izuzetnim naporom, on moZe da postane gospodar
svoje sudbine.
Neke neznalice kaZu: "Karma je odgovorna za sve. Sve jc tcr
sudbina. Ako je Karma odredila da budem ovakav ili onakav,
za5to bih se ja trr.rdio'/ To je moja sudbina."
To je fatalizam. To ie doneti inertnost, stagnaciju i patnju. To
je potpr"rno nerazLlmevanjc zakona Karme. To je laZan arglrment.
lnteligentan dovek sigumo neie reci tako ne5to" Vi ste sami
stvorili svoju sopstvenu sudbinu svojim mislima i akcijama.
Sada imate slobodnu vollu da izaberete. Vi imate Svatantratu
u akciji. Nitkov nije nitkov za sva vremena. Stavite ga u dru5tvo
sveca. Odmah ce se promeniti. Od tada ie misliti i delati na

dmgadiji nadin i promeniti svoju sudbinu. Njegov karakter ie

biti promenjcn.
Razbojnik Ratnakar je postao Mudrac Valmiki. Dagai i Madai
su se transformisali. Bili su nitkovi prve vrste. MoZetc postati Jogi
ili Gjani. MoZete promeniti svoju sudbinu. MoZete Lrsmeriti svdr
karmu u kojem god pravcu Lelite. Upotrebite Moi Misli. Mislite
ispravno, mislite uzvi5eno. Treba samo da mislite i da delate.
Ispravnim mi5ljenjem, ispravnorn Zeljom, ispravnim delanjem,
moZete postati mudrac ili milioner. MoZete dostidi poloZaj lndre
ili Brame pozitivnim mislima i delima, dobrom Karmom. iovek
nije bespomoino biie. On ima slobodnu voliu.

2,ivota

ili

smrti"

Kada se um usmeri na neku posebnu misao i bavi sc njome,

uspostavlja se odredena vibraciia materije i obiino, Sto se viSe
izaziva ta vibracija, to ona ima jadu tendenciju da se ponavlja
sve dok ne prede u naviku, dok ne postane autornatska. Telo prati
um i imitira njegove promene. Ako koncentri5ete svoje misli odi
postajr,r fil<sirane.

Misaona moi kreira oholinu

Obidno se kaZe daje dovek rezultat sila iz svoje okoline. To nrje
istina. Ne moZemo verovati u to jer dinjenice dokazuju suprotno.

Mnogi poznati ljudi su rodeni

siroma3tvu

nepovoljnim

uslovima.

Mnogi od onih koji su bili rodeni u siroma5noj i zagadenoj

okolini su se uzcligli do najvi3ih poloZaja u svetu. Postali
su slavni i istakli se u politici, knjiZevnosti i poeziji. postali
su briljantni geniji i zvezde vodilje ovome svetn. Kako to
objaSnjavate?

Gospodin T. Mutusvami Aijar, sudr.la Vrhovnog sucla Indije,

je u Madrasu u apsolutnom siroma5tvn. Morao -je da uci
nocu pod ulidnir-n svetiljkarna. Nije irnao Sta da jedc. Bio je
obuden u rite. l.e5ko se borio kako bi postigao bolji poloZaj.
Izdigao se iznad uticaja okoline svojom snaZnom voljom i

roden

gvozdenom odludnoS6u.

36

-)/

Na Zapadu, sinovi obudara i ribara su se uzcligli do najvi5ih

poloZaja. Dedaci koji su na ulicama distili cipele i koji sr,r po
barovima prodavali pivo i kuvali u restoranima, postali su slavni
pesnici i nadareni novinari.
D2onson je odrastao u krajnje nepovoljnim uslovima.
Goldsrnit je bio "bogata5 sa 40 funti godiSnje". Volter Skot je
bio veoma siroma5an. Nije imao gde da Zivi. Vredno je pomenuti
ZwoI Dlejmsa Ramsija Mekdonalda. On je bio dovek velike
PuruSafte. Izdigao se iz siromaBtva do moci, od teikog fizidkog
radnika do poloZaja Ministra Britanske vlade. Njegov prvi posao
je bio adresiranje pisama za deset Silinga nedeljno. Bio je suvi3e
siromaSan da bi kupovao caj; Lrmesto njega je pio vodu. Njegov
glavni obrok svakoga dana je mesecima bio govecli gula5 od tri
penija. Bio je uditelj. Jako se zanimao za politiku i nauku. postao
je novinar. Postepeno se pomodu ispravnog napora (Puruiarte)
uzdigag do poloZaja Ministra vlade.
Sri Sankaradarija, autoritet Advaita fi lozofije, spiritualni velikan
i briljanhri genije se rodio u siroma5noj, nepovoljnoj sredini
i okolnostima. Primera slidnih ovima ima na hiljade. Sasvim je
odigledno, stoga, da nepovoljna sredina ne r,rmanju.;e velidinr,r i
odludnost budu6eg genija i daje dovek u stanju da prevazide sredinu
vrednim radom, strpljenjem, istrajno5iu, iskrenoicu, oclanoiir.r,
predano5iu cilju, delidnom voljom i snaZnom re5enoS6u.

Svaki dovek je roden sa svojim Samskarama. Um nije

tabula rasa ili ptazan list papira. On sadrZi impresije misli
i dela prethodnih rodenja. Samskare su latentni potencijali.
Dobre Samskare su vreclna zaostav5tina doveka. Cak iako je
postavljen u nepovoljne okolnosti, ove Samskare mu daju za5titu
od spolja5njih, nepoZeljnih, neprijateljskih uticaja. One pomaZu
njegovom napretku u evoluciji.
Ne propr"rstite nijednr.r 5ansu. Iskoristite svc moguinosti.
Svaka Sansa je namenjena va5em rastu i razvoju. Ako vidite
bolesnog doveka kako leZi pored puta bespomoino, uzmite ga
na svoja ramena ili u kola i odvedite do najbliZe bolnice. Negujte
ga. Dajte mu toplo mleko, daj ili kafu. Okupajte mu stopala sa
boZanskom Bavom (osedanjem).
Osetite sveproZimajuceg, sveprisutnog Boga koji boravi u
njemu. Vidite boZansko u sjaju njegovih odiju, u njegovom pladu,
u njegovom dahu, u njegovclm pulsu i svakom pokretu.
38

Bog vam je dao moguinost da razvijete milosrdnost iljLrbav,

cla prodistite svoje srce

otklonite Grinu. mrZnjr"r

ljr"rbomoru.

Ponekad, ako ste pla5ljivi Bog ce vas staviti u takve okolnosti

u kojima iete biti primorani da izrazite hrabrost i prisebnost

riziku"juii svoj Zivot. Sve svetske lidnosti koje sr"r se izdigle

do visina clostojanstvenosti sr-r iskoristile sve mogu6nosti do
maksimuma. Bog oblikuje umove ljudskih bi6a pmZaju6i im
5anse.

Zapamtite da u vaSoj slabosti leZi snaga jcr 6ete uvek biti

spremni da za5titite sebe. Siroma3tvo ima svoje prednosti.
Siroma5tvo razvljaponiznost, snagu, istrajnost, dok luksuz stvara
lenjost, ponos, slabost, inertnost i sve vrste lo5ih navika.
Zato ne gundajte protiv okoline. Kreirajte svoj sopstveni
mentalni svet i okolinu. Covel< t<oji pokusava da napredLrjc ili
raste u te3kim uslovima biie snaZan dovek. Ni5ta ga nc6e moii

uzdrmati.

Bi&

izdrL\jive prirode. Imaie jalce nerve.

Covek svakako nije proizvod sredine ili okolnosti. On

moZe da ih kontroli5e i oblikuje pomo6u svojih sposobnosti,
karaktera, misli, dobrih dela i ispravnog napora (PuruSarte).
Tivra (intenzivna) Pum5arta moZe da promeni va3u sudbinu. To
je razlog zbog kojeg su Vaii5ta i Bi5ma postavili PuruSartu iznad
sudbine. Zato, draga bra6o, ulaLite napor! Ovladajte prirodom i
radujte se u vednom Satcitananda Atmanu (postoje6em-svesnomblaZenom Jastvu).

Misli forrniraju fiziiko telo

Telo sa svojim organima nije ni5ta drugo nego misao. Um koji
kontemplira na telo postaje jedno sa telom, a ako se pomeSa sa
njim, biva pod njegovim uticajern.
Ovo fizidko telo je tako reii Sablon kojije napravio um racli
svoje sopstvene zabave, usled energije koja se prelivala izn1ega,
da bi dobio razliilta iskustva ovoga sveta kroz pet avenija ili
kanala znanja, pet gjanindrija (organi znanja ili percepcije). Telo
zaista predstavlja misli, raspoloZenja, ubeclenja i emocijc hoje su
objektivizirane i udinjene vidljivim"
Sva tela imaju svoje sedi5te Lr umu. Da li moZe ba5ta opstati
bez vode?

