Zatita koticavih vocnih vrsta od

prouzrokovaca bolesti i tetnih insekata

2015

ZATITA kotiavog voa

Iako zauzimaju znaajne povrine u voarskoj proizvodnji u Srbiji nije dovoljno raeno na unapreenju tehnologije prozvodnje kotiavog voa. Od 1,5 miliona tona voa koliko se godinje proizvede u Srbiji, oko milion tona je kotiavo voe to je
70 odsto ukupne proizvodnje. Ta proizvodnja danas treba da se zasniva na naunim principima i savremenoj agrotehnici i
pomotehnici. Stvaraju se i uvode u proizvodnju nove sorte sa sve veim privredno-biolokim potencijalom. Ova injenica obavezuje proizvoae na sticanje veeg strunog obrazovanja. Gajenje kotiavog voa je vrlo rentabilno, stoga je njegovo gajenje
veoma znaajno za individualne poljoprivredne proizvoae. Trite ujedno trai sve vei kvalitet plodova, a oni se ne mogu
dobiti bez adekvatne primene mera zatite bilja. One se trebaju sprovoditi prema potrebi tj. svaki tretman treba izvoditi na
osnovu realnih opasnosti od prouzrokovaa biljnih bolesti ili tetnih insekata. Od najveeg znaaja je pravilno odreivanje momenta tretiranja, kvalitet izvedenog tretiranja i adekvatan izbor sredstva za zatitu bilja.

uvajmo pele
Tretiranje zasada obaviti u ranim jutarnjim ili veernjim asovima, kada pele nisu aktivne
u vonjacima, kako bi se osigurala potpuna bezbednost pela!
Tokom cvetanja ne treba primenjivati insekticide.

ZATITA kotiavog voa od PROUZROKOVAA BOLESTI

upljikavost lista Clasterosporium carpophilum
upljikavost lia predstavlja ekonomski znaajno oboljenje koavog voa. Zaraeni listovi gube fotosintetsku aktivnost, a
zaraeni plodovi gube trinu vrednost. Na listu se nalaze pege crvenkasto smee boje oiviene uskom zonom ute boje. Kasnije u okviru pega tkivo odumire i taj deo ispada. Sline pege se mogu javiti na mladarima, koji deluju kao da su oteeni gradom.
Na plodovima se javljaju pege koje podseaju na kraste poto su u odnosu na povrinu ploda ispupene.
Clasterosporium carpophilum ne predstavlja veliki problem u dobro negovnim zasadima. Od agrotehnikih mera treba uraditi
orezivanje i uklanjanje rak-rana kao izvora inokuluma.
Prvo tretiranje treba izvesti u jesen po opadanju lia preparatima na bazi jedinjenja bakra (CUPROZIN 35 WP 0,35% ili
BAKAR OKSIHLORID 50 0,5%). Tretiranjem ovim preparatima znaajno se redukuje koliina prezimljavajueg inokuluma
patogena i smanjuje se mogunost infekcije mladara. Drugo tretiranje preparatima na bazi bakra radi se u rano prolee, pred
bubrenje pupoljaka kada se preporuuje korienje fungicida BAKARNI OKSIHLORID 0,5%, CUPROZIN 35 WP 0,35% ili PLAVO
ULJE 2%.
Tokom vegetacije prvo tretiranje treba obaviti u fenofazi precvetavanja, a sledea dva do tri u intervalima od 10 20 dana. Ako
je kiovito vreme ovaj interval treba da bude krai. Za suzbijanje mogu se koristiti preventivni fungicidi: METOD 480 SC 0,3% i
MANKOGAL 80 0,25%.

upljikavost lista breskve

upljikavost lista kajsije

upljikavost lista trenje

Suenje cvetova i granica - Monilinia spp.

