Program zatite maline i kupine

2015-03-03

Malina i kupina
Kliknite na naziv tretmana da bi vam se otvorila tema sa prilogom
i navedenim preparatima.
1. kad krenu pupoljci - Zimska zatita (bakar + ulje)
2. listanje - suenje izdanaka, trule korena, biljne vai, grinje
i crveni voni pauk.

3. diferencijacija cvetova - suenje izdanaka, biljne vai, grinje

i crveni voni pauk, ra, malinina buba, cvetojed.
4. cvetanje - suenje izdanaka, ra, siva plesan.
5. formiranje plodova i sazrevanje - siva plesan.
6. posle berbe - suenje izdanaka, muva galica, grinje.
7. malo pre nego opadne list - Jesenje plavo prskanje bakrom

Proitajte i Vodi za organsku proizvodnju

maline

tetoine maline i kupine

tetoina koja je ekonomski najznaajnija u malini je malinina
buba, posle nje tu su malinin cvetojed, malinin prstenar, lisne vai,
eriofidna grinja i crvena grinja (pauk).
Malinina buba (Byturus tomentosus) je ekonomski
najznaajnija tetoina maline i kupine kod nas. Razvija samo
jednu generaciju tokom godine, a prezimi kao imago u lutkinoj
komori. Po zavrenoj dopunskoj ishrani, oteujui cvet, enka
polae vei broj jaja na cvet ili plod. Ispiljene larve se hrane
zelenim ili zrelim plodom tokom 30-40 dana, a potom se u
zemljitu pretvaraju u lutku, koja se transformie u imaga za
prezimljavanje. tetni stadijum u razvoju malinine muve je larva
koja se iz jaja poloenih pri vrhu letorasta ubuuje u letoraste
oteujui sprovodne sudove, to dovodi do njihovog suenja.
Suzbija se u vreme pojave prezimelog imaga i poleganja jaja,
obino krajem aprila i poetkom maja, odnosno pred cvetanje.

Preparati za zatitu: Karate Zeon, Kozak...

Malinin cvetojed (Anthonomus rubi) ima vie domaina, a to
su malina, kupina, rua. Prezimljava kao odrasli insekt pod opalim
liem ili u povrinskom sloju zemljita. Javlja se krajem aprila i
hrani se mladim pupoljcima i listom. Odrasle enke pre poleganja
jaja rilicom otete cvetne pupoljke i cvetne drke.

Preparati za zatitu: Karate Zeon, Kozak...

Malinin prstenar (Agrilus rubicola) formira gale - guke ili
zadebljanja na izdancima. enka polae jaja u cvetne pupoljke.
Larva se u izdanak gde pravi gale - guke. Takve izdanke treba
odsecati ispod gale - guke.

Vai izazivaju uvijanje lia sa kojima se hrane, biljka zaostaje u

porastu, prenosioci su virusnih oboljenja.
Eriofidna grinja lista maline (Phyllocoptes gracilis, Vasates
essigi) izaziva promene na listu i plodu. Simptomi na liu su u
vidu utih neravnina. Na plodovima su oteenja koja dovode do
prevremenog sazrevanja kotunica pa su plodovi deformisani ili su
sasueni.

Preparati za zatitu: Vertimec, Abastate...

Crveni pauk (Panonychus sp.) kod maline ivi na naliju lia,
starije larve su ute. Napadnuto lie postaje crvenkasto. Suva i
topla leta su pogodna za razvoj ove grinje.
Muva galica

Preparati za zatitu: Actara SC, Kozak...

Bolesti maline i kupine

Kestenjasta pegavost izdanaka maline (Didimela
applanata) predstavlja jednu od najznaajnijih bolesti maline kod
nas. Javlja se u uslovima vlanog i kiovitog leta kada dolazi do
suenja izdanaka. Prvi simptomi se uoavaju u rano leto,
poetkom jula. Na listovima jednogodinjih izdanaka nastaju mrke,
nekrotine pege oblika V, sa hlorotinim oreolom. Na izdancima se
u toku leta formiraju kestenjaste ili ljubiaste pege, obino oko
pazunih pupoljaka, a u toku zime srebrnaste (izbeljivanje
izdanaka) na kojima gljiva prezimljava.

