Hristos I Njegova Pravednost

E. D.
Vagoner
HRISTOS I NJEGOVA
PRAVEDNOST
www.najvaznijevesti.com
E. D. Vagoner
HRISTOS I NJEGOVA PRAVEDNOST
Naslov originala:
Christ and His Righteousness
By Ellet Joseph Waggoner
Prevod sa engleskog:
grupa prevodilaca
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad
Dizajn korice: Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com
tampa: Eurodrim, Beograd
Drugo izdanje, Novi Sad, 2013.
Elektronska verzija knjige Hristos i Njegova
pravednost besplatno je dostupna na Internetu,
za linu upotrebu. Ukoliko elite da nabavite ovu
knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:
www.eden.rs; (+381) 062/200-046
dobravest@yahoo.com; (+381) 064/40-29-428
Sadraj
1. Hristos i Njegova pravednost............................... 5
2. Kako da posmatramo Hrista................................... 8
3. Da li je Hristos Bog?..................................................11
4. Hristos kao Stvoritelj.............................................18
5. Da li je Hristos stvoreno bie?..........................22
6. Bog se javi u telu...........................................................28
7. Vane praktine pouke.............................................38
8. Hristos je zakonodavac...........................................46
9. Pravednost Boja.........................................................54
10. Gospod naa pravednost......................................66
11.Prihvaeni od Boga...................................................79
12. Pobeda vere....................................................................88
13. Istovremeno sluga i slobodan......................96
14. Osloboenje iz ropstva praktian prikaz...100
NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, u ovoj

knjizi korieni su tekstovi Svetog pisma iz standardnog
prevoda Danii-Karadi, kao i iz arnievog prevoda
Novog zaveta.
1. Hristos
i Njegova pravednost
U poslanici Jevrejima 3,1 nalazimo veoma vanu
opomenu, koja sadri sve propise za jednog hrianina:
Stoga, brao sveta, vi koji uestvujete u nebeskom pozivu, upravite svoje misli na poslanika i prvosvetenika
nae veroispovesti, Isusa. Ako posmatramo Hrista neprestano i tano onako kako je prikazan u Bibliji postaemo savreni hriani; jer dok ga posmatramo, preobraavamo se u Njegovu sliku (2. Korinanima 3,18).
Propovednici jevanelja su u Rei Bojoj dobili nalog
da ljudima stalno prikazuju Hrista i da im skreu panju
samo na Njega. Apostol Pavle je pisao Korinanima: Jer
sam odluio da meu vama znam samo Isusa Hrista i
to raspetoga (1. Korinanima 2,2). Ne postoji nikakav
razlog da se smatra da je Pavle u Korintu drugaije propovedao nego inae. On kae da je Bog svoga Sina u njemu otkrio zato da bi ga on mogao objaviti neznabocima
(Galatima 1,15.16). Pavlova radost bila je u tome to mu
je ukazana milost da mnogobocima kao radosnu vest
objavi neistraljivo bogatstvo Hristovo. (Efescima 3,8)
injenica da su apostoli u svojim propovedima stavljali Hrista u sredite, nije za nas ni u kom sluaju jedini
razlog da Ga slavimo. Hristovo ime je jedino ime koje
je dato ljudima, u kome moemo nai spasenje (Dela
5
Hristos i Njegova pravednost
4,12). Isus je izjavio da niko ne dolazi k Ocu sem kroz

Njega (Jovan 14,6). Nikodimu je rekao: I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin
oveji, da svaki ko veruje, ima u njemu ivot veni (Jovan 3,14.15). Iako se ovo podizanje Hrista pre svega
odnosi na Njegovo raspee, ipak ono obuhvata daleko
vie od ove istorijske injenice. Ono znai da svi verni
treba da podignu Hrista kao raspetoga Spasitelja. Njegova blagodat i slava dovoljni su da zadovolje i najveu
potrebu sveta. To znai da se On u svojoj izvanrednoj
ljubavi i sili mora uzdii kao Bog sa nama da bi svojim boanskim karakternim osobinama mogao sve privui k sebi (Jovan 12,32).
Razlog zato treba da gledamo u Hrista dat nam je u
poslanici Jevrejima 12,1-3: Zato, dakle, i mi kad imamo
oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svaki teret i greh
koji nas lako zaplie, strpljivou trimo trku koja nam
predstoji, gledajui na Isusa, zaetnika i usavritelja vere,
koji je umesto radosti koja je bila pred njim podneo
krst ne marivi za sramotu, i seo s desne strane Bojeg
prestola. Razmislite, naime, o njemu, koji je od grenika
podneo takvo protivljenje protiv sebe, da ne malakete i
ne klonu due vae. Samo stalnim gledanjem u Hrista
uz mnoge molitve i pobonim posmatranjem Njegovog
bia, kakvo je otkriveno u Bibliji, biemo sauvani od
toga da se na putu pravednosti ne umorimo i ne klonemo.
6
S druge strane, treba da posmatramo Hrista, zato

to je u Njemu skriveno sve blago mudrosti i znanja
(Koloanima 2,3). Onaj kome nedostaje mudrosti, treba da je trai od Boga, koji je rado daje, ne prebacujui
nikome nita. Gospod je obeao da e je dati. eljena
mudrost se, meutim, dobija samo kroz Hrista. Mudrost
koja ne dolazi od Njega i ne vodi k Njemu jeste ludost.
Bog, koji je Stvoritelj svih stvari, jeste izvor mudrosti;
ne poznati Njega jeste najvea ludost. Vidi Rim. 1,21.22.
Sva blaga mudrosti i znanja skrivena su u Hristu. Onaj
ko ima mudrost ovoga sveta, taj u stvari ne zna nita.
I poto je svaka vlast na Nebu i na Zemlji data Hristu,
apostol Pavle kae da je Hristos boanska sila i boanska
mudrost (1. Kor. 1,24).
Postoji jedan tekst koji ukratko obuhvata sve ono to
Hristos znai za oveka. Istovremeno on sadri najbolji
razlog zato treba da Ga gledamo i posmatramo. Od
njega ste i vi u Hristu Isusu, koji nam je postao mudrost
od Boga, pravednost i osveenje (posveenje Savremeni srpski prevod), i izbavljenje (1. Kor. 1,30). Mi smo
neznalice, bezboni i izgubljeni; Hristos je mudrost,
pravednost i spasenje za nas. Kakvo otkrie: od neznanja i greha ka pravednosti i spasenju! Ni najplemenitije
tenje, ni najvee potrebe oveka ne mogu da sadre vie
od onoga to je sam Hristos za nas. To je dovoljan razlog
da nae oi budu stalno upravljene na Njega.
7
2. Kako da posmatramo Hrista

Ali kako da posmatramo Hrista? Onako kako se
otkrio svetu, prema svedoanstvu koje je dao o sebi. U
predivnom govoru, koji je zabeleen u 5. poglavlju Jovanovog jevanelja, Isus kae: Jer kao to Otac vaskrsava
mrtve i oivljava, tako i Sin oivljava one koje hoe. Otac
ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, da svi potuju
Sina kao to potuju Oca. Ko ne potuje Sina ne potuje ni Oca koji ga je poslao (Jovan 5,21-23).
Hristu je poverena najuzvienija sluba, naime sluba
Sudije. On mora da primi istu ast koja pripada Bogu
Ocu, i to iz tog razloga to je i On sam Bog. O ovome
omiljeni uenik daje sledee svedoanstvo: U poetku
bee Re, i ta Re bee u Boga, i Bog bee Re (Jovan
1,1). Da ova boanska Re nije niko drugi, do Isus Hristos, dokazuje 14. stih: I Re postade telo i useli se u nas
puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu,
kao jedinorodnoga od Oca.
Re je bila u poetku. ovekov um nije u stanju da
obuhvati vremenski raspon na koji se ovaj izraz odnosi.
Nije dato ljudima da znaju kada ili kako je Sin roen1,
1 U cilju ispravnog razumevanja ovog iskaza da je Isus roen od
Boga neophodno je prouiti njegov kontekst, kao i itavo Waggonerovo uenje u vezi sa ovim predmetom, koje je izneto u nastavku izlaganja i u narednim poglavljima. Nalazimo da je Isus Bog
u sutini i po svojoj prirodi; na osam mesta se pominje da Isus
Kako da posmatramo Hrista
ima sve osobine Boga, to svakako znai da je i vean, bez poetka

i kraja; takoe, pominje se da je jednak sa Ocem, da ima ivot
u sebi samom, besmrtnost, kao neto to mu pripada po pravu,
beskonanu silu i slavu, da objasniti ovo znai objasniti venost
(to je ogranienom oveku uzaludno); Waggoner takoe tvrdi da je
Hristos Jahve (sapomostojei), pozivajui se na stih iz Jeremije 23,6;
itavo poglavlje on posveuje Hristu, kao Zakonodavcu, itavo poglavlje razumevanju injenice da Isus nije stvoreno bie, i posebno
poglavlje razmatranju o Hristu kao Stvoritelju. Kako onda razumeti
izjavu da je Isus roen od Boga? Sveto pismo takoe Isusa naziva
prvoroenim (prototokos), na vie mesta; takoe i Simbol vere
Vjeruju izraava autentino uenje o Hristu kao roenom, nestvorenom, jednakom sa Ocem po samoj sutini; iz ovoga moemo
zakljuiti da stvaranje i raanje nije jedno te isto; u stvarnom ivotu
trenutak zaea i trenutak raanja nisu isti; zaeem nastaje ovek,
a raanjem on samo izlazi na svet i na taj nain postaje vidljiv za
ostale ljude. Za Isusa je pisano da je Savetnik, Bog Silni, Otac veni, Knez mira (Isaija 9,6), iz ega zakljuujemo da on ne moe biti
stvorenje, koje ima svoj poetak; s druge strane, Isus je o sebi rekao:
ja od Boga izioh i dooh (Jovan 8,42), bukvalno prevedeno: ja
iz Boga izaoh i dooh; ovo citira Waggoner objanjavajui injenicu Hristovog raanja, iz ega jasno zakljuujemo da Waggoner nije
Hristovo roenje shvatio kao Njegov poetak, jer pre nego to je Isus
izaao iz Oca, morao je biti u Njemu. Jedno upeatljivo proroanstvo o Hristu koji e doi nalazimo u Starom zavetu, u 5. poglavlju
knjige proroka Miheja: A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji
meu tisuama Judinim, iz tebe e mi izai koji e biti gospodar u
Izrailju, kojemu su izlasci od poetka, od venih vremena (Mihej
5,2) ovim stihovima Waggoner objanjava injenicu Isusovog raanja. Kao to Isusov izlazak iz Vitlejema nije znaio Njegov poetak, ve Njegovo pojavljivanje u Vitlejemu, tako i Njegovi izlasci od
poetka nisu oznaavali Njegov poetak (pogotovu to tih izlazaka
ali mi znamo da je On boanska Re, ne samo pre svog

dolaska na ovu zemlju, nego pre no to je i svet stvoren.
Neposredno pre svog raspea Isus se molio: A sada,
Oe, proslavi ti mene kod sebe slavom koju sam
imao kod tebe pre no to je svet postao (Jovan 17,5).
Vie od sedam vekova pre nego to je postao ovek, boanskim otkrivenjem proreen je Njegov dolazak: A ti,
Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji meu tisuama Judinim, iz tebe e mi izai koji e biti gospodar u Izrailju,
kojemu su izlasci od poetka, od venih vremena (Mihej 5,2). Znamo da je Isus od Boga izaao i doao (Jovan
8,42) ali je to za nas toliko davna prolost, da prevazilazi
mo ljudskog shvatanja.
ima vie, to je posebna tema), ve razliite manifestacije Hrista,

koji je oblije Boga, koji se ne vidi (Koloanima 1,15). Kada, dakle, Waggoner govori o Isusovom davnanjem raanju od Oca, on
se poziva na stihove koji jasno ukazuju na to da nije re o poetku
postojanja, ve o tome da se Isus kao Oev predstavnik pojavio na
svetu, postavi vidljiv stvorenjima, kako bi sa njima ostvarivao komunikaciju i zajednicu prim. prev.
10
3. Da li je Hristos Bog?
Mnoga mesta u Bibliji govore da je Hristos Bog. Psalmista kae: Bog nad bogovima, Gospod govori i doziva
zemlju od istoka sunanoga do zapada. Sa Siona, koji je
vrh krasote, javlja se Bog. Ide Bog na, i ne mui; pred
njim je oganj koji prodire, oko njega je bura velika. Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svome: Skupite
mi svece moje, koji su uinili sa mnom zavet na rtvi. I
nebesa oglasie pravdu njegovu, jer je taj sudija Bog.
(Ps. 50,1-6)
Da se ovaj tekst odnosi na Hrista, jasno se vidi iz ve
pomenute injenice:
da je sav sud dat Sinu (Jovan 5,21.22.27),
a takoe i iz injenice da e, prilikom drugog Hristovog dolaska, On biti taj koji e poslati Svoje anele da
sakupe izbrane njegove od etiri vjetra (Matej 24,31).
Na Bog e doi i to ne tiho. Kad sam Gospod sie s
Neba, On e doi sa zapoveu, s glasom arhanelovim
(1. Solunjanima 4,16). Ovaj glas je glas Sina Bojeg. ue
ga svi koji su u grobovima, i izai e (Jovan 5,28.29). Vaskrsli sveti e tada zajedno sa ivim pravednicima biti odneseni na nebo, u susret Gospodu, da bi tamo svagda bili
sa Njim. To je ono sjedinjenje s Njim, kada izabrani budu
sakupljeni i to e predstavljati na sastanak u Njemu (2.
Sol. 2,1); Uporedi Ps. 50,5; Matej 24,31; 1. Sol. 4,16.
11
Dalje pie: Pred njim je oganj koji prodire, oko njega je bura velika (Ps. 50,3). Kad se Gospod Isus zajedno
sa svojim anelima otkrije s neba, to e biti u ognju plamenom, koji e dati osvetu onima koji ne poznaju Boga i
ne sluaju jevanelja Gospoda naeg Isusa Hrista (2. Solunjanima 1,7.8). Iz ovoga se moe videti da je Ps. 50,1-6
taan opis drugog Hristovog dolaska radi spasenja svog
naroda. A kad On doe, pojavie se kao svemoni Bog.
Uporedi sa 3. poglavljem knjige proroka Avakuma.
To je jedna od Njegovih zakonitih titula. Mnogo vremena pre Hristovog utelovljenja Isaija je uputio sledee
utene rei Izrailju: Jer nam se rodi dete, sin nam se
dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime e mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac veni, knez mirni (Is. 9,6).
To nisu samo rei proroka Isaije, nego rei Svetog Duha.
Kada se Bog direktno obratio svome Sinu, dao mu je istu
titulu. U Psalmu 45,7 itamo: Presto je tvoj, Boe, vean
i nepokolebljiv; skiptar je carstva tvojega skiptar pravice. Kad se ove rei itaju povrno, moe se poverovati da David ovde slavi Oca. Meutim u Novom zavetu
nalazimo da je Bog Otac taj koji govori, koji se obraa
svome Sinu i naziva ga Bogom. Vidi Jevrejima 1,1-8.
Hristu ovo ime nije dato kao posledica nekih velikih
zasluga, ve Mu ono pripada po pravu nasledstva! To
potvruje pisac poslanice Jevrejima govorei o sili Bojoj, kada kae da je Hristos postao toliko silniji od an12
Da li je Hristos Bog?
ela koliko je nasledio ime uzvienije od njihovoga (Jev.

1,4)1. Sin uvek s pravom nosi ime oca. Tako i Hristos,
kao jedinorodni Sin Boji, s pravom nosi ime Oca. Sin
je takoe vie ili manje slika oca. On, u izvesnom stepenu, preuzima lik i karakterne osobine svoga oca, ali ne
u potpunosti, jer nema savrene reprodukcije u ljudskoj
vrsti. U Bogu meutim nema nesavrenstva, niti pak u
bilo kom Njegovom delu. Zato je Hristos taan odraz
Oca (Jev. 1,3). Kao Sin samopostojeeg Boga i On ima
sve osobine boanstva.
Tano je da postoje mnogi sinovi Boji, ali samo je Hristos jedinorodni Sin Boji, i to na nain kako nijedno drugo bie nije bilo, niti e ikada biti. Aneli su, kao i Adam,
sinovi Boji stvaranjem (Jov 38,7; Luka 3,38); hriani
su sinovi Boji posinjenjem (Rim. 8,14.15), ali Hristos je
Boji Sin roenjem; pisac poslanice Jevrejima dalje pokazuje da Hristos, na poloaj koji zauzima, nije podignut
nego Mu on pripada po zakonu. On kae da je Mojsije u
svemu domu Bojem bio veran kao sluga, ali je Hristos
kao sin nad svojim domom (Jev. 3,6). Zatim navodi da
je Hristos graditelj toga doma (stih 3). On je taj koji e
sagraditi crkvu Gospodnju i nosie slavu. (Zah. 6,12.13)
1 I toliko posta bolji od anela koliko preslavnije ime od njihova
dobi ovo je tekst koji se nalazi u Karadievom prevodu Novog Zaveta, no taniji prevod je onaj koji nalazimo u engleskom ili savremenim prevodima, a koji istie da je Isusovo preslavno ime dobijeno
kroz nasledstvo prim. prev.
13
Sam Hristos je na krajnje nedvosmislen nain uio

ljude istini da je On Bog. Kada je bogati mladi doao k
Njemu i pitao: Dobri uitelju, ta da uinim da nasledim
ivot veni? Isus je pitao, pre nego to je dao direktan
odgovor: to me naziva dobrim? Niko nije dobar osim
jednoga Boga (Mar. 10,17.18). ta je Isus hteo da kae
ovim reima? Da li je rekao da On nema prava na ovakvo oslovljavanje? Da li je to bila Njegova spontana skromnost? Da li je hteo da kae da On nije dobar? Nipoto,
jer Isus je bio apsolutno dobar. Jevreje koji su Ga stalno
vrebali da pronau greke na Njemu da bi Ga optuili,
upitao je odvano: Ko me od vas prekoreva za greh?
(Jovan 8,46). U celom jevrejskom narodu nije bilo nijednoga koji Ga je ikada video ili uo da je makar i prividno
uinio neto zlo. Oni koji su nameravali da Ga osude,
mogli su to samo tako to su nali lane svedoke protiv
Njega. Petar kae da On greha ne uini i prevara se ne
nae u ustima njegovim (1. Pet. 2,22). Pavle svedoi da
Hristos nije znao greha (2. Kor. 5,21). Psalmista pie:
...Gospod, brani moj ... nema u njemu nepravde. (Ps.
92,16). Jovan kae: I znate da se on javio da ukloni grehe, a u njemu nema greha (1. Jovanova 3,5).
Hristos ne moe sam sebe da porekne; ba kao to
nije mogao da kae: Ja nisam dobar. On jeste i bio je
apsolutno dobar, savrena dobrota. Poto niko nije dobar osim Boga, a Hristos je dobar, onda sledi da je Hri14
stos Bog. To je bila istina koju je hteo da priblii bogatom mladiu.

