PRAVILNIK

o TEHNI(;KIM NORMATIVIMA ZA WTI1lJ VlSOKIH OBJEKATA OD potARA

("Slutbeni list SFRJ", br. 7/84)

Clan l.

Pod visokim objektom. u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se zgrade sa prostorijama za boravak ljudi, ciji se podovi najv:i§eg sprata nalaze l'llljmanje 22 m iznad naj~~ kote terena na kojije moguc pristup i na komeje moguca intervencija uz koriSCeQje automehanickih lestava (u daljem tekstu: objekt).

Clan 2.

Vatrogasnim vozilima mora biti omoguceno da pridu obje1ctu S onih strana nakojima se nala-

ze prozori, vrrata iii drugi slicni otvori. .' ..

Prilaz objektu sa strane zabatnog zida bez otvora ne smatra se prilazom za mtervercnu.

Clan 3_

Za intervencije pri gasenju pozara mora se obezbediti plato na kome je moguce koriscenje automehanicldh lestava u ovirn polofujima

Pristupni put i plato za intervencije moraju imati kolovoze nosivosti najrnanje 10 tona osovinskog pritiska,

Clan 4.

Pristupni put aka objekta i plato za intervencije moraju se izgraditi taka da su pristup i kretanje vatrogasnih vozila uvek moguCi sarno vobjom unapred,

ttan 5.

Na l1l\irnan.ie dva filsadna zida objekta otvori moraju biti pristupacni za vatrogasnu opremu da

bi se pri gakrdu poWa moglo intervenisati sa ~jne 5t.rane. _ ._. .. . _ .

Ako se objekt gradi u nizu sa drugirn objektima, pa 1 sa omm kOJ! rusu. VlSO~ graniaU zld visokog objekta ne SIDe imati otvore i mora biti otporan prema pofaru nl\JllllIIUt 2 h.

Clan 6. .

Ako se na naspramnim zidovima objetta i susednog objekta bilo kaje visine nalaze otvon preko kojih bi se mogao preneti pow s jednog objeltta ~ drugi, naj~anj~ ~stojan? izm~11u tib ?tvora odreduje se racunski, a aka to niie moguee. rastOjanJe mora iznosin pola visme vl~eg obJektao

Clan 7.

Objekt se deli na pofume sektore, qja veli6na zavisi ad visine oQjekta, kako j e prikazano u tabeli.

TabeIa

Visina objekta urn

Veticina pozarnog sektora, u m'

22 do 40 41 do 75 76 do 100 preko 100

do 1500 do 1000 do 800 do 500

Clan 8.

Ako je povrsinajednog sprata objekta visine do 40 m rnanja ad polovine povdine predvidene u tlanu 7. ovog pravilnika, po!ami sektor moze obuhvatiti j dva sprata,

Dutina strane pofamog sektora izaosi najvi~ 60 m.

tlan 9.

DozvoUeno Je spIIjanje dva pauma sektora ako se izmedu njih nalaze vrata otporna prema po&ru najrnan,je 1 h, koja se prj pojavi dima automatski zatvaraju.

Pri sPl\iaJ\ju po:lamih settont na objektima vim od 100 m mora senapraviti tampon-zona sa dvoja vrata k~ su otporna prema potaru najrnanje 1 h. Tampon-zona men se prirodno iii ~tacki provetravati.

Vrata iz stava 2. avog clana moraju imati automatski mebanizam koji ce ih u trenutlru karl se pojavi dim zatvoriti, pri remu se mora ukljuati ventilacija tampon-zone.

tlan 10.

Pregradni zid koji odvaja pof.ame sektore mora da preseca eelu konstrukciju.

Ako su tavanice spustene, pregradni tid mora da preseea vidljivu oblogu tavanice i da se vezuje sa meduspratnom konstrukcijom.

Ako se u krovnoj konstrukciji objekta koristi i gorivi matcrijal, pregradni zid na posledlliem spratu mora da preseca krovnu konstrukciju i da Je nadvisuje najlIWlie SO em

Oan 11.

Kod objekata aji su poj edini delovi razlicite visine, na zidu vi~eg dela objekta, na visiri naimanje 10 m iznad ni!eg dela, kao i na spoljQjem zidu objetta koji je prislomen uz niti objekt, ne sme biti ni.kakvih otvora.

tlan 12.

Aim se objekt ili delovi objekta grade sa slo!enim oblicima OSDOve, prilikom deljenja objekta na po!8rne sektore, J'Utc8anje pregradnog zida od unut.ra!njeg ugIa objekta mora da iznosi na,jrnanje 5 m, kako je ptikazano na slici,

Horizontalno prekidno nmoja~e na mestu pregradnog zida kClie odvaja pofarne sektore iznosi najrnan,je 1 m.

tlan 13.

Noseei elementi j konstrukcije i elementi puteva za evakuaciju, s kojih se potar mote preneti iz,jednog po!amog sektora u drugi ill sa jednog sprata na drugi, prave se ex! negorivog gradevinskog materijala otpomog prema pof.aru najrnanje 1,5 h.

Clan 14.

Nosea i ojawu spoljni zidovi mongu biti od negorivog materijala i otpomi prema pof.aru na,jrnanje 1,5 h.

Izolacioni materijal na spoljnim stranama zidova iz stava I. ovog &.na mof.e biti i goriv pod uslovom daje nalepljen na zid i ankerovan taka da ne otoada u siOOlju powa i daje sa spoljne suane oblo1eD negorivim materijalom koji je otporan prema pofmu najmaqje 1 h

Izolaciooi M8terijaI u zidOYima iz stava 1. oVOg l!lana mol.e biti .,riv aka je obloga s unutralnje strane tib zidova otpoma prema pof.aru najmll11le 1,5 h, a aka je postavljen sa 1UlutWrqe strane tih zidova, izolaciomi materijal mora hiti negoriv.