39

Um je taj koji pravi transakcije celokupnog biznisa i najvi5i

je medu telima. Ako se ovo grubo telo raspadne, um (e za(as

stvoriti nova tela po svojoj Zelji. Ako bi se um paralizovao, telo

ne bi moglo daizrazi naSu inteligenciju.
Kod veiine ljudi, rnisao je obidno pod kontrolom tela.

Njihovi

RAZVOJ MISAONE MOEI

umovi, po5to su nerazvijeni, borave uglavnom u Anamaja KoSi

(fi zidkom telu). Razvij te Vigj anamaj a KoSu i pomocu Vigj anamaj a

KoSe (Budi) kontroli5ite Manomaja KoSu (um).

PogreSna misao da ste vi telo je koren svog zla.Kroz pogre5no

mi5ljenje

vi

se identifikujete sa telom. Javlja se Dehadjasa

(prianjanje zatelo). Postajete vezanizatelo Sto jeAbimana. Tada

se javlja Mamata (moje). Identifikujete se sa svojom Zenom,
decom, kuiom, itd. Identifikacija ili vezanost vam donosi ropstvo,
patnju i bol.

Sticanje misaone modi moralnom iistodom

eovek koji govori istinr"r i poseduje moralnu distodu uvek ima
moine misli. Onaj koji je dugotrajnom praksom ovladao ljr"rtnjom
ima ogromnu misaonu mo6.
Ako jogi dija je misao veoma moina progovori jednu red, to
6e imati ogromnog uticaja na umove drugih.
Vrtrine kao Sto su iskrenost, ozbiljnost i marljivost su najbolji
izvori mentalne mo6i. Cisto6a vodi u mudrost i besmrlnost. Postoje
clve vrste disto6e, unutrainja ili mentalna, i spolja5nja ili fizidka'

je

vaLntja. Fizidka disto6a

je

takode
potrebna. Uspostavljanjem unutra5nje mentalne disto6e, postiZe
se radost i usrecl-sredenost uma, kontrola nad Indrijama (dulima)
i spremnost za realizaclju Jastva.

Mentalna distoda

Sticanje misaone mo6i koncentracijom

Nema ogranidenja zamo( ljudske misli. Sto je ljudski um vi5e
koncentrisan, to se vi5e moii dovodi u jednu tadku.
U sludaju ljudi sa svetovnim umovima, zraci uma su rasprieni.
To je raspr5enost mentalne energije u raznim pravcima. Da bi
se postigla koncentracija, ti raspr5eni zraci se moraju sakupiti
veZbom koncentracij e, a zatim se um mora usmeriti ka Bogu.
Kultivi5ite paZnju i ima6ete dobru koncentraciju. Neka vam
r"rm bude bistar. Budite uvek radosni. Samo tada iete uspeti cla se
koncentri5ete. Sedite na isto mesto, u isto vreme, u detiri sata ujutro'

40

4I

Celibat, pranajama (kontrola vitalne energije), reduciranje

\elja i aktivnosti, bestrasnost, iutry'a, izdvojenost, disciplina

dula, Dapa (ponavljanje boZanskog imena), kontrola ljutnje,
napu5tanje ditanja romana, novina i odlaska u bioskop su
pomoina sredstva za koncentraciju.
Freterani fizidki napor, previSe pride, previie jela, preterano
meSanje sa svetovnim ljudima, previSe hodanja, previ5e
seksualnih odnosa - sve su to prepreke do koncentracije.

Sticanje misaone mo6i organizovanim mi5ljenjern

UniStite zaludno miSljenje. Uzmite neku temu i razmi5ljajte o
njoj sa razliditih aspekata i gledi5ta. Kada na taj nadin mislite o
jednoj temi, ne dopuStajte dmgim mislima da udu n svesni deo
uma. Vratite um ponovo na izabranu temu.
Na primer, podeli ste da mislite o Zivotu i udenju Dagadgurua
Adi Sankaradarije. Mislite o njegovom rodnom mestu, njegovom
ranijem Zivotu, njegovom karakteru, njegovoj lidnosti, njegovim
vrlinama, njegovom udenju, njegovim delima, njegovoj filozofiji,
nekim vaLnim citatima iz njegovih dela ili Sloka, Sidrjima
(mo6ima) koje je imao, njegovoj Digviclaji, o njegova ietiri
udenika, o njegova detiri Mata (reda), njegovim komentarima na
Gitu, Upani5ade i Brama Sutre. Stalno iz poietka, vra6ajte um na
temu. A onda uzmite slededu temu.
Ovakvom veZbom 6ete razvtti organizovano mi3ljenje.
Mentalne slike ie dobiti na snazi. Postaie jasne i oStre. Kod
obidnih ljudi mentalne slike sr-r izoblidene i nejasne.

Volja

je dinamidka

snaga duSe. Kada ona opertSe, sve

mentalne moii, kao Sto su moi prosudivanja, moi pamienja, moi

shvatanja, moc konverzacije,moi razuma, moi rasudivanja, moi
kontempliranja i zakljudivanja - sve to automatski funkcioniSe.

Volja je kralj svih mentalnih mo6i. Kada postanu diste i

nepopustljive, misao i volja mogu stvarati r)uda"Volja postaje
nedista i slaba kroz vulgarne strasti, dulnu ljubav i Zelje. Sto je
manji broj Zelja, toje ve6a misaonamoc i volja. Kada se seksualna.
energija, miSidna energija, ljutnja, itd. transformiSu u rnoi volje,
onda su te energije pod kontrolom. Za doveka snaZne volie ni5ta
nije nemogude"
Kada napustite staru naviku prjenja kafe, do odredenog
stepena imate kontrolu nad dulom ukusa jer ste uniStili jednu
Vasanu i odstranili Lellt za njom. Ako se oslobodite truda koji
ulaZete u nabavljanje kafe i navike da je konzumirate, ste6i 6ete
odredeni mir. Energija koja se nalazi u Zelji za kafom i koja
vas je uznemiravala, sada 6e biti preobraiena u snagu volje.
Ako pobedite jednu Zelju. stedi iete odredenu snagu volje; ako
pobedite petnaest ovakvih Zelja, va5a snaga volje ie postati
petnaest puta veda. I ta pobeda, koja povecava snagu volje, ie
vam pomo6i da ovladate i ostalim lel1ama.
Neuznemireno stanj e uma, uravnoteZenost, vedrina, unutrainj a
snaga, sposobnost da se uspe5no obave teiki poslovi, ttspe5nost tt
svim zadacima. uticaj na ljude, magnetidna i dinamidna lidnost,
magnetidna aura lica, sjaj u odima, dvrst pogled, mocan glas,
dostojanstven hod, nepopustljiva volja, neustra5ivost itd. su
neki od znakova ili simptoma koji ukazuju na razvoj volje kocl
doveka.

Sticanje misaone modi putem volje

Svaka odbadena dulna misao, svako odolevanje pred

iskuSenjem, svaka zadrlana gruba red, svaka osnaZena uzvi5ena
teLnja vam pomaZe da razvljete snagu volje ili snagu du5e i
pribliLava vas cilju.
Ponavljajte mentalno sa oseianjem: "Moja volja je moina,
dista i nepopustljiva. OM OM OM. Pomoiu svoje volje mogu
sve da uradim. OM OM OM. Ja imam nepobedivu volju. OM

oM oM."
+z

Jednostavni saveti za jasno mi5ljenje

Mentalne slike obidnog doveka suuglavnomveoma izoblidene.

On ne poznaje duboko razmi5ljanje. Njegove misli sn haotidne.

U njegovom umu je prisutna prilidna konfuzija.
Samo mislioci, filozofi i Jogiji imaju jasno definisane i o5tre
mentalne slike. Vidoviti ih mogu videti vrlo jasno. Oni hoji

veZbaju koncentraciju

meditaciju razvijaju jasne mentalne

slike.

43

-il,Veiina vaSih misli nema dobar oslonac. One brzo dolaze i

i zbog toga su neoclredene i nedefinisane. Te slike nisu

odlaze

sopstvenog mi5ljenja, bez obzira kakvi oni bili, ne biste trebali

nikada da se upli6ete u filozofiranje. Predite na devociju.