To je bilo takoe ono emu je uio svoje uenike. Kad
je Filip molio Isusa: Gospode, pokai nam Oca, i nama
je dovoljno, Isus je odgovorio: Toliko vremena sam s
vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca; kako onda govori: pokai nam Oca? (Jovan
14,8.9). To je isto tako jasno kao i rei: Ja i Otac jedno smo (Jovan 10,30). Hristos je bio, ak i ovde meu
ljudima, toliko istiniti Bog, da je On, kad su ga molili
da im pokae Oca, mogao rei: Pogledajte mene. To nas
ponovo podsea na izjavu koju je dao Otac kada je Prvorodnoga uveo u svet: I da mu se poklone svi aneli
Boji (Jev. 1,6). Hristos nije polagao pravo na oboavanje samo pre stvaranja sveta, kada je delio slavu Oevu,
nego su i u vreme kad se rodio kao dete u Vitlejemu, svi
sveti aneli dobili nalog da Mu se poklone.
Jevreji nisu pogreno razumeli ono to je Isus rekao
za sebe. Kada je izjavio da je On jedno sa Ocem, podigli su kamenje da bi Ga kamenovali. Na Njegovo pitanje
za koje dobro delo ele da Ga kamenuju, odgovorili su:
Za dobro delo te ne zasipamo kamenjem, nego zbog
hule na Boga, to se ti, kao ovek, gradi Bogom (Jovan
10,33). Da je On zaista bio samo ono ime su Ga smatrali, tek obian ovek, onda bi Njegove rei zaista bile hula
na Boga; ali je On bio Bog.
15
Hristos je doao na ovaj svet da otkrije ljudima Boga,

kako bi oni mogli doi k Njemu. Zato i apostol kae:
Jer Bog je bio u Hristu i pomiri svet sa sobom (2. Kor.
5,19). Jovan je pisao da je Re, koja je bila Bog, postala
telo. (Jovan 1,1.14). U tom smislu pie: Boga niko nikad
nije video; jedinorodni Sin, koji je u Oevom krilu, on
ga objavi (Jovan 1,18).
Obratimo panju na izraz: Jedinorodni Sin, koji je
u Oevom krilu, on ga objavi. Hristos tu u Oevom
krilu ima svoje prebivalite, i On je ovde predstavljen
kao deo boanstva sa jednakom sigurnou, bez obzira na to da li se nalazi na zemlji ili na nebu. Upotreba sadanjeg vremena, ukazuje na injenicu da se radi
o nastavku takvog postojanja. To predstavlja istu ideju koja je sadrana u Isusovoj izjavi datoj Jevrejima:
Ja Sam pre nego se Avraam rodio! (Jovan 8,58). I
ovo jo jednom pokazuje Njegovu identinost sa Onim
koji se otkrio Mojsiju u goruem bunu, koji je svoje Ime
objavio kao Ja Sam onaj to jest (2. Moj. 3,14).
Konano, imamo i nadahnute rei apostola Pavla u
vezi sa Isusom Hristom. Prema njegovoj izjavi, bila je
volja Oeva da se u nj useli sva punina (Koloanima
1,19). Kakva to punina prebiva u Isusu, objasniemo u
sledeem poglavlju. Tamo stoji: U njemu telesno obitava sva punina boanstva (Kol. 2,9). To je tano i nepogreivo svedoanstvo da Isus po prirodi ima sve oso16
bine boanstva. Ova injenica koja ukazuje na Njegovo

boanstvo bie jo jasnija kad budemo nastavili da Ga
posmatramo kao Stvoritelja.
17
4. Hristos kao Stvoritelj

Ako sledimo esto citirani tekst koji kae da je Hristos, Re, Bog, onda itamo: Sve je kroz nju postalo,
i nita, to je postalo, nije postalo bez nje (Jovan 1,3).
Poto nijedno dodatno objanjenje ove Rei ne moe da
je uini jo jasnijom, itamo u Jev. 1,1-4: Bog, koji je od
davnine mnogo puta i na mnogo naina govorio naim
oevima preko proroka, u ove poslednje dane progovorio nam je preko Sina, koga je postavio za naslednika
svega, ijim posredstvom je i svet stvorio; on je odsjaj
njegove slave i odraz njegovoga bia, koji sve nosi svojom silnom reju, koji je izvrio oienje od greha i seo
s desne strane velianstva na visinama i postao toliko
silniji od anela koliko je nasledio ime uzvienije od
njihovoga.
Apostol Pavle upuuje Koloanima jo snanije rei.
Govorei o Hristu kao o Onom kroz kojega smo otkupljeni, Pavle Ga opisuje kao Onog Koji je oblije Boga
to se ne vidi, koji je roen pre svake tvari. Jer kroz njega
bi sazdano sve to je na nebu i to je na zemlji, to se vidi
i to se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroz njega i za njega sazda. I on je
pre svega, i sve je u njemu. (Koloanima 1,15-17)
Ovaj divni tekst trebalo bi paljivo prouavati i esto
o njemu razmiljati. U celom svemiru ne postoji nita
18
Hristos kao Stvoritelj
to Hristos nije stvorio. On je stvorio sve to postoji na

Nebu i na Zemlji; On je stvorio i vidljivo i nevidljivo. Svi
prestoli i gospodstva, sve vlasti i sile na nebu zahvaljuju Njemu za svoje postojanje. I poto je On pre svega i
Stvoritelj svega, onda sve postoji kroz Njega i kroz Njega
se sve odrava. Ovo je istovetno sa onim to pie u Jevrejima 1,3 da On sve nosi svojom silnom reju. Nebesa
su stvorena tom reju i tom istom reju ona se dre na
svom mestu i uvaju od razaranja.
S ovim u vezi nemogue je prevideti Is. 40,25.26: S
kim ete me dakle izjednaiti da bih bio kao on? veli Sveti. Podignite gore oi svoje i vidite; ko je to stvorio? ko
izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i
velike radi sile njegove i jake moi ne izostaje nijedno?
Ili, kako u izvornom Jevrejskom prevodu stoji mnogo
odlunije: od Njega, koji je veliki u moi i snaan u sili
niko ne moe pobei. Da je Hristos taj Svetac koji nebesku vojsku zove po imenu i odrava je na svom mestu,
vidi se i iz drugog dela ovog poglavlja. On je taj o kome
se kae: ...Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoi stazu Bogu naemu. Evo, Gospod Bog ide
na jakoga, i miica e njegova obladati njim; evo plata je
njegova kod njega i delo njegovo pred njim. Kao pastir
pae stado svoje; u naruje svoje sabrae jaganjce, i u
nedrima e ih nositi, a dojilice e voditi polako (Isaija
40,3.10.11)
19
Bie dovoljno jo jedno svedoanstvo kada razmatramo Hrista kao Stvoritelja. To je svedoanstvo koje dolazi
lino od Oca. U poslanici Jevrejima itamo da nam Bog
govori preko Sina, i o Njemu se kae: I da mu se poklone svi aneli Boji. Dok o anelima kae: Koji vetrove
ini svojim anelima i plamenove ognjene svojim slugama, Otac, naprotiv, o svom Sinu kae: Tvoj presto,
Boe, stoji u sve vekove i palica pravednosti je palica
tvoga carstva. Dalje, Bog Otac nastavlja: Ti si, Gospode, u poetku osnovao zemlju i nebesa su dela tvojih
ruku (Jev. 1,6-10). Ovde vidimo da Bog Otac oslovljava
svoga Sina kao Boga i o Njemu kae: Ti si, Gospode, u
poetku osnovao zemlju i nebesa su dela tvojih ruku.
Ako Otac ukazuje ovu ast svome Sinu, ko je ovek da
ne uini isto? Ovim moemo da zavrimo direktna svedoanstva o boanstvu Hrista, kao Stvoritelja svih stvari.
Nuno je jo neto napomenuti. Niko ne treba da pomisli da smo uzvisili Sina na raun Oca ili da smo eleli
da potcenimo Oca. To nije tako jer su interesi i Oca i
Sina isti. Mi potujemo Oca potujui Sina, i u potpunosti smo saglasni sa reima koje je apostol Pavle rekao:
Mi imamo jednoga Boga Oca, od koga je sve, i mi u
njemu, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz koga je sve
postalo, pa i mi njegovim posredstvom (1. Kor. 8,6).
To je u skladu sa istinom koju smo ve razmatrali, da je
Bog kroz Njega stvorio sve svetove. Konano, sve stvari
20
Hristos kao Stvoritelj
proizilaze od Boga Oca; ak i Hristos lino proizilazi od

Oca, ali bila je Oeva volja da u Hristu ivi sva punina
boanstva i da je On taj koji neposredno delovao u svim
delima stvaranja. Nae istraivanje ima za cilj da u potpunosti objasni jednakost Hrista sa Ocem, da bi se bolje
mogla razumeti i ceniti Njegova sila kojom nas spasava.
21
5. Da li je Hristos
stvoreno bie?
Pre nego to preemo na neke praktine pouke koje
valja izvui iz izloenih istina, moraemo na trenutak da
se pozabavimo jednim tumaenjem koje mnogi iskreno
podravaju. Ne sumnjamo u dobronamernost ovih dua
koje, sigurni smo, ni u kom sluaju ne bi svojevoljno obeastile Hrista. Meutim, upravo podravanjem pomenutog tumaenja, oni praktino poriu Hristovo boanstvo. Radi se o ideji da je Hristos stvoreno bie koje je,
Bojom slobodnom voljom i iz Njegovog zadovoljstva,
uzdignuto do svog visokog poloaja koji sada zauzima.
Niko ko ima slino stanovite, ne moe izgraditi ispravnu
predstavu o poloaju na kojem se Hristos zaista nalazi.
Ovaj stav je zasnovan na pogrenom razumevanju
jednog stiha Otkrivenje 3,14: I anelu Laodikijske
crkve napii: tako govori Amin, svjedok vjerni i istiniti,
poetak stvorenja Boijega. Pogreno je shvaeno da je
Hristos prvo meu biima koje je Bog stvorio, i da je
Boje delo stvaranja zapoelo stvaranjem Hrista. Ovakvo tumaenje, meutim, suproti se Spisima koji objavljuju da je Hristos Lino stvarao sve to postoji. Rei da
je Bog zapoeo svoj posao stvaranja, stvorivi Hrista to
znai potpuno izostaviti Hrista (kao delotvorca prim.
izdavaa) iz dela stvaranja.
22
Da li je Hristos stvoreno bie?
Re poetak, na grkom jeziku arche, prevodi

se i kao glava, poglavar, zapovednik. Nalazimo je
u imenu grkog vladara, Arhona, u tituli arhibiskup,
kao i u rei arhanel. Hristos je arhanel (Vidi Juda 9;
1.Solunjanima 4,16; Jovan 5, 28.29; Dan. 10,21). To svakako ne znai da je on prvi od anela, jer on nije aneo,
ve je iznad njih (Jev. 1,4). To znai da je On poglavar
ili gospodar anela, kao to je arhibiskup poglavar biskupa. Hristos je zapovednik anela (Kol. 1,16). Dakle,
rei poetak (tj. glava) stvaranja Bojega koje se odnose na Hrista, znae da je u Njemu stvaranje imalo svoj
poetak (da su u Njemu sve stvari imale svoj poetak);
da je On, kako Sam izjavljuje, Alfa i Omega, Poetak i
Svretak, Prvi i Poslednji (Otk. 21,6; 22,13). On je, dakle,
izvor u kojem sve to je stvoreno ima svoj poetak.
Ne treba ni da pomislimo da je Hristos stvoreno bie,
pozivajui se na Pavlove rei u Koloanima 1,15 gde se
kae da je On roen pre svake tvari, jer odmah potom,
u stihovima koji slede, On je prikazan kao Tvorac, a ne
kao stvorenje. Jer kroz njega bi sazdano sve to je na
nebu i to je na zemlji, to se vidi i to se ne vidi, bili
prijestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se
kroza nj i za nj sazda. (Kol. 1,15.16). Ako je On stvorio
sve to je ikada bilo stvoreno, i ako je postojao pre svega
stvorenog, jasno je da On Sam ne spada meu stvorenja.
On je iznad svega stvorenog, a ne deo stvorenog.
23
Pismo, takoe, objavljuje da je Hristos jedinoroeni sin Boji. On je roen, a ne stvoren. Kada je re o
Njegovom roenju, nije nae da istraujemo, niti bi na
um mogao to da razume, ak i kad bi nam bilo kazano.
Prorok Mihej saoptava sve ono to mi treba da znamo o
ovom pitanju, sledeim reima: A ti, Vitlejeme Efrato,
ako i jesi najmanji meu tisuama Judinijem, iz tebe e
mi izai koji e biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci
od poetka, od vjenijeh vremena. (Mihej 5,2). Postojalo je vreme kada je Hristos izaao i doao od Boga, iz
naruja Oevog (Jovan 8,42; 1,18), ali to vreme je tako
daleko u prolosti da za jedan ogranieni um to praktino znai venost koja nema poetka1.
1 Isus izlazi do Oca jo jednom se kratko osvremo na to, da ovaj
izlazak od Oca, ne znai da je Isus stvoren ili da je nastao kasnije od
Oca, ve da je On roen tj. da je izaao od Oca sa odreenim
razlogom, u periodu nepoznatog trajanja. Ako uzmemo u obzir da
Pismo o ovim stvarima govori tano na ovaj nain, i, takoe, da je
Isus vidljivo hodao meu biima koja je stvorio mnogo ranije nego
to je nama postao poznat kao Spasitelj Isus Hristos, moemo doi
do odgovora (onoliko koliko nam je dato) da je sam Bog rodio svog
Sina kako bi u liku svog Sina i vidljivo boravio meu stvorenjima
koja su kroz njega i za njega stvorena, a kako to Waggoner jasno
i tumai. Dakle, sve je stvoreno za Sina koji je proiziao od Oca, sa
kojim je jedno bez poetka i kraja, jo pre nego je proiziao od Njega u vidljivi svet (Gospod me je imao u poetku puta svojega, pre
dela svojih, pre svakog vremena. Pre vekova postavljena sam, pre
poetka, pre postanja zemlje. Kad jo ne bee bezdana, rodila sam
se, kad jo ne bee izvora obilatih vodom. Pre nego se gore osnovae,
24
Glavno u svemu reenom je da Hristos nije stvorenje, ve roeni Sin. On je nasleem dobio uzvienije ime
nego to ga aneli imaju. On je, dakle, Sin u svojoj kui
(Jev. 1,4; 3,6). S obzirom da je jedinoroeni Sin Boji,
On je i Bog, u sutini i po Svojoj prirodi, posedujui sve
boanske atribute Svojim roenjem; jer, Ocu je inilo
zadovoljstvo da Njegov Sin bude oblije Njegovog bia
(vidljiv i taan izraz, slika Oeve Linosti), Svetlost slave
Njegove, da bude ispunjen svom puninom boanstva.
Tako On Hristos ima ivot u Sebi Samom. On ima besmrtnost kao neto to Mu po pravu pripada i moe da
je dodeli drugima. ivot je nerazdvojno povezan s Njim,
tako da ga niko ne moe uzeti od Njega, ve ga samo
On Lino moe dobrovoljno poloiti i ponovo ga uzeti
natrag. Ovo su Njegove rei: Zato me Otac ljubi, jer ja
duu svoju polaem da je opet uzmem. Niko je ne otima
od mene, nego je ja sam od sebe polaem. Vlast imam
poloiti je, i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovijest
primio od Oca svojega. (Jovan 10,17.18)
Ako bi neko zapodenuo staru raspravu2 na temu:
kako Hristos moe biti besmrtan, a da ipak umre mi
na to jedino moemo rei da ne znamo. Nije nam namera da proniknemo u venost (da izmerimo venost
pre humova, ja sam se rodila... Prie 8,22-26). Ostae i u venosti
tajna kako je to Gospod uinio, i nae nije da istraujemo taj predmet prim. prev.
2 Stara rasprava bukvalno: cepidlaenje prim. prev.
25
bukvalni prevod). Ne razumemo kako je u poetku, pre

nego to je svet nastao, Hristos mogao biti Bog koji deli
jednaku slavu sa svojim Ocem, a da se potom rodi kao
bespomona beba u Vitlejemu. Tajna utelovljenja isto je
toliko velika kao i tajne raspea i vaskrsenja. Mi, jednostavno, ne shvatamo kako Hristos moe biti Bog, a u
isto vreme postati ovek, nas radi. Takoe, ne shvatamo
kako je mogao da stvori svet ni iz ega, niti kako podie mrtve, ili kako On to deluje na nae srce preko Svog
Duha; ipak mi verujemo i znamo sve to. Za nas e biti
dovoljno ako prihvatimo kao istinu ono to nam je Bog
otkrio, ne zadravajui se na onome to ni aneoski um
ne bi mogao da shvati. Oarani smo, dakle, beskonanom silom i slavom koje, kako Pismo tvrdi, pripadaju
Hristu, ne optereujui svoj ogranieni um uzaludnim
pokuajima da objasnimo venost.
Konano, mi znamo za Boansko jedinstvo izmeu
Oca i Sina iz injenice da obojica imaju isti Duh. Pavle,
govorei da oni koji su u telu ne mogu ugoditi Bogu,
kae sledee: A vi nijeste u tijelu nego u duhu; jer Duh
Boij u vama ivi. A ako ko nema Duha Hristova, on
nije njegov (Rim. 8,9). U ovom stihu nalazimo da je
Duh Sveti istovremeno Duh Boji i Duh Hristov. Hristos
koji je u naruju Oevom, iste je prirode i iste sutine
kao Bog Otac, imajui ivot u Sebi Samom. On je s pravom nazvan Jahve (Samopostojei) u Jeremiji 23,6 gde
26
se govori o pravednoj klici koja e initi sud i pravdu na

Zemlji, a ime e Mu biti Jahveh-Tsidekenu GOSPOD
PRAVDA NAA.
Zato, neka Mu niko, ko na bilo koji nain uzdie Hrista, ne uskrauje slavu, dajui Mu ast manju od one
koju daje Ocu, jer bi time obeastio i Oca. Umesto toga,
neka se svi, zajedno sa anelima na nebu, klanjaju Sinu,
bez bojazni da e inei tako oboavati stvorenje umesto
Tvorca.
I dok je ova tema o Hristovom boanstvu jo svea u
naem umu, hajde da zastanemo i razmotrimo predivnu
priu o Njegovom ponienju.
27
6. Bog se javi u telu

Apostol Jovan pie: I re postade telo i useli se u nas
puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu,
kao jedinorodnoga od oca. (Jovan 1,14)
Ne mogu se navesti jasnije rei koje bi pokazale da
je Hristos bio i Bog i ovek. On je najpre bio samo Bog,
ali je uzeo1 ljudsku prirodu i iveo kao obian smrtnik
meu ljudima. Samo je ponekad prosijavalo Njegovo
boanstvo, na primer prilikom ienja Hrama ili kad su
Njegove vatrene, ali jednostavne rei istine naterale Njegove neprijatelje da priznaju: Nikad niko nije govorio
tako kako govori ovaj ovek. (Jovan 7,46)
Ponienje koje je Hristos dobrovoljno uzeo na sebe
najbolje je izraeno u reima apostola Pavla upuenim
Filibljanima: Jer ovo da se misli meu vama to je i u
Hristu Isusu, koji se, iako je izvorno bio u obliju Boijem, nije otimao da se uporedi s Bogom; nego je potpuno sebe ispraznio2, uzevi oblije sluge, postavi kao i
1 Uzeo na sebe ili, obukao se u... prim. prev.
2 Filibljanima 2:5-8 Posebno vana ideja iz grkog teksta koju
mnogi prevodi ne prenose je ta da je Isus ispraznio sam sebe, tj.
nije sebi ostavio nita to bi Ga inilo istim kao to je bio, a to je
omoguilo da postane ovek. Kao to stih kae to ne umanjuje injenicu da je On i dalje Bog. Kako je On to uradio ispraznio sebe
i postao obian, smrtni ovek, na oi kao jedan od nas tajna je u
koju nikada ne moemo proniknuti prim. prev.
28
Bog se javi u telu
drugi ljudi i na oi nae se kao ovek, ponizio sam sebe

postavi posluan do same smrti, i to smrti na krstu.
(Filibljanima 2,5-8)
Navedeni prevod ini ovaj tekst mnogo jasnijim nego
to je to u standardnoj verziji.3 Iz ovog iskaza se vidi sledea ideja: Hristos iako je bio u obliju Bojem i bio
odsjaj njegove slave i odraz njegovoga bia (Jev. 1,3) i
posedovao sve osobine Boga, iako je bio bie koje je Vladar Univerzuma i celom Nebu je priinjavalo radost da
ga slavi kao Tvorca svemira On sve ovo nije smatrao
toliko vrednim sve dok su ljudi izgubljeni i nemoni. On
se nije mogao radovati svojoj slavi sve dok je ovek odbaen i bez nade. Tako je On ispraznio sebe, odloio
sva svoja blaga i svoju slavu i obukao na sebe ljudsku
prirodu da bi mogao da spasi oveka. Stoga Hristova
izjava: ...jer je Otac vei od mene (Jovan 14,28) ne
stoji u suprotnosti sa injenicom da su On i Otac jedno.
Mi nismo u stanju da razumemo kako je Hristos kao
Bog mogao da se ponizi do smrti na krstu; bilo bi vie
nego neplodno razbijati glavu time. Sve to moemo
uraditi je jednostavno da verujemo, prihvatamo injenice onako kako su nam prikazane u Bibliji. Ako je itaocu
teko da neke iskaze Biblije o Hristovoj prirodi dovede
u meusobni sklad, onda neka shvati da je nemogue da
3 Vagoner je koristio revidiranu verziju engleskog prevoda Biblije
(Revised Version), ukljuujui i komentare na marginama.
29
se ove stvari obuku u rei, koje na ogranieni um moe

