Analiza Zbirka

Čikoš Pajor Gizela
Matematička analiza
zbirka zadataka za
vežbe
I deo
Viša tehnička škola, Subotica

2002
Matematička analiza Zbirka zadataka za vežbe
PREDGOVOR
Ova zbirka zadataka obuhvata gradivo koje je predviđeno za vežbe iz predmeta

matematička analiza na elektrotehničkom, mašinskom i informatičkom odseku Više tehničke
škole u Subotici.
Na početku svakog poglavlja navedene su najbitnije definicije i teoreme bez dokaza,

koje su potrebne za rešavanje zadataka iz date oblasti. U svakom poglavlju možete naći
detaljno izrađene zadatke koje ćemo i na vežbama obraditi, i tu po potrebi dati dodatna
objašnjenja.
Na kraju svakog poglavlja možete naći zadatke koji nisu izrađeni, predlažu se za
samostalnu vežbu. Ovi zadaci su birani iz poznatih zbirki zadataka iz matematičke analize
(kao npr. Uščumlić–Miličić, Demidovič i drugi).
Pojedine oblasti se nadovezuju jedan na drugi, zato predlažem da vežbate zadatke po

utvrđenom redosledu.
Ovu zbirku zadataka možete koristiti za pripremanje pismenog dela ispita, ali gradivo
usmenog ispita ovde nije u dovoljnoj meri obrađeno.
Naše dosadašnje iskustvo je pokazalo da studenti iz različitih srednjih škola stižu sa

jako različitim predznanjem. Zato svim studentima, koji iz ove skripte ne mogu da prate
gradivo predlažem, da jednostavnije zadatke uvežbaju iz neke srednjoškolske zbirke zadataka.
Ovo je prvo izdanje na srpskom jeziku, izvinjavam se za greške koje su u njemu

napravljene, rado ću ih ispraviti ako mi obratite pažnju na njih. Unapred se zahvaljujem.
Čikoš Pajor Gizela
1
SADRŽAJ
1. Brojni nizovi.................................................................................................. 7 strana

Zadaci za vežbu ............................................................................................. 16 strana
2. Funkcije........................................................................................................ 19 strana
2.1. Oblast definisanosti funkcije............................................................. 19 strana
Zadaci za vežbu................................................................................. 22 strana
2.2. Parnost i neparnost funkcije.............................................................. 22 strana

2.3. Periodičnost funkcije......................................................................... 25 strana

2.4. Inverzna funkcija............................................................................... 28 strana

2.5. Granična vrednost i neprekidnost funkcije........................................ 33 strana

3. Diferencijalni račun....................................................................................... 41 strana

3.1. Izvod i diferencijal funkcije............................................................... 41 strana
3.2. Izvodi višeg reda................................................................................ 48 strana

3.3. Lopitalovo pravilo............................................................................. 50 strana

4. Ispitivanje funkcija........................................................................................ 57 strana

Zadaci za vežbu............................................................................................. 73 strana
5. Neodređeni integral....................................................................................... 75 szrana

5.1. Integraljenje metodom smene promenljivih...................................... 78 strana
5.2. Parcijalna integracija......................................................................... 82 strana

5.3. Integral racionalne funkcije............................................................... 85 strana

5.4. Integrali iracionalnih funkcija........................................................... 93 strana

3
Zbirka zadataka za vežbe Matematička analiza

5.5. Integrali trigonometrijskih funkcija .................................................. 110 strana

5.6. Integral eksponencijalne funkcije..................................................... 114 strana

Zadaci za vežbu................................................................................ 116 strana
6. Određeni integral........................................................................................... 117 strana

Zadaci za vežbu............................................................................................. 119 strana
6.1. Površina ravnih likova....................................................................... 120 strana

6.1.1. Površina ravnih likova u pravouglom kordinatnom sistemu. 120 strana
Zadaci za vežbu..................................................................... 124 strana
6.1.2. Površina ravnih likova u polarnom kordinatnom sistemu..... 125 strana

Zadaci za vežbu..................................................................... 127 strana
6.1.3. Površina ravnih likova u parametarskom obliku...................

Zadaci za vežbu......................................................................
6.2. Dužina luka krive............................................................................

6.2.1. Dužina luka krive u pravouglom kordinatnom sistemu........
Zadaci za vežbu.....................................................................
6.2.2. Dužina luka krive u polarnom kordinatnom sistemu............

Zadaci za vežbu.....................................................................
6.2.3. Dužina luka krive u parametarskom obliku..........................

Zadaci za vežbu.....................................................................
6.3. Zapremina rotacionih tela.................................................................

6.3.1. Zapremina rotacionih tela u pravouglom kord. sistemu.......
Zadaci za vežbu.....................................................................
6.3.2. Zapremina rotacionih tela u polarnom kord. sistemu............

Zadaci za vežbu.....................................................................
6.3.3. Zapremina rotacionih tela u parametarskom obliku..............

Zadaci za vežbu.....................................................................
6.4. Površina omotača rotacionih tela.......................................................

6.4.1. Površina omotača rotacionih tela u pravouglom kord. sist. ..
Zadaci za vežbu.....................................................................
6.4.2. Površina omotača rotacionih tela u polarnom kord. sist. ......

Zadaci za vežbu.....................................................................
4
6.4.3. Površina omotača rotacionih tela u parametarskom obliku...

Zadaci za vežbu.....................................................................
7. Funkcije više promenljive.............................................................................

7.1. Diferencijal funkcije dve promenljive...............................................
7.1.1. Parcijalni izvodi i totalni diferencijali ..................................
Zadaci za vežbu.....................................................................
7.1.2. Parcijalni izvodi složene funkcije.dve promenljive..............

Zadaci za vežbu.....................................................................
7.2.Ekstremi funkcije dve promenljive..........................................................

Zadaci za vežbu..................................................................................
7.2.1. Uslovni ekstrem funkcije dve promenljive...........................

Zadaci za vežbu.....................................................................
8. Diferencijalne jednačine................................................................................
8.1. Diferencijalne jednačine prvog reda..................................................
8.1.1. Dif. jednačine sa razdvojenim promenljivima.......................
Zadaci za vežbu.....................................................................
8.1.2. Homogene diferencijalne jednačine......................................

Zadaci za vežbu.....................................................................
8.1.3. Linearne diferencijalne jednačine..........................................

Zadaci za vežbu.....................................................................
8.1.4. Bernulijeva diferencijalna jednačina.....................................

Zadaci za vežbu.....................................................................
8.1.5. Egzaktna diferencijalna jednačina....................................... .

Zadaci za vežbu.....................................................................
8.2. Diferencijalne jednačine drugog ( višeg ) reda..................................

8.2.1. Diferencijalne jednačine tipa y ( n ) = f ( x) .............................
Zadaci za vežbu.....................................................................
8.2.2. Nepotpune diferencijalne jedn. koje ne sadrže y...................

Zadaci za vežbu.....................................................................
8.2.3. Nepotpune diferencijalne jedn. koje ne sadrže x...................

Zadaci za vežbu.....................................................................
8.2.4. Homogena linearna dif. jedn. sa const. koeficijentima..........

Zadaci za vežbu.....................................................................
8.2.5. Nehomogena linearna dif. jedn. sa const. koeficijentima......

Zadaci za vežbu.....................................................................
Literatura....................................................................................................................
5
Matematička analiza Brojni nizovi
1. Brojni nizovi
Definicija: Preslikavanje skupa prirodnih brojeva u skup realnih brojeva zovemo brojni niz.
Niz je znači preslikavanje a : N → R .
Obično koristimo skraćeno označavanje:

a(1) = a1
a(2) = a 2
M
a ( n) = a n
a1 , a 2 , a3 , ... su članovi niza, dok je a n opšti član niza.
Definicija: Niz {a n } zovemo rastućim ako je a1 ≤ a 2 ≤ a3 ≤ K ≤ a n ≤ K;

a ako je a1 ≥ a 2 ≥ a3 ≥ K ≥ a n ≥ K , tada je niz opadajući.
Rastuće i opadajuće nizove zajedničkim imenom nazivamo monotonim nizovima.
Niz {a n } je: - monotono rastući ako je za ∀n ∈ N : a n +1 − a n ≥ 0

- strogo monotono rastući ako je za ∀n ∈ N : a n +1 − a n > 0
- monotono opadajući ako je za ∀n ∈ N : a n +1 − a n ≤ 0
-strogo monotono opadajući ako je za ∀n ∈ N : a n +1 − a n < 0
Kod nizova sa pozitivnim članovima možemo koristiti i kriterijum količnika za određivanje

a
monotonosti : - monotono rastući, ako je za ∀n ∈ N : n +1 ≥ 1
an
a
- strogo monotono rastući, ako je za ∀n ∈ N : n +1 > 1
an
a
- monotono opadajući, ako je za ∀n ∈ N : n +1 ≤ 1
an
a
- strogo monotono opadajući, ako je za ∀n ∈ N : n +1 < 1 .
an
Definicija: Broj k je donja granica niza {a n } ako niz nema manjeg člana od broja k: k ≤ a n .
Broj K je gornja granica niza {a n } ako niz nema većeg člana od broja K: a n ≤ K .
Definicija: Niz {a n } je ograničen, ako se može zadati broj M takav da je a n ≤ M .
7
Brojni nizovi Matematička analiza
Definicija: Broj A je granica niza {a n } , ako za bilo koje pozitivno ε postoji prag indeks
(prirodan broj n0 koji zavisi od ε ) takav, da za sve prirodne brojeve n ≥ n0 , važi
da je a n − A < ε .
Logičkim simbolima napisano:
(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N ) an − A < ε ∀n ≥ n0 , n ∈ N .
1 1 1 1
1. Primer: Odrediti opšti član niza 1, , , , , K .
4 9 16 25
1
Rešenje: 1 = a1 = a(1) =
12
1 1
= a 2 = a (2) = 2
4 2
1 1
= a3 = a(3) = 2
9 3
M
1
a n = a ( n) = 2 .
n
2 3 4 5
2. Primer: Odrediti opšti član niza , , , ,K .
3 4 5 6
2 1+1
Rešenje: = a1 = a(1) =
3 1+ 2
3 2 +1
= a 2 = a (2) =
4 2+2
M
n +1
an = .
n+2
2 5 10 17 26
3. Primer: Odrediti opšti član niza , , , , ,K .
3 8 13 18 23
2 12 + 1
Rešenje: = a1 = a(1) =
3 5 ⋅1 − 2
5 22 + 1
= a 2 = a (2) =
8 5⋅2 − 2
10 32 + 1
= a3 = a(3) =
13 5⋅3− 2
M
n2 +1
an = .
5⋅n − 2
8
n −1
4. Primer: Napisati prvih pet članova niza a n = .
n +1
1−1
Rešenje: a1 = a (1) = =0
1+1
2 −1 1
a 2 = a (2) = =
2 +1 3
3 −1 1
a3 = a (3) = =
3 +1 2
4 −1 3
a 4 = a (4) = =
4 +1 5
5 −1 2
a5 = a (5) = =
5 +1 3
1 1 3 2
Traženi niz je znači 0, , , , ,K .
3 2 5 3
5. Primer: Napisati prva četiri člana niza datog rekurzijom a n = 3a n −1 + 1 ako je a1 = 2 .
Rešenje: a1 = 2
a 2 = 3a1 + 1 = 3 ⋅ 2 + 1 = 7
a3 = 3a 2 + 1 = 3 ⋅ 7 + 1 = 22
a 4 = 3a3 + 1 = 3 ⋅ 22 + 1 = 67
Traženi niz je znači 2,7,22,67, K .
1
6. Primer: Ispitati monotonost niza an = .
n +1
2
Rešenje: Ako koristimo kriterijum razlike, tada je :

1 1 1 1 1 1
an+1 − a n = − 2 = 2 − 2 = 2 − 2 =
(n + 1) + 1 n + 1 n + 2n + 1 + 1 n + 1 n + 2n + 2 n + 1
2
n 2 + 1 − n 2 − 2n − 2 − (2n + 1)
= = 2 <0
( )(
n + 2n + 2 n + 1
2 2
) ( )(
n + 2n + 2 n 2 + 1 )
jer je n ∈ N , znači da je niz strogo monotono opadajući. Pošto niz ima samo pozitivne
članove možemo primeniti i kriterijum količnika:
1
a n +1 (n + 1) 2 + 1 n2 +1
= = 2 <1
an 1 n + 2n + 2
n2 +1
9
jer je brojilac za svako n ∈ N manji od imenioca. Znači da i na osnovu količničkog

kriterijuma možemo konstatovati da je niz strogo monotono opadajući.
2n + 1
7. Primer: Ispitati monotonost niza a n = .
3n + 2
Rešenje: Primenimo kriterijum razlike:
2 (n + 1) + 1 2n + 1 2n + 3 2n + 1 (2n + 3)(3n + 2) − (2n + 1)(3n + 5)

a n+1 − a n = − = − = =
3 (n + 1) + 2 3n + 2 3n + 5 3n + 2 (3n + 5)(3n + 2)
6n 2 + 4n + 9n + 6 − 6n 2 − 10n − 3n − 5 1
= = >0
(3n + 5)(3n + 2) (3n + 5)(3n + 2)
znači da je posmatrani niz strogo monotono rastući.
n +1
8. Primer: Ispitati ograničenost niza a n = .
n
Rešenje: Pošto je
n +1 n 1 1
an = = + = 1+ > 1,
n n n n
niz je ograničen sa donje strane i donja granica (infimum) je k = 1 . Istovremeno je
n +1 n 1 1
an = = + = 1+ ≤ 2 ,
n n n n
pa je niz ograničen i sa gornje strane i gornja granica (supremum) je K = 2 .
5n
9. Primer: Dokazati da je niz a n = konvergentan, i da je granica broj A = 5 .
n +1
Rešenje: Niz je konvergentan ako je (∀ε > 0 )(∃n0 ∈ N ) a n − A < ε ∀n > n0 , n ∈ N .

5n
Konkretno: −5 <ε ∀n > n0 , n ∈ N
n +1
5n − 5n − 5
< ε ∀n > n0 , n ∈ N
n +1
5
<ε ∀n > n0 , n ∈ N
n +1
5
< n +1 ∀n > n0 , n ∈ N
ε
5
n > −1
ε
10
5
n0 ≥ −1
ε
5
znači za ∀ε > 0 može se odrediti prag indeks n0 ≥ − 1 za koji važi, da svi članovi niza koji
ε
slede iza tog člana pripadaju (5 − ε , 5 + ε ) okolini broja 5 , odnosno broj 5 je granica
posmatranog niza.
3 3n 2 + 1
10. Primer: Pokazati da je broj A = granica niza a n = 2 , i odrediti prag indeks
5 5n − 1
počev od kojeg svi članovi niza pripadaju ε = 10 −3 okolini granice .
Rešenje: an − A < ε
3n 2 + 1 3
− < 10 −3
5n − 1 5
2
15n 2 + 5 − 15n 2 + 3
< 10 −3
(
5 5n 2 − 1 )
8
< 10 −3
(
5 5n − 1
2
)
8 1
<
(
5 5n − 1 1000
2
)
8000
5n 2 − 1 >
5
1601
n2 >
5
n > 320,2
n > 17,89
n0 ≥ 18
3
znači da počev od a18 svi članovi niza pripadaju ε = 10 −3 okolini broja , a to ujedno znači
5
3 3
da je niz konvergentan i da je granica broj , odnosno da a n → ili drugačije pisano:
5 5
3
lim a n = .
n →∞ 5
5 7
11. Primer: Dati su nizovi a n = 3 + i bn = −2 + . Odrediti graničnu vrednost
n n
lim(a n + bn ) .
n →∞
11
 5  7
Rešenje: lim(a n + bn ) = lim a n + lim bn = lim 3 +  + lim − 2 +  =
n→∞ n →∞ n →∞ n →∞
 n n → ∞
 n
5 7
lim 3 + lim + lim(− 2 ) + lim = 3 + 0 − 2 + 0 = 1 .
n→∞ n→∞ n n→∞ n→∞ n
1 1
12. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim(a n ⋅ bn ) ako su a n = 5 + i bn = 8 + 2 .
n→∞ n n
 1  1 
Rešenje: lim(a n ⋅ bn ) = lim a n ⋅ lim bn = lim 5 +  ⋅ lim 8 + 2  = 5 ⋅ 8 = 40 .
n→∞ n →∞ n →∞ n →∞
 n  n → ∞ n 
 1
 , n = 2k − 1
13. Primer: Ispitati konvergenciju niza a n =  n .
n
 , n = 2k
n + 2
Rešenje: Moramo posebno ispitati kako se ponašaju članovi niza sa parnim i sa neparnim
indeksima. Ako je :
1 1 1
n = 2k − 1 ⇒ lim a n = lim = lim = =0 ,
n →∞ n →∞ n n → ∞ 2k − 1 ∞
znači da članovi sa neparnim indeksima nagomilavaju se oko tačke 0. Ako je:
n 2k k
n = 2k ⇒ lim a n = lim = lim = lim =1 ,
n→∞ n →∞ n+2 n → ∞ 2k + 2 n → ∞ k +1
znači da se članovi sa parnim indeksima nagomilavaju oko tačke 1. Niz u ovom slučaju ima
dve tačke nagomilavanja, 0 i 1. U okolini obe tačke nagomilavanja niz ima beskonačno puno
članova, ali i van jedne okoline ima beskonačno puno članova. U takvom slučaju granica niza
ne postoji, znači da je niz a n divergentan.
14. Primer: Ispitati konvergenciju niza a n = 3n + 1 , i bn = 7 n − 1 , a zatim konvergenciju

an
niza .
bn
Rešenje: lim a n = lim(3n + 1) = 3 ⋅ ∞ + 1 = ∞ znači da je niz a n divergentan.

n→∞ n →∞
lim bn = lim(7n − 1) = 7 ⋅ ∞ − 1 = ∞ i niz bn je divergentan.

n→∞ n →∞
an a lim a n
Zbog divergencije ovih nizova granicu niza ne možemo računati kao lim n = n→∞ , jer
bn n →∞ b
n lim bn
n →∞
∞
izraz nije određen. U ovakvim slučajevima rešenje možemo odrediti na sledeći način:
∞
12
 1 1
n 3 +  3+
a 3n + 1 n n = 3+ 0 = 3
lim n = lim = lim  = lim
n→∞ b n →∞ 7 n − 1 n →∞  1  n →∞ 1 7−0 7
n
n7 −  7−
 n n
1
jer se izraz može skratiti sa n , i → 0 , u slučaju kada n → ∞ . Rezultat pokazuje da je niz
n
an 3
konvergentan, i da je granica .
bn 7
2n 2 + 3n − 4
15. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim , i odrediti konvergenciju niza.
n → ∞ 3n 2 − 4n + 1
 3 4  3 4
n2  2 + − 2  2+ − 2
2n + 3n − 4  ∞ 
2
n n  n n = 2.
Rešenje: lim 2 =   = lim  = lim
n → ∞ 3n − 4n + 1
∞ n → ∞  4 1 
n2 3 − + 2 
n → ∞ 4 1
3− + 2
3
 n n  n n
2
Niz je konvergentan, članovi konvergiraju ka broju .
3
1− n
16. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim , i odrediti konvergenciju niza.
n→∞ n + n +1
2
1 
n  − 1
1− n  n  = lim − 1 = − 1 = 0 .
Rešenje: lim 2 = lim
n →∞ n + n + 1 n →∞  1  n →∞ n + 1 ∞
nn +1+ 
 n
Niz je konvergentan, članovi konvergiraju ka broju 0.
3n 2 + 5n − 1
17 Primer: Izračunati graničnu vrednost lim , i ispitati konvergenciju niza.
n →∞ 2n + 3
 1
n  3n + 5 − 
3n + 5n − 1
2
n 3n + 5 3 ⋅ ∞ + 5 ∞
Rešenje: lim = lim  = lim = = = ∞.
n→∞ 2n + 3 n → ∞  3 n → ∞ 2 2 2
n2 + 
 n
Niz je divergentan.
n 2 + 3n + 1 + n
18. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim , i odrediti konvergenciju
n →∞ 2n + 3
niza.
13
 3 1 
n  1 + + 2 + 1
n 2 + 3n + 1 + n n n  = 1 +1 = 2 = 1.
Rešenje: lim = lim 
n→∞ 2n + 3 n →∞  3 2 2
n2 + 
 n
Niz je konvergentan, članovi konvergiraju broju 1.
3
 3n 2 + n − 2 
19. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 2  , i odrediti konvergenciju
n →∞ 4 n + 2n + 7 
 
niza.
3
 2 1 2 
3  n 3 + − 2   3
 3n 2 + n − 2    n n  3 27
Rešenje: lim 2  = lim = lim  = .
n ←∞ 4n + 2n + 7  n ←∞  2 7 
2
n←∞ 4 64
   
 n 4 + + 2  
  n n 
Niz je konvergentan.
20. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim n 5n , ako znamo da za a > 0 važi
n →∞
lim n a = 1 i lim n n = 1 .
n→∞ n↔∞
Rešenje: lim n 5n = lim n 5 ⋅ n n = lim n 5 ⋅ lim n n = 1 ⋅ 1 = 1 .

n→∞ n →∞ n →∞ n →∞
21. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim n 6n + 5 .

n→∞
Rešenje: 6n ≤ 6n + 5 ≤ 6n + n = 7 n ako n → ∞ ,
tada je n
6 n ≤ n 6n + 5 ≤ n 7 n
znači i lim n 6n ≤ lim n 6n + 5 ≤ lim n 7 n

n→∞ n →∞ n →∞
na osnovu prethodnog zadatka

1 ≤ lim n 6n + 6 ≤ 1
n →∞
odakle sledi da je
lim n 6n + 6 = 1 .
n →∞
22. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim n + 3 − n .

n→∞
( )
14
n→∞
(
Rešenje: lim n + 3 − n = lim n + 3 − n ) n →∞
( ) n+3+ n
n+3+ n
= lim
n →∞
n +3− n
n+3+ n
=
3
∞
=0.
23. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 3 n − 2 − 3 n .

n→∞
( )
(n − 2)2 + 3 n (n − 2) + 3 n 2
( ) ( )
3
Rešenje: lim 3 n − 2 − 3 n = lim 3 n − 2 − 3 n =
n →∞ n →∞ 3
(n − 2)2 + 3 n (n − 2) + 3 n 2
n−2−n −2
= lim = = 0.
n→∞ 3
(n − 2) 2
+ 3 n (n − 2) + n 3 2 ∞
n n
 n   1
24. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim
n →∞ n + 1
 , ako znamo da je lim 1 +  = e .
  n →∞
 n
− ( n +1)
n n n n⋅
 n   n +1−1  1   1  − ( n +1)
Rešenje: lim  = lim   = lim 1 −  = lim 1 +  =
n→∞ n + 1
  n →∞
 n +1  n → ∞
 n +1 n → ∞
 − (n + 1) 
n n
− ( n +1)⋅ − ( n +1) − ( n +1)
 1  − ( n +1)  1   n
− ( n +1 )
= lim1 +  = lim 1 +   = lim e =
n →∞
 − (n + 1)  n →∞
 − (n + 1)   n →∞
n
lim
( n +1) 1
=e n→∞ −
= e −1 = .
e
2 n +1
 n+2 
25. Primer: Izračunati graničnu vrednost a lim  .
n →∞ 2n + 1
 
Rešenje: U brojiocu i imeniocu opšteg člana niza koeficijenti uz n nisu jednaki, pa prvo to
moramo da postignemo, a zatim ponavljamo postupak koji smo primenili u prethodnom
zadatku:
 n+2 
2 n +1
 1 2n + 4 
2 n +1
 1  2 n +1  2n + 1 + 3  2 n +1 
lim  = lim ⋅  = lim     =
n → ∞ 2n + 1 n → ∞ 2 2n + 1
    n →∞
 2   2n + 1  
 2 n +1
⋅3 
   3 
2 n +1  
 1  
2 n +1
3  
2 n +1
 1  1  
= lim   1 +   = lim   1 + =
n →∞
 2   2n + 1   n →∞  2   2n + 1 
   
  3  
15
  2 n +1

3

   3  
 1  1 
    1  1
= lim  2 n +1 ⋅  1 +   = lim  ⋅ e3  = ⋅ e3 = 0 .
n →∞ 2
   2n + 1    
n →∞ 2 2 n +1
 ∞

  3   
   
26. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim n [ln (n + 1) − ln n] .

