EMOCIJE I AFEKTI

Emotio lat. uzbuenje.

Prema Kreu i Krafildu emocije su uzbueno stanje organizma.
Oseaj je ulni utisak koji proistie iz neke objektivne (spoljanje ili unutranje) ulne
drai: oseaj toplog ili hladnog, mekog ili vrstog...
Oseanje podrazumeva isto subjektivno posledicu oseaja.
Prijatno neprijatno
Emocije se u svakodnevnom ivotu pa i u klinikoj praksi esto identifikuju sa oseanjima
mada to nije sasvim tano. Emocije su sloeniji doivljaji, specifine reakcije na neku
informaciju.
Emocije se manifestuju kroz:
1. emocionalni doivljaj osoba osea bes ili strah
2. emocionalno ponaanje osoba grdi ili se povlai
3. telesne korelate tahikardija
4. kognitivnu komponentu.
Emocionalni doivljaj ima 4 dimenzije:
1. intenzitet (od jedva primetnih do intenzivnih emocija)
2. nivo tenzije impuls ka akciji
3. hedonistiki ton (prijatne ili neprijatne emocije)
4. sloenost doivljaja (sklop razliitih oseanja)
Raspoloenja - dugotrajna, vie-manje ravnomerna, opta stanja oseanja (Vuji)
Afekat kratkotrajno, intenzivno stanje oseanja, praena vegetativnim znacima. Nastaju
naglo i imaju buran tok. Javlja se u stanjima ugroenosti.
Afektivne vegetativne promene
Kardiovaskularni sistem tahikardija, hipertenzija
Respiratorni sistem ritam i dubina disanja
GIT - peristatika, salivacija
PRIMARNE EMOCIJE radost, alost, strah i gnev
SLOENE EMOCIJE integrisane emocije
Kontrola emocionalnog doivljaja:
1. Kontrola ekspresije emocija
2. Kontrola situacije
3. Kognitivna obrada

Pranjenje emocija:
1. abreagovanje
2. svesno priguivanje
3. nesvesno potiskivanje
4. projekcija
5. iradijacija pranjenje
6. intelektualna obrada
Uticaj emocija na ostale psihike funkcije:
1. Svest prekid, suenje
2. Panja rasejanost kod maninih
3. Percepcija iluzije ili halucinacije usled afekta
4. Pamenje falsifikati seanja
5. Miljenje sumanutosti kod depresije
6. Volja ambivalencija
MILJENJE KONGRUENTNO SA AFEKTOM Sumanutost koja je uklopljena sa afektom
(e.g., depresivan pacijent koji veruje da je kriv za svetsku katastrofu).
HALUCINACIJA KONGRUENTNA SA AFEKTOM Halucinacija iji je sadraj konzistentan
sa depresijom ili manijom (depresivni uje glasove da je lo ovek)
MILJENJE INKONGRUENTNO SA AFEKTOM sumanutost koja je protivrena afektu
(depresivni misli da je Mesija)
HALUCINACIJA INKONGRUENTNA SA AFEKTOM - -halucinacija koja je protivrena
afektu (nema optuivanja)
Afekti imaju asocijativnu sposobnost
Sintimno dejstvo afekta na miljenje se ogleda u dejstvu opteg raspoloenja na
sadraje (veseo ovek odbacuje pesimistike stavove)
Katatimno - kada je miljenje pod dejstvom ideje vrsto povezane sa afektom

PSIHOPATOLOGIJA AFEKTIVNOG IVOTA

1. Kvantitativni poremeaji
2. Kvalitativni poremeaji

Kvantitativni poremeaji razlikuju se od normalnih po intenzitetu

A) Nesrazmera emocionalne reakcije u odnosu na provocirajui faktor
1. emocionalna inkontinencija nemogunost vladanja sopstvenim emocijama, na
beznaajne povode se prvocira pla ili smeh
2. afektivna labilnost afektivno reagovanje je nepostojano i prelazi iz jedne krajnosti u
drugu naglo i na bez znaajnog povoda (npr. pla biva ukoen smehom). Moe da
predstavlja karaktersitiku linosti, kod organski izazavanih psihoza, kod bolesnika sa
epi...
2

3. afektivna ambivalencija ispoljavanje suprotinih oseanja ili emocionalnih stavova

prema istoj osobi ili pojavi (npr. da se istovremeno voli i mrzi...). U ponaanju
ambitendencija.
4. kumulacija afekta postepeno narastanje afektivne napetosti koje se moe isprazniti
i na neki beznaajan povod
5. afektivna krutost nemogunost moduliranja afekta u skladu sa objektivnom
realnou. Afekat je disociran od ostalog psihikog sadraja (bolesnik najee deluje
hladno).
B) Snienje ili povienje doivljaja emocija
1. atimija hipotimija privremena ili stalno ugaena oseanja odnosno odsustvo
emocionalnog reagovanja (sch, poremeaji linosti, org. psihosindromi)
2. hipertimija povien emocionalni doivljaj. Negativno (depresija) ili pozitivno (manija)
3. produeno afektivno reagovanje afektivno reagovanje deluje due nego
uobiajeno, teko se prekida novim doivljajima (kod epi, por. linosti)
4. patoloka razdraljivost vrlo burno emocionalno reagovanje, po intenzitetu
prevazilazi podraaj (epi, sch, por. li.)
5. patoloki afekt patoloka razdraljivost izraenog stepena, nesrazmera izmeu
stimulusa i emocionalnog reagovanja, koji je buran i praen izmenama svesti. Pat.
afekt po tipu kratkog spoja nema latencije izmeu stimulusa i reagovanja (nema
ukljuivanja miljenja i razmatranja posledica)

Kvalitativni kognitivni blok funkcionie nezavisno od emotivnog bloka disocijacija

linosti (SCH). Ne viaju se kod normalnih osoba
1. Paratimija nesklad emocija i miljenja, npr veselo raspoloenje u tunoj prilici
2. Paramimija nesklad emocija i mimikog izraza - emocije adekvatne ali se ispoljavaju
naopako
3. Defekt emocionalne rezonance posmatra je bez empatije i simpatije

