SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT

M. Pavlovic, Lj. Redovic

ALUMINIJUMSKE LEGURA POVISENE CVRSTOCE ZA ZAVARENE KONSTRUKCIJE
HIGH STRENGTH ALUMINIUM ALLOYS FOR WELDED CONSTRUCTIONS
Pregledni rad / Presentational work:
UDK/ UDC: 669.715' 793: 621.791: 624.014.7
Rad primljen / Paper received: 04.09.2001.
Kljucne reel:
konstrukcije, AI-Iegure, zavarljivost, leqirajucl dodaci, tople
prsline
Izvod
U radu je dat pregled istraiivanja na razvoju
zavar/jivih aluminijumskih legura povisene cvrstoce i
tendencija da/jeg razvoja. Dodatak skandijuma u
osnovni i dodatni materijal obezbecJuje povecsnje
otpornosti pojavi toplih prslina i vecu cvrstocu
zavarenog spoja.
UVOD
Aluminijum njegove legure nalaze sve siru
primenu u izradi zavarenih konstrukcija u oblasti
saobracaja, gradevinarstva, rnaslnoqradn]e sa
procesnom industrijom, izradi arnbalaze i dr. U
zeleznickorn saobracaju AI-Iegure imaju dominantnu
ulogu - putnicki vagoni se izraduju 80 % od ovih lakih
metala, a postaju nezamenljive i pri izradi brzih morskih
trajekata [1].
Aluminijum ima odredene specificne hemijske i
fizicke osobina na koje treba obratiti posebnu paznju pri
zavarivanju: veliki afinitet prema kiseoniku, visoku
rastvorljivost vodonika u rastopljenom metalu, visoku
toplotnu i elektricnu provodljivost, visok koeficijent
termalnog sirenja, sirok interval temperature
ocvrscavania u zavisnosti od vrste i udela legiraju6ih
elemenata i dr. [2-5].
Za izradu zavarenih konstrukcija uglavnom se
upotrebljavaju AL iegure za qnjecen]e u obliku limova,
traka, cevi, sipki i otkovaka, a uspesno se zavaruju i
poluproizvodi dobijeni livenjem u pesku, kontinuiranim
livenjem, a posebno poluproizvodi liveni u vakuumu.
Osnovna podela zavarljivih AI legura je na terrnicki
neobradive i terrnicki obradive legure.
Terrnicki neobradive AI legure oJacavaju
rastvaranjem leqirajucih elemenata u cvrstorn rastvoru i
hladnom plasticnom preradom (deformaciono
ojacavan]e), dok terrnicki obradive legure ojacavaju
talozenjern leqirajucih elemenata iz presi6enog cvrstoq
rastvora (talozno ojacavan]e). U tabeli 1 data je podela
AI-Iegura na osnovu sistema legiranja i nacina
ojacavanja.
Za primenu u izradi zavarenih konstrukcija
najinteresantnije su legure iz grupe terrnicki neobradivih,
iz sistema 5xxx (AI-Mg), a od terrnicki obradivih iz
sistema 2xxx (AI-Cu-Mg), 6xxx (AI-Mg-Si) i 7xxx (AI-Zn-
Adresa autora / Author's addres:
M. Pavlovic, Lj. Hadovic
Vojnotehnicki institut Vj
Kataniceva 15, Beograd
Keywords:
Structures, Aluminium Alloys, Weldability, Alloying Additions,
Hot Cracking
Abstract
Paper presents state of art in weldable high-strength
AI-alloys, as well as their development in future. It is
emphasized that scandium addition both in base and
filler material, results in upgrading properties,
improving hot-cracking resistance during welding and
enhancing weld strength, is emphasized.
Mg), a u poslednje vreme iz sistema 8xxx (AI-Li), (tab.
2).
Tabela 1. Podela zavarljivih AI-Iegura [2]
Sistem legiranja
Oznaka legure
AA
Terrnicki neobradive lequre
AI 1xxx
AI-Mn 3xxx
AI-Si 4xxx
AI-Mg 5xxx
AI-Fe-Ni 8xxx
Terrnicki obradive legure
AI-Cu 2xxx
AI-Cu-Mg 2xxx
AI-Cu-Li 2xxx
AI-Mg-Si 6xxx
AI-Zn 7xxx
AI-ZnMg 7xxx
AI-Zn-Mg-(Cu) 7xxx
AI-Li-Cu-Mg 8xxx
PROBLEMI PRI ZAVARIVANJU ALLEGURA
Zavarivanje AI-Iegura visoke cvrstoce praceno je
nizom problema, od kojih su najizrazitiji: prisustvo
oksidnog sloja, sklonost ka toplim (kristalizacionim) i
hladnim (zakasnelim) prslinama, prisustvo pora i
ukliucaka, omeksavan]e u zoni uticaja toplote (ZUT) i
snizen]e korozione postojanosti.
Zbog velikog afiniteta aluminijuma prema
kiseoniku na povrsini metala nastaje stabilni, tesko topivi
oksidni sloj A1
2
0
3
, koji ima znatno visu temperaturu
topljenja (oko 2050 DC) od AI (660 DC) [6]. Pre pocetka
zavarivanja oksidni sloj mora biti uklonjen iii polomljen,
uz istovremeno sprecavanje ponovnog formiranja u toku
zavarivanja. Najcesce se koristi rnehanicko uklanjanje
oksidnog sloja u zoni zleba i zavarivanje u atmosferi
inertnog gasa.