.jasne, snaZne i precizne.

Moraiete da ih osnaZite preciznim, kontinuiranim

Konstruktivno i kontinuirano mi5ljenje

i dubokim
mi5ljenjern. Pomoiu Vidare, racionalizacije, Manane ili dubokos
razrniSljanja i meditacije. moracere da smirite misli i da iI
iskristali5ete u preciznu formu. Tada 6e filozofska ide.ja postati

stabilna.

Ispravnim rniSljenjem, rezonovanjern, introspektivnim

razmi5ljanjem i meditacijom, moracete sebi da razjasnite svoje
ideje. Tada ie nestati svaka zbunjenost. Misli ce se smiriti'i
stabilizovati"
Mislite jasno" Razjainjavajte sebi svoje ideje stalno iznova.
Br.rdite introspektivni u samoii. Prodistite svoje misli clo z'adajnog
stepcna. Uti5alte mrslr.

Ne dopustite umu da Zubori. Dopustite jednom misaonom

talasu da se pojavi, a onda da se lagano smiri. Zatim dopustite
sledeioj misli da se pojavi. odstranite sve strane misrikoje riernaju
nikakve veze sa temom koju obrattulete u clatom trenutku.

Veiina !e,.zna

Sta

je ispravno razmi5ljanje. Kod velikog broja

ljudi razmi5ljanje je uglavnom povr5no. buboko ,urroftliorrl"

poznaje samo nekolicina. Pravih mislilaca ie veoma malo.

je

Za duboko razmiSljanje neophocina Sadana (veZba).

Potrebno je bezbroj rodenja za pravilnu evoluciju uma. Tek o'da
je um u stanju da misli duboko i pravilno.
Vedantini (sledbenici filozofije vedante) se pridrZavaju
nezavisnog i originalnog mi5l1-enja. Vedantidka Sarlana (Manana.
rniS lj enj e) zahtev a oitar intelekt.
Svesrdno razmi5ljanje, istrajuo razrnisljanje, jasno

razmiSljanje, razmiSljanje do samog korena problerna, do samog

temelja, do same srZi svih misli

Vedantidke Sadane.

postojairja

je

sama sLr5tini

Moraiete da oclbacite staru ideju, ma koliko ona jaka i

ukorenjena bila, kada dobijete novu uzviienu icleju umesto nje.

Ako nemate hrabrosti da se suodite sa rezultatima woc

razmiSljanja, ako ne moZete da progutate zalcljuike,uo!
44

Konstruktivno mi5ljenje okupira urn jednom temom, a

kontinuirano mi5ljenje ga odrlava neprekidno okupiranim;
posledica toga je ushicenje koje izaziva blaZenstvo i ekspanziju
razvijenog uma. koji je pomoiu ove dve vrste rni5ljenja prestao
da bude destruktivan.
Meditacijase de5avakada se pojave konstruktivno i kontinuirano
mi5ljenje, ushicenje, blaZenstvo i usredsredenost uma.

Steknite kreativnu misaonu mod

Misao

je

vitalna Ziva sila

najvitalnija, najsuptilnija i

najmocnija sila koja postoji u univerzumu.

Misli su Zive stvari; one se kredu; one imaju formu, oblik,
boju, kvalitet, sadrZinu, moi i teZinu.

Sadana za dutroko i originalno razmibl.ianje

..

Bivajudi sama po sebi velika sila, misao prenosi ogromnll moc.

Velika je stvar ako znate kako da upotrebite ovu silu najefihasnijc
i na najr.izviSeniji mogu6i nadin. To se moZe najbolje postici
veZbom rneditacije.

Misao je stvarna akcija; ona se razotkriva kao dinamidka sila.

Misao radosti izaziva rnisli radosti u drugima. Rodenje
uzvi5ene misli je mo6an lek protiv zlih misli.
Pomoiu pozitivne misli, dolazimo do kreativne misaone moii.

Razvijte individualnost: oduprite

se sugestijama

Ne dozvolite da tude sugestije utidu na vas. Imajte svoj

sopstveni ose6aj indiviclualnosti. Jaka sugestija, mada ne mora
trenutno da r"rtide na temu o kojoj razmiSljate, posle nekog vremena
ie proraditi. Ona nikada ne propada.
Svi mi Zivimo u svetu sugestija. NaS karakter nesvesno
svakodnevno oblikuju kontakti sa drugima.
Mi nesvesno imitiramo one kojima se divimo. Mi svakodnevno
apsorbujemo sugestije onih sa kojima se vidamo. Na nas te
sugestije deluju. Covek slabog uma popu5ta prcd sugestijama
doveka jakog uma.

/<

AJ

Na slugu utidu sugestije njegovog gospodara. Na Zenu utidtt

sugestije .tl"ttog mula. Na pacilenta utidtt sugestije lekara' Na
udenika

RAZNOVRSNOST MISLI
I POBEDA NAD NJIMA

utiiu sugestije uditelja.

Obidaj niie nista drugo nego proizvod sugestije' Odelo kcje

obladite, maniri, ponaianje, pa dak i hrana koju jedete - sve su to

posledice sugestija.
Priroda daje sugestij e na razne nadine. Reke koje teku, sunce
koje sija, cve6e koje miriSe, drvede koje raste, neprekidno vam
Salju sugestije.

Sticanje natprirodnih moii disciplinovanjem misli

hipnotiSe celu publiku snagom svoje
koncentracije i volje i izvodi trik sa konopcem. oil baca crveni
konopac uvis, claje sugestiju da ie se popeti tz njega i kri3om
nestaje sa pozornice. Kada bismo u tom trenutku fotografisali
pozomicu, na slici nikoga ne bi bilo'
Shvatite i realizujte mo6 misli. Otkrijte skrivene mo6i ili
okultne sposobnosti . Zatvorite odi. Koncentrisite se. IstraZite
vi5e oblasti uma.
MoZete vicleti udaljene objekte, duti udaljene zvuke, slati
poruke na udaljena mesta, lediti ljude na claljinr"r i prebacivati se

Moini okultista

na udaliena mesta u tren oka.

Prevazidite mraine misli

Veoma paZljivo posmatrajte sve svoje misli' Pretpostavtmo
Popqtg
cla vas pr"plu,r" mraine misli" OoZivliavate depresiju'
uzrok
Pronadite
odi.
sori.r-r.r.j ili daja. sedite mimo. zatvorite
i pokuSajte da ga otklonite'
depresije
-'N
-

*etod za prei azllaLenje mradni,h mi s I i i depre sij e ko1 a

trutiupupotle njih su inspirativne misli i.mi5ljenje o inspirativnim
uj

of: i

il;;il":

Zap imtite j o S I edn om - pozirivno

od glavnih zakona prirode' . ..
Tojejedan
--

obecluj e ne gativno.

'Suau prizo"vite svom tnigom -llli suprotne

ry11dnim
na
mislima. Mirlit" na one stvari loje szdlLtt va5 utn; mislite
ve6
kvalitet
taj
radost. pomislite na prednost radoiti. Osetite da
posedr"rjete.

'--Uu.k iz

podetka mentalno ponavljajte Qrmtllu ':OM'

RADOST". dsetite: "Ja sam sama radost'" Podnite da se
i smejete.
osmehujete
- -je
e"uu;t., ponekad ie vas to vrlo brzo uzdi6i' Pevanje veoma
naglas
OM
Ponovite
osedanja'
mradnih
korisno'za btklanjanje
nq?t?tl:
ubrzo
6e
Depresija
vazduh'
sveZ
na
n"tofif.o puta. tzattite
fiotipakia Bavana, metod Rada Jogija' To je najlak5i
ii

i"

metod.

Metod otklanjanja mradnog raspoloZenja volj.oT., odlukom'

nur*dUottt, .je vetit<i teret za volju, -ma{a j9 najefikasniji'..On
po(i za
zahteva ogrbmnu snagu volje- Obidnim ljudima to neie
negativnog-oseianja
*t o-. M"etod uktanjinja iii zamenjivanjajednostavan' Zaveoma
za suprotno, pozitivnb oieianje, je veoma
47

46

kratko-vreme, neZcljeno oseianje de isdeznuti. veZbajte i osetite

ovo. Cak i ako vam to ne uspe odmah, nastavite sa veZbom.
Uspeiete posle nekoliko pokr-r5aja.
Na isti narlin moZete iskoreniti i ostale negativne mi:li
kao i oseianja. Ako postoji osecanje tjutnje, misite na ljubar,.
Ako postoje misli ljubomore. mislite na prednosti milo.srrla i
velikodusnosti. Ako vam se.iave mrarjne misli, mislite na ncki
inspirativni prizor koji ste nekada videli ili se setite nekos
rnsprratlvnog

sl tva.