Gljive iz roda Monilinia predstavljaju patogene koji nanose najvee gubitke u prinosima voa u svetu. tetnost u kiovitim godinama moe biti i do 100 %, ako se uzme u obzir suenje cvetova, granica i trule plodova. Simptomi se javljaju u vidu suenja
cvetova i granica.
Tokom mirovanja vegetacije treba izvriti tretiranje preparatima na bazi jedinjenja bakra BAKARNI OKSIHLORID 50 0,5 %,
CUPROZIN 35 WP 0,35% ili PLAVO ULJE 2%. Cilj ovog tretiranja je smanjivanje prezimljavajueg infekcionog potencijala Monilinia spp.
Za spreavanje suenja cvetova i granica kod breskve dovoljno je obaviti jedno do dva tretiranja u fenofazi cvetanja. Galenika
Fitofarmacija preporuuje korienje fungicida kao to su DIONAL 500 SC 0,15%, GALOFUNGIN T 0,1%, KUBIK PLUS 0,25% ili
AKORD 0,075%. U uslovima ekstremno loih klimatskih prilika treba izvesti tretiranje i u fazi precvetavanja.

Trule plodova- Monilinia spp.

Sa ekonomske take gledita, trule plodova je jedno od najrazornijih
oboljenja breskve. Pod povoljnim uslovima, ovo oboljenje moe dostii
epidemioloke razmere za veoma kratko vreme i dovesti do potpunog gubitka prinosa.
U paleti fungicida Galenika Fitofarmacije postoji nekoliko dobrih fungicida
koji imaju svoje mesto u programu zatite imajui u vidu njihovu bioloku
efikasnost. Preventivni fungicid METOD 480 SC 0,3% moe biti dobar izbor u
sluajevima gde nema mnogo inokuluma i kada je opasnost od zaraze relativno mala. Preparati iz ove grupe se moraju primeniti pre oekivanih padavina. Fungicid AKORD 0,075% je veoma efikasan u suzbijanju trulei plodova.
Tokom sazrevanja plodova, do 7 dana pred berbu, moe se koristiti i DIONAL
500 SC 0,15%.

ZATITA Breskve i nektarine od PROUZROKOVAA BOLESTI

Kovrdavost lia breskve Taphrina deformans
Kovrdavost lista predstavlja jedno od ekonomski najznaajnijih oboljenja
breskve. Javlja se svake godine i ukoliko se ne sprovedu pravovremene mere
zatite moe doi do potpune defolijacije biljaka. Zbog ponovnog porasta lisne
mase posle defolijacije plodovi ostaju sitniji a biljke se iscrpljuju. Kovrdanje lista
je karakteristian simptom ove bolesti.
Suzbijanje T. deformans mora se obaviti pre kretanja vegetacije.
Prvo tretiranje treba izvesti u jesen posle opadanja lia. Cilj ovog tretiranja je da
se smanji infekcioni potencijal na stablima breskve. Navedeno tretiranje se izvodi
preparatima na bazi jedinjenja bakra, kao to su BAKARNI OKSIHLORID 50 0,5%
ili CUPROZIN 35 WP 0,35%.

Kovrdavost lia breskve

Sledee tretiranje treba obaviti krajem zime, u mirovanju vegetacije preparatima

BAKARNI OKSIHLORID 50 0,5%, CUPROZIN 35 WP 0,35% ili PLAVO ULJE 2-3
%. U toku fenofaze bubrenja pupoljka, a svakako pre njihovog otvaranja zasade
treba tretirati preparatima DIZIRAM 76 WG 0,3% ili DAKOFLO 720 SC 0,25
0,35% . U sluaju produenog kretanja vegetacije ovo tretiranje treba ponoviti.
Potrebno je istai da tretiranja protiv T. deformans, nakon izbijanja simptoma tokom vegetacije, ne daju nikakve efekte.

ZATITA LJIVE

Kovrdavost lia breskve

Plamenjaa ljive Polystigma rubrum

Plamenjaa je najvanija gljivina bolest koja se javlja na ljivi. Ova bolest posebno doprinosi alternativnoj rodnosti ljive. Plamenjaa se javlja na svim sortama
ljive, a posebno velike tete nanosi sorti Poegaa. tete se ogledaju u prevremenom opadanju lia to onemoguava dozrevanje plodova koji gube svaku
upotrebnu vrednost.
Osnovna hemijska zatita obavlja se nakon zavretka cvetanja kada imamo
maksimum infekcije. Infekciju pre i za vreme cvetanja ne suzbijamo jer je nema
mnogo, a osim toga i infekcioni potencijal je nizak. Uglavnom su potrebna 2 3
tretiranja. Prvo se obavlja u precvetavanju, a ostala u intervalima do 14 dana nakon prethodnog.
Od fungicida Galenika Fitofarmacija preporuuje METOD 480 SC 0,3% i
MANKOGAL 80 0,25%

Plamenjaa ljive

Ra ljive Tranzschelia pruni spinosae

Ova bolest napada skoro sve sorte ljive. Posebno su osetljive ranije sorte.
to se tie hemijske zatite, najee su dovoljna 2 3 tretiranja. Prvo tretiranje se obavlja oko mesec dana posle cvetanja, a
ostala se izvode u intervalima od 10 14 dana. Suzbijanje se vri preventivnim fungicidima kao to su METOD 480 SC 0,3% i
MANKOGAL 80 0,25%.