Preparati za zatitu: Quadris, Akord, Promesa...

Siva trule ploda (Botrytis cinerea) najvee tete pravi na
zrelim plodovima, pogotovo ukoliko posle cvetanja nastupi kiovito
i prohladno vreme. Odrava se u biljnim ostacima na zemljitu ili
izumrlim biljnim delovima. Na zaraenim biljnim delovima formira
se siva ili crna somotasta prevlaka.

Preparati za zatitu: Ronilan, Collis, Cantus, Switch, Chorus, Pehar,

Dional...
Ra maline i kupine (Phragmidium spp.) prouzrokuje pojavu
tipinih simptoma re na svim delovima biljaka. Najznaajniji su
na listu u vidu ukastih ili crvenkastih pega na kojima se
formiraju zlatnouti plikovi (sorusi) koji kasnije postaju crni.

Preparati za zatitu: Score...

Smea pegavost maline (Sphaerulina rubi) - prvi simptomi
ove bolesti se javljaju na naliju lia u vidu svetlo plavih krunih
pega,pa lie uti i ranije opada. Prezimljava u opalom liu i
izdancima. Kia i rosa pospeuju irenje bolesti.
Smea pegavost lista maline (Sphaerulina rubi) je bolest
maline.Simptomi se uglavnom ispoljavaju na listu, a ponekad i na
kori mladih izdanaka. Pege su najee okruglaste, sitne,
svetlosmee, oiviene tamnijim nijansama. U centralnom delu
pega s lica lista obrazuju se piknidi. Jako zaraeno lie najpre uti,

zatim postaje svetlosmee i otpada pre vremena. Ponekad

zaraeno lisno tkivo u okviru pega izumire,sui se i ispada.
Simptomi se najpre javljaju na dvogodinjim izdancima, a kasnije i
na jednogodinjim. Zaraza poinje na donjem liu pri osnovi
izdanaka, a potom se iri prema vrhu. Bolest se na mladarima
uoava tek po pojavi piknida i to u godinama naroito povoljnim
za razvoj patogena. (obilne padavine u toku intezivnog porasta
lastara). Mere zatite: preventivne mere kao to su rezidba maline
i uklanjanje zaraenih mladara,sakupljenje ili zaoravanje lia koji
znaajno smanjuju potencijal zaraze u narednoj godini. Znaajne
su i hemijske mere zatite primenom odgovarajuih fungicida na
bazi bakra, cineba, kaptana, mankozeba, dodina, kao i preparati
na bazi miklobutanila (npr Systhane).
Vesna Jankovi, dipl. ing.

Nekrotina pegavost plamenjaa (Leptosphaeria

coniothyrium) - parazit je rana, oteuje provodno tkivo tokom
zime. Izumiru pupoljci, venu granice i izdanci. Pogoduje joj vlano
i toplo vreme.
Antraknoza (Elsinoe veneta) napada izdanke, cvetove i
plodove. Javljaju se kone eliptine svetlosive pege na izdancima.
Kia pospeuje razvoj bolesti.
Plamenjaa (trule) korena maline (Phitophora fragariae
var. rubi) - ova bolest razara korenov sistem, a na mladim

izdancima javljaju se tamne uginule pege, izdanci venu i

propadaju. Koren i bun izgledaju sasueni posle iskopavanja.

Uvenue izdanaka maline (Verticilium albo-atrum) simptomi ove bolesti su da lie uti, vene i na kraju opada. Bolest
zahvata gornje delove izdanaka, a potom se proiruje na donje
delove. Simptomi se esto javljaju na jednom delu izdanaka, ili na
nekoliko izdanaka u bunu.

