DUSAN ].

VITAS

~N1tV'
MASINSKIH+KONS~RU\KCIJA .
. ,

PHO IZDANJE
.',

BEOGRAD, 1979.
U N v E R Z TETSKJ UD2BENICI

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

SadrZinu ove knjige cine neSta izmenjena i pros.rrena predavanja koja vee
niz godina ddim na MaSinskom fakultetu u Beogradu.
Gradivo je pocieljeno u dva dela. U drugom delu bice uglavnom obradena
pitanja koja se odnose na uticaj pojave zamora materijala na oblike elemenata;
osim toga, predviden je i saZer osvrr TIa zavisnost obli.k:a elemenata od metoda
lzrade i na lake konstrukcije.
Gde je bilo potrebno ukazivano je na jugoslovenske standarde (JUS), a iz-
vesni podad 0 jugoslovenskim standardima nalaze se i u tekstu. Medutim, za
verodostojno tumacenje i pravilnu primenu jugoslovenskih standarda merodavne
Sll isk1;uCivo originalne zvaniene publikacije Jugoslovenskog zavoda za standar-
clizaciju.
Knjiga je namenjena sluSaocima masinskih fakulteta kao literatura.
Profesoru dr inz. MiIanu TrbojeviCu izraiavam veliku zahvalnost na ulo-
zenorn trudu za pregled rukopisa i na korisnim s:ugestijama.
_.
Oktobra 1965.
Beograd

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Drugo se izcianje ne razlikuje znatno od prvoga: nekoliko reCi 0 uticaju buke

koju stvaraju roMine, izmene i dopune u crtezima, izvesne ispravke u tekstu.
Gdc god je bilo umesno, jedinica za silu kilopond zamenjena je kilon;utnom.

Decembra 1969. Dusan j. Vilas

Beograd

PREDGOVOR TRECEM IZDANJU

Trece je izdanje preslikano sa drugog. Izvesne tehniCke greske u tekstu

su ispravljene.
U meduvremenu je, po JUS"u, povetan broj kvaliteta za tacnost mera
na devetnaest: uveden je najfinlji kvalitet oznake ,,01" (ispred kvaiitet;a ,,1"
- str. 47 i 48).
Za izdawCI f)l"{Igoslm- jOkfll'ic:, umdnik BIJ:ic(1 VidanOl'h:,
lehu. urcdnik COff/aIlG Knli{:
Dcian J, Vitas
Marta 1973.
Ti1'a£: 3.000 prime1'akll: Beograd

Stampa: Stamparija .,Bakar" "Bor

 1. OPSTA NACELA U KONSTRUISANJU

1.1. KONSTRUKTOR I KONSTRUKCIJA

Konstruktof, primajuCi se zadatka da konstruile maSinu lli da projektu;e

postrojenje, prima i obavezu da izradi projekt ko;i Ceo potpuno i pouzdano odgo-
voriti svojoj nameni, kaji je u skladu sa savremenim stanjem nauke i tehnike-i
koji mou biti ostvaren sa 8tO manje ttclkova...- lpak, projekt ne maze uvek: - bid
»apsoI utnoc: optimalan jer ponekad mora biti prilagoden mesnim ill trenutnim
mogucnostima za ostvarenje ill jzuzetnim uslovima u eksploataciji.
Konstruktor je odgovoran za funkcionalnu ispravnost svo;e konstrukci;e
i za njenu ostvarljivost. Zbog toga opita sprema konstruktora treba da pociva.
na pr,vom mestu, na poznavanju teorijskih i 6snovnih primenjenih tehnickih
nauka (teorijske i primenjene fizike, nauke 0 materijalu i nauke 0 stvaran;u i pro-
izvodnji oblika itd.), zatim na temeljnom poznavanju struCnih. problema iz sire
oblasti maSinstva i, -najzad, narocito na poznavanju problema iz me oblasti ma-
sinstva) kojoj se konstruktor posvetio.
Konstruktorrpn rebvanju zadatka, UZima U ohzir sve z$teve koje konstruk-
cija mora da zadovolji - i 2ahteve koje postaVl;a pornffiac (investitor) i uslove
koji poticu od namene konstrukcije pa se nameeu sami po sebi.
Konstruktor prau i izradu svo;e konstrukcije u fabricl i njen fivot u eksplo-
ataciji. On na taj naan otkriva slabosti konstrukclje stieuQ. dragocena iskustva
za buduca nova, 001;8 re8enja. Sa istim cl1jem On stalno-prati razvoj nauke i tehnike,
a narocito razvoj konsttUkcija iz srodnih oblasti maSinstva. Objavljivanjem svojih
zapazanja i iskustava pomaie i drugima u re8avanju problema u konstruisanju.
Dok se konstruisanje, ranije~ u mnogome osnivalo na empiriji, danas sve
viSe preovladuju objektivne, naucne metode u toj oblasti stvarala~kog rada.
Konstruisan;e se najceSce svodi na usavrSavanje posrojetih konstrukcija,
tj. na rekonstrukcije, radi pruagodavanja funkcije izmenjenim ill novim zahtevima
kao lito su izvesna izmena ill proSirenje namene, smanjivanje tei;ine ill cene~ pove-

I', can;e kapaciteta itd. Iz dana u dan stvaraju se nOve i bolje konstrUkcije aparata
i masina i nova postrojenja u skladu sa novim potrebama i shvatanjima i sa sa-
vremenim mogucnostima i dostignuClma tehrtike (materijaI, metode izrade, organiza-
cija proizvodnje, usavrSeni oblici elemenata meSilla i dr.). Izmedu savremenih
i ranijih konstrukcija ponekad su razlike vrlo velike (51. 1.1 i 1.2); te su razlike,
najceSce, posledice postepenih usavrsavanja. - Rede se ukazuju prilike za kon-
struisanjem potpuno novih, originalnih maSina.
T
1. OP$TA NACELA U KONSTRUISANJU
6 7
Bez obzira na to da Ii je u pitanju potpuno nOva konstrukcija Hi ozbiljnija
rekonstrukcija nllirlO je da se pre usvajanja konacnog fden;a i pre organizQvanja
tehnoloskog procesa serijske proizvodnje obavi svestrano laboratorijsko ispiti-
SI. 1.1 - Parna lokomotiva iz 1867. g. (Krauss) i savremena dizelhidrauliena lokomotiva
slovenskih zcieznica (Krauss-Maffei)
vanje prototipa bila U originalnoj velicini bila na modelu umanjenom po zakonu
slienosti tela (V. od. 2.4.). Na sliean nacin mogu bid ispitivani i elem~nti mMina,
sklopovi elemenata, zasebni uredaji i aparati, pa i cela POstfojenja. Ispitivanja
treba obavljati sa ho viSe uslova bliskih eksploatacionim uslovima.
Prvi korak u konstruisanju je srvaranje osnovne koncepcije nove konsrruk-
cije iii rekonstrukcije na osnovu samostalnog razmiSl;anja 0 nameni i 0 svim u510-
l.Z. tJTICAJI NA RESAVAN,fE KONSTRUKCLTE
virna koje buduea konstrukci;a treba da ispuni. Pri utvrdivanju osnovne koncep-
cije uvek: je korisno problem feSavati u nekoliko varijanata. Kada odredena kon-
cepcija postane zrela, na osnovu analiziranja, treba je uporediti sa vee izvedenim
Sl. 1.2 - Pisaca ma~ina iz 1866. i 1950. g. (Triumph-Werke, Ntirnberg, A. G. ) [10]
konstrukcijama slicne nament pa tek tada usvojiti konacnu koncepciju. _Idejna
skiea je rezultat toga rada. - U drugoj fazi, na osnovu idejne skice, izruduje se
generaIni projekt, pa najzad, razraduje generalni projekt rasClanjavanjem konstruk-
cije na grupe, podgrupe i detalje [1, 2, 3, 4, 22J.
U toku konstruisanja Heba stalno voditi racuna 0 Citavom nizu opstih i po-
sebnih uslova koji mora;u biti zadovoljeni. U opste uslove koje svaka konstruk-
cija mora da zadovolji ulaze, na primer, ekonomicnost u proizvodnji i u eksploa-
taciji, podobnost elemenata za izradu, za obradu i za sklapanje, podobnost rnasine
za rukovanje i ze odriavanje, izbor odgovarajuceg materijala, primena srandarda
itd. - Kratak osvrt na neke uslove dat je u sledecem odeljku.
1.2. UTI CAlI NA RESAVANJE KONSTRUKCIJE
1.2.1. NAl\1ENA
Namena konstrukcije je osnovni i polazni uslov za resavanje zada"':ka koji
je postavljen konstruktoru. Namenom je vee odreden, pored opstih, i niz poseb~
nih uslova koji moraju biti zadovoljeni.
Jugo~
Posebni uslovi) prema prilikama, mogu biti vrlo raznovrsni pa i razliciro
uticati na resavanje konstrukcije. Resenje zadatka zavisice, na primer, i od togo.
da Ii ce masina raditi u Cistom i zaSticenom prostoru iii u polju gde ce biti izlozena
prasini i1i kisi, da Ii ce personal koji treba da rukuje masinom biti vise ill manje
skolovan, da Ii je teziSte zadatka u sto manjoi teiinr iE zapremint iii u niskoj ceni
iii u izdriljivosti, da Ii je rnasina odredena da radi sa prekidima iii besprekidno,
da Ii je predvidena pojedinacna iii serijska odn. masovna proizvodnja, da li 11131':1-
na treba da radi Sto rise zbog okoline, kakav materiial stojl na raspolaganju 1 S
obzirom na osobine i S obzirom na cenu i S obzirum na rok isporuke iId.
8 1. Or$TA NACELA U KONSTRU!SAN,TU
Kada se> na primer) projektuje brzovozna motoma lokomotiva - a time je
vee definisana njena osnovna namena -- treba imati u vidu i niz posebnih uslova
kaje takva lokomotiva treba da zadovolji: spoljasnje mere u granicama gabarita
Z3 odredeni kolosek, propisanu brzinu na horizontali ili na usponu odn. i u krivini
za zeljenu teZinu kompozicije, osobine odredene vrste tecnog goriva za motor,
veliCinu rezervoara za gorivo S obzirom oa ieljeni radius kretanja lokomotive bez
popunjavanja rezervoara gorivom i dr.
Lokomotivski dizelmotor i po obliku i po zapremini i po tezini mora biti
prilagoden gabaritu lokomotive i dopustenom osovinskom pritisku, dok za sta-
bilni dizelmotor u elektricnoj centrali ne postoji takvo ogranicenje. Iz istih razloga,
abUk lokomotivskog kotla za parnu lokomotivu znatno Sf': razliku;e od oblika sta-
bilnog parnog kotla za toplanu.
Konstrukcije jednake narnene. i kada su lzgradene u istom vremenu i kada
se prakticno mogu smatrati podjednako uspelim, razlikuju se medusobno; razlike
su c-esto znatne. Taka se mogu videti razlicite lokomotive iIi razliciti automobili
jednake namene, snage i brzine, razliciti strugovi ;ednakog kapaciteta predvideni
za istu vrstu obrade. 1ma vise uzroka od kojih potice ta razliCitost: oprema i po-
dobnost masinskog parka f&brike koja je izgradila maSinu, mogucnost nabavke
materijala, kolicina izgradenih primeraka, raspoloziva finansijska sredstva, po-
sebne zelie potrosaea proizYoda-, inventivnost pa cak i navike i sUbjektivna naklo-
nost konstruktora itd. Razlike Sil u rdenjima utoliko jace ukoliko je postavljeno
vise posebnih zahteva: na primer, kada;e rec 0 vozilu, da voznja bude ito udobnija,
da sediSta mogu bili pretvorena U postelje, da potrosnja goriva bude ito manja,
da vozilo bude sto manje iii sto lakSt; da moze razviti vrlo veliku brzinu itd.
T na razlicitim maSinama jednake narnene ima neeeg zajednickog. To fill,
na prvom mestu) standardni clementi, npr. zavrtnji, zatirn uredaji i instrumenti
koje proizvode specijalizovane fabrike, npr. mazalice, manometri, termometri,
brzinomeri itd. Zajednicke mogu biti~ delimicno iii pOtpuDO, izvesne karakteri-
stike i standardne mere; precnici automobilskih tockovs, razmak. izmedu lokomo-
tivskih tackova, prikljucci za e1ektricni vod iIi za vodovod. Metode Z3 proveravanje
karakteristika masina su jednoobrazne, standardne, testo utvrdene medunarodnim
propisima. Konstrukcija mas-ine mora biti prilagodena tak.vim propisima da bi
bila priznata.
Savremcne rnasinske konstrukcije i postrojenja sve se vise odlikuju automa-
tic-nosell i opstom jakom napregnutoscu, npr. visokom produktivnosCu, visokim
temperaturama, Jakim naprezanjima materijala, velikim brzinama iii brojevima
Qbrta u jedinici vremena. Zbog toga je, radi ispravnog funkcionisanja i kontrole
rada masine iIi postrojenja, potreban niz pomocnih uredaja, kontrolnih instru-
menata i raznovrsnih automata (mehanickih, optickih, akustickih, termickih,
hidraulickih, pneumatickih, elektrickih, elektronskih i kombinovanih). Sigurnost
masine ill postrojenja zayisi i od sigurnosti pojedinih elemenata i od sigurnosti
sistema kao celine zajedno sa instrumentima, uredajima i automatima.
Elementi ma.sine mogu~ prema prilikama, postati neupotrebljivi zbog prelo-
rna bilo statickog bilo dinamitkog porekla, zbog nedopustenih e1asticnih iii pIas-
tienih deforrnacija pod uticajem mehanickih ili termickih naprezan;a. zbog po-
habanosti ili korodiranosti ili spoljnjih ostecenja ili neispravnosti materijala, zbog
starenja ~ tj. zbog promena osobina u toku racia. Svaki element masine, i naj-
manji, ima odredenu ulogu i treba da bude pai:ljivo prollcen i usvojen, ali posledice
neispravnosti sVakog pojedinog elementa nisu jednake. 2ato treba sa vise paZnje
1.2.. UTICA.rl NA RESAVAN.TE lCONSTRUKCIJ"E
9
prouciti i konstruisati element ciji bi eventualni prelom iii kakav drugi defekt
izazvao katastrofu iIi dnzi prekid u rsdn maSine ill postrojenja.
Sklopovi m~ine, posebni agregati, posebni uredaji, instrumenti' i automati
mogu, nezavisno od svojih e1emenat8, biti ill postati neupotrebljivi i zbog drugih
uzroka koji potitu bilo od ncuspele koncepcije resenja, bilo-od lose izrade, netaenog
sklapanja ili nebriZljivog rukovanja i oddavanja. Neispravnosti u funkciorusanju,
rna koga porekia one bile, mogu naneti iii nanositi znatnu stetu u radu maSina i
postrojenja, i ukociti ceo proces rada ili proizvodnje, pa zbog toga proueavanje
uzroka neispravnosti i moguCnosti njihovog otklanjanja zasluzu;e posebnu pain;u.
To je i povod sto se danas sve vise neguje i razvija teorija 0 pouzdanosti rada ma-
sine i postrojenja [12,22].
Vporedo sa pitanjem pouzdanosti u radu i uzroka ko;i dovode maSine do
neupotrebljivosti ide i pitan;e staren;a odo. veka elemenata, aparata, mMina i
posrrojenja, koie je svakako bitno za acenu ekonomicnosti. Na vek masine i nje-
nih delova utice znatan broj faktora [5, 22J. - Bilo hi idealno kada hi vek cele
masine bio jednak veku svakog njenog elementa, ali je takva teZnja neostvarljiva
posto svi clementi masine ne mogu biti uvek onako vremenski iskoriSCavani kako
je konstruktor predvidao, npr. zupcanici automobilskog menjaea, niti ce svi e1e-
menth u eksploataciji, jednako~trpeti od neoeekivanih preopterecenja iIi udara;
~nikako ne bi bilo racionalno da element,i' koji se lako j srazmerno jeftino mogu
zamenjivati u toku eksploatacije mssine\ budu predimenzionisani sarno zato da
bi postigli vek drugih elemenata posto hi takvo re§enje dovelo do nepotrebnog
povecanja cene, teZine ili zapremine masme.
1.2.2. NAPONSKO STANJE, OBUK, TEtINA
Oblik i velicinu elementa treba tako birati da naprezanja materijala u svakoj
tacki, po mogucnosti, budu sto vise ujednacena i da ne prekorace dOpusttplll ve-
licmu. Nacel0 podjednake napregnutosti materijala na svakom mestu (u = const.,
?: = const.) dovodi do racionalnog iskoriscavanja materijaia, ali se nikada ne moze
potpuno ostvariti posto na izbor oblika i velie-ine utice ne sarno naponsko stanje
vee i drugi uslovi: funkci;a, oblik.i dimenzije poluproizvoda, nacin izrade~ moguc-
nost sklapan;a, materi;al i dr.'
Osovina, izlozena savijanju, trebalo bi da ima oblik kubnog paraboloida da
bi ivicoi naponi bili jednaki na svakom mestu izmedu oslonaca; to hi hila ,ide-
alna~ osovina s obzirom na iskoriscenje materijala. Stvarna osovina mora imati
drukCiji oblik; ukoliko su konture stvarne osovine bliZe konturama idealne oso-
vine, utoIiko je reknje povoijnije s obzirom na naponsko stanje (s1. 1.3).
Primena nacela podiednake napregnutosti materijala moze, u nekim sluea-
jevima, dovesti do znatnog ~man;ivanja tmne elemenata. Radi primera prikazana
Sll na s1. 1.4. tetid oblika poprecnog preseka grede izlozene savijanju za horizon-
talou osu; za jednak moment savijanja> za jednak materijal i za jednako dopu&teoo
naprezanje je priblizan odnos tezina G 1 : G2 : G3 : Gil. = 1 ; 2: 3 : 4. Najteza je
greda punog kruznog poprecnog presek:a. To je posledica neuskladenosti masa
preseka i napona pti savijanju.
Prirodna je teinja kons~ruktora ka smanjivanju teiine elemenam i cele 1;;:on-
strukcije; tome cilju sluzi i sam statitki proracun konstrukd;e. Medutim. ponekad
se postavlja ostar zahtev da konstrukcija bude sto lakSa, narocito za avione pa i
 L OPSTA NACELA U KONSTRUISANJU !.Z. UTICAJr NA RESAVAN:JE KONSTRUKCIJ"E II
10

za druga vozila; tada se primenjuju posebne metode u konstruisanju i u fabrlka-
ciji (v. od. »Lake konstrukcije«).
Za clemente masina, izlozene jakim promenljivim naprezanjima i zamara-
nju materijala, vrio je znaeajno prouCavanje i odredivanje naponskog stanja, na-
I 2
I I
fizicke: specifiena tdina, provodljivost toplete, provodljivost elektdcitetu,
koeficijent siren;a na toploti i dr.,
hemi;ske: otpornost protiv uticaja vlage. kiseJina, soli i s1. i
tehnoloske: livk0St, kovkost, zavarivost. lemljivost, obradivost itd.
Do saznanja 0 osobinama materijaia dolazi se ispitivanjem po propisanim ili
uobieajenim jednoobraznim metodama. Jugoslovenskim standardima propisan
4 ie znatan broj metoda ispitivanja materijala (za metale JUS _. grana C, glavna
grupa C. A; za drvo - grana D, glavna grupa D. A; za gumu - grana G, gtavna

1 .~
~
grupa G. S). 0 metodarna ispitivanja ima dasta podataka u struC!loj literaturi
I [14, 16, \7, 18, 20].
t
/"
,. Uslovi pri ispitivanju materijala nisu jednaki uslovima u eksploataciji mssina.
i
(
, .--, ",/. Stoga je potrebno da konstruktor poznaje i metode ispitlvanja materijala i uslo-
-.1 ve u kojima se vrSi ispitivanje da bi magaa priblizno oceniti koliko ce se i kako
menjati ponasanje mater-jjala u stvarnosti, u eksploataciji. Mehanicke osobine
-f-'Li- d materijala utvrduju se, najcesce, ispitlvanjem epruveta propisanog oblika i ve-
S1. 1.3 - Idealna osovitta kon- Sl. 1.4 - Odnas teUna prikazanih greda. liCine i obradenih na odreden naCin liZ propisane uslove. Medutim, stvarni elerrJ.ent
stantnog ivienog napona (njene razliCitih velicina i oblika preseka 12nOS1 masine moze imati veti iIi manji precnik od epruvete iii sasvim drukCiji oblik,
konture oznacene isprekidanim G 1 : G t : Gt : 0, :1;l 1 : 2 : 3 : 4 - .pri savija- moze biti Za vreme rada izlozen hemijskim uticajirna iii toplati iii hladnoti, moze
liniiama) nju, pod jednakim ostaHm uslovima biti izraden i obraden drukcije od epruvete itd., a sve to utice na ponasanje ma-
~ ,..- terijala u eksploataciji. Na primer, tanka sipka od livenog gvozda irna relativno
roCito za e1emente izlo:iene jakoj koncentraciji napona. Prelomi od zamorenosti vecu cvrstocu na kidanje od debele $ipke, dinamicka izdrzijivost celicne sipke
materijala nisu retka pojava, a posto cesto nije moguce raeunom odrediti napone, izlozene savijanju iIi torziji srazmerno je manja kada joj je precnik veti, korodiran
mora se pribeei laboratorijskom ispitivanju napona takvih elemenata, npr. foto- celik pokazuje znatno manju dinamicku izddljivost ad zdravog celika, izdrilji-
elastienim putem, da bi oblik mogno bid praviina konstruisan. Zbog toga je zna- Yost celika pocin;e osetno da popu1ita na temperaturama Iznad 350~ C, fjno obra-
tan deo izlagan;a U ovoj kn;izi posvecen pitanju konstruisanja ob1ika u vezi sa deni delovi su dinamiCki izdriljiviji- od grubo obradenih itd. Zbog toga, u zavis-
naponima. nosri od uslova u radu, ispitivanja moraju biti svestrana, a ponekae: je fiuino d~
se dement ispita u svojoj prirodnoj velicini pod uslovima bliskim uslovima u eks-
ploataciji - ukoliko je to moguce. Takvo je ispitivanje skopcano sa znatnim tr05-
1.2.3. STANDARDI kovima. ,---'
I Prilikom biranja materijala treba uoCiti osobine koje materijal mora da ima
Standardi su obavezni za konstruktora. Samo izuzetni razlozi mogu oprav- za element odredene namene. Na izbor materijala, pored namene, utiCu i oblik
dati odstupanje od standarda. elementa i podesan nacin za izradu toga oblika, vrsta naprezanja, velicina i bro)
Ukoliko se vise primenjuju standardni obilci, utoliko je konstrukcija jefti- komada, odnos osobina materijala dvaju elemenata koji su u sklopu, mogutnost
nija, a vreme za konstrUisanje i izradu krace. Za sve ono &to nije predvideno stan- i rok nabavke, ceua i drugi posebni zahtevi.
dardima rugoslovenskog zavoda za standardizaciju, a znacajno je za fabriku, ko- Na primer, kada je u pitanju habanje, ne dolazi u obzir aluminijum vee ma-
risno je propisivati unutrasn;e fabricke standarde; to se narocito odnosi na tipi- teri;al po prirodi atporan protiv -habanja iJi materijal koji se legiranjem iIi tennic-
zaciju i unifikaciju specifienih fabrickih proizvoda. korn obradom maze utiniti otpornim protiv habanja: sivi liv, bronz8, neke vrste
Osnovni pojmovi 0 standardima i tolerancijama izneseni su U odel}cima 2. celika. Obicno liveno gvoide ~ slvi liv - ne valja upotrebiti za elemente izlozene
jakom zatezanju jer je slvi liv nedorastao za takvo naprezanje. Za elemente kom-
3. ove knjige.
plifovanog oblika bira se materijal koji se maze dobro liti. Za de10ve koji se krecu
naizmenicno pravolinijski velikom brzinom uzima se materijal relativno 1ak u
1.2.4. MA TERlJAL odnosu na Cvrstocu npr. celik velike cvrstoceili legure aluminijuma (v. ad. 10.3.3),
radi smanjivanja pokretnih masa i inercijalnih sila. Za opruge treba birati mate-
r!j~. ko;i ima visoku granicu razvlacenja. Zategnuti elementi su nailakSi i najjef-
Vrlo je obilan izbor vrsta materijala za elemente ma1;inskih konstrukcija
timp kada su od ceHka velike cvrstoce. Za elemente izlozene jakom dodirnom
pogotovo danas kada su) pored metala, nasle siroku primenu i nemetalne mate-
p:itisku pot~eban je materijal velike tvrdoce. ~ Nizom drugih primera l~oglo
rije, prirodne i veStacke.
bi se ukazatl na osobenosti pojedinih vrsta materijala i na njihovu, podobnost za
Za izbor materijala merodavne su njegove osobine: elemente masina u zavisnosti od namene; to je uCinjeno u pojedinim odcljcima
mehanicke: cvrstoca (jacina), granica razvlacenja, dinamicka izdriljivost, ove knjige. U strucnoj literaturi ima niz korisnih Dreporuka za izbor masinskog
tvrdoca, modul elasticnosti i dr., materijala [2, 13~ 14, IS) 17, 18, 19, 2l]. ~
 1. OPSTA NACELA U KONSTRUISANJU
12
Ukoliko je v.ise raznovrsnih zahteva koje materijal treba da zadovolji, utoliko
je izbor tdi. Ponekad je korisno promeniti obUk elementa iIi koncepciju sklopa
elemenata da bi neki zahtev bio zadovoljen. Na ovakav korak moze konstruktora
prisiliti nemogucnost nabavke ili cena odredene vrste materijala. U takvom slu-
caju se ))optimalni« materijal zamenjuje nekim drugim materijalom srodnih 080-
bina mada manje pogodnim.
Jugoslovenski standardi sadrze detaljne propise i podatke 0 klasifikaciji, OZ-
nacavanju, osobinama i primeni masinskog materijala i po]ufabrikata, i to za me-
tale (grana C), za drvo (grana D) i za gumu i plasticne mase (grana G),
1.2.5. HABANJE. KOROZI]A
Habanje je nezeljeno odvajanje cesrica materijala pod utlcaJem mehanickog
delovanja si12 nenja ili pod uticajem otpora kotrljanja, udara kakvog mlaza, ka·
vitacije. Proces habanja je vremenski proces koji najeesce tece prema dijagramu
na 51. 1.5, na kome je data zavisnost pohabanosti
od predenog puta; u pocetku je proces habanja
intenzivniji (linija 0-1) cia bi se docni;e ustalio kao
.proces progresivnog habanja.
Posledice habanja su sterne i ispoljavaju se
u ~ gubitku materijala - cestO ogromnom, u gu-
bitku energije na savladivanje sila trenja, U po-
jacanom zagrevanju elemenata i prouzrokovanim
deformacijama i naponima. u neprijatnoj larmi
o t[h]-- (skripanju), u smanjenju tacnosti rada maSina (na-
raCita znacajno za masine alatke), u skrativanju ve-
SL 1.5 - Zavisnost deblji~ ka masine, U onesposobljavanju rnasina i njenih.
ne pohabanog sleja h od
vremcna t (pocetni period elemenata i u povee:mju troskova odd:avanja zbog
0-1) potrebe za ceSCom zamenom delova uz neizbe.zne
prekide u radu.
Spoljasnji znaci habanja su: brazde, plasticne deformacije, o;edenost, na--
boranost, oksidacija od neoja, rupicavost, izbocine, oljustenost; po njima se moze
zakljuCiti kakav je uzrok habanja.
Pohabanost se izrazava kao duiina, zapremina iii teuna odvojenog materi-
jata po jedinici vremena i1i po jedinici predenog puta (mm/m, mm/h. mrn3 /km,
mm3/h, mg/m, mg/km, mg/h), prerna prilikama.
1ma vise mogucnosti za ublaZavanje uzroka koji
dovode do habanja; te su mogucnosti konstrukcione,
tehnoloske iIi konstrukciono-tehnoloske prirode.
11/
~L~
L Ukoliko je dodirni pritisak dvaju tcia manji,
utoliko je habanje slabije; na sL 1.6 prikazana je
nacelna zavisnost brzine iIi intenziteta habanja od
dodirnog pritiska. Kada je dodirni pritisak promen
ljiv u toku rada, moze se ublaiiti proces habanja
pravilnom vremenskom raspode1om dodirnog pritis- p/kNlcm1-
ka medu eIememima, Na s1. 1.7 prikazan je zup-
SJ. 1.6 - Zavisnost
cani prenosnik prcnosnog odnosa i = ~~- = 1; inlenziteta . haban;a !::'h/At
od dodirnog pritiska p
1.2. UTICA.T! NA aESAV ANJE KONSTRUKCIJE
13
svi ZUpcamCl irhaju jednak broi zubaca. Ako se pretpostavi da je torziOnl
moment M L) koji potice od otpora vratila III, periodicno promenljiv, kako to
pokazuje dijagram (51. 1.7 - desno), trooite se najbIie isti zupci na sva cetiri
zupcanika - i to oni zupci koji se periodiOlo nalaze u sprezi u trenutku kada
je torzioni moment najveCi dok ce vek ostalih zubaca biti znatno duZi. Ako se zeli
postici ravnomerno trooenj"e zubaca zupcanilca 2 i 3, treba im pOveCati bra; zuba-
ca, npr. za po jedan zubac; tada ce svaki zubac zupcanika 2 i 3 na smenu
ulaziti u najnepovoljniju spregu poste Zt (odn. zJ obITa pa Ce se ravnomerno
trositi svi zupci zupcanika 2 i 3. To se ne moze postiCi sa zupcima zupeanika 1 i
4, ali zato ommogu hiti od materijala veee tvrdoce"
III
2 3
II
I
t{minJ-
S1. 1.7
2. Vrsta kretanja lltite na proces habanja. Povoljnije je kotrijnnje od kliza-
nja. Povoljnije su manje brzine klizanja,
3. Habanje ..zavisi ad mehanickog stanja dodirnih povrsina; povoljnije su
glatke i tvrde povrSine.
4. Medusob:qi odnos osobina materi;ala igra znacajnu ulogu u procesu ha-
banja, Tako se ·npr. pokazala za puzne prenosnike kao odlicna sprega: vratilo od
celika za cementaciju, a puini zupcanik od aluminijumske bronze [13]. Za zupce
spregnutih zupeanika je povoljnije kada nisu ad materijala jednake tvrdoCe.
5. Smanjivanjem koeficijenta trenja kliznih povrsina moze se habanje oset-
no ublaziti. Zato treba izbegavati oblast trenja SUVll iIi poluokvaSenih povrsina,
i uvek nastojati da se u kliznim leiiStima ostvari hidrodinamicko plivanje rukav-
ea jer je tada trenje neznatno, a leZiste odvojeno od rukavca slojem maziva. Kon-
struktor mora da predvidi ne sarno pravilnu izradu i obradu kliznih povrsina i pra-
vilno mesto za dovod maziva do kliznih povrSina, vee i cirkulaciju i preeiScavanja
maziV3 kao i zaStitne mere protiv prodiranja stranih tela u leZiste.
6. Zagrejanost e1emenata moze takode izazvati pojaeano habanje i zbog de-
formacija i zbog slabljenja materijala. Zagrevanje elemenata u radu moze se ubla-
ziti hladen;em, smanjivanjem otpora tren;a i dr.
Habanje je predmet stalnog proucavanja zbog stete koju staino oanosi in-
dustriji i privredi [5, 11, 13, 17, 18].
Korozija je nezeljeno odvajanje cestica materijala pod uticajem hemijskog
razaranja materije bUo da je u pitanju cisto bemijsko delovan;e: oksidacija i na-
grizanje materijala zbog dodi,. s. vlagom, kiselinama, alkali/ama, bilo elektrohe-
mijsko de1ovanje: rastvaranJe metala de10vanjem elektricne struje u elektrolitu.
Korozija je takode vrlo stetna pojava kao i habanje.
 1.2. UTICAJ! NA RESAVANJE KONS'l'nUKCIJE 15
1. OPSTA N ACELA U KONSTRUISANJU --
14
Pre konacnog usvajanja oblika elementa neophodno je potrebno sa se kon-
Korozija se ispoljava u vidu rde, Ijuspica, sitnlh rupica nepravilno raspore'"' srruktor posavetuje sa strucnjacima u fabrikaciji da bi oblik bio u skladu i sa mo-
denih, a smanjuje evrstocu, i, narocito, dinamicku izdrzljivost. Ona je narocito
gucnostima radionice.
stetna za aparate hemiiske industrije, za brodove i za maSine izloiene atmosfer'"
skim uticajima pa je zbog toga prouCavan;e mera za borbu protiv korozije stalno 1.2.7. SKLAPM(JE
na dnevnom redu [13, 17, 18].
Glavne Sll moguenosti za ublaZavanje korozije: Oblik elementa mora ispuniti i uslov da se sklapanje moze obaviti lako i brzo,
1. izbor pogodne sprege materijala kada ;e u pitanju korozija elektrohemij- Ta je preporuka utoliko znaeajnija ukoliko je rec 0 sklapanju vece serije masina.
skog porekla 1l3, 17], Izvesne preporuke u vezi sa izradom oblika S obzirom na sklapanje nalaze se ti ode-
2. zaStita ill izolacija elementa izlozenog uticaju korozije, Ijcima l)Toierancije meral( i »Oblici i izrada{c
3. prevlatenje materijala zaStitnim siojem, metalnim iIi nemetalnim: laki-
ranje, emajliranje, fosfatiranj~ zama~civanje) bruniranje, niklovanje, hromova- 1.2.8. RUKOVANJE. ODR7.AVANJE
nje itd. [13, 17],
4. primena materijala otpornog protiv korozije - bilo da je ta osobina uro- Rukovanje ffiaSinama treba da bude jednostavno i tako smisljeno da se DO
dena materijalu (Hveno gvoide, mesing) bilo da se ta osobina stvara dodavanjem moguenosti izbegnu eventualne greske koje bi mogle imati i teSke posledice.
narocitih sastojaka (npr. hroma, nikla), tj. iegiranjem [17, 18], Rukovan;e treba da se obavlja sa sto manie pokrera i sa sto manje zamaranj9. -
5. izbegavanje mrrvih uglova u oblicima elemenata i hrapavih povrsina na i za ruke i za noge i za vid i za sIuh. Poluge i ruCice treba da budu na domaku
ug rozenim mestima jer ta'kva mesta mogu bid legia za talozenje uzrocnika koro- ruku i nogu, a raznovrsni pokazivad stanja masine blizu oka: manometri, rerrno-
zije. - .. metd, brzinomeri itd. NaroCito je vazno da polozaj rukovaoca bude udoban [2,
Bez obzira ns to da li je u pitanju korozija iIi habanje treba svakako predvi- 22]. RuCice i poluge treba da budu pogodne i po obliku i po polozal!!) po. naCinu
deti i moguenost zamene istrosenog elementa rezervnim delom i pri resavanju kretanja, a zavrseci njihovi l~ptasrog oblika.
konstrukcije stvoriti uslove za laku zamenu. Rucna~ sila t:eba d~bude urnerena: F R < 10 -:- 12 kp sa hodom hR < 800
Postoji jos jedna mera za ublafavanje pomenutih pojava; to je navarivaoje mm, a nozna s11a F N "< 40 - 50 kp sa hodom h <:: 200 mm i ukoliko se ccice
materijaia oa istrosena mesta, npr. na istrosene ce1justi drobilica, iii nalivanje upotrebljava rucna ili noina sila, utoliko se manja vrednost usvaja kao osnova za
tankog sloja materijala na istroSeno mesto 8tO se primenjuje za posteljice kliznih proracun.
leiista. . Standar~z:ll oblici razliCitih ruCica, ddki, rucnih tockova i s1. propisani su
Jugoslovenskiffi standardima (JUS M.C7.100 do M.C7.365).
1.2.6. IZRADA I OBRADA Duznost je konstruktora da predvidi sve mere bezbednosti za rukovaoca,
Zbog toga mora;u bid ogradeni svi delovi kaji se obreu iii strce. Masma ne sme
Osnovni postupci za izradu oblika su: UvenjeJ deformisanje u toplom iIi hlad- imati ostrih ivics. 06 i tela moraju biti zasriceni od preterane toplate Hi svet1osti,
nom stanju (kovanje, presovanje itd.), mehaniCka obrada skidanjem srrugotina od u1ja, od strugotina ill drugih otpa-
(srruganje, busenje, glodanje, brusenje itd.) i zavarivanje (i lemljenje i lepljenje). daka. Time se ne sarno izbegavaju mo-
Koji Ce se postupak primeni~ zavisi od oblika, materijala i broja komada i od gucnosti ad ozlede u radu vee se i pa.z-
opremljenosti fabrike. Za pojedinacnu proizvodnju uglavnom dolaze U obzir za- nja rukovaoca upucuje iskljucivo na radni
varivanje, kovanje i mehanicka obrada, a za serijsku odn. masovnu proizvodnju proces; primer uspele ffiaSine u tom po-
Hvenje, presovanje, prosecanje, valjanje. izvlacenje, mehanicka obrada na auto- gledu nalazi se na s1. 1.8. (sl. 1.8a).
matima, z8varivanje pomocu automata itd. Elementi jednake namene mogu se Kada je rad maSine takav da moze
razlikovati po obliku u zavisnosti od toga da Ii je predvidena pojedinacna iii ma- ugroziti okolinu u slucaju da se neki
sovna proizvodn;a njihova. dec prelomi iii da brzina prekoraCi do-
Pri konacnom usvajanju oblika elementa S obzirom na fabrikaciju treba ima- pustenu velicinu i s1., moraju biti pred-
ti u vidu ove preporuke: da ohlik bude sto jednostavniji, da pri njegovoj izradi videne potrebne mere sigurnosti; ventili
bude h'tO manje otpadaka, da bude pogodan za sldapanje - bez naknadnog po- sigurnosti, spojnice ~igurnosti~ regula-
deSavanja, da ne zahteva specijalne maSine alatke, da ne zahteva poseban pribor tori brzine, automatske kocnice itd.
za izradu iii matrice ill kalupe, da se kontrola mera moze obaviti pomoc:u uobi-
eajenog pribora za merenje, da tolerancije budu S10 krupnije, da se za izradu jed-
Za svaku masinu je vazno ispravno
odr:tavanje: podmazivanje, zamena istro-
nog elementa upotrebi sto manje raznih mMina i tehnoloskih procesa i da se sro
senih delava rezervnim dclovima, pro-
viSe osIanja na zvaniene standarde (v. od. 8. l)Oblici i izradatl).
Ove se preporuke neSto mcnjaju kada je u pitanju masovna fabrikacija posto mena ulja za podmazivanie~ Ciseenje rna-
rada troskovi za nabavku iii izradu specijalnih masina, uredaja, kontrolnog pri~
sine i njenih elernenata, pritezanje 01a-
bora itd. mogu biti neznatni jer se dele na velik broi primeraka. bavljenih zavrtanja, popunjavanje rezer- $L L8a
 1. OP$TA NACELA U KONSTRUISANJU
16
voara vodom za hiaden;e itd. Sva mesta, znacajna za poslove odrlavanja, moraju
bili pristupacna i za svaku radnju na odrzavanju predvidene potrebne mogue--
nosti. Konstrukcija je lltoliko balja, ukoliko su potrebni poslovi na odrZ8vanju
i pO vremeilU haci i pO nacinu prostiii i pO kolicini manji i ukoliko je manje
raznovrsnog alata i pribara potrebno za fad na oddavanju, upr, kljuCeva, odvr-
taca) klesta.
SL L8b Automatski strug savremenog tipa «(Sl. 1.8a) ; rukovalac
je zasucen cd ulia, strugotina i pokretnih delova meOOni~ma ,za-
hvaljujuCi potpunom ok!opu; buka je prigusena, a estetSkl utlSa~ .
prijatan. ~ Slican strug starijeg tipa (Sl. 1.8b) (10)
Povecanje prOlzvodne cene masme Je opravdano kada doprinosi uproscavanju
rukovanJa, obezbedlvanJu personala od povreda i smanjivanju troSkova odri;a-
vanja.
1.2.9. TRANSPORT
Oblik veliCina i tetina masine moraju bid u skladu sa mogucnostima njenog
transpo ..to~anja iz fabrike do mesta upotrebe. Mas.ina ne sme bid nl teza ni veea
nego sto odgovara kapacitetu transportnih
sredstava: ze1eznice, broda, aviona, kami-
ana; oa primer, kada je predviden transport
zeleznicom, mora se voditi racuna 0 dopus-
tenom osovinskom pritisku, 0 dimenzijama
vagona i o· gabaritu pruge, a kada se trans-
port obavlja brodom, merodavna je nosivost
pristanisnih iIi brodskih dizalica. Zbog tak-
vih ogranicenja rnasina mora biti, ponekad,
s1. 1.9 ~ Sudovi nagnuti.h strana Z<i-
taka projektovana da se jednostavno moze
UMIlla.jU manje prostor:J prilikom
uansportovanja [13} rastavljati na delove.
1.2. UTlCA.1I NA RESAVAN.TE KONSTRUKCUE 17
-----~
Za dizanie i prenoSenje mesina moraju biti predvidena potrebna sredstva:
otvori u kuciiUma za provlacenje uzeta, l!ske) uvrtne kuke i s1. Ta sredstva
moraju se nalaziti iznad tcliSta mdine, i to simetricno oko teZ:iSta ili tacno
iznad tciista masine. Sredstva .za dizanje i prenooenje moraju takode biti
pristupacna.
Zapremina ambalaie moZe se smanjiti ako se de10vima da oblik pogo dan za
pakovanje Csl. 1.9).
1.2.10. ESTETSKI onzlRI
Izgled masina se menjao u toku vremena - i danas se stalno menja. Te pro-
mene su posledica ne sarno izmena iIi dopuna u funkciji maSine, boljih fabrika-
cionih mogucnosti i veceg izbora materijala. vee su posledica i teZn;e da izgled
mas.ina bude lepsi i skladniji da bi prijatnije delevan na Coveka; starile konstruk-
cije izgledaju cesto vrlo neobiene u poredenju sa danaaojim, one ponekad deluju
cak i neprijatno. Primed na s1. 1.1 i 1.2 to pokazu;u ubedljivo. Automatski strug
savremenog oblika na s1. 1.8a de1uje estetski prijatno. LepSa konstrukcija imace
i bol;u produ i viSe pristaIica pod jednakim uslovima s obzirom na funkciju; tQ
se narotito odnosi na proizvode za opsru upotrebu (automobile, pribor za doma-' "-
Cinstvo i s1.).
Harmonicne proporcije spoljdnjih dimenzija maSine, mirne linije) pregled-
?ost, prijatne boje (zelenkasta, sivoplava) deluju dobra i p. psiholoskom pogledu
1 mogu povoljno uticati na produktivnost rada.
1.2.11. ZASTlTA on BUKE MASINA
Jaka buka ko;u mogu stvarati maSine, narocito vozila, deluje neprijatno i iza-
ziva psihicki zamor i otupelost coveka, smanjuje mu radnu sposobnost, §tetna je
po njegot"o zdravlje. Zato »bflumne« maiine iii postrojenja uvek imaju prednost.
- Borba protiv buke m£sma posta;e sve aktue1nija [4, 9, 23].
Buka parlee od trenja klizanj!', kotrljanja, sudaran;a e1emenata, vibracija,
srrujanja, procesa sagorevan;a goriva i dr. i razliCito se ispoljava (kao zujanje, skri-
panje, pucketanje, praskanje, lupkanje. kloparanje, sistanje itd.).
Za ublaZavanje buke postoje uglavnom ~ve mogucnosti;
iIi uticanje na uzroke buke, npr. primenom izduvnih lonaca za motore,
podmazivanjem i finijom obradom kliznih povrsina, primenom materijaia koji
prigusuje buku (guma, plastiene mase), izmenom koncepcije mehanizma mfsme,
iii izolovan;em izvora zvuka J npr. rtzvucno. izolovan;e delova ma!ine. cele
masme iIi prostorije u kojoj se nalazi masina koja stvara buku.
Coveka koji ;e prinuden da radi u bUCnom prostoN trcba zaStititi od uticaja
buke (npr. bar nausnicama).
1.2.12. EKONOMICNOST
Zadatak je konstruktora da, u okviru svoje nadldnosti, ucini sve da troskovi'
projzvodnje
j eksploatacije mesine budu ito manji. Prema tome, on treba da pri-
meni sve mogucnosti da postigne ustede u troSkovima:
2 090nvi rndinalr.ih konltrukciill
 1.2. UTICAJ"I NA RESAVANJE KONSTRUKCIJE 19

1) za konstruisanje. To se moze postici primenom standardnih oblika i isko- 16. - P. Vane i M. Arse.nijwie: Ispitivanje materijala. Beograd, Naucna knjiga, 1955.
riScava'njem standardnih polufabrikata, primenom 8to manjeg broja raznovrsnih 17. - Borivoj M. Manojlovit: M~jnski materijali (skripta). Beograd, Masinski fakultet, 1969"
elemenata (tipizacijom i unifikacijom), iskoriscavanjem gotovih fabrickih mo- IS. - CnpaBO'illllli MaUIHHOCTpOHTellfl. ToM. 6. MocKBR, MaurrH3, 1963.
dela i s1. 19. - Tenhicar I, mdinski prirucnik. Gradcvinska knjiga, Beograd, 1965.
2) za materi;al. To se postize izborom pogodnog materijala i po kolicini i 20. - H. E. Davis, G. E. Troxell. C. T. Wiskocill: The Testing and Inspection of EnginneerIng
po ceni i po osobinama i po podobnosti za obradu. Materials. New York - Toronto - London, McGraw-Hili Book Company, Inc., 1955.
3) za izradu, obradu i kontrolu mera. To .se postiZe izborom oblika koji se 21. - Wellinger-Gimme1: Werkstofftabellen der Metalle. Stungart, Alfred Kroner Verlag, 1955.
sto jednostavnije i u sto kracem vremenu mogu izraditi i obraditi - uz sto vetll 22. - n. H. 0pAOS: OCROBbI KOHCYpYHpoBamur. Moc<ma, "./vtarnllHoCTpOe!u.re«, 1968.
primenu alata, pribora i masina alatki kOJiroa fabrika raspo!aZe. 23. - G. Schulz: Grundlegende Zusammenhlinge rur die Konstruktion Hitmarmer Masehinen.
~Konstruktion« 18 (1966), S. 203~208.
4) za _ sklapanje i pakovanje.
5) za eksploataciju. To se postiZe studi;om specificnog procesa projektovane
masine; na primer: bolji je motor koji troSi manje goriva Hi manjc maziva na je-
dinicu proizvedene energije - sa energetskog gledist8, racionalnija ie ffiaSina koja
zahteva manje troSkova za odriavanje pri istom kapaciteru proizvodnje - sa gle-
diSta eksploaracije itd.
Kada se posravi uslov da maSina bude ito laks~ tada takav uslov dolazi na
_prvo mesto, a pitanje cene je sekundarno.; to je slueaj npr. sa avionima pa i sa vo-
zilima, ali i u takvom slueaju se vodi raeuna 0 trookovima za proizvodnju i u eks-
ploataciji.

1.3. LITERATURA

1. - Braniilav liit: Ma~insko tehoiCko crtanje. Beograd~ Nauena knjiga, 1955.

2. - Milan TrbojeviC: Osnovi kanstruisanja. Beograd3 Savez studenata MaiHnskog !akul..
teta (skripta), 1964.
3. - Totim; Pantelii: TehniCko crtanje. Beog11l.d.· Sayez studenata Ma§inskog fakulteta (skrip-
ta), 1964. .
4. - Robert Matousek: Konstruktionslehre des allgemeinen Maschinenbaues. Berlin -
GOttingen - Heidelberg, Springer':Verlag. 1957.
5. - A. H. CeJZUfBaHOlI: OCUOBbl TeOpHH CTapeHIDl Maunw. MOC1<Ba. H3,q3.Te1lbCl'BO ,;Maunr-
HOCTpOerore u , 1964.
6. - Fritz Ke.rseln·ng: Technische Kompositionslehre. Berlin-Gottlngen-Heidelberg, Springer-
-Verlag.. 1954.
7. - M. un Bosch: Berechnung der Maschinenelemente. Berlin-Gottingen-Hcidelberg,
Springer-Verlag, 1951.
8. - J. E. Shigley: Machine Design. NcwMYork-Toronro-London, Me Graw-Hill Book Co
Inc~ 1956.
9. - G. Kurtze: Physik und Technik der Larmbekampfung. Karlsruhe, Braun, 1964.
10. - Technische Formgebung. VDI-Berichte (Band 1). DUsseldorf, Deutscher Ingenieur-
-Verlag G. M. B. H .• 1955.
11. - JJ.. H. Pe/4Jemos: ll.eTaJlll MauntH. MOCKBa. ,,~OcrPOeHHe'"<, 1964.
12. - B. H. Tpeuep: OCHOBhl TeOPHH Ha,!l;elKHOCnI MalIIHlL Acta technica Academiae Scien-
tiarum Hungaricae. Tomus XXXV-·XXXVI. Budapest. Akademiai Kiad6. 1961.
13. - G. Niemann: Masehinenelemente. Berlin-Gottingen-Heide1berg, Springer-Verlag. 1954.
14. - A. Thum - C. M. 'VOn Meyscnbug: Werkstoffe des Maschinenbaues. Sammlung GBschen,
Band 936. Berlin. Walter de Gruyter, 1956.
15. - n. A. Cmenuu, r. A. CHua/J4: 3KOHONlHl'! MaTepH8JlOB np" KOHCTp]HpoBaSHH Manum.
MOC1<sa, M.anrrH3, 1960.

