UDK 571 .930.

26

COD : GZM (A)

YU ISSN 0581-7501

GLASNIK

ZEMALJSKOG MUZEJA BOSNE I

U SAIRAJEVU

HERC'EGOV~NE

BULLETIN

DU MUS~E DE LA REPUBLlOUE SOCIALISTE

DE BOSNIE-HERZEGOVINE A SARAJEVO

ARHEOLOGIJ A

ARCHEO'LOGIE

NOVA SERIJA -

GZM (A)

SERIE NOUVELLE

SVESKA -

TOME -

NS
38

1-152

Stmna

38 -

1983.

SARAJEVO

S a r a j e v o ) 1983

1983.

Qbjavlj'ivanje ove sveske Glasnika Zemaljskog muzeja BiH,

je uz finan s ijs ku pomo Republike zajednice za nauni rad .

Clanovi
DR PAVAO

urednitva:
ANELI,

Sarajevo

DR BORIVOJ COVIC, Sarajevo

NADA

MILETI,

Odgovorni
DR BORIVOJ

Izdava:

Sarajevo

uredni .k:
COVI

Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, Sarajevo

Vojv.ode Putn ika br. 7, tel. (071) 35-322

Ivlazi jednom godinje

Tira : 6(W .primjeraka
Tehn iki urednik: Julijana SunLk

Lektor : Milojka

Savi

Stroj osla.gar: Asim

Meter: Raj,ko

Hadliosmi

Vlahovi

Stampa : NISRO " Oslob o e nje , Sarajevo, Pavla Goran ina 13

Za tampariju : graf. in. Petar Skert

realizovano

SADRAJ

SOMlHAIRE

ORIGINALNI NAUCNI CLANCI

Dr Duro Basler

Paleolitske .kulture u jadranskoj regiji Jugoslavij e - PaHi.o1irthi

sche Kulturen in der adriatischen Region Ju.gosla wiens
Mr Brunislav

Marijanovi

Prilog !prouavanju ekonomike starijeg neolita Hercegovine

Contrilbution il l'e tude de l'economie du neolithique ancien en
Herzegovine
Dr Milica

1-63

65-72

Kosori

k od Sekovia - Agglo
pres d e Se:kovici

73-94

Nekoliko epigraf9ki'h s,pomeni,ka rimskog daba iz Bosne i Herce

govine Quelques monuments fpigrarphiques
provenant
de
I'epoque roma ine en Bosni'e et Herzegovine

95-108

Pfa'istorijs.ko naselje Gradina u

mera tion prehistoriqu~ Gradina

Sav i ima
Savii

Dr Veljko Pakvalin

Dr Veljko Pakvalin
KasnoantLki objekti iz Osatice, Karahoda i Vinjice Les ob
jets de l'antiquite recente provenant des localites Osa tica, K a
rahod-e e t Vli:njica

Gojko

109-125

Kraljevi

Rims,ki novci iz okolice Banje LUfke B an ja Luka et de ses environs

Dr Pavao

La monnaie romaine de

Aneli

P ovelj a 'kralja Dabie ubranoviima i velikaki rod HHvnjana La chartdu roi Dab'ia il Cubranovii et la fa mille d es magnats
Hli vnjani
Dr Pavao

le7-131

1133-1>13

Aneli

-Ma rginalije o tr<lJgovima starog rudarstva i metalungije u srednjoj

Bosn i - Quelques note.s mal'"ginales concernant les trac es de l'an
cienne industrie m iniere et la metalurgie en Bo sn'ie centrale ,

145-152

GZM{A). NS 38/ 1983. str. 1-63

UDX 571
Originalni nauni lanak

PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI JUGOSLAVIJE

DR URO IBA.SLER. SARAJEVO

UVOD

'P oloaj Jugoslavije u okvtirima evroaztj.skog kOTllttnenta obi'ljeen je

na jugozapadru pripadnou mediteranskom svijetu, prema
sjeveroi.s toku
PanonSkoj nizini, na sjeveroza;padu prema Alpama, a prema j:ugoistoku masi
Balkana. Ovakav raspored ultjecao je na regionalizaciju kUJ}ttura.
U starijim epohama 'Paleoli.tika do zaldjuno mousteriena, 'ovakvo re
gionalno diferenciranje je znatno slabije izraeno. Zato se moe govoriti ug
lavnom tek o dvije ka.pitalne zone u tom ranom osvibu ljudskog intelekta:
o mediteranskoj i kontinenta~lnoj zoni. Upwoj su veze s ostalim svijetom
bile. meutim, ,znatno ovisne o kretanju razine rsvjebslkih mora, po tome i
Jadrana. U periodima glacijala , naime, ;pea.t kuJt.urama davale su suhozem
ne veze istonojadranskih oblasti 's ApeninSIkim poluotokom, koje su, onda,
u toplim intervalima bile pre'bdane bujanjem nepremostive vodene mase.
Ostali dio sjeverozapadnog Balkana. onaj traI1Sdinarski, u tim je razdohljima
u kult!urnom pogledu bio znatno uni.formniji. Kao primjer ovakve polariza
cije slui sjevero-sjeveroistona regija Jugoslavije, koja u kl!snom mouste
rienu predstavlja izrazi1u peri.feriju podr.uja za koje su karakteristini dvo
plono obraeni vrkovi kopalja ,kult!ure szeletiena. Talkvi nalazi u sjever
noj Bosni (Kamen na Usori) i Sumadiji (Risovaa) tumaeni su tako kao da
su k'ul-burna strujanja iz nekog centra u Panoniji telk proimala ,samo Ip eri
ferne oblasti, ne prodirui dalje prema obalama Jadrana. S druge strane,
nalazi. iz Crvene ,stijene, koja jo ruvije'k vai kao reprezentant mediteran
sko-jadranske paleolitske regije, pokazuju kako kasni mousterien ove regije
nije prel.azi'o granicu mediteransko-cnnomoT,s'k.og razvoa.
Diferenciranje i cijepanje cjeline teritorija Jugoslavije u vei broj re
gija postaje izrazitije nakon naseljavanja ovjeka sa.pienrtne vrste, koji je
ujedno i nosilac mlaeg ipaleolitika. To je, uostalom, doba kada se cijela
Evropa 'poinje intenzivnije regionalizira.ti u manjakuHurna podruja.
Na formiranje regija u Jugoslaviji utjecao je, medutim, ne samo ov
jek nego i morfologija tla, klimatske prilike, a sa njima i odgovarajua flora
i fauna. Zbog toga bi se od vremena mlaeg .paleolitika zemlja mO'gla podi
jeliti u slijedea kulturna podruja:
- a.]ps:ki prostor (Julijske Alrpe, Karavanke)
- predalpski prostor (Lstra, Kvarner, SlovenSki kras, Dolenjska, Hrvat
sko zagorje)

GZM(A), NS 38/1983, str. 1-63

. BASLER, PALEOLlTSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

- - -._-- -

jadransko-mediteranska

regija

Gora)
- 'panonska regija
Srbija)
-

(Dalmacija,

Hercegovina

(sjeverna Bosna, Slavonija, V'ojvodina

Crna
sjeverna

unutranjo-balkanska regija (centralni dio Bosne, zalee Crne Gore,

vei dio Srbije, Kosovo i Makedonija).

Sv,ako ovo podruje na jugoslavenskom IJlu je zapravo isj e ak iz mno

go veeg .prostora, protegl1utog daleko na dijelove Evrope .
. Poetak.mlaegpaleOlitika 'Prilkazuje se u veem dijelu Jugoslavije sa
facles~m.' k,o j l se kree u okvirima auri'gnaciena shvaenog u irem smislu.
O PUnt~l ove k~l.ture, usmi'slu standardne evwps>ke definicije, ovdje se, ipak,
ne ,moze govont!. U Jugoslaviji i s'llsjednim zemljama on je ve u svojim

r~ntm faza~a ~rlo razliito nijansiran, Tako se u Slovakoj zapaaju u

~J:mu znatnt. utj:caji mousteriena, a u veem dijelu panonske regije on ut

jece .na _~forml~anJe . sze.)etiena, U j adransk'o~medi teransko j regij i, u uem smi
slu nje~l, aungnaclen je stijenjen na relativno tanke horizonte i. gotovo je
bez k?stane industrije, to se ponavlja i u junoj Italiji, gdje se nakon
UIUZZlana vrlo rano formira gravettoidan facies.
U istarsko-primorskoj regiji, iailw znatno bogatiji nego u junim dije
lovima jadranskog priobalnog podruja, aurignacien ne pokazuje nek;u s'pe
cifinu fizionomiju. Osim toga su veze ove regije sa kontinentalnom Fur
lanijom i Lombardijom izvan svaike sumnje.
No, ne samo u jadransko-:mediteranskoj oblasti nego i na cijelom pro
storu Jugoslavi je nastu:pa , nalkon rela'tivno kratke epohe a'llrignaciena, epoha
gravettiena, Nije mogue govoriti o oSli{no.sti nalazita ove kl\lIt'llre sa nala
zitima l i ostaloj Evropi. U poreenju sa zapadnom Evropom mediteranski
"gravettien blii je njegovoj kasnoj fazi, z'bog ega ga ponegdje zovu " tar
digravettien. U Istri su upadljivo prisutni elementi koji su karakteri'stini
za kontinentalnu zonu IkOja se stere zCLpadno od 'ovog podruja, U Crvenoj
stijeni, jedinom do sada poznatom nalazitu sa neto starijim fazama mla
eg .paleoli.tika, na aurignakoidni sloj X neposredno se nadovezuje epi
gravettien. Izmeu sloja X i IX morao je, prema tome, u ovom nalazitu
postojart:i znatan vremenski hiatu5, Ovaj kraj je 'll doba wurmskih stadijala
bio kopnom povezan os Apenins:kim pol,u otokom, , to je u interstadijaInim raz
dobljima bilo prekidano manjim i veim porastom vode u Jadranu.
Tokovi razvoja kultura u tardiglacijalu i ranom holocenu nisu 'poznati.
Izuzetak ine slojevi VII , VI i V u Crvenoj stijeni, koji se - vremenski bUski
kulturi sClJuveterriena - nigdje vie ne ponavljaju. Zbog toga se o nekoj re
gionaHzaciji kultura ove epohe ne moe govoriti.
JadranSlk.o-mediteranska regija Jugoslavije obuhvaa danas ne samo
neposrednu obalu nego, li nekim sluajevima, i doline rijeka kojima tipino
me ciicteransk i klima,tski uvjeti, a sa njima i odgovaraj-ua vegetacija, prodiru
dublje u 'k ontinent (Karta 1).
U hladnim dobima kvartara, a to znai, praktino, u .plei'stocenu, prili
ke su se 'll tom pogled,u znatno razlikovale od dananjih. Blie moru i u do
lin ama rijeka vladali S'll periglacijCIJlni uvjeti, dok su visoke planine bile
pokrivene permanentnim 'ledom i gle{erima, Reljef tla je uslovio i vrlo raz
liile biotope. Takve prili,k e stvarale su, na i:me, vrlo raznolik pejza, emu
je doprinijelo i stanje mora, ija se 'povrina za ekstremno hladnih epoha,
zbog velilkog gomi;lanja leda na polovima, ,sputala 'Po vie dese'tina metara

GZM(A), NS 38/1983, str. 1-83

D. BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

ispod dananje (Talbela 1) . Tako je .sjve.1'lla polovima Jadrana Ib ivala dugo

vremena kopnom. U starijim top.lim epohama pleistocena, osobito za vrije
me giinz-mindel inteI1gla<:ijala, dogaalo se obrnuto - morska rar.lina bila je
preko 70 metara via od dananje.

lli

:.c

v>

' :OO

'~"

<{

IX...,

~~
..J

.... V>

ot:>
z::>

v>0

'"w

w""

...,

~ ~::>

IX lli

>t

lJ')

l5

"

ID

aw

g: IX

Vlw
<{::.c::

IX v>

,,
\
,

<{~

ZI

.....

z-'
w::.c::

./

u
Ul
IX

N
z
w

~ :z'"

.... ...,

..

~
o

,,

c>

-'

.,,
7

';

<

--,

,
.~ '

Nadalje je.' o~ ~oba Ipleistocena naovamo, priobalni region istonog Ja

dranad :u znatnoj mJen . tonuo, tako -da dananji 'p oloaj izohipsa morskog dna
ne o' -razava pravu shku !prilika u 'pleistocenu.

GZ,M(A), NS 38/1983, str. 1--63

BASLER , PALEOLI'l'SKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

TABELA

1.

CRVENA STIJENA
KORELACIJSKA SHEt-M RAZVOJA KlJ.TURA I I(RETAN~ MORSKE RAZINE
CRVENA ST ljENA

GODI NE
BP

BRONZANO OO!!I

."

MEZOL IT IK
EPIPALEOll TIK

MORA PREMA H.de LUMLEY-u

- O - 10 -10 - 30 - LO -!I O . '0 -10 - OO - to -IGO -110 - 120 -OO -I' O

~ '---....

I
II-III
IV
V -VII

NEOL lTIK
10 000

VISINA RAZINE

SlO J[VI

KUl TURE

EPIGRAVETIEN VIII-IX

20 Deo

lO 000

~ MLAi

a,b

~<t STARIJ I

e, d

TlP IN I

XIV-XVII

PONTINlEN

XVIII

~
o::
~

a:

SA 1ROIRI0

60000

XIX-XX
HI~ hlCIW

'"
~

7 O000

--

'"

3
-

.3L 000
37 000

..,/'

/'"

.-"

~-

- --

WURM

- -

56000
60 000

::2

XXI
XXII

PONTINlEN

WURM

")

c - -

XIII

10000
TA.RDIGLACIJAL
t L SOO

'<Z

XII

'NAZuPKNI

')

- -

XI

KA SNI

50000

VULKANSKI TUI
,G 000

:l:

POSTGL AC IJAL

..:

o::
o

MjEstO NUE
ZAPOSJEONUTO

GEOLOKE
EPOHE

WURM
1

::J

X XI1I
XXIV

TIP I ~NI

80000

82 0 00

:I

R(W

I
l~

90000

PRED
HV(LEVALLOIS)
XHI

100 000

1- 500000 -

~ 000 000

t 500000

PA~

C-
100

. 'o

i~~~~~M/R
MINDEL

GUNZ
t 2S0 000

- --

,--

--

.,

~;~ ~~~ Gl M

">

~-

2 000 000

RISS

'"'\

STARIJI
PAL EOlI TIK

A~HAJ5K I

115000

-~UsrERIEN

DONAU

'o

-;0

-20

D/G
t 700000

_"

-'o

- .0

-10 o

- 110

-IL

VISINA VODE U
METRIMA

CR1AO . Nt)(OlA
OURO_B~SlER, 1910 : GOD,

~KOV!

5
GZM(A) NS 38 '1983, s tr, 1-63
U JADRAN&KOJ REGIJI
D, BASLER, PALE OL I TSKE KULTURE

'e U odreenim epohama 'bio na irokom, frontu poBaLkanski poluotoJ<. j

l d
da
to 'e omog.uilo neposredne kon-ta'kite JU ,I sa.

j la Jadrana, Veoi'l1,a otoka Ib ila je spojena :kop

vezan, s, A~eninskim,a,
nanjih Istocmh I zapadmh oba
.
P'
a l' Tremiti b.ili 'su znatno
,
. l
L t vo Palagruza
lanos
nom, Mljet, Kor-cu a, ~s o . '
"h d ~varaj'liesuen, pa je i na taj na
vei, a vodem , prostor Izmeu nJI o ~ 'udi izmeu danas da1eko rastavlje
in stvaran pnrodnl most ,z a kre tanje 1 J
'na dananjim Otrantskim vra
nih obala, Mogunosti za vezu 'postola e su I

tima, koja su bila ua nego danas.

NALAZiTA PALEOLITSKIH KULTURA

U JADRANSKOM PODRU~JU

JUGOSLAVIJE

Za priJ:ilke 'll> ,pa~eOlliltilklu j,ad;rall1Sfl<e a-egi:j:e 'u J'Ulgo&1aVl1jJi marUnu inifor

maciju pruaju 'na'lazi u Crvenoj stijen.i (Karta 2), To je gotovo eponimna
stanica ove regij,e, NjiO!j o ,b-dk s:toj:i neJklollilk:o znaJal.iU1~h nailCll11ilSta, taIko San
dalja, Gospodska peina, Peine u Brini, Badanj :k:OKi Snaea, te nailalZi 'u p:od
rU~/U ~evenne Dailimacide, t3Jko Panjorovica ~oo Veil.'og RaJta, Krevanje po
lje kad Sail.a, Ledenice kod Z3{pIUIl1!teile, Zapunteljsko polje i Draica iStJo'l1.o
<od MolaJta - !SVi' rua DtUlgom OitJo/kJu, te Radovin 'l!JCjd ZaJdor'a, Stipanac, Pe
cma u Tra/p ljenim docima, Okruglo, Glaviica i Sumpetar 'll DalJnna6}i. Po
dru'ljlu se ,p.niJbraojaj/U i naJ1lIZima na KivalJ.'lIlerSlk'lll'TI dtocilma, tako
Vela spilja

6
__

. BASLER, PALEOLITSKE K ULTlTGZM(A) , NS 38/1933, str. 1-63

-

--

__ _ _

R E U J A DRANSKOJ REGIJI

In a Loi71j:U, Lopar na R3Jbu i Vor an' k

'
a'ku . R"
.
g JS a pec na Rlr1ku pa nal}azisDa na u
IIJeCI, a u ]s:tn Oporovina p d '
,
Limskoon ka'naLu V
t'
.. '
o osoJna pec, Romualdova peina u
, ergo mova pecma Savudri . k d P'
, . .
Ko',p'ra , k OJ" l C!TII UIJei
"d
'
Ja o
TIrana l
rnl kal kad
Ina l' .
SlJ:eV6I'IlJU graruou.
T

v'.

d~;l:~ ~~~at~~~~~~i .:~:;!ja

ne ,
ilriblina ad?avara prilikama za interglacijal
na d
...
..
J
epahe, kada Je Jadranska ma re bila priblino.
su s ean:;d~J raZinI. Za stadijala su se, me utim , abale talika mijenjale da
. '.
.e _I eranu u klImatSikam smislu magle p ribrojiti sama , adru.'
~uarsnnaJe g J u~na g Jadrana i njemu bliskag kantine nta. Poja.m j ad~ansk~~a k~~~
.
g reglOna nema dakle . t . t
,.,
rk
l' .
'
, IS aVJe nu egstenziju za sve Vrijeme palealiI ~ ~~hna a~lstlma kaja sili danas priljubljena uz abalu mara ili se zbaG kli
ma s l
UVjeta maqu avama pribrajiti.
~
.
Za acjenu tih prilika pasluit e prila e na shema rasta i apadanja ra
zine. mara na pro;rensalskaj abali Francus!ke . Ma se ovdje ini zbag 'pamanj
kanja adg~varaJ uc e karte za Jadranska mare. U taj shemi ne bi smjela biti
V~llk~ razlIke, Iznz e v lakalnag tanjenja istanajadranske abale, uz padizanja
Dmanda. U nedastatk,u adgavarajue karte. istana abala Jadrana shvae na
je statina, taka da nije uzeta u abzir ak ni re ce ntna tanjenje, zabiljeena
od vremena RimI j ana da naih dana .
Pastaje, aita dvije magunasti tretiranja paSItavljene prablematike.
Jedna je da se u abzir uzimaju sama izrazita mediteranski faciesi kul
tura. Dpuga je magunast da se kulturnam razvaju na dananjoj abali Jad
rane adredi pripadnast bez abzira na saznanje da 5U se neka od nalazita U
izvjesnim geolakim eDahama na'l azila daleka ad mara, pa zata izvan da
maeja mediteranske klime i karespandentnih kultura.
Eklatantan .primjer 'Predstavlja hori.z ant sa aurignacienam u Crvenaj
stijeni, Ikanfrantiran s identinim slaj em u Sandalji II. laka aba nalaziMa da
n'1S pri'padaju zani Jadrana u najuem smislu rijei, a'urignacien({ u Crve
naj stijeni nasi znaajke bliske 'Prilikama kaje vae za junu Italiju utalika
ta je i tu dala da izraaja sve siramatva ave kulture, asabita lUaoljiva u
Apuliji, nasuprat i.stam harizontu u Sandalj i II, u kojem se aurignacien pa
kazuje sa punim bagatstvam abli'ka, ta je, meutim, svajstvenost kontinen
ta, ~andalja II je izrazit primjer bjeanja iz regije, a manje D'Padljivih
sluajeva ima j a neka lika.
U susjednam nalazitu Sandalja ratkrivena je kultura kaja je illrazita
mediteranskog 'karalktera, Ta ne predstavlja izvanrednost jer se 'll dab a
u kaje se aproksimativna datiraju nalazi anda'ljskag villafranca ra,z ina ma
ra dizala i da 90 metara vie od dananje to narai>1:a vai za epahu
glinz-mindelskag in1:erglacija;]a. Valavi Jadrana magli su tada zillpIjuskivati
sama prebivalite praavjeka.

Gavariti o jadranskaj kulturnaj regiji mediteranskih tendencija u pa

lealitiku Jugaslavije ne znai slijepa se pridriavatipastajee 'klimatske she
me i 'lculturnohistarijske zane .kao. kanstante u raspanu vremena od vilIafran
ca da halacena. Naprativ, za svaku kulturnu epahupatrebna je individual
na acjena o opravdanasti l i pagledu pribrajavanja jednag illi drugog laka
liteta II svijet Medit erana,
Braj nalazita i nalaza nije asobita velik, ali i s anim ta je paznata
mae se danas izvriti Sistematizacija .kultura, osabita u pogledu pavezana
sti ave regije sa susjednim ablastima, ta je i osnavna namjera avag rada.

GZM(A), NS 38/1983, str. 1-63

BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

PREGLED KULTURA
!>..

STA RiJI PALEOLITIK

(Karta 3)
Ovom kulturnom stupnju pripisan je nalaz dvaju valutaka od kola
ne bree u peini Sandalj a I.Precimet se nalazio zajedno s faunom najstari
jeg pleistocena - villafranchiuma. Trago.vi, nesumnjivo, dokazuju prisustvo
fosilnih ljudi u nekadanjem !peinskom prostoru Sandalj e I za vrijeme ta
loenja materijala koji se vremenom transformirao u breu. Jedan od va
lutaka nainjen je od .kremene potone valutice tako to joj je jedan ok
rajak odbijanjem vie plo.snatih ivera formiran kao chopper. Valu tica je
plosnatog oblika i zaobljena, a ,povrina ,joj je smea i glatka; to je tipina
)) pustinjska pa:tina. Petrografskisastav je tamna maslinastosiva amorfna
kremena stijena (slika l).

Sl

1.

A rhaj.sk; paleolit':k. Sandalj a

(M. Male z 1,979, T. XVI)

Jo jedanprecimet, otkriven u Sanda;lji I na ,bazi kotane bree, jest

kremena 'potona valutica, na ijem se kortekis u vide ,brojne udubine koje
su nastale od udaranja o tvri kremeni materijal. Ona je oito sluila kao e
ki, a ljudi su je importirali na ovo mjesto.
Od kotane bree u Sandalji I is;prepariran je i vei broj ivotinjskih
cjevanica, zuba i fragmenata rogova s jasnim tragovima uporabe. Na pri
sustvo ovjeka u Sandalj i I upuuj'u takoer po'ugljenjene i opaljene ivo
tinjske Ikosti, kao i vie komadiaka drvenog ugljena. Neposredno od ov
jeka potjee od ove bree i jedan gornji sjeJkuti roda Homo, a to je ujedno
najstarije otkri-e ove vrste u Evropi. Nalaz je sa jasnom stratigrafskom po
zicijom, IbudlUi da je ovjekova prisutnost i villafranchiumska starost bre
e dokazana pa:leontolokim objektima.
Najstarije kameno orue, do Saida poznato u Aziji i Africi, anaclllJeno
od va:].utica, od ranije je poznato 'pod imenom mpe'bble-too} - kulture. Ono
je vezano uz nalazita fosilnih primata iz skupine australopithecina i pred
stavnika primitivnih arhantropa,

GZM(A). NS 38.'1983. str. 1--63

D . BASLER. PALEOLITSKE KULTUR E U JADRANSKOJ REGIJI

I .

i 1
!

U junoj Evropi otkrivena je do sada na vie mjesta kotana brea

villafranchiumske starosti sa slinom faunistikom zajednicom kao to je
II 5andalji 1. U jadranskom podruju kotana brea je talkoer otkrive na i u
Crvenoj stijeni povie rijeke Trebinjice. U svim tim nalazitima, meutim
nij 8 do sada zalpaeno kameno orue, a ni ljudske kosti. Jedini lokalitet koii

G 2..L"\1:{A) , NS 38; 198~,

str. 1-63

D. BASLER, PALEOLITSKI: KULTURE U J ADR~:>-K_,?_J~ EG

__
IJ I _

_ __

je slian Sandalji I, ali je mlai, jest peina VaHonnet, nedaleko od Nice, u

kojoj su z,ateene naslage s kasnom vil1aifranch'i'u mskom faunom i osteo
odontokeratofirskom kulturom (H. de LUm'ley, S. Gagrilere-L. 'B arral-R. Pas
cal, 1963; H. de Lumley, 1976 a). Sandalja I iVaIIonnet doka'Zluju na taj na
in da su 'podruja oko Sredozemnog mora Nla naseljena primitivnim fo
silnim ljudima ve u doba vi,lIa.franca, a to znai lpri:blino ve olk o 2,000.000
do 800.000 godina BP.
Nalazi u Sandalji I dobiveni su, dakle, u uvj~tima po ,kojima ,pratea
fauna nedvosmisleno govori za mnogo starije vrijeme nego su ,to do sada pru
ali ot'prije ,poznati nalazi u RUffi'uniji, Italiji, Francuskoj i sjevernoj Africi.
Meu njima su oso'b ito znaajni: Le Vallonet (H. de Lumley, 19'76 a,
str. 765-770), Monaco. Boulevard de Belgique 30 (G. Iaworg.ky, 1963; H. de
Lumley, 1969), Ruffe u Provenci (M. Dubar, 1975/2), Barry na Rhoni (H. de
Lumley, 1976, str. 771-775), La Petite Crau' na donjoj Rhoni (H. de Lum
ley, 1976 a, ,str. 775), Costiere du Gard .u 'Langedocu (H. de Lurrnley & alii
1, 1976 b, str. 777-780), Fresquel ou Langeducu (H. de Lumley, 1976 b, str.
780 --782), Cabestany 'u Russilonu (H . de Lumley, 1976b, str. 783-792), Ga
ronne (H. de Lumley, 1976 c, str. 795- 796), Sin.z elles, Auvergne(H. Delporte,
1976, str. 801-803), Chilhac, HaU'te-Loire (Ch. Guth, 1974, str. 1071-1073),
Achenheim, Elzas (A. Thevenin, 1976, str. 810-816), Prez'letice :kod Praga
(J. Fridrich, 1972), Pribice u Moravskoj (K . Valoch, 1978), Stranska skala
kod Brna (K. Valoch, (1972), Oltetu, Rumunija (R. Grahmann - H. J. Mu
ller-Beck, 1967, str. 196), Monte Peglia, Umbria (A. C. Blanc, 1956; H. de
Lumley, 1976, str. 14, tab. VII); Monte Garqano. na nekoliko mjesta u sje
vernom dijelu Apeninskog 'pDluotoka (A . Palma dli Ce.snala, 1967, str. 4-11),
Capo RoseUo na Siciliji (G. Bianchini, 1969, 1972), te Ubeitdiya II dolini Jor
dana . Na podrutjru S a h a r e
su na nekoliko mjesta otkrivena slina n,,
lazita koja se po svom geografskom polua.ju mogu pribrojiti iunoevrop
skom vi1laifranchienu, tako nalazite Saouri ,(H . Alimen J . Chava illon,
1962), Sidi-Zinn u Tunisu (E. G. Gobert, 1950) , Ai:n-Fritissi u Maroku (J. Tixier,
1960), Cherdi u Tibesti (M. Dalloni, 1948) i Aoulef u Tidiketu (H Hugot.
1955) . .ova nalazita su. meutim, obraena vie u arheoloko-tioolokom.
a manje u geoloko-~tratigrafskom pogledu, pa su zbog toqa komparacije
sa Sandaljom I liene mogunosti intenzivnije komparacije .

Naziv !peble-tools ,se u Evropi rjee upotrebljava, on se vie vee

za nalaziMa u ekvatorijalnoj i junoj Africi. U mediteranskom podruju da
nas najvie slui naz iv chopper (za jednostrano odbijeni valutalk), ili
)'chopping-kool{( (za dvostrano obraeni vairutak). U frankofonom ,podru
ju uU'potrebi je i izrazgalet amenage (obraeni valuta-k), ali se ini da i
ondje ve .polako dobiva na prevazi engleski sinonim cho'Pper ({ kao ade
kvatniji pojam. Njematki izraz HallWerkzeug u 'p rednostije pred francu
skim zato to opisuje alatku i odreuje njenu namjenu. kako je to II svim
dragim sluajevima denominacije artefaikata ve prihvaeno kao prinCip
(npr. strugalica, iljak. strgalo, svrdlo itd.).
U francuskOj i junoafrikoj arheologiji uinjeni su pokuaji da se iz
vri ti,poloka sistelIIlatizacija obraenih pmdnika. U tom .pogledu istakli su
se H. Hugot (1955), H. Alimen - J. Chavai1lon '(1960 i 1962), J. Tixier (1960) .
L. Ramendo
P. IBtberson (1952), Van Riet Lowe ((1952). te - konano
(1963). 'Ovaj mukotr.pni 'posao rezultirao je sa nekaliko tipolokih sistema,
koji za arheologiju nemaju praktinu vrijednost. Pokazalo se. naime. da
pojedini ti'povi ovih alatki nisu izriito vezani za neku epohu , stil ili vrstu.

10

GZM(A) , NS 38 '1931. str . 1-63

. BASLER, PA L EOLITSKE KULTU RE U JADRANSKOJ REGiJI

-----------------------------

Nalaz u andalji I oito namee potrebu izdvajanja ovog kulturnog

stupnja i,z kruga starijeg paleolitLka, 'll koji obino ubrajamo i neke ve vrlo
dobro razvijene kulture 'kao to je clactonien, abbevillien, micoquien, pa
ak i acheuleen (u svojoj starijoj, klasinoj fazi). Javlja se, 'prema tome ,
potreba da se ovoj kulturi odredi posebna ,sk,upna oznaJka moda izrazom
e o I i t i k , to se ini najbli e ovom smislu sada, u vrijeme .kada su okol
nosti ovih kultura nedovoljno poznate. Neto zajedniko ipak II svemu tome
postoji i moe se deteJ"iminirati kao specifinost. Vodei tip je chopper, a
geoloka pozicija je viltlMranchien. Tipina je t a koer i osebujna kotana
>:jndustrija, tzv. osteoodontolokO'keratofirska kultura.
Eolitik andalje I mogao bi ,se u dananjim prilikama opisati moda
vie negativnim injenicama, onim ega zapravo nema u njegovom hahitu
su. To je, ipak, povezano s riziikom, budui da ovo nalazite predstavlja ju
do sada samo dva ,predmeta , uz to vrlo uopenih obli'ka. To tim .prije to se
upravo chopperi i chopping-toolsi javljaju sve do mlaeg 'p aleoliUka, tako,
npr., u aurignacienu sa LU'ia i Male gradine u Kulaima kod Prnjavora.
(D. Ba'sler, 1980) .
K'u\turu andaljskog eolitiika obiljeava za sada jedino 'Prisustvo pri
mitivnog cho.p.pera. Moe se !pretpostaviti da e se ondje, osim toga, istra
ivakim radovima u :budunosti nai jo i drugi -- moda ak i ,prilino
:> razvijeni oblici alatki, tj. da e se kultura proiriti novim Upovima.
Primitivne kulture na valucima u jadranskom podruju otlkrivene SlJ i
u sjevernom dijelu Monte Gargana. Po tome su one (teritorijalno) najblie
jugoslavenskim nalazitima, iiliko samim tim nije reeno ua bi one mogle
hiti u genetskoj vezi. Lpak je ovim nalazima potrebno .posvetiti panju ve
zato to oni dozvoljavaju izdvajanje neke posebne kulburne zone u sta
rijem 'paleolitiku po trodjelnoj shemi, II koju bi se mogli uvrstiti i nalazi
iz ~andalje L Ne moe se, istina, za'Paziti neka istorodnost ovih !kultura sa
nalazom u andalji L -- to se ne tvrdi. ni za druga 'Podruja, -- budui
da se chopper kao Up odrao nepromi jenjen dugo vremena. U svaikom slu
aju, garganske nalaze nije mogue iskljuiti iz kruga villafranchienskog
~} eolitika , makar to su uvjeti nalaza nedoreeni. Zanimljivo je da talijan
ska uheologija u sl'uaj'u Gargana upotrebljava oznaku Pebble cul1ure '<
(A. Palma Di Cesnola, 1967, str. 10--13) lokalizirajui je ak kao garganski
pebble-tool.
Na svim nalazitima Monte Gargana dobijeni va,l uci naeni su u za
jednici s industrijom Ikoja je ocijenjena kao !protolevalloisien, a u Corren
tinu i s acheuleenom. U .pitanju su, dakle, arheoloke metode u istraiva
kom postupku , to je poeljno Ikao metoda, ali nedostatno kao .postupak.
Budui da garganski nalazi .potjeu iz nanosa na otvorenom prostoru ,
vremens'ko-kul1urna pripadnost je u pomanjkanju paleontolokih nalaza od
reena tipolokom metodom, a to je manje siguran postupak u identifika
ciji kulture .
Bogata nalazita na sjevernom Garganu ipak su upotpunHa mediteran
ski svijet nalazima dosad poznatog najstarijeg Ipaleolitika. Porijeklo choppe
ra moe se traiti u j!unoj i srednjoj Africi ve zbog starosti tamonjih
nalazita, odakle su oni mogli dos,pjeti do Sahare, a 'Preko nje na Iberski
poluotok (Cadiz), pa u junu Francusku i na Apeninski poluotok. Ovakvoj
koncepciji done'k le se protivi nalaz u Vertessz6116su -- pripisan takoer
pitekantro:pu, ali daleko od obala Mediterana -- istina .pored izvora tople
vode, a i inae datiran u topli odsjek villafrancha.

GZM(A) , NS 38i 1983, s tr. 1-1i3

PALE OLITSKE_ K_C_L_TUR

_ _E U JADRANSKOJ ....::.::::.::.:
R E G I:.::.J.::.
I _ _ __ __ _ _ _ _l_l_

___
_, B ASL2"R,

Facies eolitika je do te mjere makrolitiki da obluci doseu pone

kad i veliinu od 20 om. Oni mogu biti pri:blino ovalni, pri emu je samo
jedan od krajeva obraen sa nekoliko udaraca . Odbijanje na obje strane do
vodi pone'kad ak i do oblika kojipodsjeajl\l na pestnjak. Postoje i okrugli,
ploni valuci, takoer obijeni sa jedne ili sa dvije strane, koji se obradom
mogu pribliiti i tipu diska.
U cjelini pebble-tool - kultura nije moda toliko u p itanju neprikos
novena identinost garganskih,provensalskih, kadiskih i saharskih nalaza
koliko njena pojava na gotovo cijelom Mediteran'U. Nalaz u Sandalji I dop
rinosi, ak odluno, 'kristalizaciji .p roblema ranih kultura na Mediteranu kao
prodor II problematiku koja se do sada vrlo nesigurno ocrtavala, svakako
zbGg nedostatnih dokaznih elemenata koji su, me'Utim, u Sandalj i potpuno
rijeeni koegzistencijom artefakata sa faunom.
Primitivna orua, izraena od valutaka u epohi villafranca, mogu se
s pravom smatrati naj,starijim ovjakovim izraevinama u nastojanjima da
o::;igura uvjete za ivot i odranje. Datiranje ovih nalaza, me'Utim, rastegnu
to je na vrlo dug vremenski raspon.
injenica je da Mediteran i njemu b lisko podruje predstavljaju po
sebnu zonu ove pojave. Nalazi iz ekvatorijalne i j'Une Afrike, osobito 01
doway i Kafuen, ne moqu se, ipak, neposredno ovamo lprikljuiti ve i zbog
toga to su tamonji nalazi nastali u drugim klimatskim 'Uvjetima, a derpo
nirani su II qeolokim formacijama koje nije mogue direktno poistovjetHi
sa fenomenom mediteranskog vil1afranca, odnosno eVlfQPskog donjeg ple
istocena.
Prema evropskomkontinent'U vi1lafranchien se s udaljenou od Me
diterana naglo gubi. a time postaje bespredmetna identifikacija za njega
vezanih kultura. Pojava primitivne in'dustrije rjenim val'Ucima nije, meu
tim, iskljuiva specifinost villafranca, ona se u starijem rpaleolitik'U javlja
na jo nekim teritorijalno i vremenski odreenim prostorima.
Ipak, za villafranchien je ona iskljuiv determinativ. Sam villa.franchi
en, odnosno najstariji pleLstocen, :predstavlja geolokn epohu koja jo nije
preciznije determinirana u vlastitoj sekvenciji, a JOs manje na granicama
prema epohama koje su joj prethodile, odnosno koje se na nju kasnije na
dovezuju, Osobito je nesigurna granica izme'U tercijara (pIiacena) i vil1a
franca. To slikovito prikazuje tabela H. de Lumleya (1976 d, str. 7), na kojoj
je vidljivo ka'ko je neke, osobito starije, kole trae vrlo duboko (ak i do
5,000.000 godina BP), dok se u novije doba ta granica prilino !penje, ak i
do 1,800.000 godina BP. To je, uzgred budi reeno, vrijeme Ikada se sve do
nedavna, jo na kongresu u Nici 1976. godine, datirao najstariji nalaz ;paleo
litske provenijencije, onaj u Chilhacu (H. de Lumley, 1976, l, .str. 10-16).
Nalaz u Sandalj i l popraen je neospornim argumentima to ih ;pred
stavlja prisustvo starije villa,f ranca faune , koja je, na primjer uProvenci,
datirana u vrijeme izmeu 900.000 i 1.500.000 godina BP. Za arheologiju pa
leolitika II Evropi andaljski nalaz predstavlja sasvim nova saznanja.
Sada, kada jo nije ,p recizirano vrijeme .deponiranja kulturne zaostav
tine na ovom mjestu , (raunajui u nju ne samo kremenice nego i ko.sti,
ugalj, te druge obje'k te vane za identifikaciju nalazita). ne smije segubiti
iz vida da jeu nekim rasponima vremena, tako 'u interglacijalu donau-gi.inz
(1,700.000-1 ,250.000 god. BP) i g.i .inz-mindelu(71 0.000- 650.000), razina Jad
ranskog mora b ila znatno via od dananje, toliko vi'a da je andaljsko pre
bivalite ovjeka bilo gotovo na samoj obali. U takvim ,p ri!ilkama, dakle,
SandaJja l pripadala je Mediteranu u najuem smislu rijei. Pa i najnie

12

- - --

G ZM( l, NS 38'SW; . sl !' . l-R~

D. B.'l.SLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

sputanje razine mora u intervalu glinza (1,250.000-710.000 god. HP) odgo

varz.ilo Je priblino dananjoj razini, 'pa se i po tome ovom lokalitetu ne
moe ,porei mediteranski ambijent, jer se obala nalazila te.k nekoliko kilo
metara daleko.
Sandalja I je tada ,bila pein.sko naselje. To predstavlja rijetkost 11 ar
heologiji arhajsko.g paleolitika. Raniji nazori, temeajeni nalazima na mno
gim mjestima u Evropi, iprema kojima su se najstarije zajednice zadrava!e
na otvorenom prostoru, .pobijeni su nalazima u Sandalj i L Le Vallonetu i
peini Lazaret u Nici. Za razliku od staropaleolits'kih naseljenika na starim
rjenim terasama u sjeveroza.pa>dnoj Francuskoj, najstariji naseljenici me
di terans!ke regij e traili su zaklon i u peinama .
Dokumenti o fizikom izgledu and.aJojskog pra1stanov.nika nisu otkrive
ni. S pravom se zato moe rpretpostaviti da rbi on moga'o .pri1padatil vrsti Pti
thecanthropida. Zanimljivo .je, meutim, gledite francuskih antropologa, koji
za uzim aju danas poneto rezerviran stav u pogledu njegovog izgleda, moda
zbog toga to je u Fontechevadu, i.s pod slojeva sa mousterienom, otkrivena
lubanja ovjeka naprednih oblika, gotovo slinog Sa1piensu (G. Henri-Mar
tin, 1954). Nosioca .primitivnih chopping-kultura u novijoj francuskoj litera
turi nazivaju zato pojednostavljeno imenom Anteneanderthalien, smatra
jui ga nesumnjivo Archanthro;pusom (Homo erectu-som) , no moda neke
SPecifino evropske vrste. Isuvie skromni nalazi ostataka skeleta na vie
mjesta u Evropi ne dozvoljavaju sigurnu rekonstrukciju njegovog izgleda
u Cjelini. Ostaci skeleta iz Sarudalje I, Prezletica, Mauera, Vertesszbllbsa i
Ehringsdorfa(M. Malez, 1975 b; M. A. de Lumley-Woodeyar,
1976,
str.
548-549) o i to nisu dostatni za takav poduhvat. To pitanje je s.pecijalno u
Sandalji I oteano i injenicom 'da je depozit ondje s~ariji od depozita drugih
poznatih nalazita, a jedan jedini zub to je otkriven nije dovoljan za rp-
konstmkciju cjelo klIpnog izgleda. M . Malez ga je samo okvirno prihvatio
kao Australopithecusa (M. Malez, 1975 b), bez obz ira na rezervirano s-ta
novite M. A. de Lumley-Woodeyar(1976) da bi r8zvoj ovjeka na evrop
skom kontinentu mogao biti drugaiji od onog u daleik im i klimatski hete
rogenim podrujima Azije i Afrike.
Stanovnik Sandaije I se o'bitavanjem na jednom mjestu, .po-znavanjenl
vatre i izraivanjem svjesno oblikovanog orua od tvrdog kamena pred
stavlja 'kao ve .potpuno -formiran ovjek. Njegova geostratiqrafSlka i kultu!'
nohistorijs.ka pozicija na ovom mjestu ipak je. bez obzira na manje dokaze,
i roka. Arhajske kulture chop:pera izrazito su uniformne , a 'proteu se. ne
sumnjivo, u vrlo ve;likom 'Vremenskom ras.ponu. Niih irpak nije mogue u ob
li'kovnom po.g ledu odvajati u neke posebne, vremenom i prostorno odije
ljene skiupine, pa makoli'ko da je u tom pogledu bilo 1pokuaia - o kojima
je ve ranije bilo spomena . U cijelom cirkummediterans'kom svijetu choppe
ri se predstavljaju kao jedan jedinstven fenomen.
Bez obzira na dilemu da li je 'andaljski nalaz zateen na svom prvo
bitnom mjestu ili je na1plavljen sa nekog oblinjeq mjesta, peinski ambi
jent ovdje nije mogue apstrahirati. Prisutni ovjek bio je, bez sumnje, ve
zan za 'Peinu - .bilo da je stal,no 'Prebivao u nj oj, ili se u nju samo
navraao. Ovo vezivanje za peinu je prilino nov kulturno-socioloki mo
menat u poznavanju navika predneandertalskih ljudskih vrsta. Nalazom sou
demantirani stariji nazori da bi se ljudi eolitika i starijeq paleolitika za
dravali iskljuivo na otvorenom prostoru, zbog ega su im se. bujicamil.
pf.1rijeka is-preturanj, ostaci, sauva1i jedino na starim terasama. Moda. je,
uostaloun, ova 'pojava ,specifinost mediteranske regi;je, ipa ne va1i za 'Pri
like dublje u kontinentu.

GZM(A), NS 38/ 1983, str. 1-63

. BASLER , PALEOL1TSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

13

Kao jedini na vrlo velikom prostoru, nalaz u Sandalj i

moe se prih
vatiti !kao uzorak za mnoge detalje pri arheolokoj rekonstrukciji ambijen
ta. Ipak, nalazi sa Monte Gargana (A. Palma Di Cesnola, 1967, str. 4-20), pa
i najnoviji iz Isernije u Molisi (usmeno saopenje B. Sale) potjeu s otvo
renog prostora - a po tome iz ambijenta koji je prije otkria SandaIje [
va'io kao iskljuivo pravilo.

B. SREDNJI PALEOLITIK

(Karta 4)
U materijalnoj kulturi srednjeg paleoliti'ka jadranske oblasti Jugosla
vije zastupljene su, prije svega, razne razvojne faze i faciesi mousteriena.
Srednji paleolitik je, inae, znatno vie ras'p rostranjen i bogatije zastupljen
nego kulture eolitika i starijeg paleolitika. U jadranskoj regiji otkriven je
do sada u nalazitima na vie lokaliteta: Zapunteljsko polje, Krevanje po
lje, Panjorovica, Peina u Trapljenim docima, Raanac, Savudrija, Vorganj
ska pe i u nekoliko slojeva u Crvenoj stijeni. Nesigurno je prisustvo mou
steroidnih primjera:ka u najdonjim slojevima SandaIje II, koji su vjerojatno
aurignakog porijekla.

Srednji paleolitik je u ovoj regiji traja,o jo od kasnog riss-glacijala do

drugog wi.irmskog stadijala (wi.irm-2). U toploj interglacijalnojklimi, ini se,
pret eno su naseljavani otvoreni prostori i polupeine, potkapine i stjeno
viti previsi (Radovin, Panjorovica, Za,punteljsko polje), a sa nastupom hlad
nije klime u vrijeme wi.irmskih stadijala preferirani su zakloni u piljama
(Crvena stijena). Crvena stijena bila je, naime, u doba srednjeg .paleolitika
jo prava peina, koja se tek kasnijim obruavanjem preoblikovala u pripe
ak .

Srednji paleoliti.k u jadransko-mediteranS!koj regiji Jugoslavije osobito

je impresivno zastupljen u slojevima XII do XXXI u Crvenoj stijeni. To je
profil debeo oko 12 metara i polagan u vremenu od preko 100.000 godina.
Njegovu kimu predstavlja mousterjen, u uem smisllI rijei, koji tek u ne
kim epohama pokazuje varijetete, moda zbog infiltracije utjecaja sa stra
ne, a koji su ga za izvjesno vrijeme oploavali novim sadrajem ne utje
ui pri tome na osnovni izgled kulture u cjelini.
Srednji paleolitik se, osobito u odnosu na nalaze u Crvenoj stijeni,
moe u svom dugovjekom razvoju podijeliti u nekoliko etapa sa karakterom
faze
B-l. Prcdmousterien

Fazu p r e d m o u s l e r i e n a
reprezentiraju nalazi iz slojeva XXXI,
XXX i XXIX u Crvenoj stijeni (SliJk a 2). ObliCi alatki :koje su ondje zate
ene pokazuju nesumn jivu pripadnost srednjem paleolitiku u pogledu
vrsta i oblika, ali ne i u kompoziciji, koja nije istovjetna s mousterienom
u klasinom smislu. U ovom horizontu karakteristino je inae uee leva
lloisiena, tako da se eta'pa moe ak tretirati i kao levallois-mousterien.
Osnovu kulture
2 -

GZM -

ine

Arheologl,i a, 3R

slijedei

tipovi alatki:

14

~~_

_ __

~_.

GZM(A), NS 38/ 198~ , str. 1-1l3

BASLER, PALEOLI'l'SKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

.J
m

0-.

0U

=>
.J

0::0::

Ow
LI
Z

:;:

ZL

0....0::

O :=>
~3i=

(fl

(fl
(fl

Oo::
'"w
~

$lU Sll{)oodJn.iJh obildj]c.a, a po !sa6uv,aniun negafuiJvJma na nji

ma je vidljivo da su sluila za izbijanje irokih odbitaka sa nedotjeranom
i izduenom udarnom plohom. Ovim iz,bijanjem jezgru je na koncu dat
pri'b lino ovalan oblik. S oib zirom na to da je na objektima ostavljen i

Jezgra. Ona

GZM(A), NS 38i 1983, str. l~

D. BASLER, PALEOLITS KE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

15

dio ,prvobitne .plohe, oito je da ova jezgra tendiraju ka onim oblicima

to e se u mousterienu pribliiti disku. Pravih diskova, meutim,
nema.

2cm

k:== =-_IIII'

.-
___

"

.. I.

Sl. 2. Predmou.sterien 1 moust e rien. Crvena stijena slojevi XXXI-XII

(D. Basler 1979, T. XLVIlfI)
2

16

GZM(A), NS 3811983. ,tr. 1-63

BASLER. PALEOLI'I'SKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

Strugalice. UUUl t<lJr ove vrste z3ipaa:j'u se prjmjerci sa kcmve:1ffinD, no

i konkavno zasvedenim rubom.
Runi
teeno

iljci. N a >:irujen i SlU 'OId :'[1oik,ilh odJbitaka. U o,vom

je i nekoliko primjeraka tipa Quinson.

hQlri~onltu

za

Rezala. Izgraena su od lamina 'irdkog tipa, dobijenih odbijanjem

tehnikom levallois. Lake retue potjeu od upotrebe.
U cjelini promatrano, za ovaj horizont su karakteristini:
inverzno istosmjerno retuirani radni rubovi
stepenasta retua
u izvjesnom broju zastupljene udarne plohe tipa ptice
u
letu
mikrodimenzionirane alatke
neuredna dorada alatki.
Nedostaju:

- pestnjaci
njima slini predmeti.

U faZi predmousteriena, kao nastalom i kasnije, u Crvenoj stijeni do

minantna je tehnika odbijanja. Moe se rei da je ona iskljuiva, jer ne'k0
liko predmeta koji se pri.injaju Ikao da su rac1eni od jezgra, u stvari Sll
odbici.
Predmousterien (u smislu ovog nalazita). odnosno levallois-moustericn
(u smislu Betalovog spodmola) u jadransko-mediteranskoj regiji podsjea u
odreenoj mjeri na zaIP3icLnoevro'pGki micoquien. Za :m::coq'U'ien je n3Jrnit'O
karakteristina pojava velikih noeva s monim i neobraenim hrptom, in
verzno istosmjerno retuirani rubovi i strugalice sa strmo retuiranim rad
nim rubovima, kao i strg,ai, odnosno lTuni ii,Ljci slini polupestnjacima iz
eponimnog nalazita La Micoque (G. Bo'si,nski. 1970).
Micoquien u zaJpadnoj Evro.pi prethodi mousterienu, pa se kod nekih
autora smatra ak kulturom starijeg paleolitika. U Crvenoj stijeni, meutim,
n? rostoje svi preduvjeti za pribrajanje slojeva XXIX do XXXI ovoj kul
turi. budui da su ovdje 'potpuno izostali 'krukoliki bifacijali, ikoji su inae
posebno zmaajan, ako ne i odluujuit, faktor za prepoznavanje micoquiena
u liem smislu rijei.
Za komparaciju lokalnog predmousteriena u Crvenoj stijeni u obzir
d,ola~i .i jo jedna !kultura: tayacien, .osobito u smislru ik<lJko ga je 'p'reeentirao
H de Lumley (1971. str. 308) u svojoj publikaciji o paleolitiku junih oblasti
Francuske.
Pone'to razvodnjena definicija ove kulture kod H. Breuila i G. Henri
-Martinove moe se donekle primijeniti i na nalaze u horizontu 'Predmou
st~;riena u Crvenoj stijeni. Pri tome ie teko navoditi komparativne prim
jerke Ikao to bi bili nalazi iz Fontechevada, za koje je - jednako kao i
u Crvenoj stijeni -karakteristina gotovo apsurdna nemogunost neke
odreene sistematike. Moglo bi se gotovo tvrditi da se definicija tayaciena,
onakva kako ju je formulirala G. Henri-Martin (1954), mo.eprimijeniti na
nalaze iz slojeva XXIX do XXXI iz Crvene stijene. Alatke su dobivene ob
radom odbitaka od stijena, a u manjem broju od oblutaka. Bifacijalni. !pred
meti su nepoznati. Posebnu skupinu ine alatke dobivene od odbitaka sa de
belim obodom, pri emu je jedan od bridova strmo retuiran na oblik strl1
qalice. Facetirani talon j e rij edak. Za razli'ku od nalaza u Fon1:echevadu, II
Crvenoj stijeni nisu zateeni grubo. jednostrano ili dvostrano. obijeni ko
madi - tzv. chopperi i chopping-toolsi.

GZM(A) . NS 38, 1983. s tr. 1_3

fl . BASLER . PALEOLIT SKE K U LTURE U JADRANSKOJ REGIJI

17
TABELA

2.

CRVENA STIJENA

OPI PREGLED

~
'"

P ~O FIL ~lOJ

K Ul TURA

OU" NA

GEOLO ~ K A ST RATl ORA F lj A

I PRE"'A K BR UNNA.(ri(RUI

S TA RO S T

( , S 1, I l! ~ ' . I 'J ~ )

O. OO - 0.40

BRONZANO

ODBA

'''''4~+l'
':"': ' " .,J, j:. '

K L I MA

O. ~ O -

i.80

NEOllTIK

__ _ 1-_ _ _ _ _ _

t - - -
, 80 -2 90
J

' -
~

2.90 - 3.50

3. 50 -~ . 90

"<EZOlITIK

~l~t\'
)~)~\
?' . ,
.cl

'1

;.\o,J .

I
II
II/ Ill

e~

I" OST (j l AZ IAl

7. 450

-' IV

10. 15 O
SPATGlAl l AL

1<; 7n n

Z6. 000

4.90 -7.5 0

33 DO O
35. nnn

7.50- 8 .30

40770 : 900

lIpjO-9JO
z

9.10 -10 .40

10
11

1040~u . 70

o:

10 70 - 11,t.Q...

UJ

12

11 .1.012.1u

UJ

....

I/)

::>
O

13

1210-15 .40 ::L

ll.

15 .40-17 .80

RISS/ WUR'"
INTER GL AI IAl

Sr-AT - BI S

HQ CHGlAZIAL

FRUHGl A Z lAL

. 15

URO

nBO -20.30

BASLER

Ovdj e treba ipak napomenuti da postoje sli.nosti. ako ne i genetska

veza. i zmeu predmousteriens'ke kulture u Fontechevadu i kulture iz najdo
njih slojeva u nalazitu La Micoque. Ipak, o identi nosti se ne b i moglo gO
voriti, ' jer u Fontecheva.du to je sloj tayaciena, zat e en duboko ispod mou
sterie na s acheuleenskim tradicijama i rastavljen od njega debelim slojem
ster ilne obruevine . Njegov razvojni put je ipak u divergenciji prema mi
coquienu. za to arheologija nije jo dala zadovoljavajue rjeenje, Za razli
ku od ovih nalazita , ini se da u Crvenoj stijeni kultura predmousteriena
(u slojevima XXXI-XXIX) pokazuje jasne znake kontinuin.nog razvoja k a
ugraivanju u kulturu mQ:usteriena. To bi -predstavljalo samostalnu varijan

18

GZM(A), NS 38 , 1993, str. 1-63

D . BASLER. PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

tu u (}dnosu na francuski tayacien, ije porijeklo i odnos prema mousterienu

nisu poznati. Tako nije poznato u to se on kasnije pretoio, jer u nalaz i
tima FrancusIke tayacien neko vrijeme akkoegzistira s mousterienom .
Situacija s tayacienom, u smislu definicije Lumleya, ini se blia jad
ranskom predmousterienu - moda ve i zbog toga to je on dobiven u
nalazitu Caune d 'Arago, koje pri.pada mediteranskoj zoni Francuske.
Porijeklo "predmousteriena u Crvenoj stijeni nije bilo mogue usta
noviti u okvirima saznanja o staropaleolitskim kulturama Evrope. To je oi
to lokalni problem ovog nalazita. Tayacien i micoquien ostaju 'ZJbog toga
i nadalje kao mogua rjeenja, makar to su upravo i ove dvije kulture op
tereene nepoznanicama u odnosu na njihovo vlastito porijeklo i veze n
odnosu na kulture u kasnijem vremenu.
Kada se Ipromatra evolucija !kultura u slojevima od XXXI do XI, da
kle onog dijela zaostavtine u Crvenoj stijeni koji se, i pored velike sta
rosti (donji slojevi potjeu iz riss-glacijacije), moe !pribrojiti srednjem pale
olitiku, ne moe se oteti dojmu da je sve ono to se na ne'ki nain, posred
no ili neposredno, ,povezuje za mo:usterien zapravo konglomerat razliitih
i ponekad meusobno .potpuno neovisnih faciesa . U takvom kontekstu mo
da je i lake razumjeti probleme poreenja izmeu tayaciena i micoquiena,
s jedne, a obje ove kulture u odnosu na ",predmousterien u Crvenoj stije
ni, s druge strane. Uvoenje naziva "predmousterien, dakle, ukljuivanje,
na neki nain, pojma moU'steriena u denominacij:u ove kulture, opravdano
je pojavom nekih predmeta koji su inae t~ini za srednji paleolitik, nrpr.,
etvrtasta strugalica iz sloja XXIX (D. Basler, 1975, tab . XXVIII, br. 1), ru
ni iljaJk (D. Basler, 1975, tab. XXXI, br. 9), pa i nekoliko strugalica koje S11
bliske tipinom mousterienu.
ini se da horizontu predmousteriena u Crvenoj stijeni odgovara kul
turi'! iz najniih slojeva u nalazitu Betalov Slpodmol kod Postojne (F. Osole,
1979, str. 161).
B-2. Protomousteri(,l1

Horizont p r o t o m o us t e r i e n a u jadranskoj regiji za sada pred

stavljaju jedino predmeti iz slojeva XXVII--XXV f\.I Crvenoj stijeni. To je
nalazima vrlo <krt horizont, a uz to u prilinoj mjeri i atipian. U njemu su
ne to brojnije zastupljene alatke s izduenim talonom tipa "ptice u letu
(chapeau-de-gendanne), no isto tako i primj erci s koso poloienom udarnom
plohom, koji su sli'ni, ali ne i .pobpuno identini s clac tonskom tehnikom
odbijanja. Paralelnost dviju inae odvojenih tehnika obrade jezgra i izbi
janja alatki, kao i injenica da je horizont ove kulture stratigrafski. a time
: vremenski fiksiran, dovode do zaklju;ka da se u junojadranS'koj
regiji
mousterien vjerojatno nadgrauje na horizont !koji sadri elemente starijeg i
srednjeg paleolitika. Uee jednih i drugih elemenata nije mogue defini
rati. ali je ipak vie naglaena srodnost s mousterienom, to i dozvoljava
mogunost da se nalazi iz ovog horizonta obil je. e imenom ikoje upuuje Tla
izv jesno srodstvo, dakle i mogunost genetske povezanosti sa srednjim pa
leolitikom.
Mali broj nalaza ne doputa odvi e detaljan opis cjeline kulture, iako
zamana ukupna debljina slojeva od preko dva metra govori za dugo vrije
me njenog postojanja i odlaganja na ovom mjestu. Minimalne su i mogu
nosti komparacije sa drugim nalazitima u zoni Jadrana, a istovremene kul
ture u j unoj Francuskoj (H. de Lumley, 1969), iako bogato zastupljene u

GZM(A). NS 38/1983 , str. 1~

D. BASLER. PALEOLITSKE K U LTURE U JADRANSKOJ REGIJI

19

veem

broju nalazita, nije mogue neposredno komparirati zbog malog bro

ja otkrivenih objekata u Crvenoj stijeni, a neto i '1lbog time uvjetovane,
prividne atirpi,nosti tih nalaza. Sbrugalice i rune iljke ,tz horizonta s pro
tomousterienom u Crvenoj stijeni isto tako nije mogue tretirat i ikao eve
nosien, .budui da ta junofrancuska ku'ltura nema kvalitet kulturnog stup
nja u razvoju paleolitika. Ona se vi e ini kao neki lokalni facies unutar
ranih 'srednjopaleolitskih kultura Evrope .
B-3. Mousterien

Kulturi m o u s t e r i e n a u jadranskoj regiji pripadaju nalazi u nizu

slojeva XXIV do XII u Crvenoj stijeni, kao i nekoliko nalazita uzdu jad
ranske obale, tako rni kal kod Kopra, Krevanje polje, Panjoroviea, pecma
u Trapljenim docima kod Trogira, Radovin kod Zadra, Savudrija 'Il Istri
Vorganjska pe na ot()lku Krku (Slika 3-7).
Horizont mousteriena u Crvenoj stijeni debeo je oko 8 metara.
Kontinuirano nasipanje slojeva u Crvenoj stijeni pruilo je mogunost
da se ovdje prati dugotrajni tok kulturnog razvoja u optimalnim uvjetima.
Taj raz voj je mogue prihvatiti i kao normu za spoznaje o srednjem paleo
litiku u iroj regiji zapadnog Balkana.
Za mousterien u Crvenoj stijeni karakterisUno je da je za sve vrijeme
postojanja njegov razvoj tekao bez znatnijih kulturno-tehnikih inovacija,
osobito u pogledu veli i ne alabk i koje se ovdje kreu na granici mikroIi
tizma. KaraJkteristina je i relativno neuredna obrada !plohe.
Mousterien kao kulturni stupanj u cjelini nije mOf1fololki cjelovit, a
n i regionalno Upi,z iran. To je dalo povoda us.postavi razmjerno velikog broja
pojmova kojima se pokuavaju definirati nje,govi lokalno i vremenski uvje
tovani faciesi. Tako se danas manipulira u literaturi izraz ima kao to su
M()Iusterien tYlPique, Pontinien, Denticolato, Charentien, Ki.istenmousterien,
H5henmousterien, Levallois-mousterien, ,M o'Usterien des Plateaux, Mouste
rien des Grottes, Mousterien des traditions acheuleens, Mousterien sur ga
lets. Mouster ien tardif. Micromouster ien, i jo mnogo drugih. Oito je, da
kle, da je pojmom mousteriena zahvaen vrlo veliki i u morfolokom ,pog
ledu ne ba odvi' e uniformni kompleks kroz koji se tek kao siva nit prov
lae neke tehnioke konstante kao to je strugalica i runi iljak, ili pak ste
penasta retua. Vremenom se u mousterienu pojavljuju, istina, i takve va
rijante, pa ak i divergencije , koje opravdavaju us,postavljanje nekih sku
pina u posebne (regionalno ili stratumski) izobraene kulture, kao to je
pontinien i charentien , ili tek srpecifi{';ne skupine tipova 'k ao to su La
Quina ili La Ferrassie.
U mousterienu jadranske regije posebno mjesto ,p rilpada ,p ojavi alatki
malih dimenzija . To nije usamljen sluaj. vezan iskljuivo za ovu regiju ili
neko drugo ue podruje.
Sto se mikroIitizma tie, ukoliko je ovdje doputeno upotrijebiti I)vaiko
ekstreman izraz, kod jednog d ijela arheologa postoji miljenje da na veli
i nu artefakata utjee sirovina od koje se oni izrauju. Prema drugima, ta
je pojava rezultat radnih navika pojedinih skupina praljudi. U sluaju Crve
ne stijene, no i drugih nalazita u ovoj regiji, ini se da na rprevagi dobiva
ono rprvo miljenje: ljudima ovdje nije se jednostavno pruila prilika da
nabavljaju velike blokove kamena za izradu svojih ala1'ki. Identini razlo?::!
vae i na drugim mjestima, tako i u nalazitu Tata II Maarskoj, gdje je
Laszlo Vertes (1964, str. 239) doao do zakljuka da je veliina predmetJ
ovisila upravo o sirovini, a nije posljedica radnih navika.