Roga ljive Taphrina pruni

Ova bolest se javlja periodino pa samo u pojedinim godinama dolazi do jaih napada kada moe biti uniteno i do
80% plodova ljive. To se najee dogaa kada su prolea
kiovita i hladna.
Roga ljive je vrlo upadljiva i brzo uoljiva bolest. Zaraeni
plodovi, na kojima se javljaju simptomi, rastu znatno bre od
nezaraenih. Oboleli plodovi su izdueni, zadebljani i iskrivljeni pa podseaju na roga.

Roga ljive

Najsigurnija mera zatite je korienje fungicida na bazi bakra

pre kretanja vegetacije tj. pred samo pucanje pupoljaka. Time
se unitavaju askusi tj. konidije koje se nalaze na kori. Iz palete
fungicida Galenika Fitofarmacije preporuuje se korienje
BAKAR OKSIHLORID 50 0,5% , CUPROZIN 35 WP 0,35% ili
PLAVO ULJE 2%.

ZATITA VINJE I TRENJE

Pegavost lista Blumeriella jaapii
Pegavost lista predstavlja problem, odnosno ekonomski je znaajna bolest u godinama sa kiovitim proleem. Primena fungicida je neophodna. Od fungicida se najee koriste preparati METOD 480 SC 0, 3% ili MANKOGAL 80 0,25%.
Tretmane treba zapoeti od fenofaze precvetavanja, a kasnije tokom vegetacije nastaviti u intervalima od 7 14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova.

Pegavost lista

Pegavost lista

ZATITA kotiavog voa od tetnih insekata

BRESKVA
Breskvin smotavac - Cydia molesta
Breskvin smotavac se javlja svake godine nanosei znaajne tete u proizvodnji breskve i nektarine. tete mogu biti direktne i indirektne.
Larve svojom ishranom prave direktne tete na plodovima izazivajui crvljivost, kao i na letorastima u ije vrhove se ubuuju izazivajui suenje. Takoe,
larve svojim oteenjima stvaraju povoljne uslove za razvoj trulei plodova i
time prave indirektne tete.
Odreivanje rokova suzbijanja vri se praenjem leta leptira feromonskim
klopkama i odlaganja jaja. Na lokalitetima gde breskvin smotavac predstavlja
veliki problem, prvo tretiranje treba uraditi pre poetka polaganja jaja insekticidom HARPUN 0,1% u kombinaciji sa TONUS-om 0,05%.
Sledee tretiranje za suzbijanje prve generacije treba obaviti pre ubuivanja
gusenica u plodove sa klasinim insekticidima. Tokom hladnijih prolee koristiti piretroide jer imaju bolju efikasnost na niim temperaturama. Izuzetno
je vano da se dobro suzbije prva generacija, jer e kasnije tokom vegetacije biti mnogo slabiji napad ove tetoine. Sledea tretiranja se obavljaju u
odreenim vremenskim intervalima (10 15 dana) u zavisnosti od perzistentnosti preparata. Od insekticida mogu se koristiti: DIMETOGAL 0,1%, FOBOS
0,05% , RADAR 300 EW 0,25% ili TONUS 0,05%.