2. STANDARDIZACIJA
2.1. ULOGA STANDARDlZACIJE
U duhovnoj i materijalnoj delatnosti covekovoj oseca se i namece potreba
za lzvesnom jednoobraznoscu u medusobnom opstenju radi boljeg i. brzeg spo-
razumevanja i obavljanja poslova. Potreba za jednoobraznoscu namece se naro-
cito u tvorevinama i pojmovima koji se testa upotrebljavaju, na primer, u govoru,
u pisanju, u merenju duzina, povrsina, tdina, vremena, u muzici. Isto je taliko
znacajna jednoobraznost u »)tehnickoID({ iivotu; rnnogi primeri svedoce 0 tome:
sporazumno usvojeni matematicki i hemijski znaci, podjednake opeke za zidanje
zgrada, utvrdena iiirina zeleznickog koloseka, propisane duiine, sirine j debljine
celicnih limova, jednoobrazne zavojnice za uvrtanje sijalica~ jednaka razdaljina
krakova e1ektritnog utikaca i dr. Takvi jednoobrazni propisi, ozakonjeni iIi usvo-
jeni u uzem krugu (npt. u fabrici). saCinjavaju standarde.
U tehnici se standardima propisuju ne sarno mere i oblici proizvoda, npr.
zavojnica, zavnanja, c;evi, cevnih prikljucaka, profilisanog celika, vee i kvaliteri
proizvoda, sastavi materijala, metode proveravanja kvaliteta proizvoda, metode
rnerenja i dr.
UkoIiko se neki proizvod vis:! troSi i svestranije primenjuje, utoliko je prece
i vise opravdaoo da bude standardizovan. Takvi su proizvodi npe u masinstvu:
industrijski poluproizvodi koji sluZe kao polazni oblici za iuadu konstrukcija (,e-
Hene sipke, limovi, profilisani nosaCi), zavrtnji koji se nalaze gotovo na svim ma-
sinama, cevl, zakivci, kotrljajna lezista itd.
Standardi se stvaraju i u skladu sa potrebama zivota i u skladu sa savremenim
tekovinarna nauke na osnovu iscrpnog i svestranog prouCavanja materije koja
je u pitanju; ooi su izraz najcelishocinijeg reSenja koje se u odredenorn trenutku
moze doneti. Ipak, standardi nisu veCiti; oni se meQ.jaju~ razvijaju i usavrSavaju
Upored9 sa potrebama i sa opstim razvojem i napretkom zivota, nauke i tehnike.
Standarru se prema znacaju granaju od opstih do posebniii, na primer: opsti
standardi u tehnici - standardi u masinstvu - standardi u gradenju lokomo-
tiva itd.
Standardizacija - proces stvaranja i primenjivanja standarda - sve se vise
proteze na razliCite oblasti ljudske delatnosti, a narocito ie znacajna za industriju
[1, 5, 7, 8, 10).
2.1. VLOGA STANDARDlZACIJE
21
Industrija ima velike koristi od stanciardizacije, pogotovo kada je u pitanju
serijska proizvodnja de10va i masina. KonstruktOT konstruiSe i br±e i bolje i jef-
tinije kada moZe da primenjuje standardne delove i kada mu stoje na raspolaganju
poluproizvodl standardnih mera i osobina: limovi, profiIisani nosaci i dr.; nje-
govi su crtezi drugome pristupacni i jasni kada se, pri koostruisanju, drZi stan-
dardnih propisa ° cnanju) 0 obe1eZavanju vrsta materijala, de1ova, sklopova, 0
formatu i opremi crteza itd. Fabrika (proizvodac) daje i bolje i jeftinije proizvode
kada se u proizvodnji osIan;a na standarde. Standardima su predvid:ene metode
ispitivanja kvaliteta proizvoda~ metode kontrole oblika i mera proizvoda; za iz*
radu standardnih delova potrebna je manja kolicina alata~ pribora za izradu i pd-
bora za merenje. ZP iabriku sve to znaci da su investicije manje, a marupulacija
prostija. Posredniku (trgovackoj mrcii) sistem standardizacije pruia moguenost
da lako razvrstava i smdta fabricke proizvode zbog manje raznovrsnostl n;ihove
i po obliku i po veIiCini i po materijalu i po osobinama i po nazivu. Jednoobrazni,
llstaljeni proizvodi imaju opstiju, svestraniju primenu pa obezbeduju i veCi obrt
i omogucavaju bde i laMe sporazumevanje izmedu posrednika i POtrOSaC3. Potro-
sac industrijslQh proizvoda (preduze6e koje eksploatiSe masine,rpreradivaCka fa-
brika, pojedinci) nije radi nabavke Industrijskih proizvoda uvek uputen na jedan
jedini izvor - zahvaljujuci standardizaciji. Snizavanje rroskova ekspldatacije po-
tice~ delimicno, i od l;>rze i jeftine nabavke proizvoda: i maSina i njenm delova
i alata i pribora za rukovanje. Znacajna je korist sto se u eksploataciji maSina moze
drlati manja kolic-ina rezervnih delova alata i pribora~ npr. man;i bIO; raznovrsnih
kl;uceva za zavrtnje.
U svakoj savremenoj fabrici postoji poseban biro za standarde. Zadatak toga
biroa zavisi ad opste podele poslova U okviru fabrike, ali mn je u svakom slueaju
zadatak da kontroliSe ispravnost primene standarda i u konstrukciji i u fabrikaciji,
da propisuje unutraSnje fabricke 'standarde - bilo odabiranjem onoga iz zvanic-
nih drfuvoih standarda, 5tO je za fabriku potrebno, bilo stvaran;em sopstvenih
standarda za ono sto driavnlln standardima ni;e obuhvaeeoo - da sprovodi ti~
pizaciju proizvoda ublaZavajuCi na takav nacin raznovrsnost u proizvodima gde
god je to moguce i opravdano - na primer smanjivanjem kolicine raznovrsnih
zavrtanja i po velicini i po obliku i po vrsti zavojnice i po materijalu i po na-
cinu izrade i po tolerancijama. Sve takve radnje dovode do ve1ikih uSteda u ma-
terijalu, u radno; snazi~ u vremenu proizvodnje i nabavke, do lakSeg medusobnog
sporazumevanja i do boljeg kvaIiteta proizvoda.
Potreba za razmenom proizvoda izmedu pojedinih fabrika ill uOpSte unutar
driavnih granica dovela je do zajednickih industrijskih standarda i do drtavnih
standarda. Kod nas ;e nadleina ustanova za propisivanje standarda »Jugosloven-
ski zavod za standardizaciju«, sa sediStem u Beogradu (JUS). U istom cilju stVo-
rena je i medunarodna organizacija za standardizaciju »180, (International Orga-
nization for Standardization, raniji naziv »ISAf - International Federation of
the National Standardi7-ing Assotiations). U ovoj medunarodnoj organizaciji.
koja daje preporuke za donosenje nacionalnih standarda, zaclanjene su sve indus-
trijski zainteresovane zemlje. Industrijski razvijene zeml;e imaju po ;ednu iIi
vise Ustanova kojima je zadatak da rukovode stvaranjem standarda i n;ihovim
uvodenjem u zivot.
 2. STANPAR:O~CI.TA 2.2. STANDARDNI BRO.TEVr 23
22

2.2. STANDARDNI BRO]EVI TABLlCA 2.1

Osnovni redovi standardnih brojeva
Osnovu sistema mnogih tehnickih standarda cine standardni brojevi. Oni
su nikli iz potrebe da se iz prirodnog niza bro;eva odaberu izvesni brojevi pogodni
Standardru brOjeVl I Nominalni (nazivni) brojevi \---~"-'""i-'-~~-,-
za prakticnu upotrebu. Ta potreba dasla je keo posledica temje da se alat, lnaSin- _ _ ~mh redova _ .__ u dedmalnom interval~ ,~~._. __ ~I Mantise ~b~~~~~!I
ski delovi, masine i dr. ne proizvode u svim moguCim veliCinama vee U ograni- R5 I RIO I R20 I R40 ! 0,1 -:- 1 1 -:- 10 110+ 100[lOD-+-ID?~L ____ ._J__ .__ .
cenom, razumno utvrdenom broju veliema [2,7].
Brojevi namenjeni standarruma treba da budu odabrani po nekom sistemu,
l,OOll,OOT"I 1:00'1-1,00 I
1,06,
- 40
-39
0
I
II 40
41
1 80
81
000
025 1,05
medu njima treba da postoji odredena zakonitost. Pokazalo se da je i psihofizio- I 1,12 1,12! -38 2 42 82 050 1,1
loSki i tehnicki najbolje da se za standardne·brojeve usvoji niz brojeva koji su c1a- i__!__ 1~1_81 -37 1 I 43 I 83 075 l,15;1,2
novi geometrijskih progresija [2]. U praktienom zivotu cesto se sreeu bro;evi ada- 1,251 1,251', 1,25 -36 Ii 4 1 44 84 100' 1,2
brani po slicnom naeelu, npr. novcanice od 1, 2, 5, 10, 20 dinara ili tegovi od 1/2, " L32 1 -35 5 45 85 125 1,3
1,40 i lAO -34 6 II 46 86 150
1, 2, 5 kiloponda i dr.- Ti brojevi su clanovi gwmetrijskih progresija kolicnika
2, odn. 2,5.
1 I 1
1,50 -33 7 47 87 175
1":6011:60 1~60 I 1,60 ----=-32~·I' 8 I 48 88 200
Za standardne tehniCke brojeve po JUS-u - a to je u skladu i sa preporukama
ISO - usvojeni su bro;evi koji su Clanovi geometrijskih progresija ovih kolicnika_:
,i 1,80
I 1$70
1,80
-31
-30
9
10 I
49
50
89
90
225
250
!i 102040
VIO, VIO, VIO, i VlO - sa poeemim brojem 1 [2,3]. Redovi standardnih i__ ,__ I_,-,:'90__~I" II, 51 91 _!:..~
..... 1- 2,00 1,001 2,Oa -28 12 52 92 300
brojeva nose oznaku l)Re: bo uspomenu na francuskog pukovnika Re~ra (Re- '" , I 2,12 -27 ,
I" I 53 93 325 i 2,1
nard) koji je krajem XIX -veka pm primenio standardne brojeve uocivsi koristi , \I 2,24 2,24 -26 14
I 54 94 350 i 2,2;2,25
i 2,35;2,4
od toga (Renarovi brojevi). Tako su utvrdena ova cetiri osnovna reda standardnih i 2,36 -25 15 55 95 375
2,501 ~,50
:,---.-.~.
brojeva:
, -2J 50
I
2,80
2,50
2,65 1
2,80 I
- 24
--23
- 22
16
17
56
57
96
97
400
425 i 2,6
red R5 kolienika q ~ Viii '" 1,6 (petokoreni red), 18 58 98 450
10 ----T---- II 3,00 -21 19
I 59 99 475 ..._"-'-
i 3,0;3,2
VW '" 1,25 (desetokoreni red),
ted R I () kolicnika q = 3,151 3,15 3~15 -20 20 60 ]00 -I 500
20
3,35
3,55 3,55
-19 • 21 61 101 I 525 3
1 ,4
red R20 kolicnika q ~ VW '" 1,12 (dvadesetokoreni red),
-18
I
22 62
:, 102 j 550 3,5 ;3,6

••
3,751 -17 23 63
1_ ..1_'2'........1.':8_...
1(.".....

red R40 kolicnika q = VIO '" 1,06 (cetrdesetokoreni red). 4,00 I 4,00 I 4,00 4,00:
4,251
-16
-15
Ii 24
25
6411041600!

Kako su koliCnici standardnih geometrijskih progresija iracionalni -brojevi, 4,50 4,50 I' -14 26
65
66
I' 105
106
I 625
650
! 4,2
I I
I 4, 75 1 -13 27 67 107 675! 4,8
za Standardne brojeve proglaseoi su zaokrugljeru teorijski brojevi pomenutih
progresija. Na primer, standardni brojevi reOO R5 od 1 do 10 stl ovi: 1-5,00
I
5,001-5,00 1 --12
5,30i -11
I 28
29
68
69
-·----ws~1
I 109
'----1-----
I
700
725
I
I 70 I 110 ' 750 ! 5,5
I - 1,6 - 2,5 - 4 - 6,3 - 1.0.
,I ! 5,601 5,601
6,00 I
-10
- 9 I
30
31 71 '111 775:
i-6~O-
U tablici 2.1 iznesen je pregled utvrdenih standardnih hrojeva osnovnih re- 6,30 6,30 I 6,30 6,30- ---=-8 -----n- i--7-2- - 112 800
dova R5, RIO, R20 i R40 u decimalnom intervalu od 1 do 10. SVI bro;evi reda
R5 nalaze se u redu RIO, svi brojevi redova R5 i RIO u redll R20, a svi brojeyi
I
I 7,10
6,70
7,10
- 7
6
33
34
73
74
113
114
825
850
I 6,5
7,0
redova R5, RIO i R20 II redu R40. Najveeu relativnu gustinu clanova ima red 7,50 5 35
75 115 I 875 !
II
. 'I
·_-'--·-1·
R40) najmanju red R5. 8,00 8,00 I 8,00 I, 4 1-3-6-- 76 116 900 '
I
1

Standardni brojevi manji od 1 iii veci od 10 dobijaju se deljenjem iii mno-

zenjem tabliCnih vrednosti sa 10, 100, 1000 .. _. I 9,001
' 8,50:
9,00i
3
2
37
38
77
78
117
118
1 925
950
Od osnovnih redova standardnih bro;eva mogu se praviti -izvedeni redovi
I I 9,50: 1 39 79 1J9' 975

odabiranjem svakog drugog, lreeeg iii n-tog ciana osnovnih redova. Izvedeni red ~O-:-oOIIO,OO 110,00 1-;-0,00 :---~-ol 40 80 120 000
obeleiava se uopsteno sa R/nj n mora biti ceo broj, npr. R20/2, R40/3. Kada je
n = 1, fee je 0 jednome od osnovnih redova, a kada je n ~ 1) u pit,anju je izvedeni Napomene uz tablicu 2.1 !
red. Kada je n pozitivan broj, red se sastoji od brojeva Cije vrednosti tastu, a kada 1. Podaci u tablici su u skladu sa JUS A. AO.OOl11961.
je n Jl~{';3-tivan broj, red ima brojeve tije vrednosti opadaju. 2. Mantise logaritama tacnih brojeva date ~u za O$DOVtl {D.
 24 2. STANDARDIZACI.TA 2.2. STANDARDNI BROJEVI
25

Potpunije se redovi mogu obeleiavati jns i pocetnim iii zavrs.nim iii i pocct- Pri stvaranju standarda po pravilu se nastoji da se prvenstveno iskoriseava;u
nim i zavrsnim brojem kada se zeii israel da ie red sa obe strane ogranicen, npr. redovi koji imaju vece kolicnike, tj. re1ativno manju gustinu tlanova. Medu os-
R20j2 (l,12 ___ -J iii R20j2 (1,12 ____ . 14). Tako se, prema tabliei 2.1. u izve- novnim redovima ima relativno najmanju gustinu clanova red R5 koliCmb q =
denom redu R20J2 (4,5 .... 18) nalaze ovi brojevi: 1,6, ali treba imati u vidu da redovi izvedeni od osnovnih redova mogu imati
4,5 - 5,6 -7,1 - 9 -11,2 -14 -18, i relativno manju gustinu c!anova od osnovnog reda RS, odn. yeti koliCnik; takvi
su redovi, na primer R5/2 kolienika q = 2,5 iIi R20/S kolicnika q = 1,8 iii R40/11
a u izvedenom redu R20j3 (4,5 ... 18) brojevi: kolicnika q = 1,9. Pri izboru standardnih brojeva radi stvaranja nizova veliCina
4,5 - 6,3 - 9 - 12,5 - 18 bol;e je polaziti od izvedenih redova R20/n iii R40!n jer takvi redovi pruiaju yeti
izbor raznovrsnih brojeva.
Razliciti redovi standardnih brojeva mogu se, po potrcbi, medusobno kom-
binovati, npr. u jednom intervalu velicina moze biti usvojen kao osnova red R5, Poddeni brojevi (v. tablicu 2.1.) mogu posluZiti kao zamena za standardne
a u drugom intervalu red Rl0. brojeve U opravdanim siutajevima; to su bro;evi dobijeni zaokrugljivanjem vredno-
Kolicnici izvedenih redova mogu se razlikovati od kolicnika osnovnih re- sti sarno nekih standardnih brojeva. Red bro;eva u kome je maknr jedan standar-
dova standard nih brojeva. Svaki standardni broj moze biti kolicnik nekog izve- dni broj zatnen;en podesenim bro;em obe1eiava se sa Ra, npr. RaIO, Ra20, RaW!3,
.--denog reda. Prema tome, svi moguCi kolicnici sadrZani su u najgu8cern osnovnom Ra20/2. Ukoliko BU brojevi veci, utoliko viSe treba izbegavati zamenu standar-
redu standardnih brojeva R40. U tablici 2.2 dat je pregled izvesnog broja kolie-- dnih brojeva pode:senim brojevima. PreporuCljivo je da se standardni bro;evi ve-
/
nika i redova kojima ti kolienici pripadaju. ti od 250 uOpSte ne zamen;uju pode~enim hrojevima.
Neki bli>jevi.l.- cesto primenjivani u tehniCkim racunima, mogu hiti zamenje-
TABLICA 2.2
ni standardnim~--brojevima bliske vrednosti, na primer: n Rl 3,15; n/2 ~ 1,6;
Odabrani kolicnid q redova standardnih brojeva nf3 ~ Ij06; ]'Cf4 ~ O,8~ 2n ~ 6,3; n 2 ~ 1O;:W : : : - 31,5; lIn ;::;:- 0,315; VT : : :
1,4;
Kolicnik I Osnovni iIi izvedeni redovi 1/112 ~ 0,71; }2 :::: 1,25; 6,3 2 ~ 40; ubrzanje teZe g ~ 10 m/s:!; 1ft;::;:- 3,15;
q i R5fn RlO/n R20/n R40in g' '" 95; Jig'" 0,1.
Postoji i izuzetni (dopunslci) red standardnih brojeva R80 - prema JUS
1,06
1)2
I'
-
I- f ,
R20 I
R40
R40j 2
A. AO,OOt. Ova; se red dobi;a od reda R40 uglavnom na taj nacin sto se izroedu

- ::~;--l- =--II Rl:-1

svaka dva susedna broja reda R40 unosi aritmetiCka sredina tih brojeva kao nov
clan. Red R80 namenjen je narocitim potrebama i ne treba ga iskoriscavati za stva-
R20/2 I :::; : ranje redovnih standarda gotovih proizvoda. On moZe biti pogodan za izbor mem
1~32 I \ R40j 5
za industrijske. poluproizvode. PribJiZan je kolienik reda R80: q :::::: 1,03.
1,40 I R20/3 Ii R40j 6
1,50 R40j 7
Redovi standardnih brojeva, i osnovni i izvedeni, mogu biti prikazani i gra-
---------;:60- R5 'RlO/2 r-'--R2-01-4- 1--R-40-1-.- ficki - kao prave Hnije (s1. 2.1.). Na ordinati se nalaze standardni brojevi u 10-
I~70
1,80
I R20/5
R401 9
R40jlO
garitamskoj podeli, a na apscisi redni brojevi standardnih brojeva, poc-evsi od
nu1e (tablica 2.1.). U presecima apscisa i ordinata nalaze se ta~ke ko;e pripadaju
1,90 R40/11
---\--- linijarna pojedinih redova. Dijagram standardnih brojeva maze bid produien
2,00 I
R10/3 R20/6 R40/12 u aba smera od koordinatnog poeetka i po apscisi i po ordinati. Linije redova
2,12
2,24
236
-
-
I -
-
,R40j13
R20/7
-
R40/I4
R40}I5
jednakogkolicnikasuparale1ne ill se poklapaju, npr. linije R40/2 i R20. Veeinagib
prema apscisi imaju linije redava sa vecirn kolicnikoffi. - UnoSenjt"ID clanova ne-
-2:50
2,65
R5/2
I
I
RlO/4 I R20/8 R40/16
R40/17
ke postojece sed;e veliCina (snaga, bro;eva obrm, preenika i dr.) u dijagram st8O-
dardnih bro;eva moze se laka uociti odstupanje te serije od redova standardnih bro-
2,80 R20/9 R40/18 jeva iIi utvrditi red standardnih brojeva najbliii toj seriji. To maze korisno
3,00 I J
1

_ R40/19 pos!uiiti pri reviziji serije (niza) radi uSkladivanja sa standardnim brojevima.
3,15
3,55
I 1
RI015 R20/1O
RZOjll
1
I
R40jlO
R40/22
Isto taka mogu se na dijagramu standardnih brojeva pregledno prikazati svi
podaci a clanovima nuog niza velie-ina: duZine) visine, tdine, otporni mo-
1:~ ~5i3, Rl~6 I ~~g~g 1 ~:gj~: menti, zapremine itd.

- ;'~ 1--=--'\'- -I
6:30 R5/4
RI0/7
RIOtS
:ggm I
R20/16
~:~;~
R40j32
Standardni broj pomnozen Hi podeljen standardnim brojem daje opet stan-
dardni broj - pribliino iIi tacno. Stt:penovanjem standardnog broja ce1im bro-
7)0 ! R20jl7 R40f34 jem, pozitivnim iii negativnim, dobija se opet standardni broj - priblizno iii tac-
26 2. STANDARDIZACIJA
2.:1. FRIMENA STANDARDNIH BROJEVA

no. TaCnost rezultata zavisi od taenosti svakog pojedinog broja koji je u pitanju.
Treba imati u vidu da su relativna odstupanja vrednosti standardnih broieva od
toorijskih brojeva pod korenom, izraeunatih na Cetiri dedmale, neznatna i da le-
+
te izmedu ekstrema 1,26% i - 1,01 %. - Rezultati su, svakako, manje tacni
kada se u redovima nalaze i podcl\eni brojevi.
U tablici 2,1. nalaze se i nominalni brojevi reda R40 za cetiri decimalna in-
tervala. Za ostale decimalne intervale, vece ill manje, dobijaJu se nominalni brojevi
dodavanjern Hi oduzimanjem broja 40 za svaki decimalni interval - po llZOru na
tablicu 2.1. - poste se u svakom deciroalnom intervalu reda R40 nalazi po 40
nominal nih brojeva Prema tome, nn primer, nominalni broj 16 pripada standard-
nom broju 2,5, nominalni broj 96 standardnom broju 250) nominalni broj 136
= 16 + 3.40 standardnom broju 2500 = 2,5.100 , nominalni broj 176 = 16 +4.40
standardnom broju 25000 = 2,5.104, a nominalnom broju -64 = -24-40
odgovara standardni braj 0,025.
Opsirniji podaci 0 osobinama standardnih brojeva nalaze se u JUS A.AO.OOl
i u JUS A. AO.002j1961 [2,7]. .
Primer 2.1. Proizvod 250.0,16 = 40 moze se izraziri kao zbir nominalnih
brojeva 96 + (-32) = 64, a nominalni broi 64 pripada standardnom broju 40.
Primer 2.2. Koren V450 ~ 21,2 moze se ·ovako izraziti pornocu nominaI-
nih brojeva: 106{2 = 53, jer standardnom broju 450 pripada nominalni bro~ 106,
a nominalnom broju 53, kao rezu1tatu, standardni broj 21,2, (decimalni il1ter~
vallO --;- 102).

Primer 2.3. Kolicnik 7P: 600::::.: 3.106 menja se uz pomoe nominalnih

brojev 3 u izraz 5.74 - 111 = 259 = 19 + 6.40; standardni broj 71 pripada no~
minalnom broju 74, standardni broj 600 nominalnom broju Ill, a standardni broj
:'. L 3.106 nominalnom broju 259 (decimalni interval 10£ 0- lO~)"
:" .". Primer 2.4. Racunska radnja 0,053 6 ::::.: 0,224.10- 7, izraiena pomocu nomi-
, nalnih brojeva, dobija ova; oblik: 6'(-51) =-::""306 =-26 -7.40, posta no~
minalnom broju -26 odgovara standardni broj 0,224, a nominalnom broju
o
-7.40 standardni braj 10- 7 (decimalni interval. 10-7 -:- 10-a).
o
, .
o Primer 2.5. Vrednost kerena V85 nalazi se izmedu standardnih brojeva
3,0 i 3,15; racun sa nominalnim brojevima 77 : 4 = 19,25 pokazuje da se rezul-
o
tat '·nalazi izmedu nominalnm brojeva 19 i 20, odnc:sno izmedu odgovarajucih

::110~ standardnih brojeva 3,0 i 3,15. Tacan rezultat mogao bi se dobiti pomocu loga-
dtama standardnih brojeva (v. tablicu 2.1. - mantise).
,
.7,;11
,
2.3. PRIMENA STANDARONIH BROJEVA

o 30 35 Standardne bro;eve treba prvenstveno primenjivati:

1. za nominalne (nazivne) veliCine i mere: za pritiske, za snage, za precni-
S1. 2.1 - DiiaJU1UIl standardnih bro;eva ke cevi i dr.,
2. za veiiCine i mere pri srvaranju nizova (tipizacija): za snage motora, za
.
Nominalni bro;evi (v. tablicu 2.1.) su logaritmi standardnih brojeva za os-

now q = V10 j ti su logaritmi usvojeni za nazive standardnih brojeva - u vidu

rednih brojeva koji se, kao logaritmi, mogu vrlo lako iskoristiti za mnoienje, de-
ljenje, srepenovanje i korenovanje standardnih brojeva (v. primere 2.1 do 2.5).
nosivosti dizalica, za brojeve obrta i za druge podatke 0 Clanovima nizova, koji
se izrai:avaju brojevima,
3. za sklopne i polozajne mere masina i ddova m2sina: za prikljucne mere
cevi, za sklopne mere spojnica, za visinske kOIe lei~sta masina itd.,
4. za precnike delova masina.

2. STANDARDIZACl.JA
28
5. po mOguCflosti i za sve ostale velicine i mere: za duzine, sirine i debljine
odn. visine delova masina, masina, za dubine i sirine otvora, za poluprecnike pre-
laznih zaobljenja.
Dea vratila oa s1. 2.2. ima dva sklop-
na mesta: rukavac I koji se sklapa sa le-
zistem i mesta 3 na kome se vratilo sa-
stavlja sa glavcinom zupCanika. Po pravilu
rrebalo bi da precnici d1 i d 3 na sklopnim
mestima budu iz redova standardnih bro-
jev3, ali je korisno da i precnik d 2 bude
51. 2.2 - Deo vratila standardni broj '--jako se ns tom mestu vra-
tile ne skIapa ni sa kakvim drugim delom.
Duzine (du:linske mere, dimen3ije, kate) igraju znacajnu ulogu u konstru-
isanju, u fabrikaciii, u sklapanju i u eksplomaciji mEsilla i delava masioa. Potre-
ba da se i tu stvori izvestan red i slstem dovela je do posebnih standarda pod ime-
nom ))Standardne duzinske mere ad 0,01 do 1000 mmj~> JUS A, AO.OI0j1959.
Prema tome standardu usvojeni su za duzillske mere standardni brojevi, i to, po
prioritetu, redovi R20 i Ra20 za du±ine od 0,0] mm do I mm, a redovi R40 i Ra40
za duzirie~od 1 mm do ]000 mm. Za duzine vtee od 1000 mm i manje od 0,01 mm
nema propisanifi. standarda pa se pri izboru tih vrednosti treba pridrzavati pre-
poruka i opstih \ uputstava za primenu standardnih brojeva prema JUS A.
AO.002j19-56 i JDS A.AO.OIO. I za duzinske mere su predvideni podeseni brojevi,
ali ih treba primenjivati sarno u opravdanim slucajevima.
Standardne duzinske mere treba J na prvom mestu. usvajati kao konstruk-
eione mere za precnike i za mere sa tolerancijama, a po mogucnosti i za ostaie
mere. Prilikom revizije postojeCih standarda za proizvode, ill izrade novih, treba
8tO je moguce vi~e sve mere uskladlti sa standardnim duzinskim merama.
Standardni brojevi ne mogu se uvek upotrebiti za mere duzina - naroCito
kada su u pitanju zbirovi iIi razlike duiina. Standardni brojevi su cianovi geome-
trijskih progresija pa zbog toga zbirovi iIi razlike standardnih brojeva ne moraju
biti standardni brojevi. Ako SU, na primer, usvojeni standardni brojevi za unu-
trasnji i spoIjasn;i precnik zavojne opruge Di i De (st. 2.3),
vrlo Je verovatno da precnik opruzne .lice d nece biti ,.stan- d D d
dardni broj. Medutim, S obziram nll fabrikaciju, _tr-ebala
bi da bude preenik iice d standardni broj. Isto tako duzina
opruge I, kao zbirna velitina, verovatno nece biti standar-
dni broj. Shean je slue-aj sa unutrasnjim i spoljasnjim prec-
nikom cevi i njenom debljinom> sa pojedinacnim duzinama
de10va vratita (s1. 2.2) itd. Raznovrsni obziri: funkcija, kon-
slrukcija, moguenost sklapanja, fabrikacija, eksploatacija i dr.
mogu uticati na odluku koja od nek:oJiko medusobno pove-
7..anih velicina prvenstveno treba da bude standardni bro;.
Sistem standardnih bro;eva treba da bude osnovica S1. 2.3 - Opruga
za stvaranje staodarda za pmizvode. Ponekad, ipak, ima sa glavnim merama
opravdanih razloga da se, trajno ili privremeno, odustane
od upotrebe standard nih hroje\'<i. Jedan od takvih razloga je razgranata primena ue-
kog nestandardnog broja; nasilnom standardizaci;om takve velicine mogli bi
2.4, STVARANIE NIZOVA VELICINA 29
hiti izazvani, na primer, velila troskovi ili nepotreban nesporazum. Odomaceni
nestandardni bro;evi su: sirina nOl'malnog zeleznickog koloseka, neki preenici
kotrljajnih Iezwta, neki precnici zavojnica itd.
2.4. STVARANJE NIZOVA VELICINA
Izbor reda standardnih brojeva, pci stvaranju niza ve1icina, utice na ekono-
micnost i u fabrikaciji i u eksploataciji. Fabrikacioni troskovi smanjuju se kada
se za niz velicina usvoji red relativno manje gustine clanova (manje alata~ manje
pribora za meren;e i dr.), ali, sa druge stram!, eksploatadoni troskovi mogu se po-
vecati zbog pojacanog rasipanja materijala iii zbog povecane teiine sa svima sekun-
darnim posledicama iIi zbog neracionalnog iskoriscavanja kapaciteta (motorske
snage, vllcne sile i dr.). Ove dye suprotnosti treba razumno porniriti - za svaki
slueaj posebno.
Pri stvaranju nizova veliCina treba imati u vidu i ovo:
1. ~ Korisno je polaziti od redova standardnih brojeva R20jn iIi R40/n
jer ti redovi pruzaju bogatiji izbor brojeva po ramovrsnosti nego redovi RS/n
ili RlO/n.
2. - Osobine redova standardnih brojeva, koje se narocho ogledaju u ko-
licniku, mogu biti znacajan kriterijum pri izboru reda. Na primer, red podcienih
brojeva RalOJ3 (l... 32), ima ove bro;eve:
1 - 2 - 4 - 8 - 16 - 32
~a to je geometrijska progresija kolicnika q
= 2. Ovakav niz bro;eva odlikuje se
time sto se sabiranjem po;edinih clanova moze dobiti svaki ceo bra; od 1 do
63 ; 7 = 4 + 2 + 1, 9 = 8 + 1, II = 8 + 2 + I itd., pa je zato red Ra10/3
pogodan za stvaran;e nizova pribora za merenje, Udvostrucavanjem, utrostruea-
vanjem itd. pojedinih cianova iIi i produfavanjem recla mogu se dobiti i drugi
brojevi veti od 63,
3. - Ponekad potrebe nameeu da se razliciti redovi medusobno komhinuju
da bi se u jednoj oblasti velicina postigla druke:ija gustina cIano va nego u drugoj,
susedno; oblasti. Kombinaci;e redova mogu biti pravilne i nepravilne. Na primer
nepravilna kombinaci;a redova RaI/n (l ...) i Ra20fn (l ...) moze dati ove
brojeve:
I - 2 - 4 - 7 - 10 - 20 - 40 - 70 - 100 •..
a to omogucava da se sabiran;em najvise dva;u clanova toga kombinovanog reda
dobije svaki CeO broj u intervalu I do 10 : najvik cetiri clana toga reda, sabrana
mogu dati svaki ceo bro; od 10 do 100 itd. Ova osobina moze biti iskoriscena za
stvaranje niza veliCina za merni pribor (npr. za niz tegova).
Udvostrucavanjem broja 2 kombinovanog recta kolicnika 2 i 2,5 dobija
se ovakav niz:
1 - 2 - 2 - 5 - 10
koji, sabiranjem pojedinih clanova, moze dati svaki ceo bro; u intervalu 1 do 10 :
to je opet pogodno za stvaranje npr. niza tegova.
30 !. STANDARDIZACIJA 2.4. STVARANJE NIZOVA VELICINA

Pri donosenju odluke 0 izboru reda brojeva ne ~reba davati prioritet kom- ~eri u sve tei dimenzije (51. 2.5)1 a u sistemu delimicne geometrijske slicnosti ni-
binovanim redovima; takve redove treba primenjivati sarno kada je to korisno. Je ta razmera u sve tri dimenzije jednaka (s1. 2.6).
Trapezni kaiSevi su odavno standardizovani; standardne mere za pojedine
preseke trapeznih kaiseva nalaze se u gornja dva reda tablice 2.3 (s1. 2.4) i ODe

TABLICA 2.3
,I
I
/: /
Profili :;;a trRpeme kaikve I
I
Red.b,. ~ 1 1 2 3 1 4 5 7 8 9 I IO !, 11 I 12
- 1/1 I /
5 6I I I I. 8 10 ,,)
I
I 20 I I
I I

I!
f:<.,.
"'~
1 I
-----
Vi
b[mm} 17 (22) 25 32 40 50
I
i, I, .:; £\ "~ - - /
~-

I II
h[mm] 3 4 5 6 8 1 II \ 12,5 (14) 16 20 25 32
[
I ,
, I I i l, '" if'; "I
b[mm1 I 5
i
i6
I
110
I
I
8
i 12
I
!, 16 20
I II 25 32 40 I 50

i
I
! 1- 61 1
I

i I
h[mmJ 3 4 5 8 10 12,5 16 20 25 I 32

"
! , I I I ! 1 1 SL 2.5 - Dva susedna Claim niza u siste- Sl. 2.6"=- [h.,a susedna clana niza u sis-
mu potpune geometrijske slicnosti (q = 2) temu de!imicne geometrijske slicnosti
Napomene uz tablicu 2.3: (q", = 2, qy = 1,8 i qz = 1,5)
I. Znacenje oznaka na 51. 24.
2.. V gornja dva reda nalaze se vrednosti za b i h u skladu sa JUS G.E2.050/1963; u dcnja ~istem potpune .geometrijske slicnosti odlikuje se skladnoscu u proporcija-
dva reda su vrednosti za b j h u skladu sa redam broieva Ra40j4. m~, t:~ba mu davatt p~:nstvo: Taj. se sistem, u velikom br?ju slucajeva, moze
1
pnmenm ns clemente masma) aIt ne 1 na sklopove elemenata i oa cele masme za
su u sktadu sa standardnim brojevima prema JDS A. AO.OlO. koje je cesto, iz opravdanih razloga, bolje iIi jedino moguce uzeti kao osnovu sis-
Brojevi pripadaju redu Ra40/4 izuzimajuCi podvucene broje- t~~ d~limicn~ ..~eometrijske ?licnosti. Takvi su razlozi na primer: potreba za sma-
ve; taj red> prema tome, predstavlja nepravilnu kombinaciju. n!lVanJem kohcme alat~ za lZradu Hi pribora za merenje iii livackih modela~ ko-
U donja dva reda iste tablice nalaze se bro;evi koji bi nst od ul?otrebe. postoJeCih modela, sniZavanje cene proizvoda skraCivanjem vre-
tacno odgovarali redu Ra40j4. - Medu standardnim pre- meIl:a za lzradu 1 obradu delava) ogranicenost prestora, teznja ka uStedi u tezini
secima nalazi se, sasvim nepravilno, i presek 22/14 (u za- maSma, upotreba standardnih poluproizvoda odredenih meta i osobina. U tab-
gradama); trapezni kais toga preseka upotrebl;ava se za mo- lici 2.4. dati SU, kao primer, pOdaci 0 obodnim spojnicama (51. 2.7.); po dYe jed-
toma vozila pa ga je teSko naprecac e1iminisati posta je
odomacen. TABLICA 2.4
Sl. 2.4 - Presek ..4. - Prilikom stvaranja niza veliema treba poci od
tl;'apeznog kaisa jedne veliCine kao matienog clana niza (matice, prototipa, OsnOVne mere nbodnih spojnica
modela) pa utvrditi broi clanova i granice niza - preroa
zeljama odnosno potrebama privrede iii potrosaca i prema mogucnostima
Rod. k ~ 1 I 2 ' 3 I -:;4-"5c-..-c6;--"7::--r-CCCg -'--;C9- , 10 I 11 112
proizvooaca. -d-[-mm-]-%li-2-'-+--3-0-f1-35 j 40 45 50 i 55 60 70 ':~o~--~
Maticru clan mora biti svesrrano proucen i proveren posto bi se svaki njegov
nedostatak nalazio i u svima clanovima niza. Maticni clan mora biti besprekoran D [mm] ~ 150 150 1170 i 170 195 195 I 220 1220 : 245 270 1300 330
i siguran u funkciji, ekonomiean, jednostavan za izradu, sklapanje i upotrebll.
Mere i karaktcristike maticnog Clana treba da budu, po mogucnosti, u skladu i L [mm] Ii 130 130 1 J50 [150 170 170 I J90 1 190 -I 210 230 i 260 i 290
sa standardnim brojevima i sa standardima uopste.
5. - Kao osnovu za tipizaciju niza veliCina korisno je uzeti zakon slienosti Napomene uz tablicu 2.4:
tela. Tu postoje dva sistema: sistem potpune geometri;ske slicnosti clanova niza 1. Znacenje oznaka na s1. 2.7.
i sistern delimicne geometrijske slicnosti C1nnova niza. U sistemu potpune geome-
. . 2. Vrednosti za mere starijeg su porekla pa nisu potpuno u skladu sa standardnim bro-
nijske slicnosti sve geomerri;ske mere Clanova niza menjaju se u jednalcoj raz- Jevuna CD IN 116).
 2. STANDARDlZACIJA 2.4. STVARANn NlZOVA VELICINA
32 33

nake mere za spoljasnji precnik D i za duiinu L utvrdene su za po dva susedn3,

za vreme T . • qT = T,IT= q
nejednaka precnika d u oblasti manjih ve1iClna Sto dovodi do smanjivanja broja a do toga se dolazi kada se izraz za
razliCitih modela. silu, kao proizvod mase m i ubrza-
Neprimenljivost sistema potpune slicnosti testo je posledica osnovne na- nja a ..............••....•... qp=ml'a,,/ma=QmQQT-2=q3QQT-2=q4QT-2
mene elemenata iIi maS-ina: za zavrtnje jednakog precnika moraju biti predvi- izjednaci sa prethodnim izrazom za
dene razlicite duzine jer duiine zavrtanja zavise siIu prema kome je qF=q. q'=q'qT-'; qT=q
I,
od duzine delova koje vezuju, visme strugova. ra- za moment sile M ....... . qM=MoIM=q'q=¢
cunate od poda radionice, ne mogu rasti u sr3Z-
meri u kojoj rastu i duzine (rasponi), tipizadja
lokomotivskih dizlmotora ne moZe se ostvariti, qP=PO!P=q2qq-l=q'l.
kada je u pitanju snaga motora, srazmernim pove- za snagu P
cavanjem veHcine jednog jedinog cilindra vee, na za brzinu v qv=vl'!v=qq-l=l
primer, povecavanjem broja ciHndara.
za ubrzanje a ............ Q4=ul'la=qq-2=q-l
"'1--· - - QI giro 6.karakteristikama
- Na osnovu podataka 0 merama i dru-
matknog clana mogu biti
/ /
za otporni moment W .. ".. qw= Wo/W=q3'
utvrdeni podaci 0 'ostalim c-lanovima niza bez
proracunavan ja - pomocu zakona slicnosti tela za moment inercije preseka I q,=IoiI=tf.
(Kosijev zakon modela), proSirenog. i na meha- 8. - U sistemu delimicne geometrijs~e slicnosti (sl. 2.6) .~eba za svllku ko-
nicke -osobine. U takve podatke ulaze: duzine, ordinatnu osu posebno utvrditi kolicnik q, pa hi, ua primer,. . . za duiine bilo
sirine, visine, otporni momenti, povrsine prese- q% = LxO/Lx' qy = L"oILy. qz = LzO/Lz• a za povrSine presek.a e1emenata qs% =
SI. 2.7 - Obodna spo)uica ka, teZine, zapremine, opterecenja, minumi bro-
sa glavnim metama = gil!!:' qSy = qzq:-;, qsz = q"qy.
jevi obrta i dr.
Prema tome, sistem delimicne geometrijske sufuosti ne moze se p~caiti
Uslovi koji moraju biti ispunjeni kada se ieli ostvariti niz geometrijski i me- na delove iii sklopove koji se obrcu pa neprestano menjaju 8VO; relativni polozaj
haniCki potpuno slicnih Clanova jesu: u prostoru, odn. u koordinatnom sistemu, jer bi u tom slucaju delovi iIi sklopovi
morsli neprestano da menjaju i svoj oblik.
a) da naponi istih elemenata svih danova nas budu jednaki, tj. a = const.,
Primer 2.6. Ova; primer treba da prikaZe proces pcipreme za predlog stan-
b) da naponi e1emenata budu u oblasti Hukovog zakona, odn. man;i od gra- darda za niz od osam do devet osovinica nosivosti 10 do 250 kN, pod uslovom da
nice razvlacenja i sve osovinice budu od istog materijrua i jednako napregnute. Kao maticna 080-
c) da faktor porasta duzina u pravcll svih trijti dimenzija bude nepromen- vinica usvo;ena je osovinica nosivosti 40 kN; ostali su podaci; f{J = Lid = 4,
f{Jl = L// = 4, D ~ 1,1 d, dopusteno naprezan;e za savi;an;e Ud = 10 kNJcm
2
ljiv; tj. kotienik qL = q = const. (81. 2.8).
Po mogucnosti sve mere treba da budu u skladu sa standardnim brojevima. Za svaku osovinicu treba da budu utvrdeni ovi osnovni podad: nosivost
7. - Radi odredivan}a faktora porasta - kolicnika q - za razne podat~e F, preenici diD, i duiine L i I. Radi osvetljavanja postupka za stvaran;e nizova
maze se vrlo jednostavno primeniti zakon slicnosti ukoliko nisu u pitanju struj- velicina i radi upotpunjava-
nja predloga standarda po-
ni i termicki procesi [3, 6, 9, 11]. dacima 0 geometrijskim i
Potrebno je, najpre, usvojiti kolicnik za duzine q = qL = LolL gde je. Lo mehanickim osobinama osovi- F
duiina rna koje mere maticnog Clana, a L duzina te iste mere susednog clana mza. niea dodani SU, za svaku oso-
Tada., u sistemu potpune slicnosti, mogu biti odredeni kolicnici i za ostale podat- vinicu, i podaci 0 povclina-
ke, na primer: rna poprecnih preseka S diSD' "t:l
za povrSine S qs = SolS = q2 o zapremini V, 0 momentu
savijanja M f u sredlni i 0
za zapremine V qv = V,/V = if' otpornom momentu W na is-
za tezine G (I' je specific-ua torn mestu.
tezina) qG = G,/G = yV./yV = q' I Predlog standarda za 050-
vinice treba da bude izraden L
za -mase m (g je ubrzanje u skladu sa standardnim bro-
tde) qm = m,/m = (yV,!g)/(yV!g) = V,/v=if' jevima i u duhu zakona pot- S1. 2.8 - Osovinica sa glavnim merama
za sile F (naprezanje Go = a) qp = FolF = SoO"oiSa = SolS = q2 pune slicnosti.

l Omovi malUlQib kOlUtrnkC:lj8

 2. STANDARDIZACUA 2.4. STVARANJ"E NIZOVA VELICINA 35
34
Za proracunavanje preCoika matiene osovinice, na osnovu momenta savi~ da omoguceno da za sve Clanove niza osovinica budu i podaci za duZine u skladu
janja u njenoj sredini~ neka posluzi ovaj obrazac: i sa standardnim brojevima i sa zakonom s1icnost1. Posto ;e red R40 najbogatiji
raznovrsnirn brojevima, cesto je potrebno, kao osnovu, usvojiti red bro;eva R40j2n
d=VSF<P =VS'40'4 =4,47 em. = R40j8 za sHe; tu je n = 4. Prema tome bi se podaci za duzine odabirali iz reda
4<rd 4·10 R40J4, za povdine iz reda R40J8, za zapremine iz reda R40/12 itd. ~ ~ za-
visnosti od eksponenta koliCnika q. Radi ola1clavanja manipulacije prihkom
Raeunanje sa nominaInim brojevima (tab. 2.1) daje, kao rezultat, standardni odabiranja brojeva moze se red R40/n svesti na red sa najmanjim n koji sadrlava
brej 4,5 em jer je matiCni bro; (ovcle 40 za sile). U ovom primeru to bi bio red R5 jer se i u njemu
112. (28 + 64 + 24 - 24 - 40 ) = 26 nalazi bro; 40, a kolienik mu je takode qF = 1,6.
Prema konamo usvojenom kolieniku za sile qF treba odrediti i kolicnike za
a 26 je nominalni bfoj koji pripada standardnom broju 4,5. ostale podatke. Pregled svih kolienika i odgovarajucih redova je ovaj:
Na osnovu toga rafuna usvojene su Dve mere: za sile qp ~ 1,6 R4018, R2014, RlO12, RS
precnik. osovinice d=45mm za duzine q ~ Vq~ = 1,25 R40j4, R20j2, RIO
precnik asianca D = 1,1 d = 1,1 . 45 ~ 50 mm za povrsme qs = q' ~ 1,6 R4018, R20j4, RIOJ2, R5
za zapremine qv = q3 = 2 R40j12, R20j6, RI0/3
duZina osovinice L = 'I' . d = 4 . 45 ~ 180 nun za mornente
duzina asionca 1 = LI9',·= 18014 = 45 nun savijapja qM = q3 = 2 R40fl2) R20/6, RIO/3
za otpome
Ostali su podaci 0 osovinici takode uskladeni sa standardnim brojevima i .. momente qw = g3 ;;==.2 R40j12, R20j6, RIO!3.
iznase:
d 2;r, 4,5 2 .;;'t"
Na osnovu tih kolicnika i -r;dova"na osnovu postavljenih uslova i ua osnovu
povrsina manjeg preseka Sd=-=--- ~ 16 em:'. proracunatih ado. usvojenih podataka d maticnoj osovinici sastavljena je tablica
4 4 2.5; svi brojevi Sll standardni brojevi.
D2n 52 'n
povrSina veceg preseka SD=-=-- ~20 em! TABLICA 2.S
4 4 Pregled podataka za niz osovinica
zaprem.ina V = Sd(L -I) + SD'Z = 16(18 - 4,5) +
+ 20 . 4,5 '" 300 em'
mOment savijanja u sredini M f = F· LIS = 40. 1818 = 90 kNcm
otporni moment usredini W ~ d 3/lO = 4,53/10 ~ 9 ems
Polazni uslov za stvaranje standardnog niza osovinica je njihova no~ivost
(sila) pa zato na.jpre treba odrediti red standardnih brojeva za sileo TraZeni red
standardnih brojeva mora saddavati broj 40 jer je to, prema po5tavljenom uslovu 1
nosivost matiene osovinice; najmanji broj toga recla mora biti Froin = 10 kN~
a najveei Fm!J.x = 250 kN. Kolienik trazenog geometrijskog reda bio bi:

za niz od 8 osovinica QP8 = 7V Fm~~ = 1V 250 = 1,58; usvojeno qps=I)6.