Biljne vai

2015-06-08

Biljne vai su sitni insekti uglavnom zelene ili crne boje koji ive na
naliju lista i sisaju sok biljaka to za manje biljke moe biti
pogubno.
Na vou ih moemo pronai na vrhovima mladih grana, na mladim
listovima, sa donje strane tj na naliju lista. Odreene vrste biljnih
vai su jako sitne pa se na prvi pogled i ne primeuju. Vai koje se
moda i najlake primete su vai kovrdalice koje utiu na list da
se ukovrda, kao i titaste i krvave vai koje primetimo po tome
to po granama ostavljaju trag nalik na gustu paukovu mreu.
Borba protiv vai moe biti naporna jer se jako brzo razmnoavaju
pa je ponekad potreban tkz blok-tretman odnosno potrebno je
biljke oprskati 2 do 3 puta sa razmakom od 5 do 7 dana. Prirodni

predator biljnih vai je bubamara. Ako primetite veliku aktivnost

mrava, mogue je da imate i vai na biljkama.
Zatitu protiv vai radimo jo prilikom zimskog prskanja bakrom i
uljem pred kraj zime (pred bubrenje pupoljaka) kada uljem guimo
jaja poloena prethodne godine kao i tretmanom u precvetavanju.

Uputstvo za pripremu preparata protiv vai

1. Rastvor od lia paradajza
2-3 ake lia paradajza iseckajte i potopite u 2-3 ae mlake
vode. Ostavite da odstoji preko noi. Ujutru procedite i sipajte u
prskalicu. Sa ovim rastvorom poprskajte celu biljku imajui u vidu
da se najvie vai nalazi na donjem delu lista gde se najmanje
vide. Toksini sastojci iz lista paradajza unitie biljne vai, a to je
najvanije nisu opasni i tetni za ljude.
2. Rastvor od koprive
Listove koprive iseckajte i prelijte sa mlakom vodom. U kantu u
koju stavite listove, nalijte koliinu vode da malo prekrije listove.
Ostavite da sve odstoji 1-2 dana, procedite, sipate u prskalicu i

prskate biljku. Mravlja kiselina koju sadre iglice koprive unitie

vai sa biljke.
3. Rastvor od belog luka i deterdenta
Izgnjeite 2 glavice belog luka i dodajte 2 kaike mineralnog ulja
(tenog parafina). Ostavite da odstoji 24 sata, procedite, pa
sipajte u pola litra vode. U to dodajte i 1 kaiku tenosti za
sudove. Rastvor uvajte na tamnom mestu. Za prskanje biljaka
uzmite 3 kaike ovog rastvora i stavite u pola litra vode. Staviti u
prskalicu i prskati biljke koje su napale vai.
Ako Vam se uini da je rastvor suvie jak za biljku dodajte jo malo
vode. Prvo ga proverite na par listova, pa ako listovi ne ute dobar
je, a ako ponu da ute suvie je jak za njih i morate ga jo malo
razblaiti sa vodom. Beli luk sadri supstance koje deluju kao
insekticid, a tenost za pranje sudova e razoriti povrinski sloj
biljnih vai koje e uginuti od dehidratacije. Ne brinite za
neprijatan miris belog luka, jer on vrlo brzo nakon prskanja
nestane.
4. Rastvor od pelina
U jedan litar vode potopite tridesetak sveih listova pelina ili 5
grama suvih. Ostavite nekoliko dana da odstoji, procedite i ovim
rastvorom prskajte biljku koju su napale biljne vai.
5. Rastvor sireta i deterdenta
U pola litre vode sipajte 1 kaiku tenosti za pranje sudova i 2
kaike sireta. Ovj rastvor sipajte u flaicu sa rasprivaem i
poprskajte biljku. Ostavite 8-10 sati da deluje a posle toga biljku
istuirajte istom vodom. Postupak moete ponoviti tek posle
nekoliko dana.
6. Duvan i pepeo