20

GZM(A ), NS 3A 1981. s tr. 1-63

D. BASLER , PALEOLlTSKE K ULTU RE U JADRANSKOJ REGl.lT

13 " __-"'.~.

oIa=

2cm

t-==--!

Sl. 3. Mousterien. Panj orovica

{M. Malez 1979, T . XXI)

GZM(A) . NS 3B.' 1983, str. 1--{)3

BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U .JADR A NSKOJ REGIJI

21

n.

Ja
10

SI. 4. M oustbien. Panjorovica

(.M. Malez 1.975 , str. 1310

11

22

GZM(A), NS 3~/1933 , str, 1-63

D , BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

Sl. 5. Mousterien. Ra, anac

(M. Malez 1975, ;str. 1(1)

GZM(A), NS 38/ 1.983, s t r. 1-63

D . BASLER, PALEOLITSKE K U LTURE U JADRANSKOJ R.EGIJI

23

~
Sl. 6. Mou s terien. Raanac
(M. Malez 1975, str. 13Q)

Mikrodimenzioniran je isto tako i tzv. ,facies Predmosti (Valoch.

1967). Obluci prikupljeni iz korita rijeke Ibili su tolilko mali da se nije is
plati-lo iJstiti lih od korteksa, nego su o:b r,a.j;v ani tako to im je jedan
rub o'kresivanjem dotjerivan ru alatku. Isto taiko je u Kujn i (Valoch, 1967), J.
interglacijalnom sloju 11 , otkriven mikro<iimenzionirani 'mousterien iS1pod
sloja sa micoqruienom . Takvi su i nalazi iz gornjih slojeva II Hunjakovo}
peini u Krapini (Malez, 1970a, str. 66, tab. I).

24

tr 1--63
38 '19'33, SRBGIJI
GZM{A), NS
RANSKOJ

~~~U~J~~~~
AD
____~

BASL~R,
~~~P~A~L~EO~L~I~T~S____
KE KULTU~E

~~

,.
Panjorovica
Sl . 7. Moustenen;
str. 126)
(M. Malez 197;>,

GZM(A), NS 38/ 1983, str. 1~

D. BASLER. PALEOt.ITSKE KULTURE U_ J_A_D_R
_A
_ N_SK_
_ O_J_ RE
_ G_I _JI_

Promatrajui

25
_

_ __ __ _ _ __

ovu pojavu u cjelini. moemo zapaziti da su za nju ve

karakteristike:
znatan udio ti'poloki nei~diferenciranih oblika.
- nazu>peni rubovi,
- djelomino ,sauvana okoTina na alatkama.
Sve tri ove osobenosti ine se kao nuna posljedica skromne veliine
pre dmeta. Ljudi su se naprosto morali zadovoljiti izradom jednog radnog ru
ba, pa i to je zahtijevalo osobitu tehniku: djelomina nazupanost u ovom
sluaju je rezultat s.pedfinog tehnikog postupka.
U pogledu tumaenja pojave mikrolHirzma 'z animJHvi su zakljuci do
kojih su stigli S. !Blanc i M. Bourgon obradom nalaz a iz paleolitske stanice
Combe u Francuskoj (Blanc-Bourgon, 1950) . Stari stanovnici ove pe6ine upo
trebljavali su za izradu alatki male komade kamena to su ih izbijali jz
stijena. Autori, meutim, ne dovode pojavu mikroiitizma u uzronu vezu sa
spedfinim sluajem na samom mjestu. Naprotiv, oni smatraju mikrolitizam
karakteristikom kasnog mous1eriena i kao o.pu pojavu na irokim prostran
stvima Evrope. On bi, dakle , trebao biti svojstven vrlo razliitim ambijenti
ma, a rezultirao bi kao posljedica surovih klimatskih uslova, ili paJk kao fe
nomen vezan za kasne faze velik ih kulturnih epoha. Sline su mu acheleen
ske tradicije u mousterienu, epigravettien ili mezolitik. U ovim sluajevima
pojava se tumai kao rezultat velike uvjeIbanosti u obradi alatki, no, moda,
i kao posljedica degeneracije nosilaca odnosnog kulturnog stupnja. Mislilo
se i na posljednje izdanke nekih ljudskih vrsta kao to je predneandertalac,
neandertalac i kromanjonac .
Karel Valoch (K. Valoch, 1977, str. 59) vidi u mikroliti'l:mu fenomen koji
je mogue permanentno pratiti od prvih tragova djelatnosti ovjeka u Ev
ropil, u toku Mindela, pa - moda - 'ak iCrome ra (nalazite Vertessz6116.s),
pa do kultura u doba posljednjih izdanaka srednjeg wilrma, tj. do zakljuka
wilrm 2/3 interstadijala. Tip je vezan za oblutke. Do sada sou ovoj pojavi
davani razliiti nazivi, tako )) mikromousterien (u Slovakoj), charentien
(u Francuskoj) i preszeletien (u Maarskoj), pa )) budimska industrija (u
sluaju nalazita Vertessz51l6s), to je inae starija pojava. Vailoch zato
predlae novo jedinstveno ime taubachien - prema nalaziMu Tanbach u
Saskoj. gdjp. je ova pojava prvi 'Put zapaena. Srednjtoevraps'ka mikwlitika
bi se na ovaj nain odvojila od mediteransIke, to znai da jadransko-medi
teransku regiju treba izuzeti iz kompleksa Blanc-Bo>urgonovih iValochovih
kombinacija i ukljuiti je u problematiku Apeninskog pnJuotoka, odnosno
pontiniena .
U jadransko-'ll1editeranskoj regiji u ovom sluaju mogue je iedino
pretpostaviti da je to posljed ica mogunosti pd'bavljanja sirovine, ' ali bez
duhljeg ulaenja u pitanje razloga koji su stanovnike tog podruia mogli
navesti da u nekim epohama siraviruu trae isJkljuivo u vapnenastim stije
nama najblie okoline. Uzrok tome mogla je biti i ona Blanc-Bourgonova
pretpostavka o vrlo hladnoj klimi, pa z,bog toga i o smrznutim koritima
rijeka.
Posebno zanimljiv problem pre dstavljaju nalaz i arte.fa,kata i z raenih
od odbitaJka na kojima je ostala sauvana okorina. O ovoj pojavi se prvi
put povelo ozbiljni.jeg rauna prilikom o!tk.ria nekih nala:zita uPontijskim
movarama kod Rima, kada je ova pojava prihvaena kao 'posebna kulturna
sku?ina pod imenom
p o n t i n i e n.
Oblutak za izradu alatki u podruju Pontijskih movara bio je, naime,
toliko mali da se prilikom obrade u alatku nije uope ni oslrybaao korteksa,
zane

slijedee

2_0_ _ _______________
. B ASLER...:...

GZ'M(A), NS 38/1983. str. 1-63

PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

nego se samo jedna, pogodna njegova strana dotjerivanjem osposo'b ljavala

za rad. Taj tehnokompleks prihvaen je onda kao elemenat za odreivanje
posebnog kulturnog statusa.
Meutim, isto metodoloke naravi je pitanje, da li se pojam pontini
en moe i smije iskljuivo vezati za usko podruje Srednje Hali'je, ili se,
pak, moe primijeniti na sve nalaze ove vrste u istom vremenu. No, pita
nje moe biti i drugaije postavljeno: da li slini nala,z i u ostaloj Evropi pro
iruju podruje ove kulture, ili je to samo pojava sluajne -tehnoloke kon
vergencije, pa ne slue kao dokaz za genetiku povezanost ili na neki drugi
nain istorodnu pojavu.
Ljudi, naime, koji su u sloju XXII, XXI i XVIII u Crvenoj stijeni, no
takoer i oni na Raancu kod Zadr,a, os tavili dolwmente svoje kulture, oito
su se pri traenJu sirovine za izradu kremenih alatki orijentirali na prikup
ljanje valutaka u koritima rijeka i vaenje ronjakih konkrecija iz naslaga
vapnenca, zapostavljajui vaenje kremene sirovine iz kompaktnih leita u
stijenama. Da li prisiljeni nekim nepoznatim uvjetima, ili !po slobodnom
izboru, oni su .pri tome za izradu alatki preferirali oblutak manjih raz
mjera .
Jezgra su ponekad bila toliko malena da nije bilo mogue osloboditi
ih okorine, nego su se ljudi jednostavno zadovoljili time 5tO su jednu nje
govu stranu sa nekoliko udaraca dotjerivali u eljeni oblik. Meu alatka
ma tog tipa dominiraju, dakako, strugalice. Gledano u irem potezu, kompo
zicije alatki iz slojeva XXII, XXI i XVIII u Crvenoj stijeni, i sa Raanca.
bile su slijedee:
Jezgra su osredhJje zastJuiplljena.

Strugalice. Za lslbu,tp1'jeni SIli svi ti{pDV'i, a 'ViI1s'taka'O takva natLrnaSulje po

lovinu cjelokupnog inven tara.

Rucni iljci S!U mail'OlbrO!jni.

Rezala i nereltlulitrani 'odlb'i~i 'll 'C'ib!l],klu rez,all a su m alfu!blnojni. Reitlu'kallli

su zapravo vrlo rijetki primjerci. Bifacijalno je obraden jedan primjerak.

'P rocenat uce-sca rezala, pogotovo onih koja su bez retua, ovdje znatno
na procentu alne odnose meu samim vrstama alatki, pogotovo s ob
zirom na strugalice. Ukoliko bi se. dakle. uzimali u obzir samo obraeni
komadi, a oni neretuirani apstrahirali, procentualni odnos strugalica prema
drugim alat-kama bio bi nepris<podobivo velik.
Medu odbicima irokog tipa, neobraenim na bridovima, zarpaen j.~
izvjestan broj primjeraka sa facetiranim talonom izduenog oblika, inae
bliskih tipu cha.peau-de-gendarme . U ovim slojevima nedostaju tipino
mousterienski iljci.
Hori.zonti u Crvenoj stijeni. u kojima znatnu prevagu pokazuju stpu
galice nainjene od oblutaka sa kojih nije skinuta okorina, predstavljaju po
javu koja je zapaena i drugdje u Evropi, a ovdje je zbog relativne bli
zine posebno znaajno nalazite Erd u Maarskoj.
Panje je vrijedna i pojava poveanog procenta uea strugalica, to
je na nekim nalazitima u dolini Charente u Francuskoj dovelo do uspos
tave posebne kulturne skUipine pod nazivom charentien. Neto vej broj
'strugalica u nekom nalazit,u, dak'le, nije usamljena pojava, no ni dovoljno
objanjen problem, budui da razlozi za to poveanje mogu biti i sasvim
efemernog karaktera na primjer, kao posljedica sezonske djelatnosti ta
danj ih ljudi.
utjee

GZM(A), NS 3B!1983, str. 1-63

D. BASLER. PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

27

Izmeu slojeva sa kulturom koja pokazuje znatne srodnosti s apenin

skim pontinienom, u Crvenoj stijeni /Uloeni su slojevi (XIX i XX) u koji
ma su pretean dio inili podebeli i l j c i t r o ik u t n o ,g p r e s j e k a. Taj
horizont se jasno odvaja iz cjeline mousteriena. Ova vrsta iljaka je inae
vrlo rijetka u Evropi, gdje se tek sporadino javlja u neznatnom broju, i
to je pomalo udno - u slojevima koji su datirani u mnogo starije vrije
me ad onoga u Crvenoj stijeni. PO'znatija nalaziMa su Kmpina (M. Malez,
1970 a) i Hunas (G. Freund, 1963) , a izgleda da je slian jedan predmet ot
kriven i u Radovinu (M. Malez, 1975 a, str. 131 , sl. 6 br. 4) .

Alatke su vjerojatno sluile za obradu kosti.

Siljak trokutnog presjeka otkriven je u Hunjakovoj peini u KEI
pm1 u najdubljem horizontu ikompleksa II , ime je datiran u neto od
makli riss-wiirm-ski interglacijal (Gorjanovi-Kramberger, 1913 b, tClJb. V,
11-13; Malez, 1970 a, prilog 4), Slino je i sa nalazom u peini Hunas kod
Niirnberga, gdje je ovaj predmet datiran ak u riss glacijal, pa tako opredi
jeljen kao ,praemousterien u smislu Huge Obermaiera. SH-ne alatke zate
ene su i u Tati u Maarskoj (Vertes, 1964), gdje su datirane u kasni RW-in
terglacijal ('po Vertesu Krems-Loesskomplex ). Pokuaj Vertesove kompara
cije nalazita Tata sa Krapinom u novije vrijeme izguJbi'o je na znaaju, pa
je ak postao i bespredmetan nakon to su revidirani Gorjanov~evi naIazi,
a krapinski profil ralanjen u nekolilko precizno determiniranih slojeva i
horizonata (Malez, 1970 a, prilog 4) . Lpak, ve zbog nala,za trobridnih ilj aka
na oba ova nalazita, mogue je govoriti o srodnosti Krapine i nalazita u
Tati, dakako tek u odnosu na neke slojeve. U konkretnom sluaju mogue
je pretpostaviti da Tata odgovara sloju II/ l u HU'njakovoj peini u Kr"l
pini. a po tome jednoj od kasnijih faza RW-inter.glacijaIa .
Nalaz iz Raanca nije
topografsku vrij edno st.

mogue

podrobnije datirati, pa on tako ima samo

Sloj sa sHnim alatkama u Crvenoj stijeni datiran je otprmke u W 112

interstadijal, to je mnogo kasnije od Krapine i Tata, a pogotovo od nalaza
uHunasu.
N a z li ,p a n e a l a t k e, ne toliko brojne koliko u morfolokom smi
slu odreene, osobito su izraene u jednom od kasnih odsjeka mousteriena.
U Crvenoj stijeni zCIJbiljeene su u sloju XIII.
Na ovu ,p ojavu prvi je upozorio Franc;ois Bordes, koji joj je u neko
liko lanaka posvetio i Iposebnu panju (Bordes, 1953). U stratigrafskom pog
ledu ona je zabtljeena povie charentiena (AJbri Ohadoume), ali ima i tak
vih nalazi ta u kojima se ona ,primjeuje /U ni. im slojevima (Bordes - Pitte
Blanc, 1954). Nazupani rubovi u kasnom mousterienu su inae dosta
rasprasbranjena pojava u Ev,ropi i Maloj A'lUjri. Postoje ak i tendencije da
se ona rpreciznije definira, rpa i ralani u vie faza (BaSler & alii, 1975, str.
86-88). Slino kao i drugi varijeteti unutar mousteriena, u Crvenoj stijeni
se ni za denticolato i,z sloja XIII ne moe rei da je nastao infiltracijom
neke kul~ure sa strane.
Z a v r n i m o u s t e r i e n predstavljaju nalaZi /U .sLoju XII i XI Cr
vene stijene. Sline primjerke nije bilo mogue izdVOjiti s ostalih nalazita
u jadransko"mediteranskoj regiji. Ovaj horizont ine, gledano u globalu,
primjerci 's karakteri,stikama srednjeg rp aleolitika, dijelom poneto arhai
nih oblika, no sa tipolokog stanovita neujednaeni, dakle, bez odreene
karakteristiIke sa kojom ,bi ih eventualno bilo mogue doznaiti nekoj k ores
pondentnoj :po-dskupini mousteriena.

28
_

_ __

____

GZM(A), NS 381983, str. 1~3

_D
_ ._B_A_S_L_ E_' R
--,, PALEOLITSKE KULTURE U JADiL\NSKOJ REGIJI

Meu arte{aktima dominirajustrugaJice kao daleko naj:brojnija vrsta,

a to je ujedno i jedina konstatacija koja ,bi se mogla ovdje navesti. Ova po
java 'popraena je u Crvenoj stijeni opim osiroma'enjem i oitomdepopu
lacijom mjesta. Nosioci srednjeg paleolitika ovdje su oito izumrli ,u nekom
biolokom procesu. Erupcija nekog vulkana koja je u peini prouzroila ve
lika obruavanja kamena sa stropa, te nanijela u unutranjost vee koliine
pepela, ini se da je ,fi ,ziki dokrajila odumiranje ljudi. Nosioci srednjeg
paleolitilk a napustili su Crvenu stijenu u toku, moda blie kraj-u drugog
wurmskog stadijala,

C. MLADI P ALEOLITIK

(Karta 5)
Mla i paleolitik otkriven je u jadranskoj regiji na slijedeim nalaziti
ma: Crvena stijena (sloj X do VIII), Bacdanj, Glaviice, Gospodska peina,
Krevanje polje, Ledenice, Lo:par, Okruglo, J>anjorovica, Peine u Brini, Ra
anac, Romualdova 'peina, Salbljievo , Sumpetar, ~andalja II, Vela lpi,lja,
Zamet i Zapuntelsko polje.
Kulture ovog st,upnja razvijale su se u jadra nskoj oblasti pod s<pecifi
nim u v je tima, ponekad intenzivno vezane za nazalita na Apeninsikom polu
otoku, to je bilo mogue u stadijainim razdobljima, kada je razina mor a
bila toHko niska da je omoguavala neposredan suhozemni kontakt meu
ljudima dananje istone i zapadne obale. Zahvaljujui ovoJ c!nJemcl mo
gu e je !zvriti parale\izaciju nekih kultura u izvjesnim epohama iz regija
n a sjeverozapadu Balkana sa onima u susjednoj Italiji.
Pote'ko.u u istraivakim radovima predstavlja okolnost da je ~lac1i
pa\eolitik u 'unutranjim oblastima -Balkana jedva poznat,
a
do.sadan ji
skromni n alazi u jadranskom podru j u pruaju osnovu samo za parcijalnu
konfrontaciju sa mlaim 'paleolitikom II Ita.\iji. Nep osrednu povezanost s ~pe
ninskim poluotokom [}okazuju kulture iz slojeva IX i VIII 'u Crvenoj stijeni
i lli.1jgornjeq sloja II Badnj'u, dok se kulture u sloju X u Crvenoj stijeni raz
vijaju man je ovisno o drugim oblastima, a one u ~andalji II ak i neo v isno
o Mediteranu.
Za denominaciju najst'lrije etape mlaeg :pa'leoliti'k a u slojlu X u Crve
noj stijeni izabran je termin aurignacien , vie kao odraz tenji da se i
talac priblii sri ovog fenomena, a u manjoj mjeri da se prui decidirana
definicija. Za ocjenu razvoja kulture u mlaem paleolitiku junog
dijela
jadransko-mediteran&kog podruja Jugosla v ije standardna evropska nomen
ldatllfa ima samo uvjetnu vrijednost. Tome, naprotiv, u sjevernom dijeln,
usobito u ~andalji n, mlai paleolitik ,pokazuje mnogo povezanosti sa kon
tinentom.

C-l Aurignacien

Najstarija mlaepaleolitska kultura, ona , to je sadrana u sloju X u

Crvenoj stijeni (i slojevima 0 -"" f u Sanda1ji m, prihvalena je ve od
ranije kao a u r i g n a c i e n , U Crvenoj stijeni to je uinjeno na temelju
nalaza rpombno retuiranih ,Iamela uskog tipa, strqala obihkovanih na vrhu
Jamina, jezgra i jo nekih drugih alatki, karalkteristinih 7.a aurkmacien. Taj
izbur, meut i m, sam :po sebi nije kompletan Za 'besprijekorno pribrajanje slo
ja X aurignacienu II strogom smislu, budUi da je ovdje izostalo mnogo

GZM (AJ . NS 38 ' 1~~3 . str. 1- 63

D. BASLER. PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGI-JI

29

'"
o

-~

""-

NZ

"'
'" '"

.JN

Za:

tipova. tako strgala (visokih. njukastih i unastih. pa svrdla i uglovna Ubd

dala.). 1zostanak njukastih strgala je ovdje naroito odluan. budui da se
ta vrsta orua. iako u pravilu malobrojna. moe smatrati jedni m od deter
millativnih fakt-ora ove kulture . Osim toga je ovdje vrlo podreena uli oga.
3 -

GZM -

Arheologija . 38

30
_

_ __ _ __ __

GZM (A), NS 38' 1983, str. 1~3

JADRANSKO.T REGIJI

_
_
. _B_A_SL_E_R....:..,
.....
PALEOLITSKE KULTURE U

kotane in:dustIli'je, kojoj se inae dodjeljuje znahna uloga u definici,ji auri

gnaciena, pa ne saano njega nego i cijelog mlaeg .pa:leolitika. U itavom
mediteranskom .s vijetu toga doba, meutim, izrada kotanih alatki predstav
lja sporednu granu ovjekove djelatnosti.
U cjelini sloja X u Crven-oj stijeni, koji je li ovom sluaju s izvjesnim
rezervama prihvaen kao aurignacien - a to su praktino etiri individual
no nijansirana horizonta - jedva bi se moglo -govoriti 0 mogunosti nekog
izrazitog razluivanja kuHure li stariju, srednj'u ili mlau fazu, 1zuzev to
se u starija dva stratuma (Xc i Xd) javljaju .postrana ubarlala (burins d':mgle)
iankoe (enc-oches), dok se u mlaa dva sloja (Xa i Xb) nalazi nekoliko
mikroizdjelaka s okomito retuiranim h!1batom, to predstavlja izvjesnu spo
nu prema slojevima IX i VIII, u kojima .ove alatke ,brojano .preovladavaju
(Slika 8) .

10

II

2cm

19

.~
18

Sl 8. Auri,gnacien. Crvena stijena

(D. Basler 1979, T. XLIX)

GZM (Al, NS 38;1983. str. 1-<;3

D. BASLER. PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

31

- - -- - - - ---

U ovalkv1m dkolil1Jo.stiJmJa nije, dalkll, lIDogTUle Ig'Ovori.ti () j'edli'l1StNI!l'os,t i

sl:oj,a X, aIli ga ni'je ~o lU lku!lJbulI1noon $l1!i!SlJu lOd!vaJjaJtj u ahuri hOlI'iIzJol!lJta.
Jaisno su, lJ1;aiJme, i(l.lI"ael!1a sveg.a dva I}{!u,lrt!umna h'or~wnrta, od koj5h j.e sanno
donj.i (Xc i Xd)ilz.razitije blizak aurignacienu, dolk je ,goroj i, u stvari, auri
gnako-gravettienskog 'PrlJelaznOlg kanilldera.
Prijelaz od srednjeg ka mlaem Ipale01itik:u u Crvenoj stijeni karakte
ri.zira dosta olra cezura, koju in~ sloj vulkaruskog ,pepela (XI). U tom in
tervalu dolo je. naime. do erupcije nekog vulkana juno. moda ne odvie
daleko . .od doline Trebinjice. to je moglo 'pospjeiti. ako ne i .prouzroko
vati. smjenu ljludskih vrsta u ovom kraju. T-e ko je rei da li je ta mona
prirodna kata'klizma dovela do unitenja ljudi nosila-ca srednjeg paleo
!itika u ovom kraju ,(sloj XII u ~Crvenoj stijeni predstavlja posljednju mani
festaciju srednjeg paleolitika) da bi. nakon to je proteklo irzvjesno vrije
me. nastupila epoha s alatkama mlaeg .paleolitika. Prekid unaseljavanju
ovog mjesta morao je biti vrlo dug. a novi ,ljudi nisu tradicijom bili vezani
za stare. Prvi mlae.paleolitski naseljenici ne rpo'k azuju nikakve elemente ge
netske povezanosti sa srednjim paleolitikom. Oni ak za izradu artefakata
upotrebljavaju sasvim nova, dotad neiskorj.avana nalazita sirovine. to je
o-it znak da su tradicije ovdje bile viestruko ,prekinute.
NaJaza nekog horizonta s kulturom koju bi sainjavala mjeavina ele
menata srednjeg i II1Ilaeg paleolitika, a koja bi se mogla prihvatiti .kao
poetna faza u razv,ojou mlaepaleolitske epohe u junojadransko-mediteran
skoj regiji, za sada nema. Nema. zato. osnove da se i u ovom sluaju poeci
mlaepaleolitskih kult'ura u Crvenoj stijeni prihvate 'k ao odraz odreene
tradicije ovog mjesta.
Od sloja X to je bila tek stanica lovaca i ne mnog.o vi'e od toga . Ljudi
su to mjesto povremenD naputali da bi ivjeli negdje u drugom kraju, pa
se nakon izvjessog vremena ponovno vraali. Uostalom, ako ikada, a ono
bez svake sumnje na prekretnici izmeu srednjeg i mlaeg paleo.!iti:ka. ovdje
je dolo do smjene ljudskih vrsta. i do prekida unaseljavanju lokaliteta -
o emu svjedoi debeli sloj spomenutog vulkanskog 'pe,pela. Ljudi koji
su se nakon erupcije ovdje naselili ,bili su ve nosioci jedne odmakle mla
epaleo'litske kulture, to znai da je period ranog mlaeg ,paleolitika ovdje
bio })'Preskoen <(' Kako se vidi, tu nije otkrivena neka meufarza izmeu
srednjeg i mlaeg 'paleolitika, onako kako je to D. A. E. Garrodova vidjela
u chatel.perronienu. a D. ' Peyrony u svom ranom perigordienu u Francuskoj.
Sloj X u Crvenoj stijeni. to je ve reeno. moe se razdvojiti u dvije
etape, pri emu se u mlaem horizontu Xa i X:b. istina jo 'u s'kromnom pro
centualnom odnosu, javljaju lamine sotupljenim hrbatom . Uostalom, s!ina
pojava pnmlJecena je i u sloju d kontinentalno orijentiranog nalazita
SandaJlja II. Druge karakteristLke ne izgledaj-u toliko vane. Nepostojanje
postranih ubadaJ!a iankoa, p;r.imijeeno u stari.i'im horizontima sloja X . Crve
ne stijene rc i d) ne predstavlja osobito indikativan fenomen za prepozna
vanje odreene 'k ulture. Ove alatke prate gotovo cijeli mlaipaleolitik, da
kle i one epohe 'koje e uslijediti poslije aurignakoidne poetne faze.
Cini se da u junom dijelu jadra'l'lSko-mediteransik.e regije ne dolaze do
izraaja oni najspecifiniji elementi (tipinog) aurignaciena. Taj fenomen je
oso-bito zapaen u junoj Italiji. gdje u ranim fazama mlaeg paleolitika pre
ovladava posebna kultura pod imenom uluzziano , vezana uz Apuliju i
moda, dio Abruzza.
3'

GZM lA), NS 3a i I9B3, str. 1-63

D. BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

32

Apulska nalazi!ta, koj a su va,na za ,poznavanje jednog dijela kultur

nog razvoja mlaeg paleolitLka i na istonim obalama Jadrana, a to su pe
ina Paglicci, Cav,allo, Uluzzo .1 Romanelli, nemaju u ,svojim pranIima neki
osobit hiatU's z a vrijeme u kojem bi se nuno oekivala pojava titpinogaurj
gnaciena. O njegovom ,postojanju u Apuliji govore tek usamljeni i, rijetki
nalazi (palma di Cesnola, 1967, str. 75) s elementima koji ukazuju na neke
veze sa kasnim fazama lokalnog, chatelperronienu slinog uluzziana.

e-2. Gravettlen, tardigrave1tien i epigraveLtien

(Karta 6)
Osnovno obiljeje gra'Vettnog kompleksa u razvoju ,pa'leolitika jest
upadljiv 'porast mikrolitskog orua kamenog i 'kotanog, zatim pojava
ukrasnih predmeta i kultnih simbola, te ,poveana primjena umjetnosti pri
izradi 'p redmeta za dnevnu upotrebu.
Gravettni ;paleolitik jadranske regije, izuzev Istre, mogue je promat
rati jedino u nalaziolima izvan Jugoslavije, osobito u a'pulskim nalazitima
Tauri'sano, Romanelli, Ci;polliane, Ugento, Uluzzo i Cavallo (Palma di Ces
nola, 1967, str. 44-56).
A'Pulski
i prema
perigordiena,
vremena od
popunjavaju
ju solutreen

io

graveUoidni .kompleks, za koji postoji mogunost da je zra

obalama Jadrana, sadr,i do izvjesne mjere elemente
ali u 'podreenom odnosu. Taj 'kompleks datiran je u raspon
oko 24.000 do 19.000 godina BP, to znai da njegove kulture
i one vremenske raspone za kojih se u za'Padnoj Evropi javlja
i dio ma'gdaleniena.
istonim

Podaci o istodobnom naseljavanju june polovine jugoslavenskog di

jela Jadrana su manjkavi. Za klasine 1aze g r a vet t i e n a, ma koliko
iroko shvaenog, nalazita na tom podruju nema, budui da suu Crvenoj
stijeni (Slika 9 i 10) i Badnju (Slika ll) do sada o~kriveni samo !primjerci iz
kasnog epigravettiena (u smislu talijanske sheme). Za razliku od Sandaije II,
koja pripada kontinentalnim regijama, prilike u kasnom mlaem pa1eolitLku
na jugu su sasvim drugaije. Ovdje, naime, nisu otkriveni oni tipovi alatki
koje simboliziraju ne samo gravettien u uem smislu nego i rane odsjeke
epigravettiena, a to su uski iljci sotupljenim hfjbatom, atbpini iljCi s kon
kavnim urezorn na donjoj strani '(pieces il. cran), lamine sotupljenim Ikrajem
(lames tronquees). strgala na lamini kombinirana na protivnom kraju kao
ilo (-grattoir-burin, grattoir-pen;oir), ubadala tipa Noailles i sli'ni 'Predmeti,
na to se (u nedovoljno istraenim nalazitima istone jadranske obil'le) do
sada nije nailo. Oito je, dakle, da ovdje nisu zastupljene sve faze te kul
ture. U Crvenoj stijeni je za vrijeme mlaeg paleolitika dolazilo do veih
prekida u zaposjedanju mjesta, ~bog ega su ondje zastu'pljene samo neke
nepovezane faze kulturnog razvoja. Ti prekidi su osobito slijedei: jedan
je vezan za erupciju vulkana (sloj XI), kada je dokrajeno prisustvo nean
dertalskih ljudi na ovom mjestu. To se dogodilo neto poslije 40.000 god . BP.
Drugi velikihiatus u trajanju od oko devet milenija nastupio je pod konac
nanoenja sloja X, a trei u intervalu nakon sedimentacije sloja VIII. Ovaj
posljednji je trajao gotovo pet milenija. To su tek veILke vakancije, a onih
manjih bilo je, bez sumnje, vi.e, osobito unlUtar sloja X, koji je i_ ina'e bilo
mogue razluiti u dva vea horizonta, to je takoer posljedica diskontinu
ilelit u naseljavanju mjesta.

GZM (A), NS 3S 1~83 . str. l -e::

D . BASLER, PALEOLITSKE KULTUR E U JADRANSKOJ REGI.JI

33

KARTA

REGIONALNI RAZVOJ KASNOG GRAVETTIENA

EPIGRAVETTIENA U JADRANSKOM PODRUJU
/
/

.. - ........

"RAO'S
.r'ANCAYAl lO
BATT"'Gl'A

I
,

EKSTRAMEDITERANSKA REGIJA
9YJA

JAMA

_.JAMA VlOZ I

" ' ORE NTlN' IRENE

IAGLlENIE

' .... '--~~------~\".

SREDNJOJADRANSKA REGIJA

JUZNOJADRANSKO
-JONSKA
R E G I JA

-URO

CRIAD N'l<OLA 3ADANKOVX:. 1379 .

BASLER

km O

100

200

300
,

~OO

500 km

Tako se, ako ve treba 'govoriti o prisustvu kultura iz kompleksa gra

vettiena na Jadranu u Jugoslaviji, moraju preskoiti mnoge faze razvoja
ovog tehnokompleksa, i zaustaviti se tek na njegovim posljednjim izdanci
ma : n a f i n a ln o m (:k a:s nom) ep ig r a v e t t i e nu. Ta faza a<bilat9 je
zastupljena u najgornjim slojevima u Badnju kod Stoca, a znatno slab ij e u
slojevima VIII i IX u Crvenoj stijeni.
No, prije nego pone rasprava o ovoj pojavi, 'potrebno je pregledati
to u tom smislu pruaju nalazilta na Apeninskom .poluotoku za koja bi
se, izuzimajui ib erton iano , moglo tvrditi da sadre horizonte ,b liske, .pa i
srodne epigravettienu.

GZM (A), NS 38!1983, str. 1--63

D. BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

34

----

--- -

---

-1 f

14

19

..

. l'Z?2:b.

28

J7llll1>.

OIl00
2 cm
_ _01::==='

Jf!llll////I/!I

Sl. 9. Bpigravettien. Crvena stij ena sloj IX

(D. Basler 1975, T . XI)

24

GZM (A) , NS 38 '1983, str. 1-63

D . BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRA,NSKOJ . REGIJI

35

[~~
9

...

~~
10

11

14

19

Sl. 10. Epigravettien. Crvena stijena sloj VIlI

(D. Basler 1975, T. XV

12

GZM (AJ , NS 38/1983, str. l-e3

D o BASLER , PALEOLlTSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

36

" ~1

6rJ
,

- '

"

.-:.

, ',

~ '"

', .\ .

at'~ Q~ ~

10

11

12

14

13

10

19

20

21

22

O
2a

25

23

24

: ~'
~~,
.

o"'

"

..

"

JO

JI

o=rv.....Ji

27

'

'

29

J2

33

~
'
'

.,.

""i

~~

'

,'~,

"

34

2cm

ta
==:J '

.
,

_,

~,

'~

, " -' J!'

SL 11. Kasni e.pigra vettie:1, B adanj kod Stoca

(D, B asl er 1979 , T , XLV)

Finalni epigravettienu Marki reprezentiran je Ilalazima iz .pein e Fe

rrovia i GoJa della Rossa kod Ancone, a datiran je oko 11 .700 200 BP. Ka
rakterizira ga odsustvo strgala kratkih i kl1Unih oblika, dok su otupljeni
hrbati i geometrijski oblici rijetki. U peini Del Prete j u Sentinu kod An
cone (datiran 9.900 100 god. !BP) otu,pljen i hrbati pokazuju razvoj 'koji se
moe usporedi.tlj s onima u ,F urlanij:i, dok su kratka strgala (i te k poneka
kruna meu njima) konstantno malD brojnija u odnosu na druge oblike.

NS 3811983. str. 1-60

PALEOLTTSKE KULTURE

37

U Abruzzima se industrije >li nalazitima La Punta, Ortucchio i Maritza

od ostalih nalazita
zone. Njihovo
ne razlikuju
i kralJka
kree se izmeu 13.000 i 10.500

na

se osobito
ovo j e nalazite
nala
moe razluiti
14.820 210 do 11.950
u
'porastu su
zarube, dok su kru
isto kao i geometrijski oblici.
11.440 180 god.
uoljiv
porast kratkih 5tr
otupljenih hrbata i
malih dvostrukih
Sauveterre. Iz
oblika ini se
ovo nalazite
Santa Croce kod
a u
a time
sa junojadran

i korisno izvriti
nalazita
je to bilo
samo sa reduciranim i21horom
iz nalazIta kao to su Draica na Molatu, Glaviica kod
Krevanje
na
otoku, -Ledenice na Molatu, Okruglo kod
Peine u
Brini kod Drnia, a koja Sl! dala mali
nedovoljan za
Spomenuto je vet da se u okvir~ma vremena za
se, prema Arturu
i epigravettien, J anu-sz Kozlow
Palma di Cesnola, u Italiji
klasi-nom smislu
stran, ))zakaski vidi jedinstven
faeies,
je
Pod tim on podrazumijeva sve
faze mediteranske
datira u
26.000
ovog fenomena on vidi na prostoru Otrant
obuhvaa Monte Gargano,
se, po
dio Grke do Korintskog
i
tako da je oko
Slra jadranska regija Jugoslavije, Ita
dio
(1975, str.
ine
alat!ke:
Strgala.
je
na
i kTartikiJm laminama, te klfTUni
osobito u kasnim fazama (dakle, u epigravettienu talijanske arheoloStrane lamina, osobito kod noktastih
po
nekad su retuirane.
s n<tZlu.'Pall1hm rUlbom, a ri
Sbugalice. Ovo EIU
s okomitom retuom.
iako
Uhadala.

znatnom procentu.
Rezala.

(demilpio:ilrl'tas), a i oni u ne
im moe biti kosa i nr.nyprn
s re.tl11lama na lQiba
aIk i takva
U starijim fazama javljaju se

38
_ _ __ __

GZM (Al, NS :>8.'1003, str. 1-&

_ __ __D. BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

Svrdla. V,rlo su Iri(j!1lka.

Alatke sotupljenim hrbatom. U dk!viiI1U: ove Vlmte po's\tooje !!1'IDO'g[ pod...

Upovi - od obinih mikrogravetta do geometrijskih oblika.

Toliko o taroigravettienu{( prema she-mi Janusza Kozlowskog, 'koji je

pojavu zahvatio -ll irokom ;potezu, pa se stoga izloio reviziji nakon to je
pojava u samoj Italiji kao matinoj zemlji ralanjena u najmanje est raz
vojnih faza (A. Palma di Cesnola, 1975).
Tardigravettien Kozlowskog, koliko god postaje nedostatan zbog na
pretka arheologije li ovoj regiji, pruio je u rano doba ;prepoznavanja razvo
ja kasnih paleolitskih kultura na Mediteranu vrlo 'Prihvatljive ideje, osohito
u odnosu na najmlau f azu mediteranskog .gravettienskog kompleksa . Op
reno njemu, arheolozi u Italiji razradili su ovaj problem u mnogo nijansi,
a iji krajnji rezultat predstavlja uS'Postava kulture epigravettiena i hertoni
ana Epigravettien je naroito izrazit u junojadransko-jonskoj regiji . Njemu
na istonOj obali Jadrana priJpadaju slojevi VIII i lX u Crvenoj stijeni, te
nalazi u naj gornjem sloju Badnja kod Stoca.
U Crvenoj stijeni on je sistematiziran u

slijedei

red:

Kotana ila (l.p'oim1es ein oo). 1i2lr<let1.a su 'Od cjevarnioa v.elilk:,ih sisa..ra
tako to je jedan od krajeva glaanjem dotjeran (ll i.Jja{k, dok je drugi
ostao neobraen. Ona su malobrojna i atipina, ,p ogotovo u odnosu na
istodobne izraevine (ll ostaloj Evropi.
Strugalice (Ira:d1'OriJrn). Ciine ih s!lJu'adrni odJbici klod 'kOijilh je j:eldan ptrilk
ladni ru.b obradom osposobljen za u'Porahu.
Strgala (graltrohl1S). Tipian i d:oo'tIa hr.()ljrno zalstiUlpll{jen~ocl a..lartiki na((i
njenih od sJuajnih odbitaka. Upadaju u oi mala kruna strga'la, polu
kruna, -ll obliku nokta i amorfni primjerci.
Lamine (Ialme'S). Vdo ana[i br;o,j OIdlb lltaka u'sikOlg tipa 'Oibraen je re
tuom 'Po jednom rubu. Posebnu skupinu ine neto brojnije zastuplje
na mikrorezala.
Rezala sotupljenim hrbatom (Ilame-s a dos aJl:Jbartltiu). Ovo je relJ.atLvno
najbrojnija i osobito karakteristina vr.sta alatki (ll horizontima sred
nje 'faze mlaeg paleolitika u Crvenoj stijeni.
Rezala uskog tipa (ll<l'ffieGJl.\S) j esu bez reitlUIa, a doSta brojrno zalSwlP
ljeni.
Svrdla (perc;oir.s) jesu malobrojna.
Ubadai (lbUlri'rt5) gdtlO<VlO ne pootoje.
Primjerci sa zaruborn ([Pieces cl 1moncartlUJre) nilsu oodb:iJto iJZll'aeni.
Odbici s urezima I{eclalbs avec encooh\s) <osrednje su zas1U\.p'ljeni.
Valuci (rgaJlertJs). ad .nekdl ilko pri1mjeralka to su !Ov!cl~e n<leni na jed
nom su zapaeni tragovi bojenja.
Horizont kasnog epigravettiena u Badnju pokazuje neto potJpuniju sli
ku, a reprezentiraju ga slijedei tipovi alatki:

Kotana ila (lpoiJnJtes en os). OVloj W1St'i a1laltlki ni)j pOISIVei'Vana oso
bita panja. Pored ve spomenute ogromne koliine kremenih artefa
kata otkriveno je u 'svemu 11, to itavih, to fragmentiranih kota
nih ila, izraenih taJko to je pogodan primjera'k cjevanice nekog si
sara bruenjem i glaanjem jednog kraja dotjeran u oblik a'l atke. Os
tali dio obino je zanemaren.

GZI\1 (A), NS 38,'198J, str. 1--6J

D. BASLER, PALEOLITSKE KULTURE _U_J_A_D_R_A_N_ S_K_O_J_RE_G_IJ_I_ _ _ _ _ _ _ _ _ _9_

U cjelini gledana, ne bi se magla gava riti a specijalna ablikavanim

primjercima.

Strgala (.g)raltt:oi'r1s). Sa dk:a 48"/0 od: sviJh alrtefalkalta ()IVO ge nwjlbradlIl~je

zastupljen ti'P alatki. ine ga sve vrste ta su zastuplJene u tard i- i

epigravettienru, a ta su: kruna, segmentna inaktasta strgala, te strgala

na vrhu lamine i na neurednim odbicima, dakakO' u vrlo razliitom pro

centualnam adna su.

M'ikrogravete (aniromgJ'aJVeJtJte). Zadedno -sa sl~milIn piI'lilmJjelI'CiJma ortrup

ljenog rhnbata, ava vrsta alatki je zastupljena sa 2f1l/o ad cjeline in

ventara.

Odbici uskog tipa (ll:aJmette). Za:St'llIpIjleni !su '5a 140/0, a nisu rre t'lli rani

po rubavima.

Retuirane lamine .(Ilwme's reltOlUCihees). Za;stn.l/pJljene SIU sa svega 5'()/ 0

ad u.kupnag :b raja oblikovanih alatki. Retuirane su ,b ila pa jednam ili

pa aba ruba.
Ubadai (/blurinJS). On'i iine 1,5'11/0 ad oje!\ilne :anttefalkalta. Iana ih raznih
tipava, a osabita su izraeni 'pastrani i sredi.nji primjerci.
Strugalice (racl1oiJr<s). SUi'n'O IUlbaida'ciana,
ova wsita aJU a1Jk i zasJbUlp1jena
je sa ako 1,5%.
Primjerci sa zarubom i urezima (lPieces a ldios aJlir:>aitbu) , kao iljci<, za
stupljeni su sa gatovo beznaa'jnim .pro~entam od 0,031)/0.
AkO' je 'patrebnO' saeti prilkaz (kasnog epigravettiena kaO' cjeline, anda
treba rei da on nije nimalO' ujednaena indiUstrija. Odlina je istraen i
braj na zastupljen na Apeni.nskam paluotaku, ali se u navije daba otkriva i. na
istanoj o.bali Jadrana. ini se da se ljudstva anaga daba rallbila u neke
zajednice vezane za ogranieni geografski .prastar, kaje su, svaka za sebe,
razvijale onda svaju specifinu varijantu kulture. Na, kultura u cjelini ima i
mnoga zajednikih CItta, a ta ISU 'sJrijedei: elementi:
- Tendencija ka mikrolitizmu ikod UJbadaa (burin s) istrgala '(grattoirs),
kao i primjeraka satupljenim hr.batam (a dos albbattu).
- Vrla U!padljiva opadanje ulbadaa (burins) na raun strgala (grattairs).
- Kad ubadaa su u 'prevazi ti'p avi s retuiiama .
- Kad strgala se nagla smanjuje uee lepezastih, naktastih i pa1u
krunih tirpava, a poveava pracenat krunih strgala.

Osobita su ras.prastranjeni kambin'irani Upavi strgala-iljak (grattaiT

-painte) izakaeni a;blici.

- Otita je tendencija ka iljcima satupljenim hr<batam (a das abbattu)
i sa gnbinama (pieces gi.bbeuses a bard aJb.battu); rasprastranjenost iljaka
sa zavijenim hrbatam, panegdje veliki adbici kaO' ta su na Siciliji, a II
nekim regijama Ipojava dvastrukih lilljaka Isauveterrienskag ti'pa sa strmim
retuama na oba ruba.
- IZra,z ita specijaliziranast unutar adreenih tLpava, tako kad strgala
satupljenim hI1batam, zaruha (troncature) i geometrij-skih ablika, kao i
sop ed.fin i tj'pavi: kruna, segmentna, adnasna trokutna strga1a.
Posebnu zanu kasnog e:pigravettiena ine nalazita u srednjaj i ju
naj Apuliji, u kaju je lU navije doba ukljuen Badanj u Hercegavini. Ta su:
S. Crace i Le Mura u padruju Barija, te peina Romanelli, Cipalliane, Ugen
ta, Uluzzo, Cavalla i Taurisana u Salentinskom zaljevu. Bliska im je, ali ne
davaljna tipiina prezentirana, j kultura iz slojeva VIII i IX u Crvenaj sti
jeni.

40

GZM (A), NS 3d: 1983, str. 1~3

BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

u ovoj reglJl kasni epigravettien se razvija u dvije etape. U prvoj, sta

rijoj od 12.000 godina BP, naroito je karakteristian otup.ljen hrbat, a to
se strgala tie, kratki oblici "u u !prevazi u odnosu na izduene. Kruna str
gala su jo rijetka, a geometrijskih oblika nema.
Drugu etapu, datiranu u vrijeme mlae od 12.000 god. BP (a kojoj pri
pada i najgornji sloj 'u Badnju). karakterizira izrazit 'porast kratkih strgal a,
a. prvenstveno strgala krunog oblika sasvim malih dimenzija, to pod konac
epohe potpuno preovladava.
U starijoj etapi kasnog epigravettiena otupljeni hrbati su malobrojni,
isto kao i geometrijski oblici, koje ine samo segment i i poneki rijetki tro
kut. Razvoj otupljenih hrbata moe se osobito dobro 'pratiti u nalazitu Ugen
to (L. Cardini , 1962) . Zabiljeeni su s']uajevi dubo:kih i viestrukih ureza
(encoche) na laminama , to se moe prLpisati tradicijama iz prethodne .faze
srednjeg epigravettiena, tj. epigravet.tiano evoluto talijanske terminolo
gije. Otupljeni hrbati zastupljeni su sa 11,9~/0 do 16,:50/0 (G. Laplace, 1964,
1966). Ova razvojna etapa je u Ugentu datirana metodom C l4 sa 14.170 170
do 13.870 110 BP.
Neka nalazita, kao Taurisano, sloj 5-1, i Le Mura, nemaju krunih
strgala ni geometrijskih oblika, a procenat otupljenih hrbata im je vrlo skro
man. Starost od 15.500 150 god. BP, dobivena iz sloja 5-4 u Taurisanu,
ini se da protuslovi kasnoepigravettienskom karakteru nalazi ta.
A. M. Radmilli je 1954. godine izdvojio u Abruzzima posebnu skupinu
kasnog .paleolitika istovremenu i srodnu epigravettien'Ll , pod imenom b e r
t o n i a n o, nazvanu tako prema prvom nalazitu ovog faciesa u Montebello
d: Bertona (A. M. Radmilli, 1954). Na tom odvajanju insistira samo autor,
dok su joj drugi istraivai manje skloni. Radmilli u datim prilikama pos
veuje bertonianu osobitu panju koliinom teksta i ilustracija, dok je drugi
autGri (G. Bartolomei; A. Broglio; A. Palma di Cesnola, 1979, str. 320) jedva
spominju.
ini se da pojava irzuzetnog faciesa, ikoji je dobio u literaturi donekle
osporavani naziv oertoniano , moe izazvati re.flekse i na srednjem, dalma
tinskom Primorju. Zbog toga se ne moe izbjei. Mogunost 'kontinentalne
veze Abruzza s Dalmacijom u doba W-3 stadijala mogla je pruiti priliku
skupinama iz Abruzza da se proire na dananju istonu obalu Jadrana ili,
pak, da (jo neiL:diferencirane) skupine sa kulturom RadmillUeva bertonia
na emigriraju iz Dalmacije sporadino u Abruzze. Ova druga mogunost
je realnija, s obzirom da je bertoniano vrlo rijetka i atipina pojava u
Apeninima.

Epigravettiano u Abruzzima u smislu Artura Pa;jma di Cesnole (1979,

str 320). odnosno bertoniano u smislu A. M. Radmillija (1977), sainjavil
ju slijedei tipOVi alatki: brOjano predominantna (bar to se tie nalazita
Ortucchio) duga strgala nad kratkima; mali broj krunih i subcirkularnih
strgala srednje veliine; znatan razvoj otupljenih hrbata; .pobpuno odsustvo
ili vrlo malo geometrijskih oblika. U peini Graziani izuzetno se jav1jaju
vrlo brojni otupljeni hrbati.
Pojava ove Ikulture datirana je u vrijeme izmeu 13.000 i 10.500 god. BP.
U otvorenim nalazitima, kao to su Ortucchio, Capo d'Aqua i Ripoli, ivot
tee jo i poslije ovih godina s tim to kultura postaje tada izrazito mikro
litina, siromana alatkama i sadri primjerke sotupljenim hrbatom na oba
ruba (sauveterrienski iljCi u Ortucchiju), kao i geometrijske oblike, meu
kojima preovladavaju segmentni primjerci.

CRVENA STIJENA
KULTURA,

KORELACIJA
KUL TURE

KLIMATSKI FAUNISTIKI
HDRIZDNTI
HDR I ZONT I

8RONZ . DOBA

BRU~~ACKEAU,197S

,-1

..-<l:
lIlON
a... <

II

NEOLI11K

MEZ01l11K

KASNI

EPIGRAVE 111
EN

AURIGNAKO
GRAVE11IEN

AURIGNACIEN

z
UJ

o:

'IJJ

>
vl

::>

I -

III

IV

-1

---..L

VI
VII
VIII

VI-VIII

IX

(LEVALL DI S
I~DUST ER IEI~)

SUHA

IX

Xa
Xb

Xc

Xd

XI

;.>~

p R E ~ A MAl EZU ,

Ul;'>

A
19 7S . I

t-'::-'

gJ~

LEPUS EURD PAEUS ,

CANIS LUPUS , CANIS AUREUS , VU LPE S VUL PES. VULPES
MELES MELES, FELIS SILVESTR I S ,
SUS S(RDFA, CERVUS
CRUCIGE-RA ,
ELAPHUS , CAPREDLUS CAP'lEDLUS, BDS PRIMIGENIUS, B OS TAURUS BR ACHICERDS,
CAPRA HIRC U S, OVI S t.RIES, HELI x POMAIlA, MYT IL US , ZONI TES VERTlCILLUS, ZDNITUS CRDATICUS .
LEPUS EURDPAEUS , I:i~R~~~.!-i!'~M..9~~, LYNX
ELAPHUS, CAPREDLUS CAPREDLU S, ~A~~A_ .!B_E_X_.

SCRDrA , CERVUS

LEDENODOBNA

LEPUS Ii MI DUS VARRD.II S, MAR.WIA

LY-NX - LI ' Ni", - SUS- S CR-DFA, CAPRA

VL AlNA

L E O E N O D OB NA

SUHA

I8EX,-

a:

: ::J

LEDENODOBNA

XI-XII

X III
XIV

XV

XIII-XXII
XVI-XVII

XVIII-XIX

XX -XX I

XXII-XXIII
XXIVa
XXIV

XXIV b

MARMDIA ,
C YG-NU5

LYIIX , SUS

..

In

'Ow
;'> .<r>
t"''::
M~

o:>
t"'
.... '"
..,~

Ul:'
;.:~

CUDN ALP INUS EURDPAEUS ,

CYG NU5,- FALCD- NUN e

Ti

CDLUt.48A LI VIA. HELIX P O I~ATlA , ZONI1E S- CROATICU5,GLYCIMERIS

XII

XXVII
XXVIII
XXIX
XXX
XXXI

PR E LAZ NA

XXV
XXVI

~0
'N

M~

~
PR01 0 -1

PREDMOUST
ERIEN

, .

Ol~

"-E~U.? _ I..!.M.!.D.I:I~ .':~~D~.'.S.(

o
:::f

MED I TERANSKA

TA8ELA

FAUNE

GEDL .

EPOHE

K L I MA

(P.E~A

KLIME

ULUS,

PILDSA.

(DDN JA I GORNJA GRANICA

PDZNATE)

c:

;.>

MARt.4DIA t.4 ARt.4 DTA , CANIS LUPUS, URSUS SPAELEUS, CRDCUIA SPAELEA , LEDPARDUS
PARDUS, EQUUS CABA LLU S GER MA NI CUS, E a.UUS ).lDSBA CHENSIS, COELDDDNIA

o'-<

I
LEDENODOBNA
XXV-XXXlrPDJEDINDSTI D STADIJALIMA
S:ADIJALlMA

-PRII.II "

I INTER
N EPDZNATE)

"

::o

z
ul

;.:

::o

(l

NE

MEDI TERANSKA

::o

MARMOlA MARMOTA, URSUS SPAE LEU S,8ISDN PRISCUS, SUS, CERVUS ELAPHUS, RUPPICAPRA,RUPI '
C/l!:!:A '2.AP ~_I~_'" PERDI X PERDIX, CDLUMilA LTvTA~C"Oi-DEUS MONEDULA, CERVUS- CORAX.-- - - ..

MEGACERDS GIGANIEUS , CER VUS ELAPHUS , BISDN PRI SCU5~ BDS

GENIUS , ~Ef!A_ .!1l..E~, DV I S ARIES, FALCO Tl NNUNCULUS, CDLDEUS MDNEDULA.

..,

I ;.>~

!!~lil~I.!..A.!12 '
PLUVIJALNA

c:t"'

LEPUS Tlt.4lDUS VARRDN : S, MARMDTA MARMDTA , ARVICD SCHERMANN EXI1US, MICRD

IUS ARVALIS, MICRDIUS NIVALlS , APDDEMUS FLAI'ICDLIS , LYNX LYNX LEDPAI1DUS
PARDUS, EQ.Uus-C::iSALLU-S- GER'-'1ANICUS , SUS SCRDFA, CERVUS ELAPHUS. ~1'?Qi:'
PI3.I SCUS. BDS,C ~~\ IBEl!., L!.GDPUS _ LA GDPUS, \:.A_Gg!, U S .. MUTU S, PVRRHDCDRAX PYRRHDCORAX

;.:'"

I~
1

li)
III

a:

t.4ARMDTA

t.4AR).lDTA , C:10CUTA SrAELEA, SUS

SCROFA, CERVUS

ELAPHUS , RUP ICAPRA

RUPICAPRA, ~A.!:R~...!.~~ , USUS t\RtTOS. PR:3CUS , ~O~t,pQ.Db'.TA ~~I~l!.I~.!.I~URSUS

MEDITERRANEUS , EQUUS CA9ALLUS GERt.iAN IC US, EQUUS MOS 8ACHENSIS, CAPREOLUS
CAPREOLUS ,

BO S

FRIMIG E NIUS .

- -

CAN I S LUPUS, Uf1SU S A RCTOS PRISCUS, URSUS MEDITERRAN~US, LEDf'ARDUS

PARDUS , EQ.UUS CABAL L US GERMAt.:ICUS, EI.i.UU S '-'1DS8ACHENSIS. DICERDRHINUS
KIRCHBERGENSIS, RHIN CCERDS, SUS, MEGAC E RDS GIGANIEUS, DAt:iADf,:f~~
CERVUS ELAPHU S, CAP RE DLUS CAPR EDL US , &0.5 PRIM I GENIUS , RUPICAPRA RUPI
CAPR A , <:"'Af.R.A_ ! ~'::" !...E STUDD GRAECA
TERMOFILNE
FRIGORtrllNE

IVOTI~JE

~ I V OT I N JE

"'"
......

GZM (A) . NS 38/1983. str. 1~

D . BASLER. PAL EOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

42

Izvjesni raskorak u stanovitima A. M. RadmiIlija i A. Palma di Ces

nole oNto je rezultlJtra-zli:itog 'pristUipa istom pwblemu. Nema. naime. sum
nje da se u Abruzzima na .pojedinim mjestima javlja poneto divergirajua
kultura, koju nije mogue svrstati u istu skupinu s inae j asno diferencira
nim epigravettienom - osobito onim u Dauniji i Apuliji.

**
Mlau eta.pu u razvoju kasnog e.p igravettiena Juznog Jadrana i Jonskog
mora predstavljaju nalazi iz slojeva E do A u peini Romanelli, sa kojima
se, uostalom, zavrava ll r o m a n e II i a n 0, onakav Ikako se danas obino
regionalno i kronoloki definira ovaj neveIrki odsjek kasnog epigravettiena
tipino apulske ver.zije. Za romanelliano je karakteristian porast strgal a
na laminama kratkim i dugim, u odnosu na kruna strgala , koja od 14(1/0, iz
rane faze, narastaju na 300/0 pod konac epohe (G. Laplace, 1964, 1966). Meu
alatkama sotupljenim hrbatom nalaze se i poneki iljci kojima su na taj
nain obraena oba ruba. Geometrijski oblici opadaju sa 10J0 na O,SO/O uea.
U ,) romanellianu su vrlo brojni iljci, osobito u poetnoj fazi, kada dostiu
15010 uea . Kasniji razvoj romaneIlianskog kompleksa gubi svoju spedfi
nost na raun zajedni.tva sa cijelom regijom Salentinskog poluotCYka, tako
sa slojem 1 u peini Cipolliane i nalazi<tima u zaljevu U!uzzo (Cavallo i U!u
zzo), gdje su industrije u biti istovremene s gornjim horizontima peine Ro
manelli.
Za kasni romanellien karakteristini su po'lumjeseasti ablici nai
njeni od ku i ca vrste Pectunculus. Kruna strgala ini se da predominiraju
u junim regijama Apulije. dok im prema sjeveru tS. Croce iLe Mura) pos
totak osjetno opada. Taj postotak je u Badnju dosta visok. Brojne ljuture
moluska karakteristine su za naprednu fazu Tomanelliana ; one su oso-bito
brojne u Le Muri i Badnju.