u potpunosti da shvati. Kao to je nakalemljivanje neznaboaca na stablo Izrailja neprirodno, tako je i mnogo
onoga to je boansko, ljudskom umu neshvatljivo.
Naveemo i druge tekstove Svetoga pisma, koji e
nam pribliiti ovaj predmet Hristove ljudske prirode
i njegov znaaj za nas. Ve smo itali da Re postade
telo. Pogledajmo sada ta nam apostol Pavle kae o prirodi ovog Tela: Jer to zakonu bee nemogue, jer bee
oslabljen telom, posla Bog sina svojega u obliju tela
grehovnoga, i za greh osudi greh u telu, da se pravda
zakona ispuni u nama koji ne ivimo po telu nego po
duhu. (Rimljanima 8,3.4)
Sada je potrebno samo malo da se podsetimo i razmislimo, da bismo doli do saznanja da, ako je Hristos
uzeo oblije oveka kako bi spasao oveka, onda je On
morao uzeti oblije grenog oveka, jer je greni ovek
taj koga je On hteo da spase. Nad bezgrenim ovekom,
kakav je Adam bio u raju, smrt nije mogla vladati, a na
isti nain ni nad Hristom smrt ne bi imala moi da nije
na sebe uzeo grehe svih nas.
injenica da Hristos nije uzeo telo bezgrenog bia,
nego grenog oveka to znai, da je telo koje je uzeo
na sebe imalo sve slabosti i sklonosti4 ka grehu kojima je
4 Za sklonosti je upotrebljena re tendency, koja ovde ne oznaava
ispoljenu sklonost, sklonost koja je postala deo linosti, karaktera,
ve sklonost kao predispoziciju ka zlu. Vano je napomenuti da Ellet
30
Bog se javi u telu
J. Waggoner u svojim spisima kada govori o sklonostima ka grehu

koje je Isus poneo kada je uzeo ljudsku prirodu koristi izraze liability i tendency, u znaenju podlonosti i genetske predispozicije,
ali nikad ne koristi re propensity, koja se odnosi na razvijenu, tj.
karakternu sklonost. U dananjim renicima nai emo da su engleske rei tendency i propensity sinonimi, i da obe mogu oznaavati i
genetsku predispoziciju i razvijenu sklonost.
Ali nije uvek bilo tako. U spisima plodnog duhovnog pisca Ellen
G. White (1827-1915), inae najprevoenijeg enskog autora svih
vremena u svetu i savremenika Waggoner-a (1855-1916), zapaamo razliitu primenu izraza tendency i propensity; primera radi, 134
puta u spisima ovog autora nalazimo izraz animal propensities, to
bismo mogli prevesti sa ivotinjske sklonosti, a nijednom animal
tendencies. Takodje, 23 puta se pominje izraz lustful propensities, to
znai sladostrasne, poudne, pohotljive, pohlepne sklonosti (mada
je prirodnije prevesti kao sklonost ka pohlepi); nijednom, pak, ne
javlja se sintagma lustful tendencies. Izraz propensity, dakle, koristi
se da oznai sklonost koja je razvijena u karakternu crtu. Izraz tendency ne koristi se u kontekstima animal tendency, lustful tendency, to upuuje na razliitu upotrebu ove rei; ako, pak, tendency
shvatimo kao predispoziciju, a ne i razvijenu sklonost, moemo lako
razumeti nepostojanje sintagmi animal tendency ili lustful tendency,
jer bi i u srpskom bilo neprirodno rei ivotinjske predispozicije,
ili pohotne predispozicije, jer je pohota karakterna osobina, mnogo
vie od predispozicije ka zlu koja se samo poputanjem moe razviti
i do pohote.
Sama injenica da uroene predispozicije ka zlu ne moraju biti
ispoljene u ivotu i postati karakterne sklonosti, dokaz je da postoji potreba za dva razliita pojma pojam tendency, koji oznaava
genetsku predispoziciju ka zlu, i pojam propensity, koji oznaava
steenu sklonost, karakternu osobinu. U naem jeziku prvo bismo
mogli prevesti izrazom predispozicija, a drugo izrazom sklonost.
31
pala ljudska priroda podlona, obznanjena je u reima: ...po telu roenom iz Davidovog potomstva. (Rimljanima 1,3). David je imao sve strasti ljudske prirode.
On za sebe kae: Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu
zatrudne mati moja mnom. (Psalam 51,5)
Sledei tekst u poslanici Jevrejima ini ovu misao
potpuno jasnom: Jer On zaista ne primi na sebe prirodu anela, ve On primi na sebe prirodu semena Avraamova5. (Jevrejima 2,6)
Zato bee duan u svemu da bude kao braa, da
bude milostiv i veran poglavar sveteniki pred Bogom,
da oisti grehe narodne. Jer u emu postrada i iskuan bi
u onome moe pomoi i onima koji se iskuavaju. (Jev.
2,17.18). Ako je u svemu bio duan da bude kao svoja
braa, onda je sigurno da mora da je podneo sve slabosti
i kuanja kojima su izloena njegova braa. Dva naredna
teksta koji nam ovu stvar posebno naglaavaju, dovoljan
su dokaz za to. 2. Korinanima 5,21:
No, kako je izraz predispozicija stranog porekla i nije u uobiajenoj
upotrebi, ve se izraz sklonost obino koristi da oznai obe stvari, i mi
smo se ovde odluili za izraz sklonost. italac treba da ima u vidu da
se ovde ne radi o karakternoj sklonosti, osobini koja je deo linosti i
identiteta prim. izdavaa.
5 Prima prirodu U Vukovom prevodu stoji: Jer se zaista ne prima (na sebe prirode) anela, nego se prima (na sebe prirode) semena
Avramova. Rei u zagradi koje je Karadi izostavio su ak i u starom engleskom prevodu KJV napomenute i razumljive prim. prev.
32
Bog se javi u telu
Onoga koji nije znao greha Bog je uinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Boja.
Ovo je mnogo jae od iskaza da je On doao u obliju slinom6 grenom telu (Rimljanima 8,3 arni).
On je uinjen grehom. Ovo je ista tajna kao i ona koja
kae da je Boji Sin mogao da umre. Preisto Jagnje Boje, koje nije znalo ni za kakav greh, nije se samo ubrojilo meu prestupnike, nego je u stvarnosti uzelo grenu
prirodu na sebe. On je uinjen grehom, na takav nain i
sa takvom svrhom, da bismo mi bili uinjeni pravdom.
Zato Pavle u Galatima 4,4.5 kae: A kad je dola punina vremena, Bog je poslao svoga Sina, roenog od ene,
roenog pod Zakonom, da otkupi one koji su pod Zakonom, da postanemo sinovi (Savremeni srpski prevod).
Jer zato to je i sam trpeo kad je bio kuan,
moe da pomogne onima koji se iskuavaju. Jer
mi nemamo prvosvetenika koji ne moe saose6 U originalu i skoro svim drugim srpskim i hrvatskim prevodima
(V. Karadi, Savremeni srpski prevod, D. Stefanovi, Sinod SPC,
Bakoti, Stvarnost, ari...) stoji: u obliju grenog tela.
KJV i mnogi drugi engleski prevodi koriste re likeness, koja se
prevodi kao slinost, ali i kao identinost, istovetnost; ovo drugo je
blie nameri autora, kada se uzme u obzir sve ono to on govori u
ovom, ali i u svojim drugim delima prim. prev.
33
ati sa naim slabostima, nego je on u svemu bio

iskuan slino nama izuzev greha. Pristupajmo, dakle, slobodno prestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat kad nam zatreba
pomo. (Jevrejima 2,18; 4,15.16)
Evo jo jedne misli, iz koje moemo shvatiti celokupno uenje onih rei I re postade telo i useli se u nas
(Jovan 1,14). Kako je mogue da Hristos, koji je i sam
podloan slabosti (Jevrejima 5,2) nije poznavao greh?
Neki moda misle da emo uniziti Hristov karakter, ako
Ga sputamo na nivo grenog oveka. Meutim, sasvim
suprotno. Mi jednostavno uzvisujemo samo boansku
mo naeg slavnog Spasitelja, koji se dobrovoljno spustio do poloaja grenog oveka, da bi mogao da ga uzdigne do svoje neukaljane istote, koju je On sauvao ak
i pod najnepovoljnijim okolnostima. Njegova ovenost
je samo obavijala, prekrivala Njegovu boansku prirodu,
kojom je neodvojivo bio povezan sa nevidljivim Bogom,
a koja je bila vie nego sposobna da uspeno odoli slabostima tela. Ceo Njegov ivot bio je borba. Poto je u telu
propatio sve to ovek, podstican neprijateljem svake
pravednosti, uopte moe da propati, vratio se prestolu svoga Oca neukaljan kao i kad je napustio nebeske
dvorove slave. Ni za jedan trenutak Njegova Boanska
priroda nije dala utoite grenim eljama, niti se za je34
Bog se javi u telu
dan trenutak Njegova Boanska snaga uskolebala. Kad

je pod silom smrti leao u grobu, nije bilo moguno
da ga smrt dri, jer On ne uini greha. (Dela 2,24; 2.
Korinanima 5,21)
Neko bi moda ovde primetio: U tome ne vidim nikakvu utehu za mene. Ja dodue imam uzor, ali ne mogu
da ga sledim, jer ja nemam onu silu koju je Isus imao.
ak i kad je bio na Zemlji, On je bio Bog; a ja sam ovek. To je tano, ali i ti moe, samo ako eli, da ima
istu mo koju je On imao. On je nosio nae slabosti, ali
ipak nije greio, jer je boanska mo stalno bila u Njemu. itaj nadahnute rei apostola Pavla i vidi ono to i
mi moemo posedovati:
Radi toga preklanjam svoja kolena pred
Ocem, od koga svaki rod na nebesima i na zemlji
dobija ime, da vam da po bogatstvu svoje slave da
njegovim Duhom budete ojaani za unutranjeg
oveka, da se Hristos vaom verom useli u vaa
srca, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni,
da biste vi sa svima svetima mogli razumeti ta je
irina, i duina, i visina, i dubina, i poznati Hristovu ljubav koja prevazilazi nae saznanje, da budete ispunjeni svakom puninom Bojom. (Efescima 3,14-19)
35
Moe li se traiti neto vie od toga? Hristos, u kome

telesno obitava sva punina boanstva (Koloanima
2,9), eli da obitava u naim srcima tako da i mi budemo ispunjeni svom puninom Bojom. Kakvo dragoceno obeanje! On moe saoseati sa naim slabostima
(Jevrejima 4,15). To znai da je On podnosio sve ono
to se nasleuje grenim telom; On poznaje sve to. On
se u potpunosti poistovetio sa svojom decom; sve ono
to titi njih, titi i Njega u istoj meri, i On zna koliko je
boanske sile potrebno da bi se oduprlo. Samo ukoliko
iskreno eznemo za tim da se odreknemo bezbonosti i
svetskih udnji (Titu 2,12), On koji moe da uini preko svega i iznad svega to mi itemo ili mislimo (Efescima 3,20), voljan je i u stanju je da nam da silu. Sva sila
boanstva koja po prirodi obitava u Hristu, moe milou da obitava u naim srcima, jer nam je On bogato
besplatno daruje.
Umorne, slabe i grehom potitene due treba iz toga
da crpe hrabrost. Treba sa radou da pristupe prestolu
blagodati, gde e zasigurno nai blagodat za vreme nevolje, kad im bude zatrebalo jer Spasitelj saosea sa njihovom nevoljom, tim pre to je i On oseao istu potrebu
za vreme svog iskuavanja. On saosea sa naim slabostima. Da je On patio samo onda, pre mnogo vekova,
onda bismo mogli da se bojimo da je zaboravio neke od
slabosti. Ali ne, svako iskuenje koje vas pritiska, priti36
Bog se javi u telu
ska i Njega. Njegove rane su i dalje svee, i On ivi da bi

mogao stalno da se moli za nas.
Kakve predivne mogunosti stoje hrianinu na raspolaganju! Kakve visine svetosti on moe dostii! ak i
kada se sotona toliko bori protiv njega i estoko ga napada tamo gde je telo najslabije, on moe da ostane u
senci Svemoguega i da bude ispunjen svom puninom
sile Boje. Onaj koji je jai od sotone eli da stalno obitava u srcu takve osobe tako da ona moe da posmatra
napade sotonine kao sa neke mone tvrave i da kae:
Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi mo daje. (Filibljanima 4,13)
37
7. Vane praktine pouke

Smatrati Hrista Bogom i Stvoriteljem nije moda
samo lepa teorija ili puko hriansko verovanje. Svako
biblijsko uenje ima praktinu primenu, a time u vidu i
nau dobrobit. Zato ga treba paljivo prouavati. Pogledajmo najpre u kakvom je odnosu ovo uenje sa zapoveu o suboti koja se nalazi u srcu Bojeg Zakona. Prema
1. Moj. 2,1-3 sledee rei zavravaju izvetaj o stvaranju:
Tako se dovri nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svri
Bog do sedmoga dana dela svoja, koja uini; i poinu u
sedmi dan od svih dela svojih, koja uini; i blagoslovi
Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan poinu od svih
dela svojih, koja uini. Ovo isto nalazimo i u etvrtoj
zapovesti, 2. Moj. 20,8-11.
Najvanije u ovom kontekstu jeste injenica da je ono
isto Bie koje je stvaralo, poinulo. Onaj koji je est dana
radio i stvorio Zemlju, odmorio se i poinuo u sedmi
dan i blagoslovio ga i posvetio. Mi smo meutim nauili
da je Bog, Otac, kroz svoga Sina stvorio svetove i da je
Hristos stvorio sve to postoji. Zakljuak je, stoga, neizbean da je Hristos na kraju est dana stvaranja, dakle
sedmoga dana, poinuo i taj dan blagoslovio i posvetio.
Sedmi dan subota je zato u jednom sasvim posebnom smislu istaknut kao dan Gospodnji. Kada je Isus
rekao sitniavim farisejima: Jer je sin oveji gospodar
38
Vane praktine pouke
subote (Mat. 12,8), time je objavio svoju vlast nad ovim

danom, koji su oni formalno tako savesno drali. Takoe iz ovih rei Spasitelja proizlazi da On subotu smatra
spoljanjim znakom svoga autoriteta, kao to je i dokazao da je vei od Hrama. Sedmi dan je time uspomena
na stvaranje, koju je Bog odredio. To je dan najvredniji
potovanja od svih dana, jer on posebno slui za to da
bismo se seali stvaralake sile Boje, koja je za ljude
najoigledniji dokaz Njegovog boanstva. I zato, kada je
Hristos rekao da je Sin ovjeji Gospodar ak i od Subote, On je izjavio, na najsnaniji mogui nain, da je On
nita manje nego sam Stvoritelj, i da Njegovo boanstvo
zapravo potvruje ovaj dan kao seanje na stvaranje.
ta da odgovorimo na tako esto stavljanu primedbu da je Hristos subotnji odmor pomerio sa dana koji
svedoi o zavrenom stvaranju, na drugi dan koji to
znaenje nema? Hristos bi promenom ili uklanjanjem
subote razorio ono to doziva u seanje Njegovo boanstvo. Da je On izbrisao subotu, time bi ukinuo i svoje
vlastito delo i delovao bi protiv samoga sebe; ali carstvo
koje se samo od sebe podeli, ne moe opstati. Hristos ne
moe da porekne samoga sebe. Stoga On nije promenio
nijedno slovo od onoga to je odredio. Subota svedoi
o Hristovom boanstvu i istovremeno ukazuje da je On
dostojan potovanja iznad svih paganskih bogova. Promeniti subotu, za Hrista bi isto tako bilo nemogue kao
39
i opozvati injenicu da je za est dana sve stvorio i sedmoga dana poinuo.

Dalje, esto ponavljani iskazi pokazuju da je Gospod
Stvoritelj i izvor svake sile. Obratite panju na to kako je
stvaranje i spasenje u poslanici Koloanima meusobno
povezano:
Stoga i mi od onoga dana kako smo to uli ne
prestajemo da se molimo Bogu za vas i da molimo
da se vi ispunite poznanjem njegove volje u svakoj
duhovnoj mudrosti i razumevanju, da ivite dostojno pred Gospodom i da mu u svemu budete
ugodni, plodonosni u svakom dobrom delu i rastui u bogopoznanju, jaajui se svakom snagom
shodno moi njegove slave za svako strpljenje i
istrajnost, da s radou zahvaljujete Ocu koji nas
je osposobio da uestvujemo u nasledstvu svetih u
svetlosti. On nas je izbavio od vlasti tame i premestio u carstvo svog ljubljenog Sina, u kome imamo
izbavljenje, oprotaj grehova. On je slika nevidljivoga Boga, prvoroeni od sveg stvorenja, jer je u
njemu stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji,
sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno i za njega. I on je pre svega
i sve u njemu ima svoje postojanje. On je i glava
40
Vane praktine pouke
tela, Crkve; on je poetak, prvoroeni iz mrtvih,

da u svemu on bude prvi. Jer je Bog blagoizvoleo
da se u njemu nastani sva punina. (Kol. 1,9-19)
Nije nikakva sluajnost da je divna izjava o Hristu
kao Stvoritelju povezana sa tvrenjem da u Njemu imamo spasenje. I kada apostol izraava svoju elju da se jaamo svakom snagom po sili slave njegove, on istovremeno saoptava o kakvoj slavnoj sili je re. Kada govori
o tome da smo izbavljeni od vlasti tamne, on nam onda
ukazuje i na silu naeg Oslobodioca. Za nau utehu nam
se kae da je Stvoritelj svih stvari takoe glava Crkve.
On dri sve u svojim rukama preko svoje mone Rei
(Jevrejima 1,3), i to na takav nain da, sa velikim pouzdanjem moemo pevati:
Ruka koja sve u prirodi dri sigurno e odbraniti Svoju decu.1
Obratite panju na povezanost sa reima iz Is. 40,26.
Ovo poglavlje nam otkriva divnu mudrost i silu Hristovu.
On zove po imenu vojsku nebesku, odrava ih veliinom
svoje svemoi i na svom mestu, i velike radi sile Njegove
i jake moi ne izostaje nijedno. Stihovi 27-29: Zato govori, Jakove, i kae, Izrailju: sakriven je put moj od Gos1 Hrianska pesma, himna prim. prev.
41
poda, i stvar moja ne izlazi pred Boga mojega? Ne zna

li? nisi li uo da Bog veni Gospod, koji je stvorio krajeve
zemaljske, ne sustaje niti se utruuje? razumu njegovom
nema mere. ak naprotiv, On daje snagu umornom, i
nejakom umnoava krepost (29. stih). Njegova krepost,
to je sposobnost da sve stvori ni iz ega; i zato moe preko
onih koji nemaju sile da ini uda. On moe iz slabosti
dati snagu. Prema tome, sve ono to slui da nam pokae
stvaralaku silu Hristovu mora da doprinese da se obnovi
naa duhovna snaga i naa duhovna hrabrost.
I upravo tome slui subota. To vidimo i na osnovu
Psalma 92, koji ima naslov: Pesma za subotu. Prvi stihovi ovako glase:
Lepo je hvaliti Gospoda, i pevati imenu tvome, vinji, javljati jutrom milost tvoju, i istinu tvoju nou, uz deset ica i uz psaltir, i uz jasne gusle!
Jer si me razveselio, Gospode, delima svojim, s
dela ruku tvojih radujem se.
Kakve veze ima ovo sa subotom? Jednostavno, subota
je uspomena na stvaranje. Gospod kae: I subote svoje
dadoh im da su znak izmeu mene i njih da bi znali da
sam ja Gospod koji ih posveujem. (Jez. 20,12)
Psalmista je drao subotu po volji Bojoj. On je razmiljao o stvaranju i o divnoj sili i dobroti Bojoj, koja
42
Vane praktine pouke
je u tome otkrivena. I dok je razmiljao o tome, za njega je postala stvarnost da se Bog, koji je ljiljane u polju odenuo slavom veom od slave Solomonove, daleko
vie brine za svoja razumom obdarena stvorenja. Kad
je posmatrao nebo, koje svedoi o Bojoj sili i slavi, i
postao svestan da je sve to ni iz ega dozvano u postojanje, ohrabrujua misao rodila se u njemu, da ista sila
eli da deluje i u njemu da bi ga oslobodila od ljudskih
pogreaka. Zato je bio radostan i klicao je Bojim delima. Spoznaja sile Boje, koja je dola iz posmatranja
stvaranja, ispunila ga je hrabrou kada je saznao da ta
ista sila stoji i njemu na raspolaganju. Shvativi verom
ovu silu, zadobio je pobede. U tome se sastoji divni cilj
subote, naime da prui ljudima blaeno znanje o Bogu.
Pogledajmo ukratko jo jednom ove dokaze:
1. Vera u Boga raa se poznanjem Njegove moi.
Neverovanje, naprotiv, dolazi iz nepoznavanja Boje
moi da ispuni svoja obeanja: naa vera stoji u srazmeri
prema pravilnom poznanju njegove sile.
2. Posmatranje Bojeg stvaranja prua nam istinsko shvatanje Njegove moi; Njegova vena sila i boanstvo mogu se videti na Njegovim delima (Rim. 1,20).
Vera je ta koja donosi pobedu (1. Jovanova 5,4). Ali po43
to vera dolazi poznanjem sile Boje, koja se zadobija

kroz Njegovu Re i kroz Njegova dela, onda kroz dela
Njegovih ruku dolazimo do pobede. I zato, ako se subota, koja je uspomena na stvaranje, pravilno dri, onda je
ona za hriane koji se bore izvor najvee snage.
To je znaenje Jez. 20,12: I subote svoje dadoh im da
su znak izmeu mene i njih da bi znali da sam ja Gospod
koji ih posveujem. Kada iz 1. Solunjanima 4,3; 5,23.24
znamo da Bog eli nae posveenje, onda uimo pomou subote, kad se ona pravilno dri, o znaaju sile Boje
za nae posveenje. Ista sila, kojom su stvoreni svetovi u
svemiru, koristi se i za posveenje onih koji se predaju
Bojoj volji. Ako se ova misao u potpunosti shvati, onda
mora ozbiljnoj dui da donese radost i utehu u Bogu.
Ako je posmatramo u ovom svetlu, onda moemo pravilno da shvatimo i rei iz Is. 58,13.14:
Ako odvrati nogu svoju od subote da ne ini
to je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozove
subotu milinom, svaki dan Gospodnji slavnim, i
bude ga slavio ne idui svojim putevima i ne inei to je tebi drago, ni govorei rei, tada e se
veseliti u Gospodu, i izveu te na visine zemaljske, i dau ti da jede nasledstvo Jakova oca svojega; jer usta Gospodnja rekoe.
44
Vane praktine pouke
Ako se subota dri po Bojoj volji, kao uspomena na

