Љубав

И неће нам се судити по томе како смо поштовали заповести, већ по томе, да ли смо научили да
волимо.
Патријарх Павле

Све што се више дели има га мање, једино љубав што се више дели има је све више.
Патријарх Павле

Ако ћутиш - ћути из љубави. Ако говориш - говори из љубави.

Ако опомињеш - опомињи из љубави. Ако опрашташ - опрости из љубави.
Блажени Аугустин

Без божанске љубави ми немамо користи ни од чега, чак и ако поседујемо све остале дарове Духа
Светога.
Св. Василије Велики

"Љубав" - говорио је велики игуман - "јесте најузвишенија молитва. Ако је молитва царица врлина,
онда је хришћанска љубав Бог, јер Бог јесте Љубав. Посматрајте свет само кроз призму љубави, и
нестаће сви ваши проблеми: у себи ћете угледати Царство Божје, у човеку - икону, у земаљској
лепоти - сенку рајског живота. Ви ћете приговорити да је волети непријатеље немогуће. Сетите се
шта нам је Исус Христос рекао: "Све што учинисте људима, Мени учинисте". Запишите те речи
златним словима на таблицама ваших срдаца, запишите и окачите их поред иконе, и сваки дан их
читајте."

Кључ ка Божанским даровима даје се срцу, помоћу љубави према ближњем и, у сразмери са
слободом срца из ланаца тела, врата знања почињу да се отварају.
Свети Исаак Сирин

Воли све око себе и не тражи разлог да би волео.

Нека твоје пријатељство не буде из потребе да се избегне усамљеност, већ из унутрашњег
богатства.
Иди пријатељу онда када је твоје срце у самоћи толико испуњено љубављу, да више ништа не
може задржати за себе. Нека те твоја преобилна љубав, а не њен недостатак, одведе пријатељу.
Преподобни Антоније Велики

Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов кад је остарио и више није могао да иде у цркву,
ученици су га носили, а он је, уместо проповеди, говорио: "Децо моја, волите један другог". Један
од ученика га је питао зашто само те речи изговара. Стари апостол је одговорио: "Зато што је то
највећа заповест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља.”

Љуби без лукавства, љубав је једноставна.

Свети Јован Кронштатски

Немојте да бирате негативне начине у покушају да поправите себе. Није вам циљ да седите у
чамотињи и грчу да би се поправили. Циљ нека вам буде да живите, да се молите, да напредујете
у љубави, у љубави Христовој, у љубави према Цркви Његовој.
Старац Порфирије

116
Вера је основ љубави.
Бди непрестано, да држиш веру, и бди непрестано да семе љубави, које вера носи у себи, порасте
и донесе ти радост. Јер сама вера без љубави, остала би хладна и безрадосна. Но и кад љубав у
теби охлади, те не порасте и не донесе плод радости, држи веру и чекај.
Држи веру пошто пото. И чекај, ма и годинама, док љубав из вере не никне. Изгубиш ли љубав,
изгубио си много, но изгубиш ли веру, изгубио си све. Изгубиш ли љубав, изгубио си плод с дрвета,
но изгубиш ли веру, посекао си дрво.
Када једне године њива не роди, стрпљив домаћин обрађује њиву са двоструким трудом, да би
друге године родила. Говоре му суседи да њиву прода, а он ћути и ради. Кад и друге године њива
не роди, стрпљив домаћин обрађује њиву са троструким трудом. Још јаче му суседи вичу да њиву
прода, а он ћути и ради. Па кад њива роди треће године, трострука је радост домаћина. Тада његови
суседи ћуте, а он се радује. А да је продао њиву прве године, чему би се радовао?
Владика Николај

"Љубав је изнад свега. Оно што треба да заокупља нашу пажњу, децо моја, јесте љубав према
другом човеку, јесте његова душа. Што год да чинимо, - молитва, савет, опомена, - све чинимо са
љубављу. Без љубави од молитве нема користи, савет вређа, опомена шкоди и упропашћује другог,
који осећа да ли га волимо или не волимо и реагује на одговарајући начин. Љубав, љубав, љубав!
Љубав према брату нашем припрема нас да више заволимо Христа."
Свети Порфирије Кавсокаливит

Највећи непријатељ самом себи сам ја. Нико не може мени бити већи непријатељ од мене. То је
илузија, то је фантазија, то је изговор. Сви смо негде у том тешком стању, где свако од нас има у
својој непосредној околини много непријатеља, које смо ми измислили, па нам онда дође нека
"видовита" жена и каже: "Нека црна жена у породици вам је лоша, или у комшилуку", па ми
кажемо: "А, да, то је та..." И онда стално зазиремо од нечега, стално смо у некој пакости, у неком
хаосу, у ничему...
И пролази један пост, други пост, причешћујемо се, исповедамо се: "ништа нисам урадио..." А, да
ли мрзиш? "Па, то је људски". Па, није... Хришћанство нас уводи у богочовечанску динамику,
изводи нас из тих људских релација. И осмишљава те људске релације, да на прави начин волимо,
и свога брата, и своју сестру, и оца, и мајку, и пријатеља, и кума, у исто време, и сваког другог
човека, који је опет нечији отац, нечија мајка, нечије дете. Не можемо ми са целим светом бити у
комуникацији, не можемо са свима остварити исте нивое љубави: родбинске, породичне, брачне
и све остале. Али, човекољубље је хришћанска стварност. Не идеал, не само идеал, него
стварност.
протојереј Љубивоје Стојановић

Што је већа љубав , то је веће и страдање.

Св. Теодор Студит

Управо је љубав она проба којом се проверава да ли смо слепи или видимо, да ли смо болесни или
здрави.
Архим. Јован Крестјанкин

Љубимо Бога свом душом својом, свим срцем својим и свом снагом својом, и нека наша дела буду
сагласна са тим. Другим речима, требало би да наша дела одражавају нашу љубав према Њему.
Кад наша дела буду правилно извршена, Бог ће нам се одужити божанском љубављу у нашим
душама. Онај ко је нашао љубав свакодневно окуша Христа и на тај начин постаје бесмртан. Ко
једе од овога хлеба који ћу Ја дати живеће вавек, каже свето Еванћеље (Јн. 6;51).