Frwn 10

za nix od 9 osovini~ qp) = 8VFm~

Fmin
=
- - 'V2s0
- - = 1,49; usvojeno qp9=1,5.
10
Kolieniku q", ~ 1,6 odgovaraju, prema tablici 2.2, redovi R5, RlO12, R2014
i R40J8, a kolieniku qFt = 1,5 samo red R40{7. U svima pobrojanim redovima na-
lazi se broj 40. Ukoliko se za duZine ilsvQji red opSte oznake R{n kolicnika q, treba
za sHe usvojiti red R{2n-jer je kolicnik za site qp = qt., Kada bi za sile bic usvojen
red R40f7 - za niz ad devet clanovli - bilo bi 2n = 7, odn. n = 3,5 a to nije ceo Napomene liZ tablicu 2.5:
braj. Kaleo n mora biti ceo bro;, nuZno je, U ovom slueaju, -da se za sHe usvoji je- L Znacenje oznaka na sl. 2.8.
dan od redova kolicnika qF = 1,6, a samim tim i niz od os.am osovinica, jer je ta- 2. Tabiica pripada primeru 2.6.
,.
36 2. S'1'ANDARDlZACIJA

2.4. STVARANJE NIZOVA VELICINA 37

Na s1. 2.9 prikazani su dijagrami parasta moc; nosenja F, duzine L i precnika
D u zavisnosti od precnika osovinice d. Osim toga, pri stvaran;u nizova standardnih veliCina (&tipizacija)c, treba
Tablica 2.5 predstavlja kostur predloga standards za niz od OSaIn osovinica voditi racuna i 0moguenosti primene jedinstvenih e1emenata, modela ill sklo-
raspona nosivosti 10--:-- 250 kN. pova na veti bro; clanova niza (mnrrikacijat) 0 zavisnosti napona od apsolutne
Potpun, prakticno upotrebljiv standard treba da sadrzava i podatke 0 nacinu velicine e1emenata, 0 uticaju velicine e1ernenata na izbor metoda izrade i obrade,
obelezavanja svake osovinice, 0 polupreCnicima pre1aznih zaobl;enja, 0 materi- na sklapanje, na transport i dr.
jaiu, 0 mehanickoj i termickoj obradi, 0 tolerancijama, 0 tefini, 0 poluproizvodi- Opsirnija opsta uputstva 0 sastavljanju standarda nalaze se u JUS A.AO.003{
rna, a po potrebi i druge podatlce' 5tO zavisi od namene i posebnih uslova. /1968.
Prakticni razlozi mogu iziskivati da standardni bro;evi usvojeni za pojedine
7 clanove niza budu zamen;eni pod($enim brojevima. pa Calc cia neki brojevi ne bu-
Redni broj , 2 3
I I
5
i
6
I I
8
L du iz reda standardnih brojeva. Isto taka ni odnosi DId, Lid i L/l ne moraju bitt
500 I 25o jednaki za sve Clanove ruza.
I I F
'I L
Povdine preseka S, zapremine V, momenti savijanja M f i otporni momenti
LV - onakvi kakvi su uneseni u tablicll 2.5 - pripadaju takode redovima standar-
F dnih brojeva; oni, dakle, nisu taean rezultat predlozenih standardnih preCnika
L-D;1, zbog netaenosti samih standardnih brojeva.
rfnmu D
kNJ
00 200 N aprezanja osovinica mogu biti odredena po obrascima.

>v
I
I a =M
_f iI'1
W
! Stvarna naprezanja racunata prema predlozenim merama, odstupaju oct do-
I 0'$'

I i/ ! ]5 o
pustenog naprezanja (1a = IOkN/cm2. Podaci 0 stvarrum otpornim momentima
Ws i 0 stvarnim naprezanFm~ u$ nalaze se u donjem de1u tablice 2.5 j odstupanja

II
300
stvarnih, naprezanja od dopuStenih su neznatna.

I ,
V /1 V Korisno je sve racunske radnje izvoditi pomoeu nominalnih brojeva gde god
je to moguce (v. od. 2.2).

/v
V I Primer 2.7. U nizu od jedanaest zavojnih opruga, precnika Zice d = 1 mm

2 / I ] 00
(s1. 2.10) iz reda standardnih bro;eva RIO (l ... 10) koIicnika q = 1,25, dopu-
stena staticka moe nOSenja prvog clana, ako je polupreenik te opruge r 1 = 5 mm,

II I ~
a dopuiheno naprezanje 7:a = 25 kN/cm 2, iznosi
iI

00
H'
I
/,1
/V I
~
___0?
I --5o
qF = q?
Fl =

= r,25 2
dla 7:d = O,P· 25 = O,OlkN
5r,
a kolicnik je za niz sila (moei nOSenja)
= 1,6.
5·0.5

, I To odgovara redovima standardnih brojeva R5)

V
~~
RlO/2, R20/4, i R40/8 jer se 11: svim tim redovima na-
lazi broj O}Ol. Najjednostavnije je uzeti kao osnovu red

0
20 ,0
I
60
-

80 ]00
0
]20
R5.
U sistemu potpune geometrijske slienosti red
standardnih brojeva RIO kolienika q = 1,25 pasluZice
d[mm]_ z.a izbor brojeva takode za niz poh,lpreCnika r poSto Sll
SL 2.9 -'" Dijagrami porasta moti nosenja F, duiine L i precnika D u zavisnosti od pretnika oso- tu opet u pitanju duzine. r
vinice d Cst 2.8 i tabL 2.5). Linija F je parabola, a linije LiD su prave. KrufiCima su obele- U tablici 2.6 iznesen je pregled podataka 0 glav-
fene koordinate taeaka 2'.1. pojerune podatke prema tablici 2.5; odstupanja od linija F, LiD su Sl. 2.10 - Podaei uz
posledica primene standardnih broje'n, tj. zaokrugljenih teorijskih bro;eva nim merama niza opruga: 0 precniku· d, 0 polupre6- primer 2.7 (d! = 1 rnm~
njku r, 0 moei nosenja F i 0 stvamom naprezanju TI' Yl = 5 mm)
 2.4. STVARANJE NIZOVA VELICINA 39
38 2. STANDARDIZACIJA

Ukoliko hi hio postavljen uslov d. ceo niz od jedanoest opruga ima jednak Na 81. 2.11 prikazani su dijagrami porasta mati nosenja niza od jedanaest
polupreenik T = 10 mm, bila bi ret 0 sistemu delimiene geometrijske slicnosti; zavojnih opruga u zavisnosti od precnika :lice d - n sistemu potpune slicnosti
tada bi statiCka mot nosenja' prvog elana bila F /1 i u sistemu delimicne slicnosti F d'
3 Dijagrami pokazuju da je, U ovom slucaju} stepen parasta moei nosenja op-
F = d1 'fd = O,Ia. 25 = 0,005 kN
1 ruga znatno jaci"u sistemu deliroicne sIicnosti nego u sistemu potpune slicnostj.
5r 5· 1
a statiCka moe nosenja poslednjeg Clana .;
8
Fu = ci311 7:4 = 1 • 25 = 5 kN.
Sr 5· 1
Kolienik za sile iznosio bi
10 10

qF~ ~~ VO,~5 "'2.

i tome kolienilnl odgovara red RIO/3 poSto'se u tome redu naiaze brojevi 0,005 i 5.

TABLICA 2.6
Pregled podataka u niz zavojnih opruga
(Potpuna slicnost)

Red·b<.iI1213415161 7 I 8 i 9 110 111 I Red I q

: ;::; ~ 5 I :::5 1~6 1~ I ~:" 3,11'6 :

5
6,31 8
10 RIO I 1.25
0 25 31~5 40 50 RIO 1,25
1
F(kN] 110.01 O~016 O~025 0,04 0,0630,1 0,1 6 0,25 0,41 0,63 I 1 R5 I 1,6
"$ [:r.] ~ 25 25,8 24,4 25 25,2 25.6 25 25 2S~2 24,61 25 'Xd=2S
kN
em'

TABLlCA 2.7
Pregled podataka za niz zavojnih opruga
(delimitna slitnost) I

Red. hr. ~ I I4 I5 I6 I I I I
11,25
2 3

I 2 12,5 I 3,15
7 8 9 10
I
I I
r!
d[mml II I 1,6 4 5 6,3 8
F[kN]

T,[:, ]
11°.0051°,01 0,021°,04 '1'0.08 0,16 0,315' 0,63 1,25 2,5 I tI ~i
-1-~~~r:::=J4=-JI_-6i--_IL~8,--L_~/O
~ 25 25,6 24,4 2S 2'-,6 25 J 5 24~6 25~2 25 24,4
),L' 1
Napomene uz tablice 2.6 i 2.7: 2
d[mmJ-·- -
I. ZDaeenje oznaka na 81. 2.10.
2. Dijagram porasta moO noknja F u zavisnO$ti ad preCnika d dat je na sL 2.11 i to Fp SL 2.11 - Dijagram porasta moti nosenja niza zavojnih opruga U 2a.visnosti ad preccika zice d;
za Sistem potpune slienosti, a FJ za sistem delimiene slienosti. Fp je moe no~enja za nit u sistemu potpune geometriiske slicnosti, a Fd moe nOSenja 7.2. niz u
3. Obe tablice pripadaju primeru 2.7. sistemu de1imicne geometrijske slicnosti C]anO\'a kada je T = 10 rom = const.

U tablici 2.7 dat je pregled podataka za preCnik d1 moe nosenja F i stvarno

naprezanje T$ U sistemu delimicne grometrijske slienosn, koji je posledica uslova
da poluprecnik r bude nepromenijiv, tj. r = 10 mm = const.
40 2. STANDARDIZACIJA

2.5. LITERATURA

1. Vladimt'r V. Farmakovski: Ma~inski dementi, I ophi deo, Uvod u projektovanje maSinskih

delova. Beograd, 1940.
2. OUo Kienzle: Normungszahlen. Berlin-Gottingen-Heidelberg, Springer-Verlag~ 1950.
3. Franz Findeisen.- Neuzeitliche Maschincne!emente, I Band. ZUrich, Schweizer Druck-
-und Verlagshaus AG, 1950.
4. M. ten Bosch: Berechnung der Maschinenelemente. Berlin - Gottingen -Heidelberg, Sprin-
ger-Verlag, 1951.
5. Zimmermann-Boddric.h: Einfiihrung in die Dinormen. Leipzig-Berlin, B. G. Teubner~
1939.
6. W. Reuthe: Grossenstufung und Aehnlichkeitsmechanik bei Maschinenelementen, 3. TOLERANCl]E MERA
Bearbcitungseinheiten und Werkzeugmascrunen.. ~Konstruktion 109 (1958). S. 465-476.
7. Branislav Stankauic: Standardizacija. Beograd.. Ma~inski fakultet (skripta), 1969.
8. n.
I1. OpAOS: OCHOB:bI KOHcrpyapOSam!:Ji. MoCRBa, Ha,o;al'em.C'l'BO MannmoCTpOeHMe. 1968.
3.1. OPSTI POGLED
9. Dubbcl's Taschenbuch fur den Maschinenbau. Berlin-Gottingen-Heidelberg. Springer-
Verlag, 1961.
10. O. Kienzle: Nonnen und Konstruieren. tKonstruktion~ 19 (1967). S.121-125. Ma~iina je sastavljena od delova. Njeni delovi moraju biti tako konstrutsani,
11. S. Berg: Konstruieren in Grossenreihen. nKonstruktiom 17 (1965), S. 1~-21. izradeni i sklopljeni cia mogu ispravno obavl;ati svo; zadatak; u tome taenost me-
~ra delova igra vrlo znacajnu ulogu.
~ Nijedan deo maSine ne moze biti izraden apsolutno tacno po zeljenoj meri.
Neta&ost.i nepouzdanost mera poticu od ob;ektivnih i subjektivnih uzroka: od
netacnosti maSina za izradu i obradu, od netaenosti iii pohabanosti pribora za me-
renje, od nepailjivosti u rukovanju maSinama za obradu iii priborom za komrolu
mera, od deformacija izradenih delova pod uticajem sopstvenih napona ili top-
late itd. Zbog svega toga mere svakog izradenog dela pokazuju jaca ili slabija 00-
stupanja od ze1jenih mera u zavisnosti od stepena netacnosti iznesenih uzroka.
Odstupanja od ze1jenih mera treba da budu ogranieena i propisana kada god
od tacnosti mera zavisi ispravnost funkcije sklopa i mMine. Na primer, netaCnosti
skiopnih mera t4 i d t (s1. 3.1) mogu znatno
uticati ua leZiSni zazor - dakle i ns debl;i-
nU sloja maziva i na hldrodinamicku moe
nosenja kliznog leZiSta 1, iIi na zador stez-
nog sklopa (megativnia zazor, prek1op) -
dakle i ns naponsko stanje trupa zupcanika
2. Ns detaljnim, radioniCkim crteiima mo-
raju biti obeleiena dopustena odstupanja
od .teljenih· meta; za obele:!Bvan;e odstu-
panja slute ill bro;evi Hi posebne oznake
- prema sta.."1dardima. Netacnosti nesldo-
pnrn mera Z, i I, (sI. 3.1) nemaju presudan
zuaea; za funkciju sklopa iii msSine pa se,
po pravilu, za takve mere posebno ni ne pro- S1. 3.1 Sklopne mere vratila i
leZiha su d 1 j d t • a nesklopne mere
pisuju dopuStena odstupanja (,preeutne.: ill su II i l~ (l-lef.i§te~ 2-zup~nik)
slobodne tolerancij~v. od. 3.7).
Granice odsrupanja od Zeljene mere utvrduju se za svaki element sklopa
propisivanjem najvete i najmanje dopustene mere. Na primer, osovina za koju
su propisane granice mera u vidu najveceg dopustenog preenika d max i naj~jeg
dopustenog precnika dmin bite izradena sa potrebnom i zeijenom tacnoscu 1 s.ma-
trace se lspravnom ako se stvarni precnik dJ , po zavrSenoj izradi, bude nalazlO U
 3. TOLERANCIJE MERA
42 3.2. OSNOVNI POJMOVI

tolerancijskom polju, tj. u polju ogranicenom preenicima dm!lJ< i d min • Razlika

precnika droa" - dmin = t zove se tolerand;amere(tolerancija pfeenika - 81. 3.2).
Toierancijsko polje moze se, racti predstavljanja na crteiu, nanositi na obe
strane osovine, simetricno prema osi (s1. 3.2 - levo), ill samo na jednu stranu (s1.
3.2 - desno)j ovaj se drugi nacin odomaCio kao pregledniji i pogodniji za pro-
uCavanje i prikazivanje toleranci;a.

Sl. 3.3 - Kontrolna faeva 51. 3.4 ~ Kontrolni cep

hvatala bi i druge osobine tela: specificnu tciinu. evrsrocu materijala, sprovod-

l;ivost roplote itd; ona nije predmet ovih lziagaflja.

SL 3.2 - Simeo:ieno i asimetrieno predstavljeno tolerandjsko polje osm(ine 3.2. OSNOVNI POJMOVI

'Kolike ce tolerancije biti proprs~' za, razlicite delove sklopova, zavisi, sa Prost okrugli sklop (s1. 3.5) sastoji se od dva elemema: od unutrasnjeg ele-
jedne strane, od namene njihove, 3 sa druge\. strane, od tehnicke mogucnosti za :nent~ ko:ne je opste ime ))5tablo~ (osovina, jezgro) i od 8poljaSnjeg elementa kome
postizanje zd.;ene taenosti pri izradi - tj. od kvaliteta masina za izradu i obradu, je 01'S:te !IDe »otvor« (rupa). SkIopna mera stabla je spoljaSnja mera - spoljasnji
od tehnicke moguenosri za proveravanje mera i od troskova proizvodnje. precmk d, sklopna IT.era otvora je unutrasnja mera .- unuuaSnii precnik D (v.
i JUS M.Al. 11011955).
TaCnost mera izradenih delova proverava se kontrolnim priborom za mere-
nje [2, 3, 6, 9, 10]. Ukoliko se, pri kontroli mera izradenog dela, utvrdi d.a stvar-
na mera ne leZi u propisanim granicama, deo se ili mora odbaciti kao neispravan
aka je prekoracena kritien3 granica (npr. za ds < dmin prema s1. 3.2) iii se moze
naknadno doraditi (za d, > d~.j.
._._.
Iz onoga 8to je reGeno izlazi da proizvodnja delova masina mora POCiv3ti -·-·-·-~I
na sistemu granicnih mera i na obaveznoj kontroli mem izradenih delova. Kon-
trola meta takade proia mogucnost da se uoeavaju nedostaci u ·metodama proiz~
' i " ! "J,,"" ,
a
vodnje i ocenjuje kvalitet proizvodnje i proizvoda. -b,I \ .1"1

Savremena proizvodnja maSina - i pojedinaena i serijska i ma80vna - 08-
niva se na medusobnoj razmenljivosti delova. Izrada u duhu nace1a razmenljivosti
delova mora bin takva da dclovi izradeni nezavisno jedni od drugih na razliCitim
mestima rnogu biti medusobno razmen;ivani raw pravilnog sklapanja bez naknad-
nog podeSavanja i bez lo8ih posledica po funkciju maSine. Sasvim je razum1jivo
da se oaeeio razmenljivosti delova mora oslanjati na si8tem ·granienih mera (pro-
pisanih tolerancija) i na strogu kontrolu mera pomoeu grarucnih merila: tj. pri-
bora za kontrolu granienih mera: kontrolne raeve za osovine (stabla ~ 81. 3.3)
i kontrolnog Cepa za otvore (rope - 51. 3.4). Na svakom grarllenorn meriIu postOje
dye strane: strana lidet koja se moZe lako navuci naosovinu Hi uvuCi u otvor (npr.
u ldisnu posle1jicu) i strana me ide« koja se ne moze navuCi na osovinu, odn. uvu-
Ci U otvor masinskog dela kada se stvama mem nalazi u tQicrancijskom polju.
Potrebno je, najzad1 naglasiti da je ovde rec 0 razmenljivosti u uzem smislu
reci - 0 'geometrijskoj razmenljivosti« koja se odnosi na. geometrijske' osobine
tela: mere, oblike i polozaje. ,OpSta razmenljivost«, u sirem smislu reci, obu.,
1' '"
","
'"
Sl. 3.5 - Elementi prostog sklopa: unutrasnji element (stabio, osovina) i spoljaSnji elemem
(otvor, rupa)
Nominalna iIi nazivna, mefa d = D (nominalni iii ~azivni precnik) je usvo-
jena apsolutna mera prema kojoj se odreduju i proveravaju sva ·-odstupanja (s1.
3.5). Nominalna mera je zajednicka za oba sklopna elementa da bi relativni po-
10iaji tolerancijskih polja mogii biti odredivani bez teskoca. Uobicajeoo je da 00-
mi.naloa mera nosi zajedoicku oznaku D za oba sklopna elementa. - Linija 0-0
kOla obeleZava velicinu nominalne mere} kao vlsinu od apsolutne osnove, naziva
se nultom linijom. Odstllpanja iznad nulle linije nose znak plus (+), a ispod nul-
te linije znak minus (-). Nominalna mera moze Idati u toJerancijskom polju,
a maie bili i izvan njega (81. 3.5).
 U. OSNOVNI POJl'40VI
44 :I. TOLERANCI.TE MERA 45
.. Izrazo?l »kva1itett simbol~Cno. ~e obeleZav~. visina t~lerancijskog polja. Fi-
Izbor nominalne mere je proizvoljan i ne utice na gramcne iii stvarne mere llI)em kvalitetu odgovara m8UJa vtsma toJeranclJskog polJa, tj. manja razlika iz-
elemenata, ali mice na veliCinu odsrupanja - slicno kao 510 se apsolutna visina medu granienih mera ili sitnija toleranclja za odredenu nominalnu meru. Kva-
planine ne menja bez obzini na to od koga se nivoa oa zem1)i ona meri (s1. 3.6). litet je prema tome, izraz ul;enog stepena taenosti m~ra u izradi. Na 51. 3.5 je kva-
Obicno se za nominalnu merU usvaja pogodan broj~ blizak stvarnim merama sklop- litet. otvora grublji od kvaliteta stabla.
nih elemenata; taj broi, po mogucnosti, treba da bude standardni broj.
Zazorom se naziva razlika mera otvora i stabla. Zavisno od posmatranih meta
razlikuju se i nazivi zazora (51. 3.7):
',' najve6i uzor fmax = Dmax - dmin,
najmanji zazor f min = D roin - d max,
stvarni zazor Is = D, - d, .
Zazor moze biti pozitivan i negativan, t;. uOpSte je f ~ O. Zazor je negativan
kada je preenik stabla veCi od preenika otvora; za raj sluca}, umesto algebarskog
pojma »negativni zazQn:, uveden je po;am tudor« ill »preklop(I. Zadorom se na-
ziva razlika mera stabla i otvora, pa. sIieno zazoru, postoje ovi nazivi zadora
(s!. 3.9):
SI. 3.6 - Poloi.aj nulte linije. u nacelu, ne utice na graniene mere (00, odn. 0'0")" ali utite nB ve- najveCi zador emal( = drnax - Dmjm
licinu odstupanja (tg i £d~ odn. g'g i e'd)
najmanji zador Cmin = dmin - D max,
Tolerancijsko polje oivic-eno je granicnim merama: najvecom dopustenom stvarni zador Cs = dJ - D, .
merom dmax za srablo, odn. Dmax za oIVor, i najmanjom dopustenom merom dm'ln
za stablo, odn. Drum za otvor. T olerancija - kao razlika dopuStenih grarucnih me- Stvarni zazor zavisi od stvamih mera pa moze imati svaku velicmu izrnedu
ra - iznosi: za stablo t = dmB:$. - d min , a za otvor T = Droal( - Dmin. Krup- ekstrema fmax i fmin; on je, dakle, promenljiv U odredenim granicama. Razlika
nijoj toleranciji odgovara manja tacncst mera u izradi. ekstrema predstavlja, prema tome, t<oieranciju zazora Tn = 1m'-%. - fOlin (toleran-
ciju naleganja, toleranciju sldopa). Isto to moze se primeniti i na zadore, pa je
Pri izradi odvajanjem materijala - npr. strugarskim .nozern - najpre se tolerancija zadora Tn = C max - C min.
dolazi do jedne granicne mere; ta mem naziva se dobrom merom. Dobra mera
stabla je najveca mera dmax , a dobra mera Otvora ie najmanja mera Dmm (s1. 3.5):
Druga po redu granicna mera do koje se dolaz.i pri izradi naziva se IOBom merom.
Kada se, pri izradi, prede 10sa mera, izradeni deo biva odbacen kao neispravan.
Losa mera stabla je najmanja mera dmin> 10sa mera otvora je najveea mera Dmax.
Stvarna mera d J (51. 3.5) je ana mera koja se utvrdu;e rnerenjem gotovog,
izradenog predmeta. Kada je predrnet izraden sa propisanom ta1:nosCu, mora
stvarna mera stabIa d~ lefati u tolerancijskom polju stabIa, a stvarna mera otvora
D, u tolerancijskom polju otvora.
Odstupanje e racuna se prema nultoj liniji, odn. prenla nominalnoj meri -
i to kao razlika neke odredene mere i nominalne mere pa je prema tome (s1. 3.5
i 3.6).
za stablo za otvor
odstupanje najvece mere Gg = dmax - d eg = Dma:>:: - D SI. 3.7-"3.9 - SkIopovi sa labavim~ ncizvesnim i cvrstim nali:=ganjem

odstupanje najmanje mere Ed = dmi.n - d fd = Dmin - D. Elementi sklopa su uvek medusobno pokredjiVl kada je zazor obezbeden
odstupanje stvarne mere e.=d.-d es = D, - D. rna kakve bile stvarne mere stabla i otvora u dopustenirn granicama (s1. 3.7);
za takav sklop je frnax > 0, fmin?:: 0, is > O. Po standardima se ovakva vrsta na-
Odstupanje najvece mere £or naziva se i gornjom granicom odstupanja iIi gornjim leganja elemenata sklopa zove .Iabavo naleganje<t. Tolerancija zazofa jednaka je
odstupanjem, a odsrupanje najmanje mere cd donjom granitom odstupanja iIi zbiru tolerancija sklopnih e1emenata Tn = fmu. - from = T + t.
donjim odstupanjem; za eJ kate se: stvarnO odstupanje,
 S, TOLERANClJE MERA
46 U. SISTEM STANDARDNIH TOLERANCIJA
47
Sklop ie prelazan kada se tolerancijska polja stabla i otvora delimicno Hi pot-
puno pokrivaju (s1. 3.8)j ovakav skIop) u zavisnosti od veliCina stvarnih mers., moze
imati bilo zazor bilo zador pa je za njega 1m.. > 0 i ~ > O. Kada je D$ > d:,
postoji ZazOf, a kada je Ds < ds' pojavljuje se zador. Prema tome, ovde ;e vrsta
naleganja neizvesna. Opet je tolerancija zazora jednaka zbiru tolerancija stabla
i otvora T,. = fmu. - fmin = fmu. - (- emax) = fmu + emu = T + E. Pri neizves-
nom naleganiu zazor je ;ednak nuli kada su stvarne mere stabla i otvora jednake. I
Elementi sklopa su u svakom slueaju medusobno nepokretljivi kada je zador I
obezbeden rna kakve bile stvarne mere stabla i otvora u granicama dopustenih
tolerancija (s1. 3.9); za takav skiop je Cmax > 0, Cmin> 0 i c! > O. Po standardima
se ovakva vrsta naleganja elemenata sklopa zove I)Cvrsto naleganje«, Tolerancija
zadora jednaka je zbiru tolerancija stabla i otvora Tn = 'max - Cmin = T +
PoSto se nepokretljivi sklopovi mogu osrvariti iskljuCivo uz elasticno iii plasticno
t.. 1
deformisanje sklopnih e1emenata, npr. pomoc:u prese, oni se cesta nazivaju i pre- I
sovanim sklopovima. Po izvclefiom sldapanju zador iSCezava kao geometrijska mera,
ali se njegov uticaj ispoljava u napregnutosti sklopl;enih elemenata i u sposobnosti
tih elemenata cia prenose silu zahvaljujuCi otporu protiv klizanja, proizvedenom
na dodimim povrSinama.
Svlizneseni pojmovi 0 taenosti mera odnose se, po pravilu, na okrugie (ci-
lindricne) sklopove, ali se, isto tako, mogu primeniti i na e1emente i sklopove dru-
kCijeg oblika; tada se u ulozi stabla nalazi svaki »unutraSnji elementrs: - sa spo-
Ijasnjom merom, a u ulozi otvora svaki spoljaSo;i element - sa unutraSnjom me-
rom (s1. 3.10).
Vee je reCeno da se za propisivanje odstupa-
nja i tolerancija primenjuje odreden sistem stan-
dardnih toierancija. Struktura standardnih toleran-
cija, primenjenih u vecini zemalja i kod nas, iz-
gradena je prema preporukama ISO.- Nesisternske
tolerancije nemaju odredemi strukturu, ali se, ipak,
u primeni tm toierancija treba pridrlavati izvesnih
pravila 0 obeleZavan;u odstuparija (v. od.3.7),
S1. 3.10 - UnutraSnja mera »Tolerisane« mere izradenih delova prover aV<iJu O\M .... M N"<tOO
L (.otvorc) i spolja~nja mera _M<'"l "'COM .....
l(~stablo«)
se na osnovnoj temperaturi koja iznosi 20° C (JUS _N

M.Al.1l1).
Pored odstupanja od taCnih geometrijskih mera postoje i odstupan;a od tac-
M

- oo~~~
0 0 _<"'I<'"l ...... .....000 0000
~ ~ vr-;::::~ r-<'"lOO
nih geometrijskih oblika, koja se mogu utvrditi merenjem izradenog dela na neko- N'Tr-::;
liko mesta; isto tako postoje i odstupanja od taenog medusobnog polozaja razli-
Citih ravni ill geomerrijskih osa pojedinih delova jednog istog elementa, a takode _ ":,";,
..... '"'1"'1"
'OO\V'>N 'DCCOO 0000
0
i polozaja cavni ili geometrijskih osa susednih e1emenata. Takva odstupanja pri- ~
~ S _M: ".., VI 0\ ""' <"'1'>0=0
M,..., ..... 0\
padaju oblasti »prostornih« toferancija: tolerancija oblika i tolerancija polofaja ,
(v. od. 3.6). "1"1
0 ...._N-t- ..... OO~~ 000 ...... 0 0000

" '"
~
.... -t-I:"-s.! 00000""'
_ ..... "<1"1:"-

3.3. SISTEM STANDARDNlH TOLERANCIJA

Sistem standardnih toierancija (ISO, JUS) proteze se, za sada, na oblast

mem od I do 500 mm. Mere su po ve1icini svrstane u 13 grupa (tabI. 3.1); po_ _NI""l'<t V'l1Ot)OO" 0'10-("\1
iedine grupe se dele, po potrebi, i na podgrupe (tab. 3.2 i 3.3). Podela mera na -~-
48 --
3. TOLERANCIJE MERA
.--------
grupe je razumljiva kada se ima u vidu d. su greSke pri izradi predmeta veCih
razmera jace) pa su i dopustena odsrupanja veta.
Osnov sistema standardnih tolerancija je jedinica tolerancije koja ima odre-
,~
denu veliCinu za svaku grupu mera. Jedinica toleranci;e je zaokrugljen broj u
mikronima, dobijen po obrascu.
I temu. Prerna tome, toleranci;a za odredeni kvalitete - od kvaliteta 6 naviSe - je
i = 0,45/D + 0,001 D [1'1
gde je D = VD'.D". [mm] geometriJsh sredina izmedu najrnanje mere D' i naj-
vece mere D" odredene grupe; npr. za grupu mera 50 do 80mm (tabl. 3.1) je
D = V50.80 = 63,2 mm pa je i = 0,45 V63,2 + 0,001.63,2 ~ 1,9 fl. Jedinice
tolerancija za svaku grupu meTa nalaze se u tab!. 3.1.
~1 ____ ,¢~7~O~';' ¢ 78 mm ,'I),.. ¢30 mm
S1. 3.11 - Uticaj grupe preCnika i kvaliteta na osnovnu toieranciju
Prema jedinici tolerancije odreduje se stvarna tolerancija u zavjsnosti od
potrebne tacnosti u izradi, tj. U zavisnosti od ieljenog kvaliteta. U sistemu stan-
dardnih tolerancija predvideno je 18 kvaliteta taenosti mera izradenih predmeta.
Kvaliteti se obe1ezavaju brojevirna 1 do 18, i to finiji kvalitetimanHtn brojevim8;
prema tome~ najfiniji kvalitet nosi oznakil 1, najgrublji kvalitet oznaku 18.
Za svaku grupu mera i za svaki kvalitet tacnosti mera propisana je toleran-
cija; apsolutni iznos te tolerancije naziva se osnovnom toleran-:ijom. Osnovna
3.3. SISTEM STANDAIlDNllI TOLERANCI.TA
49
tolerancija obeleiava se oznakom IT (internacionalna tolerancija) i -bro;em koji
pokazuje kvaJitet. Osnovna toleranci;a je viSestruki iznos jedinice tolerancl;e:
a.i; faktor a (tabl. 3.1) je utoliko veti ukoliko- je kva1itet grublji, a pripada redu
standardnih brojeva R5 (tab!. 2.1) - pocinjuci od broja 10 za kvall,e, 6. Izuzet-
no je za kvalitet 5 u = 7, a za kvalitete 1 -:- 4 faktor a nije utvrden po nekom sis~
otprilike za 60% veta od tolerancije za prethodni finiji kvalitet poStO kolitnik
reda R5 iznosi 1,6 (s1. 3.11). Na primer, za precnik 20 rom je osnovna toleranci;a
IT7 ="" 21 P. poho ;e a.i = 16.1,3 ~ 21, a ITS ~ 33 P posto je u. i = 25.1,3 ~
~ 33; navedene osnovne tolerancije vaZe za sve preenike vece od 18 mm do za-
kljucno 30 mm, t;. za jednu celu grupu precnika.
Da bi sistem tolerancija bio potpuno odreden s ohmom na medusobni po-
loZaj tolerancijskih polja sklopnih elemenata, potreban je za svaku meru, pored
podatka 0 kvalitetu, i podatak 0 poloia;u toleranci;skog polja prema nulto; liniji
(polozajni podatak). MO oznake za polo:ia:je toleranci;skih polja upotrebljava;u
se slova latinice: mala slova za stabla (osovine), velika slova za otvore (s~. 3.12
i 3.13). Propisana su ukupno po 24 poloza;a za stabla i za otvore.
Slovirna a, b, c, d" e, f, g, i h obe1eZavaju se poloiaji rolerancijskih P..Olja stab-
la ispod nnIte linije, i to s1ovom a najudaljeniji poloiaj od Dulte linije,"a svakim
iducim slovom polofaj sve b1i~t nultoj Iiniji; slovom h obelciava se polofuj
tolerancijskog polja koje dodiruje nultu liniju odozdo. Nulta linija preseca tole-
rancijsko polje oznake j (s1. 3.12). Toleranci;ska polja stabla iznad nulte linijeobe-
le:iavaju se slovima k, m, fl, p, r, s, t, U, V, x, y, Z, Z8, zb i zc. Najudaljenije to-
lerancijsko polje obe1deno je sa zc. Toierancijsko polje oznake k1 kao najb1i:ie
nulto; liniji 1 moze i dodirivati nultu liniju odozgo. Nekoliko polozaja prikazano
je na sl. 3.12.
Za poioiaje tolerancijskih polja za otvore pravilo je uglavnom obrnuto. Oz-
nake A., B, C, D, E, F, G i H obelebvaju poloZaje toierancijskih polja iznad
uuIte linije, a oznake N, P, R, S, T, U, V, X ,Y, Z, ZA, ZB i ZC poiozaje to-
lerancijskih polja ispod uuIte linije. Nulta linija uvek dodiruje toleranci;sko polje
poloiajne oznake H, a moze dodirivati i toleranciiska pol;a oznaka MiN.
Nulta linija uvek preseca tolerandjska pol;a oznaka J i K, a moze presecati i po-
tje oznake M; toleranci;sko polje oznake M najceSce leZi ispod nu1te linije.
Za svaki poto:iaj tolerancijskog polja propisano je osnovno odstuparlje e. Os-
novno odstupanje e je odstojan;e 'jedne od granicnih mera od nulte linije: bilo
gornje granicne mere ee bile donje granicne mere Sd - po pravilu one granicne
mere koja je billa nulto; liniji (s1. 3.12 i 3.13). Prema tome, kada je tolerancijsko
poIje iznad nulte linije, osnovno odstupanje jednako je donjem odsrupanju: e =
= Cd1 a kada je tolerancijsko polje ispod nulre linije, osnovno odstupanje jednako
;e gornjem odstupanju: e = ez (s1. 3.14). Kada uulta linija proiazi kroz toleran-
cijsko _polje~ jedna granica tolerancijskog polja odstupa od nuite linije za veliclnu
osnovoog odstupanja e (granica bliZa nultoj Hniji), a druga granica odstupa 2:1
T -e, odn. za [-e.
Pregled numerickih vrednosti osnovnih odstupanja nalazi se u tabJicama
3.2 i 3.3, a obrasci, pravila i podaci za odredivanje osnovnih odstupanja u JUS
MAUll, JUS M.AI.130 i JUS M.AI.13I/1955.
4 Osnovi mdinskih )::onttwl;:ciitt
50 3. TOLERANClJE MERA 3.3". SISTEM S'l'ANDARDNIH TOLEEANClJ"A
51

Da hi mera sa tolerancijama (.tolerisana mera.) hila potpuno i ispravno obe-

leiena, potrebno je da ona ima oznaku kvaliteta i polozajnu oznaku; te oznake
jer je e~ 'd = + 3}l, t = 35}l, ',=' + t = + 3 + 35 = + 38}l;
stavljaju se desno od nominalne mere) npr. 0100d7 ill 080R8. + O~076>
12Or6 ~ 120 + 0.054 mm
Primer 3.1. Odrediti odstupanj. z. ove tolerisane spoijasnje mere: 60e8,
80hll, 100k7 i 120r6 [rom]. jer je e = Ed = +
54,u:, t = 22p. Bg = e +. t = + 54 + 22::::i + 1~pj
Uz porno': labUes 3.1 i 3.2 naIaze se ova rcienja: Odsrupanja su pokazana na s1. 3.15.
- 0,06
6Oe8 = 60 _ 0.106 rom L, Primer 3.2. Odrediti odsrupanja za ove tolerisane spoljasnje mere: 30E9,
50HII, 70p i 90T7 mm.
jer je e = Sf = - 60,", t = 46p, EJ = E +t= - 60 - 46 = - 1061L; Uz porno{: tablica 3.1 i 3.3 dobijaju se ova reSenja:
+ 0,092
30E9 ~ 30 + 0,04 mm
400
{b
300
l
M
200

;n
200
"
100

.cr.~~-
100
...
.... h .... ~
0
/00

-700
-, S
0

~
... niJn ;)11l
~ "
-200 -200 ... - ---.c
~

- -- -- o
~ i
300 -3001--------.-+1
[ I ,
IlJ fll : I
-400'-----_ _ _.<£J
U LJ
SI. 3.12 - Osnovnll odstupanja :za ne-> 81. 3.13 - Osnovna odstupanja za ne- Sl. 3.14 - Osnovna i grarucna odscupanja tolerancijskih polja od nulte linije
koliko poloiaja toleran,cijskih polja. koliko polofaja tolerancijskih poija otvo-
subIa (tzf 80 rom, IT6) III (0 80mmJ IT6)
jer je e = ed = + 40p, T = 52p., 8g .-= 8 + T = + 40 + 52 = + 92fl;
SOhll ~ 80 _
o
0,19 mm 50 1 = 50+ g.!6 mm
jer je e~= Eg = 0, t = 190#, Ed = e + t = 0 -190jl; jer je , ~ 'd = 0, T ~ 1 }l ',~' + T ~ 0 + ]60 = + 1601';
100k7 -
-
100 + 0,038 mm
+O,OO3

. \~~P-'O'~J::='
 52 3. T0LERANCIJE' MERA
3.3. SIS~ STANDARDNIH TOLERANCIJ"A
53

1501========1
I
[ WO'r---------________~ /'
000
_~ro
~N_

0
... -~ {::!'CNO
~-
O-' ......
_N~
t--..., 0 0 ...... 0
t- .... t - t -
........ t'">l
:qg8~ 0
0
M I-
'<ft"-::;!:; ~
N

51
000
ro N~
~N_

I
f,
000

-5:t~~_mH+fi1it__------___j
~o~
~N_

o § C>~C>o t-N...,t- 0.'-""'0.0

~8s::8
0

..,
\0 -.... _N~ \0';0\...., .,...,

c
e.§. 000
,,~~
: _1"1 ...,\OO\~

"
N
0 -S' ~--

.~ I
0
g
...
~ -2
-IOQlr-------------__~:!!J 11
•
N
",5§
• c
'a •
'"
~C ~
~
N il.
S1. 3.15 - Polozaji toierancijsk,ih polja
-200'~------ __________J ....; 11 <?
(J .~.§
-1l. 1 - - - 1 1 - - - - - - - - - - - - - - - - - -
nabla u primeru 3.1 S1. 3.16 - Polofaji tolerandiskih pelja .... "0 c: il i
otvora u primeru 3.2 t:>
"' ~
'" 0. 0

jer je c = Cg = + 18,U, T = 30ft, Cd = C - T = + 18 - 30 = _ 12,u;

'<:",
" :ff2,
1-<
c
gOT7 - 90 -
-
0,078
- 0,113
mm ~
B 0000
00""'00"<:"
N_
""''''''''''0
('I_

jer je e ~ e, = - 78/" T = 35/" ed = r + T = - 78 - 35 = _ 113/" •

Odstupanja su pokazana n~ 31. 3.16. '"
•0.
e
.g
3.4. ZAZORI
•>c 0 0 ..... 0
f'.\"" '<f t- rl88~
_("'1""'<:1"
8
~
0

,5 I~ I
Uloga zazora. iIi zadora dolazi do iZfaiaja tek kada su elementi sklopljeni. .... ... J I t j J!! t ! ! ! I I I I I I I I I
Koliki ce biti stvami zazor iIi zador, zavisi od stvarnih mera Otvara i st;:tbla; ko- "I N
like se ekstremne vrednosti zazora (zadora) mogu ocekivati, zavisi od tolerancija
otvora i stabla i od relativnog poroZa)a njihovih tolerancijskih polja, tj. od vrste
naieganja elemenata u_ sklopu. Vrsta naleganja je potpuno odredena nominalnom
C5 -·-1--" ~~~~_'_'_'__________
, , , , , , , , ,_
merom, oznakom kvaliteta i polozajnom oznakom i za otvor i za stablo, npr.
o l00H7/g6_ I ~~~:::: ~':e~~
--_ -_ ::::: ~.:: -
\Q
ro
l;)lrreA)I
++++ ++++ +t"-QOC\ :!;:::::~
Uobicajeno je da se, u sistemu ISO, za jedan od e1emenata prostog sklopa _ II ..... ........ ~

bilo za otvor bilo za stablo - usvaja polozajna oznaka H, odn. h, a za drugi sklop- , - ------
ni element oua polotajna oznaka koja je u skladu sa namenom pa omogucava da --------11------------------
1 I
se postigne zazar iii zador u feljenim granicama. I qtluzo t:U!~010d <lip o"tj u,,", .tIa.c:: '-'-'-'-' ......
I
 I~
I
TABLICA 3.2
(I. nastavak)
--,
Grupe i podgrupe nominalnih mera (mm]
j Odstupanje I
~ 1 3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 BO 100
:if
~
I:4 • I~nok
do
3
do
6
do
10
do
14
do'
18
do
24
do
30
do
40
do
50
do
65
do
BO
do
100
do
120

I ":3
k :5 +7 + 0 I 1 1 2 2 2 3
k B + 18
'd
"
0 0 0 0 0 I 0 0 I 0
f;;
m 5 + 11 + 2 4 6 7 8 9 lJ 13
n :5 + 11 "
" + 4 B 10 12 15 I 17 20 23 "~
P
, 5 + lJ + 6 12 15 IB 22 26 32 37 ~
5 + Il "
" + 10 15 19 23 28 34 4\ I 43 51 54

~
5 + 11
,~
a
" + 14
..
19
..
23 28
.. ..
35 43 59 71 79
t :5 + 11 + .. 41 48 t'.~ 75 91 104
I " I
u 5 +- 11 + 18 23 28 33 41 48 ·-~(ij 70) 87 102 124 144
v :5 -+ 11 " + .. .. .. .. 39 47 55 68 ' Bl 102 120 146 172
x 5 + lJ " + 20 28 34 40 45 54 64 80 97 122 146 178 210
Y 5 ... lJ "
" + .. .. .. .- .. 63 75' 94 114 144 174 214 254

z
, 5 ... lJ
" + 26 35 42 50 60 73 BB , 112 136
!7Z'" 210 258 310
za 5 + 11
" + .32 42 52 64 77 98 lJ8, 148 IBO 226 274 335 400
zb 5 + 11 + 40 50 67 90 108 136 1,;0 200 242 300 360 445 525
"
zc 5 ... lJ
" + 60 80 97 130 150 I 188 218 274 32:5 405 480 585 690

TABLlCA 3.2
(2. nasta.vak)
-----
Grupe i podgrupe nominalnih mera [mm]
j Odstupan,', I .....
" I
~
120 140 160 180 200 225 250 280 II 315 II 355
'
'I 400 450
dOl
J ~
do do do dOldO
_..-, .J z::11 I~~
do do do do do
160 180 200 225 250 280 315 I 355 400 1 450 500
"
•
1 + 16 I-:'' -CI -'' 'IT ~
460 520 580 660 740 ' '1
820 920 I--~-
1050 1200 1350 1500 I 1650
;.
"
~
b I + 16 ' 260 280 310 340 380 420, 480 540 600 680 760 840
1 ..:.. 16 ! " I - 200 210 230 240 260 280 II 300 1 330 360 400 440 480
c
d
I .;. 16 I " ' .,. 145 170 190 210 230

,
f
1 +
1..;.. 16
16
, "
I "
85
43
100
50
110
56
125
62
135
68 ~
g
h
1-0-16
1-;-18 , " 14
o
15
o
117
o
18
o
20
o ~
~
I 11 13 16 18 20

~~
5 -:- 6
7
8
I ',~ I .. 18
31
21
36
26
40
28
44
32
48
9 50 57 65 70 77
I "
80 '. 92 105 115 125
I "" I ..
10
11 I 125 145 160
260
180
285
200
315
200 230
'"
13 ..
.., ,"I 315 360 405 445 485

14
15
- I 500
800
575
925
650
1050 1150
700 775
1250
16 1250 1450 1600 1800 2000
2000 2300 2600 2350 3150
17
I
'8 3150 3600 405() 4450 4850
I~
 I~
TABLICA 3.2
(J. nastavak)
--I--~--------"----'---'-"---------'--'

.g , Grupe i podgrupe nominalnih mera [mm)

~ Odstupanje ---""---T~- 'f" ----1-- -'"---------------'-~-"---------

•
,~
~" "~ ~' I zn'~
.~!
I 120
do
140 1 160
!
, I
t
J40
do do
180
do
II
160! 180 \ 200
do
200 225
225
do
250
250
do
280 .
280
do
315 I
315
do
355 , 400
355
do
II
I
I.
400
do
450 .
450
do
500

k, 5 -'- 7 1"4' + I' 3 '11 4 ····4 -1-- ;~-~~- 5 ~,.~

k I 8 ~ 18 " II 0 0 0 0 0
"
II"
~~
m "c 11 + i.1 IS Ii 17 20 21 23
+
n
p
5 -:- 11
5..;-11 +,1 27
43
31
50
34
56
37
62
40
68

5 -:- 11
5..:.. J I
+
+
631
92 I
"I
JOO, 108
68
122
77/ 80
130
84
140
94
158
98
170
108
190
114
208
126
232
132
252
5 -:-- 11 + 166 J80 196 218 240 268 29'4 330 c1,o-
u' 5..:.. 11 I +
I1 122 I'
170
134 I'
190
]46
210 236 258 284 3p 350 390 435 490 540
E
V
x
i 5~"11 I
I 5 -'- 11 /.
+ Ii
+ /
202 [I 228
248 280
252
3]0
284
350
310)
385'
340
425
I' 385'
475
425
525
475
590
530
660
595
740
6,0
820
y 5..;- II + 300 II 340 380 425 470 520 1 580 650 730 820 920 1000

"I
z J 5+11 ! + I 365 415 465 520 575 640 710 790 900 1000 1100 1250

'zb 5 -:- I I
5+11 II +
+
II 470'
62o[700 780
5J5
i
600 670
880
I 740
960
820 II 920 1 1000
1050 1200 t ' I300
1150
1500
1300
1650
J450
1850
1600
2050
xc 5..;-.11
---.----_." + 8oo19 00 i 1000 ~150 ~~ 1350 , 15.50 t 1700 190~ 2100 2350 2600

Napomene I1Z tablicu 3.2:

BU u skladu sa JUS M. A1.130f1955.
L Podaci u tablici
2. Osnovno odstupanje e od nulte linije moze biti bilo gornje odstupanje Ef, bilo donje odstupanje Cd; od6tupanje iznad nuIte lintje obelezeno
je znakom +. a odstupanje ispod nuite Jinije znakom .- (v. sl. 3.14).
,
\

TABLICA 3.3
Osnovoa odstupanja tolerancijskih polja od nulte. linije zs otVQte (rupe)
(u mikronlma)
----~-----.-------~----------~~~~---------------------------
~ Grupe j podgrupe nominalnih mera [mm]

~ Odstupanje --'1 iI I ' I I

;"
';;
~,~
e I I ,Znak
1
do
3 I'
I
3
do
6
do
10
10
do
14
I I 14
do
18
18
do
24 I 30
24
do
30
do
40
40
do
50
50
do
65 I
65
do,
80 I
80
do
100
100
do
120
~
\'++ I I I~
- A
C
D
B
II

1
I
2.,.16
2 + 16
2 -'- l '
2 -:- 16 ~~
'1' ' "4
I" +
+
270 I 270
140
60
20
140
70
30
280
150
80
40 50
290
150
95
300
160
110
65
310
170
320 340
180 i 190
120 1 130' 140
80 100
360
200
150
380
220
170
240

120
180 I•"
E 2 +- 16 " + 14 20 25 32 40 50 60 72
§
F, 1 -:- 16 " + 6 10 13 16 20 25 30 36
>
G I J -'- 16 " + 2 41 51 6 7 9 10 12
H i
J \
1.;.
6
16"
Ilg +
0
2
0
5
0
5 ,6
0 .0
8
0
10 I
0
13
0
J6 ~
J
J!
I 7
8
i"
»+
.,. 4
6
,/1 8 : 10
J2 , 1 5
12 14 I' 18
28
22
34
~

I
10 20 24
J! 9 + 12 15 18 21 26 n I 37 43
J I 10
JJ

,,+ 20 24: 29 35 I 42 I 50 /' 60 70

J
J
I 11
12
OJ

n
+
+
30
45
37 r
60 II
45
75
55
90 1
65
105
I 80
' 125
9,5
150
110
175
,,+ I
J /
J,
13
14 ,,+
70
125
90 110
ISO 1 i80
135
215 I
165
260 '
195
310 i 230
370
270
435
J 15 1 >J + 200 240 1 290 350 II 420 500 i 600 700
J! 16 J' + 300 375 450 550 650 800 I 950 1100
J i 17 I + - I 750 ,900 I I 1050 1250" 'I' 1500 1750
I"
I>
J 1 18 + - - \ - ' 1350 'i, 1650 I 1950 2300 2700
+ 01
K
K
\
i
6
7 '[
n
+ 0
21
31
2
5
2
6
I
1
2
6 I
i 3
7
[4
9
4
10
""..,
J>
K I 8 ,,+ 0 5 6 8 I 10 12 I 14 16
 v.
TABLICA 3,3 OQ

(I. nastavak)
I I
Grupe i podgrupe nominalnih mera [rom]

j I
•
.""
I
8
I Odstupanje
I

•do
I
I
3
do
6
do
I
10 )-14
do do
18
do
24
do
30
do
:1 50
do
I 65
do
80
do
1--
100
do
~ ,
I 50 65 80 100 120
i ~
Znak
3
,
6 10

,
14 118 24 30 "'1 40
I
- 2 1 3 4 4~ 4 5 6
M 6
7 "" - 2 0 0 I 0 0 0 0 0
II 8
" + - - 1 1 2 4 S
12 14
S 6
16
~

- 7 9 11

I
N 6 4 5
i 7 " - 4 4 4 5 7 8 9 10
1 8 " - - 2 3 3 3 3 4 4
I 0
9+11 " - 0 0 0 0 0 0
" 21 26 30
P 6 " - 6 9 12 15 18
14 17 21 24
7 - 6 8 9 11
37
8 " - 6 12 IS 18 22 26 32

