Gvozdenović Radojica

kapetan prve kl. - profesor

OTOK
LASTOVO
prirodna i dru§tvena obelelltja
Inog garnizona

O.SAlwN
Oc f\...
\gJ~ O. ČEŠVINIC,"
~~~~
;;:; @ o~
O. KRUČIC,"

O. ETROV,"C

OTOCI pONJI ŠKOWI

IO.LASTOJO

l~_

L.astovo. UJ73.
 /: - - '
'M'đJ~CACGVOZDENOVrĆ
kap. I kl. - profesor

OTOK LASTOVO
PRIRODNA I DRUŠTVEVNA OBELEŽJA
MOG GARNIZONA

Lastovo, 1973.
KOMANDA VOJNOPOMORSKE OBLASTI
POLITIčKO ODELENJE

Za izdavača:

Petrović Đuro
pukovnik

Autor:
Gvozdenović Radojica
kap. r. kl.

štampa:
Vojna štamparija - Split
 UVOD

»Vi nama slobodu,

mi vama povjerenje«.
Lastovci knezu

Otok" Lastovo imao je i ima bogatu istoriju, a za vre-

me Dubrovačke republike i najpresudniju. Iz tih dana potiče
i ova Legenda: viđeniji su Lastovci privedeni dubrovačkom
knezu zbog pobune na otoku, ali dovitLjivost Lastovaca i
mudrost kneza darovaše izmirenj8, tako im knez oprosti,
a oni posLaše momke koji bejahu najodaniji za počasnu
stražu knezu. Ovaj maLi isečak o Legendi i stvarnom doga-
đaju iz doba Dubrovačke republike daje poseban pečat
autonomije i života Ljudi na Lastovu, kakvih je obiLje, pa
oni sami za sebe privLače pažnju i bude interesovanje.
Druga privLačnost Lastova je bogatstvo šumom, isture-
nost na pučini, izražena mariti mn ost, razvijeni arhipeLag,
povoLjna klima, pogodni zaLiv i i more kao suza bistro.
Karakteristična i pLodna poLja, dobri preLazi preko prevoja
i uzvišenja sa špiLjama, osvajaju čoveka i zadržavaju, što
je u starom veku, najverovatnije, privukLo i ILire da naseLe
otok. Jedna od karakteristika je i to da Lastovski arhipeLag
gmdi 46 otočića, a matični otok Lastovo tvori 46 poLja i
doLova, sa 46 većih uzvišenja. Da li je to igm sLučaja iLi
prirodna pojava, sasvim je svejedno, jer stvarnost od 46
poLja i 46 škoLja postoji i svako ih može izbrojati.

* Neke reČli u tekstu pisane su izvo~no, kao: otok, oborine,

vapnenac, itd., iako je tekst ekavski. Time sam želeo što
bolje izraziti ambijent otoka.

5
 Sledeća karakteristika otoka jeste da je decenijama
prometno odvojen od Dalmacije kojoj pripada, a u posle-
ratnim godinama i izolovan iz objektivnih strateških raz-
loga, pa Lastovo ostaje daleko od tokova razvoja naše
Jadranske obale. Čak i sada pojmovi o ovom otoku, k.oji
se najviše udaljio od obale, ostaju magloviti i nejasni, zato
što turistički putevi prolaze znatno severnije od geografsko-
-paralelnog položaja Lastova. Otuda se danas, zbog pome-
nutih karakteristika, ulažu napori za upoznavanje otoka i
razvoj turizma, u ovoj zaista lepoj i interesantnoj komuni, PRIRODNA OBELEžJA
kako u geografsko-prirodnom, tako i u ekonomskom polo-
žaju. SLik.a će biti kompleksnija kad upoznamo nazive, isto-
riju, NOB, osnovu života, običaje i kulturu sa arhitekturom
otoka, jednom rečju - prirodna i društvena obeležja otoka I - GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE
Lastovo.
Aut or l. - Naziv
Lme Lastovo ~pornO'g je porekla, kako po nastanku
tako i po narodu koji ga nazva. NO', s pravom tVI'dimo da
naziv dobija po obliku i topO'grafskom sklopu zemljišta,
ili položaju gde se nalazi. Znači, da ime određuje zemljišna
osobina u odnosu na oblik ili mesto, kakav je slučaj sa
bezbroj drugih imena toponomastike Lastova. Ovakvim
nazivima bili su skloni najčešće stari Sloveni, pa se ne
isključuje mogućnost da ime potiče i od njih.
Prvi poznati naseljenici otoka, Iliri, dadoše mu ime
Ladesta - Ladeston. Potisnuvši Ilire i Grke sa otoka, Rim-
ljani latiniziraju ime Ladesta u Lades.tris, a pominje se
i naziv ladeston. Ime Augusta (Carski otok) nije se moglo
održati. Vizantijski car Konstantin Porfirogenit pominje
otok kao Los tob on. Latinski naziv otoka, za vreme Dubro"
vačke RepubHke, biO' je Lagusta - Lagos ta.
Za vreme seobe naroda, ratoborni i hrabri Sloveni po"
tiskuju romansko stanovništvo i Neretljanski Hrvati kao
narodna masa, za vreme PO'rfirogenita, naseljavaju otok
u sedmom veku, daju mu ime Lasta, ili preuzimaju roman-
ski naziv Ladesta, modifikujući ga pri izgovoru u Lasta
i dodaju svoj stari naziv »ovo«, čime nastaje Lastovo,
kao Žrnovo na Korčuli, Kladovo u Srbiji, Tetovo u Make-
doniji itd.
Ako Sloveni otok nazivaju Lasta, a ne preuzimaju
naziv, to može biti i zbog simbolike »Lasta«, kao prvog
naselja na moru !pre obale, iako oni dolaze sa kopna, ili
zbog pogleda sa Huma odakle Las,tovo (naselje) izgleda

6 7
kao lastino gnezdo. Ova druga rpretpostav:ka bazira na pri-
čama starijih ljudi.
Kao dokaz iznetog služe mnogi narzivi na otoku, koji
poti,ču iz oblika zemljišta ili mesta gde je predeo smešten,
kao: Zaklopatica, otočić i luka, (otok zaklapa luku, a luka
je za:klorpljena otokom), (sl - 1). Niž:no Polje - najniže
na otoku, Vino;polje - gaje se vinogradi, Skrivena luka
- skrivena od vetrova i pogleda, .obIje brdo - OIblo,
Udovin do - udovice raskrčile šumu, posadile masline j
vinograd, Kcruševa njiva - sejala se pšenica, brašno za
kruh, Studenac polje - stud i mraz ubdjaju useve i pla-
vljeno je zimi, Dosibijev do - dosejavaju se rane kulture,
Prgavo polje - pregorevaju kulture od suše, Prsnaš do -
- građen od rpržine, sitne zemlje, Hum - najviši vrh
(ima bezbroj ovakvih naziva u Jugoslaviji), Zaglav - kao
izdvojena glavica, Prežba - Priještap - kao prelaz itd.
Naziv Ubli, drugo po veličini naselje na otoku, znači
mesto gde ima vode za piće. To su dva stara bunara sa
bočatom (slankastom) vodom, po imenu Lokanj iStubalj,
koji sami za sebe govore o poreklu naziva Ubli. Naziv Ubli
proteže se kod nas jadraI1ls.k!im pojasom, kroz Hrvatsku,
Crnu Goru, Makedoniju ,i prelazi u Bugarsku. U o!lnačenom
predelu ističu se nazivi: Ubao, Ubal, UbIje, Ubo i Ubli, te
Stubalj, Stubline itd. Svi govore o nekom izvoru vode, bilo
da je to izvor, pištevina ili bunar, uglavnom gde ima pitke
vode u kršu.
Okupacijom otoka, Italijani su slovensko ime Ubli poku·
šali da promene u italijanski naziv »Luigi Re!lza«, po
italijanskom ministru, a kad im nije uspelo, crkva
nazva ovo mesto ,>San Peter«, po cnkvici Sveti Petar, koju
su srušili zbO'g izgradnje tvornice i sagradili današnju
crkvu u naselju. Radi toga se, nažalost, i danas kod poje-
dinih starijih osoba čuje naziv Sveti Peta'r za Ubli kaO' j
Porto Ros za uvalu Skrivena Luka. I pored ovih poku-
šaja iskrivljivanja imena, mesto je sačuvalo ime i danas
se izgovara Ubli, huko ga nazva naš narod od starine.
2. - Položaj i veličina
Las.tovo je najistaknutiji naseljeni otok našeg primorja
i znatno udaljeniji od današnjih turističkih puteva, koji
prolaze severnije od gegrafske paralele Lastova. U doba
Dubrovačke repu!hlike otok je bio na krajnjem severo-
8 9
zapadu države. Pod Austrijom i Italijom postaje naj istu-
reniji na ,pučini: u prvom slučaju južno, a drugom severno.
U periodu posle drugog svetskog rata, kada je .otok oslo-
bođen i priključen novoj Jugoslaviji, takođe se našao među
najisturenijim delovima državne teritorije. Kao takav, bio
je do nedavno odvojen od sl"oro svih tokova ekonomskog
razvoja, 'pa je, pored ostalog, i ovaj faktor uticao na nje-
govu autonomiju u prošlosti.
Otok Lastovo s,pada u južnoda1matinske otoke i čini
Lastovski arh~pelaJg 'Od ranije spomenutih 46 otočića i ško-
lja smeštenih na Perigarganskoj ili Gargansko-Pelješkoj
prečagi, zbog čega Lastovo U!brajaju i u skupinu Perigar-
gans.kih otoka.
Z31padni arhipelag Lastova čine: P rež:b a, Mrčara, Ko"
piste i drugi otočići. Istočni arh~pelag sačinjavaju Donj.i
školji i razasuti V11hovnjaci, tj. Zapadni i Istočni LastovčiĆl.
Lastovo se prostire u pojasu teritorijalnog mora na pome-
nutoj prečagi sa najvećom dubinom od 130 m, i deli Jad-
ransku zavalu na Severnu - pliću (243 m) , i Južnu -
znatno dU!blju (1330 m).
Otok zahvataju rparalele 42'43' i 42'46', a ograničavaju
meridijani 16'49' i 16°57' sapravcC)m pružanja istok - za-
pad, koji delimično odstupa od hvarskog pravca pn:LŽanja
i nadovezuje se na Mljet. Od Mljeta Las.tovo je udaljeno
31 km, a od Korčule 13 km. U ovom prostoru nala:zi se
Lastovski kanal dug 57 ikm i prosečno širok 18 km. 'Povr-
šina mu iznosi 900 km'. Od Gargana otok je udaljen 105 km.
a od Splita 94 km. Otoci Korčula i Sušac dobro su vidljivi,
a za vedrih dana Vis., Hvar, Mljet, Palagruža i Pelješac
imaju jasne konture. U posebno vedrim danima, posle ldše,
vide se obrisi naše Titalijanske oibale.
Naša obala ima ,preko hiljadu otoka. Po veličini owk
Lastovo je 14. po redu među 45 većih. OtOlk ima duguljasti
oblik dužine 11 i širine 6 km. Površina ovog arhipelaga je
52,7 km'. Dužina obale matičnog otoka iznosi 46,5 km,
a celog aJ1hipelaga oko 60 km. Na otoku se ističe vrh Hum
(417m). Najniži deo ne računajući priobalni rub, je Nižno
polje sa 19 m nadmorske visine.
Po razuđenosti celog Lastovskog arhipelaga, ovaj oto,k
možemo staviti uz najrazuđenije otoke, jer ga čini bezbroj
većih i manjih zaliva sa mnoštvom uvalica i otočića, školja
i hridi.
 3. - Geološki sastav i reljef
U ,ge:::,ološkom pogl.edl! Lastovo je veoma jednostavno,
mada JOS nedovoljno IspItano. Građeno je u tri pojasa od
naslaga dolomita iLZ jure, mešan~h naslaga dolomita i vap-
nenca, i krednih vapnenaca, te sedimenata kvartara.
Gornjom jurom je izgrađen prvi pojas zapadnog dela
otoka sa otočićima. Dolomitski pesak (pržina) ovog pojasa
~v.lači . se dUlbok.o u tle: i~~e~u dolomita i vađenjem ili
ISpIranjem nastajU manje spIlJe, dak se vapnenci sa dolo-
mitima smenjuju u izrazitim ulošcima (Sl - 2).
SL 1 - Zaklopatica SL 2 - Ulošci dolomita
vapnenaca
Prelaz iz gonje jure u kredu gradi srednji pojas otoka.
Vapnenci u ovom pojasu dobro su uslojeni, a dalomiti su
tanki i vrlo retki.
Kreda je oformila treći pojas koji zahvata istočni deo
otoka sa Donjim škaljima i Vrhavnjadma. Šljuna,k oko
otočića Arženjaci je bogat raznavrsnim fosilima.
Kvartarni sedinwnti nalaze se u uvalama, kaje narod
zove palja i doci. Pesci i smeđa primorska tla nalaze se
a
uglavnom, na istočnam delu otoka, peskovita crljenica na
zapadnam. To su i jedina ziratna zemljišta za gajenje pa-
ljoprivrednih proizvoda.
Srednji deo primorsike zane od Istre do Dubravnika,
gde spada i atak Lastovo, najviše je spušten. Zbag toga je
obala na ovom delu vrlo razuđena, sa mnogim otocima i
kanalima. Kao potvrda transgresije mora i potonuća, oba-
le su potonula ušća naših primarskih reka, u čemu je na-
raato karakteristična Neretva. U reljefu dna Jadranskog
10
SL 3 - Skrivena luka
mara ;potanula korito Neretve maže se pratiti čak da Vela
Luke na Karčuli.
Obala na otoku Lastavo je pretežno strma, ali dabro
razuđena. Ona je člankovita i često usečena, sa mnoštvam
zaliva, ad kajih su neki slični manjim fjardovima. Lastav-
ski arhipelag obiluje mnoštvom većih ataka, otočića, hridi,
podvodnih grebena i seka, koji sa razvijenom obalam ma-
tičnag otoka prave fantastičan lavirint mareuza, uvala,
prividnih jezera i zemljauza.
U sled prilično strmog pada obale, na otoku ređe sre-
ćemo niska i peščana priabalna područja, gde su plaže
Skrivena luka (Sl - 3) i Sapluni pravi dragulji otočja.
Ove dve plaže i najrazvijenija zapadna lastovska obala,
ispred koje se niže mnoštvo otočića, zaliva i uvala, ubla-
zuju nepristupačnost otoka. U skupi:ni otočića Prežba,
Mrčara i Ka;piste, najveći je i najviši otočić Prežba. Izm~đu
Prežbe imatičnag otaka na1aze se dva prnstrana zahva,
na jugu uvala VeIn Jezero ili Veli Lagn, a na severu Mala
Jezera ili Mali Lago. Jezera su spajena u12:anim mareuzam
širine 8 m. Moreuz zovu Mnst ili Zlatni prolaz na Pasaduri,
kaji pnvezuje otačić Prežbu sa Lastavam. Tu je izgrađen
i hotel »Snlitudn« (Sl - 4).
11
 Velo Jezero pruža se s111ero111 sever - jug u dužini
2 km! i širini 1 km, predstavljajući jedan od najslikovitijih
zatona dalmatinskog 'primorja. Na ulazu u jezerO' otočići
Vlašnik i Br&tin otok štite zaton od valO'va sa otvorenog
mora. U samom jezeru razmeštene su prekrasne uvalice
Kremena i Jurjeva luka na Prežbi, Zaton, Zaglav i Ubli
na Lastovu. Sredinom jezera dO'minira O'točić Makarac sa
svnjim romantičnim izgledom.
Između šumovitih predela pruža se zaliv Malo jezero,
čiji je ulaz zaštićen otočićima Maslovnjaci i Hridi. Odmah
pri ulazu desno, smesti1a se mala uvalica Borova, a levo
PrehOldište.
Sevema Q1bala Lastova rašaanjena je i strma. Predeo
od malO'g jezera do uvale Zaklopatica ispresecan je zali-
vima, smeštenim između strmih uspona. Najviši je zaliv
Kručica. IstočnO' odavde smestile su se uvale Sv. Mihajlo
i Lučioa, stara ribars:-::a luka. Ispred severoistO'čne ·obale
otoka pllllŽaju se Lastcvčići, skupina otočića, šlwlja i hridi,
nazvanih Donji šlmlji i Vrhovnjaci. Ove dve skupine malo Sl. 5 - Slojevi va.pnenca u uvali Zace
su udaljene, niske i različitih dimenzija. Među Donjim ško-
ljima ističu se otočići češvinica, Kručica, Sto111orina i Mla-
dine (Sapluni). Između Mladine, MalOlg i Velikog Arženjaka
prostire se široka, zaklonjena i pe31wvita ,plaža Sapluni.
Plaža Sapluni pokrivena je finim, plavkast0"zelenkastim
peskom koji ne pravi mulj. Iza plaže, na otočiću MLadine,
bujni 'su borovi ]wji prave gustu hladovinu.
Idući dalje na istok, ulazimo u skupinu otočića Vrhov-
njaka ili Istnčnih Lastovčića, gde se nalaze idilični oto"
čići: Sestrice, Bratac, Vlašnik i Glavat, na čijem se gre-
benu nalazi svetionik. NjihO'v izgled, uz niz drugih O'točića
i hridi, odaje ra2lbacani niz kamenja i zelenila.
Uska uvala Zace smestila se na istočnoj obali otoka
u kojoj su debeli slojevi vapnenca (Sl - 5). Jugoistočna
obala je strma, razorena i nepristu1>ačna. Ovde nema zaliva
ni plićeg 1> oj asa. Na oVQlm delu ističe se rt Nori Hum.
Dalje, na jug obala je stnna i duboka, sa dosta 02rona,
uskih useka i kUfova. Na južnom delu obale smestio se
najveći i najrasprostranjeniji zaliv otoka između 'rta Veljeg
mora i Struge. Na rtu Struga, zvanom Veli'ke stijene, uzdiže
se impozantni klif 'Od 80 m iznad mora sa svetioniknm na
vrhu (Sl - 6). Uz obalu zaliVa ima dosta hridi, uvalica
i primorskih špilja, a najlepša je Medveđa špilja. U istoč­
nom delu ovog prostranog zaliva nalazi ze, duboko u kopno
SL 4 - Hotel "Solitudo« na Malom Jezeru uvučena, Skrivena luka. Ona je sa otvorenim morem 1>0-

12 13
vezana uskim i plitkim prO'lazO'm između rta Stražice
i Struga. PrekO' O'vog praga prodrlo je mO're i formirala
Skrivenu luku, kO'ja ima nisku đ. peščanu obalu iSa dO'sta
sitnO'g i krupnog šljunka. Uvalu okružuje bO'gata i pra-
iskGnska makija.
Jugozapadna obala, sve do uvale UbU, sastavljena je
od priličnO' gQllih i visokih ,stena. I na QVQlm delu nalazimO'
dosta klifQlva, potkapina, uvalica i uzanih useka. Na oVQlm
delu najlepša je plaža u uvali Zaglav i Baški rt, gde je
odličan teren za kampQlvanje, pod borQvima, uz more,
sa dobrim prilaznim putem.
OvakO' razuđena, iakO' dQsta stnma, Qbala LastQlva je
pogodna i pristU[Jačna za kupanje. MO're je prozirnO' plavO'
i nepomućenO'. U njegovim dubinama ogleda se zelena
i zaista bujna 'Vegetacija.
Na otoku su brojna pGlja, uvale i dQllovi. Neka su
polja tektQlnski predisponirana, a neka nastaju kQlrozijom,
erozijom i denudacijom. Najveće je VinO!polje, Lokavje
i p.rgO'Vo. U srediTI[ otOlkasmestilo ,se Zegovo cr. Dubirava,
a na istočnom delu pored PrgQlva i Lokavja, ističe se
Duboka, ždrijelO', Pržina i Barje. Na jugQlistočnO'm delu
nalazi se Kruševo, Vela Lokva, Studenac, Poljice, DO'sibjev
SL 6 - Klif i svetionik Struga
14
dO', Prsnaš i UdQlvin dO'. Na zapadu otoka, pored Vinopolja
nalazi se NižnQl PO'lje, S~panj i Jurjev do. '
. ImP?JZantna s1ika raZJvijenosti reljefa O'toka Lastova,
nalZmemčne promene O'dvojenih i zaobljenih brežuljaka
du?~~w usečenih uvala i. brQljnih prevQlja, pruža se s~
12aJvIseg vrha LastGva, VeIr H~J?- ~417m), sa kO'jeg je veli-
canstven PQlgled na more, otQlClce l Q1balu. Veli i Mali Hum
dosta.su goli.i ~ševiti..SevernO' j~ '(eliki Prijevor sa dva
~Thc: ~ L!-samlJem. SOiZanJ, Qdakle)e Izvanredan PQgled na
IstGCm 1 z2llpadm deO' QtQka. JuznQ od MalQlg Huma je
DebelO' BrdO' i PleševO' kQlji su priličnO' ,o-oIi. U istočnom
9-elu O'tGka ističe se NQlri Hum, Stijene, S~. Vid, Velji Vrb
l Glavica, koji su delimičnO' PQlšumljeni. Na Glavici se nala-
zi MeteQlrQllGška stanica LastovO' u staroj zgradi kQlju su
podi,g:Ii Francuzi kaO' Kas,tio - kaštel, kakO' ga zovu Las-
toVCI. Na zalpadu Q1tO'ka ističe se vrh PrehQldište, Masline
i Prežba, sa kQljih je idiličan poglea na prelaz iz MalQg
u Velji Lago, zvan Pasadur.