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2001), str, 99105
99
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT
Tabela 2. Hemijski sastav, osobine i primena zavarljivih AI-Iegura [2, 3]
Hemijski sastav (mas.%) Mehanicke osobine
Legura/stanje Koroziona
Rm
RP02
A
Zavarljivost Primena
(AA)
Cu Mn Mg Zn Si Ostali AI
postojanost
Mpa MPa %
2014-T6 4.4 0.8 0.5 0.8 480 420 12 0 B Konstrukcije u
2024-T4 4.4 0.6 1.5 490 370 10 0 C avioindustriji,
0.6Ti, 0.1 V,
Mlazni motori, glave
2219-T81 6.3 0.3 455 360 10 0 A cilindra,
0.18 Zr
Masinski proizvodi
Posude za
3003-H14 0.12 1.2 0.6 150 140 16 A A dornacinstvo,
hemijska oprema
4032-T6 0.9 1.1 0.25 13.5 0.5-1.3 Ni 380 320 9 C B Klipovi
5052-H34 0.1 0.1 2.5 0.25 0.15Cr 260 210 10 A A Sudovi podpritiskom,
5083-H116 0.1 0.7 4.4 0.4 0.15Cr
cf.
315 230 16 A A Hidraulicni transport,
a
5154-H34 3.5 0.25 Cr
~
290 230 13 A A Gradevinarstvo,
0
5454-H32 0.8 2.7 0.12 Cr
"0
275 205 10 A A Brodogradnja,
.x:
ctS
5456-H112 0.8 5.1 0.12 Cr
1il
310 165 22 A A
U arhitekturi
iii
6061-T6 0.28 0.15 1.0 0.25 0.6 0.2Cr
0
310 280 12 B A Opterecene
6063-T5 0.1 0.1 0.7 0.4 0.1 Ti 190 145 12 A A konstrukcije,
0.6 0.2Ti 310 280 14 B A
Narnestaj,
6351-T6 0.1 1.0 0.2 1.0
U arhitekturi
0.15Zr,
345 15 B A
Konstrukcije visoke
7005-T53 0.1 0.45 1.4 4.5 0.35 395
0.04 Ti cvrstoce,
7039-T64 0.1 0.3 2.8 4.0 0.3 0.2Cr 400 330 14 A A Konstrukcije u
7050-T73 2.3 0.1 2.3 6.2 0.15 Zr 490 420 8 C C
avioindustriji,
Oklopno-
7075-T6 1.6 2.5 5.6 0.23 Cr 550 490 6 C C
mehanizovana vozila
2090-T8 2.7 2.2u 0.1 Zr 560 520 7 A B Avioindustrija
Zavarljivost: A - lako zavarljiva; B - zavarljiva u vecini primena; C - oqranicena zavarljivost; 0 - ne preporucuje se zavarivanje
Koroziona postojanost: A - odlicna: B - dobra; C - smanjena; D - los a
Vodonik se veoma brzo i lako rastvara u
rastopljenom aluminijumu. U procesu ocvrscavan]a
teens kupke njegova rastvorljivost naglo opada, tako da
visak ostaje zarobljen u vidu gasne poroznosti.
Hemijski sastav AI legura utice kompkleksno na
zavarljivost, odnosno na citav skup rnetalursko-
tehnoloskih pojava u toku topljenja osnovnog materijala,
reakcija u tecnorn stanju, kristalizacije i faznih
preobraza]a, od temperature ocvrscavanja do sobne
temperature [7].
Nastanak toplih prslina je posebno izrazen pri
zavarivanju terrnicki obradivih legura sistema AI-Zn-Mg
sa bakrom, sistema AI-Cu sa magnezijumom i sistema
AI-Li sa bakrom i magnezijumom.
Za termicki obradive AI legure je karakteristicna
degradacija osobina u ZUT. Kod legura iz sistema 2xxx
dolazi do rastvaranja metastabilnih cestica taloga, a kod
legura iz sistema 6xxx i 7xxx do porasta i ogrubljavanja
taloga. Kontrolisanim unosom toplote i zavarivanjem u
vise prolaza, uz eliminisanje pregrevanja, smanjuje se
degradacija na najmanju rnoqucu meru. Dodatna
terrnicka obrada posle zavarivanja donekle poboljsava
osobine zavarenog spoja, posebno kod legura sistema
6xxx.
Kod terrnicki neobradivih legura. odsustvo taloga
u strukturi predstavlja pozitivnu osobinu u odnosu na
proces zavarivanja. Mnogi od leqirajucih elemenata,
neophodnih za talozno ojacavanje, mogu dovesti do
likvacije iii pojave toplih prslina. U ZUT ne dolazi do
ogrubljavanja iii rastvaranja taloga, a nema potrebe ni
za naknadnom terrnickom obradom zavarenog spoja.
Degradacija osobina u ZUT odigrava se kao posledica
procesa oporavljanja, rekristalizacije i porasta zrna, a
pad osobina [e daleko manji nego kod terrnicki
obradivih legura. Najslabije mesto u zavarenom spoju
terrnicki obradivih legura je linija stapanja u ZUT, a kod
terrnlcki neobradivih metal sava.
Za zavarivanje AI i AI-Iegura najcese se koriste
postupci elektrolucnoq zavarivanja MIG i TIG, a kao
zastitni gasovi argon, helijum iii njihova srnesa,
Izuzetno siroko se koristi elektrootporno
zavarivanje AI-Iegura (tackasto i savno zavarivanje), ali
se ti postupci u ovom radu nece razmatrati.
Visoka terrnicka provodljivost narnece potrebu za
uredajima velike snage i promenljive brzine zavarivanja,
kako bi se izbegle varijacije i diskontinuiteti u toku
protapanja i spajanja, us led odvodenja velike kollcine
toplote. Terrnicko siren]e AI je oko dva puta vece nego
celika, pri cernu se zavareni spoj skuplja za oko 6% u
toku ocvrscavanja, sto otezava zavarivanje tankih
komada.
100
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2001), str, 99105
Pri izboru dodatnog materijala odlucujucu ulogu
ima krajnja upotreba i zahtevane osobine zavarenog
spoja. Za zavarivanje AI legura mogu se koristiti vise
vrsta dodatnih materijala (sI.1), ali oblcno jedan dodatni
materijal daje optimalne karakteristike spoja za zeljenu
namenu. Osnovni faktori izbora dodatnog materijala su:
dobra otpornost na nastanak prslina;
- ovrstoca spoja;
- duktilnost spoja;
- koroziona postojanost;
- radna temperatura.