n→∞
Rešenje: Zadatak možemo rešiti ako primenimo osnovna pravila logaritmovanja, na sledeći
način:
n n
n +1  1  1  1
lim n [ln (n + 1) − ln n] = lim n ln = lim n ln1 +  = lim ln1 +  = ln lim1 +  = ln e = 1
n→∞ n →∞ n n → ∞
 n n → ∞
 n n → ∞
 n
ZADACI ZA VEŽBU:
n2 + 2
1. Zadatak: Izračunati prvih pet članova niza a n = 2 .
2n − 3
 nπ 
sin  
 2 
2. Zadatak: Izračunati prvih pet članova niza a n = .
n
1 1 1
3. Zadatak: Odrediti opšti član niza 1, , , ,... .
5 25 125
1 1 1 1 1
4. Zadatak: Odrediti opšti član niza 1, , , , , ... .
2 4 8 16 32
3
5. Zadatak: Ispitati monotonost niza a n = .
2n + 3
1
6. Zadatak: Ispitati monotonost niza a n = .
1+ n2
16
7n + 1
7. Zadatak: Ispitati ograničenost niza a n = .
4n − 2
n2 + 2
8. Zadatak: Ispitati ograničenost niza a n = .
n−3
2n + 12
9. Zadatak: Pokazati da je granica niza a n = broj A = 2 , zatim naći prag indeks
n−6
za ε = 10 −2 okolinu granice.
n2 − 3
10. Zadatak: Dokazati da je niz a n = divergentan.
n−3
3n + 2 6n − 6
11. Zadatak: Dati su nizovi a n = i bn = . Izračunati granične vrednosti
7n − 6 3n − 2
an
lim(a n ± bn ) , lim(a n ⋅ bn ) i lim .
n →∞ n→∞ n→∞ b
n
12. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim

(n + 1)
5
.
n→∞ 3n 5
 n 2 + 1 3n 2 
13. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim −  .
n →∞ 2n + 1
 6n + 1 
n 3 − 100n 2 + 1
14. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim .
n → ∞ 100n 2 + 9n + 1
n 3 + 2n − 1 3
n →∞ n+2
3
n2 + n
n→∞ 2n + 3
(
17. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim n + 3 − n − 1 .
n→∞
)
(
18. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim 3 2n + 1 − 3 2n + 9 .
n→∞
)
19. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim n + n − n − n  .
n → ∞ 
20. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim n n + 1 .

n→∞
17
21. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim n 3n + 8 .

n →∞
n
 n −1
22. Zadatak: Izračunati graničnu vrednost lim  .
n→∞ n + 1
 
n
 3n − 1 
n →∞
 3n 
5n
n+ 2
n→∞ n + 3
 
2n
 n+3 
n →∞ 2n + 1
 
18
Matematička analiza Funkcije
2. Funkcije
U centru ispitivanja matematičke analize stoji funkcija. Pojam funkcije se razvio iz

opštih principa uzročnih zavisnosti. Pri ispitivanju zavisnosti između nekih veličina nalazimo
takve odnose, u kojima jednoj ili više vrednosti neke veličine pripada određena vrednost neke
druge veličine. Tada ovu drugu veličinu nazivamo funkcijom prve ili prvih veličina.
U funkcijskom odnosu veličinu koju biramo nazivamo nezavisnom promenljivom, dok

veličinu koja se računa nazivamo zavisnom promenljivom.
U zavisnosti od toga da li je zavisna promenljiva funkcija samo jedne ili više

nezavisnih promenljivih razlikujemo funkcije jedne promenljive i funkcije više promenljivih.
Mi ćemo se za sada zadržati na funkcijama jedne realne promenljive i ispitivaćemo njihove
osobine.
Funkcija se može zadati na više načina, ali sa matematičkog aspekta najvažniji način
je zadavanje funkcije formulom. Tada se zadaje veza y = f (x) koja sem zavisne promenljive
y i nezavisne promenljive x može da sadrži samo neke brojeve. Ako želimo da izračunamo
one vrednosti funkcije y koje pripadaju vrednostima x = x 0 nezavisne promenljive, tada u
zadatu formulu umesto promenljive x uvrštavamo vrednost x 0 .
Nedostatak zadavanja funkcije formulom je u tome da nije dovoljno očigledna. Zato se

trudimo da ispitivanjem njenih osobina nacrtamo krivu ili grafik funkcije, koji ima baš tu
prednost očiglednosti.
Definicija: Grafik funkcije je skup onih tačaka u ravni, čije su apscise (x-kordinate) vrednosti
nezavisne promenljive, a ordinate (y-kordinate) su odgovarajuće vrednosti zavisne
promenljive.
2.1. Oblast definisanosti funkcije
Definicija: Funkcija y = f (x) je definisana u tački x 0 ako za x 0 postoji vrednost funkcije, a

ako se za x 0 ne može izračunati vrednost funkcije tada kažemo da funkcija nije
definisana u tački x 0 .
Definicija: Skup svih tačaka u kojima je funkcija y = f (x) definisana naziva se oblast
definisanosti (ili domen) funkcije i označava se sa D f .
Definicija: Skup svih mogućih vrednosti zavisne promenljive y koji pripadaju svim mogućim
vrednostima nezavisne promenljive iz oblasti definisanosti, naziva se skup
vrednosti (ili kodomen) funkcije i označava se sa CD f .
19
Funkcije Matematička analiza
x3 + 7
27. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = .
x 2 − 5x + 6
Rešenje: Imenilac racionalne funkcije ne sme biti nula, zato:

x3 + 7
f ( x) =
(x − 2)(x − 3)
Df : x − 2 ≠ 0 ⇒ x ≠ 2
x−3≠ 0 ⇒ x ≠ 3
____________________
D f = R \ {2,3} je oblast definisanosti funkcije.
1
28. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = x + 1 − 3 − x + e x .
Rešenje: Iracionalna funkcija sa parnim korenom je definisana samo za nenegativne vrednosti

pod korenom, a kod eksponencijalne funkcije izložilac treba da bude definisan, zato:
Df : x +1 ≥ 0
3− x ≥ 0
x≠0
D f : x ≥ −1
x≤3
x≠0
D f : x ∈ [− 1,0 ) ∪ (0,3] je oblast definisanosti funkcije.
x +1
29. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = .
ln (1 − x )
Rešenje: Logaritamska funkcija je definisana samo za pozitivne argumente, zato:
Df : x +1 ≥ 0
1− x > 0
ln(1 − x ) ≠ 0
D f : x ≥ −1
x <1
1− x ≠ 1 ⇒ x ≠ 0
D f : x ∈ [− 1,0 ) ∪ (0,1) je oblast definisanosti funkcije.
20
(
30. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = arcsin 3 + 2 x . )
Rešenje: Funkcije arcsin x i arccos x su definisane u zatvorenom intervalu [− 1,1] , zato:
D f : −1 ≤ 3 + 2 x ≤ 1
− 4 ≤ 2 x ≤ −2 što je nemoguće , jer 2 x > 0 za svako x ∈ R
____________________________________________________
D f : x ∈ ∅ , funkcija nije definisana ni za jednu vrednost promenljive x.
 x + 2
31. Primer: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = ln arcsin .
 5− x
Rešenje: Ako uzmemo u obzir oblasti definisanosti svih elementarnih funkcija koji su
sastavni delovi date složene funkcije, tada je:
Df : 5 − x ≠ 0
x+2
−1 ≤ ≤1
5− x
x+2
arcsin >0
5− x
Df : x ≠ 5
x+2
−1≤ ≤1
5− x
x+2
0< ≤1
5− x
Df : x ≠ 5
x+2
0< ≤1
5− x
Df :
x+2 x+2
>0 ∧ ≤1
5− x 5− x
x+2
−1 ≤ 0
5− x
x+ 2−5+ x
D1 : x ∈ (− 2 , 5) ≤0
5− x
2x − 3
≤0
5− x
 3
D2 : x ∈  − ∞,  ∪ (5, ∞ )
 2
D f = D1 ∩ D2
 3
D f : x ∈  − 2 ,  je oblast definisanosti funkcije.
 2
21
ZADACI ZA VEŽBU:
x
26. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = .
x +1
2
x +1
27. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = .
x −1
28. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = x 2 + x + 5 .
29. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = x 2 − 2 .
(
30. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = ln x 2 + 1 . )
(
31. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = ln x 2 − 5 x + 4 . )
32. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = 3 x + 1 .
33. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = cos 3 x .
2x
34. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = arccos .
1+ x
x−4
35. Zadatak: Odrediti oblast definisanosti funkcije f ( x) = ln + 4 − 3x − x 2 .
x+2
2.2. Parnost i neparnost funkcije
Definicija: Funkcija y = f (x) je parna ako za ∀x ∈ D f važi da je f (− x) = f ( x) .
Grafik parne funkcije je simetričan u odnosu na y-osu.
Definicija: Funkcija y = f (x) je neparna ako za ∀x ∈ D f važi da je f (− x) = − f ( x) .
Grafik neparne funkcije je simetričan u odnosu na kordinatni početak.
22
3
32. Primer: Ispitati parnost konstantne funkcije f ( x) = .
2
Rešenje: Da bismo utvrdili parnost ili neparnost neke funkcije, treba da ispitamo f (− x ) . U
ovom slučaju je:
3
f (− x) = = f ( x)
2
u svakoj tački x oblasti definisanosti, a to znači da je funkcija:
3
f ( x) =
2
parna funkcija.
33. Primer: Ispitati parnost polinomne funkcije f ( x) = x 5 − 5 x 3 + x .
Rešenje: Takođe ispitujemo f (− x) :
f (− x) = (− x ) − 5(− x ) + (− x )
5 3
f (− x) = − x 5 + 5 x 3 − x
(
f (− x) = − x 5 − 5 x 3 + x )
f (− x) = − f ( x)
za svaku tačku x oblasti definisanosti, a to znači da je funkcija :
f ( x) = x 5 − 5 x 3 + x
neparna.
34. Primer: Ispitati parnost logaritamske funkcije f ( x) = ln x .
Rešenje: Logaritamska funkcija f ( x) = ln x definisana je za vrednosti x > 0 , zato :

f (− x) = ln(− x)
nije ni definisano, naime za x > 0 sledi − x < 0 , a logaritam negativnih brojeva nije definisan.
To znači da funkcija:
f ( x) = ln x
nije ni parna ni neparna .
35. Primer: Ispitati parnost eksponencijalne funkcije f ( x) =

2
(
1 x
)
a + a −x .
Rešenje: f (− x) =
2
(
1 −x
a + ax )
f (− x) = f ( x)
23
u svakoj tački oblasti definisanosti, a to znači da je funkcija:
f ( x) =
2
(
1 x
a + a −x )
parna.
36. Primer: Ispitati parnost iracionalne funkcije f ( x) = 5 ( x − 1) + 5 ( x + 1) .

2 2
f (− x) = 5 (− x − 1) + 5 (− x + 1)
2 2
Rešenje:
f (− x) = 5 (x + 1) + 5 ( x − 1)
2 2
f (− x) = f ( x)
f ( x) = 5 ( x − 1) + 5 ( x + 1)
2 2
parna.
37. Primer: Ispitati parnost logaritamske funkcije f ( x) = log a x + x 2 + 1 . ( )

f (− x) = log a  − x + (− x ) + 1 
2
Rešenje:
 

(
f (− x) = log a  x 2 + 1 − x
x2 +1 + x 
)

x 2 + 1 + x 

x2 +1− x2
f (− x) = log a
x2 +1 + x
1
f (− x) = log a
x +1 + x
2
f (− x) = log a 1 − log a (x 2
+1 + x )
f (− x) = 0 − log a (x 2
+1 + x )
(
f (− x) = − log a x + x 2 + 1 )
f (− x) = − f ( x)
(
f ( x) = log a x + x 2 + 1 )
neparna.
24
ZADACI ZA VEŽBU:
36. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = e x + e − x .
37. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = a x − a − x .
1
38. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = x + .
x2
39. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = x 3 − 4 x .
10 x
40. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = .
1+ x2
41. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = 1 + x + x 2 − 1 − x + x 2 .
1+ x
42. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = ln .
1− x
43. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = 2 x .
( )
44. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = sin x 5 − x 3 + 1 .
 6 
45. Zadatak: Ispitati parnost funkcije f ( x) = cos 4  .
 x + 4
2.3. Periodičnost funkcije
Definicija: Funkcija y = f (x) je periodična ako postoji pozitivan realan broj ω takav, da za
svaku tačku x oblasti definisanosti važi f ( x + ω ) = f ( x) . Svaki broj ω koji
zadovoljava ovaj uslov je period funkcije y = f (x) , dok je najmanji takav broj ω0
osnovni period.
x
38. Primer: Ispitati periodičnost funkcije f ( x) = sin , zatim odrediti osnovni period.
3
25
x x 
Rešenje: f ( x) = sin = sin  + 2kπ  , k ∈ Z jer je funkcija sin x periodična po 2π . Ako je
3 3 
x
funkcija f ( x) = sin periodična, onda mora da postoji broj ω takav, da je:
3
f ( x + ω ) = f ( x)
x +ω x 
sin = sin  + 2kπ 
3 3 
x ω x
+ = + 2kπ
3 3 3
ω
= 2kπ
3
ω = 6kπ je pozitivan broj za k ∈ Z + , znači da je funkcija:
x
f ( x) = sin
3
periodična po ω = 6kπ . Osnovni period se dobija za k = 1 , u ovom slučaju ω 0 = 6π .
3x − 2
39. Primer: Ispitati periodičnost funkcije f ( x) = cos , i odrediti osnovni period.
5
3x − 2  3x − 2 
Rešenje: f ( x) = cos = cos + 2kπ 
5  5 
f ( x + ω ) = f ( x)
3(x + ω ) − 2  3x − 2 
cos = cos + 2kπ 
5  5 
3x + 3ω − 2 3x − 2
= + 2kπ
5 5
3ω
= 2kπ
5
10kπ
ω= je period, a osnovni period je :
3
10π
ω0 = .
3
π
40. Primer: Ispitati periodičnost funkcije f ( x) = 1 + cos x , i odrediti osnovni period.
2
π π 
Rešenje: f ( x) = 1 + cos x = 1 + cos x + 2kπ 
2 2 
f ( x + ω ) = f ( x)
26
π
1 + cos (x + ω ) = 1 + cos π x + 2kπ 
2 2 
π π  π 
cos x + ω  = cos x + 2kπ 
2 2  2 
π
ω = 2kπ
2
ω = 4k je period, a osnovni period je:
ω0 = 4 .
41. Primer: Ispitati period funkcije f ( x) = cos 2 x , zatim odrediti osnovni period.
1 + cos 2 x
Rešenje: Primenom trigonometrijskog identiteta cos 2 x = zamenimom kvadratnu
2
trigonometrijsku funkciju sa linearnom:
1 + cos 2 x 1 1 1 1
f ( x) = cos 2 x = = + cos 2 x = + cos(2 x + 2kπ )
2 2 2 2 2
f ( x + ω ) = f ( x)
1 1 1 1
+ cos 2(x + ω ) = + cos(2 x + 2kπ )
2 2 2 2
cos(2 x + 2ω ) = cos(2 x + 2kπ )
2ω = 2kπ
ω = kπ je period, a osnovni period je :
ω0 = π .
42. Primer: Ispitati periodičnost funkcije f ( x) = sin x .
Rešenje: f ( x) = sin x = sin ( x + 2kπ )

f ( x + ω ) = f ( x)
sin x + ω = sin ( x + 2kπ )

x + ω = x + 2kπ
x + ω = x + 4kπ x + 4k 2π 2
ω = 4kπ x + 4k 2π 2 ≠ const.
pošto dobijeno ω sadrži x , znači da ne postoji pozitivna konstanta ω za koje je
f ( x + ω ) = f ( x) , a to znači da funkcija f ( x) = sin x nije periodična.
27
ZADACI ZA VEŽBU:
3x + 1
46. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = sin .
4
2 1
47. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = + sin 4 x .
3 2
1
48. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = − sin 2 x .
3
x π
49. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = cos +  .
2 6
50. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = cos 2 (3 x ) .
51. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = 10 sin 3 x .
52. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = sin 2 x .
53. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti ω0 za funkciju f ( x) = 2 sin 2 x + 3 cos 2 x .
3x
54. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = tan .
2
55. Zadatak: Ispitati periodičnost i odrediti osnovni period funkcije f ( x) = tan x .
2.4. Inverzna funkcija
Definicija: Ako je funkcija y = f (x) bijekivna (zavisnost između promenljivih x i y je takva,

da zadavanje bilo koje promenljive jednoznačno određuje drugu), tada pod
njenom inverznom funkcijom podrazumevamo onu funkciju y = f −1 ( x) , čija je
oblast definisanosti skup vrednosti funkcije f (x) , i ako je f ( x0 ) = y 0 tada je
−1
f ( y 0 ) = x0 za svaku tačku x0 oblasti definisanosti, odnosno inverzna funkcija
funkcije f (x) je takva funkcija f −1 ( x) za koju važi da je:
f −1 ( f ( x) ) = x ili f −1 ( y ) = x , i ako je f : D f → CD f tada je f −1
: CD f → D f .
28
Iz same definicije sledi da kod funkcije f i njene inverzne funkcije f −1 menjaju ulogu
nezavisna i zavisna promenljiva ( x i y ), oblast definisanosti i skup vrednosti ( D f i CD f ).
Kod određivanja inverzne funkcije iskoristićemo tačno ovu osobinu.
43. Primer: Za funkciju f ( x) = x + 1 odrediti inverznu funkciju f −1 ( x) , i oblast

definisanosti inverzne funkcije D f −1 .
Rešenje: f : y = x +1
kod inverzne funkcije menjaju ulogu nezavisna i zavisna promenljiva,
f −1 : x = y + 1
−1
iz ove formule treba izraziti zavisnu promenljivu y funkcije f ,
f −1 : y = x − 1
pa je tražena inverzna funkcija
f −1 ( x) = x − 1
a oblast definisanosti ove funkcije je D f −1 : x ∈ R .
x
44. Primer: Za funkciju f ( x) = ln
odrediti inverznu funkciju f −1 ( x) , i oblast
2
definisanosti inverzne funkcije D f −1 .
x
Rešenje: f : y = ln
2
y
f −1 : x = ln
2
y
ex =
2
y = 2e x
f −1 ( x) = 2e x
je tražena inverzna funkcija, a oblast definisanosti ove funkcije je D f −1 : x ∈ R .
45. Primer: Odrediti inverznu funkciju za f ( x) = 3 x 2 + 1 , a zatim oblast definisanosti

dobijene inverzne funkcije.
Rešenje: f : y = 3 x2 +1
−1
f : x = 3 y2 +1
x3 = y 2 + 1
y 2 = x3 −1
y = ± x3 −1
29
−1
f ( x) = ± x 3 − 1
je tražena inverzna funkcija, a oblast definisanosti ove funkcije je:
D f −1 : x 3 − 1 ≥ 0
(x − 1) (x 2 + x + 1) ≥ 0
x −1 ≥ 0
x ≥1
D f −1 : x ∈ [1,+∞ ) .
46. Primer: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za

f ( x) = arctg3 x .
Rešenje: f : y = arctg3 x
−1
f : x = arctg3 y
tgx = 3 y
1
y = tgx
3
1
f −1 ( x) = tgx
3
 π π
je tražena inverzna funkcija, a oblast definisanosti ove funkcije je D f −1 : x ∈  − ,  .
 2 2
e cos x − 1
47. Primer: Odrediti inverznu funkciju za f ( x) = i oblast definisanosti dobijene
2 + e cos x
inverzne funkcije.
e cos x − 1
Rešenje: f :y=
2 + e cos x
−1 e cos y − 1
f :x=
2 + e cos y
( )
x 2 + e cos y = e cos y − 1
x e cos y − e cos y = −1 − 2 x
e cos y (1 − x ) = 1 + 2 x
30
1 + 2x
e cos y =
1− x
1 + 2x
cos y = ln
1− x
 1 + 2x 
y = arccos ln 
 1− x 
 1 + 2x 
f −1 ( x) = arccos ln 
 1− x 
je tražena inverzna funkcija, a oblast definisanosti je:
D f −1 : 1 − x ≠ 0
1 + 2x
>0
1− x
1 + 2x
− 1 ≤ ln ≤1
1− x
D f −1 : x ≠ 1
1 + 2x
>0
1− x
1 1 + 2x
≤ ≤e
e 1− x
1 1 + 2x
D f −1 : ≤ ≤e
e 1− x
1 + 2x 1 1 + 2x
≥ ∧ ≤e
1− x e 1− x
1 + 2x 1 1 + 2x
− ≥0 −e≤ 0
1− x e 1− x
e + 2ex − 1 + x 1 + 2 x − e + ex
≥0 ≤0
e (1 − x ) 1− x
(2e + 1)x + e − 1 ≥ 0 (2 + e )x + 1 − e ≤ 0
e (1 − x ) 1− x
 1− e   e −1 
x∈ , 1 x ∈− ∞ , ∪ (1 , + ∞ )
 2e + 1   2 + e 
 1− e e −1 
oblast definisanosti inverzne funkcije je presek ovih oblasti, D f −1 : x ∈  , .
 2e + 1 2 + e 
31
ZADACI ZA VEŽBU:
56. Zadatak: Odrediti inverznu funkciju i oblast definisanosti inverzne funkcije za
f ( x) = 2 x + 3 .
f ( x) = x 2 − 1 .
f ( x) = 3 1 − x 3 .
x+2
f ( x) = log .
5
f ( x) = cos x − sin x + 1 .
 x 
f ( x) = ln arcsin .
 x +1
 x +1
f ( x) = 2 arctan ln .
 x −1
e x (2 cos y − 1) = 2 sin y − 1 .
2e x sin y + 2 cos y = e x − 1 .
32
2.5. Granična vrednost i neprekidnost funkcije
Definicija: Funkcija y = f (x) ima graničnu vrednost A u tački a , ako za svaki niz tačaka
koji x → a i x ≠ a , važi da f ( x) → A , i to obeležavamo na sledeći način:
lim f ( x) = A .
x→ a
Definicija: Ako je x < a i x → a tada po dogovoru kažemo da x → a − 0 , a broj

lim f ( x) = f (a − 0) zovemo: leva granična vrednost funkcije f (x) u tački a.
x→a −0
Definicija: Ako je x > a i x → a tada po dogovoru kažemo da x → a + 0 , a broj

lim f ( x) = f (a + 0) zovemo: desna granična vrednost funkcije f (x) u tački a.
x→a + 0
Definicija: Funkcija y = f (x) je neprekidna u tački a , ako u toj tački postoje leva i desna
granična vrednost, i ako su one jednake sa vrednošću funkcije u toj
tački: lim f ( x) = f (a ) = lim f ( x) odnosno f (a − 0) = f (a ) = f (a + 0) .
x →a −0 x →a + 0
Prilikom izračunavanja granične vrednosti funkcije u nekoj tački a često dobijamo neodređen
izraz. U ovakvim slučajevima pomoću različitih algebraskih transformacija oslobađamo se od
neodređenosti u izrazu. Neodređeni izrazi se mogu pojaviti u sedam različitih oblika, koje
možemo uvrstiti u tri grupe.
∞ 0
Neodređeni izrazi: 1. ,
∞ 0
2. 0⋅∞ , ∞ − ∞
3. 1∞ , 0 0 , ∞ 0
P( x)
Ako računamo graničnu vrednost oblika lim i P (a ) = Q(a ) = 0 , tada imamo
x→ a Q ( x )
0
neodređen izraz oblika , koji treba skratiti sa binomom x − a .
0
x3 −1
48. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim .
x →1 x3 − 2x + 1
Rešenje: lim
x3 −1
= lim
( ) ( )
(x − 1) x 2 + x + 1 = lim x 2 + x + 1 = 1 + 1 + 1 = 3 = 3 .
x →1 ( ) (
x 3 − 2 x + 1 x →1 (x − 1) x 2 + x − 1 x→1 x 2 + x − 1 1 + 1 − 1 1)
33
x 2 − 5x + 6
x →2 x3 − 2x 2 − x + 2
Rešenje: lim 3
x 2 − 5x + 6
= lim
(x − 2)(x − 3) = lim x − 3 = 2 − 3 = − 1 .
x →2 x − 2 x 2 − x + 2 (
x →2 ( x − 2) x 2 − 1 )
x →2 x 2 − 1 4 −1 3
x 2 − 10 x + 25
50. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim
x →5 x 2 − 25
Rešenje: lim
x 2 − 10 x + 25
= lim
(x − 5) = lim x − 5 = 0 = 0 .
2
x →5 x − 25
2 x → 5 (x − 5)(x + 5) x→5 x + 5 10
P( x) ∞
Granične vrednosti oblika lim najčešće su neodređeni izrazi oblika , koje
x →∞ Q ( x ) ∞
rešavamo tako da izvlačimo pred zagradu i skartimo sa najvećim stepenom promenljive x.
3x 3 − 2 x 2 + 5 x − 3
x →∞ 2 x 3 − x + 12
 2 5 3  2 5 3
x3 3 − + 2 − 3  3− + 2 − 3
3x − 2 x + 5 x − 3
3 2
x x =3 ,
= lim   = lim
x x x x
Rešenje: lim
x →∞ 2 x − x + 12
3 x →∞  1 12  x →∞ 1 12 2
x3  2 − 2 + 3  2− 2 + 3
 x x  x x
2 5
skratili smo izraz sa x 3 , i kada x → ∞ , tada → 0 , 2 → 0 itd.
x x
3x 3 − 2 x + 10
x →∞ 5 x 2 − x − 1
 2 10  2 10
x 2  3x − + 2  3x − + 2
3x − 2 x + 10
3
x x x x = lim 3 x = ∞ = ∞ .
Rešenje: lim = lim   = lim
x →∞ 5 x − x − 1
2 x →∞  1 1  x →∞ 1 1 x →∞ 5 5
x2 5 − − 2  5− − 2
 x x  x x
4x + 5
x →∞ x + 2 x + 1
2
34
 5 5
x4 +  4+
4x + 5  x x = lim 4 = 4 = 0 .
Rešenje: lim 2 = lim = lim
x →∞ x + 2 x + 1 x →∞  1  x →∞ 1 x →∞ x + 2 ∞
x x + 2 +  x+2+
 x x
Granične vrednosti neodređenog oblika kod iracionalnih izraza najčešće možemo

rešavati racionalizacijom brojilaca ili imenilaca.
54. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim 9 x 2 + 1 − 3x .