Od ,špilja su najpoznatije Puzavica, između Prgova
i Prži.ne, i najveća Rača špilja u jugO'istO'čnom delu otoka
~tQtin}ak metara ilznad mO'ra, a poviše Skrivene Luke f
:zrneđu Studenac Polja i PO'ljice u priličnO' šumovitom
predelu.
II - KLIMATSKE KARAKTERISTIKE I VODA
1. - Klima, temperatura i insoiacija
Naše primO'rje spada u područje ,Slredoe.emne klime
(jadransko·sredoe.emne). Glavne karakteristike ove klime
su blage kišovite zime, a vruća i sušna leta. Otuda i :na
našim otocima vlada blaga mediteranska klima, koja je
uslovljena geografskom š1rinQm, PO'lO'žajem otoka u odnO'su
na Q1balu, uticajem mora i vetrova. Klima severo'lapadnih
otQka od klime jugQistO'čnih nešto je Q1štrija. Ova klimat-
ska karakteristika izražena je i na iužno-dalmati!ilSkim
otocima koji su bliže oibali od Qnih jače Isturenih na pučini,
pa su na isturenim otocima ublažene ekstremne letnje
\Tućine i zimske hladnO'će zbQg većeg uticaja mom.
Zahvaljujući svom položaju, LastovO' se odlikuje blagom
mediteranskQm klimom, kQju karakterišu vrlo blage zime,
15
a vruća i sušna leta. ,Međutim, isturenošću Lastova na
pučinu, eliminišu se uticaji ekstremnih i naglih promena
vremena koje su izražene na obali i priobalnim otocima.
Na Lastovu se vrši stalno klimatsko osmatranje u Meteoro-
[oš koj stanici na Glavici, s,a nadmorskom visinom instru-
menata 186,7 m.
. Naše pri:norje,.~ ~ime i otoci, imaju vruća leta i blage
ZIme. Srednja godlsnJa temperatura vazduha na Lastovu
iznosi 15.'6' C'. a u j~nuaru 8,3' C i augustu 24' C. Leti tempe-
rature UlSU VIsoke, Jer u rposmatranom periodu od 1955-1964.
godine samo je tri puta u augustu porasla temperatura do
39,9' C. Niske temperature su retke. U ovih deset <rodina
osmatranja, bilo je svega 22 dana sa temrperaturom'\srpod
nule. Zahvaljujući masi morske vode koja olcružuje Lastovo,
jesen je znatno toplija od proleća, što i uslovljava malo
kolebanje temp~ratura. No, i pored vrlo blage klime, po-
nekad dođe do lZnenadnih prodora hladnih vazdušnih masa
lcoje nanesu velike štete pol}oprivredi. Takav je iznenadni
mraz upraleće 1969. godine oštetio vinograde na mestima
i do 60 %.
Otok Lastovo ima is.tu ihi nešto veću insoIaciju od
Hvara, pa ga to dovodi u red mesta sa najvećom insola·
cijom u Jugoslaviji. PlfOsečna godišnja insolacija za period
1965-1969. godine Iznosi 2.670,9 h, (hvarska insolacija je
2.666,5 h), što znači da sunce prosečna dnevno na Lastovu
greje 7 h i 24 minuta. Potpuno sunčanih dama kada je nebo
bez lObiačka, Lastovo ima od 132-135 u godini, a polusun-
čanih, 'sa maIlOm naoblakO'm, bez kiše, od 145-180 dana,
što uproseku iznO'si 280-312 dana, znači oko 300.
2. - Oblačnost, oborine i vlaga
Oblačnih dana na otoku I~ma od 53-85 u godini, što
ne znači da se i u ove dane sunce ne pojavljuje ie:a oblaka.
N8Jprotiv, greje ci tada po nekoliko sati dnevno.
Najmanja O'blačnost je u julu, od 0,6-0,7, dana, a naj-
veća u decembru, od J 1,6-12 dana. Na lastovu je karak-
terističan septembar, a 'često i novembar, tako da u ovim
mesecima može biti pravo leto. U 1969. godini septembar
i skoro ceo oktobar bili su sunčani i topli, pa se moglo
kupati skoro do kraja oktobra. Za ovo se obično kaže
"Došlo drugo lito«.
Kiša je osnovna vrsta ,oborina na Lastovu,čak i do
90%. Vrlo male količine oborina izluče se u obliku krupe
16
iI~ grada, i. to obično le;ti za nevremena. Sneg je na ovom
oLoku sasrvlffi r~tka pOJava. Neznatno pada i zadržava se
samo po vrhOVIma dan:dva, a pada uglavnom u januaru.
Tako se u ~ecembr:u i februaru na Lastovu skoro i ne izma
za sne~,. a Ima godma kao 1970. i 1971. da preko cele zime
sneg Ulje padao.
Magla kao pojava. na ,Lastovu je retka; 'Ona se hvata
cko. vrhorva, p'O n:oru l UZ uvale. Iz mora, uz uvale, malgla
nadirel~a '~QI?m!- l ta~a)e vrl'O gusta. Pojavljuje se s jeseni,
u prolece l ZImI. LetI ]e skQro i nema.
. Rosa je na LastQvu obilata li vrlo česta. Kada su izra,
~ltO vedri c;lani, izjutra s~. na li:šću p~~sijavaju mnoge
Kr:upne kapI rose. Slana Ih iillraz nepmJatne su pojave,
~h, na ~recu, vrlo retke. Događaju se kada iznenada prodru
hladno ce.
',.V ~<lJstQVO ,ima prosečno 781,7,mm godišnje ?bor~na u 106
;~S::ll~ dana, 'Od cega .n~ prolece otp:~d~ 32, ZImu 34, jesen
':'t) l leto 14 dana. Leul l za vreme klsmh dana zna zasijati
sw.J.ce i može se kupati. OboI1ine se ponekad izlivaju naglo,
_, to su »nevere«. Ovakav kišni režim na Lastovu uslQv-
2]3Va, skoro redovno, letnje :suše. PQnelkad suše mO'gu biti
; katastrofalne, kakO' za poljoprivredu, tako i za p~1!ku
vodu.
Je~an 'Od važl1iih faiktora za vegetaciju na Lastovu je
:la&~, Jer u .;;ušno doha goc;line !lad~knađuje kišu. Srednja
",odlsnJa vlaznost va2duha IznOSI 69 %, a u novembru i de-
ceI?-bru. 79%, P'Onekad i preko 90%. Najmanja vlažnost je
u Julu l augustu, kad iznosi do 64 /~.
3. - Vetrovi
. Glavni vetrovi na Lastovu i oko Lastova su jugo i bura
li ZImskom, a maestral u }etnjem periodu. P'Ored ovih vet-
r'Ova na otoku ređe duvaju i drugi vetrov:i.
Jugo ili široko je jugmsto6ni vetar i na područje oto-
ka vd?lazi posle .t1~ine. On j~ vlva~an i topao, auslovljava
ylazm vremenskl ulip sa oblacnoscu. Jugo duva kro!Z Otran-
~k~ v~ata i stvara velIke valove, a posle njih »mrtVQ more«
KOJe; J.e l"1:eugod:r:-? za p~ovidJbu. Na rt'Ovima izlo~enJm jugu,
rasEl'I1Je Je rpQVIJĐ:r:-0 mz vet&r, (Sl - 7). Za vreme juga
yiaznost vazduha Je preko 70~'~.
Bura je suh i hladan vetar. Duva sa kontinenta kao
severoistočni vetar, rpQdržavajući hladno i vedro vreme.
17
 ~~ca do.9 sati. Duva s kopna, pa u proleće i jesen može
;:ntl vrlo Jak.
. J~ži:na ili. oštro.)e. vrlo: jak j?Žni vetar. Ovaj vetar
aonOSl mtenzlvne luse l vellku vlaznost. Obično mu pret-
hodi jugo, a prelazi u lebić.
Od lokalnih vetrova na LastoiVU. duva terin ili noćik.
On duva pr:eko noći. u svakoj uvali sa kopna na more,
II neodređemm pravcnna. Nastaje zbog bržeg hlađenja kop-
na od mora u tdku noći, pa su noći sveže i preko leta.

4. - Voda i snabdevanje vodom

Kako je građa tla otoka Lastova od dolomita, vapnen-
ca i peskovito-glinovitih sedimenata, to se voda ne zadržava
na površiini, već ponire, pa Inema površinskih tokova.
Kraški teren otoka nije dozvolio ni izvore, jer sva voda,
SL 7 - Vegetacija povijena niz vetar (začešLjana) sa pot- koja padne u obliJ.<:u atmosferskog taloga, brzo pronikne
kapinom ponire kroz mnogobrojne pukotine i škrape, da bi se
pojavljivala ispod mora kao vrulje. Jedino za vreme pljus-
Naj;češće duva u hladno godišnje doba, pa je bura karak- kova, naročito zimi, nastaju kratkotrajne bujice, koje
teristična Zlimi. Leti je opasna za vegetaciju jer isušuje odnose ziratno tlo sa strmina, razlokavaju puteve i pot-
tlo. Valovi, dignuti burom, kraći su i strmiji, sa učestalošću. kopavaju padine.
Vrhovi se prelamaju, pa more belasa. Ova pojava naziva
se »more«. Relativna vlažnost vazduha za vreme bure
je do 60%.
Maestral je severozapadni osvežavajući vetar. Prati-
lac je lepog ;proletnjeg, a naročito letnjeg vremena. On
duva s mora i svojom svežinom ublažuje letnje žege na
otoku. Leti duva 9koro stalno u vremenu od 10-17 časova.
'ZJbog čega i u vreme visoke temperature ima vlage. .
Lebić je jugQzapadni vetar. Duva zimi i često donosa
kiše. Dosta je jak, ali malo traje. Ima uticaj na južnu
i jugo~ap. obalu otaka.
Pulenat iIi zapadnjak je zapadni vetar. Može duvati
nekoliko stepeni i južnije. Pretežno duva zimi. Obično
dolae;i naglo i sa velikom snagom. Za nevremena leti,
iznenadan je, pa sVQjom snagom nanosi velike štete u sid·
rištima, razbijajući čamce.
Tramuntana ilJi .grego je severni vetar, a može duvati
i nekoliko stepeni prema zapadu. Kao vetar, sličan je buri.
Redovno ·se jaVlja za vedrina u rano proleće.
Levant je istočni vetar i prijatan je, osoibito preko
leta. Levant prethodi maestralu i zatO' duva od izlaska Sl.. 8 - NapLav od javne cisterne u UbEma

18 19
 ·Vođa, j edan deo,. koj a ponire kroz pukotine i škrape, Joj je razvoj vezan za beskišna leta, a blage zime i kišovita
~~d~ s<:'pre~a mort~ l na nekoliko mesta izb~ja kao vrulje, prelazna doba sa veliJkom vlažnO'šću, pa otuda taJkvu tipičnu
ll~ ~z~lJa pn s<:~oJ obali. Ima i retkih curenja u vidu
v makiju retko gde srećemo.
pls,~evma na VlSl~l d? ~ m od mora. Drugi deo vode, poni- U makiji je zastupljeno razno šiblje, :oi:mzeleni vrijes,
ruCI kroz p~kotll1~ ~ skralpe, ostaje u o!blikupodzemnih mrča, zelenika i smreka. Najgušća makija je oko SIkrivene
rezervoara l praVI rzdane na otoku, ikoji su p'ronađeni luke i na obalama dvaju jezera. Najlepše i najsnažnije
bušenjem u ,Prgovu polju. dno u makiji je planika -
Na 'pojedinim mestima u poljIima stvaraju se lokve Arbutus undeo - na čijem
l?- pDirocl?iln udubljenj;ima ispunjendm finim muljem koji stablu rastu crvenkasti slatki
Je stvono nepropusno tlo za vodu, pa u ovim uvalicama plodovi - maginje (Sl - 9).
- !okvama. - .iD}2: vode. i prek.o. leta. Narod ih je na Planika ima lepu krošnju i
nebm mestIma JOS l ogradIo da bl Imao vode za napajanje ;:eliko lišće zagasito zelene
stoke, Oko .lokava ~aste ~iblje, trave i gnezde se ptice. i")oje. Mrča je grmolikog oibli-
Lokve nala:ormo u VmopolJu, Lokavju i drugde. "a, a njeno si1lno lišće širi
v' Karakteri~tičn~ je.plavljenj.e Studenac polja u koje, aromatičan miris. Najlepša je
Clm nastupe Jesenje klse, sa sVlh strana nadiru vode, a s ieti kad se zaodene sitnim
pro~eća, kad prestanu. kiše voda se povlači natrag. Druga 'Delim cvetavima. eZlenika u
polja, tak~đe ~u plavijena vodom koja se sliva bujicama, :astovskaj ma:kiji svojim raz-
all kad pmgreJu sunčani zraci brzo se povlači ili pronikne 6I'anatim i si,tni:m listavima
u tle, ostavljajući ih jako raskvašena. ODonaša mrču. U bl~z,ini mara
Stanovništvo se snaJbdeva vodom hvatajući kišnicu u :.lSpeva mastrin!ka - divlja
cisterne,čatrnje ili gušterne, kako se čuje na Lastovu.
maslina. Na uzvišenjima raste
Cisternom rasrpolaže svaka kuća, a javne cisterne nalaze grm trišija. U makiji srećemO'
j barovicu koje takađe ima
se u Lastovu i Ub1ima (Sl - 8).
Ea uzvišenjima. Samina je
Poljorp~ivrednki za potrebe vinogradarstva, uglavnom
karakteristična, kaka u las-
za prskanje loze modrom galicom, a ređe za polivanje, :ovskoj makiji, tako i u ce-
u njivama i vinogradima imaju male cisterne. U vrlo sušno Dalmaciji. Pored bogato SL g - PLanika
doba godine,kad presahnu kucne i javne cisterne, voda za zastupljene divlje masline, u
piće dovo!Zi se sa kopna brodovima, tzv. vodono'scima. Re-
šenje snabdevanja pi'1lkomvodom već je na pomolu izgrad- makiji se nalazi i rogač.
njom vodovoda iz Prgava polja, gde je prva faza Pvgovo - '\1iomirisni ruzmarin raste na zapadnom delu atO'ka, a II
- Lastovo gotova, a druga Lastovo - Ubli - Pasadur već oelini pokriva otO'čiće Prežbu i Mrčaru. Kad se rascveta,
prolaznrrike opija mirisom. Od mnogobrajnih pavijuša i pu-
je pri završetku izgradnje. zavica u makiji je najraširenija tetivka, koja se obavija
i penje do vrha stabla. U sklopu bljušta, broča i drug)ill
lS tiče se šparoga obrasla sitnim lišćem i malim tmčićima.
e praleće se mladice šparoge beru za spravljanje jela, uz
III - BILJNI I žIVOTINJSKI SVET koje se pije dO'bro vino. Mnogaibrojne povijuše čine makiju
'ieprolaznolIT1, pa se bez prosecanja ne može ući. Zbog
1. - Biljke wlikag sklopa niska rasL1nje u makiji je zakržljalO' i isče­
zlo. Usled posolice, makijq retko gde dapire do mora,
U vegetacijli Lastova preovlađuje sredo!Zemna flora. pa na uskom priobalnom pojasu preovlađuje kamenjar.
Lastovo ,po zelenilu spada među naše najbogatije otoke Posebnu karakteristiku čini hrast crnika. Ćuje se i
pod šumom. PovJ:1šina pod šumom i makijom iznosO. 70%. naziv samo crn:iJka, a na Lastovu je poznat kao čes:vina. To je
Makija je bujna i gusto 2Jbijena, skoro neprolazna, mada jedina vrsta primorskog hrasta - Quercus ilex. Ima jako

20 21
 i OPOI'O, tanllio-zeleno, a sitno i duguljasto lišće. Hrast
crnika je preko cele zime zelen. Njegov plod je žir i dobar
je za ishranu svinja. Ovo grmo liko drvo raste u maki}i,
a najviše ga ima iznad Lučice, mada je zastupljen po
celom otoku. Česvina čini prelaz ka ve60j šumu i stablo
joj je vitko sa razvijenom krošnjom. Istina, hrasta crnike
kao jakog stabla na Lastovu ima malo, jer je zbag kvali-
teta drveta dosta proređen od stranaca kaji su ga nemilice
sekli za izradu galija i podmorskih stubova :za gradnju
kuća, kao što je slučaj Ll Veneciji. Dosta su ga razredili
i stanovnici otoka za izradu raznih držala i drugog.
Na otoku Lastovu srećemo proređeno drvo belag bora
Pinus halepensis - kaO' ostatke nekadašnjih ve1ikih
šuma. Beli bar raste na otoku u prisajnim brežuljcima
l glavicama vapnenca, a nalazi se i u teško pristupačnim
stenama. Obično raste na nadmorskoj vUrsini od 50-100
metara, a sreće se i na 200 metara. Bor dostiže visinu
do 30 metara.
U šumi Lastova ističe se i primorski bor - Pinus
maritima - koji u skupini raste vitko i visoko, a ako je
odvojen i na rubu šume ima krošnju poput kišobrana.
N aotoku, tu i tamo, srećemo i uzgajani čempres. Borova
šuma, u koju prodire makija daje utisak kao da su u
makiju prodrli boroVIi. PovrŠIina 'bO'rovešume na Lastovu
smanjena je zbog požara. Smanjenju borove šume prido-
nosi i neplanskai nekontrolisana seča. Italijani su 1934.
godine hteli poseći borove u Zlepolju da bi ih prevezli
SL 10 - SmoLarenje na borovima SL 11 - Sredo-
zemna medVjedica
22
:.;. Italiju, ali Lastovci su zavali1i ovo bogatstvo da.~e tuđin
r:e okoristi, pa je zeleni predeo pr~tvoren. ~ z,ganste. .
U posleratnim godinama pOJaVIO se JOS .Je~an neIpn·
c;::telj borova - smolarenje - (Sl - 10), kOJe J~, na svu
s:?eću, danas uz obalu zabranjeno. Na otok~ ~ma oko
5iJ_000 borovih staJbala sposobnih za smolarenje l sva su
:.;. privatnom vlasništvu. Smolarenje pred:;tavlja un?sCJ:.lu
za:.-adu. Sada se šumama na Lastovu poklanja malo paznJe.
I pored toga, one su bujne, zeleIl:e i vrlo bo&~te u vr?tama.
Zapravo, tamo gde prestaj~ bUjna ~egetac~J~. zelenIla na
~opnu, nastavlja se plavetml0 mora [ bogati ZIVOt ;podmo-
oko otoka Lastova. .
Divan je bio, po legendi, obič~j .da su pri1ik.om že~dbe
: udaje mladenci morali zasaditI 1 odnegovat~ po )ednu
:naslinu, rogač ili badem, a često i bor. D~n3ls. Je, n~salo~st,
v
:Taj običaj sasVlim isčezao. Ipak, sto su .Juzm otoCI p?SU~
:lli j enij i od severnih možemo da zahvalImo pubrovackoJ
:-epublici koja je imala stroge zalmne u ljubomornom
:-C',-arJše š~~s!ke trave na pašnjacima ne predstavljaju
::o:eki značajniji izvor stočne hrane. Ove tr:ave su vrlo llIske
v::ednosti. Najviše je zastupljena kostTI.ka - Brachypo-
::::.illm ramosum - zatim slamnata s}VsulJa, lav.andula,. !':a-
goromuš i druge. čo-vek je poceo negovati one hII)ke
su mu od koristi, uglavnom: vinovu lozu, ma~hne,
t::arice, voće i povrće. U šumi i maldji Lastov,,: srecemo
\dIki broj gljiva, od kojih su mnoge d??re ~!i Jelo. v.
Rubić u svom opisu ističe: »Nek;e; bIljke ZIve na nasoJ
Dbali Jadrana još od starog. - ~ercIJarnog d?ba, kada su
cr:oci bili spojeni S2. dalmatmsiklill kop:r:om 1 JYlont.e Gay-
gZlliom, pa su imale više prostOTa Z?; sVOJ r~vaJ, cVJet~Je
: DIodove, jer je vjetar raznoS1? nJl~ovo ..sJem~,v a gnoJIle
s-~ se svojim opalim lišćem, mtko ~h mJ.e unJ1stavao,. pa
SJ bile bu ine. Kada se formirao n~s. arhlpelag, ostah su
brojni otoci ~aO' l~ite ze~~nog !a~hIl:Ja u plavom moru,
$';e dok ih nije poceo umstavatI covJek«.