R 6
7
"
"
"
-
-
10
10
12
11
16
13
20
16
, 24
20
29
25
34
35
30
41
37
32
43
, 44
38
51
47
41
54
~
8-11 - 10 15 19 23 28
" 38 47 53 64 72
8 6 - 14 16 20 25 31
"" 27 34 42 48 58 66
7 - 14 15 17 21
28 35 43 53 59 71 79
8-11 - 14 19 23
" 84 97
T 6 " - - - - - - 37 43 49 60 69
78 91
7 " - - -- - - 33
1 41
39 45
54
55
66
64
75 91 104
8-11 - - - - - 48
" 65 81 96 117 137
U 6 - 18 20 25 30 37 44 55
" 40 51 61 76 91 111 131
7
" -.. 18 19
23
22
28
26
33
33
41 48 60 70 87 102 124 144

~I
8-11
"
V
I 6 "
- -
-
-- -
..
36 43 51 63 76
I 1029691 114
109
139
133
165
159
i
7
8-11 I "
"
-
- .. - I I ..
32
39
39
47
47
55
59
68
72
81 120 1 146 172

TABLICA 3.3
__ I.. ___________-.:(2=.~n=':.:"==.vok:::.:)______________________

if
.
"I
'
"
Odstllpanje
3
do
6
do
_____ ._""~,"f',

10 114
do
Grupe j podgntpe nominainih mera; [rom]

do
--,--c---,.

do ill do
30
do
i
40
do
50
do
65
do
o
o
100
do
~ I ~~ ~~';;Ii
18
-,
1 d; 6 10 14 J 18 24 30 40 50 65 80 I 00 120
& I I.. I I,

1iT!'
-- ;.
~ I ---: I
"" I -- I 5660
7
8-'-11
'
20
20
20
25
24
28
31
28
34
37
33
40
42
38
45
50
46
54 64
75 r-;2
71
80
88
97
116
111
122 I
.ll.,t
146
71
165
J 78
203
197
210 II ~
I
I~~
Y 6 .. .. 59 71 89 109 138 168 , 07 247
7 " 55 67 85 105 133 163 ,:01 241
8+11 "
I - II 1 63 75 94 114 144 174 , 14 254
•
Z 6
7
8,·\1
! 26
!'I
26
26
I 32
31
35
39
36
42
47
43
50
57
53
60
69
65
73
84
80
88
107
103
112
131 166
127 1. 161
136 i 172
204
199
210
251
245
258
303
297
310 I; M

ZA 6 .. I 32 39 49 61 74 94 114 143 175 220 268 328 393

">n•
7 132 38 46 57 70 90 110 139 171 215 263 322 387 t
8-;,·11 32 42 52 64 77 98 118 14' 180 226 274 335 400 >

ZB 6 40 47 64 87 105 132 156 195 237 294 354 438 518

7 40 46 61 83 101 128 152 191 233 i 289 349 432 512
8+11 40 50 67 90 108 136 160 200 242 I 300 360 445 525

ZC 6
7 -
I 60
60
77
76 94
91
1127
123
147
143
184
180 ·~~6 : 265
269 320
316
325
399
394
405
474
469
480
578
572
585
683
677
690
150 ) 188
8-,-11 '60 80 97 130
I 218 II 274
, '"
"'
 TABLICA 3.3 o'"
(3. nastavak)
"---" ----"""---,- _--,,---------_....-
- ._.. -,,_.,--- ,-----._,,----
~ Grupe i podgrupe nominalnih mera (mm)
>'l Odstupanje -- ...,---.--,,-----""--- -~----- .... ,~--,--.-,--------.-." -,---- ... - , , - - - - , - - - - - - -

~ ~ 120 I 140 I' 160 180 I 200 I 225 II 250 I 280 II 315 355 400 450

~ I ~ I, I 1 I
'i'f .~ ----"-- do do do do do do do do do do do do
Znok 140 160 I 180 200! 2251250 i 280 I 315 355 I 400 450 500

-A-'-~~--~d -+- 460 520! ;~~T~O-II~- 820 I "9;0 I 1050 1200 Ilc-='~350 r--~I 1650
B 2~16 " + 260 280 I 310 I 340 380 420 I 480 540 600 680 I 760 I 840
C 2.-;-16 + ZOO 210 230 i 240 260 280 I 300 I 330 360 I 400! 440! 480
"+ I "

~B
D 2-:-.16 145 I 170 190 210 230
E 2..,..16 ,,+ 85 100 no 125 I 135
F 2-:-16 ,J + 43 50 56 62 I 68
G 2+16 + 14 15 17 j8 I 20
H 2+ 16 0 0 0 0 0
J 6 €g + 18 22 25 29 I 33
I "
~
J 7 + 26 30 f36 39 43
J 8 + 41 47 , 55 60 66
J 9 "+ 50 57 -65 70 77
"I + I
"I
J 10 80 92 105 115 - 125

J
J
11
12
+
+ 125
200
II 145
230
160
260
180
285
200
315
1 13 + 315 . 360 405 I_ 445 485
J 14 + 500 " ',575 650 700 775
925 1050 1150 1250
+ 800
J
J
J
15
16
17
+
+
1250
2000
1450
2300
1600
2600 I 1800
2850
2000
3150
4050 4450 4850
J 18 + 3150 3600
K 6 + 4 5 5 7 8
K 7 + 12 13 16 17 18
20 22 25 28 29
K 8 +

----~c.,--"--._

TABLICA 3,3

----l--·--·· (4, nastavak)

!
';-
~ I
~
Odstupanje

-----
~~---:--l-::-f-;~~---I-
do do I do do
Grupe i podgrupe nominalnih mera [mm)

200

do
225! 250
do I do
280
do
315
doido
r~:~---400
do
450
do

~ I ~ I,' I, Znok ,,140 160! 180 , ::1 225 250, 280 315"
355 1 400 450 500

~
M
M
M
6
7
8
'". +
8
o
8
8
o
9
9
o
9
10
11
o
10
o
11
I
N 6 20 22 25 26 27

I
N 7 " 12 14 14 16 17
N
N
P
8
9,11
6
"
36
4
o I
1
5

41
33
o
5

47
o
5

51
o
6
o
55
P 7 28 36 41 45
P 8 43 I 50 56 62 68

I
R 6 56 S8 61 68 71 75 85 I 89 97 103 113 119
R 7 48 SO 53 60 63 67 74 -- 78 81 93 103 109
1
R 8+11 " 63 65 68 77 80 84 94 98 108 114 126 132
S 6 85 93 101 113 121 131 149 161 179 197 219 239
S 7 77 85 93 [ 105 113 123 138 150 169 187 209 229
S 8+]l " 92 100 108 I 122 130 140 158 170 190 208 232 252
T 6 115 127 139 I 157 171 187 209 231 257 283 311 347
T 7 107 119 . 131 ; 149 163 179 198 220 247 273 307 337
T 8+11 " 1
1 122 i34 146 ~ 166 180 196 218 I 240 268 294 330 360
U 6 it 163 j183 203 i 227 249 275 306 341 379 424 477 527
U 7 155 175 1 195 219 241 267 295 330 369 414 467 517
" 315 350 390 435 49(1 540
:~~
U 8+11 11 190 210 236 258 284
v 1 245 1, 275 301 331 376 416 464 519 582 647
6 1 221 365 405 454 509 572 637
V 7 187 213 237 1267 293 323
V 8+11 II 202 ,1 228 1, 252 1 284 310 340 i 385 425 475 530 595 660 '"
~
 TABLICA 3.3
(5) nastavak)
::l
,
~ Grupe i podgrupe nomlnalnih mera {mm]
§ Odstupanje
I 200 I
...
•0
E
120
do
140
do
160
do
180
do do
225
do
250
do
280
do
315
do
355
do
400
do
450
do
..
~
'~" , I
Znak
140 160

I
180 200 225 250 280 315 355 400 450
I
500

X 6 - 241 273 303 341 376 416 466 516 579 649 I 727
I 807
"" I,
X
X
7
8+11
"
-
-
233
248
265
280
295
310
333
350
368
385
408
425
.55
475
505
525
569
590
639
660 I
I
717
740 I
797
820 .
-

I
Y 6 293 333 373 416 461 SIl 571 641 719 809 907 987
y 7 "
" - 285 325 365 408 453 503 560 630 709 799 I 897 977
Y 8+11 i " - 300 340 380 425 470 520 580 650 730 820 I 920 lOCO

Z 6 , - 358 408 458 511 566 631 701 781 889 989 1087 1237
Z
Z
7
8+11
I "" "
-
-
350
365
400
415
450
465
503
520
558
575
623
640
690
710
770
790
879
900
979
1000
1077
1100
1227
j250

ZA
ZA
6
7 " -
-
463
455
528
520
593
585
661
653
731
723
811
803
911
900
991
980
1139
1129
1289
1279
1437
1427
1587
1577 ~
ZA 8+11 ,." - 470 535 600 670 740 820 920 1000 1IS0 1300 1450 1600

ZB
ZB
6
7 " -- 613
605
693
685
773
765
871
863
951
943
1041
1033
1191
1180
1291
1280
1489
1479
1639
1629
1837
1827
2037
2027
ZB 8+11 " - 620 700 780 880 960 1050 1200 1300 1500 1650 1850 I 2050
"
ZC
ZC
6
" -
-
793 893 993 1141 1241 1341 1541 1691 1889 ,2089 2337 I 2587

ZC I 7
8+11 ..
" -
785
800
885
900
985
1000
1133
1150
1233
1250
1333
1350
1-530
1550
1680
1700
1879
1900
2079
2100
2327
2350 I
2577
2600

Napomene uz tablicu 3.3:

1. Podaci u tnblici su u skladu sa JUS M. A1.131/1955.
2. Osnovno odstupanje t od nulte Unije mo~e biti bile gornje odsrupanje ~g. bila donje odstupan;e Cd; odstupanje iznad nuIte linije obeteZeno
je znakom +, a odstupanje ispod nulte linIje znakom - (v. 81. 3.14).

------.-~.--"------

~~ ~!;f E: .... <' ~ t:l ~

.g §.~g.,;s.~~ ~ ~g.
ti i'~
--0
';::,.,
~..... - 1. /0
'";;::c,
ets .... --
... $ _~ 9' @ po ?: §'§ p. Z
..... :t'O
Q)
!;!,!?, w ttl --. N II)

" " ~ 'gN ~ttlfI!

..... -.ll\.'l
;oNS~~~':-'8~5:-
:dl;5 " ..... ~ ~n ttl ~ ~g..gtf~
~!l.I·1 :r::i .... 0' ~E. g: 5' O"i ::::-.J
·;;- .... ;:r.;3 r.: ~ 0 o..~ ....
~~o t:1 '" sN.:::.g~ r.: §_.:o l'<W
(II

.t:::
o ~;"p". __ .~ III P=:a;"'" S
~ "'~1
0:r: ~
(jQ 0 "
:=:.., 0
r.: ~ :or ..... f>J -..l 00
~ ~ -;;--0-
'd !'b' g- ~ -...l ~ ttl '8 ,,0\ S·'"§..
fj.:o!
,-,"i;{ia. ~ ! . 0;;;-0 ~ ~<o O.~
S '::j'Oo-,@ooo.'S·
c. 0-3_ r.: .... '0 e. r.o'> ? 0 §
g.!~ 'd ri ~ ~ ~ III ~ r.: ~ ~ _.
iig''' ~~~§S-...lg~ ~
s:.:o ~ .., --.>-1?~
e~.:::S.9"'l!.s:.:o~O\ ..... g ~
"~ ''0 ::r (II
0\g-8.S....:I5
n ~ tLl 0.. rt> .....
S~,
,
a"
0 0
g~o: ~ ~~:
tf)
0
~'"'
~
I ~r.,_ g: ~ ~ is0" ?
~".",
~0
~~- 3
"
... '1:;1:=;1
~ ;::~:;1 ~r.: ~!i-1?g g
• -.1