x →∞
( )
Rešenje:
x →∞
( )
lim 9 x 2 + 1 − 3 x = lim 9 x 2 + 1 − 3 x
x →∞
( ) 9 x 2 + 1 + 3x
9 x 2 + 1 + 3x
= lim
x →∞
9x 2 + 1 − 9x 2
9 x 2 + 1 + 3x
=
1 1
= lim = =0 .
x →∞
9 x + 1 + 3x
2 ∞
1+ x −1
x →0 x
1+ x −1 1+ x −1 1+ x +1 1+ x −1 x
= lim ⋅ = lim = lim =
Rešenje: lim
x →0 x x →0 x 1 + x + 1 x →0 x 1 + x + 1 x → 0 x 1 + x + 1 ( ) ( )
1 1 1
= lim = = .
x →0
1+ x +1 1+1 2
1 − tgx − 1 + tgx
x →π sin 2 x
1 − tgx − 1 + tgx 1 − tgx − 1 + tgx 1 − tgx + 1 + tgx

Rešenje: lim = lim ⋅ =
x →π sin 2 x x →π sin 2 x 1 − tgx + 1 + tgx
1 − tgx − 1 − tgx − 2 tgx

= lim = lim
x →π (
2 sin x cos x 1 − tgx + 1 + tgx ) x →π (
2 sin x cos x 1 − tgx + 1 + tgx )=
sin x
−
cos x −1
= lim = lim =
x →π (
sin x cos x 1 − tgx + 1 + tgx x →π )
cos x 1 − tgx + 1 + tgx
2
( )
−1 1
= =− .
(− 1) (1 + 1) 2
2
35
Kod računanja graničnih vrednosti trigonometrijskih funkcija najčešće možemo

sin x sin kx
rešiti zadatak primenom osnovnog limesa lim = 1 i lim =1 .
x →0 x x →0 kx
sin 3 x
x →0 x
sin 3 x sin 3 x
Rešenje: lim = lim ⋅ 3 = 1⋅ 3 = 3 .
x →0 x x → 0 3x
1 − cos x
x →0 x2
x x x
2 sin 2 sin sin
1 − cos x 2 = lim 1 ⋅ 2⋅ 2 = 1 ⋅1 ⋅1 = 1 .
Rešenje: lim = lim
x →0 x 2 x → 0 x 2 x → 0 2 x x 2 2
4⋅
4 2 2
tgx − sin x
x →0 sin 3 x
sin x  1 
− sin x sin x − 1
tgx − sin x cos x  cos x  1 − cos x x 2
Rešenje: lim = lim = lim = lim ⋅ =
x →0 sin 3 x x →0 sin 3 x x →0 sin 3 x x → 0 cos x sin 2 x x 2
1 1 − cos x x 2 1 1 − cos x x2 1 1 1
= lim ⋅ 2
⋅ 2
= lim ⋅ lim 2
⋅ lim 2
= ⋅ ⋅1 = .
x →0 cos x x sin x x →0 cos x x →0 x x →0 sin x 1 2 2
1 − cos 2 x
x → ±0 x
1 − cos 2 x 1 − cos 2 x + sin 2 x 2 sin 2 x sin x

Rešenje: lim = lim = lim = lim 2 ⋅ =
x → ±0 x x → ±0 x x → ±0 x x → ±0 x
sin x x sin x x x
= 2 ⋅ lim ⋅ = 2 ⋅ lim ⋅ = 2 ⋅ 1 ⋅ lim =
x → ±0 x x x → ±0 x x x → ±0 x
 x
 2 ⋅ xlim  2 ⋅ 1 ha x → +0  2 ha x → +0

→ +0 x  
= = = .
  
 2 ⋅ (− 1) ha x → −0 − 2 ha x → −0
x
 2 ⋅ xlim
 → −0 x
36
Kod graničnih vrednosti u kojima se i u osnovi i u izložiocu pojavljuje promenljiva

x
∞  1
x, i izraz je neodređen oblika 1 , primenjujemo osnovni limes lim1 +  = e , gde je broj
x →∞
 x
e = 2,718 281 828 459 045... iracionalna konstanta, Neperov (ili Ojlerov) broj.
x
 2x + 2 
61. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim  .
x →∞ 2 x + 1
 
2 x +1
x x x x⋅
 2x + 2   2x + 1 + 1   1   1  2 x +1
Rešenje: lim
x →∞ 2 x + 1
 = lim   = lim 1 +  = lim 1 +  =
  x →∞
 2x + 1  x → ∞
 2x + 1 x → ∞
 2x + 1 
x x
( 2 x +1)⋅
 1  2 x +1  1   2 x +1
2 x +1 x
= lim1 +  = lim 1 +   = lim e 2 x +1

=
x →∞
 2x + 1  x →∞
 2 x + 1  
x →∞
x 1
lim
= e x → ∞ 2 x +1 = e 2 = e .
62. Primer: Izračunati graničnu vrednost lim(1 + tgx )

ctgx
.
x →0
ctgx ctgx = t t
 1   1
Rešenje: lim(1 + tgx )
ctgx
= lim1 +  = x → 0 = lim1 +  = e .
x →0 x →0
 ctgx  t→∞
t →∞
 t
ln (1 + x )
x →0 x
1
=t
ln (1 + x ) 1   1
  1
 x
Rešenje: lim = lim  ln (1 + x ) = lim ln (1 + x ) x  = ln lim(1 + x ) x  = x → 0 =
x x →0 x x →0    
x →0
  x → 0
t→∞
  1 t 
= ln lim1 +   = ln e = 1 .
  t  
t →∞
1 − x 2 , x<0

64. Primer: Odrediti vrednost konstante A tako, da funkcija f ( x) =  A , x=0
1+ x , x>0

bude neprekidna.
Rešenje: Funkcija 1 − x 2 (parabola) je neprekidna za vrednosti x < 0 , isto tako je funkcija

1 + x (prava) neprekidna za vrednosti x > 0 . Da bi data funkcija f (x) bila neprekidna,
37
vrednost funkcije u x = 0 treba definisati tako da ona bude neprekidna i u tački spajanja,
odnosno treba da je:
lim f (x) = f (0) = lim f ( x)
x → −0 x → +0
lim 1 − x
x → −0
( 2
) = A = lim (1 + x )
x → +0
1= A =1
znači
1 − x 2 , x<0

f ( x) =  1 , x=0 .
1+ x , x>0

e − x + 1 , x ≥ 0
65. Primer: Odrediti vrednost parametra λ tako, da funkcija f ( x) = 
 x+λ , x<0
bude neprekidna.
Rešenje: Slično rešavanju prethodnog zadatka:

lim f (x) = f (0) = lim f ( x)
x → −0 x → +0
lim ( x + λ ) = e + 1 = lim e − x + 1
x →−0
−0
x → +0
( )
0 + λ = 1+ 1 = 1 + 1
λ =2=2
znači funkcija f (x) je neprekidna ako je λ = 2 , odnosno
e − x + 1 , x ≥ 0
f ( x) =  .
 x+2 , x<0
 x2 − 4

66. Primer: Odrediti vrednost parametra A tako da je funkcija f ( x) =  x − 2 , x ≠ 2
 A , x=2
neprekidna.
Rešenje: lim f (x) = f (2) = lim f ( x)

x →2 −0 x →2+ 0
x2 − 4 x2 − 4
lim = A = lim
x →2 −0 x − 2 x →2+0 x − 2
lim
(x − 2)(x + 2) = A = lim
(x − 2)(x + 2)
x →2 −0 x−2 x →2+ 0 x−2
lim ( x + 2 ) = A = lim ( x + 2 )
x →2 −0 x →2+0
4= A=4
znači da je funkcija f (x) neprekidna za A = 4 , odnosno
 x2 − 4

f ( x) =  x − 2 , x ≠ 2 .
 4 , x=2
38
ZADACI ZA VEŽBU:
1
65. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim .
x →1 (1 − x )2
(
66. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim 5 x 3 − 6 x 2 + x − 5 .
x →2
)
4x 2 − 7 x − 2
x→2 3x 2 − 4 x − 4
x2 − 9
x →3 x2 − x − 6
4 + 2x − x 2
x →∞ 2x 2 − x
(
70. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x 2 + 1 − x 2 − 1 .
x →∞
)
(
71. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim x 2 + 1 − x .
x →∞
)
1+ x2 −1
x →0 x
x2 − x
x →1
x −1
1+ x − 1− x
x →0
1+ x −1
x2
x → ±0 x
x −x
x → ±0 x
 sin x
 , x>0
77. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim f ( x) za funkciju f ( x) =  x .
x → ±0
 x + 1 , x ≤ 0
sin 5 x
x →0 x
39
sin 3 x
x →0 sin 2 x
tan x
x →0 x
x tan x − sin x
x →0 x
sin x − 3 x 2
x →0 sin x
mx
 k
83. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim1 +  .
x →∞
 x
−x
 1 
84. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim1 +  .
x →∞
 x −1
x
 x +5
85. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim  .
x →∞ x − 3
 
x +1
 3x − 4  3
86. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim  .
x →∞ 3 x + 2
 
1 1+ x 
87. Zadatak: Odrediti garničnu vrednost lim ln .

x →0 x
 1 − x 
88. Zadatak: Odrediti vrednost parametra A tako da funkcija

 sin x
(2 − x ) , x≠0
f ( x) =  3x bude neprekidna.
 A , x=0

 x sin 5 x
e , x≠0
f ( x) =  x bude neprekidna.
 A , x=0

(
 2
 x +1
f ( x) = 
)sin x
x
, x≠0
bude neprekidna.
 A , x=0
40
Matematička analiza Diferencijalni račun
3. Diferencijalni račun
3.1. Izvod i diferencijal funkcije
dy
Definicija: Diferencijalni količnik ( ili prvi izvod ) y ′ = funkcije y = f (x) u tački x0
dx
∆y
je granična vrednost količnika kada ∆x → 0 , odnosno:
∆x
∆y f ( x 0 + ∆x) − f ( x 0 )
y ′ = f ′( x0 ) = lim = lim .
∆x →0 ∆x ∆x →0 ∆x
Definicija: Ako je funkcija y = f (x) diferencijabilna u tački x0 , tada prava sa koeficijentom
pravca y ′( x0 ) koja prolazi kroz tačku (x 0 , y 0 ) je tangenta funkcije y = f (x) u
tački x0 . Jednačina tangente je: y − y0 = y ′( x0 ) ⋅ ( x − x0 ) .
Prema tome geometrijsko značenje prvog izvoda je: prvi izvod funkcije u tački x0 je
koeficijent pravca tangente povučene na krivu u tački x0 .
Nalaženje diferencijalnog količnika (prvog izvoda) zovemo diferenciranjem.
dy
Definicija: Ako je funkcija y = f (x) diferencijabilna, tada je f ′( x) = , a odavde se dobija
dx
prvi diferencijal funkcije: dy = f ′( x) dx .
Pravila diferenciranja
Ako je c konstanta, u = u (x ) i v = v( x ) su diferencijabilne funkcije, tada važe sledeća

pravila diferenciranja:
l. (c ⋅ u )′ = c ⋅ u ′
2. (u ± v )′ = u ′ ± v′
3. (u ⋅ v )′ = u ′ ⋅ v + u ⋅ v ′
′
 u  u ′v − uv ′
4.   =
v v2
41
Diferencijalni račun Matematička analiza
Izvod složene funkcije
Ako su y = f (u ) i u = g (x) diferencijabilne funkcije, tada izvod složene funkcije

dy dy du
y = f (u ) = f ( g (x)) dobija se po formuli: y ′ = f ′( g ( x)) ⋅ g ′( x ) = y u′ ⋅ u ′x ili = ⋅ .
dx du dx
Tablica izvoda elementarnih funkcija
′
1. (const ) = 0 ( )′ = a
13. a x x
ln a
′
2. (x ) = 1 ( )′ = e
14. e x x
( )′ = n x
3. x n n −1 ′ 1
15. (ln x ) =
x
4. ( x )′ = 2 1 x ′ 1 log a e
16. (log a x ) = =
x ln a x
′
5. (sin x ) = cos x ′
17. (shx ) = chx
′
6. (cos x ) = − sin x ′
18. (chx ) = shx
′ 1
7. (tgx ) = ′ 1
cos 2 x 19. (thx ) =
ch 2 x
′ 1
8. (ctgx ) = − ′ 1
sin 2 x 20. (cthx ) = − 2
sh x
′ 1
9. (arcsin x ) = ( x < 1) ′ 1
1− x2 21. (Arshx ) =
1+ x2
′ 1
10. (arccos) = − ( x < 1) ′ 1
1− x2 22. (Archx ) = ( x > 1)
x2 −1
′ 1
11. (arctgx ) = ′ 1
1+ x2 23. (Arthx ) = ( x < 1)
1− x2
′ 1
12. (arcctgx ) = − ′
1+ x2 24. (Arcthx ) = −
1
( x > 1)
x −1
2
42
67. Primer: Po definiciji naći prvi izvod funkcije y = x 2 + 1 .
Rešenje: y ′ = lim
f ( x + ∆x) − f ( x)
= lim
(x + ∆x ) + 1 − x 2 − 1 = lim x 2 + 2 x∆x + ∆x 2 − x 2 =
2
∆x →0 ∆x ∆x →0 ∆x ∆x →0 ∆x
∆x(2 x + ∆x )
= lim = lim (2 x + ∆x ) = 2 x ,
∆x →0 ∆x ∆x →0
prvi izvod funkcije y = x 2 + 1 je znači y ′ = 2 x .
68. Primer: Po definiciji naći prvi izvod funkcije y = x + 2 .
x + ∆x + 2 − x + 2 x + ∆x + 2 − x + 2 x + ∆x + 2 + x + 2
Rešenje: y ′ = lim = lim ⋅ =
∆x →0 ∆x ∆x →0 ∆x x + ∆x + 2 + x + 2
x + ∆x + 2 − x − 2 ∆x
= lim = lim =
∆x →0 (
∆x x + ∆x + 2 + x + 2 ∆x →0 )
∆x x + ∆x + 2 + x + 2 ( )
1 1 1
= lim = = .
∆x →0
x + ∆x + 2 + x + 2 x+2 + x+2 2 x+2
69. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = x 7 .
Rešenje: Primenom tablice izvoda elementarnih funkcija i pravila diferenciranja, dobićemo da

je: y ′ = 7x 6 .
70. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = 3 x .

1
Rešenje: y= x=x 3 3
1 2
1 3 −1 1 − 3 1
y′ = x = x = .
3 3 33 x 2
2
71. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = .
4
x3
3
2 −
Rešenje: y= = 2x 4
4
x3
3 7
 3  − −1 3 − 3 3
y ′ = 2 −  x 4 = − x 4 = − = .
 4 2 24 x 7 2 x 4 x 3
72. Prime: Naći prvi izvod funkcije y = 3 6

x .
43
1
Rešenje: y= 3 6
x = 36 x = x 36
1 35
1 36 −1 1 − 36 1
y′ = x = x =
36 36 3636 x 35
73. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = x 5 x − x 3 . ( )

Rešenje: y = x (5 x − x 3
)
(5x − x ) + x (5 − 3x ) = 5x − x + 10 x − 6 x 3 15 x − 7 x 3
3
1
y′ = 3 2
= =
2 x 2 x 2 x
15 7
= x − x2 x .
2 2
2 x 2 + 3x
74. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = .
4x − 6
2 x 2 + 3x u
Rešenje: y= =
4x − 6 v
y′ =
(
(4 x + 3)(4 x − 6) − 2 x 2 + 3x 4 ) =
16 x 2 − 24 x + 12 x − 18 − 8 x 2 − 12 x
=
(4 x − 6)2 (4 x − 6)2
=
8 x 2 − 24 x − 18
=
(
2 4 x 2 − 12 x − 9 ).
(4 x − 6) 2
(4 x − 6) 2
75. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = 2 sin x − 3 cos x .

Rešenje: y ′ = 2 cos x − 3(− sin x ) = 2 cos x + 3 sin x .
76. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = x ⋅ sin x .

1
Rešenje: y′ = sin x + x cos x .
2 x
77. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = (3 x + 7 ) .

2
Rešenje: Funkcija y = (3 x + 7 ) je složena funkcija, na osnovu pravila diferenciranja složene

2
′
y ′ = 2 (3x + 7 ) ⋅ (3 x + 7 ) = 2 (3 x + 7 )3 = 6 (3 x + 7 ) .
2 −1
funkcije dobijamo:
78. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = sin 5 x .

1 5 cos 5 x
Rešenje: y ′ = cos 5 x ⋅ ⋅5 = .
2 5x 2 5x
44
79. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = tg (sin 5 x ) .

1 5 cos 5 x
Rešenje: y′ = ⋅ cos 5 x ⋅ 5 = .
cos (sin5x )
2
cos 2 (sin 5 x )
80. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = 5e x − 3e 2 x .

Rešenje: y ′ = 5e x − 3e 2 x ⋅ 2 = 5e x − 6e 2 x .
1 −x
81. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = a x + a + a 2x .
2
1 −x  1 
Rešenje: y ′ = a x ln a + a ln a ⋅ (− 1) + a 2 x ln a ⋅ 2 = ln a a x − a − x + 2a 2 x  .
2  2 
1
82. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = 3 . x +1
1 ′ 1 1
 1  0 −1 − ln 3
Rešenje: y = 3 x +1 ⋅ ln 3 ⋅   = 3 x +1
⋅ ln 3 ⋅ = ⋅ 3 x +1
.
 x + 1 (x + 1)2 (x + 1)2
2x
83. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = e e .
′
Rešenje:
2x
( ) 2x 2x
y ′ = e e ⋅ e 2 x = e e ⋅ e 2 x ⋅ 2 = 2e 2 x e e .
2
84. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = sine x .
Rešenje:
2
( )
2 ′ 2 2 2 2
y ′ = cose x ⋅ e x = cos e x ⋅ e x ⋅ 2 x = 2 xe x cos e x .
85. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = 5lnx + 3ln2x .

1 1 5 3 8
Rešenje: y′ = 5 ⋅ + 3 ⋅ ⋅2 = + = .
x 2x x x x
86. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = ln (3x + 4 ) .

1 3
Rešenje: y′ = ⋅3 = .
(3x + 4) 3x + 4
87. Primer: Naći prvi izvod i prvi diferencijal funkcije y = ln sin 2 x . ( )

1 ′ 2
Rešenje: y′ = 2
⋅ 2 ⋅ sin x ⋅ (sin x ) = ⋅ cos x = 2ctgx
sin x sin x
je prvi izvod funkcije, dok je dy = 2ctgx dx prvi diferencijal.
45
88. Primer: Naći prvi izvod i diferncijal funkcije y = log(2x + 3) .

1 ′ 2
Rešenje: y′ = ⋅ (2 x + 3) = ,
(2x + 3) ln 10 (2 x + 3) ln 10
2
dy = dx .
(2 x + 3) ln 10
89. Primer: Naći prvi izvod i diferencijal funkcije y = e 2x ln 2 x .

1  1
Rešenje: y ′ = e 2 x ⋅ 2 ⋅ ln 2 x + e 2 x ⋅ 2 = e 2 x  2 ln 2 x +  ,
2x  x
 1
dy = e 2 x  2 ln 2 x +  dx .
 x
90. Primer: Naći prvi izvod i diferencijal funkcije y = e 2x +ln2x .

Rešenje: y = e 2x +ln2x = e 2 x ⋅ e ln 2 x = e 2 x ⋅ 2 x = 2 xe 2 x
( )
y ′ = 2 e 2 x + xe 2 x ⋅ 2 = 2e 2 x (1 + 2 x ) ,
dy = 2e 2 x (1 + 2 x ) dx .
91. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = x x .

Rešenje: y = x x , nepoznata se nalazi i u osnovi i u izložiocu, zato logaritmujemo izraz:
ln y = ln x x
d
ln y = x ln x /
dx
1 1
y ′ = ln x + x ⋅ = ln x + 1
y x
y ′ = y (ln x + 1)
y ′ = x x (ln x + 1) .
92. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = (5 - 2x ) .

x
y = (5 - 2x )
x
Rešenje:
ln y = x ln (5 - 2x )
1 1
y ′ = ln (5 − 2 x ) + x ⋅ (− 2 )
y 5 − 2x
 2x 
y ′ = y ln (5 − 2 x ) −
 5 − 2 x 
x 2x 
y ′ = (5 - 2x ) ln(5 − 2 x ) − .
 5 − 2 x 
93. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = 6 - x 2 ( )x2

.
46
Rešenje: (
y = 6 - x2 )x2
(
ln y = x 2 ln 6 − x 2 )
1
y
( )
y ′ = 2 x ln 6 − x 2 + x 2
1
6 − x2
⋅ (− 2 x )
 2x3 
( )
y ′ = y 2 x ln 6 − x 2 − 
6 − x2 

x2  2x3 
( ) (
y ′ = 6 − x 2 2 x ln 6 − x 2 − )  .
6 − x2 

94. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = x cos x .

Rešenje: ln y = cos x ln x
1 1
y ′ = − sin x ⋅ ln x + cos x ⋅
y x
 1
y ′ = y − sin x ⋅ ln x + cos x ⋅ 
 x
 cos x 
y ′ = x cos x  − sin x ⋅ ln x  .
 x 
95. Primer: Naći prvi izvod funkcije y = (ln 2 x ) .

3x2
Rešenje: ln y = 3x 2 ln (ln 2 x )
1 1 1
y ′ = 6 x ⋅ ln (ln 2 x ) + 3x 2 ⋅ ⋅ ⋅2
y ln 2 x 2 x
 3x 
y ′ = y 6 x ln (ln 2 x ) + 
 ln 2 x 
3 x2  3x 
y ′ = (ln 2 x )  6 x ln (ln 2 x ) +  .
 ln 2 x 
ZADACI ZA VEŽBU:
91. Zadatak: Po definiciji naći prvi izvod funkcije y = x 2 + x + 2 .
92. Zadatak: Po definiciji naći prvi izvod funkcije y = 3 x − 4 .
1
93. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije y = .
5
x3
2
 x +1 
94. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije y =   .
 x+ 2
47
95. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije y = 3 x 2 + 5 x − 6 .
96. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije y = ln cos x ⋅ sin 2 2 x . ( )

97. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije y = x sin x .
98. Zadatak: Naći prvi izvod funkcije y = ( x) x2

.
ex
99. Zadatak: Naći prvi izvod i diferencijal funkcije y = .
x2
1
100. Zadatak: Naći prvi izvod i diferencijal funkcije y = arcsin .
x2
3.2. Izvodi višeg reda
Definicija: Ako je prvi izvod funkcije y = f (x) još jednom diferencijabilan, tada se dobija
drugi izvod i drugi diferencijal funkcije y = f (x) . Slično se dobija treći, četvrti,...
itd. izvod.
Izvode višeg reda obeležavamo sa :

y ′, y ′′, y ′′′, y (4 ) , y (5 ) ,..., y (n )
ili
f ′, f ′′, f ′′′, f (4 ) , f (5 ) ..., f (n )
odnosno
dy d 2 y d 3 y d 4 y d 5 y dny
, 2 , 3 , 4 , 5 ,..., n .
dx dx dx dx dx dx
96. Primer: Odrediti izvode višeg reda za funkciju y = ln x .

1
Rešenje: y ′ = = x −1
x
−1
y ′′ = −1 ⋅ x −2 = 2
x
2
y ′′′ = 2 ⋅ x −3 = 3
x
−6
y (4 ) = −6 ⋅ x − 4 = 4
x
M
n −1 (n − 1)!
y (n ) = (− 1) .
xn
48
97. Primer: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = sin x .