2. - Životinje
Kako smO' konstatovali d~ u florL preovlad~v~. ~li~at­
ski mediteranski faktor, to Isto mozemo :;;aklJuSlt!. 1 za
faunu, ali tipično oto~n:u koja. je d~leko. slrom?-.smJa o~
kopnene. Ova fauna pnvIknut~ Je ~a J.aku 1nsO'laclJu, a naJ-
karakterističniji su raznovrsm gus ten.
23
 U rasprostvanjenoj i bujnoj ma:kiji na otoku Lastovu
živ,i mno:št~o raooih vrsta I??menutih guštera. Zmija ima na
c:toku ah rusu otr:ovne. ItahJani su za vreme olwpacije done-
h na otok otrovnICe, ali su one iz neobjašnjivih razloaa nes-
tale. F,:-u!"a se o?Jikuje i raznovrsnim paucima ol' koj<i:h
su nekl lotrovru, (vzv. »crna udO'vica«). Na bOfO'vima se
gnezdi južnoevmrpski borov prelac ili četnjak - Thaume·
topoca pityocamrpa. Njegova bela gneeda, tilV. zC1Jpretke,
srećemo na borov~a. Iz gnezda izmile gusenace i napadaju
borove, taJko da Ih pO'trpuno ogole. Gusenice se ne uni-
štavaju. Postoje neki začeci borbe u okviru biološke
oekcije »Mladi biolO'g« pri osmogodišnjoj školi u Lastovu.
Na borovi!ma je, po svom liegledu, !karakterističan pali·
čnjak - Bacillus rossii - kaJi živi ill južnoj Evwpi i Dal·
maciji. Uči na suhu borovu grančicu koja ima duže članke,
te ostavlja dojC1JD1 da nije živ.
U sklopu ma:k,ije, a posebno gde se rasprostire aroma·
tičan ruzmal1i:n, bruji mnoštvo kukaca. Oko ovcog Oiipojnog
cveća obleću raznobojni leptiri, pčele i drugi :kukci. Leti
su jaka dosadne ineprijatne osice. Karakteristična je
pojava da nema muha kad ima os ica i obratno. Zapravo,
one prethode jedne drugima. Na Lastovu je nekada bilo
dosta pčela. Gajenjem vinove loze, a :z;bog upotrebe modre
galice i sumpora, pčele su proređene. Ova sredstva ih truju
ipa su one retke, iako ima paše u i'zobilju preko cele
godine, naročito kad se rascveta vdjes, ,rozmarin i drugO'
bilje.
Divljači na otoku ima malo, mada su US10iVi za UJzgoj"
vrlO' dobri. VisDka relativna vražJl'ost vazduha održava vege-
taciju koja im služi za hranu u konstantno zelenom stanju.
Na otoku rrna nešto zečeva, retkih prepelica i goluboiVa.
Nisu retki tvor i ,kuna koji su pravi napasnici za perad.
U šumarcima i oko lokava živi šums'ki jež. Zatim, ima
dosta kosova i galebova oko Gbale. GaleboiVi se gne21de
na otočju Donji školji. Sretne se gde koji orao, vrana
i :sova. U :makiji se gnezcLi mnošwo ptica pevica. Na boro-
VIma, za vreme vrelog dana, cvrč:aJk je neumorni pevač.
Otok obiluje i mnoštvom raznovl1snm puževa, golaća i onih
sa kućicom, od kojih su neki pravci napa:snici za povrće
i neke druge biljke.
Pored pO!ITlen'l1tog životinjskog sveta, značajni su i tilv.
imigranti, koje je ,čovek ·sa sobom doveo i pri:phomio. Oni
ugrožavaju starosedeoce i endeme, jer se pred najezdom imi-
granata Qivi povlače. Zato Rubić ističe: "čovjek negu-
24
korisne hiljke i životinje, .ometa raz.voj drugima
su brojno umanjene, a neke l potpuno Ivumrle. Za~o
;:;::ore svojim ,raznovrsnim i bogatim ž,ivotom nadolo;ađu)c:
,Tm siro'maštvo kopnene faune«. Kopnena fauna moze bItI
::~:Jgatija, pDgotOrvO u divljači, jer ima uslova za uzgoj.
3. - Svet podmorja
Biljni i životinjski svet podm:orja.voko Las'~ova !y nje-
::OYQj najbližoj okolini uglavnom Je sl~can ~ao l na C:l~avom
,'f"dranu. Posebno je identičan ?!,ed.nJem 1adranu. ZIVot u
;:;::oru zavisi od fiziekih i heml}skIh sVOjstava mora, od
:'k::-etanja morskih struja i same vodene mase zbog valova,
i oseke.
Prozirnost mora iznosi .50 metara, a boja mu je izra-
::iw plava. Valovi znatno utiču na kret3}1je vode~e ma:~e,
takođe i plima i oseka. Morske struje pokrecu velIke
"ooene mase koje su u Jadranskom moru ogranak sr,?d?-
:rcrru"1ih struja. Kre6u se duž a1ba~'lske i ?aše a]:)31e, a vracaJu
italijanske, gde ~ je b::zm:; n~sto ve,?a. Od gla,;,nog
}2Tailka odvaja se nekolIko njih. ~jrvI se Tacvav na vPengar·
;;3.r"1Skoj rprečagi u dva dela. Jedan ~rak ~ece duz na:se ob3l-le ,
'" dn.lci se povija prema Garganu l vraca natrag. iN,:- racva-
::;U Q,ra dva kraka nalazi se otok Las.tovo. Struje no'se
:J'.anktone osnovnu hranu riba, pa je okoima LastO'va bogata
;":oom.
Od biljaka u morLl najras'prostranjenije su alge: Ima
više vrsta. ZastUlipljene su i mnoge morske tr:ave kO'Je ras-
0.1. u plićacima na ;peskovitom tlu. i na ;ka:il?enj3lru u :moru.
Oyde ubrajamo i fitoplaIJjkton, JednocelIJsku algu zelen-
;;asto-žućkaste do modro-zelene boje. q,vaj plankton nose
:-::Qrske 'struje i valovi. Sličan mu je.Q zaorplankton .. Ova
:::;',-a planktona stvaraju životE;u. zajedm~:u u moru kOJa. se
<?,mostalno održava, a ona .mm bazu ZlVota u mO'ru, Jer
~ njom hrane ribe. i. d~g;~ živ:i. svet mora. ~o :v~ažno~
';;amenjaru rastu brOjm lIsa]l kOJ1ma se hrane laCI OJ drubl
sitni svet mora.
Od 372 vrste Diha u Jadranu, za jel~ je d.obr~ 112,. od
;;'ojih mnoge žive okO' .LasEov~ .. U. zon~ .o:scIlaCl~e p1]m~
~ oseke žive razni morskI pUZeVl} pBlepCI I.h .I~pa!,I, Ip'Ds.tao
raci. Na dubini od 7 metara .zrve mo~s~~l Jez~vI - IPera-
ce:1tratus lividus - koje nekl zovu Jenna. zenka ovog
25
ježa manje je tamna od mužja;ka, a na sebi ima po koji
kamičak ili morsku travu. U određeno doba godine puna
je ikre. Ikra II presnom stanju dobra je za jelo, a unutra-
šnje žute kriške U,"re još su ukusnije kad se preliju
dobrim v,inom. Utoj dub1ni živi hobotnica i mala ribica,
bebica, kaja izlazi na suho da se nahrani racima. U pod-
morskim livadama žive razne školjke sa posebnom vrstom
velikih ljuštura. Od riba, tu su: crnci, dpli, ušate, a nađu
se i lignje i sipe. Na kamenitom dnu, pored :korala i SUXl-
đera, nalaze se IDO!J:1skezvezde i morski konjić, zatm zu-
baci, ugori, š,lmpine, kirnje, pagori, bukve, girice, kantori
i jastozi. Po jastozima je Lastovo oduvek čuveno. U većim
duibinama, na muljeV1itom dnu, žive raže, morski golub,
drhtavac, trilj e, barbuni, kanjci i morski pauci koji imaju
otrovne bodlje. Od tzv. plave .ribe, oko otoka ima 'Srdela,
skuša i gavuna. Od riba selica, otok posećuju orhand. i po-
lemde. Od sisara, tusu delfin i perajar, sredozemna med-
vjedica - Monachus aJlb3Jventer. Las,rovci @a zovu morslci
medvjed (Sl - ll). Sve je ređi u Jadranu, pa je kao
raritet zakonom zaštićen. Po njemu su mnogi lokaliteti
dobili ime, kao uvala Medvidnjak na Korčuli i Medvjeđa
špilja na Lastovu.
Murina ili žutošarka - Muraena helena - svojim
izgledom pleni pogled i, jednovremeno, uliva strah. Murina
je posebno privla:čna za ribolovce i ljubitelje podvodnog
ribolova. Ona je raritet Jadrana koji, može se reći, najviše
živi oko Lastova. Ako bude ranjena vrlo je opasna, napada
čoveka i gde zagrize odnosi deo tda. Otuda je podvodni
ribolovoi gađaju samo onda ako :su sigurni da će je pogo-
diti između očiju i čela. Ovde ređe srećemo murinu
mr!kulju ili crnku, tzv. crnu murinu.
Iz dosada samo deli:mično nabroj anog života u pod-
morju Las'to'Va možemo zaključiti da stano'VUike otoka
hrani more ribom više nego kopno životinjama, zatim da
ovaj svet mora nadoknađuje siromaštvo kopnenog života
i da je o'Vaj šaroliki i bogati svet podmorja 'Već osvojio
podvodne ribolovce.
26
DRUšTVENA OBELEžJA
I - ISTORIJSKI RAZVOJ
ll. - Rano doba
Dobrim tlom i istaknutim položajem r:-a moru, po
~;,3C2e su pravili praJstanovrnci Aper:-inskog ~ Balk:ansk?g
;:::o~:uotoka, Lastovo nije mog~? ostatI n~zapazen? pl pr~us-
0o:-ijskom čo'Veku, jer je vidlJIVO ~a ~or:c?le, PeIJ,?sc~, VIsa.
'3.T,u-a i Mljeta, koji su bili nase1J":r:.l Ilrir~a, pa Jt;:. l Lasto-
tOŠ u Star·om 'Veku bilo naselJeno .Ihnma kOJ! su mu
J prvo poznat~ ~~e L.adesta, a kOJe se kaSTIlJe trans-
jY::-:::rllsalo u danasnJl naiZlV Lastovo. .
Ratovi tokom trećeg i četvrtog 'Veka stare ere, JZmeđu
~Crz~, Ilira [ Rimljana, ukazuju na prisustvo qrka. Ka~o
Rimljani takom trećeg veka ~tare .er,: zauzeh dalmatI?-"
obalu a time i Lastovo, onI osmvaJu na otoku SVOJi':
i:;.~oniju i' rimsku. legiju u .ub~ma . .o. t?me ?JO;vore tra~ovJ
';,",kr:)'Dina; spomemk u JurJevoJ lU~l l Iskop Ille u Ubhn: a .
-. le otkri'Ven i mozaik jedne nmske :zgrade na dubmJ
dva metra pod zemljom. . . ,
Za vreme vizantijskog cara Konstan?na Porfi.r~gemta
je 'Već bio naseljen Neretljanima, Jer hrabn l rato-
Slo'Veni naseljavaju naše otoke vec u sedmom veku
~~Z~~~ čestih naijJada Lastovaca na gal!je, venecijans~~
,cda Petar Orselo II odIum da}ok?mv~>v?Jne« u D.alm~clJJ
'<ibm osvoji grad na Lastovu, sto l UCl~ 998. ~odl~e lskr-
.;'~;·ajući jake snage na o!ok.. Lucijano,:ic naV?dl reCI Ivana
~akona iz kronike: »Duzd Je .ds>rplo'Vlo svoJom. flotoI? u
luku otoka i pozva~ mJes!a'r:-e n.a predaJU. C?VI su
njega izaslali poslanike, ah lm Je on naredio, da
27
 moraju r~zo::iti svoj. ~rad i učiniti ga nenastanjtvim, O'dbili
su pre?-aJu.'1 urpu:Stlh se l!. ?C?rbu. N.akon dugog okršaja
Mlecamma Je uspjelo OSVOJIti Jedan dIO .tvrđave na šio su
branitelji klonuH duhom, pa odbacivši oružje, z~molili mi-
lost u dužda_ On im poštedi živote, ali naredi da se o-rad
ct? te~nelja s.r1.!-šk Po legendi Orselo cstalhi 'samo 36 pboro_
dKa l naredI lm da se nasele na otok odakle neće videti
more. Dovitljivost Stovena i uvom prilli-kom nadmudri tu-
đina tako što naseliše kcsinu (stranu) ,ispod GlaViice. Oda'V-
de se ne vidi more, ali se do njega može vrlo hrzo stići.
Iako su Mlečani razcrili grad i os,vojlili Las'tovo njilIova
vlast na otoku nije bila duga. ' otočana koji napraviše pritužbu u Mletke, a od
Česti su ratoVii u devetcm i desetom 'Veku između Las-
tovace: i M~ečana. Oruda iz .ovog perioda postoje pouzdani
podacI. da Je na otoku, ~(raJE?~ desetC?g veka postojao po-
menutI grad sa utvrđemm zldmama l kulama i da su se
njegovi. stanovnic~~ pored ostal~g, bavili i gusarenjem.
L.a:;tovoI su navalJ;lvah na. mletaČlke brodove kcji su plo-
vIh ~raz Lastcvskr kanal l hr31brim nale1Jima uspevali da
osvC?Je drag:oce~e tovare. venecijanskih galija. Po legendi,
ovaj grad Je bIO u Ubhma sa 12.000 stanovnLka, a neki
govore da je pO'stojao na dan31šnjem mestu Glavica iznad
mesta Lastovo.
. ~astovo, kao i Mljet! rprelazi u vlast Zahumlja, koje
Je. bIlo pod upravom na]pre dukljans'Nili, a kasnije i s.rp-
skrh vladara. U razdcblju ll. i 12. veka Lastovo nije skoro
ni pominjano u istorij>s'kim izvorima. Trpak Lucijanović
kaže.: )}Sva je rpril<iJka da su ga naselili Neretljani, prot j e-
ravš.I r1msiko stanovništvo. Ali, u ,sredini 10. stoljeća Neret-
ljani .ga nijesu držali, kako se to rCWjbira iz vijesti Kon-
stantama Porfirogemita. Ipalk, Neretljani nakon kratkog vre-
mena su se orpet dcčepali otO'ka«.
Znamo da je 1185. godine Lastovo zajedno sa Hvarom
i KOTčulom potpalo pod vlast hrvatsiko"ugarskog kralja,
da bi ga Andrija II 1221. godine da:wvao kDčkim knezovima
Henriku i Servidonu, zajedno sa Hvarom i Korčulom.
Ubrzo pos.le tO'ga LaS'tocvo 'se opet nalazi pod Zahumljern,
znači i po:d Nemanjiićima. Za tc vreme, najverovatnije.
vezam.e su l legende o' UJklescmoj gI<wi Uroša II (Milutina)
na župnoj crlkvi u Lastovu, kako to Lastorvci kažu )}kralja
Oroša«. U svakom S1UČ31jU, o ovome ima traga u dokumen-
tima koji dokazuju da je ,tili spornih godina na o.toku bio
hrvatski živa1i, da se u crkvama bogoslužernje vršilo na
narodnom jeziku, i da su to bili slovens.ki sveštenioi. Znači,
jezik je hrvatski, a politicka vlast pretežno s,lo.venska.
28
2_ - Lastovo u sklopu Dubrovačke Republike
Dubrovaoka Republika u 13. veku pokazuje velike tež-
.. ,:O da proširi srvoju terito.:riju, gde nastoji da do?~je otoke
'::;;-Ć"ulu, Mljet i Lastovo. Prva dva Oow1<;a ta,da nIJe u~pe~a
dobije, ali su Lastovci 1252. godine pnstah d~ se pnpoJe
.;::i::bwvniku, s tim da sačuvaju svoju autonomIJu. Dubrov-
su tada obećali da će .pO'štorvati sva las,tovska starin-
;Jrava i obi.čaje, šio je u početku i ispunjeno, jer se
'::;"'. )m upravljalo pO' običajnom prarvu. Kasnije, velike
:;;?:Zmne knezu ,i druga naturalna davanja, stvoriše neza do-
~;i"i-'i-n't'11 zatražicše da se donese statut. Dubrovčani, za:·
: ...;,!;eni da se LastGvci u očajanju ne ohrate i Urošu II,
iziavljuje da atak njemu pripada, udovoljiše traženju
:~i5:ovaca i 10. 01. 1310. godine sasta .se javni zbor otoika
.... kom lastovski potknez Vlaho Serente proglasi statut,
i;;:::' potvrdi i odobri Dubrovnik. Ovaj statut ima 30 glava
;;;);;ma su skupljena sva materijalna ~ fcrmalna prava.
;jd too- vremena, uglavnom nastupa mirni peri'Od i ljudi
L.asto~ 'vraćaju se poljoprivredi i stočarstvu. :Samo
,·Ribarski ratorvi« od 13. do 16. veka naruš31vah ovu
a vodili su se između Lastovl,;ana pOld Dubrovnikom,
~'{Y2_rana, Korčulana i Višana pod Mlecima zbO'g bogatog
ribe i kcralja oko Lastova, a narcčito oko. lovišta
:.:ialjenom otočiću Sušac.
Iako je, fO'rmalnG, la~tovska .'Općina za celO' vreme',.do
Dubrovačke Repubhke, tretIrana kao posebna opc'l:na
;·.,::iC<Jdt~ih ljudi, dubrovačka vl~da nastoji. ogr:,af!.]čavati i
.:c..:':ati tu autoncmiju nametanjem poreza l dazbma.. Tako
lc':·01. godine Dubrovčani pokušali da unesu neke rzmene
l3:;wvski rstatut. Između ostalog, pred}ožiše i pO'većanje
knezu sa 75 na 200 škuda (rpei1pera) štO' je Lastovce
peklo, pa njihova vrela krv podiže bunu i prj.b.eže
koji zaposedoše otolk od 1603. do 1606. godme.
borba dubrovačke vlade kod drugih Slila, od
carigradski dvoT mOGne tUJ:1ske carevine, u pismu od
iS). J604. godine upućenorm Mlecima, između ostalog
;,;:cyodi: "Da se o.tOlk vrati Dubrovnilku, a da će Dubrov-
~~.T":: poštivati sve povlastice i statute, koje od 'starine ima
~:iiT':)d. onog otoka«. I zaista, Dubrovčani su održali svoju
datu ud~plotIIlatslkoj bo'rbl, pa nisu vršili progone: a
su i opštu amnestiju. Tada je Malo veće Dubrovmka
-.-" 00_ J606. goddne uputilo Lastovcima .P'is,~o sl~deć~~
»Našim milim sucima, komcrl1lku OJ ZaJedmcI
2a
čenih u nal'Odnu nošnju noseči hrvatsku trobojnicu i uzvi-
kujuči parole protiv okupacije. Tog dana je jedna grupa
rodoljuba na Pokladarevoj Grži pocjepala fašističku zas-
tavu i stavila hrvatsku. Bilo je očigledno da se građani
uvog slO!bodars.kog otoka ne mire s okupacijom, već polaze
na ~ežalk, .~-,li slavan rev?lucionarni put,put patnji i stra-
danJa«, kaze se u napIsu o ulozi Lastova u narodnoj
revoluciji.
Kada se na Lastovu 1920. godine saznalo za Rapalski
ugovor, odmah se sastao zbor naPjevoru, pod hrvatskom
za~tavom. Na zboru je izraženo negodovanje protiv pri-
klJučenja Lastova Italiji, pa su se čule i reči »na bunt«,
koje su glasno izvikivali mnogi ·prisutni. Saznavši za zbor
karabanjeri su ga rasterali.Posle zbora, na raznim mes:
Hma, osvitala je istaknuta hrvatska zastava.
Ovo previranje ostaje' sve do 1921. godine kada Itali-
jani, dolaskom Mussolinija na vlast, uvode fašizaciju u
zemlj~. Te godine na ~astovu počinje zlostavljanje i progon
rodol)uba. Mnogima Je u to vreme davano ricinusovo ulje,
ela bl ih i tako mučili. Uvodi ::ce italijanski jezik i nazivi.