§.~~ " .... (:1. ::r 0 tr tf) ~ S P"' S W

Ul p.. 0\ ~ 0\ i!(jQ 0 15''''ll:l
"'~ III ~ -'.g 0 0\ 0 >-1
~!::J :=;I 0' Z 0 ,.....'0 ..... ~ 0 e.. b
~~~ C)
" o.,.·"'1;"'":o:1'l
..... ___ -.l i1~-'0 tfl
~p;' t1
II "1j ~ <::::
'S " ~ i:I ::r (II - ~ -.1 ......
~ ll:l .05: g>~ "'S= 8.
ll:l S ::-;'
~ 0 ET
u,-.lO~ :;1'Otfl=2' ~"O\P.!::'"
.... ..,. r.: ~''g 8 0 W. 0 0 '8
ig: s
-o..tlo
o 0. 0.
8
§. ..~ ~. ~
§.~ Z"'~ p..,p ~;:g-!::"!
l ~~ ~ ~ ll:l :.
0"
e r£~~<mcO"'-.l~ ~
-""O1
..,~'"
~
g: ~ 1;;'
s:.:o
:;::l 0
(1;'
S
'0 i:I:;:
ll:l --,
~'"d J1l ~>o
n Pl
Sj' 0

::r: --..0
"'S...,R.tr",
t:I -~

0
[.
u

Q
(Il
r.: I
II ,-" N §.
I--j (} Pl ..
§"<o
1T~:o~:;r~1?+~~
1 .... l u O I O \ .... OO.
g.
64 3. TOLERANCIJE MESA
3.4. ZAZORI
65
da bi se upotrebili vrlo grubi kvaliteti otvora; takve kombinacije kvaliteta nisu
prcdvidene ni preporukama ISO iii JUS ni uobicajene jer nemaju praktiene
primene.
»Inverzni« sklopovi. npr. H7/g6 i G7Jh6 - na 81. 3.17 i 3.18, imaju i jednake
ekstremne zazore; to nije uvek slucaj sa', sklopovima sa neizvesoim i evrstim na-
leganjem.
1z dijagrama zazora (s1. 3.17) izlazi da se odredeni zazor moZe postiei sa ne-
koLiko razliCitih vr-s"Ql naleganja;. na primer, zazor 10 = + 5p. moze se postici,
premasl. 3.17, sa ovih pet vrsta naleganja: H7jh6, H7jj6, H7jk6, H7jrn6 i H7/n6.
Po zakonu verovatnoce (DGausova linijau).. kada je rec 0 velikom broju elemenata
i sklopova, najveci braj stvarnih Z3Z0ra nalazice se u blizini srednjih vrednosti
zazora 1m-kada se dementi sklope, pa je srednji ZazOf, u neku ruku, izvesno obele-
zje sklopa S obzirom na zazor. - Srednji zazor moze se odrediti po obrascu

fm
- fm~;r;. + ['!!}!!- = ~DllUIx; + Dmin) -(dmax + dmio)
- 2 2 )
a srednji zador po obrascu
Cmax + Cmin (d"." + d".;o) - (D~, + DreW
2 2

Za sklopove sa neizvesnim naleganjem ;e fm= fmax/2, a em = cma,,/2, odn. fm~em'

Srednji zazori sklopova sa labavim naleganjem su uvek pozitivni - dakle SL 3.20 - Uticaj prei!nika na ocistupanja i zazore (zadore) pri jedoakim Vl'Stama. naleganja
z8zori, srednji zazori sklopova sa evrstim naleganjem BU uvek negativni - dak1e
zadori, a srednji zazori sklopova sa neizvesnim naleganjem mogu biti ili pozitivn; Zazor I ostvaren U okviru propisanih
tolerancija zove se radioniCki iii fabrikacioni HI!
ili negativni - dakle Hi zazori ili zadori; prema tome <ia Ii je 1m ~ Cm ceni se da zazor; on je jednak razlici preenika ot-
Ii ;e, po prirodi, sklop bliii labavom ill evrstom naleganju. Vora i pree-nika stabla, a utvrduje se me- ~r--
0
~
~
Na 51.··3.19 obe1ezeni su srednji zazori za pet pomenutih sklopova sa 81. 3.17. renjem. Kada se izradeni elementi sklope,

~
Zazoru -10 = Sf!- najblizi je sr:ednji zazor f m = + 2,5 koji pripada vrsti naleganja fabrikacioni zazor se menja i zove se mon- I/ib- ~
H7/k6, prema tome Zazar 10 = 5/.l, kao naj- taini zazor f M; do promene zazora dolazi 0'ffi 0
povoljniji za odredeni sluea;, teorijski bi se zbog deformacija pod utica;em teZine, top- tWs t-
najcesce nalazio u sklopovima sa naleganjem lote iii prethodnih napon. (v. s1. 3.46). Kad -]0O
H7/k6. U stvarnosti, posle izvr~enog sklapa- je masina u radu, zazor se opet menja i
.nja elemenata neec se, po pravilu, najveci postaje radni iIi eksploatacioni zazor is; hI]
broj podjednakih zazora poidapati sa sred- do te ponovne promene zazora dolazi iii -20 0
njim zazorom zbog netacnosti maSine alat- zbog deformacija koje patien od mehanic- .50mm
~-~.!.::~~H]]lhl!
ke, zbog habanja alata i pribora za mere-
nje, zbog uticaja toplote, zbog rukovanja
kih iIi termiCkih naprezanja za vreme rada
ma§ine, ili zbog habanja, ill i zbog jednog !,300
pri izradi i merenju i dr. [2, 3) 4, 5].
Sklopovi ;,ednake vrste naleganja a ne-
i zbog drugog.
Fabrikacioni zador c takod.e se utvr-
M2001---1--+---1
jednakog nom1nalnog precnika, odn. grupe duje merenjem keo razlika precnika stabla
precnika, irnaju razliCite zazore (51. 3.20). i preCnika otvora. Zador izaziva napone u
Tolerancije zazora su vece kada su preCnici sklopljenim e1ementima; ti se naponi raz-
Sl. 3.19 - Srednji zazori odn. za- vecL likuju za vreme rada od napona posle iz-
dori (i:ij)rekidane linije) prema
51. 3 17
N as,
1 3 .21 prikazan
• je uticaJ• kvaliteta na vrsenog sldapan;a (v. ad. 3.2). O,ILLLLkOLLLlWOLL",","'-"
.' zazore za nekoliko sklopova nominalnog pret- Radionicki zazon ne nalaze se uvek
nika 50 mm vrste naleganja H/h. Uko1iko Stl kvaliteti finiji, to]erancije zazora su S1. ,3.21 - Utica; kvaliteta.
rut
tacno u granicama propisanih ekstremnih zazore sklopova jednakog nomi-
manje. zazora posto se zcijene-tolerancije ne mogu nalnog pre~ruka d = 50 mm

oS Omori maiinakih konttrukdja

 $. TOLEliANCIJE MERA
66 :'l.~. SISTEMI PODESAVANJA
67

idealno taeno ostvariti pri izradi~ odn. utvrditi kontrolom mera zbog netacnosti
pribora za merenje i zbog njegove istrosenosti, pohabanosti od upotrebe, pa i
zbog dr.ugih subjektivnih i objektivnih uticaja [2, 3, 4]. Postoje, dakie, i &toie-
rancije tolerancijat.. Uticaji netaenosti pribora za merenje su naroCito uoeijivi
I na razumnu meru, planski su odabrani i utvrdeni pogodni nizovi sklopova razli-
....
I8
~
3.5. SISTEMI PODE~AVANJA
Sistem standardnih tolerancija pruia mogucnost da se ze1jeni zazor iii zador
postigne izborom razIiCitih kombinacija otvora i stabla i po polozaju i po visini
njihovih toleranci;skih polja. Broi moguCih kombinacija je ogroman. Da bi se u
tome napravio izvestan red i smanjio broi kombinacija za prakticnu upotrebu
\

citih zazora i zadora, radi jednoobraznosti u izboru kombinacija. Tako je stvOren

sistem po kome se podesava bilo stablo prema otvoru bilo otvor prema stablu;
I
I;: u tome sistemu usvaja se jedan od sklopnih elemenata kao jedinstven po svojoj
<
iii: II
~
toleranciji za ceo niz sklopova, a tolerancija i polohj tolerancijskog polja drugog
M j1 u
I sldopnog elementa odreduju se prema narneni sklopa.

'V
1. . .= mru~ e
E
-~ ~
~
u ........
1--, .... ~ 0 _ .. ~
o
0:
.jf-'
.....e . . .'"
50! j I" -
'-~ lill,
llili
1
60£91h9 700H81f8 740H71j6 780H7lk6 2DDH71r6
S1. 3.23 - Sistem zajedni&og otvora S1. 3.24 - Sistem zajeduiCkog stabla
Sl. 3.22 - NajveCi i najmanji 2azori i !/!adori sklopova .u primeru 3.3
Dva SU osnovna sistema podesavanja (sistema naleganja): si,stem zajednickog
kada Sll u pitanju finiji kvaliteri. Zato je zvanicno dopusteno izvesno odstu- otvora (sisrem zajednicke rope) i sisrem zajednickog stabla (sistem zajednicke
pan;e od to!erancija datih u tablici 3. 1 za kvalitete 5, 6, 7 i 8 (JUS M. ALl20). osovine).
To treba uvek imati u vidu. Obelezje Ie sistema zajednickog otvora, prema ISO: nuita linija podudara
se sa donjom granicom odstupanja oWora. Tolerancijsko polje aNora ima polo-
Primer 3.3. Odrediti najvete i najmanje zazore i zadare za sldopove sa ovim ia;nu oznaku H~ a polozaj tolerancijskog polja stabla se menja u zavisnosti ad
vrstama naleganja: 60E9/h9, looHS/f8, 140H7fj6, 180H7/k6 i 200H7/r6. namene sklopa. - U sistemu zajednickog stabla nuIta linija se podudara sa gor-
ReSenja su prikazana ua s1. 3.22, a dobijena su uz pomo{: tabHca. 3.1, 3.2 njom granicom odstupanja stabla. Tolerancijsko polje $tabla ima polozajnu oznaku
h, a poIozaj tolerancijskog polja otvora se menja u zavisnosti od namene sklopa.
3.3:
Oba sistema podeSavanja su prikazana uporedo na s1. 3,23 i 3.24,
60E9 = 60 + O~134
+ 0,060 mm; 60h9 = 60 _ °
0,074 mm; f= = 2081';/min = 601'; I u jednom i u drugom sistemu podeSavanja moze ·se praviti mnogo kom-
binacija. Niz kombinacija sa jednim jedinstvenirn tolerancijskim poljem i po po-
loiaju i po kvalitetu Cini familiju sklopova ili familiju naieganja. Od svih mogu-
100HS = 100 + 00,054 mm,' 100fS -_ 100 -_ O,09Omtn;
0,036 f,mix = 144Pi f,min = 3 6p.; em familija sarno Sll se neke odomacile u praksi. JUS preporucuje odreden broj
familija naleganja sa odabranim vrstama naleganja (tabl. 3.4); ,edna je od prepo-
140H7 = 140 + ~,040 rnm; 140j6 = 140 ::: g:gl1 n1m; fmax = 51p; emu; = 14#;
rucenih familija u sistemu zajednickog otvora. na primer, ova: H7/f7, g6, h6,
j6, k6, n6, p6, r6, (uza familija H7).
Oba se sistema poddavanja upotrebljavaju u proizvodnji - sistem zajedni.-
t80H7 = 180 + g,Q40 nun; 180k6 = 180 t g:~~ mm; fmax = 37p; Cmalt = 28JL; ckog otvora teSce. Troskovi za materijal, za fabrikaciju i za merenje zavise od iz-
bora sistema podciavanja. Isto tako, od velikog je znacaja za izbor sistema pode-
200H _ + 0,046. + 0,106 savanja i kolicina delova (pojedinacna, serijska, masovna proizvodnja) [3, 4, S,
7 -200 0 mm} 2oor6 =200 +O,071mm; Cmu.= l06!li Cmin=31p;
6, 9, 10J,

"
68 3. TOLERANCI.TE MERA
3.6. TACNOST OBLIKA I POLOZAJA
69
TABLICA 3.4
menata sa s1. 3.25 kada bi se za sva cetiri slucaja usvojilo vratilo nepromenljivog
Preporucene familije naieganja npminalnog preenika.
_. IH6 _"I-=o~7,:..::f6:.:,.:g:::5:.-,
.::h::5_ _ _-,-___ 1 j5, k5, m5, uS 1 p5, d, ,5, ,5, uS
,
a9,b8,c8,d 8.e8~f7, g6h6 ,,,m,n
"6k666 p6
, r6 666 6 6
,S,t,U,X,Z

~ 1 H7
H8 .a9, b9, c9, 49. e9, f8, h7, hS
...-
1 j7, k7, m7, n7 p7, r7, 87, s8, t7, t8, it7,
k6 H7
o-.--:-lll!11!!..~§§L ._-:-1 ,qllll
H7 k6 H7
§t~o
H7

;B ,I uS, x7, xS, 27, 28, zhS, zc8

._._
-----
'2
'2
~ 1:0
dlO, eS, f8, h8 t9, u9, x9, 29, zb9,zc9
ulO,xlO,zlO,zblO,zcIO
.--
-mffin -ni
Iffil all, bil, ell. dll, htl I xlI, zll, zbtl, zr:ll
F7 ~
I h5 \ E7,F6,G6,H6 J6,K6,M6, N61 P6, R6, S6, T6,U6 § S
, h6
--
A9, BE, C8, DB, E8, F7~ G7, H7 J7, K7, M7, N7! P1, R7, S7, T7, U7, X7, Z7--, h6 K7
O~III!I!lij!!!!!!!!!I!1 ·-·-·[§-·~il!t!!I!II!lljll!I!I·§·-·-O
h6 K7
h7 A9, BS, C8, H8 J8, K8, M8, N8 I
h8 A9, B9, C9, D9, E9, FE, H8, H9 S8, T8, U8~ XS,Z8;ZB8,ZC8j
.
h9 DIO,E9"H9 T9,.U9,X9, Z9, ZB9, ZC9\
81. 3.26~_:::: Po1ozaji tolerancijskih polia :za sklopove na sl. 3.25 - za sluea; jednakog nominalnog
hl{) UIO,XlO, 210, ZBlO;"Z\:10 prebrika d = 50 nun
hll AU. BIl, Cll, Dl1, Hll i XU, Z11, ZBI1, ZCII I
Izneseno razrnatranje 0 uticaju sistema podclavanja na oblik vratila nema
Napomene UL tablicu 3.4: znaeaja kada su spoljas.nji elementi od dva dela ill kada ima moguenosti da se de-
lovi sIdapaju u zagrejanom stanju; to zavisi od veliCine zazora ili zadora, od ve-
1. Preporucene familije naleganja su u skladu sa JUS M, A1.200/1955.
liCine skiopnih e1emenata., od materijala i dr. Tada bi zavrsni deo vratila na mes-
2, Prvenstveno trcba birati naleganja sa erno odhampanim poloiajnim oznak~a; kada rima 1 i 2 mogao hiti nepromenljivog preCnika u sva ~etiri sluCaja na 81. 3.25.
takva nalegan;a ne odgovaraju nameni~ mogu biti usv.aian~ i ~stal.a: preporucena naleganJa, a karla
ni ODa ne zadovoljavaju, treba se pri izboru naleganj3 pndnavatJ, uputstava u JUS M. A1.200. Osim naved.enih sistema podeSavanja postoji i proizvoljan sistem podeS2-
vanja u kome nije osnova tolerancijsko polje H, odn. h, vee rna kakva poloza;na
oznaka - npr. F8/g8, k8 ... , taj sistem nije standardan i upotrebljava se izu-
Izborom sistema po- zetno [4, 5].
7 2

J
.r; deSavanja moze se uticati
na oblik elemenata u sklo-
pu i na nacin sklapanja. 3.6. TACNOST OBLIKA I POLOZAJA
_S:I~_ S'I~ Na s1. 3.25 prikazan je
" ,,- sklop zavrsnog dela vrati~ Al'solutno taCnih oblika nema (v. i od. 3,2). ~ekoliko primera netaenosti .
prostornog geometrljskog oblika prikazano je na 81. 3.27, a ;tdan primer netac-
dr<d 1a sa kliznim lefistem i sa
~/ glavCinom zupcanika. Us- nosti ravnog geometrijskog oblika ns's1. 3.28. U prvom slutaju ree je 0 odstl,lpa-
loy da povrsine elemenata, nju stvarnog obIika od idea1nog cilindra, u drugom slueaju 0 odstupanju stvarnog
prilikom sklapanja, ne bu-
du ostecene nalaze_ da se
JJ u dva slucaja - od te- ilill 1111, III
tiri koliko ih ima na s1.
3.25 - precnik d smanji
na d 1 ; to, dakIe, zavisi i od 1- ~ J .-
sistema podeSavanja i od
medusohnog poloiaja leiis-
S1. 3.25 - Uticaj sistema pndeS3.vanja oa oblik vratila
ta i zupcanika. ObjaSnjenje . 1IIIIIIIIllllllil I!!fI.UJ III 11111
pri razliCitim polo"iajima kliznog leZlsta 1 i glavcinc zup- za ovo pruza s1. 3.26 na ! 11I1111i+!l 111111111
funika 2 (I-sistem zajedniCkog otvora~ II~sistem zajed- kojoj su nacrtana toleran-
niCkog stabla) [20] 81. 3.27 - Primeri neta~b geometri;skih oblika; fltvarne konture osovina lde u tolerancijskom
djska polja pojedinih ele- prostoru (!rafuanom)
70 ;), TOLERANCIJE MERA :1.7. UPOTREEA TOLERANCI.JA 71

obIika od idea1nog kruga. Ovde se po;avljuje pojam »tolerancijski proston( umestO slucaju koaksijalne, mogu biti ili paralelno "pomerene, iIi se mogu presecati, iii
pojma ,tolerancijsko polj",. Tolerancijski prostor je prema sl. 3.27 !upalj cilindar se mogu mimoilaziti. Dopusteno odstupanje od tacnog medusobnog polozaja
najrnanjeg dopuStenog preenika dmin i naj- moze se predvideti,kada je potrebno, prema propisima JUS M. AO..080j1956.
veceg dopuStenog preenika lima)£;'
Raznovrsni su uzroci od kojih potieu
netaenosti oblika predrneta po zavrsenoj
obradi: 3.7. UPOTREBA TOLERANCI]A
netaean medusobni polozaj alata i pred-
meta koji se obraduje - zbog neparalelnosti Standardne tolerancije upotrebljavaju se redovno za )okrugte«( clemente,
putanje alata i predmeta ko;i se obraduje, npr. za preenike vratila i leiista (s1. 3.30). Za ostale .mere, upr. za duzine pojedi-
zbog ekscentrienosti pojedinih elemenata, nih delova vratila na s1. 3.30, obitno se upotrebljavaju nesistemske tolerancije u
zbog nepodesnih zazora u leiiStima, zbog vidu brojeva koji pokazuju odstupanja, mada
nepravilne putanje alata, i dr., se i za takve mere cesto upotrebljavaju stan-
deformacije Wata, nosata alsta, masi- dardne oznake za tolerancije po sistemu ISO.
ne alatke i predmeta za vreme obrade pod Za sve mere nije potrebno propisivati
uticajem optereeenja, zagrevanja i sopstve- tolerancije. Mere od cijih !aenosti zavisi
nih napona, ispravnost funkcije sidopa i ffiaSine moraju
habanje alata i IDaSine alatke u toku imati propisane tolera.rrcije, a isto tako i mere "::5'qD.4!
vremena, ko;e Stl znacajne za taenu izradu i za tacno
'. Sl. _~;:a :._.~etllQ).ost.....~rofiJa. - nehomogellost rnaterijala predmeta ko;i sklapanje - naroCito kada je u pitanju raz- 700. 0,1
POPl~Og N.l.U.llog· pres.,.... osovme b d'
seorauJ~ .~\. menljivast delava. Za ostale mere ne pro-
naknadna obrada - mehanicka, a naro(:lto tenmCKa 1 dr. pisuju se tolerancije, npr. za spoljnje. mere S1. 3.30 - Standardne (sistemske)
Posledice netaenosti oblika su svakako stetne, i one mogu hiti raznovrsne: posrolja masina, jer svaka propisana toleran- i nesistemske tolerancije u primen)
vibracije, udari, neraena kretanja meh~izama, jaka lokal~a nap.rezanja na doru.:- cija poskupljava proizvodnju. U stvari, i
nim povriinama elemenata zbog neuJedna¢enog nalegan,a, poJaeano zagrevanJe takve mere, iako su bez propisanih tolerancija, imaju odstupanja cije su dopuste-
ill habanje elernenata i s1. . . . " . ne granice precutno utvrdene pa treba~_da budu i postovane; to su mere sa )pr~­
Po pravUu se smatra da se odstupan;a od tacnostl oblika .n~az.: u dopustennn eutnim« tolerancijama. VeliCine nekih precutnih tolerancija navedene Sil U odelJ-
granicama kada se konture izradenog predmeta nalaze u toleranCllskom prostoru ku /}Oblici i izrada«. - Duzina L lezista na sl. 3.31 pripada grupi mera sa precumim
- kao na s1. 3.27. Kada ovako definisana dopuStena netaenost oblika ite zadovo- tolerancijama, razmak I treba da ima
ljava uslove, posebno se propisuje dopuSteno odstupan;e od tacnog, idealn~g ob- toleranciju, obitno nesistemsku, a
lika, npr. kao osnovna tolerandja finijeg kvaliteta, .kao deo osnovne tolerancije precnici diD redovno imaju tole-
predvidene za tacDost mera ill kao dopuStena razlika Ad = d. max - d. min gde rancije po standardnom sistemu ISO;
su d max i d min najveCi i najmanji dopus.teni preenici opisanog i upisanog kruga, te su tolerancije znacajne i za funk-
odn.$ cilind:a (s1. 3.28). Za rukavce vratila za kotrijajna lezisra ponekad se propi- ciju i za sklapanje.
suje taenost oblika koja odgovara kvalitetu ITS"""- cak i kada je za tsenost mera
rukavca predviden kvalitet grublji od IT5; to se radi kada nepravilan oblik rukav- Pravila 0 obelezavanju mera sa
ca more izazvati jake deformacije unutl"aSnjeg l~z.unog prstena) poremetiti oblik tolerancijama nalaze se u JU S M.
putanje kotrljajnog tela, -poveCati trenje pa skratiti AO.080j1956. ToIerancije se obe-
vek lciista. Propisivanje tolerancija za tacnoS! oblika lei.avaju ili znacima po sistemu ISO
treba iz&egavati jer se tim:e znatno poveeavaju tros- ,,. ,, in brojevima van sistema ISO. Za
kovi prqizvodnje; osim toga, ¢esto je ~10 tclko nesistemske tolerancije je osnovno
proveravati tatnost oblika, naroCito dugaCkih sup- "t:)"O<> pravilo da se, bez obzira na znak,
Ijina [3, 5, 6, 9). gornje odstupanje belezi desno od
nominalne mere, gore, a donje -od-
I u medusobnom poloZaju geometrijskih osa L
stupanje desno od nominalne mere,
ili razlicitih ravni jednog istog elementa ne mo- dole; nekoliko primera nalazi se na
Ze se postici apsolutna taenost. To dolazi naro- SI. 3.31 - Propisivanje tolerancija potrebno sL 3.30, 3.32, 3.33.
titO do iuaiaja kada se isti element obradu;e oa SI. 3.29 - ObelcZavanje do- je za mere d, D i I. a za meru L nije potrebno
pustenog odsrupania e od Uobicajeno je da se, pri upo-
dye r3Zne maSine alatke. Na primer, geometrijske ose
krufue prstenaste ploce za cilindre preenika d koaksijalnosti paralelnih geo- trebi nesistemskih tolerancija, dobra
metrijskih osa Cilindara pre¢- mefa obelezava nominalnom merom, a 105a mefa ze!jenim odstupanjern od no-
j d, na ,I. 3.Z9, koje bi trebalo da budu u idealnom nika dido minalne mere; zato se, po pravilu, za unutrasnju merU (otvor) propisuje plus-
72 3. TOLERANClJE MERA 3.7. UPOTREBA TOLERANCIJA 73

-tolerancija, a za spoljasnju merU (stablo) minus-tolerancija (s1. 3.32). U tome

smislu debljina obrtne ploce zgIoba na s1. 3.33 treba da ima minus-toleranciju,
pa je zbir 1= 11 + 12 = 160 ! ~;~, a tolerancija zbira t = t1 + t2 = 0)5 +
a duzina stabla zavrtnja takode minus-toleranciju, ali i drukCiju nominalnu meru
+ 0,3 = 0,8. ' .
da bi se izbegla moguenost da izradeni sklop bude nepokretljivo stegnut - bez lz 81. .3.35 izlazi da je toleranci;a razlike tolerisanih du:iina jednaka zbiru po-
ikakvog z8zora, pa time i ometen u svojoj osnovnoj funkciji. jedinih tolerancija. postO su ekstremi
l'roQ%. = 11mfIJf. - [min = 110+0 ,3 - 50_ 0,1 = 60+ 0 ,4
l'min = ll.min - ['},maY, = 110-,o,2 - 50+ 0 ,2 = 60_ 0,4
pa je razlika duiina l' = 11 - I'/, = 60 ± OA, a tolenincija razlike t = ['1 + t' 2 =
= 0,4 + 0,4 = 0,8.
Prema tome, opste je pravilo: tolerandja bila zbira bila razlike dveju tole-
risanih mera jednaka je zbiru PQjedinih tolerancija. Tolerancija zbira ili razlike
krupnija je ad tolerancija pojedinih e1emenata. Nix lancano poslaganih elemenata
more, dakle, pokazati znatna odstupanja od zbici nominalnih duzina sa propi-
sanim tolerancijama. /
Floea sa otvorima na sl. 3.36 treba da bude zavrtnjima prievfscena za drugu
plocu, takode sa otvorima; pri tome odsrupanje od koaksijalnosti pojedinih otvo-
ra ne sme da prede odredenu granicu. U takvom slucaju nije ispravno obeleZa-
vati tolerisane mere prema s1. 3.36 postO bi netacnosti poloiaja osa mogle biri uto-
SI. 3.32 - Nominalna mera S1. 3.33 - Tolerancije ~za me- liko jaee ukoliko je osa vise udaijena od ravni n. Prema prethodnom izlaganju
= dobra mera r.:: zgloba (l-obnna plota)

Kada se u sklopu nalaze e1ementi jedni pored drugih a mere su im toleri-

sane, treba voditi racuna 0 uticaju pojedinih tolerancija na ukupan zbir i.1i razli-
ku duzina.

-.,
{ =5°_0.1 _

81. 3.36 - Lantano obeleia- 81. 3.37 - Obelciavanje -mera

vanje mera sa tolemncijama sa toleranciiama od 'polazne
za ploCu sa nizom otvora ravni n za plobJ sa nizom
otvora

,I tolerancija zbira svih delimicnih mera bila' hi jednaka 2ns kada hi odstupanje sva-
ke pojedine mere s bilo jednako. To bi, u ekstremnim slueajevima, mogio dovesti

JLL- Imm={,min+-lzminO.--___ ~l
_ _,,{~"""::o{"'m",,o,,,-,-·.cl'''~'''-'- - - - - - l
t1 1'".u,=IJrrW,-/2rrru; \
i

I-J,;""x:: iltrm-iZI1>ll'
I ti do znatne i neprihvatljive dezaksi;a1nosti otvora na nekorn udaljenom polozaju
od ravni n. Ispravno je da se tolerisane mere nanose ad jedne polazne ravni, ovde
ravni [I, jer su tada medusobna odstupan;a polozaja pojedinih osa tacno ograni-
tena pa je i sklapanje pIocR obezbedeno uz dopusterio odstupanje (51. 3.37). To
S1. 3.34 Zbir duiina sa toleraucijama SJ. 3.35 - Razlika duzina sa se dopusteno odstupanje proverava za najnepovoljnije stanje kada su ose i
tolerandjama
iednog i drugog otvora u suprotnim ekstremnim polotajima, kada precnik
-otvora do, prema svojim sopstvenim tolerancijama. ima najmanju meru, a
1z slike 3.34 izlazi da je tolerancija zbira tolerisanih duzina ravna zbiru po- precnik stabla zavrtnja d, takode prema svojim sopstvenim tolerancijama, naj-
jedinih toleranciia posto su ekstremi
vetu meru. To stank prikazano je na sL 3.38, Ne treba, ipak, racunati s tim
lmax = llmax + l'!lnax = 110~o,3 + 50+ 0 •2 = 160+0,5 da ce se u stvarnosti jednovremeno poklopiti svi najnepo¥oljniji ekstremi,
kada se ima u vidu Dna StO je receno U odeIjku 3.4 ~Zazori« i kada se zna da
lmin = i1min + i 2min = lIO- o,2 + 50-0,1'= 160_ 0,3
74 3. TOLERANCUE MERA 3 ..... UPOTREBA TQLERANCI.Y A 75

radnik, pri izradi pojedinih delova, uvek nastoji da izbegne ekstremne mere da manju standardnu toleranciju T <: T'. Najzad treba, na isti nacin, nati toleranciju
ne bi doslo do toga da na njegovu stetu, zbog prekoracenja granicnih mera. izra- za stablo t Z l', gde je f = T'" - T. Taka Sll utvrdeni kvaliteti za otver i srab-
deni predmet bude odbacen kao neispravan (otpadak, skart). 10. u sistemu ISO.
Pri izboru polazne ravni treba voditi raCuna 0 tome da uCvrlcivanje predme- Radi iznalazenja potrebne polozajne oznake za stablo polazi se od uslova
f; ~ J min pa se traii u tablici 3.2 jednaka iIi prva veta standardna vrednost za
ta radi izrade i merenje predmeta bude lako. Polazna ravan ne sme da bude su-
vise udaljena od mesta do kegs se meta proteze posto bi tada taenost merenja .e, s tim da bude jednovremeno ispunjen i uslov
bila umanjemi. (s1. 3.30 i 3.37). Za duie e ~ Frnax - (T + [)
predmete potrebno je uzimati po dve
iIi viSe polaznih ravni za merenje [9, Tako se utvrduje poiozajna oznaka koja zajedno sa ranije nadenom oznakom za
10). kvalitet potpuno definiSe vrstu naleganja, u sistemu ISO.
Delove istog elementa jednakog no-
minaJoog preenika, a nejednakih kva-
liteta taenosti i nejednakih osnovnih od-
stupan;a treba po mogucnosti odvojiti,
I
npr. plitkim, uskim Zlebom (s1. 3.39).

\
81. 3.38 - Najnepovoljniji je polozaj za
~LF-B-J~
81. 3.39 - Ddovi ne;ednalcih
sklapan;e kada je precn.ik zavrtnja l1aj- odstupanja i kvaliteta. odvojeni e
Yea (dmax), kada je precruk otvoIa naj- ilebom
manji Cdomm), i kada je ekscentrienost
otvora najveta (emax) I
S1. 3.40 - Prikaz podataka za saobraia- S1. 3A1. - Podaci uz primer 3.4.
Ekstremni zazori ill zadori, potrebni za sklop dvaju delova, mogu biti ne- vanje nesistemskih tolerancija sistemu
sistemski propisani, tj. izraieni brojevima - bilo na osnovu proraeuna gde je ISO
to moguce, bilo na osnovu slobodnog izbora, a u skladu sa funkcijom sklopa.
Cesto se, rnedutim, postavlja zahtev da tolerancije i odstupanja koji obezbeduju Kada su skokovi izmedu susednih velicina u tablicama 3.l , 3.2 i 3.3 veliki,
tako propisane ekstrernne zazore iii zadore ne budu izraieni brojevirna, tj. nesis- ne- mo:te se, pri saobrazavanju tolerancija sistemu ISO, uvek naCi pogodna yrsta
temski, vee _po standardnom sistemu ISO. Tada je, dakle, zadatak da se nadu naieganja; tada se iii mora donekle odstupiti od proracunatih ekstrema zazora
oni kvaliteti i one poioiajne oznake po standardnom sistemu tolerancija, koji ce iii zadora ukoliko je to prihvatljivo s obzirom na funkciju sklopa i izradu i mere-
dati veliCine zazora iii zadora najbliZe propisanim veiicinama. Pri tome treba da nje sklopnih elemenata" iii se mora odustati od upotrebe toleranci;a po sistemu
bude zadovoJjen osnovni uslov da na;veei zazor Hi zador po sistemu ISO ne ISO, iIi se mogu menjati odnosi medu kvalitetima, iii se, najzad, maze menjati
bude veci od najveeeg propisanog zazora ill zadora i da najmanji zazor ili zador sistem podeSavanja pa Cak preCi i na proizvolini sistem podesavanja (v. od. 3.5).
po'sistemu ISO ne bude manji od najmanjeg propisanog zazora ili zadora, tj.
Pr£mer 3.4. Za sklop delava prema 81. 3 Al treba proveriti ekstremne ve-
fmax Z r r
max i !mio ;;;;J'mifl; ovde su tnU f'min propisani zazori, afma~i f min za-
Heine aksijalnog zazora f ko; i ne sme da prek.o raCi 1 mm, niti da postane
zori dobijeni saobrazavanjem tolerancija standardnom sistemu ISO.
negativan.
Postupak je za saobraiavanje nesistemskih tolerancija sistemu tolerancija
ISO (51. 3.40) ovakav: . im3Jf. = 200 + 0,4 - -10_ 0,05-18°_ 0,3 - 10 _ 0,05 = + 0,4 + 0,05 + 0,3 +
Najpre treba odrediti zbir tolerancija otvora i stabla po obrascu T'r: = + 0,05 = + 0,8 mm
T' + " = F_ - From (v. od. 3.2) Zbir tolerancija treba pDdeliti na otvor
i stablo pa, aka je npr. usvojen sistem pode$8vanja .zajedniCki otvor«, nalazi !mln = 200 - 10 ~ 180 - 10 = O.
se potrebna tolerancija OrYora iz izraza
Proveravan;e pokazuje da su, pri propisanim toierancijama, postavljeni us-
T> '" (0,4 .,. 0,6) T>. = (0,4 .;. 0,6) (frna - f m;n) lovi zadovol;eni.
zavisno od toga da Ii se predvidaju jednaki iIi ne;ednaki kvaliteti otvora i Primer 3.5. Potrebno je proveriti da Ii C~ se moei skiopiti kuCiste na sl.
stabla (v. tabl. 3.4). Zatim treba u tablici 3.1 potraZiti jednaku iIi ptvu 3.42 sa jednorednim kuglicnim leziste:n (d = 50 mm), sa prstenastim osloncern
76 3. TOLERANCLTE MERA 3,7 UPOTREBA TOLERANCUA 77

i sa elasticnim uskocnikorn (Zegerovim prstenom) propisanih mera i da Ii ce 2 d'min = 100 - 0,054 - 50 + 0,1 = 50- O~154
biti ispunjen uslov da tolerancija zazora f ne prekoraCi dopmtenu velicinu
b'min = 24,923 rom
T'I1 = 0,75 nun predvidenu S obzirom na mogucnost sklapanja i S obzirom na
dopustenu deformaciju elasticnih ;ezicaka liS- a za ekscentricne omotaee je
t kocnika.
Pojedine mere:
dma,K = d'max +e= 25 + 0,2 = 25,2 mm
dmin = a'min - e = 24,923 - 0,2 = 24,723 mm
sirina lezisnog prstena B = 20 - O~12 mm,
debljina prstenastog Tolerancija debljine iznosi
osionca, hl = 3,5 - OJ06 mm, t=bmax-bmin=25,2-24,723=OA77 mm.

i I debljina uskocnika h,~3hll ~3-0,06 mm, Primer 3,7. Za sklop sa Cvr~

+_L tolerancija udubl;enja duzine I [1 = 0,25 mm. stirn nalegan;em elemenata nomi-
nalnog precnika 70 rum racuDom OOttUi III;I!II:!! ..,.'"
I, I
Ekstremne sU mere zazora f: su odredene ekstremne velidne
zadora c'max = 196,u i C'min =94#. c ~ "X~iliiii!!
. UUlii ~

fnu.:. = lmu. - (Bmin + humn + h 2min ) Potrebno je da se, radi izrade, M

!min = lmin - (Brnax + hlma >< + h2m~ obelezavanje tolerancija saobrazi. '.
OCf- '" ~ ,
'j ~
sistemu ISO (,1. 3.44). U,vojen g>
~
111
Tolerancija zazora f iznosi je sistem podesavan;a »zajedniCki " "
J ""'" ~,

""
otvor«, a predvideni su, npr., jed-
Tn imn - frnin + tD + [hI + lJ,2.
'""
= = [1
naki kvaliteti tacnosti sklopnih ele-
B gde je t, sa odgovarajucim indeksom, tole- menata.
----
51. 3.42 - Podaci uz primer 3.5
raneija svakog pojedinog elementa; zamenom
meta dobija se iznosi
Zbir tolerancija otvora i stabia

0
"'
.".... ~
H8= ....
"
To ~ 0,25 + 0,12 + 0,06 + 0,06 ~ 0,49 rnm. T'+t' = T'n = c'rnax-C'rnin = S1. 3.44 - Podaci uz primer 3.7.
= 196 - 94 = 1021'.
Posta je uslov T" ~ Tn' a posto je ~_ ovom slueaju 0,49 < 0,75, izlazi da
je postavljeni uslov lspunjen, ' Za jednake kvalirete otvora i stabla nalazi se tolerancija Otvora T' ~ O,5T'n =
Za dopusteni zazor pri montazi fmin = 0,15 mm iznosila bi duzina udublje- 0,5.102 = 511' pa se iz tablice 3.1 za nominalni preenik 70mm nalazi najbliia ma-
~al . nja ve1icina T=46,u sto odgovara osnovnoj toleranciji ITS za otvor. PostO BU kva-
Uteri otvora i stabla jednaki~ i za stablo se privremeno usvaja osnovna tolerancija
Bmax + h Irnax + h2max + !min = 20 + 3,5 + 3 + 0,l5 = 26,65 rom ITS; to izlazi i iz ovoga:
lmax = I min+ tl = 26,65 + 0,25 = 26,9 mm t' = T'fl - T = 102 - 46 = 56p.
pa je duzina udubljenja 1= 26t ~;~5 tum iIi, ako se jer je t = 46# opet najbliZa manja velicina po tablici 3.1-
ieli. da se taj nominalni bra; uskladi sa standardnim Za. utvrdivanje polozaja tolerancijskog polja, odn. poloZajne oznake, treba
brojevima (tab!. 2.1), bila bi duzina udubljenja I = da budu zadovoljena ova dva uslova:
= 26,5 +0,15 mm.
-l- 0,4
s $;; C'min +T i B < C'mlllt - t
Primer 3.6. Potrebno je odrediti na)vecu. i naj- da ne bi ni najrnanji StvarID zador cm.in bio manji od najmanjeg pr.oracunatog za-
I manju debljinu cevi prema sl. 3.43 i toleranciiu njene dora If m' ni najve6i stvarni zador Cmax veci od najveteg proracunatog zadora c'max·
Zam~nom numeriCkih vrednosti dobija se

~1~"";.;:JJ
debljine kada je pri izradi dopustena najveca ekscen-
trienost oruotaea e = 0,2 mm.
1z tablice 3.1 se dobija da je 100h8 = 100- s ;;;; C'min +T= 94 + 46 ~ 140"
!-S0.;.i - 0>054 mm i SORIO = 50+ 0,1 mm pa bi za koncen~
uicne omotace bilo s <' c'mu - , = 196 - 46 ~ 1501'.
Sl. 3.43 ~ Podaci uz 2 O'maJ< = 100 - 50 = 50; Prema tabIici 3.2 za nominalni preenik 70 mm oba ova uslova zadovoljava
primer 3.6 Small = 25 mm poloza; tolerancijskog polja oznake X ~er je za taj polota; c = Ed = 146,u.
 3.8. IZBOR VRSTE NALEGAN.TA 79
78 3. TOLERANCIJE MERA

Prema tome) nepokredjivi sklop 0 kome je rec bite u sistemu ISO ovako
obeleiien: 070H8/x8. Ekstremni su zadori toga sklopa: c_ = 192p i cmin=l00,u;
oni zadovoljavaju postavljene uslove, a neznatno se razlikuju od proracunatih
zadora. - Sklop e;70H8/x8 nalazi se i medu preporuCenim vrstarna naleganja
(tabI. 3.4).
Razlike izmedu ekstremnih proraeunatih zadora i ekstremnih zadora koii
odgovara;u usvo;eno; vrsti naleganja po sistemu ISO iznose
C'm~l( - Cm~ = 196 - 192 = 4.u
Cmin - C'min = 100 - 94 = 6#.
3.8. IZBOR VRSTE NALEGANJA
Na izoor vrste naleganja bitno utice namena, odnosno funkcija sklopa. Ali
De sarno funkcija. Ima i drugih cinilaca koji su iste toliko znacajni pri biranju
vrste naleganja; to su: mogucno5t i podobnost za sklapanje elemenata, moguc-
nost i !roskovi za izradu i merenje elemenata, osobine materijala i hrapavost sklop-
nih povrSina e1emenata. Konaenu odluku 0 izboru vrste naleganja treba doneti
sporazumno sa fabrikom kOjoj ce bin poverena izrada elemenata.
Sve vrste naleganja mogu biri uskladene sa aba standardna sistema pode
savanja: i sa sistemom zajednickog otvora osnovne polotajne oznake H i sa sis-
temom zajedniCkog stabla osnovne poloiajne oznake h. Izabrane vrste sklopova,
po moguenosti, treba da budu u skladu sa preporukama JUS M. A1.120/1955 i
JUS M. AI. 140/1955. Prilikom utvrdivanja vrste naleganja treba, takode, imati
u vidu i netacnosti U ostvarivanju tolerancija) tj. &toleranci;e w}erancija«3 pome~
nute U ode1jku 3.4.
dicamaj leiista klipnjaca; sklopovi ekscen-
tara i ogrlica,
H7/h6, pomerljivi zupcaniei i spojniCe na vratilima;
lezisne posteljice praznohodih (jalovih) kais-
nika na vratilima; leiisne posteljice klipnih
osovinica; prstenovi za podeSavanje polozaja
elemenata na vratilima (polozajnici), izbocine
za centrisanje u udubljenjima spojnienih po-
lutki; spoljasnji prstenovi kortljajnih le:'tista
u kuCistima, zaptivni prstenovi na vratiIima.
lezista dugaekih transmisionih vratila, vratila
H8/d9, (D9/h8)
DlO/h9 dizalica i poljoprivrednih masina; lciisne pos-
teljice praznohodih kaisnika na vratilima; zap-
tivaCi vratila,
H8/f8, (F8/h8) leiista kolenastih vratila i vratila sa vise -os10-
naea; lez.ista vratila eentrifugalnih pumpa, zup-
canih pumpa i ventilatora; yodice ventiIskih
vretena u motorima sa unutrasnjim sagore-
vanjem; yodice ukrsnih giava i klipnih poluga;
~ klipovi i razvodnici u cilindrima; pomerljivi
Spojnieni prstenovi na vratilima;
w
H8!h8 prstenovl za podesavanje polozaja elernena-
ta na vratilima (polozajnici); elementi koji treba
da se lako pomeraju uzduz vratila: pomerIji-
vi zupcanici, glavCine iskljucnih spojnica, kais-
nici, rueiee, mene krivaje,
H9/e9; E9/h9, lezista vratila za dizalice i poljoprivredne masi-
E9/h8 ne i za dugaeka transmisiona vratila, posteiji-
cc:; praznohodih kaiSnika na vratilima, izbo w

3.8.1. FUNKCIJA Cine i udubljenja za centrisanje cilindara,

Za izbor vrste naleganja u zavisnosti od funkcije ima dovoljno preporuka u
struCno; literaturi [3, 4, 6, 9, 10. 11]; te Sll preporuke plod iskustva. Vrsta nale-
ganja moze biti izabrana i na osnovu proraeuna ekstremnih zazora i zadora; pro-
racun nije uvek davoljna pouzdan. Podobnost izabrane vrste naleganja, kada god
je to moguce, treba proveravati racunom, ali je na;bol;e proveravanje putem eks-
perimenta, narocito kada je u pitanju sklop potpuno nov po koncepciji.
Labava naIeganja. Labava naleganja dolaze U obzir za sklopove elemenata,
za koje treba da bude uvek obezbeden zazor: za vratila u Idistirna) za prstenaste
klizace na vratilima. za zglavkaste veze i 51. Niz primera primene nekih prepo-
ruCenih naleganja nalazi se u ovom pregledu:
H7/f7, F7/h6 leZiSta kolenastib, bregastih i kardanskih vra-
tila; leZista klipnjaCa, glavnih vratila maSina
alatki, pumpa, regulatora; prstenasti klizaCi na
vratilima; kulisni klizaCi u mehanizmima,
H7/g6, (G7/h6) pomerijivi (izmenljivi) zupcanici i spojnice na
vratilima; lciista vratiia i vretena na preciznim
maSinama alatkama; klipovi u cilindrima indi-
katora; ventilski podizaCi i ukrsne glave u VOw
HII/all; AII/hil vesaljke gibnjeva; zglavci kocionog poluzja;
rukavci u lezistima vrata za lozenje,
HIl/el I; ell/hI I zglavci koCionog poluzja i grubih mehaniza-
(Hlljbll), (BIl/hIl) rna; leiista vratila grubih poljoprivrednih ma-
sina,
Hll/hll prstenovi za stvaranje potrebnog odstojanja me-
du elementima na vratilu (odstoinici), e1emen-
ti koji neba da budu rnedusobno zavareni ili-
na koji drugi nacin spojeni (zavrtnjima, Civi-
jama, zaglavcima).
Pri izboru vrste naleganja mogu korisno posluziti ova opsta uputstva:
Labava naleganja najmanjih zazora (H/h) biraju se kada su relativni pokre-
ti elemenata u sklopu u toku vremena retki i po duzini puta krath; takvi su sklo-
povi vratila pomerljivih zupcanika i giavcina iskljucnih spojnica, osovinica u zg!av-
cima i sl. Vrste naleganja neSto veeih zazora (BIg, G/h) dolaze U obzir kada je
potrebno da vratilo ima sto taenije vodenje u leiistima iIi da e1ementi budu po-
merljivi uzduz vratila itd. Vrste naleganja jos vecih zazora (HJf, Hie, Hid; Fjh,
80 3. TOLEltANCLTE MERA
3.8. IZBOR VRSTE NALEGANJA
81
Bjh, D/h) upotrebljavaju se za specificno jako opterecena kHzna lamta, a vrste Za hidrodinamicka klizna lefista koja rade sa potpuno okva!enim povclinama
naleganja najveCih zazora (H/c. Hjb, Hla, C/h, Bjh, A/h) za klana lezista brzo- moZe se veza izmedu zazora I, srednjeg pritiska p = Flld (F - opterecenje.
hodih vratila i za sklopove elemenata izlozenih toploti. - Pri oceni ovih uput- I - duiina lezista), viskoznosti 'Yj, ugaone brzine ru i preCnika rukavca d izraziti
stava treba uvek imati u vidu i kvalitete od kojih zavise toleranci;e zazora. priblizno ovako:

~"'c
2
r; CQ d
gde je C konstanta zavisna od uslova u radu i od dimenzija lefiSta. Iz ~ve pribli:Z-
ne jednacine-izlazi pravito: ukoliko je veCa ugaona brzina obrtanja vretila, ukoliko
je yeti precnik rukavca i ukoliko je manji specifieni (srednji) pritisak, utoliko je
potreban veti zazor, i obrnuto. K90 prva orijentacija pri projektovanju kliznih
leiista mogu poslUZlti ove preporuke za izbor srednjib tre1ativniht zazora ¥ = II d
[12]:
'IjJ = 2.10- 3 -7- 3.10-3 za 'lJ> lOm/s i p < 0,4kNJcm2 1

200
/
1
7171//.
1---+--+ .... /; '7)7 II /
~ 1,5.10-' -:- 2,5.10'"
= O,7.l0- 3 -:- 1)2.10- 3
za v> 10 m/s i p> 1,0 kN/cm t ,
za 1J < 2 m/s i p < 0,6 kN/cm"~
= 0,3.10'-3 -:- 0,6.10-3 ~ ".-za 1) < 2 mJs i p > 1,0 kN/cm2,
1
gde je v = dwl2 periferna brzina rukavca. Na osnovu podataka u tablicama 3.1,
II/I/V 3.2 i 3.3, odnosno pomocu dijagrama srednjih zazora(sl. 3.45)~ moZe se nati sred-
nji zazor f i odgovarajuca vrsta naleganj~ pa ne osnovu proveravanja hidrodinami-
eke moci nosenja i temperature lclista, i posle eventualne korekci;e ekstremnih
zazora, definitivno usvojiti vrsta nalegan;a u skladu sa uslovima rada leZista [6,
12, 13, 14, 15).
Osnovni je uslov za utvrdivanje vrste nalega-
nja kliznih leimta i drugih sklopova sa zazorom da
fabrikacioni zazeri budu tako propiseni da radni
zazori zadovolje funkciju (v. 00. 3.4).
Za sklopove elemenata izlofenih· habanju po-
nekad je korisno birati finije kvalitete tacnosti me-
ra da bi radni zazori ostall u dopum:eIlim grani-
cama i posle izvesne pohabanosti u toku vremena;
takvi e1ementi treba cia budu pristupaCni radi la-
ke i brze zamene.
Deformacije pod uticajem mehanickih na-
prezanja mogu promeniti fabrikacione z~or~.
SL 3.46 - Defonnacija zbog
Takav je primer prikazan ne 81. 3.46: zbog utisln- zadora utiee na zazor u le-
vanja leili.ne poste1jice spoJjasnjeg preCnika D u tHtu
. I trup leZista uz izvestan zador smanjice se unutra-
snji preenik d, a fabrikacioru zazor f pretvorice se u manj.i montafui zazor f M'
I I
~·O~--'M~~30O-~50o-~80,--1~20n-'1~80,-'2~50--"3k5--~400
Smanjivanje pfeenika d, u mikrooima. moze se proraeunau po obrascu

do do do do do do do do do do
2
Lid = - p·d·IO'£.u)
i· 78 30 50 80 120 180 250 315 400 500 E [1 - (d/D)']
1
d[mmJ~
Sl. 3.45 S>:ednji zazori 1m U zavisnosti od gmpa precnika d za nekoliko preporucenih vrsta
gde ie:
labavih naleganja E [kN/cm'] - mod,ul elasticnosti materijala posteljice,
82 3. 'rQLERANCI.tE MElU. 3.8. lZBOR VRSTE NALEGAN.JA S3
p [kN/em'] dodirni pritisa'k pri odredenom zadoru c koji se odredu;e pa se na osnovu toga moze prema najrnanjem fabrikat.'ionom zazoru imiu odrediti
prema uputstvima U odeljku 4.2.3, najmanji radni zazor !Emim ill obrnuto, prema zeljenom radnom zazoru !Em;n
D, d [em] - pfeenici prema s1. 3.46. potreban najmanji fabrikacioni zazor fmin; '[Q isto vazl i za fmar:., odn. iEmax (v.
primer 3.8)-.
Promenu preenika d treba proveravati za abe ekstremne velicine zadora c, Neizvesna naleganja. Neizvesna nalcganja elemenata u sklopovima mogu dava-
odnosno dodirnog pritiska p (v. primer 4.2). ti bilo zazore bilo zadore; to zavisi od stvarnih mera postignutih pri izradi.
Deformacije zbog zagrejanosti izazivaju promene fabrikacionih zazora, Pri Pri biranju vrste neizvesnog naleganja mogu posluiiri ova opsta uputstva:
odredivanju promene ZRZOfS zbog toplotnih deformacija obicno se, raw upros- Neizvesna naleganja Hi; i Hjk, odnosno Jjh i K/h, bliZa Sll po zakonu ve-
cavanja raeuna, usvaja pretpostavka .da je temperatura U 8VakOj tacld e1emenata rovatnoce labavim naleganjima postO im je srednji zazor pozitivan (s1. 3.48), a
jednaka j cIa se zbog zagrejanosrl veliCina nominalnog precnika menja, a visina
tolerancijskog polja ne menja (s1. 3.47). Strogo uzevs.i menja se visina tolerancij-
skog poija, mada vrlo neznamo, a temperatura clemenata leEms nije jednaka u
svakoj taW i menja se u aksijalnom, radijalnom i tangencijalnom pravcu po peri-
feriji [16]. 0
I \

----- ,
H7/i6 J711)§..
I
Promena precnika racuna se po poznatim obrascima:
za rukavac Lld ~ a, (3, - 3 0) d.IO' [.u]
a, (3,- So) D.IO'
0 ..,
I
.- f-
H71k6 K71h6
,.
'H71m< ~7Ih~
i za otvor leZ.ista LlD ~ [.u],
I
I
I , -
gde su: d, D [em] pi-eCoici rUkavca,.SLctrl.osno otvora leZista, ,.- . -20
I H7In6 ~
I
.9-1 [0C] radna temperatura rukavca,
-4 0 I I I !
I
3-2 [<>C] - radna temperatura IdiSta 10 18 30 50 80 120 180 250 315 400
So [0C] o,novna (spoljnja) temperatura; S, ~ 20° C, do do do do do do do do do do
a1 [IrC] - koeficijent Iinearnog sirenja rukavca, 18 30 50 80 120 780 250 315 400 500
d[mm]~
all [1 rC] - koeficijent lineamog sirenja leZista.
S1. 3.48 - Srednii zazod 1m (i zadori) u zavisnosti od grupa precnika d za nekoliko preporucenih
Koeficijent linearnog sirenja pnolimo iznosi: za CeUk 11,5.10- 6 , za liveno vrsta neizvesnih naieganja
gvoZd:e 9.10-6 -:- 10.10-6 , za bronzu 18.1O~, za mesing 19.10-6, za aluminijum
23.10-'. neizvesna naleganje HIm i Hfn, odnosno M/h i N!h, bliza su cvrstim naleganjin:-a
Iz 81. 3.47 izlaze ovi odnosi: poSta im je srednji zazor negativan (zador); pri poredenju neizvesnih naleganJa
bolje je upotrebiti pojam l)negativni zaZOr« nego pojam DzadoR
1m'm - Lld ~ iamJn - LlD Neizvesna naleganja H/j ill J fh pogodna su za sklopove e1emenata koje treba
1m.. - Lld =1...... -LlD povremeno razdvajati iIi skidati bez napora, a ostale tri vrste neizvesnih naleganja
za sklopove koji mogu biti umereno evrsti kada je, radi ostvaienja medusobne
nepokretljivosti elemenata, dovoljan. minimalan dodirni pritisak, odnosno otpor
§§§§§~3 protiv klizanja na dodirnim povrsinama; kada se ieli da se sa neizvesnirn nale-
E==-::;'==3 '- ganjima obezbedi prenosenje obrtnog momenta, potrebno je sklep osigurati pro-
U~E~~~~[ tiv re1ativnog pomeranja delova, npr. klinovima.

o +-=--=~'~~._-o-",,-~-t . .l Nekoliko primera primene nekih preporucenih neizvesnih naleganja izne-

seno je U ovom pregledu:
H7/j6, J7/h6 izmenljivi Ztlpeanici i kaisnici na vratilirna; fuci.ce i meni
-...: .j tockovi za vratila i vretena; jednodelne posteljice u letis-
:g!r-mmmmmm~~~
UlIIllllHlIl!I!1Il1
H7/k6, K7/h6
nim trupovima i klipnjacama.
sklopovi vratiia sa zupcanicima, kaisnicima, spojnicama,
11111111 !II II II !II ~ II ~
WW WWWWIUJII""-_',-..l. zamajcima, rucicarna i rucnim tockovima; unutrasnji prs-
tenovi kotrl;ajnih lezista na vratilima,
H7!m6, M7/h6 sklopovi vratila sa zupcanidma, kaisnicima, spojnicama;
lezisne posteljice u trupovima leiista maio iii umereno op-
S1. 3.47 - Uticaj zagrevanja na polo!aje tolerancijskih poija unutra§:njeg i spolja~njeg elementa tereeene uzduinim sHama; bregovi na bregastim vratilima,
6·
 3. 'rOLEllANcIJE MERA
3.8. !ZaOR VRSTE NALEGANJA 85

H7/n6, N7fh6 skiopovi zUpCanika i vratila, spojnica na zavdetku vratila, cizan pribor za merenje mogu poslufiti i kvaliteti 5, 6 i 7. Kvaliteti 12 do 18 sluze
zupcastih venaca (bandaZa) i trupova zupcanika, zasebnih
za propisivanje tolerancija za mere poluproizvo~ i za 'nesklopn~« mere e:~enata
krivaja 1 vrarila, leziSnih posteljica u glavcinama tockova pri grubl;oj izradi - npr. za precutne toleranClJe; tu su uobiCaJene polozaJne oz-
i trupovima leiista optereeenih jaCim uzdufuim silama. Mke tolerancijskih poti.: h, j, 10, H, J, K, i N (Jus M. Al.111/l955).
eVTsta naleganja. Sklopovi elemenata preporucenih vrsta evrstih naleganja Osnovna je preporuk:a pri izboru tolerancija da se teZi ka ~o grubljim. ~v~­
(Hlp . .. H/ze i P jh ... ZC/h) imaju uvek zadore i upotrebljavaju se kada je po- Htetima ..:.... sve do dopustene granice koja jos uvek obezbeduje lSpravnost ill Sl-
trebna evrsta, nepokretljiva veza izmedu e1emenata. Po pravilu je otpor pronv gurnost funkcije sklopa. Izrada ele-
relativnog klizanja elemenata, proizveden npr. utiskivan;em vratila U otvor glav- menata finijih kvaliteta zahteva skup- 8
Cine pomoeu prese, dovoljan da se prenese odredeni obrtni momeht bez ikakvog lje i preciznije ma8ine aiatke i preciz-
i I
posrednika. Ipak, kada se u .radu mogu ocekivati jake deformacije elemenata i
popu8tanje dodirnog pritiska jzmedu elemenata, potrebno j.e vezu osigurati kakvim
niji pribor za kontrolu mera. Za izradu I ¥Tsl
elemenata finijih kvaliteta i za njihova
posrednikom, npr. k1inom. 'lJkoliko je zador jaci, utoliko je veza cvrsca.
Za neke vrste preporucenih evrstih naleganja na1azi se u tabBci 3.5 pregled
srednjih zadora. Srazmerno vel ike razlike u srednjim zadorima preporucenih
merenje potrebno je duZe vreme; na
51. 3.49 naveden je primer uticaja raz-
