fermicka obrada zavarenih spojeva

SPECUAtlZOvANQ HOLDING PREEKJZECE ZA !N2B4JERING.;

I IZGRADWJU, ODRZAVANJE, REMGNT I REVITAUZACUU
ENERGETSK1H OBJEKATA SA S0PSTVEN1M PROJEKTOVANJEM, PR01ZVODNJQM OPREME I TRANSPORTOM U ZEMUl "I INOSTRANSTVU, D.D.
V
'
11060 BEOGRAD, UL URALSKA BR.S, POSlANSKI RAH 9
TERMiCKA OBRADA 2AVARENIH SPOJEVA
MONTAZNE I RADIONICKE USLUGE ZAVARIVANJA
SATERMICKOM OBRADOM .
URE0AJIMA:
do 100 kW elektrootpomim zagrevanjem
do 60 kW indukcionim zagrevanjem ; a

4 USLUGE BAZDARENJA
uredaja za termlcku obradu
termopisaca
f> \ ' , : -i i i

i*JB9JlSir:< r f' ' ir .

^^^H^*

PROVERA ISPRAVNOSTI
uredaja za zavarivanje

uredaja za lokalnu terrniSku obradu

Cilj termicke obrade zavarenih spojeva je usitnjerije zrna metala

Sava i pregrejane zone neposredno uz liniju stapanja metaSa iava i
osnovnog materijala, otpuStanje struktura kaljenja u ZUT i
smanjenje zabstalih na-pona, nastalih u procesu zavarivartja.
Shodno tome, primenjene su sledede vrste termidke obrade:
- normalizacija;
-zarenje;

- otpuitanje.
Termicka obrada je skup proces i treba je primeniii samo ako
postoje
opravdani razlozi. U procesu osvajanja proizvodnje odredene
zavarene
koiistrukcije neophodno je preko ispitjvanja tehn
proba
utvrdrti
uticaj zavarivanja na osobine zavarenog spoja, posebno ZUT, te na
osnovu dobijenih rezultata odluciti se o prirneni I vrsti termicke
obrade.
Provera za prlmenu zarenja za smanjenje napona, merenjem
ukupnih
napona na kritKnim'zavarenim spojevima i mestima ukr&anja
spojeva>
takode je neophodna, posebno u prirneni osnovniii materijala kod
kpjih
tormicka obr&.

a moze da ima druge negativne

posledice, kao sto je pad zatezneih osobina i zilavosti kod
mikrolegiranih TM 6elika. Empirijski, za odredene materijale i
zavarene proizvode, teh-nickim propisima i standardima date su
preppruke uslova primene ter-mi5ke obrade zavarenih spojeva.
Prakticno korisne i detaijne takve pre-poruke za posude pod
pritiskorn date su u AD Merkblatt, odeljak HP 7/1, HP 7/2, HP 7/3/9/.
NORMALIZACIJA
Normalizacija zavarenih spojeva se izvodi u cilju homogenizacije
i izmene oblika i velifiine zrna strukture livenja metala sava i za
usitnjenje zrna pregrejane strukture u zoni neposredno uz finiju
stapanja metala sava ! osnovnog materijala. Iz tog razioga, koristi se
za slueajeve

Tefrnifika
spojeva

obrada

zavairenih

Termicka
spojeva

obrada

zavarenih

primene postupka zavarivanja pod troskom, jednoslojnog zavarivanja

EPP postupkom kod savova velikih preseka izvedenih sa veiikim
unosom
-toptete,-

kod

visokpfrekventnog

zavarivanja

pritiskom

.u.proizvjadJliLiavnih_ cevi.
Kako se normalizacija najcesce primenjuje kod zavarenih spojeva
yelike debljine, dugo vreme zagrevanja treba izbegavati zbog
mogucnos-ti nastanka razugljenicenja povrsina i daljeg porasta zrna u
ZUT. Zato, ako se zagrevanja izvodi u pecs, deiovs treba uneti u vec
zagrejanu pec. Povoijnija je primena lokalnog indukcijskcg grejanja
jakim uredajem, brzinom zagrevanja oko 150C/cas. Tako, za
debljine'15-40 mm, vreme zagrevanja ne treba da prekoraSi 5-6
Casova. Kada se dostigne temperature normalizacije, koja je u
podruciu 3Q-5GC iznad tacke A-3, daije zadrzavar.je na tomperaturi
nije preporufiivo, seni onoiiko koliko je potrebno za ujednacenje
temperature po preseku ava, sto obicno izriosi 15-30 minuta (si.
1S)/7/.
mwmm tm mam U Jtekm mMmm
- t i eC
r