Mnogi se opiru tom nasilju i u revoltu pevaju rodoljubive
hrvatske 'Pesme i našu himnu »Hej, Sloveni«. Himna se
pevala i kad se išlo u ribolov. Kad su za ovo saznali
Italijani, nastaje progon, ali se i dalje melodija himne
čuje bez pravih reči, koje su pretvorene u brojke jedan,
dva, tl,i do deset i natrag. Boj,kotovane su igranke i javni
skupovi koje organizuju Italijani. U orvom se ističu rodo-
ljubi - an1Jifaš,isti: Ivo Hropić, BaJro Antica, Don Antica
Glumac, Petar šantić i Ante šoljanin. Z;bog rodoljublja i
bunta protiv fa,šizacije mnogi su Las-tovci zatvarani kao:
Vtioko Lešdć, Nikoila Antica, Mihoč Antica i Jozo Antica.
nh dana u Lastovu u zatvoru, karabinjeri ·su nakva-
šenim konopcima baJitnali i premlaćivaLi rodoljube. Trojica
od njih su podlegli. Iz;dahnuli su pod mokrim konopcima,
jer nisu hteli da gov:ore italijans,ki: Bartu1-Tonte Sangaleti,
Kuzmo-Glivić Fulmizi i Petar-Banm Fulmizi.
U Ublima se 1933 godine kopaju temelji za novo na-
selje i izgrađuju stanorvi u koje se dovode mladići iz Kala-
brije sa namerom da se ožene Lastovkama, a radi asimi-
laoije, no ovo ne uSlpeva. U Zle polju, 1934. godine, buknu
požar borove šume preko naći zbog namere Italijana da
je poseku, i zgar;ište opomenu fašiste čiji je ovo otok i
bogatstvo na njemu.
Iz ovih neko1iJko navoda vidimo da otok preživljava
svoje najteže dane za vreme dvadesetpetogodišnje okupa-
32
pod Italij~: jer ~e viš~ nego ~kada ranije prekidaju
~~ veze sa svo],lm pnrodmm zaleđem s kojim ga vežu
istorijske, ekonomske, etni6ke, kulturne' i druge veze, radi
otok s1stematski stagnira.
5. - Lastovo II NOB·i
Učešće Lastovaca u NOB-i odvija se ilegalnim radom
1941. do 1943. godine, i aktivnim učešćem od 1943. go-
,i;;:]:!;': do završe1Jl<a rata.
Prvi perio~ karakterišu progoni, materijalna oskudica,
~poslenost 1 ekonomska beda, ali većinu stanovništva
nije slO'milo ni pokolebalo njihovu želju da 'se jednom
pE':,'poje svojoj braći u susednoj Jugoslavij,i, i ,da postanu
~""~.). jugO'slavenske teritorije. Taj dugogodišnji san počeO'
v
aa sazreva u PO'cetku drugog svetskog .rata 1941. <Tadine
.~~.3. je ·i Dalmacija sa svojim otocima od strane faš-isti~
:"'ce Italije bila O'kupirana aprila 1941. godine. Tada je
Juna 1941. godine, došla na Lastuvo jedna grupa dru-
iz Lumbarde, na čijem se čelu nalaziO' drug Ivo Bra-
član KPJ. Oni su došli kod dnlga Ante-Ganga Jurice,
~atkom da se dogovore o formiranju partijskog akti-
SKOJ-a. Tada se zaključilo dadrudovi iz Lastova,
*:,:un Jurica i ostali, dođu u Lumbardu kasnije. Po nj i-
(:1.:.'m:n dO'lasku u Lumbardu, 16. 08. 1941. godine, održOJll
sastanak. Stavljeno im je u zadatak, da po povratku na
O'dmah formiraju partijski aktiv i aktiv SKOJ-a.
donose sa soboa:n i propagandni materijal; letke ibro-
S'47e »Srp l :čekić«, »Trideset dana«, »šesta glava istorije
»Matl« od Gorkog, »Kako se kalio čelik" od Ostrorv-
<;;;:>g i
Dolaskom na otok pristupni su zadatku, pa je drug
Jt~;::illL Jurica sa Kristom organizovao odlaza,k na ribolorv,
su poveli Stjepana Katić i Vioka Bardić snamerom
se formira aktiv komunista. Sastanak je održan na
::;>:o;:;u Zastup u uvali Sito 09. 09. 1941. godine, kada je
saopšteno da sačinjava aktiv komunista na otoku
Za sekretara aktiva izabran je drug Antun Jurica.
~a sličan način fO'rmiran je i aktiv SKOJ-a, jer 'su
':.nladinke, koje su bile u Lumbardi, po dolasku na Las-
održale 28. 08. 1941. godine prvci sastanak aktiva
u kući Anice Jurice (Ante), na kO'jem su prisu-
"",-ovali osim Anice i omladinei: Ivan-Arkaš Lešić, Slavenka
:::noratić, Vicko Ant1čević (Luke), Bartul Antičević (Vicka)
33
 Lastova.. D sUvi?ilasno~ti s.7ašim pismom ;pristupili su pred
~:as M!,"rm Luc:J:? BOS~OVIC, komornik i Ivan Marinca s QS ta-
11.l!1a I ,:z:amo:hh p~mzm() oproštaj pmšlih grijeha u ime
cIjele v~aJedn~ce. Mi sm.o vas primili onom prijaznom na-
klo[]!()sc1;1-, kOJa nam pnstoji, kao ::nile i vjerne podanike,
s.a namJ~r~m da potpune: zal?Q~~VlIDO: prosle stva,ri. Ipak
~!,"s. I?ozlvlJel}10. da. naslJ~đ~Jucl svoJe pretke, nastavite
~lvJetl u 9-uznoJ vJern.Qs~l. I odanosti prema nama, a vi
cett; s nase strane pnmItI svako pravedno zadovoljstvo.
Sto~te zdravo«.
1! ~)lVom perioc!-u za vre!TI~ rata Svete lige s Turcima,
pomInje se san~o Jedan slu:;aJ napada tursJcih brodova na
Lastovo, kada. J~ 1?97. godme lađa Frana Fantele stupila
u borbu s ulcmJskrm faustom. Iza ovih događaja na Las-
to-yu, se, do pa.~a Dubr?yačke Republik;e, ~ije ništa važnije
zbll.o sem .~kcIJav aust~Jske f~ote protIv sp anske. Za ovaj
penod akcIJa moze b1vU veza!!- 1 lastOIvski poJdad, ali o tome
nemamOI. dok~e:. D caJ:2kanJlma 1771. gOIdine između Las-
tov~~~, l o~h~nJll~ Korc~~ana i Yišana oko seče drva na
otQCICU :Vlasm~c gm~ troJIca, kOJI su polwpa,ni uDbiima.
OV? s~ I zadnJ.~ godme .4ubrova6ke vlasti kad počinje sve
veca mtervencIJa AustnJe i drugih sila, i tada se oseća
skQr?; !pr'op;,!,st Dubrovnika, a time i samostalnosti li auto-
nomIJe opcme Lastorvo.
3. - Lastovo pod Francuzima, Englezima i Austrijom
O~mpacionim ,francuskim trupama 1806. godine šaka
~lra:brill LastOIvaca J?!,uža ogQrčen otpor. Ovaj ·otpor seljaka
l nbara Lastova 11lJe se mogaQ održati, pa ga je znatno
ve~a fra'IJcusk.a sila ugušlila: TakQ konačnim padom Dubro-
vaake . Repubhk~, 1808. godll1e otok dolazi pod vlast Fran-
cuza, lako se om tu nalaze već dve godine. Francuzi nadižu
vojnQ utvrđenje "Fort Glavicu«. PO'red ove utvrde ,podigli
~;U i .n~ manjih kako bi iz njih sprečili nadiran{e nepri-
Jateljskrh trupa na otok. Izvori govore da se na Lastovu
od 1806. - 1808. godine upravljalQ po starom zakonu ali
ukidanjem Dubwva6ke republike, 1808. godine u Lastovu
j~, um~sto civilnog kneza, vlast preuzeo mir'ovni sudija
Ih vl~dm de.leg:"t .Frano Gozze, pa je Lastovo uvršteno
u korcula,!1s.k;1 dlstnkt - okrug, a samo čini jedan kanton.
Povlacenjem NaJI?,?leona iz ~l!sije! ~nglezi okupiraju
mnoge otoke DalmaCIje, među kOJIma I VIS, pa ,gu Lastovci
u februaru 1813. godine zatražili pomoć kod engleskog
30
;;r:.!ko\-uilca Robertsona. Englezi prihvatiše :ponudu i noću
,-,?±O\iše u uvalu Barje, gide ih dočekaše naoružani meštani
odvedoše u mesto. Prvo .su napali posadu u trijemu kod
crkve, koja se bez otpora predade. Zatim su opko-
tvrđavu. Opsada je potrajala dva-tri dana i bi završena
';if::'eciajom Francuza. Ta:ko 08. 02. 1813. godine Englezi za
'f:;:::daše Lastovom i uspostaviše zakone iz doba Dubrovačke
1',;;;::publike. Vlast Engleza na otoku ostaje sve do 1815.
;\\)?!.:iine.
:\:a bečkom kongresu sva teritorija Dubrovačke Repu-
:.:ke dodeljena je Austriji, a time i Lastovo'. Austrija :po-
.;';tda otok 16. 07. 1815. godine i otok ostaje u njenoj vIa·
'::.3'iL.-ll sve do kapitulacije austrougarske monarhije 1918.
Prešavši u sastav Austrougarske, Lastovo gubi
"f/JojU autonomiju i samostalnost dele6isudbinu ostalih
,::, •. l::natinskih otoka i teritorija. Između ostalog, Austrijan-
Su se mešali i l i kulturne običaje: tako su naredili da
za vreme poklada ne nose prave sablje već izrađene
drveta,kakve .se i danas nose. Stalna upornost Lasto·
-,:::2'a učinila je da se na ovom otoku, iako je bio pod
11lsrrijom preko sto godina, ne oseti nikakav trag ni duh
li.1lstrijanaca i pored njihovog nastojanja. Ali je Lastovo
vlašću Austrije ipak u s.valc{lmpogledu nazadovalo
stagniralo.
4. - Lastovo pod Italijom
Posle prvog svetskog rata i propas 1Ji austrougarske
:::;onarhije, otok Lastovo okupirala je 'italijans,ka vojska
;;-jz do 09.09. 1943. godine.
Rapalskim ugovorom 1920. godine Lastovo se nepra-
;';:dno dodeljuje Italiji, čime je orzakonjena al1eksija. Ula-
,:kom trupa 1918. narod je bio ogorčen i maso'V'IlO neras-
~J1ožen, jer nije bio u granicama svoje domovine, iako je
::21ijanska vojska okupirala Lastovo pod paro.Jom »oslo-
:;odioca«. Oni donose velike količine hrane i pozivaju
:zgladnjeli narod na besplatnu raspo delu. Međutim, nj i-
{:Qyom čuđenju i zaprepaštenju nije bilo kraja kad su
'f~d ieli da nitko neće da uzme hranu. čak idu toliko daleko
::.2 .odlaze po kućama i pon:zno nude otočanima hranu,
~;,:o;.ko bi dOIkazali da su oni uz narod, a narod uz njih.
"::njesto uzimanja hrane, tog novembarskog dana, izbijale
's;,:o; žestoke demonstracije na ulicama Lastova, a naročito
._, Pjevoru gdje se okupilo nekoliko stotina građana obu-
31
i Marija Antičević. Od tada se omladina češće sastaie i
kontaktira, J:lilo putem ~etnje Lastovo - Ubli, bilo u nekim
od ~~ambenih vzg.rada. zenska omladina, angažujući svoje
stanje, plete car3Jpe, sakuplja odeću, obuću i hranu za
potrebe partizana.
Po uzoru na kopno, u specifičnim otočnim uslovima
a u ilegalnosti dolazi do formiranja prvOg ilegalno<T Naro:
dn?oslabo?-ilačkogQ<:lbora 08. jula 1942. godine u ~tambe.
noJ. zgradI An~e Junce (Ivana). Za predsedIlika je biran
drug Ante Junca, za sekretara Emil Jurica, a za članove
odbora Stjepan Katić, Kriste Jurica i Predra <T Vranicki.
Danas je na ovoj zgradi spomen-ploča da podseĆa potomke
na minule i burne dane.
Lastovske žene ne izostaju. One, 10. novembra 1942.
g?drr:~, obr~j~ odbo~ AFž u kući Tome škratulje. Orga·
OlzaCIJa AFz odIgrala Je veliku ulogu u okupljanju ostalih
žena ';l!ltif~š'ista koje su mnogo doprinele u prfkupljanju
matenJalmh sredstava za potrebe NOB-e.
!talijanski okupatori mobilišu mladiće iz Lastova u
sas.ta,: jedinica. s:,"oje . ~ij~.. Pre izvršenja mobilizacije,
p.oJed~1 o~ladmCl ant~asls~l, Izbegayaju odlazak u .vojsku
time sto vrse samoranjavanje (tako Je: "Tonko IvelJa Don·
kov odsjekao prst, kako bi izbjegao vojnu obavezu, a to
je učinio po zadatku aktiva SKOJ-a, jer su članovi SKOJ-a
- omladinci antifašisti organizirali akcije u kojima su za
Prvi maj 1942. godine na mjestu Sozanj - cesta Lastovo
- Ubli, isklesali na betonskom braniku srp i čekić«, stoji
u napisu »Aktivisti NOB-e na Lastovu«). A.ktiv SKOJ-a
proši~j~ svoju vdelatnost ,kada ~kupator vrši nasilni otkup
na ulJ~n! tako s~o pakrece akCIJU da se ometa otkup i ne
sakupljaju maslme. Rukovodstvo ovog aktiva organizuje
sakupljanje naoružanja. Prikupljaju 6 komada puški - sa-
čmara, 8 pištolja, 10 bombi i izvesnu količinu municije
koju upućuju preko :veze za potrebe partizanskih jedinica
na kopnu.
Mnoge italijanske proslave su ometane (tako je: »Dana
04. studenog 1942. godine italijanska vojska slavila dan
pobjede, a grupa omladinaca aktivista: Ivan Lešić, Bartul
Antičević, Drago Trojković, Marin Jančić, Nikola Kvinta,
izbrisali izamrljali faš1ističke propagandne parole, a por-
tret Dučea namazali izmetom u današnjem Domu kulture«
- zapis iz aktivista). Sutradan su, kao osumnjičeni, uhap-
šeni, maltretirani i ba:tinani, ali zbog nedostatka dokaza
pušteni su na slobodu.
34
e leto 1943. godine Italijani kao da su osećali propast,
l': poduzimaju a.Jkcije, gde su: "jula 1943. godine mobilisali
StjepaT!-a ~~tić i Marina Troj ković. Zbog toga je
orgamzaclJa na Lastovu, a u suglasnosti posto-
veze u Splitu, donijela odluku da se na Lastovu orga·
~,:Z':::-a logor za prihvat ilegalaca, koji nisu l i momentu
:::;~lbnizacije mogli biti prebačeni sa otoka u partizane.
,:;P;;3!':'=o 0l1ganizovan logor ostao je do kapitulacije Italije.
njemu su ostali spomenuti drugovi, jer se nije ukazala
;:"4;JtTeba za ostale. Tada, po vezi, a radi izvršenja akcija
",21:)();:aža i za sukob sa italijanskim patrolama, organizi-
;a::,e su udarne grupe kojih je bilo pet, a po jačini su
.;:::()sile 5-6 članova«, zapis o aktivistima. Ove <Trupe
:"st3ile su ,sve do kapitulacije Italije kada prerast:ju u
t:I:::;::>:-clŽane legalne patrole, jer: "dana OS. 09. 1943. godine
_ r6.00 sati dobilo se obavještenje od vojnika u sas.tavu
jedinica Tonka Jurice i Luke Glumac da je
kapitulirala«, isti zapis.
podatak, o kapitulaciji Italije, rodoljubi Lastova
:':.::.::~ su preko radija, jer je netko od njih tih dana stalno
.:;;:,;;''7J.rao, pa je odmah održan prvi sastanak u kući Jure
'::'~ce, gde su bili: Jure Jurica, Antun Jurica, Emil Jurica,
;~::-':sm Jurica, Nikola Jurica, Bartul Antica, Stjepan Katić,
Šogor, Damjan Troj ković, Ante Ortika, Nikola Pavli"
i Anica Ivelja. Na ovom sastanku raspravljalo se
S:apitulaciji Italije i doneta je odluka da se krug ljudi
:;:·::,;5iii. Tako je nakon ovog savetovanja odmah održan
sastan3Jk istog dana, gde je bilo 30 ljudi, kome je
;:,,-'9J1stvovao, pored ostalih, i Baro dr Antica, prvi pred·
:,~:j:1ik NOO.,a Lastovo i učesnik NOB·e od 1941. godine.
, .sastan~u je doneta odluka i razrađen plan o razoru-
';;~:')U ItalIJana.
Razoružana je bez otpora posada italijanske stanice
-:.~micije i naoružanja koja je bila u današnjoj gostionici
'~,.~ornar«. Tu se aktivisti 08. 09. 1943. naoružaše italija,nskim
::'u:škama i hombama. Učesnik ove akcije Antica Bartul:
~jko dvije ure poslije prvih vijesti o kapitulaciji Italijana,
S::stovci stupaju u akciju 08. 09. 1943. godine«.
Po razoružanju pomenute posade, pristupilo se prego-
1'1);::ma za razm:užanje karabin~era u današnjoj općinskoj
i na Glavici, ali su ovi zatražili uslov. Zbog toga se
s,:lSta'\i stražarčenje naših patrola do pred zoru, kada je
09. 1943. u prvim jutarnjim satima počelo razoružanje
karabinjera. Oduzete puške i municija raznošene su na
::7.:3.garcima i mazgama i sklanjane a odatle preto'Varane
 ~'>:lIn podacima, tokem septembra 1943., a ;po spomen-
01. 10. 1943. godine, ofO'rmljen Lastovs,ki bataljon
- 12) Trinaeste južno-dalmatinske brigade NOVJ. Bri-
je ušla u sastav 26. divizije. BataljO'n je formiran
1wg1.a;.uom od dobrovoljaca kojih je b~lo 45. Komandant
?::etaljona b~o je Jurica Grbin-Grozde, a brigade Bogdan
?ecotić. Tih dana, 25. 10. 1943. godine počinje sa radom
SKola - prvi put na hrvatskom jeziku.
.Kovoosnovani bataljon dabiva ime »Drago Marinčević"
poginulom borcu, rođenom na Lastovu. Marinčević je
;4!s:ebegao u par,t!izane iz italijanske vojske. Po formiranju
b:ataljO'na dO'šaO' je šesnaestogodišnji dečak Ivan šantić,
Joza, i molio komandanta da ga primi štO' je O'vaj
lli'inio. Njegov primer sledilo je više Lastovaca Ikoji su
Y':mosili svojim bataljonom i svojom zastavom »Ba,taljO'n
2.Z)$~Ovo<' (Sl - 13).
Kako je od Nemaca protiv partizana preduzeta šesta
J'f.:pnjateljska ofanziva 1943. godine, tO' su na ovom delu
SL 12 - Svečana smotra Lastovskog bataLjona na dan j:JJ,jJJlIla Nemci nadirali od Stona prema Orebiću i Korčuli.
formiranja aa~l?jjon je pošao u prvu borbu da Sipreči njihovu najezdu.
Pelješcu, II jednQj kot1i.ni, ;primetilo se neko komešam:je

na brod i transportovane partizanima. Na otO'ku se našlO',

tih dana, oko 6.000 vojnika pod punom ratnom spremom.
Svi su razoružani, a naoI1lŽa:nje je upućenO' partizanima.
Kako je italijanska torpiljerka potopljena od Nemaca, to
su razoružani Iltalijani prebačeni parobrodom u Italiju.
Razoružanje traje 7-8 dana, a obpor je bio samo kod
inžinjeraea, no prisilno i oni su predali naoružanje.
Iz Jurjeve Luke, gde je bila italijanska hidrobaza, uzeta
je radio-stanica i prebačena na Hvar, a odatle na Vis. Ona
je radila na Visu kao stanica Vrhovnog štaba.
Odmah je formirana komanda mjesta sa komandan-
tom Stjepanom Katić, i uspostavljena partizanska straža,
a ll. ili 12. 09. 1943. godine sastao se javni zbor i, po starom
lastovskom običaju, izabrao prvog predsednika Bara Dr
Anticu. Ovaj miting i oduševljenje naroda retko se viđalO'
na Lastovu. Izbori na mitingu potvrđeni su 15. 09. 1943.
godine, kada je O'snovan i konstituiran općinski Narodno-
oslobodila6ki odbor Lastova, kao organ Narodnooslobodi-
lačkog pokreta i revolucionarne narodne vlasti, što stoji
upisano i na spomen,plooi općinske zgrade.
Drugi perod bQrbe Lastovaea, od 1943. godine do zavr-
šetka rata, počinje kapitulacijom Italije. Kada je, po 13 - Borci Lastova sa zastavom »BataLjon Lastovo«

36 37

~ --.
'._. "'",<'.'"
krajem 1943, godine
:::nase naroda koja se kretala ka bataljonu. Decu žene
l ~t~rce, Nemc;i su pokupili i poterali pred sobo~ kao
zastIJ;u o'!: p,:-~tlZana, t1?rjm.enjujuč~ podlu i mučku prevaru.