INTELIGENCIJA

INTELIGENCIJA
Definicije:
Sposobnost pojmovnog (apstraktnog) miljenja.
Opta mentalna prilagodljivost novim problemima, novim situacijama i zahtevima
ivota.
Sposobnosti za uenje, sticanje znanja, korienje iskustva.
Ono to mere testovi inteligencije
Najvanije osobine inteligentnih ljudi:
Sposobnost apstraktnog miljenja
Kreativnost (stvaralaka sposobnost)
Lako uenje
Logiko rasuivanje (uvianje uzroka i polsledica) i shvatanje (obuhvatanje celine
pojma)
Razlikovanje bitnog od nebitnog
Samokritinost kritinost
Globalna sposobnost linosti da deluje svrsishodno da misli i postupa racionalno i da
se uspeno nosi sa okolinom
Sposobnost da se sopstveno znanje prenese na druge
Dve teorije inteligencije:
1. Unifaktorska (Ebingaus) - globalna sposobnost
2. Multifaktorska
dvofaktorska (Spirman) opti G faktor i specifini S faktor (matematika, muzika)
multifaktorska (Torndajk) zbir razliitih sposobnosti (nema opteg faktora)
Razvoj inteligencije
postepen
maximum oko 16-te (25-te) godine
uslovljen naslednom predispozicijom (80%)
Ispitivanje inteligencije
Testovi VITI, WB skala
Stepen odreuju se odnos umnog i kalendarskog uzrasta
Stepen inteligencije
Visoko nadprosena inteligencija i genijalnost > 130
Nadproseno 110 130
Prosek 90 110
Fizioloka tupost 70 90
Laka duevna zaostalost 50 70 (debilnost)
Umerena duevna zaostalost 35 50 (imbecilnost)
Teka duevna zaostalost 20 34
Duboka zaostalost 0 20 (idiotija)
4

POREMEAJI INTELIGENCIJE

Oligofrenije
Demencije

OLIGOFRENIJA
Definicija
Urodjeni ili rano steeni defekt inteligencije
Etiologija
Hromozomske aberacije
Metaboliki poremeaji
Spoljanji uzroci
Naslee
Hromozomske aberacije
Down sy. (Mongoloidizam)
47 hromozoma
opisan 1887 od strane Langdon-Down-a.
najea hromozomska aberacija
90 oro dece godinje u Srbiji
Trizomija 13/15 Patau sy.
Trizomija 17/18 Edward sy.
Cri du chat parcijalna delecija hromozoma 5
KLINEFELTER SY, XXY, XXXY itd.
TURNER XO
Metaboliki poremeaji
FENILKETONURIJA (fenilpiruvina oligofrenija) - nedostatak fenilalaninhidroksilaze
(fenil alanin u tirozin) - prvi otkriveni metaboliki poremeaj
AMINOACIDURIJE (Hartnup-ova bolest) - poremeaji u metabolizmu proteina
GALAKTOZEMIJA, radi se o nedostatku galaktoze I fosat uridil transferaze.
VonGierke ova bolest poremeaj formiranja depozita glikogena
TAY-SACH-ova bolest - poremeaji u metabolizmu lipida
Spoljanji uzroci
INFEKCIJE MAJKE :
rubela
sifilis
ENDOKRINOLOKI
endemski kretenizam
ANOKSIJA, HIPOKSIJA
5

MALNUTRICIJA
TRAUMA
MENINGITI, MENINGOENCEFALITI I ENCEFALITI

PODELA OLIGOFRENIJA
LAKA DUEVNA ZAOSTALOST 50 70 (DEBILNOST)
5-8 pro mille
Preopirni, sugestibilni (skloni kriminalu)
Miljenje na konkretnom nivou
Ne razlikuju bitno od nebitnog
Otvoreno ispoljavaju emocije
Kasne u psihoseksualnom razvoju
UMERENA DUEVNA ZAOSTALOST 35 50 (IMBECILNOST)
1-2 pro mille
to je nii IQ vie tel. stigmata i deformacija
Psihomotorni razvoj jo vie kasni
Neki nikada ne uspostave kontrolu sfinktera
Nisu sposobni za samostalan ivot
TEKA DUEVNA ZAOSTALOST 20 34
Nikada ne uspostave kontrolu sfinktera
defektan govor
Epi kod 42 %
DUBOKA ZAOSTALOST 0 20 (IDIOTIJA)
Telesno deformisani
Epi > 50 %
Trajno nepokretni i vezani za krevet
digestivni tubus
DEMENCIJE
Definicija
Globalno i progresivno propadanje koje menja osnovne intelektualne funkcije i
dezinhibie socijalno ponaanje
Gubitak ranije postojeih intelektualnih sposobnosti
TRAJNE
1.
2.
3.

Presenilne - pick, alzheimer, huntington horea

Senilne
Arteriosklerotina

PRIVREMENE
6

1.
2.
3.
4.

Paralysis progressiva
usled vitaminske karencije
alkoholna
pelagrozna

MILJENJE
Miljenje je psihika funkcija koja slui udovoljavanju biosocijalnih i saznajnih potreba
oveka
To je psihika funkcija pomou koje se saznaje stvarnost, shvata kauzalitet, shvata
interakciju i uslovljenost svih pojava i odnosa.
Miljenje se nadograuje na ulno saznanje. Dok je odraavanje realnog sveta u opaanju
neposredno, ono je u miljenju posredno.
Prema savremenoj psihologiji miljenje postoji tamo gde postoji odredjeni zadatak, motiv
da se on rei i gde ne postoji spremno (uroeno ili naviknuto) reenje zadatka.
Miljenje ima 5 faza:
1. zadrka impulsivnih radnji, analiza zadatka
2. formiranje opte strategije reavanja i odabiranje alternativnih puteva reavanja
3. pronalaenje potrebnih operacija
4. reavanje zadatka
5. poreenje rezultata sa polaznim zadatkom
Bioloke osnove miljenja - veliki delovi kotreksa:
- zadnje oblasti hemisfera - ulni centri
- eona oblast organizacija intelektualne delatnosti
U toku razmiljanja i zakljuivanja koriste se intelektualne operacije:
- komparacija utvrivanje razlika i slinosti
- analiza misaono ralanjivanje jedne celine na njene delove
- sinteza povezivanje delova u celinu
- apstrakcija zanemarivanje nekih delova i isticanje drugih koji su bitni za zadatak
(lat. abstractio, odvajanje CAVE ne zameniti sa apstraktnim miljenjem )
- konkretizacija primena optih principa na pojedinanu pojavu
- zakljuivanje
o indukcija na osnovu pojedinanog ili posebnog donosi se opti stav
o dedukcija (suprotno indukciji) izvoenje zakljuivanja posebnog sluaja na
osnovu opteg stava
Razvoj miljenja:
- sazrevanjem Pijae: u fazama intuitivno i konkretno miljenje pa apstraktno miljenje
- uenjem Vigotski: dete ui uz pomo roditelja govor, nain miljenja
Vrste miljenja:
1. KONKRETNO (perceptivno) - razlikuju predmete na osnovu osobina koje se mogu
opaati
7

- magijsko
- shizofreno
- deije
2. APSTRAKTNO (pojmovno)
- produktivno
- logiko
POJAM je odraz bitnih i zajednikih karakteristika pojedinih predmeta ili pojava

POREMEAJI MILJENJA

po formi
po sadraju

FORMALNI POREMEAJI MILJENJA

nain formiranja i izlaganja misli
loginost i povezanost misli
tok i brzina misaonog procesa
1.

Patoloka opirnost
nemogunost odvajanja bitnog od nebitnog
gubitak determiniue tendencije
gubitak ciljne predstave
miljenje ima pravolinijski tok

Javlja se kod:
itelektualnog deficita
MOPS (EPI) patoloka lepljivost
maninih pacijenata
2.

