DRAVNOPRAVNI PROVIZORIJU^!

DO DONOENJA
USTAVA

G L A V N A UPRAVA S R P S K E SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE O

UJEDINJENJU DRAVE
Beograd, 2. decembra 1918.
Socijalna demokratija u Srbiji objavljuje ovo svoje stanovite:

V
Srbi, Hrvati i Slovenci su jedan narod, jer imaju jedan jezik i jednake ostale etnike osobine. Oni se kao jedan narod i oseaju i ujedinjenje ele. Otuda je njihovo ujedinjenje u jednu nacionalnu dravu velika politika, ekonomska i kulturna potreba, koja je van svake diskusije. Nacionalnim ujedinjenjem proletarijat dobija ire polje za agitaciju i organizaciju i pouzdaniji oslonac za razvijanje klasne borbe i, u
krajnjem smeru, za obraunavanje sa svojom nacionalnom buroazijom.
Nacionalnim ujedinjenjem prestaje mogunost da pod nacionalizmom
buroazija skriva svoj klasni egoizam i povlai za sobom i delove proletarijata. Skidajui nacionalno pitanje sa dnevnog reda, proletarijat ima
isto polje, na kome se jasno vide klasne suprotnosti na kome moe da
se vodi ista klasna borba . . .
VI
Radi velikih politikih, ekonomskih i kulturnih potreba naeg na
roda i balkanskih naroda, radi obezbeenja da i mi i ostali balkanski
narodi ne postanemo faktike kolonije inostranog finansijskog, trgovakog i industrijskog kapitala i radi velike potrebe odranja mira, nuno
je zapoeto delo nastaviti i ratom stvorene prilike na jugoistoku Evrope
mirnim sporazumom sa balkanskim narodima sanirati. Nae nacionalno
ujedinjenje e dobiti pravu vrednost tek ujedinjenjem svih balkanskih
naroda u federaciji balkanskih republika i stvaranjem mogunosti za
mirne sporazume i federacije sa ostalim susednim narodima.
VII
U ujedinjenoj dravi Srba, Hrvata i Slovenaca potrebno je smesta
izvesti ovo:
1. ukinuti sve feudalne ostatke i feudalnu svojinu ivije (kmetove) pretvoriti u slobodne graane i sopstvenike;
2. konfiskovati svu imovinu crkava svih vera;
3. odvojiti crkvu od drave;
4. otrgnuti kolu ispod uticaja crkve i proglasiti je slobodnom;
5. ponititi sve privilegije, ma kakvog porekla one bile;
10 J u g o s l a v i j a 19181988.

1/IS

6. ukinuti sve ustanove koje na sebi nose karakter separatizma i

k o j e bi plemenski ili pokrajinski separatizam mogle pothranjivati;
7. za sve izbore uvesti opte pravo glasa za oba pola i proporcionalni izborni sistem od k r a j n j i h njegovih konsekvenca;
8. zavesti osmoasovni maksimalni radni dan, minimalnu nadnicu
koja odgovara potrebama jedne prosene porodice, zagarantovati svekoliku zatitu radnika i puno obezbeenje radnike
klasne borbe.
VIII.
K a o izraz narodnog ujedinjenja nuno je uspostaviti odmah centralni dravni parlamenat po srazmeri organizovanih politikih sila u
pojedinim jugoslovenskim zemljama, k o j i bi iz sebe dao dravnu vladu.
Ova bi vlada bila obavezna da odmah po zavrenoj demobilizaciji izvri
izbore za ustavotvornu skuptinu na osnovu opteg, tajnog, jednakog,
neposrednog i proporcionalnog prava glasa za oba pola.
Ustavotvorna skuptina valja kao najvia suverena vlast da utvrdi
celokupan ustavni poredak drave .. , 1
Istorijski arhiv Komunistike partije Jugoslavije, Tom III, Socijalistiki pokret
u Srbiji 19001919, Beograd, 1950, 311315.
PREDSEDNITVO NARODNOG VIJEA SHS P O K R A J I N S K I M
V L A D A M A I O D B O R I M A N. V. U H R V A T S K O J
Zagreb, 10. decembra 1918.
ast mi je zamoliti da izvolite razaslati priloeno obavetenje vladama u Zagrebu, Sarajevu, L j u b l j a n i i Spljetu kao i svima Odbornicima
Vea u Hrvatskoj. Vladama treba ga poslati telefonski (telegrafski). U
korist brzog rada 'neophodno je potrebno da se izvri to pre ovo notificiranje m i s i j e svima k o j i e sa n j o m e raditi.
1 prilog.
r

ef misije:
Puk. Milan Pribievi.

PRILOG
U cilju reorganizacije starih vojnih f o r m a c i j a u naim danas slobodnim zemljama rijeeno je sporazumno izmeu Narodnoga Vea u
Zagrebu i vlade vrhovne K o m a n d e u Srbiji da doe u Zagreb vojna Misija Srbije, koja e zajedniki sa naim v o j n i m odsekom stvoriti novu
mladu narodnu vojsku na mesto bive austrijske, k o j a e se raspustiti.
' Srpska socijaldemokratska stranka usprotivila se nedemokratskom sistemu biranja delegata za Privremeno narodno predstavnitvo. Njen predstavnik
Dragia Lapevi odbio je da prihvati neravnopravan tretman stranaka pri delegiranju predstavnika, smatrajui da se uticaj socijaldemokratije pojaao posle
rata. Socijaldemokratska stranka Srbije je, u stvari, traila da na adekvatniji
nacm bude predstavljana u jugoslovenskom parlamentu. Smatrala je da joj pripada 12 mandata, a dobila je svega jedan, zbog ega je odbila uee u Privremenom narodnom predstavnitvu i izdala proglas da u Predstavnitvu nema
ni jednog pravog zastupnika radnike klase. Istovremeno traila je da se Privremeno narodno predstavnitvo raspusti i da se sprovedu izbori za Ustavotvornu
skuptinu.