D. EPIPALEOLITIK ILI MEZOLITIK

Pod sam konac mla eg paleolit ika na suprotnim obalama Jadranskog

mora dolazi do izrazitijih divergencija u razvoju kulture. Razina vode se oi
to ve tada popela do te mjere da je prekinula mogunosti suhozemnog Ikon
takta izmeu istone i zapadne obale. Kao rezultat te odvojenosti oblici alat
ki na istonoj obali postaju u znatnijOj mjeri amorfni, a stoga i tirpoloki
teko opredjeljivi. Tom vremenu prirpadaju, do sada jedini u jadranskoj re
giji, slojev i VII do V u Crvenoj stijeni. Budui da je kultura u tim slojevi
ma ranije tretirana kao .paleolitska, obavez a je da se o njoj progovori i na
ovom mjestu .
Inventar slo'jeva V do VII ine neki elementi epigravettiena, no to je
samo znak tradicija koje e se u mediteranskoj regiji zadrati sve do neoli
tika. Te kasne faze paleolitika - ukoliko je u postglacijalnom dobu jo do
zvoljeno govoriti o paleolitiku u uem smislu rijei - ine u Crvenoj sti
jeni slijedei oblici (slika 12 - 15):
Strgala (g ra:tt'Oi'l"S). Ove aUalt/ke 9u -ti/P'o<l'o'k'i i brojano m:CJ.7xla nadjae
izraene. ZastUipljeni su gotovo svi pod tipovi koji se susreu u mla
em paleolitiku. dakle:
- ,k'Illi2ma sitI1gJaJ1'a, milk1I101dilmffillzikm,itrana
-

rpolll.ill{lI1nm'a stmg>alla, talkoer miiknodiilmen;zioni'rallla

-- 'dV'o:j:na sitngaJ1a

GZM (A), NS 33,1983, str, 1_3

D , BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

fl

43

.:o!"

~-

*.. '

"'

<" ., .
.

, , ';' .

,.0 '

".:.:"

'
""'.

; '-'
: -.
~~ ,

:--'

,=,:

-:-:

'

14

16

21

22

O,,'_ _I:==:::ll
1
2cm

tl

Sl. 12. E,pijpaleolitik {m ezo litik ?). C rvena stijena sloj VI-VII
(D . Bas ler 1975, T . IX)

GZM (A), NS :18/ 1983, str. 1':"'~3

fl. BASLER, PALEOLITSKE ' KULTURE U JAlJRANSKi)J REGIJI

44

t.
'

>

':.'"
~

..

. '.

-~

12

13

\
8.

14

- s(

"-'

18

tf'!!l!l1l!arrt O

~
1

2cm

===..j

S l. lJ . Epi.gravettien (mezolitik ?). Crvena stijena sloj V

(. Basler 1975, T . VIII)

19

GZM (A), NS 38, 1983, str, 1-63

D, BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

45

'

", ,

'

13

. ' }! 12~

2cm

SL 14, Epi!paleoliti'k (mezolitik ?~. Crvena stijena g,loj V

(D, Basler 1975, T. VII)
4 -

GZM -

Arheologija, 38

46

GZJM(A), NS 38)983, str. 1-63

. BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

13
,

dl/lllJi O

1
2 cm
01::::=="=1.

lo'_ _

Sl. 15. Epilpaleolitik (mezolitilk ?). Crvena

(D. Basler 11975, T. VI)

sbij~na

sloj V

GZM (A), NS 38/1983, $,tr. 1-ll3

D. BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

47

- n1olkita'Sita .s'tmgaJ1a

- stlDga.Ja na VII1h1U lami'lle

- \StI'gala kolbilli'0aJSItOIg :iiIPa ;(caJI'ene).

Svrdl;- '(rper<iO,iJrg) vr,lio SiU r,i'jeltika.

UbadaN (I!)UII1:ms) .jlZll'alZilt:o su djed'alk ,ti{p.

Lamine (,lwme<s)zaistlUip'lJjene SIU 'u <Jibje va'rida'llrte, rtj . 'irrdke i lUiSlke. Vrilo

mali Ibroj ih je obraen retuem.

Lamele (llarrneJUeIs). Ovi m iiknO-ilzrdje1ld 'SIUI oblilJ<,am VIrilO ~i'ni nQlI1ffial

!Jlim laminarna, od kojih .se razlikuju samo po ve li il11i ('predmeta). Ova

vrsta je inae brojno zastupljena.

Zarubljene lamine (Ilam es 'tJTlOO1qlUees) ine IUlg11wvrrom primjerci sa ko
sim zarubama, poloenim od .gore-desno ka dolje-lijevo.
Odbici s urezima (ect!.art1s a'Vec enOOClhe'S). Ne 'odN'ile brojni, aGi dovolj
no iz raziti kao tipovi.
Strugalice (raciloiT!S). OVla V\nslta aIlaJ1jki je .s la/bo ii2Jraena, rpa i pn'O-cen
tualno malobrojna. Ima ih:
- Is a rwvnilm rrUibOIIn
-

ISa k()II'1'VEfkc....n'inn l1Uibom

sa dva l'wdlna .ruJba

- poligonainih Upova.
Z aJsbu\plljeme su i Is ve -tri 'k a'tegOlrtj.e, Z'atSnJ()VIaJne na O'ooosu radno-g r uba
'prema osovini alatke, tj . tipovi transversal, ))dejete i lateral
po francuskoj terminologiji.
Ovoj posljednjoj skupini (tj . iateral) pri'pada jedan primjerak i;zraen
na ivi.ci lamine.
Djelomino retuirani odbici. Vrilo veliIki br,oj, Iprill11lj.e raikapdi<alluje na
rubovima manje ili vee retue nastale od upotrebe predmeta.
Slojevi VII-V u Crvenoj stijeni nesumnjivo su mlai od najgornjeg slo
ja u Badnju. Vremenski im je naj.blii )) sauveterrien, ali se ne bi moglo
govoriti o identinosti ove dvije kulture.
Sutina fenomena je da se elementi kasnog epigravettiena produava
ju, bitno nepromijenjeni, ak i u epohu holocena, dakle u vrijeme .posljje
dry<l.'s-3 zahlaenja, a time u prediboreal na praJgu samog me'21oliti:ka.
'P ojava sauveterriena je u Romagnanu III (dOlina Adige, Italija) dati
rana izmeu 9.830 80 i 9.420 60 god. BP. U Isola Santa u Toscani isti
je horizont, datiran ,kratko nakon 'kasnog epi.g ravettiena, u godinu 9.370
150 BP. Po analogiji bi se, dakle, ovi datumi mogli prenijeti i na stratume
VII do V u Crvenoj stijeni, no injenica da su u to doha ove regije bile od
vojene velikom masom mora ne ohralb ruje nastojanja da se potrae direktne
veze.
Sline prilike pokazuje nalazite St. Thilbaud-de-Couz u Savoji(P. Bintz
- A . Loe.bel, 1976, str. 241-246). gdje je epipaleolitik datiran u 9.050 god.
BP, ,praktiono vrlo blizu zavretku predboreala.
Formiranju sauveterriena doprinijele su klimatske promjene u predbo
realu. Kao epigravettienska tradicija u sauveterrienu vae tzv. frontalna
strqala, vrlo kratka i subcirkularna, iljci sa zasvedenim hl'batom, vrlo ri
jetke mikrogravette, lamele s h!1batom i zaru!bom, te segmenti i twkuti do
biveni tehnikom mikroubadala.
Uzeto u veliJkom potezu, tipoloka zajednica sauveterriena obuhvaa
male iljke sa .z avinutim hrbatom, male proksimaine iljke sa dva konver
gentna hrbata, male dvostruke iljke s obostranim hrbatom - tzv. tip Sau

4B

GZM (Al, NS 38/ 1983, str. 1-63

D. BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U J A.DRANSKCJJ REGIJI

veter,re . U rani'joj literaturi o Crvenoj stijeni (M. Brodar, 1958, a prema nje
mu i . Basler, 1975 bl kultura slojeva VII - V tretirana je - u pomanjka
nJu pogodnijeg naziva - uopeno kao epipaleolitik, budui da su slojevi
pripisivani kas nom glacijalu ili ranom postglacijalnom do,b u. Sama kultura
nije pokazivala odlike prema kojima se mogla paralelizirati sa bilo kojom
od poznatih kultura kasnog paleolitika. No, aJko se uzme u obzir da su kul
ture slojeva IX-VIII prepoznate kao kasni epigravettien, a to znai ve
a .priori prihvaene kao krajnji izdanak paleolitika, onda se kultura u slo
jevima VII V mogu smatratiposbpaleolitskim. Poslije ove konstatacije
manje je vano kako e one biti nazvane.
Morfoloki dija:pazon litikog inventara u slojevima VII - V je skro
man. Kruna strgala sama po sebi nisu ovdje dovoljna za identifikaciju kul
ture, jer se njihov vijek poslije kasnog epigravettiena produava jo duboko
u mlae kulture. Nakon to je sa slojem VIII iscl1pljena mogunost poisto
veivanja sa nekim gravettienu srodnim faciesom bilo koje varijante, oito
je da je tim iscrpljena mogunost pripisivanja ove kulture paleolitiku.
U nemogunosti da se kultura slojeva VII do V svrsta u neku od shema
na prijelomu od paleoIitika ka holocenim ,kulturama, namee se u ovom
sluaju sasvim opravdano pitanje: postoji Ii kapitalna razlika izmeu ove
kulture i one koja je zastllJpljena u sloju IV? Po onome to nam se prua,_ to
su za:pravo identine kulture, a to znai da je u rasponu slojeva od VII do
IV u Crvenoj stijeni prakticirana kultura koja se u cjelini moe pripisati
mezolitiku. Fauna, koja je ovdje jednim dijelom fr1gorifilna (Marmota mar
mota, Lepus timidus va'rronis), a obino se javlja u wiirmskom dobu, nema
snagu vrstog argumenta dabi se .slojevima i kulturi .pri'pisala paleolitska
starost. Ona u cjelini ne 'pokazuje, istina, elemente koji u arheologiji vae
kao normativ za mezolitik, To se osobito odnosi na geometrijske obJiike,
koji su u tim slojevima potpuno izostali. NalaZi u Odmutu (Srejovi, 1977) i
najnoviji podaci iz peine kod Ivangrada pokazuju, naprotiv, uvjerljivo da
mezolitik ove regije sadri bogat izbor geometrijskih oblika, a to znai da
se njihovo nepostojanje u Crvenoj stijeni ne moe protumaiti kao sluajna
specifinost regije . Rjeenje ovog problema moe pruiti moda najprije
rekonstrukcija sociolokih prilika : nalazite u Od-mutu i Peini kod Ivangra
da sluilo je kao prebiva!i. te ljudima u pri!ilkama koje su se u pogledu pri
vreivanja razlikovale od onih u Crvenoj stijeni. Da li je ta razlika bila
uvjetovana godinjim dobima ili nekim drugim faktorima, to je teko rei.
Izostanak alatki geometrijskog oblika u Crvenoj stijeni ne treba znaiti da
se odlaganje kremenih alatki dogodilo u vrijeme koje se ne poklapa s onim
u Odmutu. U traenju rjeenja problem se, dakle, moe usmjeriti na eventu
alno prakticiranje specifine privredne djelatnosti ljudi na jednom i drugom
mjestu, a to je moglo dovesti do upotrebe razl i itih alatki.
Za razliku od apeninskog kasnog -epigravettiena, koji sa danas ve po
neto zanemarenim romanelIianom zakljuuje epohu ip aleolitika u Apuliji ,
slojevi epipaleolitika, za;pravo ve mezolitika, u Crvenoj stijeni ne sadre
primjerke sotupljenim hnbatom bilo koje varijante. To je oito znak sa
mosvojnog puta u kulturnom stvaralaitvu, to je nastalo kao 'p os1jedica
prekidanja veza izmeu suprotnih obala mora. Uuok tomu bio je konstantni
rast razine jadrans'kog mora. No, u sluaju Crvene stijene moda je u pi
tanju specifina djelatnost ljudi na ovom mjestu u postglacijalno doba.
Karakteristino je, nadalje, da uope nema Ijutenih tipova
(types
ecaillees), koji se, inae u vrlo podreenom procentu, javljaju tada u Apu

GZM (A), NS 3811983, s tr. 1~3

D. BASLE ~ PALEOLITSK~ KULTURE U JADRANSKOJ~~::::
REGI~J.:.
I_

49
_

_ _ __

liji (A. ,palma di Cesnala, 1967, str. 75), Na istonom Jadranu su, osim toga ,
slabo izraeni i primjerci s urezorn (pieces a cran), to jo vie govori za vrlo
kasno datiranje ovih nalaza . Kulturu iz slojeva VII do V u Crvenoj stijeni
je zato mogue samo djelomino poistoveivati sa postglacijalnim kultura
ma u Apuliji, datkle i s eventualnim sauveterrienom, uvjetovano injenicom
da su ovdje ve jasno primjet1jivi obrisi izrazito individualnog razvoja u
pravcu mezolitizacije ovog podruja.
E. EKSTRAMEDITERANSKE KULTURE U PODRUeJU JADRANA

U nekim sjevernojadranskim nalazi.tima javljaju se II stadijainim epo

hama wiirmskog ' glacijala populacije koje u kulturnom pogledu ne tendi
raju ka (tada znatno udaljenom) Mediteranu, nego se veu 'Za kontin~ntal~o
zalee, a preko njega ak i za .Panoniju. Zbog ekstenzije mora u posljednjih
10.000 godina ta podruja u vegetacijskom pogledu pr~padaju Jadranu (kar
ta 1), pa ih zbog toga nije mogue mimoii. To osobito vai za ona nala
zita koja su bila nastanjena za vrijeme toplih razdoblja pleistocena, kada
su se ona nalazila u klimatskoj zoni Sredozemlja.
Danas 'p ripadaju jadranskoj regiji, ili su bar u neposrednoj njenoj bli
zini, mlaepaleolitska nalazita na Kvarneru, Istri
na Krasu, koja sadra
vaju kulturne depozite izvanmediterans!kog obiljeja. To su : Lopar na Rabu,
Sandalj a II, Romual:dova peina, Jama v Lozi, Zakajeni ~podmol, Zupanov
spodmol, Ovja jama i Babja jama.
Makar to ne pripadaju u okvire teme, potrebno je ,bar u kratkim crta
ma pruiti informaciju o kulturnim prilikama u tim nalazitima.
Zbog bogatstva nalaza primat meu njima pripada nesumnjivo Sanda
lji II (Tabela 3), u kojoj su mlaepaleoli.tske kulture !predstavljene najizra
zitijim primjercima. Ve sama injenica da su horirzontis aurignacienom u
njoj ne samo bogati, nego ih je mogue razluiti u tri razvojne etape, jasno
govori o tome da ovo nalazite nije povezano s Mediteranom, u kome je
aurignacien vrlo oskudno i krajnje atipino zastupljen (Cr,v ena stijena, Sa
lomone u kbmzzima).
U osnovi Sanodalje II, u sloju g, deponirana je kultura koja globalno
pripada mlaem paleolitiku, ali s izvjesnim elementima srednjeg paleoliti
ka. To se oso'bito odraava na tipu stepenastih retua, koji su, u pravilu,
svojstvo mousteriena. Rani aurignacien (Slilka 16). kako bi se mogla kvali
ficirati ova kultura, sadri, na primjer, u sjevernim regijama Panonije zam
jetljivo uee elemenata srednjeg paleolitika (,Banesz, 1968). To, dakako,
nije iskljuiva svojstvenost navedene regije, ali poka,zuje slinost, a time
slui kao jedan od primjera. Ta okolnost povezuje Sandalj u Il sa konti
nentom.
Jedna analiza ugljena , izvrena II Za'grebu (Z-537), odredila je za sloj
" g starost od 27.800 850 god. BP, to je za ovakvu fizionomiju kulture
u izvjesnoj disharmoniji sa uhodanim gleditima. Meutim , ve je i L. Ver
tes (L. Vertes, 1955 a i .b) zapazio arhaizirajue elemente u jednoj od dvije
skupine aurignaciena panonske oblasti.
U sloju f zateena je bogato zastupljena kultura tipinog aurignaci
ena, prezentirana velikim izborom kobiliastih i njukastih strga1a, a u ne
to manjem izboru lepezastih i iljastih strgala, kao i strgal a na retuiranoj
lamini, na odbitku i slino. Ovi predmeti popraeni su nirzom jednako Upi
nih alatki, kao to su ubadai, svrdla, stmgalice i blanjalice, retuirane ' la

GZM (AJ, NS 38!1983, str. 1-63

D . BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

50

mine i odgovarajua jezgra. Sloj je metodom CH datiran uGroningenu

(CrN-4977) sa 25.340 170 god . BP. J e dna zagrebaka analiza (Z-536) dala
je neto manju starost - 22 .660 460 BP.
iABELA 3.

ANDALJA

PROFIL

OZNAKA

KRONOLOGIJA

II

KULTURE

14

STAROST

e-

ANALIZE

m O
POST IGLACIJAL

~-

W3
4

~I
~

10.830

;t

50

12.320 :tl00

-Ih
fu_

o::
::=1

W2/3

II
KREDA

m 9
MIRKO MAlEZ
CRTAO : ~,I~OlA AADANKo'!K: . 1979.

S obzirom da su u mediteranskoj regiji Italije, no isto tako i u Crve

noj stijeni, horizonti s kulturom koja se moe pripisati aurignacienu , makar
i u vrlo irokom smislu, popunjeni artefaktima koji morfoloki jedva odgo
varaju ovoj kulturi, sloj ))J u Saooalji II je svojim bogatim izborom karak
teristinih primjeraka tSlika 17) u suprotnosti sa onim to bi se moglo naz
vat i )) aurignacien mediteranske zone . Oito je, dakle, da su primjerna uda
ljenost od mora u toku wiirma, pa zbog toga preteno kontinentalni karak
ter klime oko SandaIje, ali i geog r a[s'k a pripadnost nalazita predal;pskom
prostoru rezultirali ovdje tipino kontinentalnim aurignacienom srednjoev
ropske varijante.

GZM (A), NS 38;l 9B3, str. l-jj3

D. BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

51

,4\
.:

~
'. , "

. ,.

.
ti

1
Sl. 1'6. Star ij i <lIUrignaCien ekstramediteran.stke oblasti. Sandalj a II

(M. Malez 1979, T. XXVII)

GZM (A), NS 38.1983, str. 1-63

D. BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRA.NSJ(O.J REGIJI

52

Kulturne prilike u sloju e pokazuju naglaenije elemente mlaeg

aurignaciena. Kobiliasta i njukasta strgal a su i u ovoj fa,z i tipina, a ne
dostatak gravettoidnih elemenata govori za dovoljnu starost sloja koji je
metodom CH uGroningenu (GrN-5013) datiran sa 23.540 180 god. BP. U
to je doba regija junog Jadrana ve odavno i potpuno bila gravetilZirana,
to je eklatantan primjer razliite regionalizacije kultura, oonosno kontinu
irane pripadnosti onodobne Sandalj e II kontinentu.

li
I

2cm

.'_ _===11

10

Sl.

17.

Mlai

a'llrignacien ek,stramediteranske oblasti. Sandalj a II

(Prema M. Malez 1979, T. XXVI)

GZM (A). NS 38 / 1983. str. 1_3

. BASLER. PALEOLITSKE KULTURE

'!.

!~ DR~~~KO..::
.T-.:.:
R:::
E:::
G:.::.
J.J
:..:I=-_ __

_ __

53

Izvjesna gravettizacija ovog nalazita primjeuje se tek od sloja d ,

u kojem su jo. prisutni oblici aurignaciena, ali je ve oita prevaga eleme
nata koji bi se mogli nazvati gravetto-aurignacien. Apsolutna starost ovog
sloja nije utvrena . Poetak njegovog naseljavanja datira u vrijeme poslije
23.540 100 god. BP. (sloj e GrN-513). a rpovioe njega poloeni sloj _c
datiran je u svom dnu sa 21.740 450 BP (Z-193). Izmeu ova dva termina
deponirana je kulturna zaostav,tina ovog sloja, to odgovara vremenu kada
je u Apuliji i A!bruzzima ve prisutan odmakli i kasni gravettien. Disharmo
nija u kulturnom razvoju izmeu ovih zona je oita.
Aurignacien iz stratuma Xa i Xb u Crvenoj stijeni nije zbog ovakvih
prilika ipak mogue paralelizirati sa bilo kojim, pa i s,lojem d u Sandalji
II, sa kojim bar u principu ima neko zajednitvo koegzistencijom aurigna
koidnih i gravettoidnih elemenata. Oba stratuma u Crvenoj stijeni su, ipak,
znatno starija od sloja d u Sandalj i II. Pojava je u svoje doba (Basler,
1975b) bila .protumaena kao prelazni sturpanj od mlaeg aurignaciena ka
gravettienu.
U donjem dijelu sloja c gravettien dolazi do punog i.zraaja (Slika
18).
Jednak, izrazito ekstramediteranski karakter pokazuju i kulture u kas
nijim farzama mlaeg pa,l eolitika, koje se preko nala.zgta u Slovenskom kra
su veu za Panoniju i Karpatski Ib azen (J. Kozlowski, 1979) .
Arturo Palma di Cesnola je, radei neposredno u AJpuliji i Dauniji, mo
gao u detaljima nijansirati ra.zvoj kultura koji je samo globalno formulirao
Janusz Kozlowski kao tardigravettien (1975). On se pri toj identifikaciji
odluio da za ranu fazu tog tehnokoIllpleksa upotrebi samo naziv gravetti
ano evoluto ne obiljeavajui ga poblie prefiksom tardi- , a njegovu po
javu datirao je u vrijeme starije od J9 .150god. BP, nako n ega kod njega
dolazi epoha epigravettiena (Palma di Cesnola, 1977).
Ukljuivanje sloja c Sandalj e II u ovaj problem otean je jedino i
Rjenicom to je nalaziMe danas, istina, smjeteno bli'lu obale mora, to nije
bio sluaj u doba kada se on nasipao. Upravo, naime, u vrijeme u koje je
datiran taj sloj, a to je bilo u toku wurm-3 stadijala, poslije neto toplijeg
Paudorf-presunka, razina Jadranskog mora pala je na svoj minimum, pa se
tako njegova obala nalazi:la udaljena oko 200 kilometara od ovog mjesta.
Oko 10.830 50 godine BP, kada se gasi ivot u Sandalj i II, ta razina se tek
poela osjetnIje poikretati navi,e.

Sloj b u Sandalj i II sadri kulturu gravettienske tradicije, koja je u

jadranskomediteranskom odruju razliito imenovana, ali to ne teti nje
noj identi'fikaciji. U Sandalj i II ona je, naime, nazvana ep~paleolitik, dok
se u nalazi'tima jadranskog podruja Italije ona tretira kao epigravettien.
Terminolo'ke razlike, ipak, ne umanjuju vrlo i;zuzetan znaaj same pojave.
U specifini (sjevernojadranski) facies epi,paleolitika (prema Malezu)
odnosno kasnog spigravettiena (A . Palma di Cesnala), pribraja se skupi
na nalazita u Italiji : Pradis, Pion:cavaIlo, !B attaQ1Ha , Trene, FilOrentini i Tagli
ente (Palma di Cesnala, 1977, s tr. 116-120).
U sjevernom dijelu ekstramediteranske regije, u Furlaniji, gotovo da i
nema krunih strgala, ili su . ona VIllo malo'b rojna. Javljaju se, zapravo samo
rijetko, subcirkularne vrste koje su neto vee dimenzionirane. Uee otup
ljenog hrbata je naglaeno, osobito pod kraj epohe, kada se poveava i
udio geometrijskih oblika.

54

GZM(A), NS 38i l983 , str. 1---{;3

JADRANSKOJ REGIJI

_ __ __ _ __ _._ _ _D
_ . _BASLER , PALEOLITSKE KULTURE U

Sl.

18.

1
o.........'==:::::::11
2cm

Gravettien E'kstramediteranske oblasti. Sandalj a

(M. Malez 1979, T. XXV)

II

GZM (A), NS 38,1983, str, 1-63

D, BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REG1JI

55

U venetskom podruju znaajno je nallJztte u pripeku Tagliente, ne

daleko od Verone, Tu je kasni epigravettien zastupljen u slojevima 15-4 i
datiran u vrijeme oko 13,500 do 12,000 godina prije sada;njosti. Ovdje pre
dominiraju strgala, duga i kratka, dok su otupljeni hr;bati rijetki, a vrlo ri
jetka kruna strgala, kao i geometrijs'ki oblici. U ka'snijoj fazi zambe pos
taju ,brojnije na utf>b olupljenilh hribata, osobito u nalazitima poloenim
visoko na brdima kao to je Fiorentini na visoravni Tonezza i a1bri Battaglia
nil visoravni Asiago (A Broglio, 1964). Posljednje fa,z e predstavljene su
industrijom iz nalazita Pioncavallo kod Pordenonea, gdje je vrlo jak indeks
otupljeni,h hrbata uz brojne geometrijske O!blike udruene sa neto obostra
nih hrbata, To se ve ini kao prednajava sauveterriena, osobito onog tipa
koji je zastupljen u dolini Adigea (A Broglio, 1973), a datiran oko 9,800
god , BP,
Kulturu sloja >l b mogue je datirati vrlo iroko u vrijeme od W-3c
stadijala do u dryas III . U svojoj najstarijoj fazi ona je povezana s depozi
tima nalazita Jama v Lozi, Ovja jama, Lupanov spodmol, a preko njih ak
i sa Saavarom i Arkom u Panoniji. U srednjoj fazi, datiranoj u vrijeme od
17.000 do 14.000 god. BP, an:dalja se donekle moe povezati za nalazite
Kadar u sjevernoj Bosni, te nalazita Hont, Pilismar6t, Kiskevely i peinom
.Jankovi oko pregi,ba Dunava u sjevernoj Maarskoj . U neposrednoj bl.jzini
nalazi se takoer nekoJi,ko istovremenih stanica, tako Romualdova peina,
Zakaj eni spodmol, Lopar, 2upanov spodmol i Babja jama, a prema zapadu
ve spomenuta nalazita Pradis, Pioncavallo, Battaglia, Trene, Fiorentini i
Tagliente. S obzirom da je u kasnom pleisto.cenu, praktino kasnom glacija
lu, ve aktuelan problem podizanja morske ra,zine, kultura sloja b u San
dalji II postaje tim zanimljiviji problem. No ipak ona nedvojbeno pripada
kompleksu vrlo kasnih tradicija gravettiena, koje su u novije doba dopile
od raznih autora vrlo razliite na,z ive. To je tehnokoffilpleiJ<s koji je u Ita
liji nazvan Epi,gravettiano, kod .J. Kozlowskog Tardigravettien, a kod
M. Maleza Epipaleolitik. Nazivi tu ipak nisu toliko vani koliko inienica
da je kultura prepoznata i i,zdvojena. Moda :zJbog izvjesnog odvajanja 0(1
mediteranske ,pro:blematike nije naodmet ako se taj kompleks nazove tar
digravettien ,
Tehnokompleks predalpsko-panonskog tardi'gravettiena mogue ie
razdvojiti u jedan stariji, sadran u sloju c u andalji II, i jedan mlai,
sadran u sloju b. Stariji kompleks ine iljci i lamine sotupljenim hrba
tom, slini solutrenoidnim primjercima u talijansikom epigravettiano anti
co . Slijede zatim lamine snedotjeranim hI1batom, te iljci i lamine sa za
rezom (,a cran ), poznati i,z donjeg sloja .ovje jame (F. Osole, 1963) da
tiranog sa 19.900 B,P, zatim iz andalje II (21.740 BP), Lupanovog spodmola
(sloj AB sa 16.780 BP), za koje je karakteristina kratka lamina dobivena
sa jezgra s pripremljenim talonom. Od tih lamina pravljena su ubadala i
strqala (.1 . Kozlowski, 1979, str. 827-828),
Mlaem kompleksu, sadranom u sloju b II Sandalji II (Slika 19) ko
respondira mediteranski epi-gravettiano finale , Tu periodu kara'k teri'ziraju
u ovoj regiji kratka strgala, o'bino na odbicima, i iljci savinutog hrbata,
slini azilijenskim ilima. Ovamo spada sloj D u Lupanovom spodmolu (12.410
god BP), srednji dio sloja b u Sandalji II (12 .320 god . BP), te nalazi iz Lo
para, Zakaj enog spodmola i Romualdove peine.
Neto mlau skupinu predstavlja ostava i,z gornjeg dijela sloja b u
andalji II, datirana u dryas III, to jest u vrijeme oko 10.830 50 BP, (J .
Koz!owski, 1979, str. 832-834) .

56

, 'BASLER , PALEOLITSKE

GZM (Al, NS 38 11983, str, l-a3

KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

:Ii

I,

'1 ,1

O
,':

"

!:

I:~

" f'

I'

j'

!,
I,

:1

l,

iT "'

c>

li',\

II
I

II

11

,
I

~:;

~,

;, r.'

l';

:,1

Ir

f
l

JI,
1":(

,I

.~;
"

i, ,
:/

','

L1
3
4

Sl. 19, 'Ep~paleolitiIk (e.pigravettienj) Ejkstramediterans'ke oblasti. Sandalja II

(lVI. lVIalez 1979, T, XXIV)

GZM (Al, NS 33,'19S:l, slr. 1-63

. BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

57

** *
Smjene 'paleolitski,h kultura na istonoj obali Jadranskog mora pO'ka
zuju neke osebujnosti koje su zbog rascjIPkanosti istraivakih laboratorija
(Ljubljana, Zagreb, Zadar, Sarajevo) izmakle oku promatraa. Nije, meu
tim, bolja situacija ni sa nalazitima na zapadnoj O'bali, na Apeninskom
poluotoku. Konfrontacijom nalazita i kultura s obje ubale zapaa se srod
nost, a u nekim sluajevima i neos'p orna identinost koju pri dananjoj eks
tenziji morske povrine nije mogue shvatiti. Vodena masa dananjeg Jad
rana bila je za paleolitskog ovjeka nepremostiva pre.preka, pa se ove srod
nosti ne mo'gu abrazloiti samo pukO!ffi sluajnou konvergencije dvaju od
vojenih svjetova, nego tehnikim pogodnostima to ih je u nekim ra:zdob
ljima pleistocena prualo variranje morske razine, osobito njeno sputanje
u hladnim periodima i do stotinu metara nie od dananje. Svoenjem Jad
ranskog mora tim prirodnim fenomenom na 1/ 3 dananje povr.ine pruena
je ljudima starijeg kamenog doba, osobito u najmlaim njegovim fazama,
prilika za neposredne susrete, seljenja i prenoenja kulture.
No, s ovim saznanjem nameu se i vLestruki 'pwblemi pa tako i pita
nje onih ljudskih prebivalitakoja danas lee pod morem kao rezervat za
neko budue doba u kojem e tehnika savladati prepreke to ih danas pred
stavlja rad u veim vodenim dubinama.
Drugo je pitanje izvori'ta pojedinih kultura i ubikacija centara iz ko
jih su se one irile u prostor. Koliina nalaziita na Apeninskom poluotoku
nije nipoto rezultat gue naseljenosti toga rprostora, nego bolje istraeno
sti terena. To je, dakle, nesklad koji mora biti otklonjen ukoliko se eli
dobiti rea,Lna slika o prilikama u daba rp al eolitik'a.
Istona o,b ala Otrantskih vrata danas je jo' prava terra incognita, a
SVi" je prilika da se upravo na tome prostoru odigrao proces raanja mlaeg
paleoliti.ka u onim oblictma to ih obino nazivamo skupnim imenom tar
digravettien . Sve dok se u Albaniji ne izvr e potrebna istraivanja, a ona
danas stoje na mrtvoj taki, nae predod'b e o pravom porijeklu ove kasno
paleolitsike kulture ostat e krnje, nedoreene.
To vai i za onu kulturu to se u Italiji naziva bertoniano . Dvoum
IjeIlja kojima je ona optereena moda bi se mogla otkloniti uporeivanjem
s istodobnim razvojem na tlu Dalmacije, jer ini se kao da neke pojave u
tom dijelu regije sadre odgovore na to delikatno pitanje. Meutim, stanje
istraenosti priobalnog podruja na srednjem Jadranu jo je u poetnim fa
zama.
Sintetiziranje dosadanjih rezultata na polju istraiivanja paleolitika u
jadranskom podruju Jugoslavije, koliko god je do sada omoguilo ffi'!:!oge
spomaje, 'Signali-zira, isto tako, na praznine i propuste koje tek trelba po.pu
niti radom u budunosti.

58

GZM (A), NS 381983. str. 1~ 3

BASLER, PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

L ITE RA TURA
BPI
BSPF
,Blull. Sdi.
CS
GZM
PJZ
RSP

Bulleli.na di Pa!l.ea.ntolagia Haliana

Bulletin de la S o ciete Prehistariq:ue Fr3Jn<;a~se
Bulletin Scientifique du Cansei.tlede l' Academies
Yaugasla:ves, Zagreb
Cr vema s tijEna, zbarnLk rad a va , N Jki 1975.
Gla sn~k ZemaljSlkag :muzeja Bili, Nava serija, ",veska
arheal O'gi'j a, Saraj e va
P.rai.s tarija j,l.IJgoslavenskih zema.lja, tam I , Sarajeva, 11979.
Rivista di Seien.ze Preis tanche, Firenze

BAN.ESZ, L., 1-968, L'A'Urignacien en SlC'vaqu.ie, RiSP XXHVl, :J---31.

BART A, J., 1-965, S.la'v em.ka v slta.rej a s t.r e.d:nej dabe .kamenej, I3ratiJSlava.
BARTOLOMEI, G., li979, vidi: Palma di Ces'nola 1,979.
BASLER, D. - BRUNNACKER, iK. - .MALEZ, M., li966, Die R ote Hohle (Crvena
stijena) be'i Bilea / Jugaslavien. E i'Sz eitaHer lUnd Gege.nwal1t1'7, 61-6B.
O e hrin.gen / Wlirt.
BASLER, D. , 1970, vidi: BRUNNACKER, K., 1970.
BASLER, D. - BENAC, A. - MALEZ, M. - BRUNNAOKER, K. - PAMIC, J.,
:1975, Cr.vena s tijena, 1-217, NLki.
BASLER, D., 1976, Pa:lealitsika preb.ivalite Boda,nj ke'd Staca, GZM XXIX (10974) ,
5-13.
BASLER, D ., H179, Le Pa'lealithique Enal en Herze.gavine . La Fin des TerI1lP6 gJa
ciaires en Eurape, CN-RS Paris, str. 345-355.
BASLER, D ., 1980, p.ajava g~gan,ta[j,ta cu :paleol1ilt lku Sjeverne J3.a6o;'1e, GZM XXXV
(.1979), 7-113.
BATOVIC, S., 1965, Prvi paJeo!Jitsiki malazi usjev e!l'n oj Dalmaciji, Diadara 3, Za
dar.
BATOVIC, ., 1973, Pra,pav.ijesni os<tac i na za.daJ:l.3kom a taJju, Diadara 6, Za'dar,
s tr. 44--55, tab. I-IV.
BENAC, A. - BRODAR, M., L95B, Crvma ~.tijena, 1956, GZM XI , 21-64.
BENAC, A., .1975, vidi: BASLER, D., 1975.
BIANCHINI, G., 1969, Man.uiatti delle )>lPebble cJUlture in Siciha , RSP XXIV.
BIANCHINI, G., 1972, Nua v i rjnvenj,menti d eHa Pebble Culture nei terraa:zi del
quatemaria antica delila Sicilia Sud Occin;denta,le, Att.i XIV Hiu.n. Sc. 1. 1. P. P ..
Puglia, 1970.
BIBRSON, P., UtO l., Le Paleo:lithiq'Ue Lnferieur diU 'Marac A bl a>nlt i q.ue. RU1
bric. du
Service des Antiquites du Marac, Ralbat, f as c . 17, p. 1-544, figo 512.
BINTZ, P. - LOEBEL, A., W76, Les <fernjplissagJS des glf'o t,tes et albr-is saus roches
dans les Alpes du Nard et le Jura merild.[anal. La ,Prehistaire Fram<;aise, I,
241-246.
BLANC, A., 10956, Srulla breccia a :lsifera viHaE ranchiana del Manrte Peglia. Ball. SL
Ant. Orvietana, XII.
BLANC, S. BOURGON, M., 1950, Le micral il!l.sme dans le Mausterien de la
Gr a tte de la Carnbe. Campte-re nd.u e de la XIII i' mi' Se:ss; Cangr. Preh. France,
lriH-l6B, Paris.
BORDES, F., [ ,953, Essay .cte classificatian .des iI1l::liustries mausierienrnes . BS;PF
L, t. 7-8 , 451-562.
BORDES, F. - PITTE, P. - BLANC, S, 1954, L'Abri Armand Cha.dourne. BSPF
LI, 244-249.
BORDES, F., 18131, Typalogie du Pal.eo1ithique alncien et mayen. Publ . Inst. Preh.
Univ. Bard., Mem. l, 'Bandealux.
BORZATTI van LOEWENSTEIN, E. lVIAGALDI, D. , 1969,RisuJta.ti caC>lusivi
della stnl'dia palea'ntalag;ica deHa grotla .di UJ.u,z;za C (Narda, Lecce) , RSP
XXIV, L
BOSINSKI, G., 1970, Bemer.lwnge:1 .zu der Grabung D. Peyronis in La Micaque.
Fundame.nta 2, KiHn.
BREZILLON, N . M., 1968, La .denarninatian des abjects de Ipie.rre taillee. IV
Slu,ptpl. Gallia .preh. {(, .Paris.
BREZILLON, N. M., 1969, Dkt:.ona.ire de la Prehi<stai>re. Larousse D 34, Paris.
BRODAR, M., 11957, Cr vena Sitije.na, [9.55 . GZM X, 511-55.
BRODAR, M ., 195'8, vidi: BEN AC, A., 195>8.
BRODAR, M., 1959, Crve.na stije.na, eine neue Paliialithsiatian aus dem Balkan in
Juge.slavien, Q.cuartar 10/:11, 227-236.

GZM (A), NS 33,'1983, str. 1--tl3

D. BASLER, PALEOLITSKE KULTUiRE U JADRANSKOJ REGIJI

59

BRODAR, M " 1962, Cr vena s tijena 1958-1959. GZM XV.f>I, 115- 20.
BRODAR, S., 1S68, L:nni kaJ, nova palecmts,ka po&taja v SloverlJSokem Primorju .
Raz-prave IV razr. SAZU IV, 269--364, Lj<uJbljana.
BROGLIO, A., W64, II Ri;paro )} Raffae. ~o Batta.glia ,presiso AJS.ia.go. R'S P XIX,
fa sc. 1-4.
BROGLIO, A., 1973, Die iilte5lten Spuren mens chJ!icher Beslied1un,g des tsc:htals.
IDer Schlern 47 , 1.-....--8, Bozen.
BRUNNACKER, K. - BASLER, D ., li970, La vallee LnferieUJr de la Neret va, You
goslavie. Bull. A ss. Etllid. Qruaternaires, 171..........172.
BRUNNACKER, K. , 1975, vidi: BASLER, D.., 1-975.
CARDINI, L., 1-962, Sui giacimenti paIecllitici di recenJte sCClpe!'ti nel'la Peninsola
SaleJnt1na. Atti VI Congr. Intern. PreiJSt. e Protoist., II, 1144-148.
DALLONI, M ., 11948, Ma,teriaux pClUr ['etude du Sa;hara c.rillJtal, regiol!1 entre la
Lybie, le Tibe-sti et le Kaouar (Niger). Geo!. et Prehist. Mission scientiJf1ique
du Fezzan , tome 6, A1ger, p. 118, fj,g. 11.
DELPORTE, H. , 1976, Les premieres industrie.s e n AuveI'ne. La Pre.histo<ire Fran
i;a ise, tome I, p. 801-803.
DUB AR, M., 1975, Le s formations quate!'naires .de la ri.ve ga!Uche de la Moyenne
~Durance des Mees il Oraison (AllPes~de~Hau te-P,rovence). Geolo,g ie mecti
t e rraneenne, tome II, nr. 2, p. 49--58.
FREUND, G., 11983-, Die a.],tere I.IJnId mittlere Steina.eit in \Bayern . Bayr. Bodendenk
ma1IPf1ege 4, 24, Mi.inohen ,
FRIDRIOH, J ., 1:972, Staropaleoli,ticka in'duJo,triie starolplei,sbocennelho s,tari v Pre
.z.lf,t.icich, okre s Praha. Archeo!. R ozhl.. XXIV, soir. 241-248.
GOBERT, E. , 1,950, Le g i'sement paleolithique de SLdi-Zunn. Karth a go, No. 1, p. 50,
figo 16.
GORJ ANOVIL:-KRAMBERGER, D., 1913, Z ivot i kIuilIbur<l dHUlV'ij a'lnoga ovjeka iz
Krapine u Hrvat"koj. Djela JAZU 2>3, 1-54, Zalg reb.
GRAHMANN, R. MUELLER-BECK, H. J. , 10967 , Unges'c hiohte der Mens ohheit,
Kohlhammer Stuttgart.
GUTH, Ch., lc974, D ecouverte dalns le Vi>ll.airanchien d' A1uv e rgne de galets a:me
na.ges. Comptes rendu.s de FAcad emie des Sciences, 23. 9. 1974. p. 1071
1073.
HENRI-MARTIN, G., 1954, Le Taya c i1n. BSPF LI, t. 8,27-3.1.
HUGOT, H ., 1955, UI!1 gisement de Peb'ble-rt:ools a AOluJlef. Travaux de .J' Institu.!
de Recherche.s saharie.nnes, teme 1,3, 1'31~li50, !bg. 5.
J A WORSKY , G., 1.963, Quelques courpes .dalTl'S les terrain-s qua'te maires a Monaco
et dans les A~pes Marit.imes. Hull. du Musee ld' AnlthrCYpologie prehist. de
[Monaco, Nr. ,liJ., rp. 25-6'1, fi,g.17.
KOZLOWSKI, J. , 1975, P.razdijeje EUrD<py. Warsrzawa.
KOZLO\VSKI, J., 1,979 , La fin des temp.s glaciaire s dan.s le bassin du Danube moi

ien et inf erieur. La fin des temlPs glaciaires en Eu r o,'P e, tp. 82,1-835, CNRS

Pari;;.

LA PLACE, G., 1964, L es s ubdivi,sicms du l f Ptohthique itaaien. Etude de tYIPOIj>o.gie

analythique. BPI 73, 25-'63 .

LAPLACE, G.. 1-966, Reche rches 8ur ['origiJne elj; ['evolution des complexes le,p

toli I!hiques, Pari;;.

LUMLEY, H. de - GAGNIERE, S . - J3ARRAL, L . - ;PASCAL, R., 1\96~, La .grotte

du Vallonet, Ro.quebr.une Carp Martin . Bull. Musee d' Anthr. Prehist. 10,

,Monaco.

LUMLEY, H. de, 1966, Le Paleoli thiq.ue inferieur et <mayen du Midi Mediterraneen

dans s on cadre geologique. Su~l. au Gallia :P re'hist., CNRS Paris.

LUMLEY, H . de, 1969, Une c3Jbanne acheuleenne dal!1>S la ,grotlte du Lazaret. Me

m{)ires SPF 7, Pa'ri s.

LUMLEY, H. <le, 1969, Les c.ivilisations 'Prehistoriqrues em F.rance correua1Jion'S
avec la ohl'Ol!1ologie qu a ternaire. E.hUJdes Fran<;aises sur le Quat emaIre, VLII
Co.ng. Intern. INQUA Pari.s 11969 . BulL de J' AlSIs'at:iation Fran<;aiiSe !porur
l'euude du Quatterna,ire, 'P. li5,1L....,159, f. 1.0.
LU)VILEY, H. de, 1971, Le Paleo[i.thique inferieur et moyen du Midi Med~terra
neen dans son cadre geologiqrue , Itome LI, Pa'r.is.
LUMLEY, H . de, 1976a, Les prem'ieres in,dustriies hrumaines en Pl'ovence. La Pre
h~s toire Frani;ai.se I,p. 765'-776.
L UMLEY, H. de &. aHi, .197-6b, Les :premieres ilniCLu'strie.s huma'ines en L3Jn.guedoc
ll\1editerraneenet en R(}Uiss ~lon, La P.rehilSito'i re F.rani;aiiSe I, !p. 777-794.
LUMLEY, H. de, 1976c, Les premieres illJdrustries humaill!1es dans ties Pyrenees et
le Bassin de la GaTonne. La Pre.h L&to'ire Fran<;a,jlse I , [l. 795-796.

60

GZ1\1 {A), NS 30 ' .\~83. str. 1-63

D. BASLER. PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

LUMLEY, H. de , 1976d, Cadre ohronolo.g ique a.bso:lJU, ipaleomagnetisme, chronolo

goie 'paJeontologique et b o tall1iqlue, eSQfUiSlSe iPa>lE~oclima.tique , lS eQluences oul
turell es (en Fra nce), La Prehistoire Fra.nGai 3e I, p. 5-23.
LUMLEY-WiOODEYEAR, M., 1970, Anteneandertalien:s et Neander.taJienlS du Ba
.sshn Mediterraneem occidental EurOi;Jeen. These 'diu D.octorat d'etalt <les sci
ences naturelJles, Faculte des sciences, Pari, .
LUMLEY, M. A., 1976, Les Anteneal!1derta1lie:ns <lans le Soo. La Prehii<stoire
F'ra:nc;ai'se I , p. 547-566.
MALEZ, lvi., 1964a, San'dalja bei p.uJa - ein neIUer 'Und wiohtiger ipala'ol'i1!h~'s'oher
Fundort in I.s<trien. Bull. Sci. 9/6, lP. 154---<155.
MALEZ, M. , 1964b, Vergotinova ,peina 'kod Nove V a si PoreIke ru Lstri. S:peleolog
110 (1962-1963) , p. 9-112, Zagre:b.
MALEZ, M., 1.967, Paleoli1t s;ka ;nalazi. ta Hvvaitslke. Arheolok'i ve5ltnilk,
XVII1,
Lj ublj am a, 255-284.
MALEZ, M., 1970a, Novi !pogledi .na gj;ratigra.fij'll jkra'P'iru~OIg naJla'zita . Kra!pina
.1899-1968, 1<3-44, Zag.reb.
MALEZ, M., 1970b, Padeolitik na pOUllU1':jU i.stoooe obaJle Jadrana. Adriatica prae
histor.ica et antiqrua, 1-116, Zagreb.
MALEZ, M., 1973, Raspros1ra;njenost lPa'leolitika i mez oo'j,ti!ka ru irem ip'Ojasu nae
Ja<lran.s.ke obale. Vjesnilk za arheOI!. i hi!st. dalmo {l8 {W66) , tp. 7-26, Sallit.
MALEZ, il\<!., 1974, Ueber die BedeutW1g der Entdeokung von GerollgeriHen in
,den Villaframchiumschiohten uer San1da1ja I in I!S'trien (iKroatien, JlUgoo!a
vian). BUll!. Sci. 19/3-4, tp. 79--80.
lVIALEZ, M., 1975a, Neki pwb:l em i 'PaJ.eolit'i.ka na istonoj obail>i
Jadra'lla.
Rad
JAZU 371, p. 121-163, Zag reb.
MALEZ, M., 19751b, O .zna.aju oltkria os-iatta.ka r()lda Hom'!) u lI1aslagama vi1afran
.ka SandaJje I kod ,Rule , Ra.d JAZU 37,1, lP. 1181--2011, Zagreb.
MALEZ, M., 1975c, Otkrie najstarijeg ika.menog orua ru ju:noj Istri. Jadraru&kJi
z,borni.k 9 (11973-1975), s tr. 297-308, P,ula Rijelka.
OSOLE, F., 1963, Mlaji paleol i.tilk ie Ovje jame, Arheo!. vestnrk XlIUXIV, Ljub
'ljana, str. 129-157.
OSOLE, F., 1979, PJZ, str. 13'5-1194.
PALMA DI CESNOLA, A., 1.967, II paleolitico (\~la Bu,gll:ia. Memorie Mus. Civ.
.stor. nat1:lUr. Verona , V<lll. XV, p . 1---84, Verona.
PALMA DI CESNOLA, A., W75, L'eta paleoli<tica .nella DaJUlTlia, Civilta pre1j"sto
riche e protoistoriche della Daurnia, FirelThZe, lP. 27-48, tavo 3-114.
PALMA DI CES NOLA, A. &. a,l ii, 1979, Chronogj;ratLgr<llphie et ecologie de l'e,pi
gravettien en Italie. La fi.n des temps glacia:ires em Eru'POIPe, Bo.ndearux, 'P.
297-324.
RADMILLI, A . M., 1954, Una nuova facies <del Pa!1eoHti:co 's UiPeriore i,taliano pre
sente in Albruzzo, BPI 64.
RADMILLI, A. M., 11963 , La prei.storla d'Italia aJ.la l'UCe .eNe u1tirne lSC(}perte, Fi
.reme.
RADMfLLI, A. M., 1975, Guida della tpreis1'oria ita,tiana, Sanso ni, Firenze.
RADMILLI, A. M. , 1977, Storia <deWAbruzr,?, o da'l Ie ori,gini all' eta ,dell hronzo,
Pi,sa.
RAMENDO, L. , 1963, Les galets amena,g es de Remga:n :Sahara. L yh ica, -tome
II. p . 43--73, f~. I?
SAUTER, IVI. R., 19'48, Prehistoire de la Medilteramee, PaY'Ot Paris.
SREJOVIC, D. , 1977, The Odmult Ca.ve, Ar-c:he o!. Iu,g05'1. XV, ':3>-7, B eograd.
THEV8NIN, 1\ ., 1976, Les prem'pres indrustrie.s humailIles en Alsace, LaPr&hi
stoire Francaise I, lP. 810--8116.
TI XI ER, J ., 1960, L es indJustries li-thiques d' A1'n Friti.ssa ,tMaroc orientaJ.D. Bull.
,d' arc-heoJogie marocaine 3, 'P. W7-244, figo 3.
VALOCH, K., I.967, Le PaleollLthiq.ue moyen en 'I'clhecosl(}vaqruie. L' .AJruthr(}po
k)g.!e n, no. lr-2, p. 135--143, Paris.
VAN RIET LOWE, C., 11952, The ple'istoce'lle geo'\.o;gy and Prehistoryof Uganda,
Part I , Preh ;story. Geol'og;ical Suvvey of Uga'l1lda , tome 6, p. 1-113, fLg. 54.
VAUFREY, R., 11928, L e PaleoUthiqllle Ita1ian, Arch. Lnst. Pa,leoll1t. Hunnai.ne, <Mem.
3, Paris .
VERTES, L ., 1955a, Palaoli.thi.sche KlUlturen des Wil'I1ffi IIII Imte rsta.dials in Un
gar.n. Acta Archaeol. Hung. 5, Bud apest, 'P. 261---'278.
VEnTES, L. , 1955>b, Ueber einige Fragen d es europai-sohen A'Urignacien. Acta Ar
chaeo!. Hung. 5, Bud a p est , p'. 279-291.
VERTES, L., 1964, Tata. Budapest.

GZM(A), NS 38; 1983, str. 1-83

D . BASLER . PALEOLITSKE KULTURE U JADRANSKOJ REGIJI

61

PALAOLITHISCHE KULTUREN IN DER ADRIATISCHEN REGION

JUGOSLA WIENS
ZUSAMMENFASSUNG
A. ALTERES PALAOLITHIKUM
Dieser oK1\.lJltll1I'stufe werden Q:wej GeriiliJ;stai<ne aus der Brecciailn. Sa.ndnlja I
zugeschrieben,ilie zusammetn mit FanlII1enresten .au-s dem iHtes.ten Rleis-to.zan, dem
VHlafranchium, d f!poniert w aren. Einer von den S!teinen wurde durch eini.ge
Abschliige Z1\.lJm Chop.per g-efolI"mt, d iSiSen Oberflache ei.ne l\Y1pische Wilisitenpatina
aufwe is.t. Das and&e Artefakt .i&t ebetnfall;; e.un GeroHsteiln auf dessetn Kortex
Spuren v"On Sehlag en zu boo.bachten .sind. Es wUI1de aloo aI1S Halll1iITIea" verwendet
und von .Menschen in das Hiihleninnere gebraoht.
Eini,g e Knochenfunde weisen ebenfalls Gebrauchsspuren aru!. Fur die Anwe
senheit w)n Metnschetn s.prechetn auch Reste karb.an.i.sIiert!r .'Und a'l1!gelbraI1ll1,t er Tier
kn\()chen , s>owie Stijckoe von HolZikohle.
Im sueUichen Europa wUiI"den bi.sher an m-ehretrerrl Ste1!en V.illa.f ranchium
-Breccie mitt ahnHehen Knochenfwnrletn. enttdeckt, .so a.uch lin der Orverna Stijena.
Denn Fund von SalI1daltia I <&teht jen-er a u s der Hohle Le Va;!~onet bei Nizza am
nachstem, WIO :zrus ammen mit der FauJna auch ibeaI1beirtete T.ieI1kn'ochen dei!" sog.
Osteoooontokera tofi'ren Kultur festgeste11t wuTden, die auf eiln Alter von 900.000
bios '1,000.000 Jahre ZlU deuten scheinen. In der neuerem Zeit .rne h!ren sich ahnliche
Fundstellen, die vor a'llem im s udEchen Frankrei-ch, alber auch dn der T sohecho
slowa'k ei und 1talien fes.tgesteUt WiUrdetn.
In F,ranlkireich IUll1d im siiKhlichem Afrilka w.UJrden Versuohe ei'ne.r Syste
mahsierun.g der Gera,te unternommen, jedoeh ohne b esonderes Resultat.
Der Fund v on 2nda lj a I d a rf au" der Gr.ulPpe des iilteren Paaaolithikums
abgesondert werden und somit ,unter ;dem Namen Eollthi,kum eine sel.rrs tiindi,g e
Kulturgruppe bUdetn. Seline fiihrende F10rm ist der Choppar, und seill1. geologisches
Alter d<llS ViNa'franchium. Dazu gehiiTt dLe knochenne Ostetoodontok&atofire.
Kultur als oogleitenden EI'Scheiln.UJng. Das Fehlen a:nd&er :lementte erlaubt die
Defioniti.()ll1. der Kultur eher auf GrUInd der geol-ogi'schen Position der FuoohorimOll1Jte
als durch die Formen der Artefalkte, diie auch sonst i1beraus seLten sind.
Obwohl Un das ,s ehr aLte ViIJ.a1'r.an:che datiert, steHt s ich der Uredinwohner der
Sandalja I al,s bereil!;s voli gefoI1ffilter KJulturtrager vor. Seilne ph;y1sische E.rschei
nung ist ein Raise!. Er kann zwar ZlU den Pithecamrt:hropidetn gezahIt werden, der
Fund V\OII1 F1cmrtechev ade erwe-ckt abei!" Bedanlken: danach durfte ar ndcht so pri
mitilV .sei'n wie im Bez'u,g auf das ALter zu erwarten ware. D.ie Trager dll' primi
thvem ChoppingkulJturen Ln Fr.ankreich werden aus diesen Gri.iln.den elinfaeh Amtene
ande.rthalien genClllll1t, WIOmit is ie ll1.icht n aher beschr.ieben .s<:mderl11. nUT strati
gmphisch 'UIl1.d czeit1ioh geordnet werden . Sie s ind zwe!fel'l os A~chamJthmpen (Ho
mi'nes erecti) eilner vi'elleicht fur Europa .spezJi[ischen Art.
B. MITTLERES PALAOLITHIKUM

B-l Pramousterien
Die Stufe wird d'lllTch FUll1:de aus den Schichten, XXX UIl1d ;XJ{!IXin Crvena
Stijena reprasetntiert, Die dort enM.ecktem Artefakte gehfuem rz:weife1los dem m!t
tiaren Pala:ol,1thi'kium an, jedoch iet diI' An,tej.Jdes Levaloisien derma/lenbetont,
dal3di-e KuLtur .a1s ein LeV\alhoi,s...,Mousternen ~u <leuten ist.
Die Albsehla.gtechnLk dominiert. Die Kultur aus den e-ben genannten &hich
ten un Crvena Stijena erinnert in gew.hs.sem Mal3e an da;; westeuropaiJSch Mi
cOq!uien, ,besondem die (reJ.a,ti'V)gu-.ol3in Messer mirt macht.i1gen. 'UIl1d IUll1Ibe arbei.teten
Ruoken, invers gleichgerichtete retQUoSchierte RJnder, Schaber mit .stelil retouschier
ter Arbeitskante und Kratzer Wl'm 'I1YIP La' M.j,coq'U. Das Fehlen biiI'nenfiirmiger
Faus1lkei1e spri'chi gegem.die ZuordnlUJI1g ,dieser Fun.de zum Miaoqui en. :benso kann
das Tayacien nicht herangezogen werden. v or a~lem auah deswegen, weil da diese
K'UMur auchsonst n.icht einwandfrei :definieI1bar ist.
Das Plramousterien aus. Crvetna Stijena ,scheim.t einer J.Qkaletn Entwicldung
zu ents.piI"igoo, dessin Wurze1n n och nicht bekannt sind..
5 -

GZ.M -

Arheologija, 38

GZM (A), NS 38/ 1983,

62

D.

- -- - -B~2

BASLER. PALEOLITSKE KULTURE

str.