Usporeni misaoni tok

usporen govor bradilalija,
teka promena ciljne predstave,
impuls za govor snien,
glas nemodulisan i tih

Javlja se kod:
depresivnih pacijenata
hroninog MOPS-a
3. Misaoni blok
prekid misaonog toka
Javlja se kod:
8

zdravih osoba podseanjem nastavljaju misao

SCH nema nastavljanja (pacijent ima utisak da mu "kradu" misli)
depresivni pacijenti

MUTIZAM gaenje impulsa za govor (ne odgovara ni na pitanja)

4.

Ubrzan misaoni tok

reprezentuje se logorejom,
impuls sa govorom je pojaan,
ciljna predstava se menja,
determiniua tendenca ne postoji,
panja hipervigilna
max. ubrzan tok bujica ideja
kod maninih pacijenata

5. Perseveracija
nevoljno ponavljanje jedne ili vie rei
Javlja se kod:
MOPS - embolusna re
kod zamora
akutnog napitog stanja (nemogunost upamivanja izgovorenih rei)
6.

Verbigeracija
besmisleno ponavljanje jedne misli (rei ili reenice)
stereotipija govora,
spada u katatone fenomene (SCH)

7. Inkoherentno miljenje
Uvek prisutan poremeaj svesti !
raslanjavanje misaonog toka na pojedine delove reenice i pojmove
oni nisu nelogini ali u nizu ne pruaju utisak celine
Javlja se kod:
stanja pomuene i oteene svesti,
delirijuma,
demencije
salata od rei - max. izraena inkoherencija
8. Rasulo misli ideacijska disocijacija
ouvana svest
smisao nije mogue ustanoviti
OSNOV JE POGRENO POVEZIVANJE ASOCIJACIJA
Javlja se kod:
kod SCH pacijenata
nove rei neologizmi
9

SADRAJNI POREMEAJI MILJENJA

1.PRECENJENE (FIX) IDEJE
ubeenja koja su preterano afektivno obojena
Javlja se kod:
zdravih
poremeaja linosti
kao prodrom sumanutosti
2.PRISILNE MISLI
nametanje misli protiv volje
misao je strana, neprijatna, nametnuta
pacijent se protiv nje bori
razlikuje se od simanutih ideja
Prislni fenomeni:
prisilne misli,
prisilni podsticaji (nagoni)
prisilne radnje
3.SUMANUTE IDEJE
Zablude nastale na bolesnoj osnovi.
Patognomonini znak duevnog oboljenja
Javljaju se kao:
prolazni fenomen akutne psihoze
sporedni fenomen SCH
glavni fenomen paranoidna psihoza
Analiza sumanutog sistema
Prema
Mehanizmu nastanka (mogu biti interpretativnog, intuitivnog, imaginativnog i
halucinatornog mehanizma)
Strukturi (paranoidne, paranoine)
Temi (ekspanzivne, persekutivne)
Mehanizam nastanka:
Interpretativni mehanizam nastanka normalno opaaju pojave ali pogreno shvataju
znaenje, trae skriveno znaenje
Intuitivni mehanizam nastanka na "oseaju"
Imaginativni - sadraj matanja se pretvara u verovanje
Halucinatorni na bazi halucinacija (a moe i obrnuto)
Prema strukturi
10

paranoidne karakaterie ih nesistematizovanost, mobilnost, ideoafektivni blok je slab

paranoine sistematizovane, vrst ideoafektivni blok, misli logino proizilaze jedna iz
druge, pacijent ne moe da se razuveri

Prema sadraju
MEGALOMANSKE sumanute ideje veliine, bogatstva, pronalazatva, mesijanse
DEPRESIVNE SUMANUTE IDEJE
U oblasti zdravlja hipohondrijske
U oblasti socijalne sfere - ideje propasti
Nihilistike sve je propalo
Kotarov sindrom nemaju unutranje organe
Delire d normite krivi za propast oveanstva
SUMANUTE IDEJE ODNOSA I UTICAJA
Drugi utiu na njihovo ponaanje
Njihovom voljm komanduju preko raznih ureaja
njima govore na TV
SUMANUTE IDEJE PERSEKUCIJE (proganjanja)
Neko ih prati, progoni, truje, eli zlo, prislukuje
SUMANUTE IDEJE LJUBOMORE
vrsto verovanje da je partner preljubnik
bolesno se trae dokazi
falsifikati seanja
apsurdnost u pronalaenju krivca
esta posledica hroninog alkoholizma
EROTOMANSKE SUMANUTE IDEJE
strasne ideje
tri faze: nada, bes, osveta
RELIGIOZNE SUMANUTE IDEJE

11

NAGONI
Uroeni vitalni dinamizmi (motivi) koji uslovljavaju odreeno ponaanje. Predstavljaju
uslov za bioloku egzistenciju.
Doivljavaju se kao potreba koja trai zadovoljenje.
Zadovoljenjem nagona ostvaruje se:
1. subjektivni doivljaj prijatnosti
2. objektivnu adaptaciju osobe
Neispunjenje nagonske potrebe praeno je napetou anksioznou
Podela nagona
1. Vitalni
2. Socijalni
VITALNI MOTIVI
1. samoodranja
a) za ivotom nagon za preivljavanjem u svakoj situaciji. Podrazumeva
borbu za egzistenciju, izbegavanje opasnosti i odbranu od agresije
b) za ishranom nagon za zadovoljenje edji i gladi. Podrazumeva aktivnosti
vezane za traenje, spremanje i magacioniranje hrane i pia.
2. nagon odranja vrste
a) seksualni nagon (libido)
b) roditeljski nagon potreba za roditeljstvom, i staranje o potomstvu.
SOCIJALNI MOTIVI steeni tokom evolucije
a) afilijativni ivot u zajednici
b) za poloaj u drutvu - ambicija
c) za saznanjem - radoznalost
d) za samopotvrivanjem - autoafirmacija
e) altruistiki pomo drugome
f) za radom kao izvor zadovoljstva a ne kao prinuda

POREMEAJI NAGONA
I povienje nagona za ivotom - kod maninih
II snienje nagona za ivotom - kod depresivnih
12

III suicid. Faze:

a) ideja nivo razmiljanja o bezvrednosti
b) tendencija donoenje odluke, vri pripreme
c) tentamen
d) izvreno suicidium
po nainu aktivno i pasivno
Podela suicida po motivu:
1. patoloki motiv (depresija, sch., pomuenje svesti)
2. racionalna (bilansna) - kod neizlecivih pacijenata
3. demonstrativna - kod Hy
4. altruistika Poremeaji nagona za ishranom
Kvantititativni:
1. snienje od inapeticije (depresivni, sch) do anoreksije
2. povienje: polifagija, polidipsija kod endokrinih oboljenja, neurotska potreba, vuja
glad - epi fenomen
Bulimija bolesna prodrljivost
Kvalitativni (nastranosti u ishrani):
1. pike unos ne-nutritivnih supstanci sch, mentalno retardirani
2. koprofagija
3. nekrofagija
4. antropofagija
Poremeaj socijalnih motiva
1. Poremeaj afilijativnog motiva izolacija od drutva depresija, sch
2. Gaenje ostalih socijalnih motiva kod depresije i sch
3. Antisocijalno ponaanje - PL zadovoljenje samo linih potreba
Poremeaj roditeljskog nagona
1. Snienje - depresija
2. Povienje neurotski, etniki principi