;;, 5,00 I

l J
~ l~ 500 -
..,., ~ 5,00'
/1,\ r-
I 1 J
~ 5,00 J 1 J 1:> 5,00
- Clan 15.

Unutralnji noses pregradni zidovi. osim polmltne pregrade, harmooika-vrata i 51., moraju blti otpomi prema pobru najmanje 112 b.

Pregradni zidovi izmedu dva stana mo~u bili olporni prema pof.aru na,jrnanje 1,5 h.

Can 16.

lzolacija i obloge zidova u prostorijama u kojima se nalaze mom evorovl mogu biti i od gorivog materijala (Plaslika, ema:gJirani tvrdi lesonit i sl.),

Oblaganje stepenimog prostora gorivim materijalom nije dopusteno,

Clan 17.

Fasada objek-ta mora hili izgra4ena ad materijala koji ne mote da prenosi vatru s jednog sprata na drugL

Prekidno rastojlU\ie izmedu otvora na dva susedna sprata na fasadnoj strani mora iznositi naj-

man,je 1 m.

Aka je prekidno rastojaqje rnanje ad 1 m, put plamena izmedu dva sprata produzava se postavljanjem konzolnib delova konstrukcije objekta u nivou svakog sprata.

Clan 18.

Svaki pohmi sektor objekta mora biti dostupan preko 11IIimanje jednog sigurnosnog stepeni§ta iii najmanje dva medusobno nezavisna stepeni§ta. Jedno od nezavisnih stepeni§ta ne mom da vodi u prizemije ako vodi u deo objekta ill drugi objekt koji su niti od 22 m i koji su povezani sa drusim stepeni~tem koje vodi van objetta.

Sigumosno stepeni§te mom biti obez.be4eno tako da vatra i dim ne prodiru za sve vreme dok polar traje u objektu i mora biti dostupno iz svih prostorija jednog pot.amog sektora putevima koji nisu ugroUni polarom.

ban 19.

Stepenisni prostor mora imati otvore za prirodno provetravanie, keji se otvaraju IZ prizemlja iii sa odmoriSta na stepenicama,

UkuplI8 povrsina otvora :r.a prirodno provetravanje mora biti najmanje 5% povdine horizontalnog preseka stepenimog bbta kame pripadaju, ali ne tnanja od 0,5 m2•

Clan 20.

Najdu!i put iz nete prostorije u jednom polamom sektoru do stepeni~ta ne SIDe biti du!i od 30 m :r.a objekte visine do 15 m, odnosno 20 m :r.a objekte vi~e od 75 m.

Clan 21.

Unutra§qja sigumosna stepenilta za objekte vile od 40 m moraju jspunjavati sledeee uslo-

ve:

1) rnOl'l\iu biti odvojena od unutra§njib komunikacija obje:kta tampon-zonom koja se pro vetrava prirodnim iii veltaBrim putem:

2) Poviiina tampon-zone mora iznositi najmanje 5 rn2 s tim ~to zona ne mme biti uh od

1,25 m;

3) tampon-zona mora biti odvojena od stepenista i unutraSnjih komunikacja vratima koja ne propuitaJu dim, koja su napravljena od negorivog materijala i opremljena mebanizmom koji ih uvek drfi zatvorenim;

4) ako se prirodno provetravanje. ne mo~e obezbediti preko fasade ebjekta, lampon-zona se provetrava ve:Atal!ki sa 20 izmena vazduba na eas;

5) liftOvi moraju biti izdVQieni od stepe!li§nog prostora i tampon-zona,

aan 22.

UnutrdQja sigumosna stepeni§1a za obje.kte visine od 22 m do 40 m moraju se od ostalih komunitacija odvojiti vratima koia ne propu§taju dim i koja su opremljena mehanizmom koji ih uvek dtti zatvorenim.

Clan 23.

Dim iz stepenisnog pretprostora odvodi se sa najviseg mesta pretprostora, spod tavanice, a svel vazduh se ubacuje pn podu pretprostora,

Prov('~avanje se pred~ida s~mo. za jedan pozarni stepenisni sektor od ~iri sprata, Uredaj za prov~travanJe uk1Ju~uJe ~ automatski preko signalnih uredaja za dim, koji su pos~vlJeni .u unutrasnjim komumka~J~ma ispred stepenlsnog pretprostora na najviAoj tal!ki ispod tavaruce, Osirn automatskog, mora biti obezbedeno i rucno uldjucivanje sistema za provetravanje.

Clan 24.

Stepenisno o~no mora biti odvojeno od unutraSnjih prostora obtekta zidovi tp .

rna pozaru naimanje 1,5 h. ' rma 0 ornnn pre-

Clan 25.

. .. Najmanja sirina s~gurnosnog stepe?Bta odreduje se tako ~to se za svakih 100 ljudi obezbedu-

je sirina od 60 em, S tim da ukupna sirina ne moze biti manja od 1,25 m,

Ako bi, saglasn~ o~redb~ stava 1: ovog clana, trebalo obezbediti stepeni~te ~ire oli 2,20 m, morala bi se .~~pravltl . najrnanje dva sigurnosna stepenista,

Stepenisni kraci I gazijta moraju se napraviti odmateriiaa otpornog prema po!aru najnanje 1,5 h.

Konzolna i spiralna stepenista u obiektima nisu dozvoliena,

Oan 26.