Ako ste lako povrc<lljivi, mislite na milosrcle. Ako u vama

post<tji poZuda. mislite na prednost celibata. Ako postoii

nepoStenjc, mislite na poStenjc, destitost. Ako postoji seblenost,

mislite na velikodu5nost i velikodu5ne liucle.
.Ako postoji zaluclcnost ili Moha, mislite na razludivanje
i. Atma
Vidaru: ako postoji ponos, rnislite na poniznost. Ako
posto-ji licemer-je, mislite'a prijateljstvo i njegove neproccujive
prednosti. Ako postoji ljubomora. mislite ni sirokosruaoit i
plemenitost. Ako postoji strah, mislite na hrabrost i sl.
Odagnacete negativne misli i ose6anja i udvrstiti se u
pozjtivnom stanju. Kontinuitet veZbe je treophodun. pazite s kim
se druZite. Pridajte rnalo

i to samo kada je neophodno.

Pobeda nad nametljivim mislima

Kacla poinete sa vcZbom misaone kontrolc, bi6e vam te5ko.
Moraiete mislima da objavite rat. one ie se boritiza svoj opstanak
najbolje Sto mogu. Reci ie: "Mi imamo sva prava cla bdravimo
u ovoj palati uma. Mi drZimo od davnina monopol nacl ovom
teritorijom. Zasto bismo sada menjali gospoclarai Boriiemo sc
za na5e urodeno pravo do kraja."

Skakace na vas sa najvecom okrutno5iu. Kacla sednete

4a meditirate, sve mogllce zle misli 6e se odjednorn pojaviti.
Cim budcte poku5ali da ih se otarasitc, one ie uus; ,rop*ti i;o
duplo. veiom snagom i Zestinorn. Ali pozitivno uvek poU"atg"

negativno.
Kao Sto tama ne moZe da opstane pred suncem, kao Sto leoparcl
ne. moZe da se suprotstavi lavu, tako i ove negativne misli _ ovi
uljezi, neprijatelji mira - ne mogu da se suprotstave uzvisenim,
boZanskim mislima. One 6e umreti same oclsebe.
48

Odsf

ranite depresivne misli

Izbacite iz uma sve nepotrebne. beskorisne i depresivne misli.

Beskorisne misli spredavajr"r spiritualni razvoj; depresivne misli
su kamen spoticanja u spiritualnom napretku.
Daleko ste od Boga kada boravite u beskorisnim mislima.
Zamenite ih mislima o Bogu. Boravite samo Ll onim mislima kojc
su korisne i koje vam mogu pomoci. Korisne rnisli su odskodna
daska za spiritualni razvoj i napredak.
Ne dopustite Bmu da uleie u stare Sablone i cla sam bira svojc
puteve i navike. Budite na oprezu.
Ako nas Zuija kamen u dizmi, mi iemo ga izbaciti. SkinLr6emo
dizmu i istrcsti ga napolje. Jednom kacla ovo dobro shvatite, bi6c
vam veorla lako da odbacite narnetljive i depresivne rnisli iz uma.
U pogledu toga ne treba da bude nikakve sumnje i dvoumljenja.
Stvarje krajnje odigleclna i jasna.

Depresivnu misao

bi trebalo da izbacite iz uma sa istom

lako6om kao Sto kamen izbacujete iz cipele; i dok dovek nije u

stanju da na taj nadin to uradi, besmisleno je pricati o njcgovom
uzdizanju i ovladavanju prirodom. On nije ni5ta drugo nego rob i
Zrtva krilatih fantorna koji lete kroz hodnike njegovog uma.

Ovladajte svetovnim mislima

Svetovne misli

ic

vas uznemiravati u velikoj meri kada

podnete cla se bavite kultivisanj em misli. One 6e vas uznemiravati

kada podnete da veZbate meditaciju i L,ivite spiritualno. Ali

ako redovncl kultiviSete spiri-tualne misli i meditirate, svetovne
misli ie postepeno same od sebe umreti.
Meditacija je vatra koja sagoreva ove misli. Ne poku5avajte da
odbacite sve svetovne misli. ZadrLite pozitivne misli koje su u vezi
sa ciljern vaSe meditacije. Mislite pozitivno o tzviienim stvarima.
Posmatrajte svoj um uvek paZljivo. Budite oprezni. Budite
i. Ne dopustite talasin-ra iritabilnosti, lj ubomore, lj utnj e,
mrZnje, poZudc da se podiZu u umu. Ovi mradni talasi i svetovne
misli su neprijatelji meditacije, mira i mudrosti.
ob

azriv

Savladajte ih odmah gaje6i r"rzvi5ene boZanske misli. Svetovne

misli koje se pojavluju mogu biti uni5tene pomoclr novih clobrih

49

J---

rnisli i ponavljanjem Mantre ili imena Boga, razmisljanjem o bilo

Prevazidite uobiiajene misli

deiima i poclse6anjem na mizeriju koju donose svetovne misli'

Kaclf postignete stanje disto6e, nijedna svetovnfl misao se
ne6e javljlti u va5em umu. Kao 5to je lako proveriti da li ima
nekih nametljivaca ili nepri.iatelja na dvori5noj kapiji, tako je
lako prevazi6i svetovne misli dim se one pojave. Sasecite ih u
korenu. Ne dozvolite im da puste duboki koren.

i
Sve uobidajene rnisli ukljuduju6i one o telu' ode6i' hrani
ili
kontemplacije
sl. se moraju prevazi6ipo-o6., Atma-Cintane
je teZak
na Prirodu boZanskog lastva u sopstvenom Srcu' To
i
unutra5nju
veZbu
posao. On zahteva irpljivu. neprekidnu

Potiinite lo3e misli

objektima."

koj oj formi Bo ga, veZbom Pranaj ame, pevanj em imena Bo ga, dobrim

Kacla ste zatzetisvojim svakodnevnim poslom moii 6ete lako

r.rm 6istim; ali kada se odmarate i vas um nije okr"rpiran
odrZite
cla
nidim, loSe misli ce pokuiati da uclu. Morate biti oprezni kada

vam je um opuSten.

Mirti

AoUtlu;u ua snazi kada ih vi5e puta mislite. Ako jednom

podrZite loSri

ili dobru misao,

ta lo5a

ili

dobra misao dobija

tendenciju da se ponovo javi.

se gornilaju kao ptice u svom jatu. Ako ugostite jednu

loiu misao, we ostale slidne loSe misli 6e joj se pridruZiti i napasti
vas. Ako imate jednu dobru misao, sve ostale clobre misli 6c se

Misli

udruZiti i pomo6i vam.

spiritualnu snagu.

Srutiii (spisi) jasno nagla5avaju: "Atmana ne

moze

dosti6i ttubu" osoba" Iskreni aspiranti posveduju celo svole

bi6e kontemplaciii na Vedno, napu3tajudi teZnjr'r ka dulnim

'On, koji su uni5tili Vasane i koji ne gaje uobidajene misli'

prepunl
r,rZiva6e r-i krajnjem blaZenstvtt Brahmidkog stania'
jednosti'
Ovaj
vere, mira i harmonije' Oni 6e imati viziju
neposlu5ni i moini um stvara svakakvu patnju i strahove' sve
vrste raznolikosti i raznovrsnosti, razlike i dualnosti i unistava

uzvi5eno, spiritualno blago. Ubijte ovaj problematidni um'

Kada se posmatrano i posmatranje stope u posmatracu'
je stanje
tada se javlja-iskustvo Anande (blaZenstva)' To
lyije
(detvrto, nudru"rno stanje). Tada dovek vidi bezgranidnu Gjanu
(znanje), samo Atmana svuda. Tada sve vrste razlika i dualnosti
potpuno nestaju.