Rešenje:¸ y = sin x
 π
y ′ = cos x = sin  x + 
 2
 π
y ′′ = − sin x = sin  x + 2 
 2
 π
y ′′′ = − cos x = sin  x + 3 
 2
 π
y (4 ) = sin x = sin  x + 4 
 2
M
 π
y (n ) = sin  x + n  .
 2
98. Primer: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = e 3+ 4 x .
Rešenje: y = e 3+ 4 x
y ′ = e 3+ 4 x ⋅ 4 = 4 ⋅ e 3+ 4 x
y ′′ = 4 ⋅ e 3+ 4 x ⋅ 4 = 16 ⋅ e 3+ 4 x = 4 2 ⋅ e 3+ 4 x
y ′′′ = 16 ⋅ e 3+ 4 x ⋅ 4 = 64 ⋅ e 3+ 4 x = 4 3 ⋅ e 3+ 4 x
M
y ( n ) = 4 n ⋅ e 3+ 4 x .
ZADACI ZA VEŽBU:
101. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = cos x .
102. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = sin 5 x .
103. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = x .
104. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = a x .
105. Zadatak: Odrediti izvode višeg reda funkcije y = x n .
49
3.3. Lopitalovo pravilo
Lopitalovo pravilo omogućuje lakše izračunavanje graničnih vrednosti neodređenog

0 ∞
oblika i .
0 ∞
Teorema: Neka su funkcije f (x) i g (x) diferencijabilne u okolini tačke x = a i neka je

lim f ( x) = lim g ( x) = 0 ili lim f ( x) = lim g ( x) = ∞ . Ako je u toj okolini g ( x) ≠ 0
x →a x →a x →a x→a
f ′( x)
i g ′( x) ≠ 0 i granična vrednost lim postoji ( ili je ± ∞ ), tada i granična
x → a g ′( x )
f ( x) f ( x) f ′( x)
vrednost lim postoji ( ili je ± ∞ ), i važi da je: lim = lim .
x→ a g ( x ) x→ a g ( x ) x → a g ′( x )
x
ln
99. Primer: Naći graničnu vrednost lim 2 .
x →2 x − 2
x 2 1
ln ⋅
 
0 1 1
Rešenje: lim 2 =   = lim x 2 = lim = .
x→2 x − 2
 0  x→2 1 x →2 x 2
ln x 2
100. Primer: Naći graničnu vrednost lim .
x →1 3( x − 1)
1
2 ⋅ 2x
ln x 0 x 2 2 2 2
Rešenje: lim =   = lim = lim = = .
x →1 3( x − 1) 3 ⋅1 3
 0  x →1 3 x →1 3 x
sin x
x →0 x
sin x  0  cos x
Rešenje: lim =   = lim = cos 0 = 1 .
x →0 x  0  x →0 1
arctgx
x →0 x
1
arctgx  0  1
=   = lim 1 + x =
2
Rešenje: lim =1 .
x →0 x 0 x → 0 1 1+ 0
5x − 7 x
x →0 x
50
5x − 7 x  0  5 x ln 5 − 7 x ln 7 5
Rešenje: lim =   = lim = ln 5 − ln 7 = ln .
x →0 x  0  x →0 1 7
tg 7 x
x →0 x
1
⋅7
tg 7 x  0  cos 2
7 x 7
Rešenje: lim =   = lim = =7 .
x →0 x  0  x →0 1 1
x2
x →∞ 2 x
x2  ∞  2x ∞ 2 2
Rešenje: lim =   = lim x =   = lim x = =0 .
 ∞  x →∞ 2 ln 2  ∞  x →∞ 2 (ln 2) ∞
x →∞ 2 x 2
ln x
x →∞ x
1
ln x  ∞  1
Rešenje: lim =   = lim x = = 0 .
x →∞ x
∞ x → ∞ 1 ∞
ex
x →∞ x 2
ex  ∞  ex  ∞  ex ∞
Rešenje: lim =   = lim =   = lim = =∞ .
x →∞ x 2
 ∞  x →∞ 2 x  ∞  x →∞ 2 2
ln x
x →0 ctgx
1
ln x  ∞  x sin 2 x sin x
Rešenje: lim =   = lim = − lim = − lim sin x ⋅ =
x →0 ctgx
∞ x → 0 −1 x → 0 x x → 0 x
sin 2 x
= − lim sin x ⋅ 1 = − sin 0 = 0 .
x →0
51
Ispitivanje neodređenih izraza tipa 0 ⋅ ∞ : ako je lim f ( x) = 0 i lim g (x) = +∞ , tada

x →a x →a
ispitivanje granične vrednosti lim[ f ( x) g ( x)] treba svesti na jedan od sledeća dva oblika:
x→ a
f ( x) g ( x) 0 ∞
lim ili lim koji su već odgovarajuci tipovi ili .
x→ a 1 x→ a 1 0 ∞
g ( x) f ( x)
109. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim 2 x ln x .

x → +0
1
2
2 ln x  ∞ 
Rešenje: lim 2 x ln x = (0 ⋅ ∞ ) = lim =   = lim x = −2 lim x = −2 ⋅ 0 = 0 .
x → +0 x → +0 1  ∞  x →+0 − 1 x → +0
2
x x
110. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim 5 xctg3 x .

x →0
5x ∞ 5 5
Rešenje: lim 5 xctg3 x = (0 ⋅ ∞ ) = lim =   = lim = .
x →0 x → 0 tg3 x
 ∞  x →0 1
⋅3
3
cos 2 3x
111. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim xe − x .

x →∞
x 0 1 1
Rešenje: lim xe − x = (∞ ⋅ 0 ) = lim =   = lim x = = 0 .
x →∞ x →∞ e x
 0  x →∞ e ∞
Ako je lim f ( x) = lim g ( x) = +∞ , tada je granična vrednost lim[ f ( x) − g ( x)]

x →a x →a x →a
neodređen izraz oblika ∞ − ∞ ; može se izračunati ako se svede na graničnu vrednost oblika
1 1
−
g ( x) f ( x) 0
lim , koji je već odgovarajućeg tipa .
x →a 1 0
f ( x) g ( x)
 1 1 
112. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim −  .
x →1 ln x
 x −1
52
1
1−
 1 1  x − 1 − ln x  
0
 = (∞ − ∞ ) = lim
Rešenje: lim − =   = lim x =
x →1 ln x
 x −1 x →1 (x − 1) ln x  0  x →1
1 ⋅ ln x + ( x − 1)
1
x
x −1
x x −1 0 1 1 1
= lim = lim =   = lim = lim = .
x →1 x ln x + x − 1 x →1 x ln x + x − 1 1 ln x + 2 2
0 x →1
ln x + x + 1
x →1
x x
 1 1
113. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim − .
x →0 sin x x

 1 1 x − sin x  0  1 − cos x 0
Rešenje: lim −  = (∞ − ∞ ) = lim =   = lim = =
x →0 sin x
 x x →0 x sin x
 0  x →0 sin x + x cos x  0 
sin x sin x 0
= lim = lim = = 0.
x →0 cos x + (cos x − x sin x ) x →0 2 cos x − x sin x 2
 2 1 
114. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim 2 −  .
x →1 x − 1
 x −1
 2 1  2 − ( x + 1) 1− x −1 1
Rešenje: lim 2 −  = (∞ − ∞ ) = lim = lim 2 = lim =− .
x →1 x − 1
 x −1 x →1 x −1
2 x →1 x − 1 x →1 2 x 2
Granične vrednosti neodređenog oblika eksponencijalnog tipa 1∞ ,∞ 0 ,0 0 prvo

logaritmujemo, a posle rešavamo graničnu vrednost tipa 0 ⋅ ∞ .
115. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim x sin x .

x → +0
Rešenje:
x → +0
( )
lim x sin x = 0 0 = lim y
x → +0
gde je
y = x sin x koju funkciju logaritmujemo
ln y = ln x sin x na osnovu pravila logaritmovanja

ln y = sin x ln x a granična vrednost ovog izraza je
1
x → +0
(
x → +0
)
lim (ln y ) = ln lim y = lim (sin x ln x ) = lim
x → +0 x → +0
ln x
1
= lim x
x → +0 − cos x
=
sin x sin 2 x
53
− sin 2 x sin x
= lim = − lim tgx = −1 ⋅ 0 = 0 ,
x → +0 x cos x x → +0 x
znači da je (
ln lim y = 0
x → +0
)
odavde je lim y = e 0 ,
x → +0
sledi da je lim y = 1 ,
x → +0
odnosono lim x sin x = 1 .

x → +0
2
116. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim x 3+ 4 ln x .
x → +0
2
Rešenje: lim x
x → +0
3+ 4 ln x
( )
= 0 0 = lim y
x → +0
2
y=x 3+ 4 ln x
2
2
ln y = ln x 3+ 4 ln x = ln x
3 + 4 ln x
2
lim (ln y ) = ln lim y = lim
x → +0 x → +0
( 2 ln x
)
x → +0 3 + 4 ln x
= lim x = =
x → +0 4
2 1
4 2
x
1
lim y = e 2
x → +0
2
lim x 3+ 4 ln x
= e .
x → +0
3
117. Primer: Odrediti graničnu vrednost lim(cos 2 x ) x 2 .
x →0
( )
3
Rešenje: lim(cos 2 x ) x 2 = 1∞ = lim y
x →0 x →0
3
y = (cos 2 x ) x 2
3
ln y = ln (cos 2 x )
x2
1
(− sin 2 x ) 2
lim(ln y ) = ln lim y = lim
x →0 x →0 x →0

( )
 3 ln cos 2 x   ∞ 
x2
 =   = lim
  ∞  x →0
3 cos 2 x
2x
=
sin 2 x 1 1
= −6 ⋅ lim = −6 lim = −6 ⋅ 1 = −6
x →0 2 x cos 2 x x → 0 cos 2 x
54
( )
ln lim y = −6
x →0
lim y = e −6
x →0
3 1
lim(cos 2 x ) x 2 = .
x →0 e6
ZADACI ZA VEŽBU:
106. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost
x3 − 2x 2 − x + 2
lim .
x →1 x3 − 7x + 6
sin kx
107. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim .
x →0 x
e ax − 1
x →0 x
x
lim .
x →0 tgx − sin x
tg3 x
π tg5 x
x→
2
ex
x → +∞ x 5
ln x
x → +∞ 3
x
ln (sin mx )
lim , (m > 0 ) .
x → +0 ln sin x
lim(1 − cos x ) ctgx .

x →0
55
πx
lim(1 − x ) tg .
x →1 2
lim(arcsin x ctgx ) .
x →0
lim ln x ln ( x − 1) .
x →1
 1 5 
lim − 2  .
x →3 x − 3 x −x − 6 

 1 1 
−
lim 
x →1 ( ) (
3  .
2 1− x 31− x  )
 x 1 
lim −  .
x →1 x − 1 ln x 

 x π 
lim  − .
π ctgx
x→  2 cos x 
2
122. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim x x .

x → +0
( )
1
123. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim 1 + x 2 x .
x → +0
1
124. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim (ctgx ) ln x .
x → +0
125. Zadatak: Primenom Lopitalovog pravila izračunati graničnu vrednost lim(ctgx )

sin x
.
x →0
56
Matematička analiza Ispitivanje funkcija
4. Ispitivanje funkcija
Cilj ispitivanja funkcije je crtanje njenog grafika. Zato ispitujemo njene najvažnije
osobine, razne asimpote, ekstremne vrednosti, intervale monotonosti, tačke prevoja,
konveksne i konkavne lukove. Poznavajući ove osobine možemo da utvrdimo kako se menja
funkcija, i ako je potrebno možemo izračunati vrednosti funkcije još u nekim tačkama. Grafik
funkcije crtamo spajajući obeležene tačke, uzevši u obzir ispitane osobine.
Ispitivanje funkcija ćemo izvoditi na osnovu sledećih tačaka u datom redosledu:
1. Oblast definisanosti: D f .
2. Parnost: f (− x) = ± f ( x) i
Periodičnost: f ( x + ω ) = f ( x) (samo kod trigonometrijskih funkcija).
3. Nule: y = 0 .
4. Znak: y > 0 ili y < 0 .
5. Asimptote: vertikalna: VA, horizontalna: HA, kosa: KA.
6. Ekstremne vrednosti (stacionarne tačke): y ′ = 0 .
7. Tok (rast i opadanje): y ′ > 0 ili y ′ < 0 .
8. Prevojne tačke: y ′′ = 0 .
9. Konveksnost, konkavnost: y ′′ > 0 ili y ′′ < 0 .
10. Grafik.
Obilnije o nekim tačkama:
1. Ispitivanje funkcije uvek počinjemo sa utvrđivanjem njene oblasti definisanosti, naime u

onim tačkama ili intervalima u kojima funkcija nije definisana ni ne vršimo ispitivanje
osobina.
2. Parnost ili neparnost ispitujemo kod svih funkcija, maime kod parnih i neparnih funkcija
dovoljno je ispitivati osobine na polovini oblasti definisanosti, zbog simetričnosti grafik se
može u celosti crtati.
Periodičnost se ispituje samo kod trigonometrijskih funkcija.
57
Ispitivanje funkcija Matematička analiza
3. Nule funkcije su one tačke u kojima grafik seče x-osu. Ordinate ovih tačaka su 0, znači da
se mogu odrediti rešavanjem jednačine y = 0 .
4. Kod crtanja grafika funkcije bitno je nad kojim intervalima će grafik biti iznad x-ose (tu je
funkcija y > 0 ) i nad kojim će intervalima biti ispod x-ose (tu je funkcija y < 0 ).
5. Razlikujemo tri vrste asimptota, u zavisnosti od toga kakvog je položaja prava kojoj
funkcija teži:
VA: vertikalna asimptota je prava x = a , ako je lim f (x) = ±∞ , gde je a tačka prekida
x→a
funkcije ili je konačan kraj oblasti definisanosti.
HA: horizontalna asimptota je prava y = b , ako je lim f ( x) = b .

x → ±∞
f ( x)
FA: kosa asimptota je prava y = kx + n kosog položaja, gde je k = lim i
x →±∞ x
n = lim ( f ( x) − k x ) gde je k ≠ 0 i k ≠ ∞ .
x → ±∞
6. Stacionarne tačke ili mogući ekstremi su one tačke u kojima je y ′ = 0 . Da li su te tačke

stvarno ekstremi i koje su vrste (maksimumi ili minimumi), određuje se na osnovu 7. tačke,
gde se iz odgovarajuće tablice mugu pročitati vrste ekstrema.
7. Tok ili monotonost funkcije ispitujemo pomoću predznaka prvog izvoda. Ako je u nekom
intervalu f ′( x) > 0 tada je u tom intervalu f ( x) ↑ (rastuća), a ako je u nekom intervalu
f ′(x) < 0 tada je u tom intervalu f ( x) ↓ (opadajuća). Funkcija dostiže lokalni maksimum u
tački u kojoj prelazi iz rastuće u opadajuću, a lokalni minimum u tački, u kojoj iz opadajuće
funkcije prelazi u rastuću.
8. Tačkama prevoja nazivamo one tačke u kojima konveksni luk krive prelazi u konkavni luk,
ili obrnuto. U tačkama prevoja važi da je y ′′ = 0 . Moguće prevojne tačke zato dobijamo
rešavanjem jednačine y ′′ = 0 . Koje su tačke od svih rešenja ove jednačine stvarni prevoji,
lako se može pročitati iz tablice koju ispitujemo pod tačkom 9. za konveksnost funkcije.
9. Luk krive na nekom intervalu može biti konveksan ili konkavan. Ova osobina zavisi od
predznaka drugog izvoda na posmatranom intervalu. Ako je na nekom intervalu
f ′′( x) > 0 tada je na tom intervalu f ( x) ∪ (konveksna), a ako je na nekom intervalu
f ′′( x) < 0 tada je na tom intervalu f ( x) ∩ (konkavna).
10.Na osnovu ispitanih osobina i određenih karakterističnih tačaka crtamo grafik funkcije.
58
2x −1
118. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik racionalne funkcije y = .
(x − 1)2
Rešenje: Ispitaćemo funkciju na osnovu prethodnih tačaka.
1.) Oblast definisanosti:

x −1 ≠ 0
x ≠1
D f = R \ {1}.
2.) Parnost:
− 2x −1 2x +1
f (− x) = =− ≠ ± f ( x) , funkcija nije ni parna ni neparna.
(− x − 1) 2
(x + 1)2
3.) Nule:
y=0
2x − 1
=0
(x − 1)2
2x − 1 = 0
1 1 
x = , funkcija ima jednu nulu u tački N  ,0  .
2 2 
4.) Znak:
y > 0 ili y < 0
2x −1 2x −1
> 0 ili <0
(x − 1)2
(x − 1)2
x − ∞ 0.5 0.5 1 1 +∞
2x-1 - + +
y - + +
5.) Asimptote:
VA: x = 1
2x − 1 1 1
lim = lim = = +∞
x →1− 0 ( x − ) 2 x →1− 0 ( − − ) 2
+0
1 1 0 1
2x − 1 1 1
lim = lim = = +∞
x →1+ 0 ( x − ) x →1+ 0 ( +
1 0 − 1) +0
2 2
1
HA: y = 0
2x − 1 2 1 1
lim = lim = lim = =0
x →∞ ( x − 1) 2 x →∞ 2( x − 1) x →∞ x − 1 ∞
2x − 1 2 1 1
lim = lim = lim = =0
x → −∞ ( x − 1) 2 x → −∞ 2( x − 1) x →∞ x − 1 −∞
KA: nema
jer ima horizontalnu asimptotu.
59
6.) Ekstremne vrednosti:

y′ = 0
2( x − 1) − (2 x − 1)2( x − 1) 2(x − 1) − 2(2 x − 1) 2 x − 2 − 4 x + 2
2
− 2x
y′ = = = = =0
(x − 1)4
(x − 1)3
(x − 1)3
(x − 1)3
odavde je
− 2x = 0
sledi
x = 0 je stacionarna tačka (mogući ekstrem).
7.) Tok:
y ′ > 0 ili y ′ < 0
− 2x − 2x
> 0 ili <0
(x − 1) 3
(x − 1)3
x −∞ 0 0 1 1 +∞
-2x + - -
(x − 1)3 - - +
y′ - + -
y ↓ ↑ ↓
Iz tablice možemo pročitati da funkcija ima lokalni minimum u tački x = 0 , a minimalna

vrednost je
y min (0) = −1 .
Min(0,1) .
Funkcija u tački x = 1 ima prekid.
8.) Prevojne tačke:

y ′′ = 0
− 2(x − 1) + 2 x ⋅ 3(x − 1) − 2( x − 1) + 6 x
3 2
− 2x + 2 + 6x 4x + 2
y ′′ = = = = =0
(x − 1)
6
(x − 1) 4
(x − 1) 4
(x − 1)4
4x + 2 = 0
1
x = − je moguća prevojna tačka.
2
9.) Konveksnost i konkavnost:

y ′′ > 0 ili y ′′ < 0
4 x + 2 > 0 ili 4 x + 2 < 0
x − ∞ -0.5 -0.5 1 1 +∞
4x+2 - + +
(x − 1) 4 + + +
y ′′ - + +
y ∩ ∪ ∪
60
1
Iz tablice čitamo da funkcija ima prevoj u tački x = − čija je druga kordinata
2
 1 −1 −1 −2 8
y prevoj  −  = = =− .
 2  1 
2
9 9
 − − 1 4
 2 
1 8
Sledi da je P (− ,− ) prevojna tačka.
2 9
10.)Grafikon:
10
-2
-3 -2 -1 0 1 2 3 4 5
119. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik iracionalne funkcije y = 3 2 x 2 − x 3 .
Rešenje: Ispitivanje funkcije radićemo po utvrđenim tačkama.

Izložilac korena je neparan broj, prema tome potkorena veličina može biti bilo kog znaka.
Potkorena veličina je polinom trećeg reda koji je definisan za sve realne brojeve, prema tome:
Df = R.
2.) Parnost:
f (− x) = 3 2 x 2 − (− x ) = 3 2 x 2 + x 3 ≠ ± f ( x) funkcija nije ni parna ni neparna.
3
3.) Nule:
y=0
61
3
2x 2 − x3 = 0
2x 2 − x3 = 0
x 2 (2 − x ) = 0
x2 = 0 ∨ 2 − x = 0
x 1 = 0 ∨ x3 = 2 ,
2
funkcija znači ima dve nule, tačke N 1 (0,0) i N 2 (2,0 ) .
4.) Znak:
y > 0 ili y < 0
x 2 (2 − x ) > 0 ili 3 x 2 (2 − x ) < 0
3
predznak funkcije zavisi samo od faktora 2 − x :
x −∞ 0 0 2 2 +∞
2-x + + –
y + + –
5.) Asimptote:
VA: nema
jer funkcija nema prekidnu tačku, niti su krajevi oblasti definisanosti konačni.
HA: nema
jer lim 3
x 2 (2 − x ) = 3 + ∞ ⋅ (− ∞ ) = 3 − ∞ = −∞
x → +∞
i lim 3
x 2 (2 − x ) = 3 + ∞ ⋅ (+ ∞ ) = 3 + ∞ = +∞
x → −∞
2
FA: y = − x +
3
f ( x) 3
2x 2 − x3 2
jer k = lim = lim = lim 3 − 1 = 3 0 − 1 = −1
x →∞ x x →∞ x x →∞ x
i ( )
n = lim 3 2 x 2 − x 3 + x = (− ∞ + ∞ ) = lim 3 2 x 2 − x 3 + 3 x 3 =
x →∞ x →∞
( )
(
= lim 2 x − x + x
3 2 3 3 3
)
3
(2 x 2
− x3 )2
(
− 3 x3 2x 2 − x3 + 3 x 6 ) =
x →∞ 3
(2 x 2
−x )
3 2
− x 3 3
(2 x 2
−x 3
)+ 3
x 6
2x − x + x
2 3 3
= lim =
x →∞ 3
4x − 4x + x 6 − 3 2x 5 − x 6 + 3 x 6
4 5
2x 2
= lim =
x →∞  4 4 2 
x  3 2 − + 1 − 3 − 1 + 3 1 
2
 x x x 
2 2
= = .
1 − (− 1) + 1 3
62
6. Ekstremne vrednosti:
y′ = 0
x (4 − 3 x ) x(4 − 3 x ) 4 − 3x
1
( −2
) (
y ′ = 2 x 2 − x 3 3 4 x − 3x 2 = ) = = =0
3 3⋅ 3 2 x 2 − x 3
2
(
3 x 3 x(2 − x )
2
)
3 3 x(2 − x )
2
4 − 3x = 0
4
x= je stacionarna tačka.
3
Za prvi izvod moramo konstatovati da nije definisan u tačkama x = 0 i x = 2 , mada je sama
funkcija bila definisana na celom skupu realnih brojeva R .
7.) Tok i monotonost:

y ′ > 0 ili y ′ < 0
4 − 3x 4 − 3x
> 0 ili <0
3 3 x(2 − x ) 3 3 x(2 − x )
2 2
x −∞ 0 0 43 43 +∞
3
x - + +
4-3x + + -
y′ - + -
y ↓ ↑ ↓
4
Iz tablice možemo čitati da u stacionarnoj tački x =funkcija ima lokalni maksimum, dok u
3
tački x = 0 funkcija ima minimum oblika špic, naime u toj tački prvi izvod nije definisan ali
menja znak.
 4  23 4
y max   = ≈ 1.06
3 3
4 
Max ;1.06  .
3 

y ′′ = 0
( )
1
1
y ′ = (4 − 3x ) 4 x − 4 x 2 + x 3 3
−
3
1
( ) ( ) (4 − 8x + 3x )
1 4
1
y ′′ = − 3 4 x − 4 x 2 + x 3 3 − (4 − 3x ) 4 x − 4 x 2 + x 3
− − 2
3
3 3 
y ′′ =
1

−3
−
(
(4 − 3x ) 4 − 8 x + 3x 2 ) 

( )
3  3 4 x − 4 x 2 + x 3 3 4 x − 4 x 2 + x 3 3 4 x − 4 x 2 + x 3 
( )
1 − 9 4 x − 4 x 2 + x 3 − (4 − 3 x ) 4 − 8 x + 3 x 2
y ′′ = ⋅
( )
3 ( )
3 4x − 4x 2 + x3 3 4x − 4x 2 + x 3
63
1 − 36 x + 36 x 2 − 9 x 3 − 16 + 32 x − 12 x 2 + 12 x − 24 x 2 + 9 x 3
y ′′ = ⋅
9 ( )
4x − 4x 2 + x 3 3 4x − 4x 2 + x 3
1 8 x − 16 − 8 (2 − x )
y ′′ = ⋅ =
( )
9 4 x − 4 x 2 + x 3 3 4 x − 4 x 2 + x 3 9 x (2 − x )2 3 x (2 − x )2
8
y ′′ = ≠0
9 ( x − 2)3 x 4 (2 − x )
2
a to znači da funkcija nema prevojnu tačku. Ni drugi izvod funkcije nije definisan u x = 0 i
x = 2 , a to znači da y ′′ u tim tačkama može da menja svoj predznak, odnosno funkcija može
da menja konveksnost.
9.) Konveksnost:
y ′′ > 0 ili y ′′ < 0
8 8
> 0 ili <0
9 ( x − 2 )3 x 4 (2 − x ) 9 ( x − 2 )3 x 4 (2 − x )
2 2
x −∞ 0 0 2 2 +∞
x-2 - - +
y ′′ - - +
y ∩ ∩ ∪
Znači da funkcija menja konveksnost u tački (2,0) , mada u toj tački drugi izvod nije
definisan.
10.)Grafikon:
-1
-2
-3
-4
-5
-6
-3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6
64
1
120. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik eksponencijalne funkcije y = e x

2
−3 x − 4
.
Rešenje: Ispitivanje ćemo raditi po utvrđenim tačkama.

