Pri proizvodnji čvrstih mineralnih sirovina u okviru istraţivanja ležišta, izgradnje

rudnika i same eksploatacije mineralne sirovine neophodno je izvoditi rudarske

radove. Rudarski radovi mogu se izvoditi na površini, kada se nazivaju površinski
rudarski radovi ili ispod zemljine površine kada se nazivaju podzemni rudarski
radovi.

Rudničkim prostorijama nazivaju se podzemni i površinski objekti koji se izrađuju u

zemljinoj kori u cilju istraţivanja i eksploatacije ležišta mineralnih sirovina. Ove
prostorije su različitog oblika i veličine, poprečnog preseka, različite dužine i imaju
različit položaj u prostoru.
Pod pojmom podzemne prostorije podrazumevaju se prostorije koje se izrađuju
ispod površine zemlje.

Ako su namenjene potrebama podzemne eksploatacije čvrstih mineralnih sirovine

nazivaju se jamske prostorije.

Skup podzemnih rudarskih prostorija u jednom ležištu

naziva se jamom!!!
Podzemne prostorije, međutim mogu se izrađivati i:

-za potrebe saobraćaja kada se zovu - tuneli,

-za hidrotehničke potrebe – kolektori,

-za vojne potrebe (magacini, skladišta, podzemni aerodromi itd),

- za komunalne potrebe i druge svrhe.

Jamske prostorije je moguće klasifikovati na različite načine.
Uobičajena podela je prema:

-nameni,

-njihovom položaju u prostoru i

- prema veličini poprečnog prseka u odnosu na njihovu

dužinu odnosno dubinu
1. Istražne

2. Eksploatacione

2.1. kapitalne (prostorije otvaranja i razrade otkopnih polja)

2.2. pripremne
2.3. otkopne
I Prostorije čija je dužina odnosno dubina znatno veća od poprečnog preseka,

II Prostorije čiji je poprečni presek znatno veći od dužine ili dubine,

III Prostorije različitih dimenzija i položaja u zemljinoj kori.

•Prema poloţaju u prvoj grupi rudničkih prostorija, čija je dužina odnosno visina
znatno veća od poprečnog preseka, razlikuju se:
-horizontalne,
-kose i
-vertikalne prostorije.

- Horizontalne jamske prostorije čine: potkopi, smerni hodnici, poprečni

hodnici, proboji.
- Kose jamske prostorije čine: uskopi, niskopi i kosa okna.
- Vertikalne jamske prostorije čine: sipke, okna i slepa okna.

• U drugu grupu jamskih prostorija čija je veličina poprečnog preseka znatno veća
od duţine odnosno dubine, spadaju: komore, navozišta, utovarne komore, pumpne
komore, vodosabirnici i td.

• Treću grupu prostorija, različitih dimenzija i poloţaja u zemljinoj kori, čine: otkopi
uskog i širokog čela.
Odlikuju velikom dužinom i imaju pad, odnosno uspon manji od 5 stepeni.
Najčešće, po pravilu, horizontalne prostrorije se izrađuju pod nagibom od 3 do 5
°/00, u pravcu kretanja punih vagoneta.

Padom horizontalne prostorije prema izlazu omogućava se lakše kretanje

kompozicije (izjednačavanje vučne sile lokomotive i poštovanje principa: puni
vagoni po padu, a prazni po usponu) i gravitaciono oticanje vode
potkop ili hodnik
Potkop je horizontalna jamska prostroja koja ima direktnu vezu sa površinom.
Namenjena je potrebama istraživanja i eksploatacije leţišta mineralnih sirovina.
Izrađuje se u brdovitim terenima. Po svom obliku i dimenzijama potkopi se ne
razlikuju od ostalih horizontalnih prostorija.

Hodnici su horizontalne jamske prostorije koje nemaju neposrednu vezu sa

površinom. Izrađuju se, u cilju razrade, pripreme i za otkopavanje ležišta. U
zavisnosti od položaja hodnika prema ležištu, hodnici obično dobijaju nazive:
poprečni (prečni) hodnik, poduţni (smerni) hodnik, proboj, ili prema nameni: izvozni
(transportni) hodnik, ventilacioni hodnik, servisni hodnik, hodnik za prolaz radnika,
otkopni hodnik i td.

Oblik poprečnog preseka hodnika može biti različit, a njčešće je: trapezast,
zasvođen, kružni, zvonast, pravougaoni i td.
Izrađuju se pod odgovarajućim uglom (nagibom) i mogu biti izrađene u
rudi (uglju) ili u pratećim stenama.

Kao i horizontalne i kose prostrorije mogu biti neposredno vezane sa površinom ali i
ne moraju.

Kod prostorija koje su neposredno vezane sa površinom razlikuju se kosa okna i kosi
potkopi, dok kod prostorija koje nisu neposredno vezane sa površinom razlikuju se
uskopi, niskopi, sipke i kosi proboji..
Koso okno je podzemna prostorija koja ima direktnu vezu sa površinom, a izrađena
je pod uglom većim od 45º. Ako ovakva prostorija nema direktnu vezu sa površinom
naziva se slepim kosim oknom.

Kosi potkopi su podzemne prostorije koje imaju direktnu vezu sa površinom, a

izrađene su pod uglom manjim od 45°.
Niskop je kosa jamska prostorija koja može imati neposrednu vezu sa površinom.
izrađuje od više kote ka nižoj (odozgo na dole), a obično služi za spuštanje tereta
pomoću mehaničkih sredstava ili transport iskopine sa višeg na niži nivo jame.