'

ilrti.ti priviadnosti

odbojnosti, dopadanja

nedopadanja,

Raga-Dve5a, su potpuno uni5tene. Tacla mudrac prestaje da bude

Savladajte negativne misli

Naudite cla ovlaclate, da prodistite, da nareclujete svojim
mislima. Borite se protiv svih negativnih misli i surnnji' Neka
vam sve uzvi5ene boZanske misli dodu iz svih pravaca'
Depresivne misli, misli o tleuspehu, slabosti, sumnji, strahu itd'
su negativne misli. Kultivi5ite pozitivne misli snage' poverenja,
hrabrosti, radosti. Negativne misli ie ncstati.
Ispunite um boZanskim mislimapomoiu Dape, Molitve, Djang
(meditacije) i proudavanjem svetih knjiga. Budite incliferentni
prema svim negativnim i niskim mislima. One ce proii' Nemojte
ie boriti sa njiira. Molite se Bogu za snaglr' iita;te o Zivotima
svetaca. Proudavajte Bagavatu i Ramajanu. Svi posvecenici st"t
pro5li kroz slidne stvari. Zato prionite '
50

*u""rtun svojeg fela, mada boravi u njemu' On nikada ne gubi

kontrolu, eakl medu mnogim iluzijama ovoga sveta, kao Zena
koja obavlja ku6ne poslove, dok je njen um zaokupljen voljenim
t<ojiie daleko. Um mudraca je uvek centriran na Brahmana'
"dinit" uvek samo ona dobra dela koja ie vam pomoii da
postignete Gjanu, bez ijedne rnisli o svetovnomuspehu' Uronite u
ot"ui Brahmidkog BlaZenstva, u stanje potpunog prosvetljenja,
kada uni5tite sve dualnosti, razlike i odvojenosti!
Pobeda nad nevaZnim mislima

Ne pokusavajte da odbacitc nevaZne i irelcvantne misli. Sto

se vi5e trudite oko njih, to ie vam se one vi5e vra6ati i dobijati
sve veiu snagu. Opteretiiete svoje snage i volju'
51

Budite indiferentni. Ispunite um bozanskim mislima. one 6e

polako nestati. ustolidite se u Nirvikalpa Samacliju (nadsvesnom
stanju) putem konstantne meditaciie.
otklanjanje tenzije u misi6ima tela donosi oclmor i mir urn..
Relaksacijom odmarate um, umorne nerve i premorene mi3iie.
Imaiete mir uma. snagu i energiju" Kacla se relaksirate, um ne
treba da bude okupiran raznim beskorisnim spoljasnjim misrima.
Ljutnjl, razodarenje, pad, zlovolja, patnja, t,"rgu, suoC" izazivaju
unutraSrl'u rnentalnu napetost. Odbacite ih.

Transformi5ite instinktivne misli

Postoje detiri vrste misljenja: simboridkomislj cn j e, instinktivno
milljgnje, impulsivno miSljenje i uobidajeno mlsljenje.
Mi5[ienje u formi redi je simbolidko misljenje. Instinkti s,
snaZniji ocl impulsa. Misli o telu, hrani, piiu,-kupanju itcl. dine

uobidajeno miSljenje.

Simbolidko mi5ljenje se moZe lako zaustaviti. TeSko je

zaustaviti instinktivno i irnpulsivno rni5ljenie.

Mentalrra harmonija i mir se mogu izazvati iskorenjivanjcm
Fiq: i ljutnje. Strah je 1aj koji se nalazi u pozadini brige i ljrtnj".
obazrivi i paZljivi. Sve nepotrebne brige triaa izAier.
f_t1a1te
Mislite o hrabrosti radosti, blaZe'itvu, miru i veseliu. Sedite
petnaest minuta i opustite se u udobnom poloZaju.
Mozete sesti r-r foteljr,r. zatvoriteodi. oclvojte irm ocl spoljasnjih
objekata" Umirite um. IJtiSa-ite Zuborenje

miili.

Smanjite broj uobitajenih misli

Kod neuveZbanih
uglavnom se pojavljuje
detiri ili pet vrsta misli_.a.spiranata,
koje okupiraju um. Misli opi.oil.i,
o biznisu, kancelar'ji, misli o telu, misli o hrani i pi6u,
nade i oiekivanja, planovi za sticanje novca, misli o osvcti,
neke uobidajene misli o priroclnim potrebama, kupanju itcl.
okupiraju Llm povremeno.
Kada proudavate ncku knjigu sa interesovanjcm u pola detiri
posle podne, ideja o uZivanjLr pri gleclanju meda kriketa koji
se
52

de3ava u to vreme, udestalo uznemirava va5e proudavanje. Jedino

Jogi usredsredenog uma moZe da ima samo jednu misao i da je

zadrLi u umu koliko to Zeli.

Ako paZljivo posmatrate um. otkricete da su mnoge misli

nedosledne" Um luta nasumice, bez cllja. Javljaju se misli o telu
i njegovim potrebama, misli o prijateljima, misli o zaradivanju
para" misli o jelu i pi6u, misli o detinjstvu itd.
Ako moZete da proudavate svoj um i da imate dosledne misli o
jednoj temi ili misli iste vrste bez uplitanja svih drugih misli, to je
samo po sebi ve6 veliko postignuce, veliki korak napred u kontroli
misli. Nemojte se obeshrabriti.
Steknite inspirativne misli
Cilj Zivotaje postignuce boZanske svesti^ Ovaj cilj je realizacija
da vi niste ovo prolazno telo niti promenljivi, konadni um, vec da
ste savrieni. vedno slobodni Atman.
Zapamtite zauvek ovu inspirativnu misao

Ado Nitiah

Sa.svatojam Purano'. Nerocleno, Vedno, Permanentno je ovo

drevno Jedno. To je va5a prava priroda. Vi niste ova mala prolazna
lidnost vezana za ime i formu. Vi niste Ramasvami ili Mukerrli
ili Mehta ili Metju ili Gard ili Apte. Vi ste samo sludajno upali n
malu zabludu usled oblaka neznanja koji je pro5ao. Probudite se
i realizujte da ste iisti Atman.

Postoji joS jedna divna upani3adska inspirarivna rnisao:

Iiavasia-midam Sarvam - svaki deo univerzuma pulsira
Zivotom Boga. Smejte se sa cveiem i zelenom travom. Smejte
se sa Zbunjem, liSiem i granama. Razvijte prijateljstvo sa svim
suseclima, psima, madkama, kravama, ljudima, drvedem,
Zivim bi6ima. Ima6ete savr5en i bosat Zivot.

sa

svim

Kontemplirajte na uzvi5ene misli

Ako Zelite da razvijete svoju misaonu mo6, ako Zelitc

da

izgradite svoju lidnost ipostanete mudri, uvek drLitetzsebe knjige

sa inspirativnim i uzvi5enim mislima. Citajte ih stalno ispodetka,
dok ne postanu deo va5eg svakodnevnog Zivota i rada.

53

=r?

UH

+
o

aoOg

EFi E
=:a

o.i"

=:

;'*!

qAie"re=i

E,=ZA-4
E';';;;'

E:+ eE,ii =8. ei5s,

ae= ?:I
i;,6
-=;
z1'-.
lge

-t;< .i<E,
=-);-'
F E.i; ii-I
?=. +.-T'z'-T1r==
iDa
Z?Z
7i" =1;;f

l=F+ =E?
zlZ !s:1_2=E*=
fiaxl
EsAn:43!s
+="sEg=F;E
*ai! 3Xi
ilI,
i47=Ir?E,a
=ii3
7=7
-=a g.3F;>
=e=_=
1=*i. t,=3 A=;F=!+i.a

i,eiEF.3?=P
o==
*=:=r
=ol
g=_;E+fia='
:Z Fii cA.E. g2=
u F.!, 77,7
-,i.o a
- 7.T^.T i'!.,
=
=
i3F
[i+.
s:E=]zE'="(
F6-= tr I
/;e.Dr.ts.='i.D)_FD
-.5

f=:=
Ei*;

D)Xi

-it

qi

)-:i

-tD

=
e

d:

-.

.D

^=

(D=

Y^
-v

g.

::

5ts.
N?

9cn
5<

Hi-

cN
NF

:s
IF

-cD
F c/)

H4

Itrr{.

1..'