1~ 3

JADRANSKOJ REGUI

Protomousterien

Der Horizont des Protomo.us.teniens i.n der adriaUsohen Region Jugosil.awJens

wird mit wenigen F,UlIlden aus den Schi-chten XXVII-XXV 'im. Orve na Stijena
reprasentiert. E s tiberwiegen dabei Al'tefakte mit Ja.nglich'l1 Sch\;agflachen, dem
sog. ChapeaJU-de-Gendarme-Typ, alber auch solche mit ~chrag gelegenen Schlag
flachen vom Clacton-Typ.
DJe wenLgen ExemplaTe gestattan weder eine eingehende BesohretbUJng der
Kiulturelemenrte, .noch die KOIIllparaJti'o n mit anderen fundsteUen . Es hande-lt sich
wohl um ein .mi.ttleres PalaoHth.iJkum mit etwas at.v,pischem Mo:usteri.en, dessen
chrono.[ogische Stellung als V orstufe zum ,,,tytPis chen anzusprechen 'scheint.
B-3 iUou.sterien

Mit seiner Ausdehnu.n g von 8 Metern bildet der tibera,us dic.ke Horizont
der Schichtenreihe XXIV bis XII in Crvena stijena in Verbindung mH noch eini
gen Fundstellen (Crni kal , KXlevanje polje, Panjoroviea, Trap!jeni doci, Raoovin,
Savudrija und Vorgaln,jska pe) den Kern des ostadriatilsohen Mousteriens. Cha
rakteri s tiosch ~st da~ seine Entwicklung \Vahrend der langen Zeit.spanne keinen
besonderen kulturtechni sch en In ova tionen ansgesetzt ist. Die Gro~e der Arte
fakte befindet sich an der Grenze des M i'k.ro[i.ti.s mus, und die F11iichenbearbei>tung
is t re.Ja ti v nachlassig.
MO l1phologi's ch uneinheitlich , steIlt sich das Meusterien wahrend seiner Zeit
in Crvena Stij ena mit ei.nigen auch an anderen Fundstellen bemerkbaren Vari
aruten in klar getren;nten Schichten die ein ! da,res Bild ilber die Abfol'g e jener
Phasen veranschauJicht. Au 0er der .ty.p i chen Phase und .i ener d ie dem P on-ti
nie!'! angehort, ist eine dazwischen eing e:ke1lte Schicht drei:kanti.ger Spitzen als
Spezifikum der F'undstelile zu bezeiehne:n. Filr die EndJphasen ist ei,n gezahntes
M ousterien chall"a:kterimis ch .
Der M Lkrolitismus in Crvena Stij O' na ist durch :die loka.len Bedingum.gen,
d e r B6Schaffungsmog ~ichke it des Rohma!ter iaJs beding.t. Atus demselben Grund
wurde an manchen Exemplaren der Cortex be halten, urud somit eim dem Ponti
nien ahnliehes Stra!. m ge.schaffen .
C -

JONGERES PALAOLITHIKUM

J~.l1l1@)alao]j.thi ' che K U!ltu.rE~n wurden in der Adriahschen R egion J .ugosla

wien:s in Crvena Stij enR (Schichten X-V). i:n BRdanj . Glavi' i ce, GOSlPod'Sl'ka pe
ina, Krevan je polj e. L edenice. Lopar. Okr,ug lo. Panjo'l"ovica, Brina , RadO'Vin,
ROffi.ualdova peina , S ab ljie vo, Sum!petar, Sa.ndalja II. Vela s.pilja, Zamet i Za
puntel.i'ko polje a nge tro ffen . Bemerkenswert is.t eine tnten-sive Ik ulturelle Ver
bindung m it den zahlreichen Fundstellen in Italien. \Vozu die :Selllkun:;: des Mee
res spiegels wahrend de-s Wilr.mg\ ni a.ls bei.getrage n hRt. Da das Hinterland prak
tiseh unerfor:;cht ist, 1Yleibt als e~n.zige Mog,lich:keit der Vergleich mH den Fund
stellen aruf d er Apeninn ischen Ha1binsel , und so lehnt sich auch die Benennung
einzelner Enh";cklungsphase.n Rn d ie beTei.ts bekannte Terminologie in Italien.

e-l Aurignacien
Eine sehr dun ne Schicht !!, ' t Kultur restC'!1 rl'r dem AurignReien an,ge
hiJren . spricht fur kurze Dauer und eine lcRum a,nsehliche K'1..I:lturphaise im Getbiet
d H Adria.
Der Orb e l~gang vom Mousterien is t in Crvena Stijena d!uroh die Tatigkeit
eines Vullka:ns so stark gesto.rt, da.13 die neuen (jru.n,gpaUiolithi.sc.henj) B esiedler k e i
ne Beziph u nge n zu den mitte~palaolithi,schen In s8ssen gehabt zu h8,ben s0hein e n.
Sie erzeugen die Artefakte ans einem dem mittelpalaoli.thischen Be<;iedler des
Ortes sonst fremden Rohmaterial, also von ei,nem bis dahin unbeka:nnten Fun
dort, Die mehrere Millen ien RDdau r rnde un d von d e r TiitigJkeit de s Vulkans ge
ken:nzeiehnete Zasur hatte auch
eine ganz etge n~and i ge Kul,tur bei den neuen
J3ewohnern der Crvena Stijena zur Folge. Die F'llndumstal1lde an anderen Orten
gestatten keine weitgeheooen BeschJi.j,sse ausser der Ta<t.sache, dal3 das A'1..I:rigna
eien im Lande der Form und Zahi nach besche iden ist.

GZM(A), NS 38/1983, str. 1-63

D. BASLER, PALEOLITSKE

KULTURE

lj

JADRANSKOJ

REGIJI

63

C-2 Gravettien-Komplex
Charakteri.stisch fUr die Funde aus <len Schichten IX VIII in Crvena
Stij'ena und Badanj ist eine auffallen-de Vermehrun.g der Mikrogerate, der Kno
chen e rzeugni sse und das Au:Etauchen von Sc.hmuckgegenstiinden Vertreten ist aber
vor aiJlem die Spii1:jphase des Kom,plexes, -das sag. ~pate 1'4>igravettien im Sinne der
italieni's ehen Or cinung. Die Auswahl der Forme.n ist :bescheLden : es uberwiegen
die MiJk.wgra vetten und die fur die spa'-Qphasen des G.ravettiens charakteri.stischen
Kratzer, besonders die R!und- und Nage'lkratzer. Die Knochenspi.tzen sind
nicht
besonders stark vertreten.
Der dritten Phase sind auch die Fe1s.gravuren m Badanj zurl'Llschreiben.
D . EPIPALAOLITtHIKUM

(ODER

MESOLI'I1H I KJUM?)

Ge,gen ende des Pleistozans 'kommit es im adr iatisch e n R ;ll1 m zu di

vergenten Entwickliungen der K'lllbur, die durch die Hebwng des MeereSS!J)iegels
und somir!. durch die Trennung der ApenirunLschen von der Balkanhalbinsel ve
rursacht wurde.
Die Funde aus <len Schic-Men VrI - V in Crvema Stijena sind zweifellos
junger als jene in Badanj, die dem spa.testen PaJaoliJthH<lurm z,ugesciJrieben wur
den. In Crvena Stidena geht es darum um Kiull\iuren, die besten.sfa.Jls einer epipa
liiolithischen Phase, wenn nicht bereits dem Mesolithi'kum an-gehoren. lVI>it dietsen
Funden en-det endgultig das ZeitaJ.ter des Palaolithikums an der Ostkus1e des
Adriatisohen Meeres.

GZM (A), NS 38 '1983, str. 65-72

UDK 571

Originalni nauni

lanak

PRILOG PROUA V A'NJU EKONOMIKE STARIJEG NEOLITA

HERCEGOVINE

MR BRUNISLAV MARIJANOVI, Zemaljski muzej ,BiH, Sarajevo

Neolitske aglomeracije koje su se razvijale na prostoru dana: nje Her
cegovinepostale su ve odavno neizbjean dio sVa!kog ireg razmatranja
o pravcima kretanja i razvoja ove praistorijske epohe na tlu Jugoslavije. Za
to ima vi'e razloga, a najvaniji meu njima svakako su raznovrsnost ar
heolokih nalaza otkrivenih u ostacima ovih naselja, te njihov smjetaj na
jednoj od osnovnih praistorijskih komunikacija koji je obe'ZJbjei'Vao !prib
lino !podjednake mogunosti komuniciranja kako s obalnim pojasom tako i
s unutranjou . Nasu<prot ovom, ve davno uoeno m, zna'aju i mjestu Her
cegovine u 'p rocesu formiranja, razvoja i raSipada neolitskih zajednica na te
ritoriji Jugoslavije, stoji izvjestan broj otvorenih, nerijeenih ili djelimino
rijeenih pitanja, a pitanje ekonomslke osnove na kojoj se te neolitS'ke za
jednice razvijaju, po naem mi:ljenju, zauzima jedno od kljunih
mjesta.
Tom pi.tanju je posveen i ovaj rad. Meutim, moramo odmah naglasiti da se
u ovom trenutku ne mislimo baviti ekonomskim osnovama neolita Herce
govine u cjelini, ve samo ekonomikom njegovog najstarijeg vremenskog
odsj eka, odnosno ekonomikom im<presso kulture. Razlog za to nalazimo pr
venstveno u injenici to je ovaj vremenski odsjek neolita, za razliku od
kasnijih faza, pruiO vrlo skromne ili nikakve podatke o karakteru ekono
mike, nasuprot dosta brojnim i izrazitim podacima o drugim oblicima ma
teri,ialne kulture. Sasvim je razumljivo da ve sama ta o!kolnost iza-ziva i
vee interesovanje. S druge strane, odsustvo egzaktnih ,p odataka te vrste
indicira i dosta odreene pojave u ekonomskom razvoju. No, rprije negoli
pre(1emo na ta pitanja, potrebno je II najkraim crtama podsjetiti na neke od
kara kteristika danas poznatih i istraivanih nalazita ove kulture .
Osim dobro 'p oznate Zelene peine, u literaturu su ve ula sljedea
nalazita impresso 'kulture: Cairi kod Stoca!, Lukovilka peina, Ilinova la
zina i Vukove njive kod PosUJja 2 , te Ravlia peina kod Gruda 8 . Istraiva
nja na ovim nalazitima izvedena su u veem ili manjem obimu, u zavisnosti
I

a.nti~ka

V. Sali-Ata.nackov.i, S1;ctlac, ea,iri - .naJselj e neoljta ~ hronzanog doba ,

.ne'kropola te srednjevjekovni nalazi, ArheoloIki ipreg1ed 18, 1.976, str.

24-28.
2) B. Marijanovi, Nova 'na.lazita 1m(p.reSiSo kUll1ure rtl ZaJp <JId n aj Heircego
vini, GZM, NS XXXIII, W78; P. Ore, .PraJpovijesna naselja i grobne gomile, Gz/M.
!NS XXXII, 1977.
3) B. Marijanovi, Ra'v,lia <peina (lPet MHn'i), GZM, NS XXXV/XXXVI,

UJ81.

66

B. MAR1JANOVI ,

GZM (A) , NS 3B.' 19!13, s tr. f.5-i2

PRILOG PROUCAVANJU EKONOMIKE ST. ENEOLITA

od mogunosti koje su, u tom !pogledu, pruala SMlla na'lazita. Izuzimajui

podatke o drugim oblicima materijalne kulture, o emu je u ranijim prilika
ma ve bilo govora, ostale odlike ovih nalazita mogu se saeti u sljedeim
napomenama:
1. Od ukupno est danas poznatih lokaliteta starijeg neolita u Herce
govini polovina su naselja peinskog tipa, a druga !polovina naselja na ot
vorenom.
2. Izuzimajui Zelenu !peinu, ni na jednom od ovih nalazita kulturni
sloj nije sauvan u znatnijoj mjeri. ve se materijal nalazio u tankim nasla
gama ili u samom humusu. Razlog za to, kaoto je ranije isticano, ne lei
u erozionilIll faktorima niti u se:kundarnom djelovanju ljudskog faktora . Bi
tan uzrok slaboj nataloenosti slojeva je sam karakter ovjekovog prisu
slva na ovom prostoru, odnosno njegovo kratkotrajno zadravanje na po
jedinim tatkama.
3. Sva pomenuta nalazita pri'padaju stanicama malih razmjera smje
tenim, za uobiajeno shvatanje ,ambijenta neolibskog ovjeka, u iznenauju
im topograJskim uslovima. To posebno vai; za Ilinovu ilazinu i Lukoviku
peinu.

4. Ostaci graevinske djelatnosti zasvjedo'enisu samo nalaz ima usit

njenih i amor.fnih komada kunog lijepa, to ukazuje na je.dnostavnost,
bolje rei tronost nastambi i indicira njihov krataik vijek, odnosno kratko
trajnost naselja u cjelini. Takoe, nema nikakvih drugih konstruktivnih ele
menata kaoto su ognji, ta, radionika mjesta i sl. Ova okolnost prethodnu
pretpostavku ini jo vjerovatnijom .
5. Ostaci cerealija nisu pronaeni ni na jednom od ovih naselja, a i o's
teoloki nalazi su neto izrazitiji samo u LukoviQkoj peini. Drugim rijei
ma, o privredi stanovnika ovih naselja nema egzaktnih podataka.
S obzirom na sve navedene karakteristiIke, nameu nam se tri osnovna
pitanja: veliina zajednica kojima su ta naselja pri!padala; ta je uslovilo iz
bOl mjesta boravka, te koji su faktori uticali na kratkotrajnost ivota na
ovim mjestima. Meutim, kako ova pitanja nisu izolovani fenomeni ve
predstavljaju odraz sloenih socijalno-ekonomskih odnosa unutar ranih zelIll
ljoradniko-stoarskih zajednica, neemotrai.ti od.govor n a svako od ovih
pitanja posebno, ve emo pokuati izvriti rekonstrukciju, bolje rei sfki
cira!i uslove u ,k Ojim se razvijaju neolitske populacije Hercegovine. Podaci
koji nam u tom pogledu stoje na raspolaganju nisu ni brojni ni izraziti. ali
se neki zakljuci mogu izvesti i posrednim 'putem. Kao posebno indikativnu
injenicu u tom pogledu istiemo 'kratkotrajnost boravka na gotovo
svim
ovim nalaziltima. Odmah moramo naglasiti da emo se kretati samo u ok
viru tog termina poto nam se ini da bi upotreba nekog drugog, npr., priv
remeno ili povremeno boravljenje, unaprijed indicirala i karakter tog bo
ravljenja u smislu migracionih kretanja veih ili manjih razmjera. A to, bar
za sada, elimo izbjei. Kad se stavi u drugi plan ta mogunost, ostaje nam
da tanlkoslojnost nalazita starijeg neolita Hercegovine ,pokuamo objasnit!
nekim drugim razlozima.
U uoptenoj shemi razvoja, stariji neolit, pa prema tome i impresso
kultura, poistoveuje se sa konsolidacijom sjedilakog naina ivota i prvim
koracima u ra;zvoju zemljoradnje i stoarstva, naravno ne kao statinih fe
nomena, ve kao odraza geografske sredine i odgovarajuih klimatskih us
lova. Logino je, kao to je to na drugom mjestu ve istaknuto, da prelaz
na produkti'vnu privredu zahtijeva povDljan ilZlbor u oblicima divlje flore i
faune, a sve to u kontekstu stvaranja odreenih i bitnih !preduslova za ob

GZM (A), NS 38' 1983, str. 65-72

B. MARIJANOVIC, PRILOG PROUCAVANJU

EKONOMIKE

ST .

ENEOLITA

67

navIjanje ciklusa proizvodnje, odnosno putem stalnog nastanjivanja 4 . Time

se svakako istie nuna povezanost i:libora mjesta nastanjivanja s oblasti
ma koje se podjednako odlikuju povoljnim uslovima za razvoj zemljorad
nje i stoarstva. Meutim, neosporno je da se idealna usagla'enost uslova
za razvoj ove obje grane neolHske .privrede, raunajui jo i sa mogunoseu
ubiranja samoniklih plodova prirode, ne moe oekiva ti u svim oblastima
zahvaenim procesom neolitizacije. Samim tim se i prilagoavanje datim
uslovima odraava u manjem ili veem stepenu adapUvno-kreativnih odno
sa. S druge strane, nivo adaptivnih odnosa se svakako mora odraavati u
duini boravka na jednom mjestu, poto je to odreeno ukupnim ekonom
skim potencijalom i najneophodnijim dobrima kojima raspolae odreeni
teritorij. Neposredna posljedica ovih uslova je i odre-ena akumulacija traj
nih vrijednosti koje ostaju evidentne i nakon prestanka ivota na jednom
takvom mjestu. Slina miljenja o ovim pitanjima su u literaturi ve izne
sena 5 . U arheolokom kontekstu ovih postaV1ki to zna li da se nivo ada'Ptiv
nih sposobnosti mora odraavati u postojanju naselja sa jednim ili vi' e ho
rizonata stanovanja , odnosno lokaliteta sa monijim ili tanjim slojevima. U
odnosu na ove postavke nuno je podvui koja od dvije najvanije grane
klasine neolitske privrede zemljoradnja i stoarstvo ima veu ulogu
u akumuliranju izrazitijih dokumenata o duini boravka na jednom mjestu,
odnosno koji od njih uslovljava i predodreuje trajanje jednog naselja . Van
diskusije je, smatramo, da zemljoradnja u tom pogledu ima daleko vei zna
aj ve samom potrebom vezivanja za jedno mjesto radi obnavljanja ciklusa
proizvodnje.
Prethodno iznesene postavke, odnosno meusobna uslovljenost oblika
'privreivanja i duine trajanja jednog naselja, u sluaju Hercegovine ima
ju poseban znaaj. Naime, smatramo da se u ovoj oblasti mora raunati up
ravo na veoma izraen nivo adaptivnih odnosa prema jednom od najmar
kantnijih oblika neolit'Slke privrede - zmljoradnji odnosno prema zah
tjevima koje on postaVlja, a koji su u najtjenjoj vezi sa objektivnim mo
gunostima podneblja. Ne mislimo se na ovom mjestu uputati u diskusiju
oko toga ime je ova oblast raSIpolagala na prelazu iz boreala u atlantikum,
niti II kojoj je mjri znaajan njen doprinos u procesu domestifikacije i kul
tivacije. Te diskuSije se, ini se, mogu smatrati zakljuenim 6 . Meutim, mo
emo rei da je razvoj produktivne privrede, posebno agrikulturne proiz
vodnje na njenom inicijalnom stupnju, mezoHtsko stanovnitvo Hercegovi
ne 11 velikoj mjeri zatekao nespremnim za svrsishodno i sigurno obe1Jbje
enje egzistencije tim oblikom privreivanja. Svoju pretpostavku baziramo
na dvije okolnosti. Prvo, rani stupanj razvoja poljo'Privrede se u veHkoj
mjeri sukobio s objektivnim mogunostima brzo.g uspona eksteTI'zivne zem
ljoradnje, jer je, po prirodi stvari, vezan za vee povr'ine obradivog i kva
litetnog zemljita. Pri tom imamo u vidu injenicu da se u novijoj litraturi
agrama vrijednost tla uzima kao znaajan faiktor u brzini irenja i obimu
primjene agrikulturne proizvodn je ranih neolitskih grupa. Tako se, na prim
4 J.
Glii, EkOll1omi:ka i socijalnO-elkon{)m9k{) u neolitu
podunavs.ko~pomoravskog basena, Neolit centralnog Ba~kana, Beogra:d, 11968, s tr. 21 23.
il E. S. Higgs Vita Finzi, PrehiSitoric eccmomias: a 1erritol'iaJ' arpproach;
~Papers in econom:ic prehistory, Cambriidge, 1972, o;tr. 28.
6 .Prema {)cjeni botaniara, sve evrops<ke praistorij;s<ke i>tar.ice .su u Evr{)pu
.dospjele ka{) ve IkiuHivisane biljke: M. Hopf, BotanLk ~u:nd Vorgeschiehte, JRGZ>M,
4/ 1957, mr. 3; O matinim oblastirrna rasprostiranja divljih IPreda1ka evropskih
.praistorljslldh itarica: J. G. D. Clark, L' Europe Prehi.storique - les fondaments
de son economie, Paris, 1955, s.tr. 169; K. B. Smith, IButovi ikuilibure, Zag'reb, 1960,
str. 166.

68

GZM {Al, NS 08/1983, str. 65-'72

B. MARLJANOVIC, PRILOG PROUCAVANJU EKONOMIKE ST. ENEOLI.TA

jer, isUe da postizanje povoljnih prinosa na siro:manim tlima zahtijeva

zauzimanje mnogo veih povI'ina od onih koje su potrebne u OIblastima ko
je raspolau povoljnim uslovima za brz razvoj agriku1turne 'proi~vodnjef\.
Posmatrana s tog as-pekta, 'Procjena agrarne vrijednosti hercegova&og tla,
svakako u kontekstu zahtjeva koje postavlj.a pOll joprivreda neoli:tskog tipa,
daje sljedeu sliku. Veina hercegovakih polja, kao mlade forme, nastala
je poslije ta10enja i poremeaja mladotercijarnih naslaga, vezanih za ne
propusne stijene. Tokom glacijalnog perioda, kada je ~bog klimatskih pro
c.esa ojaalo spiranje, zatrpane su udoline i formirane nClJplavne zaravni, i
me je poremeena lokalna hidrografska mrea 7. Time je istovremeno pore
meen i odnos izmeu priliva i ot'Canja voe, zbog ega dolazi do periodi
nih poplava evi:dentnih i danas . Neplodnost neogenih naslaga i stalna OP3
snost od plavIjenja sa dugotrajnim zadravanjem vode postali su, na taj na
in, bitni faktori koji su odreivali n ivo ekonom~e sta'bi1nosti zasnovane
n .1 agrikulturnoj proizvodnji. Sasvim je razumljivo da, u datim okolnostima,
taj nivo nije mogao zadovoljiti ak ni one neophodne eg.zistencijalne zah
tjeve, a da ne govorimo o zahtjevima koje postavlja samo obnavljanje cik
lusa proizvodnje. Stoga je normalno pret'post,aviti da su ovakvi prirodni us
lovi uticali na slab i spor razvoj agriku1ture, a time, razumljivo, uslovljav:\li
druge obliike privreivanja . Ako pri tom imamo u vidu i rezultate novijih
istraivanja koja pokazuju da ak i na podruju visolko produktivne zem
lje koju eksploatie jedno naselje na inicijalnom stU<pnju razvoja poljopri
vrede postoji priblian odnos izmeu zasijanih i nezasijanih povrina 1:1,
s mogunou sukcesivne upotrebe jednog i drugog dijela 8 , onda nam se
prethodna postavka ini jo prihvatljivijom. Naime, u sluaju Hercegovine
se takva mogunost elimini.e ve na'Prijed iznesenom potrebom zauzimanja
veih povrina u jednom ciklusu proizvodnje , Potvrdu orijentacije na druge
oblike privre'ivanja moemo, ini se, traiti i u izvanredno razvijenoj 10
vako-stoarskoj privredi kasnoneolitsk ih stanovnika Lisiia i Ravlia pe
ine, kojima je zemljoradnja jo uvijek sporedna nadopuna izvora egzisten
cije. Druga ok olnost na kojoj baziramo svo je 'Pret'postaVlke je i2!bor mjesta
nastanjivanja . Bez obzira kako to bilo vremenski odreeno , izbor mjesta
boravka jo u veoj mJeri pokazuj e uzajamnu uslovljenost tog izbora s os
novnim izvorima egzistencije i oblicima privreivanja . Naravno, nemamo
egzaktnih pokazatelja koji bi odredili udio i meusobni odnos tih izvora, pa
i ovo pitanje, za sada, mora ,ostati u sferi pretpostavki. Za sada bismo uka
zali samo na jednu okolnost koja je u literaturi pomalo zapostavljena, a koja
bi, ini se, mogla dosta dobro ilustrovati orijentaciju ka lovako-skuplja
kom, ili lovako-stoarskom nainu privreivanja. Rije je o izvanredno ve
lilkoj slinosti u izboru mjesta prebivanja u toku predneolitskih perioda i
starijeg neolita na, eg podruja . Iako za ove rani je periode ne raspolaemo
brojnim podacima, ve i na osnovu Crvene stijene i Badnja moemo govo
riti o veli'k oj podudarnosti sa pozicijama 2ukovike peine, ninove lazine ,
Zelene peine, pa ak i Vukovih njiva. Pri tom, kao 'sto se vid-i, upotrebu
peina ne uzimamo kao presudan element povezivanja, ve nam je mnogo
vaniji opti ambijent i miikro~poloaj : izbjegavanje niskih predjela, pri
vidna izolacija, ali istovremeno i izvjesna sklonost ka izboru lako komuni
6a A. G. Sherratt, Intel1Pretati'cm. of change in EurD;pean IPrehi,story, The ex
pla naJti o1n of Culture Change, Models ilI1 1P1'ehiJS bry. Pi tbs'b ungh, 1973, str. 426. i
d a lj e, sa literaturom.
7 J . Rogli, ,P olja zaJ)ald ne Ho.s.ne i Hercegovine, III kongres geografa Ju
.gosla v ije, Sarajevo, 1954, str. 45-58.
8 A. G. Sherratt, op. cit., str. 426. i d.

:;ZM (A) , NS ~8'1983, str. 0;;'-72

8 . MAR.IT>\NOVIC, 'PRILOG PROUCAVANJU

EKONOMIKE

ST.

ENEOLITA

69

kati-mih pozicija. .AJko su nam takve .pozicije tokom predneolitskih etapa,

sasvim raizumljive zbog lova.ko-skupljatkog karaktera privrede i povolj
nih okolnosti koje takve pozicije u vezi s tim imaju, onda mo!emo rei da
tokom st'arijeg neolita, na naem prostoru, sli'ne determinante uslovljavaju
i slian izbor. Uostalom, u Crvenoj stijeni j taj poloaj ostao .primamljiv i
u toku neolitskog perioda, a :karakter ekonomike je nepromijenjen u odno
su na prethodni mezo1itski. O kontinuitetu na tom nalazgtu ne treba poseJbno
govoriti. Ove okolnosti padaju jo vioe 'U oi aJkoimamo u vidu da je osni
vanje neolit'skih naselja na fluvijainim naslagama !podunavsko"'ipomoravskog
basena ili centralne Bosne taikoe intimno povezano sa zahtjevima koje je
postavlj-alo gajenje !itarka. S dmge strane, gotovo Ipotpuno odsustvo jednog
dijela poikretnog inventara - kamenilh sjekira -ija se funkcija sve vie
dovodi u vezu sa primitivnim I)blicima zem'ljoradnje, takoe se mo!e ur.1:eti
kao relevantan imUkator o'graniene lilGge ,zeml'jora:dnje na naoj teritoriji.
Uzimajui u obzir ove momente skloni smo pretpostavci da karakter priv
rede starijeg neolita Hercegovine nije bitno izmijenjen li odnosu na pret
hodni period, te da stalno traganje za izvorima egzistencije daje peat ita
vom nainu iivota, usmjeravajui ga ka mdbilno-sjedi'l a.lkim osnovama 8 >.
Drugim rijeima, to znai da naseljima sa manjim ,b rojem kontinuirano nat'l.
lo!en'ih horirzonata stanovanja odgovara vremensk'i kra:e nastanjivanje i
manja stabilizadja ekonomike neolitskog tipa . Na ovom mjestu je potrebno
podsjetiti na 'zakljuke S. Batovia, koj i, analiziraju i
ekonomske osnove
starijeg neolita jadransIke oblasti u koju ubraja i Hercegovinu, istie da je
zemljoradnja uzela zamaha u II fazi impresso !kulture. IP rema istom autoru,
ovo se odra!ava li naputanju peinskog naina stanovanja, !podizanju na
selja na otvorenom i njihovom organi.z ovanju na tupino neolitskim osnova
ma 9 . Odmah moramo naglasiti da se napu:.tanje pei'Irskog naina stanova
nja, kao jedne od !posljedica uv oenja zemljoradnje, ne bi moglo prihvatiti
kao posebno pouzdan pokazatelj, pogotovo ne kao opta .p ojava na itavoj
teritor'i ji impreosso kulture. Naprotiv, peinski nain ivota je vrlo dobr!) do
kumentovan i li mnogo kasnijem periodu koji bi, slijedei pretpostavljenu
liniju zakonomjernog ubrzanja , morao ve poznavati sasvim razvijene obli
ke agrikulturne ,proizvodnje. Smatramo da je ta oko'lnost sas vim evidentna
i bez posebnog na1brajanja svih rpojedinih nalaziMa mlaeg neolita . Samim
8a Up otreb.1jen:i termin.
nClJstao kcmbini-ranjem lPojm'0va koji
u
osnovi
ima iu suprotno znaenj e. treba 'sh-va,ti ti IPI"ven'Stve;no kao 1P0k u a j defiln:sanja
IkarakItera privrede i 'na' i.na ivota pOje:lnih neoUit.siki:h poq;wlacija, 'll ovo.m sl,u
aju populaCija inn1presso 'krulture 'u Hercego,vi:ni.
U tom kontekstu ove pojmove ne 'upotrebljavamo u njihovom !pnimarnom
znaenju, pa i karak,!'er privrede, odnosno na'~i.na ivota, !koji se poo mj.im8 obi
1110 :po'Clra:numii'evaju, treba uzeti sas vim us.lovno. Naime, 'drugi dio termina I\:re'ba
da naznai izV'jestan ~.te:pen raz vi.jen o~ti ;prli.mannih 'neo,liDskih grana privreirva
nja - zemljoradnje i s;toaJ'1stva - -dok prvi 'Clio .term1ina treba da nagla.s.i ,uma
njen znaaj .spomen utih grana pri.vrede u 'U1kruipno,i e!kono:mslkoj sinu..1;:turi takvih
pcpulacLja. Dnugim rijeima. to znat'.i ,da te 'neolitske po.pulacije 'svoju e!konomiiku
z2snivaju na razliHim oobJicima privreiv a nja, !pri emu ll1ijooan od nijh nema
domirnantan znaaj ve 'se u velikoj m?er.i meuJs::Jbno uslov.lja:vajru i .do!punjavaju.
Analogno tome, ni naLn ivol1:a nema s,trogo defill1isan !karaktter. On je s.je'Clila.ki
Dno.Ji'ko kol'iko tD dozvoljava s'kroman stE:[l/T1 rClJZvoja klasinog 'neolitSkog naNna
pr ivreivanj a i egzi,stencijalni minimum pOltrebnih m aterijClJlni.h dobara ostvare
nih t akvim ,priJvreivam.jem. S druge stra ne, .on je m'QIbillan 'll onoj mjeri u kojoj
je pDtrebno 'll:bla1ti nepovoljan eg,zistencijalmi minimrum Dstvaran zemljoradnjom
i stoarstvom drul?)im oblicima privre ivanja iJi, pak, za:pcrSjedanjem drU!gih ob
lasti. U ~vakom .sluaju, tak.ve pO[J1Ulacije se lIle za1dratvaju dugo na jednom mje
's tu, ve se preseljavaju i vie pUlta u toku jedne ,generacije Sovojih pripaJClnilka.
9 S. Batovi, Pra'i:storija j.ugosla,venskih zemalja, l'I, Ja,d ran.ska zona, Sara
jevo, 11979, str. 5110-5103.

70

B . MARIJANOVIC.

GZiM (A). NS 38/ 1983. str. 65-72

PRILOG PROUCAVANJU EKONOMIKE ST. ENEOLITA

tim bi se i ova pojava morala iskljuiti iz domena onih pokazatelja koji Ulka
zuju i na odreene promjene u karakteru ekonomike. Uostalom, i sam S. Ba
tovi je drugom .prilikom iznio miljenje da su peine ,b iJe koritene prven
stveno Zrbog svog pogodnog i trajnog o,blika nezavisno od drutvenih i priv
rednih promjenalO. Sto se tite naselja na otvorenom, ona mogu ,biti podjed
nako :brojna kao i peinska, :bez obzira na nivo razvijenosti ekonomskih os
nova i njenih glavnih oblika. ini nam se da to ddbro ilustruju ve i na
lazita u Uinovoj lazini i VUikovim njivama. Dakle, u 'slu{:aju Hercegovine
prethodno i,znesena konstatacija S. Batovia se nikako ne bi mogla 'smatrati
pokazateljem takvih :p romjena. Ne osporavajui loginost 'post'avke S. Ba
tovia da obimnije uvoenje zemljoradnje povlai i 'zaposjedanje veih ob
rudivih .povrina l l , ipak moramo rei da se ta .pojava mora ponovo ocje
njivati u svakom pojedinatnom sluaju i da je 'ne treba usvajati kao gene
ralni zakljuak za jednu kulturu i njenu cjelokupnu teritoriju. S druge stra
ne. to znai da dominacija jednog ili :drugog oblika rprivreivanja ne mora
slijediti jednu pretpostavljenu liniju razvoja, uvijek i na svakom mjestu, ve
prvenstveno pratiti stvarne mogunosti upranjavanja pojedinih aktivnosti
na odreenim takama. U tom konte;kstu i 'Pretena uloga jednog ili dru
gog oblika privreivanja proizilazi iz empirijskih znanja nagomilanih tolkom
dugotrajnog ivota na jednom .irempodruju. Kao i'lustraciju ovakvog sta
va moemo .ponovo navesti situaciju u Lisiiima, gdje se tradicionalni lo
vako-stoarski karakter privrede zadrao do samog kraja neolita, ili situa
ciju u Ravliapeini, gdje je on gotovo iskljuiv izvor egzistencije. Izvje
sna uloga zemljoradnje u ekonomici Lisiia predstavlja 'samo prilagoava
nje postojeim uslovima.
Vratimo se sada na jo jednu od vanih odlika nalazita starijeg neolita
u Hercegovini . U rpitanju je veliina naselja. Sama -injenica da sva nala'zi: ta
imaju skromne dimenzije govori i o malim drutvenim cjelinama kojima sn
pripadala. Sasvim je razumi jivo da ta okolnost, II izvjesnoj mjeri, odraava
i neke pojave u drutvenoj organizaciji ranih neolitskih populaCija. Meu
tim, na ovom mjestu ne elimo ulaziti u razmatranje tih pitcmja jer bi, smat
ramo, u ovoj fazi istraenosti veina zalkljuaka imala ako ne proizvoljan,
onda sasvim sigurno potpuno hLpotetian Ikarakter. Ukoliko i iznesemo ne
ke pretpostavke te vrste, treba ih posmatrati iskljuivo u kontekstu 'pret
honno postavljenih pitanja. Naime, u novijoj literaturi su iznesena veoma
zanimljiva rjeenja za ovakvu vrstu malih naselja u zapadnoj Evropi, pri
emu se polazi od procjene broja stanovnika jedne takve pO<Pulacije. U tom
smislu se uzima u obzir podatak da u kalifornijskim indijanskim grupama
obiteJj od est lanova zauzima pov~inu od 12 m 2 tzv. podnog prostora"
(prostor stambenog objekta), pri emu 'svaka sljedea individua ukljuuj2
poveanje od sljedeih 10 mZ. U arheolo:kom kontekstu ovog primjera. pro
cjenjuje se onda da e broj lanova jedn e praistorijs1<:e populaCije iznositi
ves e ti dio povrine 'koju zauzimaju njihove nastambe. Koncept 'podnog pro
ston., istie se, moe se uspjeno primijeniti i na rpeinski tip naselja pod
uslovom da prostor peine ne prelazi 100 m 2 . Iz prethodnih 'Postavki proizi
lazi da prostoru od cca 20 m 2 odgovara 'sedam stanovnika, odnosno prostoru
od 50 m 2 deset stanovnika itd . Pri tom se, na osnovu osteolokih nalaza i
odlika litike industrije, istie lovako-skupljaki karakter ekonomike. Za
nas je od posebno,g interesa mi'ljenje da se ovakve male populacije, u pog
10

Ba.tovi, Problemi meolitika na istonoj ja:dralOs.koj obani, IX kongres

Jugoslavije, Materijali, XII, Zadar, 1976. str. Hl.
S. Batov.i, Prai<storija jugos,lavJJ1.skih zemalja, II, "tr. :HO~513.

S.

a~' heo,l()ga
II

GZJvI (A), NS 38; 1983, str. 65---72

C. MARIJANOVI, PRILOG PROUAVANJU

EKONOMIKE

ST.

ENEOLITA

71

ledu drutvenog razvoja, ne nalaze na v'iem stupnju od obine grupe, te da

se ta.kva drutvena organizacija zadrava jo izvjesno vrijeme nakon uvo
enja zemljoradnjeIZ. Primijenjen na nae uslove, ovaj !koncept bi doputao
dostR Iprecizno firksiranje broja stanovnika na pojedinim nalazi, tima. Tako
bi on, na primjer, u LukoVikoj peini i,z nosio o-sam stanovnika, lIinovoj
lazini cca 25, Vukovim njivamapriiblirno 50 itd. Meutim, neovisno o 'prih
vatljivost i ovog koncepta i z a kljuaka o broju stanovnika i drutvenoj or
ganizaCIJI, nas u ovom trenutku mno.go vie -z animaju ekonomski postulati
ovako malih pOlpula-cija, ,p ogotovo u kontekstu ,p rethodno iznesenog milje
nja o kamkteru privrede starijeg neolita Hercegovine. U vezi s tim, neop
hodno je razmotriti neke od osnovnih mogunosti o karakteru ovih naselja
na koje upuuje njihova kratkotrajnost i veliina. Prvo, u s-f eri realnih, ali
ne i dokumentovanih, postavki bila ,b i mogunost da se II naem sluaju radi
o razbijanju veih i homogenijih zajednica, a da je Itaj proces uslovlje.n pri
ratajem broja stanovnika u odreenoj fazi razvoja. Na taj nain bi poje
dine nae zone mogle odraava ti odvajanje jedne manje grupe ljudi iz svo
je matine zajednice i zauzimanje jo slolbodnih ekolokih nia . Moramo od
mah istai da ovo rjeenje ne prevazilazi okvir vie ili manje vjerovatn e
pretpostavke zasnovane donekle na podadma komparativne etnologije i nije
ga, u naem sluaju, mogue 'provjeri.ti i dokazati . Drugi pravac o kojem je
mogue razmiljati jeste prebpostavka da se u ovom sluaju moe rau
nati s veim brojem stanica ,privremenog karaktera, a da je njihova privre
menost uslovljena upravo lova ko-skupljaakim Hi lovako-stoarskim ka
rakterom privred e , pa .bi, na taj nain, i te stanice upravo odgovarale priv
remenim sezonskim korienjima . U vezi s tim bilo bi nuno voditi rauna
i o sljedeim momentima. Naime , :pri ovakvoj postavci mora se raunati na
postojanje jednog veeg trajnijeg naselja koje bi odgovaralo matinom na
selju, odnosno baznom naselju uformulacij'i F . Hole i K V. Flanery l \ iz
kogi'l bi se manje grupe lovaca il i stoara uputale u ,povremena periodska
odsustvovanja. Takoe Ibi se morao uzeti u obzir i tzv. ui i iri teritorij na
selj ,' koji u formulaciji D. A. Strudya podrazumijeva podruje iza ~e r iferije
silmog naselja, odnosno podruje koje se povremeno eksploatie 14 . U ne
posrednoj vezi s ovim stoji i faktor udaljenosti, koji, prema ne-kim radnim
hipatezama,za poikretne ekonomije podra'Zumijeva radijus od 10 km kao
prihvatljivo podruje koje jedna individua .prelazi !pri ~upljanju hrane, u
potrazi 'Za sirovinama z a izradu orua i sJ.l5, kao i faktor istovremenosti
vie naselja koja takva jedna pop ulacija moe .zauzimati u istim vremenskim
odsjecima, ili Ibeznaajno kratkim ,hronolokim razmacima 16. ~to se tie prim
jenljivosti ovih postavki na naa nalazita, moramo odmah istai da ona ima
ju sasvim hirpotetian karakter, uslovljen :prvenstveno odsustvom jednog
naJaz ita - Hi viLe njih - kOlje 'b i se mogilo 'Podve.sti pod !pojam, baznog, od
nosno matinog naselja . Samim tim i faktor udaljenosti ima sasvim spore
dan znaaj. Naime, odsustvo matinog naselja ostavlja sasvim otvorenim
pitanje koja se od nairh naselja meusobno mogu povezati neovisno o us
lovnosti predloenog maJksimurna. Konano, potrebno je ukazati na jo jed
l 2 A. P. Phillips, The evo'~llt'onary model of human society and ilts a,p.pli
cation to certain eaJ:1ly farming populations o<f Western EurO<pe. The eXIPlanation
nf Culrture Change, M-odels in Prehi;story, Pirtl1JSbul1gh, 1973, str. 531r. i d.
l3 F. Hole K . V. FJa,nery, The 'pTehJustory of 'Southwestern Iran: a preli
minary repom, Prec. Prehist. .soc. 33, 1/9.6:2, str. 43.
14 D. A. Strudy, The ex.plama,tion paJtterns of a modem economy in west
Greenland, Papers in ec.OO1O<JTlk prehistory, Cambridge, 1972, .str. 161-1'69.

15 E. S. Higgs Vita Finzi, apo cit., str. 43.

18 Ibid., str. 28.

72

B.

MARIJANOVIC,

PRILOG

GZM {A), NS 38/1983, str. 65-72

PROUCAVANJU EKONOMIKE ST. ENEOLITA

nu mogu6nost u tumaenju .karaktera naih nalazita. Novija i'straivanja .po

kretnih ekonomija su pokazala da je :broj lanova jedn populacije uvijek
manji od ekonomskog potencijala njenog teritorija, te da se taj broj odra
va uvijek na istoj razini nekim neekonomskim mehanizmima, socijalnim ili
psiholokim17. ,Prema rezultatima tih istraivanja iz.gleda da je broj lanova
jedne zajednice toliko usko prilagoen raspoloivim dobrima tako da on'\.
nikada nee prolaziti kroz periode oskudice ili obilja, te da se porast broja
lanova uoava tek kada porast materijalnih dobara dostigne maksimum.
Koja od ovih mogunosti u tumaenju karaktera nai:h naselja izgled:l
najprihvat\jivijom? Na prvi pogled ova posljednja, jer u razvijenim fa,zama
neolita ovog podruja ;prvi put imamo trajnija naselja sa vie horizonat:l.
stanovanja, to se poklapa i s ukupnim porastom materijalnih dobara, Me
utim, nismo skloni ovako jednostavnom, da ne kaemo jedno'stranom op
redjeljenju. :Prije e ,biti da je karakter naih naselja odreen nizom fak
tora koji djeluju kao dio pokretnog ili pokretno-sjedilakog sistema privre
ivanja. Sigurno je da najvei broj tih faktora ostaje izvan naeg domaa
.ia, pa stoga ovdje navedene momente twba shvatiti samo kao dio uzroka
pojilvama koie se uoavaju na pojedinim ,podruiima ili nalaziJtima. No, neo
visno o obuhvatnosti i prihvatljivosti ponuenih mogunosti i rjeenja, ini
nRm se sasvim izvjesnim da ekonomske osnove starijeg neolita Hercegovi
ne t.reba posmatrati u kontekstu odgovarajuih zahtjeva koje postavlja pro
duktivna privreda neolitskog tipa i stvarnih mogunosti podneblja, U tom
smislu smo ve istakli da neke nezaobilazne pojave veliina naseljR,
izbor mjesta i kratkotrajnost boravka - upuuju na zakljuak da je karilJk
ter privrede starijeg neolita Hercegovine u nekim elementima slian priv
redi prethodnih perioda, te da je nain ivota, odreen takvom ekonomikom,
usmjeren ka mobilno-sjedilakim osnovama, Potpuno smo svjesni posred
nosti navedenih 'podataka i njihovog znaaja u odreivanju ukupnog nivoa
razvijenosti proizvodnih snaga starijeg neolita Herceqovine, ali 'smatramo da,
u odsustvu sasvim egzaktnih ,pokazatelja, i ovakvi elementi ukazuju ako ne
na pravce zakljuivanja, onda bar na pravce razmiljanja, sva,kako li slu
aiu kad elimo izbjei uoptavanje i simplificiranje,

CONTRIBUTION A L't:TUDE DE L't:CONOMIE

DU Nf:OLITHIQUE ANCIEN EN HER~GOVINE
RESUME

L'auteur s'occupe des problemes concerna,n t .la base economique du neo

hthique plus ancien en Herzegovine, II diduit ses &uwO S itioThs i!)!directemen t,
n'ayant pa,s des preuves exaotes provenant des locali1es recl1erchees du neolithi
que ancien, attira.n>t l'atteThtion surtoo.t SUT les ele.ments s'uivants: dimensions mo
destes des agglomerations, caraotere peu eX[lressif de la couche cu1.bu<relle, il vrai
dire sa tel1luite, microposirtioln des a,g,glomera'tions, valleur agrai,re du so.! herze
govinien etc. Sur la ba,se de l'anaily.se de ces elements, l'au.teur eXlpose son opinion
co.ncernanl le develoPlPement relativement fai;l:xle de l'economie neolithique cla
ssique, su,rtout de la production agricUJ1tu<rale et aILlIS'si concernant \,ol'ieni1:a,tjon des
representanis de la cultn.!lre du neolithique ancien en Herzegovine vers les autres
occu'Paltions, Le role predominant v a,uraient l'elevage et la chas,se, combines avec
le recueillage et l'agriouliture mal develOlPpee, Comme la consequence la p.liuG
expressLve d'une telle eco1nomie, l'a!Uteur souUigne la maniere de vie mobile, ~ans
arret duraJb.Je dans une "tation.
TradJuction :
Edina Alirejsovi
17

IbLd, str, 28.

GZM (A),

NS 38: 1983, str. 73-94

UDK 571

o,riginalni nauni

lanak

PRAISTORIJSKO NASELJE G'RADINA U 'SAVIIMA KOD

EKOVIA

DR MloLJCA Ko,So,RI, Zemaljski muzej BiH, Sarajevo

Loka-litet Gradina je visoko, dominantno bDdo koje lei u Saviima
na podruju sela Strmice (So, ekoviiJ, udaljtmom od puta Tie - e.ko
vii i reke Drinjae oko 5 km severozapadno. U podnoju lokaliteta, sa se
verozapadne i istone strane, tee Strmi'ki potok. Zapadno je, u neposred
noj bliz ini, Duboki potok. Oba potoka se ulivaju ;u Dtinjau (Iplan 1).
Svojim prirodnim poloajem, sa priHtno okomitim padinama ka istoku
i severoist()/ku i neto kosijim ali teko pristupanim stranama na severu
i jugu i manjim platoom smetenim na krajnje.m istonom dellu loka.Jiteta,
Gradina je pruala povoljne uslove za odbranu, a istovremeno omoguava
la i do,bar Ipregled okoline (T. 1, 1, 2). KaJko je na zapadnoj strani pad terena
znatno blai i prilaz povoljan, naselje je na toj strani za,ti,eno sa tri forti
fikaciona zida (V. Plan 1).
Sistematska iskopavanj a na lokalitetu izvrena su u periodu od 1977.
do 1979. godine.! U toku trogodinjih iskopavanja radilo se na detaJljnom is
pitivanju zidova, platoa, prostora izmeu zidova kao i svih povrina na ko
jima se pretpostavljala mogunost ,postojanja ouvanog kulturnog sloja. U
toku radova otvoreno je 30 sondi razliitih dimenzija. Uporedo sa navede
nim radovima, na jugozapadnom delu naselja, iZImeu 111 i II zida, uklo
njena je masa O'bruenog kamena i oien ut. Istovremeno su vrena istra
ivanja, ra.di rekognosciranja, na padinama lokaliteta i na irem prostoru
u podnoju.
o,dbrambeni zidovi na naselju su podignuti na razliitoj udaljenosti je
dan od drugog. P,ruaju Ise u pra-vcu SZ - JI. Zavravaju se sa padom tere
na i pojavom veih stena. Prvi, spoljanji, zid, uda'ljen oko 78 m istono od
kua Savia, izgraen je na najuem zapadnom prilazu naselju. Od ovoga
zida , na rastojanju od oko 100 m, lei drugi, srednji zid, koji obuhvata znat
no veu povrinu. o,d njega, na udaljenosti od oko 0,50 m istono, nastaje
trei, . unutranji, zid. Zidovi su podiginuti na kamenoj osnovi tla izna-d koje
1 Radovi voe ni u
okviru projekta Is ko;pava!1lja praisto nijski h nelkrepola i
graciil1'Slkih 'naseLja na ipo.druju Seko\ria - V!la'sen.ice i na Ipotazru Koz,luk - Ja
nja. F,in3Jnsi ra:na su sredstviJma SIZ nauke BiH uz uee muzeja 'u 'DU'Zl1i. Radove
vodila M. Kosori .u sara.cinji sa strunom elkijpom: Saula Danijela, Vel.Lmir Pili
povi, Vera Perkuin, studenti 3II'-heoJo.gLje, Zlallkio De!i:, Iso Kora , sbuidenti teh
nike, i Rajiko Avramovi, Velj:ko Mili. Po.mo ekiJpi u radu pr.uio je Ra.niko
PopoVii, direktor bibhO!teke iz Sekov:ia, i Sallih KJuJenovi, kiulstos etnolog.
Matenij.al i dokiumen:tacija s ~sk{)pavanja nailaze se u l1lJUlZejlu u T.wzli.

74
_

_ __

_ __ __ 1\1. KOSORIC,

GZM (A), NS 38 11983, str. 73-94

PRAISTORlJSKO NASELJE GRADINA U SAVIClMA

se na,laze neznatni ostaci crveno,ute ilovae, Graeni su od lomljenog, ne

pravilno naslaganog kamena sa naizmeninim nasi'pom zemlje (T, II, 1-4).
Ouvani su u vi'sill1i 5-6 redova kamena. Kamen je krenjak, mada je pro
naeno i nekoliko ubaenih peara. Ouvane dimenzije zidova su razlii
te. Sirina prvog zida je oko 3,80 m, a drugog oko 1.10 m. Ouvane vi'sine
su oko 0,64 m. Trei zid je naj ma'si;vnij i. titilO je unutranji deo i pla1:o na
selja. Dui'ne je oko 1,80 m . Sirina varira izmeu 2 i 2,50 m. Visine je od
0,80 do 1 m. Na jugo}stonoj strani, gde se zavr' ava, visina je neznatna,
oko 0,20 m.
Prilikom radova na rai ,avanju obruenog kamena na treem zidu
je otkriven ulaz irine od 1 m (plan II), koji je, po svemu sudei, bio glavni
prolaz za centralni deo naselja. Za'padna strana ulaza, u duini od 0,50 m,
imala je nainjen prilaz od stepenasto nas'\aganog veeg kamena, s obe stra
ne utvrenog bonim zidovima, koji su polazili od ula,z a na glavnom zidu.
Severni zid je znatno bolje ouvan. Nie ovako iz.graenog prilaza pruala
se staza iroka oko 1 m, graena od naboja sitnog kamena sa mestimino
ubaenim redovima krupnog kamena (qy!an II, T. III, 1). Staza je vodila ju
gozapadno do drugog zida. Mestimine povrine pod sitnim kamenom kon
statovane su na prostoru i,zmeu drugog i prvog zida. Verovatno su i to os
taci staze, koja je svakako predstavlja'l a glavnu komunikaciju u naselju , pa
je vodila od prvog zida do ulaza za centralni deo naselja na treem zidu.
Pored pristupanog i obezbeenog ulaza na zapadnoj strani, postojala
je mogunost prilaza naselju i prirodnim stazama, koje su ustanovljene na
junom delu lokaliteta . Jedna ta'kva staza, u vidu strmog usetka zaklonienog
stenama, polazila je od jugoistonog kraja treeg zida i vodila u podnOje .
Druga, neto pristupanija staza, sputala se juno od drugog zida, nie jed
nog manjeg platoa, ka junom i jugoza'Padnom podnoju.
Radovi na istraivanju platoa i povrina izmeu zidova poka(la.Ji su da
je kulturni sloj neznatno ouvan ili je &pran pa se iS'Dod humusa pojavljuje
crvenouta ilovaa, koja lei na kamenoj osnovi tla, Delimino ouvan kul
turni sloj, debljine oko 0,60 m, konstatovan je u sondi 19, postavljenoj na
ni'oj terasi, juno od centralnog p,latoa. Pored grumenja lepa, tragova gari
i atilpinih fragmenata keramike, pronaeno je i nekoliko fragmenata su
dova sa razgrnutim obodom koji su ornamentisani otiscima prsta, zatim pri
merci sudova sa trakastim drkama, fragmenat well e s uvuenim ohodom i
fragmenat suda ukraen horizontalnim kanel'u rama. Malobrojni nalazi poti
u i iz sonde 7, postavljene zapadno od platoa. Pored sudova sa trak[)sLim
i plastinim drkama, pronaeno je i nekoliko fragmenata sudova sa ravnim
ouodom i zdela ukraenih kanelurama.
Na severozapadnom delu naselja, izmeu drugog i treeg zida, na
dubini od oko 0,48 m otkriveni su ostaci ognjj;ta. Izgraeno je na utoj,
peskovitoj zemlji, od sitnog kamena i fragmenata atipine keramike, iznad
koje je dolazio sloj lepa sa premazom. Na ognjitu i pored njega leali su
tragovi gari. pepela, ugljenisani delovi drveta i estice lepa, Istraivanja iz
vrena na ovome prostoru nisu pruila podatke o postojanju stambenih ob
jekata.
Prilikom ispitivanja konstrukcije zidova pronaen je brojni 1cerami
ki materijal, kameni rvanj, ostaci ugljenisanog drveta i manji komadi lepa,
od kojih se na pojed.in.im nala'ze tragovi koca . Pored keramikog materija
la, koji je istovetan sa materijalom pronaenim u soodi 7 i 19, ovde se su
sreu i oblici sudova sa masivnim drkama koje idu i,z nad oboda. Meu
tim, stratigrafski podaci ovih nalaza su dosta ne,pouzdani. Postojei pad te

GZM (Al, NS 38 i l983, str. 73-94

M. KOSORIC, PRAISTORlJSKO NASELJE GRADINA USAVICIMA

75

76

GZM (A), NS 311 /19113, st,., 73-94

M. KOSORIC, PRAISTORIJSKO NASELJE GRADINA U SAVICIMA

rena ukazuje na mogunost spiranja materijala sa centra:lnih delova naselja,

pa samim tim i njegovo zadravanje na zidovima.
Dosta dobro ouvan kulturni sloj {)tkriven je u jednoj manjoj udolini,
koja lei na jugoi-stonom del'U naselja, istono oed treeg zieda, a jugozapad
no oed centralnog platoa. Istono i sever-oistono od udaHne teren se uzdie.
Zapadna, severozapadna i delimi,no jugo'istona strana je omeena masiv
nim stenama, koje su magle sluiti i kao do'b ra prirodna zatita. Udolina je
istraena sa 'p et sondi. Na priJblino ravnoj sredini otvorene su sonde 20 i 21.
Istono od njih postaVljena je sonda 30. Sandom 29 obuhvaen je sevemi
pad terena. Zapadno, u neposrednoj bli!zini stena, postavljena je sonda 9.
D~bljina kulturnog sloja u sondama varira. Uglavnom se kree izme
u 1,70 i 2,10 m. Najpotpuniji stratigrafski pregled pr.ua vertikalni presek
sonde 20. Humusni sloj debljine je oko 10 om. Ispod njega je sloj svetlo
mrke, rastresite zemlje, debljine oko 0,40 m, koji sadri malobrojne nalaze
atipine keramike, estice lepa i gari. Zatim nastaje sloj mrke, kompaktne
zemlje, debljine izmeu 0,70 i 1 m, koji prelazi u sloj svetlomrke, kompalktne
zemlje i ide do dubine old 1,80 m . Na ovaj dubini nastaj-e novi sloj mrke
zemlj-e, debljine oko 0,20 - 0,30 m. Slojevi sadre brojne nalaze kulturnog
inventara. Na dubinIoiko 2,16 m nastaje zdravica, uta ilovaa. Kod ugla B
u zdravicu se ukopava, u vidu nasiJpa, sloj mrke zemlje izme' an sa sitnim
kamenom. irine je oko 1 m. Prua se u dubinu do 2,50 m (plan III).
U sondi 30 otkrivena je jedna jama dimenzija: 1.20 x 1,10 m. Pojav
ljuje se na dubini 1,90 m i ukO'pava u zdravicu do dUlbin-e od 2,50 m. Njen
sadr. aj inili s'u nalazi keramikog materijala i ostaci kostiju ivotinja.
B~---------________--------------------~ ~

lege nda'

hurr us

sve \lo

mrka z mija

fT\rk 'a

ze ,Il a

!o.,.

0'====,,;;0;.;;5_ _ _ _' m

Plan III -

~2 m en

c:;:::]

lep

5J

g~ r

z "tv'o c

Profil sonde 20

GZM (A), NS 38/'1983, str, 73--94

M . KOSORI, PRAISTORIJSKO NASELJE GRADINA U

SAVIIMA

77

Prema raspoloivim podacima, izgleda da prekida ivota na naselju

nije bHo.
Najbrojnije nalaze ini kerami,bki materijal. Metalni nalazi su zastup
ljeni sa tri manja bronzana i sa jednim gvozden'im objektom. Dosta brojne
nalaze predstaV'ljaju ostaci ivotinjskih kostiju.
Graevinski nala.z i u kulturnom sloju pokazuju postojanje tri faze iz..
gradnje stambenih objekata,
Delimino ouvani ostaci naj:starije graevin'Slke faze konstatovani su
u sondama 20 i 21. Pojavljuju se u sloj-u mrke zemlje, koja se od zdravice
prostire do ni'v oa od 1,80 m, To su preteno manji fragmenti ugljenisanpu
drveta i grumenje lepa. Na dubini od oko 2,10 m pronaeno je delimino
ouvano ognjite. Izgraeno je od sitnog kamena i peene illovae sa pre
mazom. Na njemu i pored. njega leali su delovi ugljenisanog drveta, gar i
pepeo. Na ogonjitu je leao i kameni rvanj (T. III, 2). Od ognjita za!padno
nd 0,50 m i jugozapadno na uda:ljenosti od oko 3 m pronaeni su delovi ug
lj enisanih greda.
Iz slojeva ove graevinske faze potiu dosta brojni nalazi keramike.
je od nedovoljno prei-ene zemlje i sadri znatnu primesu krupni
jih i sitnijih zr.naca peska. Boja sudova je ra;zliita, od mrke do mrkocrvene
i crne. Neujednaeno su peeni. Oblika su koninog i bikoninog. Zastup
ljeni su sudovi sa razliitim obodima: ravnim, zaohljenim, razgrnutim (T. IV,
1 a, b) i proirenim na obe strane (T. V, 1). Susreu se i primere i sudova SiJ
blago razgrnutim <Ybodom i sa visokim cilindrinim vratom. Pojavljuju se i
vei, konini sudovi izrazito grube fakture. Pored bvkoninih zdela sa nagla
enim ramenom i razgrnutim obodom, susreu se i plibke, konine zdele.
U prilinom broju pojavljuju se sudOVi sa trakastim drkama koje polarze
od oboda ili neposredno nire ob<Yda (T. IV, 2; T. V, 2, 3, 4). kao iprimerci
kod kojih su drke trougaono proirene na prelazu u obod (T. IV, 3). Pored
ovih, susre<'!u se piasUne, jeziaste i dvojne bradaviaste drike. Naen je
i prim-erak izduene tunelaste drke (T. IV, 4).
Ornamentaloni motivi izvedeni oti'scima prsta i plastinim trakama s oti
scima postavljeni su: nioe oboda, na ramenu suda i vertikalno, du vrata
suda. Ukrasi u vidu krunih otisaka nalaze se kako na obodima i na vratu
sudova tako i na pojedinim trakastim i jeziastim dr1cama. Unutranja stra
na razgrnutih ob-oda esto je ukraena jednim Di sa dva niza otisaka ili kra
im i duim urezima. Pored plastinih, polumesea'stih drki susreu se uk
rasi u vidu dugmastog ispupenja i krunog udubljenja. Ukras u vidu dug
mastog ispupenja nalazi se i nie tralkastih dPlki (T. IV, 5; T. V, 6, 7, 8) .
Keramiki materijal otkriven u jami identi'an je po sV'Ojim formama sa
navedenim materijalom. Pojavljuju se sudovi sa ra'Zgrnutim i proirenim o;bo
dima. Plastine, jeziaste i trakaste drke esto su uJcrae.ne otiscima prsta.
Naen je i primerak tunelaste drke i uplje, konine noge suda.
Ostaci druge graevinske fa,z konstatovani su ma dubini izmeu 1,80
i 1,30 m. Ovu fazu !pokaizuju nalazi delimino O'uvaruih zidova, pojava n-e
vezanog kamena, qar, ugljeni:sani delOVi greda li ,pojava lepa. Na duhi'Ili od
oko 1,40 m u sondi 29 otkriven je spolljanji, severni zid kue. Ouvani zid
izgraen je od tri reda naslagano:g kamena i zemlj<e (plan IV). Pruao s e u
pravcu I - Z u du'ini od 3 m, 'sa delimino o:uvanim uglom skreta'Ilja ka
jugu, pored ko.ga su le.ali komadi .lepa s oUse-ima od koca. Na prostoru kue,
juno od z1da, ootkrivena je velika koliina OIbrueno:g kamena. U sondi 30
pronaen joe zid druge kue. Pruao se u pravcu S - J . Ouvan je u visini
Raena

6 -

GZM -

Arheologija. 38

78

- - ---- ---

GZM (Al, NS 38/1983, str. 73-94

M. KOSORI, PRAISTORIJSKO NASELJE GRADINA U SAVIIMA

od dva reda naslagan-og kamena i zemlje. kine je oko 0,60 m. Zapadno od

ovoga zida polazio je drugi zid, ija je duina iznosila 2,60 m. Od njegove
pribline sredine odvajao se trei, 'polukruni zi:d.Pruaose ,ka jugu. Pored
njega leali su ostaci ognjita, ,dimenzija 0,96 x 0,64 m. Izgraeno je od sit
nog kamena i atipinih fragmenatakerami,k e, preko koga je dolazio lep sa
premazom. Na ognjitu su pronaeni delovi ugljenisanog drveta, pepeo, gar,
cl. pored njega su ,leaJli ostaci ivotinjskih kostij'u. Delimino ouvane povr
ine pokazuju da je osnova kue prekrivena slojem sitnog kamena (T. III,
3, 4; plan V).
Kerami-ki materijal i'z ovih slojeva pokazuje neto raznovrsnije oblike
sudova. Meutim, i dalje se zadravaju obUCi sudova iz prethodnog hori
zonta, kao to su sudovi sa razgrnutim obodom i cilindrinim vratom i su
dovi sa proirenim obodom na obe strane (T. VI, 1-6). Uporedo sa njirrna
se pojavljuju 'p rimerci koninih zdela sa ravnim ili uvuenim obodom, uk
raenim kosim ka,ne:lurama (tzv. turban-obod : T. VII, 1) i zodele sa nevnat
no izvuenim proi'renjem na o.bodu. Dosta brojne nalaze predstavljaju
trakaste drke, koje idu od oboda (T. VI, 8. 9) ili koje vezuju vrat i
rame manjih i ,':c( ih koninih sudova (T. V II, 2, 3; T. VIII, 1) . Paralelno se
pojavljuju i trakaste drke koje idu iznad oboda (T. VII, 4, 5). Jedna od ovak
vih v arijanCl.ta je drka s izvuenim krajevima u gorn}em, .pIjos'natom delu,
koji je ukraen horizontalnim kanelurama, a 'p ri dnu, gde 'se le:pezasto iri,
ukra ena je vertikalnim kanelurama (T, VIII, 2).
B ~

________________------~~~

l eg " "':3

h L ~' JS

rrrl<a zemlja

gar

El

l ep

o
Plan IV -

0,50

1m

Profil sonde 29

Pwnaene su i traka'ste drke kod kojih je naglaen srednji deo i pro

dueni, zaobljen vrh (T. VII, 6 = T. VIII, 3), kao i primerd s malim z'aoblje
nim produetkom na obodu (T, VIII, 4). U manjem broju se 'pO'javlj'uju :pla
stine i jeziaste drke. Ovoj fazi priJpada i fragmenat ukraen udubljenim
ornamentom (T. VI, 7), kao i jedna horizontalna drka (T. VII , 7),
Pored ornamenata izvedenih otiscima i zarezima, na pojedinim sudo
vima pojavljuju se motivi urezanih i udubljenih linija i ukras u vidu plas
tinog rebra. Meu ostalim keramikim nalazima susreu se sudovi ce
diljke i oblici u vidu kaika sa trakastim drkama (T, VIII, 5). Zastupljeni
su i tegovi, okruglog i piramidalnogoblika. Na dubini od 1,85 m pronaeno
je malo bwnzano dugme s ui'com, a sa dubine 1,60 m 'Poti' e nalaz fragmen
tovanog bronzanog prstena i spiralne brol1!za'ne ice (T. VIII, 6) .