Odqovarajuclrn izborom postupka zavarivanja,
osnovnog i dodatnog materijala, pripremom iviee zleba,
strucnim i uvezbanirn izvodenjem zavarivanja, AI legure
se uspesno zavaruju.
TERMICKI NEOBRADIVE LEGURE ALUMINIJUMA
Pored cistog aluminijuma koji ima oolicnu
zavarljivost, iz grupe terrnlckl neobradivih legura dobru
zavarljivost imaju i legure iz sistema AI-Mn (3xxx) uz
koriS6enje AI iii AISi dodatnih materijala. Zbog dobre
sposobnosti oblikovanja, kao i odllcne korozione
otpornosti najvecu primenu imaju u industriji konzervi,
izradi sudova pod pritiskom, gradevinskih elemenata i
dr.
AI-Si legure serije 4xxx, uglavnom se koriste kao
dodatni materijali pri zavarivanju Allegura.
Od terrnickl neobradivih AI-Iegura nalvecu
primenu, narocito za transportna sredstva, imaju legure
sistema AI-Mg i AI-Mg-Mn (serija 5xxx). Ove legure su
sklone ka obrazovanju toplih prslina, ali osetljivost
opada sa povecaniern sadrfaja Mg iznad 2 % [2].
Primenom dodatnih materijala sa vecirn sadrfajem Mg u
odnosu na osnovni materijal obezbeduje se dobra
zavarljivost. Pri sadrzaiu Mg vecern od 4 %
kristalizaeione prsline se retko javljaju. U zavarenom
spoju legura ovog sistema uobicajen je pad cvrstoce na
0.8 od cvrstoce osnovnog metala. Kod standard nih
legura AIMg5 i AIMg6, sklonost prema obrazovanju
toplih prslina ne prelazi 10-15 %. Stepen hladne
deformacije nema bitnog utieaja na pojavu toplih prslina
17]. Posto su ovo legure visoke cvrstoce. javlja se
opasnost od pojave hladnih iii zakasnelih prslina. Ovo je
narocito izrazeno kod legure AIMg6, koja ima najvecu
cvrstocu u grupi termicki neobradivih legura.
Zavareni spojevi legura sistema AIMg sa
sadrzajern Mg od 4.5-5 % imaju visoku opstu otpornost
prema koroziji i nisu skione interkristalnoj i naponsko]
koroziji u atmosferskim uslovima. Medutim, legure
osnovnog i dodatnog materijala sistema 5xxx sa
sadrzajem Mg iznad 3 %, pokazuju povecanu sklonost
ka naponskoj koroziji, pri temperaturama visim od 66
cG. 8toga se za za rad na povisenirn temperaturama
koristi dodatni materijal sa sadrfajem Mg do 2.7 % [21.
U svetu je u pocetno] fazi razvoj legura AI-Mg sa
dodatakom skandijuma (Se), koje imaju vecu otpornost
na koroziju, manju gustinu i dobru zavarljivost [8].
TERMICKI OBRAOIVE LEGURA ALUMINIJUMA
Visok koefieijent toplotnog sirenia i velika promena
zapremine pri ocvrscavanju, kombinovani sa relativno
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT
sirokirn temperaturnim intervalom ocvrsCavanja, cini ovu
grupu legura osetljivim na pojavu prslina pri zavarivanju.
U zavisnosti od uslova zavarivanja, stepen
orneksavania ZUT se rnoze znatno razlikovati. Mnogim
od termicki obradivih AI legura posle zavarivanja se ne
smanjuje otpornosti na koroziju. Generalno, zbog toga
sto se pri zavarivanju javljaju zatezni naponi i menja
prisutna struktura, neke legure mogu imati smanjenu
otpornost na koroziju.
AI-Gu legure u kojima je bakar glavni legirajuci
element imaju visoku cvrstocu, ali nizu otpornost na
koroziju od drugih AI legura. Visoku cvrstocu zadrzavaju
i na povisenirn temperaturama, iznad 150 "C. Pod
izvesnim uslovima podlozne su i interkristalnoj koroziji.
Oodatkom Mg povecava se cvrstoca. ali i znatno
povecanie osetljivosti ka pojavi prslina pri zavarivanju.
Najvecu cvrstocu iz ove grupe ima legura sa
nominalnim sadrfajem Mg od 1.5 %, ali i znatno
smanjenu zavarljivost [2]. Zato se kod legura kog kojih
se zahteva dobra zavarljivost sadrza] Mg oqranlcava na
0.5 %. Kao dodatni materijal se koriste legure sistema
2xxx i 4xxx.
Zbog velikog odnosa cvstoce prema tezini i
odlicne rnasinske obradivosti, ove legure imaju veliku
primenu u avio i automobilskoj industriji. Intenzivan
razvoj i primena AI legura upravo je i pocela pocetkom
XX veka sa razvojem AI-Gu-Mg-Mn legure
(duraluminijum) u Nernacko], i njenom primenom u avio
industriji ("Junkers F13") [8]. Odmah zatim "Alcoa"
pocinle sa razvojem AI-Gu legura sa pove6anjem
sadrfaja legirajucih elemenata i modifikovanom
termlckom obradom, naroelto posle razumevanja
mehanizma taloznoq ojacavania.
Legure sistema AI-Mg-Si imaju umerenu cvrstocu i
dobru otpornost na koroziju, u poredenju sa drugim
terrnicki obradivim AI legurama. Tipicno za ove legure je
da imaju dobru sposobnost oblikovanja i prihvatljivu
zavarljivost (tab. 2).
lavaruju se sa dodatnim materijalom povecanoq
sadrzaja Si iii Mg [2]. lavareni spojevi dostdu evrstocu
na nivou 0.5-0.8 od osnovnog metala, a poboljsanle
mehanickih osobina se postize naknadnom termickom
obradom. Zbog prisustva lako topivog trojnog
eutektikuma AIM9
2Si
i AISi, koji sire interval evrsto-
teenoq stanja, ove legure pokazuju sklonost ka pojavi
toplih prslina. Najveca sklonost ka obrazovanju toplih
prslina je pri sadrfaju 0.2-2 % Si i 0.2-1.5 % Mg [7].