-'
,-:^,'9

i.e

.O

6
*:< 'N
'4!J
=
l-rQ
!,
(J. ii=
N t it=a, ='
N

vl -'=

-!=

iiilg.
HEEU' A*; ieati=r3T'

''o
:r.
?=6 83; E5:F --+
SEN*EF
,*-- zo
T=7'-'8'cn.8.
ii.t ^E.xE nai
<o=
I: 6
o.=f
E.i
*;?g;r$A$ig3EE
q='
o)(,; eD:a

iE. 7t,e,FF F
"f;;
=

F'E

D)

+
5

)=LE;,:;==?
=i:
g;igga3=
7*72
:Eg
s*
F5i?it=t
ie' : E==
Ei
E==
=z=ii,==23
*=: ;rEE::iia
:i-e=
-ta==ll
=EEs
i
=E
r*
*$==;=i'7:
;'
=-4/7;7 al 7E-e+A=Z|Ai: ; g
=s5o[i
ri:: E;qE;
:,i:?s3Ei
ti'"E.t* E B

iIil:=astEilei=is;s+i
Ai+
?'
EgEli=*=il:.
tE i=;t.-;* f e i?i iEF[Fii E ; gr i
=?
cie?F#at:i
5;i;Bl;i=is*g5E
it;a
?
':?i='*='e
=='.-a7=EFii=* = Fa=

i
i
ieg
iiEFi:a

eriicElEail
l;a=1Ai,l*,
3].:=e-=:=e2.8
Fi[',eFgFe;=i*
1=.;
:5A
:-.7ilEiF-Ei3;
=ta:+Ei+gt:d':V i,3-

K Fliu=f
=a=?X_3+7_3:s^EI_;Egg
ggii
9
i=1 Eieu;ra+;gE-ii
=
=.F6

N
II

ad

;)

t-

v lrt
?e
trl .-.

:c;Ei E":; fliiEggEIE; :!

E;; E,;; ; !iA* gp:-.[gE :*

3i

gE;

IE B F
; ; ElE [E E e:; Eii
FEecFx: ; E;!gE; $rgl :Es,as
Ee

1EtE9,ea::lEiiggIlE

EE
: d F =.I I

g
=

>F]
\l

\t

rr1
zY

:'! E;: reiE!gii?;5I!!;

l[g.E;

Er=EE

-Z
l-r A
LY
NX

-l

E ,si[c.l;?;ZEFil;EH;E E; tEiE
s;3gs;?FEsagE5gEg5E isI
E

;E1E

igE;;E!Ei

sHgr:[iE'iiB;rsEsE*i;lgggEiEglIe
ss:[ 3'*[g

Ei*:A Egi;!gEE

*:siE*;E.ilgiig{e{}1T*ii{TzZEE;i
l!g::g
ggE

::

lE
:gi : 9l
ig# i ! tE:;g1;iE!:lii i
ggg:gsE
?,1F:
i1 gl=iztE ig !zE= ;:i: :: i
=
;9+I=;EgEE:gi g JEE;EiI;;igEl;iiigi

igEi,$gg

$iis?u*,i

: iggEiiEii!,Fiaiiiii

giggiis
ig!;i

?iiFE'Ftigisii
'iEfrFiE!

;EiHE-g;

:iE EiE

* Eiiii
BE

1 i,i' i+E
a alai*
g:is+EE
E:l,

,E'SEE

iiiligEE3iggiii,ElsiEiiiii
,rzrz,*iZ

itiiiiiE Eliiil,gieii
s!!n,:!$!
E =::

EE

11 ];sEe=+i ;E,ijtilyEE E1*a; i=

r: cEiiEii EE;,1ift19*lglii!E

:E ;=aci:; #giEgi iEEgi: il$i E Ei+

! Ei g:g;i;;!Asiifl [;iu*;ssEa E ;ii

EgEES!g:E:ae:EEs:i:gg:;1g 'g5

gg'EEiiEEE!iEEgEigigii''iFiEF'gEE
+gi
$g[

E-

L*

()^0r5OC/!)a')=
a
=C!==
=

riZi

n'=

=-=g
-

E,g

'E.

''6

4,

.*

!w

-:

C)

)N

0)I

C)

q'

,.O

,U)

a
tr
a)

.-j

0)

l-

C)

()
(.)
d
d

d)O.i
>axp
>i
>N
r>N

-Y

-::

A.)

N:

,N
>N

- -o6
C).=
-9f
!i

'-

4U

bo'9

o";
-x 'O

e
i
F
E

r,5s-:,i

i= ii==g
iiE iE

'EEEa,;; ari'==

;E;iE+;t
EiIEiEj IEEE

Ei;;$;i; ,Frii;

i= i=;g:?EEai ;;:iE

=s

g$;ll

ri,agF i;tiH

EifE!?g; 1!;

t: t liEi :e::=+=;El=

ii

;E} i;:iE

\i-

,Q
x>
'.:'
i0
a

O' .9
V; r

>N

F,
s iE
E
?F=i
"t:
EE EgEE
;
!

7'?
v-4

$E
Ee

Eg
PE =
; x =:+ -o-o

^'d,;'dc .l-:.cd
;E :=iE!

-.-rAd:9!,Nl

Ea i:=E 2-,=
zi;*EE: .ls:5 E;
===.j::-.=
g
I s EZ ^ ) v 'i ;?
=
iE.HE"i3E:E
E o';- "=='
-i =r'==
.i;
F g !;'z&i=2,ru
j*l-e=.1'3'.A=?

I ; E !, =.: EF.:: E f
+Eg;;:-3{el;
6 g > o, N R 3 6t1 F h-c,

FE3'".g5"ziJ=6

<

E ",=,44

.r

()
a E

"E1i+e iiE.sFaE qEE4;2d,9''i=E

ii,: ?=EEi_Eait

IeeE

En
"2'x,*+,(#; 9=
qa

fl!{$,3|i|ff i!!ii$${; *s*Eg:

Elig rEsE iEiEEE;ii igEFE

Ei=:i:E

-';
eq;glig
\

c -.o

.<

*E';=;=a
'i$'E =; -*

orj

;*E
E;p

*;

i*F

gE

iE,:,? ; ;;
E E t ; :1E F; F
gEig:'iE'*
:t;5e*.E.i=*t
a.-:JrE;-t-;.
.== cF-il:',=
=,3
*,i=r*E=*E
=E+EeaB;iEI;
1;rE:F" 3=s5"

EI:E=;ii: H 1;
iiE Ea*i;iE=is

lii
q;a

=eEE3FEt?bi
Z i:g:i=gEi i !7::E5:5
;!:ii

si, ;

g
;

i=
E,='E g *=sv,+El
2+z=
6=.=
F?E
ii=ESii :g= igSi
=
e== E
E
EE:=iifE*
=;-*iE
E iii:E;EE,X:3iEl

ggii,iFiigi

!t:sEei:;F

i;i r Et1iii:?.xi;
3'EE';= -*=12 i
g
E
5 =;E
=;*EtE iEiFgE;

a!

occcS(.)

ii:i

$ilff3ig3i

ii Fi :eiiigi ii
ie*;a;;:Ell;gglE;$;[Eg!$$g!
=;E g; $iiEi=E
e

F lirif,f$gi$g!;i;!g;i3

i ig g'r

\o

!i

Fl
a
ts
a
<r

rV.

--t
;)
V

c;*q;?:
H

ggE

';i ;EEllfili:

*E=

irs

i ;:E!Egg5!E:E;iaiE
i'eig *
; ?sE1,iEE:g;i =7ii;s; EE
E1lEEiiEE;ggEiiEigEit
EiE i g5I 4ri;E ,Er
E !i:i;

i iiE?:{Eg}i i iiE:

-d
aq

trY
>a
;.o

0)!

gsgEgi!!e!gEEF:gE?E3si

E
.=IE-g=]e=6#;

,1i, : iEEs e3"E:!Rr

s=!5S: P:E
'il
a\=t3*
EE:E=Cieme
!=:fig;
g;EiF
Lq=NE:i;*: tE itcigi
rt3=EafEa;
8,3 :=|'-E: 3e;lEF
-g
,E
;;=;,S ai
;9E->
.E 3iE
Z'=E,
e:3
?=EiFl;-d=*
8.7"
?E) ,si,_=!3
:l_r*x Es,u+jE

*ird.=.rizg

9to

o0)

fr

fr

-A

,N

.9 -i.
.Oo)

i'!:
=v
!-lZ

=4)e
ljaaF

t)(!