Ne .slU.tecI nrsta, p:artI.zanr su po'sh u susret, tim pre što
?;.: I~ IZ :mase c!ozJlyah po naređenju Nemaca. Najednom.
lscekI'Y,anJ e. prekld.ose raf~li, parajući vazduh. Mnogi borci,
ne?aVIKnutI borbI, dadose se u bekstvo put šume. Ali
pns.eban komandant bataljona Grozda povika: »Lezite dru-
g,;JVl!«. Bor:c~ p?Ie~oše i otvoriše vatru na Nemce. Oni koji
lllSU zalegh lzgmuse. Tako dovitljivost komandanta u odlu·
čnom .~ren!ltk.u, SIpaSIi mnoge borce. Jedan deo, š~st njih,
od k?Jlh J~. Jedan Las~,?vac, borac Ivan Frlan, poginuše.
DrugI, manjI deo, zarobIse Nemci i 0'dvedoše uMathauzen
Naj::eći deo b3:taljo.na 'i:zvuče se pod borbom i odstupi n~
Korc1..~lu. To Je b~o prvo vatreno krštenje bataljona.
Bataljon se sa Korcule prebaci na Lastovo. Na otoku su
ostali izv~sno vreme, nose~i ponosno svoju zastavu (Sl
- 14)", aIr 24 . .12. 1943. godme, po naređenju, bataljon je
prebacen na VIS.
38
::;-,jačenjem partizansk0'g Lastovskog bataljona sa La·
nz~ Vis, ot~k ostaje bez čvršće odbrane. U izveštaju
;'Y:;: daIle .. S~OJI: »~osle naipada nemač:kih snaga na otok
kOJI Je trajao od 22. - 25. 12. 1943. godine, naše
__.su ~e, :z:bog nadmoćnO'sti neprijatelja povukle na
" ;s. Nemcl su ponOiVo okupirali sve JUŽJ.1o-dalmatinske
sem Las~ova«. Sa vojskom na Vis se rpovukao i jedan
n~Toda, a Jedan deo naroda i vojske 0'stao je u lastov-
s:unama.
-~~2zst na otoku, bez ičijeg odobrenja preuzima don
Jeričević sa dva pomoćnika. Na'jvjerojatnije je
po nagovoru don Romana, 28. 12. 1943. godine istakao
zastavu na Glavici i preko noći izbrisao revolucio-
;parole isrpisane na kućama. Bela zastava istaknuta
G:a,ici ~stal<;t j~ samo t?g dana, jer je no~u 28/29. 12.
SkldanJe Je organIzovaJa grupa skOjevaca ikoju
"::::::':i::1iavali: Miro Hropić, Edo Fantela, LUJka Fantela,
Marija Sangaleti, Bartul Ant~čev,ić i Drago
po :kućama PO'novO' su isrp:i:sane, a vojska sa
20lazi na Lastovo januara 1944. godine. Povratkom
na otok formira se i lastovski partizanski odred
januara 1944., koji je delovao u sastClJVU grupe
"c.:::.<-dalmatinskih otočnih odreda.
:'c;:;::-edbom broj 10 od 12. 02. 1944. godine oformljena
:~s:oyska flotila. U naredbi stoji: »Uspostava Mornari·
s:::mke Lastovo. U cilju organizovane izvidne i rprih-
službe na 0'toku Lastovu za p0'trebe naših brod0'va
ce upućuju preko ovog ostrva uspostavljamo Moma·
sta:.rUcu Lastovo. Za komandanta postavlja se drug
stuk, a za polit. komesara drug Petar Franulović«.
·::2zn 1972. godine otkrivena je spomen-ploča u Ubli·
":"c zgradi gde je bila komanda.
'..;::ostoyska flotila sa tIli naO'mžana broda bila je u sas·
;)balske komande za Split, formirane 19. 09. 1943.
U sastavu ove komande, pored Lastovske flotile,
još šoltanska, Bračka, Hvarska, Viška, Korčulanska,
",;;':a. ivlljetska i Primorska (u Makarskom ,primorju).
su imale 3-6 naoružanih brodova i čamaca. Posle
.;;,::;:::ulacije Italije, u serptembn~ 1943, g0'dine, zaplenjeno
-:3 oslobođenim otocima i delovima O'bale dosta plovnih
.,;.. ",k::ota. pretežno ribarskih, koji su u prvo v·reme naoru-
mitraljezima, a zaHm i 'topovima manjeg kalibra,
,c..t od niih formirane prve flotile u sastavu mornaričkih
. ::-2;CC.i. )Ja ovim plovnim objektima borili su se naši
39
mornari i zadavali strah neprijatelju. Stoga nas na te
slavne dane i sada podsećaju reči: "Još i danas se zvuk
stare trabakule čuje, kad drvo na moru čelik pobeđuje«.
Na Lastovu početkom 1944. godine bila je baza Kor-
čul3iIlske flotile, a od maja do septembra 1944. godine
i sediMe komande Petog pomorskog obalskog sektora.
Lastovo sa vanjskim pojasom zadarsko-šibenskih otoka
i Visom predstavlja deo operativne osnOvice sa koje su
dejstvovale jedinice Mornarice NOVJ i 26_ divizije, jer su
se brodovi na pomorsikm vezama od Visa prema južnom
Jadranau i pri desantnim prepadima na Mljet i Korčulu
koristili Lastovom, kao etapnom stanicom za predanak,
kako brodova tako i vojske.
Iz operativnog izveštaja od 18. 02_ 1944. godine u Vrsu,
vidimo da je: »NB-2 isplmio u 19.00 sati za Lastovo sa
pogonskim materijalom i hranom_ Dodijeiili smo taj brod
Mornaričkoj stanici Lastovo do popravke PC-S3 koji je
havarisan na putu za Vis«.
Iz izveštaja komandanta NE-2 od 2l). 03. 194-t godine,
saznajemo da je: »napadnut NE-2 noć-jj. 11 18. 03. 1944.
godine od Nemaca u Lasto"y"kom kanalu prema otolku
Mrčara. Sa prvim rafalom pogođen je izyiđ:ač i onesposo-
bljen mitraljez od eksplozije -bCh-nbe na Ponovo
dolazi mitraljezac za mitraljez, ali je o:llesposobljen i ne-
upotrebljiv. Brod prima pet pogodaka, motor prestaje da
radi, ulje i nafta se raz1ivaju. plamen obavija paluhu
i hrod. Komandant silazi i traži da se motori upale, aH
ne mogu. Ranjenici se pre\ijaju i s,i se u čamac
i plove ka Ublima, gde ih na ulaz-.;. patrolni ča-
mac«. Kasnije je utvrđeno da su nemački torpedni čamci
S-36 i S-61 izrešetali NB-2, ali su ranjenici i deo posade
već bili na obali, dok je izrešetani brod tonuo u plamenu.
Prva mobilizaoija nove NarodIle ylasti proglašena je
na lastovu 04. 04. 1944. godine, kojom je mobilisano 200
osoba od 13-45 godina i upućeno na Yis, a pITi slobodni
izbori bili su 23. 04. 1944. godine za općinske organe. Tada
su izabrani Ante Jurica - predsednik, .3,.nJe Tomašin, Petar
Trojković, VlicIko Lešić, Antun Domić, Stjepan Ivelja, An·
drica Dživoje, Branko Frlan i Tonko Karlmić - članovi.
Sa novoiza:branim odborom počinje obnoya i izgradnja
La:stova, kako na nacionaL."1.om i kulturnom, tako i na ma-
terijalnom polju. Te godine, pni put otkako postoji Lastovo,
slavi se Prvi maj.
U 'Sastavu ćetvrtog pomorskog obalskog sektora Vis,
a na legendarnom partizanskom brodu "Kornat« NB-8
40
istaknuta je i pohvaljena, od strane VrhovnO'g štaba, čitava
posada za borbe protiv Nemaca na Visu. U sastavu orve
posade bili su i mornari sa Lastova: DragO' Troj ković, Ivan
Glumac, Frano Ortolja-Jovo i Ante LavolpičeJa.
Nemački su avioni 06. 06. 1944. godine zaparali mitra·
ljeskim raJal:i:ma Iplavetnilo neba i mora na LastO'vu, da bi
se ponovo, zadnji put, ustremili 15. 06. 1944. godine na otok,
oštetivši tri motorna jedrenjaka i jednu penišu u luoi
Ubli. To su ujedno bili i poslednji mitraljes:k!i pucnjri neprija-
telja na Lastovu.
Dana 18. 07. 1974. godine uspostaVljaju se 4 osmatra-
čke stanice. Na samom otoku 3 i to: Sv. Đorđe, Sv. Mihajlo
i Skriževo iznad Skrivene luke, i jedna na Sušcu. Tog
dana istom naredbom, uspostavlja se lučka karpet3.lJlija
Lastovo sa lučkom stražom. Karpetanija ima 4 mO'torna
leuta, koji služe za održavanje prometa i veze na samom
otoku i prema Korčuli.
Lastovski bataljon, u kasnijim bOI'bama, odlazi preko
Visa u Bosnu. Iz ovog bataljona ginu omladinei sa Lastova:
Ratko Šarić, AndIlija Tunić i još 4 Lastovca. Poslt;'dnje
bOI1be vodi 1945. godine za Trst, u sastavu ll. dalmatmske
brigade.
U borbama otak je dao oko 340 l)oraca, od čega 38
žena. U NOB-i je učestvovao skoro svaki četvrti Lastovac,
jer je Lastovo 1944. godine brojilo 1500 stanovnika. U bor-
bama je ranjen skoro svaki borac, a 26 ostaje na bojn~
polju. !Njihova imena su uklesana na spomen-ploču palih
boraca otoka Lastova, koja je otkrivena po'Vodom 30-te
godišnjice oslobođenja otaka i priključenja La:s:tova novoj
Jugoslaviji, dana 09. 09. 1973. Otok je dao i 22 žrtve faši-
stičko/L terora.
Rasformiranjem Kvarnerskog pomorskog odreda 13.
05. 1945. godine, jedinice prelae;e u mirnodO!Psk.L život. I ?~
tada se Lastovo razvija u slobodnoj JugoslavIJl, domOVIIJ1l
samoupravnog socijalističkog društva.
6. - Njihovi su likovi svetli
Marija Sangaleti zaklana je uproleće 1944. godine ~d
Nemaca na Mljetu, a predlozen::t Je za Narodnog heroja
1971. godine. Marija potiče iz vrlo siromašne seljačke Ipa"
rodice koja je ugledna i poštov3iIla na LastO'vu. . ..
Njena majika neustrašivo izvršava. zad<::~ke .ko,]e JOJ
postavlja ilegalni odbor Lastova. Za nJu nIJe bIlo tesko
41
izvršiti svaki zadatak i po kiši, noću, pored samih Italijana.
Otuda je ova siromašna porodica bila cenjena u mestu,
ali su je !talijani mrzeli.
Marija je rođena 06. 02. 1922. godine !!la Lastovu, u
vreme kada je okupiranim Lastovom besneo fašistički te-
ror i sprovođena denacionalizacija Hrvata. Tada su za
svaku izgovorenu hrvatsku reč sledile batine, koje je,
mnogo kasnije, osetila i Marija kad se kao osnovka pobu-
nila ne htijući govoriti italijanski već hrvatski. Još tada,
a pod okriljem rodoljubive porodice, raJZvijao se revolucio-
narni lik, budući buntovnik, ilegalni član odbora, skoj evka ,
omladinski rukovodilac i žena-borac NOB-e. Taj svoj prkos
pokazala je i Nemcima kada su je mučkri. i zverski ubili,
ne odavši ni jednog druga.
U formiranom ilegalnom odboru Lastova OS. 06. 1942.
godine Marija postaje član i radi kao omladiinski rukovo-
dilac na okupljanju omladine za oslobođenje 'rodnog otoka.
Njen rad se oseća, pa je Ita1ijani hapse više puta, ali
zbog nedostatka dokaza svaki put je piUŠtaju. 1943. godine
postaje član SKOJ-a i učestvuje sa grupom skojevaca u
skidanju bele zastave sa »Kaštela«. Veruje se da je i orga-
nizator skidanja te zastave koju je istakao neko po nago-
voru popa Jeričevića.
Formiranjem šestog lastovsikog bataljona drug?rica
Marija San12:aleti postaje rulwvodilac SKOJ-a u batalJo!!lu.
S bataljonom učes~vuje u sviTI?- ;borbama )wje . j'E vodio
i pokazuje sve odlrke hrabrostI l neustrasIvosti zene -
borca i revolucionara.
Mada se, po naredbi, decembra 1943, godine borci pov-
lače sa Lastova na Vis zbog nadiranja Nemaca, Mariju
kao prekaljenog borca i rukovodioca upućuju J?-a otok
Mljet, u pozadinu, u tamošnji gerilski partizanskI. odred,
za rukovodioca SKOJ-a. U odredu radi sa poznat1m bor-
cima i prekaljenim revolucionarima Vericom RaJda1jević
i Tomom Stijepić koj!i je 1941. godine ubio 2 karabinjera
i pobegao u partizane. U jednoj akciji Mljetskog o:dreda
Marija je sa Stijerpićem i Vericom pošla u izviđanje. Sa
visa Hum osmatrali su lokvu u jednoj uvali i ništa sum-
njivo nisu primetili. Najednom su ih zaustavili nemački
rafali koji pokosiše Stijerpića, Mariju raJ?-iše, ':-. Veri~a po-
beže u makiju Mljeta. Za njom potr~a l ~nJa, all zl;J?g
na12:log izliva krvi iz noge, posusta l NemCI Je U!hvatlse.
~ I;pitujući Mariju da oda partizane, zapretiše joj da će
je, ako ne kaže, tući i silovati, a zatiTI?- ubiti. Ona c:sta
nema na sve pretnje. Posle prvih šamara 1 kundaka u rebra
42
Marija osta prkosna, ponosno uzdižu~i .glavu; Kako nije
ništa odala, čak ni svoje ime, NemCI .Je vec 12?lumrt~
zaklaše. Tako se s početka 1944. godme zavrSIO mladI
život žene, partizanskog borca. sa La~tova. .
!Drago Marinčević poginuo Je .~<:raJem. 194:3. ?šodme.. ~o­
den je na Lastovu. Bio je u ItalIpnskoJ VOJSCI .~dOifl?1T,
a radio je za partizanE;. Ka~. su nJ~.gov r:a?- otk.nlI, l?re~vao
je u partizane pre kapItulaCIje ItalIJe. POgIJ?-,;ro Je. u JuriSU,
augusta 1943. pri napad:u I?-a ustaško .uporIs~e BIsko kraj
Sinja. Njegovo ime nosIO Je LastovskI bataljon. ..
Braća Tonko i Ivan Glumac rođeni s~ LastoyCl 1 kao
omladinci stupaju dobrovoljno u LastovskI bataljon. Ivan,
mlađi brat, gine 1944. godine u borbama za Klek;-:NaUI:?'
jurišajući na neprijatelja. Njegov bFat T0?-k0 pOglll~? Je
nešto kasnije, 1944. godine, u .?OrbI na š~rokom BrIJegu
protiv ustaških zlotvora. Od nJlhove porodIce danas nema
živih. Za njihove zasluge u borbi, škola II Lastovu od
24. 10. 1973. godine nosi ime »Braća Glumac«.
Bartul Dr. Antica - liječnik u partizanima od 1941.
god., u crnoj Gori gde j~ bio lekar. pr:E; rata. U r~tu d!":U-
guje sa Blažom ]ovano.v'Icem.v Pred .ItaJ'Jansku !-a,[Jlt1!lacl]u
dolazi na Lastovo. AktIvno ucestvuJ~ u razo~uzavanJu !ta-
lijana. Dana ll. ili 12. 09. 1943. godllle, na Javnom zb<?ru
u Lastovu, meštani su ga izabrali za Pyvo~ predsednlka
Narodnooslobodilačkog odbora Lastovo, sto Je 15. 09. 1943.
i službeno potvrđeno.
Ii - STANOVNIšTVO, NASELJA, KULTURA I OBIčAJI
»Otoci su toliko naši
koliko su naseLjeni
Tito
1. - NaseljaYd.nje otoka
Prvi poznati stanuynici ?to~~ su Iliri. R,:-tovi u IV ~~~~
pre nove .enc ~a Grcll:na. l Ihr~n:?-, u~az~.1u ,rt8. ~~1 ., !,.~
stanovalI l GrCI. Za R1ll1lJane, k.oJI u .::. sL,?lecu p~e n;)\1,.
ere progone naseljenike o.toka 1 ?-aselJavaJY ga, ostaJucI
na Lastovu više vekova, Imamo l arheoloske dokaze na
otoku.
43
 Za seobe naroda, ratO'borni i hrabri Sloveni, u 7. veku,
potiskuju Rimljane, a već do 10. veka u potpunosti nase-
ljavaju otO'ke, time i otO'k LastovO'. Hrvati su u tO' vreme
bili masa naroda, u kojoj se postepeno, ali sigurno O'staci
Ilira, Grka i romanskih naroda pretapaju u Slavene i po-
staju Hrvati.
Po legendi, »na otO'ku je nekada živjelo 12 tisuća sta-
novnika, od kojih najviše u t'blima. Stanovništvo se bavilo
poljoprivredom, ribarstvom i g1L"<irenjem«. Legenda, što
se tiče broja stfu,ovrJka, nema osnoye, jer tO' otok nije
rnogao ishrani ti, Veroyatno da se radi o 12 stotina stanov-
nika. A da su bili g'J.5ari, to je tačno, jer tO' PO'tvrđuje
Orselo II osvajanjem LastO'va 998- godine i mnogO'brojne
amfore, koje se i danas ...-ade iz mora.
Da bi sebe zaštitili, Lastoyci su izglasali pomenuti Las-
tovski statut za vreme Dubrovačke Republike 1310. godine,
kojim se zabranjuje imigracija. Po zakO'nu, stranac se
rnogao naseliti samo ako je oženio Lastovk"U_ Ovaj statut
Lastovci su ljubomorno čuvali, jer im je on sačuvao samo-
stalnost, autonomiju i daleko naj čistiji jezik.
Promena gospodara od 1806. - 1918. godine (Francuzi,
Englezi i Austrijanci) nije izmenila Lastovce. Italijans.ka
okupacija otoka i fašistička nastojanja od 1918. - 1943.
godine, stavljaju stanovnike Lastova na nO'ye muke za oču­
vanje svog nacionalnog integriteta, jer su !talijani, pored
ekonomskih mera, i silO'm pokušali asimilirati otočane.
Italijani su 1943. godine ~crradili noyo naselje u Ubli-
rna, podigli tvornicu ribljih konzervi i doveli preko 40
neoženjenih mladića, kalabrijsk'ii1. ribara, da bi se oženili
La:stovkama. Oni su imali posebne materijalne povlastice
samo da bi privukli Lastovke za žene, ali se to nije ostvarilo,
Ni jedna Lastovka nije htela bogatst;;o za UZVTat gubljenja
hrvatsikO'g PO'rekla. Nisu pomO'gle ni igranke sa nagradama
koje su Italijani organizoYali u uolima, a kasnije i u Las-
tovu. Zato su posle četiri godine šepw.o.vi fašistički mladići
napustili otok.
Po prezimenima se zaključuje da su Lešići, šutići, Ive-
Ije, Antice i Frlani bili najbrojniji. Danas su to Lešići.
šutići su se zbog raslojavania hrzo ugasili. Od starih pre-
zimena damas srećemO' još: Hropiće, Fantele, Dživoje, Grgu-
reviće, Antice, Dražiniće i druge. F3..l-nilje Šantić, šarić i
Marić navode ·da su njiho\i preci iz Hercegovine odakle
je, uglavnom, gro stanovnika otoka. dok Katići i Marčići
upućuju na njihove pretke u BO'sni.
44
Lešići, danas najbrojnija familija na Lastovu, doselili
su se iz sela Poljice iznad Siplita, gde se ,i danaJS nalaze
stare grobnice njibovih predaka, ispisane glagO'ljicO'm. Inte-
resantan je podatak o prezimenu OrtiJka, kojih je nekada
bilO' na otoku 20 kuća, sada su dve. Legenda u familiji
kruži da ju je O'snovaO' mornar iz španije. Dosadila mu
je plovidba morem, pa se iskrcao na otok i oženio Las·
tOVlkom i tako osnovao Ortike.
Današnji stanovnici otoka su 96% Hrvati. Ostatak čine
drugi slovenski narodi koji žive II Jugoslaviji. Naj,veća
mešavina je u Ubhma gde žive vojne porodice. Italijanima
saJda nema ni traga, sem što neke familije znaju da govore
italijanski. Otuda su otočani svi poreklom slovenski narodi.
2. - Broj i struktura stanovnika
OstavimO' po strani legendu o 12.000 stanovn~ka i PO'-
gledajmO', dokumentujući brojkama, kretanje stanovništva
od 1652. - 1972. godrne na otoku.