Slika 19. Dijagram termickeobrade normalizacije zavarenih

spojeva
Pod hladenjem na mirnom vazduhu podrazumeva.se hladenje bez
uticaja zracenja drugih normalizovanih deiova. Za us'itnjenje zrna
bitno je brzo hladenje u procesu prekristalizacije, odnosnc stvaranje
sto veceg broja krlstalizaoljskih Mica u temperaturnon podfitcju faznog

precbraza-ja. Zato, kod legiranib celika, kod kojih se hladenjem na

vazduhu mogu da dobiju povecane tvrdoce, moze se primeniti i
izotermalno hladenje, hladenjem komprimovanim vazduhom do
600C, a zatim daljim hladenljum I

riutl Hi i-julmn m mnlnlm_______________-_______________'__________________________........

iij^itru pcu ni iMiinuin voZuunu.

Treba re6i da se normaiizacijom ne mogu eliminisati segregacije u

metalu sava velikih preseka izvedenom jcdnoslojnim zavarivanjem,
kao i pojava lunkera u centralnom delu sava. Za izbegavanje takvih
gresaka povoijnija je primena viSeslojnog zavarivanja.
ZARENJE ZA SMANJENJE NAPONA

\'

Zarenje za smanjenje napona je najcesce primenjena termicka

obrada zavarenih spojeva 6iji je cilj dovodenje zaostalih napona na
nivo koji ne moze da ugrozi konstrukciju u eksploataciji, Hi pak da
izazove naponsku koroziju.
Primenjuje se kod uklje&enih spojeva veiikih debijina, ukrsnih
spojeva i spojeva sa znacajnim razlikama u debljinama materijala u
spoju. Najcesce se primenjuje u izradi posuda pod pritiskom,
rezervoara za agre-sivne mod
Smanjenje napona pocinje kod netegiranih celika od temperature
55uC, a sa pove6anjem temperature efekti su veci. Gornja
temperatura je ograniceria padom napona tecenja kod posebno
umirenih, finozmih i mikroiegiranih celika I sricenjem toplotne
pcstojanosti celika otpcrnih ha puzanje. Iz tih razloga bgraniceno je i
vreme zarenja. Tako su parametri zaienja Ggraniceni iermickim
stanjem osnoynog materijala ili tempera-turom otpustanja ZUT. Kada
je neophodna primena termicke obrade cipustanja, pri otpustanju se
ujedno desava i smanjenje napona, do nivoa koji omogucavajii'
parametri otpu&anja. U oba siucaja temperatura zarenja zavisi od
vrste celika, a odreduje se ha 'osnovu preporuka proizvodaca celika ili
tehnickih propisa. Temperatura zarenja je uvek ispod kriticne tacke
celika osiiovnog materijala.
Uoblcajene brzine
ya su 0-'!_s, a hladenje je u pe6i,
pod izolacijskim n 3m ili na vazduhu, zavisno od vrste celika. Vreme
zadrzavanja na temperaturi zarenja ie pribiizno 2 min/mm preseka
sava, ail ne manje od 30 minuta (si. 20) 171.