Nova vojska sainjavae sa dosadanjom v o j s k o m Srbije jednu jedinstvenu vojsku nae nove zajednike drave i bie formirana pomou
kadra, k o j i e se uzeti iz jugoslavenskih legija, k o j e su u Srbiji. Misija
je ve otpoela svoj rad. N j e n ef je pukovnik gospodin Milan Pribievi.
Sve dalje to bude potrebno saoptavae vam se od strane Misije
i naeg odseka za Odbranu. Izvolite o o v o m e izvestiti sve svoje graanske, a naroito v o j n e vlasti, k o j e neka budu Misiji u svemu na ruci kako
bi se to pre izveo o v a j vani posao.
U sastav ove M i s i j e ula je i dosadanja delegacija srpske vrhovne
Komande kod Narodnog Vea u Zagrebu, zbog ega svi oni, k o j i su se
dosada obraali na srpskog v o j n o g delegata u Zagrebu, neka se sada obraaju n a Misiju. N j e n naslov j e S r p s k a V o j n a M i s i j a u Zagrebu". Misija se nalazi zajedno sa naim v o j n i m odsekom u zgradi vojnog zapovjednitva u Zagrebu, Jezuitski trg b r o j 4. T e l e f o n 9-81.
Za predsjednitvo Narodnog Vea:
Mihalovich v. r.

Dr. Paveli v. r.2

JankoviKrizman, Graa, 706.

U K A Z O P O S T A V L J E N J U P R V E V L A D E K R A L J E V S T V A SRBA,
HRVATA I SLOVENACA
Beograd, 20. decembra 1918.
U ime N j e g o v o g Velianstva Petra I., po milosti B o j o j i v o l j i narodnoj K r a l j a Srba, Hrvata i Slovenaca, Mi Aleksandar Naslednik Prestola . . . postavljamo:
Za Predsednika Naeg Ministarskog Saveta, Ministra bez portfelja, Stojana M. Protia, Narodnog Poslanika i Dravnog Savetnika;
za Potpredsednika Naeg Ministarskog Saveta, Ministra bez portfelja, D-r. Antona Koroca, Predsednika Narodnog V i j e a i Narodnog
Poslanika na tajerskom Saboru;
za Naeg Ministra Pravde, Marka Trifkovia, Narodnog Poslanika
i Ministra na raspoloenju;
za Naeg Ministra Inostranih Dela, D-r. Anta Trumbia, advokata
i Narodnog Poslanika na Dalmatinskom Saboru;
za Naeg Ministra Trgovine i Industrije, Stojana Ribarca, Narodnog Poslanika;
za Naeg Ministra Prosvete L j u b o m i r a M. Davidovia, Ministra na
raspoloenju;
za Naeg Ministra Zeleznica, Velislava Vulovia, Narodnog Poslanika i Ministra na raspoloenju;
za Naeg Ministra Graevina, Milana Kapetanovia, Narodnog Poslanika i Ministra na raspoloenju;
srpske vojske zavrena je Stvaranjem jedinstvene vojske Kraljeie 2S00 v a r t a 1919 ' U s t a l n i k a d a r e regrutovano 140.000 ljudi. Reaktivirano
van ie b l v s i h oficira austrougarske vojske i oko 500 crnogorskih oficira. Za uliudi
. ^ j e g poretka formirana je januara 1919. andarmerija jaine 10.000
Kao jedinstvena formacija na celokupnoj jugoslovenskoj drvnoj teritoriji.

za Naeg Ministra Unutranjih Dela, Svetozara Pribievia, Potpredsednika Narodnog V i j e a i Narodnog Poslanika u Hrvatskom Saboru;
za Naeg Ministra Finansija, D-r. Momila A. Ninia, Narodnog
Poslanika i Ministra na raspoloenju;
za Naeg Ministra Pota i Telegrafa, D-r. Eda Lukinia, lana Narodnog Vijea, Potpredsednika Hrvatskog Sabora;
za Naeg Ministra V o j n o g i Mornarice, Denerala Mihaila Raia,
Ministra na raspoloenju;
za Naeg Ministra Poljoprivrede, D-r. ivka Petriia, advokata i
Narodnog Poslanika u Hrvatskom Saboru;
za Naeg Ministra Vera, D-r. Tugomira Alaupovia, lana Narodnog Vijea, poverenika Bosanske Vlade za Prosvetu;
za Naeg Ministra bez portfelja, Milosava Rajevia, biveg Ministra u Crnoj Gori;
za Naeg Ministra Ishrane i Obnove Zemlje, M i l o j a . Jovanovia,
Narodnog Poslanika;
za Naeg Ministra za Socijalnu Politiku, Vitomira Koraa, lana
Narodnog V i j e a i biveg Poslanika u Hrvatskom Saboru;
za Naeg Ministra za umarstvo i Rudarstvo, D-r. Mehmeda Spaho,
lana Narodnog V i j e a i biveg Poslanika u Bosanskom Saboru;
za Naeg Ministra Priprema za Ustavotvornu Skuptinu i Izjednaenje Zakona, D-r. Alberta Kramera, lana Narodnog V i j e a i urednika
Slovenskog N a r o d a " ;
za Naeg Ministra za Narodno zdravlje, D-r. Uroa Krulja, poverenika u N a r o d n o m V i j e u u Sarajevu.
Predsednik Naeg Ministarskog Saveta neka izvri o v a j ukaz.
7. decembra 1918. god.
u Beogradu
Predsednik Ministarskog Saveta
Stoj. M. Proti s. r.
Slubene novine Kraljevstva SHS, I, 1, 12. I 1919.