Breskvin smotavac

Zelena breskvina va Myzus persicae

Na breskvi se moe javiti vie vrsta biljnih vaiju, ali ekonomski najznaajnija
je Myzus persicae. Ona se javlja svake godine i moe naneti 100 % tete. Prouzrokuje uvijanje lia i vrhova mladara i njihovo suenje, a biljke zaostaju u porastu. Plodovi ostaju sitni i na njima se javlja intenzivna medna rosa, na kojoj
se razvijaju gljive aavice. Ovakavi plodovi gube trinu vrednost.
Suzbijanje Myzus persicae na breskvi predstavlja veliki izazov. Osnovni problem je to ova va veoma brzo razvija rezistentnost na insekticide. Ova pojava
ograniava izbor insekticida za njeno suzbijanje. Prva mogunost za suzbijanje je tretiranje mineralnim uljima GALMIN 2-3% od bubrenja pupoljaka
do fenofaze miije ui, ime se znaajno redukuje populacija vaiju. Osnovno
tretiranje za suzbijanje biljnih vaiju je u fenofazi neposredno pre cvetanja ili
u precvetavanju.
Od insekticida mogu se koristiti: : KONZUL 0,1% , RADAR 300 EW 0,3% ili
TONUS 0,05%.
Zelena breskvina va

Tripsi Taeniothrips meridionalis, Frankliniella occidentalis

U poslednje vreme na breskvi, a posebno na nektarini, tripsi dobijaju na znaaju. Javlja se svake godine i na nektarini nanosi znaajne tete. Trips na nektarini moe izazvati dva tipa oteenja. Prvi tip je plutavost i udubljenost plodova. Ovaj tip oteenja
se javlja kao posledica ishrane tripsa tokom cvetanja i precvetavanja. Drugi tip je belilo pokoice ploda na obojenim sortama. Ovaj tip oteenja javlja se kao posledica
ishrane tripsa kada su plodovi poluzreli ili zreli. U oba sluaja plodovima se znatno
smanjuje trina vrednost.
Suzbijanje korova u vonjaku i oko njega doprinosi manjoj brojnosti tripsa. Ovo je
neophodno uraditi pre cvetanja breskve. U zavisnosti od brojnosti tripsa prvi tretman
treba obaviti ili pre cvetanja ili u precvetavanju.
Od insekticida mogu se koristiti: KONZUL 0,1% , RADAR 300 EW 0,25% ili TONUS
0,05%.

Dudova titasta va - Pseudaulacaspis pentagona

titaste vai na breskvi i nektarini u poslednje vreme postaju sve vei problem. U poslednjih desetak godina dolo je do
proirivanja povrina pod nektarinama, koja je vrlo osetliva na ovu titastu va. U uslovima jaeg prisustva ove tetoine dolazi
do suenja pojedinih delova kronje. Direktne tete prave i na plodovima, jer usled prisustva ove tetoine smanjuje se trina
vrednost plodova.
Osnovna mera suzbijanja P. pentagona i ostalih titastih vaiju je primena mineralnih ulja, GALMIN 2-3% od mirovanja vegetacije do bubrenja pupoljaka.
Sledei tretman je u vreme pojave larvi lutalica. Takoe se za termin suzbijanja moe iskoristiti i period leta mujaka. Za suzbijanje se mogu primeniti insekticidi KONZUL 0,1% ili RADAR 300 EW 0,25%

LJIVA
ljivin smotavac Cydia funebrana
ljivin smotavac ima dve generacije godinje i rasprostranjen je u svim naim ljivarskim rejonima izazivajui crvljivost plodova.
Suzbijanje ove tetne vrste vri se u periodu od zavretka embrionalnog razvoja do ubuivanja gusenica (od kraja maja do kraja
juna) sa obaveznim ponavljanjem tretiranja u vremenskim razmacima koji zavise od rezidualnog dejstva primenjenih preparata
zbog preklapanja generacija. Galenika Fitofarmacija preporuuje korienje jednog od insekticida DIMETOGAL 0,1% RADAR
300 EW 0,25% i FOBOS 0,05%.

ljivin smotavac

ljivine ose Hoplocampa spp.

Obe vrste napadaju samo ljivu. Oteeni plodovi se vrlo lako prepoznaju po
crnim takicama na plodovima koje predstavljaju mesto gde su se pagusenice
ubuile u plod. U zasadima gde se ne vri suzbijanje ove tetoine, oteenost
plodova se kree i do 100%. U naim klimatskim uslovima suzbijanje ljivine
ose se vri u vreme precvetavanja ljive, tj. kada otpadne 2/3 kruninih listia
i kada cvetovi ljive nisu vie atraktivni za pele. Od insekticida iz palete Galenika Fitofarmacije preporuuju se DIMETOGAL 0,1%, RADAR 300 EW 0,25%
i FOBOS 0,05%.