Eksponencijalna funkcija je definisana ako je izložilac definisan, zato:
x 2 − 3x − 4 ≠ 0
x1 = −1 ∨ x 2 = 4
D f = R \ {− 1,4}
2.) Parnost:
1
f (− x) = e x 2 +3 x −4
≠ ± f ( x) , funkcija nije ni parna ni neparna.
3.) Nule:
y=0
1
≠ 0 , funkcija nema nule.

2
−3 x − 4
ex
4.) Znakl:
y > 0 ili y < 0
1
e x 2 −3 x − 4
> 0 , ∀x ∈ D f ,
y > 0 , ∀x ∈ D f , funkcija je pozitivna u svakoj tački oblasti definisanosti.
5.) Asimptote:
VA: x = −1 i x = 4
1 1 1
lim e x 2 −3 x − 4
=e 1+ 2⋅0 + 0 2 + 3+ 3⋅0 − 4
= e + 0 = e + ∞ = +∞
x → −1− 0
1 1 1
1 1
= e 1− 2⋅0+ 0 = e −0 = e −∞ = = =0
2 2
−3 x − 4 + 3−3⋅0 − 4
lim e x ∞
x → −1+ 0 e ∞
1 1 1
1 1
lim e x 2 −3 x − 4
=e 16−8⋅0 + 0 2 −12+ 3⋅0 − 4
= e −0 = e −∞ = ∞ = =0
x →4 −0 e ∞
1 1 1
lim e x 2 −3 x − 4
=e 16 +8⋅0 + 0 2 +12 + 3⋅0 − 4
=e +0
= e + ∞ = +∞
x →4+0
HA: y = 1
1 1
lim e x 2 −3 x − 4
=e +∞
= e0 = 1
x → +∞
1 1
lim e x 2 −3 x − 4
=e +∞
= e0 = 1
x → −∞
FA: nema
jer ima horizontalnu asimptotu.
65

y′ = 0
− (2 x − 3)
1
y′ = e x 2 −3 x − 4
⋅ =0
(x 2
− 3x − 4 ) 2
2x − 3 = 0
3
x= je stacionarna tačka..
2
7.) Tok:
y ′ > 0 ili y′ < 0
1 1
3 − 2x 3 − 2x
⋅ > 0 ili e x ⋅ <0
2 2
−3 x − 4 −3 x − 4
ex
(x 2
− 3x − 4 )2
(x 2
− 3x − 4 ) 2
x −∞ -1 -1 32 32 4 4 +∞
3-2x + + - -
y′ + + - -
y ↑ ↑ ↓ ↓
3
Iz tablice čitamo da funkcija u stacionarnoj tački x = ima lokalni minimum:
2
−4
3 1
y max   = e 25 = ≈ 0.85
2 25
e4
3 
Max ; 0.85 
2 

y ′′ = 0
( ) ( )
2
 + e x 2 −3 x −4 − 2 x − 3 x − 4 − (3 − 2 x )2 x − 3 x − 4 (2 x − 3)
 1
3 − 2x  1 2 2 2
y ′′ = e x −3 x −4 
2
(
 x 2 − 3x − 4 2 
  ) x 2 − 3x − 4
4
( )
y ′′ = e x 2
−
1
3 x − 4
⋅
 (3 − 2 x )2
 +
(
− 2 x 2 − 3x − 4 + 2 (3 − 2 x ) x 2 − 3 x − 4 
2 2
) ( )
 x 2 − 3x − 4 4
 ( )
x 2 − 3x − 4
4 
 ( )
1
y ′′ = e x −3 x −4 ⋅ 
2
2
) (
2
) (
 (3 − 2 x ) 1 + 2 x −6 x − 8 − 2 x − 3 x − 4 
2 2


 ( x )
2
− 3 x − 4
4 

y ′′ = e ⋅
(3 − 2 x ) (2 x − 6 x − 7 ) − 2(x − 3x − 4)
x 2 −3 x − 4
1 2 2 2 2
(x − 3x − 4) 2 4
(3 − 2 x ) (2 x − 6 x − 7 ) − 2(x − 3x − 4) = 0
2 2 2 2
6 x 4 − 36 x 3 + 60 x 2 − 18 x − 95 = 0
x1 ≈ −0.9 , x2 = 3.9 (ostala dva korena su kompleksna).
66
9. )Konveksnost:
y ′′ > 0 ili y ′′ < 0
6 x 4 − 36 x 3 + 60 x 2 − 18 x − 95 > 0 ili 6 x 4 − 36 x 3 + 60 x 2 − 18 x − 95 < 0
x −∞ -1 -1 -0.9 -0.9 3.9 3.9 4 4 +∞

6 x 4 − 36 x 3 + 60 x 2 − 18 x − 95 + + – + +
y ′′ + + – + +
y ∪ ∪ ∩ ∪ ∪
Prema tome funkcija ima dve prevojne tačke:

y prevoj (− 0.9 ) ≈ 0.13 , y prevoj (3.9) ≈ 0.13
Prevojne tačke su znači: P1 (− 0.9 ; 0.13 ) i P2 (3.9 ; 0.13 ) .
10.)Grafikon:
-1
-2
-3
-3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6
1
121. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik logaritamske funkcije y = x 4 ln .
x
Rešenje: Ispitivanje funkcije radimo po utvrđenim tačkama.
67
Logaritamska funkcija je definisana samo za pozitivne argumente, pa mora biti:

1
> 0 odavde je
x
x > 0 oblast definisanosti je znači:
D f : x ∈ (0,+∞ )
2.) Parnost:
 1   1
f (− x) = (− x ) ln
4
 = x ln −  nije ni definisano,
4
− x  x
1
jer − < 0 , a logaritam negativnog broja nije definisan. Funkcija nije ni parna ni neparna.
x
3.) Nule:
y=0
1
x 4 ln =0
x
1
x4 = 0 ∨ ln = 0 odavde je
x
1
x1 = 0 ∨= 1 odnosno
x
x1 = 0 ∨ x 2 = 1
Funkcija ima dve nule, tačke N 1 (0,0) i N 2 (1,0 ) .
4.) Znak:
y > 0 ili y < 0
1 1
x 4 ln > 0 ili x 4 ln < 0
x x
x 0 1 1 +∞
1 + -
ln
x
y + -
5.) Asimptote:
VA: nema
1  1
ln x⋅− 2 
1 x  x5 x4
jer je lim x 4 ln = lim x = lim  = lim = lim =0
x → +0 x x →+0 1 x → +0 4 x → +0 4 x x → +0 4
− 5
x4 x
HA: nema
1
jer je lim x 4 ln = ∞ ⋅ ln 0 = ∞ ⋅ (− ∞ ) = −∞
x → +∞ x
FA: nema
f ( x) 1
jer je k = lim = lim x 3 ln = −∞ ,
x →∞ x x →∞ x
u ovom slučaju ne postoji kosa asimptota (zbog ∞ ), pa se n ni ne računa.
68

y′ = 0
1  1  1  1 
y ′ = 4 x 3 ln + x 4 ⋅ x ⋅  − 2  = 4 x 3 ln − x 3 = x 3  4 ln − 1 = 0
x  x  x  x 
1
x 3 = 0 ∨ 4 ln − 1 = 0 odavde je
x
1 1
x1 = 0 ∨ ln =
x 4
1
1
x1 = 0 ∉ D f , ali iz = e 4 sledi da je
x
1
x = 4 ≈ 0.78 stacionarna tačka funkcije.
e
7.) Tok:
y ′ > 0 ili y ′ < 0
 1   1 
x 3  4 ln − 1 > 0 ili x 3  4 ln − 1 < 0
 x   x 
x 0 e −1 4 e −1 4 + ∞
x3 + +
1
4 ln − 1 + –
x
y′ + –
y ↑ ↓
1
Iz tablice čitamo da u stacionarnoj zački x = 4
funkcija ima lokalni maksimum:
e
4
−
1
 −1  1
1
1 1 1
y max (e 4
) =  e 4  ⋅ ln 1 = e −1 ⋅ ln e 4 = ⋅ = ≈ 0.09
  − e 4 4 e
e 4
 1 
Max 4 , 0.09 
 e 

y ′′ = 0
 1   1 
y ′′ = 3 x 2  4 ln − 1 + x 3 ⋅ 4 ⋅ x ⋅  − 2 
 x   x 
1
y ′′ = 12 x 2 ln − 3x 2 − 4 x 2
x
1
y ′′ = 12 x 2 ln − 7 x 2
x
 1 
y ′′ = x 2 12 ln − 7  = 0 ako je
 x 
1
x 2 = 0 ili 12 ln − 7 = 0 odavde je
x
69
1 7
x = 0∉ Df , i ln = odnosno
x 12
7
1
= e 12 znači
x
1 1
x= 7 = ≈ 0.56 je stacionarna tačka funkcije.
12 7
e
e 12
9.) Konveksnost:
y ′′ > 0 ili y ′′ < 0
 1   1 
x 2 12 ln − 7  > 0 ili x 2 12 ln − 7  < 0
 x   x 
x 0 e − 7 12
e − 7 12
+∞
1 + –
12 ln − 7
x
y ′′ + –
y ∪ ∩
1
Iz tablice čitamo da je x = prevojna tačka funkcije, jer u ovoj tački kriva menja
12 7
e
4
 1   1  1 7
konveksnost: y inf  =
 
 ln 12 e 7 =
 ⋅ ≈ 0.056 .
12 7
 e   e 
12 7 3
e 7 12
Prevojna tačka je P(0.56 ; 0.056) .
10.)Grafikon:
0.5
-0.5
-1
-1.5
-2
-2.5
-3
-3.5
-4
-0.5 0 0.5 1 1.5 2
70
 1
122. Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = arctg1 +  .
 x
Rešenje: Ispitivaćemo funkciju po predviđenim tačkama.

Funkcija arctgx je definisana za sve argumente, zato postavljamo samo jedan uslov za
određivanje oblasti definisanosti:
x≠0
D f = R \ {0} .
2.) Parnost:
 1
f (− x) = arctg 1 −  ≠ ± f ( x) , funkcija nije ni parna ni neparna.
 x
3.) Nule:
y=0
 1
arctg1 +  = 0 za
 x
1
1+ = 0 odavde je
x
1
= −1 odnosno
x
x = −1, funkcija znači ima jednu nulu, tačku N (− 1,0 ) .
4.) Znakl:
y > 0 ili y < 0
 1  1
arctg1 +  > 0 ili arctg1 +  < 0
 x  x
x −∞ -1 -1 0 0 +∞
y + – +
5.) Asimptote:
VA: nema
 1 π
lim arctg1 +  = arctg(- ∞ ) = −
x → −0
 x 2
 1 π
lim arctg1 +  = arctg(∞ ) =
x → +0
 x 2
π
HA: y =
4
 1 π
lim arctg1 +  = arctg1 =
x → −∞
 x 4
 1 π
lim arctg1 +  = arctg1 =
x →∞
 x 4
71
FA: nema
jer ima horizontalnu.

y′ = 0
1  1  −1
y′ = ⋅ − 2= 2
2 
≠0,
 1   x  x + ( x + 1)
2
1 + 1 + 
 x
a to znači da funkcija nema lokalne ekstreme.
7.) Tok:
y ′ > 0 ili y ′ < 0
−1 −1
> 0 ili <0
x + ( x + 1) x + ( x + 1)
2 2 2 2
x −∞ 0 0 +∞
y′ – –
y ↓ ↓
Iz tablice čitamo da je funkcija u čitavoj oblasti definisanosti opadajuća i nema ekstreme.

y ′′ = 0
2 x + 2(x + 1) 4x + 2
y ′′ = = = 0 ako je
(
x + x + 2x +1
2 2 2
) (
2x + 2x +1
2 2
)
4x + 2 = 0 odnosno
1
x=− je moguća prevojna tačka.
2
9.) Konveksnost:
y ′′ > 0 ili y ′′ < 0
4x + 2 4x + 2
> 0 ili 0
(
2x 2 + 2x +1
2
) (2 x 2
)
+ 2x +1
2
x − ∞ −1 2 −1 2 0 0 +∞
4x + 2 - + +
y ′′ - + +
y ∩ ∪ ∪
1
Iz tablice čitamo da je x = − prevojna tačka funkcije, i:
2
 1 π
y inf  −  = arctg(1 − 2 ) = arctg(- 1) = − .
 2 4
 1 π
Prevojna tačka je znači P − ,−  .
 2 4
72
10.)Grafikon:
-1
-2
-3
-3 -2 -1 0 1 2 3
ZADACI ZA VEŽBU:
126. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x 3 − 3 x 2 .
127. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x - x 2 − x .
6x
128. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = .
x +1
2
1
129. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x + .
x
16
x (x − 4)
2
131. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x + 4 − x .
73
132. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = 3 1 - x 2 .
4
4 - x2
x
3
x 2 −1
135. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x ⋅ e -x .
2
−14
136. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = e 8x - x .
(
137. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = 2 + x 2 e − x . ) 2
lnx
x
x
ln x
140. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = (x + 1) ln ( x + 1) .

2
(
141. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = ln 1 + e -x . )
142. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x ⋅ arctgx .
143. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x + 2arctgx .
x
144. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = + arctgx .
2
145. Zadatak: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = x x .
74
Neodređeni integrali Matematička analiza
5. Neodređeni integrali
Definicija: Ako je funkcija f (x) neprekidna nad nekim intervalom, i u svakoj tački tog
intervala važi da je F ′( x) = f ( x) , tada je ∫ f ( x) dx = F ( x) + c , gde je c
nepoznata konstanta, a F (x) je primitivna funkcija od funkcije f (x) . Primitivnu
funkciju drugačije zovemo i neodređenim integralom podintegralne funkcije, a
postupak nalaženja svih primitivnih funkcija postupkom integraljenja.
Neodređeni integral je inverzna operacija od diferenciranja, znači da pravila

integraljenja možemo da izvedemo iz pravila diferenciranja. Najednostavnija pravila su:
Pravila integraljenja:
1. d (∫ f ( x) dx ) = f ( x) dx
2. ∫ df ( x) dx = f ( x) + c
3. ∫ c ⋅ f ( x) dx = c ⋅ ∫ f ( x) dx , c = const.
4. ∫ ( f ( x) ± g ( x)) dx = ∫ f ( x) dx ± ∫ g ( x) dx
Bez obzira da je integraljenje obrnuta operacija od diferenciranja, postupak

integraljenja se ipak ne može tako ''šablonski'' izvoditi kao postupak diferenciranja.
Podintegralnu funkciju uvek treba dovesti na takav oblik, na koji se može primeniti neka
formula ili smena. Baš zbog toga, da bismo naučili ''integraliti'' moramo jako puno zadataka
da vežbamo. Nikad ne treba zaboraviti da se rezultat integrala može kontrolisati, naime izvod
primitivne funkcije uvek mora biti podintegralna funkcija.
Kod integraljenja složenih funkcija podintegralnu funkciju treba svesti na integral

neke jednostavnije funkcije. To se može postići odgovarajućim smenama. Najednostavnije
integrale, takozvane tablične integrale, dobijamo iz tablice izvoda elementarnih funkcija, tako
da izvode elementarnih funkcija uzimamo za podintegralne funkcije:
75
Matematička analiza Neodređeni integral i
Tablica osnovnih integrala
1. ∫ dx = x + c
x n +1
∫ x dx = + c , n ≠ −1
n
2.
n +1
dx
3. ∫ x
= ln x + c
∫e dx = e x + c
x
4.
ax
5. ∫ a dx = ln a + c
x
, (a > 0 , a ≠ 1)
6. ∫ sin x dx = − cos x + c
7. ∫ cos x dx = sin x + c
dx
8. ∫ cos 2
x
= tgx + c
dx
9. ∫ sin 2
x
= −ctgx + c
dx
10. ∫ 1− x2
= arcsin x + c
dx
11. ∫ 1 + x 2 = arctgx + c
dx
12. ∫ x ±12
= ln x + x 2 ± 1 + c
13. ∫ shx dx = chx dx + c

14. ∫ chx dx = shx dx + c
dx
15. ∫ ch 2
x
= thx + c
dx
16. ∫ sh 2
x
= −cthx + c
76
Prvo ćemo rešiti nekoliko integrala u kojima treba primeniti samo pravila i tablične
integrale:
123. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 5a 2 x 6 dx .
x7 5a 2 7
∫ 5a x dx = 5a ∫ x dx = 5a 7 + c = 7 x + c .
2 6 2 6 2
Rešenje:
124. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 2 px dx .
3
1
x 2
Rešenje: ∫ 2 px dx = 2 p ∫ x dx = 2 p ∫ x dx = 2 p 2
3
+c =
2
2 2p 2 2p
= 2
x3 + c = x x + c.
3 3
∫ (6 x )
+ 8 x + 3 dx .
2
125. Primer: Rešiti neodređeni integral
∫ (6 x ) x3 x2
Rešenje: 2
+ 8 x + 3 dx = 6∫ x 2 dx + 8∫ x dx + 3∫ dx = 6 + 8 + 3x + c =
3 2
= 2 x 3 + 4 x 2 + 3x + c .
dx
126. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ n
x
dx .
1
1 1− n
dx − n n −1 x n n −1 n
n
nx ⋅ n −1 x
Rešenje: ∫ n
x
dx = ∫ x dx =
1
+c =
n
n −1
x +c =
n −1
x +c =
n −1
+c.
1−
n
127. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 3 x e x dx .
(3e )x + c = (3e )x + c = 3 x e x + c .
∫ 3 e dx = ∫ (3e) dx =
x
x x
Rešenje:
ln (3e ) ln 3 + ln e 1 + ln 3
dx
128. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫x x
.
77
1
3 −
dx dx − x 2
−2
Rešenje: ∫x x
=∫ 3
= ∫ x dx =
2
1
+c =
x
+c.
x 2 −
2
5.1. Integraljenje metodom smene promenljivih
Neka je x = ϕ (t ) , gde je t nova promenljiva. Pretpostavimo da je diferencijalni

količnik funkcije x = ϕ (t ) , funkcija ϕ ′(t ) neprekidna na nekom zatvorenom intervalu, i da je
ϕ ′(t ) ≠ 0 .Tada važi da je:
∫ f ( x) dx = ∫ f [ϕ (t )]ϕ ′(t ) dt .
Pomoću ove formule možemo rešavati neodređene integrale metodom smene

promenljivih. Funkciju ϕ treba birati tako, da desna strana formule bude što jednostavnija.
∫ (1 + x )
6
129. Primer: Rešiti neodređeni integral dx .
1+ x = t t7 1
∫ (1 + x ) dx = = ∫ t 6 dt = + c = (1 + x ) + c .
6 7
Rešenje:
dx = dt 7 7
dx
130. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ (x − 2) 3
.
dx x−2=t dt t −2 −1
∫ (x − 2)3 dx = dt ∫ t 3 ∫
−3
Rešenje: = = = t dt = +c = +c.
−2 2( x − 2)
2
dx
131. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫x 2
+9
.
x
dx 1 dx 1 dx =t 1 3dt 1 dt
Rešenje: ∫ x2 + 9 = 9 ∫ x2 = 9 ∫  x 2 = 3 = ∫ 2 = ∫ 2
9 t +1 3 t +1
=
+1   +1 dx = 3dt
9 3
1 1 x
= arctgt + c = arctg + c .
3 3 3
78
132. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ sin (2 x + 3) dx .
2x + 3 = t
dt 1 1
Rešenje: ∫ sin (2 x + 3) dx = 2dx =dtdt = ∫ sin t 2 = 2 (− cos t ) + c = − 2 cos(2 x + 3) + c .
dx =
2
dx
133. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 1 + cos x .
x
dx dx 1 dx =t 1 2dt dt
Rešenje: ∫ 1 + cos x = ∫ 2 x
= ∫
2 2 x
= 2 = ∫ 2
2 cos t
=∫
cos 2
t
=
2 cos cos dx = 2 dt
2 2
x
= tgt + c = tg +c.
2
xdx
134. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 3 − 2x 2
.
3 − 2x 2 = t dt
−
xdx 4 1 dt 1 1
∫ 3 − 2 x 2 = − 4 xdx =dtdt = ∫ t = − 4 ∫ t = − 4 ln t + c = − 4 ln 3 − 2 x + c .
2
Rešenje:
xdx = −
4
∫x x 3 − 9 dx .
2
x3 − 9 = t 1
3
dt 1 2 1 t2 2 3
∫x x 3 − 9 dx = 3x 2 dx = dt = ∫ t = ∫ t dt = +c = t +c =
2
Rešenje:
dt 3 3 3 3 9
x 2 dx =
3 2
=
2
9
2
( )
t t + c = x3 − 9 x3 − 9 + c .
9
xdx
136. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ (x 2
)
+1 x2 +1
.
79
x2 +1 = t dt −
1
3
xdx 1 dt 1 − 1 t 2
Rešenje: ∫( = 2 xdx = dt = ∫ 2 = ∫ 3 = ∫ t 2 dt = ⋅ +c =
)
x2 +1 x2 +1
xdx =
dt t t 2 2 2
t
2 1
−
2 2
−1 −1
= +c = + c.
t x2 +1
ex +1
137. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ e x + x dx .
ex +1 ex + x = t dt
Rešenje: ∫ ex + x dx =
(
e + 1 dx = dt
x
= ∫ = ln t + c = ln e x + x + c .
)t
ln x
138. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ x
dx .
ln x ln x = t t2 1
Rešenje: ∫ x dx = dx
= dt
= ∫ t dt =
2
+ c = ln 2 x + c .
2
x
139. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ sin 5 x cos x dx .
sin x = t t6 1 6
∫ sin x cos x dx = cos x dx = dt = ∫ t dt = 6 + c = 6 sin x + c .
5 5
Rešenje:
sin 2 x dx
140. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ sin 2
x+3
.
sin 2 x + 3 = t
sin 2 x dx dt
∫ sin 2 x + 3 = 2 sin x2cos x dx = dt = ∫ t = ln t + c = ln sin x + 3 + c =
2
Rešenje:
sin x dx = dt
(
= ln sin 2 x + 3 + c .)
80
ZADACI ZA VEŽBU:
Metodom smene promenljivih rešiti sledeće intgerale:
146. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫x x − 1 dx smenom x −1 = t .
dx
147. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ 5x − 2
smenom 5 x − 2 = t .
xdx
148. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x +1
smenom x +1 = t .
cos x dx
149. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ 1 + sin 2 x
smenom sin x = t .
(arcsin x )2 dx
150. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ 1− x2
.
∫ (a + bx )
n
151. Zadatak: Rešiti neodređeni integral dx .
dx
152. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ a − x2
ako je a > 0 .
2x + 1
153. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫x 2
+ x +1
dx .
∫ (a + bx )
2 n
154. Zadatak: Rešiti neodređeni integral x dx .
dx
155. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x2 + a
ako je a > 0 .
156. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ sin n x cos x dx .
xdx
157. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (x 2
+1 )
n
ako je n ≠ 1 .
158. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ tgx dx .
159. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ ctgx dx .
160. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ a 6 x dx ako je a > 0 .
81
161. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ e ax +b dx .
∫ x sin (x )
+ 1 dx .
2
162. Zadatak: Rešiti neodređeni integral
dx
163. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x(ln x ) 5
.
tgx + 3tg 2 x + 5tg 3 x

164. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ cos 2 x
dx .
xdx
165. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ 1+ x 4
smenom x 2 = t .
5.2. Parcijalna integracija
Ako funkcije u = f (x) i v = g (x) imaju neprekidne izvode nad nekim intervalom, tada
u tom intervalu važi formula za parcijalnu integraciju: ∫ u dv = u v − ∫ v du .
Primenom ove formule računamo neodređene integrale nekih proizvoda, naime

integral ∫ u dv svodi se na integral ∫ v du , za koji se pretpostavlja da se može lakše rešiti od
prethodnog integrala. Formula se primenjuje tako, da podintegralnu funkciju uzimamo kao
jedan proizvod, gde se jedan faktor bira za u a drugi za dv . Iz faktora u diferenciranjem
dobijamo faktor du , a integraljenjem faktora dv računamo v , koji se posle uvrštavaju u
formulu za parcijalnu integraciju. Za faktor u po mogućnosti treba birati takav faktor, koji se
diferenciranjem pojednostavljuje, a za dv faktor koji se može integraliti.
∫ xe
x
141. Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral dx .
Rešenje:
u=x dv = e x dx
∫ x e dx = du = dx v = ∫ e x dx = e x = x e − ∫ e dx = x e − e + c = e (x − 1) + c .
x x x x x x
82
142. Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral ∫ ln x dx .
Rešenje:
u = ln x dv = dx dx
∫ ln x dx = du =
dx
v = ∫ dx = x
= x ln x − ∫ x
x
= x ln x − ∫ dx = x ln x − x + c =
x
= x (ln x − 1) + c .
143. Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral ∫ x shx dx .
Rešenje:
u=x dv = shx dx
∫ x shx dx = du = dx v = ∫ shx dx = chx
= x chx − ∫ chx dx =x chx − shx + c .
x 2 dx
144. Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral ∫ (1 + x )
2 2
.
Rešenje:
xdx
u=x dv =
x 2 dx (1 + x )
2 2
∫ (1 + x )
2 2
=
xdx 1 + x 2 = t 1 dt 1 − 1 −1
=
du = dx v = ∫ = dt = ∫ 2 = ⋅ =
(1 + x )
2 2 xdx =
2
2 t 2 t 2 1+ x2 ( )
−x 1 dx 1  x 
+c.
=
(
2 1+ x 2 )
+ ∫
2 1+ x 2
=
2 
arctgx −
1+ x 2 