Fd::e
-V.^U

i-6i

F'

== rs*t,iE .EFE;+
9Ei=FE;EE; E;E
:;;:;g;5FT= >b iE ]:=E'=E Es=FEg
45.,3"=-p| a)s
E _:
4=
=s E 2'.24 3g +F:
":
i;rs:E:Eire
=
i;EE;
+
EEs_gig
53'3siE
E:
s EE
EEu3=
E,i:-"3"
;: .=,t:,x>;:'=;E
=I5;6;=i;s E
f F ;!ig''=
E;E'i===v5:Hs E EZ r;*{i g:l;i aE
|,:-!lsFEE#s
7
i-a
a&Et;; +l#;!F x I gd
'!E sr;n;3?*:sa
F gF=li;i:=.f. l.EEg;+
I 5:
I
s:i
E==E
i
i
;Ecco!E'
; EEE'!
3i3> i;e;E E: IF E
lE ; '*w
Yi=
E e;
t;E5
s+q!
=
E
s'8"'S:iE"EEI
is
*sse s=,ssq
E E,;;:6E

\o

Eg a [-i

r
+5*}Hf

iiEffsig;sigg,iFi:ggiggs

Fiiii

iEsi;leliEgliaF;$sii3iigig'i',';

v*shn.-

>;i

ca;i-

F;E

E=E=E:
::'E:
i ''re#
-g '.i z'E caP
t -:'-= d .- >
il.icrJl
Y
b!
E a'i _o
i:
cl:
c6
o tr v=
fi

:E

'*R-^a
-;-Y
!.4

=e=
'i;E-EEo
5
o ;5
! cs ^^:.==
-

d,t

5 6 E {:E
o.*
dii E -9

.\v

H
-

cc

!v

arF;F

=n.=C
-i

3s E;'u

.n

J:6'a F.
v
'i.*

E: er
:,;:7've
T 1F Y'+
F+E,gEs
c.r I S.-

Es s#:E,

EE

g:

iil

Ei

i-;E'u

iIFiiEFE i?iE t
j9i#:iiiigi'E'Es

F i+3i

EEI; li: -I;iiE:E;i

E!9rl;iEi:i;:!EEgii;E5
;
E
EEEE E!'gE EE:E*!E9!
Eigi

lE

lil=lEE;

iiit iii I

j5EgF

ig EgFii iiiiFgE

FigiiiFeg;gffiFisiijgiglsEifiiiii

9B

Eili' E=te 3:E

g;:
:ilg;

;Eiyz;giE

iii r

g;lgiliiiiE,liEi

gl*g* E:!s ,;

giEEli:lEillgi:si:gsli:liEggEE'
tr: u r +t

iiE:i3i:
*,=

sEssii!E,i;l;g;;g

ggsgg g6;
i

i;gigF5igi*-Effi$iiiggF;
;: llF;i gii! gg!
s; ti*;$:

fg,g$ggigFFgi,gFiFggigsF3iEiEg3gg

t'..

cr)

uu
!J r- '!J !r

" "-:

;=;gE 5!:

E:
F6E

j'-'e =: E 5 s?

i+gg=

:g:!Egi iEii;Ei!giii ;ggF;

Fi:iEiiii
=iEi

*igE
1E

iFgliiiili

iiiii, i:l iliiigggi' Eigii

g;iii'l*''lEE*'fgiE:t4slii35iiEilE:9
'Ei.giEFitE;f

igsiE

gE;;

Ei:sr:si s; = * x=

EFE

---!Itv)99:vr-

Hi5;
E?i
E:y1 giSE =q!;
s,39 ::E;rE sEg!
F4e
'=E'i =;$iE
=sagjE.0 ;$eE dEsE ::X
g-;la
EE= ,!EgHSig
EFR:
lj!2cl=c- E:'
dq.E Ez*',5i_=3 +!X;
!;EdEp- *I,s:: ., l#g Sfg
!=g
aE3 :9;;Esa
trl+
Fetc sEES =?
3:EI5t*t=a "3E:E
E:qr
;IL$
-ii

il1i

:;*;sEil*es
H::
ieZs
+3 # 3.9 fs iE ;.2 : 6-s-?'17i HE;
t;f
=
5E=Es:gg
i i g3!
=
?-:e 3=E.a ,:Eg= ii';
g:;E= ! q-E'i
==:F:=iE;
95E;;
3fi s
gE E#'o e s: i e- = =,3Ei? EEy
;;,!
=
=
q
s= E ;," i ic
=
F;ifef
a ri',?E3:Ef :='i5*
a F 9,4 r-f" i io-''E;; E: , 3; ; 3 *,J
s ;9 E
Y = -:3'K = E =
i *E
E FS { i g FS g
=: =
a=4i
l'3
=
i:Eg at
g=
sE
o:gi{;;
>'">
EEe
if
ig:,S>
'ZE! E 3s e5*;
===eEt',KE6-tE=2
Etid
*-i:.;
H=b

iE EEE.i

gitiEis

!igEEEigilEsiiiEii,EiiE

i!g;;igli+al;ils!;ililrrgi;ig'Egigg
E

liffEiiligiggiiiggF:gii::il;iiisss
cE P- +;

N
N

J
a
5
a
h

i<z
2=
LJA
>2
-(

z
tv.

;era fFEffi

a:i:F

ff;i rtigE:':i'$^ Eii

'f:ig;ig$;uffEgIiE6Er

iiE * ilg

g:lE;gEF:igiligi:9ggs
E ig; ,ai_g;FEAg:

E';gFi=$gEgi,Fii$Ei'i

t$p
;Eg

ggiiiiBggggggEiiiAiEgiiEE

ii9Eiiag:3gi:g::lIgEEEEEliiE

iEiiii liea:E' lil:liaEig

:;aE:E.aiigii;FgilFliF;=3iii g igrr;cF
-gE=EE
g"

l
II

I
fl*\

wt

g1;g s s;rasg;gfl EE ;t ;rt

i
,=ilti EE,*1Zi*=;IEE ,=Eii! I i:E

;Igii
,rigr

;:$i zlei! *gf !$:$5fi g E**E !5Egias

lEsi igiE;liEEiiEig

g;t}EE=E;?liEEig!giEtii!*
E

llIlggggii$;ggiglgli*;g
gEggEEE*EgiEg:iii;:Egg!i3gli

igiiggiliiiEigiaiiiEg;gFisi*gS:i:

oa

co

ar'U
F|=

si
z7

Ei Y
i-r

e=
=0

,kti3A3.i:$

EE;E:iE+!

;Ez_7E.E *EEy ,i3

{j

zi
*:=

i zt:*Ei

ei;i?i g;E; iE

i I iiEi
!*'a,g
a r $ Ei' E' Fi !

rtli

i;

z :a i:iA; lg: !: I Ei* ?F:

r Est2ZEiE*ii,.,!t;ii
3:E=
E ,igi ;; g: E ,5E; a; i ai

:i

'i-

E
iig i E i {ig;, iiE==;v i I
i; :i;zE z: ; I = =='
lv=t;
tEE==EI;EVE
lE z?ZE;Z E:
5;gigIr; tiA=Eec
r*=eE *=i
E

-:lEl-.9
; S i': =. i.^-,,! X== c
'j=ri7=,==
"E=
" 3hIo qd;:=:EE
s:* ; :EE E r*i5, fi
;LEIgS x : i:t ;;J cIEg!.t.=

s: t'il ; E
f {'= ,l :l ';' :-' 3 E El'o#=giJ:g',
=i
;;qg;;i
sJi":UjE:3ai
f,
g?i=9FEEtl="
tg,=EYi.-,2 t -+=I'EsEi]3EEs:;

Ei'[$EE ;
-E
i F;s 5 iEt s zE1=
; ;E=-E:
= se-a":
EzE;te
iF
::Eg;:Eit5!,3E
E tig E-Eg Is i!r?sr!9rEit5
E iH; E;'FiI; 5f ; i;. =E= s i E
5s ?E E E +EE'=tE;iisFE=q:;
E
; I i t=7

=;:
=77r2,Easis
ir
*S =is
igEtiEIr=+;
=;::
ii ;E;E:;Es:
;E;rua;:Eag,
pg: 5et f
E r:fEFEi;
: i=5;; g
Es#':Eg;
g
SE5g .s.stEEB:,i8"

\t

co

,r
#
zl

=!2

gE$

lEi

is ; ?3;'i iijtE.i:i:Eg

EF Iif!; e iiEg*;sa
E ;3!

l=l,iE
=

Ei ! l:iEsEs! E;;EE';i!= i1+

iEi : ;i;il i gEgigiigEEEEiig EEE {18

;!i

lEtuE7{F;1';i,*ai81.11j1figi?=;3iE1zZ

ggiiiiiigiEliiigilgl;g;s;itisi;
ii, t+iatiii iii iilsi ;lE,gilil3 iEiig
iiiig:FiiFieiiiaisigas:ff iiiggi ig:ii

ig; 'iEi?3;i ;

<
E

;8.

dar
A.=6

JC]>
tr.:l o
6l!{5r

-a

sH

a'5

6)N

!?v

N!)