Njegovu silu stvaranja, onda e se dua seati Boanske
sile koju Gospod pokazuje za spasenje svoga naroda; oni
e imati radosti u Gospodu. Subota je dakle velika taka oslonca preko koje poluga vere duu podie u visine
nebeskog prestola da bi odrala prisnu zajednicu sa Bogom.
Sa nekoliko rei ovo se moe ovako izraziti: Vena
sila i boanstvo Hristovo otkriveno je u stvaranju (Rimljanima 1,20). Sposobnost da stvara pokazuje veliinu Boje sile. Jevanelje je sila Boja na spasenje (Rim.
1,16). Jevanelje dakle otkriva silu koja je stvorila svet, a
koja se sada ispoljava u spasavanju oveka. U oba sluaja
to je ista sila.
Ako se ova stvar posmatra u ovom svetlu, onda je jasno da nema vie razloga za sporenje da li je spasenje
vee od stvaranja; jer je spasenje stvaranje (2. Korinanima 5,17; Efescima 4,24). Sila spasenja je sila stvaranja;
Sila Boja koja spasava je ona ista sila, koja moe uzeti
oveka iz nitavila i uiniti da on kroz celu venost slavi i
uzdie Boju milost. Zato i koji stradaju po volji Bojoj
neka mu kao vernom tvorcu predaju due svoje u dobrim delima. (1. Petrova 4,19)
45
8. Hristos je zakonodavac
Jer je Gospod na sudija, Gospod je koji nam
postavlja zakone, Gospod je car na, on e nas
spasti. (Isaija 33,22)
Sada emo posmatrati Hrista u jednom drugom poloaju, u poloaju koji potie iz Njegovog dostojanstva
kao Stvoritelja, jer Onaj koji je stvarao mora imati vlast.
U Jovan 5,22.23 Hristos kae: Otac ne sudi nikome,
nego je sav sud dao Sinu, da svi potuju Sina kao to potuju Oca. Kao to je Hristos predstavljao Oca prilikom
stvaranja, tako Ga otkriva i prilikom davanja Zakona i
ispunjenja Zakona.
Kao dokaz dovoljan je sledei delimian izvetaj jednog dogaaja koji se desio za vreme lutanja Izrailja u
pustinji: Potom pooe od gore Ora k Crvenom moru
obilazei zemlju Edomsku, i oslabi duh narodu od puta.
I vikae narod na Boga i na Mojsija: zato nas izvedoste
iz Misira da izginemo u ovoj pustinji? Jer nema ni hleba
ni vode, a ovaj se nikaki hleb ve ogadio dui naoj. I
Gospod pusti na narod zmije vatrene, koje ih ujedahu, te
pomre mnogo naroda u Izrailju (4. Moj. 21,4-6). Narod
je govorio protiv Boga i protiv Mojsija i rekao: Zato
si nas doveo u ovu pustinju? Oni su nalazili zamerke
svom Voi i zato su pomrli od zmija.
46
Hristos je zakonodavac
Proitajmo sada Pavlove rei o istom dogaaju: Nemojmo ni Gospoda iskuavati, kao to su ga neki od
njih kuali, pa izgiboe od zmija (1. Kor. 10,9). Iz ovoga
jasno proizilazi da je voa protiv koga su gunali bio
Hristos. Dokaz vie je i taj to je Mojsije radije voleo da
strada sa narodom Bojim, negoli da se naziva sin keri
faraonove, dravi sramotu Hristovu za vee bogatstvo
od svega blaga misirskoga (Jev. 11,25.26). Tako i u 1.
Kor. 10,4 itamo o oevima, koji su svi pili isto duhovno pie; jer su pili iz duhovne stene koja ih je pratila, a
ta stena bee Hristos. Hristos je bio voa koji je izveo
Izrailj iz Egipta.
Tree poglavlje Jevrejima poslanice ovu injenicu
predstavlja jo jasnije. Ovde nas Pavle opominje da gledamo na apostola i prvosvetenika, Isusa Hrista, koji je
bio veran u svemu domu svom, i to ne kao sluga, nego
kao sin (naslednik) nad svojim domom (stihovi 1-6).
Dalje se kae da smo mi Njegov dom, ako pouzdanje
i slavnu nadu do kraja vrsto odrimo. Ono na ta nas
potom Sveti Duh opominje jeste da sluamo Njegov glas
i da nam srca ne otvrdnu kao oevima u pustinji. Postali smo, naime, Hristovi sauesnici, samo ako poetak
pouzdanja do kraja vrsto odrimo. Kad se kae: Danas
ako ujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaa srca
kao prilikom ogorenosti. Koji su to, naime, koji su uli
pa pali u ogorenost? Zar ne svi koje je Mojsije izveo iz
47
Egipta? A na koje se srdio etrdeset godina? Nije li na

one koji su zgreili i iji su leevi popadali u pustinji?
(stihovi 14-17). Ovde se ponovo ukazuje na Hrista, istaknutog kao vou Izrailja za vreme njihovog etrdesetogodinjeg boravka u pustinji.
Jo jedan dokaz nalazi se u knjizi Isusa Navina 5,1315. Ovde se kae da je ovek koga je Isus Navin video
kod Jerihona sa isukanim maem u ruci, na pitanje: Jesi
li na ili naih neprijatelja? odgovorio: Nisam; nego
sam vojvoda vojske Gospodnje i sad dooh. I u 15. stihu On se naziva vojvoda vojske Gospodnje i nareuje
Isusu Navinu da izuje svoju obuu, jer je mesto gde stoji
sveto, isto kao to je Gospod naredio Mojsiju kod grma
koji je goreo (2. Moj. 3,4). Zaista, nema nikoga ko bi mogao osporiti injenicu da je Hristos bio stvarni voa u
Izrailju, iako je bio nevidljiv. Mojsije, vidljivi voa, drao se vrsto Nevidljivoga kao da ga gleda (Jev. 11,27).
To nije bio niko drugi do Hristos, koji je dao nalog Mojsiju da ide i da izbavi svoj narod.
Pogledajmo sada 2. Moj. 20,1-3: Tada ree Bog sve
ove rei govorei: Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te
izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga. Nemoj imati
drugih bogova uza me. Ko je izrekao ove rei? Onaj koji
ih je izveo iz Misira. A ko je bio taj Voa koji je izveo Izrailj iz Misira? Bio je to Hristos. Ko je onda objavio Zakon
sa Sinaja? Bio je to Hristos, sjajnost slave i oblije bia
48
Oca1, kroz koga se Bog otkriva ljudima. Bio je to Stvoritelj svih stvorenih stvari i Onaj kome je sav sud predan.
Ova se taka moe dokazati i na drugi nain. Kad
Gospod bude dolazio ponovo, odjeknue bojni pokli
i Njegova zapovedna re prodree u grobove i probuditi mrtve (1. Solunjanima 4,16; Jovan 5,28.29). Gospod e s visine riknuti, i iz stana svetinje svoje pustie
glas svoj, silno e riknuti iz stana svojega, kao oni to
gaze groe podignue viku na sve stanovnike zemaljske. Proi e graja do kraja zemlje, jer raspru ima Gospod s narodima, sudi se sa svakim telom, bezbonike e
dati pod ma, govori Gospod (Jer. 25,30.31). Ako ovo
uporedimo sa Otk. 19,11-21, gde Hristos, vojvoda vojske nebeske, Re Boja, Car nad carevima i Gospodar
nad gospodarima, izlazi i gazi kacu vina srdnje i ljutog
gneva Boga Svedritelja, to donosi unitenje za sve zle
na Zemlji, onda zakljuujemo da je Hristos taj koji e
riknuti iz svog stana na sve stanovnike zemaljske, kad
bude imao raspru sa svim narodima. Prorok Joilo, takoe, dodatno otkriva ovu taku kad kae: I Gospod
e riknuti sa Siona, i iz Jerusalima e pustiti glas svoj, i
zatree se nebo i zemlja. (Joilo 3,16)
Na osnovu ovih i drugih mesta u Bibliji moe se videti da e se nebo i zemlja zatresti od Hristovog glasa kad
bude doao da spase svoj narod. Tada e se sva zemlja
1 U rumunskom prevodu: Savrena predstava bia Oevog.
49
ljuljati kao pijan ovek i premestie se kao koliba (Isaija

24,20), i nebesa e sa hukom proi (2. Petrova 3,10). A
sada itajmo u Jevrejima 12,25.26:
Gledajte da ne odbijete onoga koji govori. Jer
ako ne utekoe oni to odbie onoga koji je prorokovao na zemlji, jo manje emo utei mi kad se
uklanjamo od onoga koji govori sa nebesa. Njegov
glas je tada potresao zemlju, a sada je obeao: Jo
jednom potreu ne samo zemlju nego i nebo.
Kad je ovaj glas govorio pri objavljivanju Zakona sa
planine Sinaj, Zemlja se tresla (2. Moj. 19,18-20; Jev.
12,18-20). Bio je to dogaaj kojemu po strahoti nije bilo
ravna, niti e biti sve dok Gospod ne doe sa svojim
anelima da spase svoj narod. Zapazite da taj glas, koji
je tada zatresao zemlju, ubudue nee pokrenuti samo
Zemlju, nego i nebesa. Upravo smo utvrdili da e to
biti Hristov glas, iji e snaan odjek pokrenuti i nebo i
Zemlju, kad On bude imao raspru sa narodima zemaljskim. Tako iz ovog ponovo proizlazi da je to bio Hristov
glas koji se uo sa Sinaja kada je objavljivao Deset zapovesti. To je prirodan zakljuak onoga to smo nauili o
Hristu kao Stvoritelju i Gospodaru subote.
injenicu koju ovde istiemo u vezi sa otkupljenjem
da je Hristos deo boanstva, dakle da ima sve osobine
50
Boga i da je u svakom pogledu kao Stvoritelj i Zakonodavac jednak Ocu upravo delu pomirenja daje silu i
vanost. Samo je na taj nain spasenje mogue. Hristos
je umro da nas privede Bogu (1. Pet. 3,18). Da je Njemu nedostajala makar i najmanja sitnica, jota u jednakosti sa Bogom, ne bi mogao da nas dovede Bogu. Boanstvo znai imati osobine Boga. Da Hristos nije Bog,
onda bismo imali samo obinu ljudsku rtvu. ak i kad
bi se prihvatilo da je Hristos najuzvienije od svih stvorenih bia u svemiru, ne bi nam se time nita pomoglo;
jer u tom sluaju On bi bio samo jedan podanik, koji
duguje vernost i poslunost Zakonu, bez ikakve mogunosti da uini neto vie od svoje dunosti. On tada ne
bi imao pravednost, koju bi mogao dati drugima. Postoji beskrajna razlika izmeu najvieg anela koji je ikad
stvoren, i Boga; ni najuzvieniji aneo ne bi mogao da
podigne oveka i uini ga uesnikom boanske prirode.
Aneli mogu da slue i pomau, ali samo Bog moe da
otkupi. Zato, neka je hvala Bogu to smo spaseni spasenjem koje je u Hristu Isusu, u kome boravi sva punina boanstva telesno i koji, na taj nain, moe sasvim
da spase one koji Njegovim posredstvom prilaze Bogu.
(Koloanima 2,9; Jevrejima 7,25)
Ova istina pomae boljem razumevanju pitanja zato
je Hristos nazvan Reju Bojom. On je taj kroz koga je
objavljena volja i sila Boja. On je, kako je objavljeno,
51
sastavni deo boanstva, prikaz samog Boga. On je otkrio

Boga ljudima; On nas je upoznao sa Njim. Oeva je volja
bila da u Hristu obitava punina. Time, meutim, Otac
nije stavljen u drugi plan, kao to to neki misle. Proslavljanjem Hrista kao Stvoritelja i Zakonodavca proslavlja
se i Otac, jer se karakter Oca odslikava u Sinu2. Poto
Oca poznajemo jedino kroz Sina, onda je jasno da Oca
ne mogu potovati oni koji ne uzviuju Sina. Kao to i
sam Hristos kae: Ko ne potuje Sina ne potuje ni
Oca koji ga je poslao. (Jovan 5,23)
Postavlja se pitanje kako Isus moe biti posrednik
izmeu Boga i oveka, a istovremeno i Zakonodavac?
Mi ne moemo objasniti kako je to mogue, osim to
prihvatamo izvetaj Pisma da je to tako. I injenica da je
to tako daje silu i vrednost nauci o pomirenju. Sigurnost
grenika u njegovo potpuno pomilovanje lei u tome
da je sam Zakonodavac, protiv koga se ovek podigao i
kome se rugao, upravo onaj koji je dao sebe za nas. Kako
neko moe sumnjati u iskrenost namere Boje ili u Njegovu ljubav prema ljudima, ako se On sam rtvovao radi
njihovog otkupa? I niko neka ne misli da su Otac i Sin
u ovoj stvari bili odvojeni. Oni su i ovde, kao i u svemu
drugom, bili jedno. Savet mira postoji meu obojicom
(Zaharija 6,12.13), pa ak i za vreme boravka na Zemlji
jedinorodni Sin je bio u naruju Oca.
2 Odslikava u Sinu u rumunskom prevodu: Isijava kroz Sina
52
Kakvo predivno otkrivenje ljubavi! Nevini je patio

za krivca; Pravednik za nepravednika; Stvoritelj za svoja stvorenja; Zakonodavac za prekrioca Zakona; Car za
svoje pobunjene podanike. Kad Bog nije potedeo svog
jedinorodnog Sina, nego ga je predao za sve nas, kako
da nam onda (Otac) s Njim sve ne daruje? (Rimljanima
8,32). Beskrajna ljubav nije mogla pronai bolji nain
da se otkrije. S pravom moe Gospod da kae: ta je
jo trebalo initi vinogradu mojemu to mu ne uinih?
(Isaija 5,4)
53
9. Pravednost Boja
Traite prvo carstvo i pravednost njegovu, a
sve ovo dodae vam se. (Matej 6,33)
Hristos ui da je Boja pravednost jedina stvar koju u
ovom ivotu treba da traimo. U poreenju sa tim hrana
i odea imaju sporedan znaaj. Traenje carstva Bojega
i Njegove pravednosti treba da bude glavna preokupacija u naem ivotu. Za ostale stvari brine se Bog, to je
injenica tako da one ne treba da priinjavaju toliko
nespokojstva i brige.
U 1. Korinanima 1,30 kae se da nas je Hristos uinio pravednim kao i mudrim, i poto Hristos jeste mudrost Boja i u Njemu boravi sva punina boanstva telesno, jasno je da je pravednost koju smo dobili od Njega,
zapravo pravednost Boja. Razmotrimo ta tano znai
ova pravednost.
itajmo Psalam 119,172: Jezik e moj kazivati re
tvoju, jer su sve zapovesti tvoje pravednost. Zapovesti
su pravednost, ne samo u nekom apstraktnom smislu,
kao neka teorija, nego su one zaista pravednost Boja.
Evo dokaza:
Podignite k nebu oi svoje i pogledajte dole
na zemlju; jer e nebesa ieznuti kao dim i ze54
Pravednost Boja
mlja e kao haljina ovetati, i koji na njoj ive pomree takoe; a spasenje e moje ostati doveka, a
pravednosti moje nee nestati. Posluajte me koji
znate pravednost, narode, kome je u srcu zakon
moj. Ne bojte se ruenja ljudskoga i od huljenja
njihova ne plaite se. (Isaija 51,6.7)
Vidimo iz ovog stiha da su ljudi koji poznaju Boju pravednost oni u ijem je srcu Zakon. Na taj nain je Zakon
Boji pravednost Boja. To se moe dokazati i na jedan
drugi nain. Pismo kae: Svaka nepravda je greh (1. Jovanova 5,17). Greh je bezakonje (1. Jov. 3,4). Poto je greh
prekraj Zakona a istovremeno i nepravednost, onda su
greh i nepravednost jednaki. Ali ako je nepravednost prekraj Zakona, onda pravednost mora biti poslunost Zakonu. Ovu tvrdnju predstaviemo u matematikoj formi:
nepravednost = greh (1. Jovanova 5,17)
prekraj Zakona = greh (1. Jovanova 3,4)
Prema naelu da su dve stvari, koje se jednako odnose prema treoj (istoj) stvari, meusobno jednake, onda
imamo:
nepravednost = prekraj Zakona
55
To je negativna jednaina. To isto izraeno na pozitivan nain glasi:

pravednost = poslunost Zakonu
Koji je to Zakon, prema kome je poslunost pravednost, a njegov prekraj greh? To je Zakon koji kae: Ne
poeli; jer Pavle kae da ga je ovaj Zakon osvedoio u
greh (Rim. 7,7). Zakon Deset zapovesti merilo je,
dakle, Boje pravednosti. Poto je to Zakon Boji i poto
je to pravednost, onda to mora biti Boja pravednost.
Nema druge pravednosti.
Poto su Deset zapovesti pravednost Boja prepis
Njegovog karaktera onda se moe lako razumeti da je
strah Gospodnji, ustvari, dranje Njegovih zapovesti, to
je jedina dunost koju ovek ima (Prop. 12,13). Ali neka
niko ne misli da je njegova dunost usko ograniena, jer
se odnosi samo na Deset zapovesti; jer one su veoma
iroke (Ps. 119,96). Zakon je duhovan i sadri mnogo
vie nego to se vidi pri povrnom itanju. A telesni ovek ne razume to je od Bojeg Duha, jer je to za njega
ludost, i ne moe da razume, zato to o tome treba na
duhovan nain rasuivati (1. Kor. 2,14). Sveobuhvatno
bie Zakona razumeju samo oni koji o tome razmiljaju
u dubokoj molitvi. Nekoliko tekstova Svetog pisma bie
dovoljno da nam pokau neto od njegove irine.
56
Pravednost Boja
U Propovedi na Gori Isus kae: uli ste da je reeno

starima: Ne ubij, a ko ubije bie kriv sudu. A ja vam
kaem da e svaki koji se gnevi na brata svoga biti kriv
sudu. Ako ko kae bratu svome raka, bie kriv sinedrionu. Ako ko kae budalo zasluie pakao ognjeni
(Matej 5,21.22). uli ste da je reeno: Ne ini preljube.
A ja vam kaem da svaki koji gleda enu s tim da je poeli, ve je uinio preljubu s njom u srcu svome (Matej
5,27.28).
To ne znai da su zapovesti Ne ubij i Ne ini preljube nesavrene, niti da Isus od hriana zahteva vii
stepen moralnosti nego od svog tadanjeg naroda, Jevreja. On zahteva isto od svih ljudi u svim vremenima.
Isus je samo objasnio ove zapovesti i pokazao njihovu
duhovnu prirodu. Fariseji su ga na prikriven nain okrivili da On kri i gazi Zakon. Na to je On odgovorio da
se Zakon ne moe ukinuti; On je doao da ispuni Zakon
(Matej 5,17). Potom je objasnio pravi smisao Zakona na
nain koji je njih osvedoio da ga oni prestupaju. On je
pokazao da ve jedan pogled ili jedna misao mogu biti
prekraj Zakona ime je zaista razotkrio misli i tenje
srca.
Time, meutim, Isus nije objavio nijednu novu istinu, nego je staru obasjao svetlou i razjasnio je. Zakon
je prilikom objave na Sinaju imao isto znaenje, kao i
onda kada ga je Isus objanjavao u Propovedi na Gori.
57
Kada je glasom, od kojeg je zadrhtala Zemlja rekao Ne

ubij!, On je mislio: Nemoj da gaji ljutnju u srcu, nemoj da se predaje zavisti, svai ili neem drugom to bi
te moglo dovesti do ubistva. Sve to i jo i vie sadrano
je u zapovesti Ne ubij! To nalazimo i u nadahnutim
reima Starog zaveta, jer Solomon pokazuje da se Zakon
bavi kako vidljivim, tako i skrivenim stvarima. Poto je
u stihu Prop. 12,13 pozvao sve ljude da dre Boje zapovesti Boga se boj i zapovesti njegove dri, jer to je sve
oveku on dodaje: Jer e svako delo Bog izneti na
sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla. (stih 14)
Zakljuak je sledei: Sud obuhvata i one najtajnije
stvari. Na Sudu Zakon slui kao merilo i prosuuje svaki
postupak, bio dobar ili zao. Prema tome Zakon zabranjuje zlo, kako u mislima tako i na delu. Iz toga se izvodi
zakljuak da zapovesti Boje sadre celokupnu dunost
oveka.
Uzmimo prvu zapovest: Nemoj imati drugih bogova osim mene. Apostol govori o ljudima iji je bog
trbuh (Filibljanima 3,19). Ali razvrat i neumerenost su
samoubistvo. Tako vidimo da je prva zapovest ovde povezana sa estom (Ne ubij!). Ali to nije sve, jer on kae
da je lakomstvo idolopoklonstvo (Koloanima 3,5). Oigledno, deseta zapovest ne moe da se prezire, a da se ne
gazi prva i druga. Ona se poklapa s njima, i mi vidimo
da je Dekalog jedan krug, iji je obim toliko veliki kao
58
Pravednost Boja
univerzum. On sadri moralne obaveze svakog oveka.