145. Primer: Parcijalnom integracijom rešiti neodređeni integral ∫ e x sin x dx .
u = sin x dv = e x dx
∫ e sin x dx = du = cos x dx v = ∫ e x dx = e x = e sin x − ∫ e cos x dx =
x x x
Rešenje:
=
u = cos x dv = e x dx
du = − sin x dx v = ∫ e dx = e
x x = e sin x − e cos x + ∫ e sin x dx
x x x
( )
83
ako napišemo samo početak i kraj, tada dobijamo da je
∫e sin x dx = e x sin x − e x cos x − ∫ e x sin x dx + c

x
a odavde je
2 ∫ e x sin x dx = e x (sin x − cos x ) + c
rešenje početnog integrala je prema tome:
ex
∫ e sin x dx = 2 (sin x − cos x ) + c .
x
ZADACI ZA VEŽBU:
Metodom parcijalne integracije rešiti sledeće neodređene integrale:
166. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ arctgx dx .
167. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ arcsin x dx .
∫x⋅2
−x
168. Primer: Rešiti neodređeni intgeral dx .
x
169. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫e x
dx .
∫x
2
170. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ln x dx .
171. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ ln 2 x dx .
172. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ x cos 3x dx .
173. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ e x cos x dx .
174. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ 3 x sin x dx .
(
175. Primer: Rešiti neodređeni intgeral ∫ ln x + 1 + x 2 dx . )
84
5.3. Integral racionalne funkcije
P( x)
Racionalne funkcije se mogu predstaviti kao količnik dva polinoma: f ( x) = . Ako
Q( x)
P( x)
je Q( x) = const. tada je funkcija f ( x) = u stvari samo jedan polinom, čije integraljenje
Q( x)
ne predstavlja nikakvu teškoću. Ako jepolinom Q(x) nižeg reda od polinoma P(x) , tada
P( x)
funkcija f (x) = nije prava racionalna funkcija (već je neprava). U ovom slučaju
Q( x)
polinom P(x) treba podeliti sa polinomom Q(x) , i na taj način izdvojiti celi deo i pravi
P2 ( x)
razlomljeni deo: f ( x) = P1 ( x) + . Prema tome integraljenje bilo koje racionalne funkcije
Q( x)
f (x) možemo da svedemo na integral jednog polinoma i na integral jedne prave racionalne
funkcije. Integral prave racionalne funkcije najčešće možemo integraliti ako prethodno datu
funkciju rastavimo na parcijalne sabirke, zatim ih integralimo član po član.
dx
+ 5x
.
1
Rešenje: Podintegralna funkcija f ( x) = je parava racionalna funkcijaum kojem se
x + 5x
2
imenilac može faktorisati, pa je:

dx dx
I=∫ =∫ .
x + 5x
2
x ( x + 5)
Prema uputsvu, rastavimo podintegralnu funkciju na zbir parcijalnih sabiraka:
1 A B
= +
x ( x + 5) x x + 5
1 = A ( x + 5) + x
1 = Ax + 5 A + Bx
1 = (A + B) x + 5 A
dva polinoma su jednaka ako su jednaki odgovarajući koeficijenti:
A+ B=0
5A =1
85
a rešenja ovog sistema su:

1
A=
5
1
B=−
5
1
znači da funkciju f ( x) = možemo rastaviti na zbir parcijalnih sabiraka na sledeći
x + 5x
2
1 1
način: f ( x) = − . Nastavljamo postupak integraljenja:
5 x 5 ( x + 5)
dx dx
I=∫ −∫
5x 5 ( x + 5)
1 dx 1 dx x+5=t
5 ∫ x 5 ∫ x + 5 dx = dt
I= − =
smena se odnosi samo na drugi integral,

1 1 dt
I = ln x − ∫
5 5 t
1 1 1 x 1 x
I = ln x − ln t + c = ln + c = ln +c
5 5 5 t 5 x+5
dx 1 x
∫ x (x + 5) = 5 ln x + 5 + c .
x3 + 1
147. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ x 2 − 3x + 2 dx .
x3 + 1
Rešenje: Podintegralna funkcija je neprava racionalna funkcija f ( x) = , zato
x 2 − 3x + 2
deljenjem brojioca sa imeniocem izdvajamo celi deo i pravi razlomljeni deo:
x3 + 1 7x − 5
= x +3+ 2
x − 3x + 2
2
x − 3x + 2
x3 + 1 7x − 5
∫ x 2 − 3x + 2 dx = ∫ x dx + ∫ 3 dx + ∫ x 2 − 3x + 2dx
x3 + 1 x2 7x − 5 x2
∫ x 2 − 3x + 2 dx =
2
+ 3 x + ∫ x 2 − 3x + 2 dx =
2
+ 3x + I
gde je
7x − 5
I=∫ dx
x − 3x + 2
2
integral prave racionalne funkcije, a podintegralnu funkciju razbijamo na zbir parcijalnih

sabiraka:
86
7x − 5 7x − 5 A B
= = +
x − 3 x + 2 ( x − 2)( x − 1) x − 2 x − 1
2
7 x − 5 = A( x − 1) + B( x − 2)
7 x − 5 = Ax − A + Bx − 2 B
7 x − 5 = ( A + B ) x − A − 2B
odavde izjednačavanjem odgovarajućih koeficijenata dobijamo sistem jednačina:
A+ B = 7
− A − 2 B = −5
− B = 2 ⇒ B = −2
A=9
znači
7x − 5 9dx 2dx dx dx
I=∫ dx = ∫ −∫ = 9∫ − 2∫
x − 3x + 2
2
x−2 x −1 x−2 x −1
x−2=t
neka je smena u prvom integralu ,
dx = dt
x −1 = z
a smena u drugom integralu ,
dx = dz
tada je
dt dz
I = 9∫ − 2∫ = 9 ln t − 2 ln z + c
t z
odnosno
I = 9 ln x − 2 − 2 ln x − 1 + c
a rešenje integrala je:
x3 + 1 x2
∫ x 2 − 3x + 2 dx =
2
+ 3 x + 9 ln x − 2 − 2 ln x − 1 + c .
1 − 3x
148. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 2x 2
− 4x + 2
dx .
1 − 3x 1 − 3x 1 1 − 3x
Rešenje: ∫ 2x 2
− 4x + 2
dx = ∫
(
2 x − 2x + 1
2
dx = ∫
)
2 (x − 1)2
dx
87
Podintegralna funkcija je prava racionalna funkcija, odmah rastavljamo na zbir parcijalnih

sabiraka:
1 − 3x A B
= +
(x − 1) 2
x − 1 ( x − 1)2
1 − 3 x = A( x − 1) + B
1 − 3 x = Ax − A + B
odavde izjednačavanjem odgovarajućih koeficijenata računamo vrednosti nepoznatih A i B ,
A = −3
− A+ B =1
B = −2
A = −3
Posle rastavljanja na zbir parcijalnih sabiraka treba da rešimo sledeće neodređene integrale:
1 − 3x 1 −3 −2 
∫ 2x 2
− 4x + 2
dx =  ∫
2  x −1
dx + ∫
(x − 1) 
2
dx 
1 − 3x − 3 dx dx x −1 = t
∫ 2x 2
− 4x + 2
dx = ∫
2 x −1
−∫ =
(x − 1) dx = dt
2
1 − 3x 3 dt dt 3 t −1 3 1
∫ 2x 2 − 4x + 2 dx = − ∫
2 t
− ∫ t 2
= −
2
ln t −
−1
+ c = − ln t + + c
2 t
1 − 3x 1 3
∫ 2x 2
− 4x + 2
dx = − ln x − 1 + c .
x −1 2
x+3
− 2x + 5
dx .
Rešenje: Imenilac podintegralne funkcije ne možemo rastaviti na linearne faktore jer

diskriminanta kvadratne jednačine x 2 − 2 x + 5 = 0 je negativna: D = −16 < 0 , pa jednačina
nema realne korene. U ovakvim slučajevima imenilac treba svesti na kanonički oblik, posle
čega odgovorajućom smenom možemo rešiti dati integral.
x −1 = t
x+3 x+3 x+3
∫ x 2 − 2 x + 5 dx = ∫ x 2 − 2 x + 1 − 1 + 5 dx = ∫ (x − 1)2 + 4 dx = x = t + 1 =
( ) dx = dt
t+4 1 2t + 8 1 2t dt dt t2 + 4 = z
=∫ 2 dt = ∫ 2 dt = ∫ 2 + 4∫ 2 = =
t +4 2 t +4 2 t +4 t + 4 2tdt = dz
navedenu smenu ćemo primeniti u prvom integralu, a drugi integral možemo svesti na tablični
integral,
88
t
1 dz 4 dt 1 dt =s 1 2ds
= ∫ +
2 z 4 t∫ 2
=
2
ln z + ∫  t 
2
= 2 = ln t 2 + 4 + ∫ 2
2 s + 1
=
+1   + 1 dt = 2ds
4 2
1 1 t
= ln t 2 + 4 + 2arctgs + c = ln t 2 + 4 + 2 arctg + c =
2 2 2
1 x -1
ln ( x − 1) + 4 + 2 arctg
2
= +c
2 2
rešenje je znači
x+3 1 x −1
∫x 2
− 2x + 5
dx = ln x 2 − 2 x + 5 + 2 arctg
2 2
+c.
1
150. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 2x 2
− 3x + 11
dx .
Rešenje: Imenilac podintegralne funkcije nema realne korene, jer kvadratna jednačina
2 x 2 − 3x + 11 = 0 ima negativnu diskriminantu D = −79 < 0 . Zbog toga podintegralnu
funkciju ne možemo rastaviti na zbir parcijalnih sabiraka, postupamo slično kao u
prethodnom zadatku.
3
1 1 dx 1 dx x− =t
∫ 2 x 2 − 3x + 11 dx = 2 ∫ 2 3 11 = 2 ∫  3  2 9 11 = 4 =
x − x+ x−  − + dx = dt
2 2  4  16 2
4t
=z
1 dt 1 dt 8 dt 79
= ∫
79 ∫ 16t 2 79 ∫  4t  2
= = = =
2 79 79
t +
2
2⋅ +1   + 1 dt = dz
16 16 79 4
 79 
8 79 dz 2 2 4t
= ⋅
79 4 ∫z 2
+1
=
79
arctgz + c =
79
arctg
79
+c =
 3
4 x - 
2 4 2 4x - 3
= arctg  +c = arctg +c
79 79 79 79
rešenje je znači
1 2  4 3 
∫ 2x 2
− 3x + 11
dx =
79
arctg
 79
x−  + c .
79 
4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9
151. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ (x + 1) (x 2 + 2 x + 2)2
dx .
89
Rešenje: Podintegralna funkcija je prava racionalna funkcija, jer je brojilac polinom četvrtog
stepena a imenilac polinom petog stepena. Polinom x 2 + 2 x + 2 u imeniocu se ne može
rastaviti na linearne faktore, znači da funkciju rastavljamo na parcijalne sabirke u obliku u
kojem je i zadat:
4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 A Bx + C Dx + E
= + 2 +
(x + 1) (x 2 + 2 x + 2 )2
x + 1 x + 2 x + 2 (x 2 + 2 x + 2 )2
( ) (
4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 = A x 2 + 2 x + 2 + (Bx + C )( x + 1) x 2 + 2 x + 2 +
2
)
+ (Dx + E )( x + 1)
( )
4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 = A x 4 + 4 x 2 + 4 + 4 x 3 + 4 x 2 + 8 x +
( )
+ ( Bx + C ) x 3 + 2 x 2 + 2 x + x 2 + 2 x + 2 + (Dx + E )( x + 1)
( ) ( )
4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 = A x 4 + 4 x 3 + 8 x 2 + 8 x + 4 + ( Bx + C ) x 3 + 3 x 2 + 4 x + 2 +
+ (Dx + E )( x + 1)
( ) ( )
4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 = A x 4 + 4 x 3 + 8 x 2 + 8 x + 4 + B x 4 + 3x 3 + 4 x 2 + 2 x +
(
+ C x 3 + 3x 2 + 4 x + 2 ) + D(x + x ) + E ( x + 1)
2
4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 = ( A + B )x 4 + (4 A + 3B + C )x 3 + (8 A + 4 B + 3C + D )x 2 +
+ (8 A + 2 B + 4C + D + E )x + (4 A + 2C + E )
izjednačavanjem koeficijenata kod odgovarajućih stepena dobijamo sledeći sistem jednačina:
A+ B = 4 ⇒ B = 4− A
4 A + 3B + C = 15
8 A + 4 B + 3C + D = 30
8 A + 2 B + 4C + D + E = 25
4 A + 2C + E = 9 ⇒ E = 9 − 4 A − 2C
uvrštavajući B i E u ostale tri jednačine:
4 A + 12 − 3 A + C = 15
8 A + 16 − 4 A + 3C + D = 30
8 A + 8 − 2 A + 4C + D + 9 − 4 A − 2C = 25
A+C = 3 ⇒ C = 3− A
4 A + 3C + D = 14
2 A + 2C + D = 8
4 A + 9 − 3 A + D = 14
2A + 6 − 2A + D = 8
90
A+ D = 5
D=2
odavde je D = 2 , A = 3 , C = 0 , B = 1 , E = −3 . Podintegralna funkcija astavljena na
parcijalne sabirka ima oblik:
4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9 3 x 2x − 3
= + 2 +
(x + 1) (x 2
+ 2x + 2 )
2
x + 1 x + 2x + 2 x + 2x + 2
2
( )
2
a traženi integral je
4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9
I=∫ dx
(x + 1)(x 2 + 2 x + 2)2
3 x 2x − 3
I= ∫ dx + ∫ 2 dx + ∫ dx
x +1 x + 2x + 2 x + 2x + 2
2 2
( )
4 x 4 + 15 x 3 + 30 x 2 + 25 x + 9
I=∫ dx = I 1 + I 2 + I 3
(x + 1) (x 2 + 2 x + 2)2
gde smo sa I 1 , I 2 , I 3 redom označili integrale parcijalnih sabiraka. Rešavajmo ih:
3
I1 = ∫ dx = 3 ln x + 1 + c1
x +1
x 1 2x + 2 − 2 1 2x + 2 dx
I2 = ∫ dx = ∫ 2 dx = ∫ 2 dx − ∫ 2
x + 2x + 2
2
2 x + 2x + 2 2 x + 2x + 2 x + 2x + 2
x 2 + 2x + 2 = t
uvedimo smenu u prvom integralu, tada je
(2 x + 2)dx = dt
1 dt dx x +1 = z 1 dz 1
I2 = ∫
2 t
−∫ =
(x + 1) + 1 dx = dz 2
2
= ln t − ∫ 2 = ln t − arctgz + c 2
z +1 2
1
I2 = ln x 2 + 2 x + 2 − arctg( x + 1) + c 2
2
2x − 3 2x + 2 − 5 2x + 2 dx
I3 = ∫ dx = ∫ dx = ∫ dx − 5∫
(x 2
+ 2x + 2 )
2
(x 2
+ 2x + 2 )
2
(x 2
+ 2x + 2 ) 2
(x 2
+ 2x + 2 )
2
u prvom integralu uvedimo istu smenu kao u integralu I 2 , tada je
91
dt dx x + 1 = z t −1 dz 1 1+ z2 − z2
I3 = ∫ − 5 ∫ (x + 1)2 + 1 2 dx = dz − 1 ∫ z 2 + 1 2 t ∫ z 2 + 1 2 dz
= = − 5 = − − 5
t2 ( ) ( ) ( )
1 dz z2 −1 z ⋅ zdz
I3 = −
x + 2x + 2
2
− 5 ∫ z +1
2
+ 5 ∫ (
z2 +1
2
dz = 2
) x + 2x + 2
− 5 arctgz + 5∫
z2 +1
2
( )
poslednji integral se rešava metodom parcijalne integracije (rešen je u 144. primeru):
−1 1 z 
I3 = − 5arctg(x + 1) + 5 ⋅  arctgz −  + c3
x + 2x + 2
2
2 1+ z2 
−1 5 5(x + 1)
I3 = − 5arctg( x + 1) + arctg( x + 1) − + c3
x + 2x + 2
2
2 (
2 x 2 + 2x + 2 )
5 5x + 7
I 3 = − arctg( x + 1) − + c3
2 (
2 x + 2x + 2
2
)
Ako ove rezultate uvrstimo u originalni integral, dobijamo da je:
1 5 5x + 7
I = 3 ln x + 1 + ln x 2 + 2 x + 2 − arctg( x + 1) − arctg( x + 1) − + c1 + c 2 + c3
2 2 2
(
2 x + 2x + 2 )
a posle sređivanja izraza rezultat je:
1 7 5x + 7
I = 3 ln x + 1 + ln x 2 + 2 x + 2 − arctg( x + 1) − +c.
2 2 (
2 x + 2x + 2
2
)
ZADACI ZA VEŽBU:
dx
176. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (x + a )(x + b) .
dx
177. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (x − 1)(x + 2)(x + 3) .
x 2 − 5x + 9
178. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x 2 − 5 x + 6 dx .
dx
179. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x (x + 1) 2
.
92
x3 −1
180. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ 4 x 3 − x dx .
x3 + x + 1
181. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ dx .
x x2 +1 ( )
dx
+1
.
dx
183. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (x + 1)(x 2
+ x +1 )2
.
x4
184. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ 4 dx .
x −1
x3 + 1
185. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (x 2
− 4x + 5 )
2
dx .
5.4. Integrali iracionalnih funkcija
Integrale iracionalnih funkcija odgovarajućim smenama možemo svesti na integrale

racionalnih funkcija. Razne tipove iracionalnih integrala rešavamo različitim smenama.
Obradićemo ih po tipovima podintegralnih funkcija i u svakom slučaju ćemo zadati
odgovarajuće smene, pomoću kojih se dati integrali svode na integrale racionalnih funkcija.
Za svaki tip ćemo detaljno izraditi po jedan ili dva primera.
 p1 p2

 ax + b   ax + b  2 
Iracionalni integral tipa ∫ R  x, 
q1 q
 ,  ,... dx , gde je R racionalna
  cx + d   cx + d  
 
ax + b
funkcija a p1 , q1 , p 2 , q 2 ,... su celi brojevi, rešavaju se smenom = t n , gde je n
cx + d
najmanji zajednički sadržalac brojeva q1 , q 2 ,... .
∫x⋅ 4 + 3 x dx .
3
93
Rešenje: Podintegralna iracionalna funkcija je navedenog tipa, pa možemo uvesti predloženu

smenu:
t3 − 4
4 + 3x = t 3 ⇒ x =
3 t3 − 4 3 3 2
I = ∫ x ⋅ 3 4 + 3x dx = 3dx = 3t 2 dt =∫
3
1
⋅ t ⋅ t dt = ∫ t 3 t 3 − 4 dt =
3
( )
dx = t 2 dt
1 6 4 3 1 t7 4 t4 t7 t4 t4  t3 
= ∫ t dt − ∫ t dt = − +c = − + c =  − 1 + c =
3 3 3 7 3 4 21 3 37 
3
(4 + 3x )4  4 + 3x  (4 + 3x )3 4 + 3x  3x − 3  + c
=  − 1 + c =  
3  7  3  7 
rešenje je:
I = ∫ x ⋅ 3 4 + 3x dx =
(x − 1)(4 + 3x )3 4 + 3x
+c.
7
dx
153. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ 2x − 1 − 4 2x − 1
.
dx dx
Rešenje: I = ∫ =∫ 1 1
,
2x − 1 − 2x − 1
4
(2 x − 1) 2 − (2 x − 1) 4
Iz ovog načina zapisivanja podintegralne funkcije vidimo da se ona može uvrstiti u dati tip
iracionalnog integrala. Primenimo zato predloženu smenu:
2x − 1 = t 4
dx dx 2t 3 dt t 2 dt
I=∫ =∫ = 2dx = 4t 3 dt = ∫ 2 = 2∫
2x − 1 − 4 2x − 1 (2 x − 1)
1
− (2 x − 1) 4
1
t −t t −1
2
dx = 2t 3 dt
znači da smo dati integral smenom sveli na integral racionalne funkcije, koji rešavamo na
način kako smo to pokazali kod integrala racionalnih funkcija. Rastavimo podintegralnu
funkciju na celi deo i na prvi razlomljeni deo:
t2 t 2 −1+1 1
= = t +1+
t −1 t −1 t −1
tada je:
 1  dt t −1 = z
I = 2∫  t + 1 +  dt = 2 ∫ t dt + 2∫ dt + 2∫ =
 t −1 t − 1 dt = dz
navedenu smenu treba primeniti u poslednjem integralu. Posle smene:
94
t2 dz
I=2 + 2t + 2 ∫ = t 2 + 2t + 2 ln z + c = t 2 + 2t + 2 ln t − 1 + c
2 z
vratimo se na promenljivu x :
dx
I=∫ = 4 (2 x − 1) + 2 4 2 x − 1 + 2 ln 4 2 x − 1 − 1 + c
2
2x − 1 − 2x − 1
4
I=∫
dx
2x − 1 − 2x − 1
4
( )
2
= 2 x − 1 + 2 4 2 x − 1 + ln 4 2 x − 1 − 1 + c .
x −1
154. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫x x +1
dx .
Rešenje: Primenimo predloženu smenu:

x −1 2
=t
1 x +1
x −1  x −1 2 t2 +1 t2 +1 4tdt
I = ∫x dx = ∫ x   dx = x = = ∫ ⋅ t2 ⋅
x +1  x + 1 1− t
4tdt
2
1− t 2
1− t2 ( )
2
dx =
1− t2
2
( )
t4 + t2 t4 + t2
I = 4∫ dt = 4 ∫ dt
(1 − t )
2 3
(1 − t )3 (1 + t )3
Dobili smo integral prave racionalne funkcije, pa podintegralnu funkciju rastavljamo na zbir
parcijalnih sabiraka:
t4 + t2 A B C D E F
= + + + + +
(1 − t ) (1 + t ) (1 − t ) (1 − t ) (1 − t ) (1 + t ) (1 + t ) (1 + t )3
3 3 2 3 2
t 4 + t 2 = A(1 − t ) (1 + t ) + B(1 − t )(1 + t ) + C (1 + t ) + D(1 + t ) (1 − t ) + E (1 + t )(1 − t ) + F (1 − t )

2 3 3 3 2 3 3 3
jednakost važi za svako t ∈ R , pa:
ako je t = 1 tada je
1
2 = 8C ⇒ C=
4
ako je t = −1 rada je
1
2 = 8F ⇒ F=
4
ako je t = 0 tada
1 1 1
0 = A+ B+ + D+ E + ⇒ A+ B+ D+ E = −
4 4 2
95
27 1 27
16 + 4 = 27 A − 27 B + − 9 D − 3E − ⇒ 27 A − 27 B − 9 D − 3E =
4 4 2
ako je t = −2 tada je
1 27 27
16 + 4 = −9 A − 3B − + 27 D − 27 E + ⇒ − 9 A − 3B + 27 D − 27 E =
4 4 2
81 + 9 = 256 A − 128 B + 16 − 128 D − 32 E − 2 ⇒ 256 A − 128 B − 128 D − 32 E = 76
iz dobijeni je dnačina sastavljamo sistem
1
A+ B+ D+ E = −
2
27
27 A − 27 B − 9 D − 3E =
2
27
− 9 A − 3B + 27 D − 27 E =
2
256 A − 128 B − 128 D − 32 E = 76
1 3 1
koji za rešenje ima brojeve: A=D= , B = E = − , C = F = . Rastavimo sada
8 8 4
racionalnu funkciju na zbir parcijalnih sabiraka:
t4 + t2 1 3 1 1 3 1
= − + + − +
(1 − t ) (1 + t ) 8(1 − t ) 8(1 − t ) 4(1 − t ) 8(1 + t ) 8(1 + t ) 4(1 + t )3
3 3 2 3 2
a integral je:
t4 + t2 dt 3dt dt dt 3dt dt
I′ = ∫ dt = ∫ −∫ +∫ +∫ −∫ +∫
(1 − t ) (1 + t )
3 3
8(1 − t ) 8(1 − t )
2
4(1 − t )
3
8(1 + t ) 8(1 + t )
2
4(1 + t )
3
I ′ = I1 − I 2 + I 3 + I 4 − I 5 + I 6
gde je
1 dt 1
I1 = ∫
8 1− t
= − ln 1 − t + c1
8
3 dt 1− t = z 3 dz 3 z −1 3 3
I2 = ∫
8 (1 − t ) 2
=
dt = −dz
= − ∫
8 z 2
= − ⋅
8 −1
+ c2 =
8z
+ c2 =
8(1 − t )
+ c2
1 dt 1− t = z 1 dz 1 z −2 1 1
I3 = ∫
4 (1 − t )3
=
dt = −dz
= − ∫
4 z 3
= − ⋅
4 −2
+ c3 = 2 + c3 =
8z 8(1 − t )
2
+ c3
96
1 dt 1
I4 = ∫ = ln 1 + t + c 4
8 1+ t 8
3 dt 1 + t = z 3 dz 3 z −1 3 3
I5 = ∫
8 (1 + t ) 2
= = ∫ 2 = ⋅
dt = dz 8 z 8 −1
+ c5 = − + c5 = −
8z 8(1 + t )
+ c5
1 dt 1 + t = z 1 dz 1 z −2 1 1
I6 = ∫ = = ∫ 3 = ⋅ + c6 = − 2 + c6 = − + c6
4 (1 + t )3
dt = dz 4 z 4 −2 8z 8(1 + t )
2
saberimo sada dobijene integrale:
1 3 1 1 3 1
I ′ = − ln 1 − t + c1 − − c2 + + c3 + ln 1 + t + c 4 + − c5 − + c6
8 8(1 − t ) 8(1 − t )
2
8 8(1 + t ) 8(1 + t )
2
1 1+ t 3  1 1  1 1 1 
I ′ = ln +  −  +  − +c