Termicka
spojeva

obrada

zavarenih

Termicka
spojeva

obrada

zavarenih

ZAVAREN! SPOJEVI NISKOUGUENICNIH NELEGIRANIH CELIKA

Siika
20.

vrsme
Dijagram termicke obrade iarenja za smanjenje napona
OTPUSTANJE
Termicka obrada otpuitanje ima za ciij otpustanje atruktura
kaljenja u ZUT zakaijivih celika, sto ima za posiedicu snizenje twdocs
i povecanje udarne iiiavosti. U opsiem slucaju primenjuje se kod
zavarenih spojeva osnovnih materijala ciji je Csq > 0,46 ili kada je
tvrdoca u ZUT > 350 HV. Snizenje tvrdoce i povecanje zilavosti u
ZUT, u najpcvoljnijem slucaju otpustania, je na nivo ovih oscbina
osnovnog materijala. Kako su strukture kaljenja prisutne samo u
uskom podrucju ZUT, otpustanje na terri-peraturi do nivoa osobina
osnovnog materijala moze .da uslovipad drugih karakteristicnih
osobina (posebno zateznih) u vee, u toku zavari-vanja, odgrejanim
zonama spoja. Zato su parameiri otpustanja (tsmpe-ratura i vreme)
uvek nizi od onih za strukturno termiSkq stanje osnovnog materijaia.
Time je i efekat cipusianja zavarancg spoja vsca tvrdoca i niza
zilavcst u cdr.csu r:s osncvni materija!. Toierancije odstupanja
osobina otpuitene ZUT od cscbina osnovnog maieiijala obicno su u
podrucju granicnih vrednpsti za osnovjii matarijai, ili neto iznad
(tvrdoca) ili ispod (zilavost), i posebno se ugovaraju iii utvrduju
tehnickim propisima za vrstu celika i konstrukcije.
Brzina zagrevar.ja i hladenja i vreme zagrevanja, u c-pstem
slucaju, su isti kao kod iarenja za smanjenje napona.
OPSTE SMERNICE ZA TERMiCKU OBRADU ZAVARENIH
SPOJEVA

Zavareni spojevi celika ove grupe, fiiji je < 0,46, ne podlezu termickoj obradi.

'
t3t<0**
JMlfiAVi*.:
Kod vecih debljina (35-40 mm i vise) i pri zavarivanju na
temperatura-ma do -i0C, dovoljna je primena predgrevahja.
TermiSka obrada nOr-malizacije potrebna je samo za jednoslojne
spojeve, izvedene velikom pogonskom energijom.
Zavareni spojevi posebno umirenih konstrukcijskih celika (tipa
6.0563), svib Celika napona tecehja do'600''N/rrirr^ma'njih debfna,
za-varljivih finozrnih i mikrolegiranih celika u svim<varijantama
izrade (norma^ lizdvahi, termomehanicki obradeni, poboljsani),
izvode se kontroiisanim ciklusom -Ate/5, bez naknadne termicke
obrade. Degradaeija ZUT TM celika n.e rnoze se korigovaii, jer se TM
sama za sebe, bez odgovaraju-ceg etepena deformacije ne moze
ponoviti. Ukoliko je neophodno, zare-njeza smanjenje napona se
izvodi na temperaturi 530-58QC, u vremenu 30-90 min, sa
hladenjem na mirnom vazduhu. Posto pri zarenju postoji opasnost od
pada napona tecenja, primena iarenja se posebno do-govara/7/.
ZAVARENI SPOJEVI TOPLOTNOPOSTOJANiH CELIKA OTPCRNIH NA
PUZANJE
Toplotnopostojani celici, nisko i srednjejeglrani .Cr-Mo-V celici, zadrzavaju mehanicke osobine na temperaturama 550-570C preko
ovrstog rastvora leglrajudih eiemenata u feritu i cbrazovanjem fine
disperznih
karbida tjh eiemenata. Povecanjem temperature iii vremsna iarenja
odvija se proces koaguiacije karbida. sto uslovijavs osircmasenje cvrstog
rastvora i pad toplotne postojanosti. Posebno su oseiljivi celici
legirani
sa
V, 6iji karbidi pofiinju da se taloze na 450C, a smanjenje napona
je'tek
na 600G. Kod Cr-Mo i Cr-Mo-V celika moze da se pojavi i krtosi
otpustanja (pedrucje 450-6C0C), ta iz oba razlcga neophodno je brzo
zagrevanje, zbog brzog prolaza kroz obiast taloienja karbida, kao i ; brzo
hSadenje kroz kritipnu obiastkrtosti otpustanja /3,7/...............