117
Старац Јефрем (Филотејски и Аризонски)
„Нисам луд да идем у пакао“
Када човек жели да поради на изграђивању себе, он неминовно чини једну грешку, коју су у
прошлости, проповедајући морализам, чинили чак и хришћани у теолошким круговима и
недељним школама.
Другим речима, када неко приђе Цркви, такви хришћани му говоре: „Пазите да не чините ништа
лоше, да не посећујете неприлична места и не изговарате скарадне речи“ – тиме се они баве.
Међутим, такав морализам је болестан, противприродно и неправославно расуђивање, пурита-
нство, пијетизам, који само тражи конкретне резултате. Оци Цркве се нису бавили таквим ства-
рима, али су све сагледавали веома дубоко. Када би им долазио неки човек оптерећен многим
проблемима и греховима, почињали би да му говоре о нечему страном за њега тј. о човековом
односу са Богом. Зато у Јеванђељу Христос није рекао да је прва и најважнија заповест Божија то
да се не краде или не чини прељуба – то је нешто што се свакако подразумева – већ је истакао да
је најважнији однос са Богом, то да љубиш Бога. Ако заволиш Бога и имаш живу и здраву љубав
према Њему, онда све остало долази само по себи. У супротном, можеш да испуњаваш сва могућа
правила, али да не оствариш никакав напредак у односу са Богом.
Тако ћеш постати заиста добар човек, можда чак и изузетан, али не баш и човек који има однос са
Богом. Зато се савремени хришћани или они мојих година чуде и никако не разумеју основне
ствари у Цркви. Кажу: „Зар није довољно да чиним све то што се тражи од мене? Шта још желите?“
Они некако не могу да разумеју ни савремени свет, а монаштво никако не могу да појме, па ми
кажу: „А зашто да постанем монах? Зар се борба у свету не рачуна, она не води на небо?“ Одговор
је, наравно, да и тако можете да одете у рај. Али не постаје се монах само зато да би ишао у рај.
Отићићу у рај? Да ли је могуће? Или ћу ипак можда остати напољу? Био је на Светој Гори један
старац, отац Арсеније пореклом са Кавказа. Веома простодушан и једноставан човек који је слабо
знао грчки, али је турским боље владао. Када му је било 75 година, жалио се како га старац Јосиф
још увек није прибројао свом братству, а обећао је да ће то учинити, али ипак још увек чека. Тада
сам га питао:
– Старче, бојиш се да ћеш умрети?
– Не, не бојим се.
– А шта ако одеш у пакао?
– Нисам глуп да одем у пакао!
Другим речима, то је зависило од њега. Наш однос са Богом је питање љубави. То није питање
дуга – да идем у цркву, да на одређени начин размишљам, да уредно извршавам наређења и да
будем добар човек. Однос са Богом није однос који се остварује некаквим задужењима, већ је то
однос љубави и поштовања. Као што човек обузет љубављу не дела по разуму, већ узима гитару и
хита под прозор оне коју воли, као што је то био обичај у прошлости, и целу ноћ пева не би ли се
ублажила његова љубавна туга, а она само баци једну саксију – то смо могли да видимо на
филмовима. Не знам како се то данас ради, ваљда шаљу електронску пошту. Све се то променило,
све се свело на конзерву. Чак и односи међу људимa.
Однос са Богом је веза љубави у којој та љубав нема граница. Она не подлеже никакавим схемама,
нити програмима и не може да ишчезне. Она је огањ, пламен, који се разгорева у самој суштини
човековог бића, и он не налази начин да изрази ту своју љубав. То не зависи ни од чега спољашњег.
Онај, пак, ко све гледа и мери по спољашњем поретку ствари, вероватно се тако понаша и у својој
породици, што наравно угрожава породичне односе, јер такав човек каже: „Зар нисам добар
супруг? Како нисам? А ко ти даје новац са којим сваки дан одлазиш у продавницу?! Зар не стижем
сваки дан кући на време? Не гледам друге жене! Никада те нисам ни грдио, а камо ли ударио! Зар
не идемо свако лето на крстарење? Зар не излазимо сваког викенда?
Другим речима, испуњавам читав списак некаквих правила и то значи да сам добар човек. Али
оног тренутка када изађе на видело да је једна страна занемарена, или да има другу везу, њихов
дом се руши, породица пропада, а онда се ти људи питају: „Али зашто?“ Не схватају да се такве

118
везе не могу одржати некаквим рецептима које ћете добити од лекара или у апотеци. Нити било
каквим испуњавањем правила - ако чиним то и то, онда је све у реду. Можете да испуните све
наложено, али да све то буде узалуд. Исто као што је фарисеј испунио сав закон, али није нашао
милост у Бога, а цариник, који се није владао по закону, беше оправдан и Богу мио. Дакле, питање
је како човек ходи пред Богом, с каквим умом стоји пред Богом и да ли постоји живи однос, који
превазилази закон и све оно што је само споља.
Неки би могли да кажу: “Ако желиш да живиш по Богу, треба да чиниш то и то.” И непрестано
слушамо нешто од чега ми се диже коса на глави, а посебно је упућено младима. Говоре им: ,,Да
би био црквен човек, Божији човек, добар човек, треба сваке недеље да идеш у цркву, да се не
понашаш недолично, да не чиниш то и то, да се причестиш 3-4 пута годишње, и да се исто толико
пута годишње и исповедиш.” И, ето, тиме се све завршава.
Међутим то није у реду. То је потпуно погрешно. Ми треба да откријемо везу нашег бића са Богом,
живу везу, онако као што волите другог човека, без схема и унапред смишљених форми и рецепата.
Као што је ваш однос са другим човеком жив, такав треба да буде и однос са Богом. Једино тако
ћете моћи да схватите пуноћу о којој се говори у Јеванђељу. Зато сам мало пре и говорио да не
треба да будемо површни, већ треба много дубље да проничемо у суштину ствари, како бисмо
разумели шта се то збива и откуд та празнина у нама. Зар нам је још нешто потребно? Када
схватимо разлог, ако имамо бар мало смирења, и ако заиста имамо тако много љубави према Богу,
онда неће бити потребно да своју бол лечимо тако што ћемо испити флашу вина. Када човек научи
да правилно сагледава ствари, онда полако почне и да решава проблем који га задеси.
Не знам да ли вас све ово замара. Понекад се питам, да ли вас заиста интересује све ово о чему
говорим. Међутим, верујем и мислим да су то основне ствари и не свиђа ми се да у Цркви и од
црквених људи само слушате о темама које су понекад неопходне да се помену као нпр. о клони-
рању или глобализацији. Неопходно је и потребно је да се зна став Цркве о тим питањима, али ви
то слушате непрестано и знам да сте у ту проблематику упућенији од мене. Али од нас, од Цркве
треба да чујете оно што нећете нигде чути.
Одмах након блаженства ,,блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити” (Мт, 5,6), Христос
иде корак даље, па говори о човеку који је милостив: ,,Блажени милостиви, јер ће бити помило-
вани” (Мт. 5,7). Када кажемо милостив, одмах помислимо на милостињу. Долази ти неко у сусрет
и тражи те један динар, а ти му даш два - то наравно јесте милостиња. Такође, и учествовање у
разним друштвеним акцијама као, на пример, посећивање болесних и помагање потребитих. Све
је то добро и неопходно за очување друштвеног живота.
Међутим, овде Христос не говори само о томе, јер као што смо видели у свим Јеванђељима,
Христове речи су дубоке - Он се не задржава само на спољашњем поретку ствари. Када чујем реч
милостив, ум се усмерава на самог Бога. Тако говоримо и у Цркви: ,,Јер си Ти милостив и човеко-
љубив Бог.” Сам Христос када је у Старом завету говорио о Себи назива се милостивим; уосталом,
ми се молимо: ,,Господе Исусе Христе, помилуј ме.” као и ,,помилуј ме Боже по великој милости
својој.” Бог је милостив и свемилосрдан. Зато је милостив епитет за Бога, а човек је милостив када
подражава милостивог Бога.
Код светог Исака Сирина има један веома добар део у којем он говори о људском милосрђу. Он је
био сиријски подвижник који је живео у 5. веку, када Сиријци нису били ни Арапи, ни Ромеји, али
су ускоро пали под арапску власт и потпуно изгубили свој језик и сваку аутономију, али су остали
православни. Муслимани имају богато историјско памћење, зато их они зову православнима, а ми
смо их прозвали муслиманима. Ава Исак Сирин је написао предивне књиге, подвижничка слова у
којима каже: ,,Шта је то милостиво срце? То је срце човека које изгара за целу творевину, за све
људе, за птице, за животиње, за демоне и за сваку твар, тако да када такав човек види или само
помисли на поменуто њему из очију лију сузе.”
Зашто је то тако? Зато што је Бог такав. Бог љуби све једнако, без разлике и без изузетка - то је
основна истина Цркве - нема ни најмање промене у љубави Божијој према свему створеноме.
Колико воли нас, толико воли и демоне. Он на исти начин и потпуно воли човека, Богородицу, али