ljivine ose

ljivina titasta va - Neulecanium corni

Suzbijanje ove tetoine je dugotrajno i teko, jer votana prevlaka titia titi ih od delovanja insekticida vei deo ivotnog
ciklusa. Tretiranje protiv ove tetoine se obavlja se u fazi bubrenja pupoljka mineralnim uljem GALMIN u koncentraciji 3%.
Naredno tretiranje se obavlja pri pojavi pokretnih formi, kada ispiljene larve prelaze na lie. To je orjentaciono druga polovina
juna. Tretiranje se izvodi jednim od insekticida iz grupe organofosfata, KONZUL 0,1% ili RADAR 300 EW 0,25%.

VINJA I TRENJA
Trenjina muva - Rhagoletis cerasi
Trenjina muva je najznaajnija tetoina trenje i vinje kod nas. Bez obzira
na vremenske uslove javlja se svake godine. Najvie napada srednje kasne i
kasne sorte treanja, dok kod vinje napada poznije. Za uspeh suzbijanja ove
tetoine veoma je vana pravovremena upotreba insekticida. Najpovoljniji
momenat za primenu insekticida je nekoliko dana nakon polaganja jaja a pre
ubuivanja larve u plod.U praksi postoji i pravilo da se zatita vinje i trenje
od muve sprovodi otprilike kada 50 % plodova izgubi zelenu boju i pone da
rumeni. Od insekticida prepuruuje se korienje preparata kao to su TONUS
0,05%, KONZUL 0,1% ili RADAR 300 EW 0,25%.
Trenjina muva

Vinjin svrdla - Rhynchites auratus

Pojedinih godina moe da nanosi znaajne tete u pojedinim reonima proizvodnje vinje i trenje. Vinjin svrdla se suzbija u
fazi precvetavanja nekim od insekticida TONUS 0,05%, KONZUL 0,1% ili RADAR 300 EW 0,25% .

INSEKTICIDI

prskanje

RADAR 300 EW - aktivna materija je hlorpirifos (300 g/l preparata).

Ovo je kontaktni insekticid koji se primenjuje za suzbijanje vai kod
ljive i vinje, u fazi formiranja kolonija u konc. 0,15 0,25 %. Koristi
se u integralnoj zatiti ljive i vinje. Karenca je 28 dana. Pored navedenog insekticida za isti namenu mogu se koristiti: CIPKORD 20 EC i
KONZUL.

lovanja i razvoja rezistentnosti. TONUS se primenjuje u koncentraciji

od 0,025%. Karenca je 28 dana.

HARPUN - je insekticid na bazi aktivne materije piriproksifen koji

se karakterie visokom efikasnou u suzbijanju ljivinog i breskvinog smotavca. Kontaktni je insekticid koji svoje delovanje ispoljava
spreavanjem piljenja larvi i prelaska stadijuma larve u stadijum adulta.

PROUZROKOVAI BOLESTI:
Monilija (Monilinia laxa i M. fructigena), kovrdavost lista breskve (Taphrina dephormans), roga
ljive (Taphrina pruni), plamenjaa ljive (Polistigma rubrum), upljikavost lista (Clasterosporium
carpophilum, Stigmina carpophila), pegavost lista (Blumeriella jaapii)

FUNGICIDI
PLAVO ULJE - predstavlja jedinstvenu formulaciju farmaceutskog
mineralnog ulja i bakarnog oksihlorida, za suzbijanje insekata, grinja
i prouzrokovaa bolesti voaka. Nova OD formulacija PLAVOG ULJA
omoguava da aktivna estica bakra bude okruena farmaceutskim
mineralnim uljem, to ima za posledicu ravnomerno i vrsto vezivanje
za povrinu biljke i ispoljavanje punog fungicidnog dejstva.
PLAVO ULJE u konc. 2-3% efikasno suzbija grinje, titaste i druge vai,
kao i prouzrokovae bolesti (kovrdavost lista breskve, upljikavost
lista i moniliu) na kotiavim vonim vrstama. Primenom ovog preparata u fazi poetka kretanja vegetacije obezbeuje se dobar start
za sigurnu i ekonominu zatitu. Karenca je OVP. Za suzbijanje navedenih tetoina moe se koristiti i preparat GALMIN u konc. 2%.
BAKARNI OKSIHLORID 50 - fungicid koji je osnova zatite kako jesenjeg tako i prolenog tretiranje voaka. BAKARNI OKSIHLORID 50
pored fungicidnog ima i baktericidno dejstvo, a zbog viestrukog mehanizma delovanja gljive ne stvaraju rezistentnost na ovaj fungicid.
BAKARNI OKSIHLORID 50 se primenjuje u toku mirovanja vegetacije, tj. pred sam poetak pucanja pupoljaka (u konc. 0,75%) za suzbijanje fitopatogenih gljiva koje prouzrokuju kovrdavost lista breksve i
upljikavost lia kotiavog voa. Karenca je OVP.