Rezimirajui, moe se rei da je Zakon merilo pravednosti Boga, ija je vladavina vena.
To potvruje tanost izjave: Bie opravdani oni koji
zakon tvore (Rimljanima 2,13). Opravdati znai: uiniti pravednim ili pokazati da je neko pravednik. Zato je
oigledno da samo savrena poslunost, savreno pravednom zakonu, moe uiniti oveka pravednim. Boja
je namera bila da sva Njegova stvorenja imaju takvu poslunost prema Zakonu. Samo se tako moe razumeti da
je Zakon dat za ivot (Rim. 7,10).
Ali da bi se ovek na Sudu mogao nai kao izvritelj
Zakona, mora u punom smislu rei, u svakom trenutku
svog ivota da dri Zakon. Ako odstupi u bilo kojoj taki, nee moi da se kae za njega da je drao Zakon; on
ne moe biti izvritelj Zakona, ako ga je samo delimino
drao. Zato je alosna injenica da meu svim ljudima
nema nijednog izvritelja Zakona, jer i Jevreji i Grci
svi sagreie, kao to stoji napisano: nijednog nema pravedna; nijednoga nema razumna, i ni jednoga koji trai
Boga; svi se uklonie i zajedno nevaljali postae: nema
ga koji ini dobro, nema nijednoga ciglog (Rimljanima 3,9-12). Zakon govori svima na koje se odnosi. Na
celom svetu se ne moe nai nijedan koji bi mogao da
otvori usta i opravda sebe od krivice, koju Zakon iznosi
protiv njega. Svaka usta su zatisnuta i sav svet je kriv
59
pred Bogom (stih 19), jer svi sagreie i izgubili su slavu Boju. (stih 23)
Premda se izvritelji Zakona opravdavaju, ipak je
jasno da se delima zakona nijedno telo nee opravdati
pred njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha (Rim.
3,20). Zakon, koji je svet, pravedan i dobar (Rim.
7,12), ne moe da opravda nijednog grenika. Drugim
reima, pravedan Zakon ne moe da proglasi nevinim
svoje prestupnike. Zakon koji bi opravdao bezbonog
oveka, bio bi bezboan zakon. Meutim Zakon ne treba prezirati samo zato to ne moe da opravda grenika.
Naprotiv, ba iz ovog razloga treba ga hvaliti. injenica
da Zakon ne moe nijednog grenika proglasiti pravednim da ne moe rei da ovek dri zakon kad ga u
stvarnosti ne dri sama je po sebi dokaz da je on dobar.
Ljudi hvale zemaljskog sudiju koji se ne moe podmititi i koji ne proglaava krivog oveka nevinim. Iz istog
razloga bi trebalo da hvale i Boji Zakon, koji nikada
ne daje netano ili pogreno svedoanstvo. On izraava
savrenstvo pravednosti i zato je prinuen da objavi ma
koliko to bilo alosno, da nijedan jedini Adamov potomak nije ispunio njegove zahteve.
tavie, injenica da je ovekova dunost da ispunjava Zakon, pokazuje da ovek, ako ga u jednoj jedinoj
taki prekri, nikada to vie ne moe da ispravi. Zahtevi
svakog propisa Zakona su tako obuhvatni i ceo Zakon
60
Pravednost Boja
je tako duhovan, da nijedan aneo ne bi mogao nita

drugo da ini, osim da mu bude posluan. I vie od toga:
Poto je Zakon pravednost Boja, odraz Njegovog nepromenljivog karaktera, onda iz toga sledi da ni sam
Bog ne moe da nadmai meru dobrote koja je utvrena
u Njegovom Zakonu. Bog ne moe biti bolji nego to
ve jeste, a Zakon objavljuje kakav je On. Kakve, onda,
izglede ima onaj koji je makar samo jedan propis prekrio, da uini neko dodatno dobro, kako bi upotpunio
ve potpunu i savrenu meru zakona, u pokuaju da se
iskupi za svoj prekraj?1 Ko to pokuava, pokuava nemogue: naime da bude bolji nego to to Bog zahteva,
tavie, bolji i od samoga Boga.
Ali nije ovo tako jednostavno, kao da je ovek pao
samo u jednoj pojedinosti. oveanstvo je zakazalo u
svakoj pojedinosti. Svi se uklonie i zajedno nevaljali postae: nema ga koji ini dobro, nema ni jednoga
ciglog. I ne samo to nego pali ovek ne moe svojom
oslabljenom snagom da uini ni jedno jedino delo koje
odgovara tom savrenom merilu. Za ovo, osim ponav1 Drugim reima, Adamovi potomci su prekrili zakon i ne mogu
vie da ga dre sami od sebe; oni ne mogu da uine nita sa svoje
strane da bi nadoknadili prekreno. Zato, svaki pokuaj od strane
oveka da nadoknadi prekraj zakona, u stvari je pokuaj da se uini
neko dobro preko, iznad zakona; da se zakonu doda neko dobro od
strane oveka. Tako ovek pokuava da bude iznad zakona i iznad
Boga, to je sotonina ideja od poetka prim. izdavaa
61
ljanja injenice da je Zakon merilo Boje pravednosti,

nije potreban nijedan drugi dokaz. Sigurno da niko nee
biti tako ohol i tvrditi da je bilo koje delo u njegovom ivotu bilo tako dobro kao da ga je sam Bog uinio. Svako
mora sa psalmistom da kae: Moja dobrota ne dosee
do Tebe!2 (Psalam 16,2)
Sve ovo direktno proizilazi iz Pisma. Hristos, koji nije
imao potrebe da Mu ko svedoi za oveka, jer je sam znao
ta bee u oveku (Jovan 2,25), rekao je: Jer iznutra iz
ljudskog srca izlaze zle misli, blud, krae, ubistva, preljube, lakomstva, zloe, prevare, raspojasanost, zavist, hula,
oholost, bezumlje. Sva ova zla izlaze iznutra i ine oveka
neistim (Marko 7,21-23). Drugim reima, lake je initi
zlo nego dobro. Ono to ovek ini u svom prirodnom
stanju jeste zlo. Zlo stanuje u oveku i deo je njegovog
bia. Zato apostol kae: Zato je stremljenje tela neprijateljstvo Bogu; jer se ne pokorava Bojem zakonu, niti
moe. Koji su sasvim u telu, ne mogu da ugode Bogu
(Rimljanima 8,7.8). I opet: Jer telo eli protiv duha, a
duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome, da ne inite ono ta hoete (Galatima 5,17). Poto je sada zlo deo
ovekove prirode i poto ga je svako nasledio od praroditelja, jasno je da sva pravednost, koja dolazi od takvog
oveka, u poreenju sa preistom haljinom Boje pravednosti, nije nita drugo do neista haljina (Is. 64,6).
2 Daniiev prevod: Ti si Gospod moj, nemam dobra osim Tebe.
62
Pravednost Boja
Dobra dela ne mogu izai iz grenog srca. To nam

Gospod jasno pokazuje jednim poreenjem: Jer se svako drvo poznaje po svom plodu. S trnja se ne beru smokve, niti se groe bere s kupine. Dobar ovek iz dobre
riznice svoga srca iznosi dobro, a zao ovek iz zle riznice iznosi zlo; jer njegova usta govore ono ega je srce
puno (Luka 6,44.45). Time hoe da se kae da ovek ne
moe da uini nita dobro, ako najpre ne postane dobar. Zato dela koja ini greni ovek nikada nisu u stanju
da ga opravdaju; naprotiv, poto dolaze iz zlog srca, ona
su zla i tako umnoavaju koliinu njegove grenosti. Iz
zlog srca moe izai samo zlo, a poveano zlo ne moe
proizvesti nijedno dobro delo. Grean ovek stoga uzalud nastoji da se opravda svojim naporima. On mora da
bude uinjen pravednim da bi mogao da ini dobro koje
eli i koje se od njega zahteva.
Rezimirajmo ovo, dakle:
1. Zakon Boji izraava potpunu, savrenu pravednost, i od svakoga koji eli da ue u carstvo Boje zahteva se potpuna poslunost ovom Zakonu.
2. Zakon, meutim, ne moe ni jednom oveku
dati ni najmanju meru pravednosti, jer su ljudi grenici i nisu u stanju da odgovore njegovim zahtevima. Ma
koliko ovek ozbiljno radio na sebi, nita to on moe
63
da uini ne zadovoljava zahteve Bojeg Zakona. Oni

su suvie uzvieni za njega, on ih ne moe ispuniti; on
ne moe dostii pravednost kroz Zakon, jer se delima
zakona nijedno telo nee opravdati pred njim. Kakvo
alosno stanje! Mi moramo da imamo pravednost koju
zahteva Zakon, inae ne moemo doi u carstvo nebesko; Zakon, meutim, ne daje pravednost nijednom od
nas. Bez obzira na nae najozbiljnije i neprestane napore, Zakonu je nemogue da nam da ma i najmanji deo
svetosti, bez koje niko nee videti Gospoda.
Ko e onda biti spasen? Postoji li uopte tako neto
kao to je pravedan ovek? Da, Biblija esto govori o njima. Ona Lota naziva pravednim Lotom. Isto tako govori o tome da e biti pravednih ljudi, koji e primiti svoju slavnu nagradu, kao to itamo iz Isaije 3,10: Recite
pravedniku da e mu dobro biti, jer e jesti plod od dela
svojih. Biblija nedvosmisleno izjavljuje da e na kraju
postojati pravedan narod: Tada e se pevati ova pesma
u zemlji Judinoj: imamo tvrd grad: zidovi su nama i
bedemi spasenje. Otvorite vrata da ue narod pravedni, koji dri veru3 (Isaija 26,1.2). David kae: Zakon
3 Koji dri istinu... Danii je preveo koji dri veru, no taan
prevod je koji dri istinu. Iako se moe protumaiti da je u pitanju
ista ideja, ipak, jasno je da vera poiva na istini, tj. da vera mora biti
upuena na istinu, ili neku vrstu nauke. Iz toga proizilazi, da narod
koji dri istinu, zapravo veruje u tu istinu na jedan ispravan nain,
64
Pravednost Boja
je tvoj istina (Psalam 119,142). Zakon ne samo to je

istina, nego je on zbir svih istina (Propovednik 12,13);
prema tome narod koji dri Njegovu istinu mora biti narod koji dri Zakon Boji. Oni e biti izvritelji Njegove
volje i ui u carstvo nebesko (Matej 7,21).
i tako ispunjava zahteve zakona ime mu se vera pripisuje u pravdu

prim. prev.
65
10. Gospod naa pravednost

Kako ovek moe imati pravednost koja je potrebna
da bi se ulo u carstvo Boje? Odgovor na ovo pitanje
je najvee delo jevanelja. Dozvolite prvo da prouimo
znaajnu lekciju o opravdanju ili o dodeljivanju pravednosti. injenice nam mogu pomoi u boljem razumevanju teorije. U Luki 18,9-14 itamo jednu Isusovu priu o
pravednosti ili o davanju pravednosti:
A ovu priu kaza nekima koji su bili uvereni u
sebe da su pravedni i ostale ljude nipodatavali.
Dva oveka odoe u hram da se pomole, jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljae se u sebi
ovako: Boe, hvala ti to nisam kao drugi ljudi, razbojnici, nepravednici, preljuboinci, ili kao i ovaj
carinik; postim dva puta u nedelji, dajem desetak od
svega to stiem. A carinik je stajao izdaleka i nije
hteo ni oi da podigne prema nebu, nego je udarao
svoja prsa govorei: Boe, budi milostiv meni grenom. Kaem vam, ovaj se vratio kui opravdan, a
ne onaj; jer e biti ponien svako ko uzdie samoga
sebe, a uzvien e biti ko samoga sebe unizuje.
Ovaj primer nam je dat da razumemo kako se moe,
i kako se ne moe stei pravednost. Fariseji nisu izumrli.
66
Gospod naa pravednost
I u dananjim vremenima ima jo mnogo onih koji oekuju da mogu stei pravednost svojim dobrim delima.
Oni se uzdaju u sebe i veruju da su pravedni. Oni se,
dodue, ne hvale uvek javno, ali na mnogo drugih naina
pokazuju da se uzdaju u svoju vlastitu pravednost. Moda se farisejski duh, koji za sticanje Boje naklonosti eli
da ukae na vlastita dobra dela, moe nai i kod samih
hriana, koji se zbog tereta svojih greha oseaju veoma
potiteni. Oni tuguju zbog svog grenog stanja i oplakuju
svoju slabost. Njihovo svedoanstvo se nikada ne uzdie
iznad ovog nivoa. Prilikom razgovora na skupovima oni
se postieno dre po strani i ne susreu se s Bogom u
molitvi. Ako su zgreili neto vie nego obino, ne mole
se sve dok se svest o njihovim gresima vie ili manje ne
obrie, ili dok ne uobraze da su ono to im je nedostajalo
popravili posebno dobrim ponaanjem. ta to otkriva?
To otkriva onaj farisejski duh koji se svojom pravednou pred Bogom busa u grudi, da nee da Mu pristupi
sve dok se ne osloni na lani stub svoje line pravednosti.
Ovi ljudi hteli bi da kau Bogu: Vidi, kako sam bio dobar
poslednjih dana; ti e me sada sigurno prihvatiti.
Ali kakva je posledica? ovek koji se uzdao u svoju pravednost, nije je imao, dok je onaj koji se molio u
svojoj potitenosti: Boe, budi milostiv meni grenom,
otiao opravdan kui. Hristos kae da je on otiao kui
opravdan tj. da je bio uinjen pravednikom.
67
Obratite panju: Carinik je uinio vie nego to je samo

alio zbog svojih grehova; on je molio za milost. ta je milost? Milost je nezasluena naklonost ili nastrojenost (dispozicija) da se prema ljudima moe bolje postupati nego
to to oni zasluuju. Sveto pismo kae o Bogu: Koliko je
nebo visoko od zemlje, tolika je milost njegova k onima koji
ga se boje (Ps. 103,11). Rastojanje izmeu neba i Zemlje je
dakle, mera prema kojoj Bog sa nama, ako ponizno stupimo pred Njega, bolje postupa nego to mi to zasluujemo.
A kako to On bolje postupa sa nama? Tako to uzima nae
grehe; jer sledei stih kae: Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naa. To je u saglasnosti sa izjavom Isusovog omiljenog uenika: Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan da nam oprosti
grehe i oisti nas od svake nepravednosti. (1. Jov. 1,9)
Za dalje zakljuke o Bojoj milosti i njenom otkrivenju itajmo u Miheju 7,18.19:
Ko je Bog kao ti? koji prata bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svojega, ne dri
doveka gneva svojega, jer mu je mila milost. Opet
e se smilovati na nas; pogazie naa bezakonja;
bacie u dubine morske sve grehe njihove.
itajmo sada direktan stav Boje rei po pitanju davanja pravednosti.
68
Poto je apostol Pavle dokazao da su svi sagreili i izgubili slavu Boju, jer se nijedno telo ne moe opravdati
pred Njim, on nastavlja i kae da smo
Opravdani (uinjeni pravednim) zabadava,
njegovom milou, kroz otkup koji je u Hristu
Isusu, kojega je Bog istakao da bude pomirenje
kroz veru u Njegovu krv, da pokae svoju pravednost kojom je u svojoj boanskoj strpljivosti opratao grehe prolosti; objavivi: Ja rekoh u sadanje vreme svoju pravednost, da je On pravedan i
da moe opravdati onoga koji je od vere Isusove.
(Rim. 3,24-26 KJV)
Opravdani zabadava. Kako je ovo mogue? Poto
i najbolji napori grenoga oveka ne mogu ni najmanje
doprineti da on dobije pravednost, oigledno je da mu se
ona moe dati samo kao dar. Pavle jasno oznaava takvu
pravednost kao dar: Jer ako se posredstvom jednoga smrt
zacarila usled prestupa jednoga, mnogo e pre oni, koji
primaju izobilje blagodati i dara pravednosti, carovati u ivotu posredstvom jednoga, Isusa Hrista! (Rim. 5,17). Poto je pravednost dar, onda je i veni ivot, koji je nagrada
za pravednost, dar Boji kroz Isusa Hrista, Gospoda naeg.
Otac je istakao (naimenovao) svoga Sina kao Onoga
kroz koga dobijamo oprotenje naih greha, a ovo opro69
tenje sastoji se jednostavno u objavi Njegove pravednosti