A L E K S A N D A R s. r.3

3 Pregovori izmeu predstavnika Narodnog vijea SHS i srpske vlade o

formiranju zajednike vlade Kraljevine otpoeli su 12. decembra 1918. u Beogradu. Najpre su se ispoljila sporna miljenja oko linosti ministara spoljnih
poslova (A. Trumbi) i unutranjih poslova (S. Pribievi), ali su ona usaglaena. Vlada je obrazovana pod predsednitvom N. Paia, ali je regent Aleksandar odbio da potpie ukaz o formiranju Ministarstva", protivei se odluno
da na njegovom elu bude Nikola Pai. Na takav svoj korak regent se odluio
zbog toga to je, navodno, izgubio poverenje" u N. Paia, koji je netano"
obavestio predstavnika srpske opozicije da je regent bio protiv enevske deklaracije i si., a, u stvari, Aleksandar je eleo da suzbije Paiev narasli politiki
autoritet i uticaj u novoj dravi i da najavi svoju ulogu u buduem politikom
ivotu. Ovaj regentov potez bio je sraunat i kao manevar u pribliavanju politikim krugovima iz jugoslovenskih zemalja bive Austro-Ugarske.
Politike stranke oznaile su ovaj regentov akt kao neparlamentaran",
ali su se veinom priklonile njegovoj volji. Za predsednika vlade doao je drugi
radikalski prvak Stojan Proti. Vlada je obrazovana ukazom regenta Aleksandra 20. decembra 1918. Formirana je na koncentracionoj osnovi i izraavala
gledita predstavnika najjaih stranaka iz svih jugoslovenskih zemalja. Njen
sastav, izraen u SHS" formuli, povoljno je prihvaen uglavnom od strane
centralistikih i unitaristikih snaga. O njenom obrazovanju 23. decembra 1918.
obavetene su saveznike zemlje. Za vreme provizorijuma" vlada je izdala oko
800 raznih uredbi i reenja normativnog sadraja.

POSLANSTVA, DRAVNA ZASTAVA I GRB K R A L J E V I N E SHS

Beograd, 22. decembra 1918.
Sva poslanitva i konzulati zvat e se: Poslanitva i konzulati kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Dalje je zakljueno, da se kao dravna
zastava kraljevine S H S ustanovljuje trobojnica sa horizontalno poloenim bojama, i to: gore modra, u sredini bijela, a dole crvena. K a o dravni grb bit e bijeli dvoglavi orao, k o j i imade na prsima tit, podijeljen u dva manja polja. Na desnom je p o l j u crveni krst s etiri C ( = S)
ria bijelom p o l j u (grb Srbije). L i j e v a polovica grba imade ahovsku plou, bijelo-crveno sa 20 etvorina (hrvatski grb). D o n j e manje p o l j e predouje grb stare I l i r i j e (Slovenije): na plavom p o l j u bijeli polumjesec
okrenut prema gore, a izmeu njegovih krakova bijela zvijezda sa 5
pera. Ova zastava oznauje dravnost i imade se izvijesiti na sve dravne i zemaljske zgrade te na ratne i trgovake brodove. Pored ove zastave mogu se upotrebiti i druge narodne i obiajne zastave. Osim toga je
zakljueno na dananjem ministarskom vijeu, da se na itavom teritoriju kraljevine S H S proglasi ravnopravnost latinice i irilice. Zakljueno je, da se graanska i ustavna prava kraljevine Srbije protegnu na
itav dravni teritorij. Sve ove zakljuke ministarskog vijea imade odobriti dravno vijee.
F. ii, Dokumenti, 291292.

RASPUST ORGANIZACIJE NARODNOG VIJEA"

Zagreb, 28. decembra 19|18.
Dananjim danom rasputaju se svi mjesni odbori Narodnoga Vijea u pokrajini, a tako isto i sve narodne strae.
Pozivaju se svi mjesni odbori, da tokom mjeseca sijenja 1919.
provedu likvidaciju Narodne Strae, k o j e su svojedobno primile oruje
od Narodnoga Vijea u Zagrebu, odnosno ovdanjih i pokrajinskih vojnih oblasti, imadu sve povratiti na mjesta, odakle su oruje primili.
Predaja ima uslijediti uz potvrdu, a ako ne bi bilo mogue radi
udaljenosti predati o r u j e oblastima od kojih je preuzeto, ima se uz
potvrdu predati najbliem v o j n o m zapovjednitvu ili orunikoj postaji.
Dananjim danom prestaje dakle svako d j e l o v a n j e mjesnih odbora
Narodnog V i j e a i Narodnih Straa u dosadanjem svojstvu, ali e sekcija Narodnoga Vijea za organizaciju i agitaciju u svoje v r i j e m e iz bivih Narodnih Vijea eventualno organizirati nova udruenja, koja e
imati dunost, da se brinu za socijalno, ekonomsko i kulturno razvijanje i unapreenje naega naroda.
Predsjednitvo Narodnoga Vijea SHS izrie tom zgodom svim
mjesnim odborima Narodnoga Vijea kao i N a r o d n i m Straama svoje
priznanje i zahvalnost za osobito uspjeno i portvovno d j e l o v a n j e u
prvim danima prevrata.
U Zagrebu, dne 28. prosinca 1918.
Dr. Paveli
F- ii, Dokumenti, 292.

Svetozar
Dr.

B.

G.

Pribievi.

Andelinovi.

1 /IO

r
MANIFEST

Mome

narodu

REGENTA ALEKSANDRA

Srbima,

NARODU

Beograd, 6. januara 1919/24. decembra 1918.

Hrvatima i Slovencima.