119
и ђавола - без да некога воли више, а другог мање. Јер да Бог неког воли мање, а неког више, то би
значило да је Његова љубав ограничена, да има меру, да има страсти, да трпи промене, да није
савршена и потпуна.
А управо то се дешава нама, који не љубимо Бога увек једнако. Сатана уопште не воли Бога, а
Богородица га воли свим својим бићем. Тако га неки од нас воле 10 посто, неки 20 посто, а неки
100 посто и управо та мера љубави одређује наш однос са Богом, а то зависи од нас, а не од Бога.
И то је оно основно што би свако требао да зна, да не би кривио Бога како друге воли више од
њега или како се Бог на неког гневи више, а на неког мање.
Према томе, када знамо ко је наш Прволик тј. Бог, онда можемо да разумемо и другог човека. Тако
ћемо, на послетку, схватити да не можемо неког да волимо више, а неког мање и да не треба да
будемо груби и охоли према, на пример, преступницима и онима који су у тешкоћама. Нећемо се
моћи тако понашати. Једноставно, ни у души се нећемо тако осећати. А то ново, добро располо-
жење, ће свакако имати одјека и у друштву у којем живимо. Јер ми смо друштвена бића и све има
свој одјек. Требало би да имате овакву љубав за све и свја, без изузетка. А да ли би требало да
постоји мера за ту савршену љубав? Не. Ако се тако питамо веома смо ниско на лествици љубави.
Свако са својом мером. Ето, имали смо велике светитеље, па добро. И ми бисмо да достигнемо
савршену љубав. Али ми имамо мало љубави, па ипак говоримо о савршеној љубави да бисмо
видели пут којим треба ходити. А савршена љубав је када се према човеку односиш са потпуном,
искреном љубављу. Љубав није испуњавање својих хтења и жеља, она није лакомислена и, да тако
кажем, глупа. Ако волим то не значи да сам глупак, да живим у сновима и не видим шта се око
мене дешава, или да све видим ружичасто. Не.
Божији човек није безуман или малоуман. Како се некада говорило, ако идеш у Цркву, малоуман
си. А данас говоре да си заостао, старомодан. То, наравно, није тако. Шта се заправо дешава?
Једноставно из човекове душе се уклања страст – он види шта се дешава, препознаје страсти,
познаје зло, лукавства, види их, види он све сплетке, веома добро их разуме, али другом човеку не
приступа острашћено. Такав човек може да изглади ствар, на један миран, неострашћен начин,
наравно колико је то могуће. А зашто он то постиже? Зато што такав човек има апсолутну љубав.
Ово је веома важно, јер ако немамо такву љубав, непрестано ћемо осећати тежину, а кроз живот
та обремењеност ће се само увећавати, јер посведневно гледамо и срећемо се са људском злобом
– подозривошћу, отуђеношћу, а онда и ми постајемо непријатељски настројени према другима,
без обзира да ли то желимо или не. Таква је људска несавршеност.
Ако не будеш имао пажњу и спремност да се позабавиш овим питањима, и ти ћеш постати исти
такав, и бићеш у истом млину у којем ћеш и ти да мељеш и тебе ће да мељу, и више нећеш бити у
стању да поднесеш ни најмањи подвиг или тешкоћу у животу, чак и ако буду повезани са онима
које највише волиш – јер се може десити да те у једном тренутку и најближи изневери или
једноставно није у стању да ти пружи то што тражиш, не може да ти пружи апосолутну љубав.
Једноставно наиђу такви тренуци. Такав је живот. Е, то је оно главно, како ћемо се понети и држати
у таквој ситуацији када нешто не може да буде по нашој вољи, онако како смо замислили!
Ако немамо милостиво срце, онда и ми улазимо у исти млин, који ће нас потпуно самлети у свим
нашим тешкоћама, разочарењима и горчини, јер нисмо васпитали срце да има духовно благоро-
дство, које се задобија када састрадавамо и искрено љубимо сваког човека. Зато што једино када
поштујеш и саосећаш са другим човеком, онда можеш и да га разумеш. Док не достигне ту меру,
твоје срце треба да буде веома осетљиво и пажљиво, у смислу да осећа покрете и настројење
других људи. Како у супротном да разумеш другог човека, ако ти је срце тврдо и окорело?
Када срце постане тврдо, просто камено од страсти, греха и користољубља, оно не разуме ништа
од овог, а спремно је да чини права злодела, на пример да убије и да се при томе смеје. Или да
посматраш како неког убијају, и да те то уопште не занима, да те се не дотиче. Човек може да буде
и као гвожђе и као памук. Колика је само разлика између гвожђа и памука! Има људи који уживају
да малтретирају друге, а има и оних који искрено тугују само зато што су чули или помислили
нешто што им оптерећује савест. Не мислим овде на оне који пате од неке душевне болести, већ

120
на оне простодушне и осетљивог срца, које се стиче када се човек подвизава по Богу и нема
никакве везе са депресијом. То није депресија, није некакво болесно очајање, већ дубока свест о
томе шта се збива у нама и око нас. Треба почети од сасвим једноставних ствари. Од начина на
који разговарате са другима, од тога како ћеш да му помогнеш, од милостиње коју дајеш - даш
некоме динар, и шта с тим? Зашто нам је Христос рекао да будемо милостиви? Зато да би
сиромашни постали богати? Или богати осиромашили?
Наравно да не; већ је смисао да општимо са другим човеком. Смисао давања милостиње о којем
се говори у Јеванђељу нема социјалну позадину већ духовну – да те научи да општиш са својим
братом, да састрадаваш са њим у тузи, да му се нађеш у нужди, да научиш да се одричеш, да
схватиш да постоји други човек, да будеш спреман да ти умреш да би твој брат живео. Наравно,
сваки човек сходно својим снагама и сили. Као што је сам Христос умро да бисмо ми живели.
Митрополит Атанасије Лемески

Љубав Божија према човеку претходи љубави човека према Богу.

Ко зна, да ли би дете икада имало љубави према својој мајци, када не би осетило љубав мајке
према себи.
Тако ниједан човек не може се разгорети љубављу према Богу, докле се не осети неугасиви пламен
Божије љубави према себи.
Владика Николај

Не можемо сви чинити велика дела, али можемо чинити мала дела са великом љубављу!
Свети Јефрем Сирин

Кад би било могуће да пронађем некога губавца и да му дам своје тело, а да узмем његово, био би
срећан. Јер, то би била савршена љубав.
Ава Агатон

Ништа није веће од љубави. Јер љубав је слава и савршенство свих врлина. Све друге врлине и
дела људска јесу као удови духовног човека, а љубав је глава и сједињење целог човека. Са
љубављу је спојено и високотворно смирење и милостивост, и човекољубље, ради којег је и сам
Бог постао човек.
Савин хиландарски типик, глава 33

Тамо где има љубави, даљина ништа не смета, а где нема љубави, тамо нема никакве користи од
близине.
Свети Јован Златоусти

Рај је љубав Божија , у којој је сладост свих блаженстава. Пакао је - немати љубави Божије. Мучени
у паклу, бивају мучени бичем љубави.
Св. Исак Сирин

Незлобивост је чувар душе, очишћење разума, умирење ћуди, мир помисли, благост лица, кротост
очију, учитељ пријатељства, мајка љубави, сажитељ вере, усавршавање праведности и истински
корен сваке врлине и темељ сваког добра.
Св. Нектарије Егински

Више од свих канона и устава је љубав. Ако мрзиш макар и једног човека Бог се одвраћа од тебе.
Треба све волети. Но, ако не можеш, макар жели свима добро.

