Докмир

Административни подаци

Држава Србија
Управни округ Колубарски
Општина Уб

Докмир Географски подаци

Географске координате 44° 23′ 07" СГШ
19° 58′ 28" ИГД
Докмир је насеље у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2002. било је 558 средњоевропска:
Временска зона
UTC+1
становника (према попису из 1991. било је 711 становника). Надморска висина 251 m

Становништво (2002)
број становника 558
Остали подаци
Позивни број 014
Регистарска ознака VA
Координате: 44° 23′ 07" СГШ, 19° 58′ 28" ИГД

Докмирско језеро

Демографија

У насељу Докмир живи 463 пунолетна становника, а просечна старост становништва

износи 43,2 година (41,8 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 191 домаћинство,

а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у

последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника

Докмир

Докмир на мапи Србије

[1]
1948. 884
1953. 928
1961. 906
1971. 841
1981. 812

1991. 711 660

2002. 591 558
Становништво према полу и старости

м ж

? 2     5

80+ 3     10

75-
8     15
79

70- 2
    19
74 2

65- 2
    29
69 5

60- 1
    24
64 7

55- 1
    13
59 7

50- 1
    12
54 6

45- 1
    15
49 8

40- 1
    17
44 8

35- 2
    13
39 1

30- 1
    16
34 9

25- 2
    17
29 3

20- 1
    15
24 8

15- 2
    21
19 0

10- 1
    12
14 4

1
5-9     15
1

1
0-4     8
0
 4
44
просек 1.
.7
8

Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.

1948 1953 1961 1971 1981 1991 10 и Просечан

Година пописа 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9
. . . . . . више број чланова

Број домаћинстава 167 176 200 206 211 193 191 4 4 2 3 1 1

Број домаћинстава 2 - - - 2.88
6 7 8 9 7 2

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Неожењен/ Ожењен/ Удовац/ Разведен/

Пол Укупно Непознато
Неудата Удата Удовица Разведена

Мушки 247 74 150 19 4 -

Женски 241 42 149 48 2 -

Становништво према делатности коју обавља

Производњ
Пољопривред Вађење Хотели и Саобраћај,
Рибарств Прерађивачк аи Грађевинарст
Пол Укупно а, лов и руде и Трговина ресторан складиштењ
о а индустрија снабдевање. во
шумарство камена и е и везе
..
Мушк
177 150 1 - 6 - 4 4 1 1
и

Женск
112 89 - - 7 - - 5 - -
и

Оба 289 239 1 - 13 - 4 9 1 1

Финансијск
Државна Здравствени Остале Екстериторијал
о Образовањ Приватна Непознат
Пол Некретнине управа и и социјални услужне не организације
посредовањ е домаћинства о
одбрана рад активности и тела
е
Мушк
- - - 1 - 1 - - 8
и

Женск
- - 1 - 2 7 - - 1
и

Оба - - 1 1 2 8 - - 9

Референце

1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за

статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN

86-84433-00-9

3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе

 Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)

  Сателитска мапа (Wikimapia)

 Гугл сателитска мапа (Maplandia)

 План насеља на мапи (Mapquest)

Насељена места општине Уб

Бањани • Богдановица • Бргуле • Брезовица • Врело • Врховине • Вукона • Гвозденовић • Гуњевац • Докмир • Звиздар • Јошева • Каленић • Калиновац • Кожуар • Кршна Глава • Лисо

Поље • Лончаник • Милорци • Мургаш • Новаци • Паљуви •Памбуковица • Радљево • Радуша • Руклада • Слатина • Совљак • Стубленица • Таково • Тврдојевац • Трлић • Трњаци • Тулари • Уб • Црвена