SEKSUALNO PONAANJE
Ispitivanje iz 1994 (University of Chicago) populacija od 18 do 59
1. 85 % udatih ena i 75 % oenjenih mukaraca je verno.
2. 41 % branih parova ima odnos 2 x nedeljno ili ee, 23 % osobe koje nisu u braku.
3. Osobe u vezi koje stanuju zajedno najee imaju odnose, 2 x nedeljno ili ee.
4. Prosean broj partnera za je 6; za 2.
5. Homoseksualna orijentacija kod 2.8 % , kod 1.4 % , 9 % i 5 % je imalo bar 1x1
homosex. odnos nakon puberteta.
6. Osobe oba pola koje su bile seksualno zloupotrebljene tokom detinjstva u odraslom
dobu mogu:
imati i vie od 10 partenera
13

 lake stupaju u grupni seks

ee biti homosexualne ili bisexualne
biti nesrene.
7. Manje od 8 % odnos 4x i vie nedeljno; 2/3 nekoliko x meseno i manje, 3/10 nekoliko
x godinje i manje.
8. udatih ena se izjasnilo da uvek ima oragazam, neudate u 62 %.
Mukarci bez obzira na status, 95 % uvek.
9. Vie od muaraca se izjasnilo da misli na seks svaki dan (1x ili vie) iste misli ima 19
% ena.
Poremeaji seksualne elje
a) psihoseksualna disfunkcija sa inhibovanom seksualnom eljom
b) psihoseksualna averzija
c) psihoseksualna disfunkcija sa pojaanom seksualnom eljom
1.nimfomanija gr. nymphe nevesta, gr. mania
2.satirijaza gr. satyros grko mitsko poluboanstvo, ovek-jarac, pratioci Dionisa
Donuanizam psihoanal. u osnovi je nereen Edipov kompleks; u svakoj eni trae
majku i poto ne mogu da je nau otpoinju novu avanturu, naputanjem se i svete
(kako eni majci, tako i suprugu ocu)
Kazanova sy. - zadovoljstvo u samom sebi i sopstvenom zadovoljstvu
Poremeaji seksualnog uzbuenja
frigidnost odsustvo vlaenja i lubrikacije impotencija odsustvo erekcije
Poremeaji orgazma
anorgazmija
prevremena ejakulacija
funkcionalna dispareunija
funkcionalni vaginizam
psihoseksualne disfunkcije mogu da budu opte ili situacione
Parafilije: seksualne inverzije i perverzije (neuobiajene seks. aktivnosti)
Seksualne inverzije: pogrean izbor objekta
Seksualne perverzije: nenormalan nain zadovoljenja tj. realizacije polnog nagona
Masturbacija
Homoseksualizam
1.
prolazni prividan
2.
privremeni
3.
pravi ego sintoni i ego distoni
uranizam
lezbejstvo
U odsustvu specijalnih hormonskih uslova mozak biva feminizovan. Fetus bez ovarija i
testisa se razvija kao ensko. Maskulina diferencijacija zahteva testikularne hormone
14

direktno iz fetusovih testisa ili iz dr. izvora; modane elije menjaju testosterone u
metabolit koji se moe koristiti kao maskulinizujue sredstvo. Mozak fetusa moe biti
demaskulinizovan bez feminizacije ili defeminizovan bez maskulinizacije. Oba procesa
mogu koegzistirati u odreenom stepenu, to moe uzrokovati i maskulino i feminino
ponaanje kod jedne iste osobe. (sexualnieroticizam je biseksualni).
1951. Kopenhagen George postao Christine Jorgensen
Transvestitizam oblaenjem odee suprotnog pola doivljava uzbuenje
Fetiizam upotreba neivih predmeta kao preferirani ili iskljuivi nain proizvoenja
seksualnog uzbuenja
Pedofilija aktivnost sa prepubertetskom decom (13 i manje)
Bestijalnost (Zoofilija)
Sadomazohizam
Voajerizam
Ekshibicionizam pokazivanje polnih org. enskoj osobi koja to ne eli i ne oekuje
Biseksualnost
Metatropizam zamena obrazca
Frotirizam
Telefonoskatofilija
Incest
Feromoni (pheromones), hemijske supstance za koje se misli ( a u ivotinjskom svetu
zna) da lee u osnovi privlanosti, se ne mogu svesno osetiti (omirisati), ali ih telo
detektuje preko receptora u nosu koji se nalaze u okviru podruja koje se naziva
"vomeronazalni organ". Studije pokazuju da nas feromoni ine privlanim za osobe koje
su genetski razliite, tako da instiktivno izbegavamo sparivanje sa osobama iz istog
genetskog izvora ("gene pool").

15

OPAANJE (PERCEPCIJA)
Definicija:
Opaanje (percepcija) je sloena psihika funkcija koja omoguava neposredno i direktno
saznavanje spoljneg sveta i unutranjih doivljaja.
Osnovne karakteristike:
neprekidno upoznavanje sa zbivanjem oko nas i u nama,
subjektivni efekat objektivnog materijalnog dejstva na ula kojima se prepoznaju
informacije
Opaanje se sastoji iz dve faze:
stvaranje oseaja
stvaranje opaaja
Prvi psihiki fenomen je oseaj. Nastaje delovanjem materijalnog sveta (fizika dra) na
ljudska ula (nadraaj). Oseaj predstavlja transformaciju energije nadraaja u
elementarnu psihiku energiju. Odvija se u primarnim senzorikim kortikalnim centrima.
Oni su pretvarai jednog oblika energije u drugi u energiju nervnog impulsa.
Primarni senzoriki kortikalni centri:
taktilni parijetalni reanj
vizuelni okcipitalna kora (90 % informacija se dobija ulom vida)
akustiki, gustativni, olfaktivni temporalni reanj
Primarne centre okruuje sekundarna (psihosenzitivna, psihosenzorne, gnostika) zona.
Drugi, razvijeniji, psihiki fenomen u procesu opaanja je opaaj i on predstavlja spoj
oseaja sa iskustvom. Proces se odvija u sekundarnim senzornim kortikalnim centrima.

dra

nadraaj

oseaj

+
iskustvo,
emocije

opaanje

fizicka E. bioloska E. psihiki

objekta
iz ula
doivljaj
receptor

ula

doivljaj

saznanj
e
kortikalni
fenomen

I senzoriki
kortikalni
centri

II senzoriki
kortikalni
centri

Dakle:
Oseaj je subjektivno odraavanje osobina drai.
16

Percepcija je povezivanje oseaja i iskustva i prepoznavanje celokupne informacije.