Са љубављу је — вера Хришћанска; без љубави –. вера ђаволска.

121
У последња времена људе ће спасти љубав, смирење и доброта. Доброта ће да отвори врата Раја,
смирење ће да уведе унутра, а љубав ће да покаже Бога.
Преподобни Гаврило Грузијски

Љубав према Богу се противи похоти, убеђујући ум да се уздржава од уживања. Љубав, пак, према
ближњему противи се гневу, доводећи до презира славе и богатства.
То су два динара која је Спаситељ дао гостионичару (Лк.10,35) да се побрине о теби. Међутим,
немој се показати незахвалним, придружујући се разбојницима, како поново не би био изранављен.
Јер, тада већ нећеш бити полумртав, већ [сасвим] мртав.
Свети Максим Исповедник

Радујте се свему што нас окружује. Све нас поучава и све нас води Богу. Све око нас су капљице
Божије љубави.
Старац Порфирије

Господ увек чека да се поправимо, да све волимо, јер су нам сви род у Господу - све вере, нације,
све боје коже, баш сва људска бића.
Отац Тадеј

Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво
богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других. Дајте Богу читаво срце ваше,
да бисте остали у љубави. “Ко пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему” (I Јн. 4,16).
Свети Нектарије Егински

Човек је тек онда човек када је љубав. Јер шта је човек? Човек је слика Божија и ако је Бог љубав,
онда и човек, слика Божија, треба да буде љубав.
Јустин Ћелијски

Не тражи љубави од ближњег, будући да ће се онај који је очекује смутити ако је не сретне. Пре ти
покажи љубав према ближњем и успокојићеш се, а тиме и ближњег привести ка љубави.
Ава Доротеј

Не гледајте никада на тело или на лепоту његову, него на душу. Пазите на осећање љубави, зато
ако се срце не загрева чистом молитвом, љубав је у опасности да постане телесна и неприродна;
у опасности је да помрачи ум и да сагори срце.
Св. Нектарије Егински

Ако човек воли Бога волеће и свог ближњег, па ће онда волети и животиње и сву творевину.
старац Пајсије Светогорац

Највећи је бол волети до краја. Христос нас је толико волео да се предао најстрашнијој смрти..
Ништа није болније него волети Христовом љубављу у оваквом свету..
Рај и пакао увек имају ту цену..
старац Софроније

Само Љубав је немогуће дати потпуно - што је више дајеш, више остаје.
Монах Симеон Атонски

Љубав се увек моли; молитва увек воли. Ко истински воли, молитвом воли све и сва; ко се истински

122
моли, љубављу се моли за све и сва. Молитва је душа љубави; љубав је тело молитве.
Јустин Ћелијски
Знак истинске еванђелске љубави према људима јесте: веселити се њиховом спасењу, а туговати
када се спотичу, падају и пропадају. Та љубав је увек дирљиво саосетљива, жалостива и милостива.
Јустин Ћелијски

Љубав Христова је претежнија од сваког знања, јер даје души таква блага, такве радости, таква
блаженства, о којима никакво знање не може ни слутити, а камоли пронаћи их и дати људском
бићу.
Јустин Ћелијски

Бог је из љубави и љубављу постао човек, да би човек из љубави и љубављу постао бог, али не
Бог по природи, већ по благодати. Стичући богочовечанску љубав, човек са њом стиче богочове-
чанске врлине, мисли и осећања.
Јустин Ћелијски

Љубав се према Богу практикује - испуњавањем заповести Божијих, а према ближњима - испуња-
вањем дужности еванђелских према ближњима у које спада: брига о њима, молитва за њих,
милостиња за њих, рад за њих. Молитва, то је један вид љубави, односно помоћи ближњима,
милостиња – други вид помоћи; доброта – трећи вид помоћи; смерност – четврти вид; јер ко зна
какву ћеш помоћ указати ближњему својом смерношћу; кротост – пети вид помоћи; и тако редом
врлина за врлином; јер је свака еванђелска врлина наша своје врсте помоћ ближњима нашим. Не
треба никад заборављати; ниједна еванђелска врлина не живи у души хришћаниновој само ради
њега, већ ради целог светог тела Цркве, у коме и свети Анђели Божији живе ради нас, служећи с
љубављу нашем спасењу.
Jустин Ћелијски

Љубав према Богу, је једина љубав којом треба да љубимо све своје ближње, јер уколико љубимо
ближње више него Господа, нисмо Њега достојни, и та љубав према ближњима нема своју пуноћу.
Ако помислимо да радост и смисао својега живота можемо зидати на неком и нечем другом, било
ко да је од овога света, онда ћемо се преварити у најмању руку. Зато што свака љубав и сваки темељ
живота који није сам Христос јесте пролазан и јесте од овога света. А уколико ми предамо читавим
својим бићем себе Христу и уколико Њега доживимо као своју најелементарнију и најважнију
потребу, и трудимо се да у тој потреби и живимо, онда ће по мери нашега труда и све остале наше
љубави и везе, све остале наше вредности, све друго што нам је важно добијати свој вечни смисао.
Митрополит Порфирије

Биће веома несрећан онај човек, којег безумни родитељи од малих ногу буду усмеравали на успех,
каријеру и богатство. Он никада неће знати шта је право пријатељство, љубав и вера, јер је њих
немогуће новцем купити.
Свештеник Павле Гумеров

Ми људи добијамо различите таленте (од Бога), не због тога да бисмо се надметали и не због тога
да бисмо кроз те своје таленте наметали себе другима, него да бисмо кроз те таленте служили
реализовању талента љубави.
Митрополит Порфирије

Љубав дуго трпи, благотворна је. Љубав не завиди. Љубав се не горди, не надима се. Љубав не
чини шта не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу. Љубав никада не престаје.
(Химна љубави - Посланица св. Апостола Павла Коринћанима)

123
Живот без љубави - то је пакао. Старац Порфирије
Они који су у невољи, немоћи, да им помогнемо да опстану, јер је то заиста љубав коју од нас
Господ очекује према ближњима, сигурно, онолико колико се може.
Патријарх Павле

Права љубав је једино када љубав не тражи своје, када волиш некога без икакве логике. То је и
права слобода. Е зато сам хришћанин.
Патријарх Павле

Са ближњима саосећајте весело и са љубављу. Љубите их, служите им: они су скупоцени – за њих
је Спаситељева Крв проливена, они су уди Христови. Не жалостите их чак ни једва приметним
знаком.
Оптински старци

О земљо, о варко људска! Сва не вредиш једнога минута љубави Христове.

Владика Николај

Кад свима упутиш мисли мирне, тихе, пуне љубави и доброте, за кратко време ћеш видети како ће
да се мења круг око тебе.
Отац Тадеј

Како је добро када човек по твојим очима схвата шта желиш да му кажеш, када осећа твоју љубав
и одговара истим. И где год да оде, увек ће га благост твоје душе обавезно позвати назад...
Архимандрит Андреј Конанос

Уколико чезнеш и хиташ да помогнеш другима, утолико и Бог отвара бујицу љубави и излива је
на тебе.
Старац Јосиф Исихаста

Гледам у прошлост и видим само двоје: љубав Твоју и непослушност моју.

Владика Николај

Данас људи траже да их други воле, због тога и доживљавају неуспех. Исправно је да се не осврћеш
на то да ли тебе воле, него да ли ти волиш Христа и људе. Само тако се душа испуњава.
Старац Порфирије

Ја волим Бога зато што је Он мој Отац Небески који ме је створио из љубави и ја ћу се потрудити
да не грешим, јер осећам да ме Отац воли. Ако нешто погрешим, знам да ће ми опростити, јер сам
као дете погрешио. Затражићу опроштај и Отац ће опростити Своме сину, зато што је Он – Љубав.