Godine 1652. 1808. 1900. 1953. 1959. 1961. 191',4. 1971. 1972.
Stanov. 1000 956 1384 1697 1700 1448 1319 1215 1198
Ovo nam pokazuje vrlo redak porast, a čes.t i nagli
pad broja stanO'vnika na otoku. Posebno je karakteristi-
čan period od 1959. - 1964. godine u kojem se broj sta-
novnika smanjuje skoro za 400, i otada stalno opada. Tako
je između 1961. i 1971. godine ovaj broj umanjen za 16%,
a od 1971. - 1972. za 57 stanovnika. Podaci ukazuju da
broj stanovnika opada, a nema većih izgleda za zausta-
Vljanje tog pada. Ovo je uz natalitet od 19,9 promila
i mortalitet 12,3 promila stanO'vnika.
Nagli pad broja stanovnika vezan je za raseljavanje
u Australiju, Kanadu i na naše kopno. Likvidacijom jedne
tvornice "Sirena« koja je proizvodila konzerviranu ribu
II Ublima (Sl - 15), u martu 1970. godine, stanovništvo
u we većem broju napušta otok.
Posmatrajući strukturu stanovnike: na otoku, dolazimo
do zaključka da je bila najbrojnija poljoprivredna grupa
dO' 1953. godine, a od tada do 1970. godine povećavaju se
grupe ostalih delatnosti - privredne i neprivredne grane
- u koju spadaju: stanovnici zaposleni u komunalnom,
"So1itudw<, općini, prO'sveti, u JNA, bivšoj "Sireni« i drugde.
45
otoka. Otuda su danas ?tc:~ani sk,?ro. s~i .l!-. nekom krvnom
srodstvu, bilo po ;pravoJ Ih pobocno] lillIJI. .
U posleratnom periodu. sit~aoija se .H<?što. men]av.na
bolje. Brakovi se me~aju, bl~O IZII?-~u vOJ'J?-lk,,!- l staresma
mladaženja i lastovs:klh devoJaka, :-l~ mla:J.ozen'}a Lastov~ca
i devojaka sa strane. U 197~. gOdill~( 7.. ]an~ra, sklopljen
je 124. brak tzmeđu pri;padnika ArmIje II otocanke. ..
Ovu 'Pojavu uslovila je nova mla~ost, I!ll~dost. ko] a ]e
pošla na kCJipno, jer mn?gi LastovcI, SlUZecI :rOjsku po
raznim mesti:ma JugoslaVIje, oruda dovode .~eJbl druga. ~
životu. S druge strane, vojI!;ici.i s tar:eš ine, kaJI ~.l!- u ~~J1J.
na Lastovu, bilo po odsluzenJu vOJno~ roka III pnh:ko~
prekamande, odvode sa sobom po kOJu l:-~stovku da. ~I
nastavili zajednički život negde u SlOVertlljl, ~kedomJI,
šumadiji Vojvodini, Beogradu, Leskorvcu, Travm~u, .~a'Pcu,
Istri ili Varaždinu, što 'I1lije bio slučaj za vreme Italijanske
okupadje i pre nje. . .
Bez in1alo sumnje i razmišljanja, ova Je pOjava. vezana
i sa patriatizmom, ljubavlju prema .srvom !!;a~odu, a l prema
svom otoku, prema svom I'~vd~om zav~ca}~ o ~~m.e su
mladi i zapjevali ;pesmu »Z~.vrcaJ«. Ona lZrazava cez!lJu. za
zavičajem, divljenje njegav~ le:pot~ma, a por.nalo .1ZazI,,:a
i setu volti i čezne se za nJIm, jer Je to .rc:dm kraj,. to Je
domo.{,.ina, to je mili zavičaj. Pjesma u ongmalu glasI:
5. - Lastovo kao naselje
. Mesto L~stovo smestilo se amfiteatralno iznad kraške
uyale J;-o~avJa, .na južnim padinama vrha Glavica. ZaklO-
nJeno Je l udal}~o od :n.ora 5~q met3'ra: Step~nas,to pore.
đan~ z~rade ~llUJ1;l prvI JutarnjI suncam zracI i do kasno
uvece . Ih . oba3'}.~vaJ~. Do. nedavno, lastovs·ka luka bila je
Sy:. NhhaJ~o, .CIJlI pnmat ]e preuzela lUJka Ubli zbog povolj-
mJeg smestaja.
Današnje naselje Lastavo nastalo je krajem 10. i poče­
tkom ll. vek:a kada su ga naselili stanovnici iz istoimenog
staro~. naselja, razorenog 998. godine od Mlečana. Tačna
lokaCIja :Starog naselj~ .nije ust~ovlj.ena. Neki podaci go-
vare da Je to na GlaVIcI, a drugl da Je u Ublima.
La~ta. ~"o ne l!l~žemo smatrati primorskim, a još manje
~nutr~nJln:- oto~lllm mestom, jer je ono na dohvatu mora
l polja. NjegoVI stanovnici provode život delimično na
moru, a delimično na polju. Dok su stari Last<YVci više
voleli gledati r:-a plodna obrađena polja, osnovni izvor pri-
ho~a, no n~ nbom bogato more, preko koga su često do-
lazl1le nevolje i apasnost od tuđina dotle se današnji sta-
~lovnici okre6u više moru, tražeći izlaz za OIpstanak u moru
l turizmu, i taj je kurs ispravan.

Tamo na divnam Jadranu plavom

Mjesec u moru ko biser sja.
U tome sjaju Lastovo spava,
Usamljen stoji, čeka na nas!

Zavičaju divan si,

Tebe volim ja,
Kad na večer padne mrak
I kad sunce sja.
Refren: Tamo na divnom ...

Kad studenti dođu svi

Đaci veseli,
Mjesto male čašice
Pot rum natočišl
Refren: TMllo na divnam ... SL 16 - Panorama Lastova

48 49
 -kceO:J:lS,';:l iDolitičko-admini- 22
Kako je LastoyO krcl1':li:::-L .;:;: "~~UIliava trg sa
strativni Sli i ~~{wl;: zgrade od
župnom. "' Las;;{)YQ. najmanje ko~u-
kojih se lS.~!c~: __ ;_" Dom kulture, kino, upraiskonskoj
ne· u zemlJI, ::::H=.i''-'''' LaslOVO i ostale
biblioteka. Osno\-;-,a mestu, pod
ustanove i naselja 8. - Arhitektura
visom Glavica.
(Sl - 16). U lastovskoj arhitekturi ističe se izražen 1ndividualni
element i, može se reći, autonomna gradnja zbog velike
odvojenosti od kopna. Arhitektura nam govori o stvaranju
bHo rimska samosvojnog kruga života. Gradnja datira iz 13. veka, a i
"'D
D~!1b 7:ž,'1 temelja ranije.
_.;~
kolOilll2.. utU-"U _ asimili- Mljetački pisac Botera iz 13. veka o Lastovu i njego-
je obnoyljeno, kac.a nova v-im kućama niše sledeće: »Lastovo je prelijep dubrova6ki
rati Lastoyo. Dan3:s otok u čijem obliku izgleda
vizija turizma. otoka u istoi- da je priroda htijela prikazati
lJbli se c:d Lastova. amfitetatar, jer je sred njega
menoj otočkog na-
U!bava dolina plodna masli-
povoljniji _ Se sistemat-
nama i grožđem, a odasvud
selja u davTioJ okružena brdima naseljenim
:.:'.:zJe lilJli ka dubrovačkim ljetnikovcima«.
ski i naglo No, botera je u zabludi, jer
Pasaduri. kuće koje vidi nisu kuće du-
U Ubliju se na~~ 'C'Gr;:_ brovačke vlastele, već uredne
sna zajednica. 1.li .leI :JI':S,'" i prostrane kuće Lastovaca sa
Ubli i proda~71.1ca_. ",D:;:.,:;-"e1% vidljivim znacima dubrovač­
naselja sa četLD litIce. kog graditeljstva.
Najstarije očuvane kuće
iz 15. veka dvostranih su pro-
zora u gotskom stilu, bifor
Lastm-o ima: (sl - li5.
Od ostalih po-,n:r::e::? " luku U 16. veku, dobu procva-
Lučicu, . ZaklopatlCu, ';:::~::I~'S'I::,,;:e~I""'"1i-;-;::"::::r::le::'II) rib8Jra ta dubrovačko korčulanskog
i Z8Jbar]e. Ova ::,,~ - I..1D:-w:e preras.ti graditeljstva, pored gotil(e,
i turista. Ipak. u _ ~":I :::ekociko stalmh znatno preovladava renesans-
Z8Jklopatica i Pasao;]:;' ni stil u kom se ističu proče-
stanovnika. zhog pomenu- lja kuća sa prozorima divno SL. 17 - Gotika-bifor
Navedena mes:a rradtl.j a zida- uklesanih linija (Sl - 18).
tog Lastovskog st::t:.:? Ove kuće zaista liče na letnji-
'Irotkušica za kovce dubrovačke vlastele toga doba, što je Bortera i dovelo
nih kućica uz obalU l i1.~.~ih,~I"_'""'"
::a:t~ t:;'~,~a~~~~~~~~:
_I
u zabludu.
m8Jgacine i sklonista :::;:oaD::Jl:;;L· p:", se Svaka kuća u Lastovu ima svoju čatrnju - cistemu,
i damaIS zapaža u iz koje se vedrom zahvata kišnica kroz krunu ili »pucal«
zabrana imala je
51
50

Sl. 15 - Bivša »Sirena« u UbLima
Ako pogledamo poljoprivredno stanovništvo samo iz
popisa 1953. ,i 1961. godine, zapažamo da je starosna dob
do 14 godina u manjku za 40, od 14-29 godine starosti
manje za 140, od 35-45 godina manje za 92 i dob preko
50 godina povećava se za 59 stanovmi<ka 1961. u odnosu na
1953. godinu.
Ovaj podatak govori o mnogo većem broju stanovnika
preko 45 godina i o nedostatku najsposobnije radne snage,
a time i o »starenju« otO'ka. Proučimo li ovaj podatak
vidimo zašto su zapuštena lastovska polja i vinogradi.
Nacionalni dohodak u 1969. godini po glavi stanovni·
ka na Lastovu je bio 2.000,00 dinara. Troškovi života na
otoku su veći nego na obaIi za 20-50 %. Perspektive za
poboljšanje ovog stanja su u razvoju turizma i poljo-
privrede.
3. - Karakteristike imena i nadimaka na otoku
Imena na Lastovu u svom razvoju imaju 4 obeležja,
a nadimci daju posebne karaktedst1ke s·vog nastanka.
Narodna imena čine prvo, najranije razdoblje i to su
kod muškaraoa: Dražen, Hranko, Radoslav, Gojislav itd.
46
a kod žena: Draga, Dobrila, Božana. Radanka, LjubljankZl
itd.
Drugo razdoblje čine svetovna imena i ona su kod
muškaraca PavaO', Marin itd. a kod žena Jura i dr.
Treće razdoblje vezano je za okupaciju Italijana. Oni
su naredili da se otočanima daju italijanska imena i pre-
zimena. Niko nije mogao da bude u službi ako ne nosi
italijansko pre~ime i ime, a mnogi sy b.atinani ako .to
nisu htell da pnhvate. Otuda dolaze muska Imena: AntO'mo',
Romano Emilio, Karmela i druga, i ženska: Lucija, Vito-
rija, An~, Marina itd. Posle rata, sva ir:n~na i p~ezimena
dobijaju svoj prvobitni naziv, tako Canrn prelazI u Dra-
žinić, Aterare u Glumac itd.
četvrto razdoblje dolazi posle rata. U ovom razdoblju
deca dobiiu ime svojh praroditelja, roditelja i bliže rod·
bine. Zbog toga su vrlo česta muška imena: TonkO', AI?-te,
Stijepo Luka i druga, a ženska: Tonka, Fr:1nka, Amca,
Jakica 'itd. Ovdje zapažamo vraćanje narodnim imenima
prvoO" razdoblja, kao: željko, Zoran, Sonja, Tatjana, Ved·
lana'" itd. U ovim imenima vidimo snacgu i volju otO'čana
da očuvaju narodno blago i no.rodnu kll1turu, b~z obzira
na sve pritiske i poteškoće koje su se smenJ1vale na
Lastovu.
Nadimci na Lastovu su vrlo česta pojava. iPa njima
se otočani više poznaju nego po pravim imerurna. Nadimci
nastaju zbog sličnosti s imenom,. a č:;sto. zbog poš.ali~e
i sarkazma. Oni se daju slobodno l prOIzvolJno, a trajanje
im je različito. Ne!-,-i ostaju trajno, a ~el~i se gube. vNadir:nci
se daju i zbog IZgleda, pohlepnostl, IZreke, postapalIce,
govora itd. To su: lY1:acan, r.<-in~o, Gango, Fundo, Bam~o,
Arkaš itd. Ako se aVIm nadnnclma doda nastavak »OV1O«,
nadimci lako prelaze u preZJimena. Skoro :po pravilu za
novo došle familije na otok nema nikakvih nadimaka.
4. - Pojava međusobne srodnosti stanovnika
Stalni otpor tuđinu i otpor mešanju stanov.I?-ištva, čest?
i zbocr patriotskih osećaja, a usled malog brOja stanovn~­
ka ;a otoku, dolazilo je do toga da se stanovnI-
štvo ženi međusobno u vrlo bliskom krvnom ~rodstvu.
Tako dolazi do biološke pO'jave srodnih naslednih gen<;-:
Za ovo je donekle kriv i st~~i ~as'tO'vski zako,?- o' ZemljI
i naseljavanju Lastova, a utIce l geografska lzolovanO'st
47
 .Otkopani plitki reljef na sta~ohrišćans'kom groblju u
Ubhma, nalaza se u Zadru, a njegova kamena kopija u
Ublima. Drugi r:eljef, sa gotskim natpisom (Sl - 21), je
ugrađen u .lunetl cr~vice.na Grži. Postoji isti grb, bez got-
skog natplsa. ,Po F1SkoV1ĆU to je grb Marina Vitića no
može biti i grb stare lastovske općine. '

SL 18 - Pročelje renesansne kuće sa ložom - 16. vek

p,

SL 21 -
II
Grb s natpisom

. K~ežev dvorac,. nažalost, do danas nije sačuvan, jer

SL 19 - Kruna s SL 20 - Renesansna
grbovima kruna
bunara, kako to zovu Lastovci. Krune bunara su veoma
figurativne. Svojom slikovitošću ističe se kruna b~<:ra. ~a
grbov~ma čuvenog štampara sa Lastova Dobre Dobncevlca
(Sl - 19), za kojom ne zaostaje ni kruna renesansnog
bunara iz 13 veka, iz kojeg se i danas vadi voda (Sl - 20).
je srusen za gradnje neo renesansne dvO'spratnice porodice
Grban. Ispred žUipne cI1kve, na trgu, nala'li se trijem izgra-
đen u 18. veku (SJ - 22), u stilu starog, ikoji je služio da,
ponekad, suci i knez leti u njemu zasedaju i izriču kazne
pred Lastovskim 2!borom.
Na rtu Struga podignut je svetionik 1839. godine, a
o,?novljen 1851. godine. To je jedan 'Od najstarijih svetio-
mka na južnom Jadranu. Njegovi zraci prostiru se na 25
mors'kiih milja i pokazuju put brodovima (pogledaj sl. 6).
Vjetrenjača je mIela žito u prošlom veku, a njena jedra
okretala su mlin i ovog s,toleća. Sada je to ruševina. Kaštel
na Glavici, o kom smo pisalri, podigli su Francuzi.
U bogatoj arhitekturi Lastova, kao pečat autonomne
gradnje, dižu se brojni i ramovrsni dimnjaci. Lastovskim

53
 Na Dolcu, ispred škole, uzdiže se spomenik pali;::n bor-
cima za oslQbođenje (Sl - 27). Ploča postolja beleži 26
palih boraca, a brQnzani kip snažnog mladića, koji je ras-
kinuo okove, simbolizuje oslobođenje otoka od tuđina.

9. - školstvo na Lastovu
Od iTIlstituci,ia i društvenih ustanova na otoku, ističe se
osnovna škola »Braća Glumac« u Lastovu. Zgrada ove ško-
le diže se u slikovitom docu i dominira akoJinom.
Lastovska škola datira iz srednjeg veka. Osnovana je
1527. godine. Po redu 'Osnivanja škola u Hrvatskoj, lastov-
ska je sedma. Pre nje osnovane su sledeće: u Rabu, Senju
i Zadru tokom 11. i 12. veka, Zagreb - Grič 1362., Ilok -
franjevačka 1460., Varaždinske To:plice 1480., a u Varaždinu
1557. godine. Varaždinska je, dakle osnovana posle lastnvske
škole.
Možemo zahvaliti hrizi Las<tovaca za školu, što je broj
pismenih bio velik. Od njih, 2 'Su po!Znati naučnici. Jedan
je Dobre Dobričević, štampar. Živeo. je u prelazu iz 15. u
16. vele Drugi je pO!Znati Lastovac Antun Bogdanović. Školu
:;;ekh'1 znakova završava na Lastovu i u Dubrovn:ilku. 70staQ je župnik i
dimnjaci na kOpDG ., Dimnjaci
u Mostaru, koji su d2JeAo izučava filO!ZQfiju i pravo. Više puta je zastupao Du!hrova-
;::neštani nad- čku Republiku u Rimu. Živeo je u 15. veku.
Lastova izgledaju uklO.ipaju
metali ko će Iz iznetog se vidi da je š:kols:tvo na Lastovu tih dana
iSI - 23). cvetalo, ali ekspanziju tog školstva zaustavila je okupacija
l i ambijent i
Austrijanaca, a posebno Italijana, jer su fašisti odredili
školovanje samo na italijanskom jeziku.
Oslobođenjem Lasto'V'a, »dana 08. septembra 1943. go-
dine« (Spomenica škole iz 1943.), stvaraju se uslovi za rad
škole, koja 24. 10. 1943, godine, posle dva veka, dobija ime
Hrvatska Škola i 25. 10. počinje sa redovnim radom na
hrvatskom jeziku. Na prosl.avi 30-te godišnjice rada u slo-
bodi, 24. 10. 1973. godine, škola s punim pravom dobiva
ime »Braća Glumac«, zasluženih boraca Lastova ,koji padoše
u borbi za slobodu domovine 1944. godine.
Njeni uči:telji, za prvi razred Luoija Babić i Antica Fra-
nica, i drugi razred Ivanka Frlan,treći Andrica Dživoje i za
četvrti i peti razred Franica [Padovan, bili su prvi vaspitači
koji su u aulama ove škole otp')čeli izlO.iganje na materi-
njem jeziku. Na proslavi posle 30 godina slobode, sa paž-
njom i poštovanjem saslušane su tople reči prvih učiteljica
Franice i Ivanke o početku i radu škole.
Dana 21. ll. 1943. godine održan je prvi roditeljski sa-
stanak. Odaziv je bio ogroman, pa je učionica jedva sve

55
54
primila. Mnogi nisu došli samo da čuju uspeh dece i rad
škole, već da slušaju u školi izlaganje na svom jeztku, koji
je uporno zabranjivan za vreme Italijana i za koji su mnogi
Lastovci umrli pod udarcima konopaca.
Analfabetski tečaj počinje s radom 31. OO. 1944. godine.
Pohađa ga 12 polaznika.

10. - Ostale kulturno-prosvetne ustanove

i zdravstvo !.astm-a
Zabavište u Lastovu je počelo sa radom 06. 09. 1944.
godine Prva vaspitačica bila je Lucija Hropić. Ovo zalba-
vište sa uspehom radi i danas, pouča,cajući mlade Lastovce
u pretškolskom dobu.
Narodno sveučilište osnovano je 26.. 04. 1944. godine.
Za dan otvaranja sa Visa je do...qa kaza liišna grupa i te
večeri izvela program. Tad se osmya knji:žllica. čitaonUca
i postavlja radio. U sklopu sveuči.tišta l bioskop.
Turističko društvo radi na turizma, pro-
daji razglednica, odjavi i prij:at'-! aE bi moralo
imati jačeg uticaja za privlačenje turista, jer
se ima čime pohvaliti. Uzgred da yomenemo i zavičajni Sl. 24 - Ženska Lastovska nošnja
mU!Zej, nažalost još nesređen ] ne:;'i.yo;-e.~ koji ima pre-
divne eksponate, naročito iz prošiosrL iz ~OB-e. a posebno
iz doba Dubrovačke Republike. Lastovski sta-
tut, kao i krune bunara, a {) i ne govorimo.
Zdravstvena služba na otoh--u a datira još
i1z 1639. godine, od kada su LastoYcl velike napore
za njeno unapređenje. Danas 1.1 mestu zdravstvena
stanica sa 1 lekarom na 101J0 stan.o'i-n.!ica koji oibavlja
zdravstvene usluge.