Doekasmo sreni davno ueni dan naeg osloboenja i naeg

slobodnog u j e d i n j e n j a u nezavisnu Narodnu Dravu, u k o j o j e nae
pleme iveti punim ivotom i bez prepreke uivati darove, kojima je
blaga B o i j a ruka obilato obdarila lepu nau domovinu.
Ispunjen je zavet, k o j i su sva p o k o l j e n j a naa, kroz vekove i neprekidno, krvlju s v o j o m potvrivala i osvetavala.
Jednodunom odlukom naroda, izraenom jednodunim glasom
n a j b o l j i h predstavnika njegovih, ujedinjeni su svi dosada raskomadani
delovi nae otadbine u jedinstveno kraljevstvo, k o j i m je narodnom
v o l j o m pozvan da vlada kralj svih Srba, Hrvata i Slovenaca, M o j uzvieni Otac, N j e g o v o Velianstvo K r a l j Petar I.
Vrei kraljevsku vlast u N j e g o v o ime, Ja sam u sporazumu s voama i punomonicima svih narodnih stranaka, srpskih i hrvatskih i
slovenakih, obrazovao prvu Nau dravnu vladu. K a o v i d l j i v i znak naega bratstva i potpune bratske solidarnosti, u t o j vladi sede i slono
rade narodni prvaci sve tri vere i sva tri imena, predstavnici svih stranaka i svih pokrajina kraljevstva N a m .
M o j a e vlada raditi u potpunoj saglasnosti sa Narodnim Predstavnitvom i biti njemu odgovorna. Za to e biti njena dunost; da to
pre sazove u Beograd Narodno Predstavnitvo, sastavljeno od izaslanika Srpske Skuptine i Stare Srbije i Maedonije, od srazmernoga
broja lanova Narodnih Vea, i od predstavnika V o j v o d s t v a i Crne Gore. Narodno Predstavnitvo e pretstavljati privremeni, ali pun izraz
jednog zakonodavnog inioca u Naem kraljevstvu.
K a o kralj slobodnoga i demokratskoga naroda, Ja u u svemu nep o k o l e b l j i v o drati naelo ustavno-parlamentarne vladavine, k o j a e
biti kamen temeljac nae slobodnom v o l j o m naroda stvorene drave.
. . . M o j a e vlada imati dunost da odmah primeni na celo kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca sva prava i slobode, k o j e do sada po
ustavu kraljevine Srbije uivahu graani Srbije. T i m e e biti priznata
i utvrena potpuna jednakost svih graana kraljevstva pred zakonom,
ukinute sve staleke povlastice i zajamena sloboda i ravnopravnost veroispovesti.
Ja elim da se odmah pristupi pravednom reenju agrarnoga pitanja, i da se ukinu kmetstva i veliki zemljini posedi.
. . . Najprei i najvii je zadatak M o j e vlade u o v o m sudbonosnome asu, starati se da se pri sklapanju svetskoga mira utvrde granice
nae drave tako, da se one verno podudaraju sa etnografskim granicama celokupnog naeg naroda, te da ni jedan deo z e m l j e kraljevstva
Nam ne ode pod tuu vlast.
. . Nai plemeniti saveznici i ceo svet su s pravednim d i v l j e n j e m
gledali i sa zasluenim priznanjem cenili junake napore i samopregorenje M o j e v o j s k e i izdrljivosti Mojega naroda. Potrudimo se da svima,
zaboravom naih meusobnih suprotnosti i naputanjem svih razmirica
naih, pokaemo primer jednoga trezvenog i prisebnog naroda, dostoj-

noga da u miru ivi i radi sa velikim prosveenim narodima, s k o j i m a

je imao ast i ponos da bude hrabar ratni drug i lojalan saveznik.
.. . Dano u Naem kraljevskom dvoru, u N a o j prestolnici Beogradu, 24. decembra 1918. godine.
Aleksandar,k
F. ii, Dokumenti, 298300.

PREDLOG JUGOSLOVENSKE D E M O K R A T S K E LIGE

Na sastancima u Parizu 15., 18. i 22. marta 1919., posle izmene
misli o unutranjem ureenju drave i politikoj organizaciji naroda,
potpisani usvojie o v o miljenje:
1. Potpuno se slaemo u ovim temeljnim takama politikog programa, t.j.:
1. da naa drava ima biti jedinstvena, a ne sloena, dakle da se
nema urediti kao savezna drava, kao to je Nemaka ili vajcarska, ni
kao udruenje drava, kao to je Amerika;
2. da prema tome ona mora imati pored jednog vladaoca jednu
dravnu vladu, kao vrhovni organ za sve grane dravne uprave i jedno
narodno zastupnitvo (Parlamenat), kao zakonodavno telo za sve vrste
dravnih poslova;
3. da se drava nema upravljati centralistiki, kao n. pr. Francuska, ve da u n j o j mora vladati upravna decentralizacija, po naelu
samouprave ili selfgovernmenta;
4. da u dravi nema povlastica ni faktike prevlasti ni prvenstva
nikakvo pleme ni plemensko ime ni oblast jedna nad drugom, ve da
nad svima ima vladati misao narodnog i dravnog jedinstva, koja se ne
sme identifikovati ni s kakvim posebnim pogledima ili interesima;
5. da u dravi i m a j u biti obezbeene sve graanske slobode . .
6. da za sve politike izbore mora vrediti opte, jednako i direktno
izborno pravo glasa.
I I . Iz ove istovetnosti pogleda izvodimo korist i potrebu zajednike akcije sa svima slobodnim politikim skupinama na bazi sledeih
misli, koje proizilaze iz zajednikih temeljnih naela pod I.
1. Jedinstvena drava treba da ima i jedno ime, po naem mnenju
da se zove Jugoslavija". Troimeni naziv obeleava sloenu, saveznu dravu, on ovekoveava razlike k o j e elimo da briemo i daje povoda rivalitetu i suverenosti izmeu raznih plemena radi prioriteta imena i
praktine upotrebe naziva drave, kad god treba da se nazove jednim
imenom. Tri plemenska imena oznauju pocepanost u prolosti, a no\o
jednostavno ime budunost u jedinstvu i r a v n o p r a v n o s t i . . .
2. K a o pristae jedinstvene drave protivni smo federalizmu, dualizmu, trializmu i svakom separatizmu, ali smo za autonomiju, j e r je
to i samouprava, koju traimo za administrativne delove nae jedinstvene drave . ..
Vlada je jedna za celu dravu. U Vladi su ministarstva za sve
grane dravne uprave bez izuzetka . . .
Ovo je, u stvari, programska deklaracija prve jugoslovenske vlade upuu tormi manifesta regenta Aleksandra, u kojoj su naznaeni osnovni pro
zadaci vlade na sreivanju prilika u tek stvorenoj zajednikoj dravi.
151