GZM (A), NS 38/1983 , str. 73-94

79
M. KOSORIC, PRAISTORIJSKO NASELJE G_R_A_tD_I_N_A_U_S_A_V_I_C;".,I_M_A
_ _ _ _ _ _ _ _ __

te genda

kamen

ga

~CP

e~

o
Pl a n V -

Q50

Otkriveni zid zgrade

Graevinski osta'ci tre faze izgradnje pojavljuju se na dubini od 1,30

i 1 m. Nailazi fragmenata lepa, tragova gari i vee koli'ine nevezanog ka
mena konstatovani su u sondama 20, 21, 29 i 30. Na dubini od 0,90 m u sondi
21 Ipronaeno je ognjite, u ijoj se neposrednoj Ibli;zini nalazio rvanj, i'lra
ell od sitnozrnog pe'tara, i tri vea kamena sa tragovima gorenja . U sondi
9 otkrive'n je zapadni zid kue. Ouvan j u visini 0,20 - 0,50 m. I.zgraen
je od krupnog kamena i zemlje. Pruao se u 'Pravcu S - J, u duini od 3,60
m. Na jun0j strani je ouvan deo zida s uglom skretanja ka istoku, gde su
pronaeni fragmenti 'l epa s otiscima koca i delovi ugljenisanog drveta. Is
tono od zida, na udaljenosti o,d oko 0,60 m, naeni su ostaci ognjita sa
slojem pepela, garom i ugljeni'sanim delov ima drveta. Izgradeno je od sitnog
kamena, lepa i fragmenata ati.pine keramike. Uz ognjite, sa njegove se
veroistone strane, leao je vei kamen. Prostor pored ognjita i dalje, do
zida, bio je 'Prekriven slojem sitnog kamena (plan VI).
Keramiki materijalI iz s,lojeva tree falle izgradnje pokaz uje zadra
vanje oblika sudova iz prethodnog hori.zonta, a istovremeno i pojavu novih
formi. Pored sudova grube fakture, od kojih su neki i,zrazito mrkocrvene
boje. jako peeni, zaspaa se i pojava sudova znatno bolje fakture i rueto
tanjih zidova. Sudovi sa visokim vratom i blago naglaienirn !prela,zorn u tI1buh
nalaze se i dalje. Uporedo sa njima se pojavljuju konini ,sudovi sa razgr

6'

GZM .(A), NS 38/ 1933, str. 73-94

M. KOSORIC , PRAISTORIJSKO NASELJE GRADINA USAVICIMA

80

nutim (T . X. 1) .i ravnim obodom i oblici bikonil nih sudova sa delimino

ravnim obodom, visokim vra~om i blago 'nagla' enim prelazom u trbuh. Za
paena je i pojava sudova sa 'ra'~g.rnutim 'facetiranim obodom (T. IX, 1). Za
dravaju se i oblici trakastih drkipostavlj enih na ramenu, kao i oblici dr
ki izvuenih iznad oboda suda (T. IX, 2, T. X, 2, 3). Pronaene su i drke
ukraene vertika:lnim rebrima, zatim malle plastine, pravougle i okrugle
drke. Pojavljuju se i drke sa dodatkom koji se dugmasto zavrava (T. IX,
3). Slojevi poseduju i znatno vei broj zdela 's uvuenim obodom, koji je
ukrRen kosim kanelurama (T. IX, 4, 5; T. X , 4, 5) . Naene su i zdele s uvu
enim obodom, ispod kojeg se nalazi malo plasti'no ispupenje ili vertikalni
urezi (T. IX, 6) .

I .... .,:.

____________~A

..

-J'-

-'-4-:
.

.~

.....

LEG F NDA
,~

-.'

tJ

'.

JI

kamen
traqo vi

oqnj lsta

l!Z]

uq ljen isano

ffi

qar

@J

[ep

drvo

0,====,,;:0,;;,5_ _.....,;1 m

Plan VI -

Otkriveni

z~d

i ognjite,

najmlaa

faza

Istovremeno na keramikom materijal'u iz ovih slojeva se susreu raz

novrsniji ornamentaini motivi. Plastine trake s otiscima prsta pojavljuju
se i dalje. Por,ed zdela iprimerci bikoninihsudova su ukraeni kanelurama
na ramenu (T. X, 6). Nalaze se i motivi izvedeni u vidu raofi.ranih tr.ouglova
(T. IX, 7J,ljebova, sistema urezanih linija i girlanda ,(T. IX, 8; T. X, 7, 8).
Zastupljen je i ornamentaini motiv i'zveden urezanim cikcak-linijama, koje
se pruaju u vidu dvostruke trake (T. X, 7) , zatim motivi kratkih zareza, u
vidu cikcak-ureza sa tragovima inkrustacije (T. X, 9), motivi koncentri:nih
krugova ,(T. X, 10), sist-em kratkih kosih zareza (T. X, 11), kao i ornament
izveden paralelnim linijama i girlandama koje prate ubodi (T. X, 12) .
Oteeno gvozdeno seivo je jedini metalni nalaz i:z ovih slojeva. Ot
kriv eno je na dubini od oko 0,68 m, na prostoru gde s'u leaJU ostaci zidova
kue.

Tipoloka a'n aliza keramikog materijala je izvrena u okviru ,slojeva

si'Zdvojenim graevinskim .fazama. U celini pronaeni broj-ni keramiki ma
terijal ne prua veliku raznovrsnost oblika, ali ukarzuje na dosta dugo tra
janje pojedinih formi sudova.
Analiza materijala iz najstarijeg hori'zonta stanovanja 'pokazuje da naj
bolju paralelu pruaju nalazi sa 100kaliteta VIelika gradina uVarvari. Srod

GZM (A), NS 38/'1983, str . 73-94

M . KOSORIC, PRAISTORIJSKO NASELJE GRADINA U SA VICIMA_ _

81
_

_ __ __

nost sa materijalom iz faze A 2 Varvare nalaze oblici sudova s obodom pro

irenim na obe strane; sudovi s obodima ukraeni .z arezima; trakaste drke
koje polaze od oboda ili niQ:e njega; <po.Jumesocaste drke s ornamentom oti
ska i tunelaste drke, eneolitskog ti'Pa, koje se nalaze i u sbratumu V i IV na
selja na Zecovima.2 Oblici dubljih sudova sa trakastim drkama !postavlje
nim na ramenu, zatim sudovi u obliku kaike i primerci jeziastih i trakastih
drki ukraene ornamentom otiska, nalaze analogije u materijaJIu faze A 3
Varvare. 3
Navedeni <Yblici sudova i njihova srodnost sa materijalom iz faze A 2
i A 3 Varvare daju elemente na o-snovu kojih se kulturni slojevi sa najsta
rijom graevinskom fazom naselja hronolOlki vezuju za rano i poetak
srednjeg bronza'I1og doba.
Keramiki materijal iz slojeva koji pripadaju drugoj graevinskoj fazi
pokarzuje karakteristike perioda s!1ednjeg i kasnog bronzanog doba. Ti'Po
loki je bJi.zak nala-zima sa naselja ovoga vremenskog perioda koja lee na
podruju june i srednje Bosne,4
Sudovi sa drkama trakastog tipa, koje idu od oboda ili od ramena, i
sudovi u vidu kaika s izdignutim drkama iznard oboda nailaze direktne veze
s dblicima iz starije i mlae faze srednjeg bronzanog doba na naselju u
Varvari. Varijante drki koje idu 1znad oboda, esto masivnih ili u osnovi
proirenih, pripadaju oblicima koji su u veem i manjem broju pri'sutni na
naseljima u Varvari, Padu, Debelom b!1du, Koutici , Fortici i Kusaama. Da
tuju se u period srednjeg i kasnog bronzanOlg doba.o
Drke po obliku veoma sline nai:m 'primercima prikazanim na T. VII,
4, 5 i T . VIII, 2 susreu se i 'n a keramici lokaliteta Milievska reka u s. Do
njem Sti'Plju kod Svetozareva, s tom razlikom to se na sudovima iz Savia
takve drke nalaze na obodu, a na onim irz Milievske reke na ramenu suda. 7a
Kulturni inventa'I' iz SIlojeva koji iprilpa'daju nivou tree graevinske
ta'koe se do-bro povezuje sa materijalom otkrivenim na naseljima sa
podruja june i srednje Bosne.7
Iz ovih slojeva ,potiu oblici drki sudova izvuenih iznad olboda, koje
su ti'))oloki srodne sa primercima drki koje se nalaze i u drugom horizon
tu. Paralele sa nalazima iz faze .B 2 Varvara susreu se u primercima zdela
s uvuenim obodom, uk'ra,enim vertikalnim rebrom, i u oblicima sudova koji
su na ramenu ukraeni vertikalnim r~brom.8 Zdele sa uvuenim abadom uk
raenim kanelurama pokazuju istovetnost sa zdelama <peri<Yda kasnog 'bron
faze

2 B. Covi, Ve! :ka Gradina u Varvari, I deo,

Gla!gnilk Zemaljskog muzeja
(u ,da'ljem tekstu GZM), XXXII / 1977, 1978, 5, T, XX, 4, T. XV,I, 2, s l. 13, 114, ,{'5,
A. Benac, Slavonska i ilil'Ska ku'1tura na prehvstor.ijskoj Gra-d&ni Zecovi kod Pri
jedora, G~M XIV, 1,959, 13, T. XnI, 6, T . XVI,lO, iJ.(2.
3 B. Covi, nav. delo, 1978, T. XXII, 2, 3, 5, sl. 1'9, T . XXII, l , T. XVI, 2, T .
XXIV, 2.
4 B. Covi, Uvod u stratigra,fLj,u i hrono.log.iju pr.au;tori.jsJdh gra.dina u Bo
sni, G~M XX, 1965, 27.
~ B. Covi, nav. delo, 1978, T . XXX rv, 3, T. XXXVI, 4, T. XLVII, l, 2, T .
XLIV, l, 2, 7.
6 B. Covi, na'V. delo, 1.978, T. XLII, 3, T. XL, 3, 4, T. XLIV, 4; na'v. delo,
1965, T. XX, 4, 6, 9, 30, T. XXIII, 1, 4, 6, 7, T. XIX, 6, T. XXII, 6.
7 Napomena pod 6.
7a Ove podatke dobila sam :od kolege M . S<toji.a, kustosa Zaviajnog mu
zeja U Svetozarevu, kome i na ovom mestu najlepe ;zahvaljujem.
8 B. Covi, na'V. delo, 1978, T. XLIV, 6, T. XLII, 2.

GZM (A), NS 38/ 1983, str. 73-94

M. KOSORIC, PRAISTORIJSKO NASElLJE GRADINA USAVICIMA

82

zanog doba koje potiu sa naselja 'na Debelom brdu, Poda, Pivnice, Kekia
Glavice, kao i sa primercima zdela i;z III i II stratuma naselja na Zecovima.9
Srodni o:blici se ni!Jlaze i u materijalu otkrivenom na 'podruju zapa:dne Srbi
je. IO Slojevi ove fi!JZe sadre i malobrojne nalaze sudova sa ra,z grnutim fa
cetiranim obodima, koji se kao odreene forme sudova vezuju za period
prelaza iz branzano:g u gvozdeno daba. l l Analogni primerci se ,susreu u
materijalu sa Visa, Zecova, Donje doline. 12 Njihova 'pojava karakteri'e slo
jeve rane faze mlaeg naselja na PoduJ3
Ornamentaini motivi izvedeni na jednom broju sudova u vidu ginianda,
cikcak-traka, zarez a, orafiranih trouglova , koncentrinih krugova i pojavi'.
bele i.nkrustacije nalaze pa.ralele u pojavi srodnih motiva na materijalu iz
Pod a , Pivnice i Zecova,H kao i na materijalu sa Visa, na kome su konsti!to
v ane i veze sa materij alom na 'Podruju Panonije.l~
Uoena slinost oblika sudova i ornamentainih motiva materijala bo
sutske grupe u Sremu i materijala otkri,venog na naselju na podruju Bosne,IS
moe se povezati i sa pojedinim nalazima keramike iz ovih sliojeva. OVi!
srodnost zapaa se u .pojavi pojedinih o,b lika sudova, kao to su zdele sa
kaneliranim obodom; sudovi sa cilin:d'finim vratom i kosim kanelurama;
ravni obadi; izvuene drke sudova i drke sa dugmastim dodatkom, kao :
u pojavi motiva rafiranih trouglova , urezanih linija , girlanda ,j kratkih Zi\
reza.
Izvrena analiza keramikog materijala i njegova srodnost sa mate
rijalom otkrivenim na navedenim lokalitetima govori da trea graevinska
faza naselja pri'Pad a pe,riadu kasnog bronz anog i pO'etku gvozdenog doba.
1(;

* *

TrogodiInja iskopavanja na Gradini pokazala su da je loka1litet u to;';' \ ~

dueg vremenskog perioda bio nastanjen. Prema dobijenim rezultatima, tip
naselja . otkriven i pokretni mater ijal i analogn i primercipokazuju da je 7i
vot na naselju tekao kontinuirano, od ranog bronzanog doba do poetk a gvo
zdenog doba, odnosno d-O .perioda haltata B 2-3.
Najpotpunije podatke o naselju pruili su radovi na juqoisto~nom delu
lokaliteta, gde je otkriven dosta dobro ouvan kulturni sloj i utvreno 'Pos
tojanje tri graevinske faze: najsta rija, koja pripada ranom i poetku sred
njeg bronzano;g doba; srednja, s a nalazima iz srednjeg i kas nog bronzano{f
doba , i najmlaa, iz perioda kas.n og bronz anog i poi':e tka ranog gVO'ldenog
doba .
o B. Covi, nav. delo, 10965, T . XII. l, 2; A. Benac, Pi.vn k .a kod Odaka i
neki problemi ko.stola ke k ulture, GZM XVII, ];962, 2.1, T. 1. 4; B. Covi . Gradins-ko
naselje n a Kekia Glavici, GZM 1962,4, T. II, 6, sl. 1; A. Benac, ,nav. del-o, 1959, T.
XVIII. 6, 7, T. XIX, 4,
10 A. Jurii, Zati tno 'is.ko:p ava.nje -ll selu Raanji, Sta rinar, XI/1960, 1961 ,
99.
II M. Garaanin, PraLstonija na
tlu SR Srbije, I, 1973, 3,00.
12 A. Benac, na v. delo, 1959, T. XVIII , 5; XVII, 1; Z. Mari, Donja Dolina,
GZM XIX, 1964, 5, T. IV, 10; T. V, 1, ,114; T. II, 1-3" 9-112; Z. Mari, Vis kod Derven
te naselje ka.snog :bronzanog doba, GZM XV-XVI, 1.961, 15-1, 6.
13 B. Covi, !Tla v . delo, 1.965,
86.
14 A. Benac, nav. delo, 19&2, T. I, l, 6; B. Covi, nav. delo, 1005, T. XII. 8.

5; T. XI , 8; IX , 14; A. Benac, na v. delo, 195.9, T. VII,!, 2.

lo Z. Mari, nav. delo, 1961, 1166, T. I, 5; T. LI, l, 2, lO,

n; T. IV, 12a.
D. Popovi , KeranniJki materijal g,vo.zdenO!g do:ba u Sl'emu, Hl8I, T. l V,
3, 4, 7; T. X, 7; T. VIII, 6; T. XXX, 1, 2, 3; T. XXXI, 5: T. XC, 5.
16

GZM (A), NS 38/1983, str. 73-94

M. KOSORIC , PRAISTORIJSKO NASELJE GRADINA USAVICIMA

83

Graevinski ostaci najstarije faze, u vidu nallaza ugljenisanih greda,

ostataka ognjita i brojnog nevezanog kamena, ne pruaju dovoljno eleme
nata na osnovu kojih se moe sa si'gurnou govOTiti o kuama i njihovoj
dimenziji. Pojedi.ni keramiki proizvo:di, kao: tunelasta drka, jeziaste drke
s ornamentom izvedenim oti!Skom prsta, oblik koni'ne noge suda i sudovi
ukraeni vertikalnim plastinim trakama s otiscima, ukazuju da materija,lna
kultura prvih stanovnika naselja nosi elemente starijih kultura, periodCl.
prelaza u metalno doba.

U slojevima druge i tree graevinske faze o.tk.riveni su ostaci poru

enih zgrada. Prema nalazima, kue su graene od kamena i zemlje, urz upo
trebu stubova, g reda i lepa. Ima/l e su ognj ita. Podovi su bili prekriveni sit
nim kamenom. Nalazi pregradnih zidova u sondi 30 upuuju na po,stoja'l1 jp.
manjih prostorija unutar kue. O dimenzijama kua ne moemo sa sig'm
nou qovor iti. Raspolaemo podacima o nj ihovoj ouvano j duini od 3, nd
nosno 3,60 m, kao i o njihovoj orijentac iji u ip.ravcu S - J i I-Z.
Analiza keramikog materijala je pokazala zadravanje pojedin ih ob
lik " sudova tok om dueg vrem enskog period a. Ovu pojavu svakako je omo
guio miran razvoj ivota u naselju. Izvesne p romene zapaene u slojevima
najmlae graevinske farze , ispoljene u kombinaciji postoje i h i novih fo r
mi sudova i u pojavi sudova :s a raznovrsnijim ornamentalnim motivim(l,
mogu se dovesti u vezu sa postepenim prihvatanjem uticaja ili sa prodorom
elemenata drugih kultura u naselje. Meutim, pr omene nastale u materi
ja1lnoj kulturi, po svemu , nisu uticale na ekonomsko-drutveni razvoj. pa
je ivot u naselju tekao bez bitnih promena . Obilje nalaza keramikog ma
te.rij .:lia i ivotinjskih kostiju, kao i neznatna pojava nedovoljno tipinih me
talnih objekata govo,re da je ekonomska baza naselja 11 osnovi bila 'nepro
menjena, pa je,u toku p~toJanja naselja, glavno privreivanje vezano za
stoarstvo i lov, kao i za bavljenje zemljoradnjom.
Postignuti rezultati isko,p avanja u celini su pruili podatke koji go-vo
re o tirp u odbram:benih zidova, kao sistemu obezbeenja, postojeoj komu
nikaciji. s tambenim objektima, karakteru kulturnog sloja i pokretnag in
ventara. U osnovi, dobijeni podaci pokazuju rarzvoj naselja na Gradini iji
se kontinuitet ivota moe pratiti tokom bronzanooOipskog perioda, a samim
tim i organi,z acija naselja ovoga tipa na podruju istone Bosne.

AGGLOMERATION PREHISTORIQUE GRADINA

A SA VICI PR~S DE SEKOVICI

RESUME
Gradina est s'ituee . Savii, dans la region du village Strmica
Elle est elo i,g nee de la rou te Ti'e - Sekovii en v iron 5 'km au nord
-ouest. Par sa position naliureHe, a,v ec la ehu te verticale ve!1.5 I'est et le nord-est
et les cotes g;ravement aece66'i.bles au nord e t au sUld, cette Gradina ava it off.n
de favorable-s conditiorus pour la defense et avai t donne la possi.bi.l.i te de mieux
con trOler les alentours (T, I , l , :?il. SUT le cate occLdental, ou la chute du terrain
est beaucoup plus douce et l'acees pl'llls facile, ont e te const!1uits troi.s mul'!3 de
fortifica1ion Gpl a n de situation - 1).
La

(Sekovii).

]oc a l it

Au cours des Teoherches effectuees dans la periode entre les annees 1977
1.979 ont ete recherches en detaMs les mu rs et ,l es tenrairu; sur ,lesq'llels on a pu
supposer l'existence de la com~'he cu1tuTellle ccmser,vee.
Les murs de protection ont ete conSltpui.ts fl. la differente distance l'un de
l'autre. !ls sont cons.truits en lPierres bri5es irre.gulierement entasses et en terre.
Su.r le troisieme mur inierieur on a deco.lLvert l'entree, etant p.rCl!ba.blement le
passage princi,pa,l men ant dans la partie centraJ!e de l'ag.g lomeration ('Pl~n II) .
La partie occidentale de l'en,tree, dans la lo.ngueurr de 0,50 m, a eu l'acces . consiru
it en pierres g.rosses, entassees fl. g ra.di ns. Plus loin, au sud-ouest, jusqru'fl. l'an.ut.re
mur, avait conduit un s entier en pierres menues, melangees rpar end'roits avec leG
pierres grosses (plan II; T. II, 4).
Les recherche, effectueel3 'sur le pJa,teau et sur les 'Surfaces entre les mu rs,
avaient <demontre qlUe Ja couche cruJ.1nlfelJe est pau cons ervee ou qu'eNe oot ,l avee.
On a decouveTt une couche culture~le a.ssez bien ,coru;e.rvee ;dans une petite vallee,
situee dans la pa'rtie du SlU.d-est :de l'a,g,glomeration, fl. l'es t du ,troisierne mur et
au sud-ouest du ,plateau central. L'e:paiGseur de la couche culturelle varie entre 1,70
et 2,10 m. Les ,produits en ceramique .sont ,les ,plUiS nomlbreux. Parmi les produits
en meta'l on a decollNert trois IPe,tits objets .e n Ibro.nze et UJI1 objet en fer. Les os
des animaux sont asseznombreux. On IPeuot 'a!Ssez clairemel1lt J(Jjstinguer ~es Testtes
des constructions, decouverts dans la coo'c he culturelle, demon,w ant l'existence de
trois phas6 de constnuctio!1!s.
Les trouvail,les, awartenani fl. Ja .pha.se ,deconsotpuction ua plus ancienne,
apparaissent ilans les horizons 's'ela.rgi'ssanlt de ,la terre vie.nge jusqu'au n iveau de
1,80 m. Ces trollvailJes alP!P a'r a i.lS1se n t ;sous fo.rme ,d!S .resies de 'b ois caI1bonises, des
morceaux de calle et des res,tes du foyer. Ces restes ne sont pas nombreux et par
consequenlt on ne peut pa.s parler des constnuctions et de leuI'S dimensions. Les
produits en ceramique, ,d eco;uverbs danlS ~es horrizom, decette !Phase, Jtemoi'g nent
des r2:pports etroits avec les produits a;ppartenant a la periode ancienne et moi
ienne de l'age de bronze. On a constate la deuxieme !phase de .c onstruction dans
les horizons entre 1,80 et 1,300 m. A ceute -pihase awartiennent les murs partielle
me-nt conserves , Jes par,ties des poutres carbonisees, ,ja coMe et le foyer . Les prro
duits en ceramique ont les caracteri'Stiques de ,l'age de bronze ,moyen et rrecent.
L es res'tes de constructions de .la tro isieme :p hase ont ete consta,tes a une pro
fondeur en.tre 1,30 et l m . On a IdecO'Uver,t les 'r estes des mUl1S, .du foyer, les mor
ceaux 'de colle avec les empreintes du .pieu et les il"estes de boLs caI'bonises. Les
produits en ceramique ont les caracteris tiqlU6 :de l'fl.ge de hronze ,receni et du de
but de rage de fer. Dans la deuxieme et .Ja troi;sieme phase de cOn<struation les
maiJsorus ont ete construi.te.s en pierres et en terre, avec les colonnes, ,les poutres
et la colle. Elles ont eu le fOYeT. Les planohers o.n.t ete couverts par les pierres
minces. A l'interieuil" des maisons ont ete decouvertes a.uS<&i aes iPetites pieces. Sur
la balSe des :donnees disponi.bles on peut concJure q.ue ;Ia lon.gueur conservee d6
rruurs a ete entre 3 et 3>,60 m et Jeur oTien.tation a ete dans la direction nord-sud
et si-ouest.
L'analyse des fragments ,de ceramique, les trouvaiHes analogues, les cons
tructions consta tees, la communieatio n existante et .le type des murs {je protec
tion, demon tren t des donnees concernant le ,dev elo<PIPemeni :de l'ag.g,l omera tion
sur Gradina, <:Iont la continuite peut etrre ,su'i vie depujs ,l'age de bronze ancien
j-uSlIU',llU debut de l'age .de fer, c'est-a~di.re j'lllSqu'fl. la !perio.de de Ha,l statt B 2-3.
Traduction:
Edina Alirejsovi

GZM (A) , NS 38/983 , s tr. 73--94

~~OSO_~~, PRA :,STORIJSKO NASELJE GRADINA U SAVIllV1A_ _ _ _ _

TABLA I

l -

Pogled s jugo;stoka; 2 -

Pogle'Cl s jlbga

85

86

GZM (A) . NS 38' 1983. , l r . ';3- 94

M . KOSORI . PRAISTORlJSKO NASELJE GRADINA USAVICIMA

TABLA II

(\J

1 Detalj zida III 'kod so nde 3; 2 Detalj zi d a III (presj ek);

3 - Deta lj zio a III kod ulaza; 4 - Deitalj II toku radova na zidu III

~Zi\nA), "IS 381983, str. 73-'-94

M. KOSORI. PRAISTORIJSKO NASELJE GRADINA U SAVI(;IMA

87

TABLA III

_ Staza izmeu II i rII z:da; 2 - Sonda XX, detalj ognjita;

Sonda XXX, deo pregradnog zida zgrade; 4 - Si tan kam e n u osnO\fi

88

G Z M (A) , NS 38/ 1983 , str . 73-94

M . KOSORIC , PRAISTORIJSKO NASELJE GRADINA USAVICIMA

TABLA IV

.J. ::!)
~
....

Obl ic i s t.:d o va

O_ _=~2_...3 cm

iz pr vog hor izonta s tanovan.ia

Cl'1:ei : J. Radojevi

GZM (A). NS 38 1983. str. 73- 94

89
M . KOSORIC. PRAISTORIJSKO NASELJE GRADINA U SAVICI~A _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _

TABLA V

7
Oblic i sudova iz prvog horLzonta

sta no\'an.ia

90

GZM (A), NS 38/1983, str. 73-94

M. KOSORIC. PRAISTORIJSKO NASELJE GRADINA U SAVICIMA

TABLA VI

Oblici sudova iz drugog horizonta stanovanja

GZM (A), 'NS 38 11983; str. 73~94

M., KOSORI, PHAISTDRIJSKO NASELJE GRADINA, U SAViIMA,

91

TABLA VII
--------------------------- '- ------------------------------~

~' _r

~I, ,
j

" "' _____

:I
,

.b.

1'
- -
I _ _ _ ___ _

3em

Oblici sudova iz drugog horizonta stanovanja

Cr,tei: J. Radojevi/"

92

GZM (A), NS 38/ 1983, str. 73-91

M . KOSORIC , PRAISTORIJSKO NASELJE GRADINA USAVICIMA

TABLA VIII

5
Materijal iz drugc!g hOI'1z0"nta .stanovanja

GZM lA), NS 38/ 1983, str. 73-94

M. KOSORIC , PRAIS,TORIJSKO NASELJE GRADINA USAVICIMA

TABLA IX

Oblici sudova i.z

7 -

GZM -

Arheolog.ija. 38

treeg

hor1zonta stanovanja

93

GZM (A), NS 38/1983, str, 73-94

M. KOSORIC, PRAISTORIJSKO NASELJE GRADINA USAVICIMA

94

TABLA X

((
/

--

.;

'

>-;%'
&;
~.

.'1'"

~------, \

\:'

'~
"

10

9 'I I

o
12

Oblici sudova iQ

treeg

3em
,

horizonta stanovanja
Crtei: J .

RadoJevi

GZM (A), NS 38/1983, str. 95-108.

UDK 930.271
OrtginaIni nauni lanak

NEKOLIKO EPIGRAFSKIH SPOMENIKA RIMSKOG DOBA IZ

BOSNE I HERCEGOVINE

DR V.ELJKO PASKVAUN, Zemaljski muzj BiH, Sarajev o

Od epigrafskih spomenika rimskog doba koje ovdje tretir amo dva su
objavljena.! Druga dva objavljujemo ovom prilikom. Dva navedena, od
kojih je jedan kult'Ili, a drugi sepUJJ.kralni titulus, donosimo ponovo , jer n am
se ini da nisu pouzdano proitani.
1. Vo tivni spomenik iz Stipania kod Duvna (sl. 1) . Krenjak. Spoffi'.:nik.
ima oblik pravokutne plote ili menze; dimenzija 0,93 x 0,56 x 0,10 m. Volivni
natpis urezan je na jednoj od duih bonih strana ploe ipri kraju oteen.
Za ovaj spomenik saznali smo .prilikom rekagnosciranja terena sela Stipa
nia kod Duvna 1964. godine. 2 Spomenik se danas uva u Muzeju Hercego
vin u Mostaru.
ve

SL 1.

Slova, visine 5,3 cm, dosta su pravilno uklesana s karakteristinim

elementom produavanja slova na kraju. Intenpunkcija je trokutasta taka,
koja je grubo urezana.
Ve je konstatirano da je natpis oteen, i to tamo gdje se, prema
naem miljenju, netano ita: [Leg(ionis)] I M(acedoni'cae) .3 Meutim, na
'E. Imamovi, AntiNu !kultni i vCltj,vni spomenici na .poid["u.oj.u BOSllle f
Hercegovne, Saradeva, 1977, str. 302, br. 93; V. Atanackovl-Sali, Kameni spo
menici u arheolokoj zbirci na Huancu (Katalcoo !pregle!d), Na e 'starinI:. XIV-XV,
Sarajevo. 1981, str. 268. -sl. 9.
Te godine je ovo podruje za AKBiiH rekognoscirala ekipa Zema.ljskog
muzeja u SarajeV1U 'll Sas>taMU l(J..r ZdraIVko MaTi i V.P~kvalin.
3 E. Imamovi, j.bidem; 11 krajevima rhruslke IPr.oviJncilje 'D almacije os,ta'Vila
je svoje <tragOIVe legio IV :i V Mace-danica, a nemaan'O traga oo leglio I Macetlo
nica. O tome v.i.di kod A. Betz, Untersuoh.ungen zur Mi1iJtangeschichte der Tomlischen
Provinz Dal.matien, Wien, 1938, S. 48; ugf!avnom, u naqpi:su se ne .spominje IIYO'koj
nikova hiv\a jed.linka.
7'

GZM (A), NS 38'1983, str. 95-108

V. PASKVALIN , NEKOLIKO EPIGRAFSKIH SPOMENIKA R IMSKOG DOBA

96

osnovu sauvanosti slova pri kraju natpisa, kako ih vidimo, moe se pour.z
dano tvrditi da je ovimo'te-enjem nestalo 'Sllovo V, a donji tragovi slova S,
zaje-dno sa sa-uvanim slovima L i M, koji su, kao i slovo S, odvojeni tro
kuta,stom inteppunkcijom, ,p redstavljaju rpoznatu vo livnu zakljunu formulu
u obliku skra enice VSLM = V(otum) S(olvit) ili S(olverunt) L'(i'bens) ili
L(ibentes) M(erito).4 Mogue je Ip .retpostavili i formulu SLM, tj. S(olvit) ili
S(olverunt) L(ibens) Hi L(ibentes) M(erito)O, ukoliko na oteenom prostoru
nije bitlo urezano slovo V.
Prema tome, natpis ,bi ,s e

itao:

I(ovi) O(rptimo) M(aximo) T(itus) V ALER(ius) SEVER(ianus), SEVERI(inus)

ili SEVER(us) VET(e)R(anus) [V(otum)] S(olvit) L(ibens) M(erito)
U prilog ovom itanju zavrnog dijela natpisa na votivnoj, tj. kultnoj
iz Stipania, govoTi i posvetna formula. Za ploCu se moe tvrditi da
predstavlja neku vrstu rtvenika u obliku me nze, koja je za bazu morala ima
ti kameni ili zidani stup. Jasno je da posvetna formula lOM upuuje na
kultni objekat posveen vrhovnom rimskom boanstvu Jupitru, pa bi i sama
posveta istovremeno objanjavala i 'prisustvo navedene zakljuile formule.o
ploi

Osim toga, ne naJlazirno samo je-dan primjer da u natpisima se,p ulkral

nih ili drugih spomenika susreemo veterane bez tribusa i domkilija, kao i
bez oznake ,pri'padnosti nekadanjim voj-nim jedinicama u kojima su sluili
veterani. 7 To bi svjedoilo da votivni natpils, odnosno rtvenik, kronoloki
pripada dobu poslije cara Hadrijana (117-138).8
Ako bismo se osvrnuli i na onomastiku fo.nnulu tria nomina u kojoj
nema oznaka ,priJpadnosti (tribus, domicilium i jedinica), onda bismo tako-et
primijetili da rtvenik nije mogao nastati prije vladavi,ne cara Hadrijana,
ve samo 'Poslije, i to najkasnije do prve tri decenije III st. n. e. 9
Tako bismo, na osnovu i'Znesenih onomastikih elemenata, rtvnik iz
datirali od sredi'ne II do ,prve tri decenije III .st. n. e. i ne 'b i se

Stipimia

4 R. Cagnat, Cours d' rrJigraphie latine, Paris, 19.1,4, s. v. Si,giles et a:brevi3

tions; I. C. Limentani, E\pi.grafia latina, Millano, 1973, pa g. l81;M. Bulat D.
Pinterovi, Novi rimski natpi.si iz Os ijeka, Osjelki zbo l'Mk ib.r. XI, Osijek, 1967,
str. 87, br. l, 7, 9 li 10; u ovim nabpiJSima 'Votivn'og karalkite ra u upotrebi je i vo
ti vna fOITl1JUla, koj a se nalazi i lU n a:eiffi na,bpioolU .
5 R. Cagna.t, o. C., op. 463.
6 U pita,n,ju je votiov.ni, ikonse'kraltivni ili ku,loVn i .5'pOImen iJk, pa .za'to fomnula
lOM, Ikao konse'k rati'V'na , 'Votirvna, o;dmosno k>ultna, oobjanjaJVa 'i zalk-ljune formu
le VSLM :kao votivne.
7 I,
Bojanovs k,i, Slu:ajni nal a.z i s IPOd'llUj a D o:mavije, elanci i graa za
kulturnu istoriju istone Bosne, XIV, Tuzla , 1982, st r . .1,24; za ovu pl'ilUku iznosi
mo samo ova j primjer, iaiko ih ima vi e.
8 R. Weyna.nd, Form und Dekor3!ti();n der rfun i'sciJ. e n Gr ab~telne der Rhein
lande im 1. Jahrhumdert, Bonner Jahnbi.icher, Reft 1iO'8/o9, iBol1Jn, 19()2, S. 19-5;
D. Rendi-MioeV'i, Hil'ska onomastika, S(plit, 1948, ,s-tr. 50 ~u daljem Ij;e!kstu:
OnomastLka); P. Petrovi, P aleogra.fLja rLmsik ih nartpLsa tl GOI1njoj Mezij i, Beog
rad, 1975, str. 71 i d. ; M. Zaninovi, Hirslko pleme D eima,ti .('u da,ljem tek s tu: D el
mati), Godinja.k V, Centar ;za baJJkano'lo' ka i,s,pibi vaIllj a , konj. 3, SarajeV'O, 1967,
st!'. 67; N. Cambi, Sarkofag Gaja Albuc.ija Meni,pa , VRA:D LXIII-LXIV (1961
196~ , str. 1()1. i d .
9 P. Petrovi, o. C. ' str. 78; D. Rendi-Mioevi, Onoma,stilka, st r. 44, 50;
M. Za;ninovi, Delrnati, 'str. 84 ; N. Cambi, o. c. s tr. 101.

GZM (A), NS 38/ 1983, str. 95---108 .

V. PASKVALIN. NEKO'LIKO' EPIGRAFSKIH SPO'MENIKA RIMSKO'G DO'BA

mogao, s obzirom na gentilicij VaJler(ius), datirati krajem III do

st. n. e. lO

97
poetka

IV

Takoer je .potrebno konstatirati da, prema formi i uplsJVanju natpisa

na bonoj strani 'ploe, analogni votivni spomenik nalazimo i u SaloniY
Na ovom votivnom spomeniku, za razliku od 'naeg, na gornjoj plohi smje
teno je manje udubljenj , a na desnoj 'strani ispust, koji je sluio za odvod
vode, odnosno tekuine. 12 Spomenik se nalazio na otvorenom, tj. sU!b divo.
Gornja povrina, mo!e ,se pretpostaviti, sluila je za kultne obrede. Ova za
paanja ukazuju da je istoj ili slinOj svrsi sluio i spomenik iz Stipania.

2. Sepulkra1lni titulus iz Hardomilja kod Ljubukog fsl. 2). Krenjak.

je u Hardomiljskom polju prilikom raiavanja gromila i zidova.
Titulus je pravO'kutnO'g oblika, veliine O,UO x 0,35 x 0,18 m, a unutar pro
filiranog okvira je natpisno ,polje od 7 redova slova. U ,p rvom dijelu natpi'sa
slova su visoka 7, a u drugom 3 cm. Slova su karakteristina po ukra, enim
zavrecima. Unutar nat'pisa javlja se distingventni znak u o'bliku srcolikog
'lista izmeu rijei i unutar samih rijei. U drugom dijelu natpisa postoji i.sto
tako distingventni znak koji je trokutastog oblika. Dalje, imamo slova MA
i ME u ligaturi. U rijei Pudentillae uklesano je vrlo malo slovo N izmeu
slova E i samog ruba ,proma .nabp.isnog polja. Sepulklralni: titul mJestimi6no
je oteen na stranama natpisnog okvira, a posebno u drugom dijelu natpi'sa,
to oteava njegovo itanje. TitulUJs se uva u Arheolokoj zbiTci Franje
vakog samostana na Humcu.
Naen

Odmah je 'potre:bno istaknuti da u natpisu ovog sepulkralnog titula ne

ma konsekra1:ivne iformule D(is) M(anihus). Isto tako treba utvrditi da je u
kognomenu pokojnice, koji se nalazi u dativu, isputeno slovo A. Godine

SL 2,

II

D.
F.

Buli,

Onetmas t :'kn, st,r. 55.

Bullebtino di al'cheologia -e sborla 'daUmata, Anno XXXVII, pag.

12

F.

Buli,

ub Edenn.

10

Rendi-MioeVii,

74.

GZM (Al, NS 3811983, str. 95-108

V. PASKVALIN, NEKOLIKO EPIGRAFSKIH SPOMENIKA RIMSKOG DOBA

98

ivota pokojnice -iznesene su u genitivu: annol(rum). U treem retku ima

mo ime T'(itus) FL(avius) MAXIARCVS. U ovom Oibliku upisano ime pn~d
staV'lja onomastiku f<>rmulu trianomi,na bez filijacije, tj. praenomen, genti
licium i cognomen. Dedikant, suprug pokoj~ice, svojoj eni izraava duno
potovanje formulom: c(oniugl) brene) me(renti) uz oblik glagola posuit, koji
se esto jaV1lja u zavrnim tekstovima nabpisa sepulkralnih spomenika. lS
U kratkoj analizi iznesen tekst natpisa predstavljao bi njegov glavni
dio. Meutim, s adverbijem item javlja se i drugi dio ovog natpisa. On bi
s prvim dijel{)m ipak sainjavao integralnu cjelinu titula, jer je ovisan o
zakljunom obliku glagola posuit. On se kao takav vee uz razliite sub
jekte. Tako bi FL(avius) BENNVS i FL(avia) SA'BINA, koji se javljaju u
drugom dijelu natpisa, bili sude.dikanti u postavljanju spomenika. Stoga bi
smo ovaj red nabpisa itaJli:
ITEM FL(avius) BENNVS ET FL(avia) SABINA.

Ovaj red nabpisa vezao bi se na ote-eni esti red natpisa, u kojem

imamo nekoliko sauva~ih slova. To su: FlU ILI i E VS. Izmeu pouzda
no itanih slova trebalo bi da stoji i veznik ET, koji je nestao zbog ote
enja. Kod slova ILI, prema kontekstu, oteenjem je nestalo slovo F, a kod
grupe E VS slovo I, pa bi se esti red natpisa itao:
FIU(us) [ET] [F]ILI(a) E[i]VS.
Prema tome, na os~ovu ove kratke epigrarfske analize predlaemo
tanje natpisa:
V ALERIAE PVDEN
TILL(a)E ANNO (rum) XXXV
T(itus) FL(avius) MAXIARCVS C(oniugi) B(ene) ME(renti)
POSVIT
ITEM FL(avius) BENNVS ET FL(avia) SABINA
FILI(us) [ET F]ILI(a) E[I]VS

Tako moemo na osnovu kratke epigrafske analize natpiJsa na titulu i~

Hardomil\ja, zakljuiti da ovaj natpis nije u cjelini bio tano dopunjen, od
nosno proitan. To bi se posebno odnosilo na dopunu gentilnog imena u
treem i petom retku natpisa. U treem retku ovog natpisa imamo dedikan
tovo ime upisano li formi tria namina bez fillijacije, tj. s .prenomenom T(itus),
gentilicijem FL(avius) ikognomenom MAXIARCVS. Prema tome, ne mo
emo rprihvati.ti dopunu FL u FL(orus), koje je u rimskoj Dalmaciji rpoznato
kao FLORIVS i FLORINIA.14 I prenomen T(itus) iskljuuje svaku mogu
nost da se skraenice genti1nog imena FL dopuni u FLORVS, ELORIVS ili
FLORINIVS, jer ovaj pren-omen, uz gentilno ime FL(avius). pri'p ada caru
Vespazijanu. 15
Ista se greka pravi u dopuni gentiInog imena u petom retku karl dvo
imene onomastike formule FL(avius) BENNVS i FL(avia) SABINA ili kod

13

G. Alfoldy, Die Personennamen in der romiJsohen p I'OVIG Dalrnatia, Hei

delbel1g, 1969, S. 29.

14 G. Alfoldy, o. e., na str. 85 donosi kao gen-tHno urne FLoni.nia i F1orius, a
na str. 205. Flor.us ikao 'l rognomen.
15 R. Cagnat, o. c., lP. lS9; na osrrQlV.u eaMke nomenikJ.aiJure ,vidi se da samo
njemu pripada prenomen Titrus, koj.i i:sk.lljlU!11je hUo kOlji gerrtilliieij osim Fl(avLus).
Tako i prenomen R(lubliJus) p rip aid a .samo HaJdriamJU.

GZM (A), NS 38/1983, str. 95-IOB .

V. PA.SKVALIN, NEKOLIKO EPIGRAFSKIH SPOME'mKA 'RIMSKOG DOBA

99

kognomena BENNVS, koje V . Atanackovi ita BESTINVS.16 Prema G. AI

fldy-u i drugim autorima slinih edicija, ovaj kognomen nije poznat, barem
do sada, u krajevima antike Dalmacije,17 NajlbJiJi mu je BENNIVSIs, ali u
natpisu iz Hardomilja (sI. 2) imamo pouzdano <lekciju 'BENNVS. Tako bi kog
nomen BENNVS u nabpisu iz Hardomilja potvrdio nesi,gumo itanje istog
kognomena u natpisima Ridera (v. D. Rertdi-Miotevi)19.
Ime Sabina poznato je u provinciji Noriku,Panoniji i Dalmaciji20 , pa
je o njegovoj etnikoj pripadnosti, odnosno o priJpadnosti kognomena teko
net.o si-gumije tvrditi. Ipak, prema opoj onornaJsUkoj situaciji imena u
ovom nat'pisu, naroito kad je rije o imenu BENNVS, koji se ovim uvrstio
meu riderska imena, pa prema tome i u domaa, moglo bi se zakljuiti da
su imena u natpisu iz Hardomilja domaeg porijekla, posebno ako je tano
proitan esti red natpisa.
MAXIARCVS je ime koje, prema naem znanju, nije jo zabiljeeno
imenima u provinciji Dalmaciji, dok je ime, odnosno kognomen PU
DENTILLA prisutno u natpisima antike Dalmacije. 21
Ako bismo titul iz Hardomilja pokuali datirati, onda bi nam, u tom
pogledu, na ra's polaganju stajalo nekoliko epigrafskih kulturnohistorijskih
injenica. Meu prve ubrajamo carski gentilicij FL(avius), koji govori da
sepulkralni titulus ne moe biti stariji od vremena cara Vespazijana (69-
79).22 Drugu, i'sto takvu, epigrafsku injenicu vidimo u izostavljanju l::onsek
rativne formule D(is) M(anilbus). to bi upuivalo da je titul iz Hardomilja
stariji od II st. n.e. poto se ova fo'rmula :poinje pojavljivati na sepulkralnim
spomenicima tek krajem I, a pouzdanije poetkom II st. n. e .23 Tako bi ovi
podllci svjedoili da je titul mogao nastati ili u periodu F:lavijevaca ili na
poetku II st. n. e. Na to bi, dalje, upuivala i tro,imena onomastika formu
la, koja se ovdje javlja bez filijacije. 24 I dvoimenska onomastika formula
VALERIJE 'PUDENTIlJLE predstavlja potvrdu vie da je titulus iz Hardomilja
mogao nastati i u poetku II st. n. e. 25 Na ovo historijsko ra2Jdoblje , izgleda,
upuuju i druge epigrafske okolnosti u natpiSlu . To je pisanje godina u ge
nitivu, formula C(oniugi) B'(ene) M(erenti) i oblik POSUIT.26 Tako bi. da zak
,ljuimo, epigraJska i dmga kulturnopovijesna situacija 'podataka govorila da
je titulus iz Hardomilja nastao vjerojatnije u periodu prve polovice TT nego
u vremenu druge polovice I st. n. e., odnosno u doba Flavijevaca.
meu

V. Atanackovi-Sa1i. o. c. Sitr. 261 , 288 i d., s1.9.

G. Alfoldy. o. <:. ne poznaje kog.nomen Bestim.us.
18 G. AIfOldy. o.
c., silr. 164.
19 D.
Rendi-Mioevi, IlillS1ke ono.maJSbi:ke \SNdije .~III), Ono.maS1ticon Ri
dH,inum, Ziva 8.!I1tika, XXI, sv. 1, S'kOlplje, 19711:, 'Str. 167. U,gp. G. Alfiildy na
pomenu 4'8.
'o G. Alfoldy, O. c.,str. 285.
21 G. AlfOldy. o. C., str. 277.
22 Genbilicij
Fil a'vi UlS Uika,2lU:je na period romami'Gacij.e od .strane careva ove
carSKe obi telj i, 1Ja je istovremeno i 'k.ronolokri rpoda talk za ;datiranje. D. Rendi
-Mioevi. On:OImasti:ka, str. 44, <l6, i d.; M. Zaninovi, :DelmMi, Is tr. 62. i '<l, str.
82. i d .
Z:l O rpojavi ove formule, -ll irem smislu: G. Alfiildy, o. C., str. 28; vJdri na
pomenu 7, 8, 9, Ite P. Petrovi, o . C., <Str. 82.
24 N. Cambi. O. C., str. 101.
25 H. Thylander, O . c., p. 77.

26 G. Alfoldy, O. c., SJtr. 29.

16

17

100
_

GZM (Al, NS 38 ',\983, str. 95-103

_ __ _ _V
_ ._' _PASKVALIN, NEKOLIKO EPIGRAFSKIH SPOMENIKA RIMSKOG DOBA

3. Fragment stele iz Biljeeva kod Zenice (sl. 3) . La1JOf. uva se u Za

muzeju u Zenid, veliine 1,30 x 1,02 x 0,19 m, Naen je prilikom
kopanja temelja za kuu Ostoje Kapusovia iz Biljeeva na lokalitetu Stra
ne 1967, godine,27 Natpisno polje, veliine 0,74 x 0,53 m, uokvireno je jed
nostavnom profilacijom unutar koje je natpis od pet redova, Ako gledamo
na oblik slova, vidimo da su ona prema slovima oblika kvadrate napisana
nepriwilno, Tako slovo L karakterizira koso poloena donja crta, a kod slova
E jedva su primjetne crtice, to bi karakteriziralo i slovo F. I kod slova G
nij e sigurno izvuena donj a karakteristi na crta, a slovo P lii vie na znak
pitanja, dok slovo A nema poprene crte. Ovaj nain pisanja slova znaajan
je za paleografiju natpisa s podruja centralIne Bosne llkasnoantiko doba. 2R
viajnom

Sl,

3~

U natpisu je upotrijebljena inter;punkcija u obliku obine take. Zanimljivo

je spomenuti i vjerojatnu greku klesara ili pojavu vulgarnog latiniteta u
etvrtom redu natpisa, gdje, umjesto rijei matri, imamo MIT(ri) ili ME(tri).
No, prema pravilno napisanoj rijei MATRI u dativu, u drugom retku nat
pisa, vjerojatno se 'll etvrtom retku radi o eventualnoj greci klesara, iako
nije iskljuena
mogunost pojave vulgarnog latiniteta. 29
21 P.eda,llke o n8l<nu
i odo,o.rcnj e za -cbj3JVU ovog fra,g.mnta ,doibio sam od
tad anjeg direktora Zaviajno,g muzeja 'll Zenici F. Ibrahi!Tl(paia, pa mu se
ovom 1JriliikOlffi zahvalJj!Ujem.
29 D. Sergej evsld, N Gko-lilko rimJslk ih rel i efa iz ce.nmralne Bas'ne, !ll I ru;ti buti
archaeologici b;ulgar:ci, Vol. XVI, Serdicae, 1950 , str. 82, ,sl. -l; Isti a,utor, Spatan
Uke Den,k,miiler a.us Zenica, GZM, XLIV, Sarajevo, )1932, T. XX, Fig. 9; T. XXI,
Fig. ll; T. XXII, Fig. 13; Isti autor, Iz !problematike ilirske :umjetno-srtJi, Godi
-njak III, Naun o drutvo Bosn e i Herceg-cv i'ne, Centar za balkanoloka ,i,s,pi,ti'Va
nja, !knj. l , sl. 24, 25; (11 daLjem Iteikist,u: Iz llroblema,t Lke).
29 p,
Sko~;, PO,j 21 'e \'!U lgarn o-latimtkog jez-i,ka na natpisima rimske 'Provin
Cije Dalmacije, Dj ela JAZU, Iknj. XXV, Zagreb, 1915 , ,str, 112 ,j d" s. v . FOlnetika,
a) vakali j d,

GZM (A), NS 38.'1983, str. 95-108.

V. PASKVALIN , NEKOLIKO EPIGRAFSKIH <SPOMENIKA

101
RIMSKOG DO'...:B:..:A-=--_

Na asna vu iznesene epigraJske analize, predlaemo.

itanje

_ __

natpisa:

D(is) M(anibus)
LICINI(a)E MAToRI AN (narum) XL
ARPAGIO FRATRI AN(narum) VI
VALERIVS PO(suit) FI(lius) PI(is:simis) vel PI(entissimis) MIT(ri) =
= MAT(ri)
ET FRA (tri)
Stelu predstavlja ulamak s prikazam da.e i avaj natpis. Nedastaje gar
nji dia, kaji je, prema astacima baze stupa na desnaj strani, imao. a'blik edi
kule s prikazima pakajnika. Sauvan je i usadnik stele. Na sauvanam di
jelu prikaza dae, s desne strane stala, smj~tena je u reljefu muka .figura,
kaji\ je adjevena u tuniku dugih rukava, s agrtaem prebaenim preka lije
vag ramena, .p a se zbag padignute desne Tuke ne primjeuje fi;bula na des
nam ramenu. Desnam rukam sputa na tro-naac predmet, kaji je, prema ob
liku, SIlitan keramikaj pasudi. Na glavi mukarca zapaa se kratka kasa
i krupne badema,ste oi. S lijeve strane stele je, vjerajatna, lprikazana ena,
ija glava nije sa<:uvana. Odjevena je II tuniku dugih rukava. Preka tunike
je agrta pre'baen preka lijevag ramena zakapan nbulam na desnam ra
menu. Lena u lijevaj podignutaj ruci dri slinu pasudu kao. i mukarac i
stavlja je na tranaasti stal, a u desnaj, na prsima priljubljenaj ruci dri neki
predmet, kaji je slian kana,taj ili platnenoj kesi. Taka na sredini stola
imama jednu veu keramiku pasudu, a uz nju pa jednu manju sa strane.
Ispod ave preds,tave nalazi se nat'pisna pa.Jje, kaje je bila ukraena bardu
rom vinave la.ze.
Spamenuli srna da je stela, asim prikaza dae, pasjedavala u gornjem
dijelu edikulu, unutar kaje je smjetena paprsje pakajnika. Meutim, u kul
turnahistarijskam pagledu za nas je daleka znaajnija injenica ta na avam
fragmentu stele u kraju Dezitij a ta nalazima prikaz dae, kaji je e'i II kra
jevima Pananije, pa se ja. naziva i " panonskam daom. 3o U astalim naim
krajevima ava scena je naena na sepulkralnim spamemCIma Padrinja
II-III st. n. e., dak se u krajevima Dezitijata ana, izgl eda, javlja pa drugi
pUt. 31 Taka bi pajava prikazi\ dae na fragmentu j.z Bilje<eva patvrdila da
je i u ave krajeve, ali II kasnoanti'ka daba, :dapirao. pananski uticaj, koji,
apet, u ava doba nije dapirao. u krajeve Podrinja. s2
Sto. se, pak, tie likavne abrade reljefa, ona spada u klesarski damet
kasnaantike umjetnosti u naim krajevima. U nj aj vie ne prevladavaju
realistiki elementi rimske umjetnasti, ve ani ta prate ava razdablje, a ta
su si.metrinast, ukaenast i diS1praparcianalnast pajedinih dijelava tijela .s ;$
I. Cremonik, ToteI1ilTIClh.l.darstell1mgen auf rom llschen Derukmale rn in Ju
Jahres.heften des Osrterrejhi,schen .archiiolo-gts,a hen Institutes,
Band
XLIV. Beiblatt, S. Z20 . i d.; D. Sergfdevski, Ri:rrJ'oSka grohlja na Dri'oo, GZilVI XLVI,
Sarajevo. 1934. str. 29; 'll da1:iem telk~t,u: GpcJiblra.
31 n.
Sergeievski. Nad'gwbni .,women:lk 'itz Vbnj'1 oe/ V AlHiD XVI-XIX
(1954---1957), str. lli2. i d.; T:Jb. VU. Dpu.gi hi biooiJ1aj iz Bhljeeva :(vidi II oV'Om
broju GZM Sarajevo. V PR~kvalli.n~ .
32 n. S~rl!ejevski, Gr-"hl;n; .ne pav-ron /OrUkae dae na lS'pomenicima iz kas
:noant.ii'k,,!{ o()ba na D().rlT"\Jri" ;o.t('pno 'R".O(n".
33 O pitani'll kasnoa ntike urmi etn osti i .ni~71inom irenju 'u krajeve riJms:ke
provindie D aJrrn aci i e: D . S~rl!e;evsl(;, Jz nro-blem8t;~(e. ,s tr. 135. i d.; isti a.nt<lr.
N"adgrohni spoment'k iz Vinijcp. Anti,norc", str. 112 i .d; K. Ptijatel.i, Neko;ji,k{)
rilT's kih nadgr'1bnih D'1rtreta 'll Ar'ho>f>l,,':;.l{,orn mm'CMU u Splitu, V ARD LIII
(195()---"1951L Splirt. 1'952. ,;tr. J:m-1R4; Tl . Reniii-Mioevi, Nova JmoooaiJ1tika
stela jz Solina, VAHD LVI-LIX (195~1t957), <5(p'Ji.t, .str. 156. U. d. (u .dailjem ,tek
s'bu: No.va).
30

gas'lalVi~n.

102

GZM (A), NS 3811983, str. 95-108

V . PASKVALIN, NEKOLIKO EPIGRAFSKIH SPOMENIKA RIMSKOG DOBA

OVilj pravac umjetnosti iri se po naim krajevima rpreko Salone (i Narone),

a dolazi s Orijenta. 34
Na osnovu onoga ime raspolaemo dobiva se utisak da je na central
nom podruju Bosne II kraju DezHijata (Zenica , Travnik i Kiseljak) veliki
uticaj vrio orijentalni doseljeniki elemenat, koji je takoer djelovao na
domau likovnu umjetn ost, odnosno na doma e majstore , koji su umjetnike
radove bazirali na teh.nici duboreza.3 ~ Upravo ovaj uticaj ostavio je tragove
na stelama iz kraja III i poetka IV st. n. e 86 U vezi s ovim mme se pret
postaviti da j na rpodruju Dezitijata djelovala jedna vea radionica za
izradu kamenih s'pomeni.ka, i to u dananjoj Zenici , koja je takoer doeklJ1a
razdoblje kranstva izraujui arhitektonsku dekoraciju za sakralne ob
jekte.a7
S CYbzirom na onomastiku, treba konstatirati da se u natp isu iz Bilje
eva javlja jednolana onomastika fo.rmula ili samo osobno ime. Prisutn3
je u imenima pokojnika: Licinije, Ar;pagija i dedikanta Valerija, koji se u
natpisu otkriva kao sin i brat.
Licinius se javlja i kao gentilno ime i kao kognomen. 3 8 Ono je ep.
zapaeno na istonOj obali Jadrana nego u unutranjosti, i to u doba ranog
i kasnog Principata 39 . U unutranjim krajevima Dalmacije javlja se na spo
menicima iz Bigeste 40 i (Bistue nova) Zenice 41 , dok se kao kognomen susree
rjee, i to u Skelanima 4 2 i u Varvari 43 . Meutim , kao osobno ime javlja se
prvi put na podruju Zenice, dok je ranije bio poznat kao gentilino ime H .
S obzirom na Z:injenicu da se javlja meu domaim stanovnicima, to je slu
aj u Rideru i Zeni.ci. moglo bi se govoriti o domaem porijeklu pokojnika,
jer je ve poznat jedan LICINIVS, koji se na natpisima Ravene spominje
"natione Dalmata 45. Na autohtono porijeklo upuivala bi ijednoimenska ono
Sergejevski, Iz ,problemarti!ke, str. 128, 1136; D. Rendi-Mioevi, Nova ,
d., Tab. XIV.
Sergejevski, Rim"ki I1udtniei eljeza u sj erV e.roza,pa.d noj Bos ni, GZM,
Sarajevo, UI63 , str. 88 (Callimonplms) str. 90 (Heliodol1u,s); D. Rendi
-Mioeevi, Nova, str. l ;}u. i d.; D. Sergejevski, Iz Iprcble mati'ke, s tr. 126. i d.; D.
8ergejevski, Nekoliiko, str. 807.
jR D.
Sergejevski, Iz problematiike, s tr. 126 i -d .
31 Ra'dionieama Itl unu-branjasti rLl1'lrSke Dahmaeij ~ malo se ,tko bavio. O to
me: D. Rendi-Mioevi, Dva antLka s i.gnirana reljefa 'z ra.dioniee majstora Mak
simina, Arheol-o<~i radovi i r3iSlprave, IV-V, JAZU, Z",greb, 1967, s tr. 339. i d. ;
N. Cambi, Sarkofag iz Sipova, God injalk XX. Cen!tar za balkan olo'ka i,orp ihiJva
nja, lk-nj. 18, Sarad e va, 1982, str. 102. i d.
38 Lidni'U's, odno.sno Lieinia, u
n aem Ina1ipi'8u IPGkazuje da se rLm~o g r a
dan s ko .pra v,o mogl o dobi!1i ,prije Kar<l:ka.llne ko nS'tl ~lueije 21i2. godin e, kad se u
posjed graanskog prava dc1azi!o i mnC'.go rranije preiko u.j:(lednih r :'ms'kih p orC' -'
d ica 'koj e s u svoj e p osJeue ima.le l i Dalma ci i! . a ne 'S arrn a preko rimskih ca re va
(D. Rendi-Mioevi, Onomalsti,ka , str. 54-55). Da j e L ieinia II pos jed rimskog
gra1ans kog prava d Clla prijesrpcmenute kon:stibu cije, govori takoer i jedil1o
imens:ka ono.m as t ika formula, k<Jja se k on d o maeg stanovni t va javlja nakon
ove konshtueije. Stoga se ne bi mo.glo pomiljati na to d a je Liein.ia rim s ko
graaMiko pravo dobi.la od cara Li c inija (253'-268!l kad preces r emaniz a cij e prak
tin o preSitaje (Karrakalina k{),nstihueLj a 212 . ged.). 0 '1 0 se is lo tako odnosi ; na
genti1no ~me Valeriu, (D. Rendi-Mioevi, Onomast ika. ~tr. 54~55).
3.9 G. Aifiildy . o. e., "-tr. !l3, 231.