Biljne vai moete unititi i tako to ih prskate rastvorom vode u

kojoj je 12 sati stajao duvan. Moete koristiti i pepeo od cigarete
koji ete posuti oko biljke koju su napale biljne vai ili direktno na
biljku.
7. Prah ljuske od jaja
Za unitavanje biljnih vai moe Vam pomoci i usitnjena ljuska od
jajeta. Ljuske ostavite nekoliko dana da se dobro osue. Izmrvite ih
i sameljite u mainici za kafu. Ovim prahom pospite biljku koju su
napale biljne vai. Ovaj prah koji nee prijati biljnim vaima
poboljae kvalitet zemlje u kojoj je posadjena biljka, jer sadri
kalcijum.
U ovom tekstu su koriteni i izmenjeni odreeni delovi sa sajta
saznajlako.com
U velikim komercijalnim vonjacima se mogu koristiti klasini
insekticidi kao to su Mospilan, Bioplants, Actara, Tonus ili
praktino bilo koji insekticid. Pri jaem napadu poeljno je dodati i
mineralno ulje da bi se uguila poloena jaja.
Zanimljivosti
Jedna vrsta simbioze je i mutualizam. Mutualizam je reciproan
odnos izmeu dve vrste, ije je dejstvo uvek pozitivno za jedinke
obe vrste. U tu grupu spada i odnos mrava i biljnih vai. Biljne vai
su insekti mekog tela i gotovo su potpuno bez zatite. Hrane se
biljnim sokovima bogatim vodom i eerima,ali siromanim
aminokiselinama. Zbog toga biljne vai moraju da unesu u svoje
telo veliku kolicinu soka da bi obezbedili dovoljnu koliinu
proteina. Viak vode i eera izbacuju iz tela kroz par kornikula,
organa koji se nalaze na zadnjem delu tela insekta. Neke vrste
mrava razvile su sposobnost da koriste u svojoj ishrani ovaj
izlueni, hranljivi sok. Oni pronalaze kolonije biljnih vai,i stimuliu
luenje soka kroz kornikule, odnosno "muzu" ih. Za uzvrat oni

biljne vai aktivno tite od predatora i parazita. Zabeleeni su i

sluajevi gde su mravi ak i selili biljne vai sa biljke na drugu
biljku.

Crveni voni pauk

2015-02-27

Crvena vona grinja (Panonychus ulmi) je tetoina proizvodnih

vonjaka. tetni su svi pokretni stadijumi grinje koji se hrane na
liu. Smanjuje se fotosinteza i pojaava transpiracija, a rast
letorasta je usporen, pa letorasti postaju osetljivi na izmrzavanje.
Crveni voni pauk moe uzrokovati velike tete u vonjacima. Prvo
se pojavljuju ukaste takice koje ubrzo poprimaju
ljubiastocrvenkastu ili ljubiastosmeu boju. Koncentrisane su uz
ile na liu. Te se takice spajaju i list se poinje suiti. One
nastaju usled sisanja koje uzrokuje raspadanje hlorofilnih zrnaca i

koagulaciju protoplazme u ubodenim stanicama. Process

fotosinteze je smanjen, a dolazi i do gubitka vode. Kasnije
napadnuto tkivo nekrotizira. U leto lie poinje da uti, postaje
smee ili poprima karakteristian olovni izgled. Ono moe
prevremeno poeti i opadati sa grana. U prolee, liinke i nimfe iz
zimskih jaja mogu se sakupiti i tada uzrokuju lomljenje i
deformaciju izbojaka na kojima su nastanjene.
Smanjuje se sadraj suve materije i to dovodi do smanjenja
prinosa. Ponekad se ova oteenja odraavaju na prinos u sledeoj
godini. Najvee tete nastaju kada je toplo vreme u julu i avgustu.
Meutim, deava se da se prvi simptomi uoe i u junu mesecu.

Crveni pauk je veliine 0,3-0,5 mm i najpre naseljava donju stranu

lista, a oteenja se vide u obliku beliastih pega, zatim lie
poprimi bronzanu boju. Kritina brojnost je vie od 2 pauka po listu
na 50% listova. Kod jabuke od formiranja plodova do veliine
ploda 15-20 mm javljaju se crvene vone grinje.
tete su najvee u vreme kretanja voaka. Najjai napad je za
vreme zadnjih generacija. Jedna od posledica napada crvenog
vonog pauka jeste i nenormalan razvoj plodova te slabiji razvoj
pupoljaka to moe uzrokovati tetu i sledee sezone.