licitih kvaliteta na vrerne potrebno za
..I\!~r--ITS
TlO
,
fTl2
izradu brusenih osovinica jednakih
TABLICA 35 razmera i drugih karakteristika [8].
Pri kontroli mera pojavljuje se, po
Srednji zadori em preporucenih cvrstih naleganja pravilu, vise otpadaka kada su u pi-
- S
(u mikronima) 0 0,05 0,10 0)5 {),20 0,2
tan;u finiji kva.liteti. Zbog svega toga
-----"---- ---- ----- cena roste kada je propisani kvalitet t [mm}--
Grupe p.reCnika u milimetrima tacnosti finiji; primer zavisnosti cene S1. 3.49 _ Zavisnoot vremena abrade
proizvoda od velicine tolerancije, tj. to od taleranci;e t
od kvaliteta tolerancijskog polja pri- . .' ....
VISta naleganja 10 18 30 50 80 120 180 250 315 400 kazan je na s1. 3.50 [17]. - Ukoliko je proizvodn)a masovnlJa, utoliko Je utica}
do do do do do do do do do do kvaliteta na cenu proizvoda slabiji.
I. 30 50 80 120 180 250 315 400 500 Prilikom utvrdivanja kvaliteta taenosti uvek treba imati u vidu i opremu
I fabrike kojoj je poverena izrada elemenata. ¥

Radi smanjivanja troskova pro-

H7!p6; 1'7/M 14,5 I. 121,5 1 26,5
I! 30,5 135,5
. 141,51 46
5},5 56,5
izvodnje mogu se za elem~te skl<:~
I 46
I~::: I:~~
H7/r6; R7/h6 19,5 24 57,8 71,8 86 100,5 117,5 1 pova propisivati i kvalitett. grubl)1
H7/s6; S7/16
i
I 24,5 31 68 92,S 122;21 154 188,5 230,5 I nego 8to je dopuSteIlo S obZ1rOID na
funkciju pa t.odabiranjem i :razvrsta-
,
H8Ju8; U8/h8 48 65 i 94,5
1 '5
134 190 259,3!332,5 412)5 515
I vanjem izradenih ele:n.enata prerna
H8/x8; X8/bS 14~5 59 88,5 i 134 194 279,3 386,6 j 500 590
2
stvarnim merama praV1u grope ele-
menata sitnijih tolerancija pomotu
cyrstih naleganja ukazuju i na primenljivost njihovu. Na primer, naleganja H7/p6,
I
\ uredaja za sortiranje. Da. bi se .,u
sklopovirna ostVarili zazon manJih
H7/r6 i H7/s6, koja se ostvaruju liZ umeren napor prese, pogodna su za ~blaZe(l o 0.05 0,10 0,15 G,.?0 Q,25 tolerancija, moraju se medusobD:0
c:vrste sklopove - kao stO su sklopovi leziSnih trupova sa leiisnim posteljicama /[mm]- sklapatl elementi samo iz ~pa bli-
izlozenim jakim uzduznim silama~ venaca i bandam sa trupovima zupcanika ill skill po srvarnim meram~, tJ. sarno
tockova, spo;nicnih glavCina sa vratilima i s1., dok je primena teze ostvarljivih Sl. 3.50 - Zavisnost relativne cene C elementi jednakih grupnih odnosl?:0
naleganja HE/u8 i H8jx8 opravdana kada se zahteva vr10 evrsta veza e1emenata proizvoda ad velitine tolerancije t
suzenih tolerancija. Tu, dalde, nIJe
vratila sa zupcanicima, zamajcima, tockovima itd.
ostvarena potpuna vee samo delimit:na razmen1jivost izmedu grupa dobijenih
Opsirniji podaci 0 primeni i proracunu ovakvih sldopova nalaze se u ode1j-
ku ~Stezni sklopovk
odabiranjem (m. obl.st razmenljivosti) koja .obezb~d,:,je <,.otrebne =or<;
8, 1OJ. Ova metoda sklapanja putem odabiran,a uobicaJena Je npr. u prolZVO
[3ct:;J
Kvaliteti. Izbor kva1iteta je velo znacajan zadatak konstruktora. Od 18 kva- e1ernenata ZB kotrljajna leiiSta i elemenata za zglavkaste lance. .
liteta po sistemu ISO (JUS. M. ALll1) za sklopove elemenata masina upotreb- redn. mogucnost za sklapanje elemenata putem od.bir.nj. obja.!nie:'!:':;~
ljavaju se kvaliteti 5 do 11, a izuzetno 4, 12, 13. Kvaliteti 1 do 4 upotrebljavaju
se za precizne instrumente i za precizan pribor za kontrolu mera; za manje pre-
s1. 3.51. Tolerancijska polja otvora i stabla podelJena su na po N !?~pa el e- d-
po smenim tolerancijama (na sl. 3.51 je N = 4) pa so, po zavrs.noJ ,zra' em
86 3. TOLERANCIJE MERA 3.8. !ZaOR VRSTE NALEGANJA
87

ta i po obavljenom sortiranju pO grupama, medusobno sklapa;u elementi otvora 1. - da tolerancije i jednog i drugog elementa budu jednake, tj. T = t,
grupe 1 sa elementima stabla grupe 1, elementi otvora grupe 2 sa elementima stab- 2. - da broj grupa N bude jed-
la grope 2 itd, Posledica je takvog sklapanja sman;en;e najveteg zazora od Jmax :;=; nak za oba tolerancijska polja, tj. da
= T + t + e na fo malt = To +to + to, poveeanje najmanjeg zazora od linin = bude TIN- = tIN = To = to; Za zeljenu
= e na 10 min = ~o i smanjenje tolerancije zazora od Tn = f tnIIX - f min = T + t nR toleranci;u zazora T nO iznosi broj grupa
Tno = fomaK - io min = To +to; oVO poslednje je i cilj odabiranja. h-

3. - da odstupanja od pravil-
nog geometrijskog '-oblika budu U ok-
viru sitnijih, grupnih tolerancija i
4. - da kvalitet obradenih po-
vliina bude u skladu sa sitnijim grup-
nim tolerand;ama {v. od. 3.8.5 Kva-
litet sklopnih povdina).
fl-
I
,
4
i
3
II!
Osim toga, trebalo bi nastojati da
broj -elemenata otvora i e1emenata stab-
la U odgovarajucoj grupi bude podjednak
posto bi svaki viSak rna kojega sklopnog
elementa U istoj grupi predstavljao ot-
padak. Sl. 3.52 - Prikaz mogucnosti za
sklapanje elemenata putem odabi-
Finiii kvaliteti mogu se ponekad iz- ranja izmenom osno\-TIog odstupanja
beci upotreborn elasticnih umetaka, npr.
umetanjem talasastih.._elastienih tolerancijskih prstenova meau dodirne povrSine
elemenata u sklopovima sa zadorom [l8~ 19}; v. s1. 4.1 -D, E.
51. 3.51 - Prikaz moguCn()$ti za sklapanje elem~ta putem odabiranja podelom toler,mcijskih
polja na grope (j'l = f 0'1. = fo~ = f Of.)
3.8.2. SKLAPANJE
Kada se tell da se, prema prethodnom objasnjenju, primeni natelo odabi-
ranja radi postizanja manjih tolerancija zazora Tno UZ sitnije tolerancije To i tOI Pri izOOru vrste naleganja potrebno je voditi racuna 0 mogucnosti sklapanja
potrebno je da se za fabrikaciju propiSu tolerancije i 0 uredajima za sldapanje (presama. rucnim i montainim cekiCima itd.). Glavne
teSkoce pri skiapanju potien od nepodesnog polozaja sklopnih elemenata ili od ve-
T = NTo i t = Nco liCine sUe potrebne za. sklapanje. Ukoliko se IDaSina iii uredaj ne mogu potpuno
i osnovno odstupanje sklopiti u fabrici, korisno je da se'prilikom konstruisanja slozenih sklopova i pod-
N-l skIopova predvidi mogucnost da se sto veti broi sk!opov,a, naroCito Cvrstih sklo-
e=£"o---t, pava, ostvari u radionid odn. U fabrici~ a ne na mestU gde ce masina iii uredaj biti
N
postavljeni i iskoriscavani. U fabrici sklopovi mogu biti ostvareni i bolje i jef-
gde je eo fiktivno osnovno odsrupanje koje bi odgovaralo postavijenom za~ tinije.
datku.
Najlakse je ostvariti sklopove sa zazorom, tj. sa labavim naleganjem. Za vrstu
Ukoliko bi se Ze1elo da se i u sklopovima ostvarenim na opisani naein, putel!l naieganja H/h e1ementi se lako mogu rukom sklopiti kada su im sklopne povrs-ine
ooabiranja, postigne najmanji zazor f min, trebalo hi promeniti poloza; jednog to- podmazane. ~
lerancijskog polja prema nultoj liniji, npr. poloia; toierancijskog polja stabla kao Sklapanje e1emenata sa neizvesnim naleganjern iziskuje utoliko vise napora
na s1. 3.52. tako da donje odsrupanje stabla bude eJl.= Jmin + lo; to bi zah- ukoliko su zadori jaci. Naleganja Eli dopustaju da se elementi sHope rukom uz
tevalo izmenu velicine osnovnog odstupanja od nuIte linije i utvrdivanje nove mali iii umeren napQr Hi uz vrlo lake udarce drvenim cekicem. Sklapanje eleme-
vrste naleganja.
nata sa naleganjem Hfk ostvarljivo je uz umerene udarce rucnim eekicem. Nale-
Dc. bi se mogio ostvariti sklapanje elemenata prema naceiu odabiranja, ganja HIm zahtevaju da se pti sklapanju e!emenata upotrebe jab udarci rucnim
neba da budu ispunjeni ovi uslovi: cekicem, a za naleganja H/n potrebna je u najmanju ruku fuena zavrtanjska -presa.
88 l. TOLERANCIJE M£RA 3.B. IZBOR VRSTE NALEGANJA
89

Sve ovO sto je receno odnosi se us llobicajene, preporucene vrste naleganja. Po- TABLICA 3,ti
trebuo je ipak naglasiti da i razni drugi Guioci utieu na mogucnosti sklapanja. Kvalitet i naan izrade
Na primer, sklopovi u unutrasnjosti kuCista masina tcie se izvrsuju jer je ponekad
nemoguce uneli U kuciSte montazni ceki' iIi rukom, u neudobnom polozaju, stvo- O¢ta oblast Op~ta oblast
riti dovoljnu silu za sklapanje. ~ Utoliko je lakse sklopiti clemente ukoliko su primene
NaCin izrade Nacin izrade
primene
deformabilniji. Elementi su deformabilniji kada Sll tanji, kada su od istegljivijeg E
materijala i kada im je sklopna povrsina hrapavija.
Za sklapanje elemenata sa cvrstim naleganjem potrebne su masinske prese,
iii uredaji za zagrevanje ili hladenje (v. od. 4. Stezni sk1opovi).
SpoljaSnje povrsine
(osovinewstabla) .
"•>
I
U nutnWnje povdine
(otvodwrupe)

Graniena merlia, kon-

trOlna merlia u vidu
GlaCanj e-lepovanje
I I - -
3.8.3. IZRADA I MERENJE
cepa
, i
Kontrolna merila za I
grublje kvalitete, UI
1

"
2 ! prov}acenje,
GIa&n;e (lepovanje,
honovaw
Kontrolna raevasta
merila, merni prs w
PrilikQffi biranja tolerancija s obzirom na izradu i merenje treba voditi ra~ vidu cepa n;e) tenovi
cuna 0 mnogim Ciniocima: 0 polaznoj raVTIi za obe1ezavanje mera, 0 naCinu iz- I

rade) 0 vrsti i tacnosti masine alatke, a mogucoosti merenja i 0 tacnosti pribora Pribor za taeno 3
za merenje, a kolicini delova koji treba da budu izradeni [2, 6, 7, 9, 1OJ. merenje " " "
Precizni instruml!htV. Bnrlen;e , ..
Brusenje, fino raz w "Precizna mehani w
3.8.4. Mt\IERI]AL nprecizna mehanika" vrtanje, provlaeenje lea", delavi predz-
nih instrumenarR
Sistem standardnih tolerancija primcnjuje ~s~ uglavnom na elemente od me-
Precizni delovi ma§i- Fino struganje, 5
ta18. Propisane tolerancije se odnose oa osnovnu radionicku temperaturu od 20 0 C na, spoljni precnici bruknje " "
na kojoj se komrolisu mere. Izbor radioniCkih tolerancija zavisi i od osobina metala, kotdjajnih leiHta
narocito od njegove defarmabilnosti pod uticajem mehanickih naprezanja i top-
lotc. Veliku painju _treba obratiti na izbor tolerancija za sklopove elemenata od 6 Fino struganje, Precizni delovi rna-
" " , brusenje, razvrtanle llina, unutraSnji
raznorodnag materijala zbog nejednakog ponasanja pri promeni temperature ili preenici kotrljain.i.h
7
naprezanja. " " lezista

3.8.5. KVALITET SKLOPNIH POVR~L~A Ddovi aparata i Struganje~

-".grubo 8 Glodanje, strugan;e, Delovi ffiaSina
grubljih maSina, brusenje, ljuStenje, 9 prosecanje, presova-
Kvalitet abrade povrsina, tj. povdinska hrapavost, zavisi od nacma obrade. poluge izviacenje, gloda- 10 nje, istislcivanje
nje, rendisanje
Kvalitet obrade povrsina je u vezi sa kvaiitetom tacnosti mera. Pregled nacina
izrade i odgovarajuCih kvaliteta tacnosti nalazi se u tablici 3.6 prema Gottschalku Gruba vratila, osovi- Izvlaeenje, struga- 11 Struganje, prosecanje »
[4]. nice~
poluge ';e
Vobie-ajeni nacn obeldavan;a kva1iteta abrade pomocu trouglova ni;e do-
voljna precizan i ne odgovara danasnjim zahtevima. Jugoslovenski standard Okrugli polupmizv""
di~ stabla uvrtanja~
I Valj'';''
presovanje
,<rug,nj., 12
13
Prosecanje, struganje »

JUS M.AO.065/1964 sadrZi nove propise 0 oznacavanju kvaliteta povrsina. Objas- presovani deIovi

I
I'
njenja i podaci 0 pojmovima koji se ocinose na kvalitet abrade povrSina nalaze se
u JUS M.Al.020, JUS M. Al.021, JUS M.AI.023, JUS M.AI.024 i JUS M. Val;oni, rov,oi i liveoi Kovan;e u kalupu, 15 Kovanje u kalupu. Vaijani kovani i
Al.025/1964. delovi livenje u kokilama 16 livenje u kokUama liveni deIovi
Prema JUS M.AL021 ima 14 klasa kvaliteta obrade pa se brojevima 1 do 14 I I

obeleiava stepeo hrapavosti (brojem 14 najgrublja obrada). Svakoj klasi kvaliteta

abrade odgovara odredena veliema Ra. a to je srednje aritmeticko odstojanje ta- gde je y apsolutna vrednost ordinate -profila neravnina, a n bro; ordinata. Srednja
'caka profila neravnina od srednje linije (Om - Om na s1. 3.53) na odredenoj du- linija profila (Om - O"J dobija se iz uslova da suma kvadrata odstojanja y u svim
iim (»referentnoje duzini) i maze se priblizno odrediti po obrascu tackama profila od te linije bude minimum~ na odredenoj duiini (JUS M.AL020).
Na dijagramu (s1. 3.53) nalaze se najveCe dopustene veliCine srednjeg arit-
" metickog odstojanja R eu mikronima) za svalm klasu povrsinske hrapavosti.
Eiy' Na istom dijagramu na'lazi se· i veza izmedu klasa povrSinske hra:;>:lvosti i odgo-
R '" _l_[ul
" n' varajucih kvaliteta tacnosti mera (kvaHteta tolerancija) za odredene p;rupe preenika.
90 3. TOLERANCIJE MERA 3.9 LITERATURA 9l

I, Proracunska tolerancija zazora iznosi

! >250
• 80~250
D • 18+ 80
ITS 6
ITS,6 7
9,10
9 10,11
10 11,12
IT5,6 7
7,8
8,9
8 11
12
13
12,73 15,16
13,1, 15 16
1,,15. 76
T'n = f'max - i'mi n = 134~4 - 54,4 = 80,u

pa se na osnovu toga dobijaju, po jednakoj po-

[mrrjJ = 3+ 78
IT5 6.7 8,9 70 11,72 13 14,15 deli tolerancija na otvor i stablo, tolerancije od
76
po 30p. odn. kvaliteti IT7, a pri nejednakoj po-
< 3 ITS 6 7,8 9 /0,17 12 7] 1,.15 16 deli toierancija na otvor i stablo, tolerancije od
f--- I 30 i 46/t. Qdn. kvaliteti IT7 i ITS; ova drugo je blize
700,0
I I 17 postavljenom uslovu (v. tab!. 3.1 i ad. 3.7).
t 5
I ./ Polozaj tolerancijskog polja treba odrediti iz

.~~,
25,iX I-- uslova e = froin 6 1'min' Tome uslovu odgovara po-
12,se I-- 1/ lozajna oznaka e za koju je e = 60 > 54,4.u.
6,](}( 1--
/' Nadenim ve1iCinama najvise odgovara prepo-
[17' -
va: I-- -Yj /
..
!
Iutena vrsta nalegan;a H7/e8, tj. 0 80H7je8. Po-
lozaj tolerancijskih polja prikazan je na s1. 3.54.
1,600 -..
;7 Ekstremni su fabrikacioni zazon i max = 136ft i f min = S1. 3.54 Podaci uz pri-
It).er 3.8
M"' = 60ft. Proraeunski radni zazori iznose
,/ , I
0,.0
/'
, fEmn = 1m" - + LlD =
Lld 136 - 64,4 + 40 = Ill,6,u
0

0,100 /' /Emin = 1m;" - Lld + LlD = 60 - 64,4 + 40 = 35,61"

0.050 / , Izabrana vrsta naleganja moze bili usvojena postO se najrnanji radni zazor
0,025 _. -- / -- nalazi u dopustenim granicama) a najveCi proracunski radni zazor prekorac-uje
0,012/
2 3 5 76 8 9 10 II 12 73 74
. '
dopusrenu vrednost za 1.6ft !!ito je beznacajno .

KLASA POVRSINSKE HRAPAVOSTI -

S1. 3.53 - Veza iZlriedu kvaliteta tafuosti men i povrSlltske hrapavosti . 3.9 LITERATURA

Primer 3.8. Rukavac vratila nominalnog precnika d = 80 mm obrce se u le- 1. Vladimir Farmakovski: Ma§inski elementi. I OpSti deo. Uvod u proiektovanje masinskih
zistu od livenog gvozda; lclls£c je slobodno u sirenju. Proraeunom su u!vrdeni delova. Beograd, 1940.
potrebni ekstremni radni zazori f'Ema>:. = 110p i f'E.min = 30,u. Prema proracunu 2. PavIe Stankovii: Ma§ine alatke i industrijskaproizvodnjama~ina-, III-l sv: Merenje i kon-
trola. Beograd, Naucna knjiga. 1954.
ocekuje se stacionamo. te..rnperatura vtatila -$1 = 90" C i }ezista 3 2 """ 70° C. Po-
3. B3UlMosa."4eHReMocn. H TeXHHQeC1(He H3MepeHHlt B MaUlHKocrpO(!HlflI. HaY"lllo-TeXHH'leCKl1e
trebno je odrediti fabrikacione zazore i vrstu naleganja u sistemu ISO. c60pmnt Ne 4. Moc:rrna, "Mau.rmtocrpoe}llle'~> 1964.
Proalena precnika vratila iznosi 4. Franz Findmen: Neuzeitliche Maschinenelemente. r Band. ZUrich. Schweitzer' Druck-
und Verlagshaus, 1950.
Lld = a1 (9 1 - Sol d· 10' ~ II,S' (90 - 20)' 8· 10-' .10' ~ 64,41' 5. Heinrich Brandenberger: Toleranzen, Passung tmd Konstruktion. Zurich, Schweitzer Druck-
und Verlagshaus, 1946.
a promena pfeenika lciista 6. Cnpaao'OmK MamlUiOCTp'OHTeIDI. TOM.4. MOCKBa, MalI!lH3~ 1963.
f. Milan TTbojeui~: Osnovi konstruisanja. Beograd, Savez studenata Masinskog fakulreta
LlD ~ a,(S, - Sol D· 10' = 10· (70 - 20) . 8 . 10-'.10' = 401' (skti.pta), 1964.
8. Johannes Ickert.' Das Genauigkeitswesen in der technischen Normung. Berlin -Gottingen
Najmanji doptiSteni fabrikacioni zazor je -Heidelberg, Springer-Verlag, 1955.
9. P. Leinweber: Taschenbuch der Langenmesstechnik. Berlin-Gottingen-Heidelberg,
fmin = !'Emjn + LId - LlD = 30 + 64,4 - 40 = 54,4ft· Springer- Verlag, 1954.
10. P. Leinweber; Toleranzen und Lehren. Berlin-Gottingen-Heidelberg, Springer-Verlag,
Najveei dopusteni fabrikadoni zazor iznosi 1948.
11. Tehnicar 1, maSinski prirucnik. Gradevinska knjig:!, Beograd, ! 965.
1'_, = 1'Em>< + Lld - LlD = 110 + 64,4 - 40 = 134,41'. 12. Quo Gersdorfcr: Das Gleitlager. Wien-Heidelberg, Bohmann-Verlag, 1954.
92 3. TOLERANCIJE MERA

13. ,IJOOP060JlCKUU, 3a6/1.lma(uu, MaK, Paa'lUK, 3pJ/UX: .I~CTaJIH 1IlallIHH. Mocl<sa - RHea,
Mamrn3, 1962.
14 . .a. H. PCUlemo8: JJ;eTalIH MRlUHH. MocKeR, "MallfHRocrpOemte", 1964.
15. Erich Falz: Grundzfige der Schmierteehnik. Berlin" Springer-Verlag, 1931.
16. E. Roemer: DeT Einfluss der Temperatur auf das Lagerspicl cines Gleitlagers. ~Konstruk:­
tiou« 13 (1961); 5.262-267.
17. A. H. Schaafsma wui F. G. Willemze: Moderne Qualitatskontrolle. Philips Technische Bibli-
othek. Eindhofen (Holland), N. V. Philips' Gioeilampemabrieken, 1959.
18. Gg. Wehr und F. Schultes; Toleranzringe. ~Konstruktiom 5, (1953), Heft 2; S.50-52.
19. Gg. Wehr: Die Anwendung von Toleranz:ringen im Werkzeugmasch.inenbau. »Konstruk-
1
tiont 5 (1953)~ Heft 8; S. 263-265.
20. Dubbel's Taschenbuch fur den Maschinenbau. Berlin-Gottingen-Heide1berg, Springer
4. STEZNI SKLOPOVI
- Verlag, 1961. \
4.1. OPSTI PO]MOVI

Stezni sklopovi stvaraju cvrstu vezu dva;u elemenata - spoljaSnjeg i unu-

trasnjeg - zahvalju;uCi otporu protiv ldizanja koji potice od pritiska na dodirnim
povrsinama. Zadatak je steznih sklopova da preQ,ose ill aksijalne sile ill tangen-
cijalne sile, odn. obrtne mOffiente,., iIi jednoviemeno i jedne i dtuge. Potreban
pritisak na dorurnim povrsinama-IrioZe se ostvariti posredno ili nepost.edno.
Ima vise' mogucnosti da se stvod pritisak na dodirnim povrSinatna elemenata.
Nekollko je primera prikazano na 01. 4.1.

····
~
w/,
--

A B c
/:::0
/./ .-

I
t-.
1
I

~;)/::;::/,::
D E F
51. 4.1 Prime.ri steznih sklopova

Konstrukcija sa zavrtnjem (s1. 4.1-A) dOpuSta da se medusohni polozaj

delova lako podeSava i u aksijalnom i u tangencijalnom pravcu; za prenooenje
 4. 5TEZNI SKLOPOV!
94
jacih obrtnih rnomenata potreban je klin. - Pritezanjem glavCine uz konusni deo
vratila pomoc:u zavrtnja (sl. 4.l-B) dobija se evrsta veza pogodna za prenosenje
slabijih obrtnih momenata, dok je za prenosenje jaCih obrtnih momenata potre-
ban klin; podciavan;e poloiaja u tangencijalnom pravcu je moguce (za vezu bez
klina), izrada sklopnih elemenata je skuplja nego u prethodnom slueaiu. - Blag
otpor protiv klizanja, dovol;an za odriavanje cvrste veze kotrljajnih leiista sa vra-
tilom, moze se postici utiskivanjem razrezanog konusnog sedla u otvor lezista na
proizvolinom mestu vratila (s1. 4.1-(;); takvo fes.enje omoguc8va primenu grubljih
tolerancija skiopnih elemenata. - Primenu grubljih tolerancija omogucavaju i
elastieni tolerancijskl prstenovi (s1. 4.1-D) i elasticne prstenaste opruge (s1. 4.I-E);
u oba ova slucaja potrebni su aksijalni osland za elasticne umetke.
Sve opisane konstrukcije odlikuju se time Sto se veza elemenata moze lako sklo-
phi iIi rasklopiti.
Cvrsta veza dvaju e1emenata moze sc, bez ikakvog posrednika, stvoriti utis-
kivanjem stabla U otvor manjeg preenika od preenika stabla, tj. prinudnim skla-
panjem delova izrad!!nih sa zadororn. Nastale deformacije - Sirenje otvora i skup-
Ijanje stabla - izazivaju napone u elementima i pritisak na dodirnim povrsinarna
njihovim (s1. 4.1-F). Takvi stezID sklopovi obicno se"zovu l)presovani sklopovi«
i po naC:inu ostvarivan;a dele se na uzduino presovane sklopove iIi~ehaniCki
presovane sklopove i na popreeno presovane sklopove Hi termlcki presovane
sklopove. Dodirni pritisak je priblizno ravnomerno podeljen po celoj dodirnoj
povrsini (s1. 4.Z; v. i od. 4.2.3).
I
-j----- ~
•
S1. 4.3 - Pripremni oblici e1emena~
ta za presovanje (preporuke: ewin """
= 0,01 d + 2 mm; a = 10 .,.. 15°;
Sl. 4.2 - Presovani sklop {J = 60 + 90°; e~ = 2 + 3 mm)
Uzduino presovan skIop ostvaruje se prinudnim utiskivanjem unutraSnjeg
elementa U otvor spoljaSnjeg elementa pomoCu prese (iii obrouto). Radi lakSeg
utiskivanja elementi treba da budu pripremljeni pre 8klapanja - prema podacima
na 81. 4.3. Brzina utiskivanja ne treba da pre1azi 120 mm/min posto je utvrdeno
da medusobna prionl;ivost slabi pri veCim brzinama, Posle izvrSenog presovanja
potrebno je ostaviti skiop izvesno vreme da miruje da bi mu se naponsko stanje
stabilizovalo pre· upotrebe.
Popr«no presovan sklop moze se ostvariti Da dva nacina: iIi zagrevanjem
spoljasnjeg elementa ili hladenjem unutraSnjeg elementa pre sklapanja. Tempe-
4.1. OPSTI POJMOVI
ratura zagrevanja mora biti toliko visoka, odn. temperatura hladenja toliko ruska,
da zador iscezne neposredno pre sklapanja, tj. da se pojavi zazor da bi se sklapanje
delova mogIo obaviti bez napors. Kada temperatura spotjasnjeg-dela opadne, odn.
temperatura unutrasnjeg dela poraste do temperature okoline, posie izvrsenog
sklapanja, pojavijuju se naponi i deformacije elemenata i pritisak na njihovim
dodirnim povr§inama, dakle isto ono stanje koje vlada i u mehaniCki presovanom
sklopu.
Sklapanje zagrevanjem spoljasnjeg dela primenjuje se cesce, narocito zfl. sklo-
pove srazmerno vecih duzina (lId> 1). Treba izbegavati temperature zagievanja
vise od 3500 C_ Sklapanje hladeniem unutrasnjeg dela primenjuje se, npr., kada
je materijal spol;aSn;eg dela osetljiv na deformacije od zagrevanja zbog oblika ili
materijala, iii kada treba da se sklopi unutrasnji deo malih dimenzija sa masivnim
spoljasnjim delom. Najnize temperature hladenja iznose _79 0 C (ugljena kiselina),
odn. -196 0 C (tecan vazduh).
Presovan sklop moze se stvoriti i kombinovanjem opisanih naCina kac po-
preeno-uzduzni presovan skiop, odn. kao mehanicko-termicki presovan sklop.
Naprezanja elemenata u sklopljenom stanju mogu se nalaziti bila u oblasti-
el&$t,ienosti, bilo delimieno u oblasti elasticnosti a delimicno u oblasti plasticnosti,
bila u oblasti plasticnosti. .
U masibstvu se presovani sklopovi najceSce primenjuju za clemente cilin-
dricnog oblika, ali ima i drugih oblika, narocito konicnih. Na taj naCin stvaraju
se cvrste veze zupcastih venaca sa trupovima zupcanika, turbinskih diskova sa
vratiiima, bandaZa sa tockovirna zeleznickih vozila, unutrasnjih prstenova kotr-
l;ajnih leZiSta sa vratilima; na taj nacin sastavljaju se delovi kolenastih vratila u
;ednu celinu itd. (s1. 4,4 i 4.5).
IHII~t Af;J
. Sl. 4.5 - Kolenasto vfaci-
Sl. 414 - Puin! zupeanik (venae cd bronze, trup 10 sastavljeno od delovll,
od sivog liv.a)
Odlike, su presovanih sldopova sto je izrada e1emenata prosta, 8to mogu da
prenose jake obrtne momente iii aksijalne sile, 8tO je napansko stanje elemenata
uzduz. sklopa ujednaceno - izuzirnajuci krajeve, sto je obezbedena koaksijalnost
delova koji se sldapaju i sto nemaju posrednika kao sklopovi na sL 4.1 -A do E,
a to znaCi uStedu u zapremini i materijalu.
Presovani sklopovi imaju i niz nedostataka. Moe nosenja presovanog sklopa
nije moguce tacno odrediti racunom zbog tolerancije zadora i zbog raznih drugih
uzroka; ona vremenom popuSta zbog promenljivih deformacija u toku rada, a
smanjuje se posle ponovljenih rasklapanja i sklapanja elemenata otprilike do 15%_
Sklapanje elemenata je cesto teSka operacija - narocito kada su u pitanju dugacki
96 4. S'!'EZNI SKLOP(')VI
j masivni delovi - i zahteva posebne ureda;e (prese, ureda;e za zagrevan;e iIi hla-
denje). Izrada elemenata presovanih sklopova mora biti t8cnija od izrade elemenata
za druge oblike steznih sklopova - prema s1. 4.1. Prethodno naponsko stanje e1e-
menata, izazvano presovanjem, umanjuje sposobnost sklopa da primi korisno rad-
no opterecenje.
Proces presovanja prikazan je na dijagramu (51. 4.6). Prilikom utiskivanja
stabla U orvor povecava se preenik orvora, a smanjuje preenik stabla. U pOw
cetku presa savladu;e otpore elastienosti
elemenata (0-1), a pored toga sila pre-
sovan ja staIno raste zbog otpora nenja
koji rastu Sa duzinom predenog puta
(O~3) da bi, najzad, ostaia prib]~no
konstantna Sve do zavrSetka presovanja
(2-4); ta sila obelezena je sa Fp.
Potetna statiCka sila F ta , potrebna
za razdvajanje e1emenata presovanog sklo-
pa u aksijalnom pravcu nagl0 pada na
j
veliCinu Fka cim nastupi klizanje eleme- .
nata. Ta aksijalna sila 'Pha - otpor_
klizanja - stalno se smanju;e dok traje
proces Iazdavajanja. Opitima je utvr-
dena da je Fka ~ ~ Fsa.
Moe nosenja presovanog sklopa F
je sila koju moze prenositi presovani
sklop bez ikakvog posrednika - zahva-
ljujuei iskl;uCivo otporu protiv klizanja
na dodimim povrsinama elemenata. Pre-
rna tome aksijalna sila Fa kojom sme
da bude opterecen presovani sklop moze
biti mauja od sHe klizanja F ka iIi naj-
S1. 4.6 - Sila za skJap:mje i za rasklapanje viSe njoj ravna. Potetna aksi;alna sila Fsa
clemenata presovanog sklopa zavisi od pre~
denog puta pri presovanju ne moze biti merilo za moe nosenja pre-
sovanog sklopa poSto su sile kojima sU
izlozeni elementi masina gotovo uvek promenljive, a promenljive sile mogu izaz-
vati klizanje elemen-ata presovanog sklopa kada dostignu veliCinu sile klizanja
F ka , dakIe velicinu znatno maDju od veliCine statiCke sile Fsa' Zbog toga je sila
klizanja Fka jednovremeno i aksijalna moe nosenja presovanog skiopa pa uvek
mora bid ispunjen uslov Fa <: Fka., gde je Fa radna aksijalna sila ko;o; je preso-
varn sklop izlozen po svojoj funkciji.
Kada se presavani sklop izloZi obnnom momentu, praces je sliean. Stati-
Cka: tangencijalna sila F sl'
kao posiedica obrtnog momenta MSI = FSI • d12,
izaziva pocetno poprecno kIizanje (»obrtno« klizanje) da hi odmah naglo pala na
y
pribliZno konstantnu tangencijalnu silu klizanja Fkt ~ PSI' Obnni moment Mo
ko;i moZe prenostiti presovani sklop ne sme biti veei od momenta klizan;a Mk
pa uvek mora biti ispun;en uslov Mo ~ MM odn. radna tangencijalna sila Fe
ne sme prekoraCiti tangencijalnu silu klizanja Fht , t;. Fe = 2~o <: Fht-
4.1. Op~1'I pOmoVl
97
Ukoliko je presovani sklop jednovremeno izloien i aksijalnim i tangenciiaI~
nim silama, treba rezultantnu sHu uporedivati sa sUom klizaoja. U takvom slu~
caju mora bili ispunjen uslov FR = VFaz + Fez <: F kR -
Opsti je izraz za moe nosenja presovaoog sklopa, bez obzira na pravac sile
(s1. 4.2):
F = Spp ~ ndipp [kN],
gde je:
d[em] - precnik sklopa j
/[cm] - duZina sklopa
S = :mil [em'] dodirna povrSina elemenata skJopa,
dodimi pritisak i
p fkN/cm']
1'[-] koeficijent otpora protiv klizanja iIi koeficijent pri-
onljivosti.
Povetanje maei nos.enja F moze se, prerna obrascu, postiCi poveeanjem pree-
nika d, duzine l~ dodirnog pritiska p i koeficijenta prionljivosti p..
Poveeanje duzine' sflopa, a naroeito poveeanje preCnika dovodi do pove6mja
zapremine i tezine i presovanog sklopa i cele konstrukci;e pa takvo Ieknje treba,
po moguenosti, izbegavati.
Dodirni pritisak zavisi od razlike precnika stabla i otvora, tj. od zadora_ Rada
je zador veti, dodimi pritisak je jaci, d~e i moe
nosenja veta. Poveean;e moti
nosenja lzborom veceg zadora odn. jaeeg dodirnog pritiska je svakako dobro re~
senje, ali je takvo poveeanje ograniceno izazvanim naprezanjem materijala, koje
ne sme da prekoraCi dopustenu veHCinu.
Koeficijent prionljivosti f.ts U trenutku kada pocinje razdvajanje elemenata
pod uticajem sile Fs yeti je od koefici;enta klizanja p." - u duhu ranijih izlaganja;
P.k ~ ~ Ps· Potrebno je napornenuti cia je ovde ree 0 »raeunskomll koeficijentu
prionljivosti posto se on proratunava prema sill razdvajanja P, odn_ Fk koja se
odreduje merenjem i prema dodirnom pritisku p ko;i se odreduje raeunom pomo-'
Cu teodje elasticnosti. Niz opita izvrienih razdvajanjem presovanih sklopova
pokazao je da se ve1ieine koefici;enta prionljivosti nalaze u Sirokim granicama [3,
12, 13]; u proseku je Ps = 0,05 -:- 0,3. Vis.e Cinilaca utice oa veliCinu koeficijenta
prionl;ivosti #s odn. Pk; na primer, on je veti kada je sldop presovan popreeno
,/"termiCkim putem (ponekad i do 50%), kada je sklop izloZen obrtnom momentu
, odn. tangencijalnoj sUi (Pt > pJ, kada su dodirne povrsine suve prilikom skla-
panja, kada se prilikom sklapanja upotrebi prah od karborunduma (Cal< 1', > 0,6).
r drugi Cinioci udeu na ve1iCinu koeficijenta prionljivosti: materijal, kvalitet obra-
drne povr,ine, dodirni pritisak, zagrejanost elemenata, odnos duzine skJopa i
precnika (lId) itd.
Za odredivan;e moei nooenja presovanog sklopa merodavan je koeficijent
prionljivosti pri klizanju 1'.; u tablici 4.1 naIazi se nekoliko podataka ove!icini
koeficijenta prionljivosti Pk. Koeficijent otpora pri prvom presovanju ,""p je veti
od koeficijenata prionljivosti Ils i ~k; pp se smanju;e pri ponovljenom presovanju.
 4.2. CILINDRICNI PRESOV ANI SKLOPOVI 99
98 4. S'l'EZNI SKLOPOVl

TABLlCA 4.1 Prema tome, za proveravanje moei. nosenja presovanog sklopa merodavan
je najmanji zadorJ odn. najmanji dodirni pritisak, a za proveravanje napona oaj-
Raeunski koeficijenti prionljivosti veti zador, odn. najveCi dodirni pritisak.
Uzduino preso~i sklopovi
4.2.2. DEFORMACIJE MIKROGEOMETRIJSKIH OBLIKA
Unut:J:'Unji deo C. ()S4S
Na s1. 4.7 prikazan je, u povecanoj razmeri, izgled uvek hrapavih dodirnih

..
Spolja~njj

Pp
deo C. 0545
O~O570.17*
0,054-:-0,22*
.
CL. 0400 SL 18
0.08-0,18** 0,07+0,12*
0,07+0,13*
CuSS Zn Pb
0,03...;.-0,01
0,05+0,1
AlCuSMg2
0,01 -';-0,06
0,02+0,08
povriHna elemenata pre sklapanja. Prilikom presovanja deformisace se neravnine
po povrsinama i ublaziti hrapavost pa se u sklopljenom stanju ne moze racunati
sa fabrikacionirn zadorom vee sa rnanjim, tzv. »racunskinu) zadorom. Razlika fa-
brikacionog i raeunskog zadora 'c-c r = Llc predstavlja gubitak zadora u sklop-
Poprecno presOV1ilnl SklOPOVl
ljenom stan;u. Gubitak zadora izaziva i izvestan pad dodirnog pritiska.
UnutrMoji deo C. 0545 Fabrikacioni zador C odreduje se merenjem precnika izradenih elemenata
pre sklapanja, a racunski zaclcr c,. na osnovu pretpostavke da ce, posle sklapanja,
Spoija!inji deo C. 0545 C. 0S45 SL 18 CuS8ZnPb AlCu5Mg2 deformisani vrhovi neravnina popuniti udublje~ja. rj. da ce cilindricne dodirne
Ph 0,15-:-0,16
1
!0»55-0,19* (0,07+0,16) 0,05-:-0,14 ) 0,05+0,06

Napomene uz tablictL 4.i-:

1. fik je koeficijent prionijivosti pri klizanju prilikom razdvajanja '-~ovanog sklopa,
a fip koeficijent otpora prilikom prvog presovanja.
2. Znakom* obeleteno je da su dodirne povrline demenata sklopa bile podmazane rna.
i!inskim uljem priUkom siclapanja, a znakom ** da su dodime pDvrliine bile podmazane mclavi-
nom loja i ulja.
3. Vrednosti u zagradama odnose se na sidop ostvaren hladenjem unutr~njeg elementa..

4.2. CIUNDRICNI PRESOVANI SKLOPOVI U OBLASTI ELASTICNOSTI

I 4.2.1. OPSTA RAZMATRANJA

Dva osnovna uslova moraju hiti zadovoljena pri usvajanju karakteristika

·presovanog sklopa: da presovani skiop bude sposoban cia prenosi potrebnu ak-
sijalnu sHu iii obrtni moment i da naponi njegovih elemenata ne prekorace dopus-
tenu velicinu.
Iz odeljka 4.1 je poznato da moe
noSenja presovanog sklopa z8visi, izmedu
ostaloga, i od dodirnog pritiska, a dodimi pritisak od zadora koji ima svoju [0-
S1. 4.7 - Fabrikacioru zador c smanjuje se na racunski zador c, prilikom presovanja zbog: de-
formacija neravnina

leranciju. Za moe no§enja je najnepovoljnije karla je zador najmanji pa se, zbog povrsine u sklopljenom stan;u postati potpuno glat1;e (!)idealni({ ciiindri). Koli-
toga, kao garantovana moe nOSenja F smatra moe oos.enja pri najmanjem zadoru, ka ce razHka biti izmedu izrnerenih stvarnih precnika de$ i Di$ i racunskih precnika
tj. pri na;manjem dodimom pritisk~ gJatkih cilindara d~T i D il', zavisi od oblika profila neravnina; a ri ablici zavise od
naeina obrade. Prema ispitivanjima i preporukama [3, 14] razlike visina neravnina
Fg = n dIProinf.t. pre i posle sklapanja u proseku iznose
Uvek mora ?iti ispunjen uslov da sila F kojoj je presovani sklop izlozen u radu _~~e..~__~QlJl!"'1. L1h j _~ ,.0,6 hj
ne bude veca od garantovane moo nOSenja, tj. F ~ Ft'
~da se postavi uslov da naponi elernenata ostanU u oblasti eiasticnosti, po- gde je he visina neravnina spoljaSnjeg elemenra, a hi visina neravnina unutrasnjeg
tf.:-bno lje p:overi~ da.Ii su naponi manji od granice ela~ticnosti i u na;nepovol;- elementa.
nt}em sluCa)u; na)nepovoljniji je sIuCa; kada je zador najveCi, odn. dodirni pritisak Prema tome bi polovina gubitka zadora bila
najja~. - ~mesto granice c1asticnosti O'e obieno se kao osnova za proveravanje
usvaJa graru~ razvlacenja (poCetak velikih izduzen;a) dF. Llc{2 = cl2 - c,12 = Llh, + Llhi '" 0,6 (h, + hi)'
7'
100 4. STEZNI SKLbPOVI
4.2. CILlNDRICNI PRESOVANI SlO...OPOVI
101
a racunski zador
c, ~ c - LIe = c - 2 (Llhi + Llh,) '" e - 1,2 (h, + h,).
Osnova za proracunavanje moti nosenja presovanog skiopa i napona u sklop-
nim el~er~t~a su racunsk~ Zad?f c i ra~unski preCnici D ir ida; ti ce precnici
T

ubuduce bItl prosto obelezavalll sa Di 1 d~,

Da bi mogao biti odreden gUbitak zadora, potrebno je znati kolike Sil visine '-'-- ."
neravnina za razne vrste abrade dodirnih povrsina. 0 tome ima dovonno opsir-
nih podatak. u Jiteraturi [2, 3, 6, 14, JUS M.Al.021/l964, JUS M.Al.025/1964].
Radi orijemacije dato je nekoliko prosecruh podataka 0 zavisnosti visine ne-
ravnina od vrste abrade:

h = 16 ~40 fl pri grub om strUganju Sl. 4.8 - Deformadje idealnih makrogeometrijskih ohlika pasie presovanja
6 ~ 16 f.l pd finom struganju
2,5 6 p- pri najfinijem Stfuga11ju a za proizvol;nu tacku unutramjeg elementa
10
6 +10
+ 25 fL pri
p. pri
osrednjem busen;u i razvrtanju
finom busenju i ta?vrtan;u
LId. ~ - _ _ 1_ _,
mjE.Cl -'Pi)
[(dd i )' (mi tI) + (m, - 1)] d.p .10' [u].
-
x
2,5 6 fl· pri fiueill buSenju i dvostrukom razvna~ju
Oznake obrasdma znace ~
16 + 40 JL pri gr~bOm b~enju U

6 + 16 "" pri osrednjern brusenju D, [em] precnik spoljasnjeg kruga spoijasnjeg e1ementa,
2,5 6 p. pri finom bruSenju d, [em] precnik unutrainjeg kruga unutraSnjeg elementa,
Dx' dx [em] preCnike proizvoljnih krugova na spoljaSnjem i unu-
1 ...:.... 2,5 /-L pri najfinijem brusenju
trasnjem ~iementu,
C6 4 fi. pri provlacenju. E" E, [kN/em'] - module e1asticnosti materijala sPQljasnjeg oda. unu-
traSnjeg elementa,
Gubitak zadora, odn. razlika u visini neravnina pre i posIe sklapanja zavlSl me,m j Poasonov broj za spoljas.nji 000. unutraSnji deo,
i od naCina na koji se presovani sklop ostvaru;e. Deformacije neravnina SU jace p [kN/em'] dodirni pritisak,
karla se elementi sklapaju mehanicki pomoc:u prese (uzduzno presovani sklopovi), 1f'e = DilDe odnos preCnika spoljaSnjeg elementa i
a slabije su kada se primeni termicko presovan;e (popreeno presovani sklopovi). 'Pi = di/de odnos preCnika unutraSnjeg' elementa.
U OVOID drugom slucaju je manje realna pretpostavka 0 pribliiavanju stvarnih
oblika cilindara »idealnim<1 cilindrima. Indeksi I}~ se adnose na spoljaSnji element iii na spoljaSnje mere;, a indeksi
POStO zador zavisi od izabranih kvaliteta tacnosti mera i od usvojenih po- ))1« oa unutfaSnji element ill ns unutraSnje mere.
lozajnih oznaka, potrebno je pri izboru vrste naleganja voditi raeuna i 0 onome Posle sldapanja poveCace se, na proizvoljnom mesta, preenik spoljaSnjeg de-
sto je receno u odeljku 3.8.5 oKvalitet sklopnih povrsina«. la na D", + L1D~. a precnik unutraSnjeg dela smanjiee se na d. - L1d~. Na dodir-
nom krugu je D" = Di ) odn. d", = de' pa je deformacija unutraSnjeg precnika
spoljaSnjeg elementa
4.2.3. DEFORMACIjE MAKROGEOMETRI]SKnI OBLiKA LID. = (m, + 1) + (m, - 1)'1'.' D.p ,10' [u]
; m/3e(l - 'feZ) I
Elementi presovanog sklopa se defOmllSU posle skiapanja; spolja§nji se
element Sifi, a unutrasnji skuplja. Defonnacije su najjace u slojevima materijala a deformaci;a spo1jaSnjeg precnika unutI'aSnjeg eiem-:nta
ko)i se nalazi u blizini dodirne povrsine (s1. 4.8).
Deformacije se mogu proracunati po obrascima teorije elasticnosti [1, 5, 8,
M, = _ (mi - 1) + (m; + 1) "';'. d,p' 10' [u].
m,E, (1 - 'P/)
9, 14] i one, po obicaju izraiene u mikronima, iznose:
za proizvoljnu tacku spoljaSojeg' elementa Razlomacki izrazi u tim obrascima zovu se faktori deformaci;e i Qni zavise
od materijaia i odnosa precnika. Faktor deformacije je za spoljaSnji deo
 4.2. CILINDRICNI PRESOV ANI SKLOPOVI 103
102 t.. STEZN! SKLOPOVI

a za unutrasnji deo
<i =~m, - 12 + (m, + 1) 'P'~
m,E, (I -'Pi')
[em'].
kN
i/./ !
f
Na dijagramima (s1. 4.9~ 4.10 i 4.11) nalaze se proracunate velicine faktora
deformacije ~t i ~j u zavisnosti od odnosa precnika \V, i 'tfi - za tti vrste materija-
[w
1. ovih osobina: E = 2.10' I:N/cm' i m = 10/3, E = 1.10' kN/cm' i m = 4 i
E =1.10' kN{cm' i m = 3.
Za materija! drukcijeg modula e1asticnosti EX) a nepromenjenog Poasonovog
broja m, mogu se faktori defonnacija odrediti iz odnesa~:x = :%~, gde je .; veli-
cina faktora deformacije prema dijagramu.
U levom gomjem uglu svakog dijagrama nalaze se ve1icine faktora defor-
macije Ell i ';j za interval odnosa 1p ~ 0,8 -7- 0,95 sa poveeanom podelorn na ap-
scisnoj osi, a sa nepromen;enom podelom oa ordinatno; osi.
Modu~ elastienosti nruazi se priblizno U ovim granicama za:

celik i celicni liv E = (2 -:- 2,15)· 10' kN/cm'

sivi liv S[;18 = (0,8 -:- 1,05) . 10' "
" "SL22 = (0,95 -:- 1,2)·10' "
H "SL26 = (1,1 -:- 1,25) . 10' "
bronzu (za gnjecenje) = (0,9 -:- 1,15)· 10' "
mesing (za gnjeeenje) '" (0,9 -:- 1,35) . 10' "
alumini;umske legure (za gnjeeenje) = (0,7 -:- 0,75)· iO' "
Vrednost Poasonovog broja m krece se za metale, uglavnom, izmedu 3 i 4.
Mo1e se raeunati sa ovim prcsecnim vrednostima: m:::: 10/3 za celik) "clieni
liv i aluminijumske legure, m ~ 4 za sivi liv i m ~ 3 za mesing i bronzu.
Detaljniji podaci 0 osobinama materijala nalaze se u rUS-Grana C.
Kada SU oba elementa presovanog sldopa od materijala jednakog modula
elasticnosti E~ = Eo = E i jednakog Poasonovog breja mjO = m i = m i kada su
odnosi preCnika i spoljamjeg i unutraSnjeg elementa jednaki, t;. 1.f" = "Pi = 1jJ,
razlika 'medu faktorima deformacije ~e i ~i je konstantna i iznosi
(m + 1)+ (m -1)'1" (m-l) + (m + 1)'11'
mE(I-'P') mE(1 -'11')
pa je
L1~ = -
2
mE
= const. 0, 0,2 '0,3 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 ',0

Uvoden;em faktora defurmacija obrasci za proraeunavanje deformacija prec-

nika na dodimom krugu dobijaju ova; vid: S1. 4.9 - Zavisnost faittora defonnacije ;e i ;j od odnosa precru1ca 'PM odn. 'Pi' za m3terijal sa
E = 2. 10' kN/cm~ i m_ = 10/3 (&lik). Za materijal sa Ex ~ 2. to' kNicm 2 treba ordinate
LlDi = <,DiP ·10' [1'1 di)agnuna pomnoiiti saE!E",. ~ Za jednake odnose precnib. 1]'" = 'Pi je razUka Ll~ =!;~~$i
=' 3 . 10-1 cmt/k.N' = const.
 104 4. S'l'EZNI SKLOPOVI
4.2. ClLINDRICNI PRESOVANI SKLOPOVI
10,5

760.70 5,-,-,-,-,_,_'"1_-,_---,-,.-, I s

---LH,-+----jH/-"--j----ji-+
150.10-

~,,-
j 150.10'
I I H S
,
I
150,.10"

1 _
L kNJ 1,0.10 , .__ ---i-----il--I--HI---t----+--+-l'--l ff!!t/ ]I, D. 10" '1-----
I

~ '---i1,--,+--11--+--1--+-J---c
130.10"' - -

J20.7O",1----i-i~--il_-+--+~L __ 1--
) 70.70' j I I,:
-t-.le-
---+-+1-/H-,+----+ --+r--lII----I
1
/30.10" s

720.10' s

-,
I

1 !
I-----

110.70

7Oo,JO:r--j-i )/ Io,o,./If
, 'II
r;
90.70
/ I
80.70"' - i'·--i---+-----,
I //1 1H--+r;,
I
-t----+---
90.10, -s

-, 1//1
70.JO-,f----J---L.-11-71.-'/~l,---+I_+-I_+__
80.10

I I /1/I i
74
----+----11-1---- 70.]0,-s
, $,/ r~
I r
60. JO-"r--t--+7-T/'----t---'-t----i--.-+---+--II--+---...J
..
-, / 1'1
I
0,80 0,85
V, I
50·JO"'·r-cim/~L..Vo~-Ln~--.Jc-;d_-\f/---t_-j
0,90 0,95 1,/
60,.70

50.10,-s
/ V/ 1/
I .I : I 'f-- /
40,. JO-'r--t--t--,'t----t----t-----t--+----I-I
0,,80 0,B5 0,90
'f~
0,95
fI
';0.10-, I /
i II' Iljl-+--I'-
II '1

JO"'r---t----+--f'--i,--+----+----:A--V,L/---+__ I VI
r
3 O.
30,.]0-s
i i I,i. :.'/ /" /1'1
//_1-----_+---_+--------1
7O-'I--t----+---+----t----::+"'A=-::p-"" Ii
y'~ V
-,
-- ~
20,.
I ~/ 1 20,.70

JO.JO"'·~~t~~~~=:J-------i'}~,
::::::~:lJ,,=--I_-+---+--j--------j
0,1
! i I
02 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
]0,.]0-,
--- I
m:3

0,7 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0.7 0.8 O~9 7,0
'fi'f,;'f;}~
'f('t;,;'fi}~
e
S1. 4.10 - Za.visnast faktora deformacije t i ~,. ad odnosa pn:cnika V't. odn. lPi, za materijal sa $1. 4.11 - Zavisnost faktora deformaci5e e.
i ~; od odnosa pre.Cnika ;,•• odD. fJJi. za m8;terijai ~ll
E = 1 - IO· kN/cm 2 i m = 4 (sivi liv). Za matcrijaJ sa Ex::: I . 10' kN/cm t treba ordinate di- E = 1 . 104 kN/cm J i m = 3 (bronza). Za materijal sa E,. ~ 1 . 10' kN/cm 2 treba ordmate dJ-
jagrama podeliti sa E;.;. - Za jednake odnose precnika tp, = 'Pi je razlika Ll~ = ~ _ ~. = jagrama podehti sa Ex. - Za jednake odnose pretnika tpt = tpi je razlika LI~ = ~t - ;, "'"
=
S' lO-~ cm2/kN = canst. t 1
= .6.67 . 10- 5 cm1fkN = canst.
 4. STEZNI SKLOPQVl
106 4.2. ClLrNDRICNI PRESOVANI SKLOPOVI 107

Prema s1. 4.8 je zbir def?rmacija spoljaSnjeg i unutraSnjeg elementa jednak

Deformacije precnika D i d" treb:! pro-
f;
racunskom zadoru pa je racunavati kada 'one mogu uticati oa funk-
c. = Ll D; + Ll d, = CO. D; + <; d,) P . 10' [PJ; ciju masine izazivajuci bila promene U Z3-
zorima sa susednim ete.'1lentima, npr. pro-
S obzirom oa dopustivo zanemarenje velicina deformacija prema ve1icinama prec-
nika moze se usvojiti da j~_.QL:Y,.d~__ d_.-pjb_najza~acllnski zador izraziti ovako: mene u zazoru kliznog leiiSta zbog utiski- .~~.,>,-<,< ,,~ ! tI :-'>'~
c. = «, + <;) dp· 10' [Pl, vanja leZisne posteljice -u trup. lezista (v.
od. 3.8.1. i s1. 3.46), bilo prornene u na-
l.'. . .
-:~.:: ~. _<~ i y; -~.~~~~
,,;.j I r.:, ,,~~:
" ~ --",---'--'"
gde Je d [em] nominalni a6ditn-r-precruk sk.!opa. ' pQ"nima i defarmacijama viS.struka presa-
vanih sklopova, npr. slojevitih topovskih
.f:::<0.'
j , ,> ..' -'f
'I ~ ,<S:::'0
!':"/,,, -""" y,
1z posledn;eg obrasca moze se proraeunati dodirni pritisak izazvan racun- cevi. ~ '. ",' /. ..( . . .
skim zadorom cr
U nekim slucajevima mogu biti, z a : d
p= -(~:i:6d' 10-'[::,]- nesklopne, precnike. presovanih ,. sldopo- t.D~
va, proplsane grantee deformaclJa ~I.
I De
-t,,6D..
___~
Za odredivanje garantovane moti nosenja presovanog sklopa merodavan je LJD"mlllC i t1D~mi.\\ iIi L1dimu i Lldjmin - npT.
za kotrljajna lezista radi obezbedenja ' ..
I D,'
•1
I
najmanji dodirni pritisak
odredene tolerancije radijalnog zazora. S1. 4.13 - Deformacije elemenata
Pmi, =/'tmi;;) d 10-' [ : ; } Tada Se, pomocu gornjih obrazaca, mogu
na osnovu propisanih ekstremnih defor-
sklopa na . slobodnim (~nedodjr;llm(')
povdmama posle presovan)3
a za proveravanje naponskog stanja najveci dodirni pritisak macija odrediti granice dodimog pritiska Pmax i 'Pmin pa na osnovU njih i granice
racunskog zadora CrIDax-l- C";"min, odnosno
Pm>x = -/'t"'-t~)a- 10-' [ : ] . granice fabrikacionog zadora CmaK i Cmin-

Obrasci za proracunavan;e deformacija i zadora vrede u oblasti elasticnosti. 4.2.4. NAPON!

Oni su izvedeni uz pretpostavke uobicajene u Teoriji elasticnosti i uz posebnu
pretpostavku da Sll duZine elemenata presovanog sklopa ;ednake pa da je dodirni Nap!egnutost elemenata presovanog
pritisak jednak na svakom mestu. ~. sklopa je najjaca u unutrasnjim vlaknlffia
Stvarni dodirr.i pritisak nije jednak' po ce10j duiini. sklopa i zbog neujedna- i spoljasnjeg i unutraSnjeg elementa. Naponi
cene hrapavosti dodirnih povrsina i zbog ne- se proraeunavaju pomocu obrazaca Teorije
tacnosti geometrijskog oblika elemenata; staga elasticnosti [1, 5, 8, 9, 14); dijagrami napo-
Sll i deformacije mikrogeometrijskih i makro-
na prikazani su na s1. 4.14.
geometrijskih oblika neujednacene. Osim 'toga, U proizvoljnoj tacki spoljasnjeg elemen-
dodimi pritisak je neznatno veti od prosecnog ta, koja lez.i na krugu precnika D:<, iznosi:
u sredini sklopa (s1. 4.12), a znamo veti na kra- napon zatezanja u tangencijalnom pravcu
jeviIna zbog pojacanog otpora elasticnosti slo-
bodnih delova unutraSnjeg elementa, koji se
nalaze izvan sklopa. Ipak, pretpostavka 0 ujed-
nacenom dodirnom pritisku uzdui. sklopa moze
U,,= '1'.'
1 ~tp/'
f(D')'+ll
.. Dc,;
p,

se usvojiti kao dovoljno taCna za prakticne pro- napon pritiska u radijalnom pravcu
racune.
Deformacije »neskiopnih« preCnika Dei
di (st 4.13) imose za spoljasnji element (D;r; =
=DJ
!- U proizvoljnoj tacki unutrasnjeg ele-
[I'J menta, koja lezi na krugu precnika do<>
iznosi: -