40 G. Atfiildy, o, e., s lr. 93.

41 G. Alfoldy , o. C ., s tr. 94.

4 2 G. Alfijldy, o. c. , str . 231.

t~ G . Alfiildy, o. c., s tr. 231.

4~ G. AlfBldy, o. C' s tr. 94.

4.1 G . AlfOldy. o. C .. ~t r . 94 .

:)4 D.
str. 1156. d
35 D.
NS. XVIII,

GZM (AJ. NS 38/1983, str. 95-108.

V . PASKVALIN, NEKOLIKO EPIGR.A ~SKIH SPOMENIKA R.IMSKOG

DO~_;..:
I3 A
-,--_ _ __

103

mastika formula, odnosno samo osobno ime, to je posljedica vraanja epi

horskog romaniziranog stanovni,tva na raniji stupanj njihovog drutvenog
razvitka nakon Constitutio Antoniniana 212. godine, kad se praktino iz
jednauju svi stanovnid Rimskog Carstva4G Dalje, izgleda da se ime ARPA
GIVS u naim krajevima javlja prvi put, a najblii kognomen bio bi mu AR
PACIANVSY Ako Licinije pripada epihorskomporijeklu stanovnitva, on
d 1. U tom smislu ne bi trebalo zane-ma'r iti ni Anpagiusovo epihors~o pori
jeklo.
VALERIVS je daleko rasprostranjenije rimsko ime . Poznato je kao gen
tilno i kognomen 48 . I ovo ime, kao i LICINIVS, unutar navedene grupe ime
na, najvjerojatnije karakterizira znaenje prevedenog imena u nizu epihor
skih imena (Firmus, Valens i Maximus)49 .

Prema tome, na osnovu izloenog, moemo pretpostaviti da u navede

nim osobnim imenima s podruja antike Zenke imamo najvjerojatnije gru
pu imena rimskih graana koji su se poslije Konstitucije cara Karakale 212.
godine vratili na epihorsko domae O'so:bno ime. Meutim, nije pouzdano da
su, upravo, ,p ripadali antikom plemenu Dezitijata.
Ako bismo fragment stele iz Biljeeva .pokuali poblie datirati, onda
bismo, u tom pogledu, morali uzeti u obzir nekoHko epi.grafskih i kulturno
povijesnih injenica . Meu prve uzimamo konsekrativnu
formulIu
D(is)
M(anibus) , Ona bi upuivala da odlomak stele nije mogao nastati prije II
st. n, e. 50 Kao drugo, to je pojava jednoimenske onomastike formule u nat
pisu, koja upuuje na vrijeme poslije Karakaline uredbe o davanju rimskog
civ\teta stanovnicima Rimskog Carstva ,samo poslije 212. godine~l. Na vri
jeme druge polovine III st. n. e. ukazuje i obrada reljefa, koja je ak bli?
IV nego III st. n. e. 52 Meutim, pouzdan ikonogra,f ski elemenat koji ulomak
stele iz Biljeeva sigurno datira jeste kasno antika fibula s lukovim glavi
cam'), koju nailazimo na desnom ramenu ene. Tako bi ovaj likovni detalj
nau stelu sigurno datirao u IV st. n. e.~3 Pored toga, u fragmentu stele iz
Bil:eeva dobijamo j06 jedan prilog za izuavanje kasnoantike umjetnosti
u Bosni i Hercegovini.
4. Stela iz Skelana kod Srebrenice (\Sl. 4.). Dacitoandezit.
na svojoj njivi Oraje , D. Gligi itz Skelana naao je stelu
pismenim putem obavijestio ZemaIljski muzej u Sar,ajevu o njezinom na
lazu Stela se uva u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, inv. br. 1830; dimen
zija ],14x0,45xO,18 m.
Kopajui

Vidi ,napcanenu 38.

G. AIfoldy, o. c., ",br. 1i5B.
48 G. AIfoldy, {l. c., str. 13,1 (geniiUe: j) ; S . 312:1 (C<lgnomen).
49 G. AIfoldy, o. C.' ,str. 94 /VI'c'n :u lS) M a ximus ;natione De1ma<t(a)/ ; M. Zani
novi, DelmaJti, lSrt:r. 76. D. Rendi-Mi-oevi, Ilirske onOll',1astike stud~de (IT), Ziva
Antika XIII-XIV (l9-64) , Skoplje, .str. 107.
M H. Thylander, o. e., p. 50 ,i d.: G. Alfoldy, o. e., .str. 28; I. C. Limenia.ni,
o. e., !pa,g . 176; P. Petr-ovi, o. e., Sltr. 82.
5 1 D. Rendi-Mioevi, Onomastika, slr. 50. i d.
52 U hiJwVJ10j obra.di reljefa naj!b:hie analogije vidimo ou s~ulkralnjm s,po
menicima iz cen:tralne -Bosne. D. Sergejevski, Lz !prOlblematike, str. 'l2B. i d., sl. .
22. i d .
53 E.
v. Patek, Vel'breitung und HePk'\.lInllt der Tfunischen Fiibelrtypen von
Pann'onien , Dissertationes pannonieae, Ser II. No. 19, Budapest, 1942, S. 146, Taf.
XXVII, XXVIII.
46

41

104

v.

GZM (A). NS 38.'1983. str. ~lOe

PASKVALIN. NEKOLIKO EPIGRAFSKIH SPOMENIKA RIMSKOG DOBA

Stela je sa strane neto oteena. Predstavlja se u vidu e.diku1le. U gor

njem dijelu zavrena je otrim zaibatom s tragovima akroterija. ukraeo irn
vijencem unutar kojeg je smjetena etverolisnata rozeta. Ispod timpanona
je manje pravokutno prazno polje, a ispod nje'ga je, unutar iroko.g okvira,
natpisno polje od est r edova. Ispod natpisa, u p r avokutno m polju, prikaza
na je kompozicija s dv a afwntirana delfina s trolisnatim repom. Steiii ima
sauvan usadnik.

Sl. 4.

U natIpisu prvog retka nalazimo skraenicu D(is) M(aaLbus), koja pred

stavlja sepulkralnu posvetnu formulu . U drugom i treem retku susreemo
osobno ime s dva M, koje ibi trebalo d a stoji u dalivu . Prema ,epigra.fskoj kon
stelaci ji u natpisu, !lino ime (kognomen) moglo ,b i se itati AMMATAE ili
pak AMMAT(i)SAE. Tako bi se u nastavku ovog retka, ako je pouzdano
proitano AMMAT(i)SA, italo .dalje VIX(it) AN(nos) u ligaturi, a u etvr
tom retku godine ivota pokojnika XXX, iako jeza-dnji rimski broj X ure
zan vrlo nes pretno. U nastavku istog retka, prema kontekstu, imali bismo
gentilno ime. Ono je ovdje sauvano kao CAN, odnosno CAN(ius). dok se
u petom redu dO'bro raza,bire ko.gTIomen DASA ili DASA(s). jer ,s e primje
uju tragovi slova S. Meutim, u ovom Tetku ostaje jo jedno otvoreno pi
tanje. Naime, ako izmeu dva slova S kod kognomena DASA(s) inatpisne
profilacije nema 'slova B, onda bi se esti red natpisa mogao itati : M(atri)
F(ecit) P(ro) P(ietate) ili, ako je slovo B postojalo , pa nestalo zbog o te enja,

GZM (A), NS 38/ 1983, s tr. 95--108 .

V. PASKVALIN, NEKOLIKO EPIGRAFSKIH SPOMENIK A

105
RIMSKOG DOBA
'-'-- - --

jer bi za njega mo-glo Ibiti mjesta, o7l:da bi se kraj 'petog retka i esti red
mogli itati: l B(ene)1 ME(renti) P(ro) P(ie,tate). Meutim, ako izmeu s,lova
M ; P nije slovo E, ve F, onda .b ismo itali: IB(ene)1 M(erenti) F(ecit) .p,(ro)
P(ietate)04.
Kako ,se i'z na~pisa ne vidi u kakvom je rodbinskomodnosu dedikant
s pokojnikom, .bi.Ja ,bi. vjerojatnija prva lekcija: M(atri) Fo(ecit) P(ro) P(ietate),
pa izmeu slova S kod DASA(s) i ,p rofilacije ne bi mo-globiti mjesta za
slovo B. Takoer je potrebno ukazati i na jednu mogunost, koja se moe
oekivati kod naznake {ladina ivota ,pokojnika, a koju nismo spomenUli. Ri
je je, naime, o 'tome da je 'ispred VLX(it) u treem retku mogu j,zraz quae,
jer je upravo na tom mjestu nejasno upis ano ime u dativu, pa bi se moglo
pretpostaviti quae VIX(it) AN(nos) ili AN(nis)55. Tako smo 'iznijeli sve mo
gunosti koje bi mogle doi U obzir pri ita,nju natpisa na stali iz Skelana. Na
kraju se, ipak, Olpredjeljujemo za itanje natpisa u slijedeoj lekciji:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

D(is) M(aniJbus)
AMMA
T(i)SAE VIX(it) AN(nos)
XXX CAN(ius)
DASA(s)
M(atri) Fo(ecit) P(IO) ,P (ietate) .

U 'drugom i napoetku treeg retka imamo osabno ime ili jednoimensku

;formulu. To je AMMATISA ili AMMATA . Ova dva imena su
poznata u naim krajevima. Tako je Amata s jednim M poznato ime u Risnu
u Boki kotorskoj56, a Matisa u susjednom mjestu Osatici~7 . Lino ime Amma
tisa 'nastalo je vjerojatno od Ammata , ili o'b ratno. Na osnovu imena Amat.a
iz Ri'sna i u Skelanima zakljuujemo da je vjerojatno u pitanju domo-roda
ki elemenat, moda doseljenici iz s'pomenuto'g podruja~8. Dvos truko M mo
da je klesarska greka. U skraenici slova CAN trebalo bi poznati dedi
kantovo genUino ime CAN(ius). Ovo genUino ime poznato je u Saloni, a
ina e je raireno u ItaIiji. naroito ou sjevemoj59. Moda je u ,p itanjU sloj do
maeg stanovnitva koje je rimsko graansko pravo dobilo preko imunih
italskih ,p orodica koje su kolonizirale ovaj kraj6o . Na to upuuje i kogno
onomastiku

54 K. Patsch, I z .rimlSlke varoi u Ske1anima , GZM XIX, Sa,raj eva, 1907, st r.

448, ,sl. 33; u 'na/bpiJsru .nala,z imo fonnulru ,propieta'te; na !Str. 466, .sl. 92. ilS'ta fOT
mula . Kod G. Alfijldy, o. c., ,sitr. 29. ne SUiSre emo ov!u fOml1Ulu, ,pa bi se Iffioglo
drati propuStOIffi . O ovim skraenicama (ili fo IUTI.ulama) i R. Cagnat, o. c., 'p. 453
/ p(ro) jt)(ietate)/.
55 G. Alfijldy, o. c., str . 29.
5G G. Alfijly , o. e., mr. 147.
5 7 K. Patseh, o. e., str. 450, sl. 3-8.
58 Zanimljiv o je spomenuti
da je o ,kuJ.turnohiistorijskom uti ca ju iz ju.n ih
kra,ieova r azm i'lj a o Momms e n d S e rgejeVE>ki, d to na osno v>u dabro p oz'nat.og .nat
pisa sa cip u.sa Tita Klaudija Makisima iz Rv,ga tke :(1. Bojanovski, Rim sk i kamen.i
spomenici u Rogatici, Nae sta.r ine, XI (I;9167) Sara jevo, '9t r . ,1,1!6)' Moda ona
druga kulturna stmuja, za k OIjIU D. S ergejeMsi'n1i !kae da !dolalZi dolJinom Lirrna i
Zapadne Morave. nije nita drugo ,nego ona iz centra,l ne ili rske drave (D. Ser
gejeV-ski, Gro:bl ja , str. 35 ; M. Sui, Illyrii p r oprie Ididi, Go:din.jaJk XI1r. Cerutar za
balkan olo ka ispitl;vanja knj. 11, Sara jev o, 10976, str. ,li79. i d.) , na to bi \.li1YUivale
n avede ne p otvrde. U pri.Jog ovom m iljenj.u v hdimo da ide i ocjena R. Katiia
da je Matisa ll1es igJUrno Ike],t.s'ko ime. (R. Ka.tii, Zur Fra'll'e d er 'k elthschen und
p a llononi;schen Name ngebue ten im romj sehen Dallffia1ien , Godi nj a k III, Centa r za
b a lkanoro ka isp Ltivanja, k.nj. l, SaJI'aj evo, 1865, S. 70 ; u d a ljemteklstu : ZIllr Frage).
59 G. Alfijly, o. C.' 's tr. 72.

60 D.
Rendi-Mioevi , Onolffi3Js,bifka, str. 55. i d .

_106
_______...c.-'V . --=c..:
PA
-'-S:;..K
_V
-'--'-'
ALIN.

GZM (A) . NS 38 ;1983. str. 9f>-lW

NEKOLIKO EPIGRAF:"KIH_ S_POMENIKA RU'vlSKOG DOBA

men DASA(s). koji je domaeg porijekla. a poznato je, kako meu deirnat
skim tako i meu panonskim imenima 6 1 . Stoga smo 'skloni povjerovati da
je moda doseljenik iz junih ilirskih .podruja . Tako bi lino ime AMAT A.
odnosno AMATISA takoer priipadalo epihorskom sloju sta,n ovnitva
II
M(uni6pium) M(alvesiatium), dananjim Skellan ima 62 , koje se takoer mog
,lo doseliti u ove krajeve sa junih ilirskih .podruja .
Likovni prikaz rozete u vijencu je elemenat koji upuuje na uticaj Pa
nonije 63 , ili u irem smislu Podunavlja , na ove krajeve, u kojima je ivjelo
m ijeano stanovnitvo.
Prikaz delf ina Ina .steli iz Skelana govolfi o sepulkralnoj simbolici, a ne
samo o dekoraciji, te ,b i moglo imati i apotropejsk i karakter 64 .
Stela iz Skelana moe se dat i.rati u III st. n. e . Na ovo datiranje uka
zuje konsekrativna .formula D(is) M(ani.bus), koja ne doputa da se str>la
datira p r ije II st. n. e.6 ;' Isto tako i dvoimenska onomasti.kaformula CAN(ius)
govori da stela ne bi mogla biti starija od II st. n . e. El6 Meutim , osobno ime
Ammatisa il i Ammata , odnosno jednoimenska formula. upu uje takoer da
je stela mogla nastati i poslije Karakaline konstitucije 212 god., kad se
brojni romanizirani domoroci; poinju vraati na svoje prvobitno osobno
ime 67 . Takoer treba istaknuti da i ostale epigrafske os obeno s ti u n<'ltpisCl
stele iz Skel ana ovaj nadgrobni spomenik datiraju u III st. n. e .OB
Tako smo pokuali dokazati tvrdnju, koju smo ve pri je postavi,li, da
ov a stela ,datira u III st. n . e. Meutim, nakon iznesenih e.piqrafskih i kultur..
nohistorijskih dokaza moe se tvrditi da nije nastala prije, nego poslije Ke
rakaline konstitucije 212. godine 69 .
Na kraju je lpotre-bno da ovaj rad zakljuimo s nekol; i< o napomena , ZfJ.
koje drimo da e p!!'oostavljati izvjestan do'p rinos u izua v anju tipolocJije
spomenika rimskog doba, epigrafije ionomastike.
U tom pogledu spomenik i.z Stipania kod Duvna (sl. 1) predstavlja.
prema obliku, zanimljiv votivni rtvenik posveen vrhov.nom rimskom bo
anstvu Jupitru . On se, naime, bitno razlikuje od dobro poznatih forma rt
venika rimskog doba, jer je slian menzi, stolu. ija je pojava dosta rijetka
meu rimsk im spomenicima. Ovo bi na .pCldruju Bosne i Herceqovine bio
prv i primjerak (sl. 1). U tekstu sc ne s.pominje LEG(io) I M(acedonica) , nego
61 R. Katii , Zur Fra ge, mr. 70 ; G . AJf1ildy, a. e., str. 185 ; R. Katii, Ziva
antika, 12(lOO3D, S . 268 .
2 I.
Bojanov.s ki, MunioiJpi.uan Malvesia:bllJm. Arhe.alO'ki r adov i i rasprave
VI, Za greb, 1968, str. 241. i d.; Vidi nap. 58; R. Katii, Zlur F.rage, S. 70.
63 A. Schober, Die romi.schen Grabste::ne von Naricum u n d Panno.Uoien, Wien.
1923. S . 53, Fi.g. 51 i S . 58, Fig. 518 ; D. Sergejevski, Groblj a, ~tr . 28. 3'5.
, S. Rinaldi Tufi, Stele funerarie can ritr a tti di eta ramana nel Musea Ar
che alagica di S palata. Saggda di una bpo,]ogia Sltrutturale, Lineei - Mem. Seienze
marali. Serie VIII , vel. XVI , 3, 1971 , pag, 13'6,
6:; H. Thylander, a. e. ;p, 51) i d.; G . Alf1ildy, a. e. str. 28; I . C. Limentani, a. e"
pag, 176 ; P. Petrovi , o. <: , str. 82. Odnasi s e na unutarnje podru.ie rims<ke Daol
m acije, adnasna B osnu i Hercegavinu ,
66 H. Thylander, a, e. rp, 77; P. Petrovi, a. e. str, 78, Odnas i se vjerajatna na
apu poj avu ne.s tanka prenome na u r i.mskaj onamastie i.
&1 D. Rendi-Mioevi, OnamastiJka, s tr. 50; M. Zaninovi, a , e. , str. 84 ,
68 G. Alfijldy, a, e" str, 28. i d. ; l i III m. n. e , arpredj elj uje i skraenica, kaO'
paJeo.grafij a natpisa.
6. D. Rendi-Mioevi, Onomasbka , str. 50; dvaimenska anamastika farmula
m a e se pra d u iti, a j ednoimen.9ka se s igurna pai n je javl jati iza Kara'kajljne kons
titucije (21 2. gadi ne), .pa bl imala j a<:i n u da k az a , adn es na argumenta.

GZM ,(A), NS 38/1983, str , 9!;--108.

ll. PASKVALlN, NEKOLIKO EPIGRAFSKIH SPOMENIKA RIMSKOG DOBA

107

-----------------

zakljuna

formula [V(otum)) S(olvit) L(irbens) M(erito)70 Spomenik je datiran

u II-III st. n. e.
Titul iz Hardomilja (sl. 2) sepulkralnog je karaktera. Podigao ga je
svojoj eni T(itus) FL(avius) MAXIARCVSi FL(avius) BENNVS ET FL(avia)
SABINA, a ne, prema ranijem itanju, BESTINVS71. Osim toga, u onomas
tikom pogledu prvi put doznajemo za kognomen MA..",{IARCVS, ~e bi bilo
te!iko govoriti o njegovom etnikom porijeklu. Moua se s veom sigurnou
moe pomiljati na delmatsko 'porijeklo imena BENNVS, koje je prisutno i
u anti(:kom Rideru 72 . Ostala imena u natpisu, kao to je gentilno ime VA
LERIVS,
odnosno VALERIA ili kognomen PVDENTILLA, zajedno s kogno
menom SABINA, poznata su, osim u rimskoj Dalmaciji, i u drugim p:rovin
cijama Rimskog Carstva 73 . Zbog toga je teko pouzdanije suditi o njihovom
etnikom porijeklu. Titulus je datiran u periodu II st. n. e. do Hadrijana
(117-138).
Ulomak stele iz Biljeeva (sl. 3) predstavlja zanimljivu arhitektonsku
kompoziciju nadgrobnog spomenika koji, u tipolakom pogledu. naibliru pa
ralelu nalazi u stelama s podruja Zenice i Kiseljaka 74 , a posebno kad je u
pitanju likovni prikaz dae, Za ovaj li ko ViIl i prikaz potrebno ie na.f1'lasiti dil
je manje zapaen u krajevima centralne Bosne, pa bi. 11 tom smislu, nred
stavljao zanimljivu pojavu 75 ,
Ovdje se LICINIVS i VALERIVS vjerojatno oituju kao imena epihor
skog porijekla, jer se javljaju u jednoimenskoi onomastikoj formuli. koid
se, kao pojava, pokazuje kod romaniziranog domaeg stanovni tva pOSlij8
Karakaline konstitucije 212, godine 76
ARPAGIVS se javlja prvi put. Iz konteksta bi se moqlo pretpostav iti
da pripada stanovnitvu auto,htonog porijekla,
U imenici MIT(ri) ili ME(tri), u odnosu na MATRI udruaom retku mo
glo bi se pomisliti na greku klesara ili, pak, na tragove vulgarnog latini
teta 77 .
Fragment stele je datiran u IV st. n. e.
U tekstu na,p isa stele arhitektonskog tipa iz Skelana (sl. 4) takoer se

javlja jednoimenska onomastika formula u osobnom imenu AMMATISA,

Ovo ime najvjerojatnije predstavlja lice domaeg porijekla ili. pak doselje
nika iz junih ilirskih krajeva s pO'druja dananie Boke ko\orske 78 , U nClt
pisll ie isto tako prisutna i dvoimenska onomastika formula CANlius) J) ,,,-
S.A(s). Kognomen DASAS govori o domorodakom porijekla dedikanti'l . a
qentUicij o romanizaciji. odnosno o rimskoj imunoj obiteIii od koie in DA
SA S stekao rivitet 79 .
Stela je datirana u III st. n, e.

70 R. Cagnat, o. c., S, v. sigiles e,t 8breviat.io:13; 1. C. Limentani, o. c"

181; M. Bulat - D. Pinterovi. o. c., str. 87. br. 1, 7, 9 i 10,
71 V. Atanackovi-Sali,
o. c., sPr. 268. "I. 9.
;~ D. Rendi-Mioevi, Onomastitk a s turuija, str. 167 ;
napo meoa 48.
'" G. Alfijldy, o. c .. S. 285; S . 1134; S. 277.
' 1 D.
Sergejevski, Iz problema,ti'ke, str. 13e" sl. 16; sL 20, 22-24, 28,
,:; D. Sergejevski, Gr e,blja, str, 29; v, 021!), 30 i 31.
;rl D.
Rendi-Mioevi,
Onoma<:tika. :9tr, 50.
77 P. Skok, o. C. , str. 12. ; d.. s. v. fc m' t:~{ a , ve kali i d.
' s Vid i. nap. 58 .
'A D.
Rendi-J\'l:'oevi. Onc milstlka, s tr. 55 .

pag.

108

GZM (A). NS 38 . 19R3, str. 95-108

V. PASKVALIN , NEKOLIKO EPIGRAFSKIH SPOMENIKA RIMSKOG DOBA

QUELQUES MONUMENTS EPIGRAPHIQUES PROVENANT DE

VEPOQUE ROMAINE EN BOSNIE ET HERZEGOVINE
RESUME
Naus y vaudrions danner quelque s remasrques qui presenteraient certaine
contrihution aux e,tnJ:des de la ty!pola.gie des man'l.llll1enoo pravenant de l'epaq'lle ra
maine, de l'epigra!phie et de l'anama.stique.
Le manument pravenant ode ,S ti!pan i{:i aux envirans :de Duvna (fig. 1) repre
sen te, selOon sa farme, un auteJ :des .s acrifices vatif, tres interessant, cansacre a ~a
divinite ramaine supreme, a JUJ)~ter. Ce manument ,se :distingue esse nti eliemen t
des autres forme s <bien connues, aplPartenant a u'~aque romaine, par.ce qu'il est
scmblalble a la mense, la t3Jble dant l'a:pa:>arition est a.ssez rare !parmi les mal'1'll
ments romai.ns. <;a sera it le premie:r exem;ple sur 'l e ,te.l'ritaire ,de B o.snie et Herze
govine (fig. 1). on ne mentionne !pas dans le texte LEG(io) I M(acedonica), mais
an cite la formule de canclu sian /V(otum)/ S(olvit) L(ibens) M(erito). Ce manu
m ent est date dans le II-IIFme siecle de n. e.
Le tituJJus de Hardomi1je (fig.2) est oo caractere .s~ulcra'l. T(itus) FL(avi
us) MAXIARCVS et FL(avius) BENNVS ET FL(avia) SABINA l'avait dres'se pour
sa femme et pas BESTINVS selan l'ancienne ledu.re. En outre, dans le sens ono
mastique, naus apprenans paur la premiere fai's 'PO'll'r ,le 'Cognamen MAXIARCVS,
ainsi qu'H s era it difficile a !parler de san arigine ebhnique. 'P eut-etre qu'an po<u
rra it IPa,rler avec plus de surelede l'origine delma.te du nam BENNVS, etan.t
present 3Jussi a R ider antioue. Les autres ,nams, fig,urant sur cette in<s crLpt i on,
tant que le nam .gentil VALERIVS, VALERIA au Je .cognamen PVDENTILLA,
avec le ca,gnome SABINA, sant cannlllS, pas seulement en Dalmatie ramaine, mais
aus"i clan.> les a.utres prcvince;; de I'EmiPire rama~ne. Pr,ur cette raison ii est
difficile discuter plus ce.rtainement ode leu'r ori,g ine ethnique. Le titulus est date
au ITeme siecle de n. e . jusqu'a Hadrian (.1:17-1308).
Le f,ragment de stele pravenant de B ilj eevo (fig. 3) represente'une campo
sitian a'rchitectanique tres i.nteressante d'un manumen.t funeraire, .paur lequel on
tr c.uve, au sens tYTDalagiqlUe, lUne ;paraillele la ,p-lus praC'he sur les steJes pravenant
des envira.ns de Zenica et de Kiseljak, sUTta:u,t <s'ii! 's'a.git Ide scene figurale dlU
repas runebre. Ondait sa.uligner que ceUe 'scene figura.le a ete moins remalI"quee
da,ns la regian de la Bosnie centrale, ain si qu'eil1e serait 'Un phenamene tres in
teressa nt.
Lp;s nams LICINIVS et VALERIVS .sont ,p rab3Jblement d'ori.gine epkhori
que, paTce qu'[.J.s ap,parai's sent dans la formule ona.maG,t joue homanvme. eta:nt
remar(1uee chez la po,pulatian autachtane romanLsee apres la constitutian de Ca
racala en 2-12.
Le nam ARPAGIVS ap;parait paur ]a premiere fai,s. On .pourrait s'1.lppaser
du cantexte qu'i.l aO'J)artient a .i'ari.gi,ne auiochtone ICle .Ja !populatian.
Qu a nt au nam MIT(ri) ou ME (tl'i). par fa')mar.t a MAT.R l. .d,ms la deuxieme
ligne. an pou-nrait penser que c'eSit la faute du tailleur de 'Pierre au meme que
c'est la trace de latinite vul.gaire.
Le fragment (le stele est date au IVome ,siecle de n. e.
Dans Je texte de l'inscri,ptian sur la s teJe du tYlPe architectanique prave
nant de Skelani (fig. 4) a<pparait aussi la formu.le anama.stique homany:me saus le
nam rpersannel AMl\fATISA , Ce nom 3(p;pa.rtieTht IptrQbaJblement a une persanne
d 'o.rigine 8IUtachtane au peut-etre a un immigre, venant des regi ons illy.riennes du
su.d. du te-rritai,re des Bauches ,de Katar ,d'auiaurd'hui. Sur cette in'scri.ptjon fj~ure
aussi la formule anamastiaue ,binome CAN(ius) DASA(s). Le cagnomen DASAS
temai.,gne de l'arigine indi:g enedu dBdicant et le geThti,lice est temoin id e la 1'0
man ioRt;on, c'est-a-dire de la fami1le ramaine tres !'iche, dont DASAS a obtenu
la c iv i>te.
La stele est da tee au III~me siecle de n. e.
Traduction:
Edina Alirejsovi

CZM (A) , NS 381983, str.

10~125

UDK 930.26
Originalni nauni lanak

KASNOANTICKI OBJEKTI IZ OSATICE, KARAHODA I VISNJICE

DR VELJKO PAKVAUN, Zemaljski: muzej BiH, Sarajevo

U selu Osatici, u zaseoku Zagaj. kod Srebrenice, prilikom zatitnih ar
heolokih bskopavanja 1964. godine naene su dvije presvoene grobnice
(A, B).l Lokalitet se nMiva Zukia strana , a u katastarskim podacima je
zabiljeen kao Uzgajnica. Ove grobnice je, oru-i njivu, otkrio Obrad Mi
lUtinovi, vlasnik zemlji ta. Nalazite je smjeteno na malom platou s pog
ledom na Drinu.
U selu Karahode (Bila, Zukii), prillikom ruenja stare kube Omera Zu
kia , naena je 1960. godine zidana presvoena grOJbnica, Lokalitet se nalazi
na breuljku s pogledom na dolinu rijeke Bi-le.
Ove nalaze presvoenih grabnica spominje I. Bojanovski. 2 On ih ob
javljuje na osnovu izvjetaja koje je dobivao RepUIbliki zavod za zatitu
spomenika kulture od saradnika. Prema tome, ove gmbnice nLsu objavljene
u cjelini, pa je potrebno saopiti rezultate zatitnih istraivanja.
Ovdje takoer iznosimo i rezultate manjeg sondanog i zatitnog is
kopavanja koje je obavljeno 1972. godine u selu Vi.njici, kod Kiseljaka. s
Tada je, kao i mnogo puta ranije, potvrena arheoloka pojava da se uz
grobnice na svod nalaze istovremeno i starokranske crkve,4

I. PRESVODENE GROBNICE U OSATICI

G r o b n i c u A zatekli smo s uruenim svodom (Tab. 1. 1), Orijenti

rana je istok-zapad. Grobna kamera je Lznutra obukana. Na istonoj strani
postojao je ulaz, koji nismo nali jer je vlasnik ve bio poruio veliki dio
grobnice. Kamera nije imala poivala ili kline, a podnica je bila poploana,
U grobnici su naene samo dislocirane ljudske kosti. Grobna kamera je du
l

193.
niku

I. Bojanovski, Biljeke i.z arheologije, Nale >$otari,ne IX, Sarajevo, W64, sir.

Katsnoa, nti'ka grobnica iz Kara.ho.'d,a (B~la, ZcU!kii) tnj,je objavljena II Zbor

Zav.iajnog mwzeja Travnik, nego se !Sada objav:}juje ovdje, a t<3Jkoe pre

svoene .grobl1Jice iz Osatice, o.dinQS'no Zagad a.

2 I. Bojanllvski, .Kasnoantike gro'bnice na

.svod II 0i1Jiu:kru i njiho,v a pret

hodna 'konzervacija, Nale 's,tarine, IX , Sarajevo, 1964, \Str. 111i3, napomena 5(}.
3 V. P3kvalin, EI<3Jborat iDezitijati II
antiko
.<iOlba, Republiki SIZ za
naulm1, Sarajevo, 11973, str. 37.
4 V. Pakvalin, Dva nalaza 'kaJsnoanti1kih grOlbova ma svod i krarta!k osvrt
na dosadanje na'laze tth grobni:h kaJmera na teri,toriJji Bosne i HercegQfVine, GZM,
NS, XIV, Sarajevo, 1959, str. 159 ('u daljem tekisrtu: Dva nalaizal).
8 -

CZM -

Arh eolog lj a, 38

gaka 2,20 i roka 1,70 m, a zbog uruenog svoda nemamo pouzdane podatke
o visini. Zidovi grobnice imaju debljinu cca 40-50 cm , a tamo gdje se grob
nica A v ee s grobnicom B zid je debeo 75 cm.

G rob n ica
B je , pre~a tehnici zidanja, mnogo rustinija od grob
nice A. Orijentirana je istok-zapad. (Tab. l, 2) . Malter je slabije kvalitete, CI
sastoji se od sitnozrnastog pijeska iz Drine pomije anog s malo krea . Manje
maltera u zidovima i njegova slaba kvaliteta otkrivaju rusti nu tehniku zi
danja, koja je gotovo slina, odnosno bliska tehnici suhozida. Takoer je
slaba i unutarnja obukanost grobnice, sauvana samo II tragovima. Ova
grobnic a nema leajeve, ve ravnu podnicu. Presvoena grobnica je duga
ka 2,30, iroka 1,50, a od podnice do svoda visoka je 1,50 m. Podnica je od
krea pomijeanog s vrlo sitno tucanom ciglom, to predstavlja antiki es
tr ih crvenkaste boje. ii U grobnoj kameri naeno je samo nekoliko fragme
nata vrlo grube keramike i jedan eljezni avao s tragovima drveta. Broj
sahranjenih nije se mogao utvrditi, kao ni njihov prvobitan poloaj. Kosti,
koje su naene kod ulaza i uz istoni zid grobnice, govore o davJlom nasil
nom otvaranju presvoene grobnice. Na zapadnoj strani grobnica ima ulaz,
koji je bio zatvoren kamenjem, meu kojim su se nale i dvije rimske cigle,
jedna hi:pokaustna, dimenzija 0,18 x 0,18 x 0,6 m, a druga podna, dimenzija
0,40 x 0,26 x 0,6 m. Ulaz u grobnicu nije imao dovratnike i nadvratnik od
obraenog kamena (Tab. l, 1. 2), p a se moda ne bi moglo ni govoriti o pra
vom ulazu u grobnicu, jer se on , kao takav, i ne primjeuje . Neto slino
nalazimo i u Bugojnu.6
Na osnovu ulomaka keramike ne moe se pretpostaviti oblik posude
koja se nalazila u grobnici. Glina je vrlo slabo pr eiena, ima dosta kvarca
i slabo je peena, pa se u prelomu vide dva sloja, od kojih je jedan tamniji.
a drugi crveniji, to ukazuje na kvalitet peenja. Povrina je hra.pava i slabo
glaana. U kronolokom pogledu, ovakvi fragmenti keramike, ini se, uka
zuju na kasno antiko doba. No, poto je u presvoenim grobnicama, illi
slinim, mogu i naknadni ukap , naeni fraamenti ker,!-mike mogli bi upu
iv a ti i na keramiku ranog srednjeg vijeka.7
2eljezni avao je dugaak 8,5 cm, dosta zarao, s neznatnim ostacima
drveta. Tragovi drveta na e ljeznom avlu pouzdano govore o sahranjiva
nju pokojnika u drveni sanduk. 8

5 I. Bojanovski, Mate rijali. .grae v in.ske tehmilke i ,,t!1U!kture II unutralnjo

sti ant i'lke Da'~macije (dananje Bosne i Hercegov ine) ; Materiia~i , tehni'k e i sot:l1uk
ture .predanti1':!kog i anti'kog graidi.telj'Oltva ,na i!stonom jadranskom
prostoru.
Znanstven i 'koldkvij odra.n u Zadru cd 6-8. XI;I 1976, Zag\reb, 1,980, str. 59--60.
ft V. Pakvalin,
Prilog
vine. Adriatica Ip.raehistorica
greb. 197(), str. 681, Tab. I
vidi se manja g r o bn~ca. koja
pokojniJka zatvarao ohinim

..dart:iranjlu ran ok!'am,skih bazili.lka Basne i Hercego

et an.tiqua, ZborniJk ra!dova posveen G. Novaiku , Za
sl. 3. ('u danjem tekEtu : Adriatica) . U poz<ldini vee
nije imala vrata. !Ve otvor, koji se poslije polaganja
kamenjem, a ne ploom.

7 V. Pakvalin, Dva nalaza , str. 155, Tab. r, 'si. 4;

naknadni ukop, moda iz ranog 's rednjeg vijeka .

II

'Pitanju je, vjerojart:n0.

s V. Pakvalin, Dva nalaza, .str. 155, Tab. l, sl. 5; V. P3kvalin. Kasn<>an,tiki

t;rohO'Vi iz Jajca, GZM NS XXV, Sarajevo. J;97{), str. 34, Tab. JIl, sl. 2, 4, 7; D. Ba
sler, BaziHka u Oborcima. Nae staI1ine VII, Sarajevo, 1960, str. 67. i d.; E. Dygg
ye, H~story of saloniJtan chris.tianity, Oslo, 1951, p. 99. i d., Fi.g. V, 1.

GZM (A), NS 38/1983, str. 109-125

V. PASKVALIN, KASNOANTICKI OBJ'EKTI IZ OSATICE, KARAHOD2A I VISNJICE

111

II. PRESVODENA GROBNICA U KARAHODAMA

Presvoena grobnica je zateena sa dopola zatrpanim ulaz om i bez ka
mene ploe koja bi zatvarala ulazna vrata (Tab. II, 1). Nad ulazom pres
vonene grobnice bio je otvor, kwz koji se bez potekoa moglo ui u grob
nicu. PriJ.ikom ienja grobnice na junoj klini, u lijevom kutu u dnu grob
nice, naeni su eljezni okov i dva eljezna avla. Naeno je takoer ne
koliko fragmenata stakla, kao i jedno dno zemlja.n e posude. Paljivim istra
ivanjem ove grobnice moglo se utvrditi da skelet, koj.i je pronaen i.zmeu
leajeva u sredini gro!bnice na povri'ni nanosa, pTedstavlja naknadni ukop.
Meutim, ostaci ljudskih kostiju, koj.[ su naeni rasuti po grobnici, bili su
vjerojatno jo ranije lilspreturani. Ipak moemo tvrditi da n alaz i,n situ pred
stavlja skelet koji se nalazio na junoj klini i bio veoma slabo sauvan, a
uz koji su naeni ~pomenuti aVlli i okov od drvenog sanduka. Na osnovu
ovakve grobne situacije nije mogue pouzdanije tvrditi da li je, osim onog
spomenutog, bilo vie naknadnih ukopa. Ovo su jo vie zapleli sami mje
tani, koji su u grobnicu ulazili prije strunjaka. Podaci koji bi se, na
osnovu 'intaktno'sti grobnice dobi:li, bili bi !poselbno znaajni za izuavanje
kuIturnohistorijskog kontinuiteta ovog tipa grobnica. Konstatacija da je ulaz
grobni'ce .naen otvoren, tj. bez kamene ploe 9 , svjedoi o naknadnom sah
ranjivanju ili. pak, o obinoj pljaki grobnice.
Za ove objekte arhitekture upotrebljavao se kao graevinski materijal
obini kamen, dok je u veini shlajeva 's amo svod grobnice bio od sedre.
U poreenju s drugim gro.bnic ama istog tipa ova je zidana dosta solidno. Iz
nutra je obukana, a sa strana ima kline. Pokojnici su unoeni kroz ulaz grob
nice . Kao dovratnici n a ulazu ili vratima nae grobnice na svod sluile su
kamene ploe veih dimenzija. Meutim, zanimljivo je spomenuti da je na
desnoj strani ular.za, odnosno vrata, posluio kao dovratnik fragment stele
sa reljefnim prikazom branog para (Tab . II, 2).
Presvoena grobnica orijentirana je sjever-jug . U o<lnosu na pre~vo
ene grobnice s podruja Bosne i Hercegovine ova iz Karahode, odnosno
Karahoda, neto je veih dimenzija: duHne 3,47, irine 2,48 i visine 1.75 m,
dok su ulazna vrata 0,56 x 0,65 m. Ulaz u grobnice ovog tipa bio je uvijek
pcdjednakih dimenzija, pa je unoenje pokojnika bilo poteko (Tab. II, 2)10
Poivala iili kline (Tab. II, 2.) uzidane su sa strane i maIterisane, a sluile su
kao prostor na koji se polagao pokojnik u kovegu, poloen na dasci ili samo
umotan u platno. ~irina klina iznOSi 0,67 m. Prostor i.zmedu ovih leajeva je
pravi kanal dugaak 2,10, irok 1,13 i dl.llbok 0,40 m. Takoder je utvreno
da je kod ulaza debljina zida iznosila 0,70 m.
2eljezni okov iz grobnice zatvara pravi ugao dimenzija 4,3 cm, na
krfljevima 1,3 cm, dok je na suenim krajevima smjetena rupica za avflo.
Ovakvi okovi naeni su i u presvoenim gwtmicama starokransk crkve
u Oborcima, kod Donjeg Vakufa] 1 Ti okovi uka,z uju na drvene sanduke ,
koje nalazimo i u presvoenim grobnicama starokranske Salone. 12
Fragment keramike posude najvie !ii na poklopac posude nepozna
tog oblika. Odlomak je crne boje i raen na 100000tarskom kolu. Glina je slabo
preiJena, s dosta kvarca, i dobija se utisak da je slabo peena. Na ulomku

V_ Pakvalin, Adriatica,
10 V. P3kvalin, Adriatica,
11 D. Basler, o. c., .s1r. 67,
12 E. Dyggve, o. c., p. 99 i
8'

sl!.r. 684.

vi.di Tab. I, sl. 2, 3.

sd. 8. ilJi sl. 5. i 6, odnosno l().

d ., Fi.g. V, 1, ,(A, B).

112

GZM (A), NS 3R i 1933, str. lO!)-l25

V. PASKVA L IN, KASNOANTICKI OBJEKTI IZ OSA TICE, KARAHOD:2:A I VI5NJICE

se nalazio i drak visok 5,1 cm, debeo 0,2 cm i promjera 10 cm. Donji dio
posude sline izrade, ali od daleko bolje preiiiene i peene gli
ne, naen je i u jednoj od grobnica u Oborcima. 18
Prilikom kopanja jame za elektrini stup, u blizini ove gro:bnice, mJe
tani sela Karahoda otkrili su i zid veza n malterom. Prema pricanju rad
nika, otkriveni zid bio je jednakih dimeru:ija kao i zid groibnice i nalazio se
u istom pravcu. Ovakav poloaj govo,ri nam da se zid nalazio u vezi s pres
voenom grobnicom, odnosno s njenim vanjskim zidom, pa ova
situacija
ukazuje da je u pitanju sloeniji graevins.ki o.bjekat. Sam naziv lokaliteta.
Podcrkvine, koji se nalazi kod vodenice ispod sela (Tab. II, 3), ukazuje pos
redno na sakra-lni objekat. Tako se, najvjerojatnije, uz gwbnicu na svod na
ovom malom uzvienju nalazila i starokranska crkva, jer je zapaeno dil
se uz crkve vrlo esto nalaze i grobnice na svod. H
SpomenUli smo da se u desnom dovratniku ulaza u grobnicu nalazi
fragment stele s prikazom poprsja ene il mukaTca (Tab. Il, 2). Sa
uvani stilizirani kapiteli, odnosno stllJPovi unutar koji,h se nala.z e poprsja,
govore da je stella rpr-i'p adala arhitektonskom tipu, tj. da se sastojala od tim
panona, arhitrava, nie, nabpisa i usadnika. Svi ovi elementi, osim nie sa
stupovima, odnosno edikule, bili su odl.omljeni, a dio ugraen za ovu nam
jenu bio je obraen za dovratnik. Fra.gment stele sa dva po.rtreta, mukarca
i ene, to emo na osnovu likovne analize r.eljefa vidjeti, pre:dstavlja zna
ajan&pomenik rimske umjetnosti iz sredine III st. n. e. Ulomak je visok 0,60,
irok 0,76, a debeo 0,20 m. U crteu ga je ranije objavila L C':remonik, i to
bez olpisa i ire likovne interpretacije, samo s osvrtom na odjetu i nakit. lG
S obzirom -da ovi pOTtreti prikazuju enu sa sputenim i uz tijelo pri
ljubljenim rukama, malo oteenim na lijev.oj strani, i mukarca, s isto tako
oleenim rukama, s desnom ,prebaenom na desno rame ene, a lijevom na
podlaktici njene lijeve ruke, jasno je da ova rpo,prsja rpredstavljaju brani 'Par.
Mukarac ima g.otovo okruglu glavu, koju karakter1z'iraju ipunatki ob
razi. Kratka kosa je raena, na hrapav nain , !pomou dlijeta i ekia, a od
ela je odvojena otrijim rubom. Osim slobodnih uiju, istiu se arkade i
oi, koje su manje ote'ene, i to ba:demastim oblikom s naglaenim kapcima
i zjenicama (ubodima). Nus i usta su, kao i brada oteeni. Stoga se ne ibi
moglo tvrditi, iako je vjerojatno, da je i brada bila raena u i'stoj tehnici
kao i kosa. Takoe se zapaa .j ugojeni vrat mukarca. Njegov ogrta se
kopa na desnom ramenu filbulom, koju je teko identificirati. Ipak se ini
da je najbrha okruglom tipu fibule. Hlamida je data II valovitim, hor.izontal
nim i kosim naborima, uz o'b rube na krajevima. Ispod ogrtaa mukarac ima
dugaku haljinu, tzv. dalmatiku sa irokim rukavima, koji su takoer obmb
ljen: i naboranL l 6 Zbag oteenosti ,prstiju ne moe se rei da li je mukarac
nosio i prsten.lT
keramike

D. Basler, o. e., str. 67, ,sl. 5. br. IV.

V. Pakvalin, Dva nalarza, str. 159, ad. 4.
15 I. (:remonik, Nonja
na rian!s'kim s:pomlT1.ieima ,u Bosni i Hercegovini.
GZM, NS XVIII, Sarajevo, HJ63, .str. 103. i d., sl. 1. ('ll daljem teksw Nonja).
16 I. (:remonik, NOiil1ja, str. W4, .s1. l ; D. Rendi-Mioevi, NDva kasnoan
tika stela ,iz SolLna, VIj.es.nLk za ameolo.giju i historiju da~matil1lSkru, LVI-LIXi2,
Split, 1,g54~1957, str. 157 , &1. 1
17 D.
Sergejevski, Iz pro.blemati'k e L~:'rslke umjetno.s,ti, GDdinjak III, Cen
tar za bal'kanDlo/'ka i1>traiva,n1 a, Iknj. 1, Saraje:VD, 1965, sl. 16, odnosno s.tr. 130
(daLje: Iz problematilke). PoU 'l1apruneno:m 40. spominje se osta'la literatura u vezi
s ov.im reljefDm na kOljern se ikad mJUlka.rca vrlo dobirD raspDznaje .prsten na lije
voj ruci.
13

14

GZM (A), NS 38/1983, str. 109-125

V. PASKVALIN, KASNOANTICKI OBJEKTI IZ OSATICE, KARA1iODZA I VISNJICE

113

Zenina kosa i ui pokriveni su, rpo svoj prUici, maramom a ne kapom.

U pr.ilog ove tvr:dnje govori rub marame, vjerojatnije nego rub kape, ,na e
ninom elu .pod kojom se na,ziru tragovi ko'se. Glava ene IpO Jormi i detalji
ma sasvim je slina gl,avi mukarca. Oteeni su nos, usta i brada. Na krat
kom vratu ena nosi ogrhcu sastavljenu od ukrasnih elemenata u formi rom
bova. I ena je .odjevena u dugu pobpasanu haljinu sa irokim rukavima,
to bi odgovar,alo dalmatici, koju pokriva ogrta s bogatim naborima. Dugu
potpasanu halljinu bez rukava dri 'na desnom i na lijevom ramenu, po jedna
fibula u obliku sidra. ,ovako prikazane f~bule ukazuju da je ena iznad dal
matike nosila i dru-gu, gmnju haljinu, koja nije imala rukave. 1S Na ovim
fibulama privren je rpo jedan dui lani., 'i oni se meusobno veu ispod
agrafe privrene na prsima ene . Agrafa je, kao nakit, ukraena rupicdrna.
Od nakita ena ima i narukvicu na desnoj ruci, a vjerojatno i prstenje 19 ,
koje se ne moe dobro razaznati. Pojas je sloen od tri niza koji su Hi is
pleteni od tekstila ili izraeni od metala.
Prema likovnoj obradi portreta 'bran{)g para u e:dikuli ste'le iz Kara
hoda moe se konstaJvi'rati Ida se osjea nestaj'anje rimskog reali'stikog por
treta, koji ustupa mjesto po;rtretu s likovnim karak1erilstikama kasnoanticke
umjetnosti. Za ovaj zakljuak nalazimo nekoIikopotvrda ,pa emo 'spome
nuti Ipoprsja pokojnika na steh i;z Ost-roca 20 , na nekim stelama s podruja
Zenice 2 1, Travnika22 , Kiselj.aka23 i, na kraju,stelu Aurelija Valerina iz So
lina 24 . Pokuat emo konfrontiratipo'prsja na fragmentu stele irz: Karahoda,
u pogledu i.zrade i likovnih karakteristika . s navedenim reljefima kako bi
smo na reljef mogli kronoloki odrediti.
Na portretu na steli iz Ostroca, koja je datirana 'll kraj II i poetak
III st. n. e.2~, i na ulomku stele iz Karahoda uo(:avamo nekoliko zajednikih
likovnih osobenosti. U prvom redu, kod ovih p.ortreta je oito da se gube
likovne crte rea.Jisl'ikog rimsko'g portreta I i II 's t. n. e?6, uz plonost. a na
steliiz Ostroca i plitkost reljefa. Na ovim ,portretima za'paamo i plasti
nost reljefa, koja je izraenija na poprsjima iz Karaho:da, dok je na portre
tima stele iz Ostwca ovaj likovni elemenat istaknutiji na glavama. Stogo.
je, treba i,staknuti, izraenija plastinost 'kOld porprsja 'nasteli iz Karahoda.
Pri konfrontira-nju likova na steli iz Karahoda s onima iz Ostroca uoavi1
se jasna stilizacija jer se glave i lica 'sastoje od okruglih i glatkih ,povrina.
U vezi .s drugim likovnim karakte.r.i'stikama reljefa ,potrebno je takoeT
primijetiti da se lica rprikazuju berz: individualizacje i da je ova likovna oso
benost portreta upeatljivija na reljefima stele iz Karahoda. S druge strane,
odjea pokojnika
na steli iz Ostroca prikazana je gotovo bez nabora, to
nije sluaj .s odjeo:m pokojnika na steli iz Karahoda, gdje je naglaena
I. Cremonik, Nonja, str. 11IL
D. Sergejevski,
Iz prob1emab;ke. str. 130, sl. 16. Zena je, analogno eni
.r,a SJpomenutom .relijefu iz Zenice, takoer ima!la nakit Q1a ruci.
20 K. Patsch, Zbirke rimrSkih i grkih "Ij;a.rina II bos .-herc. Zemaljskom mu
zeju II Sarajevu, GZM, XXVI, Sarajevo, 1914, s tr. 146. s.l. 8.
21 D. Sergejevski, S'Patanti'ke Denikmil:lc<r au!s
Zenka, GZJM. XLIV, Saraje
vo, Ta!. XXI , figo lO, XXIII, Fig. 15. XXII, F,jg. 13: D. Serge.ievski, Iz problema
tike, str. 130, sl. 20.
22 D. Sergejevski, Iz pro-blema,t;Jke. str. W4 (,sada u .Beu).
!3 D. Sergejevski, Nadgrobni relief iz Vinjice. Anti'doron. VAHD LVI
LIX!2, Split, t.954~1957, s,t r. lOB i d., T flb . VII .
24 D.
RendJi-Mioevl, O. c., Mr. 156. i d.
25 'D. Sergejevski, Iz problematike, str. 127.
28 K. Pl'i.iatelj. Neko!i.ko rims'kiihnaJdgrclbnihpol'treta .U Arheolokom mu
ze.iu u Splitu, Vjesni:k za arh. i his-t. da'1ma:ti.rv<ku, LIII, m50/1951 , ~tr. 137. i d.
18

19

114

GZM (Al. NS 38/ 1983. str. 109--125

V. PASKVALIN . KASNOANTICKI OBJEKTI IZ OSATICE, KARAHODZ~~ _VISNJICE

otro 'urezanim naborima. To ukazuje na krutost .odjee, koja figure im

ukoenim i otkriva u njima mirnou i duhovnu koncentracij u . Vidna je raz
li ka i u nainu prikaziv.anja oiju. Naime, kod 'Pokojnika na steli i.z Ostrosca
one zjenice nisu nagla ene ubQdom, kako je to uinjeno 'na likoV"irrna iz Ka
rahod-a . Ovaj likovni detalj prhpada. prije, kasnoantikoj umjetnosti.~1
Ako bismo ovu liko'Vnu analIizu re'Zimirali, uoili bismo da portreti po
kojnika na steli iz Ostroca jo pokazuju neke tragove rimskog realisti
kog 'Portreta (v. sl. 1; blagi n ilJbori na halji'ni i velumu, te zjen ice bez uboda)
pre d njegovo lagano nestajanje, dok tu likovnu kara;k teristiku samo naslu
ujemo na poprsjima sa odlomka stele iz Karahoda. 'Prema tome bi na re
l jef i'Z Karahoda prhpadao barem koju deceniju mlaem periodu od stele iz
Ostwca, jer sadri vie likovnih elemenata koji prhpadaju kasnoanti.koj
umjetnosti.

Sl. l'.

U d a/Ijem kompariranju najbliu anal.ogiju 'portretima 'n a ulomku stele

iz Karahoda predstavlja torzo ene na fragmentu stele iz Zenice datirane
u III st. n. e.'28 Slinost je izra.zena u plastinosti reljefa. Izradom nilbora o
trim urezima izbija na vidjelo krutost odjee, koja otkriva smirenost pokoj
nika , .odnosno nutarnju koncentraciju, a to je vidljivo i na likovima stele iz
Karahoda.
27 A. Schober. Die r&mischen Grabsteine von Nor.icwll und Pan'Ilon~en. Wien,
1923, str. 226. i 229; Usa>. D. Sergejevski, J.z prdblema.tiJke, s reljefima iz Siopova
stele iz Zenice i drugih .reljefa iz centraLne Basne kQji pripadaju kraju III i po~
etku IV st. n. e., str. 130 i d.
t8 D. Sergejevski, Iz probJematiJke, 'Str. 130 i d., sl. 16.

GZM (A), NS 38/1983 , str. 1O~25

V. PASKVALIN , KA SNOANTICKI OBJEKTI IZ OSA TICE, KARAHODZA I VISNJICE

115

Ovoj grupi reljefa su po istoj ili sliinoj i'Zr.adi, odnosno analognim li

kovnim crtama portreta, najoblixi odlomci reJoj efa i,z Lepenice 29 , Travnika 3o ,
stela iz Zenice 3l i ulomak reljefa iz Vinjice 32 ,
Svi ovi reljefi, neki bolje, a neki loije izrade, u svemu pokazuju od
sustvo rea!i.stikog shvatanja rimskog portreta, uz Jasne likovne karakte
ristike kasnoantike umjetnosti kao t,o su: plonost, ne~zraena individu
alnost, ukoenost, mirnoa portreta bez ivahnosti, simetrinost itd,
Potrebno je primijetiti da su se 'portreti, odnosno reljefi na spomenuti
nain i,zraivali 'll krajevima centralne Rosne, gdje su u rimsko doba obita
vali romanizirani Dezit-ijati, jedno od ilirskih pilemena. Poreen j em slinih
reljefa izvan ovog podruja dobija se utisak da su oni periferni u odnosu
na reljefe iz centralne Bosne rimsko-g dOlb a. S3 Zato ,bi trebalo dublje istr,a
iti razloge ,ov,oj pojavi u tom kraju antike provincije Dalmacije.
Treu skupinu reljefa ili portreta ine dva dobro poznata nadgwbna
spomenika: jedan iz Zenice 34 , a drugi iz centra rimske Dalmacije, Salone 33 .
Oba reljefa pripadaju IV st. n, e. 36 i u likovnim koncepcijama su veoma
bliska, ali se, s obz i,ro m na izradu, poneto razlikuju . Tako se, na pI'imjer,
mora konstatir,ati da je reljef Aurelija Vallerina iz Solina balie izrade nego
stela Aurelija Crescentinusa i Illliane sa et.iri poprsja iz Zenice. Naime,
reljef spomenika iz Solina je pljosnat. Glava je izraena neto plastinije,
odijelo ravno, a nabori su izbjegnuti. Aurelije Valer.in je :predstavljen u uko
enom stavu i ~z njega i,zbija mirnoa, odnosno nutarnja koncentracija. Iste
likovne osobeno'sti posjeduje spomenuta stela sa etiri reljefa
iz Zenice,
samo to su na njoj jasnije izraene sve te kar,a kteristike: plonost, simet
rinost, u:koenoSlt i shematinast, a oi su pr.ikazane s oznaenom zjenicom i
otrim urezanim kapcima, itd, Ova stela sa etiri reljefa iz Zenice najizra
zitiji je primjer likovnog poimanJa figuralne umjetaosti uope II unutranjim
krajevima rimske Dalmacije u vrijeme odumiranja klasine umjetnosti.
Stoga, ako uzmemo u obzir ovu sumarnu likovnu analizu po-prsja po
kojnika na steli iz Os~roca i likova na sreli riIZ Karahoda, kao i reljefa
Aurelija Valerina iz Solina i poprsja na steli irz ZeniIce, moemo zakljuiti
da relIjef iz Karahoda, u kronolokom pogledu, stoji izmeu ostroake ste
le iz III st. n, e. i spomenutih stela i,z Solina i Zenice. U kulturnom pogledu
to zna,i da je stela na.g'lala na 'prelazu irz anUkog u kasnoantiki perioo,
odnosno na prela.z u od antikih prema ka'sn'oantikim IikoV'Tlim shvatanj~ma
i postepenom nestajanju realistikog rimskog portreta s notom individuali
zacije.
Ako je stela Aurelilja Valerma iz Solina aastala pod uticajem kulture
toga doba na Orijentu, onda je pod istim uticajem morala nastati i stela
Aurelija Crescentinusa iz Zenice, jer nosi iste ili sline likovneosobeno
sti. Ostaje otvoreno p~tanje da lilje spomenuti likovni prav,a c u zemlju De
29
30
31

3!

Isti,
,J,gti,
Isti,
loSti,

Iz problematike, str. 136. sl. 1'7.

Iz problematike, str. 130, sl. 20.
JZ problemaJttiJke, oStro ,ICH, sl. 16; str. 1134, 8'1.24; str. 135, sl. 26.
An:tidoron I, str. 108. i d., Tab. VII; Istl,iz IPrdblemati'ke, str. 1031 ,

sl. 28.
33

Lsti, Iz problematike, sir, 120, i d., sl.

m, 15; str. 1<34, sl. 29.

i str. 137,

sl. 29.
34 Isti, SipatantiJke Denkmiiler, S. 48, Taf. X1XJIn, iFig. 1'5; :listi, h !problematike,
str. 132. i d., sl. 22. i 23.
35 D. Rendi-Mioevi, O. C., str. 156. i d., Tab. XIV.
aa D. Rendi-Mioevi, O. C., str. 1,57. i str. 16lJ. u rezinnau; D. Sergejevski,
Iz problematike, str. 133.