Korisceniem dodatnih materijala sa 4-6 % Si ova
sklonost se smanjuje. ali se smanjuje i plasticnost, koja
se ne moze povecaf naknadnom terrnlckom obradom.
Primenom dodatnog materijala koji sadrfi nekoliko
proeenata Mg, takode moze da se spreCi pojava prslina
u savu, ali se pri tom intenzivno razvijaju prsline u ZUT.
Otpornost prema koroziji ovih legura je uglavnom
dovoljno visoka, ali u poredenju sa AI-Mg legurama (do
5.5 % Mg), sklonost prema interkristalnoj koroziji je
veca.
Uporedo sa koriS6enjem do sada nabrojanih AI
legura visoke cvrstoce, za izradu zavarenih konstrukeija
narocitu paznju konstruktora privlace legure sistema AI-
Zn-Mg i AI-Zn-Mg-Cu sa dodacima Ti, Zr, V, a posebno
Se kao najefikasnijeg modifikatora [9-14], kao i legure
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2001), str. 99-105
101
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT
AI-Li za avio industriju. Razvoj ovih legura pocin]e za
vreme II svetskog rata primenom u vojnom
vazduhoplovstvu, a posle toga u eivilnoj avio industriji
("Boing 707", "DC 10" i dr.), mornariei, automobilskoj i
drugim oblastima industrije [8J.
Za legure sistema AI-Zn-Mg karakterlsticno je da
su samozakaljive, odnosno presi6eni cvrsn rastvor se
zadrzava pri relativno malim brzinama hladenja na
vazduhu, i da ojacava]u u proeesu prirodnog starenja.
Mala kriticna brzina hladenja se postize zahvaljujuci
ukupnom sadrza]u Zn i Mg, i pri tom njihov zbir ne treba
da prede 14 %, jer se pri vecem sadrza]u umanjuje
efekt starenja. Tako, zavareni spoj ima cvrstoeu do
nivoa 0.9 od osnovnog metala, bez naknadnog kaljenja,
ako se posle zavarivanja hladi na vazduhu i izlofi
prirodnom iii vestackorn starenju [9J.
Uporedo sa povecanjern cvrstoce, povecanjern
sadrza]a Zn i Mg, AI-Zn-Mg legure pokazuju povecanu
sklonost ka naponskoj koroziji. Nizi saorza] Zn i Mg u
vecint stucajeva obezbeduje dobru zavarljivost i malu
osetljivost na brzinu hladenja pri kaljenju, ali se
znacajno smanjuje nivo cvrstoce. Na pokazatelje
zavarljivosti i termtcke obrade utice i odnos sadrzaja Zn i
Mg. Pri odnosu Zn/Mg= 1 dobijaju se optimalni uslovi za
zavarivanje, ali se povecava osetljivost na brzinu
hladenja pri kaljenju. Povecanjern odnosa (Zn/Mg > 2.5)
dobijaju se visoke vrednosti mehanickih svojstava, ali i
veca sklonost ka pojavi prslina pri zavarivanju.
Od legura ovog sistema do nedavno su se u
zavarenim konstrukeijama primenjivale samo one legure
koje u prvom redu pokazuju dobru zavarljivost sa
relativno niskim sadrzajern Zn i Mg (do 6 %) i
prvenstveno njihovim odnosom 1:1. Povecanje zahteva
u zavarenim konstrukeijama uslovilo je primenu legura
sa vecirn sadrzajem Zn i Mg i pri odnosu Zn/Mg > 2.5,
ali se u eilju smanjenja sklonosti ka obrazovanju prslina i
povecan]a otpornosti ka koroziji dodaju mangan, hrom,
titan, cirkonijum i kao najefikasniji skandijum 191.
Osim dod atka Se u osnovni metal, za zavarivanje
legure sistema 7xxx, umesto standardnog dodatnog
materijala AIMg5, koristi se dodatno legiran sa 0.5 % Se,
jer se time samnjuje sklonost ka pojavi toplih prslina.
U AI-Zn-Mg-Cu legurama, bakar u kombinaeiji sa
Zn i Mg daje povecanje cvrstoce, koja je posle
prirodnog starenja oko 650 MPa, a pri vecem sadrzaiu
legirajuCih elemenata (10 % Zn; 4-4.5 % Mg; 1.5-2 %
Cu) i do 800 MPa 110). Medutim, dodatak Cu smanjuje
zavarljivost, usled povecanja osetljivosti ka pojavi
prslina, a i nezadovotiavajuca je i plasticnost zavarenog
spoja. Zato ove legure, iako imaju visoku cvrstocu, nisu
nasle siroku primenu za zavarene konstrukcije. Ipak
neke legure serije 7xxx su projektovane tako da imaju
visoku cvrstocu i dobru zavarljivost, uz oqranicen
sadrzaj bakra. Legure sa malim sadrzajern bakra
0.1%) imaju uzan interval ocvrscavanja i zavaruju se sa
dodatnim materijalima koji imaju visok sadrza] Mg.
Legure sa znatno visim sadrzajern bakra (1.6-2 %) imaju
veoma sirok interval ocvrscavanja i nisku solidus
temperaturu. Zbog toga imaju izuzetno veliku osetljivost
na pojavu prslina pri zavarivanju [2J. Dodatkom 2-3 %
Cu znatno se poboljsavaju koroziona svojstva legura
sistema AI-Zn-Mg, ali se bitno povecava osetljivost na
brzinu hladenja tj. uklanja se etekat samozakaljivanja
110).