upljikavost lista ljive

MANKOGAL 80 - je preventivni nesistemini fungicid, irokog spektra

delovanja za suzbijanje prouzrokovaa bolesti u kotiavim vonim
vrstama. Preventivnim tretmanima u toku vegetacije (u konc. 0,25%)
spreava se pojava plamenjae na ljivi i mrke pegavosti lia na vinji
i trenji (Blumeriella japii). Moe se meati sa sisteminim fungicidima
ime se postie efikasnija zatita. Karenca je 21 dan.

DIZIRAM 76 WG - aktivna materija je ciram (760 g/kg preparata).

Nesistemini fungicid sa protektivnim delovanjem koji se primenjuje
za suzbijanje kovrdavosti lista breskve tretiranjem u fazi bubrenja
pupoljaka u konc. 0,3%, i protiv upljikavosti lista kotiavih vonih
vrsta u fazi poetak listanja u konc. 0,2 %. Karenca je 21 dan.

DAKOFLO 720 - je fungicid na bazi aktivne materije hlorotalonil koja

se odlikuje visokom efikasnou u suzbijanju fitopatogene gljive
Taphrina deformans, koja prouzrokuje kovrdavost lista breskve. Protektivni je fungicid koji deluje nespecifino na enzimski sistem gljiva,
usled ega se ne stvara rezistentnost. Primenjuje se od faze pucanja
pupoljaka do faze zelena taka breskve, u koncentraciji 0,25-0,35%
kao sam ili u kombinaciji sa preparatima: GALMIN (0,2%) ili Nu-film 17
(0,1%). Karenca je OVP - odreena vremenom primene.

Pegavost lista trenje

Kovrdavost lista breskve

PROUZROKOVAI BOLESTI:

FUNGICIDI

Monilija (Monilinia laxa i M. fructigena), kovrdavost lista breskve (Taphrina dephormans), roga
ljive (Taphrina pruni), plamenjaa ljive (Polistigma rubrum), upljikavost lista (Clasterosporium
carpophilum, Stigmina carpophila), pegavost lista (Blumeriella jaapii)

DIONAL 500 SC - je nesistemini, protektivni fungicid na bazi aktivne

materije iprodion, koji efikasno suzbija fitopatogenu gljivu Monilinia
laxa prouzrokovaa suenja cvetova i granica i mrke trulei plodova
na vinji, breskvi i kajsiji. Spreavanje patogena da ostvari infekciju
postie se primenom preparata DIONAL 500 SC u fazi belih balona prvi
put i u fazi punog cvetanja drugi put. U cilju zatite plodova od trulei
DIONAL 500 SC se primenjuje tokom zrenja i pred berbu. Primenjuje
se u koncentraciji od 0,15%. Moe se meati sa velikim brojem preparata. Ima karencu 7 dana za breskvu i kajsiju, a 14 dana za vinju.
METOD 480 SC - aktivna materija je kaptan (480 g/l preparata).
Nesistemini fungicid sa protektivnim delovanjem, primenjuje se za
suzbijanje upljikavosti lista kotiavih vonih vrsta i plamenjae kod
ljive u fazi poetak listanja u konc. 0,2 - 0,3 %. Karenca je 21 dan.

KUBIK PLUS - je fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem

za suzbijanje prouzrokovaa monilioza na kotiavom vou. Aktivna
materija iprodion deluje na inhibiciju klijanja spora i rasta micelije,
dok tiofanat-metil remeti deobu elija gljiva, inhibicijom sinteze
-tubulina. KUBIK PLUS se primenjuje u dozi od 2 l/ha u fenofazi belih balona i punog cvetanja vinje i ljive. Karenca je OVP.