Spoljna sigurnosna stepenista moraju ispunjavati sledece uslove:

1) da su pnstu~ iz .hodnika iii najmanje iz dve prostorije zgrade na svakom spmlu:

2) da se ne postavliaiu blize od 1.5 m od otvora na fasadi objekta osim ako su ozidana prema

tom otvoru; c '

3) da korisna sirina nije manja od 80 em, a da nagib nije veei od 450 _

4) da se ~e prave kao sprilno stepeniste i penjalice; ,

5) da zastitna ograda otvorenih stepnista niie nib od 120 m:

6) da je gradevinsk] materijal negoriv;· "

7) da je koriscenje moguee bez obzira na vremenske prilike,

Clan 27.

. . U ?bjektima ~i§im od 40 m povezivanie podruma sa gomjim spratovima ~ednil!kim &tepenistima D1Je dozvolieno,

U obj~ktima visine do 40 m moze se spajati stepenijte podrurna i gomjih spratova pod uslovo~ da je ulaz u podrurnske prostorije obezbeden provet.ravanom tampon-zonom i vratima otpormm prerna pozaru 1 h.

Oan 28.

Pod hodnika mora biti ravan i bez sufenja,

Obla~je_. zido~. hodni~ma gorivim materijalom nije dozvolieno.

ZldOVI kOJI odvl\J8Ju hodnike ad ostalih ugrofenih prostorija mon~u biti otporni prema pofaru 1,5 h.

. ~irina hodnika odreduje se kao kod sigurnosnih stepenista, prema odredbama tlana 25

pravilni ka. ovog

Vrata koja povezuju hodnike sa prostorijama visokog pozamog opterecenja moraju biti otpor-

na prema pozaru najmanje 1,5 h i uvek zatvorena .

. Na svi~ putevima za evakuaciju dozvoljeno je postavljanje sarno zaokretnih vrata koja se

morsju otvarati sarno u smeru izlaZenja. '

Clan 29.

~irina izlaza IZ ohiekta odreduje se taka ~to se na svakih 100 Ijudi obezbeduje sirina od 60 em, s tim da lzlaz ne mole biti ul!i od 1.25 m niti ~iri od 2 20 m

Izlazi i. prila:i izlazima moraju biti uvek pristupacni.' .

Put do lZlazmh vrata ne sme voditi kroz prosl(Xiju koja se zakljul!ava i mora biti vidljivo obelettm

aan 30.

Prilazni putevi izJaznim vratima ne smeju da prolaze pored iii preko prostorija ako u slu~ju pozara u tim prostorijama postoji opasnost po fivot

Ako do nekog izlaza iz objelcta vodi vise pristupnih puteva, dimenzije svakog od tih puteva moraju da zavise od broja Ijudi koji se njin1a koriste.

Svi izJazi iz objekta moraju voditi neposredm na ulicu, dvoriste iii u drugi bezbedan prostor,

Izlaz Iz objekta ne sme biti nifi ad 2,30 m

Clan 31.

Ako su izlazna vrata na objektu zaokretna, moraju se otvarati u smeru izlazenja,

Vrata moraju bili podesena tako da se u svako vreme mogu otvarati sa strane s koje treba izlaziti. Ako sa unutrasnje strane vrata postoje brave, one se ne smeju otvarati ldjueem.

Izlazna vrata koja su namenjenasamo za evakuaclju u slueaju pozara rnoraiu se s unutrasnje strane lako otvarati i moraju biti vidljivo oznaeena kao izlazna vrata u slucaju pozara.

tIan 32.

Krilo izJaznih vrata ne srne biti uze od 70 em niti ~ire od 1,20 m.

Pod sa obe strane izlaznih vrata mora biti ravan i podjednako izdignut na udaljenosti od najmanje 1,50 m. Izuzetno, ako izlazna vrata nisu natkrivena, dozvoliava se postavljanje jednog stepenika sa spoljne strane izlaznih vrata, vlsokog najviSe 18 em.

Clan 33.

Ako se izlazna vrata pokreeu elektrifuom energijom, moraju biti konstruisana taka da se, u sluCllju nestanka energije za naPl\ianje, mogu otvoriti rucno,

Obrtna vrata se ne smatnYu izlaznim vratima u slu6Lju pozara

Clan 34.

Svaki izJaz iz objekta u sluCaju pozara mora biti oznacen uotljivim znakovima ako izlaz iii put do izlaza nisu vidljivi neposredno iz prostorija.

Pri oznacavaniu izlaza iz objekta ne smeju se koristiti jako osetljivi znakovi namenieni drugoj svrsi niti se u liniji pogleda prema znaku iz1aza smeju izlagati roba iii drugi predmeti koji bi mogli da odvuku paznju od izlaza,

Clan 35.

Svaka vrata, prolaz iii stepeniste koji ne sluze za izlaz niti su pristupni put izlazu a smesteni su tako cia bi se zabunom mogli smatrati izlazom, maraju biti vidljivo oznaceni znakom koji ukazuje na stvamu namenu vrata, prolaza iii stepenista,

tIan 36.

Znakovi za usmeravanje kretanja ljudi moraju biti osvetljeni izvororn sveuosti koji na osvetljenu povrsinu daje jacinu svetla najmanje 50 lx,

tIan 37.

Pozarm sektor u prostorijama ispod nivoa terena ne sme iznositi vise od 250 m2 i mom biti odvojen zidom otpornim prema pozaru 1,5 h.

Svaki pedrumski sprat mora imati naimanie dva izlaza, od kojih jedan vodi neposredno napolje.

Ako postoii vise podrurnskih spratova, dozvoljeno je postavljanje zajednitkog stepenista koie mora biti napravljeno kao sigumosno i koje mora imati zaseban izlaZ napoJje, nezavisno od iz1aza sa nadzemnih spratova.

Clan 38.

Podrumska prostori]a ne sme biti udaljena od izlaza iz objekta viSe od 20 m. Sva vrata na putu za evakuaciju moraju biti otporna prema poiaru 1,5 h_

Vrata koja vode neposredno napolje moraju biti napravljena tako da se sa unutriiSnje strane mogu otvarati bez ldjuc!a.

t1an 39.