Ociqledno je za sada da legiranje sa metalima iz
grupe retkih zemalja predstavlja pespektivu u razvoju
legura serije 7xxx, sa visokom cvrstocorn, malom
anizotropijom osobina, dobrim eksploataeionim
svojstvima, a takode i zavarljivosti. U literaturi [10] se
mogu naci podaci da na osobine legura serije 7xxx,
pored dodatka skandijuma koji se najvise ispituje, uticu i
dodaei: Zr, La, Ag, Cr, Mn, B, Mo. Dodatak lantana
smanjuje sklonost ka obrazovanju prslina, dok Ag
povecava otpornost ka naponskoj koroziji, ali poqorsava
zavarljivost. Ipak je razvijena grupa zavarljivih,
kompleksno legiranih AI-Zn-Mg-Cu legura visoke
cvrstoce koje sadrze do 1 % Ag. One se razlikuju od
drugih po visokom nivou otpornosti na naponsku
koroziju.
Veliki progres u razvoju i primeni legura AI-Zn-Mg-
(Cu) u poslednjoj deeeniji je naciojen zahvaljujuci
razradi rezirna terrnicke obrade ko]a obezbeduie
povecan]e otpornosti na koroziju, uz zadrzavan]e
visokog nivoa rnehanickih osobina 1101. To je rezim RRA
(Retrogression and Reaging), koji ukljucuje termicku
obradu na maksimalnu cvrstccu (kaljenje i vestacko
starenje) , vracan]e i ponovno starenje na maksimalnu
cvrstoeu. Ove legure imaju primenu u konstrukeiji novih
aviona. Primenom u zavarenim konstrukeijama AI-Zn-
Mg-Cu legura sa ponovljenim vestacklrn starenjem
rncquce je povecati vremensku cvrstocu do 0.8 R
m
osnovnog metala 1101.
Ispitivanjem zavarljivosti legura sistema 7xxx [2, 9,
10Jje pokazano da je optimalni dodatni materijal sistem
legura AI-Mg uz dodatke modifikatora Zn, Ti, Mn. Mg, Cr
i Se koji smanjuju sklonost ka obrazovanju prslina i
povecavaju otpornost na koroziju. Cvrstoca zavarenog
spoja je na nivou 0.8 od cvrstoce osnovnog metala.
Legure sistema AI-Li svrstavaju se u novu klasu
zavarljivih konstrukeionih materijala visoke cvrstoce.
Odlikuje ih skup povoljnih osobina - mala gustina,
povisen modul elasticnosti, otpornost ka koroziji i visoka
cvrstoca, Sadrza] litijuma u legurama razllcitih sistema
krece se od 1 do 4 %. Dodatak Iitijuma od 1 % snizava
gustinu legure za 3 %, a povecava krutost za oko 6 %
[15].
Na osnovu obimnih istrazivanja u eilju optimizacije
hemijskog sastava, proeesa neravnotezne kristalizacije,
obrazovanja i raspada cvrstoq rastvora litijuma u
aluminijumu razvijen je citav spektar AI-Li legura. U
industrijskoj upotrebi su legure iz sistema AI-Mg-Li, AI-
Cu-Li i AI-Cu-Li-Mg [16].
Legure AI legirane litijumom odlikuju se
specificnlrn faznim i strukturnim preobrazajirna u toku
zagrevanja. U strukturi ovih legura pri zagrevanju dolazi
do raspada presicenoq cvrstoq rastvora i izdvajanja
sterlcne, koherentne, metastabilne faze 8' (AI
3Li)
koja
predstvlja najznacajru] taktor ojacavanja, posebno
izrazen kod legura koje saorze Cu i Mg. U toku daljeg
zagrevanja i prestarevanja, o' faza ogrubljava i formira
se nekoherentna, stabilna taza () (AILi), koja se
prvenstveno izdvaja po granieama zrna, uz istovremeno
nastajanje zone bez taloga u blizini graniee zrna [16,
17J. Prisustvo eutektikuma i cestica sekundarnih faza na
102
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2001), str, 99-105
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT
670
Polazno stanje
660 Hladno valjano 84% i termlcki obradjeno
AI-l% AI-6% AI-Zn- AI-Zn- Ashurst
I\lg Mg Mg Mg-Cu legura
Sistem legiranja
bezSe
saSe
1
modifikovana Sc konvencionalna
ro
a.. 650
~
eli G40
'c
m
2 (,30
ro
.2 {..20
C
ro
C> GIll
700 --- - ---- --- ---- .
630+--------------
~ 560+-----------
:2 490+------------,--
. ~ ,420+--------
(J)
'0 3 5 0 + - - - - - - - ~
2
ca 280t-- - - -
o
'E 210t------
co
C> 140
70
Slika 2. Uticaj dodatka Sc na granicu tecen]a AI-Zn-Mg-Cu-Zr
legure [22]
Na slici 3 je dat uticaj dodatka Sc na povecanje
cvrstoce pojedinih sistema AI-Iegura. (Grafikon je
napravljen na bazi podataka razlicitih autora, saopstenih
na konferenciji "Scandium 94 Conference" cdrzano] u
Moskvi [21].
zavarenih spojeva [18]. lnace, ovaj retki metal je tek od
skora dostupan na trzistu, s obzirom da se jedini
komercijalni rudnik skandijuma nalazi u Ukrajini, sa
sadrzajern Sc od 105 grama po toni i cenom od 4000-
20000 USD/kg, u zavisnosti od cistoce [20].
Dodatkom skandijuma konvencionalnim legurama
postize se [13,14,18-22]:
- povecanje cvrstoce legure;
- sprecavanje rekristalizacije;
- smanjenje velicine zrna (kod Iivenje iii zavarivanja);
- povecan]e otpornosti ka pojavi toplih prslina;
- povecan]e otpornosti ka zamornom lomu.
Skandijum je jedan od elemenata periodnog
sistema sa najvecirn uticajem na AI-Iegure. On
obezbeduje najveci porast cvrstoce po atomskom
procentu od bilo kog drugog leqirajucsq elementa koji
se dodaje aluminujumu zbog rafinacije zrna. Dodatak
Sc ne samo da sprecava pad vrednosti granice tecenja
AI-Iegura (AI-Zn-Mg-Cu-Zr) posle deformacije i terrnicke
obrade, vee je i povecava (sl. 2).