Percepcija zavisi od statusa ulnih organa, opteg telesnog zdravlja, svojstva linosti
(kognitivne zrelosti), iskustva i emocija

prema empiristima (J. Look) ono to nije dato opaanjem ne postoji

Opaaji se razlikuju od seanja:

Opaaji
kvalitet telesnosti,
Kvalitet
trodimenzionalani
Lokalizacij u spoljnom svetu
a
jasan crte
Jasnoa

Vreme

Volja

postoje samo za
vreme opaanja
nezavisno od volje

Seanja
dvodimenzionalni
u unutranjem
prostoru
neodreen crte
uvek se mogu
prizvati
voljno
determinisano

POREMEAJI OPAANJA
1. Agnozije
2. Iluzije
3. Halucinacije
AGNOZIJE
(gr. a ne, gnosis saznanje)
Definicija: nesposobnost prepoznavanja predmeta uz ouvana ula i ouvano seanje.
Nastaje zbog nemogunosti povezivanja ulne drai i iskustva. Odnosno, opaanje je
zaustavljeno na nivou oseaja.
Uzrok: oteenja psihoulnih centara i uvek su znak arinih strukturnih lezija mozga.
Manifestacija: pacijent vidi pedmet, opisuje ga ali ne moe da ga prepozna.
Mogu se javiti u oblastima svih ula.
I TAKTILNE
- Astereoagnozija - taktilna agnozija. Gubitak sposobnosti prepoznavanja
predmeta opipavanjem, uz ouvanu funkciju povrnog i dubokog senzibiliteta.
II AUDITIVNE
- Akustika agnozija nemogunost prepoznavanja zvukova ulom sluha. Lezija
dominantnog temporalnog renja, gde je locirana psihoakustika zona
- Amuzija, ne razume melodijsku liniju i harmonijsku strukturu
III VIZUELNE
ISTO VIZUELNE (OPTIKE)
17

Agnozija boja
Optika agnozija konkretnih predmeta

VIZUELNE SA SIMBOLIKIM MILJENJEM

- Alexia agnozija za napisane simbole. Lezija u blizini levog angularnog girusa.

PROSTORNE
- Simultana agnozija - ne prepoznavanje scenskog dogaaja, razume detalje.
Obostrana povreda parijetookcipitalnog predela.
AGNOZIJA FIZIONOMIJA
- Prozopagnozija nemogunost prepoznavanja lica. Moe biti udruena sa
(bilateralnim) lezijama bazalnog okcipitalnog korteksa
IV POREMEAJI SOMATOGNOZIJE
-

Anozognozija - ne prepoznavanje sopstvenog nedostatka, defekta, bolesti ili slepila (ne

uvia da ne moe da se slui oduzetom nogom, tvrdi da nije slep Anton-ov sy. )
destruktivne lezije perijetotemporalne hemisfere nedominantne. Gubitak ulnog
oseaja jedne polovine tela;

-Autotopagnozija poremeaj telesne sheme, nije u stanju da tano pokae

(Gerstman sy. neprepoznavanje prstiju ake) 1. Angularis gyrus syndrome. Lezija u
sredinjem delu postcentralnog girusa; 2. postinferiornog dela parijetalnog renja

ILUZIJE
(lat. illudere igrati se; titrati se; varati)
Definicija: pogreno prepoznavanje - svi opaaji nastali pogrenim prepoznavanjem
realnih opaaja.
Podela:
1. Fizioloke:
usled izrazitog afekta (strah)
nepanje (previd tamparske greke)
zamora
navike (Aristotelove kuglice)
paraidolije - radi se o produktivnoj mati usled nepotpunih ulnih utisaka
2. Patoloke:
kod delirijuma,
toksinih i infektivnih psihoza
HALUCINACIJE
(lat. hallucinari - buncati, trabunjati)
Definicija: Percepcija bez objekta, bez fizike drai.
Prave halucinacije za subjekt
18

 dolaze spolja
imaju karakter telesnosti i
pozitivan sud realnosti.
Uglavnom su patognomonini znaci duevnog oboljenja.
Podela prema sloenosti:
proste (akoazmi, fotomi)
sloene (scenske slike, glasovi)
Po prestanku halucinatorne faze pacijent moe imati 3 stava:
- egodistone h.- smatra ih znakom bolesti
- egosintone smatra ih istinitim, ne moe se pokolebati (prave h.)
- ambivalentan stav u pogledu verodostojnosti
Etiopatogeneza halucinacija:
- Psihodinamsko vienje - Unutranji falsifikat spoljneg sveta u skladu sa eljama i
potrebama.
- Kleramboova teorija h. su posledica oboljenja nervnih centara oko aktuelnih ili ranijih
infekcija ili intoksikacija
- Poputanje integrativnih funkcija svesti
- Negativne halucinacije najee su konverzivne prirode
1. FIZIOLOKE
Halucinacije nisu uvek znak da postoji oboljenje.
Hipnagogne (uspavljivanje) i hipnapompne (buenje) javljaju se u polusnu u vidu
geometrijskih figura, predmeta, lica, dogaaja iz prethodnog dana
kod zdrave deje mate
vizija umetnika
stanja deprivacije (zatvor)
sugestibilnost
sinestezije (nadraaj jednog ula izaziva odgovor drugog)
simulacija
Halucinacije mogu biti u okvirima svih ula:
-

Optike
- najee halucinacije kod OPS toksoinfekcijske psihoze
- prosti fotomi (kod hiperpireksije),
- Lipmanove kod pritiska na oi, u deliriumu,
- Pirove (gledanje kroz zidove - povreda fasc. long dorzalis),
- ekstrakampine (vienje na leima),
-Autoskopske (vienje samog sebe) spoljanje i unutranje,
-Metamorfopsije: mikro, makropsije, dismegalopsije i poropsije (halucinacija
pokreta),

19

Akustike
- najee halucinacije
- najee kod hroninih psihoza (50% sch.)
- ukoliko se "uju" iz spoljnog sveta senzorijalne ili ulne halucinacije, ukoliko
dolaze "iznutra" na granici izmeu poremeaja miljenja i halucinacija (psihosenzorijalne h.)
- obostrane: akoazmi (umovi, ubor i drugi neartikulisani zvuci), foneme
- prema sadraju: prijatne, neprijatne, komentariue, pretee, naredbodavne
- dve razliite poruke maniheizam

Olfaktivne
- kod EPI i tumora,
- ee kod ena,
- loe za prognozu,
- zajedno sa gustativnim osnova sumanutosti