I, [cn]J~ a za unutraSnji element (dl( = dj ) napon pritiska u tangencijalnom pravcll
81. 4.12 - Dijagram stvarne
podelt" dodirnog pritiska uz-
duz pre:sovanog sklopa
[
.dd. = - 2. ___ diP' 10' [1']
E; C.v:: 'Pr)
81. 4.14 - Dijagram napona u elemen-
tima presovanog sklopa; D;r; i d,; su prec_
nid na proizvoijnim mestim,a
a·~
i'
---1-[ I
1 ~ tp(l
+lil,1')2] p,
dx

-------------------------=-
 108 4< STEZNI SKLOPOVI
U. ClLlNDRICNI PRESOVAN! SKLOPOVl
109
napon pritiska u radijalnom pravcu je na dijagramu Csl. 4.15). U vlaknima koja su najviSe napregnuta CD, = Di i
dx = di ) iznosi odnos (flip
crri = - _Itp/' [1 _(di)']p.
1- d", at~ = 1 + 1#,2 odn. ati = __2_.
Napon (J i dodirni pritisak p obieno se izrazavaju u kN/cm2, a preeruci P 1 -tpee p ~--1pl
Did u em (v. i od. 4.2.3). Kada je odnos 11' veCi, veti je i odnos utfp; odnos urlp je k?nstan~- na ~rakteris­
tienim mestima i ne zavisi od 'P. Zbog toga se, ponekad, pI! proracunavanJu napona
Karakteristicne velicine napona na spoljasnjim· i unutrasnjim krugovima
sklopnih elemenata iznose: spoljas.njeg dementa, na mestu D ~ = Dj' z~e~aruje .napon ~ radijalnom prav-
cu (1.. jet je srazmerno nezn.atap k~~a su u pttanJu vel::t. ~<i?0Sl tpt! (11', > 0,6).
na spoljas.njem krugu spoljasnjeg elernenta CDx = De) Najveci dopusteni dodlr~ ptltlsa~. mo:ze s~ odredltl "_lZ ~slova da ne bude
prekoracena granica razvlacenJa materlJala, pa Je za SpOl}8snJl element
20/' '
= --"-p i = 0)
-?:;~ -'~l ~e._\~= 'Pe )
(fte O're ll
1- ?jl/' Perna>: Z 1'+ = ---. ... -OF _ (fFe
. "Pc, -l- __ (m" + 1) + (m~ - l)tp.,2 ~ ~BEB
na ,unutrasnjem krugu spoljaSnjeg elementa CD", = D;) '1~~-' ' m
- "Pe e _______________ ---
1 + tp,,?; a za unutrasnji elemeQ.t-=.~-
a =~---p i (fre=-P, "-- = a pj 1 _tp j 2
!e 1 - 'If/' Pimax < --2-- -
_
--2--'(1Pi"

na spoljasnjem krugu unutraSn;eg elementa (d = d~)

x

1 + 0/',' 1
(J'i= --I--'P '. .....
- tpj

na unutrasnjem krugu unutraSojeg elementa Cd); = dj ) 8

I
2
(Tr"=----p
tpl
. (J.=.
1
0
6 J
I 1_

,Za proracun su merodavni naponi najjace napregnutih vlakana; najjace l)ekvi-

valentno«( naprezanje iznosi za spolt<09-Ii . .elef!1ent, (za~_.Q",- = Di)',
n

.:--.
I
I 11
~---'<'-'.--

(f~rnax=(ftt:
~.-

cr" = (1 + 0/'.' T' ~) p,

-- ,

.- 2
, i
..------ 1:/
~V
"
m I_tp2 tn .
Dx:D,.
< --.........:. --------.~" . O,,:D< y<-
a za unutraSnji element (za d" = di ) 0,1 0,2 0,3 0,. 0,5 0,6 0,7 0,8
dx ::de X
2 2
(fimax = ati = - - - - p.,... d~ ~di
1 -1p/ I--- r=::::
Prema tome, da bi naponi ostali u oblasti elasticnosti, moraju biti ispunjena • ""-
ova dva uslova:
~\
1 + 1',' I) . 2 6
= ( ---+--- p<aF1 <
a emax
1 - tp/ me
~de)e ap~: granica razvlacenja materijala spoljaSnjeg elementa, a
1 a.'ma,, =---·P
1 _1p/
api'

\\
~
an granica gnje-
cenJa materijaJa unutra§njeg elementa.
i
Vdicina odnosa napona u tangencijalnom pravcu 0': i dOdirnog pritiska P
zavisi od odnosa precnika tp; ta zavisnost na karakteristicnirn mestima prikazana SL 4.15 - Zavisnost odnosa napona u tangencijalnom prav~ t:1f. i dodirnog prl~ka p od gw_
,metrijskih odnosa'lf' u tai!kama koje se nalaze na penfenJama krugova (v. 1 sl 4.14)
110 4. STEZNI SKLQPOVI
4.2. CILINDRltN! PRESOVANI SKLOPOVI III

Posto SU oba elements izlozena ;ednakom dodirnom pritisku, mora se kao Kada ie predvidena serijska proizvodnja presovanih sklopova, pre pocetka
najveCi dopusteni pritisak za sklop usvojiti onaj dodirni pritisak ko;i je manji, tj. izrade serije treba opitom proveriti njihovu stVarnu moe nosenja. Odabiranjem
m P4 max kada je Pe malt < Pi max. iIi Pi mu karla je Pi max < p~ max da ne bi napo- elemenata sklopa prema tolerancijama i sklapanjem po odabranim grupama ele-
ni jednog od elemenata preSli U oblast plasticnosti. menata moZe se zna'i:no u;ednaciti moe nosenja serije presovanih sklopova zbog
U posebnom slueaju, kada je presek unutrasnjeg e1ementa pun hug, naponi snZenih tolerancija zadora (v. od. 3.8.1).
su u svim pravc4na jednaki i iznose ali = Gn; = - p; tada nisu na snazi obrasci
koji su navedeni za unutrasnji element prstenastog preseka. - Za taj sIucaj (VJi=O) Racunska garantovana moe nosenja presovanog sklopa izlozenog aksijalnoj
najveCi napon pritiska - a to je u sredini unutrasnjeg elementa - iznosi (fi max = sUi 1znosi
i + I. = _~~~a crrnlfl_ ' 10-4 = ~!t:t:..~min.~:2 (J:!.±-~i21. 10-4
~
m-
- - p , za I.;'e!'k . npr., (l'imax
1 Ie, '.- - 1, 3 P .Jer Ie I' N'
. m -- 10'3 ,. d opusteru
aJvee1 • . F [kN].
mi q t+t t+t
dodirni pritisak iznosi Racunski garantovan obrtni moment koji presovani sklop moze prenositi
iznosi .___ ,. __ ." _.... ~ ___ ..___...._._. _ _ .. - _ . ,_.. __ .__...--'--~-

4.2.5. MOe NOSENJA

Na osnovu dosadasnjih izlaganja moze se moe nosenja presovanog sklopa
ovako izraziti:
odnosno
gde suo I [em] duZina sklopa,
koeficijent prionl.jivosti,
I' [-]
c £/'J - fabrikacioni zador,
h" hi £/'J
- visine neravnina spoljasnjeg odnosno unutraSujeg
e1ementa,
~"<i [cm'/kNJ - faktori defonnaci;e spoljasnjeg odnosno unutras-
njeg elements.
Prema tome izrazu je moe noSenja jaca kada je zador c Yeti, kada su visine ne~
'j
ravnina h~ i hi manje - tj. kada je hrapavost dodirnih povrsina slabija - i kada
je zbir faktora deformacije E, + manji - a taj je zbir manji kada je modul e1as-
ticnosti materi;ala E veci, kada je Poasonov broj m, yeti, a mj manji i kada Sll od-
nosi preenika tpg odn. "Po' manji. 0 uticaju ostalih faktora bilo je vee reCi U odelj-
ku 4.1.
Moe nosenja definisana gornjim izrazom zove se raeunska moe nosenja. Stvar-
na moe nOSenja »u sklopljenom stan;u« moze se odrediti jedino razdvajanjem ele-
menata sklopa i Qna se razHkuje od racunske mati noSenja zbog nesigurnosti i
U izboru koeficijenta prionljivosti i u utvrdivanju racunskog zadora i u proracu-
navanju dodirnog pritiska. - Stvama moc nosenja presovanog sklopa ~u radnom
stanju« raziikuje se od stvarne moci nosenja u sklopljenom stanju, pa se vremenom
i menja, zbog razliCitih uticaja u eksploataciji kao sto su utica;i centrifugalne
sile, neuravnotclenih masa. toplote, udara, naknadnih deformacija u radu zbog
cega se javlja trenje i habanje dodirnih povrSina itd.; zbog takvih uticaja dodirni
pritisak vremenom najceSCe popusta.
~-~- F dl2 = ~!..:!.f:15·.~.in .10- 4 = ~!'~&Jcm...!.!":_=_l..:~ (h'O_f ~;)1.10-4 [kN. em],
~g __ ' •. _~:_=- 2 (t c + t i ) 2 (';e + ;;)
gde je d [em] nominalni precnik sklopa (dodirni precnik).
Kao mera za ocenu podobnosti presovanog sklopa mozekorisno posluziti
»relativni« raeunski zador; to je kolienik srednjeg racunskog zadora i nominalnog
precnika sklopa
x,~c'dt:J
pa se prema njegovoj velicini presovani sklopovi mogu klasifikovari; npr. preso-
vani sklopovi sa vrlo slabim dodirnim pritiskom imaju X,. < 0,25 fIo/mm, sa slabim
dodimim pritiskom Xr = 0,25 -:- 0,5 f1/mm, sa umerenim dodirnim pritiskom
Xr = 0,5 -:- 1 !-t/mm, sa jakim dodirnim pritiskom XT = 1 -7- 2 !-tlmm, a sa vrlo
jakim dodirnim pritiskom X. > 2ttlmm; uglavnom su dve poslednje grupe narrre-
njene prenosenju jakih radnih aksijalnih sila iii momenata.
Na sliean naCin moze se sa X = crn/d [tt/mm] izraziti relativni fabrikacioni
zador; ern Je srednji fabrikacioni zador.
Postoji razlika izmedu stvarnog re1ativnog zadora koji se izracunava prerna
odredenoj vrsti naleganja za odredeni nominalni precnik presovanog sklopa od
proseenog relativnog zadora koji se izracunava prema odredenoj vrsti naleganja
za srednji precnik odredene grupe precnika (v. TabL 3.1, 3.2, 3.3 i 3.5 i od 3.8.1).
4.2.6. PRORACUN
Proracun presovanog sklopa svodi se, uglavnom~ iii na odredivanje potreb-
nih zadora za zeljenu moe, nosenja ili na proveravanje moei nosen}a za usvojeni
zador; u oba slucaja potrebno je proveriti i napone e1emenata.
Na osnovu usvojenih osnovnih mera: D~, d, d; i 1 (s1. 4.16), materijala, vrste
obrade i naCina sklapanja u zavisnosti od postavljenih uslova mogu se za zeljenu
moe nosen;a proracunati potreban zador i, ostali podaei ovim redom:
I Pomocne velicine. Odnosi precnika odreduju se pomocu obrazaca
'I',~ diD, '1', ~ dJd,
 4, STEZI'iI SkLOPOV! U. CltJNDRI~NI PRESOVANI SKLOPOVI

a faktori deformacija pomoeu obrazaca IV Tolerancije i 'l)rsta naleganja. Na osnovu proraCunatih ekstremnih vred-
nosti zadora Cma"lt i Cmin pristupa se utvrdivanju kvaliteta taenosti mem za oba e1e~
!; ~ '5.J: I ) + (m, -c 1) 'I'.'[cm'] i r =
(1 - + [cm'
kN ].
(m i - 1) +(mi 1) '1'1 menta i vrste naleganja eJemenata u sklopu; potp!bna ob;aSnjen;a se nalaze U od.
e m~ E. (1-1.p/) kN t mi E; '1'1) 3.7 i 3.8, u tab!. 3.4 i u primeru 3.1; tu su proracunati ekstremni zadori obeleieni
sa c' ~lt i C'min. Prilikom utvrdivan;a vrstc naleganja treba naroCito voditi raeuna
Podaci 0 odredivanju faktora deformacije
na s1. 4.9, 4.10 i 4.11.
~e i ~i nalaze se u odeljku 4.2.3 i o preporukama JUS. .".
V Proveravanje rezultata. Na osnovu ekstretnnih stvarnih zadora (mdeks
II Najmanji potreban zador. Na osnovu propisane moei nOSenja koju pre- l)S{I) koji odgovaraju usvojenoj vrsti naJeganja u sistemu ISO, tj. na osnovu Csmax i
savani sklop treba garantavano da prenosi maze se., odrediti najmanji potreban C:min potrebno je, najzad, p:Qveriti. ~elicinu krititnih ~apona elem~ta.s obzi-::
/
j
dodirni pritisak rom na oblast -e1asticnosti 1 odreditt garantovanu racunsku moe nosen)a radl
poredenja sa sUom kojoj je sklop i71ozen. To proveravan;e ide ovim redom: /
Pm'" = ~[kN,] iJi Pm;"=~Mo = ~[kN2] ;
S fJa em S dill S fLr em za naponsko stanje
bilo da je propisana aksijalna sila Fa bilo obrrni moment Mo. I
U obrascima je S = n dl [em:>.] dodirna povrsina presovanog sklopa, a p« \,
i fL t koeficijenti prionljivosti. Objasnjenja za Sip. nalaze se U odeljku 4.1. ,
Pomocll naJazi se potreban najmanji racunski zador
:.a~e [::] . _
Pmin

C min
r = (~e + f;) Pmin d·, 10 4 [U]- : I Uesmax = !:eE,PymDlt

,:;'."'~'~l- 2tp"1~":'~:: <TF{:.]

1 najrnanji fabrikacioni zador
em;" = C, "'" + 1,2 (h,+ h;) [,,].
za moe nosenia
Podad i objaSnjenja za Cmm> C, mi", he i hi nalaze se u od. 4.2.2 i 4.2.3. CTsmin = C~min - 1,2 (he + hu [P]
III NajveCi. dopuJleni zador. Radi iznalaienja Cma" potrebno je najpre mire-
diti najveei dopusteni dodirni pritisak koji se, prema objasn;~jima U od. 4.2.4, P,m;n= «:~m;:) d . 10-4 [::,] .
nalazi poredenjem velicina najveCih dopustenih dodirnih pritisaka za spoljasnji
/
i unutrasnji element

p, m" = _:'F_~.[_::_',) F~~~~ ~;> aF-{--::-']~

-------...-c----;-
~-- \

pa se od te dYe proracunate velicine usvaja manja kao merodavni najveei dodirni

gde
F, = Sp, m;" " [kNJ
je F = F. iii F ~ F, ~ iM,ld.
<' F [kNJ

VI Podaci za sk!apanje e/emenata. Kada je predviden uzdu1no presovani sklop.

treba odrediti silu prese potrebnu za utiskivanje•. po obrascu
pritisak P;n~x za presovani sklap. Aka se zeJi da sklap teorijski sigumo bude u oblas-
ti elasticnasti, maze se granica razvlacenja fJF smanjiti za 10 .-;- 20% mada, prak- Fp = SP,mHx#p (kNJ.
ticno~ to nije potrebno. Podaci i objBSnjenja nalaze 'se u ad. 4.1.
Kada je unutraSnji element punog kruznog preseka (tpi = 0), najveei dopuS~ Kada je predviden popretno presovani sklop, treba odrediti bilo tempera-
teni dodirni pritisak iznosi turu .zagrevanja spoljaSnjeg elementa bilo temperatUru hladenja unutrasnjeg ele-
mi men~ po obrascu
Pi rna" = ----1 (JPi'
mj + l) = l) + c,~,+ f •. 10-' rOc)
" a, d
Na oSnoV1l konacno usvojenog najveeeg dopustenog dadirnog pritiska Pmu.
proracunava se najveCi dopusteni racunski zador pO obrascu odnosno

ermax =:..: (fe + ~j)Pma" d·l0 4 [u]

najveCi dopusteni fabrikacioni zaclar pO obraseu U obrascima su:
c"",,, = C, rna" + 1,2 (he + hi) La]. .so ['>C] - tern peratura okoline (So ~ 20° C).
Padaci i objasnjenja za c ma»> CT max> h~ i hi nalaze se od. 4.2.2 i 4.23. C [u) _ najveci fabrikacioni zador,
$ malt r
 4,2, CILINnRICNI PRESOV ANI Sl{l.OPOVI l1S
114 4. STEZNI· SKLOPOVI

NajveCi napon spoljasnjeg elementa iznosi

jp [1'1 montafui zazor potreban pri sklapanju, koji se uzima najmanje
jednak osnovnom odstupanjn s koje pripada polozaju toleran- 11" n,,,,, =t
E"Pmax = 12,13 . 10-s .2.10 4 • 10,7 ~ 26 < 33 kN/cm2
cijskog polja oznake "" (tab!. 3.2), , jer je za celik (:.1430 granica razvlac~nja (fPe =. 33 kN/c~2 ,(tabl. 4:?); naponi
a, [It C] koefici;ent lineamog Sirenja materijala spoljaSnjeg elementa, spoljasn;eg elementa nalaze se, dakle, lspod grantee razvlacenJa rnatenjala, a ste-
za koji su dati podaci U od. 3.8.1, pen sigurnosti i~nosi 'PF ='(fPe!ae max = 3~/26 ~ 1,27. . _

I
Ui [lr C] koeficijent lineamog skupljanja materijala unutrasn;eg ele- NajveCi napon unu1rasnjeg elernenta nalaZl se, takoae, lspod grantee raz-
menta) koji proseeno iznosi: ·za Celik 8,5' 10-&, za liveno gvoz- vlacenja materijala (fp posta je
de 8 ~ 10-6, za bronzu 15· 10-6, za mesing 16· 10-6 i za alu-
ntinijumske legure 18· 10-6,
, a. = )-2Prru.x_ = _2.10,7 = 28,5 kN/cm 2 < 36 kNfcm2,
noininalni preenik. skiopa. I max 1 _ "P:l. ~ 1 _ 0,5 2
d[cm1
Ukoliko hi potrebna temperatura zagrevanja spoljalnjeg clementa bila visa a celik (:.1530 ima granicu :razvlacenja a p = 36 kN/cm2 (tab!. 4.2): Stepen si-
od dopuStene temperature za odreqenu vrstU materijala iIi temperatura hladenja gurnosti ovde iznosi v F = (JFJai max = 36/28,5 = 1,26. . '
unutrasnjeg elementa niZa od ostvarl;ive temperatur~ moze se primeniti kombi- Prema tome, naponi i jednog i drugog elementa nalaze se slgumo u oblasti
novano mehaniCko-termiCko p..-esovanje (v. odeljak 4.1). elasticnosti. '
Primer 4.1. Na vratilo od Mika C.1530 navucen je prsten od celika (::.1430 TABLICA 4.2
pomocu prese uz primenu ulja (uzduino presovani sklop). Osnovni se podaci Granice razvlacenja nekih vrsra materijala
nalaze na 81. 4.16. Prsten je u radu izlozen aksijalnoj sili. - Evo odgovora na ne- ~--- -- ·_----C--;J.i·'k-- ~~-~ --~---'---~~ ------
koliko pit~ja: ~ 1-----,

,
Vrsta materijala
Oznaka C.0445 I C.0545 \- <':.0645 i (:.0745 (:.1330 (;.1430
GF[kNfcm~] 24 \~c~_8_ _ ~_~L. __ ~6_ _ ~. ___3°_.__1_._ .. __ 33

III@IIII
Vrsta materijala
Oznaka ---(;.1530 I C.3131 -1-C:S4;--li
eel i k
C.5~\'C.4720 r--C:4721--
_"_F_[_kN_/CID_'.1. ....;_ _3_6_ _ .. _}5
il
49 _ 62 70 _L__~__"__
Vrsta maten]tl.. , a \ C-I;c·n; I;v
... " ,
lVl ,
I
S· . I;v I
\
Kal.a)'na
bronza
i
I
Speci).','.ni
mesmg
Aluminijum-
k ,
s a egura
;o!: f:l
~ Oznaka
,
II CL.0545
II· S·L "
'
SL 22
!
P.Cu.Sn12I P.CuS8 Zn-
-Mn2 C.45
Al.Cu5 Mg2

25 II 12* 15* 18 15 28

o Napomene uz tablicu 4.2:

S1. 4.16 - Podad uz primer 4.1 d;50mm
(D" - 100 mm; d = 6OH8fx7 mm; 1. of je pribliina veliCina najmanje granice razviacenja; detaljni podaci se nalaze u
d; == ,30 mm; ht = 15 #; hi = 10 p; SL 4.17 - Polozaji tolerandiskih polja JUS_Grana C. . 1···· . r rna
I = 60 mm; E = 2.10 4 kN/crn2) zadori 11 primeru 4.1 2. Znakom ,. je obeleiena uporedna velicina fiktivne graruce razv acen~a ~er SIVl IV ne
graniC~ razvlaeenja; ta uporedna veliCina iznosi rJF*;;;; ~- aM gde je (J"M jaCina (evrstoea) pri Z3-
1. - Da Ii se naponi elemenata skJopa nalaze u oblasti elasticnosti?
tezanju materijala,
Odnosi preenika iznose: 'P, ~ diD, ~ 601100 ~ 0,6 i 'Pi ~ dild ~ 30160 =
= O~5. VeliCine faktora deformacije nalaze se pomoeu obrazaca iii dijagrama 2. - Kolika· je garantOVana racunska mot nosenja?
<,
(s!. 4.9): ~ 12,13 . 10-5 cm'lkN i <i
~ 6,83· 10-' cm'lkN. Za odredivanje garantovane moci nosenja' merodavan je najmanji dodirni
NajveCi fabrikacioni zador za 0 60H8/x7 je Cmax = 152 J.l (tabL l.-1 i 3.2 i pritisak koji se proracunava po obrascu
s1. 4.17 -leva») a najveCi racunski zador e rmax = cmal: - 1,2 (he + hi) = 152 -
- 1,2 (15 + 10) = 1221'. . _ _c~!..o - 1,2 (h,+h i ) .10-' ~ ... _76-:- 1,2 (~5 +_ IQL . 10-'~4,04 kN/cm'
Za provemvanje napona merodavan je najveci dodirni pritisak Pm," - (I', + ,) d (12,!3 + 6,83).6.10-'

pa za dodirnu povrsinu
Pmax = ~a~_ . 10-4 = 121 . 10-4 = 107 kN/cm2.
«,
+ <U d (12,13 + 6,B3) . 10'" . 6 ' S=:n;d/= 3,14.6.6= 113,04cm'

"
 ~ S'1'EZm SKLOPOVl
116 4.2. CILlNDRICNI PRESOVANI SKLOPOVI 117

iznosi moe nosenja u aksijalnom pravcu Za odnose preenika tp. = D/D. = 5/10 = 0,5 i tpi = diD = 4/5 = 0,8 i za
m~ = 4, B, = 1,1 . 104 kN/cm 2, mj = 3 i E j = 1,2' 104 leN/emt iznose faktori
Fag = S Pmin Ji.a = 113,04.4,04.0,08 = 36,53 kN. deformacije
3. - Kolika je sila prese pomona za sklapanje?
Sila potrebna za presovanje elemenata iznosi u najnepovoljni;em sluea;u
Fpmax. = SPmax/1p ;= 113,04' 10,7' 0,12 ~ 145 kN.
4. - Koliko be se puta pove6ati racunska mot nosenja aka se duZina pre-
sovanog skIopa poveca oa l' = 80 mm?
Posto je moe nosenja Fa ,;"" n dIp #a> a P' = nd r P #a) bite F a./Fa = 1'/1 =
Q

= 8/6 = 1,33; moc nosenja poveeala bi se, dakle, 1,33 puta. U ovom slueaju ona
bi iznoslla, kao garantovana racunska moe nosenja, Fag = Fag rJI = 36,53 . 8/6 = d=I,Orrm
= 48,,7kN.
SL 4.18 - Podaci uz primer 4.2
5. -- Koliko ce se puta poveCati- raeunska moe nosen;a presovanog sklopa (D~ = 100rnm;D =50H7/r6mm;
" SL 4.19 - Polohji to1erancijskih polja i
sa zadanim podacima aka se hrapavost ublaii rmijom obradom, t;. a~o se visine d = 4OH6/e7 nun; h~ + hi, = Sp.) zazori i zadori u primeru 4.2
nerJ;vnina smanje__ na h't = 12# i hOi = 8Jl?
Promena hrapavosti utice na gubitak zadof!l ~i-- na dodirni pritisak. Odnos
garantovanih mOC.f-.flOSen;a pri izmenjenoj i pri prvobitno zadanoj hrapavosti iznosi
<= (m. + 1) + (m. - I)tp.' (4 + I) +(4 -1)'0,5' 17,4'10-' cm'/kN,
~ me E8 (1 - V'/0 4·1,1·10' .(1 - 0,5')
\
!'ac= cmin-1,2(h'e+ h';) = 76-1,2(12+8) =1,13;
<. = (m; -I) + (m; + I)tp;' (3 - 1) + (3 + 1). 0,8' 35,18 .10-' cm'/kN,
F", em;" - 1,2 (h. + h;) 76 - 1,2 (15 + 10) I m;Ej(l-'Pj-l) 3 . 1,2' 10' (1 - 0,8')
moe nosenja povecala bi se, dakle, 1,13 puta. U ovom bi slucaju garantovana ra- stO je u skladu sa dijagramima na sl. 4.10 u 4.11.
cunska moe nosenja iznosila F'ag = Fag c'r;Un/CT:nin = 36,53 . 52/46 = 41,28 kN. !)Qdirni pritisak, najveCi i najmanji, iznosi
6. - KoIiko ee se puta pavee-ari garantovana racunska moe nosenja aleo se .44 __
7.3. elemente sklopa usvoji 23 po jedan stepen finiji kvalitet, tj. ako se prede na vrstu Crmu .10-4 = _ _~c.:....:..:.. ·10-' = 1,67 kN/emt ,
naleganja H7/x6?
Pmax=
«. + I:;)D (17,4 + 35,2) ·10 ... · 5
Ova bi izmena uticala na zador, odnosno na dodirni pritisak, pa bi odnos garan-
tovanih moci nosenia pri izmen;enoj i pri prvobitno predvidenoj vrsti naleganja 'rmin .10-4 = 3 '10-4 =O,114kN/cm!,
p",," =
iznosio (51. 4.17 - desno); «.+<i)D (17,4+35,2)'10-'-5
a deformacije
F'", = C'mi" -1,2 (h. + hi) = 92 - 1,2 (15 +.1 0) = 1,35;
Fac cmin - 1,2 (he + hj) 76 - 1,2 qs + 10) _ 2dPmax ,10' = _ ~~7 ._~ ~ _ 31 p.,
L1dm .. - - Hi (1 - tpi') 1,2 -10' (I - 0,8')
moe nosenja poveCaIa bi se u ovom slucaju na F' ac = Fag C'rmin/Cr min = 36,53'
, 62/46 = 49,2 kN. LI __ 2dp"",,·10'=_ 2'4'0,114-10' ",-21"
Primer 4.2. U trup od sivog liva utisnuta je bronzana le:iiSna posteljica. Po- d,ru,.- E,(I-tp,') 1,2-10'(1-0,8,)
trebno je ispitati uticaj deformacije unutraSo;eg preenika posteIjice d na zazor
kliznog JdiSta f (s1. 4.18). Poloiaji tolerancijskih pOlja elernenata kliznog lei;sta preCnika 4O!,6Le7,
prikazani su na s1. 4.19 -desno; najveCi ;e fabrikacioni zazor fmax = 91,u.' ~ naJrnBll)1
NajveCi racunski zador (s1. 4. 19-1evQ) iznosi f min. = 50p.. Posle utiskivanja posteljice u lei;iSni trup proI?~niCe se vehcme zazora.
U najnepovoljnijem slueaju iznosile bi ekstremne vehcme monwnog zaz;ora
[;~ ma,,= em"'" - 1~2 (h~ + hi) = 50 - 1,2' 5 = 44,u.
kliznog leiiSta
a najmanji racunski zador 1M"'" = 1m.. - L1dm.. = 91 - 2 = 89",
fMI.tJn =ftnin - L1dm !lx = 50 - 31 = 19fL·

118 4. STEZNI SKLOPOVI
Vrlo je verovatno da se ekstremi neee ;ednovremeno poklopiti i cia ce stvami
montaini zazor biti blizi srecinjem zazoru- nego ekstremrum zazorima; srednji
roontaini zazor iznosi fMm = 54.u.
Primer 4.3. Ce1iCni prsten
treba- navuti na vratilo u zag-
rejanom stanju da bi se stvo-
rila Cvrsta veza kada se prsten
l< r~ ohladi. Potrebni podaci BU dati
o <:::~.-o n> sl. 4.20.
Da bi se navlac.enje moglo
obaviti bez napora, predvida se
d:100mm
cia zazar prilikom sklapanja i
S1. 4.20 - Podaci uz primer 4.3 u najnepovoljnijem slueaju -
pri najve6em zadoru -
/p = 120p. Temperatura do koje treba prsten zagrejati u takvim uslovima iznosi:
Potrebna objasn;en;a nalaze se U odeljcima 3.8.1, 4.1 i U ovom odeljku.
4.3. KONICNI PRESOVANI SKLOPOVI
Zbog podobnosti za sklapanje i rasklapanje konicni sldopovi sa posrednicima
za srezanje (s1. 4.1- B, C) cesto se upotrebljavaju u IllaSinskim konstrukcijama
narotito u masinama alatkama. U posledn;e vreme posve6Jje se sve vise painj~
konicnim tpresovanirnt sklopovima koji u suStini lice na cilindricne presovane
sklopove i za koje takode ne bi bio potreban nikakav posrednik za stvaranje do-
dirnog pritiska. U strucnoj literaturi ima preporuka za izbor tolerancija i nagiba
konusa [6, 7, 14]. Moe nosenja konicnih presovanih sklopova nije oi do danas do-
voljno ispitaoa - ni teorijski ni eksperimenralno.
Poredenjem osobina konienih cilindrienih presovanih sklopova moZe se
doCi do ovih zakljueaka:
Zador elernenata konicnog presovanog
skIopa zavisi od oslVarene sile utiskivanja,
odn. od predenog puta prese prilikom utis-
lqvanja, i ne moze bid odreden merenjem
pre sklapanja. U trenutku kada se, pri skla-
panju, dodimu koniene· povriine elemenata
zador je jednak null da bi se, zatim, stalno
poveCavao srazmemo poveCavanju sile utis-
kivanja. Zbog toga je i moe nOSenja konie-
nog presovanog sklopa nestalna i neizvesna.
Pored toga zador nije jedoak oa svakom mes-
tu zbog odstupanja dodirnih konusa i od
SI. 4.21 - Jedlln ekstrem.ni primer tacnih mera i od tacnog ugla konusa i od tac-
stvarnih oblika koniCnih sklopnih nog geometrijskog oblika; n. s1. 4.21 prika-
elemenata zana su tolerancijska polja spoljaSnjeg i unu-
'.t~. KONICNl PRESOVANI SKLOPQVI
119
trasnjeg elementa konicnog sklopa i jedan od mogucih ekstremnih slucajeva pre
sklapanja. Iz toga izlazi da dodirni pritisak moze biti vrla neujednacen; to poja-
cava neizvesnost 0 moti nosenja i pfu.za mogucnost da se pojave jake lokalne
plastiene -deforrnacije.
Pri utiskivanju iii pri 'Istiskivanju je put prese vrlo kratak.
Za presovani konieni sklop u pra-
vom smislu reCi nuzna je da bude ispu-
njen uslov 0 samokocen;u, tj. da bude
}l ~ tga 'gde je }l koeficijent prionl;i-
vosti, a a poluugao pri vrhu konusa (sl.
4.22); prema tome, za konicne preso-
vane sklopove dolaze u obzir mali uglo-
vi pri vrhu konusa.
bude Problem konicnih presovanih sklo-
pava celicnih e1emenata razradivao je
Kamper [7]; avde je dato nekoliko re- I 112 :
zultata njegovog rada> i to kada je unut-
faSnji deo punog kruznog preseka, I'~]
Za sihi utiskivanja izveden je ovaj 51. 4.22 ~ Oznake za koniean presovani
obrazac: sklop
Fp =nsEltga(p.p + tga) (l -y;/)
gde je:
s predeni PUt prese pri utiskivanju, racunat od trenutka prvog
dodira konusa,
'1'. ~ diD, odnos preenika; d = Cd t + d2 )/2,
E modul eiastic-nosti,
a - poluugao pri vrhu konusa)
- aktivna duzina sklopa,
#p - koeficijent prionljivosti pri utiskivanju.
SUa utiskivanja raste srazmerno predenom putu prese pa je veea kada je veti
ugao .u, a smanjuje se kada se povec-ava odnos "Pe.
Koeficijent prionljivosti moze se odrediti po obrascu
F
fLp = -_P- - tga
"dip
na osnQVU izmerene sile utiskivanja Fp i na osnovu proracunatog dodirnog pri-
tiska p po poznatim obrascima (v. od. 4.2); odgovarajuti zador iznosi Cr = 2 s tga.
Za siiu istiski,,!:anja Kamper daje ovaj obrazac:
gde je s' put prese pri istiskivanju.
Si1a . potrebna za ra~dvajanje elemenata konicnog presovanog sklO~la je vets
kada je ugan a manji) kada je odnos tPe manji i kada je ko~ficijent prionljivosti ,fla
veei.
120 4. STEZNI SKLOPOVI 404. PRESOV ANI SKLOPOVI U OBLASTI PLASTICNOSTI 121

Koeficijent prionljivosti moze se odrediti po obrascu ve1icine dodirnog pritiska Pmax i Pmin i odgovarajuCe raeunske zadorc Cr max i Cr min
za unutrasnji element iz primera 4.1, a tacka 3 dodirni pritisak na granici rnzvla-
Fa
fla = --'-
",dip
+ tga. cenja Pp ~. 1-
2
'Po' (JF.
.
koji hi nastao pri raeunskom zadoru crF ~ 1-
2
'Pl' (;, +
Moment sile, koji omogucava relativno k.lizanje e1emenata popreko na sk:1op, + ~J(fFid.lOt(v. od. 4.2.2 i 4.2.4). PoSta su naponi i sile srazmerni veli-
iznosi Cini dodimog pritiska, isn dijagram predstavlja i zavisnost napona i sila od raeun-
skog zailora pod uslovorn da se vrednosti citaju u drugo;j odgovarajucoj razmeri.
tga
Mk! =----nsEI dJ.lkr(l -1p/')
2 cos a
75
i on je za 30 -:- 50% manji od momenta koji jzaziva potetno klizan;e (Mst) v. ad.
I
4.1).
Koeficijent prionljivosti pri klizanju moze se odrediti po obrascu
2Mkt COs a
I
p
3
. .. .
/ . . . .. . . .·
I

f'kf = -------.------.
nEstgald(l-1p/)
H:dl 2 .. •
U 1iteraturi ima neSto podataka 0 momentima i silama potrebnim za utis-
70
. .·

I ·
kivanje i istiskivanje i 0 koeficijentu prionljivosti za konicne presovane sklopoy,1': .

[7, 16,_ 19J. Kao primer data je na sl. 4.23 zavisnost koeficijenta prionljivosti p od

'5

0
~I--f!:.
fJ i
I t..-- 5
7
~ t..--f..---
0,15

0,7 0
- Jp r-::: f - I
f;t--- :..--
!--- 0 200 400 600 8OIJ
0,0
- 1',;
Cr ",;"

Cl'rrc~
c,fi'}~

0 I 2 3 4 6 «[0)_ C/F
7 _I
S1. 4.24 _ Zavisnost dodimog.priti~ka iii n~pona ill mo~ no,§enja od ral:unsko.~.udora; moc
Sl: 4.23 - Zavisnost koeficiienta prionljivQsti fL od ugla a za. konitan presovani skJop {7J (p - no~enja u oblasti plastlcnostl pokazuJe znatno rastpanJe (obe1deno kruzloma)
prl uzdldnom istiskivanju, fLt - pri popIeenom pocetnom klizanju.. !Lp - pri prvom utiskiv~ju
;..p* ..::.. pri prvom utiskivanju UZ pomoe ulja, pp** - pri prvom utiskivanju UZ pomoi; 10;a) ~
Sliean dijagram mogao bi bid sastavljen i za spoljasnji element, sarno se .'1!~ i
ugla a [7], koja je dobijena opitima na konicnom presovanom sklopu sa brusenim (1'Pi ne bi poklopili - osim izuzetno, jer je za spoijasnji element dodirni pnusak
celie-nim elementima ovih glavnih parametara: d = 32 mm, 1= 60 mm i 1p~ =
na granici razvlacenja - PF:::;:: (JFt ; odgovarajuCi zador iznosi
=0,56. ~eEt;

4.4. PRESOVANI SKLOPOVI U OBLASTI 'PLASTICNOSTI c,p ", (1 + ic). do F

, • 10' [1'].
\ ~~ Ee
I naponi elemenata i dodirni pritisak presovanog sldopa zavise od zadora.
Na dijagramu 4.24 prikazana je pravolinijska zavisnost dodirnog pritiska od racun- Ako je racunski zador veti od granicnog raeunskog zadora c rP za bila koji
skog zadora u oblasti proporcionainosti (Hukov zakon); ta zavisnost malo odstupa element iii za oba elementa, nastupice plasticne deformacije; n.aponi i defor-
od prave linije u blizini granice razvlacenja (1'p. Tacke 1 i 2 predstavljaju ekstremne macije elemenata presovanog sldopa preiaze tada U oblast plasticnosti.
122 4. STEZNI SKLOPOVI
Mot nosenja presovanog sklepa u oblasti plasncnosti moze se odrediti me-
renjem sile koja je u stanju da takav sklop razdvo;i. Niz izvrnenih opita pokazuje
da i u oblasti plasticnosti postQji jako rasipanje velicine moei nosenja; to je na dija-
gramu 4;24 obeleieno nizom kruZica koji pokazuju vrhove ordinata mod DoSenja
FpI nadenih ispitivanjem, POSto promenom razIUere za ordinate dijagram 4.24
moze predstavljati i zavisnost sile od racunskog zadora.
Kao prakticno dopustena graniena linija moci nosenja presovanog sklopa
u oblasti plastlcnosti, odn. odgovarajuceg dodimog pritiska, usvojena je, tadi si-
gurnosti, Iinija 3-4-5 koja lefi znatoo ispod svih ranije pomenutih kruiica (s1. 4.25);
P crmin nalazi se iz uslova da bude obezbedena ze1jena moe nosenja, a najveCi racun-
(~;FJ
4
I f----"+--,c----~
5 Presovani skiopovi u oblasti plasticnosti nisu jos dovoljno prouceni.
II'
II <,\
, ,,
,,
,
\
81. 4.25 - Kao granica moti nosenja presovanog skiopa u oblasti plastirnosti prak"Jeno sluZi
linija 3-4-5
njen pm deo 3-4 je simetricno polozen prema pravoj liniji 0-1-_2-3 koja, uz malo
odstupanje, odgovara oblasti elastienosti, a njen drugi deo 4-5 ide uporedo sa
apscisnom osom i nalazi se na polovini visine ordinate dodirnog pritiska- PF koji
odgovara granici razvlacenja [6, 13) IS, 17, 18].
Posto je za garantovanu moe nosenja merodavan najrnanji dodirni pritisak
Pmin (v. od. 4.2.5), moze se primeniti i presovani sklop u oblasti plasticnosti kada
najrnanji" potreban dodirni pritisak Pmin s obzirom na zeljenu moe nosenja ne pre-
lazi polovinu dodimog pritiska PF1 tj. kada je Pmin ~ PF/2, sto odgovara liniji 4-5
na dijagramu 4.25.
4.5. LITERA TOEA 123
----------------------------------------~
Za oblast racunskih zadora c: koji se nalaze izmedu erE' i 1,5 erF (linija $-4
oa dijagramu 4.25) moze 'Se primeniti presovani sklop u oblasti plastic-nosti kada
je najmanji potreban pritisak s obzirom na zeljenu moe nosenja
, =2crF -c;
P m;,\ < PF
c,p
sto izlazi iz sHenosti trouglova crF : PF = (c~ - crp ): (PF - p'mi-J·
Da bi naponi elemenata presovanih skIopova ostali u oblasti elasticnosti,
moraju se cesto predvideti sime rolerancije, i obicno su u pitanju kvaliteti 5 do 8
(ITS ..;- ITS). Tolerancije elemenata mogu bid Zll3tno krupnije kada se naponi
nalaze u oblasti plas!icnosti sto izlazi iz dijagrama 4.24 i 4.25; u toj oblasti mogu
biti i8korisCavani kvaliteti 9 do 11 (IT9 -T ITll). Krupnije tolerancije znatnO
sniiavaju troskove proizvodnje (v. 81. 3.49 i 3.50). Zbog roga je i razumljiva teznja
da se, kada god je mogu6e. prede U oblast plasticnosti. Najmanji racunski zador
ski zador bira se proizvoljno - sve do kvaliteta ITl L
Deformacije elemenata maIm precnika cefice zalaze ,u oblast plasticnih de-
formacija zbog sitnijih tolerancija pri jednakim kvalitetima. . _.
Plasticno deformisani elementi presovanog sklopa nisu uvek pogodnl z"a po-,
novljeno sklapanje.
4.5. LITERATURA
1. S. Timoshenkc: Strenghts of materials. Part U. New~York> D. van Nostrand Company,
1945,
2. Pavle Stankovi,: Masinska obrada 1. Beograd, Gradevinska knjiga, 1962.
3. Otlo Kienzle: Die Pressitze im ISA-Passungssystem. ~Werkstattstechnik und Werksleiler~
(1938), $, 421.
4. Jl. H. PeUUmos: ,[(eTaJIll MalIIHK. MOCHsa, MamllliOCTpoeHlle, 1964.
.a.
5. C. ft. fIoH().tf(JP~, B • EudepMaH, K. K. Huxapes, B. M. MaKywUll. H. H. MMumm,
B. H. ¢leodoc&es: PacqeTbH Ha npO<nlOCT S Ma[IHmOCTpoeHHH. To~t II. t..-foCKBa, MamrHs
1958.
6. A. cI>. JIecaXWt: .uonyc~> nocaJJ;KR H TelOGNeCKHe H3Mepem!lt. MOCK93., .M.alIlrH3, 1959.
7. K Kamper: Kegelpre3spassungen im Maschinenbau. »Konstruktion~ 9 (1957). Heft 5. S,
188-195.
8, A. Va.llance and V. L. Doughtie: Design of Machine Members. New-York and London,
Me Graw~Hill Book Company, 1956.
9. Joseph Edward Shigley: Machine Design. New~York - Toronto - London, Me Graw-Hill
Book Company, 1956.
10. A. Peiter: ExperimenteI1e Spannungsanalyse an Sehrumpfpassungen. ~Kons~on~ 10
(19.58). Heft 6. S. 224 ..;- 232.
II. A. Feiter: Theotetische Spannungsanalyse an Schrumpfpassungen. ~Konstruktiom 10
(1958) Heft 10. S.411 ..;- 416.
12. S. Werth: Aus<3uschbare Langspressitze. VDI-Forschungsheft 383. Berlin, 1937.
13. D. Wassileff: Austausehbare Querpressitze. VDI-Forschungsheft 390. Berlin> 1938.
124 4. STEZNI SKLOPQVI

14. CnpaBOllHltl( M2111HHOCTpOnTeJUI. TOM 4. MockBa MaIUrH3, 1963.

15. Franz FiOOeisen; Neuzeitliche Maschinenelemente I Band Zurich Schw"·z,, Druok- und
Verlagshaus AG, 1950. ,. J "

16. M. II. EoHi)apl>, B. A. (j')edopctI: Koe¢cluH:l;HeHTMf TpeHHH B

crpoeHllH" 41 (1961) Bp. 4. C. 30"-32. nO~(QR. . ., ecnm:K MaWHHO~

17. E. M. SepHUl(cp: I10ca.il.Kl1 ca Harl'IrOM B malilll:HOCTpOeHHH. MOC-KBa-J1eHHHrn~tT M

HOCrpoc.Jlle, 1966. ,........, amH~

18. HbermaWll!0schel: Verbindungselemenre de. Feinwerktechnik. Berlin - Gottingen _ He'd 1

erg, Sprmger-Verlag, 1954. . ~ 1 e-

19. n. M. Opl/Oll: OCHOBhl HOHcrpYuposaH»l'I:. MocKea. MawHHOcrpneHue, 1968.

5. KONCENTRACIJA NAPONA

5.1. OSNOVNI PO]MOVI

Prema teoriji otpornosti materijala Sll naponi zategnutog stapa ravnomerno

podeljeni na ceo poprecni presek i proracunavaju se po obrascu (f = FIS gde
je F sUa zatezanja, a S povrsina popreenog preseka stapa. Ti naponi s~ zovu nomi-
nalni ili racunski naponi.~ Nonimalni napon zategnutog pljosnatog stapa sa otvo-
F
rom u sredini (s1. 5.1) iznosi u\preseku I: anI = Bh' au preseku II: anu =

pa je CTn ! < anII'

I r'I,.,l,,-_.

S1. 5.1 - Dijagrami napona zategnutog !tapa sa otvorom u sredini (a" - nominalni naponi,
11 - ' stvarni naponi)

I teorijska i eksperimentalna istraZivanja su pokazala cia se nominalni naponi

razlikuju od stvarnih napona na mestima na kojirna se presek. menja, i to utQliko
viSe ukoliko su promene preseka jaee. Na takvim se mestima nagomilavaju, zguS-
njavaju naponske linije. Ta je pojava poznata pod imenom ekoncentracija napona$..
Izvor (gnezdo, leglo) najjate koncentracije napona lei:i na mestu ko;e najvise re-
meti pravilnost kontinualhog .oblika elementa. To se mesto nalazi na ivicama OlVO-
ra u najslabijem preseku II stapa koji je prikazan na· sl. 5.1. Na t6m je mestu
stvami napon najveCi, a obelefen je sa O"mtlt" Od toga mesta naponi se u popreenom
 5. KONCENTRACIJA NAPONA S.l. OSNovNl POJMOvI 127
126
preseku naglo smanjuju u vlaknima koja se nalaze u blizini otvora pa, zatim, blago Mf moment savijanja, a W aksijalni otporni moment preseka stapa; (fin je nomi-
da bi na ivici stapa napon postao eak manji od nominalnog napona. - Dijagram nalni ili racunski napon pri savijanju.
stvarnih napona obe1eZen je nR sL 5.1 punom, a dijagram nominalnih napona Za okrugao stap, sa stepe-
tankom linijom. Povdine i jednog i drugog dijagrama su jednake. I
nastim prelazom, izlozen savi-
Kolicnik najveeeg stvarnog napona Umax i norninalnog napona (Tn zove se janju,. najjaca je koncentraci~
faktor koncentracije napona, a obelefava se sa 0,,; ja napona u preseku I (s1. 5.3),
tj. na mestu gde poCinje pre-
lazno zaohljenje od manjeg
precnika ka vecem. Nonimal-
ill napon u preseku I iznosi
Faktor konc.entracije napona pokazuje koliko je puta najveCi stvarni napon 32Mj
veci od nominalnog napona. Kada je faletor ok poznat, moze se proraeunati najveCi (ffn = .n as) a najveCi stvar-
napon; najveCi napon za stap na s1. 5.1 iznosi
ni napon
a, F {ffmax

(B-d)h Faktor koncentracije napona

ak' U ovom slucaju. zavisi od SL 5.3 - Dijagrami ~apona vradla sa stepenalltim
Na;veCi stvarni napon je merodavan pri proraeunavanju e1emep,ata, odn. odnosa QJd i dj D (iii DId); _ prelazom, lzlozenog saVl)an}U
pri utvrdivan;u stepena sigurnosti; zbog toga sto najjace napregnuta vlakna mate- ukoliko su odnosi eld i dJD -
rijala pre ostalih vlakana, manje napregnutih, mogu prekoraciti tlopuStenu veli- manji, utoliko je faktor koncemracije napona yeti. - Dijagrarru na s1. 5.3 poka-
einu naprezanja. - \ zuju kako se nominalni i stvarni naponi menjaju u pojedinim ta~kama .. Sta-
Faktor koncentracije napona ak za stap sa otvorom zavisi od odnosa dlB; ticki momenti povrsina dijagrama nominalnih i stvarnih napona su Jednakl.
on je veti kada je taj odnos manji. Naponi stapa izlozenog torziji su najveCi u spoljasp.jim .. vlaKn~a..1 prora-
U preseku I stapa sa otvorom su stvarni i nominalni naponi prakticno ;ednaki cunavaju se po obrascu Tn = MtlWo gde je M t moment torzlJe (UVIJanJa), ~ Wo
pa se dijagrami stvarnih i nominalnih napona podudaraju. polarni otporni moment ,preseka stapa; L" je nominalni iIi raeunski napon pn tor-
ziji.
Pojava koncentracije napona Za okrugao stap sa spoljaSnjim kruznim ziebom, izloien torzij.i, je. najja~a
v moze se uporediti sa kretanjem tee-
koncentracija napona u najmanjem preseku (s1. 5.4). U to,:r;n preseku lznOSl nOlni-
nosti [2]. Na s1. 5.2 prikazano je 16M . 16a,M, akt k
zguSnjavanje i skretan;e strujnih nalni napon T = _~t) a najveci stvarni napon T lmX • F or on-
linija zbog prepreke na koju tee- • n~ n~
nost nailazi. Skretanje strujnih li- centracije napona i U ovom primeru zavisi od odnosa eld i d{D i ukDliko su ti
nija je naHace pored ivice prepreke
u pravcu kretanja. ':(u je i brzina
najveca; od toga mesta brzina opa-
da - utoliko vise ukoliko je dalji-
na posmatranog mesta' od prepreke
veta. Isto taka je i poremeea; prav-
ea stru;nih linija sve slabiii ukoli-
ko su one viSe udaljene od prepre-
ke. Brzina se maze simbolicno upo-
o M,
rediti sa naponom; najvecoj brzini
'l.'mu: odgovarao bi najveci napon
t1mllX, a srednjoj brzini VIII nominalni
napun 0'", Ova anaiogija sa kreta-
SL 5.2 - Anaiogija izmedu stmjnih njem teCnosti ba trenja ima sarno
naponskih Iinija-
kvalitativan znacaj.
Prema Teoriji otpornosti materijala naponi stapa izloZenog savijanju najveCi 51. 5.4 - Dijagram napona vratila sa spoljd'njim
su u sp<>ljaSnjim vlaknima i proracunavaju se po obrascu "'" = M/W gde je flebom, izlofenog torziji
128 5. KONCEI\"TRACIJA NAPONA 6.1_ OSNOVNI POJ'MOVI
129

odnosi manji, utoliko je koncentracija napona jaca. - Na 81. 5.4 nalaze se dijagrami e1ementi, treba obratiti naroCitu PaZnju na mere kojima se mO:le ubIaiiti kon-
i nominalnih i stvarnih napona. centracija napona; 0 njima ce biti ~i docnije.
Faktor koncentraci;e napona, pri istoj vrsti naprezanja. zavisi od opAteg obli..
. . Na osnovu, ~osadaSnjih izlaganja moze se zakliuciti da svaka promena oblika
lZaZlva poremecaJ u naponskoill Stan;U napregnutog elementa i koncentraciju ka elementa; on je, po prawu, veti za pljo5nat nego za okrugao element (51. 5.8
napana zbog ~kretanja i, z~snjavanja naponskih linija; po pravi!u, koncentracija i 5.9) pri jednakim odgovarajutim odnosima: eld = elb i DId = BIb.
n~pona dovodl do povecan!a stvarmh napona u poredenju sa nominalnim napo-
~lma. Blaga p.~omena. obhka OdD. pr~eka. stvara blagu koncentraciju napona,
cesto zan~arlJ!VU, ,a ~aka promena 9bhka ..Jaku koncentraciju r:apona 0 kojoj se
mora vodm .raCUU!L -D gnezdu ..ko~centraClJe..napona su stvarm naponi najjaci i
~u s~, u za;'lsn.ostl ad geoffi7'tnJskih prOpOrCl)3 elementa, ponekad mogu uociti
vI
.--
tF
1. vehk~ razlike lzmedu stvarnth i nommalnih napona;·vec na relativno malo; uda-
l}enostl od gnezda razlilca izmedu stvarnih i nominalnih napona nije velika.
i
I
Koncentraciju napona izazivaju ne sarno oblici kOii proisticu 1Z konstruk-
ci~nih potre?a ~:c i neisI?ravnosti i supljine u materijalu iii spoljnja ostecenja
\ i / ~
~
~ 1\ I )
k?Ja .su naroc:t~ stetna pa.l opasua kada ~~ u pitan;u oStri zarezi koji stvara;u ne- J ~e

i " I
_._+ -_.
~
oceklvanu, all cesto vrlo Jaku koncentraclJu napona; opasnost je utoliko veca $to
se zarezi od osteeenja nalaze na spoijasnjim· vlaknima elemenata, a ta su vlakna
--+_.-- J
"
obitoo najjace napregnuta po svom poloz-aju, -
Sva izlag~nja i svi z.akljucci 0 koncentraciji fl1U?ona vaze za homogen i iz(;l::" .
i
d b
tropan materlJal u gramcama Hukovog zaKona. ,
F~tor koncentracije napona za jedan isti obJik elementa zavisi od vrste na~
D 8
pr~zanJ~_~ po pravilu je najveci pri zatezanju, neSto manji pri savijanju, a najmanji
I I
pn torzlJl (s1. 5.5 do 5.7); lzuzetaka ima. Zbog toga, kada su u pitanju zategnuti

IF l-
SL 5.8 -+- 5.9 - Uporedni pregJed najveCih stvamih napona okruglog i pijosnatog litapa pri istoj
vrsti naprezanja (zatezanje): pljosnaUtap Una ndto ja.eu koncentraciju napona Qd okniglog itapa
• pri jednllkim ostaUm uslovima

i Kao ho je vee istaknuto, faktor koncentracije napona bitno zavisi od geo-

metrijskih odnos. eld, elb, diD, biB, dlB i iednak je za geometrijski slien. tel.;
L jedina je razlika sto ;e za elemente manjih razmera linija pada najveeeg stvarnog

-c.
r\1 .:>
~
J napona strmija.
N. s1. 5.10, 5.1\ i 5.12 prikazana su tri srodna oblika okrugiog stapa, izle-
zenasilizatezanjaF. Nominalni naponi (T"za stapove nasI. 5.10i5.11 su;ednaki
" zbog jednakih precnika d, odn. jednakih povdina preseka S = mJ2j4, ali se naj-

\ veti stvarni naponi razlikuju pa je a tmax > (Tlmax poSto staP na s1. 5.11 ima manji
polupreenik zaobl;enja (/ i manji odnos fi Id, dakle i veti faktor koncentracije na-
pona. - Nominalni naponi za stapove na sl. 5.10 i 5.12 nisu jednaki jer je za_~tap
na sl. 5.12 m/"/4 < ",d'/4 pa i if. > u.; najveei stvarni naponi se razlikuju pa
je O'amax > 0'1 max posto Stap na s1. 5.12 ima i yeti nominalni napon u odnosu d2 jd''/,
! i veei faktor koncentraci;e napona zbog manjeg odnosa d'/D.
Koncentracija napona je posledica promene oblika pa je potpuniji naziv za
tu pojavu: .koncentracija napona zbog oblika«. a tacniji naziv za uk: »geometrij-
ski faktor koncentracije napona(l. - utoliko pre sto ak ne zavisi od "rste materi-
~poredni p~egled najvecih stvarnih napona vratila jednakog oblika pri razlicitim
$1. 5.5 -:- 5.7 -
vrstama naprezanpi (zatezanJu, savijanju, toniji); r.ominalni naponi su jednaki: 0' "'" I}f: = T
;ala i prakticno je istovetan za svaki materijal koji se ponaSa po Hukovom zakonu.
a najveci naponi se razlikuju: Unllll( > a/max> Tm= " " n->
Medutim, svaki materijal ni;e pod}ednak.o osetljiv na koncentraciju napona pri

9 Oanovi mumlkih koIU.uukcijll.

130 _________________S-_K_O_~_C_EN_nRA
___C_U~A__
~AP
__O_~_A___________________ 5.1. OSNOVNI PO.JMOVI
---_._------ 01
promen1jivom naprezanju pa je, da bi se omogucilo poredenje materijala prema U prvom siucaju je, za date proporcije, faktor koncentracije napona Uk ~ 2, u
osetIjivosti ka koncentraciji napona, uveden i pojam stvarnog fahora koncentrsw drugom ak = 3 -7- 3,5, a u trecem 1 prema Leru (Lehr), moze se popeti cak do
cije napona p. ~ ak (v. od. 6.•Oblici i zamor materijala«). vrednosti a"
= 5 - zbog jakog lokalnog optereeenja (7).

tF
I
r!
r!
I I tI I
i i I
~ ! ,,I
I
I I
,

I
.6
I ~
'--f-/
~

'Y;
1
--.j...- '" f
I
1-----+-
~

V: 1-+-
!
..<
S1. 5.14 - Jedno\-'Temeni uticaj oblika i dodira moze izazvati vrlo jaku koncentraciju napona:
all! < {Ih < lIk3

d,
.- d,
0
\ tracije napona nalazi u granicama ali = 1,5 --r- 2. To, medutlln, ne treba usvojiti
D D
! !
fF IF
S1. 5.10.~ ~.12 - Up~~~ pre~led. naj~ stvamih ~pona oiauglog zategnutog ~tapa sa
dva. spol)aSnJl zIeba ruliCitih dubma 1 razli~tijl PO!\1preCnika zaobljenosti dna; I? > fl. d > d' ~
(f.. < fT,p O'ltnaX < u,max < Usmax
Pored
zbog obiika postoji i koncentracija
napona zbog doclira (okontaktna
koncentracija n~pona€) koja se ra-
da u materijalu pod utkajem me-
dusobnog pritiska clemenata koji
se dodiruju, a koja zavisi od naema
na koji se prenosi dodirni pritisak;
razumljivo je da Ce u primeru na
sl. 5.13 najjaea koncentracija napo-
S!. 5.13 - K(lncentracija napona zbog do- na biti kada je dodirna povrSina
dira je najjaea kada je dodirna povtSlna naj- najmanja pri jednakoj sili P.
manja - pri jedn~ ostalim uslovima (tttta Jednovremeni uticaj konten-
V3rlJanta) tracije napona i zbog oblika i zbog
dodira ponekad maZe imati vrio ne-
povoljne posledice po naponsko stanje elementa_ N. 81. 5.14 prikazana je glava
kIipnjaee, izloZerie zatezanju, u tri varijante; bez osovinice, sa osovinicom umet-
nutom bez zazors (u sredini) i sa osoVinicom umetnutom sa zazorom (desno).
,
d'
, Moze se smatrati da je koncentracija napona umerena kada se faktor koncen-
kao kruto pravilo vee samo kao izvesnu orijentaciju pd proracunavanju napona
I posto najveei napon a'max = a" (11/ zavisi ne sarno od faktora koncentraci;e na pona
vee i od nominalnog napona; tako su, na primer, zavrseci vratila cesto izloZen i
!F neznatnim nominalnim naponima pa je tada i posledica uticaja koncentracije na-
pona neznatfia. - Osim toga treba imati u vidu da svaki materijal ruje podjednako
osetljiv na koncentraciju napona (v. od. 6.4.2).
Posledica pojave koncentracije napona je neraVnomerna podela napona;
velo cesto su pojedina vlakna znatno jace napregnuta od veeine ostalih. To znaCi
da u takvom slucaju materijal ni;e podjednako iskoriscen na svakom mestu posto
koncentracije napona svagde nije jednako napregnut. Prebacivanjem masa materijala iz slabije napreg-
nutih oblasti u jace napregnute oblasti moze se neujednacenost naponskog sta-
nja znatno ublaiiti i na taj nacin smanjiti tezina pojedinih elemenata masllske