Господ нас толико много воли да ми сами себе не можемо толико волети.
Старац Силуан Атонски

Ко не помиње из љубави своје ближње, тај сам неће бити поменут и неће се ни сам удостојити
помињања. Много значи у молитви једна реч вере и љубави.
Свети Јован Кронштатски

Љубав је, у правом смислу речи, напуштање било какве непријатне мисли у односу на другог
човека. Јер, љубав не мисли о злу (1.Кор.13,5).
Свети Јован Лествичник

Волети значи желети добро другоме.

124
Сеј љубав, па ћеш љубав жњети.
Сеј мир, па ћеш мир жњети.

Све друге љубави немају вредности док се не освете и не посвете љубављу светом, љубављу
Божанском, љубављу Христовом.
Св. Јустин Ћелијски

Недостатак љубави ништа не може заменити. Али љубав замењује све недостатке.
Отац Тадеј

Немогуће је да нас сви воле, али је нама могуће да све волимо.

Свети Григорије Двојеслов

Нема ничег великог када је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика.
Свети Василије Велики

Благо оном ко све људе воли тајно. Он не тражи од других љубав нити му је важно да ли га други
воле.
Старац Порфирије Светогорац

Стекне ли љубав према Богу, човек истовремено стиче и љубав према човеку... Без богољубља
нема правог човекољубља. Волети човека, а не љубити Бога, уствари је самољубље. Љубити Бога,
а не волети човека, уствари је самообмана. То је основна богочовечанска истина, силно посве-
дочена и доказана Христом.
Јустин Ћелијски

Знак да је неко поново рођен од Бога, препорођен, јесте љубав његова према Богочовеку Христу
као Богу и Спаситељу.
Јустин Ћелијски

Нема смрти за љубав. Она је једина сила над којом смрт нема власти. Где је љубав, ту је већ
бесмртност.
Јустин Ћелијски

Ко љуби божанском љубављу, то је прави бесмртник и на земљи и на небу. Јер има у себи Бога
који је сама бесмртност и извор свега бесмртнога.
Јустин Ћелијски

Кроз подвиг богочовечанске љубави човек прелази из небића у биће, васкрсава из смрти у живот,
устаје из гроба безличног ништа, из гроба небића и улази у вечни живот свебића... Без љубави -
нема личности.
Јустин Ћелијски

Губитак љубави је раван губитку душе, раван је самоубиству и човеково биће претвара у пакао.
Јустин Ћелијски

Све су еванђелске врлине међу собом органски повезане, и сачињавају једно тело: свака живи кроз
све, и све кроз сваку; свака зависи од свих, и све од сваке. А ,,свеза савршенства” која их све
сљубљује, спаја, сједињује у један савршени организам, јесте љубав.

125
Јустин Ћелијски
,,Који љуби Бога тај зна Бога” (1 Јн. 4,7 - 8): зна Бога надумним, надразумним знањем у коме
учествује сав наш унутрашњи боголики и богочежњиви човек. А ту љубав човек добија и развија
у себи до неслућених размера само живећи у Цркви ,,са свима светима” кроз свете тајне и свете
врлине.
Јустин Ћелијски

Љубав проструји не намерно, не нежељено, не механички. Него ако у теби угледа тугу, напор и
труд: како тугујеш што немаш љубави за ближње, како се напрежеш и трудиш да је стекнеш, како
и против своје воље примораваш себе на њу. Чим то Дух Свети угледа у теби, Он ти одмах шаље
благодати и силе љубави.
Јустин Ћелијски

Немој презрети заповест о љубави с обзиром да ћеш њоме постати син Божији. Уколико је, пак,
преступиш, показаћеш се као син пакла.
Преподобни Максим Исповедник

„Љубав покрива мноштво грехова“ (1 Петр. 4:8). То јест, због љубави према другима, Бог опрашта
грехе човеку који љуби.
Свети Теофан Затворник

Сваком своје. За оно што се не свиђа мени уопште не мора да значи да се неће свидети ником
другом. И напротив: уопште није чињеница да ће се оно што се свиђа мени обавезно свидети и
теби. Зато имамо право на слободан избор: шта да слушамо, коју емисију, шта да волимо, какву
музику да слушамо. Нисмо у стању да променимо друге. Зар није тако?
Међутим, постоји нешто што треба да обједини све нас, без обзира на неслагања, на различите
погледе и на то што међусобно не личимо. То је љубав. И нека она не пресуши у нашим душама.
Нека љубав увек буде међу нама и нека нас држи заједно као карика. Тада нећемо осећати никакав
антагонизам. Нећемо ни са ким бити у непријатељским односима због било ког разлога у овом
животу. Јер, обједињују нас заједнички бол и заједнички непријатељ: смрт. И заједничка тежња ка
животу, ка васкрсењу, срећи и радости. Сви ми, људи, у најдубљем смислу смо повезани овим
основним појмовима.
Хајде да се волимо без обзира на то што смо различити. Свако има свој карактер. Али шта је
Христос рекао? ,,По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом”
(Јн. 13: 35). Није рекао, на пример: сви ће познати да сте Моји ученици ако слушате исту музику,
ако сви имате исте погледе или ако исто живите. Свако од нас има свој карактер: ти имаш један, ја
имам други. Јер и за време Свете литургије свако се моли на свој начин: твоја душа се радује, моја
осећа умиљење, свако молитву доживљава на свој начин. Зар није тако? Али сви ми за време
Литургије осећамо љубав. ,,По томе ће сви познати, - каже Христос, - да сте Моји ученици, ако
имате љубав међу собом”-
Архимандрит Андреј

Ако видиш да у теби нема љубави, а желиш да је имаш, чини дела љубави, макар на почетку и без
љубави. Господ ће видети твоју жељу и труд и уложиће љубав у твоје срце.
Преподобни Амвросије Оптински

Онај ко у себи види траг мржње према ма ком човеку за ма какву погрешку потпуно је туђ љубави
према Богу. Јер, љубав према Богу никако не трпи мржњу према човеку.
Преподобни Максим Исповедник

126
Колико год можеш, старај се да волиш сваког човека. Ако не можеш да све волиш, макар се постарај
да никог не мрзиш.
„ВОЛИМ ТЕ“
Шта је то љубав? Љубав која је основни мотив; сви кажу да из љубави ступају у брак. Али, како
је онда могуће да врло брзо, недопустиво пребрзо, рекао бих, многи бракови, многи парови дођу
до оног степена, када већ само, после две или три или пет година, а још је то премало за неко
брачно искуство, када многи кажу: више љубави нема. Ако дођу до тога, па кажу: више љубави
нема, то им је онда мерило да љубави – праве љубави – никад није ни било. Јер, љубав није еротска
привлачност. Љубав није заљубљеност; заљубљеност јесте онај први, почетни степен, који је и те
како добродошао; без заљубљености и нема уласка у љубав. Али, љубав није романтика. Љубав је
осећај одговорности, љубав је осећај за жртву, љубав је осећај за непрестано давање и, што је
најважније, љубав је спремност на опраштање. И, када се у тим дефиницијама посматра љубав,
онда видимо колико је заиста љубав нешто и велико и одговорно. Јер, мој брачни друг, како ми то
уобичајено кажемо и чујемо, друга страна мене самог, је неко ко је поверен мојој љубави. И то,
чини ми се, много тога објашњава.
Данас су многе речи изгубиле и своју важност, изгубиле и на вредности, некако су постале свако-
дневне. Једна од тих речи, тачније, израза јесте и оно чувено „волим те“, која се чује на сваком
кораку. Поготово млади људи, у заносу своје младости, у заносу заљубљености, врло су спремни
да често кажу једно другом, и то је лепо, рећи то „волим те“. Међутим, треба то „волим те“ умети
рећи и после 5 година брака, и после 10 година, и после 15 година, и после 30, и после 50. И, ако
се неко пита, а требало би да се пита: шта, заправо, за нас, православне хришћане, значе речи
„волим те“, онда би једина православна дефиниција тих речи могла да буде: „Рећи некоме: волим
те, значи рећи му: ти никада нећеш умрети“. И то је оно што се заснива на нашој вери, на вери у
Васкрсење, које је камен-темељац свега онога што ми, заправо, јесмо.
О. Милош Весин о смислу брака