Taktilne (senzitivne)
- haptike kod toksikih stanja, (retrothalamiki tu.)
- kohabitalne h. sexualnog odnosa, kod erotomanije
- visceralne-cenestetike i sinestezije nadraaj jednog ula uzrokuje odgovor drugog
- algohalucinacije h. bola
- kinestetike h. pokreta
- fantomski ud kombinacija algo-kinestetikih h. i taktilnih h. (uzrok?: neurinom,
neprepoznavanje nove telesne sheme)

POSEBNE FORME HALUCINACIJA

ONIRIZMI (oniroidna stanja) KONFUZNO DELIRANTNA STANJA. Polimorfne
halucinacije scenskog karaktera
reciprocitet konfuznosti i onirizma (dublji onirizam plia konfuznost) toksiinfektivne
psihoze, epi, alkoholizam
HALUCINOZNI FENOMENI halucinacije imaju karakter telesnosti ali je pacijent kritian
prema njima. Halucinoza spada u alkoholni delirijum
SINDROM MENTALNOG AUTOMATIZMA KLERAMBO-KANDINSKI
Funkcionisanje celokupnog ili jednog dela psihe izvan voljne kontrole i izvan kontrole
svesti. Pacijent ima utisak da neko upravlja njime, iskazuje njegove misli, predskazuje ta
e da uradi. Zatim, dolaze halucinacije, nezavisne, auditivne, koje se verbalizuju kao
misao. Na kraju nastaje autohtona sumanutost.
SINDROM "MENTIZAM"
Javlja se kod umornih, pospanih osoba, u zaguljivim prostorijama, gde se konzumiraju
duvan i alkohol. U pitanju su slike, glasovi, strah, strepnje, to se brzo kaleidoskopski
menja pred subjektom. Izolovanje iz takvog ambijenta, rehidratacija i polivitaminska
terapija brzo dovode u normalno mentalno stanje.
PSEUDOHALUCINACIJE
Javljaju se posle izvesnih intenzivnih aktinvosti u kojima dolazi do pojave naknadnih slika,
koje imaju karakter telesnosti, ali bez pozitvnog suda realnosti. To je produeno stanje
prethodne aktivnosti (naroito se odnosi na vizuelni aparat)
20

PANJA
Od ogrmonog broja drai koje bombarduju ula, ovek izdvaja (selektuje) samo neke koje
su mu znaajne (nove, jake). Zdrava uravnoteena osoba je sposobna da iz mnotva
informacija izabere jednu i stavi je u centar svog interesovanja, a da ostale informacije
zanemari, ignorie. Ta sposobnost SELEKCIJE informacija je preduslov svakog
konstruktivnog umnog ili fizikog rada. Selekcija je bitna s obzirom na ogranienost
kapaciteta za obradu informacija.

Selekcija se vri USMERAVANJEM psihike energije na odreenu informaciju koja je

predmet interesa, predmet zadatka. Samo usmeravanje nije dovoljno, jer ono moe
da bude povrno i trenutno.
Po usmeravanju sledi USREDSREIVANJE PANJE (koncentracija, udubljivanje).

Ova dva faktora predstavljaju osnovne komponente panje kao psihike funkcije.
Dakle,
PANJA JE USMERAVANJE I USREDSREIVANJE MENTALNE AKTIVNOSTI NA
ODREENI PREDMET, POJAVU, MISAO, SITUACIJU
Osobine panje:
1. Obim koliina informacija koja, u odreenom (kratkom) vremenskom periodu moe
da ue u dalju obradu. Obim panje je ogranien. Poveava se uzrastom - za decu je
2-3 elementa a za odrasle 7 elemenata (tahistopska ispitivanja).
2. Stalnost efikasnost koncentarcije u vremenu. Panja nuno fluktuira (Burdonov
ogled testerast zapis). U toku dueg vremena panja opada zbog eksploatacije
sinapsi.
3. Tenacitet (lat. tenax postojanost) - sposobnost da se panja due vremena aktivno
odrava
4. Vigilnost (preusmeravanje, distributivnost, budnost, pokretljivost) - sposobnost da se
panja brzo premeta sa jednog predmeta na drugi

Na panju utiu:
1. Spoljni inioci jaina drai, pojava ili prekid drai, kretanje
2. Opte psiho-fiziko stanje - e, glad
3. Interesovanje
21

Vrste panje na osnovu podsticaja koji je aktiviraju:

Pasivna panja (nevoljna) se aktivira informacijom koja se nametne sferi opaanja i

izazove panju. Zavisi od:
1. karatktera spoljne drai (intenzitet, kontrast, veliine)
2. unutranjeg stanja (emocionalno stanje)
3. oekivanja

Aktivna panja (voljna) posledica je odluke da se na neki objekat usmeri psihika

energija. Ona je manifestacija volje. Zavisi od:
1. cilja
2. interesovanja

Sekundradna voljna panja je ona panja kada nije maksimalno usresreena ali se odvija
bez napora zbog motivisanosti (pr. kada hirurg vadi konce).
Multifokalna panja brza distribucija panje a ne mogunost istovremenog
usmeravanja panje na vie objekata ili obavljanje dve radnje istovremeno ako je jedna
automatska.
Metode ispitivanja panje:
1. Burdon-ov test precrtvanje svako drugog T mere se vreme i greke.
2. Whipple-ov test otkrivanje niza slova koji nemaju smisla
3. Tahistopski eksponiraju se slova, rei, brojevi u kratkom vremenu
4. Slobodnim posmatranjem

POREMEAJI PANJE
1. Pojaana vigilnost (hiperviglnost) - kod maninih bolesnika, mala deca, anksiozni
pacijenti
2. Oslabljena vigilnost (hipovigilnost) umno zaostali, depresija, pospanost,
intoksikacija
3. Pojaan tenacitet psihoze sa sumanutim idejama, depresija. Neki ukljuuju i stanja
transa hipnoza, disocijativni poremeaji i ekstatina religiozna iskustva.
4. Oslabljen tenacitet (nije u stanju da se usredsredi, da se koncentrie) - zamor,
odsustvo emocionalne zainteresovanosti, odustvo volje, intokscije, stanja straha, nizak
intelektualni nivo
APROSSEXIA rasejanost: preterani tenacitet i naglaena vigilnost:
1. Rasejanost mladih hipervigilnost uz slab tenacitet.
2. Rasejanost profesora hipertenaciteta uz slabu vigilnost.
22

PAMENJE

Pamenje je psihika funkcija koja omoguava da se informacije upamte, zadre i

kasnije reprodukuju. Dakle, pamenje karakteriu:

UPAMIVANJE

ZADRAVANJE

REPRODUKCIJA percipiranih objekata i misli.

Upamivanje aktivna funkcija pamenja u kojoj dolazi do deponovanja informacija u vidu

engrama. Moe biti:

namerno (hotimino) - postavljen je cilj da se percipirana informacija upamti

nenamerno (nehotino)

Reprodukcija (ekforisanje) psihiki fenomen odraavanja prolosti bez aktuelnog

percipiranja. Moe se javiti na dva naina:

rekognicija prepoznavanje aktuelno percipirane i ranije upamene informacije

priseanje reprodukcija informacije bez aktuelne percepcije

Reprodukcija moe biti:

voljna sa ciljem da se neega setimo

nevoljna reprukcija bez cilja (sluajno)

Pamenje se razlikuje od percepcije.