4. Dravni Parlamenat stvara zakone za eelu dravu i za sve grane

dravne uprave bez razlike.
I u onim resorima, za k o j i je egzekutiva delimino ostavljena samoupravnim jedinicama, legislativa pripada Parlamentu . . .
5. Da se provede naelo upravne decentralizacije potrebito je, da
se drava podeli u samoupravne jedinice, od k o j i h e optina biti najmanja, a oblast (pokrajina) najvea .. .
9. Da se pored lokalne samouprave ouva potrebito jedinstvo u
dravnom ivotu, sluit e ove garancije:
a) Vladalac imat e neposredan uticaj na postavljanje poglavica
oblasne u p r a v e . . .
a) Svako reenje oblasnih predstavnitva, k o j e ima obavezni karakter, kao to ga i m a j u zakoni, podlono je odobrenju posebnog centralnog dravnog o r g a n a . . .
c) Isti centralni organ stara se da samoupravni organi ne prekorae
granice svojega delokruga . . .
Posebni centralni organ o kojemu je ovde govora, mogao bi da
bude jedan Dravni Savet, stvoren na demokratskoj osnovi, kojemu bi
imala bili jedna od glavnih zadaa, da sauva jedinstveni duh u upravi
drave.
10. Sukobe o nadlenosti izmeu dravnih i samoupravnih vlasti
imat e da reava posebni sud.
11. Graani treba da budu zakonom zatieni protiv samovolje
svake v l a s t i . . .
12. Posebnim zakonom treba da budu tano utvrena prava i dunosti i n o v n i k a . . .
13. Za reavanje tuaba graana zbog povrede prava nanesene im
od vlasti, ustanovit e se posebni s u d o v i . . .
14. Treba da se garantuje nezavisnost sudije protiv svakog utjecaja administrativne i legislativne v l a s t i . . .
Sudstvo ovakp ureeno moe se u celosti centralno upravljati, tako
da bude posve iskljueno iz delokruga lokalnih samouprava.
I I I . Da se svede na n a j m a n j i opseg i da se to vie ublai izborna
borba za Konstituantu, k o j a bi u tekim spoljnim i unutranjim prilikama drave mogla da bude fatalna, trebalo bi nastojati, da se sklopi
izborni sporazum (blok) svih elemenata, k o j i se u glavnom slau s ovim
mislima.
I V . Ovaj blok imao bi da jo pre izbora za Konstituantu na ovom
temelju sporazuma izradi nacrt Ustava, da se stvar to pre i to uspenije svri u Ustavotvornoj Skuptini.
V. Potpisani izrazuju elju, da sve narodne stranke uzmu u pretres ove misli.
Jovan Cviji, Dr. Ante Trumbi, Dr. Josip Smodlaka, .lov. Banjanin, Dr.
Dinko Trinajsti, R. Lenac, Bogomir Bonjak, Dr. Ferdo ii, Veljko
Petrovi, Alb. Boneti, M. Savi, M. ingrija, Dr. Gustav Gregorin, prof.
Vasa Staji, Dr. Fran Barac, Dr. Ivo de Giuli, Josip Ribari, Dr. Ivo Mili, Joakim Kunjai.5
F. ii, Dokumenti, 325329.
5 Ideja o osnivanju jedinstvene jugoslovenske organizacije, koja je poetkom novembra 1918. poela da deluje kao Jugoslovenska demokratska liga, javila
se meu hrvatskim i srpskim politiarima, javnim i kulturnim radnicima u e-

UKAZ O SAZIVU P R I V R E M E N O G NARODNOG P R E D S T A V N I T V A

U ime
NJEGOVOG V E L I A N S T V A
PETRA I.
po milosti B o j o j i v o l j i narodnoj
K r a l j a Srba, Hrvata i Slovenaca
na osnovu ovlaenja (lan 53. Ustava)
NJEGOVOG K R A L J E V S K O G V I S O A N S T V A
Aleksandra Naslednika Prestola
M I N I S T A R S K I SAVET
Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca
reio je i reava da se privremeno Narodno Predstavnitvo sastane dne
1. marta 1919. god. u prestonom gradu Beogradu.
Ministar Pripreme za Ustavotvornu Skuptinu i Izjednaenje Zakona neka izvri o v a j ukaz.
24 februara 1919. god.
u Beogradu. 6
Slubene novine Kraljevstva SHS, br. 11, 27. februara 1919.
nevi i Parizu tokom 1917. i 1918. godine. Nastanak lige bio je u direktnoj vezi
sa suprotnostima izmeu Jugoslovenskog odbora i srbijanske opozicije prema
Radikalnoj stranki, kao i sa aktueliziranjem pitanja stvaranja zajednike drave
posle propasti Monarhije. Osnivai Lige, preteno voe Jugoslovenskog odbora,
nameravali su da svoj rad prenesu u zemlju i da se kao grupa ukljue u izbornu
borbu za ustavotvornu skuptinu. Federalistike i antimonarhistike programske
osnove Lige, nosili su politiari iz redova srbijanske opozicije, naroito istaknuti
naunici J. Cviji, Lj. Stojanovi i dr.
Polovinom januara 1918. kao savezni lanovi" Ligi pristupaju Starevieva Stranka prava i Lorkovieva Napredna demokratska stranka. Nasuprot
Paievom velikosrpskom konceptu ujedinjenja, Liga je isticala jugoslovensko"
reenje ujedinjenja i organizacije drave. Njen prvobitni program bio je blizak
federativnom ureenju drave, te je stoga bio zanimljiv za hrvatske stranke.
Meutim, Liga ubrzo prenaglaava centralistiko i unitaristiko stanovite na
kome je, u osnovi, od samog poetka stajala. Pri osnivanju Demokratske stranke
S. Pribievi je osuivao stanovite l i g e o uvoenju autonomija. Osnivanjem
ove stranke i povratkom u zemlju lanova Lige prestala je i njena aktivnost kao
posebne organizacije. Pristalice Lige iz Srbije uskoro su osnovali Republikansku
stranku.
6 Srpske politike stranke zvanino su se izjasnile o organizaciji i karakteru privremenog parlamenta prilikom pregovora sa predstavnicima Narodnog
vijea SHS o obrazovanju zajednike vlade, polovinom decembra 1918. Prilikom
ovih razgovora konferencijama je predsedavao Nikola Pai. Po njemu, Dravno vee" postalo bi na taj nain to bi u njega sve pokajinske skuptine, odnosno sabori, delegirali odreen broj zastupnika. Vee je imalo biti stalno na okupu
sve do Ustavotvorne skuptine i posedovalo bi sve ustavne atribute kao i srpska Narodna skuptina, tj. prema srpskom ustavu. Slino gledite o Dravnom
veu" imao je i Lj. Davidovi. Ova gledita bila su politika platforma srpske
Narodne skuptine prilikom ratifikacije akta o ujedinjenju 16. decembra 1918.
Narodna skuptina bive Kraljevine Srbije 21. decembra prihvatila je saoptenje
vlade da su se politiki faktori svih pokrajina Kraljevstva SHS saglasili o sastavu predstavnitva za celu dravu. Skuptina je istovremeno izabrala i poslanike Srbije za Privremeno narodno predstavnitvo.
Privremeno narodno predstavnitvo, koje su sainjavali 296 poslanika, sazvano je Ukazom vlade od 24. februara 1919, a sastalo se 1. marta 1919. Sednice
su formalno otvorene tek 16. marta 1919. prestonom besedom regenta Aleksandra
u ime kralja Petra I. Za stalnog predsednika Privremenog narodnog predstavnitva izabran je dr Dragoljub-Draa Pavlovi. Prema kljuu koji je utvrdila
ytada, u PNP je iz Slovenije ulo 32 poslanika, iz Hrvatske s Meumurjem, Rijekom i Istrom 66, Vojvodine 24, Bosne i Hercegovine 42, Makedonije 24, Dalmacije 12, Crne Gore 12 i iz Srbije 84 poslanika. Zadatak PNP bio je da izradi iz-