(koja je naravno, takoe, pravednost Boja). Bog, koji je
bogat u milosti (Ef. 2,4) i koji ima zadovoljstvo u tome,
pokriva svojom pravednou grenika koji prihvata Hrista
kao zamenu za njegov greh. To je sigurno dobra razmena
za grenika, a ipak nije gubitak za Boga; jer Njegova je svetost beskonana, i ta zaliha se nikada ne moe smanjiti.
Stihovi koje smo upravo razmatrali (Rim. 3,24-26)
samo su drugo objanjenje stihova 21 i 22, koji slede izjavu da se delima Zakona niko ne opravdava. Apostol onda
nastavlja: A sad se bez uea zakona javila pravednost
od Boga, posvedoena od zakona i proroka, naime, pravednost Boja verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju (kombinovani prevod Karadi-arni). Bog stavlja
svoju pravednost na onoga koji veruje. On ga pokriva
njome, tako da se greh vie ne pojavljuje. Tek tada oni
kojima je oproteno mogu da uzviknu sa prorokom:
Veoma u se radovati u Gospodu, i dua e se
moja veseliti u Bogu mojem, jer me obue u haljine spasenja i platom pravde ogrte me kao kad
enik namesti nakit i kao kad se nevesta uresi uresom svojim. (Isaija 61,10)
Neko bi mogao da primeti i da postavi pitanje: Kako
se slau rei A sad se bez uea zakona javila praved70
nost od Boga sa iskazom da je Zakon pravednost Boja

i da izvan njegovih zahteva nema pravednosti? Ovde ne
postoji protivrenost, niti se Zakon zanemaruje. Pogledajmo paljivo: Ko je dao Zakon? Hristos. Kako ga je
On objavio? Kao onaj koji mo ima, dakle, kao Bog.
Zakon je doao od Njega isto kao i od Oca i, jednostavno, Zakon je objava pravednosti Njegovog karaktera.
Zato je pravednost koja dolazi kroz veru Isusa Hrista
ona ista pravednost koja postoji u Zakonu. To pokazuje
i izraz da je posvedoena od zakona.
Pokuajmo da zamislimo ovaj proces. Ovde je Zakon
Boji kao svedok koji je u svako doba spreman da svedoi protiv grenika. Zakon je nepromenljiv i ne moe
grenika da proglasi pravednim. Dokazani grenik uvek
iznova pokuava da dobije pravednost od Zakona; ali zakon se odupire svim njegovim naporima. Nemogue ga
je podmititi bilo kojom koliinom vlastitih ispatanja ili
injenja dobrih dela. Na kraju grenik, umoran od uzaludne borbe da bude opravdan Zakonom, uje Hristov
glas i leti u Njegove rairene ruke. Tako skriven u Hristu,
on biva okruen Njegovom pravednou. I gle, sada je
verom u Hrista dobio ono za ta se uzalud tako ozbiljno
borio. On sada ima pravednost koju zahteva Zakon, i to
ba onu koja se trai; jer on je dobija sa Izvora Pravednosti, od kojeg naime i Zakon dolazi. I sam Zakon potvruje ispravnost ove pravednosti, i sve dok je ovek ima,
71
ona e ga braniti pred sudom protiv svih njegovih tuitelja i potvrivati injenicu da je on pravedan ovek. Pavle
je bio uveren da e mu pravednost koja je kroz veru
Hristovu, pravednost od Boga na osnovu vere (Filibljanima 3,9 KJV), pomoi da opstane na dan Hristov.
U tom procesu zamene ne postoji ni jedna greka.
Bog je pravedan i istovremeno, Onaj koji pravda onoga
koji veruje u Hrista. U Hristu obitava sva punina boanstva telesno. On ima iste osobine kao i Otac (u potpunosti je jedno sa Ocem). Prema tome, spasenje koje
je u Njemu da otkupi izgubljenog oveka dovoljno
je da ovoga ponovo zadobije za svu venost. ovekova
pobuna je jednako usmerena na Sina koliko i na samog
Oca, jer su Oni jedno. Kada je Hristos dao Sebe za nae
grehe, Car je patio za svoje pobunjene podanike, i muenik je oprostio krivicu svojim muiteljima. ak i onaj
koji sumnja mora da prizna da svaki ovek ima pravo
da oprosti nepravdu koja mu je uinjena, Zato onda
cepidlaiti i prebacivati Bogu koji koristi to isto pravo?
On, takoe, ima pravo da oprosti nepravdu koja mu je
uinjena; i to utoliko vie, jer je zatitio integritet svoga
Zakona, na taj nain to je Sebe samog dao da bude kanjen za dug koji je imao grenik. Moe se rei da je Nevini stradao za grenika. To je istina; nevini Paenik dao
je sebe po svojoj slobodnoj volji da bi po pravdi svoje
vladavine mogao da uini ono na ta ga je nagnala Nje72
gova ljubav, a to je da oprosti nepravdu, koja je uinjena

Njemu kao Gospodaru svemira.
Pogledajmo sada kako Bog sam opisuje svoje ime u
vreme kada je bio izloen najveem preziru: A Gospod sie u oblaku, i stade onde s njim, i povika po imenu: Gospod. Jer prolazei Gospod ispred njega vikae:
Gospod, Gospod, Bog milostiv, alostiv, spor na gnev i
obilan milosrem i istinom, koji uva milost tisuama,
prata bezakonja i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga (pred kojim niko nije nevin rev. Luter) (2. Moj.
34,5-7). To je Boje ime, to je Njegov karakter; tu se On
otkriva oveku; On eli da ga ljudi posmatraju i potuju
u svetlu ove izjave. Ali kako se to slae sa poslednjom
izjavom, da pred Njim niko nije nevin? To se tano
slae sa Njegovom strpljivom, nadasve velikom dobrotom i ophoenjem sa prestupima Njegovog naroda. Zaista je tano da On krivce ne smatra nevinima; jer kad
bi to inio, onda ne bi mogao biti pravedan Bog. Ali On
ini neto mnogo bolje: On udaljuje krivicu, tako da raniji krivac stoji opravdan kao da nikada nije greio.
Neka niko ne cepidlai oko izraza obue u pravednost, smatrajui to dvolinou. Neki, koji pokazuju
jedinstveni nedostatak potovanja vrednosti opravdanja
kao dara, ak kau da ne ele pravednost koja se oblai, nego onu koja dolazi iz ivota. Oni potcenjuju Boju
pravednost, koja verom u Hrista dolazi na sve i u sve koji
73
veruju. Svakako se slaemo sa njihovim miljenjem utoliko to ele da se zatite od licemerja, forme pobonosti
koja je bez sile. italac, meutim, ne sme da zaboravi da
je velika razlika u tome ko nas oblai u pravednost. Ako
mi pokuamo da je obuemo sami onda e to biti samo
neista haljina, ma koliko nam izgledala lepa. Ali ako
nas Hristos u nju obue, onda se ona ne sme ni prezirati
ni odbacivati. Obratimo panju na rei proroka Isaije:
Jer me obue u haljine spasenja i platom pravde ogrnu
me (Isaija 61,10). Pravednost u koju nas Hristos oblai
jeste pravednost koju Bog odobrava, i ako je On time zadovoljan, sigurno je da ljudi ne bi trebalo da trae nita
bolje od toga.
Ali uiniemo jo jedan korak da bismo ovu stvar
oslobodili od svih moguih tekoa. Zaharija 3,1-5 daje
nam reenje:
Posle mi pokaza Isusa poglavara svetenikoga, koji stajae pred anelom Gospodnjim, i sotonu, koji mu stajae s desne strane da ga pre. A
Gospod ree sotoni: Gospod da te ukori, sotono,
Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li
on glavnja istrgnuta od ognja? A Isus bee obuen
u haljine prljave, i stajae pred anelom. A on progovori i ree onima koji stajahu pred njim: skinite
s njega te prljave haljine. I ree mu: vidi, uzeh s
74
tebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine. I rekoh: neka mu metnu istu kapu na glavu. I metnue mu istu kapu na glavu, i obukoe mu haljine; a
aneo Gospodnji stajae.
Obratimo panju, u gornjem izvetaju, na to da je
uklanjanje prljavih haljina jednako uklanjanju greha
(zla) od oveka. I zato, kad nas Hristos oblai u haljinu
svoje pravednosti, On ne pokriva samo nae grehe svojim ogrtaem, nego ih udaljuje od nas. To pokazuje da je
oprotenje greha vie nego neka forma ili prosto upisivanje podataka u nebeske knjige, ime se gresi ispravljaju.
Oprotenje greha je stvarnost; ono je neto sasvim opipljivo, neto to sutinski utie na oveka. Ono ga zaista
oslobaa od krivice; i kad je ovek osloboen od greha i
opravdan, onda se u njemu desila temeljna promena. On
je sada zaista drugi ovek, jer je ovu pravednost za oprotenje svojih greha dobio u Hristu, time to se obukao u
Hrista. Zato ako je ko u Hristu, novo je stvorenje (2.
Korinanima 5,17). Potpuno i besplatno oprotenje greha ima za posledicu onu divnu promenu koja je poznata
kao novoroenje; jer ovek ne moe da postane novo
stvorenje osim novoroenjem, to je jednako posedovanju novog ili istog srca.
Novo srce je ono koje voli pravednost, a mrzi greh.
To je srce koje je voljno da bude voeno putevima pra75
vednosti. Takvo srce je Gospod eleo da ima Izrailj: O,

kad bi im bilo srce svagda tako da me se boje i da dre
sve zapovesti moje svagda, da bi dobro bilo njima i sinovima njihovim doveka (5. Mojsijeva 5,29). Ukratko,
to je srce koje je osloboeno kako ljubavi prema grehu,
tako i krivice greha. ta, meutim, dovodi oveka dotle
da iskreno trai oprotaj svojih greha? To je jednostavno mrnja prema grehu i njegova tenja za pravednou;
pri emu je i jedno i drugo podstaknuto Duhom Svetim.
Sveti Duh se bori sa svakim ovekom. On dolazi kao
onaj koji ukorava. Kada se glas Njegovih ukora ceni, On
odmah uzima poloaj Uteitelja. Ono isto osvedoenje
koje oveka vodi da prihvati te ukore, koje ga ini poniznim i koje ga nagoni da prihvati uputstva Bojeg Duha,
dovee ga do toga da sledi i Njegova uenja. Jer koji se
vladaju po Duhu Bojem oni su sinovi Boji. (Rim. 8,14)
ime se postie opravdanje ili oprotenje greha? Verom: Opravdavi se dakle verom, imamo mir s Bogom
kroz Gospoda svoga Isusa Hrista (Rim. 5,1). Pravednost Boja dolazi na sve koji veruju (Rim. 3,22). Ovo
delo ini oveka detetom Bojim; jer Pavle ui: Jer ste
vi svi sinovi Boji verom Hrista Isusa (Galatima 3,26).
Da svako kome su gresi oproteni odmah postaje
dete Boje, svedoi Pavle u svojoj poslanici Titu. Poto
je istakao bezbono stanje, u kome smo svi nekada bili,
on pie:
76
A kad se pokaza dobrota i ovekoljublje Boga,

Spasitelja naega, spasao nas je ne na osnovu dela
koja smo mi uinili u pravednosti, nego po svojoj
milosti banjom koja preporaa i obnavlja Duhom Svetim, koga bogato izli na nas posredstvom
Isusa Hrista, Spasitelja naega, da opravdani njegovom blagodau postanemo naslednici venoga
ivota kao to se nadamo. (Titu 3,4-7)
Obratimo panju da mi postajemo naslednici, jer
smo opravdani Njegovom milou. Iz Rimljanima
3,24.25 smo nauili da ovo opravdanje dolazi milou, iz
vere u Hrista. U Galatima 3,26 se meutim kae da nas
vera u Hrista ini Bojom decom. Otuda znamo da je
svako ko je opravdan Bojom milou dobio oprotenje
i da je dete i naslednik Boji.
Nema, na osnovu prethodnog, nikakvog razloga za
pretpostavku da ovek mora najpre da izdri izvesnu
probu i da postigne odreen stepen svetosti pre nego
to ga Bog prihvati kao svoje dete. On nas prihvata ba
onakve kakvi jesmo. Nije naa dobrota razlog zbog kojeg
nas Bog voli, ve je to naa velika potreba; ne zato to
se Njemu neto dopada na nama, nego Sebe radi i zato
to zna ta Njegova boanska sila moe od nas da uini.
To je mogue pravom spoznajom uzvienosti i svetosti
Boje kao i injenice da On dolazi nama, grenim i pa77
lim ljudima, da bi nas primio u svoju porodicu. Shvatanjem ovoga moi emo bolje da cenimo smisao rei
apostola Jovana: Vidite kakvu nam je ljubav dao otac,
da se deca Boja nazovemo! (1. Jovanova 3,1). Svakome
kome je uinjena ovolika milost isti se, kao i on to je
ist. (1. Jov. 3,3)
Bog nas prima kao svoju decu, ne zato to smo dobri,
nego da bi nas uinio dobrim. Pavle kae: Ali Bog, koji
je bogat u milosti, zbog svoje velike ljubavi kojom nas
je zavoleo, oiveo je Hristom i nas koji smo bili mrtvi u
svojim prestupima, blagodau ste spaseni, i s njim je
vaskrsao nas i postavio na nebesima u Hristu Isusu, da
u buduim vekovima pokae preveliko bogatstvo svoje
blagodati svojom dobrotom prema nama u Hristu Isusu (Efescima 2,4-7). Potom nastavlja: Jer ste posredstvom vere blagodau spaseni, i to nije od vas, Boji je
dar; ne od dela, da se niko ne pohvali. Mi smo, naime,
njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela, koja
je Bog unapred pripravio da u njima ivimo (Ef. 2,810). Ovaj odlomak pokazuje da nas je Bog ljubio dok
smo jo bili mrtvi u gresima. On nam daje svoga Duha
da bi nas oiveo u Hristu, i taj isti Duh zapeauje nae
usvajanje u Boansku porodicu. Bog nas, dakle, prihvata
da moemo kao nova stvorenja u Hristu da inimo dobra dela koja je On odredio.
78
11.Prihvaeni od Boga
Mnogi ljudi oklevaju da se predaju Bogu i da mu
slue, jer se boje da ih Bog nee prihvatiti. ak i meu
onima koji kau da ve godinama slede Hrista nalaze se
hiljade onih koji sumnjaju da ih je Bog prihvatio. Za dobro takvih ljudi ja piem i ne bih eleo njihove due da
zbunim nagaanjima, nego se trudim da im ukaem na
jasna obeanja Rei Boje.
Da li e me Bog prihvatiti? Ja odgovaram pitanjem:
Da li e neko prihvatiti ono to je ve kupio? Da li primate robu koju ste kupili u prodavnici kad Vam se isporui? Naravno! Nema nikakve sumnje u vezi sa tim.
Prosta injenica da ste neto kupili i dali novac za to,
dovoljan je dokaz da ste ne samo voljni da primite tu
stvar nego i da od srca elite da je dobijete. Ono to ovek ne voli, to uopte i ne kupuje. A to je vie platio neki
predmet, utoliko vie mu je stalo da ga poseduje. Ako je
cena koju ste za to platili visoka i ako ste morali da radite
za to celog ivota da biste zaradili potrebni novac, onda
ete ga bez sumnje odmah primiti im se isporui. Vama
je mnogo stalo do toga da isporuka ne izostane.
Ovaj jednostavni i prirodni prikaz primeniemo
sada na sluaj grenika, koji eli da doe k Bogu. Najpre
treba zapaziti da nas je Bog kupio. Ili zar ne znate da je
vae telo hram Duha Svetoga koji je u vama, koga imate
79
od Boga, te ne pripadate samo sebi? Vi ste, naime, skupo

kupljeni. (1. Korinanima 6,19.20)
Cena koja je plaena za nas jeste Hristova krv, kao to
je i Pavle svedoio stareinama u Efesu: Pazite na sebe i
na sve stado, u kom vas je Duh Sveti postavio za vladike,
da napasate Crkvu Boju, koju je stekao krvlju svojom
(Dela 20,28). A Petar pie: Znajui da od svog sujetnog
naina ivota, koji vam je od vaih otaca predan, niste
iskupljeni propadljivim stvarima, srebrom ili zlatom,
nego dragocenom krvlju Hrista kao nevinog i preistog
jagnjeta (1. Petrova 1,18.19). Hristos je dao samoga
sebe za nas (Titu 2,14). On je dao sebe za nae grehe,
da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta po volji Boga i Oca
naega. (Galatima 1,4)
Hristos nije kupio neku posebnu klasu ljudi, nego celo
greno oveanstvo. Jer Bog je tako zavoleo svet da je
svog jedinorodnog Sina dao, da svaki ko veruje u njega
ne propadne, nego da ima veni ivot (Jov. 3,16). Isus
je rekao: Hleb koji u ja dati telo je moje, koje u dati za
ivot sveta (Jov. 6,51). Jer je Hristos, dok smo mi jo bili
slabi, u odreeno vreme umro za bezbonike (Rim. 5,6).
Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time to je
Hristos umro za nas kad smo jo bili grenici. (Rim. 5,8)
Hristos je platio za nas neizmernu cenu. Moemo
onda biti sigurni da mu je veoma stalo do toga da dobije ono to je kupio. On je celim srcem prionuo da nas
80
Prihvaeni od Boga
dobije. Bez toga On ne bi mogao biti zadovoljan. itaj

Filibljanima 2,6-8; Jevrejima 12,2; Isaija 53,11.
Moda e neko ipak rei: Ja sam nedostojan. To
znai da je ovek nedostojan plaene cene i da se boji
da doe Hristu, jer bi On mogao opozvati kupovinu. Takav strah bi mogao imati osnova da kupovina jo nije
zakljuena i da cena jo nije plaena. Ako te On ne bi
primio, moda zato to nisi vredan cene, onda On ne bi
izgubio samo tebe, nego i svu plaenu sumu. Nikome ne
bi palo na pamet da odbaci steenu robu zato to ona
nije vredna plaene cene. ovek e zadrati robu, da bi
imao makar neto zauzvrat za novac koji je dao, umesto
da ba nita nema.
Dalje, vi ionako nita ne moete da uradite po pitanju
vrednosti. Jer kad je Hristos bio na ovoj Zemlji da izvri
kupovinu, nije imao potrebe da ko svedoi za oveka;
jer je sam znao ta bee u oveku (Jovan 2,25). On je sa
najboljim poznavanjem kupio i tano je znao koliko je
vredno ono to je dobio. Takoe, On nije nimalo razoaran kad doe k Njemu i ako te nae bezvrednog. Poto
je potpuno znao o emu se radi i ipak bio spreman da
zakljui kupovinu, moe biti potpuno miran, ne razmiljajui i ne brinui se.
Ono to je najdivnije u toj celoj stvari jeste da nas je
On kupio, iako smo bili nedostojni. Njegovo znalako
oko otkrilo je velike mogunosti u oveku i On ga je ku81
pio, ne zbog njegove tadanje ili sadanje vrednosti, nego

zbog onoga to od njega moe nainiti. Ja, ja sam briem
tvoje prestupe sebe radi (Is. 43,25). Poto mi nemamo
nikakvu pravednost, On nas je kupio da mi u Njemu postanemo pravednost Boja (2. Kor. 5,21). U njemu telesno obitava sva punina boanstva, a vi ste puni u njemu,
koji je glava svakog poglavarstva i vlasti. (Kol. 2,9.10)
Evo opisa celog ovog procesa: Mi
smo kao i ostali po prirodi bili podloni
Bojem gnevu. Ali Bog, koji je bogat u milosti,
zbog svoje velike ljubavi kojom nas je zavoleo,
oiveo je Hristom i nas koji smo bili mrtvi u svojim prestupima, blagodau ste spaseni, i s njim
je vaskrsao nas i postavio na nebesima u Hristu
Isusu, da u buduim vekovima pokae preveliko
bogatstvo svoje blagodati svojom dobrotom
prema nama u Hristu Isusu. Jer ste posredstvom
vere blagodau spaseni, i to nije od vas, Boji
je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali. Mi smo,
naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za
dobra dela, koja je Bog unapred pripravio da u
njima ivimo. (Efescima 2,3-10)
Mi treba da budemo na slavu njegove blagodati
(Efescima 1,6). Da smo mi prvobitno bili vredni onoga
82
Prihvaeni od Boga
to je On platio sa nas, onda ne bismo mogli biti na slavu