Dve fizioloke teorije pamenja:
1. Uslovni refleksi Pavlovljev refleks
2. Engrami teorija po kojoj svaki nadraaj ostavlja materijalni otisak u mozgu. Taj
otisak se naziva ENGRAM. Semon pretpostavlja da su engrami proteini koji se
sintetiu u mozgu i rasporeuju se po slojevima.

23

Proces upamivanja se odvija u 4 faze:

1. Ultrakratka faza nekoliko sekundi. Elektrini impulsi izazvani opaanjem krue po
mozgu. Ukoliko se ne ponove ili ne pojaaju oni se gase.
2. Kratka faza nastaje ukoliko su informacije nastale opaanjem snane ili znaajne
za linost. Tada dolazi do stvaranja kopije elektrinih impulsa.
3. Stvaranje engrama nastaje sintezom novih proteina
4. Viestruko opaanje ponavlja hemijski proces i viestruko uvruje engrame.

Nekoliko vrsta pamenja:

1. Motorno pamenje pokreta
2. Emocionalno pamenje oseanja
3. Slikovno pamenje slika
4. Verbalno pamenje misli
Zaboravljanje:
1. Nemogunost da se setimo ili prepoznamo
2. Nepotpuno ili netano seanje
Osnovni uzroci su odsustvo ponavljanja, negativni uticaj delatnosti posle uenja

POREMEAJI PAMENJA
kvantitativni
kvalitativni
KVANTITATIVNI POREMEAJI PAMENJA
1. Prolazna zaboravnost
2. Amnezija potpuni ili delimini gubitak (izbrisanost) seanja za neki dogaaj.
U odnosu na vremenski period moe biti:

Retrogradna- neseanje za dogaaje neposredno pred gubitak svesti (povrede

glave)

Anterogradna amnezija ne seanje za dogaaje iz perioda nakon gubitka

svesta. Kod suene svesti, povrede, EPI

Prema uzroku mogu biti:

24

Funkcionalne (psihogene) - nastaju kao posledica afektivnog suenja svesti i

sloenog odbrambenog mehanizma potiskivanja u nesvesno. Bes, strah, i kod
disocijativnog poremeaja. Psihogena amnezija nije potpuni gubitak seanja
nego neseanje za odreeni dogaaj!

Organske -

3. Hipermnezija intenzivno veoma efikasno pamenje. Prolazna ili trajna osobina nekih
linosti. Fizioloki: hipnotisano stanje, snena stanja, agonalna hipermnezija. Moe se
javiti u jakim afektivnim stanjima
4. Hipomnezija - smenjenje mogunosti seanja

KVALITATIVNI POREMEAJI
1. Alomnezija naknadno izvrnuto seanje sea se ali netano falsifikovano.
Nastaju usled poremeaja panje, umora, etila, sugestije, kod depresivnih
2. Kriptomnezija nesvesni plagijat. Tue misli se iznose kao svoje bez svesti da su
tue
3. Konfabulacije izmiljena seanja. Popunjavanje praznina u seanju. Kombinacija
mitomanije i amnezije. Kod senilne demencije
4. Pseudomnezije seanje neega to nikada nije postojalo (kod psihoza, maninih
pacijenata)
5. Pseudologia phantastica mitomania- sy. Munchausen patoloki laljivci
6. Korsakovljev sy. grubo narueno upamenje tekuih dogadjaja, konfabulacije i
dezorijentacija u vremenu i prostoru.

25

SVEST
Svest u evolutivnom smislu najmlaa funkcija i karakteristina je samo za oveka. Ona je
najvii domet psihe u evoluciji.
Svest najvia saznajna funkcija oveka koja obezbeuje harmonino funkcionisanje svih
delova linosti, evidentira i sudi sopstvenom ponaanju, obezbeuje doivljaj identiteta i
integriteta linosti u odnosu na spoljni svet i upravlja ponaanjem putem svesne volje.
Najsloenija psihika funkcija i ima dvostruki okvir:
1. Svest daje osnovni kvantum budnosti i tako predstavlja bazu za sve ostale funkcije,
odnosno u biolokom i fiziolokom smislu svest se poistoveuje sa stepenom budnosti
2. Svest je integruuca funkcija i predstavlja rezultat svih funkcija. Ona usklauje rad svih
ostalih funkcija i evidentira aktivnost ostalih funkcija te daje harmoninost duevnom
ivotu
Svest samoga sebe ima sledee karakteristike:
- Svesnost sopstvene aktivnosti
- -svesnost jedinstvenosti ja (ja sam jedan jedini)
- -svesnost identinosti kontinuiteta (ja pre, ja sada , ja sutra)
- Svesnost sebe na jednoj i ostalog na drugoj strani granice ja i ne-ja
Normalnu svest odlikuju
1. Jasna prisutnost doivljavanja sebe, sopstvenog iskustva i sopstvene linosti
(autopsihika, alopsihika i spacio-temporalna orijentisanost)
2. Jasna prisutnost doivljavanja okoline
3. Stalnost sinteze uz postojanje saznanja dinamike odnosa
Sutinu svesti ini integracija kognitivnog i emocionalnog.
26

Nivoi praktine procene:

1. Kvantitativni aspekti nivo budnosti
2. Kvalitativni aspekt nivo orijentisanosti
Nivo fuzije

POREMEAJI SVESTI

Kvantitativni (oteenje budnog stanja)

Procenjuje se svest u odnosu na mogunost odgovora na spoljnu dra:
1. Somnolencija jako izraena pospanost, u budnom stanju se odrava stimulacijom
2. Sopor patoloki san moe se probuditi na jake drai
3. Koma ne reaguju ni na kakve drai. Laka i duboka -nedostatak kornealnog i refleksa
gutanja.
-

Krize svesti kratkotrajni gubitci svesti (epi priroda i vaskularni incidenti)

Supratentorijalne lezije
1.
Subduralni hematom
2.
Hipertenzivna intracerebralna hemoragija
3.
Apsces mozga
4.
Tumor mozga
5.
Infarkt apoplexia
Subtentorijalne lezije
1.
Tromboza ili embolijska okluzija art. Basilaris
2.
Hemoragija ponsa
3.
Hemoragija ili infarkt malog mozga
4.
Subduralni ili epiduralni hematom
5.
Lano budno stanje (coma vigile)
Produeno iktalno stanje
Metabolike encefalopatije
1.
Hipoglikemija
2.
Hipoksija
3.
Predoziranje sedativi hipnotici
4.
Intoksikacija alkoholom
5.
Predoziranje narkotika
27

6.
7.
8.
9.
10.