r
IZBOR POSLANIKA ZA USTAVOTVORNU SKUPTINU
U ime
NJEGOVOG V E L I A N S T V A
PETRA I
po milosti B o j o j i v o l j i N a r o d n o j
K r a l j a Srba, Hrvata i Slovenaca
Mi
Aleksandar Naslednik Prestola
proglaujemo i o b j a v l j u j e m o svima i svakome, da je Privremeno Narodno Predstavnitvo sazvano Ukazom od 24. februara 1919. godine za
1. mart 1919. godine u prestonom gradu Beogradu na C X V I I I redovnom
sastanku 2. septembra 1920. godine reilo, i
da smo Mi potvrdili i p o t v r u j e m o
ZAKON
O
IZBORU N A R O D N I H POSLANIKA ZA USTAVOTVORNU SKUPTINU
K R A L J E V I N E SRBA, H R V A T A I S L O V E N A C A
K o j i glasi:
Opte odredbe.
Clan 1.
Izbori poslanika za Ustavotvornu Skuptinu k o j a e se sastati
u Beogradu dvanaestog decembra ove godine, vrie se po odredbama
ovog zakona.
Samo u sluaju rata ili kakve druge nemogunosti moe se Skuptina drati van Beograda.
Ustavotvorna e Skuptina raditi sve dok ne donese Ustav, i po
tom one zakone k o j i stoje u neposrednoj i tesnoj vezi s Ustavom, kao
i zakone finansijske prirode, k o j i ne trpe odlaganja.
Proglaenjem Ustava prestaje ustavotvorni i nastaje zakonodavni
rad Ustavotvorne Skuptine. Vreme trajanja njenog zakonodavnog rada
ne moe biti due od dve godine.
Ukaz o rasputanju Ustavotvorne Skuptine mora sadrati u sebi
i naredbu za nove izbore poslanike u roku od tri meseca i za saziv
Skuptine u roku od petnaest dana po izvrenim izborima . . .
lan 5.
Svaki izborni okrug bira onoliko poslanika, koliko na njega pada
da bira prema broju stanovnika, ustanovljenom pri popisu puanstva
od 1910. godine.
Na svakih 30.000 stanovnika birae se po jedan poslanik. A k o viak stanovnika bude vei od 17.000 stanovnika, onda e se birati jo
jedan poslanik.
borni zakon i da izvri pripreme za saziv Konstituante, tj. postavi osnove nove
drave i vlasti. Radieva Hrvatska puka seljaka stranka, koja je dobila svega
dva poslanika mandata, odbila je da uestvuje u radu PNP. Na svom zasedanju
od 2. septembra 1920. PNP je donelo, a regent potvrdio, Zakon o izboru narodnih
poslanika za Ustavotvornu skuptinu.

U ovaj broj poslanika, koje bira okrug, ulaze i oni poslanici za koje
l. 14. ovog zakona iskazuje naroite pogodbe . . .

II.
Ko ima pravo da bira.
Clan 9.
P r a v o biranja poslanika za Ustavotvornu Skuptinu ima svaki
mukarac, koji je do poetka sastavljanja birakih spiskova navrio
21. godinu i koji je u tom asu bio dravljanin Kraljevine Srba, Hrvata
i Slovenaca. U smislu ovoga zakona smatraju se dravljanima Kraljevine svi, koji su bili dravljani Srbije i Crne Gore do 1. decembra 1918.
i svi oni koji su do 1. decembra 1918. imali dravljanstvo u Hrvatskoj,
Slavoniji i Dalmaciji, pripadnitvo u Bosni i Hercegovini ili domovinsko pravo (lanstvo, zaviajnost) u k o j o j od optina ili delova optina
drugih jugoslovenskih zemalja, to su pripale u vlast Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca . ..

III.
Ko moe biti poslanik.
Clan 12.
Ko nema pravo biranja, onaj ne moe ni biti izabran za poslanika.
Clan 13.
Za poslanika u Ustavotvornoj Skuptini moe biti izabran samo
onaj, koji sem pogodaba potrebnih za pravo biranja ispunjava jo i
ove odredbe:
1) da uiva sva graanska i politika prava;
2) da ivi stalno u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, izuzimajui one koji se stalno bave na strani po dravnome poslu;
3) da je navrio 25 godina i da zna itati i pisati;
4) ako je priroen da je najmanje deset godina od dana priio
enja stalno nastanjen u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca . ..
Clan 121.
Izbori narodnih poslanika za Ustavotvornu Skuptinu izvrie se
28. novembra 1920. godine.
Ovlauje se Ministarski Savet da u sporazumu sa odborom za
izborni zakon propie putem Kraljeve Uredbe privremeni poslovnik za
Ustavotvornu Skuptinu, koji e vaiti dok ga sama Ustavotvorna Skup
tina ne izmeni ili drugi ne donese.
Ovaj zakon stupa u ivot kad ga Kralj potpie, a obaveznu sna
gu dobij a, kad se obnaroduje u Slubenim Novinama".
O izvrenju ovog zakona starae se Ministar Pripreme za Ustavo
tvornu Skuptinu i Izjednaenje Zakona, Ministar Unutranjih Dela i
Ministar Pravde.
Preporuujemo Naem Ministru Pripreme za Ustavotvornu Skup
v
strnu i Izjednaenje Zakona, da ovaj zakon obnaroduje, a Naim Mini
struna: Ministru Pripreme za Ustavotvornu Skuptinu i Izjednaenje
Zakona, Ministru Unutranjih Dela i Ministru Pravde, da se o izvrenju