Ako se u podrumsldm prostorijama objekta, dlde iii kraC:e., zaddavlliu !judi, bo drugi izlaz moje poslufiti prozor ako je t.akvih dimenzija da se mole koristiti za prolaz.

Oan 40.

Vrata ujednom pommom sektoru kqja povezuju pojedine prostorije sa putevima za evssuaciju moraju biti otporna prema pozaru 1,5 h.

Na javnim objektima vrata moraju biti otpoma prema pofaru 1,5 h.

Vrata na putevima za evakuaciju moT!\iu se otvarati u smeru izJalenja iz objekta,

tIan 41.

Vrata koja spajlliu pofarne sektore moraju imati mehanizam koji ih uvek drli zatvorenim

Ako se iz tehnolo1lrih iii drugih razloga, vrata iz stava 1. ovog flana dde otvorena, ona moraju imati mehanizam b:\ji ih u trenutku pojave dima. zatvara

tIan 42.

Zaluzine i sve vrste toletni postavljenih sa spoljne strane prozora moraju biti izradene od negorivog materijala

Sa unut:ra!nje strane prozora dozvoljena je upotreba zastora ad gorivog materijala.

tIan 43.

Zidovi vertikalnih kanala za sme§tIIi instalacija moraju biti otporni prerna pozaru 1,5 h. Pristupni otvori loa kontrolu instalacija moraju se osigurati vratirna ili kapcirna otpornim prerna pofaru nllimanje 1,5 h.

tIan 44.

Vertikalnim b.naIima za smeitaj instaIacija u objektu ne sme se prilaziti iz stepenitnog prostora, vee sarno iz prostom koji je od ostalih komunikacija u obj ektu odvojen vratima koja moraj u biti iz:radena od negorlvog materijala_

Na IUlivikm spratu objekta vertikalni kanali za sme§IDv instalacija moraju se proveuavati preko boenib otvora uitupne povriine 5% ad povmne popie¢nog preseka kanakl.

Oan 45.

HorizOntalni kanali u kQje se postavijaju instaIacije moraiu biti otporni prema pofaru 1

h.

la.

Sve obloge horizontalnih kanala i otvoea na tim kanalima moraju biti od negorivog materija-

aan 46.

Izolacije DB kanalima u kQje se pOS1avijaju instalacije moraju hili od negorivog materijala i poltavljene taka da dim iii plamen ne mogu prodirati u susednu prostoriju.

Otvori na kana1ima za smeltaj instalacija, ako so nalaze u prostorijama, morl!Ju biti osigurani potlopcima ill vratima otpomim prema pobru 1,5 h.

Oan 47.

Horizontalni kanali u koje se postavijaju insta1acije moraju se provetravati. Za provetmvanje se De smeju upotrebijavali stepenilni prostor niti prostorije u objektu koje se koriste iii u kojima se naIazi. zapa1jiv materijal.

U hOrizontalnim kanalima bez protivpomme pregrade kQja spreawa prenokqje potara dul instalacija dozvoijena dufina instalacija Il1Dfe da iznosi najvile 15 m.

Oan 48.

Vertikalni kanali za odvodenje otpadaka sa pojedinih spratova moraiu imati svoj provetravani pretpJOstor, aim ako se otvor za ubaclvat\je otpadaka sa po.k1opcem, nalazi na spoljnjem ziduo

Kana! fa odvodllllje otpadaka ne sme bili u neposrednoj vezi sa steperusnim prostotom. Unutralnja povriina kanala mora bili glatka..

Clan 49.

Zidovi vertikalnih kanala mo~u biti otpomi prema pofaru 1,5 h.

Otvori 1.8 ubacivaqje otpadab u vertikalne bDale monVu se nalaziti u posebnoj prostoriji, cija povrfiDa De sme biti tnaJija ad 2 m2 i ~ja moq imati posebno provetravar\ie.

Poklopec na otvoru kroz koji se ubaeujuotpaci mora biti od negorivog materijaia, uvek zatvoren i dobro zaptiven,

Clan 50.

Zidovi prostorije 1.8 sakup1jaDje otpadaka iz vertikalnih kanala moraju biti otporni prema po&N najnwVe 1,5 h.

Prostorija iz s1ava 1. ovog &na predstavlja zaseban pobmi sektor.

Vrata na prostoriji za sakupljanje otpadaka mongu biti otpoma prema pobru najmanje 1,5 h i mDnliu imati mebanizam toji ib ddi uvet zatvorenim.

Prostorija za sakupijanje otpadaka mora se provetravati

Clan 51.

Svaki pof.ami sektor u objektu mora biti povezan sa na,jmanje jednim liftom za prevoz li-

ca.

Liftovi za pevoz liea u objettima viiim od 40 m moraju bili pristupaenl iz pretprostora koji se proveuava.

Clan 52.

Zidovi okna za Iiftove moraju bin otpomi prema po&ru 1,5 b.

U objettima viiim od 40 mow za liftove mOl'lliu biti odvojtna od stepenimog prostoa, a u objektima visine do 40 m dozvoijeno je da provetravani pretprostor bude zajedniCki za liftove i stepeniJte.

Osirn instalacija potrebnih za rad Iifta, u okno za lift postavljaju se jos sarno instaJacije za automatsko otkrivanje pozara i javljanje 0 pozaru u oknu za lift i kabini.

Clan 53.

Kabine liftova i vrata na oknu za lift moraju bili od negorivog materijala. Ta vrata moraju se zatvarali automatski.

Clan 54.

Lift mora biti opremljen uredajirna toji omogucavaju da se, u slutaju pojave pozara u po:f.amom sektoru u kome se lift nalazi, kabina autornatski dovede u prizemlje i da se, posle lzlaska lica, lift automatski isldju~ jz rada.