ll. - Narodna nošnja

Lastovska narodna nošnia ie sEko·vita. Sada se oblači
samo u svečanim priliklli-na. TKaEačka -reš-tina, veziljSIka
nadarenost izanatlijska fu-nemost ističu se u bogatoj, ži·
vOlPisnoj ženskoj nošnji (SI - 24}, od nešto ublaženije,
po l'a5ikošru, muške nošnje u kojoj se is&~ svojim :ukra-
sima šešir i sablja. Zo,,-u je pokladareva nošnja (Sl - 25),
jer je prava muška narodna nešto drugačija. Ras-
košna nošnja Lastovki i La..qovaca upotpu.'ljava i zaokružu-
je svojim šarama sredinu suko\itog i kamenitog sela i
svedoči o' mirnO'm razvoju drevne komune uklapajući se
u stara narečja. - SL 25 - Muška "pokLadareva« lastovska nošnja

56
57
 12. - Lastovski poklad 13. - Legende na Lastovu

Poreklo i nastanak poklada danas je teško odrediti, Već je pomenuta legenda o 12.000 stano.vnika koji su
ali nac~n odvijanja ceremonije otkriva neke znakove po- se, pored ri:bolo.va, bavili i gusarenjem, dok ih Orselo. II
stanka. Po načinu izvođenja ovaj se karneval razlikuje od nije pokorio i pogubio 998, godine razarajući lastovski grad.
svih drugih na dalmatinskoj obali i ima nečeg s!pecifičnog. Jedna od sledećih legendi ie
Nešto što je samostalno i što liči na otvoreno narodno o Norom Humu. Na njemu
pozorište za široke mase gde svi i učestvuju i gledaju, pa se, po predaji, pojavljuje zli
su ovi p okladi interesantni ne samo po izvođenju, lepoti demo.n Norin. Neki ga zovu
folkl?ra i pesmi, već i po istorijskom sadržaju koji pri- i kralj Norin. Kad se pojavi
kazUJU. izaziva žegu i sušu zbog čega
je i godina, kažu, nerodna.
Poklad je izvođen još 1747. godine. To znamo po pesmi Po toj legendi i brdo je dobilo
koju je o lastovskim pokladama ispevao Dubrovčanin Ivam svoje ime. Protiv Norina bo-
Franjo-Sorgo, koji je te godine bio knez na Lastovu. Ova rio se sv. Vid kom je podi-
herojsko-komična pesma nije cela sačuvana. U duhrova-
gnuta crkvica.
čkom »!Slovincu« ima dovoljno građe o lastovskim pokla- SL 26 - Retkost Lastova
dama, koje je 1881. godine opisao Lasiovac profesor Melko Legenda o 12 zlatnih apo-
Lucijanović. stola govori da su apostoli
zakopami negde u Ubliju. PO nekima, to je između stare
Postoji i narodna predaja °poreklu poklada, dok se i no.ve rive u moru, a po nekima na sredini Velog jezera.
potpuno ne utvrdi pravo poreklo, treba prihvatiti tu pre- Ovi apostoli su traženi za vreme Italijana, a i damas mnogi
daju, jer irma nekih elemenata koji je potkrepljuju. Naime,
kad su Katalani, neki ih zovu MauDi, a mogu biti i jedni
i drugi, u srednjem veku opsedali grad Korčulu, poslaše
na Lastovo jednog izaslaniIka da pozove Lastovce na pre-
daju. Ovi odugovlačiše sa odgovorom i zadržaše izaslanika,
zbog čega neprijatelj ;zaplovi svojim brodovima prema
Lastovu. Kada stražar na glavici iznad sela opazi brodove,
povika: »Kukuriku donje selo, kukuriku gornje selo, eto
idu Katalani, sad ćemo biti svi poklani«. Narod u panici
ostavi selo i pobeže na uzvišeni vrh kod Hmna, odakle sa
strahom osmatraše kretanje brodova. Taj se položaj i da-
nas zove KaJtalanova Grža. Sa ove stene otvara se vidik
ka selu, Lastovskom kanalu i Korčuli. Predaja dalje kaže:
»Iznenada se diže jugo, ukriža zapadnjak i učini nevreme
koje rasprši brodove i prisili Katalane da se u neredu
vrate na Km-čulu«. Kad Lastovci videše da opasnost prođe,
izvedoše iz zatvora katalanskog izaslanika, posadiše ga na
magarca i povedoše kroz selo uz porugu. Predveče, raza-
peše uže sa vrha koji se danas zove Pokladareva Grža, do
doline i spustiše Maura niz uže, a zatim ga posadiše na
magarca i odvedoše kroz selo u dolac gde zaplesaše. Na
kraju ga živog spališe uz veselje i poklike te uz brujanje
zvona. Današnje izvođenje poklada majo se razlikuje od
SL 27. - Spomenik paLim borcima NOB-e sa Lastova
onog po predaji.

59
58
veruju da su tu. Kaže se da su prevoženi 1z Venecije bro-
dovima za neku crkvu na kopnu, pa su gusari potopili
brodove.
Osim navedene legende, postoji i nekoliko događaja
kaji po neobičnosti, a i po starini, pomalo već prelaze
u legende mada to nisu. Jedan od njih je i otmica otočnih
čobanica od gusara. Tada se diglo celo selo u odbranu.
Događaj, legenda, govori o siorzi meštana usamoodbrani
od osvajača, a istovremeno kazuje o velikom broju ovaca.
Danas, međutim, jedva vidimo, tu i tamo, po koju ovcu
i kozu (Sl - 26).
III - PRIVREDA LASTOVA I TURIZAM
1. - Razvoj privrede
Otok Lastovo, s obzirom na svoj geografsko-strateški
položaj, stol ećima je bio meta mnogih porobljivača. Među·
tim, izolovanost podstiče slobodarski duh naroda na ovm
otoku, a time i ekonomski. Otuda su ekonomske prilike
otočana u doba DUlbrov-ačke RepUlbliJke bile vrlo dobre, po-
sebno ako ih. uporedimo sa prili<kama stanovništva na
tadašnjem dubrovačkom kopnu, jer na otoku n1kada nije
uveden feudalni pased. Najvažniji prihodi su dolazili ad
ribolova i poljoprivrede (vinogradar;stvo i maslinarstva).
Ovalkvo stanje proizvodnje traje· sve do okupacije otoka.
kada akupator uvodi novi sistem koj'i dovodi do postepe-
nog as-iromašenja. Razgrabljivanje otočnog bogatstva vidi
se iz jednog _predloga plana privrede otoka iz 1808. godine,
od Stjepana Marinija, koga je opisao BernaI1d Stili uBer·
tićevom zborniku. Po tom planu Stjepan Marini bi trebalo
da dobije oko 50% svih prihoda Lastova i još neke bene·
ficije.
Teške dane Lastovo preživljava za vreme osvajanja od
1806. - 1918. godine, a najteže u toku 25'godišnje itali-
janske okupacije kada su prekinute sve veze sa prirodnim
zaleđem. Iz tih razloga sistematski stagnira privreda i uop-
šte društvo. Ali, i u ovim teškim istorijskim uslovima narod
je imao snage da se održi na ovom prostoru. Privredna
zaostalost zadržava se, u većaj meri, i danas pradubljava-
jući se sve više inte'[]Jzhllnom migraoijom, pogotovu mlađeg
60
stanovništva. To je u toli:koj meri izraženo da preti opas-
nost depopulacije aktivnog stanovništva. Time Lastovo spa-
da u red .privredno nerazvijenih područja, područja koja
stagniraju i imaju najniži UČili dohadak u zemlji.
2. - Poljoprivreda i stočarstvo
PoI<joprivreda je glavna grana privrede otoka, ali je
veoma zapuštena i zaostala. Obradive -zemlje ima 521 ha
na oko četrdesetak polja razmeštenm u unutra;šnjosti oto-
ka. To iznosi 9,89% od ukupne površine otoka. Većina
polja ima površinu od .10 ha, a .. samo i~ je ~eko1iko ~a
površinom od 50 ha. NaJobrađemJa su VmopolJe, LokavJe
i [Prgovo polje koja su povezana kakvom, ta:kvom 'saobr:a-
ćajnicom, dok su ostala manje-više nepovezana. Do nekIh
se može stići samo pešice.
Od poljoprivrednih kultura, glavne su: vinova lorz;a i
maslina. Ostale kulture su toliko neznatne, da ih skoro ne
treba ni pominjati.
Gustina naseljenosti na otoku je 25 stanovnika na
1 km2 • Postoji tendencija daljeg pada gus:ine naseljeno·sti
zbog odlaska radne snage na kopno, a manjeg povratka
starijeg stanovništva, čime otok »stari«.
ZaIpuštanje poljoprivrede i njeno stagniranje uslovljava
i veHka usitnjenost i razasutost parcela, koje su jedva veće
od 10 ari razasute otokom, tako da jedan poljoprivrec1n1k
ima po lS-tak parcela na udaljenim poljima. Društveni
sektor još se nije ofoI1JJlio na Lastovu kao proizvođač.
Sa ,»Jadrom« iz Splita s:klopljen je ugovor za otkup dela
zemlje u V,mopoIju. Tu će se gajiti rano povrće i izgraditi
staklenici. Hotel »Solitudo« već je prešao pod upravu »Ja·
dra«. Poljoprivredna za;druga bavi se otkupom grožđa,
preradom vina i njegovim plasmanom i nabavkom repro-
materijala. Kooperacija je jaiko slaba. .
Vinogradarstvo je, kao poljoprivredn~ g~anc:, naJza·
stupljenije, ali je i ono sada u lošem stanJu, J~r Je preko
50% površ~na zasađenih ",inovom lozom premašIlo normal·
ni vek loze. Vinogradi su ostareli. Starost čokota iznosi
30-50 godiIl:a, a novoposađene . povI1Jine su ret~e.. o
U nasaduna loze preovlađuJ~ crna sorta kOJe ~;:na 65 ~,
a ostatak je bela loza. Među ovun sorta!ma najVeCI deo )e
plav:ka, zatim dola:zi priliČlno ostareH plava~, a. od beh~
su najrašireniji: maraš.iino i neznatno grk l cetmka. Pn-
nosi su sasvim niski. Sa 159 ha vinograda (oko 2.000.000
61
čokota) ubire se tek oko 150 vagoma grožđa koje daje 3. - RibarstvO'
okO' 7500 hl\'ina. Zmači, sa čokota se dobije 0,75 kg grožđa.
Od cele koli6ne uroda 80 % se preradi u zadružnom podru- Već je istaknuto da područje Lastova spada u lovišta
mu. Obrada svih virnograda je ručna i zaostala. bogata ribom, a smatra se najbogatijim lovištem na malu
Lastovska vina spadaju u naša najbolja O't06ka vina. plavu ribu u dalmatinskom letnjem ribolovu. Ima uslova
ZatO' Lastovci nemaju ,problema olko plasmana, jer sve i za sportski i podvoooi ribQlov, jer područje obiluje raz-
kO'ličine otkupljuje »Dalmacijavino« iz Splita, koja deo tO'g
novrsnim pl'imercima ribe. Glavna lovišta su: Hrid pod
Ml'čaru, Mrčara, Velji i Mali Lago, Za Planilm, Skrivena
vina flašira kao Lastovs,kQ. Od čuvenih <i poznatih vina na
otoku Lastovu najbolja su crna, "plavac«, i bela »mara- Luka, Kručica, Kopiste, brojne sil<:esa poznatim pozicijama
štino«. i uvala Nevaja na udaljenom otoku Sušcu itd.
Lastovski ribari (Sl - 28) su se za ribarenje na pozi-
Posle vinove loze najzastupljenija kultura je maslina. cijama ređali po posebnom sistemu izvlačenja žreba, danas
Mladih maslinaja:ka ima vrlo malo, a nasadi ove kulture se to više ne obavlja.
iznose Oiko 14.500 stabala. Stabla se nalaze u lošem stanju, Intenzivniji lov na srdele počinje u drugom redovnom
daju malo prihoda i sla;biji kvalitet ulja, mada su nekada mraku, Prvi redovni mrak je u aprilu, dQlk se mesec sma-
lastovske masline i· ulja bili čuveni. Godišnji urod se njuje, jer se riba skuplja na svetlo »svićarica«. Drugi gla-
kreće oiko 30 vagona maslirna, od čega se dobije 4,5 t ulja vni mrak je u maju i tako se 'nastavlja svaki sledeći mesec
za jelo. do septembra.
Ostalo voće Uzgaja se kaO' pojedinačna stabla u vino- Lo-v na gofe ili o-rhane, kako ih zovu Lastovci, i polande
gradima, vrtovima i oko kuće. Ovo voće, u pravom smislu vrlO' je interesantan. PO'smatrač sa uzvišenog golemOlg ka-
reči, nema ekonamsikog značaja. Od agruma su retki limun mena izmad Mallog Laga osmatra. Kad primeti jato riba
i još ređe narandže. obaveštava ribare kojli zatvaraju ulaz mrežama i nasta-
Oko 50 ha zasejano je žitaricama. Prinosi su bili 6-7 vljaju lov. Mesto osmatranja Lastovci ZJVU »polandni ka-
metri6kih centi po hektaru. Toliku površinu zauzima i po- ITIen«.
vrće, čiji je prihod 2Gm/c po ha. Danas je ta površina
većinom zasejana krompirom, blitvom, zeljem i sl. Uslovi
za zimski uzgoj salate postoje u jugozapaCLnom delu otoka
na Prsnaš Dolu i istočnom delu VinOipolja.
Stočarstvo je rna Lastovu uglavnom nerazvijeno, jer na
otoku ne postoje uslovi za značajniju stočarsku proizvo-
dnju. Pašnjaci su loši i obrasli travom niske vrednDsti
(ovsulja i dr.) a otOik oskudeva i u pitkDj vodi (osim lokvi).
Na Lastovu je malO' Dranice i ome, takoreći, ne pO'znaju
krmno bilje, štO' sve uslovljava nerazvijenost' stočarstva
na otoku, a tD se ogleda i u malom broju grla i vrsti stoke.
Iz ovoga je vidljivO' da otok ne može tražiti ekonomske
izvore u stočarstvu, jer je stO'čni fond vrlo mali i nema
uslova za razvoj. Jedino što bi se moglo proizvoditi i dobro
plasirati to je perad. Kunića nema, mada postoje uslovi
za njihovo gaj enje.
Ovce i koze su danas malOibrojne na otO'ku, a nekada
su gajene u većeon broju. OVO' pO'tvrđuju mnogobrojni
torovi i obori širom o1olka, štale rna Sušcu, a gajenje ovaca
pominje se i u doba Dubrovačke vlasti. SL 28. - Lastovski ribari u Luci Ubli

62 63
 Po oslobođenju, na Lastovu je osnovana 6barska za-
druga čiji je godišnji ulov bio oko 120 t srdela 7 t olavo-
no~aca, 9 t jastoga i 60 t ost<l;le ribe, ukupno' oko °200 L
Nazalost danas ,se sve ovo ugasIlo_ Još samo pojedini ribari
love kvalitetniju riJbu_
U rano proleće, 1968_ godine održano je Isvetsko takmi-
čenje u ribolovu pod vodom, koje je strane i domaće spor
tiste na vodi, a :posebno podvodne ribolovce, u svakom
pogledu zadovoljilo.
4. - Industrija i zanatstvo
. Od indus.tri1je, Lastovo u 1973. godini, nema ni jedan
objekat, Isem uslmnih delatm:osti i poljoprivredne zadruge
sa vinarijom. J edina tvornica na otoku bila je "Sirena« za
preradu riJbe. Iz nje je izlazilo 4 t prerađene ri:be. ZboO'
opšteg stanja industrije ribljih konzervi u zemJji, slabog
dnevnog ulova ribe, zastarelih
r' ," strojeva, ručne obrade, ne-
kvalifikovanog kadra itd. tvor-
nica je 1969. godine počela
raditi s gubici:ma.
Otvaranje istražnih rado-
va za pronalaženje nafte u
Nižnom polju (Sl - 29) u
1970. godini nije dalo rezulta-
te, ;pa je ll1ajpuš:teno. Zapažena.
su S(IJIDO mali znaci asfalta.
Po slikovitoj narodnoj no-
šnji možemo da zaključimo
da je na otoku nekada zanat-
stvo bilo razvijeno. Naročito
je bila razvijerna 'tkalarČka, ve-
ziljska i zlatarska delatnost.
Ostaci starih i:sklesanih kruna
bunara i druge građevine go-
vore o zidarstvu. U doba Du-
brovačke republike spominje
se u Lastovu i jedno brodogra-
Sl. 29 - Istražni toranj dilište, ali o njegovoj dali oj
sudbini ništa nije porz;nato. Da-
nas u Lučici rade dve manje
radioni:ce za gradnju i oprail1ku riballskih čamaca, zatim
ima u Lastovu još po koji krojač, obućar, brica, mesar
i zidar.
64
5. - Trgovina i ugostiteljstvo
TrgovaČlk:a mreža na otoku Lastovu nalazi se u s·klopu
trgovačkog poduzeća »Dalma« iz Siplita. Trgovačkoj mreži
se može zameri~i da nije dovoljno razvijena, čemu dopri-
nose kako udaljenost otoka, tako i prila:zmi putevi. Roba
se od autobuske stanice do radnje dotura i na magarcima.
BoljiI1"l: as~r~anom ~ p;:woljnijom !okacijom ova mreža
moze ImatI VIdnOg utIcaja na razvoJ turizma. Danas ona
tek donekle za9.ovoljava potrebe stanovništva.
~gostiteljsko poduzeće u društvenom Isektoru je hotel
»SolItudo«, koji se 1973. godine integrisao sa ·»Jadrom«.
V I]1est:u Lastovo ovaj hotel ima svoj hife. Hotel »Solitudo<'
poceo Je sa. r3'dom 1~64. go~1n~v s!l 120 ležaja, a kasnije je
dograđeno JOs 60 noyil:. }unstIcki. prOI]1et hotela je u pos-
tepenom porastu, ah JOS nedovoljno, cemu, pored udalje-
nosti, otežane veze i loše reklame, doprinosi inedovoljnost
pitke vode.
Privatni sektor poseduje 4 gostione. Ove gostione preko
leta primaju turiste i .rade punim kapacitetom za vreme
sezone.
6. - Saobraćajne prilike
Svojim. geg;rafs.kim P?ložajem otok Lastovo gravitira
prem~ Srphtu l DubrovnIku kao najbliži:m saorhraćajnim
cen~nma na kOipnu, a preko ovih dalje u unutrašnjost
(skIca br. 1). Otok Lastovo je sada, zbog niza ekonomskih
i drug~h činilaca, povezan samo sa Splitom. Nekada eko-
nomskl potpuno vezan za Dubrovnik danas se sve više
orijentiše ka Splitu, preko koga vodi glavni turistički pro-
met na jadranskom području.
Da bi se doprlo dublje u južne vode Jadrana do živo-
pisnog la.~tovskog arhipelaga, danas postoji jedin~ veza -
brod, kOJI svakodnevno saobraća na relaciji Split - Las-
tovo sem nedeljom, a u letnjim mesecima i nedeljom. Brod
se usput zadržava u Hvaru i Vela Luci.
PTT,uređaji bili su prilično zastareli i dotrajali, tako
da su veze sa kopnom bile otežane. Izgradnjom zgrade za
novI.!- poštu i postavljanjem novih PTT-uređaja koji su pu-
štem l i rad 4. jula 1973. godine, mesto je dobilo savremenu
i efikasnu vezu sa kopnom.
J-<?pneni saobraćaj na otoku je loš i nerazvijen, a sao-
bracaJne veze do mnogih poIja su kamenite i vrlo uske,
65
 u vidu stazica utrtih jedino ljudskom nogom, pa u ovakvim
uslovima nema govora o razvoju poljorprivrede.
Samo je glavna cesta Lastovo - Pasadur asfaltirana
u dužini od 14km. Ova cesta od Pasadura do Prehodišta
nije asfaltirana. Lepota prirode u koju se uk1a1pa ovaj as-
faltirani deo ceste je jedinstvena.
Planom "Južni Jadran« predviđena je kružna cesta na
otoku u koju će se uklopiJ1i pomenuti asfaltirani deo od 14
kilometara.

7. - Razvoj turizma na Lastovu

Turizam na Lastovu počinje tek 1960. godine u neorga-
nizovanim oblicima individualnog i grupnog turističko­
-izviđačkog logorovanja i sportskog ribolova.

IX

o
::.::
z
« ul
O
'" 'oGa >
O
Z Ideju za razvoj daje drug Tito svojom posetom otoku
O ~ a(l~ ti <J: 1958. godine, kada i ulaže dobrovoljni prilog. Hroničar je
zabeležio: "Danas je naj:srećniji dan, posetio nas je drug
"
~~;
IX
Tito«. Lastovci mu tada daju povelju počasnog građanina
O Lastova. Društveni sektor u turiLmu počinje otvaranjem
<J: hotela "Solitudo« 1964. godine na mestu Pasadur, gde je
O
11$..- ---, drugu Titu 1958. godine priređen ručak pod borovima. Od
~.~
.,"
b::>
CO otvaranja hotela do danas vidljiv je uspeh u turisti6kom
prometu, jer se na otoku turist prosečno zadržava 11 dana .