Јадан је и жалостан човек који је далек од љубави. Он дане проводи у бунилу, далек од Бога, лишен
светлости и живи у тами... У коме нема љубави Христове, непријатељ је Христу. Он ходи у тами
и бива лако уловљен од сваког греха.
Преподобни Јефрем Сирин

Љубав чини људе чеднима, и обрнуто, разврат не долази ни од чега другог до од недостатка
љубави.
Свети Јован Златоусти

Речено је да се љубав не радује неправди, а радује се истини (1.Кор.13,6). Дешава нам се често да
видимо неправедна и грешна дела људска или да слушамо о њима. При томе, ми имамо грешан
обичај да им се радујемо и да без стида изражавамо своју радост безумним смехом. Наш поступак
је, међутим, рђав, нехришћански, одвратан и богопротиван. Очигледно је да у срцу немамо
хришћанске љубави према ближњем. Јер, љубав се не радује неправди, а радује се истини
(1.Кор.13,6). Престанимо да убудуће чинимо нешто слично да не бисмо били осуђени са онима
који чине неправду.

Када волиш Господа Христа онда ће ти бити лакши пост и молитва, и милостиња и трпљење,
кротост и смерност, и све муке које нас снађу у овоме свету.
Јустин Ћелијски

Прави Хришћани не мрзе људе него грех, прво у себи. Они се моле и плачу за непријатеље,
уподобљавајући се тако самоме Христу. Љубав не зна за мржњу и осуду, Љубав покрива све грехе.

127
Велика љубав према Христу побеђује сваки бол и све муке којима су узрок људи.
Старац Пајсије
По мом мишљењу има три врсте љубави: телесна љубав, која је пуна духовних бацила, световна
љубав, која је лажна, формална, лицемерна, без дубине и најзад духовна љубав која је истинска,
чиста, савршена љубав. Та љубав је бесмртна, траје „у векове векова“.
Они који поседују световну љубав свађају се ко ће зграбити више љубави за себе. Али они који
имају ону духовну, ону праву, свађају се ко ће дати више љубави другоме. Воле не размишљајући
о томе да ли их други воле, или не воле, нити траже од других да их воле. Хоће све да дају и дају
се, не тражећи да им дају и да им се дају. Такве људе сви воле, а највише Бог, са Којим су сродници.
Љубав без узвраћања!
Немојмо чинити добра дела да бисмо добили благослове. Однегујмо племениту, истинску љубав,
онакву каква је Божија, а не јефтину световну љубав која има све људске слабости.
Старац Пајсије Светогорац

Када са болом слушаш невоље другога, то је љубав. Љубав је и један једини саосећајни поглед и
једна једина саосећајна реч упућена ономе ко је у невољи. Љубав је када са њим поделиш жалост,
када му пружиш мало спокојства у тешким тренуцима. Љубав је када понесеш тешку реч коју ће
ти рећи.
Старац Пајсије

Свет је загризао више у грехе и у зло, па повезао љубав и страсти, а љубав и страсти немају ништа
заједничко. Љубав је Бог, а страсти су страсти, то је заробљавање од духова злобе. Они гледају да
заробе човека не само за живо биће, него и за предмете и ето невоље. Духови под небом гледају
да нас заробе за предмете, за личности, да не буде наше срце везано са Богом, јер они знају ако се
наше срце сједини са Богом онда они немају могућности да нам се приближе. Онај ко је у пуној
Благодати Божијој, сједињен љубављу Господњом, то јест Божанском љубављу, огњем Божанским
је ограђен и они (духови под небом) не могу да приступе, они убацују своје мислене радијусе, али
они не допиру, одбијају се, зато што смо ограђени благодаћу Божијом. Љубав је најјаче оружје које
постоји, нема те силе и тог оружја које ће моћи против љубави да се бори, све се ту руши.
Отац Тадеј

У сразмери са ишчезавањем љубави, у нама се јавља страх. Јер, човек у коме нема страха - или је
пун љубави, или је душевно већ мртав.
Свети Јован Лествичник

Пројава духовне љубави према ближњем је знак обнове душе Духом Светим: Ми знамо да смо
прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу. Јер, ко не љуби брата остаје у смрти. Савршенство
хришћанства је у савршеној љубави према ближњем. Савршена љубав према ближњем је у
савршеној љубави према Богу, у којој нема краја савршенству, у којој нема краја у напредовању.
Напредовање у љубави према Богу је бесконачно: зато што љубав јесте бесконачни Бог. Љубав
према ближњем је темељ здања љубави. Тражи да откријеш у себи духовну љубав према бли-
жњима. Улазећи у њу, ући ћеш у љубав према Богу, на врата васкрсења, на врата Царства небеског.
Свети Игњатије Брјанчанинов

Љубав је савршенство, јер је Бог савршено биће које нема недостатка, зато, кад се Божанска љубав
у пуној благодати у нама јавља онда ми обухватамо не само целокупну земаљску куглу него сву
васиону. Значи, Господ је у нама, а Бог је свуда присутан, свеобухватајући, онда се у нама јавља
Божанска љубав, свеобухватајућа. Не правимо разлику, сви су нам рођени, сви су нам добри, а
сами себе сматрамо као слугу свакоме створеном у таквој Божанској љубави, толико долази душа
у смиреном стању а смиреност је савршенство хришћанског живота.
Отац Тадеј

128
Господ воли све људе, али онога који Га тражи воли више... Својим изабраницима Господ даје
толико благодати да они љубављу обухватају сву земљу, цео свет, и душа њихова гори од жеље да
се сви људи спасу и виде славу Господњу.
Преподобни Силуан Атонски

Да бисмо волели ближње, морамо најпре да исцедимо гној самољубља, јер у њему нема ни
богољубља ни човекољубља. Ако и љубимо другога - у њему волимо себе. Љубав подразумева
немање себе. Тек када сопствени живот доведеш у ред, моћи ћеш и другима да пружиш љубав.
Схиархимандрит Пајсије Хиландарац

И љубав се у страдањима проба. Не издржи ли - зар је Христова?