Dimni detektori, zbog osetljivosli, ne smeju bin povezani sa komandom za blokiranje lifta.

Ctan 55.

U objektima viiim od 75 m jedan od Iiftova koji se normalno koriste predvida se kao lift za evakuaciju u toku po1ara (u dajem tekstu: sigumosni lift).

Sigumosni lift mora bili sme§ten u sopstveno okno ~iji su zidovi i vrata otpomi prema pofaru najmanje 1,5 b.

Okno sigurnosnog lifta mole biti smesteno u stepenisni prostor, u provetreni prostor stepenilla iii locirano tako da ima poseban pretprostor za provetravanje, sa najmanje 20 izmena vazduha na w.

Clan 56.

Jedna od dimenzija sigurnosnog lifta mora iznositi na,jmanje 2.~~ m.

PretprostoT iz kOga se ulazi u sigurnosni lift mora biti takvih dimer2ija da se nesmetano rnogu UDosili i imositi bohtitka nosila Sf. bolesnikom u lefeeem polo.f.a\jll

aan 57.

Komanda za uptavljanje sigumosnim liftom mora biti napravljena tako da se ~in~, pozivom iz prizemha, preko posebnog prekidaro, mole bezbedno, u svako vreme, dovest. u pn-

z:cmljc.

Sigurnosni lift se koristi za vreme pchra sarno pomoeu posebnog k1juCa za upravtillQie.

Clan .s8.

Temperatura nastala od pofara ne sme da ueiCe na rad sigurnosnog lifta tokom 1 h.

Clan 59.

Sigumosni lift se mora oznaciti natpisom, Ako natpis nije vidljiv sa ulaza u prizemlje, moraju se postaviti posebni natpisi za usmeravanje.

Clan 60.

Prostorija u kojuje smesten pogonski agregat za lift (m,a§inska prostorija) mora se naJaziti na naivisem mestu u objektu i mora biti odvojena ad ostalih komunikacija vratirna otpomim prema pozaru najrnanje 1,5 h Zidovi te prostorije moraju biti otpomi prerna pofaru 1,5 h.

Clan 61.

Kotlarnica za zagrevanje mofe se postaviti u objektu visine do 40 m ako ispunjava sledece uslove:

1) da su zidovi kotlamice i meduspratna konstrukcija otpomi prema po&ru 1,5 h;

2) da su vrata za ulaz u kotlamicu postavljena sa spoljne strane objekta. Kotlamica mo!e biti povezana sa objektom preko tampon-zone sa veStackim provetmvanjem i vratima O1pomim prema pozaru 1,5 h;

3) da kotlarnica irna najrnanje dva izIaza, od kojih jedan vodi neposredno van objekta;

4) da se vrata na kotlarnici otvaraju u smeru izlai.enja;

5) da se skladisni prostor za gorivo (~vrsto, teeno iii gasovito) de nalazi u objektu.

Clan 62.

Kotlamica za objekte visine preko 4() m mora biti locirana van objekta.

Ako se kotlamica postav1ja neposredno uz objekat, ona mora da ispunjava sledece zahte-

ve;

1) da zid objekta uz koji se prislanja kotlarnica nema otvora na ¥isini najrnaoje 5 m iznad kotlamice:

2) da je zid kotlarnice prema objektu otporan prema pofaru IUlirnanje 3 h;

3) cia su krovna konstrukcija i krovni pokrival kotlamice izradeni samo od negorivog materijaJa;

4) cia na zidu kotlamice prema objektu ne postoji veza sa objektom. aan 63.

Podstanica za toplu vodu u objektu mora se smestiti u pOSebnu prostoriju.

aan 64.

Za zagrevanje vode za eentralno grejarue mok se koristiti i gas, s tim da se kotlamica postavtja na najvisi sprat objek.ta.

U prostoriju kotlarnice mora se ulazili sarno sa terase.

Kotlarnice se snabdevaju gasom pomoCu cevovoda kojl se postavlja sa spoljne strane objetta na zidu bez otvora, a aka je zid s otvorom, cevovod se postavlja 2 m od otvora i ZiStiCuje od uticaja atmosferilija i visokih temperatura.

Deo cevovoda koji je pristupacan sa nivoa terena mora bili za!lieen od mehanickog oIteten-

ja.

Clan 65.

U objeklima nije dozvolieno postavljanje transformatorskih stanica.

U objektima visine do 40 m mote se, izuzetno, dozvoliti postavijanje trasformatorske stanice pod uslovom da je pmstorija u koiu se postavlja stanica ovojena od ostalih -prostorija.

Zrdovt prostonje u kOJU se smestaiu translormatori moraju biti otporni prema pofaru 3

h.

Iznad ulaznih vrata u transformatorsku stanieu mora se napraviti nadstresnica koja ima dobro zaptivenu vezu sa objektom i eija duiina mora da iznosi najmanje 2 m, a sirina, od V13ta na jednu i drugu stranu, po 1 m.

Clan 66.

Osim redovnog naPlUanja elektri~nom enersijom iz 11lI'd.c, u objekl.ima se mora obez.bediti rezervni izvor koji ce elektri~nom energijom naMati sledel:e uredaje:

1) sigumosni lift iii najmaoje jedan lift namenjcn korisnicima objelda'

2) dsvetljenJe puteva za evaknaciiu (stepeniita, hodnici, pristupni putevi, ~tpisi za bdu eva-

kuaciju i sl.); .

3) iliedaje za zatvaranje dimnih kIapni u objektu;

4) ~idroforsko postrojenje i pumpe (alto postoje u objeldu);

5) uredaj za automatsko otkrivanje i javljanje 0 pob.ru;

6) automatske uredaje za ge!enje pcdara (am su postavljeni);

7) Uredaje za provetravanje pretprostora, tampon-zona i elektril.\nih uredaja k~i sufe za za§titu od pozara,

Clan 67.