•[1
O
"I
I
67
 <lC
Z
..J
Dodajmo ovome još i izgradnju vikendica i sve veći
<lC interes za ovu gradnju, pa ćemo dobiti pravu sliku važ-
'"
O
..J nosti turizma za otok

8_ - Uslovi za razvoj turizma

<lC
;:;
N
cr Za turizam, otok Lastovo je usamljen i privlačan kutak
2 na Jadranu i pravo otkrovonje za turiste, samo ga treba
cl:
<lC upoznati. Entuzijasti i poznavaoci svake uvale na Jadranu
Z
UJ
kažu: "Ako se divite ljepotama Mljeta, tog otoka nad oto-
u
- cima, kad vidite Lastovo divit ćete se bar dva puta više",
D b
d
aJ
jer otok Lastovo poseduje specifične prirodne uslove za
razvoj boravišnog i izletni6kog turizma.
cr Lastovo u grupi Južnoda1mati[1skih otOika ima najblažu
z iadranskomediteramku klimu, zimi 9,1 e, a leti 22,9 e sa
0 0

~ lnsolacijom od 2670,9 časova godišnje u 310 sunčanih dana.

Zbog toga je na otoku rJ.rizam zaista glavni faktor razvoja
ii'
cl
cl
cl
cl
~~
o
z
a uz poljoprivredu, a pronađena voda je solidna osnova tog
razvoja. No, Lastovo mora da sačuva svoje starine, mir
i netaknutost prirode.
~ ~z
w
u
Bogato ribolovno područje uslovljava razvoj sportskog
i podvodnog ribolova, a pogodne uvale i pučina pružaju
mogućnost za privlačne sportove na vodi, naro6ito skijanje.
Planom "Južni Jadran« predviđeno je da se izgradi
smeštaj za 8000 turista u grupama od 600-2000, jer je to
moguće na otoiku, a da se ne naruši ;priroda i mir. Za
smeštaj turista, po ovom planu, na Lastovu treba početi
W samo sa srednjom i niskom gradnjom, jer bi visoka naru-
I šila prirodu i ambijent otoka, (vidi skicu 2).
"\
<lC Otočić KOipiste bio bi pogodan kao izletnički centar i za
N
vl
sportski ribolov, a otočić Sa:pluni (Mladine) prekrasan
5'
cl:
izletnički centar sa njlepšom peščanorm plažom. Udaljena
lJ.)
.n skupina Vrhovnjaka pruža, takođe, mogućnost za nezabo-
ravan izlet, a Rača špilja je divno izletište u unutrašnjosti
otoka.

IV - SARADNJA ARll:LIJA - NAROD

1. - Armija ii. :narod - uzajanmo povezani
Odnosi pripadnika Armije i naroda na Lastovu vezani
EU još za prve početke otpora i stvaranje grupa za razo-

•
ružanje ltalijana 1943. godine. Pokret otpora na Lastovu

69
 bdeli da bi ga lokalizovali, a kasnije i ugasili. Veliki udeo
pripadnici Armije daju u proširenju puta Ubli - Pasadur
i izgradnji vodovoda na otoku.
Razgranata je i saradnja sa omladinom i drugim
društveno-<politi6kim organizaaijama komune. Mnoge sta-
rešine AJ1Il1ije imaju izborne fUI1Jkcije, od kojih su neke
i bitne za otok. Pripadnici Armije često drže predavanja
stanovništvu a učesnici NOR-a dolaze na razgovore sa
vojnicima i evociraju uspomene iz bovbi naroda na otoku.
Svake godine održavaju se razne manifestacije, kako
društveno;politi6kog značaja, tako i sportske priredbe. G0-
dine 1972. i 1973. posebno su bile plodne. Armija je svojim
svečanostima, u Hm jubilarnim godinama, uveličala sve
praznike na otoku. Naročito je svečano proslavljena 1972.
godina kaO' 30. godi~njica RM i pomorstva Jugoslavije i
28. godišnjica osnivanja Mornari6ke stanice Lastovo.
Obeležje povezanosti predstavlja i združena vežba "Po-
dgora-72« održana koncem 1972.. godine. Doduše, Garnizon
je bio na strani »plavih«. Ali, jedna jedinica iz garnizona,
ostavljena kao partizanska jedinica na otoku, u pozadini
SL 30 - MLadi vojnici, 09. 09. 1972., daju svečanu obavezu nepJ1ijatelja, delovala je zajedno sa pripadnicima opšte-
narodne odbrane na otoku.
nikaO' je iz naroda iz kO'j~g je i ofonn1jen Last~\čski. b~t~:
IjO'n. I pre toga narod Je pomaga~. b<;rce pnbavlJaJu~1
hranu O'deću i raJ2JIle podatke o Itairjamma. SnaJbdevanje
oružj~m bilO' je PO'sebnO' inte:nzivno za vreme razoružanja
Italijana. Tada je po nekohko brodova - leuta punih
oružja zaplovilo partizanLma.
Posebna samdnja odražavala se k,:-da je narod .sa ~a~·
tova pošao u zbeg decembra 1943. godme pred nadl!"anJem
Nemaca sa Korčule, kao i kasnije kad su mnoge partnzanske
jedinice imale predah u Skr~venoj luci i drugde na ~toku,
odmarajući se za dalja deJst~Ta na kopnu. Saradnja se
odvijala intenzivno i 1944. godme za vreme boravka Kor-
čulanske flote i komande Petog pomorskog obalskog sek-
tora.
U periodu obnove i izgradnje pripadnici. Armije.. rade
II više navrata na izgradnji otoka, posebno u 1ZgradnJI pla-
ža, od kojih je ~ajveć~.i najl~ša plaža "P~onir«, izgrađ~na
1961. "odine. PnpadmcI AJ1Il1IJe redovno l svesI'dno .lice.s-
tvlljU ~ gašenju požara koji~ je bilo ~eko~ik~, a naroČ1to. ]e
opasan bio požar 1971. god1ne, u kOJem ]e Izgorela pet~a SL 31. - MLadi se pripremaju za dejstvo protiv »pLavih«
šume na otoku. Vojnici, starešine i narod su danonocnO'

71
70
 Tu su stvorena ta-kva prijateljstva koja se neće zabo- iz redova »plavih« odgovara na pitanje da mu eLi ,-ma:
raviti. Vežbu je narod Lastova shvatio kao svoj ispit i tako »Sine, ja ti ne smijem dati. Ti si agresor i ne poznajem te,
se ponašao. Izvedeno je bezbroj diveI'2Ji.ja i drugih a:kcija. a :z;naš gdje se nalazi pa uzmi«. Na reči majke, »agresor"
Omladina i pioniri bili su neumorni, na sva:kom mestu zbunjen odlazi. Po završetku vežbe, tj. kad je objavljena
stavljali su do znanja, bilo parolama, pesmom ili druga· da su »neprijateljstva« prestala, prvi put se iznose i sve-
čije, da su oni tu, i da su oni stvarni gospodari otoka. srdno dele butelje vina »plavim borcima« uz reči: »Uzrrite,
Parole i tajno rasturanje plakata »Grobam mira« u logoru sinovi, SMet ste OfPet naši«.
"plavih« jasno op'Ominju, kao na primer: »Naša zemlja i Danas se odnosi prisno produbljuju i proširuju. Nema
naši nar'Odi nikada neće biti pokoreni! Zar vam naša slavna svečanosti većeg značaja u kojoj zajednički ne učestv-llju
revolucionarna prošlost ništa ne govori!? Imate li predo- pripadnici Armije i naroda. Tako je bilo i 1973. godine, kada
džbu šta vas čeka u zerrnlji socijalizma i slav:ruih Titovih je u maju kroz Las'tovo naišla Savezna štafeta mladosti
partizana! ?«. O ovom plakatu i, uOipšte, o zadacima đaka (Sl - 32).
u vežbi, a posebno na agitacion01propagandnom planu go-
V'Ori i Sl. 3I.
K,ao i u toku NOR-a, i u »Podgori-72«, luke i uvale
Lastova bile su utočište i odlljčan zaklon našim brodovima
i drugim plovnim objektima.
Nezaboravno je kako su pioniri digli crvenu zastavu
u logoru >>vlavih«, a da ih niko nije primetio. Nije moguće,
a da se ne poveže ovaj događaj sa isticanjem hrvatskih
zastava za vreme Halijana i skidanjem bele zastave sa
Kaštela od strane skojevaoa.
Iako je garnizolD. bio na strani »plavih«, vojnici i sta-
rešine shvatili su »nemilu« ulogu kao zadatak da se bolje
uvežbaju jedinice i dali sve od sebe u pripremi i izvođenju
vežbe. Vežba je u potpunosti uspela. Pored sVaJkodnevnog
zanimanja i napora, odvijao se i zabavni život. Ostaće svi-
ma u sećanju velika logorska vatra, uveče 18. 10. 1972. go-
dine. »Novosti« su zabeležile: »Besprekornu tišinu narušava
svetlost šest bakljli, reske i ubedljive reči izvođača i snažni
aplauzi.«. Pod naslovom »Vatra za tradiciju«, »Bilten« be-
leži: »Baklje pJ1kose noći, a program, pažljivo odabran,
odiše spontanošću. Reči: Mi smo Armija Partije i Tita, SL 32 - Sa istim željama Titu za rođendan - zajeani.čki
Armija naroda, i nema 'Sile koja pregazit nas može. I sve
što se postavi pred nas - izvršit ćemo! - upijaju se
u nema bakrena lica vojn~ka, osenčena svetlošću šest
baklji, na momenat se ozare i kao da gromoglasno zvone: Svečana obaveza 04. 07. 1973. godine bila je veliko
hoćemo!« slavlje naroda i vojske i obeležavanje zajedničkog r:raznika
U retkom predahu čula se logorom pesma, harm'Onika, - Dana borca. Vel±kim zborom, pritedborn, otlu,vfuJ.jem
frula i na brzinu sabrana dva-tri instrumenta, da bi ih spomen-ploče Palim borcima na dan 99 ..O~. 1973 .. godi?e
smenio odsečan wvtr:ube ou stroj. I ;pOired ;na,pora, mladost i oikI1ivanjem spomen·ploče na ligradl blVse part"aansKe
nije znala za umor, mladost kojoj se treba diviti, jer se bolnice dana 10. 09. iste godine, veličnastveno je obeležena
svojski pokazala u rnaletu na Korčulu, gde je dočekana 30. godišnjica oslobođenja otoka i priključenja matici
kao agresor. Ostaće, možda, u analima, kada majka sinu zemlji.

72 73
 2. - Garnizon u zelenilu
»Druže Tito, mi ti se kunemo
da sa tvoga puta ne skre-
nemo!«
Narod Titu
Danas je garnizon čvrsta vojna baza u duiooni Srednjeg
Jadrana. Jedinke svakodnevno postižu sve veću bojevu
spremnost, koju pokazuju na niz v~bi i na svim gađa­
njima, To su odilčni branioci ovog otoka, branioci samou- LITERATURA
pravne socijalističke Jugoslavije. Garme:on je mlad i pole-
tan. Toj mladosti koja se pokazala mnogo rputa na vežbama,
na gađanjima i u obuci na kršu i r01VU, zaista se treba 1. Rubić »Naši otoci na Jadranu« - Split, 1952.
diviti. Otud ruije ni čudno što se na proslavi 04. jula 1973. »Lastovo u sklopu Dubrovačke republike~
godine, uz davanje svečane obaveze u LastoWl, prolomio 2. Lucijanović
pljesak i ovaaije na reči iz telegrama upućenog Titu: - Dubrovnik, 1954.
»šaljemo Vam, sa ove krajnje tačke naše domovine, srda· 3. »Studije iz Ili.:mke toponoma~til~~«, knjiga
čne pozdrave, obavee;ujući se da ćemo nerpokolebljivo, za- 33, Glasnik Zemaljskog muzeJa BIH - Za-
jedno sa građanstvom, stajati čvrsto i, do poslednjeg, bra· greb, 19150.
niti ovu stopu naše zemlje. U tom nastojanju ništa nas »SLovenstvo i l'omanstvo na jadranskim
ne može uplašiti, pokolebati niti sprečiti«. Telegram su 4. Skok
otocima« - Zagreb, 1950.
uputili mladi vojniai, njihove starešine i narod otoka. Tito,
5. Šimunović »Onomatička i,straživanja otoka Lastovo{(
u svom odgovoru od 17. jula, ističe: »Zahvaljujem naj-
srdačnije na pozdravima koje ste mi uputili i želim vam - Zag.reb, 1970.
mnogo uspjeha u radu.« 6. Fisković »Lastovsk,i spomenici« - Split, 1966.
Dom JNA je jedna od najlepših zgrada. Smeštena je V'oj.na endk1opedija, knjiga 5 - Beograd,
u centru Ublija. Uz Radni6ko sveučilište u Lastovu, Dom 7.
1962.
je žarište kulturnog života na otoku.
Kasarna »Maršal Tito« izgrađena je u ostacima borova, 8. Gvozdenović »Otok Lastovo«, diplomski rad - Saraje-
koje su nekad, zbog pokušaja sOCe drva od strane Italijana v·o, 1970.
meštani zapalili. U hladovini novoizraslih borova, za vreme 9. Kanaet »Geografija Jugoslavije«, fakultetska skrip-
predaha, vojnici uživaju u prijatnom zelenilu. Kasarna ta - Sarajevo, 1965.
nosi ime Vrhovnog komandanta, predsednika Republike. »Viško-La,s.tovsko otočje«, GeologiJa, In-
pa nije čudo, što se često u stroju vojnika čuju reči pesme 10. Mamuzović
stitut za geološka ispitivanja - Zagreb,
Titu.
Kasarna Jurjeva luka, je u narodnooslobodilačkoj bor- 1964.
bi bila partizanska pomorska bolnica. Na jednoj od njenih 11. Britvić »Otok Lastovo«, vodoistražni rado,,-L Odjel
zgrada, 1973. godine, otkrivena je srpomen-,ploča partizanske za geološka istraživanja - Zagreb, 1964.
pomorske bolnice. 12. Jovanović »Geomorfologija« - Beograd, 1952.
Često se pruža pomoć i usluga, kako plovnim objek- »TraO"ovi glacijalnih i periglacijalnih pro-
13. Bakaršić
tima, tako i narodu. Ovde je dovoljno spomenuti zajedni- cesa<~ Geografski pregled 11-12 - Sar&-
čku sa;r-adnju u lečenju, hitne intervencije za porodilje i
jevo, 1968.
nesretne slučajeve, kad brodovi naše RM, da bi ukazali
pomoć, zaplove svom snagom sa ovog zelenog otoka, čime 14. Cvijić »Abraziona .serija jadranske obale«. Glas-
se upotpunjuje plodna saradnja Armije i naroda. nik geografskog društva - Beograd, 1922.

75
74
 33. Filipin »Foložaj i uloga varaždinsko-topličke ško-
15. Mesečni izveštaj i i dokumentacija za le u povijesti našeg školstva«, anali uz
1955-1964. godi:nu - MeteoD010ška stani- pmslavu 475. godišnjice škole, 28. 07. 1955.
ca Lastovo u Lastovu - Varaždin
16. Mesečni izveštaji i dokumentacija za 34. Kastrapol »Bwtićev zbornik« - Dubrovnik, 1960.
1965-1969. godinu - Meteorološka stani-
ca Hvar u Hvaru 35. Zabeleške u gaDnizon'll Lastovo
17. Forenbaher »Otak Lastovo«, Biijno-geografska s,tudija 36. Lucijanović »Građa za Last'Ovski poklad«, ["Ukop is -
JAZ - Z ag!t"eb , 1911. Lastov,o, 1970.
18. Podaci, publikacije i drugi anali, Godišta 37. Statistički podaci o kretanju bDoja turista
1967., 1968., 1969. i 1970. - Skupština opći­ za period 1961-1971. TUlristtoko društvo
ne Lastovo u Lastovu Lastov·o u Lastov-u
19. Dukić »Qpšta geomorioJogija«, Univerzi,tet u Be- 38. Grganović »Turizarrn u teoriji i praimsi« - Beograd,
ogradu - Beograd, 1962. 1958.
20. Šoljan »Ribe Jadrana«, Zavod za izdavanje udž- 39. Marić »Riznica našeg tUDizma« - Beograd, 1966.
benika SRS - Beograd, 1965. 40. Projekt »Južni Jadran« - otok Lastovo,
21. Đivoja »Oto!~ Korčula«, Prosvjeta, Bjelovar - Za- Urbanistički zavod Dubrovnik - Dubrov-
greb, 1969. nik, 1969.
22. Cvijetković »Dubr.ov.nik i Ljudevit Veliki« - Dubrov- 41. Plakat »Grobari mira« - Lastovo, 1972.
nik, 1913. 42. »Novosti, 2« I bataljona. Podgora-72 -
23. Nešić »Lastovo, lepotica Jadtrana«, BOTbin feljton Lastovo, 19. 10. 1972.
od 07. 07. 1969. godine - Beograd 43. »Inf'ormativni bilten, 6« IV pomorske ko-
24. Aktivisti ll: .ol'ganizovanju NOR-a na oto- mande, Podgora-72, Lastovo, 19. 10. 1972.
ku Lastovo - Last'ovo, 1967. 41. Telegram Titu- Lastovo, 04. jula 1973_
25. Uvoga otoka Lastova u narodnoj revoluciji 45. Titov telegram - Beograd, 17. jula 1973.
i .socijaltsiltčkoj izgradnji - Lastovo, 1971.
26. InfoDmacija o pl'oblemima Zadra i Lastova Pored navedene literature, korištena je i druga u ve-
'll Saboru Hrvatske - Zagreb, 1969. ćem obimu, ali nije navedena jer govori o istim ili sličnim
27. Zbo1'llik dokumenata NOB-e, tom VIn podacima kao i označena, iz koje su uzeti neki od podataka.
kmjiga 1 - Beograd '
28. Spomenica Osmog.odišnje škole - Lasto-
vo, 1943.
29. ZboDni:k dokumenata NOB-e tom VIn
knjiga 2 - Beograd ' ,
30. Biografija Sangaleti MaTije, pTedlog za na-
DOdnOg heroja - Lalstovo, 1971.
31. Zbornik dokumenata NOB-e, tom VIII
knjiga 3 - Beograd '
32. Čuvaj »Građa za povijest školstva kraljevine Hr-
vatske i Slavonije« - Zagreb, 1912.

77
76
 SADRžAJ

UVOD

PRIRODNA OBELEžJA
I - Geografske karakteristike
1. Naziv -
2. Položaj i veličina - -
3. Geološki sastav i .reljef 10

II - Klimatske karakteristike i voda

1. Klima, temperatura i insolacija 15
2. Oblačnost, oborine i vlaga - 16
3. Vetrovi - - -
4. Voda i snabdevanje vodom 19

III - Biljni i životinjski svet

1. Biljke -
2. životinje
3. Svet podmorja

DRUšTVENA OBElEžJA
I - Istorijski razvoj
1. Rano doba -,
~­

2. Lastovo u sklopu Dubrovačke Republike - 29

 Strana
3. Lastovo pod Francuzima, Englezima i Austrijom - 30
4. Lastovo pod Italijom - 31
5. Lastovo u NOB-i - - 33
6. Njihovi su likovi svetli 41

II - Stanovništvo, naselja, kultura i običaji

1. Naseljavanje otoka - - - - - - 43
2. Broj i struktura stanovnika - - - - 45
3. K!a:rakte6s1rike imena i nadimak1a na otoku 46
4. Pojava međusobne srodnosti stanovnika 47
5. Lastovo kao naselje - - - - 49
6. Naselje Ubli - - - - - - 50
7. Ostala povremena na:selja otoka - 50
8. Arhitektura - - - - - - 51
9. školstvo na Lastovu - - - - 55
10. .ostale kulturno,prosvetne ustanove i zdravstvo
Lastova 56
11. Narodna nošnja - 56
12. Lastovski poklad - 58
13. Legende na Lastovu 59

lU - Privreda Lastova i turizam

1. Razvoj privrede - - - 60
2. Poljorprivreda i stočarstvo - 61
3. Ribarstvo - - - - 63
4. Industrija i zanatstvo - 64
5. Trgovina i ugostiteljstvo 65
6. Saohraćajne prilike 65
7. Razvoj turizma na Lastovu 67
8. Uslovi ra razvoj turiczma - 69

IV - Saradnja Annija-narod
1. Armija i narod - uzajamno povezani - 69
2. Garnizon u zelen:~lu 74
Literatura 75