Свети Јустин Ћелијски

Је ли ти живот постао досадан и тежак? То је болест душе, у којој нема љубави. Је си ли посматрао
природу, каква је на дуготрајној летњој суши? Земља испуцала, биље увело, поља црна од изгореле
траве, животиње узрујале и невеселе. Таква је пустош у души човека, који нема љубави. И као што
се све прене новим животом, кад росна киша натопи земљу, тако новим животом почне живети и
човек који се запоји љубављу према Богу и свету. Љубав то је дух Божји на земљи.
У љубави је Бог. Не може никада бити досадан живот човеку, који осећа у себи љубав према Богу
као своме Оцу и људима као својој браћи.
Св. владика Николај

Праву љубав има само онај који и пријатеља воли у Богу и непријатеља воли ради Бога.
Свети Григорије Двојеслов

ЉУБАВ ПРИРОДНА И ЉУБАВ ЈЕВАНЂЕЛСКА

Из учења отаца знамо да постоје две врсте љубави према ближњем: љубав природна и љубав
јеванђелска, или у Христу.
Природна је у нама засађена приликом стварања, те стога постоји у сваком човеку. Она је, као и
друга добра својства, повређена падом, или прародитељским грехом; зато је у сваком човеку
подвргнута већим или мањим, краткотрајним или дуготрајним променама.
- За понижавањем ближњег следи губљење љубави. Губљење љубави је обележје примања демо-
нских помисли, као што је обележје примања семена благодати - умножење љубави према
ближњем.
- Преподобни авва Доротеј, говорећи о љубави према ближњем, пореди подвижнике Христове са
линијама које иду од обода круга према његовом центру... што су ближе центру, то су ближе једна
другој. И подвижници Христови, што се више приближавају Богу, то су ближе један другоме у
истинској љубави.
-... Разумем само ону љубав, која делује по свештеним заповестима Јеванђеља, у његовој светлости,
љубав која је и сама - светлост. Другу љубав и не знам и не признајем. Љубав коју уздиже свет,
коју људи сматрају за своју, запечаћена је падом и није достојна да се назове љубављу: она је
изопачење љубави.
- Истинска, света љубав према Богу и ближњем јасно је представљена у јеванђелским заповестима.
Њено исправно и непорочно деловање показује се кроз испуњавање јеванђелских заповести. Ко
мене љуби - рекао је Господ - заповести моје држи.
У таквој љубави не може бити ни маштања, ни телесног жара, јер почетници извршавају Христове
заповести уз присилу над собом, уз такву присилу да се она назива распећем, а они који су
узнапредовали и осетили осењеност благодаћу, извршавају их уз снажан осећај мира Христовог.
Љубав је - светлост; слепа љубав - није љубав.

129
Слично треба рећи и о љубави према пријатељима.
Јеванђеље заповеда да то буде љубав у Христу, како би Христос био љубљен у ближњем, а ближњи
љубљен као створење Божје!
Јеванђеље заповеда да то буде љубав у Христу, како би Христос био љубљен у ближњем, а ближњи
љубљен као створење Божије. Услед те љубави у Богу и ради Бога, свети угодници Божији имали
су љубав једнаку према свима, а љубили су нарочито оне који су живели благочестивим животом,
као као што је рекао пророк Давид: Веома сам поштовао пријатеље Твоје, Господе... Таква љубав,
која одаје дужно поштовање људима према степену њихове побожности, уједно је и према свима
једнака, јер је у Христу и у свима љуби Христа. Један сасуд прима више тог духовног блага, а
други - мање. Али благо је - једно!
Љубав хришћанина према Богу је љубав према Христу (1 Јн. 2,23), а љубав према ближњем је
љубав према Христу у ближњем: заволевши ближњег, заволевши га у Господу, то јест по запове-
стима Господњим, ми стичемо љубав према Христу, а љубав према Христу је љубав према Богу.
Савез љубави Божије са љубављу према ближњем најбоље је представљен у посланицама светог
апостола и јеванђелисте Јована Богослова.
-Према његовом учењу, немогуће је заволети Бога, а да се предходно не заволи брат. Љубав према
брату састоји се у испуњавању заповести Господњих у односу на њега (2. Јн. 1,6 ).
Исто учење објављује и свети наставник монаштва, преподобни Антоније Велики, који је говорио:
''Од ближњег зависе и живот и смрт (душе).
Добијајући брата, добијамо Бога; саблажњавајући брата, грешимо против Христа. Преподобни
Јован Колов, један од највећих отаца египатских Скита, рекао је: ''Не може се подићи дом ако се
почне одозго, него градњу треба започети од темеља и подизати увис''.
Упитали су га: ''Шта значи темељ''. Одговорио је: ''Темељ је наш ближњи: треба да га задобијемо
и почнемо од њега. На њему почивају све заповести Христове''.
- Преподобни Марко Подвижник: ''Немогуће је спасити се другачије, него кроз ближњег''.
Слично расуђују и уче сви Свети Оци; то је опште хришћанско учење, учење Цркве, учење
Христово.
Обрати пажњу на задобијање љубави према ближњем, ко на основ твога живота... Заволи ближњег
према упутству јеванђелских заповести - никако не према страсти твога срца.
Ближњег заволи на следећи начин: не гневи се на њега и не злопамти; не дозвољавај себи да гово-
риш ближњем било какве прекорне, увредљиве, подсмешљиве или заједљиве речи; чувај мир са
њим колико год можеш; смиравај се пред њим; не свети му се ни директно ни индиректно; у свему
у чему можеш да му попустиш - попусти му; одучи се од противречења и спорења, одбаци их као
обележја гордости и самољубља; говори добро о онима који те оговарају; за зло плати добрим;
моли се за оне који ти приређују различите патње, увреде, искушења и гоњења (према Мт. 5)
... Према ближњима поступај онако како би желео да поступају према теби (Мт. 7,1-12) Из дубина
срца отпуштај и праштај људима њихова сагрешења против тебе, како би и Отац Небески теби
опростио твоја безбројна сагрешења, твој страшни греховни дуг, који може заувек да те гурне и
затвори у адске тамнице (Мт. 18,23-35)
Немој да се везујеш, нарочито не блудном страшћу, за твога ближњег. Ако пак устрељен ђавољом
стрелом ипак неочекивано будеш заражен, немој да клонеш духом, знајући да ми у себи носимо
способност да се заразимо свакојаким страстима, што се догађало и великим светитељима; из све
снаге потруди се да се излечиш.
Свети Игњатије Брјанчанинов

Љубави претходи бестрашће, а знању претходи љубав.

Ава Еваргије

Душа, испуњена љубављу Божијом, у време изласка свога из тела, неће се убојати кнеза вазду-
шнога, но ће са Анђелима узлетети као из туђине у отаџбину своју.

130
Преподобни Серафим Саровски
Христос поново не изговара ни реч. Дира ме ово Христово ћутање. Христос ћути, зато што је
поново на Крсту, ћутке нас гледа. Сад Христос не говори, али се сећам кад је тада на Крсту рекао:
«Оче, опрости им» (в.: Лк. 23: 34). И на Крсту је зрачио љубављу.
У последњим тренуцима Његовог живота сва наша злоба је била усмерена на Њега. Донели смо
Му сву нашу злобу, а Христос је и на њу одговорио љубављу, опраштањем, добротом и милосрђем.
Тако и ти поступај. Реци: ''Христе мој, онај ко ми је нанео зло, она која ме је увредила, онај ко ме
је раставио, она која ми је нанела бол – шта год да ми учине, чак и најстрашније, молим Те, помози
и да моје срце постане попут Твог. И дај свима онима који су ми задали бол и који су ми причинили
штету, дарове Твоје љубави. Дај им здравље, дај им радост, дај им доброту, дај им другове и
другарице, дај им диван живот. Немој се никоме светити, Господе. И ако сам проклео онога ко ми
жели зло и ако сам пожелео да му се деси нешто рђаво, и ако сам сазнао да му се нешто десило,
па сам се обрадовао у души, све то, Господе, промени! Промени ме, Господе, учини моје срце
попут Твог, научи ме да волим тако као што Ти волиш.''
Иначе нисам хришћанин. Иначе, чак и ако све испуним, ако о свему могу да разговарам, да раз-
мотрим црквене теме, догматске, светоотачке, монашке, ако дивно говорим, али то не чиним, –
како ћу стати пред Тобом? Шта ћу рећи? Шта ћу рећи ако не научим да волим?
Побогу па нисмо непријатељи. Зашто да се растајемо? Чему поделе? Где ћеш за сто година бити
ти, и где ћу бити ја? Где ћемо сви бити пред Богом? Зашто онда да се свађамо? Зашто да се не во-
лимо? Зашто да не опраштамо? Просто смо глупаци! Глупост је не волети другог. А волети – значи
имати велику памет, мудрост и светост. Божански је волети.
Архимандрит Андреј (Конанос)