Ako se kao rezervni izvor za snabdevanje elektrimom energijom koristi agregat sa motorom sa unutrasnjim sagorevanjem, za taj agregat mora se obezbedlti posebna prostorija ~iji su zidovi i vrata otporni prema pofaru mijrnanie 1.5 h.

Agregat iz stava 1. ovog elana mora se automatski uklju¢ivati i mora biti sposoban da obezbeduje energiju najmanje 2 h.

Clan 68.

Akumulatorske baterije koje se koriste kao rezervni IIVor elektricne energije moraiu biti smeltene u posebnu prostoriju koja se dobro provetrava.

Prostorija i.z stava 1. ovog Bana mora imati elek.triene instalacije koje 5U izvedene u protiveksplozivnoj zastiti,

Vrata na prostoriji moraju biti otporna prema pozaru Dllimanje 1 hi prilikom otvaranja i zatvaranja ne s!Deju varnidti.

Akumulatorske baterije moraju bili sposobne da obezbeduju energiju na,jrnanje 2 h.

aan 69.

Elektrifua insta1acija u objektu mora biti napravljena tako da se i.z prizemlja ill spolia moze brzo iskljuiSti.

.. Ra~odne table i .druge ta~e sa mernim uredajima postavljaju se u ormare ad negorivog matenjala kOJe se ne ~mtilu nalazlll na putu za evakuaciju iz objekta.

~lavni naponski vodovi, kao i ostali vodovi koji prolaze !g'oz jedan pobrni sektor iii vi§e pof.amih sektora. po.stavljaju se tako da se preko njih ne moze preneti vatra sa jednog sprata na drugi sprat, odnosoo lZ jednog pofamog sektora u drugi pozarn; sektor.

U okna namenjena za elelrtri~ne kablove ne smeju se postavljati druge instalacije.

aan 70.

Za svaki pofarni sektor izgraduje se, po pravilu, zaseban sistem za kJimatizaciju odnosno

provelravanje. '

" . Izuzetno od odredbe stava 1. ovog l!Iana, ako se ne mole izbeCi s~e dva pof.arna seldora ill .viIe ~bmih sekt?Jll kanalima za klimatizaciju ill provetravanje, na mestima na kojima prolaze OVl kanah kroz tavanu:e ili zidove koji odvlQliju pofume sektore moraju se postaviti kiapne otpome prema pofaru koje se automatski zatvanQti pri pojavi dima iii povetane toplote.

Vertikalni otvori za provetravanje moraju sa svih strana biti otpomi prema pofaru 1,S

h.

. Ma~~jal koj~ se koristi za toplotnu ill zvucnu izolaciju urec.taja za kliIDatizacjju i provetIavan-

Je mora bltl negorlv.

Oan 7l.

Pri aktiviranju signalnog uredaja za dim ili uredaja za automaUIco otkri~e i javljanje 0 pobnl uredlUi za dovod sve!eg vazduha mol'l\iu biti izvedeni tako da se automatski isklj~uju. . . Uredaji za provetravanje i k1imatizaciju ponovo se ukljuCuju iz prizemlja prekidKem postavl-

Jerum na Iako dostupnom mestu. .

aan 72.

Klima-komore i drugi uredqji za provetravanje moniju se smestiti u zasebnu prostoriju kojaje od ostalih prostorija u objektu odvojena zidovima atpomim prema pofaru 1,5 h.

Vrata na prostoriji za klima-komore i u~e za provetmvanje mOOlju biti oiporna prema pof.aru 1,5 h.

Clan 73.

Ovaj pmvilnik siupa na snagu po isteku 12 meseci od dana objavljivanja u Slufbenom listu

SFRr. "

Ovaj Pravilnik je objavljen u "Sl. lism SFRJ", hr. 7184.

Pod visokim objektima podrazumevaju se zgrade sa prostorijama za boravak Ijudi, ¢iji se podovi na~vikg sprata nalaze najmanje 22 m iznad Dllini!e kote terena na koju je mogue pristup na kome je moguea intervencija uz kOriseenje automehanickih lestava,

Pobr u 32-spratnom hotelu u Seulu, odneo je 163 fivota, a pow u 25-spratnoj band u Sao Paotu. 180 tiudskih tivota.

Ovi podaci 0 broju zrtava, prilikom pozara u visokim zgradama, ukazuju na to koliko painje treba posvetiti za§titi od pofara visokih zgrada.

Karakteristicne negati vne osobine visokih zgrada, sa stanovilta za§tite ad pozara, saddane su

u:

- otezano] moguinosti korlseenja i primeni vatrogasne opreme za intervenciju od spolja, a

kod najvisih u potpunoi nemogucnosti za upotrebu vatrogasne tehnike ad spolja, - lakom i brzom zadimljavanju komunikacija, i

- vno kratkom vremenu za evakuaciju zbog moguCeg brzog greqja dima i vatre.

K.arakteristi~ne osobine i problemi wji se javljaju prilikom pozara u visokim zgradama, utazuju na pravce i prineipe 0 kojima se mora voditi rabma pri pmjektovanju, izgradnji i odrfavanju visokih objekata.

U daljem tekstu navescerno neke zahteve 0 kojima se mora voditi racuna pnlikom projektovaq;a i odd.avar\ia visokih objekata:

- saobraCajnice moraju bit! tako relene da omoguce ~to bezhedniju brtu a time i efikasniju

akciju gderija po!ara, ,

- stati&a sigurnost objetla ne sme hili narusena za vreme tnU~a pof.am,

- zadimljavanje komunikacija i prostora za evakuaciju mora biti sprefeno,

. - komunikacije i prostori za evakuaciju moraju biti zastiteni od pofara, g. mora se spreCiti lirell,le pofara i.z granimih prostora sa komunikacija na komuoikacije,

- monUu se ohezbediti spasilafte komunikacije kio Ito su na primer sigurnosni Iiftovi kod zgrada visine preko 75 m.