Uskop je kosa jamska prostorija koja može imati direktnu vezu sa površinom.
Izraćuje se od niţe kote u jami ka višoj (odozdo na gore), i obično se koristi za
izvlačenje tereta sa nižeg nivoa na viši.

Sipka je kosa jamska prostorija koja služi za gravitaciono spuštanje rude (uglja) sa
višeg nivoa na niži pri čemu se materijal kreće naniţe sopstvenom težinom.

Prema veličini padnog ugla kose prostorije se dele na:

- blago nagnute, ako je nagib do 25°,
- strme, ako je nagib od 25° < 450,
- vrlo strme, ako je nagib preko 45°.
U grupu vertikalnih jamskih prostorija spadaju prostorije koje se odlikuju velikom
dužinom, a izrađene su vertikalno u odnosu na horizontalnu ravan. U ovu grupu
prostorija spadaju: okna, slepa okna i vertikalne sipke.

Oknom se naziva vertikalna podzemna prostorija koja ima neposrednu vezu sa

površinom i namenjena je potrebama istraživanja i eksploatacije ležišta mineralnih
sirovina. U zavisnosti od namene, okno može biti glavno i pomoćno.

Glavno okno je namenjeno prvenstveno izvozu rude iz

jame na površinu i provetravanju jame.

Pomoćno okno se izrađuje u pomoćne svrhe: za prevoz ljudi,

izvoz materijala i jalovine, servisiranje, odvodnjavanje i u druge svrhe.

U zavisnosti od toga kakva je osnovna namena okna, ista dobijaju nazive: izvozno
okno, ventilaciono okno, servisno okno, okno za zasip i td.
Slepim oknom naziva se vertikalna jamska prostorija, obično manjeg poprečnog
preseka i manje dubine, koja nema neposrednu vezu sa površinom. Mogu biti većeg
poprečnog preseka kada služe za izvoz.

Vertikalne sipke su podzemne vertikalne

prostorije malog poprečnog preseka i male
duţine, kružnog i pravougaonog preseka,
koje isključivo služe za spuštanje rude (uglja)
ili nekog drugog sipkog
materijala gravitacijom.
Komorama se nazivaju jamski objekti različitog oblika i dimenzija, kod kojih dužina
nema dominantnu ulogu u odnosu na poprečni presek, kao što je to uticaj kod
hodnika i okana.
Ove prostorije su namenjene za smetaj mašina i uređaja neophodnih za izradu
podzemnih prostorija i otkopavanje ležišta čvrstih mineralnih sirovina.

Među najvažnije komore spadaju: navozište, izvozište, punilište (bunker za rudu),

vodosabirnik, pumpna komora, magacin eksploziva, magacin materijala i alata,
lokomotivska stanica, miimoilaznice, skloništa i druge jamske prostorije.
Veoma često u jamama postoji potreba da se na određenim mestima dva ili više
hodnika spoje ili preseku na istom nivou, a pod različitim uglovima, pri čemu ovaj
spoj mora biti tako izveden da čitava konstrukcija bude funkcionalna i da odgovara
određenim tehničko-sigurnosnim zahtevima. Ovakva mesta nazivaju se raskršća.
Bušotine se svrstavaju u posebnu grupu jamskih prostorija zbog specifičnositi u
pogledu dimenzija i namene. To su jamske prostorije kružnog preseka, prečnika od
20 mm - 1,0 m i više. Ove prostorije mogu imati različite namene, od čega zavise i
njihove dimenzije.

Obično se koriste za potrebe miniranja, istraživanja ležišta, eksploataciju nafte, gasa

i mineralne vode, za razne pomoćne svrhe pri izradi jamskih prostorija
(odvodnjavanje, ventilaciju, spuštanje materijala i dr).

Po dužini bušotine se dele na: kratke do 5 m, srednje do 25 m i dugačke preko 25 m,

a prema prečniku bušotine mogu biti: bušotine malog prcčnika do 75 mm i velikog
prečnika preko 75mm.
Podzeme jamske prostorije su potpuno definisane svojim oblikom, veličinom
poprečnog preseka i dužinom.

Oblik poprečnog preseka horizontalne prostorije zavisi od vrste stenskog masiva

kroz koji prostorija prolazi, veličine profila i vremena korišćenja prostorije.

Prvobitni oblik horizontalnih jamskih prostorija bio je malog poprečnog preseka i

zasvođen.Ovaj oblik je obezbeđivao jamskim prostorijama dovoljnu stabilnost, za
koju nije bilo neophodno posebno osiguranje, s obzirom da se opterećenje na
prostoriju raspoređivalo po liniji svoda.

Sa razvojem rudarstva, došlo je do potrebe za većim profilima, koji su zahtevali

podgradu u početku izrađenu od drveta od opeke, kamena zatim od čelika, betona i
armiranog betona a u zadnje vreme sve se više koristi viseća podgrada. Vrsta
materijala uslovljava oblik poprečnog preseka jamske prostorije.
Veličina poprečnog preseka hodnika zavisi od namene te prostorije.

Ona se definiše najčešće na osnovu kapaciteta rudnika i gabarita transportnih

sredstava, koja se predviđaju za transport u tim prostorijama.

Pri definisanju osnovnih dimenzija svetlog poprečnog preseka hodnika (širine, visine
ili prečnika) polazi se od usvojenih zakonskih normi, kojima su definisana neka
rastojanja od bokova prostorija u odnosu na opremu koja se nalazi u tim
prostorijama.