Јабука • Чучуге • Шарбане

Manastir Dokmir

Manastir Dokmir se nalazi u selu istog imena blizu Brankovine, poznatog istorijskog mesta.
Neka od arhitektonskih obeležja ukazuju na nastanak manastira krajem XIV veka ili
početkom XV veka. Crkva je obnovljena 1734. a ponovo uništena iste godine u zemljotresu.
Sledeće godine je ponovo obnovljena i pokrivena šindrom.
U manastiru Dokmir postojala je škola koja je radila 8 godina, sve do 1788. kada ju je
zapalio Mahmud-paša Bušatlija.
U drugoj polovini XVIII veka tu je živeo Hadži Ruvim koji je osnovao slikarsku i duborezačku
školu. Jedan od njegovih učenika je bioPetar Nikolajević Moler, slikar i kasnije jedan od
Karađorđevih vojvoda.
Manastir je postao mirska crkva 1837. i ostao to do kraja XX veka. Sredinom 1992. godine
posle rušenja manastira Žitomislić u Hercegovini od strane Hrvata, sestre iz ovog manastira
su se preselile u Dokmir sa svojim duhovnikom ocem Jovanom. Manastir Dokmir je
jednobrodna građevina sa kružnom kupolom iznad centralnog dela. U crkvi su ikone sa kraja
XVIII veka.
Dokmir je ženski manastir.

Ub: Izvor Vidan i manastir Dokmir

Svaki taj randevu s prirodom, ili sa ljudskim delima koja svojim mestom i izgledom teže da ne rasrde istu tu prirodu, čini pravo, iskonsko zadovoljstvo, te je prava blagodet

skrenuti ponekad sa glavnoga puta nekoliko kilometara u malu istraživačku akciju.

Autor: Slobodan Ogrizović

Izvor: Danas

Naša putovanja ka Tari i sa Tare skoro da su nam postala (sa naglaskom na „skoro“) veće zadovoljstvo i zanimljivija od

samog boravka na ovoj prelepoj planini. I, kad god pomislimo da smo (skoro) sve videli, uvek se pojavi nešto novo, da li

reka, puteljak, manastir, most, šuma, etnoseoce a, bogami, i neko novo mesto za putnike-gurmane.
Svaki taj randevu s prirodom, ili sa ljudskim delima koja svojim mestom i izgledom teže da ne rasrde istu tu prirodu, čini pravo, iskonsko zadovoljstvo, te je prava blagodet

skrenuti ponekad sa glavnoga puta nekoliko kilometara u malu istraživačku akciju. Mada, skretali smo mi i par desetina kilometara. Ali, za sve najbolje stvari morate se malo i

potruditi. Uostalom, nije Mark Tven tek tako rekao (napisao):

„Za dvadeset godina bićeš više razočaran stvarima koje nisi uradio nego onima koje jesi. Isplovi, zato, iz sigurne luke. Otkrivaj, sanjaj, istražuj!“

Verujemo da već svi vrlo dobro znaju da se do Tare dolazi Ibarskom magistralom, pa na Valjevo, preko Debelog brda - do Bajine Bašte. Ili Ibarskom skroz do Užica, pa preko

Kremne - do Tare. To su najkraći, pa time i „najbrži“ putevi.

Međutim, čemu žurba? Možete se od Valjeva provozati preko Osečine i Pecke, pa pravo na Ljuboviju. Dalje samo pratite Drinu. Možete još radikalnije - da idete autoputem, pa

na Šabac i Loznicu, i opet - uz Drinu do Tare. Sve smo to već ranije prošli (i opisali u istim ovakvim putopisima), a ove godine krenuli smo manje-više poznatim putevima, uz

izvesne manje varijacije.

Da bismo izbegli vrućinu (još nemamo klimu u kolima, bruka!) i razne gučansko-morsko-zlatiborske vozače i kolone, pošli smo u pet ujutru iz Beograda. U trenutku inspiracije,

umesto da skrenemo na Ibarsku magistralu, produžili smo uz Makiš ka Obrenovcu. Dugo nismo prolazili tim putem, pa smo se (odakle nam ta ideja?) ponadali da je barem neki

metar puta malo doteran u prethodnim godinama. Naravno, ništa od toga. Razna klizišta, loš put i ograničenja od 40 km na sat jedino su što ćete ovde videti. A ograničenje tu ne

stoji tek tako, jer je policijska patrola čak i u pola šest ujutru „radarisala“ vozače. Da li će za deset godina ovde put biti još gori, a ograničenje 20 kilometara na sat, videćemo.