Тамо где је љубав, и помисао на особу која се воли - изазива сузе. Они који воле Бога увек плачу
јер непрестано мисле на Онога кога воле. Такви и у сну разговарају са Богом.
Љубав је знак човековог савршенства у овоземаљском животу.
Свети Исак Сиријски

Велика љубав према Богу не подноси свет, не воли друштво, тражи самоћу. Та љубав је покренула
хиљаде душа да се склоне са широког пута светског у глуве пустиње да би се виделе насамо са
љубљеним Господом, да би имале тајан састанак са Створитељем својим, који је сав љубав, и по
имену и по суштини. Но пре свега, да би се удостојиле тога виђења и тога састанка. Монаси и
монахиње примају на себе и пост и труд и унижење и бдење и сиромаштину и послушност и све
остале обете, само и једино да би се удостојили тога духовног састанка са Господом својим. А на
овоме тесном путу душа се удостојава тога састанка онда када се ослободи, очисти и украси.
Владика Николај

Они не схватају хришћански љубав која не тражи своје, која гледа увек на другог, не само на себе.
Ако се тражи своје, то је већ трговина.
Патријарх Павле

Онај ће од вас бити херој, који се као родитељ жртвује за добро своје деце, а као грађанин за добро
своје земље, а као човек за добро целога човечанства.
Владика Николај

Шта је боље: да си благ, смирен, спокојан, да у теби влада љубав, или да си нервозан, мрзовољан,
и да се са свима препиреш?
Старац Порфирије

Љубав ме чини богом, а Тебе, Боже, човеком.

131
Владика Николај
Љубав има три ипостаси: девичанство, познавање и светост. Без девичанства љубав није милост
но земаљска себичност и страст. Без познања љубав није мудрост но лудост. Без светости љубав
није моћ но слабост. Кад се уједине: страст, лудост и слабост, онда постаје пакао, који ђаво назива
својом љубављу.
Кад је душа моја пречиста девојка, и свест моја јасновидна мудрост, и дух мој животворна светост,
онда сам ја љубав, кoja се поклапа с Твојом љубављу. Кроз љубав ја видим Тебе као себе, и Ти
видиш мене као Себе.
Владика Николај

Постоји ли земаљска љубав, питају ме суседи? Онолико исто колико и земаљски Бог! Земаљска
љубав гори и сагори, Небесна љубав гори и не сагорева. Земаљска љубав, као и све земаљско, само
је сан и гатка љубави. Колико идоли личе на Бога, толико земаљска љубав личи на Љубав. Колико
дим личи на пламен, толико ваша љубав личи на божанску љубав.
Владика Николај

Ономе, ко има циљ већи од света, свет не може ништа.

Онога, ко хита дому ширем од простора, простор не може задржати.
Онога, ко има љубав скупљу од времених творевина, време не може ни спречити ни прегазити.
Владика Николај

Знај да ћеш љубављу према Христу и Пресветој Богородици задобити више него осталим подви-
зима. Добро је и све остало ако се добро твори, али љубав превазилази све остало. Када пригрлиш
икону као да је жива, целивај је топло и са сузама: ,,Мајчице моја” призиваш: ,,Пресвета моја
Богородице, спаси ме, јер ћу пропасти ако ме напустиш! Господе Боже мој помилуј ме ради
Свенепорочне Твоје Мајке и свих Својих Светитеља!” Када, изговарајући то осетиш велику љубав
и пожелиш да непрестано целиваш икону, то је знак да ти она узвраћа целивање.
Старац Јосиф Исихаста

Љубав сведочи неосуђивањем ближњих. aвa Исаија Отшелник

Љубав не трпи самооправдање, не преузноси се, не горди се. Свети Јован Кронштатски

Све је машта осим истинске љубави! Свети Јован Кронштатски

Онај ко жели да запали срца људи љубављу према Христу, сам треба да гори овом љубављу.
Света Александра Романова

Кад бисмо љубили Господа целим својим срцем, не бисмо во вјеки сагрешили, јер Он би био у
нама. Он је сила која спаљује сваку нечистоту, сваки грех, и не би у наше срце имало приступа
ништа што није свето, што није племенито.
Али ми, будући да смо телесни и неочишћени, кад хоћемо да укажемо љубав ближњем своме,
одмах се ту уплиће и телесна страст. Морамо одвајати љубав од страсти. На страну страст, то уплив
вражији! Треба да посветимо пажњу Божанској љубави, која не прави разлику. Божанска љубав
није егоистичка, већ свеобухватна љубав, која све прашта и свему се радује.
Отац Тадеј

Љубав према родитељима то је главна и основна школа љубави. Без те школе не иде се даље.
Владика Николај

132
Љубити неког човека значи видети га тако како га је Бог замислио. Св. Јустин Ћелијски
Само са Богом можемо да опраштамо, јер смо ограничена бића. А љубав је бесконачна и једино
бесконачни Бог може то да учини. Сви ми тражимо бесконачну љубав али смо ограничени.
Крећемо се у времену и простору и можемо чинити само оно што је коначно, а не бесконачно. Без
Бога не можемо да волимо ни себе а камоли ближње. Када падне у депресију, човек је у стању да
одузме себи живот, а то значи да је у њему крајњи недостотак Божанске љубави. Без Бога ни себе
не можемо волети.
Отац Тадеј

Чистота се гнуша раскоши, ужитка, раскошне одеће. Чистота је мрзитељка скупих јела, она
избегава пијанство. Чистота је узда за очи, она све тело изводи из таме у светлост. Чистота укроћује
плот, прониче погледом у небеско.
Чистота је родоначелница љубави.
преподобни Јефрем Сиријски

Називамо се хришћанима, али се нико од нас не придржава заповести о љубави према ближњем.
Светогорски старечник

Само благодат Божија, само наша истинска љубав, која се тајно жртвује за све, може спасти и нас
и друге. Свети старац Порфирије Кавсаколивит

Стрпљење, праштање и радост три су главне особине Божанске љубави. То су особине и сваке
праве љубави. Владика Николај

Онај ко љуби само онога ко њега љуби, тај прави од љубави трговину, јер он даје само ономе за
кога зна сигурно да ће му вратити. Он не љуби другога другога ради, већ себе ради.
Владика Николај

Велика човечија љубав према Богу, а без страха од Бога, неосетно прелази у гордост, а велики
страх, опет, без љубави одводи очајању.
Владика Николај

Ако неко жели и хоће да се увери у то да ли је љубав коју у себи има она права, нека се увери у то
на следећи начин: Нека види да ли тугује због прегрешења свога брата и да ли се радује његовом
напредовању и благодатним даровима.
Старац Пајсије

Кад нас неко понизи и ми не губимо љубав према њему, онда смо на Божијем путу.
Старац Пајсије

У Богу су садржане све љубави овог света. Ако заволиш Бога, онда све волиш.
Свети Порфирије Кавсокаливит

Љубав према Богу представља корен и почетак сваке врлине.

Свети Григорије Палама

Најбољи је знак хришћанског пријатељства: сећати се пријатеља свог у свакодневним молитвама

својим. Свети Јустин Ћелијски

Пријатељ је оличење врлине. Нико ко мрзи није пријатељ.

133
Свети Нектарије Егински