- potrebno je omoguCiti obezbe4enje brze iriformacije za korisnike objekta i vatropsce 0 mestu i veliWli pofara. boi 0 tome koji je materijal iii koja instalacija zahwtena pofarom

. - mOl1liu se predvideti ureda,ji, instalacije i sredstva za gajenje pohra (protivpohrni apanltl,

hidmntska mreh, u nekim sluaijevima automatska stabilna instalacija za ga!enje pobra i instalacija za automatsku dojavu pofara, dize1-elektrilD agregat).

- treha izraditi plan Wtite od pofani u koji se monUu uklju5ti svi torisnici objekta,

- mora se obezbediti pouzdano funkcionisanje elektriarih instalacija i uredlVa i instaacija

koje su u funkciji sistema zaltitc od pofara.

- inspekcijske preglede treba vdti ~ feiCe.

Da bi vatrogasna intervencija, prilikom pofara visokog objekta, bila ito eflkasnije obavtiena

pristupni putevi· i prilazi moraju ispuniti s1edece zahteve: '

- objektu se mOOliu obezbediti pri1azi vatrogasnim vozilima sa najmanje dye strane na kojima se nalaz.e prozori, vrata i sli~ otvod,

- mora se ohezbediti plato na kom je mogute kori§el:enje automehaniaih lestava,

- nosivost kolovoza, pristupnog puts. i platoa mora biti predvidena za najmanje 10 t

osovinskog pritisb,

- P_ristupni. putevi ad objekta monUu biti udaljeni ~e 5 m, a najviSe 11 In,

- firlnapnstupnog pum treba da imosi lU\imanje 3,5 m,

~ unutraltUi prei!nit krivine priJtupoog puta ne sme biti manji ocI. 10m, ~ matsimalni nagib pris1upoog pm. mole imositi '-viie 10 procenata.

- slobodna visina prilazllOl putt 1.8 vatropsna vozila ne sme biti manja od 4,5 m.

- pristupoi putevi i plato za automeballil!te lelltve ne mogu biti toriJteni kao mesta za parki-

JalIje vozila.

Nosca clementi i tonstrukQje i elementi puteYa za evakuaciju s Ialjih se pohr mole preneti iz jednog po!amog sektora na drugi iii sa jednog sprata na drugi prave se od negorivog gradevinskog materijala otpomog prema pofaru IJijmanje 1,5 wova. Ista otpomost prema pofaru va!i. za noseee i spotine zidove.

Otpomost prema polaru zidova raznih debijina i materijala prikazana je u obja!njenjima uz Pravilnik 0 smeItlgu i drf.anju uija za lofeoje. Prilof.enim crte:!ima prikazana su razna re~Qia za meduspratne tonstrukcije pravljene od razliiStih materijala kojima se postifu tra!ene otpornosti prema po.f.aru.

Vatrootpomost u casovima

Debljina u ern

9 10 12 15 18

0,5

1 t:

4 ""

6

Arm/ranobetonska ploca

Debljina u mm

Vatrootpornost u casovirna

40-50 25-50 15 25

Tavanica od celi{nlh nosaeQ

... ,-.

Medusprotna konstrukcua ad monta-

opeka, volroolparnost (danja stran« neomaiteri$(Jlla) 1 Cas, ~iilrootpomosf (donja slrlllla omalterlsana) 1 cosa

Malter Manta opeka

Zadimljavanje objekata je jedan od najugrouVl!.iucih faldora. C~enica da je brzina §iretUa dimnih gasow sa jedne eta!e na drugu 0,5 mlsec, govori 0 potrebi zutiw komunitacija i promra za evakuaciju jer u protivnom, za nekoliko mmuta, pomenute prostore ne bi bilo moguee Iroristi-ti.

Ovim Pravilnikom jasno je izrafen zahtev za formiranje Iwmunikacija zdtiCenih od prodora dima, u zavisnosti od visine zgrade, Na sledecim crtef.ima prikazana so neb re§eQja kojima se SPfefava prador dima u sigurnosno stepeoi§te.

/l J~-

hadnik

dinmo nepropusna 'vltrootp<fma vrata

'ndimno n

vatrootporna vrata

Na crtef.ima se vide tampon prostorije koje sprel'avaju prodOr dima u Iipmosoo ltepenilte.

T~ prostorija mora se provctmvatiprirodnim ill· vdta&iJn putem, Prodor dima u stqJeaiJte bite sprc:ren ako se u tampon prostoriji ostvari natprilisak. ocI. 50 Pa,

U tJanu 19, stay 2 ovog Pmvilnika, izlalen je zahtev da ukupna povriina otvora za prirodno pJOveCravanje mora bili WJjmanje 5 procenata povriine horizontalnog presdra stepenilrnog Iahca kame pripadaju, ali ne manji od 0,5 m2.

Prema tvrdtUi nekih autora, a na osnovu sprovedenih ispilivanja. minimalnc povrIine ~ ad 0,5 m2 iz tIana 19 PraviInika ne obezbedUju dovoJjan broj ilmena i treba ih povebrti na najmanje 1 ml.