n j e g o v o m staraju, vlastima, pak, zapovedamo da po njemu postupaju,

a svima i svakome da mu se pokoravaju.
3. septembra 1920. god.
u Beogradu

A L E K S A N D A R , s. r.

Slubene novine Kraljevstva SHS, 6. septembra 1920.

OBZNANA VLADE M. VESNIA
Beograd, 29. decembra 1920.
Sa vie strana i iz vie pouzdanih izvora dravne vlasti i m a j u saznanje, da rastrojni i reakcionarni elementi spremaju ovih dana napad
na dravu, njeno ustrojstvo i drutveni red sa zadatkom da po ruskom
boljevikom primeru sve srui to danas postoji od zakona, ustanova
i dobara, javnih i privatnih, a namesto svega zavede, kao u Rusiji, vlast
nekoliko ljudi, k o j i e raspolagati ivotom, slobodom i imanjem graana, a dravu nau otvoriti invaziji stranaca. To oni zovu diktaturom
proletarijata i poto smatraju nau dravu samo kao jedan sektor na
frontu u borbi koju boljevici vode protiv ostalog sveta to e oni na
tom sektoru povesti vojnu protiv svetskog kapitalizma, kako bi se sruilo sve i svuda u svetu, ono, to su do danas stvorili duh, snaga i rad
oveanstva.
Naa bi zemlja imala, po njihovim zamislima, da ponovo potone
u krv, da ponovo uemo opet kao u Rusiji u unutarnje graanske borbe,
meunarodne ratove i pljake hrane i stoke po selima, a drugog imanja po varoima.
Komunistikom pokretu su se pridruili pritvorno i podmuklo
mnogi javni i tajni neprijatelji nae zemlje i naroda. Pobeeni u ratu,
gledaju da se poslQ rata osvete o v o j zemlji zameui u n j o j nerede, i
podravajui ih i spolja i iznutra.
. . . Ova bolest boljevika koja se zove komunizam oborila je samo
Rusiju. Za nekoliko nedelja savladala je bila Maarsku, ali je tamo prola ostavljajui pusto i pogibiju ba onih, k o j i su hteli diktaturu proletarijata. Inae, Amerika, Engleska, Francuska, Nemaka i druge ureene i bogate zemlje, suzbile su je u samom poetku, negde lake, a
negde krvavo. Cehoslovaka drava je morala ovih dana da uini to isto.
I naa drava ne sme dopustiti prolevanje krvi. Proliveno je i suvie. Narod trai mir da bi leio svoje ratne rane i patnje. Poto su prevratni elementi izabrali ove dane, kad velika Narodna skuptina poinje
ureivanje drave, da ponu sa optom obustavom rada, koju bi potom
pretvorili u nered, krvavu pometnju i rasulo, Vlada je odluila da se
snaga drave stavi u slubu slobode i reda.
Radi toga Ministarski savet
nareuje:
1. Da se do reenja Ustava zabrani svaka komunistika i druga
rastrojna propaganda, obustave njihove organizacije, zatvore njihova
zborita, zabrane njihove novine i svi drugi spisi, k o j i bi mutili spokojstvo i mir drave, propovedali, pravdali i hvalili diktaturu, revoluciju
ili ma kakvo nasilje Odmah se imaju uzaptiti svi pozivi na generalni
trajk i do mesec dana zatvoriti svi koji ih ine usmeno ili pismeno.