Hepatika encefalopatija
Poremeaji elektrolita i osmolalnosti
Hiper i hipotermija
Meningoencefalitis
Subarahnoidna hemoragija
histerina koma

Kvalitativni poremeaji svesti

1.
Stanja pomuene (pometene) - alterisane svesti nastaju postepeno u toku
egzogenih i endogenih intoksikacija i raznih vrsta trauma
- Mentalna konfuzija: laki stepen delirijuma, nesposobnost ispravne orijentacije,
zbunjenost, nemogunost obrade informacija
- Delirantno pomuenje svesti = delirijum povien nivo svesti, alteracija sinteze, spacio
temporalna dezorijentacija, laka amnezija, anksioznost i motorni nemir, ulne obmane
- Oneroidna stanja. Pacijent je nesigurno orijentisan, snien nivo svesti, kao da je u snu.
- Amencija: naruena je sinteza svesti (nije u stanju da povezuje celine, shvata
kauzalitet a pri ouvanoj precepciji) kod tumora na mozgu
2.
Stanja izmenjene - suene svesti fokus svesti suen na jedno zbivanje.
Naglo nastaju - nagli prekid kontinuiteta svesti odvaja od stanja pomuene svesti. Postoji
amnezija ili maglovito seanje.
Sumrana stanja iskrivljen doivljaj stvarnosti. Javlja se kod epi, patoloskog napitog
stanja, jakih afektivnih stanja (bes, strah). Psihomotorni nemir, strah, sumanute ideje,
halucinacije, iluzije
Hipnoza vetaki izazvana suena svest
Somnabulizam (neurotino, epi..) = mesearstvo parcijalna budnost i parcijalno
organizovano motorno ponaanje
Fuge = beanje. Naglo nastaje i zavrava se. U skladu je sa unutrnjim sadrajima
Dj vu, jame vu- fluktuacija nivoa svesti koja remeti ostale fukcije. Informacija se
percipira na dva razlicita nivoa budnosti
Poremeaji svesti u irem smislu (dezintegracija svesti)
1. Depersonalizacija alijenacija od sopstvene linosti, nerealni doivljaj sopstevenog
identiteta
2. Derealizacija otuivanje ja od spoljnog sveta, doivljaj promene okoline
3. Cepanje (udvajanje) linosti hy naizmenino postojanje ili sch simultano postojanje
vie linosti
28

4. Autizam - poremeaj svesti, miljenja i emocija; prevlast unutranjeg ivota

Razlikovati: autistiki poremeaj koji je neurorozvojni (morbidno neprihvatanje drugih i
drutva, ne odgovaranje na i ne ispoljavanje emocija prema ljudima, samousredsreenost,
naruenost u sferi govora, komunikacije, socijalnih interakcija, imaginacije i ponaanja).
Pojava do tree godine..!

VOLJA
Volja- svesno usmeravanje psihike energije i njeno angaovanje u aktivnostima koje tee
postizanju odreenog cilja.
Cilj direktno ili indirektno zadovoljenje neke nagonske potrebe ili socijalnog stremljenja.
Voljni akt se svesno doivljava.
Na njega utiu i druge psihike funkcije.
Pri donoenju odluke borba + i motiva
Zdravu volju karakterie snaga i doslednost.

POREMEAJI VOLJE I VOLJNE DELATNOSTI

Manifestuju se :
1. gaenjem energetskog izvora
2. slabljenjem doslednosti i upornosti o distizanju cilja
3. gubljenjem svesne kontrole zbog oteenja svesti
GUBITAK SLOBODNE VOLJE
1. Pri poremeaju svesti (delirijum, suena svest)
2. Pri uticaju psihopatolokih fenomena (halucinacije, sumanutosti)
3. Fiziki zavisne osobe
SLABOST VOLJE
Hipobulija slabost
Abulija odsustvo
usled
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

poremeaja afektiviteta abulija usled apatije

nedoslednih ciljeva koji se u zavisnosti od spoljnih uticaja esto menjaju
bezvoljne psihopate konstitucionalna slabost
anhormini sy. sch., teke depresije
alkoholizam i druge toksikomanije
kod neurotinih osoba ego troi E na potiskivanje i dr. mehanizme odbrane
stanja fizike i psihike iscrpljenosti
29

Ambitendencija
nemogunost izvrenja izbora (Buridan)
esto udruena sa afektivnom ambivalencijom
SUGESTIBILNOST
nekritiki lako prihvatanje tuih stavova
pored psihikih funkcija afektivno stanje i inteligencija, ivotno iskustvo
kod dece usled emocionalne vezanosti
kod fizioloke pospanosti
pojaana Hy., umno zaostali, dementne osobe
automatska poslunost sch.
STUPOR
lat. - neosteljivost, bezoseajnost, tupost, umna ukoenost,
Manifestacije
1)
duboko smanjenje ili odsustvo voljnih pokreta i normalnih reagovanja na spoljne
stimuluse (svetlost, zvuk, dodir).
2)
lei ili sedi uglavnom bez pokreta u dugim vremenskim periodima.
3)
govor i spontani pokreti su potpuno ili skoro potpuno odsutni.
4)
ouvana svest, pamenje, normalni miini tonus, disanje i pokreti oiju
5)
jasno je da pacijent nije ni u snu ni bez svesti.
dif. dg. upotreba droga, akutni intrakranijalni poremeaj, epileptini stupor
Javlja se kao:
disocijativni stupor psihogeni (stres, interpersonalni, socijalni problemi)
depresivni stupor
KATATONI FENOMENI
gr. kata ispod, dole; tonos napetost
Katalepsija specifina ukoenost miia katatonih pacijenata. Mogu dugo vremena da
zadre odredjeni poloaj. Entiteti su: flexibilitas cerea i psihiki jastuk.
Katatona sch izrazit psihomotorni poremeaj izmeu ekstremne hiperkinezije ili stupora,
negativizma i automatske poslunosti
Katatona pomama stanje psiho-motornog nemira, besa i agresije
Eho fenomeni:
1. Eholalija ponavljanje govora
2. Ehopraksija ponavljanje pokreta
3. Ehopatija ponavljanje radnji
4. Ehomimija ponavljanje mimike
Negativizam
pasivni - opiranje nalogu
aktivni radnje suprotne nalogu
30

Manirizam suvina upadljivost u izvodjenjeu radnji ili govora

Mutizam esto udrueno sa negativizmom i katatonim stuporom
Psihomotorni nemir delirijum, sumrana stanja, sch., manija, agitirana depresija

Prisilne radnje kompulzije

Impulsivne radnje "reakcije kratkog spoja"
izvoenje radnji bez kontrole volje i miljenja
na dra se nadovezuje neposredno reagovanje bez procesa miljenja
kada se javi impuls javlja se visoka tenzija koja zahteva realizaciju impulsa nakon ega
dolazi olakanje
Poremeaji kontrole impulsa:
trihotilomanija,
kleptomanija,
patoloko kockanje,
piromanija,
drugi poremeaji navika i impulsa

31