8 1 − t 8  1 + t 1 − t  8  (1 − t ) 2
(1 + t )2 
1 1 + t 3 1 − t − 1 − t 1 (1 + t ) − (1 − t )
2 2
I ′ = ln + ⋅ + ⋅ +c
8 1− t 8 1− t2 8 1− t2
2
( )
1 1 + t 3 − 2t 1 1 + 2t + t 2 − 1 + 2t − t 2
I ′ = ln + ⋅ + ⋅ +c
8 1− t 8 1− t2 8 1− t2
2
( )
I = 4I ′
1 1+ t t t
I= ln − 3⋅ + 2⋅ +c
2 1− t 1− t 2
(
1− t2 )2
vratimo se na početnu promenljivu x :
x −1 x −1 x −1
1+
1 x +1 x +1 x +1
I= ln − 3⋅ + 2⋅ +c
2 x −1 x −1  x − 1 
2
1− 1− 1 − 
x +1 x +1  x + 1
i sredimo dobijeni izraz. Tada dobijamo rešenje početnog integrala:
1 3 x 2 − 1 ( x + 1) x 2 − 1
I= ln x + x 2 − 1 − + +c
2 2 2
97
1 x2 −1
I= ln x + x 2 − 1 + (x + 1 − 3) + c
2 2
1
I = ln x + x − 1 +
2 ( x − 2) x 2 − 1
+c.
2 2
ZADACI ZA VEŽBU:
x3
186. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x −1
dx .
dx
187. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x +3 x
.
x −1
188. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ 3
x +1
dx .
x +1 + 2
189. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (x + 1) 2
− x +1
dx .
x dx
ax + b
.
∫ x (a + bx )
m n p
Iracionalne integrale tipa dx , gde su m, n, p racionalni (razlomljeni)
brojevi, zovemo binomnim integralima, i možemo ih rešavati u sledeća tri slučaja:
1. za p ∈ Z integral se svodi na prethodni tip

m +1
2. za ∈ Z treba primeniti smenu a + bx n = t s , gde je s imenilac razlomka p
n
m +1
3. za + p ∈ Z primenjujemo smenu ax − n + b = t s , gde je s imenilac razlomka p .
n
98
3
1+ 4 x
155. Primer: Rešiti neoređeni integral ∫ x
dx .
3
1+ 4 x −
1
 1
 13 1 1 1
Rešenje: ∫ x
dx = ∫ x 2 1 + x  dx , znači m = − , n = , p = .


4

 2 4 3
Proverimo sada koji od tri uslova zadovoljavaju ovi brojevi:

1
1. p = ∉ Z , prvi uslov se ne može primeniti
3
1 1
− +1
m +1 2 2 = 2 ∈ Z , drugi uslov se može primeniti:
2. = =
n 1 1
4 4
1
1+ x = t3 4
1+ x
( ) ( ) ( )
3 4 3 3
4 t 3
I=∫ dx = x = t3 −1 =∫ 12 t 3 − 1 t 2 dt = 12∫ t 3 t 3 − 1 dt
x 3
dx = 12 t 3 − 1 t 2 dt( t −1
3 2
) ( )
t7 t4  12 
I = 12 ∫ t 6 dt − 12∫ t 3 dt = 12 − 12 + c = t 4  t 3 − 3  + c
7 4 7 
vratimo se na početnu promenljivu x :
 12 
( ) ( ) 12 + 124 x − 21
4
I =  3 1 + 4 x   1 + 4 x − 3  + c = 1 + 4 x 3
1+ 4 x +c
  7  7
(
I = 1+ 4 x )3
1+ 4 x
124 x − 9
7
3
(
+ c = 1+ 4 x 44 x − 3 3 1+ 4 x + c .
7
)( )
dx
156. Primer: Rešiti neoređeni integral ∫ .
( )
5
x 2+ x
2 3 3
( )
5
dx − 5
Rešenje: ∫ = ∫ x −2 2 + x 3 3 dx , znači m = −2 , n = 3 , p = − .
( )
5
3
x2 2 + x 3 3
Proverimo sada koji je od tri uslova zadovoljen za ove brojeve:

5
1. p = − ∉ Z , prvi slučaj se ne može primeniti,
3
m +1 − 2 +1 1
2. = = − ∉ Z , ni drugi slučaj ne možemo primeniti,
n 3 3
m +1 1 5 6
3. + p = − − = − = −2 ∈ Z , treći slučaj je zadovoljen:
n 3 3 3
99
2 x −3 + 1 = t 3 t2 2
− dt
( )
3
dx 2 t3 −1 t −13
I=∫ = x=3 3 =∫
( ) t −1
5 5
2
x2 2 + x 3 3
 2   2 3
t2 3 2 3  3  2 + 3 
dx = − 3 dt  t −1  t −1
(
t −1 t −1 3
)
t2 t2 t2
dt dt dt
t3 −1 t3 −1 t 3
− 1 1 t3 −1
I = −∫ 5
= −∫ = −∫ = − ∫ 3 dt
3
2 3 25 t 5 4t 5 4 t
2  2t  3 3
3  
t − 1  t 3 − 1 
3 3
(
t 3 −13 t3 −1 ) 5 (t 3
−1 )
2
1  1 1 1 dt 1 1 t −2 t 1
I = − ∫ 1 − 3  dt = − ∫ dt + ∫ 3 = − t + ⋅ +c = − − 2 +c
4  t  4 4 t 4 4 −2 4 8t
vratimo se na početnu promenljivu x , tada je:
13 2 1 1 3 2 + x3 x2
I=− +1 − +c =− − +c
4 x3  2 
8 ⋅ 3  3 + 1
2 4 x 8 ⋅ 3 2 + x3 ( )2
x 
I=−
(
2 2 + x3 + x3 ) +c =−
4 + 3x 3
+c.
(
8x ⋅ 3 2 + x 3 ) 2
8 x ⋅ 3 2 + x3 ( )
2
ZADACI ZA VEŽBU:
3
191. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x 1 + 2x
3 2
( )
−
2 dx .
dx
1+ x4
.
dx
⋅ 1+ x2
.
dx
194. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x⋅ 3
1 + x5
.
dx
195. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ .
x ⋅ 1+ x3 3 4 3
100
Pn ( x)
Iracionalne integrale tipa ∫ ax 2 + bx + c
dx , gde je Pn (x) polinom n-tog reda,
Pn ( x) dx
rešavamo formulom: ∫ ax + bx + c
2
dx = Qn −1 ( x) ax 2 + bx + c + λ ∫
ax + bx + c
2
.
Koeficijente polinoma Qn−1 ( x) i broj λ možemo odrediti ako diferenciramo datu jednakost
i izjednačimo odgovarajuće koeficijente ispred odgovarajućih stepena nepoznate x.
∫x x 2 + 4 dx .
2
Primer: Rešiti neodređeni integral
Rešenje: Podintegralnu funkciju treba dovesti na oblik koji je dat u opštem obliku ovog tipa
iracionalnog integrala:
I = ∫ x 2 x 2 + 4 dx = ∫ x 2 x 2 + 4 ⋅
x2 + 4
dx = ∫
(
x2 x2 + 4 ) dx = x 4 + 4x 2
x2 + 4 x2 + 4
∫ x2 + 4
dx
P4 ( x) dx
I=∫ dx = Q3 ( x) x 2 + 4 + λ ∫
x +42
x2 + 4
x4 + x2
I=∫ (
dx = ax 3 + bx 2 + cx + d ) x2 + 4 + λ∫
dx
x +42
x2 + 4
diferencirajmo sada gornju jednačinu po nepoznazoj x , tada je:
x 4 + 4x 2
(
= 3ax 2 + 2bx + c ) (
x 2 + 4 + ax 3 + bx 2 + cx + d ) 2x
+λ
1
x2 + 4 2 x2 + 4 x2 + 4
pomnožimo datu jednačinu sa x2 + 4 :
( )( ) (
x 4 + 4 x 2 = 3ax 2 + 2bx + c x 2 + 4 + x ax 3 + bx 2 + cx + d + λ )
x 4 + 4 x 2 = 3ax 4 + 12ax 2 + 2bx 3 + 8bx + cx 2 + 4c + ax 4 + bx 3 + cx 2 + dx + λ
x 4 + 4 x 2 = 4ax 4 + 3bx 3 + (12a + 2c )x 2 + (8b + d )x + 4c + λ
izjednačavanjem odgorajućih koeficijenata dobijamo sledeći sistem jednačina:
101
1
4a = 1 ⇒ a=
4
3b = 0 ⇒ b=0
1
12a + 2c = 4 ⇒ c=
2
8b + d = 0 ⇒ d =0
4c + λ = 0 ⇒ λ = −2
vratimo se u integral:
x4 + x2 1 1  dx
I=∫ dx = x 3 + x  x 2 + 4 − 2∫
x2 + 4 4 2  x2 + 4
x
x4 + x2 x1 2  2 2 dx =t
I=∫ dx =  x + 1 x + 4 − ∫ = 2
x2 + 4 22  2  x
2
dx = 2dt
  +1
2
I=∫
x4 + x2
dx =
(
x x2 + 2 ) x2 + 4 − ∫
2dt
x2 + 4 4 t2 +1
I=∫
x4 + x2
dx =
(
x x2 + 2 ) x 2 + 4 − 2 ln t + t 2 + 1 + c
x +4
2 4
I=∫
x4 + x2
dx =
(
x x2 + 2 ) x
x + 4 − 2 ln +
2 x2
+1 + c
x2 + 4 4 2 4
I=∫
x4 + x2
dx =
(
x x2 + 2 ) x + 4 − 2 ln
2 x + x2 + 4
+c
x2 + 4 4 2
I=∫
x4 + x2
dx =
(
x x2 + 2 ) x 2 + 4 − 2 ln x + x 2 + 4 + 2 ln 2 + c
x +4
2 4
I=∫
x4 + x2
x2 + 4
dx =
x 3+ 2x
4
(
x 2 + 4 − 2 ln x + x 2 + 4 + c1 )
102
ZADACI ZA VEŽBU:
x 2 dxx
196. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral ∫ x2 − x +1
.
x 5 dx
197. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral ∫ 1− x2
.
x 6 dx
198. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral ∫ 1+ x2
.
199. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral ∫x x 2 + 9 dx .
∫x x 2 −1 dx .
2
200. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral
dx 1
Iracionalne integrale tipa ∫ (x − α ) n
ax + bx + c
2
smenom
x −α
= t možemo
dovesti na integrale prethodnog oblika.
dx
x 2 −1
.
Rešenje: Ako primenimo smenu predloženu za ovaj tip integrala, dobićemo:
1
=t 1
x − 2 dt
dx 1 t dt t4
I=∫ = x= =∫ = −∫ = −∫ dt
x5 x2 −1 t 1 1 1 1− t2 1− t2
1 −1
dx = − 2 dt t5 t2 t3 t2
t
slično prethodnom zadatku:
∫
t4
(
dt = at 3 + bt 2 + ct + d ) 1− t2 + λ∫
dt
1− t 2
1− t2
diferencirajmo sada ovu jednačinu:
103
− 2t λ
t4
( ) (
= 3at 2 + 2bt + c 1 − t 2 + at 3 + bt 2 + ct + d ) +
1− t2 2 1− t2 1− t2
pomnožimo jednačinu sa 1 − t 2 :
( )( ) (
t 4 = 3at 2 + 2bt + c 1 − t 2 − t at 3 + bt 2 + ct + d + λ )
t 4 = 3at 2 + 2bt + c − 3at 4 − 2bt 3 − ct 2 − at 4 − bt 3 − ct 2 − dt + λ
t 4 = −4at 4 − 3bt 3 + (3a − 2c )t 2 + (2b − d )t + c + λ
ako izjednačimo odgovarajuće koeficijente, dobićemo sledeći sistem jednačina:
1
− 4a = 1 ⇒ a=−
4
− 3b = 0 ⇒ b=0
3
3a − 2c = 0 ⇒ c=−
8
2b − d = 0 ⇒ d =0
3
c+λ =0 ⇒ λ=
8
vratimo se u integral:
t4  1 3  3 dt
∫ 1− t 2
dt =  − t 3 − t  1 − t 2 + ∫
 4 8  8 1− t2
∫
t4
dt = −
t
4
( ) 3
2t 2 + 3 1 − t 2 + arcsin t + c
8
1− t 2
tada je originalni integral:
t 4 dt 2t 3 + 3t 3
I = −∫ = 1 − t 2 − arcsin t + c
1− t 2 8 8
vratimo se na početnu promenljivu:
dx 1 2 3 1 3 1
I=∫ =  3 +  1 − 2 − arcsin + c
x 5
x −1 8  x
2 x x 8 x
dx 2 + 3x 2 x2 −1 3 1
I=∫ = − arcsin + c
x5 x2 −1 8x 3 x 2
8 x
dx 2 + 3x 2 3 1
I=∫ = x 2 − 1 − arcsin + c .
x 5
x −12 8x 4 8 x
104
ZADACI ZA VEŽBU:
dx
201. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral ∫ (x + 1) 3
x 2 + 2x
.
x2 + x +1
202. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral ∫x x2 − x +1
dx .
dx
203. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral ∫x 4
1 + x2
.
dx
204. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral ∫ (x + 1) x2 + x +1
.
dx
205. Zadatak: Rešiti neodređeni intgeral ∫ (x − 1) x2 +1
.
Iracionalne integrale tipa ∫ R(x, )

ax 2 + bx + c dx možemo rešavati i pomoću
trigonometrijskih ili hiperboličnih smena, ako potkorenu veličinu ax 2 + bx + c napišemo u

obliku razlike ili zbira kvadrata. Tada se dati integral može svesti na jedan od sledeća tri
oblika, koje rešavamo sa datim smenama:
1) ∫ R(x, )
a 2 − x 2 dx smena x = a sin t ili: x = a th t
2) ∫ R(x, a2 + x2 )dx smena: x = a tg t ili: x = a sh t
3) ∫ R(x, x2 − a2 )dx smena: x = a sec t ili: x = a ch t
dx
159. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ (x + 1) 2
x 2 + 2x + 2
.
x 2 + 2 x + 2 = ( x + 1) + 1 , dobili smo znači drugi oblik, primenimo zato smenu

2
Rešenje:
x = a tg t :
x + 1 = tg t
dx dx dt
I=∫ = ∫ = dt = ∫ =
(x + 1) x + 2 x + 2 (x + 1) (x + 1) + 1
2 2 2 2 dx = 2 tg 2
t cos 2
t tg 2
t + 1
cos t
105
cos t sin t = z dz z −1 −1 −1 −1
=∫ dt = = ∫ = +c = +c = +c = +c =
2
sin t cos tdt = dz z 2
−1 z sin t sin (arctg ( x + 1))
−1 x 2 + 2x + 2
= +c = − +c .
tg (arctg(x + 1)) x +1
tg 2 (arctg(x + 1)) + 1
dx
160. Primer: Rešiti neodređeni integral ∫ (x 2
)
−1 1− x2
.
Rešenje: Dati integral je prvi oblik od moguća tri oblika, zato je:
dx x = sin t cos t dt cos t dt

I=∫ = =∫ =∫ =
(x 2
)
−1 1 − x2 dx = cos t dt ( )
sin 2 t − 1 1 − sin 2 t − cos 2 t cos t
dt sin (arcsin x )
−∫ = − tgt + c = − tg (arcsin x ) + c = − +c =
2
cos t cos(arcsin x )
x x
=− +c = − +c
1 − sin (arcsin x )
2
1− x 2
ZADACI ZA VEŽBU:
x 3 dx
206. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ x2 + 2
.
dx
207. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (x − 1) x 2 − 3x + 2
.
dx
208. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (1 + x ) 2
1− x2
.
dx
209. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ (1 − x ) 2
1+ x2
.
210. Zadatak: Rešiti neodređeni integral ∫ 2 + x 2 dx .
106
Iracionalne integrale tipa ∫ R(x; )

ax 2 + bx + c dx možemo rešavati i sa Ojlerovim
smenama:
1) ako kavdratni trinom ax 2 + bx + c nema realne korene,
a) i a > 0 ⇒ ax 2 + bx + c = x a + t
b) i c > 0 ⇒ ax 2 + bx + c = xt + c
2) ako je ax 2 + bx + c = a (x − x1 )( x − x2 ) , gde su x1 , x2 realni koreni kvadratnog trinoma,

tada je:
a ( x − x1 ) = ( x − x2 )t 2 .
161. Primer: Ojlerovim smenama rešiti iracionalni intgeral ∫ 2 + x 2 dx .
Megoldás: Potkorena kvadratna veličina x 2 + 2 nema realne korene i a = 1 > 0 , zato

primenjujemo smenu 1) a) :
2 + x2 = x + t /2
2 + x 2 = x 2 + 2 xt + t 2
2 xt = 2 − t 2
2 −t2
x=
2t
t2 + 2
dx = − dt
2t 2
 2 −t2
I = − ∫ 
 t2 + 2
+ t  dt = − ∫
2 − t 2 + 2t 2 t 2 + 2
dt = − ∫
t2 + 2 (
dt = − ∫
)
2
t 4 + 4t 2 + 4
dt =
2
 2t  2t 2t 2t 2 4t 3 4t 3
1  4 4 1 t2 t −2  t2 1
= − ∫  t + + 3  dt = −  + 4 ln t + 4  + c = − − ln t + 2 + c =
4  t t  4 2 −2 8 2t
=−
1
( 2+ x 2
)
2
− x − ln 2 + x 2 − x +
1
+c =
8 (
2 2 + x2 − x )2
kvadrirajmo izraze u zagradama, tada je:
1 1+ x2 − x 2 + x2
I=
(
4 1+ x2 − x 2 + x2 ) −
4
− ln 2 + x 2 − x + c .
107
162. Primer: Ojlerovim smenama rešiti iracionalni intgeral ∫ 3 − 2 x − x 2 dx .
Rešenje: Kvadratni trinom pod korenom ima realne korene, pa se može napisati da je
− x 2 − 2 x + 3 = −( x + 3)( x − 1) , primenjujemo znači smenu pod 2) :
− (x + 3) = ( x − 1)t 2 /⋅ ( x − 1)
− (x + 3)( x − 1) = ( x − 1) t 2
2
3 − 2 x − x 2 = ( x − 1) t 2
2
a iz druge jednačine sledi:
x + 3 = t 2
− xt
x + xt 2 = t 2 − 3
t2 −3
x=
1+ t 2
8t dt
dx = .
(1 + t ) 2 2
Tada se dati integral formira na sledeći način:
2
 t 2 − 3  2 8t dt t 2 − 3 −1− t 2 8t dt t 2 dt
I=∫  − 1 t =∫ t = −32 ∫ =
 1+ t
2
 1+ t2 ( ) 2
1+ t 2
1+ t2 ( ) 2
(1 + t ) 2 3
t dt
u=t dv =
(1 + t ) 2 3  −t
= −32
1 dt 
=
=
t dt −1 (
 4 1+ t2 ) 2
+ ∫ (
4 1+ t2 ) 2 
du = dt v = ∫ =  
(1 + t ) 2 3
(
4 1+ t )
2 2
1 t dt
u= dv =
=
8t
− 8∫
dt t
⋅ =
t (1 + t ) 2 2
=
(1 + t )2 2
(1 + t ) 2 2 t du = − dt v=∫
t dt
=
−1
t2 (1 + t ) 2 2 (
2 1+ t2 )
8t  −1 1 dt  8t 4 dt
= − 8  − ∫ 2 = + + 4∫ 2 =
(1 + t )2 2 (
 2t 1+ t
2
) 2 
2 t 1+ t  1+ t2 ( ) ( )
2
t 1+ t 2
( )
t 1+ t2 ( )
108
poslednji integral je integral racionalne funkcije, rešavamo ga rastavljanjem na parcijalne
sabirke:
8t 4 dt dt 8t 4 t −1
= + + 4∫ 2 − 4∫ = + +4 − 4arctgt + c =
(1 + t )2 2 (
t 1+ t 2
) t 1+ t 2
(
1+ t2 )
2
(
t 1+ t2 ) −1
8t 4 4
= + − − 4arctgt + c =
(1 + t )2 2 (
t 1+ t)2
t
x+3
8
1− x 4 4 x+3
= + − + 4arctg +c =
 x + 3
2
 x + 3 x + 3 x+3 1− x
1 +  1 + 
 1− x   1− x  1− x 1− x
sređivanjem ovog izraza dobijamo konačno rešenje, a to je:
=
(1 − x )2 x+3
− 3 − 2 x − x 2 − 4arctg
x+3
+c.
2 1− x 1- x
ZADACI ZA VEŽBU:
211. Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral ∫ x 2 + 5 x + 6 dx .
212. Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral ∫ 4 x 2 + 6 x + 1 dx .
213. Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral ∫ x 2 − 5 x + 6 dx .
214. Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral ∫ 4 x 2 + 1 dx .
215. Primer: Ojlerovim smenama rešiti neodređeni integral ∫ x 2 − 2 x + 2 dx .
109
Neodređeni intgerali Matematička analiza
5.5. Integrali trigonometrijskih funkcija
Neodređene trigonometrijske integrale oblika ∫ R(sin x, cos x) dx smenama:
x
tg =t
2
2t 1− t2 2dt
sin x = cos x = dx =
1+ t2 1+ t2 1+ t2
svodimo na integrale racionalnih funkcija. Ako je R(− sin x,− cos x ) ≡ R(sin x, cos x ) tada
umesto datih, možemo primeniti i sledeće smene:
tgx = t
t 1 dt .
sin x = cos t = dx =
1+ t 2
1+ t 2 1+ t2
dx
163. Primer: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 1 + sin x + cos x .
Rešenje: Primenimo date smene. Tada je:
2 dt
dx 1+ t2 dt x
I=∫
1 + sin x + cos x ∫
= =∫ = ln 1 + t + c = ln 1 + tg + c .
2t 1− t 2
1+ t 2
1+ +
1+ t 2
1+ t 2
dx
164. Primer: Rešiti trigonometrijski integral ∫ cos x + 2 sin x + 3 .
x
Rešenje: Primenimo smenu tg = t . Tada je:
2
2 2
1+ t 2
1+ t2 2dt
I=∫ dt = ∫ dt = ∫ 2 =
1− t 2
+
4t
+3
1 − t + 4t + 3 + 3t
2 2
2 t + 2t + 2 ( )
1+ t 2 1+ t 2 1+ t2
dt  x 
=∫ = arctg(t + 1) + c = arctg tg + 1 + c .
(t + 1) + 1
2
 2 
110
Matematička analiza Neodređeni integrali
dx
165. Primer: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 3 + 5 cos x .
Rešenje: Primenimo trigonometrijske smene:
2dt
dx 1+ t2 dt dt dt
I=∫
3 + 5 cos x ∫
= = 2∫ =∫ =∫ =
1− t 2
8 − 2t 2
4−t 2
(2 − t )(2 + t )
3+5
1+ t2
posle rastavljanja na parcijalne sabirke
x
2 + tg
1 dt 1 dt 1 1 1 2+t 1 2 +c.
= ∫ + ∫ = ln 2 + t − ln 2 − t + c = ln + c = ln
4 2+t 4 2−t 4 4 4 2−t 4 x
2 − tg
2
dx
166. Primer: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 1 + sin 2
x
.
1 1
Rešenje: U ovom slučaju važi da je ≡ , pa možemo da primenimo
1 + (− sin x ) 1 + sin 2 x
2
drugu smenu. Tada je:
dt
dx dt dt t 2=z 1 dz arctgz
I=∫ 1+ t2 =
1 + sin x
2
= ∫ t 2 ∫ 1 + 2t 2
=∫
1+ t 2 ( ) 2
=
dt =
dz = ∫
2 1+ z
2
=
2
+c =
1+ 2
1+ t 2
=
arctg t 2
2
+c =
1
2
arctg ( )
2 tgx + c .
sin x − cos x
167. Primer: Rešiti trigonometrijski integral ∫ sin x + 2 cos x dx .
Rešenje: I u ovom slučaju možemo primeniti smenu tgx = t :
sin x − cos x tgx − 1 t − 1 dt t −1