Slika 3. Uticaj dodatka Sc na granicu tecenja AI-Iegura [19]
Skandijum ni sa jednim leqirajuclrn elementom koji
se dodaje aluminijumu ne gradi intermetalna jedinjenja
[10]. Sa aluminijumom gradi AI
3Sc
disperzne cestice
(disperzoide) koje imaju: visku kooherentnost sa
osnovnim metalom; veci zapreminski udeo disperzoida
UTICAJ SKANDIJUMA NA ZAVARLJIVOST AL
LEGURA
Prva tstrazivan]a upotrebe skandijuma zapoceta su
70-ih godina prosloq veka u Sovjetskom Savezu, sa
primenom AI-Iegura za avione tipa MIG i vodene
projektile [13,19]. Efektivnost skandijuma se ispoljava u
svim osnovnim sistemima legiranja na bazi AI (AI-Zn-Mg,
AI-Zn-Mg-Cu, AI-Mg i AI-Mg-Li, AI-Cu [1, 8-12].
Uvodenje Sc do 0.15 % u osnovni metal doprinosi
poboljsanju osobina polufabrikata izradenih
deformacijom. U toku je ciklus istrazivanja uticaja na
poboljsanje zavarljivosti AI legura visoke cvrstoce,
povecanju cvrstoce i drugih zahtevanih karakteristika
granici zrna dovodi do pada pokazatelja plasticnosti, tj.
do povisene krtosti i osetljivosti na koncentratore
naprezanja. Glavni problemi pri zavarivanju nastaju na
relaciji nasledenih osobina poluproizvoda iz faze
primarne prerade i primenjenog temperaturnog ciklusa
pri zavarivanju. Kao posledica ovog uticaja javlja se
povisena sklonost ka obrazovanju pora i toplih prslina,
uz nisku plasticnost zavarenih spojeva.
Legure AI-Li karakterise veliki afinitet prema
kiseoniku i vodoniku. Za dobijanje kvalitetnih odlivaka
neophodno je primeniti rafinaciju inertnim gasovima i
topiteljima, uz vakumiranje i primenu specijalnih
postrojenja. Opsta karakteristika ovih legura je sklonost
ka obrazovanju grube poroznosti u savu zavarenog
spoja, kao posledica visokog sadrzaja jedinjenja koja
lako obrazuju gasove, a koja se nalaze u povrsinskorn
sloju polufabrikata. Radi otklanjanja problema pribegava
se rnehanickorn iii elektrohemijskom uklanjanju
povrsinskoq sloja, uz efikasnu degazaciju teens kupke.
U tom cilju preporucu]e se zavarivanje u zastitno]
atmosferi argona, putslrajucirn lukom sa netopivom
elektrodom, zavarivanje plazmom, elektronskim snopom
u vakuumu iii zavarivanje laserom.
Legure koje u svom sastavu pored litijuma
istovremeno sadrze bakar i magnezijum, pokazuju
povisenu sklonost ka stvaranju kristalizacionih (toplih)
prslina pri zavarivanju. U takvim slucajevirna koriste se
specijalni dodatni materijali od AI-Cu iii AI-Mg legura sa
dodatkom efikasnih modifikatora, kao sto su skandijum,
cirkonijum i dr.
Cvrstoca zavarenih spojeva dobijenih postupcima
elektrolucnoq zavarivanja je na nivou 0.7-0.8 cvrstoce
osnovnog metala, a zavarivanjem elektronskim snopom
cvrstoca spoja je gotovo jednaka cvrstoci osnovnog
metala [16]. Izborom racionalnih postupaka i rezlrna
zavarivanja, uz minimalan unos energije, moquce je
eliminisati prisustvo eutektikuma i cestica sekundarnih
faza na granicama zrna.
Upotrebom ovih legura znacajno se smanjuje
tezina konstrukcija, pri cernu do izrazaja dolaze sve
povoljne eksploatacione karakteristike: mala brzina
rasta zamornih prslina, visok koeficijent intenziteta
naprezanja, dug rad pri nlskoclkllcnorn opterecenju,
otpornost ka naponskoj, interkristalnoj i raslojavaiuco]
koroziji. Za sada, zbog slozene tehnologije izrade i
visoke cene, nalaze primenu u kosrnicko] i vojnoj
avioindustriji, sa tendencijom uvodenja u civilnu
avioindustriju.
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2001), str. 99-105
103
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT
Slika 4. Promena otpornosti ka pojavi toplih prslina u metalu
sava AI-Iegura pri dodatku Sc u osnovni iii dodatni matrijal
(OM): a - legura AIMg6 (I -bez OM, II -S-AIMg6, III -S-AIMg63, IV
-AIMg5+0.5 % Sc); b -Iegura 1201* (I-bez OM, II-S-1201, 111-
1201 + 0.5 % Sc); c - legura 1440* (I -bez OM, II - S-1201, III -
1201+0.5 % Sc); d - legura AIZnMg (1- bez OM, bez Sc, II -bez
OM, 0.2 % Sc) [12]
*(ruske legure 1201: AI--6.5 % Cu i 1440: AI-Cu-Li-Mg)
Oakle, Sc dodat kao modifikator u osnovni i
dodatni materijal pobolisava osobine zavarenih spojeva
AI-Iegura. Zatezna cvrsoca zavarenog spoja se
povecava ako se dodatni materijal modifikuje sa Sc.
Oodatno povecan]e cvrstoce se ostvaruje ako se i
osnovni metal - legura AI modifikuje sa Sc.
Buduci da je kod terrnicki obradivih legura
ZUTnajslabiji dec zavarenog spoja, prisustvo termicki
stabilnih AI3Sc disperznih cestica u osnovnom metalu
doprinosi smanjenju omeksavania ove zone.