PIlaviloikom 50 doIta precimo izneseni zahtevJ U VCZI sa azvodenjem raznilHldalja, inltaBcija i dr. pa smatnuno da nema potrebe uputtati se u objaInjav~e pqjedinil i!lanova. Sto Ie tiI!e veza i uslov\iCDosU izmedu nastanka polara i funkcionisanja pojedinib sistema zaMite, kao Ito su mtvaranje protivpohmih kJapni. ukljuaoja iii isldjtreenja. ventilacije, aktivimtda iosta.lacije za automatsko gaJaVe pof.aIa, zatvararlie protivpo1.arnih iii protivdimnih vrata (ditnnoncpropusna vrata) i 'IL Ovom zbirkom SU obuhvatena neka reieQja kojimaje mosul:e razretiti problem medusoboe usagWeoosti

rada pojedinih instalacija i uredaja. U objaAqjetVima uz Pravilnik 0 tchnil!kim normativima ZIl aredaje za automatsko zatva.raqje vrata iii klapni otpomih pmna poDru data su relcnja 0 poveziY3.llju i aktiviranju klapni otponlih prema pof.aru lrao i o pmezivanju i aktiviI8J1iu protivpo!arnib i protivdimnih vrata, a U objdnjemima uz Pravilnik 0 tclmi&im normativima za sisteme za odvodeqje dirna i toplote nastalih u potMu, reienja 0 povezivanju i aktiviraI\iu uredaja za odvodeqje diina i toploteo

Ukoliko u vezi l:!Iana 66 ovog Pravilnika, kQiim [e izlofen zahtev za obezbedenje rezervnog izvora napajaqia elektri¢nom energijom ure:dIUa i instaIacija koje objekat ~ite od pofara, postoj i nedoumica 0 koj~ je vrsti rezervnog izvora elektrifne energije rec, smatramo da je pravilno ana resenje koje predvida onaj rezervni izvor Iroji na odgovarajua nacin snabdeva potrOOace elektricnom energijom Taka na primer lift, hidrofor i 51. moramo napajati iz dizel-elektrienog agregata, dok sigumosno osvet1jenje mazerno tJapajati iz akumuIatorskibbaterija. Prihvadjivo je i resenje prema kom se svi potrosafi ~aju iz dlzel-elektricnog agregata, Ovo resenje se najcesCe primenjuje kod visokih zgrada. Jedini petrosae kQji se iskliudvo mora napajati iz akurnulatora je svetilj ka panicne rasvete. Svetiljke panicne rasvete mogu se napajati iz akumuIatora smestenog u nekQj prostoriji objekta, a rnogu se napajati i iz sopstvenog akumulatora srnestenog u sarnoj svetiJjci. Kada se radi 0 malom broju svetiljk.i paniene rasvete ekonomicnije reSenje je u primeni svetiljki sa sopstvenim akumuIatorom.

Neke iruitalacije (elektriroe instaIacije za osvetl.ier\ie puteva za evakuaciju) i 'uredaji (slgurnosni lift, uredaji za zatvaraqje dimnih kIapni, bidroforsko postrojenje i pumpe; automatski uredaJi za gakqje pof.ara, uredaji za provetravaqie pretprostora i tampon-zona i elektrifni uredsji koji slUfc za za§titu od pot.ara) moiaju biti ntIJ)IIjani elektrienom energijorn u vreme tmjanja po&ra, kako bi se omoguCiio suzbijal\ie pot.ara i evakuacija ljudi. Prema tome provodnici - kablovi elektricnu enelJiju mOl'9jju dopremati do potro§a~ i onda kada bi se i oni sami ndli u po.faru.

Provodnici - kablovi koji se mogu naa u pof.aru, a sluh za nap~aI\ie potrOOal!a koji moraju funkci.onisati za vreme tnijanja pof.ara. mogu se od pofara Stititi na me naCina i to:

- vodeo,iem kroz neugrofencdelove objekta,

- vodenjem kroz zasebne gradevinske Uiceve, odvojene ad ostalih provodnilca j kablova elek-

lriene lnstalacije,

- voltenjem kroz azbcstne cevi,

- vodmjem u zasebnim lcanaJ.ima otpomim m pow, kroz koje ne pro!aze ostale eleklrime

instalacije.

Elektrifne instaIacije, posredstvom izoIacije provodnika, mogu laka preneti pofar izjcdnol! pofamog scktora u drugi. Da se to De bi dogodilo kabiove i provodnike elektril!ne imtaIacije neba ltititi. Danas se u svetu ["kod nas proizvode premazi koji su u :ranju da sprc~e prenoSeI\ie poUra posredstvom provodnika i kablova eleklriroe inStaIa.cije. Pomenutom 1IllIIlOlD., provodnike i kablove koji proIaze iz jednog pot.amOI selrtora u drugi treba prskati na dufini od 1 msa obe strane grani!!nogzida pohrnib settora. Otvore u zidu noz koji prolaze provodnicl i kablovi treba zagitovati masom slienoj masi kojom se provodnici i kablovi prskaju, vece gustine.

Kao zaltitu od atJoosferskih prenapona ~ma), mokih IiWnbenih qrada tniba koristiti kIasibJu gromobransku instlllaciju jer je &nom 19, Zakona 0 zaititi od jonizl!iuCih zrafIeQja i 0 posebnim merama sigumostipri korilCeuju nukleamc energije ("S~ list Sf1U"', broj 62/84), :tabranjeoa ugradl\ia gromobrana sa izvorom jonizqjuCeg zrBfenja (railioaktivni gromobran) na objektima za stanovanje, kao i drugim javnim objektima u kQjima se skupljaju dcca i omladina

Obzirom. da su i tvi ostaIi visoki objetti, obje1rti u kojin'la se po pravilu slruplja i boravi veCi brQj Uudi, odredbe eJana 19 Zakona navedenog u pMthodnom stavu, trebII.IO bi primenjivati na sve visoke objekte i na njima, kao zaltitu od atmosferskib prenapona, postavljati samo tlasil!nu gromobransku instalaciju.