116

_ __
v_o_P_ASKV ALIN,

GZM (A) , NS 38tl983 , str . 109-125

KASNOANTICKI I2.BJEKTI ~ OSA TICE, KARAHOn2A I VINJICE

zitijata dosopio preko Narone ili Solane. Nae je mijenje da se to dogodilo

preko Salone, o ,emu bi govorio i ,sam spomenik Aurelija Valerina 12: Solinil,
i.ako :~ stela iz Ostroca indirektno ukazuje na mogu'i ;prodor rpreko Narone. 37
U vezi s .odjeom prika.zanom na odlomku stele ill Karahoda, L Cre
mo. nik je ukazala da je u pitanju koulja iroki:h rukava, ili dalmatika. 3s
Prema tome, ako dallmatika spada u nacionaJ nu nonju Ilira s9 u rimskoj Dal
maciji, onda braniJ par na steUI i,z Karahoda pripada najvjerojatnije autoh
tonom stanovni.>tvu :plemenu Dezitijata, koje je njegovalo domau tradiciju
u nonji.
Ve smo istakli da bi na podruju Dezitijata trebalo nai PQvijesne
razloge zato se u kasnoa.ntikoj likovnoj umjetnostil, a p.osebno u portre
tistici, intenzivnije nego na ostalim unutranjim podrujima rimske Dalma
cije odrazio spomenuti zanimljiv likovn.il pravac. Uzroke toj .pojavi, ini se .
treba gledati u kulturn{)historijskim ,z bivanjima toga dOlba na Orijentu. Ta
koer bi trebalo sagledatil eko.nomsku situaciju, poseibno intenzilVnost trgo
vine sa Zapadom, odnosno s istonom CYbalom Ja.drana 4o , kao i religijska zbi
vanja, koja su ve tada nasta'l a na Istoku i iriila se prema Zapadu. U ;pita
nju je, naime, kranstvo, koje poslije 313. godine 'postaje slobodna relilg:
ja.4! I konano, ne bi trebalo zanemariti postojei orijentalni etniki eleme
nat koji ve u to dolba ivi i radi u Dalmaciji,bhlo na raznim p.oslovima4~
bilo u rudnicima, kojih je bilo i u unutra, njostil Dalmacije ; u kraju Deziti
jata,43 Milslimo da u svim ovim pojavama treba gledati uzroke to se spo
menuti likovni pravac intenzivnije reflektirao meu Dezi.tijatima nego u dru
gim krajevima rimske Dalmacije.H
I na kraju b.ilsmo, na osnovu ,nakita pokojnika s odlomka steleirz Kara
hoda, pokuali datirati ovaj s,pomenik. Na eni, kao nakit, poznajemo tip
fibule u formi sidra . Uz ovaj tip fibllle vezan je i dio nakita li vidu lan

37

D. Sergejevski, Iz pro:blemMiike, str. 126. i d. Pritl11ijer na.lalZimo

li

reljefu

i7. Ostroca

I. Cremoni,k, NOInja, sotr. 104, sl. l; D. Rendi-Mioevi, o. C., ~tr. 157.

D. Rendi-Mioevi, o. c., str. 1157.
40 D. Sergejevski, Iz pro.bJ.ematiike, str.
1316, ulkau.uj e na nain ~irenj a ovog
umjetnikog pravca s Orijenta. Istmllremeno ,uiPu!uje na intem:itet trgovin.skih
i svih drugih odnosa iz poetka kalsne allltilke Q,dpa,v ani sa Z~a'dom, odnosno
s !'stonom oba'lom Jadrana. O im.p'ontira.noj robi, POiSelbil10 o satikofa;zimaiz Alti'ke
u Salonu, gov ori i N. Cambi. Sarkofa.g UZ S Lpova, Godinjak XX, Cenitar za bal
kanoloka ispiitivanja, knj. 118, Sarajevo, 19:82, str, 101. Prema -tome, I ilkovn i pra
vac i sove drugo u vez:i s trgovinom moglo je s Orijenta do'i u nae krajeve pre
'k o Salone.
H D. Sergejevski, I.z protblennart;ike, str. 1\35. gj e se spominje i religjozna
pozadina. V. Pakvalin, Dva nalarza, .str. 158. i d.
4. D. Rendi-Mioevi, o. c.. str. 157. A.rutor \SIPom'i nje A,ntonina Samb(a'kija?),
Orijentaka iz gra.da Nis.i.bi,sa. Sigurno je da lli je u Saloni u to doba bd,lo da.leko
vie>. Njih je 'taikoer bi,lo i u unutraB.!1Jj 'O~ti provincij e Dalrmaciie (ceni1:ra1ne Bos
ne); E. Paali, Antika na.selja i komu.niika'Cije, Sarajevo, J.!J.60 . str . 96; N. Cambi,
Nove !potvrde eg.i,pa,tskih kU'ltova u an.Mkoj provinciji Dalmaciji, VARD LXV _
LXVII, 8[plit, 1963-1e6'5, str. 105 (.startueta lizi,de iz Fojnice). str. 96. i d. (A.ure1.i.ia
Prakula i'l Zenice) ;i str. 103 (ci:p:us sa sistI'umom Ti,t a Flavija P.laJsa); V. Pakva
lin, DoJihen i pMlonsiko boanstvo S oo a.t, GZM XXV, Sarajevo, 1970. str. 23'.
43 E. Pa.ali, o. C. , str. 92,
44 D. Sergejevs.ki, Iz prob.lenna1ike, str. 135. Autor i ",tie da
je o,va pojava
karakteriISt ina samo za cen1ra,lnru Bosnu. Na drru.gom mjestu kae da zavisi old
duborezne SokU'1pture; iSiti, Nekoliko rtimslk ih reiJ.jeia i~ centraLne Bosne. Karzarovi
an", vol. XVI, Serdi.cae, 1>950, str. 87 (u oa'Jjem telkstu: Kazaroviana) , odnosno ua:ru
~j e na. narod!nu ilinsku wnjetn'OlSt. Prema tome, m im svega drtligo.g, u jae iiZ ra
zenom lillwv.n om pravcu treba 'Pre1ipo&tavirt!i i posto.ieu ildnsiku ,tradiciju o dubo
rezu ~ to, upravo, na podrujIU Dezitija,t a.
38

39

GZM (A) . NS 38/ 1983 , str. 109-125

V. PASKVALIN , KASNOANTIC ~I_ OBJ~~,!:I

J Z _~S~~~~~, _ KARAtlI9E~A_ I ~SNJICE

117

ia, koji su vezanil svaki za svoju fibulu i prave, kao veu ogrlicu, spajajui
se ispod agra.fa, takoer dio nak'ilta .4 ;; Ovim lani; i ma kod ene nedostaj'U
manji privjesci u obliku brljanovog lista, takoe r poznati kao d io enskog
nakita.~Q Za fiJbuleu formi sirdra dri se da su porijeklom sa Balkana i da
se pojavljuju u II i .odr.avaju u III st. n. e. 47 Prema tome , ako na odjei ene
prepoznajemo navedenIl tip Jiobule, mOIemo zakljuiti da je na Ullomak~telp
s predstavom ob rano'g para iz Karahod a mo'gao nastati samo u III, nikako
u II st. n. e ., jer bi datiranje ranijeg nastanka spomeniika ;bHo u oprenost'i
s njeg.ovim jj'kovnim karakteristikama, o kojima .smo govorili, dl da je, Uipore
den s reljefom iz Ostroca, nastao koju decenij'U kasnij e. 48 Taka bi se, u poa
ledu ,datiranja, dopunjavalespomenute analize jer ukazuju da odlomak re
ljefa s predstavom pokojnika iz Karahoda krono]okJil prilpada drugoj polo-I
vici III st. n. e ., 'pa 'bi sve to svjedoiilo da su aqra;fa, kao nakit i najvjero
jatnije okrug'l afilbula na O'grtau mukarca i'2 istog vremena. 49 Dataciju re
ljefa iz Karahoda pouzdano potvruju .jl svi navedeni spomen ieit III st. n. e .
iz centralne Bosne. 5o

......

Na podruju Travnika, kojem pri.pada i ova presvoen a grobnica, na

je najvei Ib roj arheolokih objekata arhitekture ilz kasnoantiko'g pe
rioda, II kojem poinje prevladavati kransko gledanje na 'ilVot i smrt. nl
Nalazi te u Kara'hodama, kasnoanti.ke grobniICe na svod uil crkvu, ukazuju
n a znaaj naziva lokaliteta, koji se prije naseljavanja nazivao Crkvina, o
emu svjedoi sauvani toponim Podcrkvice za polje ispod mjesta nalaza
grobnice, koji .bi takoer upuivao i na postojanje crkve uz grobnicu , i ob
ratno.
U tDp.olo, kom pogledu, opis i dimenzije presvoene grobnice iz Za'gaja
u Os-atici odgovaraju poznatom tipu kasnoanUkih grobnica na svod u na
lilIl1kra jevima, koje , u irem okviru, datUlramo od kraja IV do VI st. n. e. 52
U ovaj kronoloki raspon mogu se svrstati grohnice iz spomenutog nalazita.
One, uz ostalo, 'U.'kazuju na postojanje i ,starokranske crkve, jer se 'slini na
lazi grobn ica na svod najee susreu uz starokranske crkve u narteksu
ili unutar njih. 58
U iste kronoloke ok v,ilre s kraj a IV do VI st. n. e. svrstavamo i kasno
antiku grobnicu na svod .ilz Karahoda .bez obzira na fragment .slele s po
prsjem mua j ene iz druge pol.ovice III st. n. e., jer se on nalazi u sekun
darnoj funkciji dovratnika vrata grobnice {v. Tab. II, 2.), a ne u primarnOj,
tj. u funkciji nadgrobnog spomenika, pa prema tome, ne moe uticati. n a da
tiranje grohnice. Tako i, ova grobnica, na to smD ve ukazali, pripada krugu
en

I. Cremonik, No nja , s tr. la 7.

I s ta , Nonja, s.tr. 11>8;, sl. 10.
47 ItS ta, No n.ja, .str. 1.19.
'8 D. Sergejevski, I z problematike , s t r. 127 (sre'dina II Hi prve godine III
st. n. e.).
49 I. Cremonik, Nonja, str. 120.
50 D. Sergejevski, Iz problemaUke, s tr. 1<26. i d., te str. 130' (.gI'U!pa r elj efa
Travnik Zenica), str. 132. i d. (reljef iz Zenice).
51 V. P3kvalin, D va nalaza, s,t r. 156, 158. i d.
52 V. Pakvalin, An<iriatica , str. 682. i d.
53 V. Pakvalin, D va nalaza, str. 129 ; vidi n3fPomene 2, 52., Isti, Adria tica,
str. 67.1 ,SI. l; 676, sl. 3; 677, sl. 4, 672 , sl. 1-3.
45

46

11

GZM {A), NS 38il1183, str. 109-125

v. PASK,!ALIN , KASNOANTICKI OBJEKTI IZ OSATICE, KARAHOn2A I VISNJICE

starokranske

sakralne arhitekture, jer konstatirani ostaci zida uz grobnicu

upuuju na tragove starokranske crkve. 64

Na podruju Bosne i Hercegovine u !posljednje vr:'~jeme paljivo se pra

te nalazi i vre istraivanja ovog tipa grobne arhit k ture. 55 O !poriljeklu i pri
padnosti ovih grobnih konstrukcija, pa, prema tome, io kulturnopovijesnom
znaenju ovih objekata sepulkralne arh:ittekture ve je bilo govora.~6 Me
utim, kad je rije o nalazima m ovih gro:bni{;a, primjuje se velliko s iro
matvo, to je posljedica, s jedne strane. uvoenja novih obiaja, a, s druge,
provaljivanja i pl j ake o vih objekata.G7 Osim toga. ostaci eljeznith okova
ukazuju da su pokojnici lSahranjivani u drvenim sanducima, akeramilkih
predmeta na posmrtni obiaj daa 58 , dok pojedini. premda malobrojni, nak
nadnD ukopi ilustriraju kulturnu i p olitiku sirt:uaciju ovog doba, doba kasne
antike. ~9

III. PRESVOENA

GROBNICA I OSTACI KASNOANTICKE

U ZASEOKU BEGOVIIMA U VIS NJICI

ARHITEKTURE

Iznad sela Vinjice nalazi se lokalitet Gradac , na kojem su sauvani

ostaci grobnice iz predrimskog i r.imskog doba. 6o Ispod ovog lokalitetapru
a se manji plato na kojem su izgraene kue Begovia , po kojima je zaselak
iznad Vilnjice (Vinjikog polja) i potoka Rikavac dobio naziv Begovi' i.
Kasnoantiku grobnicu ni je billo potrebno istraivati, jer je ona ve
odavno bila u sekundarno j upotrebi Po.to je sluhla kao trap za krompir.
Pr a g, dovratnic i i nadvratnik v rata grobni ce (Ta b. II, 4) predstavljaju, naj
vjerojatnije, di.jelove izrapene od vrata antike ku e . Podnica je izraena.
od grubog estriha, a grobn ica nema leajeve sa strane. Svod je izveden od
sedre. Grobnica je orijent.ilrana u smjeru sjever-jug. Dimenzije su: duina
2,13, ir ina 1.71 i visina od poda do svoda 1,55 m, dok su dimenzije ulaznih
Vrilta grobnilce : irina 0,65, a visina 0.67 m.
Na platou su 1972 . godine obavljena sondana zatitna iskopavanja,
i j e rezu;ltate elimo ovdje ukratko iznijeti. No, valja spomenubi da je pri
je ovih arheolokih radova, kad je vrio prip reme za zidanje kue, Omer
Begovi iz V inj iice naao fragment nadgro:bnog spomenika s nepotpunim
na~pi'som koji je smjeten u Muzeju g rada Zenice. 61
Istraivanja su pokazala, na osnovu prouavanja spomenute grobnice
na svod, da je u pitanju jedan vei arh-irtektonski objekat. Graevina, od koje
su sauvan i samo manji ostaci temelja i zidova (zid 1; irina 0,65; zid 2:
irin a 0,68; zid 3: irina O,80~ 1 ; zid 4: iriina 0,80-0,85 m), bila je vjerojat

V. Pakvalin, D<va . nalaza, s-tr. 129.

Vid i napomene 2. 4, 6.

5t Y. PakvaIin, Dva nalaza , str. 158.

d.

~~ V. PakvaIin, Adriatica, str. 684.

58 E . Dyggve, o. c., str. 99. i d., Fig. VIA. B ) .

59 V. Pakvalin, Dva
mliaza, str. Hi5.

60 P.
Aneli, Arheol{).ika i'SlPitiJvanja Lepenice, Nauno dru>tvo Bosne

Hercegov ine. Knj. III, Saratievo. 1963, s tr. 1160.

6 1 Vid i napomenu 3. Pri:je nego su se aba.v.ila son'da'lla zatitna listraiva
n j a n a ovom platou naIao se jedan 1Uloma'k ,srt.ele s nepotpunim narUpi~om. Ulomak
stele nalazi se u Muzeju grada Zenice u Zenici. U son~anim zatittnLm lstrai
van j ima ue &tvo-vala je i J . Sun ik
54

5.~

GZM (A), NS 38/1983, str. 109-125

V. PASKVALIN, KASNOANTICKI OBJEKTI IZ OSATICE, KARAHOD2A I VISNJICE

w
3
:, 4

:,

Plan otkopanog dijela 'kasnoantiX)ke anhitakture

119

120

V. PAKVAL1N ,

KASNOANTICKI~BJEKTI

GZM (A), NS 3S!19S3, str. 109-125

I Z bSATICE, KARAHODZA I VISNJICE

no, crkva, na ijim je ostacima teko izvesti' rekonstrukciju plana (vidi plan
i Tab. II, 4; Tab. III, 1, 2, 3 i 4.). Ovu pretpostavku potkrepljuje nekoliko
injenica. Kao prvu uzimamo presvoenu grobnicu, iji 'se tiJp najee su
sree unutar starokranskih crkava ili uz njih. 62 Drugu, 'Pak,ill1,ienicu vidi
mo u ulomci<ma stela, koje se kao spolija esto ugrauju u ,z idove 'sakraLnih
graevina 6s (Tab. III, 3, 4). Vei ugraeni odlomak stele predstavlja ukrasnu
borduru s prikazom vinove loze. Ulomke stela 'p redstavljaju i ostali ofrag
ment~ naeni na ovom lokalitetu (Tab. III, 3.), osim fragmenta koji! ima pro
filaciju i upuuje najvjerojatnije .na dio nadvratnika antike zgrade (T. III,
4). I dominantan poloiaj lokaliteta, odnosno objekta arhitekture na tom
prostDrU, ukazuje takoer na sakralni objekat - crkvu. 64
I K. Misilo je pretpostavljao da je .postojala starokranska crkva u
VinjliJci, ali ne na ovom prostoru, nego unutar naselja u 'polju, gdje je on
ranije vrLo arheoloka istraivanja. 6u
Kasnoantiku grobnicu i ostatke arhitekture, koji, prema naoj ocjeni,
pripadaju starokranskoj crkvi, svrstavamo kronoloki u vremenski raspon
od kraja IV do VI st. n. e. GG , dok ulomke stela, kao spolija, datiramo okvirno
u II-III st. n. e. 67
Na osnovu i.z nesenog o arheolokom nalaz.i!tu na platou u zaseoku Be
govii moe se konstatirati da starokranska crkva izmeu 'praistorijskog
i kasno antikog Graca, s jedne, te antikog, odnosno rimskog naselja u sell!
Vinjici s druge strane, predstavlja kulturnohistorijskil kont.inuitet (tj. vezu
ili odnos) meu ovim stanovnitvom. Naime, poloaj starokranske crkve
na platou ukazuje da je kristijanizirani autohtoni elemenat iv.iJO i,zvan na
selja, i to upravo po okolnim brdima, pa se crkva na platou u Begovitima
svojim smjetajem pribliila tom stanovnitvu, koje je, si!gumo, biilo :broj
nije od onog u urbanom naselju.
Na osnovu iznesenih za'Paanja o nekoliko o:bjekata kasnoantike ar
hitekture treba konstatirati da se na podruju Bosne i Hercegovine u pos
ljednje vrijeme vre ozbiljna Lstrailvanja ovo.g tipa gwbne arhitekture i
paljivo prate njihovi nalazi. U tom pogledu govorilo se takoer o- porijeklu
i pripadnO'Sti ovih grobnih konstrukcija. Meutim, kad je rije o nalazima
i prilozima u ovim grobnicama, posebno treba naglaisiti oigledno siromatvo,
koje se moe objasniti novim shvatanji~a to ih donosi kranstvo, a i tra
govima .provala, odnosno pljake. Nalaz eljeznih okova u jednoj od ovih
grobnica upuuje da su pokojnici sahranjivani u drvenim sanducima, a skrom
ni. nalavb keramike na tradiciju obiaja dae . Spomenik s predstavama po
kojnika na ulaznim vratima gro.bnice na svod u Karahodama jeste za'Prav0
stela !prilagoena funkciji dovratnika, pa se, prema tome, ne nalazi u pri
marnoj upotrebi kao stela sub divo na grobnOj parceli. fls Osim toga, malo
G2

V. Pakvalin, Dva nalaza , s1r. 159; Isti. Aidria.tica, str. 671. i d.

63

C. 1'ruhelka, Pr,ilo-z i rims.koj arheololg,ij i Bosne i Hercegovine, GZM IV,

Sarajevo, 1892, str. 340. posebno od str. 342, sl. ,1. 4 i d.

84 O tome jo nije nita p isano(), ali je injenica
da se veoma veILk broj
crkava nalazi na uzvienjima i u bLiz ini U'rbanih nasebja.
65 K. Misilo. Rimski spomenici iz Bosne, GZM XLVIII, Sarajevo li936, str.
15. i d.
80 Vidi napomen.u 52.
61 Ove ulomike stela da,tiramo u II-III st. n. e. na osnovu slinih nalaza
II Zenici j na .podruju centralne Bosne. D Sergejevski. Iz prOblematike. str. lQ6.
i d., i drugi ovdje c'~tirani radovi 'iz ove prohlematike s ovog podruja.
68 G. Brusin, Aquio!eia, Udine,
1929, pag. 60.

GZM (A), NS ' 38 ' 1983, st r . 109-'-125

V. PAKVALIN. KASNOANTICKI OBJEKTI IZ OSATICE, KARAHODZA

brojni nailazi naknadnih ukopa govore o kultuf.TIo.hi'stor.iljskoj i

tuaciji na izmaku kasnoanW:kog doba.

VINJICE

politikoj

121
si

Ovaj tip sepulkralne arhitekture, zahvaljujui intenzivnijim ;straiva

njima, dosad je pr.Llliino rasvijetljen, pa se zajedno sa starokranskim crk
vama istovremeno i: datira u period 'od kraja IV do u VI st. n. e. P.rema tO'll1e,
na osnovu iznesene anali,ze odlomka stele u vratima grobnice na svod iz Ka
rahoda, moe se sa sigurnou tvrditi da spomp.nuta stela iz druge polovice
III st. n. e. ne moe uticati na dabiiranje ove grobnilce. U vezi s ovim treba
jo konstatirati da u pogledu nastanka ulomka stele i ovegro-bnice ne moe
postojati vremenski razmak veti od 300 goriina . Mo~da ne bi trebalo ispu
stiti iz vida i drugu mogunost, da ugra~vanje stele u vrata grobnlilce na
svod iz Karc>hoda, kod rano kristijaniziranog stanovni6tva upuuje i na svje
e tradicije o .postavljanju nadgrobnih spomenika na sepulkralne parcele,
prema tome i na krau vremensku chilstancu u kronolokom odnosu ov,iih kul
turno-his torij skih obj eka ta.
Osim toga, treba istaknuti injenicu da je ve davno uo,eno dase u
nainu prikazivanja rimskih portreta i njihovih lilkovnliih karakteristika os
jea novi likovni pravac, koji dolazi s Orijenta. Ovaj likovni ,pravac odraa
va se naroito na 'p oprsjfuna pokojnika na nadgro.bnim spomenicima u cent
ralnoj Bosni, na prostoru antikih Dezitijata, a tome su uzrok, u 'Prvom redu,
iva 'trgovina, .postojei,. orijentahni elEmlent i nove religijske .promjene na
Orijentu, tj . pojava kranstva. Tre-ba istai ,da je ovaj likovn~: pravac II to
doba bio izazov za domae majstore u likovnom kreira:1ju formiranom nC'.
tradicij ama tehnike drvoreza. 69
Posebno treba konstatirati da odjea koja je prikazana na pokojnicima
na odlomku stele iz Karahoda (Bila). naroito na eni, ukazuje da ~u je radi
li domai ljudi, tj. Iliri iz plemena Dezitijata, na to upuuje koulja irokih
rukava, ili dalmatika, koju je nosila ena (sl. 1), a priIpisuje se naciionaInoj
i.lirskoj nonji.

LES OBJETS DE L'ANTIQUIT~ R~CENTE PROVENANT

DES LOCALlT~S OSATICA, KARAHODZE ET VISNJICA

Rf:.S UM:8
Sur la -base des pro.blemes y exposes et concernant quelques objets de 'l'archi
tecture de l 'Antiq~uite recente, on peut constater qu'on reoherche avec attenti
on, dans l e de rnier temps, toutes les tTouvaiUes da.ns :la regi'o n Ide Bosn ie et Her
zegovine et qu'on effectuedes ,reoherCihes Ide ce rtYlPe de Ll'arohitecture ~q:yulcraUe.
On a ,parIe aussi de l'origine et de ,1'<liPlPamenance de ces construot"iorls sepuIcra
les. Mais, quand il est question des .1roUNaitlles et des objets :decouvC!rts dans ces
tomb es. alors il faut partiaulie rement accentuer une ipauvrete evi<dente q:u'on
peut eXjpHquer par les nouvelles comrp-rooensioIlls, a\ppor-tees ipar ,l e christianisme.
On a constate :dans les tomb es al.lJssi >leskaces des ~iJlages. La 'brouvaihle des
chaines en fer dans une .tombe, 'demontre que les de:Dunus ont ete enterres dans
les cercueil,s en bois et peu de fragments :de ceramiqlUe !demontrent la tradition
de coutu:me du repas f:unebre . Le monurrrrent avec la figure ,diu deJ',u nt sur l'en
tree de la tombe a voo.te, deccuverit a .Karahod,e, est en verite une stele, itant
seuJement adaptee a la fonetion du ahamoranje, et ipar consequent, eble ne se trou
ve pas dans l'emploi prima ire 'Comme la !Stale ISu/b diva s.ur ,l a iparceUe serpulcra;le.
En ourtre, les
nombreu:ses trouvahlles des iruhumllltions IllIlterieures temoignent
d'une ,gituation culburelle~historique et politique au deo1in de l'Antiquite recente.
B9

D. Sergejevski, KazaJroviana, str. 87.

122

GZM (Al, NS 38il 933 , str. 1~125

V. PASKVALIN, KASNOANTICKI OBJEKTI IZ OSATICE, KARAHOnZA I VISNJICE

Ce type de l'architecture stPulcrale, grace aux lI"echerches intensives, est

assez Ib ien eciairci j:usqu'fl present, et on peut Je dater en rneme temps que .jes
eglises padeochretiennes fl la !Ln dlU IV~rne :jl\Xsq'au VIerne siecle Ide n. e. Par con
sequent, sur la 'base des pJ"oblemes ci-me.ntionnes, concernant tl e fragment
de
stele qui se trouve sur Ja iponte <le la tombe fl voute fl Karaho.de, on .peut avec
certitude affirmelr que cettesteJe, provenant Ide la d-euxieme moitie du lIIeme
siecle .de n. e. ne ~ut pas intluencer -la .data tion <le cette tombe. Par 'rapport fl ce
fait, Ll faut encore con-sta.ter qu'entre ~"orilgine 'Ciu fra'grne!1Jt :de cette s.tele et cette
tomb e ne po.urrait pas etre une .distance temlPoraire :plus de 300 ans. Peut-etre
qu'onde devra it pas encore ,perc!Jre :de vue aUissi une autre ,poSosiJbHite, que le sceHe
ment de stele dans la porte de la .tombe il vouil:e il Karahode demon tre, chez la po
pulation chri;rtianisee de bonne heure, Iles kadi,tions fraiches, concernant l'erec
tion des monuments .fune.raires lSur Jes parce11es .s~ul(lra.les et par consequent
une dusta.nce temlPoraire pl u.> C01lJ!'-te dans le .r3ipport c<hronOilogiq.ue 'de ces objets
cu lturels-h i." toriq:ues.
Au supplus, il faut accentuer le fait qlU'on a .deja depuis ,longtem;ps remarque,
quand il s'agit de la maniere de presenter les !portrai.ts romains et de leum caorac
teristiqrues figurales, une nouve11e [direction , venant de ,1 'Orient. Cette diJrection
des arts :plas,tiques se reilete surtout sur les 'bustes des defunts 'sur les monuments
sepulcraux en Bosnie centra'le, dans la region des Daesitia:tps antiques. La cause
de ce phenomene dans cette region, ont ete a.vant tout la cOlTUffierce vivan te,
l'el e ment orienta,l existant et les nou'Veaux changements .reHgieux fl l'Orient,
c'est-a--<dire l'apparition 'c1u christianl&me. Ll fautsoul1gnsr q.ue cette di,rection
des ar-ts pJastiques il cette epoque a ete u.ne Iprovocation 'pour les a l'ti'sa ns du
pays dans la creation figurale, for.m-ee sur leG trad itions de la technique des gra
vures sur bois.
On doit constater fl part que les vetements des de-Dt.mOO. fi,e;u.ranr\: sur le 1'.rag
ment de stele ,provenant de Karahode, ~'Jrtout de la femme . derr1ont,ent 'qu'il y
s'agit 'des im:ligenes, c'est-a-.d.ire des Lllyriens awartenan:t a Ja .tribu de Daesitia
tes, ce quedemon.tre la chemise aux manches longues ou ,la robe .de femme . etant
attribuee au cos-ttlJne national ihlyrien.
Traduction:
Edina Alirejsovi

GZM (A),

NS 38.'1983, str. 109-125

KASNOANTICKI OBJEKTI IZ OSATICE, KARAHOn2A I VISN.JICE

V. PASKVALIN,
-. - -

--

TABLA I

123
--

124;

GZM (A), NS 38/1983, str. lO9-1~

V. PASKVALIN, KASNOANTICKI OBJEKTI IZ OSA TICE, KARAHOD:2:A I VISNJICr;

TABLA II

GZM (A), NS 38/1983, str. 1()~125

V. PASKVALIN. KASNOANTICKI OBJEKTI IZ OSATICE. KARAHOD ZA I VISNJlCE

TABLA III

9 -

GZM -

Arheologija, 38

125

GZi\l (A),

NS 3811983, str. 109--125

UDK 930.26:737

Originalni nauni lanak

RIMSKI NOVCI IZ OKOLICE BANJE LUKE

GOJKO KRALJEVI, Sarajevo

Koncem 19. vijeka arheolozi su rpoeli prouavat.h antike lokalitete
u Banjoj Luci i njenoj okolici.l Najvi,e panje poklanjali su u'Spitivanju an
tikih komunikacija i naselja.~ Poto je ovuda rprolazila glavna r ionska cesta
SALONA - SERVITI UM, prirodno je to se uz nju razvilo nekoliko poznatih
rimsklilh naselja, u kojima su bile Iputne stanice (mansiones, mutationes). Ta
naselja su: Lamatis (Krupa na Vl1basu), Castra (IBanja Luka), Ad Ladios (Trn.
selo 9 km udaljeno od B. Luke), Ad Fines (Laktai).
O arheolokim nalazima u ovim krajevima, kao i o rimskim cestama i
naseljima napisano je dosta znanstvenih radova, od kojih naroito treba is
taknuti radove E.PaaJ.ila~ i I. Bojanovskog.4 Me'Utim, ni oni nisu posvetili
dovo.ljno panje numizmatikim nalazima, ,ilako su znali da su na nekim lo
kalitetima pnmaeni i rimski novci. Stoga emo ovdje opisati dvadesetak
rimskilh novia koji su jo prije 80 god-i'na doneseni u Zemaljski muz j , a
svakome se zna i nalazite i nalaz nik.
Rimljanima su bHi poznati sumporni irzvori u Gornjem Seheru i poto jo;>
tu naen rtven>ilk i dosta rimskih novaca, moe se pouzdano zakljui:ti da je
ovdje u rimsko (a modi\. i upredrimsko doba) rpostojao obiaj slipem jacere.~
Bojanovski pretpostavlja da je u Gornjem Seheru 'postojalo jae vojno 'Upo
rite, koje je titi10 'prilaz u vl'basko-.posavsku ravnicu . Dalja arheoloka is
traivanja pruit e nam dokaze o tome kakvog je t.irpa bilo rimsko naselje
u Go.mjem Seheru, a kakvo ono na mjestu dananjeg Kastela .
Meu rimsK:iJm novcima koji se ovdje objavljuju imamo tri denariusa,
iz doba Rimske Republike i 17 novaca iz doba Rimskog Carstva . Po tome se
moe pretpostaviti da je ovdje rimski. novac cirkulirao ve u drugom vijek1l
stare ere, te da je ostao 'u opticaju sve do Vallentinijana Prvog (365. g .)
Medu ovim novcima imamo tri komaoa koje treba posebno spome
nuti. To je zlatnik Maximiana Herkulija i zlatnik Flavija Severa, kao i jedan
Nllmerijanov antoninijan.
lOtto Blau, IReisen in Bo.~nien urud der HernegowLna, Berlin, 1iS77, str. 100
110. i 130 - 1:31.
2 Philipp BaUif, RiXrTlJllicl1e StraJSSen in Bos.nien 'Uno der Herzegowina, Wliecn,
]893, &tr. 17-21.
8 Esad Paali, A.ntiOka naselja i
komun~kacie lU BiH, Sarajevo, 1960, str.
24-29.
4 Ivo
Bojanovski, DolaJbe1in sLs-tem cesta u rimsikoj provincij~ Dalmaciji,
Sarajevo, 1974, str. 43 -127.

5 Karl Patscb, Obiaj sti.pem jacere lU Bosni, GZJM, XXXI (J919, str. 97.

g'

128

GZM (A), NS 38/ 1983, str. 127-131

G. KRALJEVIC , RIMSKI NOVCI IZ OKOLICE BAN.JE LUKE

-------------------

Maksimijanov zlatnik kovan je u Trieru (Treveri), gdje se u to vr,iJjeme

proizvodiJlo vrlo mnogo novaca. Naime, kovnice u Londonu i Lianu proizvo
dile su samo bronzani, dok su kovnice u Trieru proizvodile srebrniJ i zlatni
novac. Zlatnici su se kovali u dvije officin e. Tako velike emis-ilje novaca bile
su potrebne zato to su se njim padmir.ilVale sve vojnike i civilne novane
potrebe za Galiju, Germaniju i Br.maniju. Zlatnik (aureus) Vlladara Seve rusa
II kova n je u Aqui-leji, a na reversu ima neo.bian natpis posve en Jupiteru,
zatitniku naih cezara (tj. Severa II i Maksinnina II). Numerijan je kratko
vladao i njegovi su nove-ii dos ta rijetki. Iz historije znamo da je s ocem Ka
rom (earus) sudjelovao u pohodu protiv Perzijanaca i da je na povratku na
en mrtav u svom atoru. Za njegovu smrt osumnjien je pretorijanski pre
fekt Arrius Aper, nad kojinn je ju'StHikaciju izvrio lino Dioklecijan, koj-il je
ubrzo postao imperator.
Najmlai novac pripada Valentinijanu I (365. g.). To je ono nesigurno
vrijeme kad je car bio zauze! ratovanjem u GaliJji protiv na'srtljivih Alamana,
koji su neprestano ugroavali rimske posade na Rajni. U .ilsto vrijeme njegov
brat Valens vojevao je na Istoku protiv uzunpatora Prokopija (365 - 366. g) .
Ovdje su objavljeni samo rimski novci koji su dospjeli u na Muzej.
Mnogo vie rimskih novaca naen ih na banjalukom pO'druju nalazi se u Ar
heolokom muzeju u Zagrebu, kao i u Muzeju Bosanske kraj.ime u Banjoj
Lu ci. Kad se svi ti novci obrade i objave, onda e se mo.i donositi pouzda
niji dokazi o tome kada su se pojavili i kada su prestalu cirkulirati rimski
novci u krajevima sjeverne Bosne.

LA lUONNAIE ROMAINE DE BANJA LUKA ET DE SES ENVlRONS

R:f:SUM:f:
,D ans la collection numi-smatiqlUe de notre Musee, il y a 20 !pieces de mo
nnaie .romaLne provenant -surement de Banja Luka et de oses environs. Trois de
ces pieces .da.tent de la .periode dela Repu'Dlique roma ine, tandi-s que les 17 autres
daten t de l'Empire -romain.
A I'epoque du regne Tomain, cette regio.n etait 'POfPuleUJSe. Les archeolo,g ues
ont etabli que la route princi4Jale Tomaine SALONA - SERVITIUM pas-sait par
la. Quatre colonies romaines conruues s'y troruvaient aUJSsi:LArMATI,S .(KrUipa sur
Vrbas), CASTRA (Banja lJUika), AD LADlOS (Trn, vLllage ag !km au nord de Ba
nja Luka) et AD FlNES (La.ktai).
Parmi ces pieces, trois .peuvent etre considerees comme 'rares: 'Une piece
d'or (ameus) de MAX'IlM1EN HERCULlUS, rUne piece 'd'or de SEVERE II et un
antoninien .de NUMERlEN.
La piece la plus recente est celle de .1 'empereuT VALENTlNlEN l er; eUe
a ete frap,pee en ~65 a;pr. J.-C.
Ceci !permet de oSll/Plp05er que les pieces de monnaie ,romaine frappee~
apres la mort de Valentin ien ler n'ont paos circule dans ces regions. D'autre part
on peut .penser que les .pieces de monna ie romaine fr21ppees aux troisieme et
qu::ttrieme siecles sont Testees en circulation aussi RU tenliP~ des gra",des invasions .
Traauction:
Edina Alirejsavi

Red.
br.
"L

*2.

3.

Nominal
Ime vladara (avers, revers)
Fonteia
A. M FONTEl C F AF
R.
. /.

denarius

Servilia
A. RVLLI
R. SERVILI M F P

denar~us

CaJI1i6ia

5.

Hadrianus
A. HADRIANVS AVGVSTVS
R.COS III
Antoninus Bius

denarrus

denarius

*7.

8.

9.

"Hl.

Faustina I
A. DIVA FAVSTINA
R. AETERNITAS
S C

Roma, 89. g. st.

Podaci o naJl.alZi'tJu

Balbel 0'11 9

BabSl!cm '14

Roma, 48. g. st.

ere

Balbe1cm 2

Roma, 1125. g.
nae ere

BMC~v, dl.

's tr.

'~' 3,

HI)
ibr. :3'37

l'l1v. br.

'N

li Z!lTl.
muzeju

~~

~~

;l>2!

t-

Naden U ()lIrollici B . I.mJke. Mlu

.zejli ga !poklonio ,1888. g.
Ad-o],f ~iier iz BaJnje LuJke

88

:Nae;n .u dkOjl;lcd B. liuJke. Mu

zeju ga ;poklonio ,1888. g.
Adolf F1iIer Lz Banj elJuik e.

88

iN aEin li Me:J.<Lrui. lVliUlZej'u ga

Ipok!lJondo 1906. g. a,ndiarme
rriljl9k!i n8JI'edln;iik COl1rnaJkovt.

,1062J1

~t;
....

Ku'IXlj en 1'004. g. li l.JaiMa,irrna.

9052

l"lZ

;Stil
()'"

.~

~U;

I or~:
a~

z-

o
~
o

t"

sestertius

A. ANTONINVS AVG PIVS pp

R. (neitljivo
'6.

Roma. 98. st.

ere

pp

KaitJallOg

ere

A. Glava Vicboriae (bogi.nje) nadesno

R. T CARISI

4.

Kovnica i
godina kovanja

sestertius

Geta
A. PSEPT GET A CAES PONT
R. PRINC IVVENTVTIS

dena!l1ius

PhiHppus l
A. IMP M !VL PHILIPPVS AVG
R. FIDES MILITVM S C

sestert~UB

Maximinus
A. MAXIMINVS PIVS AVG GERM
R. PAX AVGV!STI S C

sestertirus

Maximimus
A. IMP MAXIMINVS PIVS AVG
R. PAX AVGVSTI S C

dupondius

Roma, 13B-161.
godJine
Roma, poslije
~, :'\. ,godine

Roma, 200-202.
godiine
Roma,
gddlihe

'~249.

Rioma, '23<6. gooilne

Roma,
gCld'i!ne

1~5-121318.

lIleudemJti'fidrail1

BMC ,Str.
br. ,1480

2~

:aMC !Sbr. 199

br. '236
iRJIC ,(V'OJ., W, 3)
sbr. 90, br. 17'2
BoMC sltr. 228,
Ibr. 7Q
;EMC sbr. 222
br. '8

iPdkl:onlil() ga MU/zejru 1'897. g.

AlekJsa P.il-telliJ iIZ M>a,gtl>a~.a' na
'VafuaJsu.

()

l"l

348'1

....

Naen

li jed'l1oj ,peiJni kod

B. Lliike. MU/zejru ga ,pdkil:cmilo
118:90. g. diirektor TI1g,oVla':ike
irole Ma, vUlli.

834

Kuipljen HW4. g. u La,kitailIJla.

9053

Naen

II

Pobru

(Dorrj,i

l"l

t'l

Se

heri). Muzej u ,ga ;poklonio 1892.

g. in. W. 'Drewaner.
Naen

tll

;l>

lil'12

u Ba,nij<oj lJuci. MUlZejru

<ga 1894. g.
ruTed.

poklonilo

S're!lki

,K!ulpljen u Lalkta'iJma 1904. g.

2249
9055

.....
I\:)
<D

9(}54

ll.

Probus
A. IMP C MAVR PROBVS AVG
R. FELICITAS AVG

ant-oninianus

Siiisoi:a,
27'6-"282. godne

R!IC ,(iVOl. V, 2)
S!\.T. 90 blr. 675

KUlPl'j en u LakJlsa 'ilma 11904. g.

12.

Numerianus
A. IMP C NVMERIANVS PF AVG
R. FIDES EXERCIT AVGG

antoniniaruu'S

SDscia,

RIC ,('vol. V, 2)
str. ZOO. br. 460.

Naoo

'll Gonn'jem Sehenu.

MUlZejlU ga pdkil'onio 1'895. g.
.JooLslkii i;nspe'ktor MilhallJ.i' .

4031

Maximianus
A. MAXIMTANVS PF AVG
R. VIRTVS A VGG

<:1ureus

1\reveri,
293---<294. 'gddJiil1e

RIC (vol. VI!.)

.S'tr. lu3, br. 3

KUlpljen 1897. g.u MClJglaj.a

{ji'lma za 40. f'Old:nJ1,j.

3t>40

Galeriu s
A. IMP C GAL VAL
MAXIMIANVS PF AVG
R. GENro IMPERATORIS

follis

HWaciea,
31{}---J3:111. goo,iJne

IRIC 1('VIOI. VI)

!sbr. 5'37, br. 47

Naen

Severus II
A. SEVERVS NOB CAES
R. roVI CONSERVATORI

CAESS NN

aureus

Licinius I
A. IMP LIC LICINIVS P F AVG
R. roVI CONSERVATORI

folli:s

Constantinus I
A. DV CONSTANTINVS PT AVGG
R.

foUis

Constans
A. FL CONSTANS NOB C
R. GLORIA EXERCITVS

falUs

Co:nstans
A. DN CONST ANS PF AVG
R. FEL TEMP REPARATIO

fom;;

Valentin'ian'Us I
A. DN VALENTINIANVS PF AVG
R. SECVRITAS REI PVBLICAE

follis

13.

14.

15.

*1.6.

17.

18.

19.

20..

W3~284.

gadi 'Ine

Aqu:i:leia,
3D5~3D6.

godiine

lSi!soiJa,

311':)--'3116 . .godiine

'R'I C 1('VlO l. VI)

Isnr. :n8, .br.5Da

RIC .('v<ol. VII)

.str. 424, br. 17

u LaJk.ta\9iima. Kiup:ljen

1905 . g. ()Id Mi'I1ka

iklog.

9864

VoJLter, .sur. 49,

br. <33

Siscia,
337-350.. gad"lIle
Si/saia,

3'37---1350.. Igodliin e

Su.SiCia,

3'6 4--'366. godine

V'OeiHer,

30.2, br. 3

'E1tll".

V'o,eftJter,

str. 303, br. 23

VOO1Jter,

sbr. 31111, br. 3

10542

9865

im."pik'tor

Mihal>il.

Naden u Gornjerrn e'heru.

M'ulzejlu ga pdkl<on;lo 18'95. g.
~kolliHm iJnspJkrt.or MJilhali>.

li

IZ

4{)34

C[Jl

Oz

n..,

l'1~
~.

Naen

u Gornj.em Seheru.
MlUlze'jiu ga poikl:on'lo 1895. g.
'kal:gki ialsPelkbor Mi'ha,li.

i.n

4003

!Naen

u Gornjem. Sehenu.
M'll1Zeju ga pdklLonioo 1895. g.
ko1s1k,i 'iIn~elk!tOlI' MiohaJl'i<:.

::S

o
<:
Qc;l
..~
N
o~
>: .

N affi u Gar.rrj errn

Se<heIlU.
Mu:zeju ga pdkikmi'O 1895. g.
~kodlJSkli'

I~

t"l

Naden U Lalkta.~ma. Kupljen

190.5. g. dd Milr'ka Durkove
Ikog.

AmJbilCJchlia,
,p o!sEje 3'37. g.

,c;l

D1l'!1kov,e

KJu:pljoo .190.6. g. u Magla1G

Inima :kJoo La1kltaa od Karla
SDnklilera za 40. forilmi.

......
w
o

tl:!~

>~("..J

4039

Z'"

'-<

~~

t"'~

c~

4002

~I

l'1'"

:=

GZM (A) , NS 38.'1983, Sl!.r. 127-131

G . KRALJEVIC, RIMSKI NOVCI IZ OKOL_I _C _E _ B

_ ANJE LUKE _ _ __

16

10

131

GZM (A), NS 38/19113, ..tr. 133-143

UDK 929.7: 930.22

Ori'9Lnalni nauni lanak

POVELJA KRALJA DABISE CUBRANOVICIMA I VELIKASKI ROD

HLlVNJANA

DR PAVAO

ANELI,

Zemaljski muzej BiH, Sarajeva

Mavra OI1b ini: u paznatam djelu II regna de gli Slavi" danasit na jed
nam mjestu izvod iz paveije basanskog kralj-a Stjepana Dilibie, izdate abi
telji Cubranavii. 1 Kaka avaj i'zvad, asim prezime.na destinatarave abitelji
Cubranav.ili sadI1i i, spisak ll-tarice basanskih velikaa i,z DdJbiina vre
mena, ta je i apravdan napar da se vjeradastajnast avaga privile.gija kri
tiki i svestrana acijeni. Pared taga t ava je prilika da se neta vie sazna a
jednam vlasteaskam radu kaji je tijekam XIV it XV staljea igrao. zapaenu
ulagu u paliti'kam ivatu zapadne Basne i Hrvatske,
U svoje vrijeme Nikala Radaji je mislio. da je itav izvad preuzet
iz nekag falzifikata. Sima irkavi, je, naprativ, adl uno. ustvrdio. da je u
pitanju autenti"na ils prava, ta je na temelju kratke analize uglavnam uspio.
i dakazati. 2 Ja u pakuati da irkavievu analizu sa nekalika zanimljitvih
pajedinasti dapunim, adnoona proirim, a time i, svaku sumnju u vjerado
stajnast isprave atklanim.

Talijanski. tekst izvada glasi:

Nel tempa di questo. Re Da!biscia li primi Baranit et cansigliari del
Regna di Basna furana Vulatka Paulavich Vaieuada delle parti superiari
della Basna, e Haruaie Vukdch dell' inferiari, Vulatka Tuartkauik Va~eudil
d: Vsara, et Vuk Vaieuada, Pavao. Radienavich Bana di Dalmatia, e Craatia,
Mirca Radaeuich, Braica Vucota, Radasau PrirbiniJch, Herpe Haruatinich, et
Pribaz Masnaui'ch. Di: tutti i quali essa Da.biscia fa mentiane in vu priuilegia,
ch'ei fece al la famiglia de Giupranuauicchi.
Izraz )>1 i primi Barani, et cansi'gliari del' Regna di Basna ', sadrajno
odgavara dijelu uo:biajene uvadne farrnule basanskih pavelja imavi
svi1 sa (ipa'glavitimi) velmaami kraljevstva.
U spitsku 'barana, zapravo. kalegija svjedaka i,z pavelje, ima neka
lika nejasnaa, kaje se, gatava bez iznimke, magu prepaznati, ali i abjasniH
kao. greke u prepIsivanju.

1.) Vulatko Pau{ovich Voieuo:da dene paJr:ti sU/peTiori deIh Bosna

(Vlatka

Pavlavi,

vajvada Garnjih krajeva Basne)

1\'1. Orbi ni, II r~no de gli Slavi, Pesara MDCI, 361-362.

M. Orbini, KraIDe\l1stvo Slovena, ,prijevod Zd;ra<Vika SullJdI\iee, komentar S.
Cirlmvia i dr., Beograd;" 1-968, . str. l55, 34B. i 3P5.
I

134

P.

ANELIC,

GZM (A) , NS 38/ 19a3, str. 133-143

POVELJA KRALJA DA!3ISE CUDRANOVICIMA

U Dabiino, pa i Tvrtkovo vrijeme, koliko je pozna.to, nema nijednog

ve;itkaa sa imenom Vlatko Pavlovi. Mislim da je ovdje, grekom u pre
pisivanju, dolo do zamjene imena i prezimena. Pavao Vlatkovi spomenut je
u Dabiinoj povelji Hrvoju Vukiu Hrvatiniu od 15. aprila 1392. g. ; tu je
on svjedok od Donjih krajeva i takoe na.si ti1ulu vojvode. 3 MilsIim da je
i u naemu originalu stajalo: )) od Dolnjih kraj' vojvoda Pavao Vlatkovi
i vojvoda Hrvoje Vuki. Orbinija je, oito, zbunio navod koji iI Donjim
krajevima spomimje dvojucu vojvoda; on je to ocijenio kao greku ili nejas
nou pisara povelje , pa je pokuao da svojom interpretacijom rijei dilemu.
Slijedei podaci pokazat e da je Orb inijeva intervencija bila nepo
trebna i, u stvari, tetna.
Hrvoje Vuki: HrvatitIli bio je knez Donjih krajeva i veliki vojvoda
bosanski (a ne titularni vojvoda Donjih krajeva), pa, prema tome, nije bilo
ni nemogue da u Donjim krajevima istovremeno egzistira jo jedan velmo
za sa titulom vojvode. 4
Za Pavla Vlatkovia znamo da je u aprilu 1392. g. nosio titulu vojvode
i da je zastupao Donje krajeve u ciJtiranoj Dabiinoj povelji Hrvoju Vuk

iu. 5

Pavlov otac morao je biti takoer Hrvatini (Vlatko), pogotovo z,bog

toga to se zna da su Hrvatinii, bar u kasnija vremena, nosilJi nasljednu
titulu donjokrajskih vojvoda. 6
Ako nismo sasvim sigurni za Pavlove pretke, to su viljestiJ o njegovim
sinovima sasvim pouzdane . Tako se zna da je kralj Ladislav Napuljski, u
tenji da na svoju stranu privue to vei broj bosanske vlastele, 19. oktob
ra 1392, darovao brai Pavloviima: Petru, Milou , DioniJziJju, Ivanu, Stjepanu
i Vlahu - vie sela u upi Vrbasu i grad Starigrad u poekoj wpani ji. 7
Odavde saznajemo: da se djelatnost ovoga roda odviJala u upi vrbaskoj,
dakle u sjevernoj Bos ni, odnosno u predjelima koji su upravo u to doba
pripojen~ Donjim krajevima Bosne, da je vojvoda Pavao u oktobru 1392. g.
bio ve mrtav (odnosno da je umro izmeu a!prila i oktobra 1392), da je iza
njega ostalo est sinova, od kojih je, sudei po redu na.brajanja, najstariji
bio Petar.
UDabiinoj razrjenici rauna protovstijara :Zore (Bokia) od 29. sep
tembra 1393. g. meu ostalom vlastelom navedeno je il " koa vojvode Petrn
PavloviJa 8. Znai da je najstariji (?) sin od oca naslijedio vojvodsku ast,
" D. Surrnin, Acta Croatica, Za.greb, 1,898, 95-98.
Dubrovani U!put:i1'i Hrv,oju V'UlkiIU u vreme
nu oD. 14C'4---H416, intitulacija glasi: ,Slavnomu i velemonomu ganu Hrvoju. her
cegu SpHt9\{JC<mU i kmezu od DoIlnjih kra,.; ... (Lj. Stoja'novi, Stare snpSke pove
lUe i P i!&ITI a , I f1. Beog.rad - Sr. Karlovci, 11929, 4158-474).
VO.ivodska tit>u'la HrvoOjeva g1a!s i herceg Uli dIukaf) s>p~itgkli i veliiki voj
vod" kralj e v,s tv a bo.s;an..""koga (Stoja,novi, op. cirt., 455-457).
5 Viui bilj . 3.
6 Sudei po prezimenu, ovaj Pavao bi mogao birti jedan od slinova Vlatka
Vukos lavia Hr,vattnia, kojd je 1363. ,godiine Uistu{pio ugal'sko"h-lWatskom kralj u
Ljudeviltu 'g rad K'lju i dobio u zamjenu grad Branovac 'li Slavonij.i. Iako su
Vlatkovi nasljednici ostali ou Slavonij~ {pod prezimenom Brianovaki), kako iz
gleda, jedan .sin je ostao u Bosni (Ui se 'li zg.odnoj pI'it!.id vratio) . - Vie Ipoda
taJka o Vla,tkn.I V'1.likoslaviu donio je Lj. Thalloczy u 'lamlkru I:stl'\arvanja o poo
tanku bosanske banwine, GlasI1Jik Zemalj.skog muzeja BiH, Sarajevo, 1906, 27, 28,
38 , 39, 40.
7 Arki.v za povjestnicu jugoo.laven.skiu, VII, 39----41.
8 Stojanovi, Stare snpske povelje i pisma, Ul, 178.
, U dvadeset p ils am.a iko:ie su

GZM (A) , NS. 38/1983. str. 133-143

P. ANELl . POVELJA KRALJA

DABISE

135

CUBRANOVrrMA

iako bi se moglo pomiljati da je bio jo mlad (ako rije koa treba itati
ka'] kua!?) . Van a je pojedino.s t da je vojvodska ast nasljedna u ovoj obi
telj i.
God. 1403. vojvoda Petar Pavlovii dcrbio je od kralja Ladislava nove
posjede , ovaj puta u up i dubikoj (selo (:ubin i posjede sinova - Rajmie
vih) .9
Vrijeme smrti vQjvode Pavla ujedno je l terminus ante quem za izda
vanje povelje; po apsolutnoj kronologiji to je vrijeme od Dabiina stupan]'I
na prijestolje (veljaa illi oujak 1391) do poetka jesenil 1392. Proljee i
ljeto 1392. g. i,z gledaju vjerojatnije zbog toga to se u to vrijeme Da:bia
intenzivno bavi na zapadu svoje drave.
2.) Haruoie Vukcich, - VC::eIUoda delle (parti) inferi oTi . .. della
Bosna.
Hrvoje Vuki Hrvatini nije titularni vojvoda, nego knez Donjih kra
jeva, ali u ils to vrijeme:' - veliki vojvoda bosanski. lO
3.) Vulatko Tuartkouik, Voieuoda d! V:sore, dobro je poznat.i veli
ka (Vlatko Tvrtkovi, usorski vojvcrda),u
4.) Vuk Voieuoda ne bi se mO!gao idell'1ti;fi,draii direktno, ah je oito
da se na njega odn01Si donekle zametnuti tekst Bano di Dalmatia, e Croa
tia',. Ova tito.l.la svakako ne pripada Pavlu Radinoviu, kako bi to po Orbini
jevom tekstu irzgledalo. - Objanjenje da je ovdje riljel: o Vuku Vukiu,
Hrvojevu bratu, il, po dekretu kralja Lad islava od 17. jula 1391, banu Hrvat
ske i Dalmacije - name e se samo po sebi 12 .
5.) Pauao Radienovich -

P'avan

6.) Mirco Radoieuich - Minko

ske upe VidogoM:e (Vogoe).18

Raa.imo,\Oi

Radojevi

dovoljno je pozna,t.

je veli1ka

i~

gornjobosan

7.) Braico (Brajko),

8.) Vucota (Vuko ta),
9.) Radosau (Radosav) - Pribinich (Pribini<:) 'braa su, lanovi lepenikog
velikakog roda o kojem sam na jednom drugom mjestu vie govorio,H

10.) Herpe (?) Horuatinich - svalkalko je pogreno napisano ime j e d

Od suvremenika spominju se jo Stipoje i Dragi, a ntje is
kljuen sasvim nil Pura Hrvatini. Svi oni pripadaju nedovoljno poznatom
rodu gornjo.bosanskih Hrvatinia.15
nog

Hrvatinia .

9 N. Jorga, Notes et extraits p o ur ser vir a l'h ilStoire :des Croisades, II , Paris.
1899, 8S.
10 V~d<i bilj. 4.
11 P. Aneli, Uhikacija obJa~\Ji Trebotia i teritori'jaJno...p()Ji.tika organiza
Cija bosanskog Podrinja u sTednjem vijeku, GZM, Arheologija, 1975176 247-249.
12 F. Sii, Hrvoje V'l.IJkio HrvabLni i njegovo dolba, Zagreb, 1902, 20-21.
13 Svjedok na poveljama ,j,z ls82, 1002, 1395. i HOO (StOjM1ow, .o.p. .cit., 85,
480; Fr. Miklosich, Monl.lllmnta Ser:bica, Vioonae, 1856, 225. 250).
14 O
PribiniiJma viJdi moj lanaik O r igill1al!:nd dijelO'Vi dviju bo.sa.nskih po
velja, GZM, Arhealo.g j,ja, NS XXVI, Saraj evo, mn!, :t57.
1$ Gornjobosanski Hrvatinii se s.pomLJ1Jj1U kao svtjerloci na poveljama: 1400,
1408, 1417, 1419, 11420, 1421, 1436, 1444 (GZM, ISn, 356).

GZM (Al. NS 38/1983. str. 133-143

P. ANELIC. POVELJA KRALJA DABISE CUBRANOVICIMA

136

11.) Pribaz MasnouiJch V isokog .16

takoer

je poznat. vjerojatno porijeklom iz

*' *'
Problem destinatara - obdarenika ove povelje, kao i njegova roda,
vrlo je zanimljiv . irkovi je mislio da se radi o jednom lanu splitske pat
ric i'jske obitelji De Ciprianis posebno na ubrijana :LaniInia - koji je
neko vrijeme bio u slubi kralja Tvrtka (1388. g.) i koji se u dva dokumenta
spominje kao Gprianu s d. Johamis de Ci-pr ilanis de Spaleto. Treba odmah
kazati da u ovoj svojoj tvrdnji irkovi nije sasvim o:dluan. jer ve u sli
jedeoj reenici napominje da treba uzeti u obzir i porodilcu ubrijanovi
iz Hrvatske. koja je spomenuta i kod Orbinija, u poglavlju o Hrvatskoj.17
Naa analilza pokazuje da je irkovi evo mi.Jjenje u osnovi tono, uz na
pomenu da, po svoj priilici, spliltski De Ciprianisi i hrvatski ubranii sa
injavaju, u stvari, jedan vlasteoski rod.
LetimiJan pogled u historijat vlasteoskog roda ubrania u brija
novia U'bretia ukazuje da o destinataru nae povelje moemo dokuiti
i neto vile.
Vjekoslav Klai je ve odavno uka.zao na veze ovoga Iplemena sa
l.ivnom, a nama se ini da njihova veza sa Bosnom od poetka XIV stoljea
do 1463. godine nikada nije bila sasvim prekilJ1uta.
Prije svega, Klai, ukazuje na vjerojatno.st da se ovo znamenito i broj
no pleme jo na poetku 13. stoljea zvalo Hlivnjani illi Hlevnjani (Chlev
nanino, de Cleuna); no teajem 13. stoljea ili na po:etku 14. dobilo je od
nekog Cilprijana , ili po hrvatski ubrijana, latinsko ime Ciprianich (CipriJani),
ili hrvatsko ime l1branii. Klai je svoje milljenje potkrijepio uvj~rljivom
dokumentacijom, koja sa nekim dopunama izgleda ovako.IB
.
Hlivnjani
- Ve 892. god . u poznatoj povelj i hrvatskog kneza Mutimira nave
den je kao svjedok i Zelimi'ro iupano Cleunae.1 9
1078. god. u povelji kralja ZvonimiJra meu svjedocima navedeno
je i ime Dobrili Comitis Cleunensis. 2o
1182. god. Grad islauus Mirosevich Chleunianilll kao pris ta.ldus uva
da u posjed jednog pripadnika plemena Lapana. 21
1194. god. s;pomilnju se Vratco et Ureneiz Chileulia ru <(,2'2
1207. god. meu svjedocima u Zadru, uz predstavnike drugih hrvat
skih plemena (Gusia, Mogorovia, Kaia, Lisnilia, Nirevia, Glamoana
udomirovia). spomenut je i Tattaro Chleunianino .23
16

Ma s noviLma

vie u mom

lankJU Mes.noV'Li. Masnovii. Buibanjii ,

hum

Siim i bosanska v.Jastela, as\JiPis Her~egov.i.na br. 2. Mostall'. 1982. 83-85.

17 M.
Orbini. Kraljev.s.tvo Slovena, str. 197 .
18 VjekGSlav Klai, Graa za to,po.gra.jjiOu Hlivanjske vll1Panije, Vjesnik Hr
vatskog a rheolo.kog drubva, NS XV, Zagreb , 1928 16-1'9.
19 Klai, op. dt.. 1:6.
20

Ibidem.