U tabeli 5 je dat uticaj Sc na rnehanicka svojstva
legure sistema AI-Zn-Mg.
Prostiranje prslina u savu spojeva izvedenih
postupcima topljenjem zavisi od odnosa temperatura
solidusa osnovnog metala i metala sava. Sav sa
stubicastim kristalima je vise sklon obrazovanju toplih
prslina od sava sa ravnoosnim zrnima.
Promena strukture se smatra jednom od
univerzalnih nacina smanjenja sklonosti ka obrazovanju
toplih prslina. Tako se dodatkom modifikatora Sc menja
karakter kristalizacije metala sava i delirnicno sprecava
obrazovanje stubicastih kristala na racun ravnoosnih. U
zavisnosti od sadrza]a Sc dendritna struktura rnoze biti
slabo izrazena iii odsutna. U savu sa znatno vislm
sadrzajem Sc (0.25-0.35 %) rnoze biti formirana potpuno
homogena subdendritna struktura koja ima povecanu
otpornost ka obrazovanju toplih prslina; cvrstoca sava
kod nekih legura se rnoze povecati do 20 %, a sklonost
ka obrazovanju toplih prslina se rnoze smanjiti tri puta
[11]. Tople prsline, obrazovane po granicama krupnih
dendrita, zaustavljaju se ako na putu prostiranja naidu
na sitnu subdendritnu strukturu [12].
Na slici 4 su predstavljeni rezultati ispitivanja
uticaja dodatka Sc u rnetalu sava na otpornost ka pojavi
krtosti pri radu na povisenirn temperaturama, (A %)
metodom Houldcroft.
(vecu rastvorljivost i manju atomsku tezinu) i vecu
terrnicku stabilnost. Oisperzoidi AlaSc su koherentni sa
AI-osnovom sa velikim stepenom neusaqlasenosti, sto
izaziva povecano naprezanje resetke. Time se blokira
kretanje dislokacija i sprecava rast zrna. Ova
neusaqlasenost je 1.2 % u poredenju sa 0.8 % za AlaZr,
koji je sledeci disperzoid sa najveclrn uticajem [13].
U poredenju sa drugim leqirajucim elementima
koji se koriste za rafinaciju zrna u AI-Iegurama (Zr, Ti,
Mn, Cr, V), veci zapreminski udeo disperzoida Sc je
posledica njegove vece rastvorljivosti (tab. 3).
TabeJa 3. Rastvorljivost legiraju6ih elemenata u aluminijumu
[13]
Legiraju6i Rastvorljivost Rastvorljivost
element (mas.%) (zapr. atom.%)
Sc 0.50 0,30
Ti 0.18 0,05
Zr 0.15 0,08
Mn 0.30 0,15
Cr 0.25 0,13
V 0.10 0,05
AlaSc disperzoidi inhibiraju rekristalizaciju
(smanjuju brzinu stvaranja klica) i sprecavaju spajanje
subzrna. Veliko koherentno naprezanje ometa kretanje
granica zrna, sto rezultira dobijanjem strukture sa
sitnijim zrnom, saglasno [ednacinl Hall-Petch [13].
Eutekticka reakcija AI-AlaSc odvija se na
neuobicajeno visokoj temperaturi, 659 "C. Ova visoka
temperatura ocvrscavanja podstice heterogenu
nukleaciju cvrste faze, sto rezultira smanjenjem velicine
zrna, a time i smanjenjem rnoqucnosti pojave toplih
prslina, sto je narocito vazno kod zavarivanja legura
visoke cvrstoce. Veclni AI legura visoke cvrstoce koje
su tesko zavarljive, dodatkom Sc se poboljsava
zavarljivost.
Verovatno vafniji aspekt velike terrnicke stabilnosti
AlaSc disperzoida je uloga u sprecavanju rekristalizacije.
Legure koje su deformisane sa velikim stepenom
hladne deformacije sadrze dovoljno akumulirane
energije za rekristalizaciju. U toku rekristalizacije
deformisana struktura kod konvencionalnih legura se
zamenjuje nedeformisanom, tako da granica tecenja
opada (51. 2). U slucaju AI-Sc legura, talog AlaSc se
nalazi na granicama zrna i subzrna, sprecavajucl
nastanak klica nedeformisanih zrna. Time je
rekristalizacija sprecena, a primenjeno zarenje dovodi
do dodatnog talozenja, pa je ukupan efekat povecanje
granice teceo]a, U tabeli 4 su date temperature
rekristalizacije razlicitih disperzoida, pri istim ostalim
uslovima [13].
Tabela 4. Uticaj disperzoida elemenata na temperaturu
rekristalizacije [13]
Element T,pkr. (OC)
Mn 325
Cr 325
Zr 400
Sc 600
a
34
II III
b
S3
53
I-
II III
c
60
d
o
II
104
IAVARIVANJE IIAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2001), str. 99-105
SCIENCE*RESEARCH*DEVELOPMENT NAUKA*ISTRAZIVANJE*RAZVOJ
Tabela 5. Mehanicke osobine zavarenih spojeva legura sistema AI-Zn-Mg-(Sc} [11]
Legura Dodatni materijal
Sadrza] Sc u RmMPa RmMPa
aO
metalu sava % zavareni spoi metal sava
AIMg5 0 337
254...268 67...131
261 90
AIMg5+0.5%Sc 0,25 349
286...305 68...76
AIZn6Mg2
293 72
AIMg6+0,45%Sc 0,23 365
302...304 78...96
303 87
AIMg5+0,5%Sc 0,35 380
314...318 63...86
316 75
AIZn6Mg2Sc
308...330 57...63
AIMg6+0,45%Sc 0,33 381
315 60
ZAKLJUCAK
Izrada ekonornicnih, sigurnih i dugotrajnih
zavarenih konstrukcija, koje rade u raznim sredinama i
ekstremnim uslovima eksploatacije podrazumeva stalan
rad na usavrsavanju i razvijanju optimalnih
konstrukcionih resenja, novih postupaka rezanja i
zavarivanja, novih osnovnih i dodatnih materijala i
opreme za izradu i kontrolu zavarenih spojeva. Primena
olaksanih konstrukcija ad AI legura visoke cvrstoce
mora biti pracena i ukupnim snizeniern troskova, preko
skracenja vremena izrade, utroska materijala i
anqazovane radne snage [18].