,N

g;sgilii

di

i c i="gi

aBB-e

i sEi

ttEiE: F,i ;
Stggir,1 <;=
E;;E !;;
E
=,t
is=iE5gE;si

E 9'f
;;
A S q; s a 3 E

'oXrrjj'-!).,_
F ;9.q 3 F 3 I = ;lH:'E
v -. r
; a'= it;

fi3Eg:r:r;iE

; E: st;r s g:

-'5=.-1ao>:t

l;'3,;=*

=st;"Ei
?-'

cs-Y > orJ.o =3.2

.:'X a =-:i I= -a'r
gEF
=

::;

- H ; {',g '?, 2'n a

E,E3
I=i
s.f;p,s;535=

74 7;
e
;zlz
:Nii^i
: {tI

-A-hn+

;siiiFgigsirig;iiiiigsigsisgsi

:: E itsg:

u.E
EE ;E.5

:!ii'E

t;:; s;F i=; i i+st ;: ;

;E3 itzii i iu =+=

===F
rr i;:E;s *: g :3: :;r
it $asi;t: gE:: +;=E=:!5

]lz{s

EiiEz=,tiIiiE;

;E

i s3i;5E i i eE i c E! ii
u,i=,E==EE

j,3 i'tE;ii;
E ir; ;i,

I
i

M
m
E

m
I

:u

qi
IgE EiliEiigig

I'+?:

;;:i
=

tgtg
+i

fiii
E=fiili;ic

z+Eiigig;i
iiieiir::igi slgii; gi
*izi' i i E
ii;
; i ! ; : ff i

iE i

i;g:,{zii;tEtlfilgliiiiizElltzii?sisilii;3E

s,E"*Er;is;s;E3srigii!1A:!i:igeFEli,iili,i1

3i=iiiiFEiiiii'lEiEiEEi*igi
3;s

;i i:;;;;i

sE
:
ii

iEr=iF,Sg;f

ii,isffiii gis igj.giii,

iigi;f

ig

igigiggiiii

gigiiggii;IgiifgEggaigg:gg
F

f,

Fiii;

u-*

''i; :lE,e

g'g;*

gg5siEgi

;
gfiigg j
Ei;iii
i
*aasst;g
EigiigFigii;igj
Fsg
ii;
i iij

^1

ri

rn

-zZ

IjEJ

rsZ
la
AA

F-Y
-4
\/a

JP

<.u
A/ !-z

-'4.:

tr

i/)

G 9,=

() o

=
;'i:9
-

o "fr
.j'?
Y'- "'aEE
g;; trE9
-2ZZ

X-*L!

Ecdri:",
X
/>'-.i&
-.=A=,(rd^
y
h,()
q J !q ::.0h >

G)

!.--'^L-'t-

=..i
:3E.->tl,,cjIb
=i d H.IE,N ^l
.=>==;v-'=':
= d E > = --c
SI =i :'
.J
-9
. ?

-!'T=

F a.2.-

"ic.^E.U
; fi'r,Ee=;
F
c
. , r?.{.=.=.j
,r;tgt;-"Ft3
6"Et gE;*

;t

3 e e: = E A i",5
D5t!.Crir;r

'J*U--:-,J

eE
3t r
,, ++r ='3 Eg'F
,=-;dF'=2===-v
oo=--JE;;?4'J
- c3,O tr
2p
= =

E f i E:.= E i
2''3t-,3>;;E

7 CE N
J1t
=

it; ;
E:5

iEsfuii:

zi\ it
1=3[s

; s*E 1*z

'?1
laee:;iiiiEisigilEglg
liiiiigslg:liEgiiiEEgig

djl

ufl
-FI

lji

;il s:t
;;i
=

lt+E!=

E;:g gffEg tEgE ;;E g

s;;E'riig
;;=E

giigE,g

irt4i
ligils

gi*Eris

iiiliEiiliiiEiiiisiasitEg;gsi
J4

i::tiiiE
tr 93.= !

-o
c.E E -u;'=

gigegiggig;giigggiggggl

f FE$gag 5;

; fiig tE s:FiiFiF

igiIIgigiEiii;gg;;9ggiFuiis'
gf:Eliiiiii,iE!i'
;gg;iis;s;fE=ii9f

fl;g;Eg3

cJ
-/-! J.;

>

rN

4.-

-.=

E'ais ,iE sF e
Ei;i
H:q," :; EieEE:
=E 9f #fsE
eEsi
t:
ii:1 e:=: ,!

aJ

bEEg g
Ei'7E ff P; s'=i
'!rE?
-l=
E3+,
E =;E
sgsF
E;
FF
5t
;;E!
;!:E i
e:i5 -l =i 3'-T
i; 5:p ii q;
1:;
::E! $
,is iE$ E #: EE! p. E;: t

E
.E

*E;gg E i=iio+E
: ;: Ej'i

i;:it:, ; -ig:ei=i
FIAEE;:

l5=s!FA

u i':*i E!/

$i

FE$rrs5i3g
lgg;i;g

,9 i:iiFi:
;s'i*Eeii
;
s:ii:e
a;;a:!i
::
iev:822
tF r"'Ei:'EEt'E'F1,EF;,t E .-g;E'
:Erg:tE
g
s'E$*?=gE=;i'iEi g

qg

ifif
EE

1E

Ea$,iigE ,
igE,;g
+=;:=3EAE
l;e ;iil
iecl:ssig:i;
E; E
Els*:?aE:"E
i5*iE.a
=
;E* r::'ei-e=r:FEii
3ii:i:C+3
esl

E;?

5or-c * i! rE igEiiEliii E :; F: ffEFsg

E=
s =EEgi!:=[.-ry+i']E I lE;:Ei,5#E
g:E:i gE
iilteE:E
't =EF:i=:gi;qi!giE
$ I;E;El.Fi!
: + i=7.F;s,=tsE

:i5 + *s*ii.75etsfi9: E ;#f i:=

t:gE
;
s -3EF*eEu
=i

oo

F.l

-l
U

N
.(J U
N
j

zA
a -

EE,iE:s
;iEg
E3'=sEE+

-it;a
Ei: Ilgq=
EqEi$s.eca .i5E 3:lE.p
E;esEEigEf *gE Ee'Ei'
B:iEg;EEE gag

={EBg
' ::uu;uE:;; E EEqg.gBx:=

e EEEi*;E;E: E sltz;=?i+
E EB=sh;iEgCg

ssggaEBi

g,p,= + Ag* qi u= LH,d: 3'*cH?;=cEE

E ig g F :

E3EEEiEEEEEi E

giii:gggiliiEEsigiigiig;iii:
EE''E:ggFiiE-giFgIiggEELIE.iiigig

Ei ruE

i=ggE

Fgi!iEgi:

iii

,=,5 E=E

;gi IEi

;i$ IgE
;lE I{iiiEu'rs;:Fi :E;
:;:

E',EF,EigiiigF

= FiE,*,1Ftl!

;=
;::

g
ii i.lg siiiiiiii FgEEgisgaisig;:
iffi:;5$bF iEs;fi g 5gsif;gggEss*"sE,ir
gi

'iE i,g

EggE

: iE.Cii
s ,,,{ri
E

:AE

lElEisitZ f EE:FI:;E*Esi ?:ES;A=

=
fiE ! BI!;EiiiEii:gl $siii:iE;

E :giiE

E;EFsEilgiEiEiiEgsliiigggFBgE'g;a

d
tt
Ur,&I

I-

I
@

t!;ci
gEg
iiEr EI;:E
iiiEiEE
:Ei:
s;! i;iEl?i giii;
Ei lE

i E

gI

:;

c.r

>an

.()

()

0)

bo >N

C)

;,#

'5og 6
o.5

jr

T
,!()Err

.Fl< N
o .S.Y-*!

^:YV

'= .() '+

LFU

7
=,6 7
'q-)

^>^
='4 3
;;N i
""O

l.=

:gg Ei

JaN
\l,a
>
ux
>J
'6O

:.-v
'U
(n'd

;iEiE= -':

u*'i'iiiigE l?iii

EiiE iEiii iaiEEiiiilE

:

li *iiE iii 1ilE3'i ! i E aE

i:EEiiEgui
E*ESE

F=

lg iE

:tE fi.E,

a
a
C)

'O
()

0,)

a
()

t-

C)

.: >
'za
=a

r>
;H

i :lE=

s.i=:cr;Es$=i}lEg;,l!s$i,lEi=!!igEN

-rt,
F-

siute

9i

EE*Eg flgs

E;qggs-'rilx \

iEE?l igE*EiEgEEgi

egigE :ili Ei,g;s ilgEEggl

l+;
giE
i:,
$iii iig?iii iiEti ! lqe=

EEii s,i ie!ggEiE;sEiEss *g3EE

gE

$E

eeE E5 a

gEt EEiF:lgfiE,i i!i:.[! ?ilai

i iEs ctgsF lllau