U te, jutarnje sate, brzo ćete proći kroz Obrenovac, a put nas je tog jutra dalje vodio ka Ubu. Nažalost, bilo je previše rano za obilazak manastira Grabovac, a tu svakako treba

naići i zadržati se. Tu se nalazi crkva Svetog Nikolaja, i potiče iz davnog, trinaestog veka. Kao zadužbinari pominju se, prema različitim izvorima, i kralj Milutin, i njegov brat

Dragutin. A postoji i verzija po kojoj su zajedno gradili ovaj manastir, bratski. Manastir je podignut blizu izvora lekovite vode, pomoću koje je kralj Dragutin zalečio svoju nogu,

povređenu posle pada sa konja. Izvor se zove Vidan, a manastir su u narodu nazivali i Mojsinje. Tokom 16. veka manastir je opljačkan i srušen (eh, Turci, Turci...), a kasnije

obnovljen. Uzgred, da su nam Turci platili za svaki spaljeni i srušeni manastir, i vratili deo odnetih dragocenosti iz crkava, za tih (pre)dugih pet vekova, danas bismo verovatno

posedovali ako ne sve, a ono barem pola hotela na turskoj obali.

U velikoj seobi Srba, u Grabovcu je održan poslednji Sabor srpske pravoslavne crkve pre prelaska reke Save. A ovde je i Aleksa Nenadović okupio ljude za borbu protiv

janjičara.

Zato, prvom prilikom, možda kada budemo pravili neki izlet do Šapca, Mišara i Obedske bare - obići ćemo i Grabovac.

Od Uba imate dve varijante - jedna je da se spustite na put Lazarevac - Valjevo, a druga - da nastavite da preko Pambukovice forsirate put Šabac - Valjevo, tj. da idete ka

Koceljevi, i da iskoristite priliku da, pre Valjeva, posetite i Brankovinu. A možda čak i da skoknete na sever do manastira Kaona.

A pored Brankovine naći ćete i manastir Dokmir, s kraja 14. veka, gde je nekada davno živeo Hadži Ruvim, i tu osnovao slikarsku i duborezačku školu.

Sveštenstvo u Dokmiru je ovde došlo, tj. prebeglo, 1992. godine, posle rušenja manastira Žitomislić u Hercegovini.

Do manastira se dolazi, kada se na putu Valjevo - Šabac skrene prema Pambukovici a zatim kod

putokaza skrene do mesta Dokmir po kome je i dobio ime. Crkva je posvećena Vavedenju Presvete

Bogorodice. Ne zna se tačno kada je manastirska crkva podignuta ali se pretpostavlja da je to bilo u

15.veku od kada i potiču prvi pisani pomeni. Stradao je od zemljotresa i obnovljen je 1734 god o

čemu postoje i zapisi. U

manastiru je radila

osnovna škola sve do

1788 god. kada je manastir

zapalio Mahmud paša

Busatlija.Konačna obnova izvršena je 1976 god. a od 1992 god. prelaskom monahinja iz srušenog manastira Žitomislić u Hercegovini u manastir Dokmir ovaj manastir

je aktivan i ženski.
 Manastir Dokmir
sa crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice
Do manastira se dolazi, kada se
na putu Valjevo - Šabac
skrene prema Pambukovici a
zatim kod putokaza skrene do
mesta Dokmir po kome je i
dobio ime.

Crkva je posvećena Vavedenju

Presvete Bogorodice.
Ne zna se tačno kada je
manastirska crkva podignuta ali
se pretpostavlja da je to bilo u
15.veku od kada i potiču prvi
pisani pomeni.

Stradao je od zemljotresa i
obnovljen je 1734 god
o čemu postoje i zapisi.
U manastiru je radila osnovna
škola sve do 1788 god. kada je
manastir zapalio Mahmud paša
Busatlija.

Konačna obnova izvršena je

1976 god. a od 1992 god.
prelaskom monahinja iz
srušenog manastira
Žitomislić u Hercegovini u
manastir Dokmir ovaj manastir
je aktivan i ženski.