I=∫ dx = ∫ dx = ∫ ⋅ =∫ dt
sin x + 2 cos x tgx + 2 t + 2 1+ t 2
(t + 2) t 2 + 1 ( )
Rastavimo podintegralnu funkciju na parcijalne sabirke:
111
t −1 A Bt + C At 2 + A + Bt 2 + Ct + 2 Bt + 2C
= + =
( )
(t + 2) 1 + t 2 t + 2 t 2 + 1 (t + 2) 1 + t 2 ( )
Odavde je: ( )
t − 1 = A t 2 + 1 + (Bt + C )(t + 2)
A+ B = 0
2B + C = 1
A + 2C = −1
3
Ako je t = −2 tada iz prve jednačine dobijamo da je A = − ,
5
3 1
a iz sistema jednačina dalje računamo B = ,C=− .
5 5
Integraljenje nastavljamo na sledeći način:
3 dt 1 3t − 1 3 3 2tdt 1 dt
I=− ∫ + ∫ 2
5 t + 2 5 t +1
dt = − ln t + 2 + ∫ 2
5 10 t + 1 5 ∫ t 2 + 1
− =
ako u drugom sabirku uvedemo smenu t 2 + 1 = z , tada je 2tdt = dz i tako je:
3 3
10
( 1
5
) 3
5
3
10
( )
1
I = − ln t + 2 + ln t 2 + 1 − arctgt + c = − ln tgx + 2 + ln tg 2 x + 1 − arctg( tgx) + c
5 5
3
5
3
10
(1
I = − ln tgx + 2 + ln tg 2 x + 1 − x + c .
5
)
112
ZADACI ZA VEŽBU:
dx
216. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 3 + 5 cos x .
dx
217. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ sin x + cos x .
cos x
218. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 1 + cos x dx .
sin x
219. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 1 − sin x dx .
dx
220. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 8 − 4 sin x + 7 cos x .
sin x
221. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 1 + sin x + cos x .
1 + tgx
222. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 1 − tgx dx .
dx
223. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 3 sin 2
x + 5 cos 2 x
.
sin 2 x
224. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ 1 + sin 2
x
dx .
cos x
225. Zadatak: Rešiti trigonometrijski integral ∫ sin 2
x − 6 sin x + 5
dx .
113
5.6. Integral eksponencijalne funkcije
∫ R (e
x
Integral eksponencijalne funkcije tipa ) dx , smenom:
ex = t
e x dx = dt
dt dt
dx = x =
e t
svodimo na integral racionalne funkcije.
x
arctge 2
168. Primer: Rešiti eksponencijalni integral ∫ x
dx .
e (1 + e )
2 x
Rešenje: Neka je: e = t ,2
x
Tada je: = ln t
2
x = 2 ln t
2
dx = dt
t
ovim smenama dati integral se svodi na integral:
arctgt dt arctgt
I = 2∫ ⋅ = 2∫ 2 dt
(
t 1+ t 2
t) t 1+ t2 ( )
Ovaj integral rešavamo rastavljanjem na parcijalne sabirke:
dt
u = arctgt , du =
1+ t2
dt dt 1+ t2 − t2 dt 1
dv =
(
t t +1
2 2
,
)
v = ∫ t t +1
2 2
= ∫ (
t t +1
2 2
dt = ∫ t 2 dt − ∫ 2
) ( t +1
= − − arctgt
t )
Tada je:
 1 dt arctgt   1 
I = 2 − arctgt − arctg 2 t + ∫ +∫ dt  = 2 − arctgt − arctg 2 t + I 1 + I 2 
 t t 1+ t 2
( 1+ t 2
)   t 
114
gde je
1+ t2 − t2
I1 = ∫
(
dt
= ∫
) (
dt
dt = ∫ − ∫
)
tdt 1
(
= ln t − ln 1 + t 2 )
t 1+ t 2
t 1+ t 2
t 1+ t 2
2
arctgt = z
arctgt z2 1
I2 = ∫ dt = dt = ∫ zdz = = arctg 2 t
1+ t2 = dz 2 2
1+ t2
Na kraju:
 1 1 1
( )
I = 2 − arctgt − arctg 2 t + ln t − ln 1 + t 2 + arctg 2 t  + c
 t 2 2 
I=−
2arctgt
t
( )
− 2arctg 2 t + 2 ln t − ln 1 + t 2 + arctg 2 t + c
x
x
2arctge 2
ex
I=− − arctg e + ln
2 2
+c.
x
1+ ex
e2
e3x − e x
169. Primer: Rešiti eksponencijalni integral ∫ 2 x dx .
e +1
Rešenje: Smena je sada: ex = t
x = ln t
dt
dx =
t
Dati integral posle uvođenja ovih smena biće:
e3x − e x t 3 − t dt t 2 −1 t2 +1− 2 dt
I = ∫ 2x dx = ∫ 2 ⋅ =∫ 2 dt = ∫ 2 dt = ∫ dt − 2∫ 2 = t − 2arctgt + c
e +1 t +1 t t +1 t +1 t +1
I = e x − 2arctge x + c .
115
ZADACI ZA VEŽBU:
arcsin e x
226. Zadatak: Rešiti eksponencijalni integral ∫ e x dx .
dx
227. Zadatak: Rešiti eksponencijalni integral ∫ .
(
ex 1+ ex )
3
e2x
228. Zadatak: Rešiti eksponencijalni integral ∫ 1 + e x dx .
116
Matematička analiza Određeni integrali
6. Određeni integrali
Ako je funkcija f (x) integrabilna na zatvorenom intervalu [a, b] , i na tom intervalu

primitivna funkcija joj je funkcija F (x) , tada na osnovu Njuton-Lajbnicove formule određeni
integral na intervalu [a, b] može se izračunati po formuli:
b b
∫ f ( x) dx = F ( x)
a a
= F (b) − F (a )
∫x
2
170. Primer: Izračunati određeni integral dx .
−1
Megoldás: Prema Njutn–Lajbnicove formule:
2 3 (− 1)
2 2 3
x3 8 1 9
∫ x dx = 3 = − = + = =3.
2
−1 −1 3 3 3 3 3
e
171. Primer: Izračunati određeni integral ∫ ln xdx .
1
Rešenje: Prema Njutn–Lajbnicove formule:
e u = ln x dv = dx e e
dx
e e
∫ ln xdx = dx = x ln x − ∫ x = (e ln e − 1ln 1) − ∫ dx = e − x =
du = v=x x
1 x 1 1 1 1
= e − (e − 1) = 1 .
1
dx
172. Primer: Izračunati određeni integral ∫x
−1
2
.
117
Određeni integrali Matematička analiza
1
Rešenje: Funkcija u intervalu [− 1,1] ima jednu tačku prekida, tačku x = 0 . Zato dati
x2
integral treba rasraviti na zbir dva integrala:
1 −0 1 −ε 1 −ε 1
dx dx dx dx dx  1  1
∫−1 x 2 = ∫−1 x 2 +∫0 x 2 ε →0 −∫1 x 2 ε →0 ∫ε x 2 ε →0  x  −1 + lim
+ = lim + lim = lim −
ε →0
−  =
 x ε
 1   1 1 1
= lim − − 1 + lim − 1 +  = lim − 1 − 1 +  = ∞ − 2 = ∞ .
ε →0
 −ε  ε →0  ε  ε →0  ε ε
∞
dx
173. Primer: Izračunati nesvojstveni integral ∫1+ x
0
2
.
Rešenje: Ako je granica integrala beskonačna, tada se određeni integral rešava uvođenjem
granične vrednosti (lim), na sledeći način:
∞
dx
T
dx T
π
∫0 1 + x 2 = Tlim ∫ = lim arctgt = lim (arctgT - arctg0) = lim arctgT = .
→∞ 1 + x 2 T →∞ T →∞ T →∞ 2
0 0
3
174. Primer: Izračunati određeni integral ∫
1
x + 1 dx .
Rešenje: Dati integral se može rešiti uvođenje smene, a to znači da kod određenog integrala
paralelno treba da promenimo i granice:
( ) ( )
2
3
x +1 = t 2 2 2
t3 2 4
∫
1
x + 1 dx =
dx = 2tdt
= ∫ t ⋅ 2tdt = 2 ∫ t 2 dt = 2
3 2
=
3
8−2 2 = 4− 2 .
3
2 2
118
ZADACI ZA VEŽBU:
4
dx
229. Zadatak: Rešiti određeni integral ∫1+
0 x
.
π
2
230. Zadatak: Rešiti određeni integral ∫ x cos x dx .
0
1
dx
231. Zadatak: Rešiti određeni integral ∫
0 x
.
∞
dx
232. Zadatak: Rešiti određeni integral ∫
1
x
.
∞
dx
232. Zadatak: Rešiti određeni integral ∫1+ x
−∞
2
.
π
2
234. Zadatak: Rešiti određeni integral ∫ ctgx dx .
0
1
2
dx
235. Zadatak: Rešiti određeni integral ∫ x ln x
0
.
119
6.1. Površina ravnih likova
Ako je funkcija f (x) integrabilna na intervalu [a, b] , i na tom intervalu je

nenegativna: f ( x) ≥ 0 (a ≤ x ≤ b ) , tada
b
∫ f ( x)dx
a
predstavlja površinu krivolinijskog trapeza kojeg određuju luk funkcije f (x) nad intervalom
[a, b] . x-osa i prave x = a i i x = b . Ako je funkcija na posmatranom intervalu [a, b]
negativna f ( x) ≤ 0 , tada je površina jednaka vrednosti određenog integrala uzet sa
negativnim predznakom. Iz ovoga i iz osobine aditivnosti integrala sledi, da ako je funkcija
f (x) na nekom intervalu [a, b] i pozitivna i negativna, tada površinu dobijamo kao razliku
integrala dela funkcije koji se nalazi iznad i ispod x -ose.
Polazeći od površine krivolinijskog trapeza, možemo izračunati površine različitih
ravnih likova.
6.1.1. Površina ravnih likova u pravouglom kordinatnom sistemu
Ako je y = f ( x) ≥ 0 i neprekidna na zatvorenom intervalu [a, b] , tada se površina

krivolinijskog trapeza koji je ograničen sa datom krivom, sa x-osom i sa pravama x = a i
x = b , može se izračunati po formuli:
b
T = ∫ f ( x)dx .
a
120
175. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvaraju parabola y = x 2 i prava y = x + 2 .
Rešenje: Presek prave i parabole su tačke A(−1,1) i B(2,4) , zato je:
2 2
 x 2
x3  2  4 8 1 1
T= ∫ (x + 2)dx − ∫ x dx =  + 2x −  =  + 4 −  −  − 2 +  = 4.5 .
2
−1 −1  2 3  −1  2 3  2 3
176. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvaraju parabole y = x 2 i y 2 = x .
Rešenje: Presečne tačke parabole y = x 2 i y = ± x su tačke A(0,0) i B (1,1) . Površinu kojeg
zatvaraju ove parabole dobićemo ako iz površine ispod parabole y = + x oduzmemo
površinu ispod parabole y = x 2 . Tada je:
1 1  2x 32 x 3  1 2 1 1
T=∫ x dx − ∫ x dx = 
2
−  = − = .
 3 3 0 3 3 3
0 0  
177. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvaraju kružnica x 2 + y 2 = 8 , i parabole

y 2 = 7x i y = x2 − x .
Rešenje: Presečne tačke kružnice x 2 + y 2 = 8 i parabole y 2 = 7 x su:
121
x2 + 7x − 8 = 0
− 7 ± 49 + 32 − 7 ± 9
x1 = =
2 2 2
x =1
Presečne tačke kružnice x 2 + y 2 = 8 i parabole y = x 2 − x su:
x 2 + x 4 − 2x3 + x 2 = 8
x 4 − 2x 3 + 2x 2 = 8
x=2
Traženu površinu treba odrediti iz tri dela:
T = T1 − T2 + T3
3
1 1
x2 2 7
T1 = ∫ 7 x dx = 7 = (1 − 0) = 2 7 ,
0
3 0 3 3
2
1
 x3 x2 1 1 1
( )
T2 = ∫ x 2 − x dx =  −
1
 = − = − ,
0  3 2 0 3 2 6
x  2  x3 x2  2
2 2
x
T3 = ∫ 8 − x dx − ∫2
(
x − x dx = 
2
) 8
8 − x + arcsin
2
 −  −  =
1 1 2 2 8  1  3 2 1
2 1 1 8 1 1
= 2 + 4 arcsin − 7 − 4 arcsin − −2− +  =
8 2 8 3 3 2
2 1 1 7 3 π 7 1 5
= 2 + 4 arcsin − 7 − 4 arcsin − + = 2+4 − − 4 arcsin − .
2 2 2 2 2 3 2 4 2 2 2 6
Tada je:
2 7 1 7 1 5
T= + + 2 +π − − 4 arcsin −
3 6 2 2 2 6
odnosno
122
2 7 7 4 1
T= − + + π − 4 arcsin .
3 2 3 2 2
178. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvaraju kriva x = 2 − y − y 2 i ordinatna osa (y-
osa) .
Rešenje: Promenile su se uloge promenljivih i osa x i y, pa traženu površinu možemo da

b
izračunamo kao T = ∫ f ( y )dy . Presečne tačke parabole i y-ose su:
a
x=0
− y2 − y + 2 = 0
1± 1+ 8 1± 3
y1 = =
2 −2 −2
y1 = −2
y2 = 1
Tada je tražena površina:
1
 y3  1 
∫ (2 − y − y )dy =  2 y − 2
2
y 1 1  8 9
T= 2
−  =  2 − −  −  − 4 − 2 +  = = 4.5 .
−2  3  −2  2 3  3 2
179. Primer: Odrediti površinu kojeg zaklapaju krive y = x ln 2 x , prave

x = a (0 < a < 1) , x = 1 i y = 0 .
123
Rešenje: Površina ispod tražene krive od a do 1:
1
1
u = ln 2 x dv = x 2 dx  2 2 
1
4
1
T=∫ x ln xdx =
2
dx 2
3 =  x x ln x  − ∫ x ln xdx =
a du = 2 ln x v = x 2 dx  3 a 3a
x 3
1
u = ln x dv = x dx   4  2 
2 1 1
2 2
= 3 =  0 − a a ln 2
a  − x x ln x − ∫ x dx  =
du =
dx 2 2
v= x  3  3  3 a 3a 

x 3
42 
( ) ( )
1
2 4 2 8 16
= − a a ln 2 a −  0 − a a ln a − x x  = − a a ln 2 a + a a ln a + 1− a a =
3 3  3 9 
a  3 9 27
2 8
= − a a ln 2 a + a a ln a +
3 9
16 16
−
27 27
2  4  16
a a = − a a ln a ln a −  +
3 3  27
1− a a . ( )

ZADACI ZA VEŽBU:
236. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvaraju parabola y = 4 x − x 2 i apscisna osa.
237. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvaraju kriva y = ln x , prava x = e i osa x.
238. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zaklapaju kriva y 3 = x i prave y = 1 i x = 8 .
124
x2 2
239. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zaklapaju parabole y = i y = 4 − x2 .
3 3
240. Zadatak: Odrediti merne brojeve onih površina, na koje parabola y 2 = 2 x deli
kružnicu x 2 + y 2 = 8 .
6.1.2. Površina ravnih likova u polarnom kordinatnom sistemu
Neka je data kriva ρ = ρ (ϕ ) u polarnom kordinatnom sistemu, gde je

α ≤ ϕ ≤ β , [β − α ] ≤ 2π , i ρ = ρ (ϕ ) je neprekidna kriva. Površinu krivolinijskog trougla
OAB kojge zaokružuju krive ρ = ρ (ϕ ) i poluprave ϕ = α i ϕ = β možemo da izračunamo
sledećom formulom:
β
1
T = ∫ ρ 2 (ϕ )dϕ .
2α
125
180. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvara kadioid ρ = a (1 + cos ϕ ) , a > 0 .
Rešenje: Jednačina kardioide je data sa polarnim kordinatama, zato koristimo gornju formulu
za izračunavanje površine koju ona zatvara:
π π
T = 2T1 = 2
1 2
∫
20
2
(
a (1 + cos ϕ ) dϕ = a 2 ∫ 1 + 2 cos ϕ + cos 2 ϕ dϕ = )
0
π π π
1 + cos 2ϕ
= a 2 ∫ dϕ + 2 a 2 ∫ cos ϕdϕ + a 2 ∫ dϕ =
0 0 0
2
π π π π
a2 a2 a2 3
=a ϕ 2
+ 2a sin ϕ
2
+ ϕ + sin 2ϕ = a 2π + π = a 2π .
0 0 2 0 4 0 2 2
181. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvara Bernulijeva lemniskata, ako je njena
jednačina: ρ 2 = a 2 cos 2ϕ .
126
Rešenje: Zbog simetričnosti krive dovoljno je računati četvrtinu tražene površine:
π π
1 4 1 4  π 
T = 4 ⋅ ∫ a 2 cos 2ϕdϕ = 2a 2 sin 2ϕ = a 2  sin − 0  = a 2 .
2 0 2  2 
0
182. Primer: Odrediti površinu kojeg zatvara trolisnata ruža ρ = a sin 3ϕ , a ∈ R .
π
Rešenje: Zbog simetričnosti ovih listova, i zbog sin 3ϕ = 0 ⇒ ϕ 1 = 0 , ϕ 2 = tražena
3
površina se može računati kao:
π π
π π
1 3
3a 2 3
1 − cos 6ϕ 3a 2 3 3a 2 1 3
T = 3 ⋅ ∫ a 2 sin 2 3ϕdϕ = ∫0 2 dϕ = ϕ − ⋅ sin 6ϕ =
20 2 4 4 6
0 0
π
3a 2
(sin 2π − sin 0) = a π − a ⋅ 0 = a π .
2 2 2 2
 a
=  − 0 −
4 3  8 4 8 4
ZADACI ZA VEŽBU:
241. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvara jedan list krive ρ = a cos 2ϕ .
242. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvara kriva ρ 2 = a 2 sin 4ϕ .
127
243. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvara kriva ρ = a sin 3ϕ .
244. Zadatak:: Odrediti površinu kojeg zatvara kriva ρ = 2 + cos ϕ .
2
245. Zadatak: Odrediti površinu kojeg zatvara elipsa ρ = , 0 ≤ ε <1 .
1 + ε cos ϕ
128
Zbirka zadataka za vežbe Matematička analiza
LITERATURA
1. M.P.Uščumlič, P.M.Miličić: Zbirka zadataka iz više matematike I.

Naučna Knjiga, Beograd, 1980.
2. Demidovič: Zadaci i rešeni primeri iz matematičke analize

za fakultete
Tehnička Knjiga, Beograd, 1977.
3. Svetozar Kurepa: Matematička analiza I.

Tehnička Knjiga, Zagreb, 1977.
4. Grupa autora: Matematika za više tehničke škole

Savremena Administracija, Beograd, 1990.
5. Jožef Detki, Franja Ferenci: Matematika I

Univerzitet u Novom Sadu, Subotica, 1983.
6. Szerényi Tibor: Analízis

Tankönyvkiadó, Budapest, 1972.
7. B.P.Gyemidovics: Matematikai analízis, feladatgyűjtemény

8. Stefan Banach: Differenciál és integrálszámítás

9. Novković,Rodić,Kovačević: Zbirka rešenih zadataka iz matematičke analize I

Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 1998.
10. MonostoryI.,Szeredai E.: Matematika példatár,VIII. kötet,

Differenciálegyenletek
Budapesti Műszaki egyetem
Műegyetemi Kiadó,1998.

Analiza Zbirka

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Analiza Zbirka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Čikoš Pajor Gizela

Viša tehnička škola, Subotica

Ova zbirka zadataka obuhvata gradivo koje je predviđeno za vežbe iz predmeta

Na početku svakog poglavlja navedene su najbitnije definicije i teoreme bez dokaza,

Pojedine oblasti se nadovezuju jedan na drugi, zato predlažem da vežbate zadatke po

Naše dosadašnje iskustvo je pokazalo da studenti iz različitih srednjih škola stižu sa

Ovo je prvo izdanje na srpskom jeziku, izvinjavam se za greške koje su u njemu

Čikoš Pajor Gizela

1. Brojni nizovi.................................................................................................. 7 strana

2.2. Parnost i neparnost funkcije.............................................................. 22 strana

2.3. Periodičnost funkcije......................................................................... 25 strana

2.4. Inverzna funkcija............................................................................... 28 strana

2.5. Granična vrednost i neprekidnost funkcije........................................ 33 strana

3. Diferencijalni račun....................................................................................... 41 strana

3.2. Izvodi višeg reda................................................................................ 48 strana

3.3. Lopitalovo pravilo............................................................................. 50 strana

4. Ispitivanje funkcija........................................................................................ 57 strana

5. Neodređeni integral....................................................................................... 75 szrana

5.2. Parcijalna integracija......................................................................... 82 strana

5.3. Integral racionalne funkcije............................................................... 85 strana

5.4. Integrali iracionalnih funkcija........................................................... 93 strana

Zadaci za vežbu................................................................................. 100 strana

5.5. Integrali trigonometrijskih funkcija .................................................. 110 strana

5.6. Integral eksponencijalne funkcije..................................................... 114 strana

6. Određeni integral........................................................................................... 117 strana

6.1. Površina ravnih likova....................................................................... 120 strana

6.1.2. Površina ravnih likova u polarnom kordinatnom sistemu..... 125 strana

6.1.3. Površina ravnih likova u parametarskom obliku...................

6.2. Dužina luka krive............................................................................

6.2.2. Dužina luka krive u polarnom kordinatnom sistemu............

6.2.3. Dužina luka krive u parametarskom obliku..........................

6.3. Zapremina rotacionih tela.................................................................

6.3.2. Zapremina rotacionih tela u polarnom kord. sistemu............

6.3.3. Zapremina rotacionih tela u parametarskom obliku..............

6.4. Površina omotača rotacionih tela.......................................................

6.4.2. Površina omotača rotacionih tela u polarnom kord. sist. ......

6.4.3. Površina omotača rotacionih tela u parametarskom obliku...

7. Funkcije više promenljive.............................................................................

7.1.2. Parcijalni izvodi složene funkcije.dve promenljive..............

7.2.Ekstremi funkcije dve promenljive..........................................................

7.2.1. Uslovni ekstrem funkcije dve promenljive...........................

8.1.2. Homogene diferencijalne jednačine......................................

8.1.3. Linearne diferencijalne jednačine..........................................

8.1.4. Bernulijeva diferencijalna jednačina.....................................

8.1.5. Egzaktna diferencijalna jednačina....................................... .

8.2. Diferencijalne jednačine drugog ( višeg ) reda..................................

8.2.2. Nepotpune diferencijalne jedn. koje ne sadrže y...................

8.2.3. Nepotpune diferencijalne jedn. koje ne sadrže x...................

8.2.4. Homogena linearna dif. jedn. sa const. koeficijentima..........

8.2.5. Nehomogena linearna dif. jedn. sa const. koeficijentima......

Obično koristimo skraćeno označavanje:

a1 , a 2 , a3 , ... su članovi niza, dok je a n opšti član niza.

Definicija: Niz {a n } zovemo rastućim ako je a1 ≤ a 2 ≤ a3 ≤ K ≤ a n ≤ K;

Niz {a n } je: - monotono rastući ako je za ∀n ∈ N : a n +1 − a n ≥ 0

Kod nizova sa pozitivnim članovima možemo koristiti i kriterijum količnika za određivanje

Definicija: Niz {a n } je ograničen, ako se može zadati broj M takav da je a n ≤ M .

5. Primer: Napisati prva četiri člana niza datog rekurzijom a n = 3a n −1 + 1 ako je a1 = 2 .

Traženi niz je znači 2,7,22,67, K .

Rešenje: Ako koristimo kriterijum razlike, tada je :

jer je brojilac za svako n ∈ N manji od imenioca. Znači da i na osnovu količničkog

Rešenje: Primenimo kriterijum razlike:

2 (n + 1) + 1 2n + 1 2n + 3 2n + 1 (2n + 3)(3n + 2) − (2n + 1)(3n + 5)

Rešenje: Niz je konvergentan ako je (∀ε > 0 )(∃n0 ∈ N ) a n − A < ε ∀n > n0 , n ∈ N .