2. Zabranie se sve tampane stvari, kojima se umanjuje znaaj

onih mera nareenih za odranje slobode, reda i svojine. Po sebi se
razume da ostaje netaknuta sloboda javne rei i pisanja, ako se njima,
ne vrea drava i ne izaziva javna demoralizacija.
3. Da se u svakom sluaju nereda sa razornim karakterom prvo
preduzimaju otre mere protiv voa i moralnih podbadaa, bili oni tu
ili pravili vetaki alibi.
4. Zavodi se obavezna prijava oruja. Ko ne p r i j a v i vatreno oruje
i eksploziv, kanjava se do tri meseca zatvorom, sa radom.
5. Za sve vreme rada Ustavotvorne Skuptine zabranjene su u Beogradu svake manifestacije rastrojnog i uzbudljivog karaktera. V o j n o m
sudu na suenje predaju se svi, k o j i bi ispoljavali oruani otpor dravnim organima sigurnosti.
6. Da se s naeg zemljta proteraju svi stranci k o j i bi se smutnjama pridruivali i jaali ih.
7. Da se iz dravne slube otpuste svi inovnici vii i nii, k o j i bi
produili propagandu boljevizma u naoj zemlji, a da se oduzme pomo
za kolovanje svim studentima komunistima.
Izbori za Konstituantu izvreni su u redu i slobodi. U redu i slo
bodi neka ona vri posao za k o j i je dobila narodno poverenje.
U Beogradu, 29. decembra 1920. g. J. B. br. 29282.
Predsednik Ministarskog saveta i Ministar inostranih dela
Mil. R. Vesni. s. r. . . ?
Slubene novine Kraljevstva SHS, 31. decembra 1920.
7 Formiranjem demokratsko-socijalistike vlade pod predsednitvom Ljube
Davidovia 16. avgusta 1919, od jedne graanske (Demokratske zajednice) i jedne
radnike (Socijaldemokratske) stranke, reim je pokuao da otupi otricu klasne borbe u zemlji. Obeanja o poboljanju uslova ivota radnike klase uvoenjem izvesnih socijalno-ekonomskih reformi, o poputanju represivnih mera
prema komunistima i si. ubrzo su se pokazala iluzornim, jer se vlada nala u
neskladu izmeu proklamovane politike i straha da njome ne ugrozi graanski
poredak u zemlji. Zbog opasnosti od trajka elezniara, vlada je potpisala sa
delegacijom Saveza transportnih i saobraajnih radnika u oktobru 1919, tzv. Protokol sporazuma", koji nije sprovodila u praksi, to je kasnije, aprila 1920, bilo
povod izbijanju generalnog trajka elezniara.
Opasnost od rasta revolucionarnog pokreta u zemlji dovela je do zbijanja redova graanskih partija. Posle ponovne kratke vladavine S. Protia od
februara 1920, pod predsednitvom M. Vesnia obrazovana je 17. maja 1920. vlada
od demokrata, radikala, Slovenske ljudske stranke i Hrvatske zajednice. Ova
vlada je ve u junu izradila Projekt zakona o redu i radu", ime je, praktino,
bilo nagoveteno donoenje otrih mera protiv svih protivnika postojeeg ustrojstva graanskog poretka, tj. unitarizma i centralizma, a pre svega protiv KPJ.
Donoenjem Obznane", koja je usledila posle objavljivanja nekoliko uredbi
protiv trajkova, naroito rudara u Sloveniji i Bosni, buroazija je jasno pokazala svoju ofanzivnost. M. Drakovi, kao ministar unutranjih poslova, pripremao je ovaj akt sa znanjem N. Paia, koji je prethodni obraun sa komunistima postavio kao uslov za preuzimanje poloaja predsednika vlade. Obznana",
doneta decembra 1920, motivisana je predohranom od bilo kakve mogunosti
revolucionarnog prevrata komunista, dok je bleda reakcija KPJ na donoenje
ovog akta bila nesrazmerna otrini njenih mera. M. Drakovi je optuivao komuniste za razaranje drave, primenu nasilja, demokratizaciju vojske, primanje
novca iz inostranstva, pijunau i si., jer je za jugoslovensku buroaziju pristupanje KPJ Kominterni bilo odricanje od njihove vlasitite i dravno-patriotske
nezavisnosti u programskom, politikom i stratekom pogledu. Obznana" je
omoguila jedno vreme irenje represalija protiv komunista i radnike klase u
Jugoslaviji uopte. Zatvarani su radniki domovi, zabranjivano je izlaenje listova i masovno su hapeni komunisti. Meutim, poto Obznana" nije imala
autoritet zakona, nju su primenjivale samo administrativne, a ne i sudske vlasti.

157

Skupa

%> prema
ukupnom
broju

Narodna radikalna
Hrv. Puka Seljaka stranka
Jugosl. demokratska
Komunistika
Socijal-demokratska
Narodno-socijalistika
Savez zemljoradnika i
samostalna kmetijska
8 Slovenska ljudska str.
9 Hrvatska puka i Bunjevako
okaka
10 Jugosl. muslimanska organiz.
11 Hrvatska teaka (Narodni klub)
12 Nacionalno turska
organizac. (Demijet)
13 Hrvatska zajednica
14 Hrvatska stranka prava
15 Srpska narodna organizacija
(okorilo)
16 Liberalna stranka
17 Prekomurska gospod. organiz.
18 eka stranka
19 Nezavisna rnuslim. stranka
20 Muslimanska narodna stranka
21 Republikanska stranka
22 Ratnika stranka
23 Izvanstranaka lista (Trumbi)

Broj
mandata

1
2
3
4
5
6
7

o/o prema
ukupnom
broju

Naziv stranke
(grupe)

284.375
230.590
319.448
198.736
46.792
6.186

17,7
14,3
19,7
12,4
2,9
0,4

91
50
92
58
10
2

21,2
11,9
22,3
13,9
2,4
0,5

151.603
58.971

9,5
3,7

39
14

9,4
3,3

52.333
110.895
38.400

3,3
6,9
2,4

13
24
7

2,7
5,7
1,7

30.029
25.867
10.880

1,9
1,6
0,7

8
4
2

1,9
1,0
0,5

6.215
5.061
1.960
704
449
306
18.136
2.484
6.581

0,4
0,3
0,1
0,0
0,0
0,0
1,1
0,2
0,4

1,607.265

100,0

Broj
glasova

Red. broj

REZULTATI IZBORA ZA USTAVOTVORNU SKUPTINU

28. N O V E M B R A 1920.

0,2

0,7

0,2

419

100,0

Statistiki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu skuptinu 28. XI 1920, Narodna skuptina Kraljevine SHS, Beograd, 1921.

8 Zakon o izborima za Ustavotvornu Skuptinu od 3. septembra 1920. predvideo je pravo glasa za sve muke dravljane sa navrenom 21 godinom ivota.
I pored ukidanja tzv. imovinskog cenzusa, Zakon nije izraavao sistem opteg
prava glasa, jer je iskljuivao iz izbornog tela ene, omladinu (do 21 god.), vojna
lica i pripadnike nacionalnih manjina. Uveden je, takoe, i estomeseni domicil.
Zakon je predviao ustanovu tzv. kvalifikovanih poslanika (sa fakultetskom
spremom bar jedan poslanik na liiti). Izbori su vreni tajno, a na svakih 30.000
stanovnika birao se 1 poslanik, to je ukupno iznosilo 419 poslanika. Na izborima od 28. novembra na biralita je izalo oko 65% glasaa, jer je od 12,706.945
stanovnika, koji su prema popisu iz 1910. uli u sastav Kraljevine SHS, upisano
svega 2,480.623 biraa, od ega je glasalo 1,607.265. Najvie glasaa apstiniralo
je u Srbiji. Izalo je na biralite svega 56,33/o. Najvie se biraa odazvalo u
Sloveniji, 73,50/0. Komunisti su najvie glasova dobili u Makedoniji, Srbiji, Crnoj
Gori i Bosni i Hercegovini.