GALOFUNGIN T - je sistemini fungicid sa protektivnim i kurativnim

delovanjem na bazi aktivne materije tiofanat-metil. Spreavanje patogena da ostvari infekciju postie se primenom u fazi od poetka
cvetanja pa do precvetavanja. Za suzbijanje fitopatogene gljive Monilinia laxa, primenjuje se u koncentraciji od 0,05%. U toku jedne godine, na istom terenu moe se primeniti dva puta. Karenca je OVP.

Monilija ploda kajsije

Monilija cveta vinje

Monilija ploda ljive

SEKVENCA - sistemini fungicid na bazi aktivne materije difenokonazol, koja ispoljava visoku efikasnost na fitopatogenu gljivu Monilinia
laxa, prouzrokovaa suenja cvetova i granica i mrke trulei plodova
vinje i ljive. Difenokonazol deluje protektivno i kurativno, a spreava
razvoj gljive inhibirajui sintezu ergosterola. Primenjuje se u dozi od
0,2 l/ha, i to od fenofaze belih balona pa do punog cvetanja. Moe se
primeniti 2 puta u toku jedne godine na istom terenu. Karenca je OVP.
Mrka trule ploda

REGIONALNI MENADERI
Teren 1
dipl.ing. Duko Vitkovi
mob. 063 457 308;
vitkovic@fitofarmacija.rs
Teren 2
dipl. ing. Slavica Nerac
mob. 063 106 12 99
nerac@fitofarmacija.rs
Teren 3
dipl.ing. Milan Trbojevi
mob. 063 457 351
trbojevic@fitofarmacija.rs

Teren 8
dr Radivoje Aimovi
mob. 063 457 714
acimovic@fitofarmacija.rs

1
2
3
6

Teren 6
dipl.ing. Marko Joji
mob. 063 250 823
jojic@fitofarmacija.rs

Teren 10
dipl.ing. Jasmina Jeremi
mob. 063 10404 77
jjeremic@fitofarmacija.rs

7
8
10

Teren 4
dipl.ing. Dragan Hrnjak
mob. 063 458 150
hrnjak@fitofarmacija.rs
Teren 5
dipl.ing. Lidija Miti
mob. 063 457 956
mitic@fitofarmacija.rs

Teren 9
dipl.ing. Veljko Joksimovi
mob. 063 457 884
joksimovic@fitofarmacija.rs

Teren 11
dipl.ing. Tamara Popovic
mob.063 457 353
tpopovic@fitofarmacija.rs

13

12

14

11

Teren 12
dipl.ing. Sreten Rilak
mob. 063 457 891
rilak@fitofarmacija.rs
Teren 13
dipl.ing. Goran Petrovi
mob. 063 457 739
gpetrovic@fitofarmacija.rs
Teren 14
dipl.ing. Dragana Dimkovska
mob. 063 10404 76
dimkovska@fitofarmacija.rs

Teren 7
dipl.ing. Zoran Koci
mob. 063 1015 718
prodaja@fitofarmacija.rs

Odeljenje primene
Rukovodilac odeljenja primene Darko Muminovi dipl. ing. mob. 063 10716 55 muminovic@fitofarmacija.rs
Regionalni struni saradnik za voarstvo dr Predrag Milovanovi mob. 063 457 819 milovanovic@fitofarmacija.rs
Struni saradnik za povrtarstvo Stanoje Brankovi dipl. ing. mob. 063 85000 60 sbrankovic@fitofarmacija.rs
Struni saradnik za proizvodnju krompira i maline Radomir eki dipl. ing. mob. 063 457 984 djekic@fitofarmacija.rs
Prodaja i primena: 11080 Zemun, Batajniki drum bb tel: 011/ 3072 372; 3072 329; fax. 3072 370
Direktor sektora prodaje i primene: Brankica Trifunovi Tima tel: 011/ 3072 301; 063/ 850 0020; tisma@fitofarmacija.rs
Rukovodilac regionalne prodaje za centralnu Srbiju: Milojica Pei tel. 063/ 457 752; mpesic@fitofarmacija.rs
Menader za semenski program: Vidosav Brnjaevi mob. 063/ 457 710 ; brnjasevic@fitofarmacija.rs

www.fitofarmacija.rs