Zatitu vriti sa preparatima Vertimec 018 EC u dozi 0,75-1,0

l/ha, na bazi propargita - Omite 570-EW 0,15%, na bazi
piridabena Sanmite 20-WP 0,05%, na bazi
tebufenpyrada Masai 0,5 kg/ha
Pinova.hr

Siva plesan (Botrytis cinerea)

2015-02-13

Parazit se naseljava u grozdie vrlo rano, odmah posle cvetanja.

Meutim, u tom periodu on je saprofit, jer ivi na grozdiu na
mrtvim odbaenim ostacima cvetova (pranici, kapice). Ovi ostaci
se zadravaju u grozdiima (ako je loe vreme, slabo se "iste") i
gljiva se naseljava na njih. To se ne vidi, ali je bitno da je gljiva
prisutna u grozdiima koji nastavljaju da rastu. Tek kasnije kada se
grozdii zatvore, gljiva postaje parazit i prodire u peteljke,

peteljice i bobice. Pred zrenje dolazi faza "sive" plesni koja se

lako uoava. Meutim, poetak plesni je naseljavanje gljive na
ostacima cvetova nakon cvetanja.
Simptomi: U rano prolee mogu biti inficirani mladi pupoljci koji
potamne i osue se. Takoe i cvet moe biti zaraen, a zatim i da
se osui. Na ovaj nain se stvaraju rehuljavi grozdovi. Najznaajniji
simptomi su u periodu od arka do berbe. Kod belih sorti se na
bobicama pojavi pega otvoreno-mrke, a u crvenih sorti crvenkaste
boje.
Na lastarima siva trule izaziva izbeljavanje kore, koja se razlikuje
od simptoma koje izaziva eskorioza u boji ( ui lastari) i moe biti
napadnut gornji deo lastara.
Najkarakteristiniji su na bobicama u vreme zrenja groda. Na
bobicama se pojavljuje sivo-mrka plesan, od koje se pokoica
razmekava i lako skida. Parazit brzo obuhvata ceo grozd i prelazi
na susedni. U vlanim uslovima, napadnute bobice prekriva siva,
buasta navlaka. Oboleli grozdovi mogu biti i slepljeni. Zahvacene
bobice vrlo brzo propadaju (2-3 dana). Ako u vreme zaraze nastupi
sua napadnuti grozdovi se mumificiraju.
U sluaju suvog i lepog vremena od arka do berbe, na grodu
moe da se razvije tzv. "plemenita trule". Oteena pokoica
ploda omoguava pojaanu transpiraciju, to dovodi do poveanja
koncentracije eera i pojaane sinteze nekih aromatinih
materija. Kod ove trulei nema buaste navlake, ve se bobice
malo sasuuju, pa su grozdovi izgleda suvarka. Od ovakvog groa
se dobija kvalitetno vino, dok je od plesnivog groda vino bez
boje, loeg ukusa i kvaliteta.

Mere zatite
Suzbijanje se sprovodi u cetiri termina:
1. odmah nakon cvetanja
2. pred zatvaranje grozda
3. u aranju ili omekavanju bobica

4. 3-4 nedelje pred berbu

Preparat Koncentracija [%] Vreme primene

RONILAN DF 0,1 odmah nakon cvetanja
COLLIS 0,04 odmah nakon cvetanja
CANTUS 0,1-0,12 pred zatvaranje grozda i u aranju
SWITCH 62,5 WG 0,08 u aranju i 3-4 nedelja pred berbu
CHORUS 75 WG 0,05 u aranju i 3-4 nedelja pred berbu

etiri prskanja sa kvalitetnim preparatima osigurae zdravo

grode i u vrlo loim godinama za vinogradare.
Vano je voditi rauna i o sledeem:
saditi manje osetljive sorte (sorte zbijenog grozda su osetljivije)
saditi vinograd okrenut u smeru duvanja najeih vetrova
redovito suzbijati groane moljce
za suzbijanje peronospore i crne pegavosti primenite fungicide
pred cvetanje i nakon cvetanja koji dodatno deluju i na sivu plesan
(RIVAL WP i FORUM STAR)
potrebno je skidati lie oko grozdova
potrebno je uklanjati zaperke
ubrenje treba izbalansirati

 vinograd odravati istim od korova

Ljubia orevi, dipl.ing. zatite bilja
PSSS Pirot