21

T. Smiiklas, Codex dLplomaJticus , sv. II, Zagreb. 1904, 1180.

Smiiklas. Codex, II (Zagreb, 1904) , 268. Radi se o jednoj ispravi zooar

s.k og 'I1otara Blaa. Kao sv jedolk ije ime nije u ojei[inJi itljivo ( ... tal1U1S Cl:eu.[ia
nin); vtierojatno se rani o Tatar.u HlirvnJaninu (V1idi s[jede6u bil.ieskuO. Zanimljivo
je to da su ovdje svjedoci i jedan Dl a mO'anin (Brateomlir), kao i jedan Ram.Jja
nin (Mirea).
23 Ime
je u ablativu. Nominativ bi morao glasiti: Tattarus Chleunianin.
Smiiklas. Codex, III , Zagreb ('WOO), 64 67 (O'brazac i sama i'spra'V1a).
22

GZM (A), NS 38/ 1983, str. 133-143

P. ANDELIC, POVELJA KRAWA

DABISE

CUBRANOVICIoMA

137

- 1322. god. na jednoj ,povelji bana Mladena II $ubia svjedok je i knez

Bubanja Voihni od Livna. 24
Na saboru hrvatskih veliikaa, koji je u proljee 1322. bio sazvao ban
Mladen II $ubi, uz Kurjakovie iz Knbave, Stipanie iz Donjih krajeva, Ne
lipie iz Cetine, billi su i sinovi
Mihovillavia
iz Livna (filii Mihovilo
vich de Olivuna) . S ostalim velika ima i oni su tada lLstali protiv bana Mla
dena. 25
1324. god. knez Juraj Mihovilovi irz Livna nailazi se u irokoj ligi koja
se, sa knezom Neli<piem na elu, bori protiv Jurja II ubia.~6 Meu zarob
ljenim ubievim )>Jbarunima nalazio se i BUlbanja, vjerojatno onaj livanjski
velika (Bubanja Voihni) koji je 1322. god. bi'O svjedok na povelji Mladena
ubita.
- 1326. Juraj MihoV'i.J'ovi (kao vojvoda) sudjeluje u Ibonb.i protiv bosan
skog bana Stjepana. Znaajno je da je upravo nakon ovih borbi Livno ko
nano ulo u sastav bo'Sanske drave, to indirektno - znaN da je i mo
velikakog ioda livanjskih Mihovilovia morala biti skrena. 27
Vijesti iz neto kasnijeg vremena govore da su oni 'pre>li (ili prebjeg
li?) u Vrliku, u kninskoj upaniji, gdje su vjerojatno dobili posjede i,z neka
danje ostaV'tine ubia.
Cubranii

Orbini odnekle zna da su L:ubranovii hrvatski vlasteoski rod koji je,

uz ostale (Kurjakovie i Nelipie), poslije bana Mladena vladao u Hrvat
skoj .28
- 1342. god. Mleani se zahvaljuju comitiobus Ivaditsclavo et Ratoho
Cilprianich zbog usluga koje su oni uinili promIetakoj stranci u i'beniiku. 29
- 1366. gOod. U splitskom Kaptolu registriran je ugovor kojim je no
bilis vir Vlatichus natus quondam Ratid Mathievich de Werhreka de genere
Ciprianorum de Cleuna(, posinio noibilem et egregium millitem dominum Ge
orgium Ratchovich de domo Michaelis ort um, ex eodem genere Cilpriano
rum i poklonio mu polovinu svoga imetka. so Sasvim je mogue da je ovaj
Georgius RatkoviK:h de domo Michaelis unuk ili sinovac livanjskog vojvode
Jurja, poznatog iz borbi: 1322-1326.

24

Smiiklas,

1322. SinoV1i

Codex, IX (1911), 53; i.zvod kod Kla.ia, op. cit., 17.

MihoviIo:via iz Livna (filii Mic:ho.uil'lovioh de ClilUuna) uli
su u ligu prO<tiv Mla'Ciena S'uJbia kojlu su sainjavali S i'belli an i, Tr.ogil'ani, banov
brat Pavao, bc,saruski banovi ('?I), za.tiJm Kurjaikoviti, Nelilpi,i, StUpanii de Bosna ,
Ba<boni{:i i dr.
I. G. SchwlIJnd,tner, Scr.iptores rerum HUJl1,gar ic anum , III, Vil1Jdobon.ae 1748:
M. Madii, Historia, 646.
26 1324. 7. juna. Knez JIUlraj Ubi, s>kUlpilV'i voj Siku iz livanj 'Slke lllPe (comi
tatu Cl iJune) , banovine BOISne i Poljica, doao je u K.nin i ondje ekao vojsku Za
drana i senjISkog kneza Fri:driika. Medutim, pride dolaska save2lntlka, tu ga napad
nu lanDvi pro.tiv-niOke lige, cetmski knez Ne1Lpi i vOtjvoda Juraj Mihovioli (Geor
gi.u.s Michouilich Voju-oda) sa 30 hi'ljaJda vojniJka. J,upjeva se vojska ras,pri, a on
bude zaro'\)'ljen, zajedno s'a Bajamontom (T il P0!\ om) , Buibanjom i o~ta.linn svojim
barl1niJma. Op. cit., 651.
21 Klai, op. cit., 17, Citiran I. Lucius, Memorie di T.ralU, str. 188.
28 Orbini, op. cLt., 1'97. i ~96.
29 S. Ljubi, Limine o o:dnaa!jih izmeu JltlJno.ga sla veootva i mletalke re
pubIlke, knj. II, Zagreb, 187.0, 154.
30 Ljubi, Listime, V, 336.

138
---------~

GZM (Al, NS 38: 19~3, str. 133-143

P. ANDELIC, POVELJA KRALJA DABISE CUllRANOVIClMA
--- ---

- --- -

Znaajno

izmeu

je da se i Klaiu nametnula (opravdana) Ipomisao na vezu

ove domUls Michaelis i poznatog vlasteoskog roda Mihovilovia iz

Livna.
-

Jedan ubrani (Novko) drao je 1355. godine neki grad Katarine u

ene Pavla III. Po sporazumu, te je godime grad predat bosanskom ba
nu Tvrtku. sl
- Godine 1395. Johannes Cubretich de genere Ciubrianorum, po nalo
gu kralja Sigismunda oduzeo je od Zadrana grad i otok Pag. S2
- 1406. g. kralj Ladisilav Napuljski dao je Hrvoju VukNu castrum
Prossor et totam contratam Verhericam od Obrh in regno Croati'ae sitas pod
vrgavajui mu izrocito i vlastelu iz roda ubrania (Ciubranich) s tim da se
ne diraju njihove stare slobode, prava i obi,aji. 33
- Na kraju, Klai donosi> jo ,nekoliko dokumenata iz XV vijek~ (Iiz 1435,
1451, 1498. g.), iz kojih se vidi da su ubraniil redovno sutci rotni pleme
niti Hrvat' stola Tninskog, da su se do kraja XV stoljea razmnoili u ve
liki broj pobonih grana . Izmeu ostalih, od ubrania potjeu il kasnije
dobro poznati BeriJslavii. s4
bike,

Ovim fragmentarnim i razbacanim vijestima potreban je : krai ko

mentar.
Svaki pokuaj da se upan Zelimir iz 892. il knez Dobrilo iz 1078. qodin'2
dovedu u vezu sa kasniije bolje poznatim vlasteoskim rodom Hlivnjana mo
rat e, zbog velikih vremenskih razmaka, uvijek ostati u sferi nagaanja.
Jedino bi openito poznati faktor nasljeirvanja upanske asti u jednom
rodu uka,zivao da je takav kontinuitet mogu.
Gradis,l av Miroevi (1182. g.), Vratko il Ureneiz (1194. god.) bez sum
nje su pravi Hlivnjani. Iz broja imena i njihovog sudjelovanja II obavljanju
javni!hposlova moe se naslutiti da je ve u to doba, dakle krajem XII j
poetkom XIII stoljea imao vie ogranaka, ali se to ne mo'e u deta.l jima
pratiti!.
Jedan od potomaka, moda unuk Tatara Hlivnjanina, imao je, negdje
u drugoj polovini XIII stoljea, sina ubrana (Cu:bretu, Ciprijana)_ K'>snije
emo vidjeti da je ovaj Cipriljan morao imati jo dva brata Voihnu i
Galeu. Po brai: - Cubranu, Voihni i Gale-i - prozvala su se tri oqranka
ovoga roda : ubranii, Voihnii i Galeii. (O Voihnilima i Galeiima bit
e govora posebno)
Cubranove potomke - do 1366. g. znamo u-glavnoT'1 i pojedinano. To
su najprije si'l1ovi Mihovil i Matija. Ma tilji n sin je Ra,tko - vjp.fojatno oni) i
koji se pominje 1342. g. - a unuk Vlatko (iz 13fl6. CT.). Okolnost da Ratko.
jo za ivota svoga sina, polovinu imetka poklania roaku Juriu kao ch.
ukazuje na to da VlilJtko; iako ve u poodmakloj dobi, niie imao svoje djecp .
Ne moe se pouzdano znati! da lli je ve Matija kao star ovjelc ili Ratko kaf)
djeak preselio irz Livna u Vrliku.
SI I. G. Schwandtner, Script'ores reru:m Hunga rica r:um, III, Virudoho.nae 11748,
732 (iz Memor.~jaJa zaJC!.arskog notara Pavla PavJovita sUlb. anno 1<395). Znaajno je
,upozoriti da se varija,nte CUlbrani i Cubmti upotrebljawaju al terna,ti:vno.
33 Fr. Raki, Arkiv za povjestnicu jll'gmslavenSk.u, VII, 58-59 kod Klaia,

Graa,

W28, 18.

S4 Klai,

Gra.a,

24.

GZM (Al, NS 38j 1983, str. 133-143

P . ANELI, POVELJA KoRALJA

DABISE

CUBRANOVrCIMA

139

-------------------

Drugi ubranov sin bio je Mihovil. On je svakako umro neto ' prije
1322. god., a imao je barem dva sina. Jednom je bHo ime Ratko (kako se vidi
po dokumentu iz 1366. godine), drugom - Juraj. Onh su oito 1322. godine
bili jo mladi jer se u jednom dokumentu nazivaju samo - sinovi Mihov,i
lovii. Juraj je, u poetku kao knez, kasnije sa titulom vojvode, vrlo aktiv
no sudjelovao u borbama za ostavtinu Su'bia. Politiki ugled Jurja Miho
vilovia .i njegova roda jednak je ugledu najmonijih hrvatskih velikaa to
gil doba, kao to su: NeliJpii, Kurjakovii, StLpani:i il dr.
Juraj je bio do kraja dosljedan u bOl!bi protiv S~bia - najprije pro
tiv Mladena II, a zatim protiv Jurja II Subi,a. Moda ova njegova upornost
u borbi protilV Suibia i nije bila sluajna jer bi se iz titule comes trirum cam
porum ... moglo zakljuiti da su Subii postali feudalni gospodari livanjske
upe protiv volje starog upanskog roda HliIvnjana - ubranita. 85
Iako su Su-bii na kraju izgubili borbu, MihoviIlovJ nije .iziao kao
pobjednik. Sticajem prilika, on se sukobio i sa bosanskim banom Stjepanom
II, koji je u ovim borbama, usprkos pojedinanih vojnih poraza, uspuo za se
be izbiti najveu poli<tiku kori'st. I,zmeu ostaloga, on je u to vri'jeme Livno
prikljuio Bosni, a o vojvodi Jurju Mihovillov,j:u vie nema glasa. Stoga nam
se ini da je rod (ogranak) ubrania morao 'b jeati liz Livna. Iz utnje izvora,
kojih bi o tako istaknutoj linosti vjerojatno bilo, moe se pretpostavi,ti da
Juraj nije preivio ovaj izgon i da ' nije liza sebe ostavio potomaka. Prot
jerivanju je, kako izgleda, pomogao i razdor meu ograncima starog roda
Hlivnjana. Voihnii su ostali i dalje u Livnu, ali. kako i:zgleda, degradirani,
kao sitna vlastela razmnoili su se na vie kua do kraja XIV stoljeu.
Postoje indiciji. da je Bubanja Voihni takoer protjeran iz Li:vna. 36 lan tre
eg ogranka Vladislav Galei je ve 1332. godine veliki vojvoda bo
sansk,i - a to je jedan od najvilih poloaii1. u bosaruskoj dravi. Nema sum
nje da je za takav poloaj morao uiniti velikih usluga banu Stjepanu. Zna
se da je i sam grad livanjski do 1355. bio u posjedu Galeia. 37
U Vrliku, gdje su nekako dobili nove posjede iz ostavtine Subia, oti
li su: Jurjev brat Ratko, sa djecom Jurjem, v.Iadislavom a moda i Nov
komm , te roak im Ratko, i njegov otac Matija.
Novko je, kako izgleda, iao svojim Dn tom, pa je 1355. vrio dunost
kastelana u jednom gradu Katarine Subi,rkp (7P'1e Pavla III). Niegov bi unuk
(od sina Ivana) mogao biti onaj Cubrijan 2anini, sluga i V1laste1in kralja
Tvrtka (1388. g.). od koga vue lozu bosanskil ogranak u-brani.a.
Za Vlatdilslava znamo da je bio politiki aktivan oko 1342. g.; Juraj (II)
je morao biti jo aktivniji, jer je 1366. g. nosio orden viteza (strenuus mi
les), a njegov stric (takoer po imenu Ratko) naroito aa je ciljenio. Iz
okolnosti da od blieg roaka dobiva dar u nekretninama. moqlo bi se naslu
ivati da je Juraj imao vie djece.
U svakom sluaju znamo da se vrliki ubranii .posteDeno mnoe. ali
se nitko od njiih ne istie naroitim ugledom i moi. Jedini ie iznzetak Ivan
Cubreti, od roda Cubranita , koji! se istakao u slu'Jbi kralja Sigismunda oko
1395. g.
~5 Kako izgleda. Bubanja (V.o~hni) je biD postojan prlistaa SUibia, dOk je
.Juraj ,njihov protivnik. Kao to se moe razaibrati iz citi'r.anog izvO!l"a (virni bilj.
26), !iva,nj<skih vojniJka bi10 je u obje S'1.liParni!ke voojske koje su se borile kO<1
Knina 1324. g., a meu njihoV1i.m zaa>ovtioonicima eu biHi: vojvoda Juraj - na
strani NeHpi-a, a Bubanja - na strami Sulbia .
38 O VoihniiJma e se posebno govDliti na kraju ovog-a lanka.
31 I o GaleiiJma bit e jo: govora.

140
GZM (A). NS 38/ 1983. str. 1~3-143
_ _ _ __ __ _ _ __ _P_._ A_NDELIC . POVELJA KRAWA DABISE CUBRANOVICIMA
God . 1400. vIIliki llbranii, dodue, uz ocuvanje starih slo:boda i pov
lastica, dolaze pod vlast Hrvoja Vukia . Nije nam poznato da li su posl~je
Hrvoja u'brani'i ,i dalje ostali u zavisnost,u nekih feuda,l aca vioega ranga,
ali se zna da su redovno (1435, 1451. g.) vrili, uz ostalo i dunost kao sudci
rotni plemenmih Hrvat' stola tninskog .

Bosanski Cubranii -

Cubretii XV stoljea

U slubi kralja Tvrtka I nalazio se i jedan ulbrani, Njega je kao mu

a potenoga il mudroya, gdna ubrijana Laninia. naega dvora slugu i vla
stelina, 25. novembra 1388. g. Tvrtko slao u Dl!Jbrovnik po dohodak zako
nni .38 tr latinskoj punomoi, on je Ciprianus Johannis Cirpriani de Spaleto,
a II dubrova kim arhivskim knjigama zaveden je kao nob.ilis vir Cirprianus
domini Johannis de Cirprianis de Spaleto.3 !! Neki vlaosteoski rod takvoga pre

zimena u Splitu nije nl! IZ drugih .j,zvora poznatI!), Slavi,z irani o.blici imena i
prezimena kao U/brilj an, Lanini takoer iskljuuju neki splitski rod roman
sko-talijanske etnike pripadnosti. Stoga mi se ini da ovaj ubri!jalJ1 Lanini
pripada vlasteoskam radu UJbrania, iakO' je mada nj e gov atac Ivan, ili
ja kaji predak, nekada ivio u Splitu. Vjerojatna je trebailo raa:likava1:i Iva
na. Ulbrani'a - Splianina od njegavag raaka i imenjaka Ivana ubrania
- - Vrlianina.
AkO' bismO' htjeli identificirati i prvag asnLvaa agranka splitskih. kas
nije basanskih ubrania, anda bismO' u prvam r,edu trebali ratunati, na
Navka ubra.rJi,a iz 1355. god. Njegav susret sa tada njim banam Tvrtkam
nije bila u znaku sukoba, nega u znaku sparaa:umijevanja.
Ujednaj Dabiinaj -pavelji iz 1394. g., kaja je inae . sauvana u kasnam
latinskom prijevodu idjelami no karumpirana, meu svjedocima naveden je
i ) ex Croatia autem marsaleUIs J'oannes Crulbretibius . U nedavna abjavljenam
lanku ja sam biO' izrazio mi ljenje da je moda av:dje rije oIvaniu Har
vatu (Jahannes Charvatitius?) .4o Sada mi se, meutim, ini vjerojatniljim i
tanje - Jahannes Cmbretitius - Ivan ubreti . Osim znatno blie grafije ,
Z3. ovakvo Ltanje gavori i funkcija ovoga Ivana ; on j-e u ispravi marsaleus
-:-- u znaenju pr.istava, zaj ednO' sa pristavom od dvora (marsaleus Aulicus)
Ostojicom Obrinoviem . Funkcija pristava ne bi odgovarala asabi jednoga
bana (Ivania Horvata), ali bi vrlo dobro pristajala sinu Tvrtkava ,s luge i
vlastelina U/briljana Laninia .
S avim napomenama prilbli.ili smo se i rjeenju problema identifikaci
je destinatara nae po-velj e: to je, po svoj rprilici, ubrijimov sin Ivan; koji je
o[Jto dabio djedovo ime,
Eventualnu dilemu, da li ovaj o.bdareni ubrani pripada rodu hrvat
skih nbrania - ubretila . otk'lonit e dalji navodi:
Kako izgleda, Dabi: in abdarenik je ostao trajno u Bosni i njegovi Pf)
tamci- su se uvrstili u inae zatvaren krug bosanskih velmoa . Naime, pred
38
39

Stojanovi, Stare
M.Dini, Dub rov Cl/k i

Lj.

sI1PS'ke povelje i pisma, l / l. 89.

T,Mbuti, Glas SKA 1168, Beog.raJd (193!)) , 217-2'18,

bilj . 50.
40 P. Aneli, Orig il!laJ.ni diljel{)vi dviau oosaI!lf>kih pO'Velja u falziflikatima L
T. Mannavi6a. GZM ArheoU.o~ija, 1971, 362-353,

GZM (A), NS 38/1983, mr. 133-143

P. ANDELIC, POVEWA KRALJA

141
DABISE

CU8RANOVICIMA

-----------------------------------

sam kraj bosanske samostalnosti, u krugu bosanskih velmoa opet se pojav

ljuje jedan predstavnik toga roda: vojvoda Pavao ubreLiI je svjedok na po
veljama kralja Stje.pana Toma:evia i Stjepana Tomaa. H
Juraj llbrani i njegov otac Nikola nala~ili su se u maloj grupi bo
sanskih velikaa koji su :bili u pratnji kraljilce ' Katarine za vrijeme njezi.na
i,zgnarustva ,u Rimu. 42 U svo'joj oporu-ciJ Katari.na je Jurju ostavila 50 dukata
(1478. g.).43 Ovdje smo saznali za imena dvojke bosanskih ubrania Jurja i Ni~Wllu. Raunajuii prema prosjenom ritmu ivota pojedi'nih gem~
racija, Njkolabi moga<o bUti silJ1 Ivana llbretia mlaeg.
Jedan dokumenat iz kasnijeg vremena (1498 . g.) ukazuje da su Pavao
(iz 1461.) i Juraj (i,z 1478.) bili braa i da s'u ,imali svojih posjeda i u Vrlid.
Oni' su u svoj,e vrijeme kod sebe drali isprave (povelje) o posjed,ima ita
voga roda, koji se biJo uveHke razqranao. Poslije njihove smrti isprave su
se zagU!bile, Ipa .su sedmorica pre.dstavnika rplemena (ogranaka) izabrala
deputaciju koja e ih tra.iti. U d8putaciji su billa dva lana roda: Stjepan
BerislaV1i i MihovH, kojil je bio franjevac. Hrvat-ski ban i herceg Ivani Kor
vin irzdao je pismenu preporuku za md ove de<putacije. H
Sa dunim .o prezom ukallujemo j na mogunost da su Orbinijevi pod'l.ci
o ubraniima u nekoj vezi, s ovom akcijom za sakupljanje ubranikih obi
teljskih .isprava.
Bit .e .da ilZ ovoga roda potie i sveenik (vjerojatno) i franjevac Fra
njo ubreti, koj.i je 1482. zaiedno sa jo dvojicomsveen:ika bio otkuplien
iz turskog ropstva za Sv.otu od 240 franakih dukata. Ispravu o otkupu izdao
ie sa.rajevski kadija, a original se uva 11 Franj.evakom sam{)stanu u Fojni
ci. Otkllpninu su platili: uric(l , s in Tomk<Jv ,i Duro, sin Radivojev, stanov
nici Fojnice.4!i
Kratka genealogija bosanskih ubrania bila bi:
ubrijan :Lanini -

(ubranO, ubranovi)

(1388, 1392)

Ivan (ubreti) (1394)

i'

----

Nikola (do 1470)

Pavao (ubreti<:) (1461)

Franjo (1482)

Juraj (ubrani-ubreti) (1478)

Gdje su se nalazi.Ji posjedL obdarenoq llbranovia - ne moe se pou

zdano znati, ali i,z okolnosti da je .Juraj ubrani bio dvorjaJ1Jik krali ice Ka
tarine, a da franjevca Ulbreti:a otkupljuhI iz ropstva dvojiICa ,fojnikih qra
(l3.na, mora se ralUlati da su se i darovan': <Dosjed,i nalazi1i negdje tl Gornjoj
Bosllli - na relaciji illmeu V'isokog, Fojnice i SutJeske.
41 Lj. St()ja.no,vi, Stare srpske pOIVe.lje i pilSma, I!2, Beograd Sr. Karlovci,
1934, 164; C. Truhelka, Fo.jDliOka kroniQ{a, GZM, 1909, 6.
42 Tha1l6czy, Stu:dien, 1;15.
43 Theiner, MOIIlUmenta
Slavorum Me rid ional i'UIID, I, 509-51il.
44 Starine
JA, V, 133.
45 H. Sabao()vi, Tur.~ki dokrumenti u Bosni iz druge po1oViine XV stolje
a, IstorijS<ko-pravni z.bornik, str. 2, 1949, 1I77~208.

10 -

GZM -

Arheologija,

38

142

P.

ANDLIC,

GZM (A), NS 38(1983, str. 133~143

POVEWA KRALJA DABIS"E! CUBRANOVrClMA

Drugi ogranak Hlivnjana -

Voihnii

i Galeii

Ve je spomenut izvor jz 1322. good . po kojemu je knez Bubanja

.,de Hli1.1ina svjedok na jednoj 'P0v.elji 'bana Mladena II Subi,.a. 46

VoiJhni

U bici kod Knina 1324.' g. naJlazio se i Bubanja. On je lU vojsci pora

enog kneza Jurja Su'bia vjerojatno predvodio Hvanjske ete, koj'e s-e ina
e u lizvoru 'Posebno .spominju. Zarobljen je zajedno sa Jurjem SubiJem i.
zu njegovu se dalju sudbinu vie nita ne zna.
Tek 1400. g. sa.z najemo da je Buban}in dio u livanjskomgradu Bistrici
i u osam prigradskih sela iznosio jednu devetinu(toiniJ jednu treinu d1
jell. .svih Voihnia), aH da je !putem odumrtja (odnosno devolucije) pripao
hosanskom kralj-u - svakako prije 1400. g.47
MisLim da ovo odumrtje ne treba shvabiti doslovno - naslj-ei'vanje
nakon smrti, pa ni iz toga zakljuivati da je Bubanja umro bez ;potomaka.
Sasvim je mogue, ak vjerojatno, da je Bubanja kao 'pobi,jeeni protjeran
sa svoje plemenit'e zemlje ". U jednom drugom lanku ukazao sam na
mogunost da velikaki rod gornj.obOlsanskih Bubanjia Masnovia vue
podriljetlo upravo od Bubanje Voihruia H1ivnjanina. 48
Jedan Buball'jin brat vjerojatno je nosio .ime Ga,lea. Njegov sin je ve
liki vojvoda bosanski Vladislav Gale.i, koji je zillpisan kao svjedok na
jednoj poveljli bosanskog bana Stjepana JI - 1332. g.4\) Sudei 'Po tako
visokom poloaju u bosanskoj d.ravi, Vladis'l av je (ili. njegov otac Galea?)
stekao velikih zasluga za bana Stjepana u zamrenim odn-ostrna i krvav,i m
borbama oko Subia nasljecLstva .
.
Knez Gr-gur Galei (Vladislavov brat, sin ili unuk?) ustupio je 1356.
svoj grad Bistricu ugaTsko-hrvatskom kralju Ljudevitu, i dobio u zamjenu
posjed avu u Slavoni1j,i.5o - Odmah se moe zapaziH da ova zamjena, po
svoj prilici. nije bila sasv.im dobrovoljna. U to doba su j neki drugi bo
sanski velikai dobili posjede u Slavoniji, u zamjenu za svoje gradove u
Bosni. 51 Komisilja koja je 1400. g. utvrdila vlillsnikeodnose ulivanjskom
grau j upi, konstatirala je da je i Galein dio jedna treina V.oihnia
tretjenika (dakile jedna devetina), putem odumrtja pripala bosanskom kra
lju. Ovdje saznajemo i stvarni sadraj i nain ovog. odumrtja. Galein dio
grada je zamjenom doao u ruke hrvatsko-ugarskog kralja, a kasnije
ratom ili ugovorom - :pri!pao bosanskom v ,l adaru. ft2 Stoga se n'i za Galeie
ne smije zakljuivati da su prlj-e 1400. g. uistinu pomrli.
Prethodne konstataoije .kao da direktno potkrepljuje pojava kneza Gr
gura Galeia kao lana dravnog vije"a i svjedoka na povelji kralja Ostoje
Dubrovniku iz 1409. g.5B Osim ri,jetkog prezimena, pripadnost rodu Uvanj
skih Galeia donekle potvruje i samo ime Grgur, koje je meu Galeiima
Vidi bilj. 24.
Ostojina po.ve-Ij,a H.rvoj'll Vlllikiu HrvatLni6u ie. 1400. g. objavljena je
kod Miklosicha, Mo,numem.ta Senbka, Vienna e, 1858, 247-249.
48 Casqpis Hel'cegovina br. 2, Mootar, W82, 86.
49 Miklosich, Meon-uomenla Serobiea,
1012.
"O Smiiklas,. COo-p.ex. XII, 37B.
51 Npr.. VlaIJko VukosaJi Hrvati,ni, o kojemu se govori u prvom dijelu ovo
ga lanka.
52POctaci iz iO,tojine povelje Hrvoju 1400. g. Vidi bi'1j. 47.
53 Lj. Stojanovi, Stare si1ps\ke povelje i pi:sma, Ill" Beograd Sr. Kadov
ci, 19'29, 439.
48

47

GZM (A), NS 38/ 1983, str. 133-143

P . ANDELIC, POVELJA KRALJA

DABISE

143

CUBRANOVICIMA

-----------------------------------

ve

zabi:ljeeno. A .ohiaj tog vremena da se ista imena dugo odravaju u

jednome rodu 'openito je poznat. Iz smi5Jla povelje ne moe se vidjeti gdje
OV i'. i GaJ.ei hv,i.
God . 1400. bilo je u Livnu (Bistrici) i okolnim se,l ima vIse kua Voihni
a, koji, su u gradu i tim selima imali I)od tretine tretinu. Iz ovoga po
datka se moe zakljuoiti da je predak Voihna negdje krajem XIII stoljea
imao tri si.na: Bubanju, Galeu i j-o jednog sina nepo.znatog imena. U liv
nu su se do 1400. g. uspjeli odrati jedi,no potornoi ovoga anonim-usa, ali -
oito -- kao nia vlastela.
Iz komi1sijskog izvjetaja 1400. g. v,i-di se dalje da je Voihniima pri:pa
dala tre.ina livanjskog grada. To zna.i da je stari Voihna di,jeLio nasljedstvo
sa jo dvojicom brae. O kojim se ,linostima poimenice radi, ne moe se sa
svim -pouzdano znaLi. Po vremenu u kojemu su vjerojatno ivjeli, to bi. mogI,i
bi,t:: Matija i Mihovi.J, a sva trojka bi bili sinovi ubranovi. Meutim, ovako
zakljuirvanje nije sasvim5Jigumo jer za Voihruie nema dokaza da su po
tomci ubranovi (de Ciprianis). Ali ni utnja oskudnih i.zvora ne moe sama
po sebi opovri ovakvo zakljuoivanje.

LA CHARTE DU ROI DABISA A CUBRANOVICI

ET LA FAMILLE DES MAGNATS DE HLIVNJANI

RESUME
Le the-me de cette com munication est .l'analyose s>Uibstantielle d'une chade
du roi bosniaque Dabia, e tant con:servee, sen.ulement en extrait, dan s II'oeuvre
{:onnue de M. Orhinie 11 Regno de g,li Slavi .de l'annee 16011. Analysant cette
charte, l'au.te\N a fait l'identif ication 'Plus proc-he du destLnatarre et de chacun
de 11 temoins et on ademonltre l'authenticite du docUilTlent meme. On a consta
te que les temoins ont ete les 'per.sonnes connues :dans l'hi~toire ~ membres des
confreries feodales les plus puissantes il ua fin :du XI,Vemesiecle en Bosnie ~
Vlatko Pav.lovi Hr,vatini , Hr.voje VUlki Hrvatini, V,latko Tvr,tkovi , Vuk Vuk
i Hirvatini, Pavao Radinovi , Minko Radojevi, Brajlko, ViUlkota et Radosav
Pribini, Stipoje Hrvatini (?) et Priiboje MaJsnovi.
Dans l'au.tre partie 'de cette communication, etant
!Plus grande, J'auteur
identi.fie le de~tinata'ire comme mem-bre de lignee des ma,gnats, etant tres ancien ne,
des Hlivnjani et il essaye composer lesgenea.l ogies plus au molns CO'n'\G}'lEHes de
certairus descendants de cette Jt.gnt'<>. On y parle suntout 'de ,la plus ancienne con
frerie de Hlivnjani, eD'suiie de ,la fami!lle da1ma.to-croate.de C.uoranii et enfin
des familIes to osniaq.u's CU!branii (;ou;bretii, Voihnii et Ga'!eii.
Traduction:
Edina Alirejsovi

10'

GZM (A) , NS 38,'1983, str.

1~152

UDK 930.26

Originalni nauni lanak

MARGINALIJE

O TRAGOVIMA STAROG RUDARSTVA I METALURGIJE

U SREDNJOJ BOSNI

DR PAVAO ANELIC, Zemal'j ski muzej BiH, Sarajevo

ISKOP RUDE IZ RIJECNIH I GLECERSKIH NANOSA

Rrmkom jednog abill.a:sk.a sela Tjeila kod Fojnice, u dnevni1k sam

zabiljeio:
Sel0 je smjeteno na kosi, izmeu dubokih dolina potok a Bjeanije i
rijeke Dragae (HL Prokoke rijeke, kako je drugi zovu) . Zavreta'k kose,
svojim podnojem dapke do sam varoi Fojnice.
Po mladoj hrastovoj umi Ravanac, ispod sela, razbacane su gomile
kamena zao.bljenih formi. Nema nikakve sumnje da je lJluvij, iz koga pot
jee ovaj kamen, bujicom ili djelovanjem gleera, dospi.o ovamo sa obrona
ka plani.ne Matorca . Vrsta kamena je (po nestru.noj ocjent) kriljac, u koje
mu se vide tamnocrveni slojevi, vjerojatno neki eljezni oksidi. Humus oko
ovih g,omila takoer ima crvenkastu boju, pa ga okolni stanovnici nazivaju
crvenom zemljom. Prostor sa ovakvim gomilama zauzima povr i,nu od naj
manje 5-6 hektara . Osnove gomi,la predstavljaju izduenu elipsu dugaku
i do 30-tak m, a vjsina se kre od 0.50 - 2 m.
Novi seOlSki put koji povezuje selo sa FOjnicom, presjekao je i neko
liko gomila, tako da je bido mogue osmotriti> i neke unutranje profile. po
kazalo se da je u unutranj.osti gomila svugdje crvenkasti humus, i,zmijean
sa kamenjem koje i p-o formri
po ve l iini, sasvim odgovara onome koji se
vidi na povrini.
Nar.odna predaja kae da su tu Grci kapaH rudu, pa kada su je svu po
vadili, otili su.
Pri kraju predj'ela Ravanci , nedaleko od seoskih kua, prvotni plato
kose iz{\ubljen Je na povrini o{\ gotovo 2 ha, tako da donJi horizont ovoga
udubljenja lei za 10-20 m nie od samoga platoa, Unutar toga udubijenog
prostora nalaze se ogromne koJi:ine kamena, sloen.og u 'izduene i zaoblje
ne figure, vis oke L do 7 m, a iroke (u podnoju) 10 - 15 m. Relativna pra
vilnost ovih fi'gura i ujednaenost kamenja, na prvi mah podsjea na rue
vine kakve zemljano-kamene fortifikacije. Meutim, detaljnijim posmatr'l
njem i usporeivanJem sa susjednim podrujem sitni,jih gomi,la, dolazi se
do za'kljuka da se i ovdje radi o rudarskoj djelatnosti velik'ih razmjera , Ov
dje se, naime, povrinskim kopanjem vadila i izabi'rala (eljezna ?) ruda, il

116

GZM (Al, NS :18; 1983, str. 145--152

P. A N DELIC . MARGI N ALIJE O TRAGOVIMA STAROGA RUDARSTVA I METALURGIJE

nae gomile predstavljaju jalovinu - odbaenn kamen u kojemu nema rude.

Jedan drugi zapis i:z dnevnika glasi:

Predio itovo sairrlljava grupa sela s obje strain e FOQlniike rijeke,

smjetenih u pr.ostoru, gdje se rijena dOllina im, da bi postepeno prela u
ravnicu oko Gromiljaka. Na Velikom Gracu, jednom od najniih obronaka
Zaho,ya, koji. se izdie odmah iznad ceste kod Mukaina hana, raspoznaju se
tragovi: jednog utvrenog prethistorijsk{)g naselja. Nepo.sredno na Gradac
nadovezuje se ostatak nekadanje rijene teras'e, sav obrastao Il!iskom u
mom. Svuda po ovoj terasi, na prostoru oko jednog hek.tara, posijane su go
mile kamenja, meusobno odvojene dubIjim ili pliim jarcima. MJesna tra
dicija kae da s o vdje nalarzilo staro naselje. Meutim, ve povrno pos
matranje pokazuje, da se ovd}e radi. o pov,rinskim rudarskim radovima ve
likih razmj-era, slino kao i uTjeilu. Kanali koji razdvajaju !pojedine go
mile duboki su ponekada i do 10 m . Neposredno iznad ovoga kompleksa
nalaZi se lokailitet GuvJllie. Prema prianju mjetana, . ispod breuljka Kli
sac, nekada ' su se vidjele tri rudarske' jame sa paljivo izraenim profi,l ima
ulaza.

Neto manj j komplelkJS sli!mith gomiil a navodno se nala'Zli i u umi

Graboviku, izmeu zaselaka Oglavka i Kujuia. T,u se, navoorrl'O, nailo
i na jednu jamu, koja se koso ,sputa u zemlju i nema pravilno
profila .

razraenog

SliJne gomi'le, bre,uljlke, f1g1ure z.apazili smo na veliikim po,v<Ti

nama i u Lukom polju, nedaleko od Kauna kraj Busovae. U mamjillll Hi
veim

skupinama, ovakvih gomila ima po sVlim padinama okolnih kosa, uz

dananji put od ehitluka do Busovae. U svim sluajevima ove gomile se
nalaze na povienim terasama, dosta visoko iznad korita rjeica i potoka.

Nepre.gledni breu~\jci ilslwpamog 1jlUll1:ka, pijes\ka i zemlje oiko Gro

miljaka dovoljno su pO~8Jti. SiliInih gromila ima i u iz'V'oTnim podrujima
Lave iLepenice.

Na loO!ka~itetlu Karamlin i Urije, zapadno

od sela Brestovskog, neko

vrijeme poslije drugog svjetskog rata, bio Je aktiviran rudnik kvarca. Pribi
ran je uglavnom materija1 iz gomilla, kojih ovdje takoer ima mnoqo i koje
su vrlo sline onima u itovu. Nastanak gomila narod objanjava rudarskom
djelatnou i grkom aTijom koja je tu nekada postojala. USDore r1iva
njem se zillpaa da su ove gomile istoga porijekla kao i one u Tjeilu i Si
tovu; jedino treba kazati da je procenat isto zemljanih gomila ovdie mnogo
vei nego .na prva dva mjesta. Pria se da su neki- ininjeri prije vie qodina
na tome mjestu otkrili zlato i da jedan tunel povezuje Karamlin sa koritom
susjednog potoka na zapadu.

Vladiis,lla v SIkarit je u sV'Otje wiljeme (1935. g.) z8Jpazi o Govalkv!? gomi

le na iJrolkom poomjiU oko Kreeva i Fojnice, ali ih je obj an'j avao teh
1

nologijom ispiranja zlata. Slijedei cmati imaju dokumentilImu vrijednost, ka

ko za samu registradju oviJh specifdnih tragova starog rudarstva, tako i za
Skarievu interpretaciju njihova podrijetla.

.oko potoka OrlO'Vice, ispod

kua

sela Gunjana, (lkod Kreeva, op;

naa), vidi'o seam velike gomi,l e krupna kamenja i meu njima breie od
4- 5 m vi,sLn, a strmih strana. Kamen na gomilama je go, nepokri.ven zem
ljom i vegetacijom, a breii su obras'li bravom i bunjem ... Na ponekom
breiu je mjestimice spao zemljani pokriva, pa se vidi', da je i u brei;a
jezgra od krupna kamenja. Ova razlika u sastavu d izgle.du breia i gomila
pokazuje, ini mi se, da su breii; po postanju std:Jriji: od gomila. Pitao sam

GZM (A) , NS 38/1983, -str. 14&-'-152

P. ANDELI, MARGINALIJE o' TRAGO'VIMA STARO'GA RUDARSTVA I METALURGIJE

147

Gunj ance, da li iko ita zna, kada su .postali ovo breii j gomile, ali mi
ni jedan ne umjede kazati, nego svi; vele, da to niko ne pamti. Prema tome
njihov postanak pada u neko davno doba. Ali mi rekoe, da su gami'le i
breie nabacali nekii stari ispiJrai zlata. A to odgovara njihovu poloaju
oko potoka. Slino su mi kazivai'i, IjuiJi fojnikog kraja -za iste takve gomi,le
u njihovom ~raju. U te pri,e ja nijesam vjerovao, ali su me tvrdenja Gu
njanaca pokolebala u sumnji. Kada sam o tome razmirsll'o osvje{)oio sam se,
da takva tvrdenja nisu bezrazlona. Iz literature mi j-e poznato, da su u ru
darskoj oblasNgomjeg Vrbasa, oko Lave i Fojnice neki potocL zlatanasni
i da se sline gomiJle oko nj-ih prilpLsuju starim i,spi'raocima 'nla1a. - Uz,evi
to kao tano, doao sam do zakljuka, da su i spi ra. i u SVOJll-e poslu morali
izpotonog nanosa povaditi najprije krupniji nanos, da tako dodu do sitnije
naplave, jer su tek tada mogli priostU1piti pTavom ispirakom posIu. (Vl. Ska
ri, Tragovi, S'ta1rog rudarstva u okoliTIli Kreeva i Fojnice, Glasnik Zemalj
skog muzeja u Sarajevu XLVII 1935, 27-28.)
U 1stom lanku, neto dalje (str. 32 - 33) Skil1r1 j,e pisao:
V jaruzi Prolazima ispod manastira (u Fojnici, op. naIa) bujuca je
nanijela komada limo,n ita, koji je splavijen sa lijoevih i desnih pristranaka.
I jedni i drugi su pni.stranci i,zroVllj.eni, a po rovinama lee komadi limonita.
Gore iznad lijevih pristranaka, na kosi Kriu, nalaze se gomne izvaenoga
krupnog kamBna, kao one pod Gunjanima. Dolje u samoj jaruzi pod mana
stimm mogu se nai komadi kamena u kojima do,l azi malahlit i azuri.t.
Iz Jar.uge vadi put za selo Selakovie kmz jeidaIl1 'kratalk do kOlji se
zove Rupe. Tu se na nekoliko mjesta nalaze zatrpane rupe i kiraj njih hao
dine izbaene zemlje i kamena, na kojima ima komadia limonita crne boje
sa bubreastim kvrgama na gornj.oj povriI1Ji.
Dalje od Selakovia prema jugoi.stoku silaz'i sa brda Kozla pohk Tro
niko Pri: nj-egovudnu je velika naplava, koja dopire do puta. Tu su ogromne
gomile krupnog karo-ena, koji je izvaden iz .potone naplave. OVI' su gomiJle
nasta,l e kao i one u Gunjanima; naslagali su ih nekada i'spirai 'Zlata. Ilstih
takvih gomila ima i malo dalje aiJatle, prt dnu potoka Pijukovca. Cuo sam
dR :h ima i oko potoka Bi.strice,
Raspirtilvao SaJm, da li ovalk'Vih gOIffiHa ima jo u fojnLt!kom kmju,

ipa sam saznao, da ih ima i po istOllI1!im pr~stIramciJma dOila Cemernice . ...

Na staoru rudarsku radnju u ovom kraju sjea i jedno geografsko im-e. Naj
donji dio dola Cememke ... Fojniani zovu P o roj. Niko mi ni:je umio
kazati. ta to znai. MedutLm, Poroj kao apelativ dolazi u dananjem bugar
skom i aJ.1banaskom (u arbanaskom prua) jeziku u znaenju potoka, bujic-e i
suhodoline, a usaskom za.konu sultana Sul-ejmana znai i kornaiJe rudE', na
ene u poroju.
Nama se ini, da se postanak ovih gomila ne moe, ili bar ne li cjelini
_. - objasniti. samo ispiranj-em zlata. Razlozi na kojima se temelji naa sum
nja su ovi:
nema u svim rijenim dolinama z!oatnog pijeska;
na visokim terasama, bez tekue vode, ne moe se 'Primijeniti tehnika
ispiranja;
u a-\uvijalne slojeve dopira,li, su i komadi ostalih korisnih ruda, a njihovo
:priJbiranjeu povrins.kim kopovima daleko je lake nego isko!p'avanje u
dtibokim podzemnim jamama.
Stoga -n am se i nametnuo zakljuak da nastanak ovih gomila treba
pripisati izabiranju svih korisnih ruda iz aluvija. U tome smi'slu, po obimu

148

GZM (A). NS 38:'1983. str. H5---152

P. ANDELIC. MARGINALIJE O TRAGOY!MA STAROGA RUDARSTVA I METALURGIJE_

svakako biti. najvea eksploatacija eljeznih ruda. Iskop ostalih vrsta

rude, koja je sadravala srebro, bakar, zlato , ivu i dr., takoer je stvarao
gomi:le jalovine, ali u daleko manjem obimu.
Kronoloko opredjeljivanje ovih gomi.la nije jednostavno. Mi emo
ipak uka.z ati na neke oslonce koji se u ovoj fazi istraivanja jedi:no mogu
uzeti uo bz-k
Ova tehnika rudarenja bila je iva jo i u tursko doba. Spomenici
rudar.skog zakonodavstva XVI i XVIII stoljea. makar i, sporadino. vode o
njoj rauna. Tako se u poznatom spisu o rudni:kim poslovima (premd prije
pisu iz 1751-1752) ruda koja se dobiva iz dolova. to su ispred rupa"
naziva po.roj ili potok l U istom smislu govori i Star~ saski zakon
i l judski obiaji majdanrs.ki sultana Sulejmana II: Ako na mjestima gdje
je poroj i potok radnik ne dolazi i ne radi. pa ako e,tvrti. dan ne doe. drugi
uini preibtinu te zapone raditi. onaj paraj potok biti njegov.2
Sam termi.n poroj potjee iz albanskog jez-ika. a znai isto to i, po
tok. U toponomastici srednje Bosne zabiljeen je samo jedan mjesni naz-iv
sa ovom osnovom (kod F.oj'llice).3
Citirani podatci bez sumnje predstavlja'ju pouzda.nu dokumentaciju o
egzistenciji. povrins:kog rudarenja u tursko doba. S druge strane, sama l
njenka da se ,tursko zakonodavstvo malo i samo us'put bavi: rudarskim pos
lovima u po!roju , a da se s druge strane, na dugo i na iroko obrauje
rad u jamama. dozvoljava zakljuak, da je kopanje rude u poroju U to
doba imalo samo sekundarni zonaaj i da se ne radi o djelatnosti veih raz
mjera. U takvoj situaciji jasno je da je u tursko doba mogao nastati, samo
jedim, i to manji dio naih gomila.
Analognim

zakljuivanjem,

moe se to isto

rei

i za srednji vijek.

Ostaje kao praktino najvjerojaLnija interpretaci.ja, da su ove gomile.

naiveim svojim brojem, nastale u rimsko doba. Na takav zakljuak upuu
je veliki obim i sistmatinost radova. koje je mogla obaviti samo mona
organi,z acija sa ve'lli.kom 'radnom snagom. Praktino, ovakve zahvate mogli,
su izvsti samo rimski robovi, koji su se i na povrinskim radovima mogli
koristiti u veli.kom ,broju. Nepo<;fedna blivina rimskih
naselja uz najvee
gromHj.ake. kao na pr. u Viniici ili u Lukom Polju. qovori u prilog 'tak
vom zakljuivanju. Ovo tim prije. to 'su rimski graev,inski O'bjekti, i: tra
govi metalurgije zapaeni u .samom kruq1l gromiJjaka.
Na kraju. mi ipak podvla,imo. da konaan odgovor na ovo pitanje, za
svaki konk..retni sluaj. moqu dati; mi,n.eralo,ke i rudars.k o-tehnil:ke analize
materijala iz gomii1a, te geoloko i arheoloko i<spitivanje niih a veblie oko
line.
LAGUM

J edno brdo, sjeverozapadno od dananje varoi Fojnice, nosi na'1liv Gra

dina i,li: Lagurrni. Na padinama ovoga brda smjetene su i kue dananjeg sela
Gradine; po obroncima se nalaze broj-ni tragov i sta'roqa rudarstva i meta
lurgije; na samom vrhu raspoznaju se konture jednog utvrenja. - Prema
I Vladislav

Skari,

Stari tuMki rukQ(piiS o 1'UJdarskim pO!sloV'ima i termino

logiji, Spomenilk Snpske kralje'V'S'ke aLkanemije, LXX{, Beograd 1935, 18.

2 Fehim Spa.ho, Turn.ki ruda miki zaikoni, GlaSl!lik ZemaoljlSk.og muzeO'a Sara
jevo, 1913. 192.
3 VI. Skari, TragOIVi starog rudambva uoikO'lini Kre.ava
ZemalldiSkog mUfZeja 'll Saraj'eVlll, 1\935, 33.

oj

Fojnice, Glasnik

GZM (A), NS 38/ 1983, str. 14!>-152

P. ANELIC, MARGINALIJE O TRAGOVIMA STAROGA RUDARSTV A I METALURGIJE

kata;starskimknjigama, jedno mjesto sa nazivom Lagum:i

starskoj opini Prokos.

~o,stoji

149

i u kata

Nas momentalno zanima naziv Lagum i njegovo znaenje u rudar's tvu.

Ovakav toponirrn je u Bosni relativno rijedak, a ovi (fojniki) Lagumi dovo
dili su u ,nedoumicu i arheologe koji 'su se bavi.li topografijom.
O leksikom znaenju 'rijei moe se kazati ovo:
U kalj-ievu rjeniku Turcizmi u narodnom govoru i narodnoj knji
evnosti Bosne i Hercegovine (Sarajevo 1957), stoji da je lagum perzijska li
turska rije sa znaenjem mina. U Rjeniku stare rudapsko-geoloke termi
nologije Ali:j.e Isakovia (Sarajevo 1970., Geolokigilasnik 14) lagum je ob
janjen sa pOjmom kamenolom. Rjenik hrvaJtskoga 'ili srpskoga jezika Ju
goslavenske ak,ademije navodi: lagum podulji prokop j.spod zemlje (od
turskog lagym, lagum).
Histo,rijski sadraj rijei kao rudarskog termina u staroj Bosni obja
njen je u Kanun SaSI\.! Starom Tudapskom zakonu i ljudskim o'bii:ajimo
majdanskim - sul1:ana Sulejmana II, 'iz prve polovine XVI stoljea. Ne treba
na ovome mjestu posebno isticati kako je Is adrajovoga zakona pueuzet iz
mnogo stapi.jih odredaba o 'saskom rudarstvu. 4
U spomenutom zakornu se u tri lana (kanuna) g.ovori o J.agumu. U jed
nom je data definicija i o~is ilaguma, u drugom se reguli:raju neki vlasniki
odnosi ulagumima, a u treem .se govori o vanjskom obiljeavanju laguma .
Prema poznatom .prijevodu Fehima Spahe, odgovarajui tekstoV1i glase
ovako:
Kanun
Lagum, koji je unutra u osmilki rova, neka bude ovako:
Neka jedan ovjek sjede na stolicu. StoIka neka bude debela koliko
tri pr,gta,a noge neka joj budu vilsoke jedan lakat, to jest mali a'r.in. Onaj
ovjek, to sjedi na stoliCi, neka uzme u rukukJilavu, a drak od ki1ave neka
bude jedan lakat. Dokle god mogne stignuti, to izradi dok ne izae iz osmi
Ike, neka bude njegovo i neka ide naprijed. Izvan koliine, koja je opisana
ovdje, neka ne jede rudu u breiTIu polju. ,, 5
Kanun
Kad .se jedoo rov radi i ne nae se ru:da, a doe na sve etilri ugla
na lagum, neka onaj rov pri~adne lagumu, ali neka vlasnik laguma dlade
vlasniku rova tro'a k za drvo, drugo ni'ta neka mu ne da. G
Kanun
Dokle gad bude poznart mulloh jednoga lagum<a i koliko god vremena
'bude stajao, neka ga niko ne kopa, osim oko je rov zakopan zemljom i ka
menj-em, pa ,se za njega i ille zna tako, da preko njega prolazi marva. Tada
ga je dozvoljeno kopati.7
Oi,to je, da lagum po ovome zakonu u osnovi OI7JIlaava rudapsku jamu.
F.
5 F.
6 F.
7 F.

Spaho,
S.paho,
Spaho,
Spaho,

o. e., 100----<100.

o. e., 173.

o. e., 174.

o. e. 177.

150

GZM (A), NS 38/ 1983, str. 145- -152

P. ANELlC , MARGINALIJE O TRAGOVIMA STAR0C;A RUDARSTVA I METALURGIJE

LOKACIJA JEDNOG MLINA ZA MLJEVENJE RUDACE

(KaramUn kod Bresi.ovsko.g)

Nedaleko od sela Brestov-skog u opini, K-i'Selljak nalazi -s e lokalitet sa

nazivom Karamlin. Tamo se vide brojne gomile rudarske ja
:lovine, a tradicija kae da je tu nekada bila grka arija. Skloni smo ime
Karamlin povezati sa metalurkim terminom carro di molina , koji se sus
ree u dubrovakim izvorima XIV vijeka 8 , Ulpravo u vezi sa bosanskim ru
darstvom i krajem oko Fojnice (carro di malina = mlin za mljevenje rudae).
Treba napomenuti da mali poto'i- koji ovuda protire nije mogao p.ok
retahi It o ak 'Pomou _svoJe snage. Stog'a se moralo raditL o kolu na runi ili
zapr eni pogon (tzv. suhi rad).9

,kankteristinim

KAKO JE IZGLEDAO TOVAR OLOVA U SREDNJOVJEKOVNOJ BOSNI

U ruevinama gradske pal!ae na starom gradu Blagaju kad Mostara

Iprilikom arheolokog -isko,p avani'a 1965. g. naeno je nekoliko tovara 'Siro
vog olova. Meta.l je bio izliven u ploe koje su sa jedne strane bile ravne,
a sa druge - djelomino konveksne, to oito ukazuje na koritasti obilik su
-da u kojemu su izHvane. Najvea debljina ploa je 6-7 cm. Neke ploe
imaju e1ipsast oblik sa promjerima o-d 45 i 33 cm, a druge su prib1ino etve
rokutne sa najveom duinom od 50 i irinom od 22 cm. Tevina eli'p.s(llstih
ploa je 68, a etverokutll1ih 57 kg. Po tome je jedan tovar olova teio
114--136 kg . Na rubovima gotovo svih ploa vide se lije.bovi za tovarna
uelO
Po mjestu nalaza i karakterilstioI<,ama arheolokog sloja u kojemu su ni'
ene, ove olovne ploe 'potjeu iz sredine XV sto-ljea.

ARHEOLOSKI TRAGOVI METALURGIJE NA BOBOVCU

U komplek!su kraljevskog dvora na Bobovcu, i to u samom predvorju

.donje .palae, konstatilfani su tragovi jednoga ognji'ta, na kojemu se obav
ljala i metalurgijska djelatnost manJega obima. U dnevniku ar.heo:lokog is
kopavanja, koj-im je rukovodio P. Aneli , zabillje'io je (20. VIII 1959. g,):
Nastavljeno iskopavanje terase III, poeVi od dUJbime od cca 120 cm.
Odmah nakon prvoga kopa od prosjeno 10 cm, nailo se na podni-c u od g-ru
ba postavljene kaldrme vezane malterom. Na toj kaldrmi se primjeivalo i
jedno ma.nje ognjite sa garom. U ovome .kopu (iznad maltera) nalo se: par
komadia obine i emaj:lirane keramiik e, jedan bakreni okov, jedan -eljezni
okov, kljU, no'i, par avaJIa, neto iJvotirijskih kostiju, flragmena-t rimske
cigle.
Ka'rdrma - podnica debela je prosjeno 15-20 cm, pa se skida u jed
nom kopu . Malter je rastresH, pravljen od slabo 'preienog pijeska. Ka
menje je relativno krupno,

Desanka

Kovaevi,

TI'govina u

srednjovjekovnoj

Bosni, Saradevo, 1001,

155.
Tqponi.m Suhi rad za,bil1een je u Cikoli.ni Konjica (tzvorno !podruje K.ra
kraj ,s ela Gebe-lovine.
10 Dosta poclartalka o >
>lsalmama ('tovar~ma) olova ima 'll knjlil2li Desanke Ko
vaevi, ko.ja je ve citirana (v_~di bilj. 8 prema regilStru).
9

ljruice),

GZM (A), NS 38; 1983, str. 145-152

P . ANELIC. MARGINALIJE O TRAGOVIMA STAROGA RUDARSTVA I METALURGIJE

151

Ispad ave kaldrme-padnice, na pavrini ad cca 4,5 mZ, leaO' je tamni

slaj gara, debljine 5-10 cm. U sjevernom dijelu sande pakazala se agnji'te,
kaje se naJprije raspaznaje pa peenaj zemlji crvelIlkaste .baje.
Ognjite, nakan i:enja, pokazuje avak,av abNk: dugaka je 160, a i
roka 110 cm. Na sjevernaj sbrani zavrava se palukrugam kaji je na'slanjen
na ivu stijenu. Ovaj pOIlukrug OIi'vien je nizam kamenih plaa kaje su me
usobna vezane peenam zemljam ~ sada sama za kaji centimetaT izviruju iz
ravnine astalaga agnjita. Slaj peene zemlje na agnjitu irznasi akO' 5 cm.
U slaju sa garam sand IiI,i,zme'u agnjita i sande II, naen je
grumen 'siravag eljeza, teine 2-3 kg, kaje ja nije bHa u cjelini advajena
ad rudae. U nepo.srednaj blizini biO' je i, plitak rav, a'valne farme ('Pramjera
40 x 50) sa grudama istaga vil!pna (krea).
Nalaz palurast.a.pljene rudae 'i krea kaji se
sredstva u meta,lurgiji eljeza, ukazuje na
njite u stvari sU!pstrukcija jedne mal'e tapianike

pamana

esta

upatrebljavaa kaO'
da je ovo ag

mogunast
peJi.

P,rema apaj stratigrafiji aJrheOi]akih slajev.a na Babavcu, agnji>te bi

pripadala negdje kraju XIV stoljea, ZlJ1:atnije opravke, meu kaj~ spada i
pastavljanje kaldrme iznad ognj'ita (i paruene tapianlike pei?) vrene su u
prvaj palavini XV staljea.

QUELQUES NOTES MARGINALES CONCERNANT LES TRACES DE

L'ANCIENNE INDUSTRIE MINIERE ET LA ,M1!:TALLURGIE EN

BOSNIE CENTRALE

RESUME
Dan.s la premiere ,partie de ,['article l'auteur fait les courtes descrLptions de
quelques area les aux environ s de Fojnica, Brusova.a, Kbselja.k et Kre'evo, srur
lesque).s sont conserves les nombreux amas de terre steri1e min-iere, et ensuite Hs
demontren1 que ces ama.s immenses ont ete formes a l'Dc'Casiondu choix des
morceaux du minerai des depot.s alluvials des fleuves et de s glaciers Au sens
c'hronologique, auteur attrL1xu le ;plus grand nombre de ces arna s a 'l'ac1ivi
te miniere 'b ien or.ganisee de ~'epoque romaine, et par une !petite 'partie fl
l'ancienne indus trie miniere du Moyen age et de la ,periode du gouvernement
ture en Basn ie.
<Dans la deuxieme contribution (Lagum) l'auteur attire l'attenti!:Jn sur
la s ignification du mot lagum , ayan:t re!;u a l'EIpoque turque en Basnie le
su,jet 'Unique comme le tel1lTIe minieT. Combien 'ce sujet a ete-ul iffilPortant dans
l'industrie miniere on voit par le fa..1t que sa idefinition se trouve dans l'Ancienne
Iai miniere, c'est-a...,dire Kanun Sas, du ,s u1tan Suleyman II, On y decrit 'le lagum
(galerie de mine) comme la fosse miniere hor~ontale, ,du profil ,dete.l1mine. Dans la toponoma.stique le terme l~m est conserve dans le vili'age Gra.dina
aux environs 'de Fojnica.
La, t..roisieme contrLbution (Loca1ion d'i1..ln moulin pour le minerai) inteT
,p rete .l'oriJgine d'un toponyme (Karamlin) aux envirOJl<S du v,illage Brestovsko dans
la commune de Kiseljalk, fl l'aLde du :terme mdnier )}carro di molina, ce que sig
nifie en italien une 'install.ation miniere (mOlUIin ,pOour le minerai) au xv ~ me siecle,

152

GZM (Al, NS 38/ 1983, str. 14!>-152

P . IINUELIC. MARGINALIJE O TRAGOVIM A STAROGA RUDARSTVA I METALURGIJE

Dans la contri:b.ution: Comment etai;t-il la

di e vale, l'auteur informe q'U 'on adecou vert,
dans l'ancienne viJle de Bla.gaj pres de Mostar,
du r.
Le m eta l a ete fondu en <plaques, grandes

charge du plomlb en Bosnie me

lors des fouilles archeologiques
aussi quelques cha'l,ges de piemt
33-45 cm et lourdes entre 57 et

68 kg.

La derniere contribution: T'racoo archeoJogiquoo de la metalurgie s.ur Bo

Dovac, parle d'un foyer, des .rastes du :fer lYrut et du minerai .n'etant pas fondru,
decouverts lors des fo.uilles a rcheo'logiques effeotuees dans le vestipuile du palais
inferieur de la cour royal s ur Bobovac. Sur 1a base de ces trouvames on peut
conclure qu'il y a ete si,tue 'Un 'p etit fourneau pour fondre "le mineraide fer.
Traduction:
Edina Alirejsovi