Njegove blagodati. On ne bi mogao da u buduim vekovima pokae na nama preveliko bogatstvo svoje blagodati. Ali kako nas je On otkupio bezvredne, a ipak nas
prima i moe na kraju da nas pokae bez mane, onda e
to biti na Njegovu venu slavu. Niko od spasenih nee
onda sebi pripisati slavu. Kroz svu venost spaseno e
mnotvo jednim glasom klicati Hristu: Dostojan si ...
zato to si bio zaklan i to si svojom krvlju iskupio Bogu
ljude od svakoga plemena i jezika i naroda i narodnosti,
i uinio ih Bogu naemu carstvom i svetenicima i oni
e carevati na zemlji... Jagnje, koje je zaklano, dostojno
je da primi silu i bogatstvo i mudrost i mo i ast i slavu
i blagoslov. (Otkrivenje 5,9.10.12)
Svakako da bi trebalo da se ukloni svaka sumnja o tome
da nas Bog prima. Ali to nije tako. Prkosno i neverno srce
iznosi nove sumnje: Ja sve to verujem, ali Ba ovde
stani. Ako veruje, onda nee rei ali. Kad neko svom
priznanju vere doda re ali, onda u stvari kae: Verujem, ali ne verujem. Onda ti obino nastavlja: Moda
ima pravo, ali dozvoli da zavrim. Ono to sam hteo da
kaem jeste da verujem obeanjima Biblije koje si citirao,
ali Biblija kae, da ako smo mi deca Boja, da emo imati i svedoanstvo Duha. Mi emo imati svedoanstvo u
nama, a ja ne oseam nita od takvog svedoanstva. Zato
ne mogu da verujem da sam ja u Hristu. Ja verujem Nje83
govoj Rei, ali ja nemam svedoanstvo u sebi. Razumem

tvoju tekou, dozvoli da vidim da li mogu da je otklonim.
Da li neko pripada Hristu ili ne, to je stvar o kojoj
ovek mora sam da odlui. Video si ta je On za tebe
platio. Na pitanje: Da li si Hristov? samo ti moe
dati odgovor. Ako nisi Njegov, to je iskljuivo zato to si
odbio da sebe preda Njemu, Onome koji te je otkupio.
Time Ga obmanjuje. On kae: Vazdan pruah svoje
ruke neposlunom i jogunastom narodu (Rimljanima
10,21). On te preklinje da Mu da ono to je On kupio i
platio. Ali ti Ga odbija i optuuje da nee da te primi.
Ako mu se preda celim srcem da bude Njegovo dete,
onda moe biti i siguran da te je primio.
to se tie okolnosti da veruje Njegovoj Rei, a da
ipak sumnja da te je primio zato to ne osea svedoanstvo u svom srcu, ja i dalje ostajem pri tome da ne
veruje. Kad bi verovao, imao bi svedoanstvo. uj Njegovu Re: Ko veruje u Sina Bojeg ima svedoanstvo
u sebi. Ko ne veruje Bogu, nainio ga je laom, jer nije
verovao u svedoanstvo kojim je Bog svedoio za svoga
Sina (1. Jovanova 5,10). Ko veruje u Sina, veruje takoe
Njegovoj Rei i svedoanstvu Bojem o Njemu.
Ko veruje u Sina Bojeg ima svedoanstvo u sebi.
Ne moe imati svedoanstvo, dok ne veruje. Ali im
poveruje, ima i svedoanstvo. Kako to moe biti? Zato
to je tvoja vera u Boju Re svedoanstvo. Bog kae:
84
Prihvaeni od Boga
A vera je tvrdo pouzdanje u ono emu se nadamo, osvedoenje o stvarima koje ne vidimo (Jev. 11,1). Kad bi ti
Bog svojim ujnim glasom rekao da si ti Njegovo dete,
onda bi to bio dovoljan dokaz za tebe. Kad Bog u svojoj
Rei govori, onda je to isto kao kad bi ti govorio ujnim
glasom, a tvoja vera je dokaz da uje i ima poverenje.
Ova stvar je tako vana, da je vredna posebne panje.
Pogledajmo je jo malo. itajmo najpre: Mi smo verom
Hrista Isusa ... svi sinovi Boji (Gal. 3,26). To je sasvim
sigurna potvrda onoga to sam rekao o neverovanju u
svedoanstvo. Naa vera nas ini decom Boijom. Kako
dobijamo ovu veru? Vera potie ... od propovedi, a
propoved biva Hristovom Reju (Rim. 10,17). Kako
se moe stei vera u Njegovu Re1? Jednostavno, verovanjem da Bog ne moe da lae. Ti svakako nee rei
Bogu u lice da je On laov, ali to ipak ini ako ne veruje u Njegovu re. Sve to treba uiniti da bi se verovalo
jeste verovati. Blizu ti je re, u tvojim ustima i u tvom
srcu, to jest, re vere koju mi propovedamo. Ako, dakle,
svojim ustima ispovedi da je Isus Gospod i poveruje u
svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bie spasen.
Jer srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje. Pismo, naime, kae: Svako ko veruje u
njega, nee se postideti. (Rim. 10,8-11)
1 Vera biva od propovedanja, a propovedanje Reju Bojom prevod Vuka Karadia
85
Sve navedeno je u potpunom skladu sa Rim. 8,16.17:

Sam Duh svedoi naem duhu da smo deca Boja. Ako
smo pak deca, onda smo i naslednici; naslednici Boji,
sunaslednici Hristovi; jer sa njim stradamo da se sa njim
i proslavimo. Duh koji svedoi naem duhu jeste Duh
Uteitelj koga je Hristos obeao u Jov. 14,16. On je Duh
istine (stih 17), i Njegovo svedoanstvo moe biti samo
istinito. Kako se, dakle, svedoanstvo raa? On svedoi
u nama time to nas podsea na napisanu re koju je
On dao (1. Kor. 2,13; 2. Pet. 1,21). Kad nas podsea na
to, onda je to isto kao i da nam direktno govori. On razjanjava naem umu zapis koji smo mi ve zapamtili;
mi smo sigurni da je to svedoanstvo istinito, jer Bog
ne moe da lae. Time mi kaemo sotoni, idi od nas sa
svojim lanim svedoanstvom protiv Boga. Mi verujemo u Boju Re. Prihvatajui to svedoanstvo, znamo da
smo Boja deca i viemo: Ava, Oe! Sada tek potpuno
shvatamo ovu divnu istinu. Ponavljanjem rei Svetog pisma, one postaju stvarnost za nas! Bog je na Otac. Mi
smo stvarno Njegova deca. Koliko radosti skriva ova misao! Vidimo da svedoanstvo u nama nije tek neki utisak
ili prolazno oseanje. Gospod ne trai da pokazujemo
poverenje tako nepouzdanom svedoku kao to su naa
oseanja; jer ko se uzda u srce svoje, bezuman je (Prie
28,26). Svedoanstvo na koje treba da se oslonimo jeste
neprolazna Re Boja. Ovo svedoanstvo moemo imati
86
Prihvaeni od Boga
kroz Duha Svetoga u naim srcima. Hvala Bogu za Njegov neiskazani dar! (2. Korinanima 9,15)
Ovo obeanje, meutim, nije razlog da popustimo
u naoj revnosti i da skrstimo zadovoljno ruke kao da
smo postigli savrenstvo. Ne smemo zaboraviti da nas
Hristos ne prihvata nas radi, nego Sebe radi, ne zato to
smo savreni, nego zato to u Njemu treba da teimo
ka savrenstvu. On nas blagosilja, ne zato to smo bili
tako dobri i to smo zasluili blagoslov, nego da bismo se
okrenuli od zla silom koju smo primili kroz taj blagoslov
(Dela 3,26). Svima koji veruju u Hrista, sila je data da bi
mogli postati deca Boja (Jovan 1,12). Pomou predivnih i izvanrednih obeanja naeg Boga kroz Isusa Hrista
i mi moemo postati uesnici u Bojoj prirodi (2. Petrova 1,4).
87
12. Pobeda vere

Biblija ui: Pravednik e iveti od vere. Pravednost
koja vai pred Bogom dolazi iz vere u veru. Ali delovanje vere nita bolje ne prikazuje od primera koji su
za nau nauku napisani da strpljivou i utehom Pisma
imamo nadu (Rimljanima 15,4). Uzmimo najpre jedan
znaajan dogaaj koji je zapisan u 2. Dnevnika 20. Pratite ovaj dogaaj sa Svetim pismom u rukama.
A posle toga sinovi Moavovi i sinovi Amonovi i s njima koji ive meu sinovima Amonovim,
dooe da vojuju na Josafata. I dooe te javie Josafatu govorei: ide na te veliko mnotvo ispreko
mora, iz Sirije; i eno ih u Asason-Tamaru, a to je
En-Gad. (stihovi 1.2)
Od ove velike vojske uplaio se i car i sav narod. Meutim oni su postupili mudro i skupili su se zajedno da
potrae Boga (stihovi 3.4). Onda je usledila molitva Josafata, koji je bio voa naroda; i poto je to bila molitva
vere koja je u sebi sadravala poetak pobede, vredna je
naeg posebnog prouavanja:
Tada stade Josafat u zboru Judinu i Jerusalimskom u domu Gospodnjem pred tremom novim,
88
Pobeda vere
i ree: Gospode Boe otaca naih! nisi li ti Bog na

nebu i vlada svim carstvima narodnim? nije li u
tvojoj ruci mo i sila da ti niko ne moe odoleti?
(stihovi 5.6)
Ovo je bio izvanredan poetak jedne molitve! Ona
poinje sa priznanjem Boga na nebu. Tako poinje i
uzor-molitva: Oe na koji si na nebesima! ta to znai? Da je Bog, kao Bog na nebu, Stvoritelj. Ona nastavlja sa priznanjem Njegove sile nad svim carstvima
narodnim i silama tame. injenica da je On, Stvoritelj,
na nebu, pokazuje da je u Njegovoj ruci mo i sila tako
da niko nije u stanju da Mu se suprotstavi. Zato ovek,
koji poinje molitvu u mnotvu onih kojima je potrebna
pomo, sa ovako jasnim prepoznavanjem Boje sile, ve
ima pobedu na svojoj strani? Zato to, zapazite, Josafat
ne izjavljuje samo svoju veru u udesnu Boju silu, ve
je on istovremeno iskazao pravo na Boansku silu kao
svoju vlastitu, govorei: Nisi li ti na Bog...? On ovim
ispunjava osnovni uslov Pisma Koji dolazi k Bogu, valja
da vjeruje da ima Bog, i da plaa onima koji ga trae.
(Jevrejima 11,6)
Josafat onda nastavlja da nabraja kako je Gospod dao
njima zemlju Hanan i kako im nije dao da prou kroz
zemlju amonsku i moavsku i kako ih nisu istrebili, a ovi
narodi sada su doli da ih isteraju iz nasledstva Bojega
89
(stihovi 7-11). I onda zakljuuje: Boe na, zar im nee suditi? jer u nama nema snage da se opremo tome
mnotvu velikom, koje ide na nas, niti mi znamo ta
bismo inili, nego su oi nae uprte u te (stih 12). Za
Boga nema nikakve razlike u savladavanju neke stvari,
da li sa mnogima ili sa onima koji uopte nemaju sile (2.
Dnevnika 14,11). Njegove oi gledaju po svoj zemlji, da
bi pokazivao silu svoju prema onima kojima je srce celo
prema njemu (16,9), i dobro je za sve koji su u nevolji
da se uzdaju samo u Njega. Ovakav stav Josafata i njegovog naroda odgovarao je apostolskom propisu: Gledajui na Isusa, zaetnika i usavritelja vere (Jevrejima
12,2). On je zaista poetak i kraj, i sva sila na nebu i na
Zemlji u Njegovoj je ruci.
Kakav je sada bio rezultat? Prorok Gospodnji je doao u sili Svetoga Duha i rekao: Sluajte, svi sinovi Judini i Jerusalimljani, i ti care Josafate, ovako vam veli
Gospod; ne bojte se i ne plaite se toga mnotva velikoga, jer nije va rat nego Boji (2. Dnevnika 20,15). I tada
je dola zapovest da se neprijatelj napadne u zoru, da
se ide u susret neprijateljima, te da e oni videti pomo
Gospodnju, jer e On biti s njima.
Sada dolazi najvaniji deo: A ujutru ustavi rano izidoe u pustinju Tekujsku; a kad izlaahu, stade Josafat i
ree: ujte me Judejci i Jerusalimljani; verujte Gospodu
Bogu svojemu i biete jaki, verujte prorocima njegovim
90
Pobeda vere
i biete sreni. I tako dogovoriv se s narodom postavi

pevae Gospodnje da hvale svetu krasotu idui pred vojskom i govorei: hvalite Gospoda, jer je doveka milost
njegova. (stihovi 20.21)
Bez sumnje, bio je to zaista neobian nain da se ide
u borbu. Svega nekoliko vojski u ljudskoj istoriji je ilo
u borbu sa takvom prethodnicom. Kakav je bio ishod
ove bitke?
A kad poee pesmu i hvalu, obrati Gospod
zasedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na
one iz gore Sira, koji izidoe na Judu, te se razbie. Jer sinovi Amonovi i Moavovi ustae na one iz
gore Sira da ih pobiju i potru; i kad pobie one iz
gore Sira, udarie jedni na druge, te se potre. A
kad Juda doe do straare prema pustinji, i pogleda na mnotvo, a to mrtva telesa lee po zemlji, i
nijedan ne bee ostao iv. (stihovi 22-24)
Ako je i bilo vojski koje su sa takvom prethodnicom
izale u bitku, isto tako ih je malo bilo koje su nagraene sa ovakvom pobedom. Ali odakle je doao ovaj divni
uspeh? Na ovom mestu, prava bi stvar bila odvojiti malo
vremena za izuavanje filozofije pobede verom, kako je
ona predstavljena u ovom sluaju. ta li je mislio neprijatelj, koji se oslanjao na svoju nadmonu silu, kad je
91
toga jutra uo da dolaze sinovi Izrailjevi sa pesmom i

hvalom? Nita drugo osim da su sinovi Izrailjevi dobili
pojaanje, i to toliko znaajno, da je uzaludno pruati im
otpor. Zato je neprijatelje uhvatio panian strah, tako da
je svako svakoga smatrao neprijateljem.
A da li su oni pogreno zakljuili da je Izrailj dobio
pojaanje? Neprijatelj je imao pravo, zaista je bilo tako
Izrailj je dobio pojaanje. Gospod im je pomogao: A
kad poee pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na one iz gore Sira.
Gospod, u koga se uzdao Josafat i njegov narod, borio
se za njih. I da su njihove oi bile otvorene, i oni bi, kao
i sluga proroka Jelisija, videli da je onih koji su bili sa
njima bilo vie nego neprijatelja njihovih.
U ovom izvetaju posebno treba obratiti panju na
jednu taku, a to je da je Gospod obratio zasedu na njihove neprijatelje kad je Izrailj poeo sa pesmom i hvalom. ta je smisao ovoga? Svojim zahvaljivanjem oni su
pokazivali da je njihova vera prava. Obeanje Boje je
bilo prihvaeno kao da je ve bilo ispunjeno. Oni su se
uzdali u Gospoda. Time su bili uvreni, utemeljeni u
Gospodu, i iskusili su istinitost rei: Ovo je pobeda koja
je pobedila svet: naa vera. (1. Jovanova 5,4)
Primenimo sada ovu ilustraciju na sluaj sukoba sa
grehom. Vidimo kako nailazi jako iskuenje navodei
nas da inimo stvari za koje znamo da su pogrene. Na92
Pobeda vere
alost, mnogo puta smo potvrdili silu iskuenja, jer nas

je pobeivalo; zato znamo da nemamo nikakve moi
protiv njega. Zato gledajmo na Gospoda, koji nas moli
da smelo i sa radou doemo Njegovom prestolu milosti, da bismo dobili oprotaj i pronali milost za vreme
kada e nam pomo biti potrebna. Molimo se Bogu, koji
nam se u Bibliji otkrio kao Tvorac neba i Zemlje. Nemojmo poinjati nau molitvu time to emo se aliti
na nau slabost, nego sa radosnim priznanjem Njegove neizmerne sile. Nakon toga moemo izneti ono to
nam lei na srcu i priznati nau nemo. Ako pak najpre
navodimo nau slabost i obeshrabrujue prilike, onda
mi istiemo sebe ispred Boga. U tom sluaju e sotona
preuveliati te teke okolnosti i okruiti nas tamom da
ne vidimo nita osim svojih slabosti i zato na pla i moljenja mogu biti estoki i puni oaja. Ali ma kako nae
molbe i moljenja bili ozbiljni i stalni, nee nam pomoi, ako nedostaje ona glavna stvar verovanje u Boga i
verovanje da je On sve ono to je rekao o Sebi. Meutim, ako ponemo svoje molitve sa priznanjem Njegove
Boanske moi, onda moemo sa utehom priznati nau
slabost; jer u tom sluaju nau nemo stavljamo pored
Boanske sile. Taj kontrast izmeu njih je namenjen da
bi se stekla hrabrost.
Ako se molimo na ovaj nain, onda e nas Sveti Duh
podsetiti na ovo ili ono Boje obeanje. Moda neemo
93
moi da mislimo na neko odreeno obeanje koje ba

nama odgovara u datom trenutku i sluaju, ali se moemo setiti da je istinita re i svakog primanja dostojna
da Hristos Isus doe na svet da spase grenike, od kojih
sam prvi ja (1. Timotiju 1,15), i da je On dao samoga
sebe za nae grehe, da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta
po volji Boga i Oca naega (Galatima 1,4). Na taj nain
su nam i sva druga obeanja sigurna, jer treba znati da
sva ova briga, sa svim moguim obeanjima, postoji zato
to Bog, koji nije potedeo svog jedinorodnog Sina,
nego ga je predao za sve nas, kako nam nee s njim i sve
drugo darovati? (Rimljanima 8,32)
Onda se setimo da Bog moe govoriti o stvarima koje
nisu, kao da jesu. Drugim reima, kad On neto obea,
onda je to kao da je ve ispunjeno. Znamo da je nae
spasenje od zla po Bojoj volji; zato posmatrajmo pobedu tako kao da je ve naa i ponimo da zahvaljujemo Bogu za dragocena i prevelika obeanja. im naa
vera shvati ova obeanja i prihvati ih kao ispunjenu
stvarnost, onda neemo moi da inimo drugo nego
da hvalimo Boga za Njegovu neizrecivu ljubav. inei
tako, nai umovi e se potpuno odvratiti od zla, i time
je pobeda naa. Gospod e postaviti zasedu neprijatelju.
Naa hvala, koju prinosimo Gospodu, pokazae sotoni
da smo dobili pojaanje. On zna silu pomoi koja nam je
data i vrlo dobro zna da u takvim okolnostima ne moe
94
Pobeda vere
da uini nita, i naputa nas. To pokazuje koliko je tano

apostolsko iskustvo:
Ne brinite se ni za to, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se vae
molbe Bogu oituju. (Filibljanima 4,6)
95
13. Istovremeno
sluga i slobodan
Sila vere koja donosi pobedu moe se pokazati nizom
drugih biblijskih mesta koja su izvanredno korisna. Kao
prvo, mora se razumeti da je grenik istovremeno i rob.
Hristos je rekao: Svaki koji ini greh, rob je grehu (Jovan 8,34). A Pavle pie, stavljajui se u poloaj neobraenog oveka: Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja
sam telesan, i kao takav prodan pod greh (Rimljanima
7,14). ovek koji je prodan je rob. Dakle, onaj koji je
prodan pod greh je rob greha. Petar potvruje ovu injenicu govorei o podmitljivim i lanim uiteljima, kad im
oni obeavaju slobodu, a sami su robovi propasti; jer
od ega je ko savladan, tom i robuje. (2. Petrova 2,19)
Posebno obeleje roba je da on ne moe da ini ono
to bi eleo; on je vezan. On mora da ini volju drugoga,
ma koliko da mu je ona neprikladna i da mu je to teko.
Pavle ovde potvruje istinu kada govori da je on, kao
prestupnik, zapravo bio rob grehu: Ne znam ta inim;
jer ne inim to elim, nego to mrzim to inim... Jer
to sad ne inim vie ja, nego greh koji obitava u meni.
Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro
ne obitava; jer hteti toga ima u meni, ali initi dobro
toga nema. Jer ne inim dobro koje elim, nego zlo, koje
ne elim, to inim. (Rimljanima 7,15.17-19)
96
Istovremeno sluga i slobodan
Vlast, kontrola greha nad nekim potvruje da je dotini ovek rob. Svaki ovek koji grei prisiljen je da slui
grehu. On e oseati svoje ropstvo kao nepodnoljivo od
trenutka kada okusi ta je sloboda. On e eznuti za slobodom, ali e shvatiti da ne moe da se oslobodi okova
koji ga veu za greh. Nemogunost neobnovljenog oveka da ini dobro, koje bi eleo da ini, ve je pokazana u
Rimljanima 8,7.8 i Galatima 5,17.
Koliko je mnogo ljudi koji iz linog iskustva mogu da
potvrde istinitost ovih tekstova. Koliko esto su se odluivali iznova i iznova (da ine dobro), a koliko su, kad
se iskuenje ponovo vratilo, uprkos iskrenim namerama,
bili slabi kao voda. Oni nemaju sile i ne znaju ta da ine.
Na alost, njihove oi nisu tako odluno upravljene na
Boga kao to su upravljene na njih same i na neprijatelja.
Njihovo iskustvo je stalna borba protiv greha, to je tano, ali isto tako i stalni porazi, to je takoe tano.
Da li to moda treba da bude iskustvo hrianina?
Ima onih koji to veruju. Ali zato apostol u svom duevnom strahu uzvikuje: Ja nesreni ovek! Ko e me
izbaviti od tela smrti ove? (Rimljanima 7,24). Da li je
to stanje jednog hrianina telo smrti, koja je tako
strana da ovek vie za osloboenjem? Ne, nikako.
Neko uje ovaj vapaj iz dubine due i otkriva se kao Oslobodilac, jer Pavle kae: Zahvaljujem Bogu svojemu kroz
Isusa Hrista (Rim. 7,25). Na drugom mestu kae o Hristu:
97
Budui pak da deca imaju telo i krv, tako i on

uze deo u tome, da smru satre onoga koji ima
dravu smrti, to jest avola; i da izbavi one koji
god od straha smrti u svemu ivotu bie robovi.
(Jevrejima 2,15)
Isus opisuje cilj svoga poslanja, misije:
Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glase krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sunjima da e im se otvoriti
tamnica. (Isaija 61,1)
ta znai biti zarobljen i biti suanj, ve je reeno. To
je sluenje grehu, robovanje, u kome je ovek prisiljen,
ak i protiv svoje volje, preko nasleenih i steenih sklonosti i navika u ivotu, da ini greh. Da li Hristos oslobaa od hrianskog iskustva? Naravno, ne. Robovanje
grehu, na koje se Pavle ali u Rimljanima 7, nije iskustvo
deteta Bojeg, nego iskustvo roba (onog koji slui) grehu. Hristos je doao da nas oslobodi od ovog ropstva.
On nas u ovom ivotu ne oslobaa od borbe i sukoba,
ve od poraza. On nas osposobljava da budemo jaki u
Gospodu i u sili Njegove jaine, da bismo mogli rei
hvala Bogu, koji nas je izbavio od vlasti tame i preme98
Istovremeno sluga i slobodan
stio u carstvo svog ljubljenog Sina (Koloanima 1,13),

kroz iju krv imamo spasenje.
Kako dolazi ovo osloboenje? Kroz Sina Bojeg.
Hristos kae: Ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste
zaista moji uenici, i saznaete istinu, i istina e vas osloboditi. Ako vas, dakle, Sin oslobodi, biete stvarno
slobodni (Jovan 8,31-32.36). Ova sloboda dolazi svakome koji veruje; jer onima koji veruju u Njegovo ime,
On daje mo da postanu deca Boja (vidi Jovan 1,12).
Osloboenje od osude primaju oni koji su u Hristu Isusu (Rimljanima 8,1). Mi se verom oblaimo u Hrista
(Galatima 3,26.27) i verom On ivi u naim srcima.
99
14. Osloboenje iz ropstva

praktian prikaz
Sada emo uzeti nekoliko primera moi vere za osloboenje iz ropstva.
A kad je uio u subotu u jednoj sinagogi, gle,
onde je bila ena koja je osamnaest godina imala
duha, izazivaa bolesti, i bila je zgrena te nije mogla da se sasvim ispravi. Kada je Isus vide, dozva je
i ree joj: eno, osloboena si svoje bolesti. I stavi
ruke na nju, pa se odmah ispravi i slavljae Boga. A
stareina sinagoge je negodovao to je Isus izleio
u subotu, i ree narodu: ima est dana u koje treba raditi; u te dane, dakle, dolazite i leite se, a ne
u subotnji dan. Na to mu Gospod odgovori i ree:
licemeri, zar svaki od vas ne odvezuje svoga vola ili
magarca od jasala u subotu i ne vodi ga da ga poji?
A ovu Avraamovu ker, koju je sotona svezao evo,
osamnaest godina, zar nije trebalo osloboditi ove
sveze u subotnji dan? A kad je to rekao, svi njegovi
protivnici su se postideli, i sav narod se radovao za
sva slavna dela koja je uinio. (Luka 13,10-17)
Zaobiimo licemernog uitelja Zakona i posmatrajmo samo udo. ena je bila zatoena; mi smo strahom
100
Osloboenje iz ropstva praktian prikaz
od smrti ceo na ivot zatoeni, podreeni robovanju.