Velike rnoqucnosti i siroka primena AI legura
narnecu stalna istrazivania i razvoj novih zavarljivih
legura. Kao opsta tendencija istrazuje se legiranje
skandijumom, kako osnovnog taka i dodatnog
materijala. Efektivnost skandijuma povecava se u
prisustvu cirkonijuma, cirne se smanjuje velicina zrna,
otezava rekristalizacija, smanjuje sklonost ka toplim
prslinama i povecava cvrstoca zavarenog spoja.
Kao rezultat blagotvornog dejstva skandijuma, u
razvoju je citav spektar zavarljivih AI legura sa
poboljsanirn karakteistikama iz sistema AI-Mg-Sc, AI-Zn-
Mg-Sc, AI-Mg-Li-Sc i AI-Cu-Li-Sc [23].
Proizvodnja savremenih zavarenih konstrukcija ad
AI-Iegura povisene cvrstoce i zavarivanje aluminijumskih
legura ce se i dalje intenzivno razvijati, kao kliucne
tehnologije za mnoge sektore industrije, gradevinarstva,
transporta, elektronske tehnike i veza, a posebno u
avioindustriji.
LITERATURA
[I] Von Hofe D. and Middeldorf K: Innovations in Joining
Technology-Processes and Products lor The Future, (2000),
Paton Welding Journal. No 9-10/2000, 149-156.
[2] Metals Handbook, Vol. 6: Welding, Brazing and Soldering,
ASM Metals Park, Ohio, 1997.
[3] Metals Handbook, Vol. 2: Properties and Selection: Nonterrous
Alloys and Special-Purpose Materials, ASM Metals Park, Ohio,
1997.
[4] Radojkovic M: Gradevinski kalendar, Savez gradevinskih
inzenjera i tehnicara Jugoslavije, Beograd, 1979.
[5] Daler H: Aluminium Product Development, Skanaluminium,
Oslo, 1992.
[6] Vacuum and Ultrahigh Vacuum Vessels-an Economical
Comparasion 01 Aluminium and Stainless Steel, http: II
www.sdms.fr/confalu.htlm
[7] Grabulov V, Veljanovski B, Radovic A, Pavlovic M:
Zavarivanie i zavarliivost aluminiiumskih legura, Interni
tehnicki izvestaj VTI VJ, 1998.
[8] Staley J.T, Hunt W.H: Needs 01 the Aircraft Industry lor
Aluminum Products, 1998. http://techcon.ncms.org/98con /
presentations I staley-aluminum.pdf
[9] 4anop B.O: Ceapueaeuocm onumuux Cl1J1a606 cucmeuu AI-Zn-
Mg, 1999, ABTOMaTl1'leCKa5I CBapK3, 7/99, 20-23.
[10] Huienxo A5I, 4anop 8.0: Ceapueaeuocm 6blcOKOnp0'lHbIX
Cn/la606 cucmeuu AI-Zn-Mg-(Cu}, 2000, ABTOMaTHLJeCKa5I
csapxa,4/2000, 6-12.
[11] Huteuxo A5I, 4anop 8.0, 51BopcKa5I M.P: B/lURHue o06a60K
cxanous ua ceapueaeuocm Cl1J1a6a cucmeuu AI-Zn-Mg, 2000,
ABTOMa-THLJeCKa5I caapxa, 1112000, 15-17.
[12] Huieaxo A5I, JI030BCKa5I AB, CKJla6HHCKa5I 11.E: Mexauusu
mopAIO.JlCeHUR KpUCmQ/l/lU-3aijUOHbIX mpeUJUH npu ceapxe
Cl1J1a606 cooepocatoux cxanouii, 1999,
ABTOMaTHLJeCKa5I csapxa, 8/99, 13-16.
[13] Ashurst Scandium net, Scandium Metallurgycal Data, http: /1
www.intellaction.com / ash I scdata.html
[14] Ashurst Products-Welding Filler Metal, http: /1
www.intellaction.com
[15] Pechiney aluminium, Techniques avancees, Paris, 1985.
[16] Huieuxo A5I, JIa6yp T.M: Texuonoeun C6apKU U ceoiicmea
coeounenuii amouunuu-numueeux Cn/la606, ABTOMaTHLJeCKa5I
csapxa, 7/98, 29-34.
[17] Balauger J.P, Walsh D.W, Nippes E.F: Hot Ductility Response
01 Al-Mg and AI-Mg-Li Alloys, 1989, Supplement to The
Welding Journal, 253-261.
[18] Ilaron 6.E: Ilpotinescu C6apKU na pyiie.sce 6eK06, 1999,
ABTOMaTHLJeCKa5I csapxa, 1/99,4-14.
[19] Royset J: Scandium in Aluminium Alloys, 1998, http: //
www.stud.ntnu.no/-josteinr/scandium.html
[20] Aluminium-Scandium Alloys, Australian Rare Earth Newsletter,
1999, http://pandora.nla.gov.au I nph-arch I 1999/ HI999-Mar-
3/ http: II www.ozemail.co... / jervois.html
[21] Ashurst Scandium net, Ashurst Technology Scandium-
Aluminum Alloy Property Data, 1998, http: /1
www.intellaction.com / ash I alloydata.html
[22] What is Scandium", Taiwan Hodaka Industrial ltd., 2001, http: //
www.hodaka.com.tw/news-3.htm
[23] An overview 01 some Russian AI-alloys contain-ing Sc, 2001,
http://www.stud.ntnu.no/-josteinr/russ/al.html
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (3/2001), str. 99105
105