konstrukcije, pa i cele konstrukcije. Prema tome, za uspeSno Tes.avanje pitan;a
ujednaeavanja napona znacajno je ne sarno poznavanje mesta gde je napon naj-
veei vet. i poznavanje napona na svakom mestu. Tim problemima se bavi Teorija
koncentracije napona kOja je vee znatno razradena; pomoCu nje mogu se resiti
samo jednestavru slucajevi [1, 5, 6, 7, 13, 14) IS, 16]. Laboratorijska ispitivanja
upotpunjavaju teoriju i popun;avaju one oblasti koje se teorijom ne mogu re~iti.
Za inZen;era-konstruktora je svakako najvaznije poznavanje mesta sa naj-
veeim naponom, tj. poznavanje faktora koncentracije napona; faktor koncentra-
cije napona moze biti izraeunat matematicki pomoeu jednacina Teorije elasti-
cnosti [6, 7, 13, 16]. Matematicko odredivanje faktora koncentracije napona nije
moguce ostvariti za svaki oblik elemenata, a najceSce je vezano sa vrle sloienim
raeunskim operacijama koje nisu pristupaene konstruktoru. Zbog toga je pokio-
njena n.jveca painja eksperimentalnom odredivanju faktora koncentracije na-
pona, za sta ima vise moguenosti, na primer;
,.
132 S. KONCENTRACI.TA r:iAPONA
merenjem deformacija pomQcu vrlo osetljivih tenzometara (meraca defor-
maeija) pa odredivanjem napona koji izazivaju deformaci;e. Na taj naCin mogu
se meriti sarno deformacije spoljaSujih vlakana, a to je, uglavnom najvainije [7,
11, 18J,
posmatranjem prskotina lakiranog sIoja kojim je element prevucen pa izlo-
zen deformacijama; ovakvo ispitivanje ima sarno kvalitativan znacaj [7, 18),
merenjem promena elektricnog orpOra »mernih traka« (tankih zica), zalep-
ljenih uz ispitivani element, koje se deformisu srazmerno defomiacijama ispiti-
vanih elemenata; i oyde je moguce merenje sarno spoljasnjih deformacija [21. 22],
fotoelasticnim ispitivanjem modela, izradenih po zakonu slicnosti (v. od.
2.4), od prozracnog izotropnog elastienog materijaJa putem polarizacije svetlos-
ti. Izohromatske Hnije pokazuju staIne naponske razlike pa, se na osnovu broja
i gustine tih linija odreduje faktor'koncentracije napona [1, -7,13,14, 15, 16, 17].
5.2. OBLIeI I KONCENTRACIJA NAPONA
-----------------------------------------133
nosri, ostaje d.a se vrednost faktora koncentracije napona proceni poredenjem
sa srodnim oblikom.
Za prakticnu upotrebu, pri proracunavanju napona, konstrUktoru stoje na
raspoiaganju podaci 0 faktoru koncentracije napona bilo U obliku Obra:zaca - teo-
rijskog, eksperimentalnog iIi kombinovanog porek1a, bilo u obliku dija~~,
nomograma ill tabIica u k6jima je data zavisnost faktora a k ad odnosa geometnJ-
skih mera. Dijagrami se primenjuju najce!Ce jer sll preglednL
Po pravilu se nominalai napon 0' proraeunava prema »ugrozenom«, slabiJem
preseku - na mestu na kame je kon~entracija napona najjaca. Ima i odstupanja
od toga pravila; ako se nominalni napon raeuna prema veeem preseku, bite u tek-
stu obeleiavan sa (f.,*, a odgovarajuCi faktor koncentracije napona sa a,,*; ak*'-'FGk·
li.2.2.,- OBLICI SA STEPENASTIM PRELAZIMA

Elementi maS"ina testo imaju oblike sa stepenastim prelazima; to su vratila,

osovine, osovinice, vretena, zavrtnji, poluge i dr.
Z;is;ost faktora koncentracije napona ak od geometrijskih razmera 'zateg-
nutog stapa pravougaonog i kru:Znog preseka prikazana je u obliku di;agr~a ru:-
s1. 5.16 i 5.17. Linije imaju pribliZno ruperboliean oblik. Nonimalni napon lZnOSl
za pravougaoni presek an = Flbh (s1. 5.16)~ a za kruZni presek an = 4Flnd2 (s1-
5.17). .
Iz dijagrama se vidi da faktor kon~entracije napona ak zavisi .~ ocinosa elb
i Bib, odn. od odnosa eld i Djd, pa da Je, prema tome, koncentraC.l!9 napo.na s~a­
bija kada su odnosi elb; odn. eld veci, a odnosi BIb odn. DId man}l. ~a bl se 1':-
begle velike vrednosti najveCih stv'amih ~apona arnllX = .ak (In' treba .pn konst~ul­
sanju obUka teZiti ka sto veeim odnosima elb, odn. eld, 1 ka 51:0 manJlm. ~d?OS1D1a
SI. 5.15 - Fotoelasticni snimak zategnutog ~tapa sa otvorom u sredini Bib, odn. DJd. Korisrio je pridclavati se odomacene preporuke po kOJo) treba
da bude elb = etd;;;;' 0,1, poSto Uk utoliko bde raste ukoliko je odnos elb odn.
eld bliZl null.
Primer fotoe1asticnog snimk.a zategnutog stapa sa otvorom nalazi se na 81. 5.15. Za odnose Bib odnosno Did kojih nema na dijagramima mole se odr:.diti
Metoda odredivanja napona fotoelasucnim putem je danas vrlo rasirena, a prime- faktor koncentracije napona, sa dovoljnom tacnaScu, Iinearnom interpolaClJom
njuje se r na ravno i na prostorno naponsko stanje. izmedu susednih odnosa BIb odnosno DId.
.Na 51. 5.18 prikazan je di-
jagram napona uzduz vratila
5.2. OBLICI I KONCENTRACIJA NAPONA izlozenog zatezanju; mesto
gde je stvarni napon najveCi
nalazi se na tanjem delu -
5.2.1. OPSTA'RAZMATRANJA
u neposrednoj blizini pocetka
prelaznog zaobljenja. U do~ F
Elementi masina gotovo uvek imaju geometriJske oblike promenljivog pre- njem de1u iste slike predsta-
seka -, bar na pojedinim mestima. Oblici elemen8t8 zavise od funkcije, i razno- vljen je tok naponskih linija.
vrsni SU, cesto cat: vrlo nepravilni iii asirnetricni, pa ih je te.~ko klasifikovati. Posto Dijagram stvarnih i no-
koncentradja napona zavisi od oblika, razumljivo je sto su izdvojeni i najvise is- minalnih napona u ugroze-
pitivani ani oblici koji se najceSce nalaze na masinama. To su obHci sa stepenastim nom popreeoom preseku za-
prelazima, sa spoljasnjim Zlebovima i sa otvorima i za njih ima u literaturi naj- tegnutog pljosnatog i okrug- S1. 5.18 _ Pode1a napona uzduf zategntitog vfatila
vise podataka 0 koncentraciji napona. Ukoliko za kakav oblik nema podataka 0 log stapa sa stepenastim pre- sa stepena.~tim prelazom
koncentraciji napona, najbolje je ispitati ga laboratorijski, a ako za to nema moguc- lazima vee je ranije prikazan (s!. 5.8 i 5.9).
 ~~-
~.

0,

3, 0 3, 7 I -
'-I>"

t
~t I
~~
\

d., i\ dok
\
2,
\1\ 2, 5
\

,:.;:..
\
\ \ ,\
l\ 1\ "

-, ~

1\ \
~
2,
'\ \ 1\
\ \ \ I"
1\
1"-
I'- ::---
-.::::
§,,30
b 20
2,

I, &
1\\ \\
l- I--- - \
l\ I'\.
::-s_\~ 1'_ °-20
I~
1\ \.
"- "
I'- "
r--- r--- " f": ~
J,0
<)
1\ 11"- .......
" '" I'-- -I-r- -..r-:
d. 1,5

I
" 13
r--- c- 1.3
1.
l,5
\

1\
"-
"- -- 1,2
1,1
1,5
\

I"
1"- ::--.
'-
1--_ :-.. '-
1/
12
1/
,
l"- I--
1,05 1,05
'- .. 1,02
':;'!p2
1,01
~ I 1 1..
,.....
0,15- , o.F £\25-- £\3 0,05 ~,I 0,15 42 425 0,3

*-
J,'o
1"0 0
0,05 0.1

$1. 5.16 - Dijagram faktora koncentradje napona za za~

t- S1. 5.17 - Dijagram faktora koncentracije napona za zateg-
tegnut pljQsnat ~tap sa ·stepenastim prelazom [25, 26] nut dlindriean &tap sa stepenastim prelazom (25. 26]

d
(00] (~}v
k
rr;tt _
M,
q

N,
h

'tjj
t 3,0

"k 1----1-+-- N{\

,
i
BE}-~CO ,_.
14
ijjd
(

25 1 '
"I I \~\
I 1-,.,-."
"1-1---
2,51 I _\1 i' I ! \ I I j i I
l\~ _ f--- 1-HJ0j--+-+-+ 1 I I 1-+ "
~
1\

20
- >.\t'; ;---- -1-- --,-
--j
2,0 -~~-tt~~=W
~
/" l\ ,\ _
;. ,. 1\' ,\ ' -,-- - - fi."6,O 11\1\\ ,,- Q,60
Z
I- - ," 'S
~""'--""--1--~30 d 3,0
~
1,--
",'"
1,5
-'-'.
r:'~R:'::!:::sf::--.-
' oJ""
, '-'" --::-
'2.0f/i'
1,2
1:7\t"<! " "
1,6-~ :'\ ":::::: ~~
1,51--"I"-p..]'--: 1'::,.1" ::::::
_" .
__ /
~l- Ijj)Z
1t:JL
fii n
;;
i , i'-- "---l - ::,..:::--< __ IV ~ z
I'--- ,,< -c:;~ 2'_L ___ l',,1'--- ~_ V 1,05 ~
o
, ' '~
-- •.:-.. ~---J!E. ~
, .. '~
ii_
I I~~Ol
"'-..~~
1- ,
701 ! I
I
I ,I
1 +--+--
1 I I I I I I
j'---~
!
1,00 0,05 0.1 0,1:' q2 0,25 0,3 ,a, 0.05 0,7 0,75 0,2 0,25 0,3

!
t~ I ~---
S1. 5.19 - dljagram faktora koncentracije napona za 51. 5.20 - Diiagram faktora koncentradje napona za
pljosnat ?hap sa stcpcnastim prclflzom, izlozen savijanju cilindrican (ok!ugao) Hap sa stepenllstim ptelazom, izlozen
savijanju f25]
I~
 5. KONCENTRACT.JA NAPONA
136 5.%. OELleI I KONCEN',fRACIJA NAPONA
---_._ ..- - ---137
Dijagrami za nalaienje faktora koncentracije napona Uk za pljosnat i okrugao Koeficijenti ; iznose:
stap sa stepenastim prelazom, izlozen savijanju, nalaze Se na s1. 5.19 i 5.20, a za za savijanje za tOfziju

..
okrugao stap, izlozen torziji. na 51. 5.21. Nominalni napoID su pri savijanju pljos-
0,6 3,4
4,6 6
0,05 0,2

ffi3~
,

I , !vi,
+q!. O~ Mt
I za stapove izlozene savi;anju i [orziji ostaju oa snazi apste preparuke ko;e
se odnose ua zategnute stapove.
Opsirniji podaci 0 faktoru koncentracije napona i 0 rasporedu napona mogu
se naci u literaturi [5, 6, 7, 8, 9 ,13, 16, 25, 26].
I Primer 5.1. Za zategn11t stap kruZnog preseka.sa stepenastim pre1azom prema
, \ t-.\ I 81. 5.23-A je e/d = 10/100 = 0,1 j D/d = 110/100 = /,1 pa je a, = 1,56 (,1.
,\ 5.17), • za zategnut stap kruznog presek. premo 81. 5.23-B je e1d = 2,2/55 = 0,04
I, 5 i D/d = 110/55 = 2 p. je a, = 2,8, Razlik. je mama!
l'--"-
I~1,1.
; Ako je aksijalna sila F = loon-icN, nominalni napon iznosi za §tap prema
. i :--.
.
•. I
,
" r---
1,33 ,1. 5.23-A u. = 4F/d'" = 4. 100" /10'" = 4 kN/cm', a za stap prems 01. 5.23-B
0'" = 4. loon/5,5 2 7C = 13,22 kN/em t •

) , I I 1- 109
1,00
I 1 II I
0.05 0,1 42 0,25 0,3

i -, - r-'~-r
.£.~
d
S1. 5.21 - Dijagram faktora koncentraciie napona za
oktugao stap sa stepenastim prelazom, izloz.en torziji Fe
[25, 26J
I
natog stapa G/n =
6Mf /b2 h, odn. okruglog stapa (fl." = 32 M j /nd 3, a pri ,tOIziji
okruglog = 16Mt /nd 3 •
stapa 1:" Dijagram nominalnih i stvarnih napona u po~ A 8
pretnam preseku savijenog okruglog stapa nruazi se na s1. 5.3. S1. 5.23 - Podaci uz primer 5.1
lako su dljagrami pogod-
r-----r.,. ~.. d niji za upotrebu i pruzaju ubed- Najveci stvarni napon iznosi za stap prema st. 5.23-A (Tmax = a k Un = 1,56.
i ulL·...j.:'<'----, Ijiviju sliku 0 uticaju pojedinih
parametara na velicinu faktora
·4= 6,24 kN/cm 2, a za stap prema 81. 5.23-B O"max = 2,8 . 13,22 = 37,02 kNjcm z.
- U stapu sa znatno nepovoljnijim geometrijskim proporcijama prema 51. 5.23-B

L----
I
koncentracije napona, ipak se
primenjuju raznovrsni obrasci
za odredivanje faktofa koncen-
tracije napona. Kao primer neka
najveei stvarni napon je gotovo sest puta veci od najveceg stvarnog napona u sta-
pu premo 81. 5.23-A. .
Propordje stapa prema 51. 5.23-B nisil u skladu sa nace10m (v. ad. 1.2.2)
da se pri konstruisan;u obUka e1emenata vodi racuna 0 sto veto; ujednacenosti
bude naveden obrazac koji se napona na po;edinim mesrima; 11 OVOID je slueaju napon 11 najvetem preseku $ta-
\ odnosi oa okrugao stap sa ste-
pa" rJ = 4. loon/lPn = 3,31 kN/cm2 , u najrnanjem preseku stapa (f = 13122
$1. 5.22 penastim prelazom, izlozen sa-
kN/cm 2 , a u preseku gde poeinje prelazno zaobljenje Gma)l" = 37,02 kN/cm 2 •
vijanju ili uvijanju [3] ~

5.2.3. OBUel SA SPOL]ASN]IM tLEBOVIMA

Utica; spoliasnjih zlebova (ureza, zareza, zaseka) na faktar koncemradje na-
pona za zategnut pijo,nat i okrugao stap prikazan ie na ,I. 5.24 i 5.25. Strane Zle-
bova su paralelne, a flebovi pri dnu z-aobljeni. Nominalni napon je 0"" = Flbh
Potrebne oznake nalaze se na s1. 5.22. za pravougaoni presck stapa, a un = 4F!7f,d 2 za kruzni presek stapa.
 ~
w
3,
J,O- J,J,O , 00

! ~~.
A-
I
Ok
~~B i2 t dk
I
F~
0-

2, 5
2.?,5 "i IT -
\1\ .1

1\
\
1\ i\
,,' \
,.

I~
\\
2,
2,0
t
1'\
~
"i',
" ""-" '"" lY
f1 2,
2,0
, ," -
r/ 1'\1 ,"- //;
" "- "-
7,5
7,
," " f;::
--
f.-.
'"" /
r- V I,',5
, h
"-
r--
f'.
':
I--
~ I
"-
"- -I--
--- I~ --:
-- l-

,
7'''0 £lOS 0,7 0,75
'j
···W~
£l2 0,25 .0,3
1-
"vo
I-
Q,05 0,1
-t-,-
0,75 £\21q25. - O,J

i- 81. 5.25 - Dijagram faktota koncentracije napona za

d
S1. 5.24 - Dijagram faktora koncentracije napona za
-zategnut pljosnat §tap sa itlebovima (zare:l'jma) [26] . zategnut okrugao §tap sa kru2nim zlebom [26]

, .

!
ll1~MHlEL.~
3,0

H~)j
1-+-H-1-'
dk

2'51j1\t-IMfr-r-~-"~-r-1 2,5pj-\\\ I I ,-,-1

~=m\t1
11\\
\ 11~tt
t r't- h\ l-l-l-l-l-t--+-+-I-
\1\\
-T
.~
r;

2,o~-~\~~ ·l~---H-++
l'K~-
2,oH-1~-:"++­ "a
Z

~~I+..j-,

1,51-
1-_ ""-+-~.~~",,t--I/j;i.
f1::co

Y7.2 ,5 -
ttl\ 1\ ~
-{' --"J'G~
Q, t. 1'-i' 1'--1'-- 1--1--f:":t--::t--:
-
1'-
~
j~D_~5
r'-
1,2
I z

~
l-- _. Pis: 17
t-'" - ' -
, '1-- t--~
-I-I- - - , .. l'\~

---t
70
,a
H-+-I--++-+--+'--- -
0,05 0,1 0,15 £\2
i
;--
£l25 qJ
loH-- - -
,0 0,05 0,1 0,15 0,2 * 0,2:""'0,3
1 \Yl!..

I
I~
SL 5.26 _. Dijagram faktora koncemracije napona za SI. 5.27 _ Dijilgrarn faktora koncentracije napona za
pljosnat ~t:'lp sa zlebovima, izlozen savijanju [26] okrt.1gao stap sa kruznim zlebom, jzlozen s:wijanju [26J
140 5. KONCENTRACIJA NAPONA 5..2. OBLlCI 1 XONCENTRACLtA NAPONA
141

Za pljosnat i okrugao stap izloien savijanju dati su dijagrami faktora koncen- Stapovi sa spoljasnjim zlebovima izlozeni su jacoj koncentraciji napona od
tradje napona u);: na s1. 5.26 i 5.27. Nominalni napon je za pljosnat stap (fjn = stapova sa stepenastim prelazima pri jednakim proporcijama (lIb i BIb. odnosno
= 6Mj /b 2h, a za okrugao stap (1/'1= 32Mlltd3. !lId i Did. 8tapovi sa spoljasnjim Zlebovima imaju faktor koncentradje napona
uk u proseku veei za 10...;-.- 20%; to povetanje je najjaee za pljosnate zategnute
Podad 0 faktoru kon-
stapove, a najslabije za okrugle stapove izlozene savijanju iIi torziji.
centracije napona (lk za
okruguo stap mozen torziji Na s1. 5.30 prikazan je pljosnat Stap sa jednim urezom nagnutih strana i vrlo
nalaze se na s1. 5.28; Tn = malim poluprecnikom zaobljenosti pri dnu. Faktor, koncentracije napona ak Za-
= 16M,j"d' [26]. V
zavisi ad odnosa cle i od ugl.a y i utoliko je manji ukoliko je dubina ureza c ma-
Na asnovu oblika di- nja, ukoliko je poluprel':nik zaobljenos.ti
jagrama za sve vrste na- e yeti i ukoliko je ugao y yeti. Za vrlo h
prezanja - zatezanje, sa- male poluprecnike zaobljenosti Q i za vrlo
vijanje i torziju - maze male uglove y - a takav oblik imaju pu- ,---,--\
se zakljuciti cia je faktor kotine faktor koncentracije napona
koncentraci;e napona uto- a*k moze izneti i vise od 8. Pukotine
like manji, tj. j oblik uto- na napregnutim mestima elemenata mMi-
liko povoljniji, ukolike je na su vrlo opasne! Za stapove sa plitkim Ol-·_·
b zlebovima i urezima obieno se raeuna
3~t!~§~~~;~=iii~~~
t
veti, a odnos BIb, odhosno nomin.alrti napon prema celom preseku;
odnos el , odnosno e/d, zato. -- a*. (v. od. 5.2.:0. I
DId, manji. Preporw.:....!.. )e>-
i,01 dakle, da se pri konstrui- Teodj~a objasnjenja 0 koncentra-
sanju usvaJaJu relativno ClJl napona i drugi podaci 0 faktoru a ' - _ - ' -_ _ _ _L--1
1, 0 Q05 k
plitki zlebovi sa 8tO veeim nalaze se u literaturi [2, 6, 7 J 8, 9, 12, 13, Sl. 5.30
poluprecnikom zaobljenja. 15, 16, 20, 26]. .
Vratila, osovine i oso-
SI. 5.28 - Dijagram, faktora koncentracije napona Zit vinice imaju cesto spoljaS- Primer 5.2. Vratilo prema 51. 5.31 izlozeno je u preseku I momentu savijanja
okrugao hap sa kruinim zlebom~ izlozen torziji
nje kruine zlebove. Kada M IJ, a u preseku II momentu savijanja Mill; Mill = 1,lMfl • NajveCi stvarni
su takvi Zlebovi predvide- napon iznosi u presek.u I affmax = akIfJ.,nJ =:
aklMfl/~/' ~ u pr~eku II O"/I.IIl1ll.x =
ni za Zegerove prstenovc, (uskoenike), profil im je pravougaon, getovo ostrih = akIl alnll = aklr . 1,IMfll W Il , gde su W J 1 W ll akslJalru orporm motnentl pre-
unutrasnjih ¢oskova (sL 5.29). To izaziva vrle jaku koncentraci;u napona pa fa- seka I i II.
ktor koncemracije napona maze porasti i preko 4. Zbog toga treba izbegavati
takve )ostre« oblike u poljima u ko;i- I J[
rna su nominalni naponi jaki. UteSno je
sto se Zegerovi prstenovi cesto nalaze
na zavrsecima vratila i osovina, a tu su [ I
naprezanja obicno neznatna. Ukoliko bi
bilo potrebno da se takvi ilebovi izrade
2
';; '" 1- .--
.-- - 2
...
C>
-;0:
... - +---- -;;C>
C>
)
na znatno napregnutim delovima vrati-
la, moze se, prema prilikama, naponsko I I
stanje ublaiiti na jedan od ovih nacina:
iIi pojacati precnik vratila na ugroze- "'" ."
nom mestu radi sman/ivanja nominal- Sl. 5.31 - Podad uz primer 5.2
nog napona, iIi primeniti zareze raste-
recenja (v. od. 5.3), iIi udaljiti .z.leb od
napregnutog mesta umetanjem odstoj- SI. 5.29 - Dijagrami nominalnih j
nika (rasponca)~ iIi izraditi dublji zleb stvarnih napcma ..ratila sa flebom za Ako se postavi uslov da najveCi stvarni naponi budu jednaki u oba preseka,
sa zaobljenim dnom; ovo poslednje re- Zegerov prsten - pri savijanju akI M
fI 1,1 aMI MfJ ..
senje je svakako najslabije.
t;. da bude a flmn. = Q,llma'l' odnosno - - - = , doblJa se odnos
WI W II
Dijagrami nominalnih i stvarnih napona oblika sa spoljasnjim zlebovima faktora koncentracije napona aU = 1,lakll posta su aksijalni otporni r'nomenti
vet su ranije prikazani na 81. 504 do 5.7 i s1. 5.10 do 5.l2. jednaki U oba preseka; WI = W l I "

_> n".'~ \
 5. KONCENTRACIJA NAPONA 5.2. OBLICI I KONCENTRACIJA NAPONA
142 143

Za D = 110 rom, d = 100 rom i ell

= 10 mm ie aw = 1,59 ier ie Did = nost faktora koncentracije napona ak od odnosa d/B, prema Haulendu (How-
= 110/100 = =
1,\ a euld 10/100 = 0,1 (s1. 5.20). Prema tome ie ak[ 1,1 = hmd). Nominalni llapon je (1" = FJ(B - d)· h. Za odnos dlB = 0 bio bi fa.'k:tor
a.hU = 1,1.1,59 = 1,75. Da bi hie ispunjen uslov 0 jednakosti napona U oba pre- koncentracije napona najveCi i iznosio bi Uk = 3.
seka, polupreenik zaobljenosti u preseku I treba da bude eI '" 12 mm. Leon je postavio za isti oblik ovaj obrazac
Do toga prlbliZnog rezultata dolazi se lineamom interpolacijom trazenog -"
odnosa (lIld izmedu susednih odnosa za etd, napr. 0,1 i 0,15, i susednih as; 1,81 3
ak=-d
i 1,63 (s!. 5.27), a za liniju Did = 1;1:

1,81 - 1,63 _ 1,81 - 1",75. i!l = 0,1166; el = 11,66 mm .

I 1-1--
-B

. 0,15 - 0,1 - ~ _ O-~ ~ d pa je po tome obrascu za d = 0, odnosno B =. 00, ak = 3, a za d = B bilo bi

d ' ak = 1,5 sto hi _preds~avljalo najrnanju veliCinu ak za takav oblik.
Hejvud je dao noviji obrazac za pljosnat stap sa otvorom u sredini (Heywood
[24])_
S.2.4. OBLlCI SA OTVORlMA

Dijagram nominalnih i stvarnih napona zategnutog pljosnatog srapa sa kru-

inim otvorom u srediru nalazi se ns s1. 5.1. Dijagram na s1. 5.32 po~je zavis...
prema kome je za d = O,....odposno B = 00, Uk = 3, a za d = B iznosio bi faktor
, koncentracije napona Uk = 2.
, .

01\ d
-
\ ~
I dijagram i cba obrasca prakticno se dobro podudaraju u oblasti dlB =
= 0 -+ 0,5; u oblasti dlB > 0,5 razlike izmedu ak postaju znatnije - prema
obrascima.

2,8
\
1\ -'--r
F CIl·-- V F I
------'--1-
Pljosnat stap sa otvorom u sredini, izlozen savijanju, ima najveCi porast stvar-
nag napona na ivicama atvora - u taCkama A u kojima nominaini napon ('fIn nije
najveCi. Koncentracija napona je prakticnp zanemarljiva kada je d ~ '0,5 B i raz-
~
*h
~
i !

2,6

,
,
"'"
2 ,4 "'" "" "-
"-
~ I
\I
IMr

~
~ $1. 5.33 - Dijagram norninalnih i stvarnih napona pljosnatog ~tapa sa otvorom u ·sredini, izIo~
2 ,2 '-... zenog savijanju

lika je izmedu nominalnih i stvamih napona neznatna, 8to se jasno vidi po obliku

2.00 0,2
I 0,3 04 05
dijagrama nominalnih napon~ ('fIn i stvarnih napona (fl na s1. 5.33. Prema tome,
otvod srazmerno malog preenika donekle ublaiavaju neravnomernost nominal-
!L~ nih napona u pojedinim tackama popreenog preseka. Kada je d > 0,5 B, moie
8 se f.ktor koncentracije napon. odrediti po obrascu ak '" 2d/B sto znaci da bi
S1. 5,32 - Dijagram faktota koncentracije napona za zategnut pljosnat ~tap sa otvorom u sredini teorijska najveea vrednost bila Uk = 2 za d = B.
 144 _ _ _ _ __ 5. KONCENTRACIJ"A NAPONA
S.1, OBLICt I KONCENTtlACIJA NAPONA
145
Na s1. 5.34 dat ie dijagram faktora koncentracije napona Uk za pljosnat stap
izlozen momentu savijanja popreko na debljinu h, Nominalni napon iznosi (J = gde je ak faktor koncentracije napona za zategnut Stap sa otvoram bez ojaeanja,
= 6Mj /(B - d)· h • Kada je u pitan;u Otvor vrlo malog precnika (d ~ 0), akIn:: =
2
a za trazeni odnos dlB (81. 5.32); ; je faktor korekture koji se llSvaja prema poda-
= 3. Ukoliko je precnik Otvora d srazmerno veti, utoliko ;e faktor konccntracije dma na ,1. 5.35 (desna skala dijagrama).
napona ak manji, ali zato caste nominalni napon.

Q-oh-~

1\ 0,25
0,5
/,0
/,5
20

'"
o 0,1
0,4 0,5
d
B
SL 5.34 - Dijagram faktora koncentracije napona za pljosnat .§tap sa' oNorom U ~redini~ izlo!e.n
savijanju popreko oa debljinu

S1. 5.35 - Dijagram faktora koncentraciie napona za zategnut !tap sa ojatanim otvorom u
Ponekad se, radi smanjivanja nominalnih napona, owod ojacavaju _ kao sredini (prema Timollenku)
na s1. 5.35. Za zategnut pljosnat stap, sa ojaeanim otvorom u sredini, pruza dija-
gram oa s1. 5.35 podatke 0 faktoru koncenrraci;e napona U.w u zavisnosti cd kolic-
nika (D - d) (H - h) / dh - i to sarno za odnos d/B = 0,2. Dijagram se odnosi Za vratilo sa poprecnim otvorom, izlozeno savijanju ill. torziji, nalaze se ,na
na mesto gde ;e koncentracija napona najjaca - a to je na ivicama otvora, u tac-
kama A. Nominalni napon odreduje se po obrascu s1. 5.36 podaci 0 faktotu koncenn;acije napon~ ak u zavi~.n~t1 ad .o~.nosa preCnika
otvora d i preenika vratila D; lini,a a,\! odnosl. se ~..savIJ~nJe, ~ hOlJa ~~ na tDr-
F ziju. Teorijski, faktor koncentracije napona pn torzlJl penJe se 1 do vehCi~e..a.k' =
"i" -- (B - D) h + (D - d) H
= 4 u najnepovol;nijem slucaju, racunat prema normalnom naponu na tVtCl o~~
vora, ali prakticno, sveden na tangencijalni napon, on je otprilike upola man)1
Za druge odnose dlB moze se odrediti G pomocu obrasca [2, 17J.
kO
Nominalni napon pri savijanju vratila sa ..po~reCnim otv~~o~ racuna .se po
akO ~ i' (ak - 1) +1 obrascu ci = M /W gde je M f moment savlJanJa. a W akslJalnt .. otporm mo-
ment OSlabljenog preseka, koji se moze izracunati mnoienjem akslJalnog otpor-
 5. KONCENTRACI1A NAPONA 5..2. OBLIC! 1 KONCENTRACI.JA NAPONA 147
146

Za vratilo sa uzduZnim otvorom u sredini, izlozeno torziji, s1. 5.38, moze se

I usvojiti da je faktor koncentracije napona ak ~ 2 za male odnose diD <: 0,1 [4].

~(1*n~~
i Otvori, bilo poprecru bilo uzduZni, nalaze
6 \
\ se vrlo testo na elementirna masina: na vrati-
lima, osovinarna, osovinicama, klipn;acama,
polugarna raznih mehanizama, zavrtnjima,
2,6
li oj. }ol:tJ
1M, Mt
gibn;evima, nosaCim~ konstrukcija itd. Otvori
na elementima meSina predvidaju se bilo radi
2,4 , astvarivanja medusobne veze elemenata porno- S1. 5.38 - Vratilo sa uzdutnirn
cu zavnanja iIi zakivaka iIi putem presova- otvorom

2,2
'k. nja, bilo radi smanjivanja tezine, bilo radi
provoden;a maziva iii druge tecnosti, bilo fadi nameStanja raznih osiguraca, bi-
i "- ...... 10 iz drugih razloga .
2,0 U struCnoj literaruri je posveceno mnogo mesta pitanju koncentracije napona
-'" '--.... U oblicima sa otvotima [1, 2, 7, 8, 9, 13, 16, 17, 20. 24].
1, 8 "- 1

"'- 5..2.5. RAZNI OBUCI

1, 6 ~
-I -
r- Jedan od vrlo cestih oblika je ileb za Jeliu, koji se ualazi na vratilima. Za taj
I oblik izneseni su na 81. 5.39 podaci 0 faktoru koncentracije napona a*k za vra-
1, °
4
q05 0,1 0,15 0,2 0,25 0,3 tilo izloteno torziji - u dye varijame: za vratilo punog kruznog preseka (1) i
za vratilo prstenastog preseka (2). Podaci vrede sarno za odredene odnose bJD,
~-- <ID i dID, koji su oznateni na sl. 5.39.
Sl. 5.36 - Dijagram faktora koncentraclje napcma Faktor koncentracije napona a*k' iZfaien u zavisnosti od odnosa e/c, utvr-
.za vratilo sa popreCnUn otvorom, izloieno Ilavijanju den je prerna preseku koji nema zieba, sto je uobieajeno za oblike sa ;ednim .plit-
z e om; Tmar = a **
(linija ok!) iii torziji (linija awe) t " 41 -
kim"lb kTn" f ! " , - -e I ';:::, ~2.-,'---
Ie.
nog momenta punog preseka vratila Wp = 6

~' I-
"D' D'. <_,_ ...

t :'9I---'<--h:--+--1
= -_....-
32
~ - - - t 1<UUora smanJlvanJa
10
otpomog
momenta pri savijanju EI' Podaci 0 veliCini fak- I
«; 5 "" 6'7
v I,
.!o . b'7
0

~
I tora ; f U zavisnosti od OOnosa precnika otvora i . . . . . :. 0 . 0
vratila dID uzimaju se iz dijagrama na sl. 5.37 [23].
,1 r D . C'T
2 . c'/O
4
W~<IW." _1_.
10
< D'
- --0 ~
0

0,6I---!--+~-l
Nominalni napon pri totzI}l vratila sa po-
preCnim otvorom meuns se po obrascu 1'n =
I
'" :::---.........::: ~
-....
= M,/Wo gde je M t torzioni moment, a Wo po- 2
40 ql 0,2q3
lami otporni moment oslabljenog preseka vra-
lila, koji se, slieno prethodnom, izracunava po
, f
,Jr--- I---
.!L_ "D' <,D' . I i
D· obrascu WI) = Et WOP = Et -
16
'" - - j WOP le po-
5
o 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 ~ 0=--0,8
81. 5.37 - Dijagrami faktora lami otpOrni moment punag preseka vratila) a ~,
smanjivanja otpomog momenta
vratila sa popreaum otvorom faktor smanjivanja otpornog momenta pri torziji SL 5.~9 - Dijagram faktota koncentracije napona za puno i suplje vratilo sa Zlebom za kEn,
(e, za savijanje -j
~f za torziju) prema dijagramu na sl. 5.37. izlozeno torziji [9)

10'
148 6-.- KONCEN't'RACIJA NAPONA 5.2. OBLIcr I KONCENTRACIJ!o- ~A_pONA
1,49
Zbog toga se obicno ne uzima U obzir koncentf!:lcija napona ZRvojne opruge, a njen
Prema tome, norninalni napon se izraeunava za pun kruini presek: po obrascu utica;, po potrehi" zamen;uje usvajanjem manjeg, dQPuSten~g"napr.eZanja:~ , ,-
, _J,
* M:, 16-M
t t 5M
T =--=--"'-.-,
11 Wi! nV [)3 .
\
~I£3
aza prstenasti presek po -obrascu
t
T*=-¥£=
Wo
ItlDMt
,'x(D'" - d 4 )
~_S,-D::::...:M=,
Dt - d 4
"k \
11
Ii
koji za odnos dJD = 0,6 pre1azi U
,3
.\
5,75Mt
.
'\

'" t'----:---
~

D' .1.:2
.'

U obrascima ;e .LVi! torzioni moment, a W o- polarni t?tpOrni moment punog pre~

seka, bez zieba. ,]

1,00 2 6 8 }O 12 I/; ]6 18
2r .
d~

~ $1. 5.42 - Dijagram filktora koncentracij« napona za pritisnutu. zav?jnu oprugu.

I
SL,5.40 -- Dva:oblika--zleba ZR, klin
Zlebovi----za- idin--'megu izazvati -jaku -konceatraciju ,.napona koja ponekad do-
vodi i do preloma_vrati\.a sa zaCetkom .u ug1u n~ dnu tleba (s1. 5.40 -'-- u'sredini),
, , Treba imati: u _.,vidu cia u sklopu vratilo':'k1in po-
stqji;" pOred koncentracije_ .nB.pona zbog oblika, i
jaka koncentracija napona zqog dodira.
, .Kcincentracija napona moze se ublaZiti izbo-
rom relativno veceg polupreGnika zaobljenosti e
(s!. 5.39) .. _:S .obmom na koncentraciju napona
holje" ';e kada krajevi zlebov-a imaju prelazna za-
obljenja (51_ SAO ~··.levoj. Za jako napregnuta
vratila korisno je umesto jednog zIeba za kEn,
napraviti -. niz 'zIebova pravilno raspOredenih po
ob<?.du- :(ozlebljeno vratilo); za najpovoljruji profil
~ takvogzleba - evolventni profil (s1. 5.41) - mo-
SL 5.41 ;- OileJiIie.A<hVl1i,tilO"' ze se~'racunati sa_ a*il """ 1,2 ~ 1,5.
sa evo~vet1't1\in\; profilom,
',- h1.>koy.a,,' '_ ·Jos,- je<ian, :cest--l-,;:karakterisclCan -.-.oblik je za-
'.-'- - ': -" v~o;na optuga (st 5.421:' Faktor kon¢entcacije na-
pona ak zavisi 'od "pdnosa srednjeg precnika opruge 2r i precnika ike d; uko-
IiJw ';,e ,preepik,.-Z).c:e d manji,_ a s.r~dnji, precnik._opruge ,~r yeti, __ utoliko ie _ faktor
ko;centracije naPona ak manji',~ .gQtovo:de_~·zanemarl;iv' za odriose 2r/tf> to.
16Fr SFr
Nominalru napon je T" = - - " --.
~d! d'
U strucno; literaturi ima podataka i 0 drugim oblicirna [5, 71 8';-9; _1~t2C!; 261:
S.3. VIliESTRUKA KONCENTRACIJA NAPONA.
Elementi mamna mogu imati i dva Hi vise izvora koncent~~ije :napo~~_ ::~6:.
remeea;i u naponskom stanju ko;e izaziva jedan izvor koncen~~~J,~;~p~.n,a mo~
uticati na poremeeaje u naponskom- Stanju koje izaziva SUS~l JZVOr okada su ,~7
vori kQncentracije napona relativno malo udaljeni jedan od drugoga; ~~ su sused-
ni izvori znatno udaljeni jedan od drugoga, nema medUsobnog uUC8,.a [3, 10J-
Drugim retima, veci bro; izvora koncentracije napona neee prC!uzro~o~:u promenu
najveceg stvarnog napona kada je jedno poremeceno naponsko polle l~ dom~:-
~aja drugog poremetenog naponskog polja_ " . '-
Kada je jedan izvor koncentracije napona bl~u drugoga, moze ukupna, rezu~­
tanma koncentracija napona bid Hi jata ,iii slabija od koncentracije napona kOla
bi poticaia sarno od jednog izv<?:a- U prvom sluca,iu su posledice _jed~ovre~e~~
uticaja dvaju izvora koncentraClJe napona Stetne, 1 tada se ~ovon 0 lZVO~lma ~~
zarezima preoptereeenja (ret I)zarezq ;e odQmacen~ kao opSti l~az za, oblike kOJ~
izazivaju koncentraciju naIXlUa). U drugom sluCaJu SU posJedice konsne po na
ponsko Stanje, i tada je rec 0 izvorima Hi zarezima rasterecenja.
Na s1. 5.43 prikazana su uporedo dvn oblika zategnutog _pljos~~t~g stapa:
jedan »M~ sa jednim spolj.aSn;im zarezom i drugi - I)NI.< - sa tn spolJasn,a zareza.
150 5. KONCENTRACUA ~APONA 5.3. VISESTRUKA KONCENTRAClJA NAPONA 151

U preseku II toga Stapa je O'mu: M najveCi stvarni napon za oblik M, a Gmu N za oblik Zategnut pljosnat Stap na 81. 5.45 ims u neoslabljenom preseku I nepromen-
N; C1nux N < O'muM" Smanjivanje najveeeg stvarnog napona u preseku II za oblik Ijiv nominalni napon a*nl' u preseku II, oslabljenom jednim otvorom~ nominal-
N je posledica ublaienog skretanja naponskih linija zbog susednih llozastitnih« ni napon (f"lI> a najveci stVafIli napon <1u"",,,,, dok je u preseku III, oslabljenom sa
zareza - sto se vidi iz toka naponskih linija na s1. 5.44 [10]. Srednji zarez nalazi tri otvora, nominalni napon tJn[U) a na;veCi stvarni napon (J IIlma¥." Prema ispitiva-
njima Turna i Svensona [10], za zategnut pljosnat stap, geometrijskih razmera
kao na s1. 5.45, faktor koncentracije napona iznosi u preseku II: Uk = 2,75 (izra-
cunat prema nominalnom naponu U osiabljenom preseku), odnosno a* k = 3,04
II (izracunat prema nominalnom naponu u neoslabljenom preseku), a u preseku
!I III: ak = 2,28, odnosno a*" = 3,2. Veza izmedu a*k i ak' slieno prethodnom
izlaganju za stap sa zarezima - s1. 5.43, je ovakva:
~
~ .Q <t
~
I Il Il! I Il II!
N
:/
I
h I
j
81. 5.43 -:- 5.44 - ·I?ij8~8m nominalnih. i stvamih napona i skretanje naponskih linija u zateg-
nutom !tapU sa Jednim Z3.1~zom (gornja varijanta M) i sa tri zareza (donja varijanta N) I•
se U lSenci, dvaju susednih z~ sa obe strane i skretanje naponskih linija eka
P- .\-.
toga sredn;eg zareza matc je slabije- od skretanja naponskih linija oke usamljenog
zareza (oblik M). Ukoliko je skretanje naponskih linija s1abi;e, utoJiko je i kon-
centracija napona slabija pa i najveCi stvarni napon manji. Prema tome, krajnji
I
zarezi koje ima oblik N su »zarezi. rastereeenja za sredn;i zarez. I
Kada je u pitanju viSestruka koncentracija napona, celishodnije je da se faktor
koncentracije napOna odreduje prema punom, neoslabljenom preseku Stapa pos-
to se oslabljeni preseci staps mogu razlikovati na pojedinim mestima pa, kada bJ
i
se falttor koncentracije napona utvrdivao prema razliCitim nominalnim naponima,
ne hi stepen porasta napona na pojedinim mestima mogao biti jednoobrazno upo-
I
redivan.
6;,
~eza izmedu faktora koncentracije n~pona a*, za neoslabljen presek i alt za
oslabljen presek II Stopa na .1. 5.43 odreduje se ovako:

gde. je (1..* nominalni napon u neoslabljenom preseku I, a u.. nominalni napon SI. 5.45 - Dijagrami nominalnih i stvarnih napona zategnutog stapa sa jednim i sa tri otvora
U oslabljenom preseku II, pa ;e
F F za presek II
(1* = __ (f ~--
• Bh • bh F
<1*nII= Bhi
odnosno
(f -
F •
• If - (B - d)h'
152 S. KONCENTRACIJA NAPONA 5.3, VISESTRUKA. KONCENTRACIJA NAPONA 153

i za presek III nacin spreCiti dalje Sirenje prskotine - ukoliko razmere prskotine nisu tak:ve da
* se izazvani poveeani naponi ni umetan;em zareza rastereeenja vise ne mogu do-
*
a nUl = Bh
F a kill =
Bh ctUIrnax
F voljno smanjiti.

F (B - 3d)h~Illm~
(/nW= (B -3d)h; UkJII = F

*
a hUl
U,,/II
= - - ahfI! = - - - nUll'
a*"III B - 3d
B

Na s1. 5.45 pokazano je kako izgledaju dijagrami non;linalnih i stvarnih napona

u presedma I, II i III.
Radi ilustracije naponskog stanja stapa sa dva otvora prilozen je fotoelas-
ticni snimak na 81. 5.46.
.~_JI.--t
N
E3
81. 5.47 -:- 5.49 - Primeri oblika sa ublai;enom koncentracijom napona: zavojnica, namerno
urezan !1eb C i prooirenje dna prskotine

Na osnovu izvdenih ispitivanja ns razli,Oitim obHcima cl~enata -moze se

zakljuciti da niz izvora koncentracije nnpona, koji lezi u pravcu napons1cih1.inija
(uzdufni raspored zareza - s1. S.~3), najCeSCe stvara slabiju ukupnu konce:ntra-
clju napona nego Ato bi je stvarao jedan izvor, a cia niz izvora koncentracije napo-
na, koji leZi popreko na pravac naponskih li,nija (popretni rasporeu 'zareza _. s1.
5.45), veCinom stvar8 jacu kon-
centraciju napona nego Sto hi je
stvarao jedan izvor. Uglavnom Stl
najnepovoljniji ukr&teni izvori
koncentracije napona (ukdteni
zarezi) pa ill, 'PO moguCnosti,
treba iZbegavati. Ta.kvi zarezi
mogu izazvati vrlo jako meta-
nje naponskih linija i vrIo jaku ,\ ;~
llol
koncentraciju napo~a. Nekoliko 1.1
primera takvih izvora koncen-
traci;e napona prikazano je na "''I.,'
51. 5.50 do 5.52. Re!enje premo
s1. 5.50 - kolenasto vratilo sa
S1. 5,46 - FotoelastiCni sni...-nak stapa sa dva otvofa~ izloienog zatezanju (levo), odnosno savijan;u izbusenim kanalom za podma-
(desno) [14J zivanje, koji prolazi neposredno \ 30 I 50
pored prelaznog zaobljenja iz-· SI. 5.50 - Lo§ polGZaj ltanala za podmazivanje
Veci bro; izvora koncentracije napona ima zavojnica na zavrtn;u (s1. 5.47); medu rukavca i krivaje - je vrlo u ruit.avcu kolenastog vratila pojaeava koncentraciju
zavojd deluju kao zarezi rastereeenja. Tillv niz izvora koncentraci;e napona je lose re§enje. NajveCi napon na napona na prclamom zaobljenju; najveCi stvami
prirodna posledica funkcije, narnene zavrtnja. Medutim, veci broj izvora koncen- pre1aznom zaobljenju bez kanala napon veti je ....., za 27% zbog kllna.1a
tracije napona moZe biti i namerno stvoren - ne iz konstrukcionih potreba - za podmazivanje iznosi UrDU. =
2
fadi ublaiavanja koncentracije napona izazvane oblikom. Takav primer pruia = 3,5 kp/mm l , a sa izbuSenim kanalom za podmazivanje Urnax = 4,8 kp/mm
rdenje na s1. 5.48 gde je dodavanjem zIeba C (gornja varijanta M s1. 5.48) ubla- (rarunato za moment savijanjaM, ~ I3,2kpm) [10]. - Na sl. 5.51 prikazan ie
zena koncentracija napona zbog slabijeg skretanja naponskih Iinija - u poreden;u otvor za podmazivanje u glavi JdiPnja~ koji prodire u otvor Z"a klipnu·osovini~;
sa feSenjem bez dopunskog zleba, odnosno bez zareza rasterecenja, kao stO se vidi ta dva otvora cine ukrsten niz izvora koncentracije napona. Otvor za podmazl-
iz sl. 5.48 (varijanta N). Slucajna prskotina (s1. 5.49), zbog svoga ostrog oblika , vanje treba stavljati U obIast najrnanjih nominalnih napona. - Primer i stetnog
stvara vrl0 jaku koncentrll.ciju napona koja moze biti ublaiena ako se ostro dna i ncleljenog ukrs.tanja izvora konccnrracije napona je slueajna prskotina na zaob-
prskotine pretvori busenjem u zaobljeno dno; prerpa prilikama. mote se na raj I;enju stepenastog prelaza vratila (51. 5.52).
154 5. KONCENTRACIJ'A NAPONA 5.4. LITERATURA
155

Vrsta naprezanja nejednako utiee na poveeanje koncentracije napona kao
posledicu ukritanja zareza. PQveCaoje faktora koncentracije napona za vratilo sa
.,".
6. H. Neuber: KerbspannW'lgslehre. Berlin, Julius Springer, 1937.
7. Ernst Lehr: Spannungsverteilung in Konstntktionse1ementen. Berlin. VDI-Verlag GMBH,
1934.
8. Ldszld Surs: Berechnung der Dauerfestigkeit von Maschinenteilen. Berlin, VEE Verlag
TechniK{ 1963 •
9. Cnpaao'UmK MaunmoCTpOH'teJUl. ToM. 3. MocRaa Mantras.> 1963.
j

S1. 5.S1 - Otvor u
glavi klipnja~e i kana! S1. 5.52 - Opasna
za podmazivanje tine prskotina na mestu
ukrltene izvore koncen- izvQl!l koncentracije
traci;e napona "'!'Ona
dva ukrStena popreena otvora (51. 5.53) je matno vece pri zatezanju nego pri sa-
vijanju - u poredenju sa vra-
tilom sa jednim popreCnim otvo-
rom (s1. 5.54). Na primer, za vra-
tilo sa dva ukritena poprefua
otvora, a za odnos dID = 0,3,
+--.-'lI~.-+ ;0,3 g iznosi a*. = 9,74 (a. = 3,54) pri
zatezan;u, a a*j = 3,81 (ak = 1,92)
pri savijanju [IO]. Za vratilo sa
jednim popreCnim Qtvorom je
a*. = 4,4 (ak = 2,7) pri zateza-
nju, a a*. = 3,54 Ca. = 1,89) pri
SI. 5.53 ~ 5.54 - Preseci vratila sa dva i sa jednim savijanju. Pri zatezanju je
popreCnim ntvorom nominalni napon na svakom
mestu jednak, a pri savijanju
su nominalni naponi manji u blizini neutralne osei zbog toga otvor u blizini neu-
tralne oblasti ne izaziva pOveCaoje najveCeg napona pri savijanju (sl. 5.33). Otuda
i potice razlika u stepenu porasta faktora koncentracije napona pri zatezan;u i pri
savijanju za ukrStene otvOre (u najnepovoljnijem polozaju otvora).
10. A. Thurn und O. Svenson: Beanspruchung bei mehrfacher Kerbwirkung, Entlastungs- unci
Ueberlasrungskerben. ~Schweitzer Arhiv ffir angewandte Wissenschaft und Technikt J 5
(1949). No.6. S. 161-174.
11. Glenn Murphy: Advanced Mechanics of Materials. New-York and London Co, 1946.
12. Richard Hiinchen; Neue Festigkeitsberechnung fur den. Maschinenbau. Miinchen, Carl
Hanser Verlag, 1956.
13. Max Mark Frecht: Photoelasticity. Volume I and II. New York, John Wiley & Sons, Inc.,
1948!1949.
14. tJusla'lJ Mesmer: Spannungsoptik. Berlin, Julius Springer, 1939.
15. Ludwig Foppl, Ermt Monch: Praktische Spannungsoptik. Bcrlin-Gottingen-Heide!berg,
Springer- Verlag, 1950.
16. S. TimosherJko: Strenghts of materials. Pan II. New York, D. van Nostrand Company,
1958 (prevedeno 196£).
17. Jareslav Nemec: "Tvarova pevnost casti kolejov-ych vozidel. Praha, St;\.tni nakladatelstvi
technicke literatury, 1955. _
18. -K-rMgrgume: Neuere Festigkeitsprof,leme des lngenieurs. Berlin-Gottingen-Heidelberg,
Springer- Verlag~ 1950. ' \
19. Colloquium on fatigUe. International Union of theoretical and applied Mechanics (IUTAb1).
Berlin-Gottingen-Heidelberg. Springer-Verlag, 1956.
20. Acta technica Academiae Scientiarum Hungaricae. Budapest, Akademiai kiod6~ 196L
21. J. J. Koch, R. G. Boi'en~ A. L. BieTmasz, G. P. Roszbach. G. W. van Santen: Dehnungsrnes~
strcifen~Messtechnik. Eindhofen~ N. V. Philips' Gloeilampenfabrieken, 1951.
22. Wybrane mated!!,. HI Krajowej konferencji wYtrZymalosciowej. Warszawa, WydawniCtWo
Ministerstwa obrony narodowej. 1964.
23. A. T/twn und W. Bautz: Steigerung der Dauerhaltbarkeit von Formelementen durch
Kaltverfonnung, tMitteilungen dec Materialprili'ungsanstalt an der Technischen Hochschule
Pannstadtt, Heft 8. Berlin, VDI~Ver1ag. 1936.
24. A. Dose: Untersuchungen iiber Spannungskonzenuation in gekerbten Zugstabb."1. ~Kon­
struktiont 16 1964, Heft 3. S. 87-96.
25. Richard M. Phelan: Fundamentals of mechanical Design. New-York-San Francisco-
Toronto-London; Mc Graw-Hill Book Company. 1962.
26. R. E. Pell;Tsan: Stress Concentration Design Factors.. New-York-L()ndon-Sydney~ John
Wiley & Sons, Inc., 1965.

5.4 LlTERATURA

1. VlmUmlr FaYm4Mvski: Mdinski eiementi, I Op~ti deo. Uvod u projektovanje maiinskih

delova. Bc:ograd~ 1940.
2. A. Thum una K. Pdem: Spannun~Zl1Stand und BruchausbUdung. Berlin. Julius Sprin-
ger.. 1939.
3. A. Thwn und C. M. v. Mey$enbug: Wetkstoffe des Maschlnenbaues. Sammlung G6schen,
Bd. 476. Berlin~ Walter de Gruyter & CO, 1956.
4. C. B. Ce~eH, H. M. TemtA/i6oyM., H. H. IIPUZOPDtlcxuil: nKHaMHQeCmUI npDtr/{OC1'h
B MaunntOCI'pO¢HHH. MOClU>a, ~ 1.945.
S. B. B. Baaun.eB: KOHD,tH'l'pBtUl1! Hallp8JKeBHR B yrJlOBbHX 3JlCMCHTaX Ii AeTaJlHX cryneH~
qaTOR q,OPM.H. MOCKBaJ MamrH3~ 1962.
 SADRtAJ

1.0PSTA NACELA U KONSTRUlSANJU

1.1. Konstruktor i konstrukcij.".. .•. . .•.... ..... ........ . .. ..... ...... ...•..••. 5
1.2. Uticaji na rehvanje konstru.kcije ..................•.............. ,........ 7
1.2.1. Natnena .......••.•.•... ,_...................................... 7
1.2.2. Naponsko stanje, oblik.. teZina ....•... , ..••••••.••.•..••••...•••.••• 9

I 1.2.3. Standardi ...••••..........•...............••.••••... _ ..•••...•••

1.2.4. Materi;al ..•.......•.•.........•..............•••..."............ .
10
10

'l 1.2.5. Habanje. Korozija ...••.........•....•......•................•...•

1.2.6. Izrada i obuda •..........••....•....•.. , ..........•_....•..•.•...
1.2.7. Sklapanje ......•..........•........ _. _....... , .......• ' •..••.....
1.2.8. Rukovanje. Odmvanje .•..•.............•...••......••.•. ~ •.•.••..
12
14
15
15
1.2.9. Transport .............................. , •• , " ...............•.. 16
1.2.10. Estetski obziri ....•.....•...•••••••....•......•••.••••..•••••••• 17
1.2.11. Za~tita od buke ma~ina .......................................... 17
1.2.12. Ekonomienost .... ................................................ 17
1.3. Uteratura •...............••••..•.........•............. ~ .. ..••...•. ... . 18
2. STANDARDlZACIJA
2.1. Uloga standardizaciie ..•.••••••....•.••.•••.•••••...•.•••..•.•••••••••.•• ZO
2.2. Standardni brojevi ••.•.•..•••.•...•....•...............••.....•.....• '.' . 22
2.3. Prirnena standardnih brojeva •••••••....•...•••........••.•••..••••..•• , • • . 27
2.4. Stvaranje nizova veliCina .•••••..•...•..••....•.•.....••.....•... '" • . . • • 29
2.S. Literatura ...••..•.•.•••••..•....•••.....•...•••..••...•••.....••......• 40
3. TOLERANCIJE MERA
3.1. O¢ti pogJed ................. •••..•. •. . .•• ..••••.. .... .... . . •. . . . .•••.•. 41
3.2. Osnovni pojmovi •...••.•.•••••••••...••...•••...•.•.•.•.•••..••••....... 43
3.3. Sistem standardnih tolerancija ••.•••.••..•••••••••••..•••••••.•••.••••••.. 46
3.4. zBzoti . . . • . • • • . . • . . . . . . • • . • • • . . . • • • . . . • . •• . . • •• •• . . • . •• . . . • . . . • • • . • . • • • • 52
3.5. Sistemi poddavanja . • . . • • • • • . • • • . . • • • • • . . • • • . . . . . . . . . • • . . . . . . . . • • . . . . •• • • 67
3.6. Tatnoot oblika i poIoZaja ................................................ 69
3.7. Upotreba toIerancija •••..•••...•..•••••••......•.•..•.......•......••..• 71
3.8. Izbor vrste naleganja ....•...•...•...•..............••....•....•.....•.•. 78
3.8.1. Funkcija.......................................................... 78
3.8.2. Sklapanje . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • • • . . . • . . . . • . •• . . . . • • • • • • . • . • •. . 87
3.8.3. Izrada i merenje .....••..•••..•.••.•••••..........•.•.• , •.• ,...... 88
3.8.4. Msterijal •.......•............. , . . . . . •. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . 88
3.8.5. Kvalitet skl...,pnih povriina .......................................... 8&
3.9. Literatura .•..............••.................•••............•........... 91
158
4. STEZNI SKLOPOVI
4.1. Oplti pojmO'lti. •••••••..••••••••• ,....................................... 93
4.2. CilindriCni presovani s1dopovi u oblasti elastienosti ••• _• . . . . . . . . . . • . • • . . • . • . • 98
4.2.1. Oplta razmatrania . . • . . . .. . . . . . . . . . •. . . . . . . . . . •. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
4.2.2. Deformacije mikrog«mletrijsk:ih oblikli.. •••• . . ••••••••••.• . •••• . . . .. . . 99
4.2.3. Defonnacije makrogeom:etrijs.kih oblika ......••••..•.....•.•.•.•••... 100
4.2.4. Naponi ••••••••••••••••••..••••••••...•••.•.•..••..•. ,........... 107
4.2.5. Mol: noienja .....••••.•••...•••••••.••••••••••••••....•.......••.. 110
4.2.6. Prorarun . . • . • . . • . • • . . . . . . . . ••. . . •. . . • • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . 111
4.3. Koniau pusovani sklopovi. ••••.••• ~... . .•.....• . . .. .•••.•. . .. .. .•.• .. •. . . 118
4.4. Presovani sklopovi U obla-sti. plastienosti •. . • . . • • • . . • • • . • • . • • • • . . . . • • • . . • • • • • 120
4.5. Literatura ........••....•.•..•.....•.••.....••.••••••••. ~ : . . . . • • • . • • •• • . 123

5. KONCENTRACIJA NAPONA
5.1. Osnovni pojmovi .•••••••••••••••••.••.•••••••••••. , •••••.•••.• , •••• , ••••. 125
5.2. Oblici i koncenttadja napona ................................. , ......... . 132
5.2.1. OpSta ra:zrnat:rania •••••••••••••••••••••.•.••.•••••••••••••••••.••.•. 132
5.2.2. Oblici sa stepenaSt1m prelazitna ••••••••••••...••••••••••••••••••••• 133
5.2.3. Oblici sa apoljtinjim i~~vima ..................................... . 137

.
~:~~: =:Uc;~.a :::::::~:~::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
5.3. Visestruka koncentracija napona .•••.•••.•.••.•••••.••••....••.•..••.•••..
142
147
149
5.4. Litera.tura ••••••••••••••••••.•••••••.•.•.....•.•...•.•.••••••...•••••••. 154