Sotona je zarobio ovu enu; on je, takoe, pod nae noge
podmetnuo zamku i zarobio nas. ena se nije mogla
uspraviti; nai gresi su nas tako obuzeli da nismo u stanju
da podignemo pogled (Ps. 40,12). Reju i dodirom Isus
ju je oslobodio od njenih bolesti. I mi imamo istog saaljivog Prvosvetenika na nebu, koji moe da saosea sa
naim slabostima. Istom reju On e i nas osloboditi zla.
Zato su zapisana uda isceljenja koja je Isus uinio?
Jovan nam to otkriva. Ne samo da bi pokazao kako moe
da isceljuje bolesti, ve i da pokae svoju mo, svoju silu
nad grehom:
I mnoga druga uda uini Isus pred uenicima, koja nisu zapisana u ovoj knjizi; a ova su zapisana da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Boji,
i da verujui imate ivot u njegovo ime. (Jovan
20,30.31; uporedi Matej 9,2-8)
Tako vidimo da su ona jednostavno zapisana kao oigledni primeri Hristove ljubavi, kao izraz Njegove moi
nad delima sotone i Njegove volje da oslobodi, bilo da je
u pitanju dua ili telo. Jo jedno udo sa ovim u vezi bie
dovoljno. O tome govori 3. poglavlje Dela apostolskih.
Ja neu iznositi ceo izvetaj, nego u zamoliti itaoca da
ga paljivo proita u svojoj Bibliji.
101
Petar i Jovan videli su pred vratima Hrama jednog

oveka, preko 40 godina starog, koji je od roenja bio
hrom. On nikada nije mogao da hoda. Prosio je milostinju, a Petar pokrenut Duhom Svetim osetio je da treba
da mu podari neto bolje od zlata i srebra. Rekao je: U
ime Isusa Hrista Nazareanina hodaj. Tada ga uhvati za
desnu ruku i podie ga. Tako se odmah uvrstie njegove noge i glenji, te skoi, stade, i hodae, pa ue s njima
u Hram idui i skaui, i hvalei Boga. (Dela 3,6-8)
Ovo znaajno udo na oveku koje su svi videli, izazvalo je veliko uzbuenje meu narodom. Kad je Petar video
njihovo uenje, objasnio im je kako se udo dogodilo.
Ljudi Izrailjci, to se udite ovome, ili to
gledate na nas kao da smo svojom silom ili pobonou uinili da ovaj hoda? Bog Avraamov,
Isaakov i Jakovljev, Bog otaca naih, proslavio je
svoga slugu Isusa, koga ste vi predali i koga ste se
vi odrekli ... pa ste ubili zaetnika ivota, koga je
Bog vaskrsao iz mrtvih, emu smo mi svedoci. I
zato to verujemo u njegovo ime (na osnovu vere
imena njegovog grki original), njegovo ime je
uinilo vrstim ovoga koga gledate i znate; vera
do koje dolazimo njegovim posredstvom (koja je
kroz njega grki original) dala mu je potpuno
zdravlje pred svima vama. (stihovi 12-16)
102
Primenimo to na sebe. ovek je bio hrom od roenja, nesposoban da sam sebi pomogne. Rado bi hodao, ali nije mogao. Svi mi sa Davidom moemo rei:
Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja
mnom (Psalam 51,5). Zbog toga smo mi po prirodi tako
slabi da ne moemo initi ono to bismo rado eleli. to
je ovaj hromi ovek bivao stariji, utoliko je vea bila njegova nesposobnost da hoda, jer se njegova telesna teina
poveavala, dok su njegovi nekorieni udovi postajali
sve slabiji i slabiji. Tako je i sa ponavljanjem greha to
smo stariji, utoliko je vea njegova mo nad nama. Ovaj
ovek uopte nije mogao da hoda, ali ga je ime Hristovo,
kroz veru u Njega uinilo potpuno zdravim i oslobodilo ga od svih patnji. Isto tako i mi verom Isusa Hrista
moemo biti celi i osposobljeni da inimo ono to do
tada nikako nismo mogli. Ba zato to je Bogu mogue
ono to je ljudima nemogue. On je Stvoritelj i nejakome umnoava silu i snagu (Isaija 40,29). Jedno od uda
vere, pokazano kod junaka vere, jeste da oni koji su bili
slabi ojaae od nemoi. (Jevrejima 11,34)
Na ovim primerima i sa ove vremenske razdaljine
moe se videti kako Bog oslobaa iz ropstva one koji Mu
se poveravaju. A sada pogledajmo kako se sloboda uva.
Videli smo da smo mi po prirodi robovi greha i sotone, ali da se oslobaamo sile sotonine im se predamo Hristu. Pavle pie: Zar ne znate da ste sluge onoga
103
kome se pokoravate, kome se u pokornosti kao sluge

predajete: ili greha za smrt, ili poslunosti za pravednost? (Rimljanima 6,16). im smo osloboeni ropstva
grehu, sluge smo Hristove. Da nas Bog, kao odgovor na
nau veru, oslobaa greha, dokazuje to to nas prima
kao svoje sluge. Mi zaista postajemo sluge Hristove; a
onaj ko je Hristov sluga, taj je slobodan ovek; jer mi
smo na slobodu pozvani (Galatima 5,13), a gde je Duh
Gospodnji, onde je sloboda. (2. Korinanima 3,17)
Nakon naeg predanja, meutim, iznova sledi borba.
Sotona ne eli da tako lako napusti svog preanjeg roba.
On dolazi sa biem jaeg iskuenja, da bi nas ponovo
vratio u svoje ropstvo. Iz alosnog iskustva nam je poznato da je on mnogo moniji od nas i da mi ne moemo
sami da mu se odupremo. Mi se plaimo njegove moi i
zovemo u pomo. Onda se seamo da vie nismo sotonine sluge. Predali smo se Bogu i On nas je prihvatio kao
svoje sluge. Stoga sa psalmistom moemo da uzviknemo:
O Gospode! ja sam sluga tvoj, ja sam sluga tvoj, sin slukinje tvoje; raskovao si s mene okove moje (Ps. 116,16).
Sama injenica da je Bog raskinuo okove kojima nas je
sotona vezao a On ih je raskinuo ako mi to verujemo
jeste dokaz da e nas Bog i dalje tititi; On se brine za
svoje, i mi imamo obeanje da e On koji je zapoeo
dobro delo u vama dovriti to do dana Isusa Hrista (Fil.
1,6). Ojaani takvim poverenjem, moemo se odupreti!
104
Ako smo se predali Bogu kao Njegove sluge, onda to

zaista i jesmo, ili drugim reima, onda smo orua pravednosti u Njegovim rukama (vidi Rimljanima 6,13-16).
Mi onda nismo vie beivotna i bezvoljna orua, kao to
ih upotrebljava zemljoradnik, orua koja nemaju uticaja
na svrhu svoje primene; mi smo iva i razumna orua,
koja mogu izabrati svoju delatnost. Ipak pojam orue
upuuje nas na neto to je pod potpunom kontrolom
njegovog korisnika. Razlika izmeu nas i orua jednog
zanatlije je ta to mi moemo birati ko e nas koristiti i
za kakvu svrhu emo biti upotrebljeni. Ali ako smo napravili izbor i ako smo se predali Uitelju, onda treba
potpuno da budemo u Njegovoj ruci kao orue koje ne
odluuje o tome kako e biti upotrebljeno. Ako se Bogu
predamo, onda u Njegovim rukama treba da budemo
kao glina u rukama lonara, tako da On moe s nama da
ini ta mu je volja. Naa volja sastoji se u mogunosti
izbora da li emo ili ne, dozvoliti Bogu da ini u nama
ono to je dobro.
Pravilno shvatanje ove misli, da smo orue u Bojoj
ruci, izvanredno pomae pobedi vere. Zato zapazite da
ono to orue moe uiniti, potpuno zavisi od osobe u
ijim je rukama. Alat za kovanje novca, na primer, sam
po sebi nije lo; on se meutim moe iskoristiti kako
za neto loe, tako i za neto korisno. Ako je u rukama
loeg oveka, moe se iskoristiti za kovanje falsifikova105
nog novca. U rukama dobrog i vernog oveka nee prouzrokovati nikakve tete. Tako je i sa nama. Kad smo
bili sotonine sluge, nismo inili nita dobro (Rimljanima
6,20). Ali sada, kad smo se predali Bogu i znamo da u
Njemu nema nepravde, onda se taj alat u Njegovoj ruci
ne moe upotrebiti ni za jednu lou nameru. Meutim,
predanje Bogu mora biti tako potpuno kao to je bilo i
sotoni; zato Pavle kae:
Kao to ste, naime, nekad dali svoje udove da
slue neistoti i bezakonju za upranjavanje bezakonja, tako sada dajte svoje udove da slue pravednosti na osveenje. (Rimljanima 6,19)
Cela tajna pobede lei, dakle, kao prvo, u potpunom
predanju Bogu, sa iskrenom eljom da inimo to je po
Njegovoj volji; dalje, u saznanju da nas On, poto smo
Mu se predali, prima kao svoje sluge; i konano, u tome
da ostanemo u tom prihvatanju, da ga sauvamo i da
se prepustimo u Njegove ruke. esto se pobeda moe
postii samo neprestanim ponavljanjem obeanja: O
Gospode! ja sam sluga tvoj, ja sam sluga tvoj, sin slukinje tvoje; raskovao si s mene okove moje. Ovo je jednostavan nain da se nedvosmisleno kae: O Gospode,
ja sam se predao tebi kao orue pravednosti; neka bude
volja tvoja, a ne pobuda moga tela. Ako uvidimo silu
106
ovih biblijskih rei i ako se bukvalno oslonimo na to

da smo mi sluge Boje, onda emo odmah rei: Ako
sam ja zaista orue u Bojim rukama, onda ne mogu
biti iskorien za neto zlo, niti mi On moe dozvoliti da
inim zlo, sve dok sam u Njegovim rukama. Ako treba
da budem sauvan od zla, onda On to mora uiniti, jer ja
ne mogu sam sebi pomoi; a On eli da me sauva od zla
jer je On svoju elju, a takoe i svoju mo da ispuni tu
elju, pokazao time to je Sebe dao za mene. Zato u biti
sauvan od zla. Sve ove misli mogu nekome proi kroz
um skoro trenutno, a sa njima, naravno, i oseanje radosti da je sauvan od zla od kojeg je strahovao. Ovakva
radost se prirodno izraava u tome to ovek zahvaljuje
Gospodu; i sve dok zahvaljujemo Bogu neprijatelj je
neuspean sa svojim iskuenjima, dok mir Boji ispunjava srce. Tada uviamo da radost vere daleko nadmauje
zadovoljstvo koje dolazi iz greha.
Sve navedeno je praktino objanjenje rei apostola
Pavla: Da li mi, prema tome, ukidamo zakon verom?
Daleko od toga, nego pre podravamo zakon (Rim.
3,31). Ovde upotrebljena re ukidamo ne znai da ga
stavljamo van snage, jer nijedan ovek ne moe Zakon
Boji da stavi van snage. Pa ipak, psalmista kae da su
ljudi oborili Zakon Boji (Ps. 119,126). Ukinuti Zakon
Boji znai vie nego samo tvrditi da on vie nema nikakvog znaaja; to znai pokazivati u svom ivotu da ga
107
smatramo nevanim. ovek ukida Zakon Boji kada mu

ne dozvoljava da igra ulogu u njegovom ivotu. Ukratko, ukidati Zakon Boji znai kriti ga. Zakon meutim
ostaje, bilo da se dri ili ne dri. Ukidanje pogaa samo
prekrioca.
Kad apostol kae da mi verom ne ukidamo Zakon,
nego ga naprotiv podravamo, onda misli da vera ne
vodi ka tome da se Zakon gazi, nego da mu se bude
posluan. Ne, ne bi trebalo da kaemo da vera vodi poslunosti, nego da je vera, sama po sebi, poslunost. Ona
podrava Zakon u srcu. Vera je sutina1 onoga emu se
nadamo (Jevrejima 11,1). Ako je ono emu se nadamo
pravednost, onda je vera podrava. Vera ni u kom sluaju ne vodi ka odbacivanju Zakona, ona ne stoji u suprotnosti sa Zakonom. Zapravo, vera je jedina koja ga
titi. Potpuno je nebitno koliko se neko hvali Zakonom;
kada ovek odbacuje sa ovim povezanu veru u Hristu
ili je omalovaava, onda nita nije bolji od onoga koji
otvoreno napada Zakon. Istinsku veru ima samo onaj,
koji zaista potuje Zakon Boji. A bez vere nije mogue
ugoditi Bogu (Jevrejima 11,6), zahvaljujui veri, pak,
sve je mogue (Marko 9,23).
DA! Vera ini nemogue moguim. Ona je sve to
Bog trai od oveka da ini. Kada je Isus Navin rekao
1 Vera je sutina Vuk je preveo tvrdo ekanje, meutim pravilniji i mnogo jasniji prevod je sutina prim. prev.
108
Izrailju: Ne moete sluiti Gospodu (Is. Navin 24,19),

onda je on rekao istinu, ak iako je neoboriva injenica
da sam Bog zahteva da Mu sluimo. Jednostavno, nije u
moi nijednog jedinog oveka da ini pravednost, ak
ako bi i hteo (Galatima 5,17); zato je ogromna greka
rei da Bog trai od nas da inimo ono to najbolje moemo. Ko ne ini nita bolje od toga, ne ini dela Boja.
NE! ovek mora da ini bolje nego to moe da ini.
Mora da ini ono to samo Boja sila, ako deluje kroz
nas, moe da uini. oveku je nemogue da hoda po
vodi; Petar je meutim hodao verom u Hrista.
Svaka vlast na nebu i na Zemlji data je Hristu. Poto
ova vlast stoji nama na raspolaganju i poto On sam eli
da prebiva u naem srcu, onda ne moemo Boga optuivati da On od nas zahteva neto nemogue; jer to je
kod ljudi nemogue, mogue je kod Boga (Luka 18,27).
Zato glasno, sa radou moemo rei: Gospod je moj
pomonik, neu se bojati; ta e mi uiniti ovek? (Jevrejima 13,6)
Dakle,
Ko e nas rastaviti od Hristove ljubavi? nevolja, ili pritenjenost, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili pogibao, ili ma?... Ali u svemu tome mi
nadmono pobeujemo pomou onoga koji nas
je zavoleo. Ubeen sam naime, da nas ni smrt, ni
109
ivot, ni aneli, ni poglavarstva, ni sadanjost, ni

budunost, ni sile, ni visina, ni dubina, niti kakvo
drugo stvorenje, ne moe rastaviti od Boje ljubavi, koja je u Hristu Isusu Gospodu naem. (Rimljanima 8,35.37-39)
110
CIP -
,
27-31
,
Hristos i njegova pravednost / E. D. Vagoner ; prevod
sa engleskog grupa prevodilaca. - 2. izd. - Novi Sad : Eden
kua knjige, 2013 (Beograd : Eurodrim). - 110 str. ; 21 cm
Prevod dela: Christ and His Righteoousness / Ellet Joseph
Waggoner
ISBN 978-86-89205-03-9
a) b)
COBISS.SR-ID 277234439

Hristos I Njegova Pravednost - E.Dz. Vagoner

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hristos I Njegova Pravednost - E.Dz. Vagoner

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

E. D.

NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, u ovoj

Hristos i Njegova pravednost

4,12). Isus je izjavio da niko ne dolazi k Ocu sem kroz

Hristos i Njegova pravednost

S druge strane, treba da posmatramo Hrista, zato

2. Kako da posmatramo Hrista

Kako da posmatramo Hrista

ima sve osobine Boga, to svakako znai da je i vean, bez poetka

Hristos i Njegova pravednost

ali mi znamo da je On boanska Re, ne samo pre svog

ima vie, to je posebna tema), ve razliite manifestacije Hrista,

Hristos i Njegova pravednost

ela koliko je nasledio ime uzvienije od njihovoga (Jev.

Hristos i Njegova pravednost

Sam Hristos je na krajnje nedvosmislen nain uio

stos Bog. To je bila istina koju je hteo da priblii bogatom mladiu.

Hristos i Njegova pravednost

Hristos je doao na ovaj svet da otkrije ljudima Boga,

bine boanstva. Ova injenica koja ukazuje na Njegovo

4. Hristos kao Stvoritelj

Hristos kao Stvoritelj

to Hristos nije stvorio. On je stvorio sve to postoji na

Hristos i Njegova pravednost

Hristos kao Stvoritelj

proizilaze od Boga Oca; ak i Hristos lino proizilazi od

Da li je Hristos stvoreno bie?

Re poetak, na grkom jeziku arche, prevodi

Hristos i Njegova pravednost

Da li je Hristos stvoreno bie?

Hristos i Njegova pravednost

bukvalni prevod). Ne razumemo kako je u poetku, pre

Da li je Hristos stvoreno bie?

se govori o pravednoj klici koja e initi sud i pravdu na

6. Bog se javi u telu

Bog se javi u telu

drugi ljudi i na oi nae se kao ovek, ponizio sam sebe

Hristos i Njegova pravednost

se ove stvari obuku u rei, koje na ogranieni um moe

Bog se javi u telu

J. Waggoner u svojim spisima kada govori o sklonostima ka grehu

Hristos i Njegova pravednost

Bog se javi u telu

Hristos i Njegova pravednost

ati sa naim slabostima, nego je on u svemu bio

Bog se javi u telu

dan trenutak Njegova Boanska snaga uskolebala. Kad

Hristos i Njegova pravednost

Moe li se traiti neto vie od toga? Hristos, u kome

Bog se javi u telu

ska i Njega. Njegove rane su i dalje svee, i On ivi da bi

7. Vane praktine pouke

Vane praktine pouke

subote (Mat. 12,8), time je objavio svoju vlast nad ovim

Hristos i Njegova pravednost

i opozvati injenicu da je za est dana sve stvorio i sedmoga dana poinuo.

Vane praktine pouke

tela, Crkve; on je poetak, prvoroeni iz mrtvih,

Hristos i Njegova pravednost

poda, i stvar moja ne izlazi pred Boga mojega? Ne zna

Vane praktine pouke

Hristos i Njegova pravednost